Popravi Sam Svoj Auto

----

-".-~

i

POPRAVI SAM SVOJ ,

I

........

\

L

-

mlfJDIP Delavska enotnost

--.-~-

--

-

-- -

.'.

-----~-

.•.•...•.. ~..

I;

"V

SADRZAJ UVOD 7 DELOVI AUTOMOBILA 10 OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

13

ODRZAVANuE AUTOMOBILA

31

Odrzavanje i popravke koje mozete sami da obavite ........... : .................... . Alat ..................................... . Mere predostroznosti ...................... . Kupovina del ova .......................... . Odrzavanje i provera sigurnosti ............. . Preporuke za odrzavanje i podmazivanje ..... . Provera osnovnih tecnosti .................. . Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju .......................... . Zamena ulja i precistaca za ulje ............. . Podmazivanje sasije ....................... . Podmazivanje lezajeva tockova ............. . Podmazivanje karoserije ................... . Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima ............................... . Zastita od korozije ........................ .

Leri Kerli

POPRAVI SAM SVOJ AUTO Odrzavanje {popravke Naslov originala: Larry Carley and A uto Editors of Consumer Guide

DO IT YOURSELF AUTO REPAIR

Bihlioto;\:.u: UHip Urcdujc Urcdnicki !ldhor: Dilni!o DOll1ujn!;.o. Dll~an G;I\:nik. Damian Kriinik. Zriene Mali (prcdsednik). Frand Mulcc. Marjan Rcmic i Milan Zivkovic Jzdavat: Dc.lllv;;ka enotnost (TOZD u CGP Dclul Za ildilv;,~;;: Mi1'lil Zivkovic. V. U. dir~kl(lr'l !zvrsni rr()uUcl'!lI: Marketing DE Z;; i~\'[~nllg prndm:c:m,l; 7:lkliC Mali OdgO\'1ll'll1 un:dnik i",ua\"~;l: O;Ll\ii,] DOl11ajnko

13 17

28 30 32 34 36 48

52 56 60 66

Prevod s engleskog; Vera Gligorijcvic. Mira Gligorijevic i Predrag Milanovic Strucna redakcija i strucno misIjenje: mr Predrag Milanovic. dip!. ing. Urednik: Snezann Pejilkllvic Tehnicki urednik: Gradimir Avramov

Stamp;1 CGP Ddo. Ljuh1i,ma. li)1-\X Drugo srpskohrvatsko izdanje. Tiraz 20.000 primeraka '0 lyg6 Publications lnternational Ltd. © za J ugosJaviju: Mladinska knjiga, TOZD Koprodukcija, Ljubljao
68 70

Odrzavanje spoljasnjeg izgleda automobila .. . . Ciscenje i pranje motora ....................

73 77

Odrzavanje akumulatora .................... Ispitivanje akumulatora ............•........ Punjenje akumulatora ...................... Upotreba produznih kablova za startovanje ... . Izbor akumulatora i zamena ................. Zamena elektropokretaca i automata elektropokretaca .........................

96 99 103 106 109

Zamena pogonskog remena alternatora .. ..... Ispitivanje alternatora i regulatora napona (reglera) .......... '. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Zamena alternatora i regulatora napona (reglera) ................................

119

SISTEM ZA HLAt>ENJE 127

Provera sistema za hlaoenje . . . . . . . . . . . . . . . . . Ispitivanje sistema za hlaaenje na pritisak .... Provera tecnosti za hlaaenje ................ Ispiranje sistema za hlaaenje ...... . . . . . . . . . . Zamena remena ventilatora ................. Skidanje i namestanje creva . . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje termostata . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . Zamena pumpe za vodu . ............ ....... . Zamena cepova na bloku motora .... ........ . Zamena hladnjaka ......................... Grejaci .... ~ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Klima ureaaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Punjenje klima ureaaja .....................

130 135 137 139 142 145 147 151 154 156 158 162 165

SISTEM ZA DOVOD GORIVA 167

Odrzavanje precistaca za vazduh ............ Zamena precistaca za gorivo ................ Ispitivanje i zamena pumpe za gorivo ......... Podesavanje karburatora ................... Odrzavanje ureaaja za pokretanje hladnog motora ........... ..... ......... . ..... .. .

170 173 180 188

OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU 79 SISTEM ZA STARTOVANJE

92

SISTEM ZA PUNJENJE 117

112

122 125

194

--SADRZAJ ------- -- --- ----- - ---- -- ---------- --- - - - - - - ---- -

-----.-.-.--~ --""-'-~---"'-'

Mehanizam za regulisanje gasa motora ....... Zamena karburatora ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva .•. Ubrizgavanje dizel goriva ................... Turbo punjenje ............................ Kompjuterska regulacija motora .............

198 200 202 205 208 211

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA 217

Ureaaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . Uredaj za regulisanje isparenja .............. Uredaj za zagrevanje vazduha ............... Recirkulacija izduvnih gasova ;.............. Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor ... Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova . . . . . . . . . .

222 228 229 232 234 239

SISTEM ZA PALJENJE 243

Sistem za paljenje sa »platinskim dugmadima« Podesavanje zazora ........................ Elektronsko paljenje ....... . . . . . . . . . . . . . . . . . Podesavanje paljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Vakumski regulator paljenja ................. Centrifugalni regulator paljenja .............. Razvodnik paljenja ......................... Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja . . . . . . . Pregled i ugradnja svecica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kablovi za svecice ..................... " . . . Indukcioni kalem (bobina) ......... ,......... Primarni (balastni) otpornik paljenja .......... Glavni prekidac (kontakt-kljuc) ...............

246 254 257 260 267 269 271 276 278 284 288 293 294

Trazenje gresaka u motoru .................. Ispitivanje kompresije motora . . . . . . ... . . . . . . . . Ispitivanje vakuma ......................... Ispitivanje balansa snage ................... Zamena zaptivke iii zaptivne mase ........... Podesavanje ventila: motori sa podizacima .. . . . Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom osovinom u glavi ............... Zupcasti kais .............................. Lanac razvodnog mehanizma ................

301 302 306 309 310 312

Provera izduvnog sistema '" . . . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje izduvnog sistema .. . . . . . . . . . . . . . . Odrzavanje katalitickog filtera ...............

325 328 336

MOTOR

297

IZDUVNI SISTEM 323

314 317 320

i

i

SADKLAJ--- -

Kvacilo Mehanicki menjac '" ...................... . Automatski menjac : ....................... . Sigurnosni prekidac ....................... . Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki,zglobovi .................. . Diferencijal: Pogon na zadnje tockove ....... . Zadnji pogonski most ...................... . Nosaci motora, menjaca i menjaca diferencijala

343 351 357 362

UPRAVLJANJE· I VESANJE 382

Kuglasti zglobovi .......................... . Stabilizaciona poluga ...................... . Granicnici oscilovanja tockova .............. . Opruge i torzione sipke .................... . Amortizeri i Makfersonov stub .............. . Pitmanov mehanizam za upravljanje " . . . . . . . . Upravljacki mehanizam sa zupcastom letvom " Servo upravljac ............................

385 389 391 391 395 404 408 410

SISTEM ZA KOCENJE 414

Pregled prednjih kocnica .....'. . . . . . . . . . . . . . . Pregled zadnjih dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . Zamena plocica disk-kocnica ................ Zamena obloga dobos-kocnica . . . . . . . . . . . . . . . Podesavanje dobos-kocnica ................. Servisiranje glavnog kocionog cilindra ........ 'Pregled servo-kocnica ...................... Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje ... Kocioni cevovodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Rucna kocnica ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Prekidac za stop svetla .....................

418 422 422 429 432 436 438 440 443 444 446

PNEUMATICI I TOCKOVI 449

Dimenzije pneumatika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . Odriavanje pneumatika ..................... Premestanje tockova ....................... Zamena tocka .............................

452 454 457 459

POPRAVKA KAROSERIJE

Koriscenje maskirne trake . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Priprema metalne povrsine za bojenje ........ Koriscenje osnovnog premaza i boje ......... Popravka zaraalih delova i otvora .. . . . . . . . . . . Popravka ogrebotina i udubljenja ............ Popravka plasticnih del ova ........ . . . . . . . . . . Popravka ostecene boje ....... ,............ Restauracija izbledele boje ........ . . . . . . . . . .

462 465 466 469 473 475 477 477

PRENOS SNAGE 338

462

-----

362 374 377 380

-~~--,-----------..,.--------~

SADRZAJ

DODATNA OPREMA ! UREBAJ!' 483

RECNIK POJMOVA 497

Ukrasni i zaptivni elementi ................... Skidanje oznaka i nalepnica .................

478 481

Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla Grejaci zadnjeg stakla ...................... Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja ....... Radio i antena ............................. Brzinomeri ................................ Ugradnja svetla u motorni prostor iii u prtljaznik ................................ Ugradnja vakuum-metra .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

483 487 .488 491 493 ~

495 495

Poznavanje rada vaseg automobila pomoti ce vam da odriava!e i opravljate delovc kao sto su razvodnik paljenja ili koCioni cevovod.

UVOD

·ko ste tipican vlasnik automobila, verovatno svake godine potrosite prilicnu svotu novca na A odriavanje i opravku ukoliko to ne umete da

uradite sami. Iako je potreba za odriavanjem veCine savremenih modela automobila smanjen~, cene usluga i del ova stalno rastu. Zbog toga su mnogi vozaCi poceli sami da odrzavaju i popravljaju svoje automobile. Time ne sarno sto stede na

radu i delovima (u zavisnosti od toga gde ih nabavljaju), vee oseeaju i zadovoljstvo sto su sami nesto uradili. Staranje 0 sopstvenom automobilu ima i druga preimucstva. Ne morate za svaku sitnicu da trazite strucnu pomoc niti cekate na red za opravku, a kada mehanicar i obavi posao umesto vas, znacere tacno sta je uradeno i koji delovi su zame7

UVOD

njeni. Pored toga, redovno cete imati uvid u

ceno ovim prirucnikom. Sl'ozenije opravke kao

stanje automobila, sto omogucuje blagovremeno

sto su generalna opravka motora, opravka ventilskog i prenosnog mehanizma, centriranje prednjeg trapa i slicno, nisu ukljucene zato sto zahtevaju znatno strucno znanje, poseban alat i opremu. Takve paslave ipak prepustite struenjaku. Sadriaj ove knjige izdeljen je po paglavljima kaja se laka prate, a obuhvataju asnave adrzavanja automobila i sve glavne sisteme pojedinacno.

otkrivanje manjih kvarova. Ova knjiga je pisana za prosecnu osobu zainte-. resovanu da nauCi kako da se stara 0 svom automobilu. Zbog toga su uputstva ogranicena na

osnovno odriavanje i sitnije opravke koje se nalaze u granicama vasih sposobnosti. Drugim

retima, nije potrebno da budete kvalifikovani mehanicar pa da uradite sve ono sto je obuhva-

8

=

---

UVOD

Odeljci u okviru svakog poglavlja daju jednostavna, detaijna uputstva kako da opravite kvar i savete kako da tuj posao najboije obavite, zatim, sta od alata i materijala treba da imate; upoznaju vas -sa merarna predostroznosti prilikom odrzavanja i objasnjavaju u kojim slucajevima posao treba da prepustite strucnjaku, Cak i aka po sao ne mozete (ili ne zelite) da obavite sami, poznavanje problema omoguCice

vam da 0 njemu oa pravi oaCin porazgovarate sa mehanicarem. Razumevanje onoga sto nije u redu i sto treba da bude uradeno moze da spreCi cesto nepotrebne, skupe opravke, Podjednako je korisno da se opravlja sopstveni automobil i da se razume ono sto drugi za vas radi, Ova knjiga moze pomoei da postignete i jedno i drugo. samim tim sto odriavanje automobila ia vas vise neee biti tajna.

,

~/

~~.'.~ ,--

Ukoliko jc dobra obavesten, majstor-ilmater ce biti u stanju da otkrije mnage kvarovc cak i na savremenim lipovima yoziln sa prednjim pogonom. Mdu radoYima opisanim U ovoj knji:::i nabrojani su (S
9

DELOVI AUTOMOBILA

Ijude prostor za motor u automobilu zbuNeke njuje i obeshrabruje. Kada podignu poklopac

matera, Cini im se da vide sumu tica, kaiseva i

kaisnika izmedu kojih se nalaze deloyi zlokobnog izgleda. VeGina Ijudi veroyatno nije nikada zavirila pod svoj iii bilo koji drugi automobi!. Najverovatnije nisu iskoristili priliku ni da posmatraju mehanicara dok im pOdmazuje automobil na hidraulicnoj dizalici, niti da pogledaju koji su delovi skriveni iza dobosa kocnice. 10

0~

Sada yam se pruza prilika da dobro upoznate svoj automobi!. U poglavlju »Delovi automobila« objasnjen je tacan polozaj mnogih delova glavnih sistema u jednom tipicnom automobilu. Vise podataka nac; cete u poglaYljima posyecenim ovim sistemima. Nemojte dozvoliti da vas uplasi broj sastavnih del ova i sistema. Malo je verovatno da ce vasem automobilu ikada biti potrebne sye opravke navedene u ovoj knjizi.

!

~

'''---

@

DELOVI VOZILA SA PREDNJIM POGONOM 1. STUB UPRAVUACA 2. ZADNJI AMORTIZER 3. REZERVNI TOCAK 4. BRANIK ZA UBLAZAVANJE UDARA 5. IZDUVNA CEV 6. ZADNJI PRIGUSIVAC 7. VRETENO 1 LEZAJEVI ZADNJEG TOCKA 8. VODECA POLUGA VESANJA ZADNJIH TOCKOVA 9 ZA VOJNA OPRUGA 10. REZERVOAR ZA GORIVO

11. KAT ALITICKI KONVERTOR 12. VESANJE PREDNJIH TOCKOV A (TIP MAKFERSON) 13. DONJE OSCILUJUCE RAME 14. MENJACKA KUTlJA 15. KOMPJUTER ELEKTRONSKOG PAUENJA 16. AKUMULATOR 17. REZERVOAR TECNOSTl ZA HLA[JENJE 18. ELEKTlCNI VENTILATOR HLADNJAKA 19. HLADNJAK 20. POPRECNO POSTAVLJENI MOTOR 21. KUCI.STE PRECISTACA ZA VAZDUH

11

DELOVI AUTOMOBILA

DELOVI VOZILA SA ZADNJlM POGONOM 1. ZADNJI PRIGUSIVAC 2. ZADNJE SVETLO 3. IZDUVNA CEV 4. DISK·KOCNICA S. ZADNJI GlBAN) 6. DlFERENCIJAL 7. KARDANSKI ZGLOB 8. PREDNJI PRIGUSIV ACe 9. KATALlTICKI KONVERTOR 10. MENJACKI PRENOSNIK 11. STEGA DISK-KOCNICE 12. AMORTIZER 13. KRAJ SPONE 14. STABfUZATOR

12

GORNJE OSCILUJUCE RAME ALTERNATOR PUMPA SERVOUREDAJA ZA UPRAVLlAC POGONSKI REMEN ALTERNATORA VENTILATOR PREDNJE SVETLO 21. KOMPRESOR KLIMA-UREDAJA 22. PREClST AC ZA GORIVO 23. KARBURATOR 24. SVECICA 25. KUCISTE PRECISTACA ZA VAZDUH 26. RAZVODNIK PAUENJA 27. GLAVNI KOCIONI CILlNDAR 28. SERVOUREDAJ ZA KOCN!CE 29. STUB UPRA YLJACA

15. 16. 17 IS. 19. 20.

OPRAVITE SAI\~I SVOJ AUT()M'O 131 L akve su vase realne mogucnosti u pogledu

Kodrzavanja i opravke automobila? To zavisi od

vasih sposobnosti, znanja i volje. U prilozenoj tabeli naveden je izvestan broj najcesCih radova ocenjenih prema tezini. Ukoliko ste reseni da obavite posao naveden u kategoriji koja prevazilazi vase sadasnje mogucnosti, bite bolje da sacekate dak ne steknete vise iskustva popravljajuci jednostavnije kvarove, i da tek onda pokusate da se latite tezih paduhvata. Za najveCi dec posloya koji spadaju u odrzava-

Odrzavanje i opravke koje mozete sami da obavite to najcesCih radova koje mozete da obavite

S sami pobrojano je u prilozenoj tabeli. Radovi su obelezeni prema potrebnom strucnom znanju u jednoj od tri kolone: pocetni l1ivo, srednji niva i viii nivo. Sve radove obelezene u kolani pocetni nivo maze da obavi svako, bez obzira da Ii ima neko prethodno iskustvo iii ga nema. SledeCi

nje i lake apravke 'nije potrebno poznavanje mehanicarskog zanata. ledino Yam treba dobra volja i sprem;;ost da zasucete rukave. isprljate ruke, pa i da ~e podvucete pod automobil i dobro pomuCite da biste dosli do dela skrivenog u skucenom prostoru za motor. Cak i aka sam posao nije mnago tezak, fizitki napor moze da bude veti nego sto yam odgovara. Zbog toga razmislite 0 svojim mogucnostima i aka vam se utini da je potrebno vise truda nego sto ste spremni da ulozite, obratite se strucnjaku.

uputstva iz ove knjige, pocetnik moze da obavi sve radove obelezene u koloni pocetni nivo. Sami cete se iznenaditi kada budete proCitali spisak i videli sta sye pocetnik maze da uradi. Radoyi obelezeni u koloni srednji nivo iziskuju izvesno mehanicarsko iskustvo, poznavanje rada pojedinih sistema i vise umesnosti. Svi ani koji spadaju u tu kategoriju mogu pomocu ove knjige da obave sve navedene poslove. Viii iIi strucni nivo oznacava tacna one sto sarno ime kaze. Radovi obelezeni u toj kolsni zahtevaju prilicno znanja i iskustva, i prevazilaze opseg ove knjige. Alat i pribor potrebni za obavljanje nayedenih poslova razvrstani su u pet kategorija: alat nije

potreban, potreban sarno rucni alat, moguca upotreba dizalice iii platformi, pOlreban paseban alat iii pribar i potrebna profesionalna oprema. Za neke radove, kao sto je provera nivoa ulja, nije potreban nikakay alat. Drugi, kao sto je zamena

13

c , ,'d

'i

OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

pumpe za vodu, mogu da zahtevaju sarnO obican rueni alat - kljuceve, klesta i odvijae. Dizalica iii platforma mogu dobro da dodu za radove pod automobilom kao sto su zamena zadnjeg prigusivaca iii promena ulja. U posebne alate iii opremu spadaju kljuc za precistac ulja potreban za zamenu ulja, pumpa za podmazivanje sasije, opruzni kompresor za zamenu opruge iii elemenata za vesanje tip makferson, stroboskopska lampa za podesavanje ugla pretpaljenja, itd. Poslednja kategorija, profesionalna oprema,

ukljueuje takvu opremu kao sto je uredaj za uravnoteienje loekova. U ovaj spisak sigurno nije ukljuceno sve sto se tice opravke automobila. Tezina posla i potrebna oprema za navedene radove nije ista za sve tipove automobila. Opravka jednodelnog karburatora na starom modelu iz vremena kada nije vrsena stroga kontrola izduvnih gasova veoma je jednostavna, dok je veCina najnovijih tipova karburatora taliko komplikovana da eak i kvalifikovani mehanicari ponekad imaju teskoce da ih poprave.

.

N1VO

.

t

,§'

Ispiranje ipunjenje hladnjak~

Potreban

alatJpribor

ji/t~ Wit!!! c;

;.0

~

q'f

•I •,

• • I•

• • • •

I

•

!

. :;;; .$

;;.'$

• • •I ! •I • •I • I • • I • •.. • I•

<;'

'2'..3?i

....

of

• •

·

I

•

•

'B

""Q.

-i:,,"" ~Q. -o::;!:

{: ....

• •

, • , •

i

,

, I

, I

I I• I I

• • •! • • •. •

• • •i• • , I • • , • , • •I

I

!

'(,,'1>!I

&~

...q

1]

et

l .$ -stil ",ti" f ",oo!:i. , I I i I i I

,

I ,!

I

~~

!!

·_2

f c: e

~ ~ ::,,~ ~

",0

I

• • •

~~

0

<;0'"';;

:"Q.

-$

'...

-o"'.l.$

g

g

_~

0

:,;; "c:

0;

Provera elektricnog ventilatora hladnjaka Provera spojnice elektricnog ventilatora Zamena creva na hladnjaku iIi grejacu

/

2';

",5

Provera nivoa ulja u motoru Provera nivoa ulja u automatskom menjacu Provera ulja u mehanickom - rucnorn menjacu Provera ulja u diferencijalu Provera nivoa tecnosti za hlaaenje motora Provera nivoa ulja za kocnice Provera nivoa elektrolita u akumulatoru Zamena ulja i preCistaca za ulje u motoru Podmazivanje sasije i karoserije Podrnazivanje lezajeva tockova Provera napona akumulatora Punjenje akurnulatora 'Zamena akumulatora CiScenje iIi zamena kablova akumulatora Zamena elektropokretaca iii automata elektropokretaca Zamena pogonskog remena alternatora Provera alternatora iIi regulatora napona (reglera) Zamena alternatora iIi regulatora napona (regJera) Provera hladnjaka na pritisak Provera antifriza u hladnjaku.

.

znanp

•

I,

"

---~-----.--

..--------~---- .. -


Nivo znanja

/ Pot reb an aJatipribor

li0'liJlti -s

0

0.

l

;-q;

Zamena termostata Zamena pumpe za vodu Zamena cepa na bloku molora Zamena hladnjaka Punjenje klima-uredaja Zamena kompresora klima-uredaja Zamena preCistaca za vazduh Zamena preCistaca za gorivo Prover a pumpe za gorivo Zamena purnpe za gorivo Podesavanje praznog hoda karburatora Podesavanje smese praznog hoda karburatora Podesavanje polozaja leptira karburatora Popravka karburatora Zamena karburatora Zamena ubrizgaca za gorivo Podesavanje rada pumpe za dizel gorivo Provera ubrizgaca za dizel gorivo Zamena ubrizgaca za dizel gorivo Zamena turbo punjab Provera senzora motora _. Zamena senzora matora Provera ventila za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena ventiJa za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Zamena kanistera sa ugljenim prahom Zamena ventila za recirkuladju izduvnih gasova Zamena pumpe za ubrizgavanje vazduha Zamena katalitickog konvertora Provera izduvnih gasova Zamena »platinskih dugmadi« Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruCice Zamena prekidaca elektronskog paljenja Zamena modula elektronskog paljenja Zamena indukcionog kalema (bobine) Zamena provodnika (kablava) za sveCice Zamena sveCica Provera i podesavanje ugla pretpaljenja

/

• •.. •

f

$

,

i' g

.0

~

.'$'"

§ .'$ C:i'::;:

-o~

i~!

.<.l

...~

..!:!

~

;

1}""....~:

·l

)j'""'.§ -f."$t".l. ~ ~"<;t:: ~'>
"q;.::'~"$"q;~q;o

•

I

•.. •

--e"" f $" :~ fJ 1& ! ",>Q..~~ t::o..."§ ,;t

..

, ,

I I • I I• • . • I , • • I • • I, • I . • • I I, • • ,I • I • ,, I • • II I J • I • I I, I • I • I ,I I • • I I I, •! ,• ! , I I • •I •I • • • ,, • !, • I • ,, I • I I • • • I• I • • • • • • • I• I I• I I •• • I • • • • • • , • II • •I I • I• , • I, I • i • I , • I, • I, I • • I• • • • •

•

1

I

15

------------- " - - - - - [ I

I

OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL N''Iva znaoJa ' / 'alatipribor Potreban . ,

·

.~

~

i::

."

,,/ ,l~l~"/l i'(0~ /~~~~l{

iiifDlftl ~o&

I

Zamena glavnog prekidaca Zamena sveCica kod dizel-motora Provera kompresije kod motora Provera vakuuma ked motora Ispitivanje fada cilindara Popravka neispravnih zaptivki '1' o desavaoJc • . ventI'I a

I •

.I

I

Balansiranje tockova Provera disk-kocnica Provera dobos-kocnica Podesavanje kocnica Zamena stege disk-kocnice Remont stege disk-kocnice Zamena koCionog cilindra Remont koCionog cilindra Zamena glavnog kocionog cilindra Remont glavnog koCionog cilindra Ispustanje vaz'duha iz koCione instaiacije Premestanje tockova Zamena osiguraca .

16

I

!' •

Podesavanje zazora ventila Zamena Qzubljenog ramen a razvodnog rnehanizma Zamena prigusivaca ili izduvne cevi Zamena ulja i precistaca za ulje kad automatskog menjaca Podesavanje sl~odnog heda kvaCila Zamena kvaCila Zarnena kardanskog iIi homokinetickog zgloba Zamena pogonskog vratila iIi poluosovine Zamena oslonaca motora Zamena menjaca Generalni rernont menjaca Zamena upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom Zamena kraja spone Zamena kuglastog zglo ba Zamena zavojne opruge Zamena amortizera Zamena elemenata vesanja tockova (tip Makferson) Centriranje prednjih i/ili zadnjih tockova

I

! I,

• •

• I !• i • I • I ; ,

I 1

I I,

i

! •

I

I

I

i i,

•

i

i !,

i,

• • •

i

I

•

i

I

I•

•

I i I

,

I I I

• I •• II •

i

• I

!• I

I

I I I 1

•

I

!

I,

I

•

I

I I

t

I

I

;

• II • •

I

I I

• •

• •I •I •I • • • I. • I • I • • I ! • • I r• I • • I •I• • I • ,I • I • • I • •I•I• • • I• ! • I, • I • • • • I• • • i• • • • • I• !• I• I• II • I •• ,i I • • , • • I • I • ! • • • I• • I• • • I I • • • •I• I • • i I

!

;

I

i

•

I

I

• ,i I • I • I • I •I i I• •

I

I

1

I

I

•I

r•

I !

• I• • • I

• i

• •

•

• •

• •

i

i

•

-

•

! ••

I I

Genera!ni remont motara

Q,,~:f :J~l ~~i""c..gl

p'"

;


Ako nemate radni sto, mozete blizu automobila da postavite sto za kampovanje iii cak tablu od iverice oslonienu na kante za otpatke. I na

Alat

taka improvizovan sto mogu uredno da se poslazu

kOlikO ste vee procitali prethodne odeljke Ove

Uknjige, znaCi da imate dobru nameru da se Iatite nekog posla u vezi sa odrzavanjem iIi opravkom vaseg automobila. U kojoj cete meri imati . uspeba i koliko eete zadovoljstvo osetiti zbog dobra uradenog posla, zavisi od toga da Ii posedujete odgovarajuCi alat i da Ii ste odabrali pogodno mesta za rad.

Pomozite sebi time sto cete obezbediti potreban alat cak i za najsitnije poslove,zatim cist i dobro osvetljen radni prostor, dovoljno vremena i odgovarajuca uputstva. Pre svega, pazite da sve sto radite, Cinite vodeCi racuna 0 bezbednosti. VeCina -kucnih majstora nema preimucstvo da . radi u velikoj, zagrejanoj i dobro osvetljenoj garazi. Ako slucaino spadate medu one srecnije, onda ste preskocili prvu prepreku. U suprotnom, nioracete nekako da se snadete. Kada je vreme

Iepo, mnogi poslovi mogu da se obave u dvoristu, po dnevnoi svetlosti.

delovi i alat. Kada radite napolju, organizujte radni prastor u blizini mesta gde mozete da ukljuCite lampu ako nastavite posao po mraku. Isto tako, budite spremni da u slucaju iznenadne kise zastitite delove i alat. Mnogi mehanicari-amateri nalaze zadovoljstvo

u majstorisanju prvenstveno zbog toga sto uzivaju da rade sa dobrim alatom. Drugi uzivaju u tome

da proveravaju koliko mogu da postignu sa sto je moguce manje pomoci. l3ilo kako bilo, jasno je da bez alata nema zanata. Jos gore je imati rdav alat koii, jednostavno, unistava navrtke, viike i zavrtnie. Nesto od potrebnog alata mozda vee imate. Napravite spisak pre nego sto pocnete da kupujete i proverite da Ii je alat koji posedujete u dobrom staniu. Pre nego sto pOGnete da prikupljate alat i pribor, pogledaite sledeCi spisak da biste videli sta yam je potrebno. Osim toga, pre nego sto se odluCite za kupovinu, obidite nekolikO pradav-

Radionicka dizalica (znba-dizalka)

KombinoVilnu k!csta

,

~

__

~)o

(1IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII,IIIIIII\1I;f11\) ~ Kombillov;ll1i

otv()rcni!()ka~ti

kljuc

Pljosn
17


oiea da proverite gde su cene najpovoljnije. Nije naodmet ako posetite neku »buvlju« pijacu iii vidite sta se nudi u malim oglasima. Na taj naein mazete da doaete do dobre garniture alata i pribora, a da ne potrosite sllvise DOyea.

Odvijaci U osnovnoj gamituri alata treba da se nalazi nekoliko standardnih i krstastih odvijaca. Standardni odvijaci se jos nazivaju odvijaCi za zavrtnje sa urezom na glavi, iIi pljosnati odvijaci. Oni se, na zalost, ponekad koriste kao dleta, poluge za vadenje eksera, grebaci i drugi slieni alati. Majstori koji u ove svrhe upotrebljavaju odvijace treba obavezno da poveeaju svoju zalihu i da zadrze nekoliko koje ee koristiti iskljuCivo za anD za sta su predvicieni. Idealna garnitura alata trebalo bi da sadrzi najmanje trI standardna odvijaca sa duZinom sta· bla od 40 do 200 milimetara. To sto je radna povrsina pljosnata, ne znati da ce odvijac oba·

~

•

]

CD

!)

®

I!I'

~.

debljine radnih povrsina odvijaca. Zbog toga, ako nameravate da kupite dobru garnituru, odluCite se za onu u kojoj 'se nalaze odvijaCi sa nekoliko debljina radnih povrsina i nekoliko 'duzina sta· bala. Kada razmisljate 0 ceni, setite se ovoga: sto je radna povrsina evrsea, to je alat bolji - biee mnago izdr±ljiviji, a rutica ce biti boljeg kvaliteta. Ima nekoliko vrsta odvijaca za zavrtnje sa krstastim urezom na glavi, i oni na prvi pogled izgledaju isri. Medutim, razlika je u tome sto je u jednih vrh mnogo zatupljeniji nego u drugih. Obe vrste odvijaca dobile su ime po proizvodacu zavrt· nja za koji su predvideni (filipsov i prinsov od· vijac). Krstasti urez na glavi zavrtnja omogucuje bolje pritezanje iii odvijanje. Moguenost da krstasti odvijac isklizne iz glave zavrtnja je manja nego u standardnih odvijaca. Posto su zavrtnji, odnosno njihovi urezi na glavi razliCito konstruisani, rnogucnost ostecenja zavrtnja bice svedena na najmanju mogucu meru aka se snabdete garniturom odvijaca-koji odgovaraju veCini.

Odvijac za vijkc sa urcZOm

Odvijac za vijke sa krstastirn urczorn

~

d

EB

~

I'

SS

@

Odvijac za vijke sa specijatnim 5cslougaonim urczom

:~

@

Odvijac za vijke sa St:slOugaonim otvorom

~ 18

C~;#

veZDa usednuti u urez na glavj zavrtnja. Postoje razlicite sirine ureza na glavi zavrtnja i razlicite

I'I [

i

Odvijat :ea vljke sa krsl!H;lim urczorn


Postoji veti broj odvijaca za posebne namene. Na primer, na vasem automobilu mogu da se nalaze zavrtnji neuobicajene konstrukcije sto se naroCito odnosi na zavrtnje na nkrasnim lajsnama. ani mogu da se odvijaju iii priteiu posebnim odvijacem. Na mnogim novim tipovima autQmobila naiei eete na zavrtnje sa specijalnim sestougaonim urezom iIi sestougaonim otvorom na glavi. I za ovo ce vam biti potrebni specijalni sestougaoni odvijaCi: Postoje zatim i savijeni odvijaCi sa krstastom iIi ravnom radnam povrsinom koji se Koriste za tesko dostupna radna mesta; savijeni odvijaei (sa stablom za spiralni okretac) pomoeu kojih se brze radi; i odvijaCi koji pridrzavaju zavrtnje i sa kojima mogu da se okreeu standardni zavrtnji na nepristupacnim mestima. Neki odvijaCi imaju veeu drsku koja omogucuje ostvarivanje vece sile za okretanje. Uvek ce yam se Cinlti aa vam je potreban »samo jos jedan« da upotpunite svoju garnituru alata. Kad kupujete, kupujte one dobrog kvalitet'a da bi yam dugo trajah.

Klesta sa pomicnim zg!obom

Kombinovana kldta

Poluokrugla klesta sa pravim celjustima

Klesta U svakoj kutiji sa ala tom nalaze se i obiena kuena klesta. Ali, to je samo pocetak - ako nameravate da prikupite potrebnu garnituru alata. 'Osim njih, mozda ce yam biti potrebna klesta sa pomicnim zglobom iIi univerzalna klesta za vodene pumpe koja mogu da zauzmu vise razliCitih polozaja i da se upotrebljavaju za razlicite poslove. Kombinovana kldta imaju zakosene celjusti sa bocnim setivom za odsecanje :lice j rascepki. Kldta sa pravim celjustima imaju ,iljate celjusti kako bi mogla da se upotrebe za formiranje obujmica od zice na te,ko dostupnim mestima. Savijena klesta sa dugim celjustima pogodna su za hvatanje malih del ova iii za radove za koje klesta sa pravim celjustima ne odgovaraju. Univerzalna klesta »grip« sluie i kao vodoinstalaterski kljuc i kao kleSta. ana predstavljaju dragocen deo svake garniture alata i najkorisnija su klesta koja mozete da kupite. Klesta za uskocnike takode su veoma korisna. Upotrebljavaju se za skidanje uskocnika sa delova kao sto su kocioni cilindri, kardanski zglobovi i drugi sklopovi. Postoje klesta za unutrasnjc usk.ocnike, spoljas-

Poluokn!gb klesta sa savijenim vrhovima

Univerzalna klesta »grip"

Klestn za uskocnike

19


nje uskocnike iii klesta koja sluze i za jedno i za drugo.

.

Kljucevi Za odvrtanje navrtki mozete da upotrebite jedan ad sest razliCitih vrsta kljuceva: standardni otvo-

Otvoren)

k!jlJ~

Kombinovani otvorcnUoknsti kljuc

reni, podesljivi otvoreni, okasti, kombinovani otvoreni (okasti, kombinovani otvoreni) nasadni iIi dvostrani okasti kljuc. Pored ovih kljuceva, postoje i kombinacije sa razliCitim veliCinama radnih povrsina za naglavke, krivina kad okastih kljuceva, kao i razliCite rucice i nastavci. Lepo je otvoriti sredenu kutiju za alat i izabrati najpodesniji kljuc, ali takav izbor amateru nije potreban. Mi yam predlazemo da kupite dobru garnituru kombinovanih kljuceva, dva kvalitetna podesljiva kljuca i garnituru nasadnih kljuceva.

Poddljlvi otvorCl1i kljue

OkllSli kljlle

KomhiIlOI''.1I1"1 lllvnrcnVnas,luni kljue

Dv()strani ObSli kljuc

lcdnosmcrna rtlCica sa sk
20

:iil


Pored toga, eventunlno biste magE dn nabavite i garnituru dvastranih okastih kljuceva, Ako je sistem paljenja u vasem automabilu konvencionalan, a ne elektronski, kupite i garni-· turu aIata za sveCice - male kljuceve, odvijace i, po mogucstvll, listi6e za merenje zazora. Takode treba nabaviti momentni kljuc, pogotovu ako nameravate da se latite radava koji prevazilaze jednostavno odrzavanje autlilTIobila. Momentni kljuc je Ditan za mnoge opravke, jer pomocll njega mozete da pritegnete zavrtnje

~ 'I, .i.

W

tacno prema fabrickim uputstvima, Upatreba momentnog. kljuca pomaie da se izbegne suvisno pritezanje kojim mogu da se palome zavrtnji, iii nedovoljna pritezanje, usled cega zavrtnji kasnije rnogu da se olabave. Ovo je _veoma vazDa za radove u vezi sa kocnicama i vesanjem. Danas su svi momentni kljucevi bazdareni za engleski i metricki sistem mera (lbs/ft i Nm). Najjeftinija varijanta je momentni kljuc sa ruCicom. Tipovi sa kazaljkam i padesljivi momentni kljuc predvideni su za strucnjake.

~

m

I 2J ~

~ 2J

ill ,

i

uI

I

(

,

I

\

,

.1' .

Umeci. kardanski zgiob, nastavci

2)~~I((V

00

<~ \Q)

CD

2) ~

I©

C2)

.

~~

~

W::~ =::z~~~ffi;;; ~,)

iCC'

C[~~~~~) tL=~I)

[

c ListiCi

Kljuccvi za svecice

Odvijaci

Zll

merenje zazora. turpija za svebce, odvijat

DinnmomC(,Hsku mCica sa kaz:Jljkom (momemni kljuc)

21


",:111:111111111111111110

Pljosnate lUrpije

~===

o

Okruglc lurpijt:

JLJL3

(i

TC51cra ;ca scbnjc IneW\a

<: < "'"

C

¥ ¥

II

<:::

<

..•

Dlcta

22

II

----

Turpije, dleta i sekaCi Pribora za obradu metal a kao sto su tUfoije, dleta, probojci, testere za secenja metala, sekaCi, makaze za lim i drugo, ima toliko da biste njime mogli da ispunite celu kutiju za alat. Ovo vam, osim za opravku karoserije, nije potrebno. Pre porucujemo yam sarno nekoliko osnovnih alata pljosnatu i okruglu turpiju (one mogu da posluze U Tazne svrhe); testeru za secenje metal a sa nekoliko rezervnih seciva (kupite najkvalitetniju koje nadete, isplatiee vam se); pljosnato dleto, kao i sekace, makaze za tim i klesta za secenje :lice. Say ovaj alat je zgodno· imati pri ruct iako ga mozda neeete koristiti za veCinu poslova koje obavljate, ali pre iii posie ee vam ipak biti potreban.

CekiCi Verovatno vee sada imate jedan iii dva cekiea. Da Ii su podesni za radove na vasem automobilu, zavisi od njihove velicine i obiika. Tesarski iii rakljasti cekic moze da posluzi, ali ono sto eventualno moze da vam zatreba jeste cekie sa loptastom glavom. Ta vrsta cekica ima loptastu glavu na jednom, a pljosnato celo na drugom kraju. Ako nameravate da opravljate karoseriju, biee yam potrebni nekoliko vrsta mekanih cekica iii jedan sa zamenljivim uloscima tako da po izboru maiete da koristite gumeno, plasticno i neko drugo tela. RuCice cekica se najcesce izraauju od oraho-· vine. leftin cekic sa slabom rucicom se ne isplati. Proverite da Ii je ruCica dobra uCYrScena i da nema na njoj raspuklina iii pukotina. Kada se otkaCi i poleti, glava ('ekica moie i da ubije. Stavite zastitne naoeare kad god postoji mogucnost da leti metal.

II

II Svetiljke Dobra ruena svetiljka predstavlja dugoroenu investiciju. Vec'ina ima prikljucak sa uzemljenjem kako bi se prikljucile za busilice i drugi elektricni

0PRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL

Ii

I \

l\ LI

. I

111

CekiC sa loptastom g!avolTI

Rakljasti kljuc

Ruena $vctiljb ad 220V

5~

produlnim kablom

Rucn~

svctilika ad 12V sa produinim kablom

C:ekit sa ulosCima

Batcrijska !ampa

23


Sigurnosn
Plat forme za v()zilo

Radionicku

dizalic~

(zaba-dizalica)

$lubna hidraulicna diz,llica

Pokrelna

24

lei~l.ika

alat. Kupite svetiljku sa kablom SWG 16 (prei'nik tice = 1,626 mm) koja moie da izdrii sijalicu od 75 W. Ako yam je potreban produini kabl, nabavite onaj koji moze da izddi potrebno opterecenje. Mogu se naci i svetiljke sa sijalicom od 12 V koje se napajaju iz akumulatora autmobila i koje su idealne za opravke napolju iii u nepredvidenim situacijama. U kutiji za alat treba da imate [ jednu dobru baterijsku lampu. Cesto je mnogo brte, laksei efikasnije da nesto otkrijete baterijskom lampom nego svetiljkorp..

Poseban alat i pribor SIGURNOSNA POSTOLJA I PLATFORME. Dizaliea je predvidena da podigne automob;l, a ne da ga podupire tokom rada. Stoga automobil treba da poduprete sigurnosnim postoljima iii platformama. Nemojte da dozvolite da vas prevari niska cena nekvalitetnog postolja ili platforme. Kada obavljate radove na sistemu za kocenje, predniem trapu iii kada morate da skidale toekove, koristite postolja umesto platforme. Platforme Sli idealne u slucajevima kada nije potrebno ski dati tockove. DIZALICA. Ako sami obavljate veliki broj radova na svom automobilu, neee yam bili dovoljna samo ruena dizaliea koja spada u pribor koji ide liZ automobil i koristi se u slucaju nuide. Za brie i bezdenije podizanje automobil treba da ima radionicku (taba-dizalieu) iii hidraulicku dizalieu. _ ' POKRETNA LEZALJKA. Ako imate srecu da radite na tvrdom, ravnom podu, a namcravate da obavite mnogo radove ispod automobila, pokretna letaljka ce vam biti od velike pomoCi kada hocete da se na brzinu podvucete pod automobil, a zatim da se odatle izvucete. To je u stvari ravna plata sa podmetacem za glavu i tockiCima, izdignuta nekoliko santimetara od poda. Koristice yam naroCito ako spadate u majstore koji uvek odaberu pogreSan kljuc pa moraju da se vracaju do radnog stoia. ALAT ZA AKUMULATOR. U alat za akumulator spadaju: Izvlakac za kleme - prakticna stega sa navojem pomocu kaje maze da se skine svaka klema sa polova akumulntow.

I

!"'7'1


g :!

i

i

,

i

'-.,

!

~"

,

f".··1

~~

~ Izvi
Cctkicc za ciscenjc klema i polova akumubto[a

Hidromctar

Produzni kabl za staftovanje

Cetkica za ClSCenje klema i polova - iitana cetkiea koja se navlaci na poloye i omogucuje brzo i lako i'iseenje. Nosac akumulatora - rutica koja se stavlja preko dva pob na konvencionalnom akumulatoru zbog lakseg skidanja i prenosenja. Hidrometar - naprava za merenje specificne tezine elektrolita da bi se utvrdio stepen napunjenosti akumulatora.

N()~a6

akumul
Pribor za promel'lU ulja

Produini kablovi za startovanje - maida ih vee imate u Svom automobilu. Prove rite da Ii su odgovarajuceg kvaliteta. Takvi kablavi treba da imaju davoljan broj proyodnika koji mogu da isporuce primaocu 5tO viSe elektricne energije uz minimaine gubitke. Kontakti (iabice) i kablovi treba da budu dobro izolovani i obezbedeni. PRIBOR ZA PROMENU ULJA. Za ispustanje ulja is preCistaca koristi se obican kljuc sa

25

OPRAVITE SAM I SVOJ AUTOMOBIL

obujmicom koji olaksava skidanje i vracanje preCistaca. lsplatjce yam se kad ga vee prvi put budete upotrebili. Za prikupljanje ispustenog istrosenog ulja moie da vam koristi i stara posuda ako je dovoljno velika. IIi. moiete da kupite jeftin pocinkovani iii plasticni lavor da posluii kao sud za istroseno ulje.

.

PRIBOR ZA PODESA V ANJE. Pojedini delovi pribora za podesavanje nisu skupi; ostale instrumente moiete u pocetku da pozajmite pre nego sto se odluCite za kupovinu. Stroboskopska lampa. Lampa sa neonskom svetiljkom je jeftinija od ksenonske ali yam je potreban skora potpuni mrak da biste vide Ii svet-

1

, ,

Slrobmkopsk
I

Tahomctar

1

Urcdaj za mcrcnjc komprcsijc

26

ListiCi za mcrcnJc Z3zora

Urea;:lj za mcrcnjc potpritiska

OPBAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL

lost. Stoga ipak preporucuJemo stroboskopsku lampu sa ksenonskom svetiljkom. Tahometar. Ako ste vlasnik vozila sa konveneionalnim razvodnikom paljenja bice yam potreban tahometar za proveru zazora kad »platinskih dug-

madi«. Ovaj zazar mozete da proverite i listiCima 'za merenje -zazora aka

Sil

dugmad nova, ali taho-

metar daje tacnije rezultate. Tahometar ce yam pomoCi da podesite karburator i izvrsite druga podeSavanja. Uredaj za merenje kompresije. Ovaj merD! instrument koristi se za proveru pritiska sabijanja u cilindrima i moze da vas upozori na stanje ventila iii klipnih prstenoYa. Provera kompresije je vazna, posebno na starijim tipovima automo-

bila. Ureclaj za merenje potpritiska. Ovaj yaian i jeftin merni instrument bi trebalo da imate. Ako se koristi kako treba, moze da ukaie na probleme u vezi sa uglom pretpaljenja; zaptivanjem; stanjem karburatora, ventila ili zaptivaea cilindarske glave, pa cak i sa zapusenim zadnjim prigusivacem. ListiCi za merenje zazora, Postoje dva tipa meraea zazora koji mogu da budu spojeni u jedan komplet. Okrugli tip sa zieom sluii za proveru i podesavanje zazora kod sveCiea. Pljosnati tip sluii za merenje zazora izmedu kontakata prekidaca (»platinska dugmad«) i za podesavanja ventila. MANOMETAR ZA PROVERAVANJA PRlTISKA U PNEUMATICIMA. Ovaj instrument maze veoma brzo da se amortizuje. Nepropisno napumpane gume brzo se babaju, te ne bi bilo lose da manometar driite u prostoru za sitan pribor i proyerayata pritisak u pneumatieima bar jednom godisnje iii pre svake duie voinje. NASADNI KLJUC:. Nasadni kljuc se kao

Manometri za proveru pritiska u pneumatlcima

I

Ii

i

-I

Krstasti flilsadni kljuc

I

[uena dizalica isporucuje zajedno sa no vim auto-

I

mobilom i koristi se u nepredvidenim situaeijama. Ako mislite da cete cesce skidati toekove, kupite krstasti nasadni kljue sa cetiri naglavka razliCite veliCine, Cime se postiie mnogo bolji uCinak nego sa standardnim kljucem. On takode omogucava i ravnomernije odvrtanje i zavrtanje sto sprecava eventualno ostecenje navrtki tockova. PUMP A ZA PODMAZIV ANJE. Da Ii cete kupiti pumpu za podmazivanje zavisi ad toga koliko vam je star automobil i koliko drugih aparata za podmazivanje. posedujete. Mala pump a zapodmazivanje nije skupa, a njom se

Pumpc

Zll

podmazivanjc

27


lako moie ubrizgati dodatno ulje u mazaIiee dok radite pod .automobilom. RAZLlCIT PRIBOR. Kada obavljate poslove prilikom kojih koristite veCi broj sitnih delova, bilo bi dobra da uzmete nekoiiko kanona za jaja i da ih u njih poredate. Prvo nabavite neko sredstvo za Ciscenje ruku (kupuje se u prodavnicama automobilskih delova i pribora) i gomilu Cistih krpa. Moiete da nabavite i neki zastitni krem koji se stavlja na ruke pre nego sto se poene sa radom i deluje kao »hemijska rukavica«. a lako se skida vodom. Ustedecete sebi i trud i vreme ako se snabdete najcesCim veliCinama navrtki, vijaka, podlaski i sigurnosnih podloski, zatim zavrtnjima za lim, plasticnom i izolacionom trakom, potrosnim uljem i maseu. zaptivacirna i drugim sitnicama koje se cesto koriste. Ruena kutija za alat je nesto sto svaki majstor-amater na kraju kupi. Taka je ceo alat skupljen na jednom mestu i uvek je pri Tuei, ne gubi se, a i zasticen je ad atmosferskih uticaja. Driite je u garazi. podrumu, plakaru iii prtljainiku svog automobila. Poslednji modeIi nekih uvoznih tipova vozila imaju mesavinu standardnih, metrickih zavrtanja i onih Cije su mere izrazene u colovima, taka da cete u tim slucajevima mazda morati da kupite dve garniture kljuteva iIi naglavaka. Postoji mnostvo specijalnih alata i pribora koje moiete da kupite za opravku svog automobila. Pomocu nekih mozete zaista da ustedite vreme, dok su drugi prvenstveno namenjeni struenjadma koji mozda svakog dana obavljaju istu popravku. Ako zelite da ustedite novae na odrzavanju i opravci, verovatno cete moei da prooete sa osnovnim alatima koji su vee opisani. Ali. ako ste osoba koja voli da se igra alatom, vasa kutija ce po svoj prilici uskoro postati suvise mala za sve vccu zbirku. Jos nesto a kvalitetu alata: dobijate onotiko koliko platite. KvaIitet varira od bezvrednih alata do onih za strucnjake. Varna vrhunski alat verovatno nije potreban, ali trebalo bi da kupujcte alate koji imaju dozivotnu garanciju i koji su napravljeni od kvalitetnog materijala. Ne isplati se kupovina jeftinih garnitura alata koje se prodaju po neverovatno niskim cenama, osim ako ne planirate da ih upotrebite sarno jedanput. Moiete prilieno da ustedite ako kupujete alat u garniturama. Garniture kljuceva, odvijaca, naglavaka iIi cak kompletne garniture alata sa kutijom zn alat obicno kostaju mnogo manje nego kad se kupuje svaka alatka posebno.

28

Mere predostroinosti ijedna knji~a 0 opravci automobila po prin»uradl sam« ne bI btla pot puna bez odeljka posvecenog bezbednosti prilokom rada. Vecina nasih saveta jesu mere predostroznosti zasnovane na zdravom razumu kojih uvek treba da se pridriavate dok radite na, ispod iii oko vasega automobila. Osim toga, dajemo i upozorenia koja moida ne znate ako ste tek poceli da radite na svom automobilu. Zato vas molimo da ova proCitate pailjivo i da upamtite da ovih pravila treba da se pridriavate zbog syoje liene bezbednosti.

Ncipu

• Pre nego sto poenete da radite, skinite say nakit - prstenje, satove i narukvice. Izbegavajte

siroka odela. kravate, salove iii kaput koji bi mogli da se upetljaju u kaisnik iIi pogonski kais. Cuvajte prste, sake, kosu, odele i alat od delova koji se pokrecu kao sto su ventilator, kaisevi, kaisnici i pogonsko vratilo. • Ne podvlaeite se ispod automobila koji nije propisno poduprt i nikada ne koristite dizalicu kao jedini oslonac. Automobil mora da se nalazl na raynom terenu, sa menjacem stavljenim u brzinu (rucno) iii u poloiaj za parkiranje (kod automatskog menjaca) sa podignutom rucnom koenicom i jednim iii vise tockova blokiranim ciolom iIi komadom drveta da se ne bi pokrenuli. P~sto se' auto mobil podigne, treQa ispod njega postaviti postolje (po mogucstvu dva) koje pod· nosi teiinu automobila. Postolja bi trebalo postaviti ispod jakog dela sasije - kao sto su ram, oscilujuca ramena, zadnja osovina iIi oslond branika - a dizalicu spustiti tako da teiinu primaju i postolja, a ne sarna dizalica. Aka nemate posto· Ija, upotrebite nesto sto sigurno moze da podupre hiljadu iIi vise kilograma kao sto su betonski iIi drveni blokovi. Nemojte koristiti niske stolice, kante za otpatke iIi kutiie. • Nemojte pusiti dok obavljate radove na sistemu za doyod goriva jli na akumulatoru. Benzinska isparenja iz rezervoara za gorivQ, karbura~

OPRAVITE SAMI SVOJ AUTOMOBIL r----------------------------------~~~~~~~~~~~

tara iii dizni za goriva veama su zapaljiva. Vadanik u akumulataru je eksplazivan i maie da ga zapali i najmanja vamica. Ne bi bilo lose da se potpuno uzdriite ad pusenja dok obavljate radove na autamabilu. • Aka nameravate da koristite produzni kabl za startavanje. ne prikljucujte ga direktna za akumu]ator, vee ga povezite sa delovima vozila (masom) kao sta'su blok motora, ram iIi sasija i to Sto dalje od akumulatora. Prilikam prikljucenja cesta dolazi do vamicenja. te ako je kantakt sa masom udaljen od akumulatora, otklanja se opasnostbd eksplazije vodonika. Prilikam punjenja, prvo ukljuCite akumulator. pa tek onda uredaj za punjenje. Ova ce takode otkloniti moguenost varnicenja u blizini akumulatora.

• Ne radite nista 5tO moze da izazove varnicenje iIi plamen u blizini rezervoara za gorivo iIi . sistema za dovod goriva koji propusta. Ovo se

odnosi na upotrebu elektricnog alata. brusenje i . zavarivanje iii koriscenje gorionika da bi se olabaviii zardali zavrtnji. Prvo popravite mesto kaje propusta. •

Nosite zastitne naocare kad raditc ispod

automobila, kada koristite dleto i cekie, kada busite iii brusite i kada papravljate klima-uredaj. Freon u klima-uredaju maze da prouzrokuje promrzline ako do de u dodir sa kozam. • Izbegavajte udisanje prasine iz oblaga kaenice iIi kvaCiia. Ona moze da sadrii azbestnu_ 'prasinu, moguCi karcinogen. Koristite tecno sredstvo za Ciscenje, usisivac za prasinu ili staru cetku kada uklanjate prasinu sa delava kocnica. •

Nikada ne »palitc« motor u garazi. Nagomi-

lavanje uljenmanoksida, gasa bez boje i mirisa, maze da bude smrtonasna. Aka morate da ukljucite motor, otvorite vrata garaze iii 5provodite "gasove napolje pomocll cevi.

• Ne otvarajte poklopac hladnjaka dok je motor vruc. jer moze da dode do prskanje vrele vode iz hladnjaka. Ne ostavljajte ni antifriz u otvorenim posudama gde deca iii domare zivoti-

nje mogu da pokusaju da ga piju. Antifriz je otrovan za pice. 15to se adnosi i na teenost za

kocnice, benzin, uije za motor, ulje za menjae, ulje za servo uprav!jac, kao i nn teenost za pranJc vetrobrana.

• Pazite da ne dadirnete kablave sveeica iii visokanaponski provadnik indukcionog kalema (bobine) dok motor radio Elektricna struja u sistemu paljenja je jacine od 20.000 do 40.000 volti sto nije smrtonosno ali ce vas dobra uplasiti ukolika ste nepazljivi.

• Kada radite bilo kaji posao na elektricnoj instalaciji, kao sta je zamena elektropokretaea, glavnog

prekidaea,

alternatora,

regulatora

napana, radia-aparata, itd. treba prvo da iskljuCite kabl za uzemljenje akumulatara. Ovo otklanja mogucnast slucajnog uzemljenja strujnog kola i pozara iii ostecenja nekag dela u elektricnaj instalaciji.

• Na najnavijim tipovima vozila sa elektronskim komandama motora kompjuter u vozilu je veama osetljiv na napanska preopterecenja. Ako koristite produini kabl za startavanje, tada ga povezite sa drugim akumulatarom ad 12 volti, a nikada sa alternatorom (dinamom) od 24 volti kaji se koristi kod nekih kamiana-prikalica. Pre iskljuCivanja bilo kog ad elektricnih prikljucaka. kontaktni kljue treba da bude izvaden. Pored toga, ako niste sigurni u ono sto radite, ne pokusavajte povezivanje iIi proveru bila kag sistema u motaru iIi kablovskog prikljucka jer matete da upropastite skupu elektricnu instalaciju va,seg vozila. • AkuIl1ulatori sadrie sumpornu kiselinu te stoga patljivo njima rukujte. Pazite da ne prevrnete akumulator iii da ne prospete kiselinu na automobil kada manti rate iIi skidate akumulator. Zastitit~ ruke gumenim rukavicama, a 06 Z35titnim naaearima. Usled karozije, na spoljnaj povrsini akumulator mogu da se nadu astaci kiseline koji mogu da pragare tkaninu, stoga ne oblatite svoje najbolje odele kada obavljate neki posao na akumulatoru. • Nikada ne koristite benzin kao sredstvo za ciscenje. Isparenja su eksplozivna i moze da ih

29


upali kontrolna lampica iz obliinjeg uredaja iii grejaca. Koristite kerozin iii sredstvo za Ciscenje predvideno za ovu svrhu. Krpe sa sredstvom za Ciscenje drzite u hermeticki zatvorenoj metalnoj posudi. • Kada bacate istroseni antifriz, ulje za motor iii sredstvo za ciscenje, nemojte ih sipati u kanalizaciju iIi odvod kisnice. Umesto toga. sipajte ih u posudu koja se moie zatvofiti i odnesite ih na predvideno mesto.

Kupovina delova os jedan. vazan clemen at odrzavanja automoJpretistaca, bila po principu »uradi sarn« jeste kupovina tecnosti i rezervnih delova. lako ±elite da prodete sto jeftinije. morate da pazite na kvalitet proizvoda koji kupujete. Kao i kod alata, kvalitet se cesta ogleda u ceni. To ne znaCi da niza cena znaCi i niii kvalitet. ali pripazite kada su u pitanju niske cene. Za jeftine preCistace upotrebljen je jeftini papimi umetaki koji ne preCiseava vazduh kako treba. Jeftini zaptivaCi (semirinzi) naCinjeni od sekundarnih materijala mogu da procure posle samo nekoliko predenih kilo me tara. Delovi sistema paljenja slabog kvaliteta, kao sto su poklopac razvodnika paljenja, razvodna ruCica i kablovi svetica nece trajati onoliko dugo kao delovi proizvedeni od visokokvalitetnogmaterijala. Jeftini zadnji prigusivaci sa tankom metal-

30

nom oblogorn i nedovoljno iii uopste nezasticeni od korozije nece trajati onoliko koliko i originalni kvalitetni delovi zasticeni iznutra i spolja .. Najbolji savet je da se kupuju proizvodi dobro pozna tog iii priznatog proizvodaca koji imaju garancIJu. Trgovci koji prodaju delove u pakovanjima, iii sa zastitnim znacima koji lice na kvalitetne marke, povecavaju zbrku prilikom kupovine delova. Procitajte pazljivo etiketu na ambalaii, pa ako vidite da pise »zamenjuje originalni deo pod brojem tim i tim«, iii aka ne prepoznate proizvodaca iIi zastitni znak, znajte da proizvod moze da bude rdavog kvaliteta. U pogledu nekih delova. suoceni ste sa jos jednommogucnoscu: nov iii remontovan (fabricki prepravljen) deo. Na delovima kao sto su karburator, glavni kotioni cilindar i razvodnik paljenja mozete ustedeti 40-60 odsto kupujuCi remontovane de love urnes to sasvim novih. Jedan kvalitetno remontovan dec je isto toliko dobar kaoi nov, a u nekim slucajevima je i bolji. U nekim slucajevima, remontovani dec je postigao nisku cenu na racun kvaliteta. Panoyo yam sa'4etujemo, kupujte proizvod ciji je proizvodac poznat i ima pismenu garanciju. Sto se tice kupovine delova, postoji i treea mogucnost, a to je kupovina starih delova. Mnogi

otpadi ce garantovati da su delovi u radnom stanju - sto ne znaCi da su kao novi, ali mogu da

predstavljaju ekonomicnije resenje od kupovine iii remontovanih delova. Otpad je dobro mesto za kupovinu delova karoserije, ali i glavnih delova kao sto su motori, menjati i zadnji trapovi. Medutim, sto se tice delova koji se brzo habaju kao sto su alternatori, elektropokretati, pumpe za vodu, delovi sistema za paljenje. itd. bolje je da kupite novi ili remontovani deo.

"V

.

ODRZAVANJE AUTOMOBILA I

i I

i

prkas svih priea da novim tipovima automo-

Ubila odriavanje skoro nije potrebno, zapamtite da najmanje moguce odriavanje ne znaCi da odriavanje uopste nije potrebno. Danasnji automobili zaista ne zahtevaju onoliko odrzavanja kao oni od pre desetak godina, ali 0 njima ipak treba voditi brigu da bi bili u dobrom radnom stanju. Nebriga moze da izazove ozbiljne posledice. S~mousluzivanje benzinom iskljucilo je mehanicara koji bi obicno umesto vas proverio ulje i koji je mogao da otkrije crevo koje curi, zapusen preCistac vazduha ili iskrzani femen ventilatora pre nego sto dode do problema. Danas izuzetno veliki broj vozaea nije svestan u kakyom im je stanju automobil sye dok se nesto ne pokvari i ne prouzrokuje teskoee. Odrzavanje automobila, odnosno redovni pre-

odgovara sarno vozaCima koj-i prevaljuju veliki

broj kilometara u kratkom periodu. Interval za promenu ulja posle predenih 20.000 kilometara, sa zamenama preCistaea za ulje posle svakog drugog ispustanja ulja, kako predlazu fabrike, mozda je suvise dugaeak za veCinu vozaea koji automobil koriste sarno povremeno iii za kratke voznje, Ulje u motoru treba redovno da se menja, ne zbog toga sto se trosi iIi prlja, vee prvenstveno

zato sto dejstvo zastitnih sredstava prestaje posle preelenih 5000-7000 kilometara. Onog trenutka kada s,e njibova koliCina smanji, babanje se ubrzava. Sto se tice precistaca za ulje, veCina mehani-

cara misli da se ne isplati propustati Cisto ulje kroz prljav precistac i preporucuje novi posle svake zamjene ulja. Odrzavanje automobila yam stedi novae iz 'lise razloga.

gledi i zamena kablova sklonih kvaru, znaci sprecavanje nezgoda koje veti kvarovi mogu da pro-

uzrokuju.

Obavezno treba pregledati ulje u

motoTu, teenost u automatskom menjacll, teenost

za bladenje, preCistace, razne delove motora, vesanja i kocnica, kao i ostale delove izlozene trenju, klizanju, obrtanju, udarcima, toploti,. koroziji i visokom pritisku. Delove automobila koje treba odrzavati treba proveravati ilili zameniti pre rna preporukaina koje se odnose na kilometrazu i vremenski period iz prirucnika za vas automobil kao i prema rasporedu predlozenom u ovom poglavlju. Mnogi profesionalni rnehanicari smatraju da su intervali za servisiranje preporuceni u prirucnicima za nove

tipove automobila suvise optimisticki za pro secnog vozaca i umesto toga predlazu mnago krace vremenske razmake. Neki proizvoelaci automobila preporueuju zamenu preCistaca za vazduh posle predenih 10.000 kilometara, a tecnosti za hladenje motora posle 60.000 kilometara - sto

(1) Spreeava prerastanje ma1ih problema u velike i skupe.

(2) Obezbeduje dobro vozno stanje, a to znati 1akse startavanje, bolju voznju, maksimalne performanse i ekonomienu potrosnju goriva. To stedi benzin i smanjuje mogucnost iznenadne havarije, kao i troskove zvanja nadlezne sluzbe i slepavan)a. (3) Spreeava smanjenje vrednosti vozila tako da cete bolje proCi kada doele vreme da ga prodate iIi zamenite za drugo.

(4) Propisno drzanje automobila omoguclce vam da lakse obavite servisni pregled vozila. (5) Cini vas sigurnim da mozete da racunate sa svojim automobilom onda kada yam je potreban. 31

ODRZAVANJE AUTOMOBILA

II

I

I

I

0-U!-l--

>--\1-

CD Osnovne !ccnosti

4

automobilu kojc treba testa proVCfilVati ukljutuju: (1) [cenos! za pranjc velrobrann, C::) tccno~l 1:1 hladcnJC motoHl, (3) uljc za scrvourcdvoj

Odrzavanje i provera sigurnosti rema prilozenom podsetniku mozete da utvr. dite celokupno stanje vaseg automobila. Proverite svaku navedenu stavku i pribelezite da li je odredeni dec ispravan iii mu je pot reb no servis iranje. U sustini. treba da proverite sve sto izgleda olabavljeno, istroseno, naprslo, odnosno ako propusta teenost iii ne radio Svaka od ovih stavki ukratko je razjasnjena. Zazor upravljai'a. Kada se upravljae porn era napred-nazad, zazor bi trebalo da bude manji od 10 mm. Veti zazor ukazuje na istrosene krajeve spone iii suvise veliki zazor u upravljaekom mehamzmu. Pedala kocnice. Pedala koeniee treba da bude evrsta, a radni hod nekoliko eentimetara. Ako je

P

32

®

I.l

~utom[)bil.

hod pedala suvise veliki. to moze da ukaze na izlizane obloge kocnice iIi nedovoljnu koliCinu ulja u sistemu za kocenje. Labava pedala moze da znaCi nezaptivenost u cilindrima iii prisustvo vazduha u sistemu za kocenje. Rui'na kocnica. Ruena koeniea blokira zadnje tockove i treba da odrz.ava automobil na malom nagibu iii da onemoguci polazak vozila kada je menjac u prvom stepcnu prenosa. Kacta je kocniea otpustena, zadnji toekovi treba slobodno da se okrecu. Sirena (zvui'ni signal). Kao bezbednosno sredstvo treba je cesta proveravati. BrisaCi vetrobrana. BrisaCi treba da rade pri svakoj brzini i treba da ciste stakla ne'ostavljajuti I tragove. Zamenite metlice na brisaCima aka Sll ·,1' istrulele, popueale iii iskrzane.

Uredaj za pranje vetrobrana. Kada se ukljuCi, ureda]' treba da ispusta mlaz vode na obe strane I vetrobrana. Ogledala. Unutrasnja i spoljasnja ogledala tre- I

!

I


i

I

I II

I

! f

I, r

I ~-

balo bi da budu cista i da S8 slobodno pomeraju. Proverite da Ii su driaCi cvrsti. Grejac stakla. Kada se ukljuCi grejac prednjeg stakla, topli vazduh treba da duva u vetrobran. Ako je ukljueen elektricni odmagljivae zadnjeg stakla, tada zadnje staklo treba da bude toplo. Rezervni tocak i dizafica. Rezervni toeak i kompletna dizalica trebalo bi da se drie u prtljainiku. Prove rite stanje rezervnog tocka i pritisak u njemu. (Napomena: ako vas rezervni toeak nije napumpan, proverite da Ii imate pumpu). Proverite da Ii imate sve delove za dizalicu i da Ii je ispravna. U prtljainiku treba da driite i krstasti nasadni kljuc za montiranje tockova. NLvoi tecnosti. Nivoi tecnos1i trebalo bi da se odrzavaju izmedu oznaka »max« i })min~<. Nivo motornog ulja treba proveriti tck posta se motor iskljuci i saeeka nekoliko min uta da se ulje ponovo.vrati u karter motara. Tecnost u automatskarn menjacu treba proveriti dok je motor VILle i na praznom hodu. Nivo teenosti za hladenje treba proveriti kada je motor iskljueen in hladon. PreCisrac ::,a vaz:duh. PreCistac za vazduh ne bi trebalo da ometa strujanje vazduha. Zapusen iii ostecen precistac treba odmah zameniti. Klinasti remeni. Proverite pogonske remenc cia se nisu olabavi!i, iskrzali ili pokidali. Pogonski remeni treba da budu dovDljno pritegnuti da se izbegne proklizavanje, ali oe suvise, da izazovu nepredvideno naprezanje lezajeva kaisnika. Cevovodi h/adnjaka. Proverite cevovode da Ii su naprsli iii ocvrsli us/cd duge upotrebe taka sto cete ih stisnuti prstima. Creva pod dodirom ruke trcba da budu meka i savitljiva, a ne tvrda i kruta. Takode proverite cevne prikljucke i obujmice da nisu olabavljene iii dOl ne propustaju teenost za hladenje. Cevovodi za grejac. Vazi isto sto i za cevovode za hladnjak. Takode provcrite da creva ne dodi· ruju astre predmete iii cevovode kroz koje proticu drugi fluidi. Ostecena creva treba zameniti. Ventil i revi za regulaclju benzillskih i uljnih isparenja II motoru. Proverite ventil za regulaciju , benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motora i cevi tako 5to cete izvaditi ventil iz kuCista i staviti palac na to mesto dok motor radio Trebalo bi da asetite jak vakuum. Ventil bi tre·bala takode i da zveci bda se protrese (prethodno iskljui:ite motor). Vakuu.mski cevovodi. Vakuumska creva treba da budu zategnuta, nezamrsena, bez pukotina iIi pregorelih me'sta. P%zaj creva.moze da se proveri prema oznakama ispod poklopca motora. Poklopac razvodnika paljell.ia. Poklopac ne

sme da ima pukotine iii druge znake varnieenja iii habanja. Sa unutrasnje strane treba da bude Cist i suv, a prikljuena mesta treba da su u dabrom stanju. Prikljllcci (kablovi) za sveeice. Prikljueci treba da budu evrsta namesteni u poklopcu razvodnika paljenja, a njihove kapice moraju da budu evrsta priljubljene ako svetica. Na kablovima ne sme da bude vidljivih ostecenja, oguljenih iii pregorelih mesta. Varnicenja se najIak5e uocavaju posmatranjem kablova s,leCica dak motor radi po mraku. Prikljllcci (polo vi) akumillatora. Prikljueci i kablavi treba da budu zategnuti i bez korozije. Prednja sver/a. Proverite duga i kratka svetla. Pravac svetlosnog snopa 'thoze se proverit! taka S10 cete autamobil parkirati nn oko 10 metara ad neKog zida iIi vrata garaze i posmatrati pravac pruzanja svetlosnog snopa. Oba svetlosna snopa treba da budu na istoj visini. Zadnja svetla. Proverite da Ii SVa zadnja svetla rade kada su upaljena. Stop svetla. Stop svetla treba da se upale kada se pritisne pedala kocnice. Pokazivaci pravca (migavci). Proverite leve i desne, prednje i zadnje kada je kontakt-kljue ukljueen. Svello registarske tab lice. Treba da se upaJi kad i prednja svetla sto se cesto previdi. Sver/a za voinj!! unazad. Treba da se upale kada se rueica menjaca stavi u palozaj za kretanje unazad (»rikverc{(). Pritis.ak u pneumaticima (gumama). Proverite pritisak u gumama kada su hladne. Pritisak treba da bude isti u prednjim gumama i isti i u zadnjim gumama. ~ Stan)e pneumatika. Pogledajte gazista i proverite da Ii su negde neravnomerno istrosena iIi iskrzana 5to moze da znaCi pogresno centriranje iii o5tecenje del ova sistema vesanja_ Proverite boene zidove da nemaju izboCine, naprsline iIi druga ostecenja. Curenje tdnosti. Proverite ispod automobila da neka teenost slucajno ne curio Vlaina mesta ispod zadnjeg del a vQziia-mogu da znace da curi benzin iz rezervoara za gorivo iIi cevi za dovod goriva. Tamnomrke iii erne mrlje blizu zadnjeg ·dela vozila mogu da znafe da ulje za diferencijal curi iz zvadnje osovine na vozilima sa zadnjim pogonom. Zute, mrke iii erne masne mrlje ispod prednjeg del a vozi1a znaee da curi ulje iz mat ora iii da eventualno curi ulje iz menjaeke kutije kod vozila sa prednjim pogonom. erne masne mrlje ispod srednjeg dela vozila sa zadnjim pogonom mogu biti od ulja iz automatskog menjaea, a ispod pred-

..-------~--.-. - - - I

!


njeg dela vozila sa prednjim pogo nom znaCi da euri iz menjacke kutije. Zelene, plave iii bezbojne vlazne mrlje mogu da potieu od teenosti za hladenje koja curi iz hladnjuka, cevnog prikljucka, pumpe za vodu iii eepa na bloku motora. Amortizeril vesan}e. Stanje amortizeralvesanj a moze se proveriti njihanjem. Zaljuljajte svaki ugao vozila nekoliko puta , a zatim ga pustite.

Ispravan amortizer/vesanje .bi trebalo da zaustavi njihanje posle jednog iii dva odskoka. Propustanje ulja prilikom njihanja amortizera znab da je zamenjeni deo ispravan; neznatno curenje je nor-

malno za neke sisteme vesanja. Treba proveriti oslonce - da nisu pOhabani. /Krajevi spona. Spone ne bi trebalo da budu primetno labave. Ako prilikom pomeranja upravIjaea iii preumatika zglob poene da se klima, sponu treba zameniti. Kod upravljackog mehanizma sa zupcastom letvom, unutrasnje spone zastieene 5U gumenom oblogom. Obloge 5e moraju zameniti ako 5U napukle iii pocepane da bi se za;titio upravljacki prenosnik ad prljavstine i vlage. Mozetc proveriti da 11 su naglavci unutrasnjih spona olabavljeni tako sto eete pritisnuti obloge dok neko drugi pomera upravljac iii pneumatik. Kao sto sma rekli. ne sme da se aseti da su olabavljeni. Napomena: aka osetite teenost u oblogama, to znaCi da servoupravljacki sistem

propusta i da upravljacki prenosnik treba uskoro

Homokinetii'ki iii kardanski zglobovi. Obloge homokinetiekih zglobova moraju biti ispravne i evrste da bi stitile zglob. Ako se euje skljocanje tokom okretanja znac; da homokinetieki zglob nije ispravan. Kardanski zglobovi na vczilima sa

zadnjim pogonom ne smeju da 'se primetno slobodno pomeraju. Zvecanje kada ubacujete u brzinu moze da oznacava neispravan kardanski zglob. Podmazivanje diferencijala. Ulje u diferencijalu treba uvbek da bude naliveno do ivice otvrora. Za podmazivanje koristite samo preporueeno ulje. Za veCinu vozila sa zadnjim pogonom, to bi tre-

balo da bude ulje SAE 90. Za vozila opremljena diferencijalom sa uredajem za blokiranje, potrebno je ulje sa specijalnim aditivima. Kod nekih vozila sa prednjim pogonom diferencijal se podmazuje istim uljem kao i menjae.

Pr:ep»8 rsuhe za odrzavanje i podmazivanje

zameniti.

,

, ,

Kuglasri zglobovi. Proverite olabavljenost tako sto eete prednje tockove podiCi od zcmlje i rasteretiti kuglaste zglobove. Veliki odvijae iii sipka mogu se koristiti za proveru vertikalnog zazora. Neki kuglasti zglobovi imaju pokazivac habanja koji je dec mazalice. lzlizan rub pokazuje da je i zglob izlizan. Delovi komande upravl}aea. Proverite da Ii se nesto olabavilo taka sto cete pomerati upravljac napred-nazad. KoCiani cevovod. Gumena creva kocnica ne smeju da propustaju i moraju da budu u dobrom stanju. Zamenite ereva za koja utvrdite da propustaju iIi da su naprsla iii osteeena. Isto tako treba zameniti celiene cevi koenica koje prepustaju iii su ostecene. lzduvni sistemlprigu!iivai'. Izduvni sistem mora da bude evrst i ne sme da ispusta izduvne gasove. Prove rite da nema zardalih del ova cevi, labavih Dasata ili naprsiina. Kab/ovi (sa}la) ruene koenice. Kablovi ne smcju da budu iskrzani niti da dodiruju ostre predmete na donjem delu vozila.

:,'

34

Proveri!e svake nedelje Nivo ulja u motoru Nivo teenosti za hladenje Nivo teenosti za brisaee stakla

Proverite svakog meseca Nivo ulja u automatskom menjaeu Nivo tecnosti za kocnice Nivo ulja za servo-uredaje' Nivo elektrolita u akumulatoru (iii pokazivae sta- , nja napunjenosti na akumulatorima kojima nije, I potrebno o d r i a v a n j e ) 1 Pogonske kaiseve . Cevovode hladnjaka i grejaca Prednja svetla, zadnja svetla, pOkazivace pravea, i stop svetla i drug a postojeea svetla. i Svakih ,est meseci Zamena ulja u motoru i precistaea za ulje (svakih sest meseci iii posle 5000 kilometara)

II


ODRZAVANJE I.PROVERA SIGURNOSTI U VOZILU Zadovoljava Potrebno servisiranje

o

0 0 0 0

Zazm ap''''iackog mehaolzma Pedal a kocnice

o o Rucna kocnica o Sirena o o BrisaCi vctrobran3 o o Uredaj za pranje

o o o

vetrobrana

0 0 0

Ogledala Grejac stakla Rezervni toenk i dizalica

SPOLJA

0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0

Prednja svetlll

Zadnja svetla Stop svctla Pobzivac pravca kret;mja Svetia za yoinju unazad

ISPOD HAURE Nivoi tecnosti:

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0

Ulje u motoru

o Tecnos{ za hladenje mOlOra 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0

Kocnice Automatski menjac Akumulator Servo upravljac

Uredaj za pranje vetrobrana

ISPOD Curenje fl,uida:

0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0

D 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0

0 0

Pretisrae za vazduh Remeni Crevn za hladnjak Creva za grej Ole Ventil za provetravanje bloka mo~ora j,cr<.:\-n Vakuumska creva Paklopac razvodnika paljenjZl Kablovi sveCica Polovi akumulmor:l

Svetlo registarske tab lice Metlice fla brisaCima

Ulje iz motora Sistem za hladenje Kocnice Menjae Difercncij
ServO medaj Rezervoar za gorivo i cevavod Amortizer/veSanje Krajevi spane Kuglasti zglobovi Upravljacki mehanizam KoCiani cevovod Izduvni sistemJ zadnji prigusivac Kablovi rucnc kocnice

Homokinclicki i brlbnski zglobovi

0

0

Diferencijal

Pritisak u pneumaticima

Opste stanje pneumatlka

POdmazivanje sasije Podmazivanje sarki na vratima i brava, kao i . zatvaraca na poklopeu motora i prtljazniku Provera lezaja (kuglastih zglobova, krajeva spona, caura oscilujuCih ramena, itd.) Provera nivaa ulja u menjacu i menjackoj kutiji Provera kardanskih iIi homokinetickih zglobova Provera izduvnog sistema Prover a koneentraeije i izgleda tecnosti za hladenje Provera rucne kocnice Provera pomocnog pokazivaea pravea Popravka boje i manjih ostecenja na karoseriji od korozije.

Svake godine Zamena preCistaca za vazduh Zamena precistaca za ulje Provera punjena klima-uredaja Provera ventil. za regulaciju benzinskih i uljnih isparenja u sistemu za napajanje motor a 'Pregled sistema paljenja (poklopae razvodnika, razvodna ruka i kablovi) Pregled del ova karburatora i rada Ieptira Pregled vakuumskog cevovoda. Svake dve godine Zamena sveGice (preporucuje se posle predenih 10.000 kilometara) 35


Zamena ulja u automatskom menjacu i preCistaca Zamena tecnosti za hladenje Zamena filtra za regulaciju benzinskih i uljnih i~parenja u sistemu za napajanje motara. Provera kompresije u motoru Provera ugla pretpaljenja· Podmazivanje lezajeva na tockovima Pregled obloge kocnica

Svake tri godine Zamena pogonskih kaiseva Zamena cevovoda hladnjaka i grejaca ' Zamena poklopca razvodnika paljenja i razvodne ruke

potrebno i cesee kako bi koliCine svih tecnosti bile na potrebnom nivali. Ako ste na odmoru. iii ako svakog dan" prevaIjujete veliki broj kilometara. onda se preporueuje i svakodnevna provera ulja u motoru - naroCito aka motor trasi iii ispusta ulje. Isto se odnosi i na automatski menjae, nivo srcdstva za hlaaenje i pritisak u pneumaticima. Procenite sami situaciju i ucinite ana sto smatrate da je najbolje. Vise vam se isplati da proveravate kaliCine tecnosti cesce nego sto je potrebno, nego da vas nebriga primora na skupe opravke iIi da prouzrokuje havaflJU.

Proveravanje nivoa motornog ulja

Prov·er·a osnovnih teenesti as automobil ima neko!iko »vitalnih<, teenosti V koje se moraju s yremena na vreme proveravati da bi njihova koliCina uvek bila odgovarajuU

tim granicama potrcbnim za bezbednu i udobnu yoznju. Redovna provera osnovnih tec-nasti je verovatno najvaznije sto maiete da uradite u pogledu odriavanja svog automobila. Ovdic je objasnjcno gde i kako da prove rite koliCinu svake od osnovnih tecnosti. Osnovne teenosti ukljueuju ulje za motor, ulie za menjac i menjacku kutijiJ, mazivo za diferencijal (za veCinu vozila sa prednjim pogonom koristi se isto ulje kao i za menjae), tecnost za hladenje, ulje za koenice, u\je za scrvo-upravljae, elektrolit za akumulator i teenost za 'Pranje vetrobrana. Prethodni odeljak, "Preporuke za odrzavanje i podmazivanje«, daje izvesne smernice 0 tome koliko cesto treba da proveravate niva teenosti na svom automobilu. Te smernice su date za proseeno vozilo i trebalo bi da odgovaraju veCini slueajeva. Medutim, trebalo bi .takode da bude jasno da broj provera zavisi od broja predenih kilometara za odredeni vremenski period, kao i od toga da Ii je bilo kvarova iii cmenja neke od tecnosti, sto moze da prouzrokuje vecu potrosnju iIi gubitak jedne iii vise osnovnih teenosti. StoQa proveravanje nivaa teenosti moze da bude

<:'!

Ulje predstavlja zivotnu snagu rnOtora i stoga ga treba cesto proveravati - jednol11 nedeljno iii mazda svaki put kada napunite rezervoar Z:1 gorivo ili otvorite poklopac motora. To treba da uCinite na sledeCi nacin: 1. Najbolje vreme za proveru nivoa uljaje ujutro. posta se automobil ))-odmarao« preko noei. Automobil treba da bude parkiran n3 ravnoj povrsini da bi oCitavanje na meracu nivaa ulja bilo tacno. Ako je automobil pre merenja vozen, iskljuCite motor i sacekajte nekoliko minuta pre nego sto proverite niva da bi ulje maglo da se vrati u korito motora (karter). Pokusaj da proverite nivo ulj" dok motor radi ili neposredno po prestanku fada. dace Yam netacne - niske vrednosti, zato sto se den ulja ,i~S uvek nalazi u motom.

2. Podignite poklopac motara i potrazite merae nivaa ulja koji se nalazi na jednoj 5tfani matcTa. Na vozilima sa prednjim pogonom, on se obicno nalazi na ceonoj strani. Da.. biste utvrdiii gde se tacna nalazi mcrae nivoa ulja, pogiedajte u uputstvo zn koriscenjc vascg vozila. 3. Izvadite mcrae nivoa ulja i obrisite kraj <"istom krpom. 4. Vratite merae nivaa ulja nazad U otvor i pritisnite ga nadole do kraja, a potom ga izvadite. 5. Ako je karter motonl pun, nivo ulja ee doti do oznake >).max« na meracu. lake ne marate dOl dolivate ulje sve dok nivo ne padne do oznake »min«, mnogi mehanicari pTeporu6uju da se ulje cesta doliva da bi se niva adrz.ao na aznaci »max<,. Aka niva ulja padne na oznaku »min«. to znaCi da

~--ODRZAVANJE AUTOMOBILA I

-

motor radl sa manjom kollelnom ulja; kod motom

Ciji karter ima zapreminu cetiri litra (5tO je danas slucaj sa veCinom matara), voznja sa manjom koliCinom uija moze da prouzrokuje visoku tCIT!peraturu ulja, umanjl efekat podmazlvanja IIi izazove ostecenja aka se vozi po topJom vremenu, pri veCim brzinama i llsponima. Napomena: nemojte da prepunlte karter uljem. Usled ovoga ulje maze da prode kroz zaptivace I da dade do eurenja i dimljenja. Maze da dade i do pojave penusanja aka je nivo toIiko visok da ga radilica prilikom okretanja pretvori u penu. Posta

vazdusni mehuriCi ometaju podmazivanjc, pojava penusanja moze da smanji dovad ulja u osnovne del ave motora. Aka prilikam provere nivaa ulja u motoru otkrljete da ga nema dovoljna, prvo proverite da Ii ste pravilno IzvrsiIi merenje, tj. da Ii ste merae do kraja gurnuli U odgovarajuCi otvor. Aka stc to uCinil1 kako treba, dodajte dovoljno ulja da se Karter panovo napun!, a zatim proverite oa motom da II ulje propusta. lspravan motor treba da trasi manje ad paJa litrn izmedu dve zamene ulja (u razmacima od 5000 blometara). Neki motori mogu Lin tfose i vise ulja, ali aka je potrosnja jedan Iitar na svaklh 400-500 kilometara, to znaci da ulje prevlse curi iii ukazuje na mehanicke probleme kao sto su izlizane yodice ventila, zaptivaCi ventila ilili klipni prstenovi. Plavicasti dim iz izduvne cev} zriaci da ulje u motoru nepravilno sagoreva iz jednog iIi vise navedenih razloga. stanju ulja ne maZe mnogo da se zakljuCi sarno na osnOVu njegovog izgleda, posto ulje postaje mrko posle nekoliko stotina kilometara voznje. Zuckasta boja iii pena ukazuju na prisustvo vlage, sto je normalna pojava kod vozlla koja se retko koriste iii se koriste uglavnom za voznju na malim relaeijama. Vlaga je sporednl produkt sagorevanja i tokom vremena se sjedinjuje sa drugim zagadivaCima stvarajuci kiseline i mulj. NajveCi deo vlage otklanja se pomocu sistema za regulaeiju benzinskih I uljnlh isparenja u motoru, ali ako je ventil na ovom sistemu zacepljen ill Ii motor nikada ne radi dovoljno dugo da nagomilana vlaga ispari IZ kartera motora, vlaga ce se brzo nagomilati. Kada ste zavrsili sa proverom nivoa ulja, vratite merae nivoa ulja u odgovarajuCi otvor. Ako se rueica meraca oboji nekom zivom bojom, bite vam lakse da ga pronadete u tam nom prostoru motora.

o

6. Da blste doli Ii ulje, skinite poklopac s otvora

za nalivanje ulja koji se nalazi oa vrhu poklopca

CD

(3)

I

\

CD

(3)

Men\('; nivoa uijn obicno 51.! nuJazi na botnoj ,trani motora (proverite tacna m~SIO na kome 51.! nalazi u prirucniku za vas automobiL Da biste proverUi nivo uJja, UZmi11;': mcrac. ocisti!e ga krpom i Vflllite nazad u Olvor taka sto cete g~ do hala gum uti nadale. Ponovo ga izvucite i provcrite nivo II odnosll na oznake »max« (1) i »min« (2). Dod
37


(

j;~

/1'

1--___..

~ "--

~-

Ako je nivo ulja nb:ak, dOda)te ga i to onu vrstu koja se preporutuje u prirucniku za vas auwmobil. Prove-rite d~ ii korislite uljc odgovara)uceg kvalitcta i viskoziteta za vas automobiL

motora (poklopaca glave cilindra). Neki poklopci se OdVfCU, dok se veCina gumenih vadi. 7. Dodajte sarno toliko ulja da se nivo na meracu nivoa ulja podigne do oznake »max«. Upotrebljavajte vrstu ulja preporucenu u prirucniku za vas automobil. Ulje koje dodajete treba da bude istog viskoziteta i oznake kao ulje koje se vee nalazi u motofU. Ne zaboravite da vratite poklopac na ctvor za nalivanje ulja i da panova proverite nlvo pre nego sto eventualno dodate novu koliCinu ulja.

Provera ulja u automatskom menjacul menjackoj kutiji Kao ,to ulje za motor predstavlja iivotnu snagu motora, tako je i ulje u automatskom menjaeu veama bitno za dobar fad menjaca i njegovo podrnazivanje. Nizak niva tecnosti U ovom slucaju moie da dovede do proklizavanja, zastoja prilikom promene brzine i brieg habanja. Nivo 1 stanje tecnosti proveravaju se na sledeCi nacin: 38

1. Nivo tecnosti u automatskom menjacu proverava se na praznom hodu motora, dok je menjae u poloiaju za parkiranje (iIi u nekim slueajevima u neutralnom poloiaju), a teenost ima normalnu radnu temperatuTU. Ako je automobil upravo »upaljen«, treba ga voziti 10-15 minuta da bi se ulje u menjaeu zagrejalo. Ulje se grejanjem ,iri te bi provera nivoa dok je hladnp dala netacne ~ niske vrednosti. Napomena: neka vozila imaju meraee qivoa ulja u menjacu koji su kalibrisani tako da se oeitavanje nivoa ulja moze obaviti bez obzira da Ii je one toplo iIi hladno. Ali, ako vas merae nivoa nema takve oznake, svakako sacekajte da se tecnost zagreje pre nego sto izvrsite proveru nivoa.

2. Parkirajte automobil na ravnoj povrsini, aktivirajte rucnu kocnicu j odmah stavite rucicu menjaca redom u sve brzine. N a taj nacin, tecnost u automatskom menjacu proCi ee kroz sve kanale U' menjacll, Zatim postavite rueicu menjaea u polozaj za parkiranje (na praznom hodu motora).


3. Podignite poklopac motora i pronadite merae nivoa ulja. Na voziJima sa zadnjim pogonom, on se obieno nalazi kod zadnjeg del a prostora za motor na strani suvozaca. Kod vozila sa prednjim pogonom i popreeno postavljenim motorom,' potraiite ga na kuCistu menjaeke kutije, desno od metcTa s vozaceve strane prostora za motor. Aka niste sigurni gde se naiazi, pogledajte u prirucnik za vas automobil. 4. Izvadite merae nivoa ulja i oCistite kraj Cistom krpom bez dlatica. 5. Uvucite merae panoya do kraja i po drugi put ga izvucite. 6. Proverite nive tecnosti prema oznakama na meracll. Tatan niva tecnosti nalazi se izmedu oznaka »dodati« i »)puno~<. Aka je Diva tecnosti ispod oznake »dodati«, stavite levak U otvor iIi cev za nalivanje i dadajte patrebnu koliCinu ulja. NEMOJTE prepuniti menjae, posto to maie da prouzrokuje pojavu penusanja i curenja ulja. Takode pazite da dolijete onu vrstu ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Postoje dYe glavne vrste ulja: De.,ron II i Type F. Ona imaju razlicite frikcione karakteristike i viskozitet i stoga je vaZllO da se u menjac dolije odgovarajuca vrsta. U nekim slucajevima, vrsta ulja koju treba koristiti naznacena je na samom meraCll nivaa, iIi na nalepnici na cevi za ulivanje. Posta ste dodali ulje u menjae, ponovo proverite nivo (motor treba da je na praznom hodu). 7. Takode, treba da proverite stanje i kvalitet ulja u menjacu. Za razliku od motornog ulja, boja i miris ulja u menjacu ukazuju na njegovo stanje. Ako je ulje u dobrom stanju, treba da ima boju u rasponu od crvene do ruzicaste. Teenost kod koje je opao kvalitet zbog ustajalosti iIi toplote bice smeda i mirisace na zagorela. Ako vam tecnost ne izgleda iii ne mirise dobra, morate je zameniti da bi se zastitio menjae. ! t

I

I

8. Vratite merao nivoa ulja na odgovarajuce mesto, spustite poklopac motor a i iskljuCite motor.

Provera nivoa ulja kod mehanickog prenosnika snage (menjaca) . avedeni spisak alata. predviden je prye.nstyen~ za vozlla sa zadn]lm pogonom, posto kOG vozila sa prednjim pogonom niva ulja maze da se

N

Mcrae nivoa ulja kod aU!on1a!skih mcnjaca obicno je smt:S!cn kod zadnjeg dela motora. Provcrilc II prurucnibl ;::<1 va~
39


'Ihr-----L-~~~I'/I 1b-lJ..."""t- 1

0

I

~

-I

~J

,!

I I; ! r-------------------'----------------il '

i Ii I

o

I

Ii

I'

I

I. II Ii

I

I'

Ii, ® Kod vetine mchanickih mcnjw::a klld vmila sa wdnjim pogo!)om (gore). ~cr OlYOra Z~ nalivanje ulj~ (!) nalazi sc ~~ Slr~nc suvozaCH. Nll vecini vozila sa prcdnjim pogonom (dole), (CP (2) ~c naliui na kraju mcnjackc kUlijc.

40

----.--.~-

..-.----------"---------

_._-------.


proveri i bez podizanja vozila. Za razliku od automatskih menjaca, kod mehaniekih menj3ca ulje ne zahteva cestu promenu zato sto nije podvrgnuto is tom rezimu fada kao kod automatskih menjaea. Medutim, nivo ulja treba povremeno proveravati kako bi se na vrf7me uoCilo eventualno curenje iz menjaca. Nivo ulja u mehanickom menjacll kod voz11a sa zadnjim paganom meri se na sledeCi naCin:

1. Parkirajte automobil na ravno tie i aktivirajte rucnu kocnicu. Stavite menjae u brzinu. .2. Posto bi podizanjc sarno jednog kraja iii jedne strane automobila porcmetilo nivo teen os!! u menjacu, taean rezultat moze da se dobije sarno ako se celo vozilo podigne od zemlje. Podignite ravnomerno i prednji i zadnji den vozila koliko je neophodno da se podvucete ispod iii da dohvatite kuCiste menjaca. Pre nego sto se podVllcete, proverite da Ii ste automobil propisno oslonili na postolja. 3, Kod veeine mehanickih menjaca eep otvora ZJ nalivanje ulja nalazi se sa strane suvozaca. NaCi cete ga oa kuCistu menjaca, oa aka jedne tree,ine do jedne eetvrtine rastojanja od gornjeg dela. Cep moze da ima cestougaonu glavu, moze aa lib oa

Ala! i materijal Dizalica i siQ:urnosna postolja Podesljivi kGue iii rucica sa skakavic9m iii usadni, sestougaoni kljuc • Levak

• •

kod vazila sa zadnjim paganom karisti ulje SAE 90. Dolivanje ulja bice otezano zato sta mozda nece biti davoljna mesta za levak sa dugaekim usipnim grlom. Neke kante sa uljem imaju pisak koji moze da se uvuce i u tesan prastor. 6. Posto napunite menjae do potrebnag nivaa, vratite cep na svoje mesto i spustite automobil. Nivo ulja u menjackom prenosniku kod vozila sa prednjirn paganom proverava se na sledeCi naein: 1. Parkirajte automobil na ravno tie. 2. VeCina vozila sa prednjim pogonom ne mora da se podigne da bi se proveri6 nivo ulja u menjaekom prenasniku jer je otvar za ulivanje smesten na kraju kuCista menjaea. Kad nekih automobila otvor moze da bude smesten na prednjem iii zadnjem delu kuCista menjaea, a kod drugih moze da pastoji i merae nivaa. U veCini slucajeva, cep na otvoru za ulivanje ulja je lako dostupan, te stoga podizanje automobil.a nije potrebno. 3. Skinite cep i stavite prst u orvor za ulivanje ulja. Nivo ulja treba da bude 1 centimetar od otvora. 4. Ako ulja nema dovoljna, dodajte vrstu naznacenu u prirucniku za vas automobil sve dok ulje ne pocne da se preliva iz otvora. Napomena: kod nas se za menjaee uglavnom koristi ulje SAE 90. 5. Vratite cep na svaJe mesto.

Provera nivoa ulja u diferencijalu cep za cevi (cetvrtasta glava) iIi da ima konkavnu cetvrtastu glavu i da moze da se odvrne ruCicom sa skakaviZom iii nasadnim kljueem. 4. Izvucite cep iz otvora za ulivanje ulja i stavite prst unutra. Aka je menjae dovoljno napunjen, nivo ulja ce biti na aka 1 centimetar ad atvora za ulivanje. 5. Ako je nivo ulja u menjaeu nizak, treba da dolivate ulje koje je propisano u prirucniku za vas automabil sve dotle dok ulje De pocne da se preliva iz otvor3. Vecina mchanickih menjaca

alat potreban je za vozila sa zadnjim Nnavedeni pogonom. Sa malim izuzetkom, za menjaeke prenosnike na vozilima sa prednjim pogonom

Ala! i ma!erijal • Dizalica i sigurnosna postolja • Podesljivi kljuc iii rueica sa skakavicam iii usadni, sestougaoni kljuc • Levak

41

koristi se isto ulje i za menjac i za diferencijal, te stoga posebna provera difrencijala nije ni potrebna. Nivo uJja u diferencijalu na voziJima s zadnjim pogonom proverava se na sledeCi naCin: 1. Da biste utvrdili tacan nivo ulja, potrebno je da zadnja osovina bude vodoravna. To znati da ceo auto mobil treba da odignete od zemlje ako ne mozete da dohvatite cep na otvoru za nalivanje ulja na osovini dok je automobiJ na tlu. Automobil mora da bude parkirim na ravnom tlu, tako da su prednji i zadnji den odignuti na isti visinu i to dovoljno visoko da se podvucete. Proverite da Ii je automobil na odgovarajuCi naCin poduprt postoljima pre nego sto se pod njega podvucete.

.

2: Nadite cep otvora za nalivanje ulja u diferencijal. NaCi eete ga na zadnjoj iii bocnoj strani kuCista diferencijala. Cep moie da ima sestougaoni ili cetvrtasii otvor u glavi iii cetvrtastu ili sestougaanu glavu.

3. Skinite cep i stavite prst u otvor. .Nivo ulja treba da bude na oko 1 centimetar od otvora. 4. Ako je nivo ulja nizak, dodajte onu "rstu koja je naznacena u uputstvu za vas autornobil. VeCi-

nOm se koristi ulje SAE 90, ali za autombile sa uredajem za blokiranje diferencijala, potrebno je ulje sa posebnim frikcionim aditivima. 5. Vratite cep na mesta i spustite automobil. Provera nivoa tecnosti za hladenje VeCina vozila danas ima zatvoren sis tern za hladenje motora sa dodatnom posudom koja omogueuje da se u hladnjaku odriava predvideni nivo tecnosti. Plasticna dodatna posuda obicno je smestena u blizini hladnjaka i obeleiena je tako da oznaCi minimalan i maksimalan nivo tecnosti za hladenje. U veCini slucajeva, nivo tecnosti za hladenje moie da se vidi kroz dodatnu posudu,

----_.--

,

·j

Provera nivoa ulja na zadnjoj asovini lreba da bude sas(avni dea svakog pesla u vezi sa podmazivanjem kod vozila Sll zlldnjim pogonom. Ako mOlete prstom da dosq;nete do ulja. niva je davaljnn.

42

I

:

;

'=>

l~--· ,'~

,

~


,....----------------------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~~~~

:

taka do antifriz iIi voda mogu da se dodoju po potrebi. Nivo teenosti zo hladenje u hladnjaku proverava se na sledeCi naein:

1. Upozorenje: nikad ne skidajte poklopac sa hladnjaka dak je motor vrue. Sistem za hladenje je pod pritiskom i kljucala teenost maze da prsne iz njega. Najbolje je da se nivo teenosti za hladenje pro veri kada .je motor hladon, iii da se saceka najmanje 15-20 minuta posle iskljueenja motora pre nego ito se otvori poklopac hladnjaka. Prilikom skidanja poklopca upotrebite nekoUka peifkira iii krpa da biste za§titili ruke. Poklopac hladnjaka se skida tako sta se pritisne nadale i okrene.

2. Nivo teenosti za hladenje varira u hladnjaku zavisno od konstrukcije sistema za hlaGenje. Na veCini vozila sa dodatnom posudom, tecnost za hladenje nalivena je do vrha hladnjaka. Na sistemima za hladenje bez dodatne posude (iako mogu da imaju dodatnu posudu za povracaj teenasti u slucaju prelivanja). nivo treba da bude 7-8 centimetara ispod vrha otvora na hladnjaku za nalivanje tecnosti da hi tecnost mogla nesmetano da se siri prilikom zagrevonja. Na spoljasnjoj strani hladnjaka nalaze se oznake nivaa tecnosti za hladenje kada je ona hladna iIi zagrejana. 3. Ako je nivo teenosti za hlaGenje nizak. dOdajte mesavinu vade i antifriza u razmeri 1: 1. Za vozila Ciji su hladnjak, motor iii delovi sistema za hlaGenje ad aluminijuma, proverite da Ii na posudi sa antifrizom pise da je bezbedan za aluminijum. Nikada ne dolivajte Cistu vodu zato sto ona ne pruza za;:;titu protiv korozije, zamrzavanja iIi kljucanja. Ni dolivanje cistog antifriza nije pogodno kao meSavina antifriza i vode. Ako je hladnjak skora ispraznjen iIi je niva tecnosti veoma nizak, maida ee bib potrebno da ukljuCite motor da biste potpuna napunili sistem za hladenje. UkljuCite motor da radi na praznom hodu sve dok gomje crevo hladnjaka ne bude vruee kad se dodime. Ovo znaei da je termostat ukljueen i da teenost za hladenje kruzi u motofU. DOlijte tee, nost za hladenje do predvidenag nivoa. IskljuCite rad motora i vratite poklopac hladnjaka. Ako sistem ima dodatnu posudu, dodajte teenost i u nju sve dok se ne popne na predviGeni nivo. Upozorenje: ne poku§avajte da dolivare teenast za

0fivo lccnusti zn hl~dcllje moze 00.: provcriti na vccini voziia posmatranjem dOUal[1(: posude \ j). TCCllnSl za nlauenje ~c moie doliti II dm.i;ttnu pusudu tako da obicno Illjc pOlrebno skinuti pIlk!op'lc hladnjuka (21 osim ako nivl) tl!cnosti ;::1 hladcnje nijc niwk.

hladenje kada je motor pregrejan, niti prakljucalu teGnast u hladan motor. Ako je motor pregrejan, nemojte da dadajete hladnu tdnost jer moie doCi do pucanja i deformacija livenih delava, a pastoji i opasnast da teenost u hladlljaku prakljuea.

Provera nivoa ulja za kocnice Odrzavanje predvidenog nivoa ulja za koenice izuzetno je vaino sa stanovista bezbednosti, jer kocnice ne mogu da rade bez ulja za kocnice. Nizak nivo ulja maze da prouzrokuje prodor vazduha u sistem za koeenje taka da je pedala me kana kada se pritisne, sto ima z?- posledicu slabije koeenje. Nivo ulja za koenice proverava se na sledeCi nacin: 43

----.-----" ---"

-.~--'----~

",---,-.,._.-.'

~-

--I

- ..... - ,,--'-',,---


1. Otvorite poklopae motora i pronadite glavni koCioni cilindar. On je u skoro svim vozilima smesten sa strane vozaca u prostoru za motor. Rezervoar za tecnost nalazi se na vrhu glavnog cilindra. Na nekim vozilima, rezervoar je izliven zajedno sa glavnim cilindrom i zatvoren metalnim poklopcem sa osiguraeem. Kod drugih vQzila, rezervoar je od plastike i ima poklopee na otvorima za nalivanje ulja koji se skidaju iii se vade. 2. Kod vozi1a sa plastichim rezervoarom, nivo ulja moie da se proveri bez skidanja poklopca, Kod vozila sa metalnim poklopeem, pazljivo otistite masnoeu i prasinu oko poklopea, zatim po me rite odvijacem osigurac sa strane i podignite poklopae. Nivo ulja treba da bude na ako 1 em od vrha rezervoara.

3. Aka je nivo nizak, dolijte preporuceno ulje za koenice. Za veCinu vozl1a karisti se ulje za kaenice UKA-2, ali proverite u prirucniku za svoj automobil koja vrsta ulja se preporucuje. Niposto nemoite da dodaiete vee upotrebljenu tecnost za kocniee iii teenost iz posude koja je neko vreme stajala otvorena. Teenost za' koeniee .Ie higroskopna, sto mati da upija vlagu iz vazduha, Ulje koje sadrii vlagu ima Dizu tacku kljucanja 5tO moie da dovede do prokljueavanja ulja i otkazivanja kocnica pod teziffi radnim uslovima. Vlaga takode dovodi do korozije unutrasnjosti glavnog cilindra, koCionih cevi, koCionih cilindara i stega koeniea. Nikada u rezervoar ne sipajte ulje iii bilo kOju drugu tecnost osim ulja za kocnice; maziva na bazi nafte mogu da ostete zastivace u glavnom i koCionim cilindrima. Pazite da karoseriju ne

Ncki lipovi vozi!u sa prcdnjim pogonom imaju dva plastii:nll poklopca koji 5C moraju ,kinuti d
44


I

t

I

poprskate tecnosc'u za koenice jer moze da osteti boju.

rava dok je tecnost tapia, dok kod ostalih maZe bez obzira da Ii je topla iii hladnn. U oba slueaja, nivo ulja proverava se tek posta se iskljuci rad

4. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i proverite da Ii je osigurac, ukoliko postoji, l~gao

motara.

na svoje mesta.

2. Podignite poklopac motora i pronadite rezer-' voar za ulje servo-uredaja upravljaca. Na vozilima sa prednjim pogonom koja imaju poprecno postavljen motor, rezervoar moze da se nalazi izn motara na strani suvozaca. Posta pronadete rezervoar, ocistite masnocu iIi prasinu sa poklopen na otvoru za nalivanje.

Provera nivoa ulja u

servo~uredaju

upravljaca

Nivo ulja U servo-uredaju upravljaca mora da se odri3va na predvioenom nivau da bi se sprecio prodor vazduha u sistem i da bi pumpa mogla da ostvari pritisak potreban za rad upravljaca. Nivo ulja se provcrava na slcdcCi naCin:

r r !

I

1. Kod nekih vozila nivo ulja mora dn se prove-

3. Skinite poklopac sa otvora za nalivanje i poglcdajte nivo ulja. Kod nekih tipova vGzila, mcrae nivaa se nalazi na donjoj strani poklopca i ima aznake za praveru nivoa ulja kada je toplo jli

I I

1

.I

,i . Poklopac ;Iavnog kocionog cilimjra n;1 mnogim ripovim;J. voziJa utvrsCCI1 j..: ')Siguf,ltL'm koji ';L' moie pomo.:rili ouviiaccm, OZ:i,tilC poklop;lc pre ncgtJ 510 gil skinCiC kilko prij,lI'slin
45


,

-.

----."

Kod nekih tipava vozila. merac nivoa utja U sl.!rvoupravljllcu je prievrscen za donju stranu pok!opca n::l 'JtvOfU za nalivanje ulja.

hladno. Kod vozila koja nemaju merae, aznake za proveru nivaa ulja mogu da se nalaze na rezervoaru. Aka SU date oznake sarno za merenje nivaa kada je ulje toplo, treba ukljuciti motor da radi 10-15 minuta pre nego sto se proveri nivo ulja, jer cete inate dobiti netacne - niske vrednosti. 4. Ako je nivo u rezervOaru nizak, dodajte onoliko ulja za servo-uredaj koliko je neophodno da bi se nivo podigao do odgovarajuce oznake. Ne koristite ulje za automatski menjac aka to nije naznaceno u prirucniku za vas automobiL Nikada ne sipajte ulje za motor iIi neka drugo maziva posto to maze da osteti zaptivace na pumpi i cevovodima servo-pojaCivaca. 5. Vratite poklopac na otvor za nalivanje ulja i spustite poklopac motora. Provera nivoa elektrolita u akumulatoru

Elektrolit je osnovna teenost u akumulatoru vaseg automobila. On sadrii sumpornu kiselinu koja u reakciji sa olovnim ploeama u akumulatoru

proizvodi napon koji odriava akumulator napunjenim. Tokom punjenja, deo vade gasira, tj. razlaie se na vodonik i kiseonik koji potam izlaze iz akumulatora. Ovim se nivo elektrolita u akumulatoru smanjuje sto iroa za posledicu da su olovne ploee izloiene vazduhu i da se stoga suse. Zbog toga, da bi akumulator dobro radio, neophodno je povremeno proveriti nivo elektrolita u njemu. Akumulatori kod kojih nije potrebno odriavanje trose vrIo malo elektrolita zahvaljujuCi nesto drukCijem sastavu olovnih ploea, sto utiee na manje razvijanje gasova, Pa ipak, tokom vre- . mena, eak i u akumulatoru kome nije potrebno odriavanje, nivo elektrolita moie da postane nizak (ponekad usled kvara na sistemu za punjenje, sto prouzrokuje prepunjenost akumulatora). Aka akumulator ima zaptivenu gornju pavrsinu, onda nista ne moiete da uradite. Medutim, ako ima poklopce koji se skidaju, onda se elektrolit moie do dati po potrebi. Nivo elektrolita u akumulatoru proverava se na sledeCi naCin: 1. Otvorite poklopac motora i pronadite akumulator. On je obieno smesten u bliiini prednje

46 ..i

I

l

;

£?I!!'.. !'- - - - - - - - - - -


I

..... ~

J

I

'"

,"

VeCina zaptivenih akulumatora ima pokazivac nivoa elek!roiita. Ako je pokazivac bezbojan iii lucka,!, nivo elektrolita Je nizak i akuml.llator treda da se napuni.

strane prost ora za motor, iako se na nekim tipovirna automobila nalazi ispod zadnjeg sedista.

2. Upozorenje: motor treba da bude iskijucen. Nemajte da pusite, niti da karistite upaijenu sibicu iii neki drugi atvaren piamen da biste asvetlili

\

I

II

I

Nivo elektroliia nilak Nivo eleklrolita dovoljan Kod akumu!atora sa okrugJim poklopcima koji se skidaju. »okcc« koje jc (amno pokazuje da je nivo c\ektrolita visok, dok bistro "okcc« pokazuje cia je nive nizuk<

unutrasnjost akumulatora, jer moze da se upali vadanik i dade rio ekspiazije akumulatom. Navueire rukavice iIi zastitite ruke krpom od eventualnih ostataka kiseline kaji magu da se zadrze no pakiapcima akumulatora i ne spuitajte ih na osetljive delave autamabiio posta kiselina moze do ih osteri. 3. Nivo elektrolita moze so proveriti na nekoliko naCina. U providnim plastitnim kutijama akumulatora testo moze da se vidi nivo elektrolita koji bi trebalo da bude oko 2 em od vrha. VeCina zaptivenih ima staklo (okee) za posmatranje iii pokazivat stanja napunjenosti na vrhu koji takode moze da se koristi za utvrdivanje nivoa elektrolita. Ako je pokazivac bezbojan iii zuckast, nivo elektrolita u akumulatoru pao je ispod dna pokazivaca i suvise je nizak da bi se akumulator punio ili dalje koristio. Kod akumulatora sa okruglim poklopeima koji se skidaju, jedan od poklopaea moze da ima plasticno okee koje je tamno kada je nivo elektrolita dovoljan, iii svetlo ako je nizak. Na akumulatorima bez ovakvih pokazivaca, morate da skinete poklopee da biste pogledali unutra. Nivo elektrolita treba da bude do otvora za nali-

47

ODRZAVANJE'AUTOMOBILA'

vanje (koji mogu da budu liveni sa'dvodelnim prstenovima ili trouglovima ::;to pomaze da se lakse odredi nivo elektrolita), 4, U akumulator sipajte iskljutivo destilisanu vodu, Obicna voda iz vodovoda sadrii nerastvo, rene minera!e koji reaguju sa kiselinom u akumulatoru i smanjuju njegoy vek trajanja, Ostareli ili ostecen akumulator TIe moze da se popravi sipanjem kiseline posto je problem u plocama, a ne u elektrolitu.

5. Vratite poklopce i operite ruke.

Provera nil'oa tecnosti za pranje vetrobrana Tecnost za pranje vetrobrana De spada U osnovne, ali je veoma vaina za ·odriavanje dobTe vidljivosti kada je drum prljav ili blatnjay, a insekti ometaju vidno pOlje. Provera iii dolivanje tecnosti u uredaj za pranje. vetrobrana obavlja se na sledeCi naCin: , i. Podignite poklopac motora i pronadite rezervoar tecnosti za pranje vetrobrana. NaCi cete ga na strani prostora za motor odmah ispod vetrobrana. Kbd vazi! koja imaju uredaj za pranje zadnjih prozora. drugi rezervoar za tecnost moze da bude u prtljainiku.

2. Nivo tecnosti mazete da proverite ako otvorite poklopac i pogledate u rezervoar, mada to mozete da uCinite i gledanjem spolja, posto je veCina rezervoara naCinjena od providne be!e plastike. 3. Dolijte tecnost ako je nivo ispod jedne treCine u rezervoaru. Pazite da yam u rezervoar ne upadnu prasina ili otpaci koji bi mogli da zapuse dovodnu cev iii mlaznlce uredaja za pranje vetrobrana. Koristite obicnu' vodu, mesavinu ·vade i nekog sredstva za Ciseenje slakla iii bilo koje gotovo sredstvo za pranje vetrobrana koje se moie kupiti. Nikada ne karistite antifriz iz sistema za hladenje posto moie da vam osteti hoju na automobilu. Isto se odnos; i na nerazbla" ieni alkohol (pomesajte ga sa najmanje tri dela yodel·

Sta je potrebno da znate 0 motornim uljima i podmazivanju erovali iii ne, vas automobil se sastoji iz nekih delova od kojih je veCina metalna. Posto se metal pri dodiru sa drugim metalima haba usled trenja, vas auto mobil bi brzo sam sebe unistio kada ne bi postojali sistemi za podmazivanje i hladenje. Funkcije tih sistema objasnjene su u ovom poglavlju kao i poglaYlju "Sistem za hlad.. enje«, Motorna u!je je smcsteno u kartcru ispod radilice na donjaj strani motora. Ulje se ispumpava iz kartera pumpom za ulje i dovodi do precistaca gde se preciseava pre nego sto ude u motor. Ako je pretistac ulja taKo zaprljan da motarno ulje ne moie da prode, otvara se obilazni ventil i motorno ulje ide direktno ka radnim delovima motora. Ovo je veoma vaina posta u matoru mora da se nalazi ulje, pa makar bilo i zaprljano. Motorno ulje se potiskuje do vrha motorakroz uzane kanale. Ulje prolazi kroz bregastu osovinu, zatim navise do podizaca ventila i klackalice, a onda nanize do radilice, klipova i sye do zidova cilindra. Na kraju, gravitacija vraca matorna ulje

V 15.000

za

Ako uredaj pianje vetrobrana ne radj, prvo proverite nivo lccnosti (l).Takode skinite poklopac sa rezervoara (2) i proverite site filtr3 (3).

48

i

1f_'-----------------------"'o:.::D::..R:!::Z::::A'-!V.!::A~N::::J:.::E'-'A:!:U~T~O~M=O'_!:B~I=LA P'

II ,

I j !

Ulje se iz kartera mOlor~ (1) PO[iSKuje kroz sito (2) pomo~u pumpe Z
u karter gde proces kruienja panova zapoi'inje. Na ovaj naein, motorno ulje padmazuje sve delove motora, hladi poYrsine i smanjuje habanje. Matarno ulje takode deluje kao teeni zaptivac na klipovima taka da sprecava prolaz smese yazduha i goriva; to povecava kompresiju u cilindru, a . samim tim i snagu i doprinosi boljem uCinku matara.

Motarna ulje uklanja prljavstinu) gar, kiselinu i otpatke sa radnih del ova i talo:i.i ih u preCistacu za ulje. Motorno ulje sa deterdientima (sredstvima za Ciscenje) sprecava stvaranje taloga kako ne bi doslo do zaeepljenja uljnih kanala, klipnih prstenova i dr. U prodaynicama auto-deloya mogu da se nadu mnage vrste motornog ulja, ali verovatno samo

49

,

I,

~


neka od njih odgovaraju vasem 'automobilu. Ako ne proverite vrstu motornog ulja, maze yam se

desiti da sip ate pogresno ulje u motor. Takode treba da budete svesni da neka jeftina ulja mogu na kraju da budu veoma skupa S obzirom da ne

6. SF. Za tipove putnickih vozila i kamiona proizvedene do 1980. SF omogucuje bolju oksidacionu stabilnost i bolje stiti od habanja nego ostale gradacije i moie da se koristi za motore za koje su preporucene gradacije SE, SD i SC.

pruzaju odgovarajucu zastitu vasem motoru.

Kada je u pitanju tako vazna tecnost kao sto je motomo ulje, ne bi trebalo stedeti na kvalitetu, niti sa llcestanoSCll zamene, Do razlika u ceni i kvalitetu motornih ulja uglavnom dolazi zbog razlike u aditivima. Aditivi su hemikalije koje poboljsavaju dejstvo motornog ulja. Oni sprecavaju pojavu penusanja ulja, stvaranje naslaga slicnih katranu prilikom oksidacije kao i zgusnjavanje pri veoma niskim temperaturama. Aditivi takode spre¢avaju koroziju. Visokokvalitetno ulje moze da sadrii cak i 30% aditiva, a jeftino sarno 5%. Razlika je znatna. Isto tako treba'da koristite istu vrstu ulja, jer razliCite vrste ulja bez obzira da Ii imaju iIi nemaju dodatno sredstvo za Ciscenje (deterdient) mogu medusobno da reaguju i stvore lepljiv talog koji moze da osteti motor. Mnogo cete saznati 0 kvalitetu ulja ako procitate podatke na kantici za motorno ulje. Normative za motama ulja daju dYe organizacije: Amencki institut za naftu (American Petroleum Institute - API) i Udruienja inienjera automobilske tehnike (Society of Automotive Engineers SAE). API odreduje vrstu motornog ulja zavisno od vrste motora i namene. SAE odreduje viskozi,tet motornog ulja i njegovu »tecljivQst« na razliCitim temperaturama. Obratite paznju na sledece oznake na kantici:

1. SA. Najniza gradacija koja se moie koristiti sarno pri najlaksim uslovima voznje. Izbegavajte gao 2. SB. Nije mnogo bolje od SA. 3. Sc. Minimalan kvalitet ulja za putnicka vozila i kamione proizvedene 1964- 67. Ne zadovoljava pri veCim opterecenjima kod navih tipova vozila. OdluCite se ipak za ulje koje je za jednu iIi dYe klase bolje. 4. SD. Predvideno kao ulje sa mininalnim kvalitetom za tipove vozila proizvedene 1968-70. 5. SE. Pogodno za veCinu putnickih vozila i kamiona proizvedenih od 1971. do 1979. Ima bolja svojstva u pogledu ciscenja i smanjuje habanje pokretnih delova u motorima sa kontrolisanim kvalitetom izduvnih gasova.

50

L

Vrste motornih ulja za dizel motore

Postoje cetiri gradacije ulja za podmazivanje dizel motora: CA, CB, CC i'DC. Isto kao i ulja' za benzinske motore i ova ulja se razlikuju po svojstvima i aditivima. Ulja oznacena sa "A" pruzaju najnizi kvalitet zastite, a sa »D« najvisi.

Zbog vece kompresije (skoro tri puta vece nego kod benzinskih motora) i visih radnih temperatura, dizel motori zahtevaju kombinovani tip motornog ulja. Na primer, ulje najvise gradacije za dizel motore oznaceno je sa "SF/CD,,: ulje najnizeg kvaliteta koje moze da se koristi ima oznaku "sacc". Na ulju ne treba stedeti, te stoga za svoj dizel motor kupite najkvalitetniji proizvod. Vodite racuna da koristite sarno kombinovana ulja. Viskozitet motornog ulja

Motorna ulja imaju razliCite stepene viskoziteta (iii gustine) sto u stvari oznacava sposobnost "tecljivosti" ulja pri razliCitim temperaturama. Viskozitet se obelezava brojevima pri cemu veti broj

oznacava teie i gusce motorno ulje. Sto je automobil stariji i sto je motor vise istrosen, to je veca mogucnost da lako motorno ulje procun pored klipnih prstenova i sagori. S druge strane, sllvise tesko motorno ulje nece obezbediti odgovarajuce podmazivanje po hi ad nom vremenu. Ako imate stariji model automobila,,, izbor pravog motornog ulja u izvesnoj meri je stvar isprobavanja i ucenja na greskama. Ako koristite sarno ulje sa oznakom 20W u istrosenom motoru po toplom vremenu, verovatno cete cuti kloparanje iz lez.ajeva i primetiti nizak pritisak ulja (ako imate merac pritiska) kao i dim koji izlazi iz izduvne cevi. Takvom motoru ce biti potrebno ulje veceg viskoziteta (kao sto je 30W) ili mozda multigradno motorno ulje. Multigradno motorno ulje sadrii aditive koji cele godine zadriavaju ista svojstva. Na primer, motorno ulje 10W-30 ima zimi ista svojstva kao motorno ulje lOW leti, a leti kao motorno ulje 30W. Multigradna motarna ulja kao lOW-40,

I


VISKOZITET ULJA PREPORUCEN OD STRANE SAE

1

I

I

I

I

20W-40, 20W-50, 30

!

I

I

!

I

I

I

I

i

I

I

I

I

I

I

I

!

>

20W-ZO

-

l5W-40

I

I

I

I

10W-30, 10W-40, lOW-50

I

<

* 5W-ZO,

-20

-10

°c

-29

-23

0

I

I

5W-30, 5W-40

I I

of

i

I

,i I

, I

>

I

>

I

i I

I

I

20

32

60

80

100

-12 -7

0

16

27

38

10

Predvideni temperaturni raspon pre sledece zamene ulja '" SAE SW-20 NIJE preporucljivo za brzu voznju.

Tabe!e bo sto je ova nalaze se u veCini automobilskih prirucnika kako bi pomogli vlasnicima da izaberu taean viskotitet ulja u zavisnosti od spoljne temperature. Preporukc zavise od lipa vozi!a.

lOW-50 i 20W-50 imaju veGi raspon viskoziteta. Ako vam je motor relativno nov i U' dobrom stanju, najbolje ulje ce biti lOW-30. Iako je ulje lOW-40 veoma populamo, neki novi proizvoclaci auto mobil a tvrde da ulje lOW-40 moze da bude suvise gusto i da stvara smetnje u klipnim prstenovirna. »DzeneraJ motors«, oa primer, kate da

nih ulja. Uvek postoji mogucnost da aditivi nisu kompatibilni, usled cega dolazi do stvaranja naslaga koje mogu da naskode motoru. U prtljazniku uvek treba imati rezervnu kanticu motornog ulja radi dopunjavanja.

neee uvaiiti reklamacije na osnOVU garancije aka

Sinteticka motorna ulja i maziva

se utvrdi da su najnoviji tipovi motora punjeni uljem lOW-40 koje je izazvalo smetnje u klipnim prstenovima. Stoga se uvek pridriavajte pre poruka u pogledu ulja koje se nalaze u prirucniku za vas automobil. Drzite se iste vrste i istog viskoziteta motornog ulja. Izbegavajte da me sate razlicite vrste motor-

Alternative motornim uljima i mazivima proizvedenim na bazi nafte jesu proizvodi naCinjeni od drugih baznih hemikalija. U jedne od njih spadaju estri, a u druge sinteticki hidrokarbonati. Sinteticka maziva prodaju se pod raznim nazivima, ali uopSteno govareCi) ana stvarno imaju vrhunska

51

---.-.-..~----"

svojstva u pogledu mnogih karakteristika kao sto su otpornost na oksidaciju pri visokim temperaturama, razredivanje i lakse tecenje pri oiskim temperaturama, kao i manje habanje motora. Svojstva sintetickih proizvoda mogu da nadmase konvencionalna maziva jer predstavljaju mesavinu odredenih molekula, dok su konvencionalna ulja dobijena destilacijom razlicitih jedinjenja hidrokarbonata, Zbog toga, sinteticka ulja mogu da budu proizvedena tako da odgovaraju stvarnim potrebama, dok se konvencionalnim uljima moraju dodavati aditivi. Sintetiekim proizvodima su pripisivana mnoga pozitivna svojstva od kojih su najvaznija ta sto smanjuju trenje, smanjuje habanje, poveeavaju ekonomicnost i omogucavaju duzi interval izmedu promene ulja. Nijedno motorno ulje ni aditiv ne stite potpuno motor od habanja, ali mnogi sinteticki proizvodi nude zaista znatna poboljsanja u pogledu produzavanja radnog veka motora, mada jos nije utvrdeno tacno' koliko. Sto se tice osobina »teCijivQsti«, veCina sintetickih proizvoda jos uvek nesmetano teee na temperaturi od -40 °C, pri kojima se .konvencionalna ulja pretvaraju u skoro c:vrst zebtin. S drllge strane, sinteticka ulja vrse podmazivanje i pri temperaturam a koje pre laze 250°C pri kojima konvencionalna ulja brzo oksidisu stvarajuCi talog od smola i organskih kiselina. Ovako sirok temperaturni raspon moze da poboljsa startovanje vozila po hladnom vremenu kao i da bolje zasriti motor u voznji po toplom vremenu. Sto se tice povecanja ekonomicnosti, realno je ocekivati ustedu ad jedan do tri odsto u potrosnji goriva. Koliko mogu da se produze intervali izmedu promena ulja zavisi od toga kako vozite. Neki proizvodaCi sintetickih ulja u SAD tvrde da izmedu dye promene ulja moze da se prevali cak i 38.000 kilometara pod uslovom dase precistac menja posle svakih 10.000 kilometara i da se automobil koristi prvenstveno II drumskoj voznji. Kratke voznje sa mnogo zaustavljanja dovode do velikog zagadenja kartera vlagom tako da i sinte· ticko ulje mora cesee da se menja. Kakvi su nedostaci sintetickih ulja?

Prvi problem je cena, posta ~inteticki proizvadi kostaju tri do per puta vise od konvencionalnih motornih ulja i maziva. Medutim, imajuCi u vidu duzi interval iZn;ledu zamene ulja, kao i drllge prednosti, razlika u ceni i nije tako velika. Neki vozaCi su spremni da kupe i najbolje postojece

-~~---.-,,,---

~---r

mazivo jer zele da zastite svoj automobil s obzi· rom da konvencionalna motDrna ulja i maziva nisu u stanju da izdrze anD sto izdrzavaju sinte-

ticka. Kod motora sa turbo-pogonom upotreba sintetickih ulja je korisna zbor vece otpornosti prema temperaturama, ali za prosecnog vozaca kupovina sintetickih proizvoda obicno nije pre porucljiva, naroCito ako motor iSpllsta iii ima povecanu potrosnju ulja.

Zamena ulja i precistaca za ulje Alat i materijal

• • • • •

Kljuc za precistac za ulje PreCistac za ulje Levak za nalivanje ulja Motorno ulje Dizalica iii sigurnosna postolja iii platforme za vozilo • Klinovi za tockave • Posuda za prikupljanje ulja • Kljucevi

ozda ne postaji nista oa remu mozete toliko

Mda ustedite kaa na jednostavnoj zameni ulja i preCistaca za ulje. To je posao koji se, kada jednom nauCite kako se radi, moze obaviti za petnaest3k minuta. Stavise, redovnom promenom ulja iIi precistaca

za ulje mozete znatno da produzite vek svog automobija tako sto cete to Ciniti i cesee nego sto preporucuje proizvodac i sto eete propisno~ podmazivati sve mazalice. Podmazivanje sasije automobila opisano je u odeljku "Podmazivanje sasije«. Posto je promena ulja i precistaca za ulje jedan od najcesCih radova koje eete obavljati na svom automobilu, bilo bi dobro da potreban alat i materijal drlite na nekom lako dostupnom mestu. Ulje i precistac za ulje menjaju se na sledeCi "oaein:

52

----------


1. Ukljueite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normalnu radnu temperaturu. Zahvaljujuei tome sve cestice neeistoce biee suspendovane u ulju. 2. Podignite amomobii. Najboije ce biti da upotrebite dobru dizalicu i evrsta sigurnosna poslOlja iii dye platforme. Dizalicu koristite sarno za podizanje prednjeg dela autornobila na postolja. Blokirajte zadnje toekove ruenom koenicom da automobil ne bi krenuo. Za blokiranje 'zadnjih toe-

kova moiete da ·upotrebite i dve platforme za vozilo. 3. Podvucite.posudu ispod eepa za ispustanje ulja iz kart era. Eep je srnesten na karteru koji se nalazi direktno ispod bloka motora. 4. Olabavite eep za ispustanje ulja pomocu cevastag kljuca odgovarajuce veliCine taka 5tO cete ga okretati suprotno smeru kretanja kazaljki na satu. ali ga ne va~iite.

\

I

-I

!

I

I

I Ccp za i~pll;;!;1nje ulja nalazi sc n'l kuneru i treba ga odvmuti odgovarajucim kljuccm. Kalla odvrcc!c cep, puzite da yam vrucc uljc nc p;ldnc n;\ ruku.


S. Pazite da vas vruce ulje ne poprska po ruei kada skidate cep. Tek tada izvadite cep za ispustanje ulja iz kartera. 6. Pustite ulje da potpuno iseuri iz kartera. 7. Vratite cep na svoje mesto i pritegnite ga kljucem. 8. Pronadite precistac za ulje koji moie da se nalazi sa bilo koje 'strane motora zavisno od tip a automobila. Kod motora sa cetiri iIi cest eilindara, precistac za ulje je cesto dostupan sa vrha. 9. Ako vas precistai:' za ulj e mora da se skida ispod automobila, stavite posudu za prikupljanje ulja ispod pretistaca.

10. Da biste odvrnuli pretistac, bice vam' potreban odgovarajuCi kljuc. Danas se najce,ce koriste rotirajuCi precistaCi, tj. oni koji se skidaju i namestaju isto kao navrtke. Skinite precistac za ulje tako sto cete posta viti kljuc oko tela preCist",:a za ulje i okretati ga u smeru suprotnom smeru kretanja kazaljki na satu. Pazite da ulje ispustate u posudu. Napomena: posto je ovo najprljavije ulje u vasem sistemu, preporucujemo yam da precistac za ulje zamenite svaki put kada menjate ulje. Taka cete imati cisto ulje u celom sis-temu, a no vi precistac ce obezbediti da ostane cisto. 11. Nanesite tanak sloj Cistog motornog ulja na gumenu zaptivku (simering) novog preCistaca za ulje. Proverite da Ii precistac odgovara vasem tipu autombila, a zatim ga uvrnite na odgovarajuce mesto. Za ovo yam nije potreban kljuc, jer preCistae za ulje treba uvrnuti sarno fueno. 12. Ako ste upotrebili platforme iii postolja. sklonite ih i spustite automobil na zemlju. 13. Podignite poklopae motor a automobila i pronadite poklopac otvora za nalivanje ulja. On je obicno smesten na poklopeu eilindarske glave iIi na okrugloj eevi koja izlazi iz bloka motora. 14. Skinite poklopae sa otyora za nalivanje ulja i sipajte u motor anu koliCinu i vrstu motornog ulja koja je naznacena u prirucniku za vas automobil. Za nalivanje ulja mozete koristiti iIi grlic nn kantici za ulje iIi leyak. Zapamtite da posto ste promenili preCistac, treba da promenite i ulje u motoru.

15. Vratite poklopac na otvor ~a nalivanje ulja na syoje mesto i upalite motor. Cekajte da se lampica, koja upozorava na pritisak ulja, ugasi kroz 10-15 sekundi. Nemojte davati pun gas. Upozorenje: aka se lampica ne ugasi, iskljuCile motor i proverite da-li ste vratili na svoje mesto cep za ispuitanie ulia i preeista(; za ulie, kaa i da Ii sle uap§te sip ali ulie.

Pre6staci za ulje se odvrcu odgovarajuCim kljuccm U obliku stege koji sc postav!jaju oka preCistaca. Okrenite kljuc suprlOno smcru krctanja kaza\jki na satu i olabavite preCis!at. Kljuccvi za oevijanje prctistata za uljc konstruisani su tako da odgovaraju sarno odrcdcnim velieinama prcCistaca. .

54

16. Pogledajte ispod automobila da vidite da slucajno ne kaplje ulje iz cepa na karteru iii precistaca za ulje. Ponoyo ih pritegnite ako je potrebno. 17. Posto je motor radio nekoliko min uta, ugasite gao Posle 5 minuta, proverite niva ulja oa svom meracll nivaa. Napomena: nemojte da

ODRZAVANJE AUTOMOBILA 1"_-----------------=-=..:-=::...:..:..:.:..:..=-.:..0=..;:-=..:..:,==

.

II

II

~ \

I

to --\/

I. Kad danasnjih voziia koristc 5e precistaCi za ulje (1) koji mogu jednoslavno da 51: zavrnu na vijak (2). PrccislaCi 5e pritezu sarno fucno u skladu sa prepofukama proizvodata. Pre nego SIO slavite nov preCistac, treba preCi tan kim slojem sye:Z:eg ulj~ preko prSlcnaste zaptivke (3).

sipate vise ulja nego sto je preporuceno jer to moze da prouzrokuje istu stetu kao i nedostatak ulja. 18. Istroseno ulje iz kartera sipajte u posudu koja

moze dobra da se zatvori i odnesite je na odgovarajuee mesto. Nemojte da ga sipate u kanalizaciju iii odvod za kisnicu posto motorno ulje moze da prodre u vodovodne cevi pod zemljom i da zagadi vodu za pice.

55


Podmazivanje sasije Alat i materijal • • • • • • • • • • • •

Dizalice, sigurnosna postolja iii platforme za vozilo· Klinovi za tockove Pokretna leialjka Ruena svetiljka Pump a za podmazivanje i elasticni dodaci Kljucevi Ozubljeni kljuc Krpe iii papirni salveti Mazalice - prave i pod uglom od 45° i 90° Mast za podmazivanje sasije Mazivo za zadnju oSQvinu Suvo mazivo (grafitna baza)

aspitajte se kod nekog starijeg mehanicara 0 vremenu kada je za podmazivanje sasije iIi podmazivanje maseu bilo potrcbno obuhvatiti na desetine mazalica i razlicitih vrsta maziva. On ce 'lam feCi da su to bila »dobra stara vremena« zato 5tO veCina danasnjih automobila ima sarno par mazalica koje se podmazuju sarno jedanput ili dyaput godisnje (zavisno od tipa aytomobila i uslova voinje). Svrha podmazivanja maseu je sprecavanjc skripe i kloparanja usled trenja metaln 0 metal. U idealnom slucaju, podmazivanje je posao koji spada u odrzavanje, pa bi trebalo da se obavi pre nego sto se problemi pojave. Poslcdnjih godina, proizvodaCi automobila teie da smanje potrebu za odriavanjem. Prema tome, vetina novih modela koristi dclave veSanja »podmazane za sva vremena« kojima nije potrebno periodicno podmazivanje. Da bi se izbegla potreba za maseu, ti delo'li imaju sinterovane obloge impregnirane mazivom Hi ad plastike sa malim koeficijentom trenja· kao sto su teflon iii najlon. Kuglasti zglobovi su jedini delovi vesanja gde jos uvek postoje mazalice, ali su i oni danas sve cesce fabricki zaptiveni. Na starijim tipovima vozila, kao sto je na primer }>ford« iz sedamdesetih godina, delove vesanja je trebalo podmazivati pomocu fabrieki ugmdenih cepoya urnes to mazalica. Pomocu kljuceva, cepovi se mogu lako skinuti i umesto njih momi-

R

56

I rati mazalice. Mazalice sa spojnicama pod uglom od 90° mogu da budu potrebne za lako podmazivanje izvesnih delova kao sto je gornje oscilujuce rame. Ako yam nije dostupna diialica koju koriste strucnjaci, kupite iii pozajmite dve platforme. To je najzgodniji i najbezbedniji oslonac za vas automobil kada podmazujete gasiju. Automobil moiete da podignete i na dva sigurnosna postolja. Osim toga, pokretna leialjka ce vam omoguCiti da se pomerate ispod automobil q od jedne do druge mazalice. Do nekih mazatica je tesko iii nemoguce doCi bez elasticnih nastavaka pumpe za podmaziyanje iJili okretnog luka. Ako ih niste dobili zajedno s pumpom, kupite ih posebno. Pre nego sto poenete da podmazujete sasiju, utvrdite koliko mazalica ima vas automabil i gde se nalaze. Ova se moze uCiniti tako sto cete pogledati u fabricki prirucnik za svoj automobil iii proverom uputstava zn podmazivanje u servisnoj stanici u kojoj nekoga poznajete.

Napomena: stariji tipovi ·automobila IffiaJU veliki broj mazalica oa upravljackom mehanizmu, prednjem vesanju i pagonskom agregatu, dok noviji imaju sarno oekoliko. Mazalice na sasiji vaseg automobila padmazuju se na sledeti naCin: 1. Navezite automobil na platforme i blokirajte zadnje tockaye klinovima. Ako nameravate da koristite sigurnostna postolja, predite na sledeci karak. 2. Automatski menjae, ukoliko postoji, stavite u polozaj za parkiranje; rucni stavite u prvu brzinu. Aktivirajte i rucnu kocnicu. Ako niste to uradili, blokirajte zadnje tockove klinovima. 3. Podignite prednji dec automobila i oslonite ga cvrsto na dva postolja. Napomena: kada podmazujete kuglaste zglobove, prepurucljivo je skin uti teret sa hoseceg zgloba tako sto cete podid prednje tockove od zemlje. Ovo omogucuje da mazivo u sasiji stigne do mesta gde inace ne bi maglo da prodre. Da biste odlucili kako da podignete automobil, pogledajte mesto gde je smestena zavojna opruga. Ako se nalazi iznad gornjeg oscilujuceg ramena iii ako je u pitanju Makfersonov tip prednjeg vesanja tockova, podignite ga ispod rama. Ako se opruga nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena, podignite ga ispod rama, a aka se nalazi iznad donjeg oscilujuceg ramena, podignite ga ispod donjeg oscilujuecg ramena.

,;"

-


i'_-------------~==~~~==

j

I

I I !

Tipicm: tackc Z
I

57


,

j-;

IJ .,. , ?

I IS'j I'='-__

o

Aka je zavojna opruga iznad gornjcg osci!ujuceg ramcna (lcyo) iii aka vozilo ima vesanje prednjih tockova - tip Ma!<:ferson sa zavojnom oprugom (desno), poduprirc automobil ispod rama.

,

"

I:

!

',!

Aka je zavojna opruga izmedu oscilujl.lCih ramena (leve) iii aka vozilo ima modifikovani Si5[Cm vesanja (desno), podupritc automohil ispod donjeg oscilujuceg ramena .

"'j'

,,

.Y

;"

,

lj, ~1

:!]

'i8

i~


4. Podvucite se ispod automobila sa pumpom zn podmazivanje, rucnom svetiljkom i krpama iii papirnim salvetama.

5. Obrisite pesak i prijavstinu sa svake mlaznice. Napomena: novi mode Ii automobila sa duzim vremenskim razmacima izmedu servisiranja imaju plasticne cepove na mestima gde se inace nalaze

mazalice. Ako se prvi put podmazuje takav model, bico potrebno da pamotu kljuca skinete ove cepove i da ih zamenite standardnim mazalicama. Mogu se nabaviti mazalice sa pravim vrho-

virna iIi sa vrhovima pod uglom od 45' iIi 90'. Vrhovi pod uglom omogucavaju podmazivanje tesko dostupnih mesta na sasiji.

6. Stavite brizgalicu pumpe za podmazivanje preko svake mlaznice i pritisnite ruCicu. Aka mast strca oko vrha pumpe, znaCi da mozda nije propisno pritisnuta. Skinite brizgalicu,· oCistite mazalicu i pokusajte ponovo. Ako i dalje imate teskoee, mozda je zapusemi mlaznica. Skinite je kljucem i zamenite novorn.

~

Pumpajte mast u kuglaste leiajeve i upravljacki mehanizam dok se zglobovi ne napune. Prestanite

sa pumpanjem kada ablaga aka zglaba paone da se nadima.

Napomena: kod nekih vozila kardanski zglobovi su zaptiveni i ne mogu da se podmazuju.

Ako mlaznice postoje, ostavite prednji dec automobil a naslonjen na postolja, podignite zadnji deo i upotrebite jos dva sigurnosna postolja da poduprete automobii. Zatim otpustite rucnu koenicu i stavite menjae u neutralan polozaj. OkreCite pogonsko vratilo rukom da biste pronasli mazalice i pumpajte mast sve dok ne pocne da curi lz zgloba. Obrisite viSak masti sa mazalice i povrsine lezajeva. Spustite zadnji deo automobila. Na vozilima sa prednjim pogonom, homokineticki zglobovi su iznutra zaptiveni zastitnorn

oblogom. Zglobovima nije potrebno podmazivanje ukoliko se obloga ne menja - a i tada sarno sa posebnom maseu za homokineticke zglobove. 7. Spustite automobil tako sto eete postupiti obrnutim redom nego kada ste ga dizali (od tacke' 3 do 1).

Da biste izvciiJi podmaziYanje, pOSlayitc brizgaJicu pumpe za padmazivanje na mazalicu i prilisnitc ruCicll (gore) na pllmpi. Standardne mazalice (leva) se mogu namestiti ili skinuti rueno. Pornocu mazaHce pod uglom (desno) mogu lakse da se podmazuju teSko dostupni deloy! vozila.

S9

UDRZAVANJE AUTOMOBILA

Podmazivanje lezajeva tockova Alat i materijal'

• • • • • • • • • • • • • • • • • •

Veliki odvijac Dizalica i sigurnosna postolj a Klinovi za blokiranje toekova Klesta Kljueevi J5:asika za kocnice iIi dugacki, tanki odvijac Cekic Komad drveta Lenjir Momentni kljue Klesta Krpa Zastitna maska za lice iIi respirator Nezapaljivo sredstvo za Ciscenje Unutrasnji i spoljasnji ldajevi tockova Mast za podmazivanje'leiajeva tockova Radijalni zaptivati (simerinzi) Rascepke

. cenje pod veoma razlicitim llslovima u pogledu

puta i brzlne - sto ukljucuje bocni potisak kada se vozilo kreee u zavoju, kao i jake udaree kad naleti na rupe. ivicnjake ill druge prepreke. Opsta pouzdanost vozila, kocenje, upravljanje i rukovanje bill bi ugrozeni ako bi leiajevi tockova otkazali. Lezajevi tockova trebalo bi da se servisiraju svake dye godine, posle svakih 30.000 kilometara iIi kako je vee proizvodac oznaCio. Servisiranje jednom godisnje iIi posle svakih 15.000-20.000 kilometara nije neuobicajeno ako je vozilo podvrgnuto velikim klimatskim promenama iIi velikim opterecenjima. Pravilno servisiranje lezajeva

ukljuCilo bi rasklapanje, Ciseenje, proveru, podmazivanje i pravilno podesavanje leiajeya toc.koya. Kod vozila sa zadnjim pogonom, prednji toekovi su oslonjeni na unutrasnji i spoljasnji lezaj tocka. Leiajevi prednjih tockova moraju biti dovoljno pritegnuti da bi toekovi bili propisno centrirani, ali da omogucayaju slobodno okretanje tocka. Na veCini vozila sa prednjim pogonom, prednji tockovi su [abricki zaptiveni te ne mogu da se podmazuju.

Dobos-kocnice

osta se lezajevi tockova uglavnom

P

De pregle~

daju pre nego sto dade vreme za servisiranje kocnica, ani su abieno manje kontrolisani u

odnosu na druge delove automobila. Sva cetiri tocka imaju lezajeve od kojih s vremena na vreme moraju da se odrzavaju letajevi prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom. Lezajevi zadnjih tack ova su ili fabricki podmazani tokom montaie iIi se podmazuju uljem za zadnju osovinu tako da im periodicno servisiranje nije potrebno. Na vozi-

lima sa prednjim pogonom moraju da se oddavaju leiajevi koji se nalaze na zadnjim totkovima. Napomena: iako se sledeei postupak odnosi na podmazivanje -lezajeva prednjih tockova kod vozila sa zadnjim pogonom, u sustini je Isti I za vozila sa prednjim pogonom. Ocigledna razlika je u tome so se podize zadnji, a ne prednji dec voziIa. Potreba za periodicnim. odrzavanjem lezajeva tockova ne moze da bude suvise velika. Jedna od funkcija pravilno podesenih i servisiranih lezajeva prednjih tockova jeste da omoguCi tiho, nesmetano okretanje tocka sa- mlnlmalnim trenjem. Predvideno je da leiajevi izdrze ogromno optere-

60

Lezajevi prednjih toekova na vozilima koja imaju dobos-kocniee, iii leiajevi zadnjih toekoya kod vozila sa prednjim pogonom sa zadnjim doboskocnicama podmazuju se na siedeCi naein: 1. Stavite menjae u polozaj za parkiranje (osim kod prednjeg pogona).

2. Skinite ukrasne poklopce sa tockova pomoeu velikog odvijaea iIi zasiljenim vrhom ruciee autombilske dizalice .• 3. Pomocu kljuca sa naglavkom odgovarajuee velicine, olabavite us ate navrtke koje dde tocak tako sto cete ih okrenuti za otprilike jedan krug. 4. Stavite klinoye iz prednjih i zadnjih tockova da biste. spreCili pokretanje automobila. 5. Podignite prednji (iIi zadnji) dec automobila pomoeu dizalice tako da se totkovi odignu od zemlje. 6. Postavite sigurnostna postolja ispod automobila da biste obezbedili siguran oslonac.

I

, ='

Il-'~


~

Prcsek pokazuje sklnp iCitljcvu smcslenih u [aloru disk-kocnice (1). Nu slid su prikazani: (2) zJstima kapa. (J) otvor 1a rascepku. (4) sigurnosrm n
7, Skinite navrtke sa oba tocka i stavite ih u odgovarajuCi ukrasni poklopae tocka da se ne izgube. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem u suprotnom praveu od kretanja kazaljki na satu. Medutim, na nekim tipovima vozila, navrtke mogu da imaju levi navoj j u tom slucaju Dznacene su slovom »L«. Ako vas auto mobil ima navrtke sa levim navojem, okrenite ih u praveu kretanja kazaljki na satu da biste ih olabavili.

10. Skinite raseepku. Napomena: sklap lezaja tocka uevrseen je pomoeu jedne iIi dye navrtke. Ako postaje dYe navrtke, spoljasnja i[i sigurnostna navrtka je krunasta i pricvrscena je pomocu rascepke; unutrasnja navrtka sluzi za podesavanje polozaja lezaja. Ako postoji sarno jedna navrtka, tada ana sluzi za podesavanje polozaja, a pricvrseena je rascepkorn.

8. Skinite sklop tocka i pneumatika sa jedne strane automobila. Ova ce vam omoguCiti lakse skidanje sklopa dobosa i glavcine i smanjiti moguenost osteeenja koenica i delova leiajeva.

11. Upotrebite kljuc da biste skinuli navrtku iii navrtke i podlosku. Aka se navrtka iIi navrtke ne mogu skinuti okretanjem u srnem suprotnom kretanju kazaljki na sati, pokusajte okretanje u smeru kretanja kazaljki na satu.

9. Skinite zastitnu kapu pomoeu velikih klesta u kombinaciji sa odvijacem. Uhvatite kapu klestima i skinite je odvijacem.

12. Protresite sklop dobosa i glavcine da biste olabavili spoljasnji lezaj. Radite to pazljivo da Jeiaj ne bi pao na pod. Budite spremni da go

61

I: UUKLAVANJE-AUTOMOBILA

®

@

Na slid je prikazan sk!op prcdnjeg locka vodiia sa dobos-kocnicama. Sastavni delovi su: (1) zastitna kupa, (2) rasccpka. (3) navrtka 1a podduvanje, (4) podloska, (5) spoljasnji leiaj, (6) prsten spoljasnjcg !czaja, (7) navrtka, (8) zavrtani locka, (9) dobos-kotnica. (10) tocak. (11) unuwlsnji prsten leiaja, (12) unutrasnji lefaj i (13) zaptivac.

pridriite rukom. Stavite spoljasnji ldaj, podlosku i navrtku za podezavanje na Cistu krpu. 13. Skinite sklop dobosa i glav"Cine. Pazite da se unutrasnji lezaj ne vuce pO vretenu. Ako skidanje ne ide lako, probajte da popustite tockic za po desavanje kocnice pomocu odgovarajuce kasike za kocnice. Na novim tipovima vozila opremljenim kocnicama koje se automatski podesavaju, bice potreban dugacak, tanak odvijac da bi se sarno podesavajuca poluga odmakla od zaustavnog kotura. Upozorenje: dok.su sklop dobosa i glavGina skinuti sa automobila, pazite da mast ili prasina ne dodu u dodir sa povr!finom dobosa iii oblogama kocnice. Prasina iii mast na ovim povrsinama mogu da prouzrokuju umanjenu sposobnost iii potpuni gubitak sposobnosti koeenja.

62

14. Stavite sklop dobosa i glavCine na stranu. Upozorenje: posta se obloge koenica habaju, stvara se prasina koja, sadrii azbest. Ako ne pazite, moze da vam ude pod koiu iii, sto je jos gore, U pluea. Nemojte da oduvate ovu prasinu. Najbolje bi bilo da nosite zastitnu masku iii respirator dok Cistite koCioni mehanizam i dobose, a da prasinu uklanite usisivacem za prasinu ili tecnim rastvaracem. Izbegavajte udisanje prasine! 15. KoristeCi neku nezapaljivu teonost za Ciscenje koja se maze kupiti u prodavnicama auto-delova, operite leiajeve od masti, tako sto cete ih dobra trljati sve dok se sva mast ne rastvori. 16. Stavite lezaj na cistu povrsinu i pustite ga da se osusi na vazduhu.

i

p---


~~----------------------------------~--------~~~~~~~~~~~ p,-'-.'

/

/

/

Kod !cZaja provt!ritc dduc kotrljajnih !ela - kovez (1), unulrasnji prsten (2), spoJjasni prslen (3), kao i da na le±iljcvima nemll ostccenja kao sto su pukotine (41. urczi (5) iii Ijusbnje (6)

17. Prove rite da Ii je lezaj izIizan, odnosno da Ii su se pojavile pukotine, urezi, ogrebotine iIi korozija (sto ne bi trebalo da se dogodi osim u posebnim uslovima), odnosno da Ii je okrnjen iii se ljuska. Ako nije u dobrom stanju, treba ga zamenitL Nove lezajeve treba podmazati pre montiranja. 18. Pod pretpostavkom da je vas leiaj u dobrom stanju, spremite se da ga podmaiete. Za ovo ce vam biti potrebna posebna mast za leZajeve tockova koja se nabavlja u prodavnicama autodelova. Stavite komadic masti na ruku i utrljajte je u leiaj. Premaiite tan kim slojem masti unutrasnjost glavCine i vreteno. 19. Stavite leZaj sa strane na i'istu povrsinu

skinite unutrasnji lezaj. Ovo se radi na sledeCi naCin: A. Dok je unutrasnji dec dobosa koi'nice okre-

Pritegnilc navrtke za poddavunje na odgovarajuci obnni moment. a zatim ih okrenite Ilnazad za 1/6 do 114 obr!aja da biste ubacili raseepku.

63

.. ---.--------.

---_.. -_ ...---"._--'-- .,-_.---

ODRZAVANJE AUTOMOBJLA

Nn mnogim vozilima koja imaju kocnice sa automatskim podesav'mjem. Dice potreban dugaeak. tanak odvijai')l) da bi se sarno podduvajuca polugu (2) odmakln od zausnIVnog kotura (3), dok se kasika za kocnke (4) koris!i da bi ;c zaustavmm kotur okn:nuo i podesilu oblogu (5).

nut nadole, udarite lako drzae kotrljajnih tela (kavez) cekicem, drvenim stapom iIi mesinganim probijaeem. B. Kada se lezaj dovoljno olabavi, skinite ga rueno, kao i njegov zaptivae.

25. Podesite leiaj tocka, Napomena: uvek se treba pridriavati uputstva proizvodaea. Ako nemate odgovarajuce uputsrvo, pratite sledece osnovne postupke za podesavanje Iezajeva toekova.

20. Ponovite postupak u pogledu ciscenja, provere i podmazivanja za unutrasnji lezaj kao sto je naznaeeno za spoljasnji lezaj pod tack am a 15 do 18.

A. [zmerite merilom unutrasnji preenik gIavcine na mestu spoljasnjeg leiaja. Ako je veliCina unutrasnjeg preenika 45 mm iIi veCa, pritegnite navrtku za podesavanje momentnim kljueem na 23 Nm dok okrecete toeak rukom.

21. Vratite podmazani unutrasnji leiaj nazad na svoje mesto. 22. Nabavite nov zaptivae za unutrasnji leiaj u prodavnici auto-delova. Montirajte nov zaptivae i tapkajuCi komadom drveta nanesite na njegovu unutrasnju stranu tanak sloj masti. Pazite da ga ne iskrivite dok ga montirate .. Savijeni iii polomljeni zaptivac propustace mast. 23. Navucite sklop dobosa iglavCine na vreteno. 24. Vratite na mesto spoljsanji leiaj, podlosku i navrtku za podesavanje polozaja.

64

B. Posto ste zategli navrtku za podesavanje na odgovarajuCi obrtni momenat, okrenite navrtku unazad za 1/6 do 1/4 obrta da biste centrirali rascepku kroz odgovarajuCi otvor u navitCi i vretenu. Napomena: ako postojisigurnosna navrtka, vratite je na svoje mesto i podesite je tako da otvor rascepke stoji tacna naspram otvora u vretenu. Napomena: ako je poloiaj dobos-kocnice bio promenjen tokom podmazivanja, bite potrebno podesavanje koenice. Ovo je opisano u poglavlju »Sistem kocenja«.

l


26. Namestite novu rascepku kroz navrtku za podesavanje iii kroz sigurnosnu navrtku i vreteno. Savite krajeve rascepke ako navrtke pomocu

29. Posto su lezajevi oba prednja tocka podmazani, spustite automobil taka sto cete ponoviti postupke 1-6obrnutim redom.

klesta. 27. Vratite. zastitnu kapu kao i sklop tocka i pneumatika tako sto cete postupke iz tacaka 7-9 ponoviti obrnutim redam. Napomena: neki tipovi vozila. opremljeni su opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Pazite da krajevi rascepke ne dodu u dodir sa ovim amortizerom. 28. Ponoyite postupkc 8-27 da bistc podmazali kiajeye na drugom prednjem tocku.

Disk-kocnice Po stupak za podmaziyanje i proyeru leia jeya prednjih tockova na vozilima sa disk-kocnicom u as no vi je isti kao i za dobos-kocnice. Jedini izuzetak je u tome da stega disk-kocnice mora da se skine pre nego sto se skine sklap disk--kocnice sa glavCine tocka. Svaki proizvoaac ima razliCit sistem montiranja stege. Postupak se U slistiTIi sastoji od pronalaze-

® G.i;IH'

1

@

SVaki proizvodac ima razliCit sistcm montiranja stege, zbog toga treba pronaCi i skinuti zavrtnje za priCVfsCivanje sIege i osovinica stega kako bi se dosio do iclajeva. Ovde,u pribzani: (1) stega, (2) spoljasnja koCionll ploCicll. (3) unutrasnja koCiona piocica, (4) gi
65

ODRZAVANJEAUTOMOBILA

nja i skidanja zavrtanja za pricvrsCivanje stege i osoviniea stege sa navojem koji prievrscuj)l stegu za nosecu konstrukeiju vozila. Tokom skidanja stege, obicno se ne preporucuje rastavljanje hidraulicnog kocionog eevovoda. Ako se to radi, bice potrebno ispustiti vazduh iz koCione instalacije. Pazite da stega ne visi na koCionom cevovodu, vec je poduprite kamadom iice. Napomena: kada montirate stegu posle podmazivanja lezajeva, obavezno upotrebite monentni kljue za pritezanje zavrtnja. Zavrtnji za prievrsCivanje stege prievrscuju je direktno za rukavae prednjeg tocka i treba da budu pritegnuti odgovarajuCim obrtnim momentom. Nepridrzavanje odgovarajuCih uputstava u pogledu veliCine obrtnag momenta za pritezanje stege, prouzrokovace

ostecenje njenih sastavnih delova ako se zavrtnji sllvise pritegnu iIi cSe stega biti labava aka su manje pritegnuti nego sto je predvideno. Pritezanje leiajeva tockova na automobilima sa disk-kocnicama veoma je vazno. Ako ne postoji uputstva, koristite osnovna uputstva data u tacki 25. Svi ostali postupei za podmazivanje leiajeva prednjih tockova na disk-kocnicama isti su kao i za dobos-kocnice.

Podmazivanje karoserije ne bi bila potpuno ako ne bi P odmazivanje ukljueilo i pojedine de love karoserije. VeCi

.!

dec karoserije treba podmazivati dva puta godisnje da bi se osigJlrao bezbedan rad. Ovo ukljucuje sarke i brave na vratima, bravu na prtljazniku, sarke na poklopcu motor a i prtljazniku, zatvarace na poklopcu motora i prtljazniku, zatvarace na vratima i yodice sedista. Plasticne delove ne treba podmazivati, ali je zato obavezno to Ciniti sa metalnim. Postoji veti

broj proizvoda koji se mogu koristiti za podmazivanje ovih delova kao sto su suvi grafit, mast za sasiju, bela vodonepropustljiva mast, silikonski sprej i obicno motorno ulje. Motorno ulje i mast za podmazivanje sasije trebalo bi izbegavati zato sto se na njih lepi prasina sto moze da stvori nasnagu masne prljavstine. Delovi karoserije podmazuju se na sledeCi naCin:

66

@

1. Sarke na vratima. Namaiite sarke na vratima nekim vodonepropustljivim mazivom kao sto su silikonski sprej, penetrant iii mast. Pokredte vrata napred-nazad da bi mazivo uslo u sarke.

2. ZatvaraCi za vrata. Mazivo nije potrebno za plaslicne zatvarace, ali za melalne koristite vodonepropustljivo mazivo iii suvi grafit u prahu. Nanesite tanak sloj na povrsinu zatvaraca kao i na mehanizam zatvaraca na vratima. Neka yozila imaju otvore za podmazovanje na limu vrata,

tako da mozete da sipate ulje iii druga tecna

Neb mesta na karoseriji koja se podmazuju !reba testa provcrav31i kako bi se osigurao bez.bcdan rad. dok druga treba kontroiisali samo aka dode do skripanja iii z.apinj~nj3. Tacke pocimazivanja s: (1) zatvarac na poklopcu mOloril. (2) okvir nil poklopcu mOlOril. (3) poJuga rucne kocnicc i kabJ, (4) brav'1 i zatvarat na prtij;l.zniku. (5) okvir na pnljaznikll, (6) brave on vratima, (7) zatvaraCi nn vralima, (8) vodice zn sc"dista. (lO) poillga menjaca i (11) kab! brzinomcra.

maziva u mehanizem za zatvaranje vrata. Nekoliko kapi ce biti sasvim dovoljno.

4. Brava na prtljazniku. Primenite isti po stupak kao i za brave na vratima.

3. Brave za vrata. Koristite silikonski sprej iIi suvi grafitni prah. Ne koristite ulje posto moze da zalepi driace zasuna. Posto ste naneli mazivo na bravu, gumite i izvucite kljuc nekoliko puta i okrenite bravu taka da bi se mazivo dobro razlilo. Postoje i maziva cija pakovanja imaju na vrhu pose ban aplikator sa kojim se mazivo direktno uliva u bravu.

5. Sarke na poklopcu motora i prtljazniku. l)potrebite vodonepropustljivo mazivo kao sto su silikonski sprej, penetrant, bela mast iIi suv grafit. Nanesite mazivo na sve ovrtne povrsine. 6. Zatvaraci na poklopcu motora i prtljazniku. Najbolje se podmazuju belom maseu. Nanesite tanak sloj na obe dodirne povrsine zatvaraca.

67


7. Yodice za sedista. Ako su yodice plasticne, nije im potrebno nikakvo podmazivanje, ali ako su metalne, kori:;;tite belu mast. Pomerite sediSte sasvim unazad i podmazite yodice sto je moguce vise, a zatim sediste po me rite sasvim nap red i

[zimskim usloyima. Zayisno od toga gde iivite, kraj septembra, oktobar iii pocetak novembra jeste yreme kada vas automobil treba da pripremite za zimu. Zasto je osposobljavanje za rad u zimskim uslo-

ponoyite postupak nekoliko puta da bi se mast

virna tako yaino? Za,to 3to Yoinja po hladnom

ravnomerno rasporedila po vodicama.

vremenu moze da bude veoma teska za vas auto-

8. Razni delovi. Mogu se podmazati i delovi kao sto su sajla [uene kocnice, osovina ruene kocnice i ruCica iii poluga' za otpustanje, osovina pedale kvacila, mehanizam menjaca, kabl za brzinometar, kablovi za grejac iIi ventilaciju, ukrasne lajsne

i sve ostalo sto zahteva podmazivanje. Iako navedeni delovi ne zahtevaju periodicno podmazivanje, ono ipak moze da bude potrebno ako se primeti da zaglavljuju iii skripe. Najbolja sredstva su penetrant, silikonski sprej, bela mast iii suvi grafi t. Da biste podmazati kabl za brzinometar iskljuCite kabl iz brzinometra i izvadite unutrasnji kabl iz cevcice. Posta proverite da na kablu nema ostece-

nja iii iskrzanih mesta, oCistite ga i nanesite belu mast iIi suvi grafit i vratite nazad na svoje mesto. VeCina menjackih mehanizama moze se podma-

zati ispod automobila, ali neke treba podmazati iznutra posto se skine zastitni poklopac iii navlaka. Za ovu svrhu najbolje je koristiti belu mast.

mobil. Sa padom temperature, ulje u radilici motora pocinje da se zgusnjava usled cega je mnogo teze startovati motor. U isto vreme, nize temperature znatno slabe kapacitet akumulat9ra.

Potpuno napunjeni akumulator imace sarno OKO 65% kapaciteta pri 0 °C, ana temperaturi od oko -20 °C, isti akumulator bic~ u stanju da proizvede sarno aka 40% svoje energije za startovanje matara. Ova se desava zbag toga sto rad akumu-

latora zavisi od hemijske reakcije izmedu kiseline i olovnih ploca prilikom koje se hemijska energija pretvara u elektricnu, ali kada je temperatura niska, hemijska reakeija se usporava. Da bi problem startovanja bio veti, benzin po hladnom vremenu isparava mnogo sporije, dok je sistemu za paljenje potreban visi napon na sveCicama da

bi se hladan motor pokrenuo. Zbog toga, ukoliko svoj automobil niste pripremili za zimu, bice yam tesko da ga startujete iii to uopste neeete moei da uCinite.

Jos jedan vazan postupak pripreme za voinju u zimskim uslovima je zastita protiv zamrzavanja osnovnih tecnosti u vasem automobilu. Ova

9. Poslednji postupak prilikom podmazivanja

ukljucuje sistem za hlaaenje, akumulator i brisace

karoserije jeste Ciscenje ispusnih otvora iIi kanala

vetrobrana. Voda se smrzava na nul a stepeni

na dnu vrata. lspusni otyori sprecavaju skupljanje vode unutar vrata i koroziju. Blato, lisce i insekti

Celzijusovih, a kada se to dogodi, njena zapremina se siri za oko 10 odsto i pretvara u led. Ako sistem za hladenje nije zasticen dovoljnom koliCi-

mogu da zapuse ave otvore zbog cega ce mazda

biti potrebno povremeno ciscenje. Jednostavno gurnite uzan odvijac u ispusni otvor i pomerajte ga gore-dole dok otvor ne bude Cist.

I

nom antifriza, zamrznuta tecnost moze da osteti

hladnjak iii blok motora. Isprainjen akumulator takode moze da se zamrzne jer koneentracija kiseline u elektrolitu nije toliko visoka kao kada je akumulator potpuno napunjen. Zamrznut akumulator nece proizvesti napon posta ce hemijska

Osposobljavanje vozila za rad u zimskim uslovima

reakcija bib zaustavljena zbog niske temperature. Led moze da slomi kuciste akumulatora usled cega kiselina iseuri napolje. Sto se tice brisaca vetrobrana, ovde ce led obicno rasprsnuti rezer-

voar za tecnost iii ostetiti elektricnu pumpu. Stoga, da biste izbegli takve probleme, mnogo pre dolaska hladnog vremena, treba da proveri te koncentraciju antifriza u sistemu za hlaaenje i napunjenost akumulatora, kao i da dolijete sredstva protiv zamrzavanja u rezervoar uredaja za

koliko ne iivite u krajevima u kojima je eele godine toplo, jednom godisnje, odnosno pre zime, treba da osposobite automobil za rad u

U

68

brisanje vetrobrana. Mnogo stosta moie da se uradi da biste spreCili probleme koje donos; hladno vreme i osigurali da

I i,

I.{I?-

-

• ODRZAVANJE AUTOMOBILA ,.!,..':. .' '----------------~~===.!:!.::!..!..:==~ vas auto mobil startuje i radi uprkos niskim temperaturama. Priloien je spisak radova koji pomazu da se vas auto mobil pripremi za zimu. "."

'':

PRIPREMA ZA ZIMU

o Sistem hladenja_ Proverite koncentraciju antifriza pomocu hidrometra i dodajte po potrebi antifri.z da biste obezbedili zastitu protiv zamrzavanja na najnizoj predvidenoj temperaturi - iii ga ispustite i ponovo napunite sa mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: I (ovo ce obezbediti zastitu od mrznjcnja do -35 "C). o Akumulator. Akumulator mara da bude potpuno napunjen i ispravan. Kablovi i polovi akumulatora treba da budu oeisceni i zategnuti. Ako je akumulator star vise od cetiri godine, mogli biste eventualno da kupite nov istog iii veeeg kapaciteta. Ako yam automobil stoji napoIju po izuzetno hladnom vremenu, kupite akumulatar sa najveCim nazivnirn kapacitetom koji fizieki moze da stane u vas automobi1. o Motor. Za startovanje po hladnom vremenu u karteru treba da imate multigradno ulje kao sto je lOW-30 iii IOW-40. Ulja manjeg viskoziteta kao sto su SW-20 i SW-30 mogu biti posebno dragocena za smanjenje problema u vezi sa pOkretaojem motora kada je vreme izuzetno hladno. Ako je proslo izvesno vreme od kako ste poslednji put promenili ulje, bilo bi pametno da ga promenite zajedno sa preCistacem za ulje pre zimskog perioda, pasto se motor lakse pokrece sa svezim uljem. o Podesavanje motora. Ako je motor pravilno podesen, startovaee moago lakse od nepodesenog bez abzira da Ii je vreme to[510 iii hladno. Ako Yam motor stvara bilo kakve probleme kao sto su tesko startovanje, grub rad, gusenje itd. kada je vreme toplo, moiete biti sigurni da ce situacija biti sarno jos teia kada temperatura pocne da se spusta. Cis':enje i ponovno podesavanje zazora izmedu svetica iIi stavljanje novih, maze mnago da smanji potreban napon za startovanje kod sistema za paljenje. Proverite razvodnu ruCicu, poklopac razvodnika paljenja i kablove za sveCice i zamenite sve one delove za koje utvrdite da nisu ispravni. Aka isprskate kablave za svetice i paklopac razvodnika paljenja adgavarajuCim sprejom, startavanje ce biti olaksano. Treba takode proveriti ugao pretpaljenja, prazan hod i Tad leptira na vozilima sa karburatoroffi.

o Grejac i grejac stakla. Najbolje je proveriti rad grejaea j grejaea stakla pre nego sto Yam stvarno budu potrebni. Ako yam se tini da grejac iii Ii grejati stakla ne izduvavaju dovoljnu koliCinu vazduha, prove rite rad regulacionih k?blova i klapni za regulisanje protoka vazduha. Klapne koje ne mogu da se ctvare iii se sarno delimieno otvaraju magu da spreee strujanje vazduha. Ukoliko na vasem automobilu postoji grejac zadnjeg stakla, ne zaboravite da i njega prove rite. o Izduvni sistem. Pailjivo proverite izduvni sistem - da nije oste':en iii da ne propusta, posto trovanje ugljenmonoksidom predstavlja jednu od najveCih opasnosti ziniske voznje. 'Kada Sli prozori automobila podignuti, propustanje izduvne cevi iIi prigusivaca mogu da izazovu opasTIo nagomilavanje ugljenmonoksida u kabini vozila. Ako otkrijete da je bilo sta neispravno, popravite to odmah. o Podmazivanje karoserije i sasije. Podmazite sistem za vesanje i delove sasije. Da se ne oi zaledile, podmaiite brave na vratima i prtljainiku silikonom, grafitom iii drugim vadonepropustljivim mazivom. Sajle i mehanizam fuene kocnice takode treba podmazati da bi se zastitili od mraZ3. CJ Uredaj za pranje vetrobrana i brisaci vetro~ brana. Proverite da Ii su brisaci u dobrom stanju (eventualno mozete da montirate >Jozimske metlice« obmotane gumom koje sprecavaju nagomilavanje leda i ne ostavljaju trag na vetrobranu) i dodajte, koncentrovani antifriz iIi gotovu tecnost za pranje, u rezervoar za teenost.

o Pneumatici. Montirajte zimske gume na pogonske tockave svag automobila (na vozilima sa prednjirn pogonom, zimske gume ce biti napred a ne pozadi). o Rezervoar za gorivo. Dodajte sredstvo za odmrzavanje u sistem za gorivo jedanput mesecno tokom zimskog perioda· da biste spreCiIi za!Drzavanje ,vI age i blokiranje vodova za gorivo. Sto se tice automobila na dizel gonyo, prebacite se na lakse zimsko gorivo iIi mesano gorivo. o Zastita karoserije. So na drumovima je odlicna za Ciscenje zamrznutih puteva) ali je istovremeno veoma stetna za karoseriju automobila, ukrasne lajsne i tockove. Aluminijumski delovi kao sto su liveni tockovi, branici, ukrasne lajsne i

69

1 elementi vesanja veoma su podloini koroziji zbog soli. Da biste zastitili automobil, namaiite voskom karoseriju, a lajsne i toekove trajnim zaptivacem kao sto su mnogobrojni visebazni ili silikonski voskovi koji se dan as prodaju. Aka vas

osnovnog metal a za izradu automobila, a kao sto je poznato, vremenske prilike i stepen izlozenosti elementarnim nepogodama ubrzavaju koroziju

automobil nema sa donje strane zastitni premaz

gvozcia.

protiv korozije i/ili nije osig\lran ad rde, mogli biste eventual no to da uradite pre nego sto bude

Korozija ne sarno da·kvari estetski izgled vaseg automobila, vee na kraju moze ozbiljno da osteti i konstrukeiju. Na otpadima ima vise automobila koji su tamo baeeni. zbog korozije, nego zbog mehaniekih nedostataka .. Automobili korodiraju iznutra, taka da mali znak korazije na karaseriji moze da znac; da fe

sllvise kasno.

o Oprerna za nepredvidene situacije. U prtIjainiku treba uvek da drzite sledecu opremu za nepredvidene situaeije da biste prilikom zimske voznje bili postedeni neprijatnih iznenadenja: produzni kabl za startovanje, lopatu, vrecu peska, cebe (u slueaju da zalutate), a mazda i Cizme, ruka vice i drugu zimsku odeeu.

orozija je problem star koliko i sam automo-

Kbil. Do nje dolazi zbog koriseenja gvozda kao

iznutra napadnuta mnago veta povrsina.

Postoje dva naCina za sprecavanje pojave korozije: zastitno premazivanje ad strane proizvodaca i antikoroziona zastita koja se abieno vrsi sarno na zahtev kupca. Standardni fabricki premaz protiv

o Pornocna sredstva za startovanje po hladnom vrernenu. Grejac bloka motora je jedno ad

korozije nanosi se sarno na neke povrsine na svim

najboljih pomoenih sredstava za startovanje po hladnom vremenu. Najbolji su oni tipovi koji se montiraju na blok motora iIi spajaju sa cevima grejaca i zagrevaju sredstvo za hladenje u motoru. ZahvaljujuCi tome, motor lakse radi, a gorivo brze isparava. Grejaci se ukljucuju u obienu uticnieu ad 220 V i trose nekoliko stotina vati elektricne energije. Mogu se kupiti i grejaCi za akumulator i grejaCi za ulje da bi se poboljsalo startovanje po hladnom vremenu. Kod dizel motora,

novi, antikoroziona zastita ce yam se isplatiti.

predgrejac za gorivo maze da spreCi stvaranje voska i osigura nesmetanu voznu. Aka vas auto-

mobil vee nije opremljen takvim uredajem, bilo bi dobro da ga kupite.

automobilima i obicno je nedovoljan. Antikoroziana zastita sastoji se od zastitnog premazivanja nezastieenih metal nih povrsina jedinjenjem na bazi nafte. Ako eesto ne zamenjujete ,stari automobil za Ispitivanja pokazuju da radni vek vozila maze da se produzi za nekoliko godina. Najbolje je da antikorozionu zastitu izvrsite na Dovorn vozilu

pasle tri meseca koriseenja iIi predenih 3.000 kilometara. Samo tokom 'ovog perioda moze da se spreCi pojava korozije. Posle toga, bilo bi praktiena nemoguce pronaCi i ukloniti svu nagomilanu prljavstinu koja zadriava vlagu. Posto i antikoroziono sredstvo moze da zaddi vlagu, korozija koja se vee pojavila a nije skinuta, nastaviee da se siri. Antikoroziona zastita je manje preporueljiva ako je vas automobil tokom jedne sezane bio izlozen soli za puteve iIi morskoj soli. Antikorozionu zastitu moze da iZVTSi prodavac automobila, specijalizovana radionica iIi vi sami.

Zastita 'od korozije Alat i materijal

• Zicana cetka • Elektriena busilica iii dleta • Dizaliea i sigurnosna postolja •

Zastitne naocari

• Pribor za zastitu ad korozije •

Kerozin iIi mineralni rastvarac

• Krpe

Strucnjaei ee taj posoo obaviti veravatno temeljnije, a cesto daju i garanciju. Medutim, aka zelite da to uradite sami, kupite sredstvo za antikoroziono premazivanje za oko jednu petinu cene koju vecina struenjaka naplaeuje. Kupljeno sredstvo za .antikorozionu zastitu dovoljno je za automobil standardne veliCine, a na samoj kutiji nalaze se i detaljna uputstva za upotrebu. Posta automobil .operete i osusite, posao mozete da obavite za 4-5 sati. Spremite bar dva para starag odela koja na kraju, aka zatreba, mozete i da bacite. Nemojte pocinjati da nanosite antikorozioni premaz aka je vlaznost vazduha velika posta su

70 1,,-,

-

C.ri

=


U vfatima i drl.lgim delovima karoserije Ireba izbu~iti otvore da bi antikoroziono sredstvo moglo da se ubrizga. OlvorC treba z~tim zatvoriti cepovima i]j kudc!jom.

metalne povrsine tada prirodno ylaine. Ne nanosite antikorozioni premaz na deloye koji se zagrevaju kao sto su motor. hladnjak, menjae, kardanska osovina, diferencijal, kolektor, izduvne ceyi itd. Pazite dobro da sredstvo ne dode u dodir sa gumenim zaptivaCima i cevima i njihovim zaptivatima, posto od njega guma moze da postane krta. Ako antikorozionim sredstvom poprskate obojene povrsine, gumene deloye iii sebe, skinite ga kerozinom iii mineralnirn rastvaracem.

Posta ste razmotrili sve Tazlage >:-za i protiv« i odluCili da sami zastitite svoj automobil od korozije, postupite na sledeCi naCin: 1. Motor i prostor servisu.

Zll

motor oCistite

operite u

2. Dobro operite auto mobil drzeCi se postupka opisanog u odeljku "Odriavanje spoljasnjosti automobila«.

71

--"

.------~

ODRZAVANJE

--

Upozorenje: uuputstvima za upoirebu antikorozionog sredstva videcete gde i kako da napravite otvore, jer nepaznja moze da dovede do prekida elektricne instalacije.

6. Podignite ceo automobil i naslonite ga na dva para sigurnosnih postolja.

..

.1

j

7. Posto stavite zastitne naocare, uzmite zicanu <"etku i skinite svu rdu ispod automobila, ali pazite da ne dodirujete cetkom zagrejana mesta. 8. Premaiite sve povrsine ispod auto mobil a prema uputstvima za upotrebu sredstva za zastitu od korozije. 9. Skinite sigurnosna postolja i spustite automobil. 10. Obucite drugu odecu da biste rnogli da pocnete da radite na delu automobila gde je njegov estetski izgled vaian.

Zaklonite gume plastikom. krpumu Hi pupimim snlvclimu iIi novinama pre nego sto paC-new d
11. Ponovo proCitajte uputstvo 0 koriscenju antikorozionog sredstva i premazite njime sve gornje povrsine karoserije pomenute u tacki 3. Ne zaboravite da izbegavate gumene delove; pokrijte pneumatike pre nego sto pocnete da prskate unutrasnja kuCista blatobrana. 12. Skinite sve ukrasne lajsne koje se rnogu skinuti i premazite ih antikorozionim sredstvom, kao i otvore i nosace na koje se montiraju, a zatim ih sve vratite na mesto.

3. Koristite iicanu cetku za skidanje rde sa karoserije automobila, poklopaca tockova, nosaca za akumulator, iz unutrasnjosti prtljainika, itd. Obratite paznju na skrivene povrsine. Napomena: pre nego sto se nanese antikoroziono sredstvo, jako zardala mesta treba namazati hemikalijama koje ilLrastvaraju iii skidaju rdu iIi je neutralisu. Time ste mnogo produiili trajanje antikorozione zastite i sprecili sirenje korozije ispod povrsinskog sloja antikorozionog sredstva.

13. Stavite produinu cev na bocu sa antikorozionim sredstvom. PridriavajuCi se pailjivo uputstava, ubrizgajte preparat u suplje delove karoserije kroz otvore za ubrizgavanje antikorozionog sredstva izbusene u, skladu sa ta<"korn 5. 14. Stavite zaptiva<"e od kudelje u izbusene otvore da biste ih zatvorili. 15. OCistite visak antikorozionog sredstva sa sebe i sa automobila kerozinom iIi mineralnim rastva- . racem.

I

4. OCistite sve ispuste i otvore na automobilu. Pogledajte u prirucnik za svoj automobil da vidite gde se tacno nalaze. 5. Napravite prilazne otvore na vratima i drugim mestima kao sto su krila i postave za vrata da biste mogli da ubrizgate antikoroziono sredstvo. 72

. .. '21 tt :~r~ i


Odrzavanje spoljasnjeg izgleda vozila

rani delovi i prostirke. Da bi vas auto mobil izgledao sto je moguce novije, glavna briga treba da yam bude redovno pranje, sezonsko podmazivanje voskom, popravka manjih iIi veCih ostecenja karoserije, odriavanje unutrasnjosti automobila i zastita protiv korozije.

Pranje automobila Alai i malerijal

Mnogi vozaCi tvrde da Cist automobil bolje radi. •

B astensko creva

• • • • • • • •

•

Kofa Sunder Peskiri Krpe J elenska koza Cetka za ribanje Meka cetka Lak karton Usisivac za prasinu Voda Blag deterdzent iii sredstvo za pranje automobila Sredstvo za ciscenje pokretnog krova ad vinila lestivo ulje

•

Sredstvo za impregniranje pokretnog krova

•

• • •

od vinila • Sredstvo za glacanje automobila iIi sredstvo za Ciscenje pre premazivanja voskom

• • • • • • • • • • • •

Sredstvo za skidanje katrana V osak za auto mobil Kukuruzni stirak Sredstvo za Ciscenje hromiranih delova Soda bikarbona Bezbojni akrilik u spreju Trinatrijum sulfat iIi neko abrazivno sredstvo za Ciscenje u domaCinstvu Sredstvo za impregniranje guma Sredstvo za Ciscenje vinila iIi tkanine Sredstvo za Ciscenje prostirki Sredstvo za pranje stakla Papirne salvete ko svoj automobil uredno odrzavate i spolja i

A iZflutra,

sigurno cete za oJega dobltl moogo

vise kada ga budete prodavali nego za zapusten automobil te ce vam se stoga i vreme i novae i trud isplatiti. VeCina onih sto kupuju polovne automobile ne obraea paznju sarno oa motor, vee trazi koroziju i udubljenja, a gleda i u kakvom su stanju tapaci-

Pranje ne moze da ima nikakav uticaj, ali je uredan izgJed automobila vazan sa psiholoskog

stanovista. Takode se kaie da vozaci cistih automobila imaju manje saobracajnih nezgoda. Posedovanje i voznja cis tog automobila svakako priCinjavaju vece zadovoljstvo. Redovno nedeljno pranje treba da vam postane navika, naroCito zimi, ako zivite u krajevima u kojirna se drumovi zasi-

paju hemikalijama. Postupite na sledeci naCin kada perete automobil: 1. Parkirajte automobil u senku. 2. Dobro ispolivajte automobil pomocu bastenskog ereva. Ako nemate erevo, upotrebite kofu sa vodom i sunder. Operite iIi obrisite ivice ukrasnih lajsni kao i donje strane blatobrana, unutrasnja kuCista blatobrana i branike. 3 .. Operite automobil. Napomena: ako auto mobil ima pOkretni krov od plaslike, postupite prema uputstvima za »oddavanje pokretnog krova ad plastike« pre nego sto pocnete da perete automo-

bil. Ako automobil nije mnogo prljav, nemojte koristiti sredstva za pranje. Sapune iii jake deterdzente ne treba koristiti. Ako je potrebno jos nesto osim vode, koristite bla-g tecni deterdient za sudove ili blago sredstvo za pranje automobila. Nemojte koristiti suvise deterdzenta iIi sredstva za pranje. Napomena: specijalne krpe sa hemikalijama koje se prodaju za pranje automobila nisu preporucljive. Perite automobil Cistom vodom koristeCi pri tom velike komade frotira. Pocnite od krova i perite nadole; operite krov, a zatim jedan po jedan i sve ostale delove. Napomena: ptiCiji izmet, insekti i mrlje od katrana lakse ce se skinuti ako preko zaprljanih mesta podrzite tkaninu natopljenu jestivim uljem. 4. Isperite automobil. Ako ste ga prali deterdzentom, koristite za ispiranje Cistu vodu i Ciste peskire i svaki d~o dobro isperite. Dok zavrsite

73

;J

!

Ako je za pr3nje automobila potn:bno jos ndlo osim vode, koristete blag teeni deterdzent za posude. lzbegavajle upotrebu SapUI13 iii jakih deterdienata posta ovi mogu cia ostele boju na automobilu.

5, Prebrisite automobil vlaznam, <'istam jelenskom koiom iii peskirom,

l. Pre nego sto pocnete da perete automobil, predite krov sredstvom za ciscenje plastike iii sapunicom napravljenom ad rastvora blagog tecnost deterdzenta za sudove i vode. Namazite i skinite sredstvo za Ciscenje u skladu sa uputstvima proizvodaca. Nanesite sapunicu kruznim pokretim a pomocu rib ace cetke,

Odriavanje pokretnog krova od plastike

2. lsperite sapunicu bastenskim kofama ciste, hladne vode.

pranje i ispiranje svih delova automobila, veoi deo povrsina ce se oSllsiti) ali ce ostati mrlje od vade.

Ponovo ovlazite ceo automobil da na njemu ne bi ostale mrlje od vode,

Plasticni pokrivac na pokretnim krovovima postaje krt j bledi, Ako se redovno Cisti i pre ma- , zuje zastitnim sredstvom traje duie. Pranje plasticnog krova nije nista teie od pranja ostalih delova automobila. Yedna plasticnih tkanina za I<;rovove ima teksturu nalik na profilisanu koiu. Cetka za ribanje sa najlon dlakama dobro Cisti ovakve povrsine. Zastitna sredstva za plastiku Cine materijal mekim i savitljivim i sprecavaju ga da postane krt i da puca. Osim toga, zastitna sredstva pomaiu da se odrii prvobitna boja i tekstura vozila, Krov od plastike pere se na sledeCi nacin:

crevom

iii

3. Ostavite krov do se osusi. 4. Premaiite krov sredstvom za zastitu plasticnih krovova. Takva sredstva mogu da se kupe u prodavnicama auto-delova, Upotrebite ga u skladu sa uputstvima proizvodaca, Obicno se mala, Cista tkanina natopi tim sredstvom i kruznim pokretima namaie tanak, ravnomeran sloj. Stavite sarno onoliko sredstva koliko je potrebno da se dobije mali sjaj. 5. Ostavite premaz da se susi najmanje 30 minuta.

74

____________________________••'

I

I~"

L-__----------------------------------------~O~D~R=ZA~V~A~N~J~E~A~U~T~O~M~O~B~I~LA 6. Izglacajte povrsinu suvom tkaninom. Napomena: postoje i sredstva predvidena da obnove boju pokretnog krova od plastike. Njih treba koristiti sarno za krovove koji su dugo bili zanemareni. Ova sredstva se iIi rasprsuju iii nanose cetkom. Ako je potrebno da upotrebite takvo pigmentirano sredstvo, pailjivo se pridrzavajte proizvodacevih uputstava zato sto ova sredstva prodiru kroz plastiku i kada se jednom nanesu, nemoguce ih je skin uti.

Glacanje automobila

Redovno pranje nije dovoljno da vas automobil izgleda kao nov. Bez obzira na zavrsnu obradu vaseg automobila, redovno glacanje potrebno je da bi bio Cist i sjajan. Najlaksi naCin da iglacate svoj automobil je da koristite neki tecan krem iii sredstvo za Ciscenje pre mazanja voskom. Teeni kremovi ·sadrze sastojke koji tokom nanosenja skupljaju povrsinsku prljavstinu. Kada se koriste ovakva sredstva za glaeanje, nije potrebno mnogo glaeati automobil da bi dobio sjaj. Kada se sredstvo osusi, potrebno je sarna pakupiti ostatke krpam. Vaina je da opereta automabil pre nego Sto ga namaiete sredstvom za glacanje. Aka astanu na povrsini, cestice prljavstine mogu da ogrebu baju kada nanosite sredstvo za glacanje. 1. Parkirajte auto mobil u senku da zagrejana metalna povrsina ne bi ometala ciscenje.

2. Nanesite sredstvo za glacanje vlainom tkaninom. Velike rayne povrsine treba prvo namazati kruinim preklapajuCim pokretima. Sredstvo za glacanje se brw susi te je zbog toga najbolje glacati deo po deo. 3. Kako se koji premazani deo susi, skinite osuseni ostatak cistom, suvom tkaninom. Meka cetka je pogodna za skidanje osusenog sredstva za glacanje oko ukrasnih lajsni na karoseriji. Sredstvo za skidanje katrana korisno je za skidanje mrlja od katrana i drugih lepljivih materijala koji su se mozda zalepili za donje delove karoserije. 4. Proverite da Ii ste premazali sve povrsine. Osuseno sredstvo za glacanje u pukotinama maze da se skine mekom cetkom. Ne zaboravite da oCistite ivice poklopca na prtljainiku, poklopcu metora i vratima.

Nanesite sredstvo Zll glatanje vlaZllom krpom iii aplikatorom preklapajuCim kruinim pokretima. Sredstvo ce se brzo osusiti z310 je najboljc nancti ga na jedan dec karoserije. Trljajte ga Cistom i suvom tkaninom.

Mazanje voskom

Najbolja zastita za vas auto mobil jeste dobar premaz voska. Proizvodi koji se dan as prodaju, stvaraju cvrst sloj koji stiti od loseg vremena, zagadenosti vazduha i jakih deterdzenata. Ti proizvodi ne zahtevaju vise mnogo rada kao sto je to nekad premazivanje voskom zahtevalo. Postoje dye osnovne vrste voska. Jedan je kar- . nauba, pravi biljni vosak, a drugi sadrii razna hemijska jedinjenja dobijena od silikonskih polimera. I jedna i druga vrsta prodaju se u obliku tecnosti ill paste i obe mogu da izdrze 6 meseci 75

-] pod teskim uslovima. Teean vosak iziskuje manje

premazivanju, izgledace kao novi. Jako zaprljane

vremena i truda prilikom nanosenja, ali yosak u

povrsine bice bolje ociscene gustom mesavinom

pasti je trajniji. Dobra operite automobil neposredno pre mazanja voskom. Najpogodnije je to einiti kada je vrcme prohladno (ispod 20°C). Automobil se

Ciscenje zato sto je ta mesavina pomalo abrazivna. Izduvni gasovi 1Z motara, oa primer, sadrie

vode i so de bikarbone, nego veCinom sredstava za

premazuje voskom oa sledeCi oaein.

masne cestice koje se lepe za sjajne delove, a tesko se skidaju blagim sredstvima. Najbolje je premazati sve sjajne ukrasne lajsne nekim sred-

1. Parkirajte auto mobil u senku.

stvom za Ciscenje, a zatim skin uti zaostale mrlje

2. Na opran automobil nanesite tecni vosak iIi . vosak u vidu paste u skladu sa proizvodaeevim uputstvima. Ovlazite meku, Cistu tkanin'; vodom i stavite na nju vosak. Vazno je preCi slojem voska svaki delic, s tim sto pojedine de love treba podmazivati jedan po jedan. Pazite da vosak ude u sve pukotine na karoseriji. Vosak spreeava prodor vode ispod ukrasnih lajsni i na druga sliena mesta koje napada korazija. To cete postiCi upotrebom meke eetke. Napomena: ne premazujte voskom pokretni krov od vinila ili ukrasne lajsne obojene cmom mat bojom. 3. Vosak se brzo susi zato visak odmah skinite Cistim krpama. Ako se namaze suvise deb eo sloj, iIi ako se osta vi toliko dugo tako da se stvrdne, viSak ce se tesko skinuti. Ako do toga dode, kukuruzni stirak moze da pokupi osuseni visak. a da ne skine zastitni sloj voska. Sipajte malo stirka na suvu krpu i skinite visak.

4. Ako ste skinuli visak voska, uzmite meku, Cistu krpu da lako izglaeate povrsinu. Nedovoljno glaeanje moze da ostavi pruge na vosku. Kapljice vode na povrsini znaee da je glacanje voskom dobra uradeno. Mesta koja nisu izglacana voskom bice neravnornerno viazoa i bice takva sve dok voda ne ispari. Odciavanje hromiranih del ova

rastvorom so de bikarbone u vodi. Ako posle ciscenja ne zastitite hromirane delove, mrlje ce se po novo pojaviti. Yelike povrsine kao sto su branici i bocne ukrasne lajsne mogu se zastititi slojem dugotrajnog bezbojnog akrila. Akril je veoma otporan i brzo se susi i najbolje je njime premazati .sto je mogute vise hromiranih delova. Na zasticenirn povrsinama

nece biti mrlja i bite u velikoj meri zasticene od ostecenja izazvanih vremenskim prilikarna.

Bezbojan akril moze se nabaviti u spreju u prodavnicama auto-delova. Kada ga nanosite,

zastitite susedne obojene povrsine komadom lakog kartona. Drzite karton na povrsini koje stitite dok pazljivo prskate tanak sloj bezbojnog akrila na hromirane delove. Odri3vanje guma

Poboljsanje izgleda vaseg automobila mora da ukljuCi i odriavanje guma. Ciscenje guma nije lako. Razna ogranicenja u vezi sa upotrebom fosfata za izradu sredstava za Ciscenje urnanjila su

efikasnost mnogih proizvoda. Trinatrijum fbsfat ce, na primer, skin uti sve mrlje sa belih boenih zidova guma. Kao zamenu za fosfate mozete da uzmete neko od abrazivnih sredstaya za Ciscenje.

Nanesite ga vlaznom tkaninom i utrljavajte ga ribacom cetkom u delove boenih zidova koji su izgubili boju. Isperite Cistom vodom. Stalno grebarije zidova gum a 0 ivicnjake doyodi do ostecenja, a ne postoji Dista ?ito maze

Da bi "hram'< izgledao kao nov, odrzavanje i zastitne mere bice potrebni vise nego za druge delove zato sto se neke sjajne ukrasne lajsne vise ne prave od metala. Umesto metalnog lima, koriste se plastiene mase u boji. Plastieni delovi proizvedeni su tako da lice na metalne ,ukrasne lajsne ali su manje trajni. Ponekad je tesko odrediti da Ii su sjajni ukrasi na automobilu od metal a iii neke plastiene mase. Bez obzira da Ii su ukrasne lajsne na automobilu od metal a iii plastike, zahvaljujuCi koriScenju sredstva za Ciscenje hromiranih del ova i zastitnom

da im povrati izgled. Postoje boje za koje se tvrdi da obnavljaju bele bocne zidove guma, ali one predstavljaju sarno privremeno resenje. Kada se premazu, u prvo vreme gume ponovo postaju sjajne ali ubrzo pozute i izblede. Pneumatici su izlozeni i zagadenjima koja prouzrokuju gubitak boje i formiranje veoma malih naprslina

na

unutrasnjim

zidoyima

guma.

Redovno Ciscenje guma usporava ovaj proces. Koriscenje sredstava koja se prodaju za zastitu guma usporava ga jos vise. Dva premaza ovakvog sredstva godisnje dovoljna su da pneumatici

76

.,~


dobra izgledaju. Drzite se proizvodacevih pre poruka u vezi sa ucestanoSCll primene.

Ciscenje unutrasnjosti automobila

Dobar usisivac za prasinu je alat broj jedan za odrzavanje unutrasnjosti vaseg automobila. Tapacirana sedista i prostirke u automobilu izlozeni su habanju, a abrazivno dejstvo nagomilane prljavstin_e i peska ubrzava habanje prostirki. Ciscenje unutrasnjosti automobila usisivacem

za prasinu mora da se obavlja bar jedanput mesecno. Ako nemate podiie obloge, ne bi bilo lose da ih kupite. ZahvaljujuCi njima, Ciseenje ee biti lakse i brie, a osim toga zastitieete i najugrozenija mesta na podu vaseg automobila.

Tri vrste sredstava bice yam potrebne za ciscenje unutrasnjosti automobila: sredstvo za ciscenje tkanine u zavisnosti od vrste kojom Sll yam tapaci-

ran a sedista, sredstvo za ciscenje prostirki koje je ponekad isto kao i sredstvo za Ciseenje tapaciranih delova i sredstvo za pranje stakla koje ne ostavlja trag. Nacin upotrebe ovih sredstava objasnjen je na ambalaii u kojoj se prodaju.

Motor moze da se ocisti na nekoliko nacma. Najbolje je parno ciseenje ako yam je dostupan uredaJ. TaJ posao obavljaju neke servisne stan ice i auto~obil.ske garaze. Druga mogucnost je po~ vIsokIm pritiskom koje radi nil paTU i

creva

kojim mozete saml da se sluzite u perionicama automobila. Medutim, motor moiete da ocistite i sredstvom ~a skid an):, masnoee; Ov.akva sredstva najcesee ImaJu pnhcno Jak mms, ah obiono su nezapaljiva i efikasna. Upozorenje: sredstva za skidanje mCfsnoce koja se koriste za Ciscenje motara iIi njegovih delova sa~rie hemikalije koje mogu da OSlele boju l1a vasem automobIiu. U ove skodljive hemikalije spadaJu tnnatnJum sulfat, aceton, kausticna soda, kao i razredivac laka (destilat nafte). Da biste slgurno zastitili automobil od moguee a ostecenja boje, svakako pokrijte poklopac m;tora. Ako sredstvo padne na obojenu povrsinu, isperite je vodom i prebri'ite. Motor se, kupovnim sredstvima za skidanje masnace, Cisti na sledeCi naein;

1. Obucite staro odelo i upalite motor. Pustite aa da radi 15-20 minuta dok ne postigne normal~u rad~u temperaturu. Ovo ee ubrzati skidanje prIJavstme. 2. Iskljucite motor, podignite poklopac i skinite kuCiste preCistaca za ulje. Uputstva su data u

Ciscenje i pranje motora Alat i materijal

• • • • • .• •

Cetka za bojenje Bastensko crevo Mali noi iii strugae Plastika za pakovanje Lepljiva traka, gumice iii kanap .Sredstvo za skidanje masnote sa motora Krpe

oStoji viSe .razloga zasto motor treba da Cistite od nagomllane masti i ulja. Redovnim cisceP njem smanjuje se apasnost od pozara, cist motor lepse izgleda i manje se zagreva. Osim toga, lakse

~delj~u »Servisiranje preCistaca za ulje« u poglavIJu »Slstem za doyod goriva«.

3. Prekrijte plastikom (mozete koristiti delove kesa za smeee) sve delove koji mogu biti osteceni ako se poliju vodom, narocito razvodnik paljenja i karburator. Osim njih, zastitite i alternator. Na dizel motorima prekrijte alternator i otvor za vazduh. p()sto pokrijete ove delove, pricvrstite plastiku leplJIvom trakom, gumicama ili·kanapom da se ne bi pomerila usled pritiska vode iz creva. 4. Na~azite ceo motor sredstvom za skidanje n:asnoce prema ~putstvu proizvodaca. Upozorenje: l1~moJte pusllz. Neka sredstva za skidanje masnoce su zapalJlva. Ako se koristi pr.oizvod pakovan u kantici sa brizgalicom, maida cete morati da upotrebite staTU cetku za bojenje da bIste premazali tesko dostupne povrsine. Neka sred~tv~ z~ skidan)e masnace mogu se kupiti u

spreJu sto Je skuplJe, ali efikasnije.

Je provcriti, servisirati i popraviti sastavne delove

5. Ostavite sredstvo za skidanje masnoee da stoji

cistog matara.

onollko dugo koliko pise u uputstvu.

77

OORZAVANJE AUTOMOBILA

CD

\ I i

Delove koji mogu biti poliveni vodom treba pOkriti pre pranja motora. Oni ukljucuju (1) Imburator, (2) razvodnik paijenja, (3) indukcioni kalem i (4) alternator.

Operite motor vodom iz bastenskog creva. Napomena: na dizel motorima ne prskajte pumpu za ubrizgavanje goriva sem ako nije hladna. Prskanje hladnom vodom moze da osteti vrelu pumpu. Ako yam je motor jako zaprljan, mozda cete na izvesnim delovima morati da ponovite postupke 4, 5 i 6 nekoIiko puta. Osim toga, mozda cete morati da skinete jako zamascena mesta mllIim nozem iii nekim drugim strugacem.

8. Vratite na mesto kuCiste precistaca za ulje spustite poklopac. 9. UkljuCite motor. Napomena: ako motor tesko startuje, mozda su se ovlazili kablovi za sveCice. Problem se najcesce reSava tako sto se obrisu Cistom tkaninom. Ako ni posle toga startovanje nije lakse, pogledajte da se nisu ovlazili bobina iIi razvodnik paljenja. Obri,ite ih suvom, eistom krpom.

7. Posta zavrsite sa pranjem motora, skinite plastieni pokrivac sa karburatora i drugih delova.

78

----------

- - _ . . ..•.

,

OTKRIVANJE KVAROVA NA AUTClM()mILU tkrivanje kvara na sopstvenom 0utomobilu

Q predstavlja jedno od najveCih zadovoljstava

mehanicara-amatera, pogotovu ako je istovremeno i sposoban da ga otkloni. Medutim, otkrivanje kvara moie da bude vrIo teSko, cak i za iskusnog mehanicara. Ovo je posebno izraieno kada radite na poslednjim modelima automobila sa komplikovanijim elektricnim uredajima, kao i sistemima za paljenje i dovod goriva. Da bismo yam pomogli da utvrdite moguce uzroke nekih najcesCih problema, prilatili smo nekoliko tabela za otkrivanje kvarova. I u slucaju da nemate namefU da sami apravljate automobil, ave tabele ce yam pomoCi da se na pravi naCin

abratite strucnjaku.

S obzirom da problem koji imate moze da bude prouzrokovan kvarom na nekoliko razliCitih sistema (startovanje, na primer, moze da bude oteiano usled neispravnosti sistema za paljenje ili dovod goriva, elektricne instalacije iIi sistema za· preCiScavanje izduvnih gasova - iIi dva iIi vise njih) dali smo uputstva koja ce yam pomoci da otkrijete odredeni kvar. Problemi koji su, na primer, vezani sa radom koenica, sistemom upravljanja ili osvetljenjem veCinom su oCigledni. Medutim, problem sa pogonskim agregatom teie je otkriti usled suvise velikog broja medusobno povezanih delova. Pazljivo proucavanje moie da vam pomogne da otkrijete kvar na svom automobilu ukoliko vam ikada bude potrebno da to uradite sami.

SIMPTOMI

POGLEDAJTE SLEDECE TABELE

Automabi! ne funkcionise dobro, motor radi

A, C, G, H iii I

grubo ili trosi suvlse goriva Motor se zaustavlja

Motor

tesko startuje

Motor trosi suvise ulja Motor se pregrejava

Dim izJazi iz autornobila Otezana promena stepena prenosa

Automobil pravi neuobicajenu buku Automobilom se oteiano rukuje, vibrira iii je

C, H iii I A, C iii I

A iii H E iii G A, C iii H D A, S, C, D, G, H, I iii J J

oteZana upravljivost

Nenormalno ponasanje kocnica

S

Svetia, pokazivaCi pravca (migavci) iIi brisaci vetrobrana lose rade

F

Grejac iIi klima-uredaj ne rade kako treba

E

79

00

o

fi? ~

3

~

ru

9. N

<

"'"

"~1 ij--l

"2::

2::

N

3

~~ ~0 ~ 0

o " o 0. u0_ " r ..., .... '"' ru 0. 2" \'; -" f1>

~

~

I"

" rr

" 0

V

-"

3

N"

~"

3

~

0

P.l

0< E"

III

"

0

8

'0

0

0

-ru"

ru rr

3

'"0

• i':' ru

" 15 g< 0

'1

ru

~:"lf

!~!' il g

~

;;.::J' 3 f1' ;:;

0

" 8

9:. ~. -"u

3 -

*a

u

0

8 3 ~fr 3o 00 3

u

o•

~c ~•

~---/< ~ r

,

rr

a

..:::::

·'1

;>;; :0

~ l~l

Z

0""_

~_

~

....." ....

0

.....

c.. m

l'h.." ,...-

;>;;

'h.. ,...-

00

~ o ~ z ::::-

D

"

:0

c

2"

"

MOGUCI UZROCI IzgoreJi iii istroseni ventili

c:

Istroseni klipni prstenovi

!!:

•

Istrosene yodice ventila

III

•

UJje iz motara propusta

c:

I

-,--++--1-+----1---+----+--

•

d

o r

+1---- - - " - - - - - - - - - - - - - -

Potrebno je podesiti ventile • I---------l----+----+-+--I------+----+---+------f--f---" •

I

Ncispravni podizaCi ventila

•

I--+-I-+-+--j-~--f-------l-------+I-------+I---

Vcntili se zagiavijuju • • ---------j Slomljena opruga venti la' • • • ~-"~--t:T·-·r-··t ! Po~~:~~~ni razvodni uredaj, lanac iii f-----+-----I-------II-=---l-----I-----.- - -----+----"-"" Slomljen pagan razvodnika paljenja • ------I----f-----+--"---\------~-I-_____1------l----f------I-I Slomljeni nosaCi motom' • I-------+--+-----+------I-I-f------\-------\-----+-----I---~------------_______I Ostecen gJavni lezaj • ~~-"-+--__+____+____-I------f--"-" "~-----i

f------i-I-----i--+----f-~--+

LI I

•

1-------1-------1

• _______________________ ,L----L_

t,

_

o

1-3

!;;;' .,;;:., 'h..

3

• • • •

sI.R

;:::

"' ru

(ll

•

I I

>-l 0

o

0

'"

-=:

"

0

g:: ;::: ."

Q5Q ::J ~ ~

g:ru

o"",

p

g,< '" ru il'1

~. ~ ~N~<~
@

0.

~

tE)

z

<:

Ostecen IHaj pogonske poJuge

1+----1

+------1

+---

Izlizane klipnc osovinice "_._--'-------L_-'---~_

-~

r

-, en,

~ 0 <

2.

0

w

"-. ""0

3 2.

" "0

~

N

"

0

0

.:g

0

0

c

0

'0

" 2.

c

n

~

0

n

0

"0

'0

2.

0

N

"3 7<'

~

<

Z

""o. '0

:s

~.

U

"0' 0 :;. ""

f'!.

0

<

0'

".

" 0

2. c

." ro 0.

<' ~ ro

D

0

...; 0

0

X-

"0.f'!.

0. 0

r.;-

c

~

'0

0

.:g"

0

0.

0.

'0

~

"

<

~

X-

0

0

n,

0

0"

W

~,

§"

G "0

'"

" 2.

-6

0

0

"0"

"0

"0.

v

0,

c

0

or

8.

•

MOGUCI UZIWCI •

e

•

~

._~.J.

0Q~

~.~ ~ ~~

2.

g:g.~

~. ~~. ::; -- ~ & ~. 3 '" r; 2' g. ~ to

o~2

"'0

0

n·

.. <

Q

o

Q

~ ~ 2.

;} .; :3 t3 ri 2. ~. ~ ~ Q

\

-+--I~··'-

\\

• •

'Ci <

\

00 ~

Q

• • ..~,-

;--1·~-I=1~~~ --'----1--------1 -.~t--t-=~t--

• • •

I

I

II

=E

•

•

_ _._~~~.~~~lIrjta~_dobos !~tllice _~__Neisprav~~~i~lli cililld~r NeisprllVlln gbvni cilindar • • 1·--1--1"-,,'-,,,- • ~

•

• ·~·-I---I • • • :

1- :

-- ..·--1

~

j

PlljJvstina u koCiouunl mehaniznlll

•

Zapuscn jlj zalllrseJl koCioni cevovod -

-----~

Zamrznllti kllp stege disk-kocnice

~

l> ;JJ

< l>

Slabe iIi ostecene povratnc_ :)P~'~I,ge_'____ Zasecene doboHocnice

•

m

o

_~syriv~~el~e_~i~~~otIlj~_=_

_

'<:"

Z '-

1--j--j=rOI;b"iic,~ilii;OI,;ba';ide~OV;~~D'~"'Os!a_. ~labav!j~ll~stega dis~~~c~icc

o

l>

I NeisplJvna e!asticnil creva

___~J--.-----... r~ PreJIlJl [ockovi celltrir-ani - -nisu - -.. -.--- ..

o ;JJ

Ncispravan VaklJlllJb~j scn-~_lllt:h~llil
• .--4-----t------i~

~

2. '"

!:!sii~ne obJogc 11..0.","::11(:'.:' ..___.. _ ... _ ...... _I \:li1zne kocnite

--.~.

"

n

•

~I--I-"

2. ;j ;, :3

S] o 3 ~g o 0

•

I

Ivlast i[i ulje na ohlogama kOCllicil

r

•

Vazduh u hidraulicnom kotionolll sbtelllll

__ . OsbblJene kocnice usled preglcJJvallp

•

•

\

I. Nil.ak n1vo u!ja

• I Potrebno je podcsavanje kueniGI

--·-...!.I·-I-I-.!.....I-I---I----< •

•

Z>

-CT.'l

"c c

I-···+·····+-I-·-·..--~·· • I

•

""'(j
N

0

•

~

'0

3 '0 .~

•

V1~~ [;)0

...;

0

<

0

•

§1

r. -.

0-

~

.

0

"0

0

I

en

['.

0

;.0;-

0'

" 2.

0'

0

r,

"

0

0

:;

0'

;c

----~

Z l> l>

c: -l

o s: o

III

r

c:.

ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

8

TABELA C-l SISTEM 7,1. DOVOD GORIVA MOTORI SA KARBURATOROM

.~

":;-

'" 0

~

"

"

":;: 0

"

N

'n.

0

N

>~

"~ ..:;.:: " ""N -.-o.u u 0

~

.~

0.

= .~ "

" 0" >2. = 0:

c. N

, Teska startovanje hladnog motora

I,

Teska startovanje zagrejanog motara Motor se zaustavlja Dim iz izduvne cevi

Velika potrosnja benzina :

I

Motor se »umara« prj velikoj brzini

Grub prazan hod

• • • • •

"

•

N

"

"

~~

N

~~

'n.

0

eo

E

N

v

0. 0

v

"o.

';; Z

0

N

I

"o "= N.o

= " ~ " .""§I = "= j; '"N'","" ,-Z~~~ ~

"

~"

!S:!

(':3

0

£

~

;;:

"

N

0

NO

>

.~

.~

"

~

"0. " "

0.

~

I

I

~

~ 0

0

""

0

" " ;;g ">= " ·E "~ ,'2, = '" '",

~

N

=

~

0 >

0

0.

;u

;; ~ g-

S

"E

'U

-2 ""

·U

"05

u

Z

g

.fa

0

"t.

Z

Za.

0

> :;I

(3

~

0

0 N

:;

N

g)o "" ;~> ~ ;:

.s '>

Q.

0

'"

"

"

.0

0

>

·u

E 0

N

:0

"0

" !2> ";:

0 0. 0

":;" '"

2

"' "0 "

0

,0:

""

'U

v

"

~'2

,

"I

-"

.u = :~ "

Q.

'V

tl ~~ --- E El: 5. 0: go N " = .u :;1-:" ;:J ;:J

u

=

.0

0

u

"2

"

0

e

0

"0

e

~

0

~

LJ.M..

SIMPTOMI

=

"0

i !

•I

• • , • • • I• • I

I

\ ,

I,

I

; I

I

I \

I I•

;

• • • : • I

•i• • , I • • I • ; • I • I • • ; I ; • ,, I I • • • • I I I I I• •

I

Motor )posrce« p~i!ikom ubrzanja

• • •I • •

•I

,

, I

!

•

I

I

•

Prep!avljen karburator

I

• • I • II

Detonacije u motoru-

,

. -;;

•It, 7

I

I",

I

-Dr

J)../;,

',1 i,

JI ',~

ffi 'tjpr I 82

I

GJ Obicno se prvo posumnja na drugom meslU.

n1l

~~ '

I I I

I karbur~tor ali problemi u vezi sa gorivom testo nastaju

,

!

= ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

-----------------------~---=~~~~~~~~~~~

TABELA C-2 SISTEM ZA DOVOD GORIVA BENZINSKI MOTORI SA UBRIZGA VANJEM GORIVA

~

o

'U

'U

fJ ~

.D

,::; i b1

SIMPTOMI

.~

;::0 I

Motor ne startuje Motor tesko startuje

I•

•

I•I •

I•

Motor se zaustavlja Grub prazan hod Velika potro.snja benzina

I

!

•

• • • I • • Ie

i

• I

i •

• I• • • I• I • I I

Motor >'posrce« prilikom ubrzanja

• I· • I I

Nedovoljna snaga matcra Dim iz izduvne cevi

•

• • • • I \

I• I

I

!

I

I•

• I

• •

!

I•

I I

I

• I • I

I• I• ! I

• I

Postoje dva sistema za ubrizgavanje goriva; sa posrednim ubrizgavanjem (Ievo) koji je prikazan sa dva ubrizgaca i sa ncposrcdnim ubrizgavanjem (desno), Ij. sa ubrizgatem za svaki cilindar.

83

- VU"'KIVAN"t:~VAROVA- NAAUTOMOBILU

" "> .;:"CO

'0-

TABELA C-3 SISTEM ZA DOVOD GORIVA DIZEL MOTORI

.D

c

"§ .~

?

" "" u ,~ 0 N

0:: N

"

"""-

0 0-

Motor ne startuje Motor tesko startuje Motor se zaustavlja

Grub prazan hod lzouvni gasovi se dime

Velika potrosnja goriva Nedovoljna snaga motora

30<>

"

,~

a

N

'u 'u

u

"

N

.~

.~

0";:::;'

<::l I

,~

.D

0

.:: :;

'" 0

,:5i ~

CO

" > 0

N

" 0 ""a

.~

"

'U

~

;0

e"-

:;;

a

0-

."

~

>

."

c

'.0 :e-"

""

Q

"

N

S 0

6

;c:3

"C

,:;; 0-

N

0

0.

"

0 ."

"

-"" 0

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

•

Pl.lmpa za I.lbrizgavanje dize! gorivu treba da obc1.bedi gorivo za svaki ciiindar I.l tacno odredcnim intcrvalima. poste kod dizc! malara nc posteji sistcm za paljcnje.

84

~

C ,~

"" ;:l "- = .'-':::: 'r= <:J ~ "e> -~! "2'" 'u ;:l on "S} """ " !7,-.~ "> 0 '";:l ;:l.D '0z=-D "0: :;; z

5

N

0

'c0 ~ 'u 2 -" u ,3 ISh ,0

'U

SIMPTOMI

."

~

,


I

I

TABELA D

PRENOSSNAGE I POGONSKI AGREGAT

SIMPTOMI Kvacilo proklizava

1

Otezana promena stepena prenosa

•

-

I•

I I I I

I -I· I • i •

I...

I

I

I I I i

I

ZUDcanici se sudaraju pri promeni • stepena prenosa (cuje se "krcanje« ~'--~''1'--+--i-'

I

I

I

I

--+-+-+-+-+--+--+--+--'+---i---+--+--1

Ii

Automatski menjae proklizava

•

I i I

I

I

,

I

Nizak niva ulja u menjacu

I

•

• • •,•

Automatski menjae se ne ukljllcllje pravilno \

0

I

I

i

I

J ak »zveket« pri maloj brzini

i

I I

I

Cviienje ispod automobila

I

CUje se krckanje pri zaokretanju voziia

I

!

i I

I

prenosa \

I

'I •

I I

!

•

Trzanje prilikom promene STepena

I

I

I

!

I i

I

I

Ii

•

•

i

I

! I

I• I• I• I i I I I • I· 1

1

1

KompJktn>1 konslrukcija ,istema sa prednjim pogonom Neiova priLl:!: kad odri:Jv',;r.ja.

ss

00

0>

--- - 1-;:1;

r-

a~~ 8.~0 I g.2-<: ~ -g: g'

3 " ~ x-

[

B.

"

"

2.

0, ';i'

8

::: 0

-b

qq

fr·

~

.....

."

::1

~.

/

"8 ~ ~ :3 ~a [~ ~ 3

-0

t-t

5

~

~

"

~

3

fr ~ 5. i:.0

0

<

0

<

•

0

"

II>

I

::0;

•

o

~i

Z'

» » c:

Nizak Diva tecnosti za hladenjc

.---

-l

o s: o

Zapusen sistem za hladenje

Olabavlien ili iskidan remen vcntilatora

OJ

)

)

t

t

•

=-::::,.

~~ r~

__ .__

._~

.-

• f.

~•

-+-•

c:

na ~.~~yaku ._--

Pokvarena pumpa za vodu

-.

Propusta zaptivka glave ciiindra

-+-+-+-- --+-------Kasno paljenjc

__+--1 .

r-

--l

__. _t-----~-.I------I__~~.~eceno crevo llladnjaka

r

~I--~

,

< »

:n

Tennostat ostaje otvoren

•

•

_. 0- 3

13

~N>

f.---I---i---f..---I-f . .~,--l- ..l_-----t~~~javstina

'" ~ r. ~" 0 !(l

m

,.::

t;;>~

• •

0"'0' n.O

" "

f ---1--+--

l-

•

g ~ ~ S 1:1.;;;-

~~I

'~M

~~t"""

• +_~rermostat osta!_~ zatvorcn f----+-.",-+---., __!____

0

i'!.

... cr -:

§

~

<

•

g~~.g. ~ 0

0

<: » zc...

t"""t;J> >>-3c:;

-+---f--.j---+---I--~'---

n_

<;;";§ 32.

I,

"~ ~,

3 :" :3

f"2

0

:n

i:J::CI'lt-3

MOGUt! UZROC!

~ 1l \3 tj "032::T "

~

::::

f.---f--.--f-f..---.-I--+~~--~~-

~ ~~~. J;:!" g.. <> ;3

~

~

o

,.::

~

~~

~.@ 3" ~

~-g

8

0

~

~

"

en

0

.....

0

N

"n .. ..::::

$:

'g

""

c.

o

~

•

Zapuscno jezgro grcjaca Otdano regulisanje temperature Nedovoljna koliCina rashladnog fluida Olabav!jen iii iskidan pogonski remell Neispravna spojnica kompresora Prljavstina na kondenzatoru

-!

---I

I,

~';:;;O'.


I

I TABELA F OSVETLJENJE I u SIGURNOSNI o N " UREDAJI ;:l SIMPTOMI Svetla su bleda

i

Jedno svetlo ne radi

I

PokazivaCi pravca svetle sarno sa jedne strane

I

PokazivaCi pravca se ne pale !

•

• I• I

•

I• I

I I

• • II

I•

Ne rade brisaCi .vetrobrana

• i •

I

I

i

•I

Ne radi uredaj za pranje vetrobrana

I

•I

•

Ne pale se stop svetla

•

Stop svetla ostaju upaljena

I•

Prednja svetla se pale i gase

I

I

I !

I

I • I

~STi' ! (

~

lJtZ

Ako otkuze neb elektricni uredaj, jcdna od prvih stvari koju provcriti je osigumc, Uvek rlOsitc rez:crvne osigurace.

treb~

87

--


......... .i&..J ......

~"~

U"

,

IZDUVNI

.;;

SISTEM

.S'

"u

! i

0

I,

0 0::

N

;:,

,0 ;:, r.:l 0

SIMPTOMI

:;;

Veii4a buka I

iz izduvne I Sist.anje ceVI

I

Izduvna cev vibrira

i

~

"

"-

0

"

"0 .~

N

>

;;:;;

! '=0-'"

I

.-

,->

~

~

u

"> i ::;-~ > " ! ~ " " u> I , ·co "I """ 5. ";; 5~

~;:;;

0 "0 .~

'u

~

i

I• I I

• I • I

I

I

.~ 0.

-"

.-> .=. .::;

>

u u

,~

~

.~

g

"" :.;

'is

>

.n

~

"0

0"

u

0

]

.;;"

"u

~

u

u u ~

~ ~ .n

0

"

>

~

u

0

I

i I

i

I,

I• I I I• I

I

•

•

i Nedovoljna snaga

motora Pregrejavanje motora

Glavni dclovi izduvnog sistema: (1) izduvni vodovi, (2) kat;J!ititki konvcrtor, (3) prigusiv;Jt i na nckim voziUma (4) rczonalor spojcn cevima.

88

~

.-

0-

0.

IN

'u

;~

~

.~.

"a.0

I

"

u

2

~

0

I

I >~

,~

I :§

:E'

;~

u

0

I

0

0

~

~

i

i

,~

~

,fi0

.-

Dim ispod automobi!a

, lzduvna cev zveCi

!

I

I I

I I

- ._-- ---,-

i=-

... ODKRIVANJE KVAROVA NA AUTOMOBILU

TABELA H SISTEM ZA PRECISCA V ANJE IZDUVNIH GASOVA

!

Uljna isparenja izlaze iz motora

I• I• I•

I

I

• • •

Ulje na spoljnoj strani motora

•

Skripanje iii lupanje

• I

• • • I• • I• • • i •

Motor se zaustavlja Nedovo!jna snaga motora Velika potrosnja benzina rvlotor ?>okleva« prilikom ubrzanjn

I

I

I • •

•

!, •

I• •

•

I,

Motor »fijuce« prilikom ubrzanja

I.

·

\

• I

I • I

Upaljenu kontrolna lampa za motor

I

Venti] Z;) rccirkuj;jciju izduvnih gasova U$iSilVa izvesrlu kolicinu izduvnog v(}da pomocll vakuuma i ubacuje je u u~isrli vod.

•

•

g:l,OV;; iz

89

""o

,-------------------------,--.I--r ~

T Q

i f~ 1 gf 2 cr

o

~

~

~

~

~

@.

e

~

·. . qa

~

~n·

N

" D' •

"" "~. o ~" g

F; co"

~:[;

---I'!" *grf

~

0

[~.} " " o~!!

.-

:-'E.:~

•

6 ~

'0 ~

"

~ a

~'O

--0

o ~ o

"

p;

~

n,

~

0-

<

3

(() (()

o o IOI~

II

"

~

~

~~~~~ i:"'I~ ==

:l

~~tg~

c..;

~t"rje!l~t"rj ;;... ....

~

'Z ....

__._.

"!

~

::Il

o ~

Ispraiojen ~kumlliator Olabavljeni i1i prekinuti proyodnici

• •

-

-------------~~--~

Neispravan eiektropokrelac lIt

automat elektroookretaca ._.~ Neispravan kontakt-kljuc

__.____

•••

•

---

_. •

• t---"--I-~~-j-·1------I~-1• • • ~.--- --~I•

I-~·-~_+

:2

MOGUCI UZROCI

"

• •

•

1I

..........j

Neispravna »platinska dugmad« Neispravan neutralni sigurnosni prekidac

• ' I Nepravilan zazor svetica •I• I• -----I-------I--+----l-----+----• 1 ...-! Neisyravan indukcioni k~le_~. (bobi~.~? _-I·J~r I • I • ..\ I

):I

<

I

I

"<

t"rjN .... ("'j ....

0

6

~_~

f---i-----I---;-t:

rol~

~

--l

-----1

Neispravan kondenzator Osfecen·poklOpac iazvodriika paJjenja iIi razvodna rucica

-------- - - - - - ----1

Osteceni kablovi za sveCice

t ± _ I __ ~ ____ I.!og;esno poddeno paijenje

-. 1-;. l_j__I~~ _ ---~._l~-p;~kliz;~ pogo~ski rem~.;;;;;;;;;-,;;:;;----I

G

'C::Y

'If-

-.I

i-±-t-t _ _

t_t=_~~pokv"""'.~egUlat"'-""pona (regier) __ ~ Regulator napona padden nll rusku

•

. --- vrednost -----~------------------

- - - - - - -----

Pokvaren alternator

• I • I 1---+----+----I---I-I-----1---f---I·--I---+-~--

• ·~i-----I--+--..j-I

•

T~trn~f'.n

;JkumuialOr

--------------J

I-~I-------I----l-- -----l-------1----~---------------.j ...L __

.~----L......._~L_.-_

•

C

t:

o

_.+.

•

~

~

"fl,

~

0

'8

gn,

~

0

0

o

'"

~ ~

~

o

'0

t!1

0

sveCice • ' I-Otlr-,,'nllf! • +_--1_---+_--+----_1_ I • I I · I • I • I---------t----------.--. _---+----+I ____ -

I

+

f":!j

I

~"

+--H---~

~_+-

8

~~.,;;,

l--...-.......

,___

\

0-0 00<

.

g.

"" gg

~ ~

~

"~ ""

~

6

--+----i---t~

~

o "

s-:

J>!_

~

---+-I---------+--

[g ;: . ., "8

n

~

~

~

0

~;;

~

'0

.§

o

o

~

_____ 1

< ~ ~ 2. 2. ;; g. "0 1r 0-

~

3

~ ~ g ~-~ -g 6

otn

8:"

~s~

•

3

2_

~ ~

~

~

]

r6

0-

R ~

n,

,----.--,'----------------------, cr;,::

Pokvaren kompjuter za motor

z > > C -f o

:S::. 0' OJ,

o •

C

-


I

TABELAJ SISTEM ZA UPRA VLJANJE I VESANJE

I

.;: o o

""

'" N

SIMPTOMI

• • • • • • •

Suvise krut upravljac I

Automobil

~}vuce«

u stranu

•

Automobil ne »dtZi pravac«

•

\

Neravnomerno istroseni pneumatici

•

i

Prednji tockovi krivudaju

J

,

II • • I

i •

••

I I

i

I, • i

I

•

I. \· •

\

I

III

I'· • I • I 1 •

•

I • I • I·

•

I I

• i

1~-V-ib-T-ir-a-nJ-'e-p-n-'-ve-l-in-'m--b-no-'-n-am--a----~1----Ir---r---~I---r---~li---rI---+---+i---+---+I---i---i--.--r-.--1 Automobil nema ravan poloiaj

•

Jaka lupa na neravnim putevima

! •

I

Upravljac ima veliki zazar Kloparanje u upravljackom mehanizmu Lupa sa prednjeg mosta

• I • • • •

•I

i

I•

I

•

Upravljacki mehanizam sa polugom u vidu zupcaste letve (levo) koristi upravljacku kutiju za pomeranje 5 jedne nJ. drugu stranu, dok s!stem sa po!uinim zupeastim prenosnikom (desno) koristi pogonski zupcanik montiran na poluzi.

91

SISTEM ZA STARTOVANJE amislite sebe kako jednog hladnog jutra pre Zsezdesetak godina prilazite svom automobilu, ,

Ulazite, okreeete nekoliko prekidaca, pokreeete nekoliko poluga, a onda odlazite do prednjeg branika gde hvatate veliki rucni prekidac, 1z svo. snage poCinjete da ga okreeete, Ako imate sreee motor ee, urnesto da odgurne rucicu unazad i polomi vam ruku, poceti da brekee, a zatim ee nastaviti da radio Danas nam je zaista tesko da to zamislimo. Vise ne postoji cak ni otvor kroz koji bi mogao da se uvuce rucni pokretac. A cak i da postoji, motori su veCinom suvise veliki i imaju sllvise

,snainu kompresiju da bi mogli da se pokrenu ruKom, ZahvaljujuCi snainom elektropokretacu (anlaseru) koji se napaja iz jakog akumulatora, to eete uClniti jednostavnim okretanjem kontakt-kljuca, U stvari, zahvaljujuCi elektropokretacu, pocele su da voze i iene (a i mnogi muskaTci), Sistem za startovanje

Delovi sistema za startovanje automobila Sli akumulator, neutralni ~sigurnosni prekidac, glavni

SiSlem za startovanje se aKlivira kada S1: kontakt.kljuc ohene u pololaj za pOKrCtanje mOlora. Na laj nacin. eleklricna energija prolaz! kroz gla\'ni prekidac (1) preko neutra!nog sigurnosnog prekidaca (1) u automat elckuopokretaca (31, a napon iz akumulatora (4) prenosi se do elektropokretaca (5), j'-'

ITI':~

1i! , ;

;~

U !,~j I:',

::,' ;:

il:'

1'1

'"

~~il

:~I ;]11

'i:!

·'l

,i

"'r

II

~I

"

\'1

:I

j

92

CD

prekidac .(kontakt-kljuc), automat elektropokretaca, clektropokretac i elektricni provodniei. U osnovi, sistem za startovanje_ radi oa sledeCi naCin. Kada se kljuc za paljenje (kontakt-kljuc) okrene u polozaj start, elektrima struja dolazi do automata elektropokretaca, a napon iz akumulatara prenosi se do elektropokretaca. Elektropokretae zatim pokreee zamajae smesten na zadnjem delu radiliee koja pokreee sve de love motora. Sistem za paljenje proizvodi elektricnu varnicu na sveCici koja paii smesu vazduha i goriva iz karburatora. Aka su svi delovi ispravni, motor bi trebalo odmah da upali. Navescemo 1. AKUMULATOR. Akumulator je osnovm deo elektrienog sistema. Ako bi trebalo sve funkcije akumulatora da se svedu na jednu, to bi bilo obezbedivanje elektricne energije za elektropokretae i sis tern za paljenje koji pokrece automobil. Danas se koristi i za napajanje elektricnom

uredaja za pranje vetrobrana, gre]aca bobine i stakla, radio aparata, kasetofona, radio-veze. raznih automatskih ureaaja kod savremcnih tipova YQzila, kao i regulisanje rada motara. Akumulator saddi u sebi hemikalijc i metalne place koje meausobno r~aguju i po potrebi proizvode elektrienu struju. Sto je vreme hladnije, iii sto je akumulator manje napunjen, to je njegov rad slabiji. Tako ee potpuno napunjen akumulator na 25 °C proizvesti sarno aka 65% energije na o °C iii sarno 40% na -15 °C. Nazalost, u vreme kada je rad akumulatora najslabiji, tj. pri niskim temperaturama, on je takode i najvise opterecen zbog potrebe da pokrene hladan motor. Iz tog razloga preporucuje se da obratite posebnu painju rra akumulator kada je vreme hladno. Kada akumulator zataji, verovatno je u pitanju jedan od sledeca cetiri razloga: sistem za punjenje akumulatora nije ispravan; istice mu vek trajanja;" nije dovoljrio snaian za vas automobil; neki od prikljucaka ne funkcionise kako treba. Medutim,

energijom svetlosnih uredaja, brisaca vetrobrana.

aka imate problema sa startovanjem,

glavne delove sistema za startovanjc:

gr~ska

nije

uvek u akumulatoru. Moze se dogoditi da su polovi vaseg akumulatora korodirali, iIi da imate lose uzemljenje iii du je motoru potrebno podesavanje. Proverite da Ii Yam je akumulator z3ista neispravan pre nego sto kupite nov.

2. NEUTRALNI SIGURNOSNI PREKIDAC. Ovaj prekidac omogucava Tad sistemu za starto-

vanje kada je poluga menjaca u neutralnom poloiaju iIi u poloiaju za parkiranje. Ovaj prekidac se naziva i sigurnosni prekidac za stanovanje. 3. GLAVNI PREKIDAC (KONTAKTKLJUC). Glavni prekida': ima obicno eetiri polozaja: neutralan, potrosaCi pod naponom, upravIjae zakljuean i pokretanje motora. Prva tri poloiaja glavnog prekidaca aktiviraju se automatski kada se kontakt-kljue okrene u odgovarajuCi poloiaj. Medutim, okretanje kljuca u poloiaj za pokretanje motora deluje kao trenutni kontaktni prekidae te mora kratkotrajno da se zadrzi u tom poloiaju da bi se motor pokrenuo. 4. AUTOMAT ELEKTROPOKRETACA (ELEKTROMAGNETSKI UKLJU¢IV AC). Ovaj.automat radi na principu dejstva magnetnog polja. U magnetnom jezgru, oko koga se nalaze namotaji, smestena je gvozdena kotva. Kada se kljue okrene u poloZaj za pokretanje motora, u namotajima se stvara magnetno polje koje uvlaCi

kotvu u magnetsko jezgro. Kotva tada dodirne dva kontakta i uspostavlja se strujno kolo izmedu

93

SISTEM ZA STARTOVANJE

'II "

I

(1) Pol, (2) zatvarac eelije, (3) poklopac kuciSta, (4) kuCisle, (5) dtiac pola, (6) dno akumulatora. (7) pacini lim, (8) eelija akumu!alora, (9) pregradni zid izmedu teiija, (10) talolnik, (11) separator, (12) pozitivna plQ~a i (13) negativna pJoea. Na akumulatorima kojima nije potrebno ocinav.mje, pokazivac stanja napunjenosti (14) otkriva pomocu boje da Ii je akumulator u dobrom stanju iii ga treba dopuniti Hi zamenitL

94

p"" I:1d~' _~___________________......:::S.:.:IS:...:T-=E::..:M,-,Z=.:A::..-=S,-,-T!::A.:..:R,-,-T"",O.:..VA:::!!.!N=JE C 1 akumulatora i elektropokretaca. Ova kotva je preko poluge povezana sa zupcanikom elektropokretaca koji se spaja sa zamajcem matora i pokreee gao 5. ELEKTROPOKRETAC. Eiektropokretac je motor jednosmerne struje' koji proizvodi veliki obrtni momenat u kratkim vremenskim periodima. Kada je ukljucen, elektropokretac dobija iz akumulatora elektricnu struju jacine nekoliko stotina ampera. Elektricna instalacija u elektropokretacu zbog toga mora da bude ispravna. 6. ELEKTRICNA INSTALACIJA. Elektricni provodnici u automobilu su razliCitih tipova i poprecnih preseka prema funkciji za koju su predvideni. Zbog toga, prilikom zamene elektricnih provodnika treba upotrebiti odgovarajuee, tj. istih duzina i preseka. Ako je neki od provodnika

suvise dugac,ik iii malog preseka, otpor ce se poveeati iii ce provodIjivost biti nedovoIjna sto moze stetno da deIuje na rad uredaja iii da izazove pozar. Najjednostavnije resenje prilikom zamene elektricnih provodnika u automobilu jeste da odnesete dotrajao komad u radnju sa auto-delovirna i trazite potpuno isti. Proverite da Ii je izolacija na provodniku koji kupujete ispravna. Dobri kontakti u strujnorn kolu automobiIa su od bitne vaznosti. Kadgod je to moguce, kontakti treba da budu lemljeni, a ako nisu, treba da budu bezbedni. Kod pritezanja kODtakta sa navrtkom, obavezno koristite sigurnosnu podlosku iIi sigurnosnu podlosku sa unutrasnjim ozubljenjem. Labav eIektricni kontakt u automobilu moze da prouzrokuje otezano paIjenje i nepotrebno trosenje akumulatora.

®

®

Sastavni delavi tipicnog clektropokretaca i alltOmata elektropokrelaca; (1) kuciSte, (2) rolOr, (3) Ilamotaji pobude, (4) granicni prstcll, (5) kuciSte, (6) pokrctna spojnica. (7) poluga, (8) povratna opruga, (9) magnetno jezgro. (10) ilutomat elektropokrc!3cll. (11) kontakti, (12) ukljucivllC i (13) gumeno letistc.

95

i : _~=====~== -.=,. "- .... -_ .. -.. -,_-.r'O •.•• " _ y .............. _

___________--_'-_-_--_--_ _________"''i",' -I

I

Odrzavanje akumulatora Ala! i materijal

.•

•• • •• •• •• •• •• •• ..

Kljueevi Klesta za akumulator rzvlakac za kleme Perorez Cetkiee za Ciscenje polova i klema akumulatora Zicana eetka Noz iIi testera za secenja kablova akumulatora Samolepljiva traka Penetrant Celicna vuna Papir za glacanje (»smirgla«) Soda bikarbona Voda' Posuda Krpe Vazelin iIi mast Kabl za akumulatore Kleme za kablove akumulatora

edan od najbitnijih radova u pogledu odrzavaJtiscenje nja koji mozete da obavite sami jeste redovno akumulatora) sto je istovremeno i jedan od najlaksih poslova_ J asno je da se ciscenje akumulatora ovde ne preporueuje iz estetskih razloga vee da bi se spreCio gubitak energije. . Na svakom akumulatoru postoji pozitivan i negativan pol (iIi prikljucak). Ako biste ova dva pola premostili beom, izazvali biste kratak spoj i varnicenje, Ziea je izvanredan provodnik elektriene struje. Prasina i prljavstina su takode pravodniei elektriene struje, naroCito kada su vlazne. One mogu da obrazuju skora nevidljivi elektricni provodnik na prljavom akumulatoru koji polako odvodi elektricnu energiju. Ona mozda nece biti dovoljno jaka da praizvodi vamiee, ali u svakom slucaju doci ce dQ praznjenja. Energija se takode cesto rasipa usled sIabih kontakta na polovima akumulatora. Nagomilavanje belicasto-zelene korozije koja se pojavljuje na , polovima i poklopeima nekih akumulatora rezuItat je hemijske reakeije i gasova koji izlaze iz

96

Neki kab\ovi akumulaiOra su povez;mi sa po\ovima pomotu opruznih klema. Oni tip kleme sc skid" s!czanjem krakova

klestima.

unutrasnjosti akumulatora. Ova korozija predstavlja odliean izolator koji se cesto stvara izmedu kabla akumulatora i polova. rako kontakt na prvi pogled izgleda dobra, na njemu moze da bude dovoljno korozije da spreei protieanje elektricne energije. Cisfenje akllmlliatora

Jedna anketa sprovedena medu auto-mehanicarima pokazala je da kablovi j polovi akumulatora

I


spadaju medu najzanemarenije deloye automobila. Akumulator u automobilu se cisti na sledeCi

naCin: 1. Obucite staro odelo. Sredstyo kojim cete Cistiti akumulator sadrii jaku kiselinu. Pazite da yam ne dodirne kaiu, a ako se to desi, odmah to mesto operite yodom. Upozorenje: nemojre pUSiti niti zapoCinjati ovaj posao u blizini otvorenog plamena. Akumulatori mogu da budu veoma eksploZlVn!.

2. Ako nC! poklopcu akumulatora imate ccpove, prekrite rupice samolepljivom trakom da sredstvo za Ciscenje ne bi usia u akumulator i neutralizovalo kiselinu u akumulatoru. Ovo nije potrebno kada su u pitanju zaptiveni akumulatori kojima odriavanje nije potrebno i koji nemaju cepove.

3. Skinite kleme sa kablova akumulatora. Ova se na veCini tipova akumulatora radi taka sto se kljucem odvrnu navrtka i vijak. Ali'ako kablovi na vasem akumulatoru imaju opruzne kleme, pritisnite zabice klestima da biste ih oslobadili. Izvlakacem za kleme skinite prvo klemu sa kabla prikljucenog u masu. Upozorenje: na veCini muomobila to je negarivan pol. Aka se prvo iskljuci kabl prikljucen za pozirivan pol, moiere slueajno da dodimete kljucem iii kleftima karoseriju iii neki drugi deo automobila i da izazovete varnicenje. Usled proroka jake struje, akumulator moie da eksplodira, da yam opece ruku iii da upropasti kljuc. Staga se zbog sopstvene sigurnosti uvek dosledno pridrzavajte uputstava. Zbog velikog korozionog dejstva kiseline u akumulatoru, navrtke na klemama kablova mogu da budu toliko ostecene da ih je prakticno nemogute skinuti. U tom slucaju, podrzite penetrant neko vreme preko navrtki da bi ostaci mogli da se skinu. Zbog toga treba da imate izvlakac za kleme koji je narocito koristan aka je klema kabla suvise korodirala da bi se skinula na uobicajeni nafin. U tom slucaju preporucuje se zamena celog kabla iIi bar zamena klema ako je provodnik u kablu jos uvek ispravan. Izbegavajte stavljanje nove kleme na provodnik ako je izolacija losa iIi ako je yeti dec provodnika propao (pogledajte uputstva za zamenu kabla i kleme na kablu na kraju ovog odeljka). Napomena: na nekim novijim modelima automobila polovi na akumulatoru su postavljeni sa strane. Ovi polovi ce teie da korodiraju ali ih ipak treba s vremena na vreme proveravati i po potrebi Cistiti.

Mnoge kleme mogu da se skinu sa akumu!;J!ora ako se navnka i vijak o!abave kljucem. Medutim, ako je ovu VfStu k!eme tcsko skinuti. upotrebite izvlakac da bisle je skinuli sa pola.

4. Kada se obe kleme skinu sa akumulatora oCisdte polove i kleme od korozije pomocu odgo: varajuceg pribora, zicanom cetkom iIi celicnom vunom. Metalni delovi moraju da budu uglacani kako bi obezbedili dobar elektricni kontakt. Kleme sa unutrasnje strane mogu se oCistiti papirom za glacanje iIi pazljivo ostrugati perorezom. Dobro je imati pose ban pribor za ciscenje poloya i klema akumulatora. Ovaj pribor moze se kupiti u garnituri sa izvlakacem za kleme i klestirna za akumulator. Okrugla cetka, »zenski« dec, natakne se na pol akumulatora i okrece u krug da bi se

97


I

\ \

\ \

uklonili tragovi korozije. Sa druge strane ('etke nalazi se »muski« deo koji se gurne u klemu kabla. 5. PomeSajte 1/2 soIje sode bikarbone i pol a Iitra vade, sipajte rastvor preko poklopca akumulatora i saeekajte dok ne prestane sistanje i penusanje. Oeistite poklopac akumulatora obi en om Zicanom cetkom da biste skinuli prljavstinu, masnoeu i koroziju; dobro isperite akumulator vodom i obrisite ga krpom. 6. Vratite kleme_kablova na odgovarajuce polove tako sto eete prvo vratiti kahl koji nije prikljucell za masu - supratno redosledu po kojem ste iskljubvali kablove - a zatim kabl koji je prikljucen za maSil, tj. za ram iIi motor automobila. Proverite da Ii kleme dobro prianjaju na polove. Nemojte upotrebljavati eekit za nameStanje klema niti suvise zatezati navrtke da ne histe ostetili kutiju akumulatora iii kleme. Ako su stare navrtke u losem slanju, treba ih zameniti posebnim tipom koji se maze nabaviti u prodavnici auto-delova.

Kablovi akumulatora

Prilikom Ciscenja i provere akumulatora, treba pazljivo pregledati i kablove. Ponekad, kabl maze na jednorn svom delu, hliie klemarna, da izgleda ispravan, dok je na drugom delu, bliie motoru, izolacija ispucala iIi je cak poderana. Svakako zamenite svaki kabl sa neispravnom izolacijom iIi iskrzanim iii iskidanim provodnicima. Ako je potrebna zamena, obavezno kupite kabl iste elektriene provodljivosti, iii bar istog poprecnog preseka i duiine. U suprotnom moiete da imate teskoca sa startovanjem. NeodgovarajuCi presek iIi duzina kabla proizvode otpore koji sprecavaju dovod potrebne koliCine struje do elektropokretaca. Elektropokretac ce se stoga sporo okretati i eventualno ostetiti motor. Za syaki slucaj ponesite stari kabl u pradavnicu auto-del ova i zamenite ga odgovarajuCim. Kabl na akumulatoru zamenjuje se na sledec; naein:

Posto SIc skinuli obe kleme sa akumulatora, upOlrebite alaI z.a polova i klema. cdicnu cetku iii ce!icnu vunu za uklanjanje tragova korozije. AlaI za Ci!lcenje koji jf: na slici prikazan ima »zenski« dec za ciScenje polav;! ! "musk!« za ciScenje klema. U cba slucaja. kenstite kruzne pokrete. Ci~nje

98

1. Bez obzira da Ii zamenjujete kabl koji se spaja sa negativnim iii pozitivnim polom iii oba, prvo skinite kabl prikljucen za masu. Kljucem olabavite navrtku na klemi. Za skidanje kleme sa pol a koristite izvlakac za kleme. Aka akumulator u vasem automobilu ima opruzne kleme, k6ristite

klesta za akumulator za pritiskanje klema. Upo. zorenje: na najnovijim modelima automobila sa


elektronskim komandama za motor) proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen pre nego sto pocnete da skidate bUo kaji kabl sa akumulatora. Aka prekidac slucajno nije isklj"cen, moze dod do povecanja napona u elektricnom uredaju ito moze da osleli eleklronske kompanenle.

2. Iseeite nozem iIi testerom staru klemu na mestu gde se spaja sa kablom i uklonite izolaeiju na kablu za 2-3 em.

Napomena: skidanje bilo kojeg kabla sa aku, mulatora u vozilima koja imaju elektronski sat iIi radio, poniStiee podatke unete u memoriju. Posle zamene kablova, ne zaboravite da ponovo pode, site sat iIi radio.

3. Proverite da Ii je kabl jos uyek dovoljno duga, cak da dopre do pola akumulatora. Ako niie, 'moraeete da zamenite ceo sklop - i kabl i klemu. Takode prove rite da Ii je pol akumulatora Cist sto je vazno da bi se obezbedio dobar spoj.

2. Skinite drugi kraj kabla iIi kablova koji name,

4. Namestite ispravnu kJcmu dobrog kvaliteta koju ste kupili u prodavniei auto,delova. To se radi na sledeci naein: olabave se oba vijka na klemi, ogoljeni dec kabla se stavi u klemu, a zatim se vijei ponovo stegnu. lzolaeija na kablu

ravate da zamenite. Negativan kabl moze da se

olabavi tako sto se kljueem skine vijak. On je vezan za blok motora iii neku drugu pogodnu masu. Pozitivan kabl je vezan za automat elektro, pokretaca koji je obieno smesten na samom elek, tropokretacu. Pozitivan kabl moie da se skine sa automata elektropokretaca kljucem za navrtke. (Aka vas automobil ima sistem pozitivnim uzemljenjem, negativan kabl ee biti spojen sa automatom elektropokretaca a pozitivan sa masom. U tom slucaju, prvo skinite pozitivan kabl sa pola akumulatora.) Na akumulatorima koji imaju polove sa boene strane, svi kabloyi se skidaju tako sto se olabavi vijak koji ih pridriava za kleme. Drugi krajevi negativnog i pozitivnog kabla vezuju se i skidaju na isti naCin kao obieni kablovi.

sa

3. Oeistite kleme na kablovima, poloye i poklo, pac akumulatora prema vee nayedenim uput, stvima iz ovog odeljka. 4. Kada nabavite kablove odredene vrste 1 duiine, ponovite postupak dat u tackama 1 i 2 obrnutim redosledom. 5. Namaiite kleme kablova i polove akumulatora vazelinom iIi maseu da biste ih zastitili od koro, zije.

kab! za masu sa pola akumulatora kao sto ie vee receno.

mora da stoji ravno u odnosu na dno kleme tako

da ceo kabl bude zasticen izolacijom, 5. Kao sto je vee receno, bez obzira na to koju ste klemu iIi kleme zamenili, sa akumulatorom se prvo povezuje pozitivna,

a zatim negativna

klema. (Postupak je obrnut kod sistema sa pozi' tivnim uzemlienjem.)

Ispitivanje akumulatora Alat i materijal

• Hidrometar

• 'Y oltmetar

• Produini kabl sa iabicama • Voda - obiena iIi destilisana

Kleme na kablovima

osto je sistem za startovanje automobila kon' P struisan tako da radi pomoeu potpuno napu,

Ako je kabl na akumulatoru jos u lspravnom stanju ali treba zameniti klemu, to se veoma brzo

nienog akumulatora, hidrometar je neophodan za

moze uCiniti na sledeCi naCin:

proveru performansi standardnog akumulatora,

L Bez obzira koju klemu nameravate da zame,

ti. akumulatora koii na poklopcu ima cepove. Hidrometar poredi gustinu (speeificnu te±inu iii masu) tecnosti u ak:umulatoru (elektrolita) i ',lode.

nite - negativmi, pozitivnu iIi obe - prvo skinite

99


Kiselina u akumulatoru je teza od obiene vode. Stoga, ako je akumulator vise napunjen, teenost je teia. Hidrometarsko ispitivanje

Hidrometarsko ispitivanje akumulatora treba da se obavlja svake sezone da bi se izbeglo opterecenje elektrienog uredaja u vozilu i da .bi se blagovremeno utvrdilo da Ii je akumulator ispravan. Napomena: ako se u vasem automobilu nalazi zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje, pogledajte pokazivae stanja napunjenosti da proverite da Ii je napunjen. Ako vidite zelenu taeku, akumulator je napunjen. Ako je boja suvise svetla, akumulator treba zameniti; ne pokusavajte da ga napunite. Medutim, aka je pokazivae tamne boje, akumulator treba puniti sve dok se ne pojavi zelena taeka. Na zaptivenim akumulatorima bez.pokazivaea stanja napunjenosti, stepen napunjenosti proverava se pomocu voItmetra. Takav akumulator treba ispitati pri naponu ad 12,6 V bez opterecenja (svi uredaji u automobilu iskljuceni).

- SVETUILI PROVIDNI POKAZIVAC • napunjeno.\t akumllialora nepoznata • olzak niv!! lecnosti Slepen napuDjcnosli mOle jos mek
Na akumu!atorima kojima nije potrebno odrtavnnje, slepen napunjenosti se proverava glcdanjem u pokazivac.

koliCinu elektrolita iz akumulatora da se pokazivac u cevi podigne i omoguCi ocitavanje rezultata.

Pre ispitivanja obicnog akumulatora hidrome~ trom, iii vizuelne provere akumulatora kame nije

potrebno odrzavanje, proverite da Ii je akumulator ispravan. Pogledajte kutiju da vidite da Ii na njoj ima pukotina iIi drugih ostecenja. Labavi okviri, mraz iii kamenCiCi najcesce prouzrokuju pucanje akumulatora. Ispupeena kutija moze takode da onemoguCi startovanje. Akumulator moze da bude ispupeen bilo zbog preteranog punjenja bilo zbog mrinjenja elektrolita. Kod ispupeenog akumulatora mogu da budu izvijene ploee i ispucali separatori. Posto ste utvrdili da je vas akumulator u dobrom stanju, ispitivanje hidrometrom mozete da obavite na sledeCi naCin: 1. Iskljucite motor, skinite eepove i prove rite nivo tecnosti u akumulatoru. Aka je niva sllvise

nizak, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Pustite motor da radi otprilike 20 min uta da bi se dodata voda dobro promeSala sa elektrolitom koji se vee nalazi u akumulatoru. Zatim ostavite automobil da se hladi 15 min uta pre nego sto obavite ispitivanje pomocu hidrometra. 2. Proverite jednu po jednu sve celije u akumulatoru pomocu hidrometra. Pritisnite pumpicu na hidrometru i otpustite je da bi usisala dovoljnu 100

Kod instrumenata u obliku plovka sa pumpicom, dobicete pogresne rezultate prilikom merenja aka pokazivac u cevi dodiruje ivice iIi vrh instrumenta.

Ako je u svakoj celiji gustina elektrolita ad 1,260 do 1,300, to znati da je akumulator u dobrom stanju. Ako je izmerena vrednost aka 1,225, akumuiator je verovatno ispravan, aii je nivo teenosti nizak. Kada jedna celija varira ad druge viSe ad 0,050, znaei da je neispravna i da akumulator tn,ba zameniti. Napomena: specifiena tezina potpuno napunjenag akumulatora treba da bude izmedu 1,260 i 1,280 pri temperaturi elektrolita ad 2S "C Na crteiima je pokazan odnos izmedu specifiene tdine i stepena napunjenosti. Ako je temperatura elektrolita iznad iii ispod 2S "C, izmerena vrednost specifiene tdine mora se korigovati dodavanjem 0,004 za svakih 5 "C iznad 25°C iIi oduzimanjem 0,004 za svakih 5 "C ispod 25 "C. Navedena su dva pri",era.

A. Izmerena vrednost je 1,230, a spoljna temperatura iznosi -1 "C. Temperatura mora da se koriguje do 25 "C za 26°C iIi za 5,2 tacke, a vrednost (0,004 x 5,2

=

0,021) se mora oduzeti od izme-

IS ........................................................ SISTEM ZA STARTOVANJE

rene vrednosti koja iznosi 1,230. Tacan rezultat merenja iznosice 1,209. B. Izmerena vrednost je 1,235 a spoljna temperatura iznosi 35 'c. Posto je temperatura za 10 'C iznad standardne od 25 'C, treba dodati 0,004 x 2 = 0,0082 izmerenoj vrednosti od 1,235. Ta~an rezultat je 1,243. Ako imate uredaj za ispitivanje akumulatora sa loptieama koje pokazuju stepen napunjenosti

akumulatora, usisajte malo teenosti iz akumulatora i pogledajte u loptiee. Aka sve tri loptiee plutaju, akumulator je potpuno napunjen; ako plutaju dYe loptice, stanje akumulatora je zadovoljavajuce, a aka pluta sarno jedna loptica, to znaCi da je step en napunjenosti nizak; aka nijedna loptica ne pluta, akumulator je ispraznjen. 9. Proverite cepove na akuffiulatoru i ocistite sve zapusene i prljave otvore. Ovim se sprecava nagomilavanje opasnih gasova ad kiseline u akumula-

NepravilnoSli koje treba trailti prilikorn pregleda akumulatora ukljucuju sledece; (1) iskrzan iii prekinut kabl, (2) olabavljena navrtka za pritvrscivanje, (3) pn::punjenost, (4) polom!jen poklopac cc!ija, (5) korozija, (6) nizak niva elektrolita i (7) sJomljeno kuCiste. VeCina ovih nepravilnosti se moie popravi!i, osim pukotina.

101

-----ill

::::S!!:lS~T=-Ec!!.M:...!-Z~A:!..-:::.ST.!..!A:!!R.!..:T~O~V..!:A~N~J=-E_ _ _ _ _ _ _ _ _ _-_--'_-_--_.-_ _..-_-_. ._-

\ toru. Napomena: pri normalnim uslovima VQ±nje i normalnim vremenskim prilikama, akumulator moze da izgubi do 30 mililitara tecnosti na svakih 1000 kilometara. Ako je gubitak tecnosti veGi od toga, proverite drug'e de love sistema za punjenje u automobilu. Akumulatori kojima nije potrebno odrzavanje konstruisani Sli taka da ne gube mnago vade.

Provera kapaciteta Pored osnovne provere hidrometrom. potrebni su mnogi precizniji instrumenti da bi se utvrdilo stanje akumulatora. SledeCi korak. provera kapaciteta akumulatora. jeste odredivanje funkcionisanja ak:amulatora pri velikom opterecenju. Ako slucajno imate uredaj za ispitivanje sposobnosti akumulatora za startovanje, iIi ako imate od koga da ga pozajmite, moiete sami da obavite i ovaj posao. U protivnom, najbolje je da pustite struenj aka da to uradi umesto vas. Ispitivanje kapaciteta pokazuje sposobnost

akumulatora da pokrece elektropokretac i da jos ima dovoljno energije za napajanje sistema paljenja prilikom startovanja. Zbog preteranog prainjenja moie da yam se dogodi da akumulator bude sposoban da pokrece elektropokretai' ali da u njemu nema dovoljno elektricne energije da proizvede varriicu na svecicama. Umesto da kupite uredaj za ispitivanje akumulatora, mogli biste da pokusate sledece. U stvari, sam elektropokretac moze da posluii kao instrument za ispitivanje opterecenja: U tom slucaju bice yam potreban sarno voltmetar.

I

I

i

1. Skinite sekundarni visokonaponski provodnik sa sredisnjeg stubica na poklopcu razvodnika paljenja i uzemljite ga za neki ··deo karoserije iIi ram a automobila pomoc'u produinog kabla sa zabicoffi.

2. Spojite prikljucke voltmetra za akumulator. Pazite da spojite pozitivan prikljucak sa pozitivnim, a negativan sa negativnirn pal om.

I

i

I

1

II I I Potpuno napunjen

Smnnjuje se

Skoro isprainjen

Tetnos! u akumu!alOru ,e sas!oji ad vade i klsdinc. POlpuno fl,lpunfen akuml.llator sadrii viSe kiscline od vode. Hidrometar (1) pokazuje spccificnu tcz.inu Sto predslavlja precizan nacin merenja napunjcnosti llkumulatora. Sleva nadcsflo, mOle1e da vidite kako ukumulawr postaj:: svc manjc cfikasan kako sc steren napunjenosti sm:lfljujc.

102

Prllzan

SISTEM ZA

3. Okrenite kantakt-kljuc i acitajte napan na yoltmetru. Aka ne mozete da postayite voltmetar na mestc ,gde ga maiete videti dok okrecete kon-

takt-kljuc, neka to neka drugi radi umesto vas. Na kraju ispitivanja koje rraje 15 sekundi, na voltmetru treba da se ocita najmanje 9,6 V, aka je akumulator ad 12 V. Aka napar padne ispad 9,6 V, vas akumulator je u losem stanju. Napomena: niposto ne ostavljajte elektropokretae u pogonu duze od 30 sekundi da se ne bi pregrejao.

Punjenje akumulatora erovatno da ne postoji gore iznenadenje nego

Vkada po hladnom vremenu pokusate da upalite automobil, a cujete sarno skljocanje, ako uop-

Ala! i materijal Kljucevi iii klesta za akumulator • Izvlakae za kleme • Ceikice za cisccnjeklema i polova akumulatora • Punjac akumulatora • Hidrometar • Voda - obicna iIi destilisana •

sastoji od alternatora i regulatora napona (reglera) mora da bude u ispravnom stanju. (Automobili pravljeni poeetkom sezdeselih bili'su opremljeni dinamom koji je u meduvremenu zamenjen alternatorom. Alternator je podrobnije objasnjen u poglavju "Sistem za punj~nje"). Ako ne nameravate nikuda da idete posto ste akumulator napunili pomocu produznih kablova iz drugog akumulatora, moze yam se dogoditi da

ne znaGi da yam je akumulator potpuno prazan;

automobil ne moie da startuje kada yam sledeCi put bude potreban. Aka yam je akumulator

mazda je sarno malo ispraznjen.

izvesTIa vreme bio bez elektricne struje, bice mll

ste nesto cujete. To sto ne mazete da startujete,

Akumulatori mogu da se pokvare iz vise razloga: neispravan alternator, neispravan regulator napona, sllvise korozije na polovima, osteceni

kablovi itd. Osim toga, istrazivanja su pokazala da se problemi izazvani kvarovima na drugim delovima automobila eesto pripisuju akumulatoru. Na primer, maze vam se dogoditi da se

obratite strucnjaku zbog akumulatora, a da je problem u stvari prouzrokovan neispravnim !eptirom na karburatoru. Akumulator moze da se,isprazni i usled nepaznje. Ako slucajno zaboravite prednja svetla upaljena nekoIiko sati, akumulator ce yam se sigurno isprazniti. U tom slucaju, moraeete ponovo da ga napunite. PunjaCi akumulatora obnavljaju u akumulatoru hemikaliju koja treba da proizvede dovoljnu koIicinu elektriene energije potrebne za startovanje motara.

Bez obzira iz kog razloga akumulator ne radi, koji je najbolji nacin da se napuni? Odgovarajuei poduzni kablovi sa zabicama pomoe; ce yam da automobil startuje i, ako odmah nameravate da dugo vozite, akumulator ee se sam od sebe napuniti tokom voznje. (Pogledajte odeljak "Upotreba poduznih kablova za startovanje«). Medutim, sistem punjenja koji se

mozda potrebno punjenje. Ispravan akurnulator maze se pan ova napuniti

tako sto ee se kroz njega propustiti odredena koliCina jednosmerne struje. Najeesce metode punjenja su brza i spora. Sporo punjenje indukuje kroz akumulator malu koliCinu elektricne struje, obieno 5-15 ampera, u periodu od 12-14 sati iIi vise. Brzim punjenjem ee se za sarno 1-2 sata kroz akumulator indukovati izmedu 50-60 ampera. Ako je uopste moguce, najbolje je da se akumula tor sporo puni. lako traje mnogo dute od brzog punjenja, sporo punjenje je bolje. Akumulatar ce duze vreme hiti napunjen, a sprecava se i osteeenje unutrasnjeg dela: Brzo punjenje vraea brzo snagu akumulatora ali moze i da ga osteti. Princip brzog punjenja sastoji se u punjenju akumulatora do dovoljnog stepena napunjenosti (ne potpuno) pre nego sto dode do osteeenja. Pribor koji koriste struenjaei ima zastitne uredaje koji sprecavaju pregrejavanje. Medutim, eak i posle brzog punjenja akumulator treba dopuniti sporim nacinom. Ako smatrate da yam se isplati punjac akumulatora, onda kupite tip sa automats kim iskljucivacern koji spreeava pregrejayanje, tako da akumulator maze da se ostavi preko noCi da se puni. 103

Pojedini uredaji imaju podesavac brzine punje"nja tako da brzina punjenja akumulatora moie da se reguliSe po ielji. Punjac akumulatora se koristi na sledeCi nacin: 1. Skinite cepove sa poklopea standardnog akumulatora. Ovi cepovi se iii izvlace iIi rucno odvijaju. Upozorenje: ovo je vaino zata sta nagomila-

vanje vodonika u akumulatoru priiikom punjenja moze da bude opasno. Uvek skinite prstenje iii sat kada radile sa akumulatorom da biste spreei/i mogucnost varnicenja. Pazite da metalnim alatom ne dotaknete pozilivan pol akumulatora (ili bilo koji metal u dodiru sa tim polom) iii bilo koji drugi metalni den na automobilu da ne bi doUo do kratkog spoja. Napomena: ako se u vasem automobilu, .nalazi zaptiveni akumulator kome nije potrebno odriavanje, nema potrebe ovo da radite; na njemu nema cepoya koji se skidaju. 2. Proverite da se tecnost (elektrolit) u akumulatom nalazi u svakoj celiji do odgovarajuceg nivoa;

ovaj postupak nije potreban ako su u pitanju zaptiveni akumulatori koji ne traze odriavanje. . Urnes to toga, proverite na gornjaj povrsini »okee« pokazivaca stanja napunjenosti. Ako je tarnno. akurnulator se moze puniti. Nernojte ga puniti ako je pokazivac svetao iIi iut. Zelena tacka oznacava da je napunjen. Kod standardnog akumulatora, odgovarajuCi niva se utvrduje vizu-

elno. Ako moiete da vidite vrhove ploca u akumulatom ill ako je nivo tecnosti ispod oznake da je napunjen, dodajte obicnu iIi destilisanu vodu. Ako u vasem kraju voda irna veliki sadriaj minerala, koristite destilisanu vodu. Upozorenje: pazite da ne prep unite akumulator. 3. Ako ne vadite akumulator iz automobila dok ga punite, iskljuCite oba kabla (prvo negativan) da biste spreCili ostecenje elektricne instalaeije u automobilu (prvo prove rite da je kontakt-kljuc izvaden). (Na automobilirna sa sisternom pozitivnog uzemljenja, kod kojih je pozitivan kabl prikIjucen za masu, prvo iskljuCite pozitivan kabI). Da

+ Kad punite konvencionalni akumulator, skinile zatvaracc tako dn vodonik koji sc razvija moze da izidc.

104


biste skinuli kablove sa akumulatora, olabavite kljueem navrtke na klemama kablova. Ako se kleme ne skidaju lako, upotrebite izvlakac za kleme. Ne upotrebliavaite odvijac iIi slican alat za vadenje kleina po~to tIme mozete da slomijete kutiju akumulatora. Kada su u pitanju opruine kleme, za skidanje treba koristiti klesta za akumulatore. 4. Ocistite po love akumulatora eetkicom za Ciscenje polova i klema prema uputstvima iz odeljka "Odrzavanie akumulatora« da bi kablovi sa punjaca ak~mlllatora mogli da ostvare dobar kon-

tak!. 5. Spojite pozitivan (+) kabl punjata akumulatara sa pozitivnim pelom akumulatora, a zatim spojite negativan (-) kabl punjara sa negativnim polom akumulatora. Ukljueite kabl punjaca u uticnicu u zidu iii u neki drugi izvor za napajanje od 220 V.

//~

6. UkljuCite punjae. Ako imate aparat za podesavanje, podesite ga na jaeinu struje od 5-15 ampera, iIi na sporo punjenje oznaceno od strane proizvodaea. Takode po de site punjae na napon akumulatora; on ce za sve tipove automobila praktieno biti 12 V. 7. Ako punjae vaseg akumulatora nema automatski iskljuCivae. treba da imate hidrometar (instrument za ispitivanje akumulatora) sa term ometrom za proveru temperature elektrolita na svaki sat vremena da ne bi presla 50°C. Ako vidite da iz celije izlazi suvise mehurica, smanjite brzinu punjenja. Akumulator je potpuno napunjen kada je specifiena tezina elektrolita u svakoj celiji 1,260 pri 25 'c. Pogledajte prilozenu tabelu gde su dati tipicni rasponi specifiene {ezine (specifiena tezina je odnos tdine elektrolita i iste koliCine - zapremme vode. Objasnjenje za hidrometar i speci-

Punjenje akumu!i1lOra moze da se obavi bna iii u toku nckoiiko casova, Medutim, preporucujc sc sporo punjt!nje.

fienu tdinu dato je u odeljku "Ispitivanje akumu1atora«). Aka nemate termometar, moracete

pipanjem kutije akumulatora da odredite pregrejanost elektrolita. Kada primetite mehurice, treba odmah da smanjite brzinu punjenja. Suvise visoka temperatura moze da osteti unutrasnje delove akumulatora. Napomena: ako se na kontrolnom staklu pokazivaca na zaptivenom ak::umulatoru kame_ nije

TIPICNE VREDNOSTI SPECIFICNE TEZINE NA 25 °C stepen napunjenosti

specifi"cna tezina

specifiena tezina specificna tezina specificna tezina

specifiena tdina specifiena tdina

od od od od od od

1,260 1,230 1,200 1,170 1,140 1,110

do do do do do do

1,280 1,250 1,220 . 1,190 1,160 1,130

100% 75% 50% 25% skoro zanemarljiv zanemarljiv

105

potrebno odrzavanje pojavi zelena tacka, to znati da je akumulator napunjen. U nekim slucajevima, moZda cete morati da malo nagnete akumulator da biste videli zelenu tacku ako su se mehuriei gasa nakupili oko pokazivaca. 8. Kada je punjenje zavrseno, iskljucite punjac akumulatora i skinite kablove punjaca sa akumulatora. Izvu.cite kabl punjaca iz izvora napajanja od 220 V. Cuvajte punjac na bezbednom i suvom mestu. Ponovo spojite kablove akumulatora i to prvo pozitivan. Vratite na mesto cepove posto ste oCistili njihove otvore. Aka Yam je akumulator ispravan, napunjenost treba da se odriava tekom duzeg vremena. Ako nije, morate da utvrdite razlog problema. To moie da ·bttde neodgovarajuce podesen regulator napona, neispravan alternator, preterano dug rad motora prilikom startovanja, ili neispravna elek· tricna instalacija. Sve to je podrobnije ol:ijasnjeno u sledec'im poglavljima.

kog automobila koji ima isti napon, verovatno cete moei da pokrenete automobil bez problema. Po stupak je jednostavan ako zoate kako se to radi, ali elektricna instalacija vaseg automobila moze da bude ostecena ako ne povezere ispravno kablove. Dovoljno je da budete sposobni da podignete poklopac motora na vasem automobilu, pa da bud!;te u stanju da lako poveiete produzne kablove predvidenim redosledom.

1 ~ !

I; I' 1

I .

!j II ,

;

Upozorenje: uvek skiniteprstenje iii sat kada

radite u blizini akumulatora i produznih kablova da biste spreCiIi mogucnost vamicenja. Pazite da produini kablovi ne dotaknu pozitivan pol akumulatora (iii bilo koji metal u dodiru sa tim polom) niti bUo koji metalni den na automobilu. Moze doc; do kratkog spoia. Nikada ne izlaiite akumulator otvorenom plamenu iii elektricnoj varnici.

Povezivanje produznih kablova za startovanje izvodi se na sledeCi narin:

1. Da biste dopunili akumulator koji ne radi, parkirajte vas automobih automobil Ciji eete akumulator iskoristiti jedan prema drugom. Ne doz· volite da se dodirnu da ne bi izazvali kratak spoj i apasno varnicen]e.

Upotreba produznih kablova za startovanje Alai i malerijal

• • • •

Voda, obicna iii destilisana Krpa Produini kablovi za startovanje Hidrometar

2. Skinite cepove sa ispraznjenog i ispravnog akumulatora. Proverite nivo elektrolita u aba akumulatora i aka je nivo nizak, nalite vodu. Koristite destilisanu vodu ako voda u vasem kraju ima veliki sadriaj minerala. Tokom premoscavanja skinite sve cepove, a otvore zastitite krpom. Upozorenje: ako je elektrolit u isprainjenom akumulatoru zamrznut, akumulator ne treba dopunja· vatL Kori.Scenje produinih kablova za startovanje moze da ofteti akumulator i eventualno prouzrokuje eksploziju. Napomena: ako vas auromobil ima zaptiven akumulator kame nije potrebno odriavanje, ne moiete dodati vodu. Umesto toga, proverite stepen napunjenosti akumulatora tako fro cete pogledati u »okce«( pokazivaca napunjenosti,~

Zelena tacka znaci da je akumulator napunjen. Ako je pokazivac svetao iii providan, akumulator

oriscenje produznih kablova za punjenje

treba zameniti; ne pokusavajte da ga nap unite ili

nag, najcesCi je naCin da se aktivira ispraznjen

dopunjavate. Ako je pokazivac taman, akumulator moze da se puni.

akumulator. Elektricna energija, dovoljna da. pokrene automobil, dovodi se pomocu produznih kablova iz ispravnog akumulatora, Pomocu kablova i elektricne energije iz akumulatora bilo

3. Iskljutite glavni prekidac i sve ostale elektricne uredaje u automobilu da biste izbegli nepo' trebno trosenje akumulatora. ZakoCite vozilo i

Kispraznjenog akumulatora iz drugog napunje-

106

I

=

-


Na ovoj slid, automobil n3 levoj st[ilni lma i5prainjen akumulator. a automobil na desnoj se karisti au bi ga pokrenuo. Skinite zatvarace sa cdija akumulatOfil (ako ih im3) i uradite s!edece: (1) spojile crveni (pm:ilivan) kontakt produznog kabla sa pozilivnim polom ispraznjcnog akumulatora: (2) spojite drugi kontakt crvenog produznog kab!a sa pozitivnim pelom akumulatora koji sluzi za pOkretanjc: (3) spojilc kontakt crnog proauinog kabla Zll negativun pol punag akumulatora i (4) spojite drugi kontakt crnog produinog kablu Z
stavite rucicu meniaca u polozaj za parkiranje kod automobila sa automatskim menjacem, a u neutralan poloZaj kod automobi)a sa mehanickim menjacem. 4. Spojte jedan kraj produznog kabla (crvene boje) sa pozitivnim (+) polom ispraznjenog akumulatora, a drugi kraj ovog kabla sa pozitivnim (+) polom akumulatora iz kojeg ga punite. Kod

veCine automobila, pozitivan pol na kablu )wji vodi ad automata elektropokretaca ima crvenu klemu, dok negativan kabl, prikljucen za blok motora iIi ram automobila kao masu. obicno ima emu klemu. Napomena: neki stariji -tipovi automobila, kao i uvozni modeli, imaju sistem sa pozitivnim uzemljenjem. Jedina razlika je u tome sto je pozitivan kabl uzemljen, a negativan kabl povezan sa automatom elektropokretaca 107

-------


i

obratno nego kod sistema sa negativnim uzemljenjem. U ovom sistemu, negativni produzni kabl

obavite dalju proveru akumulatora i sistema za

se prvi spaja, a poslednji skida,

»Sistem za punjenje«.

5, Spojite jedan kraj produznog kabla (erne boje) sa negativnim (-) polom ispraznjenog akumulatara, a'drugi kraj ovog kabla za blok motora iii ram automobila koji ne maze da se pokrene, Uvek spojite pozitivan pol sa pozitivnim i negati-

nje~

punjenje akumulatora kako je opisano u poglavlju Ako kupujete produzne kablove za startova-

van sa negativnim ..

6, Pokusajte da ukljuCite motor auto mobil a sa ispraznjenim akumuiatorom, Aka ne uspete odmah, ukljucite motor automobila iz Cijeg akumula tara punite isprazenjeni akumulator da se ovaj ne bi ispraznio. Pokusajte ponovo da ukljuCite motor automobila sa ispraznjenim akumuia-

torom. 7. Kada uspete da ukljuCite motor automobila, skinite negativni pomoeni kabl sa bloka motora iii rama, a zatim i sa pola pomoenog akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem, ova ee biti pozitivan kabl). 8. Skinite pozitivan kabl sa ispraznjenog akumulatora, a zatim i sa pomocnog (kod sistema sa pozitivnim uzemljenjem ovo ce biti negativan

kabl). 9. Na kraju vratite cepove sa akumuiatora oa svoje mesta.

Neb novi modeli automobila imaju akumulatore sa bocno smestenim polovima. Kada se koristite ovim tipom akumulatora, budite veoma pazljivi da pozitivan produzni kabl ne sklizne sa pola i dodirne masu, odnosno neb obliznji metalni deo automobila. Ovi polovi mogu da budu tesko dostupni i taka mali da se klema produznog kabla ne ddi cvrsto. Meclutim, postoje adapteri koji olaksavaju spajanje produznih kablova sa ovim polovima. Posta je motor auto mobil a pokrenut, trebalo bi da radi najmanje 20 min uta sa povecanim brojem obrtaja da bi se akumulator napunio. Uredaj za ispitivanje akumulatora (hidrometar) moze da pokaze da Ii je standardni akumulator dovoljno napunjen da 'moze ponovo da pokrene motor automobila. Proverite pokazivac stanja napunjenosti na akumulatoru kome nije potrebno odriavanJe. Ako vas akumulator i dalje ne radi, iIi aka lampiea alternatora pokazuje kvar, moraeete da

trazite one sa dobrim elektricnim provodni-

cima kao sto je bakar. Bakar je mnogo bolji provodnik elektricne struje od aluminijuma i veCine drugih metala. Takoae proverite da Ii su kablovi elastieni. Ispravni kabloyi ne bi trebalo da budu kruti iIi uyijeni.

Izbor akumulatora i zamena ada kupujete nov akumulator, kupite takay K Ciji je kapacitet bar isti kao kod originalnog iii onog koji menjate, osim ako ne nameravate da '!utomobil prodate u relativno bliskoj buduenosti. Cak i tada, veliki akumulator maze da poveea cenu prilikom prodaje. Akumulatori se cene prema ponasanju prilikorn startovanja rnotora po hladnom vremenu, tj.

sa koliko elektricne struje akumulator moze da snabde elektropokretae kada je vreme veoma hladno. Provera startovanja po hladnom vremenu pokazuje jaCinu struje koju akumulator od 12 V maze da proizvede u roku ad 30 sekundi pre nego sto napon padne na 7,2 V. Kapacitet akumula-

.,

,

tora je izrazen u amper/tasovima - na primer,

akumulator od 50 Ah (amper/casova).· . Prilikom kupovine treba da odaberete akumulator sa kapacitetom neophodnim za startovanje po hladnom vremenu. Za motore koji imaju dodatne uredaje kao sto su upalj ac za cigarete, jak stereo uredaj itd., treba predvideti akumulator veeeg kapaciteta. Ako imate problema sa startovanjem po hladnom vremenu, kupite akumulator najveeeg kapaciteta koji fizicki moze da stane u predvideni prostor. Zapamtite da ce na -20°C vas akumulator, iako je potpuno napunjen, koristiti sarno 40% kapaciteta. Ovo znaC! da ee za isti motor mozda biti potreban akumulator sa 2,5 puta veClm kapacitetom od nominalnog da bi mogao da radi kada temperatura padne na -20°C.

108

:1 - -i I

!

.=


Ala! i ma!erijal

• • • • • • •

Kljucevi iii klesta za.akumulator Izvlakac za kleme Traka za ddanje akumulatora Cetka za bojenje Hidrometar Nov akumulator Penetrant

• • • •

Soda bikarbona Antikoroziona boja Silikonski sprej iii antikoroziono sredstvo Mast iii vazelin .

• Voda - obicna iIi destilisana

Za razliku od nekih del ova automobila, kao sto su rerneni i cevovodi, akumulal:ori se testo mogu

kupiti jeftinije na rasprodajama. Stoga vodite racuna 0 starosti i stanju vaseg akumulatora i nauCite se da predvidite vreme za zamenu kako

biste mogli da kupite nov po najpovoljnijoj eeni pre nego sto budete prinudeni da ga kupujete kada otkaie, te niste u situaciji da birate. Osim velicine i kapaeiteta akumulatora, postoji nekoliko tip ova izmedu kojih se treba odlueiti. NajeesCi tip je napunjen iii vlaian akumulator kad koga je elektrolit prethodno naliven i koji je odmah spreman za montiranje u vozilo. U suvosarzirani akumulator mora da se nalije elektrolit pre nego sto se montira. Ova teenost se prodaje uz akumulator u plastienoj kantiei. lake je akurnulator apsolutno »svez«, odnosno nikada

nije imao elektrolit u sebi, punjenje predstavlja problem. (ProCitajte upozorenje.) Sve eelije treba da napunite do vrha ploca. Upozorenje: tdnost u akumulatoru je kiselina sa korozivnim dejstvom. Ne dopuslile da yam dode u dodir sa oCima, koiom, ode/om iii obojenim povrsinama. Odmah dobro isperile vodom mesto na koje je prsnula Idnost. Nikada ne dri.ile akumulalor blizu otvorenog p'lamena iii eleklriene varniee. Akumulalor proizvodi gas koji je zapaljiv i eksplozivan. Uvek skinite prslenje i sal kada radite sa akumulatorima i produinim kablovima

za startovanje da biste sprecili mogucnost varnice-

nja. Pai.ljivo rukujle metalnim alatom iii produinim kablovima da ne bi dodimuli pozilivan pol akumulatora (iii metal u dodiru sa tim polom) ili

neki drugi melalni dec automobila i izazvaii kralak spo;. Akumulator kome nije potrebno odriavanje

Aka imate star automobil i aka ste zamenili originalne delove kao 5to su pneumatici, amortizerl i

prigusivaci najboljim koj·e ste nasli, verovatno vozite automobil koji je iz vise razloga balji nego sto je bio kao nov. To je jedna od koristi koje tdiste auto-delova moze da ponudi svojim potrosa6ma.

Dobar primer za ovo je akumulator kome nije potrebno odrhvanje i koji treba uzeti u razmatranje kada dode vreme da zamenite svoj akumulator. Glavna prednost je to sto mil nikada nije potrebno dodavanje vode. Meautim, imajte u vidu da postoje razni tipovi akumulatora kojima ne treba oddavanje, i ako niste strucnjak, moiete da imate problema prilikom donosenja odluke. Postoje akumulatori koji ne traze odriavanje, ali jos uvek na poklopeu imaju cepove i otvore za nalivanje. Bolje prodavniee auto-del ova nude zaptivene akumulatore kojima nije potrebno odrzavanje, a koji se koriste u novijim tipovima automobila. Takvi akumulatori na poklopcu nemaju cepove i otvore za nalivanje. Umesto uobicajenog e1ektrolita, u tu mesavinu ukljucuje se i antimon. Kaleijum smanjuje kolitinu gasa koji se razvija prilikom punjenja, a odsustvo antimona eliminise potrebu za dodavanjem vode. Bez obzira da Ii cete se odluCiti za potpuno zaptiven akumulator kome nije potrebno odrzavanje iii manje skup tip sa poklopeima i otvorima za nalivanje, u svakom slucaju dobicetebolji akumula tor od onoga koji je bio ugraden u vas stariji model automobila. Jedno od preimuestava svih akumulatora kojima nije potrebno odriavanje jeste da se u njima nagomilava veoma malo kiseline iii se liOpste ne nagomilava. Stoga je i korozija na polovirna, klemama kablova i na samoj kutiji znatno smanjena. Medutim, nije na odmet da ipak s vremena na vreme oCistite akumulator zbog toga 5tO maze dati do talozenja drugih zagadivaca.

Zbog toga sto su zaptiveIii, akumulatori kojima nije potrebno odriavanje nemaju cepove i otvore za proveru stanja napunjenosti pomoeu hidrometra, vee se one utvrduje pregledom pokazivaca . . Kada je »okee« na pokazivacu zeleno, slepen napunjenosti je dobar. Kada je »okee« tamno, potrebno je punjenje, a kada je »okee« providno iii 5vet1.0, nivo elektrolita je suvise nizak da hi se 109


l

/cjGc ~

OE-3

I

U dkumul;JlOru sadrii I;isclinu_ Aka yam smesta gil isperi!c vadom.

Teenast

~lutajno

udc II oko.

punio. Ukoliko je to slueaj, ne pokusavajte da punite akumulator kome nije potrebno odriavanje, vee ga obavezno zamenite. Posto nap unite akumulator kame ne treba odrzavanje zato sto je na osnovu pokazivaca to trebalo utiniti, moida eete morati malo da nagnete akumulator na jednu i na drugu stranu da biste videli zelenu boju ako se slueajno oko pokazivaea nakupe mehuriCi gasa. Ako na osnovu uputstava iz odeljka »Ispitivanje akumulatora« zakljutite da akumulator treba zameniti, to se radi na sledeCi naCin: 1. Skinite kljueem vijke na ramu koji prievrSeuju akumulator za automobil. Posao ee yam iCi brie ako ga blagovremeno planirate. Kada resite da 110

lspitivanje sa hidrometrom yam moze reCi da Ii je akumuJator dovoijno napunjen iIi ga je pOlrebno dopuniti.

zamenite akumulator, bar nekoliko sati pre nego sto poenete..to da radite podmaiite vijke uljem da bi se lak,e skinuli. 2. Skinite kleme kablova sa akumulatora kako je opisano u odeljku "Punjenje akumulatora«. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. 3. Izvadite stari akumulator iz automobila. Traka za drianje akumulatora ee yam olaksati taj posao. OCistite okvir za pricvrscivanje rastvorom sode bikarbone i vode. Ne bi bilo lose da taj okvir posle tiseenja i susenja obojite bilo kojom antikorozionom bojom da biste usporili dalju koroziju. 4. Montirajte nov akumulator posto ste proverili

,

1 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - .. !


L::ablovi sp J..:-ni za iste polove kao na starom .. Ic.dr:rn, 'legativan pol je u veCini slucajeva 'mljen za blok motora iii ram. ko]i J );'-IffiO stan]I ivozni tip.ovi automobila imaju sistem sa pozitl!nim uzemljenjem kod koga je pozitivan kabl prikljucen za masu. ' 5. Obavezno proverite da Ii je nOV akumulator posle nameStanja potpuno napunjen. Ako je u pitanju standardan akumulator, proverite to hidrometrom. Ako je akumulatoru potrebno punjenje, pogledajte uputstva u odeljku "Punjenje akumulatora«. Pogresno montiranje akumulatora maze da bude opasno iz nekolikl razloga. NajoCiglednija je mogucnost da akun.ulator ispadne iz nosaca prilikom iznenadnog ,"kog potresa. avo cak moze da izazove i po7.ar. Drugi je taj sto mpropisno ugraden akumula-

tor moze brze da propadne. Ne sarno sto postoji opasnost da se razbije kutija, vee moze da se osteti i unutrasnjost akumulatora sto maze da prouzrokuje kratak spoj. avo ee naravno unistiti jednu iii nekoliko eeIija. Kadgod zamenjujete akumulator iIi Cistite polove na akumulatoru, obav.ezno premazite antikorozionim sredstvom spojeve kablova i polova. To maze brzo da se uradi silikonskim sprejom, ali je efikasnije primeniti posebno antikoroziono sredstvo koje se na metal nanosi cetkorn. To sredstvo se nabavlja u prodavnicama auto:delova. Moze se naneti i debe a sloj masti, a dovoljan maze da bude i vazelin. Mnogi noviji tipovi akumulatora sa bocno postavljenim polovima imaju zastitne poklopce na polovima koji ih stite od korozije. Ti poklop

®

\ '~'\

Ii

-',,1.---!

1--

K!eme sa polov~ma koji se nalaze 'sa bocne strane akumu!atora skidaju se tako sto se olabavi sestougaona navrtka (1). Zaptivna kapica (2) stili kontakt cd prasine i musti.

111


1 Zamena elektroDokretaca i • automata elektropokretaca amena elektropokretaca (aniasera) i automata Z elektropokretaca nije mnogo teska ako ste spremni da se podvucete ispod automobila i izvucete napolje motor teiak oko 5 kilograma. S obzirom na cenu zamene elektropokretaca u veCini servisnih stanica, usteda ce biti znatna.

Moze da se kupi dobar remontovan iii polovan elektropokretac mnogo· jeftinije nego sto bi kostao da vam u servisnoj stanici montiraju novi. Elektropokretac je smesten u blizini zamajea motora. Na vozilima sa zadnjim pogonom, elektropo kretac moze da bude smesten sa bilo koje strane motora i pricvrscen vijcima za motor. Na automobilima sa prednjim pogonom nalazi se ispod iIi iza matcra i pricvrscen je vijcima iIi za motor iii za menjacku kutiju. Elektropokretac sluZi za pustanje motor a u pogon. Kada se kontakt-kljuc obrne da pokrene motor, elektricna struja 1Z akumulatora dolazi u automat elektropokretaca, uredaj koji pretvara tu

struju u mehanicki rad tako sto aktivira kotvu magneta u njemu. Elektricna struja tako6e pokrece pogonski zupcanik elektropokretaca. Kotva elektromagneta povezana je polugom koja

I

pokrece zupcanik prema zamajcu ":1 kraju r;\dilice matara. Postoje dva uobicajel1;J naeina UJ. koji se zupcanik elektropokretaca spaja sa zamajcern - Bendiksov pagan i pogan sa uletanjem; u oba slucaja koristi se inercija da bi se pogonski zupcanik spojio sa zamajeem. Pogonski zupcanik elektropokretaca pokrece zamajac. Ovim se stavljaju u pagon unutrasnji delovi motora i On poCinje da radi (sistemi za paljenje i dovod goriva igraju podjednako vainu ulogu u startovanju ali to ce biti podrobnije objasnjeno u poglavljima posvecenim tim sistemima). Cim motor poene da radi, pogonski zupcanik se odvaja od zamajea i, is to kao i elektropokretac, vise nije pot reb an sve do sledeceg startovanja.

~

" 1.1

Otkrivanje kvara kod elektropokretaca

Ako se radiliea normal no obrce kada okrenete kontakt-kljuc ali motor ne moze da zapocne sa radom, problem nije u elektropokretacu (pogledajte odeljke posvecene otkrivanju kvarava na motoru i sistemima za dovod goriva, paljenje i preCiscavanje izduvnih gasova). Ako elektropokretac sarno skljoene iii se pokreee veoma spOto, prvo proverite dali su kablovi akumulatora Cisti i zategnuti. Ako su akumulator i kablovi ispravni, onda je elektropokretac neispravan i treba ga zameniti. Aka se elektropakretac akrece, a ne pakrece zamajac, iIi ga pokrene sarno na trenutak, to znaci da su automat elektropokretaca ilili pogon elektropokretaca neispravni i da ih treba zameniti.

Skidanje elek(ropokretaca

Ala! i ma!erijal

• • • • • • • • •

Klinovi za tockove Dizaliea i sigurnosna postolja Pokretna lezaljka Kljucevi Klesta za akumulatore Izvlakac za kleme Elektropokretac Automat elektropokretaca Sigurnosne podloske i podloske sa ozubljenjem

112

.Skidanje elektropokretaca razlikuje se u zavisnosti od tipa I modela automobila. Na primer, na nekim automobilima, elektropokretac se nalazi izmedu izduvnih cevi i elemenata sistema vesanja te skidanje moze da bude komplikovano bez hidraulicne dizaliee. Automat elektropokretaca smesten je iii na unutrasnjem delu kuCista iii na samOm elektropokretaeu. Sa unutrasnjeg kuCista automat se skida

lako, ali kada je montiran na elektropokretacu, obicno mora da se skine i elektropokretac da bi se doslo do automata. U svakom slucaju, navedeni postupci za skida· nje elektropokretaca i automata elektropokretaca najcesce se primenjuju te mogu posluziti kao opste smerniee. Ako sledite uputstva i pazljivo

I

~

i

!

'1

I

:;;

I .;

, !

i ~ i

~

-

r'" .-"


Elektropokretac je obicno smesten na zadnjoj strani motora i pricvrscen je vijcima za motor.

0------

Automat clektropokrctaca (1) je smdten na vrhu elektropokrelJCa (2). Prilikom startovanja kontakt-kljucem, elektricna stmja poteee ka automatu dektropokretaca. pri cernu 5C pomera poluga (3) i omogucuje da pogonski zupcanik (4) pOkrene zamajac (5),

113

pratite kako su sastavni delovi montirani, ne bi trebalo da imate nikakye teskoee. Posebna oprema koja olaksaya zamenu ukljueuje i dizalicu, dva sigurnosna postoija i pokretnu le2'aljku. Dizalicom treba podiCi automobil dovoijno ad zemlje da bi se skinuo eiektropokretae. Postoljima poduprite prednji dec automobila dok radite pod njim, a pokretna lezaljka ee yam omoguCiti da se lako kreeete ispod vozila. Elektropokretac se skida i montira na sledeCi naCin:

1. Parkirajte auto mobil na ravno tIe i zakocite ga ruenom kocnicom.

2. Stayite klinoye ispred i iza zadnjih toekava.

3. Podignite dizalicom prednji dec automobila tako da prednji toekoyi budu iznad zemlje, sem ako elektropokretac moze da se dohyati odozgo. 4. Stayite postolja ispod prednjeg dela automobila da biste ga bezbedno poduprli, a zatim dizalicom spu'stite auto mobil na postolja. 5. Pre nego sto se podyucete ispod automobila da skinete elektropokretae, iskljucite kabl za masu sa pola akumulatora (upotrebite,kljuc, klesta iIi izYlacak za kleme). Pronadite gde je smesten elektropokretac. On se obicno nalazi blizu dna iii iza motora na vozacevoj strani autornobila.

i~ i '

Kada se ukljuci mOlor, deklropokrel;Jc nema pOlrebe vi!lc da radio a pogonski zupcanik (1) se razdvaja od zamajw (2).

114

1=

6. Skinite cetkom prasinu sa elektropokretaca (zastitite oCi). Kljueem poskidajte sve provodnike povezane sa elektropokretacem i automat om elektropokretaca. Skinute provodnike obelezite

2. Na jednom kraju automata elektropokretaca nalazi se prikljucak elektropokretaca. Posto skinete ovaj prikljucak, okrenite automat i skinite. gao Napomena: ne zaboravite da .zamenite staTu

na neki naCin da biste bili sigurni da cete ih vratiti na ista mesta. Pogresno povezani provodnici

oprugu u magnetnom jezgru novom koja se dobija uz nov automat.

mogu da izazovu ozbiljne probleme u elektricnoj instalaciji. 7. Olabavite vijke za pricvrsCivanje elektropokretaca, ali nemojte sa,vim da ih skinete. Poduprite nekako elektropokretac da biste mogli da izdrzite njegovu tezinu koja je oko 5 kilograma. 8. Posto ste poduprli elektropokretae, skinite vijke, povucite elektropokretac i izvucite ga napolje. Napomena: na nekim tipovima automobila, na vrhu elektropokretaca nalazi se nosae koji ga pricvrscuje za motor. Taj no sac mora da se skine pre nego sto se elektropokretae izvuce napolje. 9. Da biste montirali elektropokretac, ponovite postupke 6, 7 i 8 obrnutim redom. Upotrebljavajte sigurnosne podloske iii podloske sa ozubljenjem za povezivanje svih elektrienih kontakta. Napomena: proverite na elektropokretaeu da Ii je' spoj oko otvora za montiranje Cist, odnosno da nema korozije iii ostataka boje.

3. Montirajte nov automat tako sto cete ponoviti postupke 1 i 2 obrnutim redom. Proverite da Ii opruga dobro naleie na kotvu. 4. Obezbedite sve elektricne kontakte pomocu. sigurnosnih podloski i podloski sa ozubljenjem. 5. Prema vee datim uputstvima, panovo monti-

rajte sklop elektropokretaca i automata elektropokretaea. Automat elektropokretaca montiran na unutrasnjem delu kuCista skida se na sledeCi naCin: l. Skinite kabl sa negativnog pola akumulatora.

2. !skljuCite sve kontakte na automatu elektropokretaca. Ne zaboravite da ih obeleiite prilikom ponovnog povezivanja da ne biste pogresi!i. 3. Skinite vijke za pricvrsCivanje.

10. Ponovo poveiite kabl akumu!atora koji se prikljucuje za masu.

4, Montirajte novi automat elektropokretaca na mesto na kame se nalazio stari.

1l. Spustite auto mobil tako sto cete ponovlll postupke 1, 2, 3 i 4 obrnutim redom i ukljuCite motor da biste proverili da Ii elektropokretac normalno fadi.

Neki tipovi automobila, pre svega americki, imaju automat elektropokretaea smesten na elektropokretacu, te se"stoga mora skinuti elektropokretae da bi se zamenio automat. To se radi na osnovu gore datih uputstava. Kada izvadite sklop elektropokretaca i njegovog automata, postupite na sledeCi naCin: l. Skinite dva vijka koja pricvrscuju automat elektropokretaca.

5. Panova povezite provodnike koriste6 na svim

kontaktima podloske sa ozubljenjem iIi sigurnosne podloske. 6. Ponovo povel:ite akumulatorski kabl za negativan pol.

Neki tipovi uvoznih automobila imaju automat elektropokretaca ugraden neposredno u elektropokretae koji moze da promeni sarno neko ko je upoznat sa ovim sklopom elektropokretaca i automata elektropokretaca.

115

I;


Tipicni prikljucci na umomatu elcktropokretacil ukljucuju (1) kontakt za akumulator, (2) namotaje automata dcktropokretaca, (3) eleklropokretac i (4) indukcioni kalcm. Karla ;:amenjujete autOmat elektropokretaca, obeleiite provodnike tako da ih mOlelc panovo povezati sa novim,

116

SISTEM ZA PUNJENJE ao sto je reeeno u prethodnom poglavlju, aku-

Detaljni opis akumulatora nalazi se u poglavlju »Sistem za startovanje«.

poene da radi, elektricnu energiju proizvodi alternator. Posto je skoro polovina svih teskoca u vezi sa automobilom povezana sa elektrienom instalacijom,. potrebno je sto bolje shvatiti njenu funkdju i nautiti kako se vrse osnovne popravke na sistemu za punjenje. Osnovni delovi sistema za punjenje Sil akumulator, alternator, regulator napona (regler), kao i potrebni prekidaei elektrieni provodnici.

Zbog sve veceg broja potrosaea elektricne energije u savremenim tipovima automobila, generator jednosmerne stmje (dinamo) zamenjen je alternatorom koji moze da proizvede znatno vecu kolitinu elektricne energije pri malom broju obrtaja motora.

Kmulator obezbeduje poeetnu elektrienu energiju za startovanje motcra. Meautim, kada motor

Alternator je smesten na prednjem delu motcra, a pokrece ga pogonski femen vezan za kaisnik radilice koji okrece i ventjlator.

CD

/

Osnovni delay! sistema za punjenje: (1) akumulator, (2) razvodna kutija, (3) aiternalOr, (4) napoDski regulator, (5) kontrolna lamps i (6) glavni prckidac (kontakt-kljuc).

117

SISTEM ZA PUNJENJE

Regulator napona regulise koliCinu elektriene encrgije koju proizvodi alternator.~ On sprecava da iz alternatora poteee suvise velika koliCina struje u akumulator sto bi mogio da izazove pregorevanje svih elektrienih uredaja u autmobilu. Regulator napona obieno je srebme iIi erne boje, kvadratnog iIi pravougaonog preseka. Na donjem delu nalaze se pljosnati metalni kontakti iii prikljuene stezaljke. Regulator je najeesce montiran na alternatoru iii blizu njega. Kod nekih sistema za punjenje, regulator napona smesten je u samom alternatoru. Svrha sistema za punjenje je odriavanje napunjenosti akumulatora i napajanje elektrienom energijom drugih potrosaca kao sto Sli svetla, sirena, klima-uredaj, radio, kasgtofon, brisaCi vetrobrana, uredaj za dizanje i spustanje prozora i drugo, tako da pravilno rade kada je motor u pogonu. Osim sto snabdeva elektrienom energi-

jam motor i druge uredaje na elektricni pogon, alternator takode vraea elektrienu energiju u' akumulator gde se skladisti. Treba zapamtiti da akumulator ne proizvodi elektricnu energiju vee je sarno skladisti. Ostali delovi sistema za punjenje su glavni prekidae, kontrolna lampiea za pokazivanjestepena napunjenosti i elektrieni provodniei. Glavni prekidae regulise protok elektriene energije. On abieno ima cetiri polozaja: »neutralan«, »potrosaCi pod naponoffi«, ~>upravljac zakljucen« i »pokretanje motora«. Kada zasvetli, kontrolna lam pica sluii kao upozorenje na tabli sa instrumentima daje doslo do nekog problema u sistemu za punjenje. Svi delovi sistema za punjenje pavezani su elektricnim provoctnicima. Prema nameni, elektrieni provodnici su razliCitih tipava i preseka. Stoga treba voditi raeuna da se stari provodniei zamenjuju onima istog tipa, duzine i preseka.

Ii Na slid su prikazani prikljutci altcrnaloru: {ll prikljucak za pobudu, (2) prikljutak za rdej, (3) prikljucak za akumulator i (4) pdkljucak za musu.

118

SISTEM ZA PUNJENJE

-

, .i

Zamena pogonskog remena· alternatora Ala! i materijal

e Uredaj za ispitivanje remena • Kljueevi • Poluga • Pogonski remen

ale teskoee sa sistemom za punjenje mogu

Mpostepeno da postaju sve vece. Stoga navodimo simptome koji ukazuju da sis tern ne funkeionise ispravno. . Prepunjen akumulator najcesce je znak da treba obratiti paznju na sistem za punjenje. Prepunjenost akumulatora ogleda se u stalnoj potrebi za dodavanjem vode. Ako se odmah nesto ne preduzme, akumulator moze ozbiljno da se osteti. Podjednako ozbiljan problem moie da predstavlja i nedovoljno napunjen akumulatoL Znaei su sporo okretanje radiliee motora i bleda prednja svetla. Bez obzira da Ii vas automobil na tabli sa instrumentima ima kontro]nu lampicu iii am permetar, oba uredaja ee signalizirati pocetak problema. Kontrolna lampica se pali sarno kada je glavni prekidac ukljucen dok motor ne radio Ako zasvetli dok motor radi, iii ako je glavni prekidae iskljucen, onda u sistemu za paljenje postoji kvar. Na ampermetru se oCitava da Ii je akumulator prepunjen, nedovoljno napunjen iii prazan. Ako je akumulator dobro napunjen i ako je ispravan, treba proveriti pogonski remen i regulator napona. Ako je upaljeno crvenO svetlo upozorenja za nedovoljan napon alternatora ili visoku temperaturu matora, to znaCi da pogonski remen proklizava iii da je iskidan. J edan od najeesCih uzro1:a otkazivanja sistema za punjenje je labav, suvise zategnut iii neispravan pogonski remen. (Ako ovo nije u pitanju, proCitajte odeljak »rspitivanje alternatora i regulatora napona«). Ako je pogonski remen labav, on ,ce da proklizava zbog cega alternator nece

Svaki od sledcCih defckata 1na6 da femen treba zameniti; (1) odvajanje slojeva, (1) poderotine, (3) usijanost, (4) lI;:Hopljenost u!jem i (5) prskoline. Zamena se preporucuje posle wake In godine, posta vizuein;a. provera ne mora dll otkrije defekte.

proizvoditi dovoljno elektricne energije za punjenje akumulatora. Kada se na tabli sa instrumentima pojavi erveno svetlo upozorenja za nedovoIjan napon alternatora, prednja svetla ce biti bleda dok motor radi u praznom hodu, a akumulator ce staIn a otkazivati. Pogonski remen koji je suvise zategnut, moze da osteti lezajeve alternatora i da optereti leZajeve pumpe Za vodu. Pogonski remeni, kao veCina gumenih delova, obicno traju 3 godine. Mnogi pazljivi vlasniei automobila zamenjuju pogonski remen svake tri go dine da bi jzbegji probleme i ostecenja elektriene instalaeije. Zvuk koji proizvodi labav remen jeste povremena skripa iIi »piStanje~< kada se povecava brzina kretanja iIi broj obrtaja motora. 119

>.'

,.....

SIFt?

SISTEM ZA PUNJENJE !

I

!

Dn biste lameni!i pogonski remen alternatora (1), olabavite vijak za montiranje (2) na dnu alternatora i vijak za podesavnaje (3) na vrhu, Tipican remen alternatora obuhvata kaisnik pumpe za vodu (4) i kaisnik radi!ice mownl (5).

Zategnutost pogonskog remena moze da se proveri pomoeu uredaja za ispitivanje remena koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Ako nemate taj uredaj, iskljucite motor i stavite prst na pogonski remen na sredinu izmedu dva kaisnika. Pritisnite prstom pogonski remen. Ako remen ulegne za vise od 1-1,5 em, znaCi da je suvise labav i da moze da prouzrokuje probleme u sistemu za punjenje. Proverite da li na pogonskom remenu ima naprslina, stvrdnutih del ova iii ulja. Ako je natopljen uljem pogonski remen moze da izgleda zategnuto ali da i dalje proklizava i sprecava punjenje akumulatora. Podesavanje i zamena pogonskog remena alternatora vrsi se na sledec; naCin:

1. Olabavite kljucem vijak za prievrsCivanje alternatora koji se nalazina dnu alternatora i vijak za podesavanje koji se nalazi na vrhu. Napomena: 120

vijugavi pogonski remeni koji se mogu naCi kod nekih motora (jedan jedini remen sluzi za pogon svih uredaja - delova motora) skidaju se pomoeu velikog odvijaca iii po luge da bi se smanjila sila zatezanja na kaisniku. Remen se zatim moze, s,kinuti i zameniti. Namestite remen prema crtezu na nalepnici sa donje strane poklopea motora (ako nema nalepniee, pogledajte u fabricki prirucnik). Neee yam biti potreban nikakav uredaj za ispitivanje remena niti neko drugo podesavanje. 2. Povueite alternator u praveu ventilatora tek toliko da se olabavi pogonski remen. Ako vas automobil ima druge uredaje kao sto su servoupravljac, klima-uredaj iii vazdusna pumpa za sistem za preCiscavanje izduvnih gasova, remeni sa tih uredaja treba da se olabave iii skinu da bi se obezbedio pristup pogonskom remenu alternatora. Pailjivo proverite koji remen se stavlja u

'I ,. I' I

.-~-------

------

SISTEM ZA PUNJENJE

O"aj zmijoliki pogonski n:men (1) pravilno 51! zatei!! pomOCil zateznog kaisnika sa oprugom (2). Da bis!e zamenili remen, provueite poJugu (3) pored mazalice na poklopcu za oprugu (4) pokretnog poklopca na kaisniku (5). Gumite polugu nadole da his!c podigli zatezni kaiSnik.

koji zleb tako da mozete da ih vratite na svoJe mesto. 3. Skinite stari pogonski remen sa kaisnika. Nemojte ga seCi da bi ste ga skinuli ako vee nemate odgovarajuCi novi remen. Kada u prodavnici auto-del ova kupujete nov pogonski remen, pazite da kupite remen odgovarajuce veliCine. 4. Montirajte nov pogonski remen alternatora preko odgovarajuCih kaisnika. Napomena: ako treba zameniti i druge r~mene, pocnite sa onim koji je najblizi bloku motora. Ne pokusavajte da pomocu odvijaca montirate novi remen prebaeivanjem preko kaisnika da se ne bi istegao. 5. Zategnite remen tako sto cete polugom pome· riti alternator od ventilatora. Podesite zategnutost remena da ugib ne bude veCi od 1-1,5 em

Da biste zateg!i nov pogonski remen, koristete polugu (1) za odvajanje allernatora (2) ad ventilatora. Zatim pritegnilc vijak Z3 montiranje alteramora (3) i vijak za podesavanje (4). Kada je pravilno zategnut. remen ne bi trcbala da ima ugib Yeti od 1,5--2 em.

121

STSTEMZApUNJENJE

[.

~~~~~~~~--------------------------------------~

kada sredinu remena pritisnete prstom. Zatim cvrsto pritegnite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje alternatora. 6. Ukljueite motor 1 proverite da Ii su remeni centrirani ida Ii pravilno rade. Nekoliko nedelja posle namestanja novog pogonskog remena treba panovo proveriti njegovu zategnutost; novi pogonski remeni mogu da se istegnu izvesna vreme posle nameStanja.

Ispitivanje alternatora i reg~latora

naf)ona (reglera) Alai i malerijal

• • • • • • • •

Hidrometar Kljucevi Klesta za akumulatore Izvlakac za kleme Produzni kabl Voltmetar Odvijae Papir za glacanje (»smirgla«)

ko se kontrolna lampa alternatora upaIi dok A vozite automobil, to obicno moze da znaei da alternator ne salje dovoljno elektriene energije u akumulator iIi da je pogonski remen labav iIi otkinut. Pogonski remen je lako proveriti, stoga prvo to uradite. Ako ga je potrebno zameniti iIi zategnuti, postupite pre rna uputstvima datim u odeljku "Zamena pogonskog remena altern atora«.

Pre nego sto poenete da ispitujete alternator, akumulator mora da bude potpuno napunjen. 122

Prove rite pomocu hidrometra step en napunjenosti standardnog akumulatora; proverite pokazivae stanja napunjenosti na zaptivenom akumulatoru kome nije potrebno odrzavanje. Ako nije potpuno napunjen, moracete da ga dopunite kao sto je objasnjeno u poglaviju »Sistem za srartovanje«. Kada je akumulator poptuno napunjen moze da se obavi ispitivanje izlazne snage alternatora.

Ispitivanje izlazne snage alternatora pokazace da Ii alternator snabdeva akumulator elektricnom energijom. Ono ce takode pokazati da Ii je neispravan alternator iIi regulator napona. Ispitivanje alternatora nije tesko. Potrebno je sarno pravilno spojiti voltmetar sa elektricnom instalaeijom u automobilu i oeitati rezultat. Voltmetar rneri nap on u elektricnom kolu. Napomena: ako nemate dovoljno iskustva sa radom na elektrienoj instalaeiji u automobilu, pailjivo sledite uputstva i budite veoma obazrivi. Ako yam neSto u uputstvima nije jasno, bolje prepustite posao elektro-mehaniearu da ne biste izazvaIi kratak spoj iIi ostetili skupe delove. Navedeni Sll osnovni postupci za proveru izlazne snage alternatora.

1. Skinite klemu sa negativnog pola akumulatora (kod sistema sa pozitivnim uzernljenjern skinite prvo klemu sa pozitivnog pola). Kleme sa akumulatora koji imaju bocno postavljene polove skidaju se tako sto se prvo kljucem odvrne vijak sa klerne. Kleme sa oprugom skidaju se klestima kojima se obuhvate krajevi klerne. Standardne klerne mogu da se skinu tako sto se kljucem olabavi vijak na klemi. Izvlakac za klerne olaksava skidanje kleme sa pola.

2. Iskljucite kontakt pobude alternator a tako sto cete izvuCi utikac iii skinuti navrtku malim kljucern .• Ovaj kontakt je obicno obelezen slovorn »F" na kucistu alternatora. Ako ne postoji oznaka, moracete sami da pronadete kontakt pobude na osnovu prirucnika za vas autornobil. Napomena: kod nekih tipova vozila, ispitivanje izlazne snage alternatora moze se obaviti i bez iskljueivanja kontakta. Sa zadnje strane alternatora nalazi se otvor U obliku slova »D« koji sluii za ispitivanje ukupne snage alternatora. Ukljucite motor, pazljivo uvucite mali odvijac (oko 1 em) u otvor i poveiite odvijac sa pokretnim metalnim poklopcem i kuCistem alternatora. Na taj nai'in premosticete regulator koji se nalazi unutra te bi stoga napon trebalo da pocne da raste.

,\ 'I

i

------- ._--------.-

---SISTEM ZA PUNJENJE

Upozorenje: nemojte gurnut; odv;jac u otvor dublje ad 2 em. Aka se na voltmetru ne moie oatat; nap on posta ste ga toliko gurnuli, znaCi da alternator mie ispravan iii da uzemljenje nije dobra. Dublje uvlacenje advijaca maze da OSler; glavne delove alternatara.

Ako yam je auto mobil pod garaneijom, proverite da li je njom pokriven ceo sklop ili sarno

pobude. Time' ste prekinuli vezu izmedu regulatora i sistema za punjenje i omoguCili altematoru da napaja punim kapaeitetom. Spojite drugi kraj produznog kabla na prikljucak za akumulator na aiternatoru oznacen sa })BAT«.

4. Spojite provodnike voltmetra - ervenu lieu za prikljucak »BAT« na altematoru, a emu sa farnam alternatora kao masom.

regulator.

5. Po novo spo]te negativan kabl sa polom aku3. Spojite jedan kraj produznog kabla za kontakt

mulatora .

• ,

Pre nego SIO obavite ispitivanje iziazllc snage alternatora pomocu vottmctra, iskljuCite kontakt pobude ahcrantora (1). Zatim spojite jedan kraj produinog kabJa (2) za komakt pobude nu alternatoru (3); spojite drugi kraj produinog kabla sa prikljuckom za akumu!ator na alternatoru (4)

123

i

i

SISTEM ZA PUNJENJE

6. IskljuCite sve uredaje u automobilu i ukljuCite motor. 7. OCitajte rezultat na voltmetru. Kada je akumulator potpuno napunjen, rezultat treba da je oko.14 volti na praznom hodu motora. Ako je akumulator nedovoljno napunjen, moida ce biti potrebno da minutdva ubrzate rad motora nesto iznad praznog hoda da bi napon u akumulatoru porastao. Ako napon ne poene da raste ni posle nekoliko minuta, problem je po svemu sudeci izazvao alternator. Ako napon poene da raste, neispravan je regulator i treba gazarrteniti. Upozorenje: pazite prilikom ispitivanja da napon ne bude iznad 15 volti da ne bi ostetio alternator iIi neld dec elektricne instalacije. .. Prepunjenost akumulatora je jedan od najcesdh problema koji nastaju usled neispraynog regulatora napona. Ako morate stalno da doliYate yodu u akumulator, iIi ako je napon visi od IS yolti kada je automobil na praznom hodu, znaci da je akumulator prepunjen.

I

,f

Neispravan akumulator takode moie da dove de do prepunjenosti. Stoga treba dobro proyeriti prvo akumulator, pa tek and a os tale delove sistema za punjenje. Ako je akumulator ispravan, a ispitivanje izlazne snage alternatora pokazuje da

je regulator napona neispravan, probajte da obavite sledece ispitivanje: 8. Pronadite regulator naporia.

9. Skinite zavrtnje koji prievrscuju regulator napona. 10. OCistite papirom za glabnje povrsIllu oko zavrtanja na regulatoru i mesta na karoseriji gde je montiran.

11. Ponovo montirajte regulator i ukljueite motor da proverite da Ii se napon smanjuje pri normalnom punjenju. Ako i dalje dolazi do prekomernog punjenja, montirajte novi regulator napona kako je objasnjeno u sledecem odeljku.

Kod nekih lipava automobila, ispitivanje izlazne snage al\ernalora moze se obaviti bez iSkljuCivanja konlilkla. Uvucite odvijac na vge ad 2 em u kontrolni olvOr U obiiku slova D. Vrh odvijata treba da budc uzemljen za pokre!ni metalni poklopac i kuCistc niternalOra kako bi sc prcmostio naponski regulator.

124

II

=

SISTEM ZA PUNJENJE

12. Ponovite postupke 1-5 obrnutim redosledom da biste iskljuCili voltmetar. a ukljuCili alternator, regulator napona i kabl akumulatora prikljucen

Zamena alternatora

za maSll.

sumnjate da je neispravan, izvucite ga iz automo-

Alternator u stvari nije tesko zamenili. Stoga, ako bila i odnesite ga u prodavnicu autodelova iIi servisnu stanicu gde vam se moze izvrsiti detaljna provera.

Alternator se skid a i zamenjuje na sledeCi nacin:

Zamena alternatora i regulatora napona (regtera) Alat i materijal

• • • • • • •

Kljueevi Klesta za akumulatore Izvlakae za kleme Poluga Odvijac Alternator Regulator napona (regler)

1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen, skinite klemu sa negativnog pol a akumuiatora (odnosno klemu sa pozitivnog pola ako se na vasem automobilu nalazL -sis tern sa pozitivnim uzemljenjem). Olabavite kljueem vijak na klemi. Skinite klemu sa pola pomocu izvlakaca za kleme ako se klema ne moze skinuti rukom. Nemojte koristiti cekic iIi polugu za skidanje kleme sa pol a da ne biste ostetili kutiju akumulatora. Ako imate klemu sa oprugom, klestima stisnite krajeve i izvadite je. Kod akumulatora koji imaju boeno postavljene polove, kablovi-6e mogu skinuti tako sto se mali sestougaoni vijak olabavi i odvije sa akumulatora.

2. Odvrnite kljucem vijke za pricvrsCivanje alternatora. Ima ih obicno dva: jedan koji pricvrscuje alternator za blok motora i jedan na vrhu za podesavanje.

ledeCi simptomi neispravnog regulatora napona i alternatora su opsti znaci problema S sa elektricnom instalacijom: crvena lampa upozo-

1.

.'

i

renja nedovoljnog napona alternatora na tabli sa instrumentima ostaje upaljena posle startovanja (iIi ampermetar pokazuje niske vrednosti), svella su veoma bleda na praznom hodu, a akumulator stalno otkazuje. Ako ste proverili prikljucke akumulatora, obavili ispitivanje hidrometrom iIi na neki drugi naein proverili stepen napunjenosti akumulatora, pregledaJi pogonske remene i utvrdili da na kaisnicima nema prepreka iIi bocnog zazora, problem moze da bude prouzrokovan regulatorom napona iIi alternatorom. Ako nikada niste radili sa elektricnom instalacijom u automobilu i nemate nikoga ko bi yam pomogao, bilo bi bolje da popravku ovih 'delova prepustite strucnjaku. Medutim, kada se jed nom nauCi i ta popravka 5e jednostavna.

(1) kontakt pobude (»F«)

(3) prikljucak za akumulator (»BAT«)

(2) prikljuCllk rdeja

(4) prikljueak zn ;nasu (»GRD«)

125

SISTEM ZA PUNJENJE

3. Pomerite alternator da se remen olabavi, a zatim ga skinite sa kaisnika. 4. IskljuCite provodnike koji su spojeni sa alternatorom. Zapamtite i obeleiite njihova mesta taka da se ne zbunite kada bude potrebno da ih po novo prikljucujete.

7. Pogonski remen mora dobra da se zategne kada se vrati na svoje mesta. Stavite remen na kaisnike, a zatim pomoeu po luge pogurajte alternator dalje od ventilatora sve'dok remen ne bude zategnut. Na kraju pritegnite vijke za pricvrsCivanje. Pritisnite srerJinu remena prstom; DC bi tre~ balo da se ugiba vise od 1-1,5 em.

5. Izvucite vijke za pricvrsCivanje i alternator iz automobila.

Zamena regnlatora napona (reglera)

6. Posle detaljne provere alternatora, vratite ga na mesta ili stavite novi taka sto cete ponoviti postupke 1-5 obrnutim redosledom.

I

I

Montiranje novog regulatora napona pozeljno je prilikom svake zamene alternatora. lako vam se Cini da je nepotrebno, to u stvari otklanja moguenost da stari regulator izazove kvar novog alternatara. Napomena: kod mnogih novih modela automobila, regulator napona se nalazi u alternatoru. Zamena ovog tipa regulator a je posao koji treba prepustiti strucnjaku, dok se regulator napona koji se nalazi spolja zamenjuje na sledeCi naCin: Upozorenje: kabl akumulatora koji je spojen sa masom mora da se iskljui'i prema vee datim uputstvima.

1. Pronadite regulator napona. 2. Skinile provodnike sa regulatora napona posto ste !h prethodno obe/eiil! i zapamtili njihov raspored. Napomena: neki modeli automobila imaju kontakt sa cepom koji kada se rastavi iSkljucuje ceo regulator napona.

3. Skinite regulator napona sa nosaca. Skinite odvijacem sve zavrtnje koji ga pricvrScuju. 4. Stavite nov regulator napona na mesto na kome se nalazio stari i pritegnite zavrtnje. 5. Spojite sve provodnike na propisan nacin.

!

"l

Ovaj zmijoliki pogonski remen shlzi za pagan svib uredaja i pravilno ~ zatei.e pomocu zatewog kaisnika sa oprugom.

126

i-=

SISTEM ZA HLADENJE otor

sa

unutrasnjim

sagorevanjem

koji

Mpokreee skoro sve automobile radi na principu »unutrasnjeg sagorevanja«. Prilikom sagoreva~

nja smese vazduha i goriva u motoru razvija se

velika Joplota - dovoljna da za 10 minuta istopi blok motora teiak 50 kilograma. Pri normalnoj brzini. temperature u cilindrima mogu da dostignu cak 2000 °C, dok na vrhu klipova mogu da budu oko 300 0c.

Sistem za hladenje odriava motor na optimaJnoj temperaturi. Temperatura se regulise na dva naCina - hladenjem vazduhom i hladenjem vodom. NajcesCi su sistemi za hladenje vodom. Za svaki automobilski motor postoji optimal an raspon temperature pri kojoj najbolje radio Bez efikasnog sistema za hladenje, motor bi za nekoliko minuta bio unisten od sopstvene toplote. S druge strane, izvesna kolicina toplote potrebna je

U tipitnom sistcmu za hiadcnje motora sa teenosCu, teenost za hladenje sc pumpa tako cia kruii od hladnjaka koji se nalazj u prednjern delu automobila, prolazi kroz ~upljine u bloku motora, jezgro grejaca i vraca se nazad u hladnjak, Ventilator koji se direktno pokrece ad stnme motom usisava hladan vazduh kroz hladnjak.

127

SISTEM ZA HLAf>ENJE

Tipican elektricni ventilator montiran na hladnjaku aktivira se pomoCu prekidaca koji reaguje nn prornenu tempemture {cenosli za hladenje. Kontakt je napravljen tako da obezbedi tacan polari!e! prilikom prikljutivanja.

za zagrevanje smese vazduha i goriva radi boljeg sagorevanja u cilindrima. Znacaj regulisanja temperature najbolje se uocava po neravnomernom radu hladnog motora. Blok motora koji se hladi vodom supalj je oko cilindara. Taj prostor ispunjen je tecnoscu za hladenje koja okruzuje cilindre. Teenost za hladenje se zatim vraca u blok motara gde preuzima

•toplotu od cilindara i odvodi je u hladnjak. Termostat, venti! koji reaguje na toplotu, prati strujanje teenosti i odreduje temperaturu motora. Termostat se otvara i zatvara prema promeni temperature teenosti za hladenje do.koje dolazi usled promena uslova voznje i vremenskih prilika. U poeetku se kao teenost za hladenje motora koristila obiena voda. Medutim, obicna voda nije pogodna stoga sto se smrzava, suvise lako isparava i moze da ima koroziono dejstvo. Delimiean rastvor vode i metil-alkohola sprecava da se teenost za hladenje zimi smrzne, a ako se dodaju i sredstva za spreeavanje korozije, otporna je i na 128

koroziju. S obzirom da alkohol snizava taeku kljucanja od 100 "C na 78 "C i isparava, najbolje resenje predstavlja trajni antifriz. Antifriz se sastoji od etilen-glikola i aditiva kao sto su sredstva za spreeavanje korozije i inazivo. U rastvoru sa vodom (1: 1) antifriz izdrzava temperature od -40 "C do l30 "C. Savremeni sistemi za hladenje sa trajnim antifrizom radeveoma dobro i stoga im se obieno obraca malo paznje. Medutim, nijedan antifriz ipak nije vecan s obzirom da se aditivi trose. Zanemarivanje sistema za hladenje moze da prouzrokuje curenje iz spojeva na bloku motora, trosenje cevovoda, cevi hladnjaka i pumpi - sto sve dovodi do pregrejavanja i trajnog ostecenja matora.

Uz odgovarajuce odrZavanje, kao sto su zamena creva, remena i eventualno poklopca hladnjaka iIi termostata, sis tern za hladenje moze da traje godinama. U stvari, vazno je da teenost za hladenje u sistemu bude cista i da svi delovi rade pravilno. Delov; sistema za hladenje su:

, i

1

-,~

-------SISTEM ZA HLADENJE

1. HLADNJAK. Hladnjak Iiei na saee i sastoji se od tankih cevi i rebara. Vrela teenost za hladenje teee kroz cevi i hladi se vazduhom koji struji oko cevi i rebara.

voda, pod pritiskom kljuca na visoj temperaturi nego na normalnom pritisku. Stoga je sis tern za hladenje predviden da radi na visokim temperaturam a pod pritiskom.

2. VENTILATOR. Na praznom hodu iIi pri maloj brzini kretanja, ventilator usisava spoljasnji vazduh koji prolazi kroz hladnjak i rashladuje teenost za hladenje.

9. TECNOST ZA HLADENJE. Teenost za hladenje u sistemu ia hladenje sastoji se od mesa vine antifriza i vode. ProizvodaCi automobila preporu-

3. VENTILATOR SA SPOJNICOM. Na nekim tipovima vozila ventilator je montiran na spojnici koja mu omogucava da se okrece manjom brzinom iIi da se slObodno okrece kada nije potrebno maksirr;alno hladenje, kao i u slueajevima kada je motor hladan iIi kada se automobil dovoljno brzo kreee da dovoljno vazduha prolazi kroz hladnjak. Spajnica ventilatora smanjuje nepotrebno opterecenje matOTa i doprinosi stednji goriva. 4. ELEKTRICNI VENTILATOR. Na automobilima sa prednjim pogonom i poprecno postavIjenim motorom, elektrieni ventilator koristi se za usisavanje vazduha kroz hladnjak. Ventilator se ukljueuje i iskljueuje pomocu termostata u hladnjaku iIi bloku motora. Ventilator ostaje iskljueen sve dok se temperatura teenosti za hladenje ne podigne iznad 90-95 "C kada se ventilator ukljucuje i radi sve dok se temperatura tecnosti za hladenje ne spusti ispod graniene temperature u termostatu.

5. PUMPA ZA VODU. Pumpa za vodu odvodi teenost za hladenje kroz hladnjak (iIi kroz obilazni vod) i omogucava njeno cirkulisanje kroz blok motora i glavu cilindra. 6. REMEN VENT!LATORA. Remen ventilatora sluii za pogon ventilatora i pumpe za vodu. Ako proklizava iIi se pokida, motor ce brzopoeeti da se pregrejava. . 7. TERMOSTAT. KoliCina teenosti za hladenje koja prolazi kroz hladnjak regulise se pomocu termostata. Termostat odrzava rad motora na odredenoj temperaturi i eesto se, po hladnom vremenu iIi laganoj voznji, skoro zatvara. Pumpa tada panovo salje teenost kroz motor preko obilaznog voda hladnjaka.

cuju mesavinu u razmeri 1: 1 sto pruza zastitu

tokom cele godine. Obavezno kupite kvalitetan' antifriz, onaj koji saidri etilenglikol i sredstvo za spreeavanje korozije. 10. CREVA I OBUJMICE (»SELNE«). I hladnj"k i grejae imaju po dva ereva. Jedno crevo sluzi za dovod teenosti za hladenje, a drugo za odvod. Mnogi automobili takode imaju obilazno crevo hladnjaka. Obilazno crevo omogucava da teenost za hladenje ne prolazi kroz sistem za hladenje kada je termostat iskljucen. Napomena: neki automobili imaju unutrasnji obrlazni kanal ugraden u pumpu za vodu. Na svim spojevima ereva nalaze se obujmice koje obezbeduju hermetieki spoj. Najcescese koriste obujmice sa vijkom i obujmice sa oprugom. Kod abujmica sa vijkom pritezanje iii otvaranje obujniica vrsi se okretanjem vijka, a kod obujmica sa oprugom krajevi moraju da se pritegnu kleStima da bi se obujmica skinula iIi montirala. 11. UREDAJI ZA RECIRKULACIJU TECNOSTI ZA HLADENJE. Uredaji za recirkulaciju teenosti za hladenje predstavljaju dec sistema za hladenje kod veCine novijih modela automobila. Uredaj za recirkulaciju teenasti za hladenje ima rezeTVoar koji prima visak tecnosti za hladenje tokom grejanja i sirenja. Posto se motor iskIjuci i ohladi, stvara se delimican vakuum koji usisava teenost za hladenje nazad u hladnjak. Uredaji za recirkulaciju tecnosti za hladenje mogu se nabaviti u prodavnicama auto-delova . 12. OSTALI DELOVI SISTEMA ZA HLADENJE. To su zaptivke, cepovi na bloku motora i regulacioni ventil grejaca. Cepavi se nalaze na bloku motora i ako se tecnost za hladenje ikada smrzne, tecnost koja se siri istisnuce cepove iz bloka motora. U mnogim slucajevima, ovo sprecava ozbiljno ostecenje motora. Regulacioni ven-

8. POKLOPAC HLADNJAKA. Poklopac sa ventilom za reaulisanje pritiska regulise pritisak u sistemu za hladenje. Teenost za hladenje, kao i

til grejaea obieno se nalazi u dovodnom crevu grejaca. On regulise dovod i odvod teenosti za hladenje. 129

..----

.-~-~-

----

-.-----'-.~--

SISTEM ZA HLAflENJE

I I

i

Urcdaj za recirkulaciju lecnosti za h!adenje. Kada se tcCn(lst w hladcnje zagreje. poviscni pritisak izhacuje izvesnll ko!iCinu u dodatni rezervoar - posudu hludnj3k3 (leva). Kad3 se sistcm ohladi, dclimican vakuum usisava tccnos\ nazad u hladnjak iz dodatne pasude (desno).

Provera sistema za hladenje AlaI i materijal

• Baterijska lampa ili ruena svetiljka • Malo ogled ala • Sredstvo za zaptivanje

nketa sprovedena od strane Ameriekog mini-

A starstva saobraeaja pokazala je da je neispra-

van sistem za hladenje posle nestanka goriva i osteeenja pneumatika najeeSCi uzrok kvara vozila na putevima. Jedan od razloga otkazivanja je i to

sta adrzavanje sistema za hladenje cesta previde i vozaCi i mehanicari. Ovde Sll navedene mere

predastroznosti koje treba sprovesti da ne bi dosla do curenja i drugih kvarova u sistemu za hladenje vaseg automabila. Najbolje bi bilo da izvrsite brzu vizuelnu proveru sistema za hladenje svaki put kada podignete poklopac iskljueenog motora. Detaljna provera trebalo bi da se jzvrsi svaka 3-4 meseca. Provera da Ii sistem za hladenje curi vrsi ,e na sledeei nacin:

1. CEVOVODI. U sistemu za hladenje postoji nekoliko creva za cirkulaciju rashladne teenosti za hladenje pod pritiskom. To su gornja i donja creva hladnjaka, dovodna i odvodna creva grejaea, a na nekim automobilima postoji i obilazno crevo hladnjaka. Cevovodi moraju da funkcionisu po hladnom i toplom vremenu. NaroCito je vazno da pod nose visoke temperature zato sto su se poslednjih godina temperature u motoru drastieno poveeale zbog komplikovanog uredaja za

130

--------

!~

lIP !

~.

- .'.

SISTEM ZA HLADENJE

preCiscavanje izduvnih gasava_ Ova je povecalo temperaturu ispod poklopea motora i povecalo opterecenje ovih gumenih delova. Prose can vek trajanja creva iznosi oko 40.000 kilometara predenag puta. Prove rite eevovode kada je motor hladan da vas pritisak u sistemu za hlaaenje ne bi obmanuo. Jakom baterijskom lampom iIi ruenom svetiljkom proverite da teenost za hlaaenje ne euri } to naroi'ito oko krajeva ereva. Pogledajte da ereva na mestima na kojima se taru a deIove motora iIi karoserije nisu pohaba!a. Opipajte ereva da proverite u kakvom je stanju guma. Spoljni izgled cesto maze da prevari taka da i crevo za koje nam se i'ini da je ispravno moie da proeuri iIi prsne. Pod pipanjem creva, podrazumeva se stiskanje i savijanje. Da biste stekli iskustvo u ovome, proveravajte creva u navorn automobilu pre nego sto predete 15.000 kilometara. Kada se stisnu iIi istegnu, ereva hladnjaka i grejaea treba da su cvrsta i treba odmah da povrate prvobitni oblik. Ako su mekana iii se lepe_ kao krpa, isto kao i kada su veoma tvrda i krta, zamenite ih. ereva moraju da budu dovoljno gipka da ne popucaju pri pomeranju motora i vibracijama, ali ne preteran0 da ne bi popucala. Aka niste sigurni u kakvom su stanju cevovodi, " autO!:nobil je presao 40.000 kilometara, naraeito ako jre u pitanju novi tip vozila Ciji motor proizvodi·vise toplote, zamenite sva ereva. (Pogledajte ode:ljak »Skidanje i namestanje ereva«). Aka vas 3lxtomobil ima kratko obilazno crevo blizu kuc;sta ~ermostata, ne zaboravite da njega zamenite. Ono je vaino, a cesto prska. 2. PUMPA ZA VODU. Sledec(deo sistema za hladenje koji moze da se proveri dodirom je pumpa za vodu. Ona je smestena oJresite samu pumpu za vodu. Ako osetite da je labava, to znati da je labav leiaj pumpe za vodu,.jer on podupire ventilator i njegov kaisnik. Ako je leiaj pumpe labav, moze da do de do gubitka teenosti za hladenje u sistemu_ Da biste proverili da Ii pumpa za vodu curi, pogledajte pazljivo da Ii ima vlage iza kaisnika. Postoji mali ventilacioni otvor na dnu pumpe iza kaiSnika. Tu je curenje uoCljivo. Kod nekih auto-

Gornje crevo hladnjaka (I) i donic crevo hladnjaka (2) su priCvrSceni na ,yojim spojevima pomocu crevnih obujrnica»kini" (3). Prosebm vck lrajanja crcva hiadnjaka je ako 40.000 km. pa ih treba menjati svake Iri godinc lli cesce.

mobila to se tesko vidi,'stoga eete morati da upotrebite malo ogledalo iIi da se podvucete ispod automobila. Ako pumpa pokazuje bilo kakve tragove curenja iz ovag ventilacionog otvora, jedino sto moiete da ui'inite je da je zamenite posta su pumpe zaptivene i ne mogu da se popravljaju. 3. CEPOVI NA BLOKU MOTORA. Ovi cepovi su sledece mesto gde moze doti do curenja, pogotovu kod automobila koji su stari vise od tTi godine_ VeCina motora ima cetiri ili viSe

131

I. SISTEM ZA HLAflENJE

Ildll LQJ _1

I

•

~

...

IbdL c;p •

cf\::::. ,~

,I

\~ VeCina automobilskih motor" ima cetiri i\i v'lse cepova na bioku motom (l), U slucaju da propustaju (2), mOle sc videti lecnost Zil hladenje mrkc koje kako curi sa ivice cepa.

cepova. Oni SU smesteni na bloku motora. Aka neki od njih propusta, primeticete na ivici tragove tecnosti za hladenje koja je tamne boje. Neki aditivi sistema za hladenje koji se nazivaju i zaptivaci mogu da sprece opravku posta zatvaraju mesta koja ·propustaju. Trajnije resenje je zamena cepa. (Pogledajte odeljak "Zamena cepova na bloku motora«). 4. ZAPTIVKE NA GLA VI CILINDRA. Ove zaptivke su sledece mesto gde tecnost za hladenje maze da euri. Smestene su izmedu glave dlindra i bloka motora. I ovoga puta treba da pogledate da Ii ima tragova tecnosti za hladenje. Posta zamena zaptivke koja propusta zahteva skidanje glave eilindra, bolje je da posao prepustite strucnjaku ukoliko niste posebno spretni. 5. REGULACIONI VENTILI GREJACA. Cesto su razlog zbog koga reenost za hladenje curio Tim ventilima se upravlja yueno iii pomocll vakuma. Obicno se nalaze u seriji i imaju jedno iIi

132

dva creva, Primeticete da iz ventila izlazi regulil,cioni kabl iii vakuumsko erevo. Proverite pazljivL" ventil da ne propusta, narobto blizu spojeva creva. Tragovi tecnosti za hladenje mogu da se uoee oko malih ventilacionih otvora sa· donje strane ventila. Aka ih ima, zamena je neophodna. To eete utiniti na sledeCi natin: ispraznite ·hladnjnk, skinite ereva spojena za regulaeioni ventil grejaca i skinite venti! sa sedista. Ponovite ovaj postupak obrnutim redosledom kada montirate nOv ventil koji se moie nabaviti u svakoj prodavniei auto-delova. 6. HLADNJAK. Detaljna vizuelna provera hladnjaka je veoma vaina. Osvetlite ga jakom svetiljkom da biste proverili da bocne trake za nosenje i nosaCi nisu olabavljeni. Lemljeni spojevi ne mogu da se olabave i prouzrokuju odvajanje tih delova ad hladnjaka. Pogledajte da Ii ima tragova propustanja na prednjoj iIi zadnjoj strani hladnjaka. To cete primetiti po zelenkastobeloj koroziji na vrhu hladnjaka iIi u njegovoj blizini. Sredstva za zapti-

!

I.. ~""--·~ r~"

I \

,. .

duhom.

strane da Ii ima korozije iii da nisu ispucale gumene zaptivke. Ovo sprecava ispravno funkcjonisanje poklopca, sto moze da dovede do propustanja tecnosti za hladenje i pregrejavanje. Ako yam je potreban nov poklopac, kupite onaj koji tacno odgovara vasem tipu automobila. Poklopac moze da se kupi u svakoj servisnoj stanici iii prodavnici auto-delova. Upozorenje: nemojte skidali poklopac hladnjaka dok je sislem zagrejan. On je pod pritiskom i kada se poklopac skine, vruea leenosl za hladenje moie da pokulja iz olvora za sipanje i da vas opeCe. Neki poklopci imaju podizae da bi se smanjio ovaj pritisak. Jpak je najbolje da pusrite sistem da se okladi pre nego sto skinete poklopac rodi provere.

7. POKLOPAC HLADNJAKA. Skinite poklopac pa proverite i njega. Pogledajte sa unutrasnje

8. ISPUSNA SLA VINA. Mala slavina na dnu veGine hladnjaka takode moze da propusla. Opi-

vanje mogu da pomognu izvesno vreme, ali pre iIi posle hladnjak ce morati da se skine i popravi. Mozete sami da skinete hladnjak i da ga odnesete u radionicu na opravku. (Pogledajte odeljak "Zamena hladnjaka«). Olabavljena rebra (mali tanki komadi mesinga

nabrani izmedu cevi hladnjaka) moraju da budu dobro pricvrSceni izmedu cevi. Ako rebra nisu dobro .pricvrscena, hladnjak moze da se pregreje jer ne moze da odaje toplotu. Prove rite da povrsin a hladnjaka nije zacepljena pr"sinom, insektima iii otpacima jer i to smanjuje uCinak hladnjaka. Ako sumnjate da na povrsini hladnjaka ima prasine, oduvajte je komprimovanim vaz-

Tecnost za hlade!lje mote da procuri ako zaplivke nft gJavi cilindra (1) koja sluzi kao zaptivac izmedu gJave cilindra (2) i blob motora (3), Poklopac glave cilindra (4) sc nalazi na vrhu g!nve ~i!indra. Vizue!na provera da nem" tragova tecnosti za hladcnjc (5) moze ponekad da ukaie na propusranje.

133

------- - - - - - . - - - - -

SISTEM ZfJ\ HLADENJE

pajte je da proverite da li je vlazna. Praverite takode da li je dobra zatvorena i da je neki kamicak nije ostetio. Ispusna slavina se ponekad nalazi i na bloku motora. Proverite i njih da Ii propustaju. Do propustanja maze doti i kod navoja cak i ako je slavina ispravna. Ispusna slavina moze da se kupi u prodavnici auto-delova. 9. SPOJNICA VENTILATORA. Aka spojnica ventilatora iskace ili je neispravna, to moze da dove de do pregrejavanja motora jer ventilator nete biti u stanju da se okrece dovoljno brzo da bi rashladio teenost za hladenje. Postoji nekoIiko natina da se proveri spojnica ventilatora. Kada je motor jskljucen, uhvatite lopatice ventilatora i pokusajte da protresete ventilator napred-nazad. Svako primetno slobodno pomeranje (pod pretpostavkom da su lezajevi osovine pumpe za vodu ispravni) znaei da treba zameniti spojnicu venti la-

tora. Spojnica je ispunjena tecnostu na bazi silikana; kada se tecnost istrosl, spojnica ce stalno proklizavati. Neispravnu spojnicu mozete da proverite na jos jedan naein: ukljucite motor i drzite ga na praznom hodu sa povecanim brojem obrtaja sve dok ne dostigne norm aInu radnu temperaturu (ispred hladnjaka stavite komad kartona). Zatim ubacite motor u brzinu i istovremeno osluskujte kaka ventilator radio Ako ventilator ne ubrza svoj rad kada se motor zagreje, znaCi da je spojnica neispravna i da je treba zameniti. 10. ELEKTRICNI VENTILATOR. Neispravan motor ventilatora iIi prekidac termostata koji ne ukljucuje ventilator moie da dove de do pregrejavanja motora. Da biste proverili kolo elektricnog ventilator a, stavite komad kartona ispred hladnjaka, ukljuCite motor i pustite ga da radi na praznom hodu sa povec'anim brojem obrtaja sve i]

,

I Rcgu!acioni venti\ grejllc;1 U ;1ulomobilu - koji sc pokrece rui.:.om Iii vakuumom - testa jc uzrok propu5lanja tccnosli za illadcnjc ,')" spoju ereva grejata (1) i regulacionog vcntila grejabl (2). Ostali dclovi regulacionog vernila grejata su hn::gaslu poluga (3), sponll za poddavanje (4) i kubl (5).

134

~

~_--_-_··

____________________________________~S~IS~T~E~M~Z~A~H~L~A~e~E~N~J~E

~

dok ne dostigne normalnu radnu temperaturu. Ako se ventilator ne ukljuCi u roku od nekoliko minuta) znaCi da postoji neki kvar u elektricnom

kolu motora ventilatora. U tom slucaju iskljuCite motor i proverite motor ventilatora. Posto iskljuCite kablove e!ektromotora, spojite ventilator

direktno za akumulator automobila pomocu produznih kablova. Ako je motor ispravan, ventilator treba da se okrece. Aka se ne okrece, zamenite motor. Ako ventilator radi, skinite prekidae termostata i proverite ga taka 5tO cete kraj uroniti u kljucalu vodu. Ommetar iIi kontrolna lampa sa ugraclenom baterijom pokazace da Ii prekidae fadi iIi ne. Aka je termostat ispravan, mazda postoji problem u elektricnam kalu, releju ventilatora iii osiguracu kola. Aka termostat ima sarno jednozilni provodnik i aka se prikljuCi za masu, ventilator bi trebalo da radi aka je celo elektricno kolo ispravno. Kod termostata sa dvozilnim kablom, koristite produini kabl za spajanje. Ako se nista ne dogodi pas to ste premostili termostat, proverite pomocu ommetra osigurac kao i celo elektricno kola. Pogledajte u fabricki prirucnik da vidite gde se nalazi relej ve.ntilatora.

Ispitivanje sistema za hlaCfenje na pritisak Ala! i materijal

• Ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Adapter za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak • Zastitne naocare • Voda • Krpe

ko vizuelna provera sistema za hlaclenje nije ukazala ni na kakav problem, sledece sto treba da uCinite je da ispitate da Ii sis tern pod ·pritiskom propusta. N ajsigurniji i najefikasniji naein ispitivanja sistema za hlaclenje na pritisak je koriscenje

A

instrumenta koji koriste profesionalni mehanicari. Taj ureclaj je mala rucna pumpa koja se pricvrsti na hladnjak urnes to poklopca. Napunjen sistem za hlaclenje pump a se sve dok se ne dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka, a zatim se posmatra da Ii sistem propusta. Sistem za hlaclenje ispituje se na pritisak na sledeCi naCin. Napomena: obavite ispitivanje kada je motor hladan. 1. Otvorite poklopac motora. Skinite poklopac hladnjaka. Ispitivanje treba da se obavlja kada je motor hladan i iskljucen. Budite obazrivi kada skidate poklopac hladnjaka. 2. Poglejte nivo teenosti za hladenje. Ona (reba da bude do predvidenog nivoa - 2-3 em ispod gomje ivice otvora za nalivanje hladnjaka. Ako nije, napunite hladnjak vodom do predviclenog nivoa. 3. Namestite na otvor za nalivanje hladnjaka ureclaj za ispitivanje sistema za hlaclenje na pritisak. On se nameSta isto kao i poklopac hladnjaka. Pumpajte sve dok se dostigne pritisak oznaeen na poklopcu hladnjaka. 4. Posmatrajte pad pritiska na ureclaju za merenje pritiska. Trebalo bi da se drzi i da ne opada bar 2 minuta. Veoma mali gubitak pritiska tokom sledeCih nekoliko min uta moze da se zanemari.

Ako pritisak naglo opadne pas Ie nekoliko minuta, sistem negde propusta, 5. Obratite paznju na ispupcena mesta na cevovodima hladnjaka iii grejaca. Ona ukazuju na to da je materijaI popustio iii da je mozda ispucao. Pritisnite i istegnite creva. Protresite svako creVQ na kraju spoja da biste proverili da Ii evrsto drzi kada je sistem pod pritiskom. Upozorenje: nosite zastitne naocare i pazite da 'ne stojite u pravcu mlaza aka vam crevo prsne II ruci.

6. Pogledajte mesta oko pumpe za vodu, cepove na bloku motora, zaptivke na glavi cilindra, hi adnjak i regulacioni ventil grejaca. Ako primetite znake propustanja, kvar treba odmah popraviti. 7. Skinite ureclaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. VeCina ureclaja ima venti I za izjednacavanje pritiska. 8. Ovaj ureclaj moie da se upotrebi i za ispitivanje poklopca hladnjaka na pritisak. Poklopac

SISTEM ZA HLADENJE

®

PokJopac i otvor za nalivanjc hlacin,iaka. (1) pokJopac. (2) opruga regu!ator3 pritiska, (3) gornja z:lptivka. (4) danja zaptivka, (5) vakuumski ra5teretni venti!, (6) pre!ivna cev, (7) gornji i (8) donji zaptivni prsten i (9) zaplivnc povrSine poklopca.

hIadnjaka je konstruiran tako da se otvara pri odredenom pritisku. Poklopac moze da se ispita pomocu adaptera na uredaju za ispitivanje pritiska prema prilozenim uputstvima.· Zamenite poklopac ako se suvise brzo iii suvise sporo otvara.

9. Skinite uredaj za ispitivanje sa poklopca hIadnjaka i po novo namestite uredaj na otvor za naIivanje hIadnjaka. UkIjuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta da bi dostigao normainu radnu temperaturu. Ne iskljucujte motor. 136

10. Pumpajte uredaj za merenje pritiska do odredenog nivoa (ako vee nije na njemu). 11. Prove rite da Ii propusta oko vodene pumpe (pogledajte pokretne delove) i regulacionog ventila grejaca. posto se na ovim delovima vidi da propustaju sarnO kada su zagrejani. Isto tako. proverite komande grejaca unutar automobila da ne propustaju kod ventila.

12. Ako pronadete mesta koje propusta. odmah ga popravite. U protivnom, iskljuCite motor -

ispitivanje je zavrseno.

SISTEMZA HLAE>ENJE

eenost za hladenje koja se koristi u sistemu za

hladenje sastoji se ad antifriza i vade. ldealna T mesavina je rastvor u razmeri 1: 1. Ako je koncentracija antifriza nedovoljna (vise vode, manje antifriza), maze da dade do pregrejavanja motara, naroCito pri malim brzinama kretanja.

Uredaj za ispitivanje sistema za h!adenje nu pritisak namdta se na otvor za nalivanje hladnjaka. Mcrae pokazuje gde sistem za hladcnje propusta.

13. Skinite uredaj za ispitivanje pritiska sa otvora za nalivanje hladnjaka. 14. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.

Provera tecnosti za hladenje Ala! i materijal

• • • • • •

Uredaj za ispitivanje antifriza Klesta Krpe Posuda Antifriz Voda

Takode, teenost za hladenje maze da se zamrzne pri niskim temperaturama sto maze da dovede do pucanja bloka motora usled sirenja teenosti. . Kada kupujete an.tifriz, kupite sarno proizvod na bazi etilenglikola sa aditivima za spreeavanje korozije Ciji je rok trajanja godinu dana. Pailjivo procitajte etiketu. Proizvod ne odgovara standardu aka na nalepnici pise da rastvor etilenglikola i vode u razmeri 1: 1 ne obezbecluje za,titu ad smrzavanja do -35'C. Noviji tipovi automobila obieno imaju sistem sa recirkulacijom teenosti za hlaclenje, tzv. zatvoreni sistem hlaclenja. Ovaj sistem radi taka sto visak tecnosti iz zagrejanog hladnjaka odlazi u rezervoar gde se zadctava sve dok se hladnjak pan ova ne ohladi. Nivo tecnosti za hladenje mozete proveriti u rezervoaru -plasticnoj posudi koja se nalazi blizu hladnjaka zahvaljujuCi tome sto je providna i obelezena oznakama za oCitavanje nivoa teenosti za hladenje. Aka vas automobil ima blok motora od aluminijuma, dodajte iskljuCivo antifriz na cijoj ambalazi pise da je bezbedan za takav tip motora. Stoga pogledajte u prirucnik za vas automobil da utvrdite da Ii je blok motora od aluminijuma. Da biste proverili sredstvo za hlaclenje u hladnjaku svog automobila potreban yam je ureclaj za ispitivanje antifriza. Uredaj za ispitivanje antifriza iii hidrometar veoma je sWoan hidrometru za ispitivanje akumulatora. Da biste proverili da Ii je hladnjak u vasem automobilu zasticen protiv smrzavanja, postupite prema sledeCim uputstvima: 1. lspitivanje teenosti za hladenje treba obaviti posto je motor radio najmanje nekoliko minuta. To omogucava da se teenost za hladenje dobro promesa sto je potrebno za dobijanje taenog rezultata na uredaju za ispitivanje antifriza. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac sa hladnjaka kada je motor ugrejan da ne bi iz/eteo mlaz kljui'ale tei':nosti pod pritiskom. Ako)e motor suviSe topao,pricekajte najmanje· 15 minuta posto ste podigli poklopac motora i iskljui'.ili motor pa tek onda skinite poklopac sa hladnjaka. (Obavezno upotrebite nekoliko krpa da se ne biste opekli).

Polako skinite pOklopac hladnjaka. Budite spremni da se brzo pomerite ustranll aka vmca 137

SISTEM ZA HLA£lENJE

tako da se okrecu do jednog zareza. Kada pritisak dovoljno opadne, pritisnite poklopac i nastavite da ga okrecete da biste ga skinulL

2. Nivo tecnosti za hlaaenje treba da bude 2-3 em ispod gomje ivice otvara za nalivanje hladnjaka. To se jasno vidi kroz otvor hladnjaka. Ako je teenost tamna iii crvenkasto-mrka, hladnjaku je potrebno eiscenje. (Videti »Ispiranje sistema za hladenje« objasnjeno u ovom poglavlju.)

3. Ako je teenost Cista i blstra, ponovo ukljuCite motor, usisajte uzorak tecnosti u uredaj za ispitivanje antifriza i oCitajte rezulta!. Ova se radi taka sto se pritisne i opusti pumpica na vrhu uredaja uvueenog u tecnost za hladenje. Usisajte dovoljno tecnosti u uredaj tako da se plovak u staklenoj cevi polako podignc navise. OCitajte rezultat na skali na pJovku na mestu gde je niva tecnosti

najvisi. Proveriteoeitan rezultat sa tabelom na uredaju za ispitivanje; veCina uredaja ima tabelu koja pokazuje temperaturu do koje je teenost zasticena od zamrzavanja. Postoji i drugi tip uredaja sa lopaticama. Uputstva za upotrebu ovakvag uredaja za ispitivanje antifriza nalaze se na samom uredaju.

4. Ako je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza -30"C. zastita ad zamrzavanja treba da odgovara veCini vremenskih uslova. Medutim, pri izuzetno hladnom vremenu, mazda ce biti

Hidrometar'la ispitivanje tecnosti Zil hlad~nje sa pel loplica pobzuje stepen zastite od zamrzavanja koju pruia anlifriz, a na osnovu broja ioptica koje plivaju u teenosti za hludcnje usis,ml: u hidrometar I;: hladnjaka.

teenost pokulja napolje. Napomena: postoje dva naCina za smanjenje pritiska u sistemu za hladenje. Neki tipovi hladnjaka imaju na poklopcu polugu ili dugme. Podizanjem po luge navise, iii pritiskanjem dugmeta, smanjice se pritisak. Drugi tipovi hladnjaka imaju poklopce konstruisane

potrebno da vas sistem za hladenje izdrzi do - 35 'C. IskljuCite motor, otvorite klestima ispusnu slavinu na hladnjaku i ispustite aka 1/3 teenosti iz hladnjaka u jedan sud. Upozorenje: teenost za hladenje ee biti vruea. Dolite zatim 1/3 Cistog antifriza. Aka imate uredaj za recirkulaciju ternosti za hladenje, mozete doliti antifriZ u dodatn! rezervoar. Napomena: aka vas automobil nema hladnjak sa ispusnom slavinom, skinite donje crevo hladnjaka da biste ispustili teenost za hladenje. Budite pazljivi da se ne polijete. . Aka je rezultat dobijen na uredaju za ispitivanje antifriza izmedu -15 'C i - 30 "C, moraeete da ispustite 2/3 rastvora iz hladnjaka i da ga zamenite antifrizom. Ako je rezultat -15'C iii vise, najbolje je da se ispusti teenost iz celog sistema za hladenje i da ga ponovo napunite meSavinom antifriza i vade u razmeri 1: 1. Pogledajte u priruenik za svoj automobil da biste videli koliko litara tecnosti za hladenje maze da primi vas hladnjak.

j

" :~

5. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.

138 ,,'I

SISTEM ZA HLABENJE

-~----------------~------------~--~==~~==== 6. Ukljucite motor da biste tecnost za hladenje izmesali i proverite da Ii je nivo odgovarajuCi.

Ispiranje sistema za hladenje Alai i malerijal

• • • • • • • • • • •

Klesta Odvijac Noz Bastensko crevo Posuda Krpe Crevo hladnjaka Hemijsko sredstvo za ispiranje Antifriz Voda Pribor za ispiranje

Pogledajte odeljak "Provera sistema za hladenje« da biste znali kako to da uradite.

1. Morate potpuno da ispraznite sistem za hladenje u automobilu. Da biste uprostili posao, stavite ispod hladnjaka posudu koja moze da primi oko 10 litara tecnosti. Zatim skinite poklopac sa hladnjaka da bi se tecnost za hladenje lakse ispustila. Upozorenje: nikada ne skidajte poklapac sa vruceg hladnjaka; aka se teenost za hladenje naglo ispusti. a pritisak padne na atmosferski, pocece da isparava. Stoga pustite motor da se ohladi. Zatim

uzmite nekoliko krpa i polako okrenite poklopac hladnjaka do prvog zareza da bi sesmanjio pritisak. Pritisnite nadole poklopac i pazljivo ga izvucite posto se pritisak smanjio. Neki automobili imaju poklopac hladnjaka sa dugmetom iIi polugam za smanjivanje pritiska; jednostavna pritis-

nite dugme iIi pOdignite polugu navise. 2. Klestima otvorite ispusnu ~lavinu na dnu hladnjaka. Upozorenje: teenost za hlaoenje moze da bude vruca aka ste izvesno vreme pre toga vozili automobiL Na nekim starijim tipavima automo~

bila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Da bi se ispraznio takav tip hladnjaka, mora da se skine donje crevo hladnjaka. Spojevi creva hladnjaka osigurani su dvema vrstama obujrnica (»selni«). Obujrnice sa zavrt-

istem za hladenje moze godinama da fadi dobro ako ga odriavate u cistom stanju i menjate antifriz najmanje jednom u dye godine. Amifriz vremenom gub; sposobnost da stiti od korozije i stoga se mora menjati da bi ispravno funkcionisao tokom veka trajanja automobila. Postoji nekoliko nacina za Ciscenje sistema za hladenje od kojil! neki zahtevilju profesionalnu opremu. Ukoliko nemate jako zapusen sistem koji zahteva strucno reverzibilno ispiranje, mogu se koristiti postupci objasnjeni u ovom odeljku. Ako taj posao obavljate jednom gOdiSnje, dovoljno yam je dobro hemijsko sredstvo za ispiranje. Ako kupite kvalitetan proizvod i pridriavate se uputstava, ne bi trebalo da imate nikakvog problema. Postupak je jednostavan. Ispustite stafU tecnost za hladenje i napunite sis tern za hladenje vodom. Zatim sipajte sredstvo za Ciscenje i vozite automobil jedno kratko vreme iii pustite motor da radi pri normalnoj radnoj temperaturi. Posle toga ispraznite sistem i isperite ga Cistom vodom. Na kraju, dodajte nOV rastvor antifriza i vode. Napomena: pre nego s\o dodate

S

antifriz) proverite da sistem nigde ne propusta.

njem mogu se olabaviti okretanjem zavrtnja pomocu odvijac.a. Kada je dovoljno olabavljen, obujrnica 'maze da se skine sa creva.

Obujmice sa oprugom skidaju sa klestima. Jednostavno pritisnite krajeve obujrnice da biste sma~

njili pritisak i skinite je sa creva. Kada se skine obujrnica, moze da se skine i crevo sa nosaca. Creva su cvrsto priljubljena te je potrebno da. se iz sve snage okiecu da bi se

izvadila. Ako ni to ne pomogne, presecite ih Dozern iake to ZD?Ci kupevinu novog creva.

3. Posmatrajte stanje tecnosti ia hladenje koja se ispusta. Ako je mrkocrvena, potrebno je jako hemijsko sredstvo za ispiranje, po mogucstvu na bazi oksaln~ kiseline. Ako teenost za hladenje nije mrkocrvene boje, moze da se upotrebi bilo koje sredstvo za brzo ispiranje. Upozorenje: posto oCistite sistem ukljucujuti i dodatni rezervoar uredaja za recirkulaciju, isperite rezervoar vodom. Zaprljani rezervoar magao bi da naskodi . sistemu za hladenje. 4. Kada ste potpuno ispustili tecnost za hladenje, zatvorite ispusnu siavinu iii penovo prikljuCite

139 " ;aM. mIMem

SISTEM ZA HLA£>ENJE

1, I

donje crevo hladnjaka. Sipajte sredstvo za ispiranje (kupljeno u prodavnici auto-delova) u hladnjak. Koristite bastensko crevo da napunite hladnjak vodom do predvidenog nivoa. Taj nivo je otprilike 2-3 em ispod ivice otvora za nalivanje hladnjaka. 5. Vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. 6. UkljuCite motor i pustite ga da radi onoliko koliko je naznaceno u uputstvima datim uz hemikaliju za ispiranje, obicno oko 15 minuta. Potpuna odvrnite komande grejaca; ova obezbeduje da rastvor ·za ispiranje prode kroz ceo sis tern i opere i jezgro gretaca.

gove hemikalije koja bi kasnije mogla da ima koroziono dejstvo. Ispiranje ponavljajte sve dok voda ne bude bistra. 9. Zatvorite ispusnu slavinu iii ponovo prikljucite donje crevo hladnjaka. a zatim napunite hladnjak mesavinom sveze vade i antifriza. VeCina proizvodaca preporucuje mesavinu u razmeri 1: 1. Da biste odredili zapreminu sistema za hladenje, pogledajte u prirucnik za vas automobil. Napomena: ovo je dobra prilika .da sperete crevom insekte i prljavstinu koji su se nakupili na rebrima hladnjaka. 10. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.

7. Zaustavite motor i po novo ispustite teenost iz sistema za hladenje kao sto je vee objasnjeno.

Upotreba T-komada za ispiranje

8. Skinite poklopac sa hladnjaka a zatim isperite sistem vodom po drugi put da uklonite sve tra-

Ovaj postupak ukljucuje upotrebu pribora za ispiranje koji postaje sve popularniji kako medu ama-

i

'!

1

\

,, l

Automobil moze da ima jedan od dva lipa hladnjaka: rash!adni fluid moze da 51ruji horizontalno (levo) iii vertikalno (desno). Tamne strelice pokazuju 10k. strujanja rashladnag f1uida. Svetle strelicc pokazuju prikljucke dovodnog crcya hl
140

I !¥I?, .

,1'.-

SISTEM ZA HLA£)ENJE .' --------------------~~:!....:!:!...!.!.!:=~

T-komad za ispiranje (1) moZe da se montira na crevo grejaca (2) koje se pmia od blob motora i spojeno je pomocu obujmica sa oprugom (3) iii sa zavrtnjem (4). Voda za ispiranje sistema za hladenje moze potom da se dovcde bastenskim crevom (5). U nekim slutnjevirna, T·komad moze da se zntvori poklopcem (6).

terima, taka i meau profesionalnim mehanicarima. Pribor za ispiranje sastoji se od T-komada, poklopca za T-komad, dye obujmice i usmerivaca za vodu. Taj pribor se montira i koristi na sledeCi nacin: 1. Pronadite dovodno crevo grejaca. To je jedno od dva creva koja se pruzaju od protivpoiarne pregrade na Jevoj strani prostora za motor. Crevo je obieno prikJjuceno za blok motora, a ne za crevo grejaca koje vodi do pumpe za vodu.

2. Presecite to crevo na sredini ostrim nozern. Stavite obujmicu na kraj svakog isecenog komada. Montirajte T-komad izmedu dva isecena dela. Pazite da T-komad dobro prianja uZ odse-

Kilda ispirate hladnjak preko T-komada, voda iz bastcn5kog creva (1) treba cia teee sve dak tecnost koja iz]azi iz usmerivaca montiranog na otvor za nalivanje hladnjaka nije bistra. Isk!juCite vodu i skinite crevo. Obujmice (2) koje dne T·komad na creYU grejaca (reba da budu evrsto stegnute; u suprotnom, moie dod do curenja bda sistem za hladenje pocnc da radi.

141

----

---~-."

---~------.

SISTEM ZA HLADENJE

9. Stavitc poklopac na T-komad. 10. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne dostigne uobiCajenu radnu temperaturu. 1skljueite motor i proverite nivo tecnosti za hladenje. Ako je potrebno jos teenosti, sipajte Cist antifriz. 11. Na kraju, proverite da Ii su svi spojevi evrsti i vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.

Pribor za ispitivanJe h"]udnjaka se sastoji od usmerivaea vode (deflektora) koji se st
Zamena remena ventilatora

cene de love creva. Vratite obujmice na mesta i

zategnite ih odvijacem; obujmice sa oprugom zategnite klestima.

Alat i materijal

3. Skinite poklopac na T-komadu, a zatim ga spojite sa bastenskim crevom.

• Kljucevi iii ozubljeni kljuc sa umecima • Poluga • Uredaj za ispitivanje remena •

Remen ventilatora

4. Skinite poklopac hladnjaka. Ueinite ovo polako i pazljivo. Najbolje je pricckati da se motor ohladi.

• Ostali pogonski remeni

5. Stavite usmerivac za vodu u otvor za nalivanje

istem za hladenje koristi jedan od nekoliko pogonskih remena koji pokrecu delove kao sto S su alternator, kompresor klima-uredaja, pumpa

hladnjaka da bi usmeravao vodu kada pocne da istice.

servo-upravljaca, kao i vazdusna pumpa uredaja 6. Okrenite dugme grejaea na tabli sa instrumentim a do kraja da biste bili sigurni da je i grejac opran. Zatim ukljueite bastensko crevo i ispirajte sistem za hladenje sve dok voda koja istice iz • hladnjaka ne postane bistra.

za preCiscavanje izduvnih gasova. Remen na

sistemu za hladenje iii kais ventilatora pokrece sklop ventilatora i pumpe za vodu. Prilikom ispitivanja remena ventilatora sistema

za hladenje, treba proveriti dve stvari. Prvo treba proveriti stanje remena. Ovo se fadi dok je remen

7. 1skljuCite vodu i skinite bastensko crevo sa T-komada - nemojte jos da vracate poklopac na T-komad. Takode skinite usmerivac sa otvora za nalivanje hladnjaka. 8. Ulijte dovoljno antifriza u hladnjak da se napravi mesavina 1: 1 - na primer, 3 litra antifriza za sistem za hladenje je 6 Iitara. Posto se ulije antifriz, bistra voda ce isteCi iz T-komada tako da ce mdavina biti u razmeri 1: 1 kada se doda predvidena kolieina. Podatak 0 zapremini sistema za hladenje nac; cete u prirucniku za vas automobil. 142

jos uvek u automobilu (motor treba da je iskljucen). Ako je u losem stanju, zamenite gao Aka je u ispravnom stanju, sledece sto treba da proverite jeste da Ii je pravilno zategnut. Suvise labav remen ne moze da obezbedi odgovarajuce hladenje pri malim brzinama kretanja. Suvise zategnut remen moze da optereti lezajeve u pumpi za vodu. Napomena: skora svi poprecno postavljeni

motori i neki poduzno postavljeni motori imaju elektricni ventilator koji se ne pokrece remenom. Medutim, pumpu za vodu na ovim motorima i

I)

ij

!,

"

'i

®

®

NajceSca osteccnja zbog cega treba zameniti remen: (1) ispucan, (2) natop!jen uljcm. (3) uglacan, (4) pocepan i (5) odvajanje slojcv3.

Da biste skinuli remen ventilatora (1), o!abavite vijke na ahernatoru (2) i poyudte alternator prcma ventilatoru (3), taka dOl. mozete da skinete remen sa kaisnika pumpe za vadu (4).

143

-;,;.

I I

SISTEM ZA HLAElENJE

I

0-_--.1.' /.

Zmijoliki pogonski remen (1) praviino se :tarde pomotu opruznog zateznog kaisnika (2). Da bisle zameni!i remen. provucile polugu (3) pored mazaiice na poklopeu za oprugu (4) i pokretnog pok!opca na kaiSniku (5). Gurnite poiugu nadole da bisle podigJi zatezni kaisnik.

dalje pokrete remen, cesto isti koji pokrece i alternator. Zamena remena ventilatora nije tezak posao. Mozda cete morati da skinete remen servo-upravIjaca iii kompresor klima-uredaja da biste dosli do njega. Medutim, svaki uredaj koji pokrece pogonski remen moie se olabaviti i skinuti tako da on moze da se skine. Jednostavno popustite vijke za pricvrsCivanje i podesavanje i povucite deo prema ventilatoru. Ovim ce se remen dovoJjno olabaviti da moze da se skine. Ne zaboravite da zabelezite u koji zleb kaisnika dolazi koji remmen da bi posle mogli da ih vratite na svoje mesto. Remeni su abieno razliCitih veliCina i ne mogu se zamenjivati. Remeni ventilatora, kao veCina delova izradenih od gume, obicno' traju oko tri godine. Remen na ventilatoru moiete da promenite na sledeCi naein: 1. Habanje remena ventilatora najbolje se primecuje ako se pogleda sa donje strane koja dodiruje ileb kaisnika. Uvrnite remen i pogledajte da nema opterecenja. Potralite naprsla iii krta 144

mesta, uljane mrlje, iskrzane ivice, izlizana mesta, zaseke iii uglacane ivice. Aka pronadete bilo koje od ovih ostecenja, zamenite remen. 2. Na mnogim tipovima automobila, remen ventilatora u sistemu za hladenje pokrece i alternator. Ako yam pogonski remeni na drugim delovirna onemogucavaju pristup, olabavite vijke za 'pricvr$Civanje i podesavanje bilo kojim kljucem iii ozubljenim kljllcem sa llmetkom.· Pocnite od remena najblizeg hladnjakll, povucite dec koji je u pitanju prema ventilatoru i skinite remen(e). Proverite da na njima nema ostecenja navedenih u tacki 1. Zamenite ih po potrebi. 3. Olabavite vijak za pricvrsCivanje alternatora (na dnu), kao i vijak za podesavanje (na vrhu). Gumite alternator prema ventilatoru i skinite feruen ventilatora. Napomena: nemajte seCi remen da biste ga skinuli aka yam nov zamenu nije pri ruei. Prilikom kupovine novih remena, proverite da Ii ste uzeli adgovarajucu veliCinu. Napornena: na motorima na kojima se nalazi jedan jedini vijugavi remen za pakretanje svih

za

I

I

SISTEM ZA HLADENJE

ureclaja, remen se moze osloboditi pritiskanjem zateznog kaisnika polugom. Kada pomocu vetikog odvijaea iIi poluge odgurnete unazad zatezni kaisnik, remen se moze skinuti i montirati nov. Nikakvo podesavanje nije potrebno posto ce zatezni kaiSnik automatski podesiti odgovarajucu

zategnutost remeha.

4. Po novo montirajte ventilator i pogonske remene. Poenite od remena koji je najblizi motoru, a zatim idite prema hladnjaku. Napomena: nemojte pokusavati da montirate nov remen prebacivanjem preko kaisnika pomocu

Alat i materijal

• • • • • • • • •

Klesta Odvijac Noz' Posuda Papir za glacanje (»smirgla«) Creva hladnjaka Crevo grejaca Obujmice (»selne«) Zaptivka

odvijaca - to ga moze ostetiti. 5. Kada sve remene vratite na svoja mesta, zateg-

nite ih polugom. Pazite da ne ostetite nijedan dec koji gurate polugom. Dok drzite remen u zategiluto.m stanju, pritegnite vijke za pricvrsCivanje j podesavanje. Podesite z3tegnutost remena da ne bude vise od 1-1,5 em ugiba kada ga pritisnete prstom. Mozete kupiti ureclaj za ispitivanje remena pomocu koga cete moCi preciznije da ih zategnete. 6. Proverite da Ii su svi remeni vraceni na odgo-

varajuce kaisnike. UkljuCite motor i prove rite ih jos jednom. Zategnutost remena treba da se praveri i treCi put. posle tri do cetiri nedelje, zato sto novi remeni ventilatora teze da se istegnu posle montiranja. Preporucuje se periodicna provera femeDa ventilatora. To yam moze pomoCi da izbegnete kvar koji se obicno dogada u najne-

zgodnijem trenutku. Rezervne remene, poluge i odgovarajuce kljueeve ne bi bilo lose stalno imati u automobilu.

Skidanje i namestanje creva evovOdi hladnjaka i grejaea obicno imaju vek VeCina iskusnih mehanicara preprucuje da se sva creva zamene

C trajanja od oka tTi godine.

kada jedno popusti. Time se izbegavaju kasnije opravke i smanjuje mogucnost kvara. U sistemu za hlaclenje ima pet vrsta creva: gomje idonje crevo hladnjaka, dovodno i odvodno creva grejaca i obilazno crevo pumpe za vodu. Zamena creva nije Teska kao sto to moze da se uCini kada se atvori poklopac motora. Upozorenje: ovaj posao treba obaviti kada je motor hladan. Creva se menjaju na sledeCi naCin: 1. Ispraznite sistem za hlaclenje. Ako ste nedavno dodali antifriz i hocete da sacuvate tecnos! za hlaclenje, ispustite je u cistu posudu. Da biste ispraznili sistem za hladenje, skinite poklopac hladnjaka. Klestima alabavite ispusnu slavinu hladnjaka koja se nalazi pri dnu. Napomena: na nekim starijim tipovima automobila ne postoji ispusna slavina na hladnjaku. Da biste ispustili tecnost iz hladnjaka koji nema ispusnu slavinu, moracete da skinete donje crevo hladnjaka.

2. Olabavite obujmice na crevu iii crevima koje nameravate da zamenite. Neke obujmice imaju zavrtanj koji se olabavljuje odvijacem. Obujmice sa oprugom moraju da se pritisnu klestima. Skinite obujmice unazad duz creva. 3. Uvrnite creva da vidite da Ii se krajevi skidaju sa odgovarajuCih prikljucaka. Creva su cesto priljubljena za metal i jedini nacin da ih skinete je da ih odsecete nozem; napravite prorez duzine 10 cm od kraja creva. 4. Ako na prikljucku ima naslaga stvrdnutog cementa, zaptivaca iIi korozije, sastruzite ih ili skinite haTtijom za glacanje, a zatim obrisite. 145

----.--•...

-"--~

STSTEM ZA HLAElENJE

,i

!

r.J

Ccvovodi u tipienom siSlemll za hladcnjc: (I) gomjc i (2) dOlljc crevo hladnjaka. (3) dovodno i (4) odvodna crcvo gr~jac~ i (5) obiiawo crc\'o.

~"""~

~;;;::==~~

,

I S: I

<

I

-i

,

I

\r! L i:iu!

!In

i·

Cevovodi u sislemu za hladenje imaju fazlicite vrstc obujmica. Obujmice sa oprugom sc skid~ju klcsrima (gore). Obujmice sa zavrtnjem (dole) skidaju 5e odvijacem.

146

Da biste zameniii izlizano, pohab::mo iii osteccno crevo (1), istrljajtc prikljuckc h~rtijom za giacanje (2), slavite zaptivku (3) i proveritc da Ii su obujmice cvrsto spojene (4).

1

I

I

mica treba da se nalazi na razdaljini od 2-3 em od kraj a creva.

5. Pokusajte da kupite iIi nabavite odgovarajuce crevo za vas tip automobila. NaznaCite tacno koje crevo ielite. Po'. mogucstvu, ponesite staro da biste ga uporedili sa novim. Ako je u pitanju donje crevo hladnjaka, bice yam potrebno iicano armirano crevo. Ono je predvideno da izdrzi pritisak pumpe za vodu. U slucaju da ne moiete da

10. Ponovo napunite sistem za hladenje i vratite na svoje mesto poklopac hladnjaka. UkljuCite motor i pustite ga da fadi 15-20 minuta dak ne dostigne radnu temperaturu. Proverite spojeve da ne propustaju. Ako je potrebno, ponovo pritegnite obujmice.

nabavite odgovarajuce crevo, kupite elasticno.

Ukoliko je

i~te

duiine i veliCine, elasticno crevo

moze se koristiti umesto odgovarajuceg - originalnog.

6. Kupite nove obujmiee osim ako one sto imate nisu potpuno oCllvane. Uopsteno govoreci, obujmice imaju ogranicen vek trajanja. Pazite da

I

I

Odrzavanje termostata

kupite obujmiee odgovarajuce veliCine. 7. Stavite zaptivac nll ocisceni prikljucak pre nego sto montirate novo erevo da biste bili potpuno sigurni da je spoj dobar.

uCinak motora neposredno zavisi ad P osta radne temperature, termostat - uredaj osetljiv

8. Namestite obujmice na oba kraja creva. 9. Stavite

crev~

na prikljucak, vratite obujmice

na temperaturu - igra glavnu ulogu u sistemu za

na mesto i zategnite zavrtanj. Za opruzne obujmlee koristite klesta za stezanje zavrsetaka. Obuj-

hladenje motora, On delimicno smanjuje protok tecnosti za hladenje do hladnjaka kada je motor

0/

®

0

/

d'

C) ,-

Ii·

I

I

Ii

I

i'~ \ ,!\11'II \

c

,1'1 J

I _________________________

Ii i

J

1III.__________ _ 1m

"I!

t II

!II

,

1\\

~ll I Ii I[.n~ I i r r 1'1 I , Illl J

\ i

I"

J

J

'

,

--------------------------------------------------------~

147

_._.

_,.~

-_""'-1 I II.._UI:; 1'1\.1 c:,

I

.~

U prescku su prikllZllni dci(l\'i lcrmoStJlll, (1) okvir. (2) klip. (3) cilindllf od voska, (4) gumena membrana. (5) Z3vojnll opruga. (6) seog!!.: vcn!iill. (7) zaptivka venlila, (8) zaptivka. (9) obodna zllptivka i (10) pflruomc3. Termostati su osetljivi na promenu temperature tecnosti ZJ hl;ldenje. Oni se zlltvaraju da bi sprecili prolazJk tecnosti kroz hladnjak bua je motor hladan. a otvarllju s!.: da bi propuStili tecnost da cirkulise kana je motor Z;1[!rej3IL

Ala! i ma!erijal

• • • • • • • • • • • • • •

Odvijac Klesta Kljucevi iii k1juc sa ozubljenjem i umecima Cekic Komad drveta Posuda Termometar Komad zice Strugac Termostat i zaptivac Voda Krpe bez dlacica Prstenasti zaptivac Obujmice

148

hladan, Cime se ubrzava proces zagrevanja. Kasnije, kada je motor topao, termostat se sirom atvara da bi omoguCio maksimalan protok tecnosti Za hladenje. Kada je sistcm za hladenje Cist i radi pri normalnim tempcraturama, moze da traje godinama. Mec!utim, on maze da izazove i pregrejavanje iii probleme u vezi sa pregrejavanjem. Aka je termostat stalno otvoren, grejac u automobilu nece proizvoditi dovoljno toplote po hladnom vremenu. Odnosno, ako se ne otvori, izazvace pregrejavanje. Lako je ustanoviti da Ii je termostat ispravan. To se radi na sledeCi naCin:

1. Ispraznite hladnjak u sistemu za hladenje prema uputstvima iz pogJavlja »Ispiranje sistema za hladenje«.

I I

!

!~

I

,;p;:a

SISTEM ZA HLA9ENJE

I I

.I

I

2. Pronadite kuCiste termostata. Termostat je obicno smeSten na bloku motora, na vrhu prednjeg dela, i povezan je sa gomjim crevom hlad..njaka. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor, kuCiste termostata moze da se nalazi na prednjoj iIi zadnjoj strani mot ora. N a nekim vozilima pronaCi cete ga u posebnom'kucistu koje je pricvrsceno za gomje crevo hladnjaka. Pogledajte u fabricki prirucnik ako niste'sigurni gde se nalazi termostat. 3. Skinite obujmicu gomjeg creva hladnjaka sa kuCista termostata. Odvijacem olabavite zavrtanj na obujmici. Ako je u pitanju obujmica sa oprugom, uCinite to klestima. Skinite obujmicu sa creva. Skinite kraj creva sa prikljucka. 4. Skinite dva vijka koja pricvrscuju kuCiste termostata za blok motora. Ako ne mozete skin uti vijke obicnim kljucem, upotrebite ozubljeni sa umetkom odgovarajuce veliCine. 5. Izvucite kuCiste termostata. Ako se zaptivac stvrdnuo. skinite ga tako sto cete staviti komad drveta na kuCiste i lako ga udarati cekicem dok se ne olabavi. 6. Izvadite termostat iz bloka motora i stavite Cistu krpu u otvor da unutra ne bi usIa prljavstina. 7. Odredite temperatumi rasp on termostata. On je obicno naznacen na sam om termostatu. Donja temperatura je tacka na kojoj bi trebalo da pocne da se otvara. Gornja temperatura oznacava polozaj kada je potpuno otvoren. 8. Stavite posudu sa vodom na pee i spustite u nju kuhinjski termometar. Zagrejte vodu do 5-8 °C ispod predvidene donje temperature termostata.

., ,

9. Spustite termostat u vodu pomocu komada zice i nastavite sa grejanjem. Ako se termostat suvise rano otvori, treba ga zameniti. 10. Nastavite sa grejanjem sve dok voda ne dostigne 10°C iznad donje temperature predvidene za termostat. Trebalo bi potpuno da se otvori. Ako se ne otvori, treba ga zameniti. 11. Pre nego sto stavite nov termostat, ostruzite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine bloka motora. Upozoreuje: veCina termostata je slii'na i zato postoji mogucnost da kupite i montirate termostat koji nije predviden za

Tennostat se nalazi u svom kuCiS\u. Da biste doSH do termastata. prvo skinite gamje creva hladnjaka na kuCilllU tennostala kaje se nalazi na vrhu bloka mOlOr;!., Za!im skif'lite dva vijka koji pricvrscuju kuciste za blok motora.

temperaturni raspon vaseg matora. Dobro proverite tehnicke podarke pre nego fro izidete iz prodavnice auto-de/ova. Na poslednjim tipovima auto mobil a koji imaju motor sa elektronskim komandama izuzetno je vazno zameniti termostat onim koji ima odredenu ternperaturu. SuviSe »vruc« termostat moze da izazove »fijukanje« i detonacije u motorn, a suvise »hladan«, moze da ometa rad komandi motora sto dovodi do povecane potrosnje goriva i povecane koliCine izduvnih gasova. 12. Skinite krpu. 13. Stavite termostat na sediste u bloku motora. Neki termostati imaju prirubnicu koja se mora staviti u poseban zleb. Na termostatu pise: »napred«, »gore« i »prema hladnjaku«, Ovaj dec termostata mora da se okrene prema hladnjaku. Ako ne pogledate ove oznake, mogli biste da ga naopacke postavite u kuCiste. Proverite da niste naCinili ovu gresku. Kada 'niste sigurni u koji polozaj treba da postavite termostat, pazite da opruga i radni mehanizam ne budu okrenuti ka hladnjaku (iIi dole u motoru). 14. Kad god montirate nov termostat koristite novu zaptivku. Ona se obicno prodaje sa termo-

149

SISTEM ZA HLABENJE

statoffi. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa abe

strane zaptivke da biste obezbedili dobar spoj. Zatim pazljivo namestite zaptivku preka term 0stata i nosece povrsine bloka malara. 15. Stavite kuCiste termostata preko termostata i zaptivke. Stavite dva vijka na kuCiste i pritegnite ih. Upozorenje: nemojte suvise da ih priteiete. KuciSte termostata maze laka da pukne i da se slomije usled suvise jakog pritezanja.

16. Ako obujmice na crevima nisu potpuno ispravne, stavite nove. Postavite obujrnic'4 na creva i namestite gornje creva hladnjaka preko

kuCista termostata. Pomerajte obujmicu duz creva sve dok ne dade na 2-3 em od njegovog kraja. Ako imate obujmicu sa oprugom, biee vam za ovo potrebna klesta; na obujmicama sa zavrtnjem, cvrsto pritegnite zavrtanj.

17. Kada ste se uveriii da su svi crevni prikijutci sigurni, mozete panovo da napunite sistem za

hiadenje. Proverite da Ii je dobro zatvorena ispusna siavina na dnu hiadnjaka iii da ii je donje erevo hladnjaka sigurno. Napunite sistem mesavinom vode i anlifriza u razmeri 1: 1 pre rna uputstvima iz pogiavlja »Ispiranje sistema za hladenje«.

18. Stavite pokiopae hiadnjaka na svoje mesto. UkijuCite motor i pustite ga da radi 15-20 minuta kako bi postigao normalnu radnu temperaturu. Dok motor jos radi, paiijivo proverite da nema propustanja na spoju izmedu gornjeg creva hi adnjaka i kuCista termostata. Takode proverite ako spoja kuCista termostata i bioka motora. Ako nista ne propusta, posao ja zavrsen. Ako primetite propustanje, pokusajte jos maio da zategnete crevnu obujmicu. Ukoliko do propustanja doiazi na spoju izmeclu kuCista i bioka motora, uzmite kijut odgovarajuee veiiCine i pailjivo okreCite svaki vijak za po jednu cetvrtinu kruga. Ako posie nekoliko zaokreta vijka propustanje ne prestane, moracete da skinete kuCiste i pocnete posao od potetka.

Montirajte tennostat. Gumi!e cistu krpu (1) II olvor i skinit\! slaru zaptivku (2) pomocu nOla iii mugu'::a (3). Namestite nov tcrmostat (4). mmeSlle sredstvo za zaptivanjc sa svih strana nove zaptivke (5) i stavitc jc preko termostata.

150

SISTEM ZA HLAtJENJ

I.

19. Ako nema curenja, iskljucite motor i pustite cra da se ohladi. Skinite poklopac sa hladnjaka. Upozorenje: u sistemu za hladenje ce se zadriati izvestan pritisak. Budite pai.ljivi. Polako odvrCite poklopac hladnjaka do prvog zareza da biste ga uklonil;' Slavile krpe oko poklopca hladn;aka da tdnost za hiadenje ne bi pokuijala napoije i eventuaino vas opekia. 20. Panova prov~rite nivo tecnosti u sistemu za hladenje. Sistem treba da bude napunjen do 2-3 em ispod otvora za nalivanje hladnjaka. Po potrebi dodajte jos tecnosti za hladenje.

21. Vratite poklopac hladnjaka na svoje mesto.

Zamena pumpe Za. vodu

Gore: delay] pumpe za vodu prikazani u'preseku 5U: (1) zaptivka, (2) prcdnja caura, (3) nosac VentilalOra iii pagona. (4) .osovina. (5) kuciSte. (6) zaptivcna prirubnica, (7) otYor za montaiu i (8) (urbina. Pumpa omogucuje kruienje teenoSli za hladenje u motam. U sredini: mnogi novi tipovi aulamobiJa nemaju zaptivke izmedu pumre za vodu i mNora, a umcSl0 toga keristi se silikonsko sredstvo za zaptiV3nje. Kada menjate pumpu za vocu, odlutite da Ii cete panovo upotrebiti sillkonsko srcdstvo za zaptiv;mje iii zaptivku. Na dnu: turbina vodene pumpe (9) usmerava tecnost za hladenje iz hladnjaka ka motoru.

151

Ii

SISTEM ZA HLA£>ENJE

I

~~~~~~~~-----------------------------------------T

r-----------------------------------~®~5-------------~ I

I

T

CD

®

Tipican sklap pumpe La yodu i ventilatora u automobilima "Dienem! motorsa«; (1) zaptivka, (2) turbina, (3) prsten, (4) zaptivka, (5) kuclSle pumpe za vodu, (6) vijci za prievrscivanje, (7) sklop prirubnice i ieZaja, (8) kuisnik, (9) odslOjnik i (10) ventilator.

ad je pumpa za vodu neispravna, iz prostora za

nje motora je moguce, ali pre nego sto do njega dade, obicno se primeti kako pumpa propusta. Drugi znaci kvara su labavi i istroseni leiajevi. Da biste ova proverili, jednostavno iskljuCite motor, a and a pokusajte da pokreeete ventilator naprednazad. Svako pameranje izmedu ventilatora i pumpe za vadu pokazuje da su leiajevi izlizani i da pumpu treba zameniti.

1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac bladnjaka; to ce olaksati ispustanje tecnasti za bladenje. Klestama odvrnite ispusnu slavinu u blizini dna hladnjaka. Aka zelite, pan ova da upotrebite tecnast za hladenje, ispustite je u eistu posudu. Kada je teenost za hladenje potpuno ispustena iz hladnjaka, zavrnite slavinu. Napomena: neki stariji tipovi automobila nemaju ispusnu slavinu na bladnjaku. Da biste ispustili tecnost iz takvog tipa bladnjaka, moracete da skinete gornje crevo hladnjaka kako je opisano u postupku 3.

Zamena pumpe za vadu je posaa koji izgleda tezi nego sto jeste. Sastoji se od skidanja ventilatora, pogonskih remena i vijaka koji· pricvrscuju pumpu za motor. To se radi na sledeCi naCin.

2 .. Zatim cete pomocu kljuca morati da skinete svi: pogonske remene. Detaljan opis ovog posla nalazi se U odeljku »Zamena remena ventilatora«.

Kmotor obieno se cuje kloparanje. Pregrejava-

152

-------------------

, i

~1

!=

·1 ....."""""-~----.--. .

...".',

Il"""""'~-

SISTEM ZA HLAf)ENJE

ip,:;:.;'_----------~-------=:.=.:..::::!!!..!:=.!..===

, ,

@

/

/

o

3. Skinite sve cevovode spojene sa pumpom za vodu. Moze da ih bude tIi: donje CIevo hladnjaka, crevo grejaca i obilazno crevo. Sva creva treba da

obelezite da biste posle znali gde da ih vIatite. Na

I

I

crevirna sa obujrnicom na zavrtanj, olabavite

odvijacem zavrtanj i izvucite obujmicu duz creva. Kada imate obujmice sa oprugom, pritisnite im krajeve klestima da biste ih skinuli sa creva. Kada sklonite obujmice, pokusajte da skinete creva sa prikljucaka. Ovo moze da zahteva malo vise snage. Ako vam to ne pode za rukom, mOIacete da ih isecete ostrirn nozern. U tom slucaju creva

I I

. I

j

I I

se moraju zameniti.

4. Kljucem skinite vijke koji pricvrscuju ventila-

i

II

W~

tor za pumpu za vodu. Napomena: ako vas automobil ima elektricniventilator, mOIacete da iskIjuCite elektricnu instalaciju. Na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju poprecno postavljen motor, necete morati da skidate ventilator, osim ako yam nije potrebno vise prostora da biste dosli do pumpe za vodu. 5. Kljucem sa ozubljenjem i odgovarajuCim umetkom skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za vodu. Treba da ih ima cetiri do sedam. 6. Izvucite pumpu. Napomena: u retkim slucajevirna moze da bude potrebno da skinete hladnjak da biste dosli do pumpe za vodu, odnosno da skinete masku, creva i nosace hladnjaka.

153

t

"'"

SISTEM ZA HLAf>ENJE

10. Namestite ventilator iii kaisnik na novu Ala! i ma!erijal

pumpu za vodu i namestite vijke za pricvrsCiva-

• • • • • • • •

isecete, moracete da montirate nova prema uputstvima iz odeIjka »Skidanje i narnestanje creva«. Obavezno koristite nove obujrnice za creva ukoliko stare nisu potpuno ocuvane. Izgrebite iIi ski-

nje. Dobro ih pritegnite kljucem.

Klesta Kljucevi Odvijac Ostar noi Kljuc sa ozubljenjem i umeeima Grebac Poluga Uredaj za ispitivanje pritiska u sistemu za hIadenje • Pribor za ispitivanje antifriza • Posuda • Krpa bez dlaCiea • Sredstvo za zaptivanje • Pumpa za vodu sa zaptivkom • Crevo grej aca • Crevo hladnjaka • Hartija za glacanje (»smirgIa«) . ' Antifriz • Voda 7. Stavite krpu koja nema dlaCiea u olvor u kome je bila pumpa. Grebacem skinite staru zaptivku i sredstvo za zaptivanje sa nosece povrsine pumpe

za vodu na bloku motora. Pazite da yam komadiCi stare zaptivke ne upadnu

U

otvor gde se pumpa za

vodu pricvrscuje za blok motora. SkIonite krpu kad zavrsite struganje.

8. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa ODe strane nove zaptivke koja je u dodiru sa bIokom motora. Stavite zaptivku na povrsinu bloka motora gde stoji pumpa. Nanesite sredstvo za zaptivanje i na drugu stranu zaptivke. Napomena: ako umesto zaptivke koristite silikonsko sredstvo za zaptivanje, nanesite ga u vidu trake od oko 3 mm dui 'aodirne povrsine pumpe za vodu, kao i oko, unutra i spolja otvora za vijke.

9. Stavite novu pumpu za vodu preko zaptivke na predvideno mesto u bloku motora. Namestite rukom vijke za pricvrsCivanje pumpe za vodu i pritegnite ih. Upotrebite kljuc sa ozubljenjem i odgovarajuci umetak da biste dobra pritegli vijke. Upozorenje: pumpe za vodu su po izgledu veoma sliene, te zato dobro prover;te da Ii ste kupi/i pumpu koja odgovara vatem automobilu. Ako moiete, ponesite staru u prodavnicu auto-delava. Napomena: ako umesto nove pumpe montirate popravljenu, potrosicete upola manje novea. Popravljena pump a ee raditi isto kao i nova. 154

11. Vratite sva ereva. Ako ste neka morali da

nite hartijom za gIaeanje ostatke sredstva za zaptivanje sa povrsine na kojoj s'e crevo montira. Swvite oa svako crevo DOVil obujrnicu. Aka se panovo koriste stare, pazite da ih stavite na creva pre nego 5to ih montirate. Namestite svako crevo

na odgovarajuCi prikIjucak i pavueite obujmice da dodu na 2-3 em od kraja ereva. Ako na obuJmleama postoje zavrtnji, dobro ih zategnite. Kod obujmiea sa aprugom za pritezanje biee vam potrebna kleSta. 12. Posle ovoga mozete da zamenite .pogonske remene. Za ovaj posao ce yam biti potrebna poluga. Detaljan opis zamene rem~na nalazi se u odeljku »Zamena remena ventiiatora«.

13. Napunite hladnjak tecnoseu za hladenje koju ste ispustili kako je opisano u tacki 1. Ako je nivo teenosti u hladnjaku nizak, dodajte novu teenost. Dodajte mesavinu antifriza i vade u razmeri 1:1. Ako ielite da prove rite stepen zastite od zamrzavanja koju pruza antifriz, pomesajte novi antifriz

sa starom tecnoscu za hlaoenje. Ueinite ovo posto ste vozili auto mobil oko 20-30 minuta. Upotrebite pribor za ispitivanje antifriza da biste odredili stepen zastite od zamrzavanja prema uputstvima datim U odeljku »Pravera tecnosti za hladenje«.

14. Vratite na mesto poklopae hladnjaka.

:

15. Upalite motor i vizuelno proverite da ne propusta.

i

Zamena cepova na bloku motora

(

ko eep na bloku vaseg motora propusta, najga zamenite novim. Sredstva za zaptivanje mogu da posluie kao privremeno resc-

A bolje je da

!

i

i- pw SISTEM ZA HLA£lENJE

CD

IbJlI

I

®

CD

II

,I

!

Cepovi su obitno smdlcni sn stranc blob motor", Da hi~te z~lmcnili ccp kojl propus(:J. (1). gurnite ga s jednc ~tr<1ne odvijaccm iii probojccm (2), i izvadite ga napolje iz otvma (3).

Alat i materijal

Ii

• • • • • • • • • •

Posuda Klesta Ceki': Rucna svetiljka _ Hartija za glacanje (»Smirgla«) Probojac Odvijac Sredstvo za zaptivanje Antifriz Voda

i

nje, ali ce _pre iii posle cep pan ova poceti da propusta. Cep koji propusta zilmenicete na sledeCi nacin:

i

1. Kadaje motor ohladen, skinite poklopac hladnjaka, a onda otvorite ispusnu slavinu na hi adnjaku da biste ispraznili sistem za hladenje.

2. Kod nekih tipova motora do cepova se maze doC! sarno aka podignete prednji deo automobila iii aka koristite platforme. Automobil parkirajte na ravnom tiu, aktivirajte rucni kocnicll, a menjac (rueni - mehanicki) stavite u brzinu iii u poloiaj za parkiranje (automatski). Tek tada podignite prednji deo i poduprite ga postoljima. 3. Pronaaite cep koji propusta i pailjivo proverite da Ii na bloku motora ima korozije iii tragova tecnosti za hlaaenje. Dok radite ispod automobila, upotrebljavajte rucnu svetiljku. 4. Da biste skinuli cep koji propusta, uterajte pomocu cekica probojac ili odvijac kroz jednu stranu cepa. U nekim slucajevima, probojac cete morati da izvucete pomotu klesta. Aka koristite odvijac, odnosno kada njime probijate cep, upotrebite ga kao polugu da biste izvadili cep napolje. Da ne biste ostetili dodirne povrsine izmeau cepa i bloka matara, ne pokusavajte da gurate polugu izmedu cepa i bloka kada skidate cep.

s. Posta ste skinull cep, pailjivo otistite i pregledajte otvo[. OCistite sve tragove tecnosti za hlade155

--,

i

Ii

SISTEM ZA HLAE>ENJE

nje, masti i otpadaka, Ako je potrebno,lako protrljajle hartijom za glacanje ivice otvora da biste skinuli povrsinsku koroziju. 6. Postoji nekoliko vrsta cepova. i\.ko montirate melalni cep, kakav je bio originalan, nanesite sredstvo za zaptivanje na ivice cepa i pailjivo ga . gurnite na mesta, pazed da se pri tome ne izokrene iii iskrivi. Kad cepava sa zaptivnim prstenovima od gume, nije potrebno sredstvo za zaptivanje. Sarno namestite cep u OtVOT i zateiite vijak sve dok se cep ne uevrsti.

1

I II

7. Panovo napunite sistem za hladenje mesavinom antifriza i vode u razmeri 1: 1. Ukljutite motor i pustite ga da radi dok se ne zagreje. Po potrebi dodajte rashladni fluid u sistem za hladenje. 8. Vralite na mesto poklopac hladnjaka i ostavite motor da radi nekoliko min uta da bi se unular sistema za hladenje stvorio pritisak. Zatim ugasite moto~ i proverite da Ii negde propusta.

Zamena hladnjaka AlaI i materijal

•• Posuda Klesta • Kljucevi

•• Odvijac Antifriz • Voda

ada prilikom provere sistema za hladenje

Kotkrijete curenje iIi ostecenja na hladnjaku,

vreme je da ga popravite iIi zamenite novim. Manja ostecenja- i curenje mogu najcesce da se poprave uz minimalne troskove, ali veca ostecenja zahtevajuj vetu popravku iii kupovinu novog hladnjaka. Stavljanje novog jezgra znati skidanje spoljasnjih rezervoara sa starog hladnjaka i njihovo .montiranje na novo jezgro. U mehanicarskoj radionici ce vas ovo kostati manje od kupovine novag hladnjaka jer kupujete sarno novo jezgro i placate fad. MeCiutim, aka su rezervoari neupotrebljivi, jedino sto vam preostaje jeste da zamenite ceo hladnjak. Novi hladnjaci mogu da se nab ave u radionicama za popravku hladnjaka,

156

Da biste skinuli hladnjak sa automobila sa prcdnjim pogonom kod kojih je mOlor poprecno postavljcn, iskljuci!c ereva sa hladnjaka, zatim skinite ventilator i rnasku ventilatora. Skinite prikljutke sa dodatne posude za h!adenje, bo i svc spojnice, poklopce i vijkc knji prievrstuju hladnjak za ram. Tada bi trcbalo da sc izvadi iz automobila.

SISTEM ZA HLADENJE

'I'

.I . .I

Ii 1

!

157

SISTEM ZA HLADENJE

kad prodavaca automobila i u veCini prodavnica autodelova. Polovni hladnjaci takode mogu da se nab ave po umerenim cenama na otpadu, ali kupovina polovnog hladnjaka moze da bude ,rizicna posta se ne vidi koUka je OCllvan iZDutra. Ako se ipak resite da uzmete polovan hladnjak, obavezno trazite garanciju. Zamena hladnjaka nije teiak posao, pogotovu na automobilima sa prednjim pogonom koji imaju popreeno postavljen motor, posta na njima obieno nema okvira vent!latora koji treba skidati. Popravka hladnjaka je vee nesto drugo. Ukoliko nemate dosta iskustva sa lemljenjem gvoZda, tu opravku najbolje prepustite radionici za opravku hladnjaka. Na hladnjacima ad aluminijuma, mesta koja propustaju ponekad se mogu popraviti posebnim epoksidnim lepilom ukoliko su ostecenja mala, ali ako su ostecenja velika, jezgro treba da se zameni.· Opravku hladnjaka ce najbolje obaviti strucnjak koji moze da ispita hladntak na pritisak i da odredi njegovo pravo stanje. Sto se tice zamene hladnjaka, to maiete da uradite sami aka sleoite sledeea uputstva: 1. Kada se motor ohladi, skinite poklopac i otvorite ispusnu slavinu na hladnjaku da ispraznite sistem za hladenje.

redom. Ponovo napunite sistem za hladenje svezorn mesavinom antifriza i vade, zatim ukljuCite motor i proverite da negde ne propusta. Aka hladnjak ima okvir za ventilator, ne zaboravite da ga vratite na svoje mesta. Aka zaboravite, smanjice se ucinak ventilatora sto moze dovesti do pregrejavanja. Napomena: aka se hladnjak menja zato sto je star, trebala bi da pailjiva proverite creva hladnjaka i grejaca, pogonske remene i spojnicu ventilatora, kao i da zamenite sve de love koji nisu ispravni.

Grejaci AlaI i malerijal

• • • • •

OsiguraCi Regulacioni ventil grejaca Antifriz Voda Krpe

2. Skinite gomje i donje crevo sa hladnjaka. ez obzira kaliko vam to izgledalo cudno, gre-

3. Aka vase vozilo ima automatski menjac, iskIjuCite vodove za hladenje ulja u menjacu sa hladnjaka i zatepite ih da teenost iz menjaea slueajno ne bi iscunla napolje.

4. Skinite okvir ventilatora (ako postoji). 5. Skinite elektricni ventilator (ako postoji). 6. Skinite dodatnu posudu (rezervoar) za recirkulaciju tecnosti sa bladnjaka iIi iskljuCite crevo koje vodi od poklopca hladnjaka do dodatne posude. . 7. Skinite vijke koji drie gomje nosaee hladnjaka, a zatim i nosace. Posle toga, veCina hladnjaka moie da se izvadi iz prostora za motor. Na ostalirria se moraju skinuti vijci sa strane hladnjaka iii vijci koji pricvrseuju nosace. Upozorenje: pazite da ne ostetite hladnjak ukoliko nameravate da ga opravite. 8. Da biste ponovo montirali opravljen iii nov hladnjak, ponovite data uputstva obrnutim

158

Bjac automobila je sastavni deo sistema za hlad-

enje motara. Kao sto je naznaceno u prirucniku za vas automobil, periodicno odrzavanje ce osigu-

rati da sistem grejanja bude godinama ispravan. Sistem grejanja je, u stvari, prilieno jednostavan. Sastoji se od snopa cevi kroz koje protice zagrejan rashladni fluid iz sistema za hladenje motora. Preko snopa cevi (jezgra) grejaea struji vazdub koji se zagreva i raspodeljuje u kabinu automobila iii prema vetrobranu. Ventilator za potiskivanje vazduha pokreee elektromotor, a obicno se nalazi ispod table sa instrumentima. U sistem za grejanje spada i regulacioni ventil grejaca koji odreduje potrebnu koliCinu toplote, kao i klapne i otvori koji sIuze za usmeravanje zagrejanog vazduha. Sis tern za grejanje moze da radi pomoeu vakuumskih iIi kablovskih komandi. Da bi ste utvrdili koji se sistem nalazi u vasem automobilu, obratite painju da Ii sistem radi kada je motor iskljucen. Vakuum nastaje kada motor radi, te vakuumski sistem ne moze da radi ako matar nije ukljucen. Ako imate kablovske komande, proverite da Ii se ruene komande slobadna pokrecu uz mali otpor.

:

,:

ll~ _ ..~ i

Gn:janjc: (1) poklopac hladnjka, (1) ckspanzioni sud, (3) ventilator, (4) hladnjak, (5) ventilatorski remen, (6) vod za rashladni fluid, (7) ispusna s]avina, (8) donje crevo hladnjaka, (9) vodeni omotac, (10) creva grejaca, (11) odvodna cev nn bloku matora, (12) motor ventila!ora grejaca, (13) jezgro grejaca, (14) cep na bloku motora, (15) glava cilindra, (16) termosfat, (17) gamje crevo hladnjaka i (18) pumpa za vodu,

To znac; da su kablovi jos spojeni. Na automobilima sa vakuumskim komandama, pregledajte sva vakuumska creva kako u prostoru za motor, tako i ispod table sa instrumentima da biste se uverili da nema popucalih mesta iii labavih spojeva. Ako je motor ventilatora grejaca bucan, najcesee je bolje da ga zamenite nego da pokusate da ga opravljate. S obzirom da je motor ventilatora smesten u tesko pristupacnom prostoru, mozda bi bilo bolje da se obratite strucnjaku da to uradi. Medutim, ako ventilator uopste ne radi, proverite prvo osigurac koji regulise rad njegovog motora. Obicno se nalazi zajedno sa ostalim os iguraCima ispod table sa instrumentima. Ukoliko je potrebno, zamenite ga odgovarajuCim pre nego sto pocnete ista da popravljate na sistemu.

Curenje rashladnog fluida cesto predstavlja problem u sistemu za grejanje. Kao sto se kod sistema za hladenje motora koriste ereva i spojevi koji ponekad propuStaju, isto se dogacla i u sistemu za grejanje. Kadgod se ereva grejaca pohabaju iii spojevi olabave, rashladni fluid euri napolje. Smanjena koliCina rashladnog fluida negativno utice na grejanje. Odavanje top late grejaca maze da postane nestabilno, a moze da dade i do potpunog gubitka toplote. Stoga sva ereva i spojevi treba da budu ispravni da bi i grejac ispravno radio. Pre nego sto pocnete da proveravate sis tern za grejanje, proverite da Ii je sistem za hladenje (hladnjak) pun rashladnog f1uida. Ako u sistemu za hlaclenje postoji dodatna posuda za reeirkula159

~S!.::IS!.!T.!:Eo!!M~Z~A....!.H!!-L~A;fJ-;E~N~J~E=---_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _-lli

r\,

ciju rashladnog fluida, proverite nivo tecnosti u njoj i po potrebi je napunite do predvidenog nivoa. Ako u sistemu za hladenje ne postoji dodatna posuda za recirkulaciju rashladnog fluida, skinite poklopac hladnjaka i po potrebi dodajte rashladni fluid sve dok nivo ne bude bio 2-3 em ispod iviee otvora za nalivanje_ VeCina proizvodaca preporucuje da se tecnost za hladenje sastoji od mesa vine antifriza i vade u razmeri 1: 1. Upozorenje: nikada ne skidajte poklopac hladnjaka kada je sistem zagr-ejan. Taj poklapac, u stvari, treba uvek obazrivo da skidate. Posta sistem radi pod pritiskom, vruca teenast za hladenje maze da iz/eti napolje i da vas opasno opeee aka nepazljivo skidate poklopac. Ako morate da otvorite poklopae dok je sistemzagrejan, upotrebite nekoliko krpa da biste se zastitili_ Pritisak u hladnjaku se smanjuje na dva nacina u zavisnosti od tip a poklopea hladnjaka. Kod nekih tipova automobila na poklopeu hladnjaka nalazi se posebna poluga iii dugme. Ako podignete polugu iIi pritisnete dugme, pritisak u hladnjaku se smanjuje_ Na drugim tipovima automobila, poklopac hladnjaka

!

!,

Aka je jezgro grejaca zapUSCrlO, to se ponekad moze popraviti ispiranjem sistema Zll hiadenjc. Usmerivat vode (1) na O\voru za nalivanje hladnjaka odvodi vodu koja je sluiila Zll ispirnnje (2).

konstruisan je tako da moie da se okrene do zareza u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu_ Kada se pritisak smanji, pritisnite poklopae nadole i okrenite ga u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste ga skinuli.

,i i, , i

l ;

(1) pode,savanjc temperature, (2) podesavanje provetravanja, (3) podeSavanje ventilalora, (4) kanai grejaca, (5) ventilator, (6) ispust za 5Vei vazduh. (7) kanal za svci vazduh. (8) kana! grejaca staklu i (9) ispusti za gn::jac Slakla (vctrobralla). Sistem za grejanje rasporeduje zagrcjan vazduh u kabinu vozila

160

I

Ii.,

.. Provera rada grejaca

Pre nego sto pocnete proveru sistema grejanja, motor treba da dostigne norm aInu radnu temperaturu, te stoga treba da radi oko 20 minuta. Prover;' da Ii grajac nedovoljno radi, odnosno da Ii uopste radi, moze da se obavi na sledeci naCin: 1. Proverite da Ii tecnost za hladenje struji kroz jezgro grejaca. Prvo ukljuCite grejac na VTuCe.

Opipajte oba ereva grejaca. To su dugacka ereva koja izlaze iz motora i spajaju jezgro grejaca kod protivpozame pregrade, sa strane na kojoj se nalazi motor. Creva grejaca najcesce imaju prec-

nik od oko 2-3 em. Kada je sistem za grej,anje ispravan, oba ereva treba da budu vruca. 2. Ako su creva sarno topla (iako u hladnjaku ima rashladnog fluida, a motor je postigao radnu temperaturu), mazda vam termostat u sistemu za hladenje nije ispravan. To moze da sprecava rashladni fluid da dostigne odgovarajueu temperaturu. Zamenite termostat prema uputstvima iz odeljka )Odrzavanje termostata«,

iIi je sarno toplo, mazda je jezgro grejaca blokirano. avo ponekad moze da se otkloni ispiranjem eelog sistema za hladenje odgovarajuCim sredstvom koje maze da se nabavi u prodavnicama

auto-delova. To maiete da uCinite na osnovu uputstava u odeljku dspiranje sistema za hladenJe~(.

'l,

3. Ako sistem u vasem automobilu radi pomocu vakuuma, zamolite nekog da yam pomera' komandu za temperaturu od najnize do najvise dok motor radio Posmatrajte regulacioni venti!. 4. Ako ne radi, prove rite i po potreb; popravite vekuum (zaptivenost instalaeije). Mozete i da zP'l1enite regulacioni ventil grejaca. Da biste to ucinili, ispraznite hladnjak, skinite creva spojena za regulacioni ventil grejaca i izvadite ·ventH iz leiista. Ponovite postupak obmutim redom da biste montirali nov ventil (nabavlja se u prodavnieama auto-delova). Provera klapni

budete sigumi da tecnost za hladenje struji kroz sistem. Ali ako i dalje nema toplote, znaci da jedna od klapni ne radi kako treba. Klapne mogu da budu u obliku poklopca iIi sa Iopatieom koja usmerava vazduh koji izlazi iz toplotnog kana1a u unutrasnjost kabine vozi1a, Ako se ne otvaraju i zatvaraju kako treba, topao vazduh neee biti pravilno usmeren u kabinu (iIi mozda nece moei da se iskljuCi). avo se proverava na sledeei nacin: l. Duz toplotnog kanala (obicno se nalazi ispod table sa instrumentima) potrazite jednu iii vise klapni.

Provera komandi grejaca

2. Proverite da 1i se siobodno pokrecu u sarkama.

Neki tipovi auto mobil a imaju regulaeioni ventil grejaca pricvrseen za jedno od ereva grajaca (obicno dovodno). Pronadite taj ventil tako sto cete pregledati ereva od jednog do drugog kraja. Aka je crevo grejaca vfuce sa jedne strane ovog ventila, a sarno toplo (iii hladno) sa druge, kvar moze da bude na samoin ventilu, ukoliko nisu neispravni kabi iii vakuumski sistem. To eete

3. Ako se sistemom upravlja preko kabla, proverite da Ii je kabl dobro spojen sa klapnama.

komandu za temperaturu ad najnize do najviik

4. Ako se klapne pokrecu vakuurnom, proverite zaptivenost cevovoda i opravite ih i zamenite sva neispravna vakuumska creva. .

Ponekad sistem za grejanje sve vreme proiz-· vodi toplotu bez obzira u kom polozaju se nalaze komandne poluge. U tom slucaju, proverite rad regulaeionog ventila grajaca kako je vee objasnjeno. Ako je venti I zaglavljen u otvorenom polozaju, a komande za ventil rade, neka vam strucnjak zameni venti!. Takode prover;te klapne. 161

_ _ ...

;

2. Prove rite spojeve kablova na krajevima. Ako su evrsti, kabl je iskidan i mora ga zameniti mehaniear. U protivnom, popravite spojeve.

4. Medutim, aka ispiranje nije pomoglo, jezgro

1. Ako grejae u vasem automobilu radi pomocu kabla, zamolite nekoga da u automobilu pomera

,..

III

grejaca cete po svoj priliei morati da skinete i da ga odnesete na popravku u radionieu.

utvrditi na sledeCi naCin:

i .

c.• ·. c:.

dok vi pazljivo posmatrate regulacioni venti!. Ako se kabi ne pokrece, znaCi da je iskidan iIi da se olabavio na kraju poluge.

Aka su oba creva grejaca vfuca, motete da 3. Aka je jedno crevo grejaca vfuce, a drugo nije,

1~

'~ i

SISTEM ZA HLAf)ENJE

;1

f, !

1

SISTEM ZA HLADENJE

I

\ o

Sastavni deloy! tipicnog klima-urcdaja: 01 poklopac hbdnjaka. (2) sabirnik- susac, (3) kontrolno okce, (4) motor ventilatora, (5) ispust, (6) komandc, (7) kontrolni vodovi, (8) kana!, (9) kompresor i (10) kondenzator. lake preporucujemo da popravku klima-uredaja prepustite kvalifikovanom mehanicaru, mazcte ipak izvrSiti neke osnovne provcre sistema.

Ako se ne zatvaraju kako treba, toplota ce stalno prodirati u kabinu. 105 jednom proverite komande, naroCito da se klapne nisu izvitoperile iIi da se sarke nisu zaglavile. Ako ne moiete da zatvorite klapne kako treba, neka ih pogleda mehanicar.

Klima uredaj driavanje i opravke klirna-uredaja u automo-

O bilu zahtevaju velika znanje i iskustvo, a i poseban alat. Radovi na klima-uredaju mogu da 162

budu opasni ukoliko niste dovoljno iskusni. Zbog toga veCina mehanicara-amatera prepusta posao oko klima-uredaja strucnjaeima. Medutim, ponesto moiete i sami da uradite. U te radove spadaju i provera pogonskog remena i spojniee kompresora, kao i napunjenost sistema. Moiete i da ponovo napunite klima-uredaj tako !ito cete sami dodati rash)adno sredstvo u sistem. Na sliei je prikazan tipican klima-uredaj na kome je pokazano koliko je komplikovan. Oa Ii cete se upustati u nesto vise od oSflovnih provera zavisi od nivoa vaseg znanja, a u izvesnoj meri i od hrabrosti. Skrecemo painju da se za klirnauredajekoristi rashladno sredstvo R-12. poznatije po fabrickom nazivu freon. Aka freon dode u

,

,-,;

SISTEM ZA HLA£lENJE

Alat i materijal

• • • • • • • •

Zastitne naocare Radne rukaviee Uredaj za ispitivanje remena Okasti kljuc Poluga Pogo~nski remen klima-uredaja Osiguraci Krpa

dodir sa kozom, moze da izazove ozbiljne promrzline. Ako yam prsne u oei, magao bi da izazove slepilo. Ako se odlucite da napunite sami klimauredaj, moracete da rukujete bas tim sredstvom. Ako se ipak resite da kupite pribor za punjenje, treba pailjivo da se pridrzavate uputstava proizvodaca (veCina nesrecnih slucajeva desava se zbog nepostovanja uputstava). Mi yam ipak preporucujema da klima-uredaj prepustite profesionalnom mehanicaru. Paseban alat, merni instrumenti i vakuumska pumpa potrebni za ovaj ozbiljni posao na klima-uredaju sllvise su skupi za mehanicara-amatera koji ga koristi vrlo Tetko. Ukoliko sumnjate da vas klima-uredaj ne radi kao sto bi trebalo, ovih nekoliko osnovnih stvari maiete da prove rite pre nego sto odvezete automobil na popravku. Upozorenje: kadkod radite bila sra u vezi sa klima-uredajem, budite veoma pailjivi i obavezno stavite zastirne naocare i zastitne rukavice. Provera pogonskog remena Pogonski rem en klima-uredaja proverava se na sledeCi narin:

!

I

I

1. Stavite zastitne naocare i rukaviee. Otvorite poklopae motora na automobilu i pronadite pogonskiremen klima-uredaja. Taj remen mnogi nazivaju »ventilatorskim remenom«. On zaista liCi na remen ventilatora ali, ako pailjivo pogledate, videcete jedan remen koji se pokrece sa kaisnika na prednjem delu sa donje strane motora i koji maze ali ne mora da ide oko ventilatorskog kaisnika ka kompresoru klima-uredaja. KompreSOT je abieno smesten sa strane motara, na suprotnoj strani alternatora. Na kompresor, koji liCi na motor, pricvrscena je jedna velika i jedna mala

eev, kao i kaisnik prema prednjem kraju. Kompresor je najvazniji dec klima-uredaja koji mora da fadi odgovarajucom brzinom da bi sistem radio. 2. Proverite pogonski remen klima-uredaja da vidite da Ii je dobro zategnut. On ne bi smeo da ulegne vise od 2-3 em kada ga pritisnete prstom na otprilike polovini postrojenja izmedu kaisnika kompresora i pogonskog kaisnika. Zategnutost _remena moze da se proveri i pomoell instrumenta za ispitivanje kaji se maze nabaviti u veCini prodavnica auto-deleva. 3. Ako je ulegnuce veee od 2-3 em, okastim kljucern olabavite vijke koji pricvfscuju kompresor za nesace. 4. Posto ste olabavili vijke, povueite polugom kompresor napolje da biste zategli kais. S. Penovo pritegnite vijke Dasaca kompresora. 6. Dok to radite, prove rite remene ventilatora. kaa i sve astale, da nisu naprsli, rasenjeni iii pohabani. 7. Promenite svaki remen koji vam izgleda Slimnjivo. Uputstva za skidanje i montiranje nalaze se u odeljku "Zamena pogonskog remena alternatora« u poglavlju "Sis tern punjenja« i U odeljku »Zamena remena ventilatora« u aVOID poglavlju. Kada su pogonski remeni zategnuti i ispravni, ukljucite motor i ukljuCite klima-uredaj. Trebalo bi da cujete spojnieu kompresora kako se ukljueuje. Kao sto je vee pomenuto, kompresor ima pogonski kaiSnik na prednjem kraju. Ovaj kaisnik se okrece dok motor automobila radio Kada ukljuCite klima-uredaj, magnetna pogonska spojniea se aktivira (treba da se cuje skljoeanje) i kompfesor pocne da radio Provera spojnice kompresora Da Ii je spojniea kompresora ispravna, moiete da proverite na sledeCi naCin:

1. Zamolite nekoga da sedne u automobil i da ukljucuje i iSkljucuje klima-uredaj dok je motor ukljucen, a vi za to Vfeme osluskujte rad pogonske spojniee kompresora. 2. Ako ta spojniea nije ispravna, prove rite da nije pregoreo osigurac. On moze da se nalazi sa osta-

163

®

.,,,,,,,,,,,,,,,,, . ,,,,,,,,,, ["""""''''''''''''''''''''1 ."" . ", . "",,,,,,,,,,,,,,,

®

• ~==.=============.~~.

Put rashladnog fluida kroz klima-urcdaj. lsparivac (1) hladi vatduh (rashladni fluid apsorbuje wr10tu wkom isparavanjJ). Rashladni fluid latim prolazi kroz kompresor (1) i ide do kondenzatora (3). Legenda: gas pod visokim priliskom (4), tecnost pod visokim pritiskom (5). tecnost pod niskim pritiskom (6), gas pod niskim pritiskom (7).

lim osiguraCima ispod table sa instrumentima iIi II jednom od pravodnika koji vode ka kompresoru. Tacna mesto na kame se nalazi osigurac naznaceno je u prirucniku za vas automobil. Ako osigurae ispod table sa instrumentima nije pregoreo, pronadite linijski osigurac na provodnikll koji vodi ka kornpresoru. On se obicno nalazi u malom crnom nosaCll osiguraca koji se otvara tako sto se jedan kraj okrene.

I

Provera napunjenosti klima-uredaja

3. Zamenite neispravan osigurac novim iste jacine. Jacina osiguraca je na njemu naznacena. Aka niste sigurni koji osigurac da uzmete, proverite po novo u prirucniku za vas autornobil.

Ova provera klirna-uredaja vrsi se iz kabine u automobilu. Posto ukljucite klima-uredaj, obratite painju na kolicinu vazduha koji prodire kroz otvore za vazduh ako table sa instrurnentima iii gde'su vee smesteni. Okrenite prekidac za ventilator u svaku brzinll da biste proverili protok vazduha. Ako vazduh ne izlazi iz otvora razlicitim jacinama, proverite 05igurac ventilatora. Obicno se nalazi na tabli sa osiguraCima ispod table sa instrumentima. Aka nije u pitanju neispravan osigurac, potrebno je da vam strucnjak pregleda motor ventilatora,

4, Ako kom presor ne radi ni posto ste proverili i zamenili osigurac, potraiite po moe strucnjaka za klima-uredaje.

Ako ni jedna ad izvrsenih provera nije otkrila kvar, a klirna-uredaj i dalje ispusta topao vazdllh iIi sarno neznatno hladan vazduh, f:!roverite jos i

,

164

j

Ii

..---------------------~~!j

SISTEM ZA HLADENJE

kontrolno okee da biste utvrdili da Ii je uredaju potrebno punjenje. To se radi na sledeCi natin: 1. Kontrolno okce je smesteno na deiu koji se

naziva sabirnik iii na jednom od vodova koji idu do ovog dela. Sabirnik je dugaeak eilindriean uredaj koji liti na termos-boeu. Obieno je spojen sa kondenzatorom. posebnim hladnjakom klimauredaja. On se' najeesce nalazi ispred hladnjaka sistema za hladenje. Napomena: mnogi klimauredaji nemaju kontrolno okee, stoga jedino pomocu instrumenta za ispitivanje k1ima~ureoaja moze precizno da se utvrdi da Ii je napunjen, ali i

taj posao je najbolje prepustiti struenjaku. 2. Kontrolno okee je obieno prljavo i mora prvo da se oCisti.

3. Ukljueite motor i klima-uredaj i posmatrajte kontrolno okee. Prvih nekoliko minuta posta ste ukljutiii uredaj, trebalo bi da primetite sitne mehuriee kako prolaze ispod kontrolnog okecta. Medutim. ako se mehuriCi vide i dalje, posle otprilike 5 minuta rada, znaCi da uredaj propusta i da u njemu nema dovoljno rashladnog sredstva. Uredaj u takvom stanju neee dobro da hladi. Ako je u tome problem, trebalo bi da strucnjak proveri gde uredaj propusta i da popravi ta mesta. kao i da napuni uredaj sredstvom za hladenje. Do veCine problema u vezi sa klima-uredajima dolazi usled eurenja u uredaju. To cesto prouzrokuje zaptivke koje su se istrosile tokom upotrebe. Preko eele godine, eak i zimi, trebalo bi svake druge nedelje da ukljuCite klima-uredaj da radi nekoliko minuta. Medutim, cak i u tom slucaju, klima-uredaj bi bar jednom godisnje trebalo da pregleda strucnjak.

Punjenje klimauredaja

Alat i materijal

• • • • •

Crevo za punjenje sa ventilom Freon Zastitne naoeare Zastitne rukaviee Kljuc iii kldta

Isto tako ne treba zaboraviti da manjak rashladnog sredstva u klima-uredaju znati da on negde propusta. Punjenje moze privremeno da povrati moe hladenja, ali freon ce na kraju ipak isteCi ako se mesto koje propusta ne opravi. Strucnjak moze da pronade to mesto pomocu elektronskog detektora. To moze da se uCini i pomocu obicne sapuniee - sarno pagledajte ima Ii mehuriea - ali ne pakusavajte sami da opravljate ovaj kvar. Ureclaj je pod 'pritiskom i mora se sigurna isprazniti pomacu vakuum-pumpe da bi se uklonili svi tragovi vazduha iIi vlage koji bi magli da davedu do korozije iii da uticu na efikasnost hladenja. Prilik9m punjenja klima-uredaja, freon se dodaje Srederovom ventilu na strani niskog priti· ska. Ovaj venti! moze se naCi na usisnom otvoru

kompresora iii usisnom vodu kaji povezuje isparivac i kompresor. Aka uredaj jas radio usisni vod pod niskim pritiskom mazete pronaCi ako opipate kompresorska ereva. Ono hladnije je usisni vod. Upozorenje: pazite da ne prikljuCite crevo za punjenje na taj vod. VeCina prikljL/taka Srederovag ventila na usisnim i odvodnim cevima je iz predostroinosti napravljena u razliCitim veliCinama da se slucajno ne hi pomesale.

Uredaj se puni na asnovu uputstava prilozenih uz pribor za punjenjeili na osnovu sledeCih uputstava. (Napomena: uvek je balje da se pridriavate proizvoclacevih uputstava posta neki pastupei mogu neznatno da se raziikuju.) 1. UkljuCite motor i ukljuCite klima-uredaj na jako. 2. Posto ste stavili zastitne rukavice i zastitne naocare, namestite ventil adaptera za punjenje na

utvrdeno da ga nema dovoljno u klima-uredaju. Pazite da ne proverite klima-uredaj. Visak rashladnog sredstva moze da osteti kompresor i sma-

kanticu sa freonom. Brzo otvorite ventil da biste izduvali vazdu~ iii vlagu iz ereva za punjenje. 3. Pronadite Srederov venti 1 pod niskirn pritiskarn i spojite sa njim crevo. 4. Otvorite venti! na kantici sa freonom. Drtite kanticu uspravno da u creva za punjenje ulazi

nji ucinak.

sarno para. Aka se venti! nalazi sa strane kantice,

reon treba dodavati sarno ako je posle provere

Fkontrolog

! I ~-

okceta

posebnim

instrumentom

165

'O:i

SISTEM ZA HLABENJE

namestite i kanticu sa strane tako da joj ventil bude pri vrhu. Ako bi kanticu okrenuli naopako; . freon bi mogao da uele u crevo za punjenje i da osteti kompresor.

ureelaj jos uvek nedovoljno napunjen, dodajte jos jednu kanticu freona. odnosno ponovite postupke od 2 do 5. Ako je ureelaj patpuno prazan, mogu da budu patrebne tri kantice freana, dok ee za delimicno ispraznjen ureelaj biti potrebno da dodate sarno jednu iii dve kantice. Prestanite da nalivate freon tim primetite da na· kontrolnom okcetu vise nema mehurica. 7. Posle punjenja, proverite rad ureelaja time sto eete proveriti temperaturu vazduha koji izlazi iz klima-ureelaja. Aka i dalje nije dovoljna hladan,

5. Usisavanje na strani niskog pritiska u uredaju povlaCi freonovu paru kroz crevo za punjenje sve

dok se kantica ne isprazni. To moze da potraje nekaliko minuta. Kada se kantica isprazni, zatvarite ventil i skinite creva za punjenje sa Sredera',log ventila.

.

6. Praverite panavo kontrolno okce iIi temperaturu vazduha koju klima-ureelaj izduvava. Ako je

moracete da se obratite strucnjaku.

I

,~

CD

(

~-/F====DL~---+--c::!' - - - - - - ~~;!

---'-'I~ ~_!I__ :I

I

I

I l'

I

l

--1--' .

I

I I

I I I I

I

J

,

.

'~

I

I I I I

I

I I

I I I

I I Kada punite klima-uredaj, freon treba dodat! u usisno crevo pod niskim pritiskom (J) ili u komprcsor (2). Ne pokusuvajte da prik!jutitc creVQ m punjenje ni nll jcdan ad druga dva voda koji 5U vruci kad se dodirnu. Osta!i delovi urectaja su kondenzator (3) koji se nalaz! ispred hladnjaka i isparivac (4) koji je smdten ispod lable sa inslrurnenlima u Kubin! v(lziia.

166

SISTEM ZA DOVOD GORIVA

I

! . !

!

I I

i

ob~irQm

da eene gori~a. staloo, rastu,

U

opste:n

S je mteresu da potrosn]a gonva bude sto ]e moguce manja. Neki tipovi auto mobil a nikada ne trose gorivo ekonomicno zbog konstrukcije motor a iIi velike sopstvene tezinc. Ve~i motori imaju abieTIo i vecu potrosnju goriva od manjih, a ukoliko je automobil \eii. to je potrebna i veea snaga da ga pokrene. Sto je vise snage potrebno, to je veea i potrosnja goriva. N aGin voznje takode ima uticaja na potrosnju goriva. Aka imatc obicaj da })ostro~< startujete,

trosieete vise goriva jer naglo ubrzanje automobila zahteva i veti dovod goriva u motor. Potrosnja goriva raste i pri velikim brzinama. Medutim, koliko god ogranicenja brzine oa putevima bila nepopularna, Cinjenica je da veCina automobilskih motora radi mnogo efikasnije pri brzini od 80 nego 100 kilometara na sat. Pretpostavicemo da je ree 0 benzinskom automobilskom motoru iako mnogi automobili trose i dizel gorivo. Pre svega, upoznacemo se sa OSTIavnim delovima sistema za dovod goriva. To su:

Ii I • I

r

i

Dclovi tipicnog sistema za dovod gorivu: (1) poklopac rezcrvoara za gorivo. (2) rczervoar za gorivo, (3) cevovod za gorivQ, (4) elastieno crevo, (5) mehanicka pumpa za gorivo, (6) karburator, (7) prcCistac zu vazduh, (8) posuda za kondenzat, (9) venti] urcdaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja, (10) ventHacioni vod i (11) odvajac kondem:ata.

167

1


i

Ii

I

•

I !

I

~

®

Tipican sistem sa neposrednim ubrizgnvanjem gonva: (1) cicklncna puropa za gorivo visokog pritiska, (2) cevovod 'La gorivo. (4) regulator pritiska, (4) r.Jzvodnik i (5) ubrizgaCi (po jedan Zil svaki dlindari.

rezervoar za gorivo, cevovod goriva, pumpa za gorivo, precistac za goriVQ, karburator iIi uhrizgaci goriva, preCistac za vazduh i usisni vod. PogIedajte prilozene shematske prikaze razIiCitih tipova sistema za dovod goriva. Sistem za dovod goriva ima-veoma slozen zadatak. Potreba za vazduhom i benzinom kod motora menja se zavisno od temperature, opterecenja motora (tezine koju mora da pokrece) i brzine. Izuzetno je te,ko da sistem obezbedi optimainu smesll u svim radnim uslovima. Pre svega, sistem mora da proizvede smesu vazduha i benzina koja odlazi u motor i pali se pomocu sistema za paIjenje. Paijenje mora da se dogodi u odredenom trenutku da bi srnesa sagorela u cilindru motcra, pokrenula klipove i tako omoguCila rad motora. Ako smesa vazduha i benzin a nije dobra iIi ako vremensko podesavanje momenta paljenja nije

I

precizno, motor neee raditi iIi ee, u najboljern slucaju, raditi slabo. Svrha sistema za dovod goriva je unosenJe smese benzin a i vazduha u odgovarajucoj srazmeri u motor. Ta smesa se pretvara u finu maglu u karburatoru pre nego 5to dospe u usisni vod motora i na kraju u komore za zagorevanje. Na motorima sa sistemom za ubrizgavanje goriva, doyod goriva se obavlja pomocll ubrizgaca goriva. Postoje dye osnovne vrste ubrizgavanja goriva : posredno ubrizgavanje kod koga se gorivo ubrizgava u usisni vod motara i neposredno ubrizgavanje gde se gorivo ubrizgava u svaki cilindar iz ubrizgaca smestenih direktno na usisnom vodu. Bez obzira na vrstu ubrizgavanja, ubrizgac goriva rasprsuje maglu goriva u usisni vod gde se mesa sa vazduhom i formira odgovarajucu smesll vazduha i goriva. Sto se tice pojrna »smesa«, mazda ste cuJi da

I

!;!

:;~

168

...

~

Sistem sa posrednim ubrizgavonjem goriva; (1) clektncna pumpa za gonyo, (2) linijski precislac goriv(l, (3) tclo !cpura karburatora i (4) tlektronski moduL

L

I

i· I.

dobra smesa vazduha i gariva treba da bude u odnosu od oko 15: 1. odnosno 15 delova vazduha na 1 deo benzina. Taj odnos predstavlja u stvari tdinski odnos izmedu vazduha i benzina. Ako je mesavina siromasna. znaCi da proporcionalno ima vise vazduha od benzina. Ovo utice na rad matcIa na vise natina: ubrzanje motcra je slabo, razvija se nesto visa temperatura od normaine, radi grubo na praznom bodu i ne radi dobra pri velikim brzinama. Ako je smesa bogata, znati da proporcionalno ima vise benzina. U tom slucaju motor trosi suvise goriva, ima tendenciju da se gusi pri malim brzinama i cesto iz izduvne cevi izlazi dim tamne boje. ImajuCi ovo objasnjenje u vidu, podsetimo se da je bladnom motoru (kada nije dostigao radnu temperamru) potrebna bogata smesa da bi radio na zadovoljavajuCi naCin. Medutim, kada se zagreje, motar moze da radi i sa nesto slabijom

smesom. Da bi se zadovoljili ovako razliCiti zahtevi i da bi se pastigao efikasan rad i ekonomicna potrosnja gariva, u karburatore se ugraduje slozen sistem dizni, ventila, komandi i drugih uredaja. Dok gorivo, sa jedne strane, struji iz rezervaara za gorivo kroz cevovod za gorivo) pumpu za gorivo i preeistae za gorivo do karburatora iIi ubrizgaca goriva, u sistem se sa druge strane dovodi vazduh. Ovaj vazdub ulazi kroz kuCiste precistaca za vazdub. KuCiste preCistaca za vazduh moze da ima okrugli iii pravougaoni oblik, a smesteno je sa suprotne strane karburatora, iIi ilZ njega, iii uz leptir karburatora. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva kroz vise otvoIa, abieno je smesten ispred prostora za motar, a jedan veliki kanal spaja ga sa ilsisnim VOdOffi. Ukupna kolicna vazduba koja ulazi u motor

169

.. SrSTEM-zADOVOD GORIVA ,,'i

"i

:i

prolazi prvo krozpreCistac za vazduh koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. Ovaj preCistac uklanja del ice pragine i prljavstine iz vazduha da ne bi dospeli u karburator i izazvali preterano habanje i ostecenje motora. Posta vazduh prode kroz preCistac i ude u , karburator, mesa se sa mlazom benzina koji se ubrizgava u karburator. Ova smesa se pretvara u maglu slicnu onoj koju proizvode rasprsivaCi. Ovako formirana smesa vazduha i benzina prolazi kroz usisni vod i sagoreva II cilindrima motora. Na rnotorima sa sistemom 'Za neposredno ubrizgavanje goriva, vazduh prolazi kroz precistac, a zatim kroz uredaj koji odmerava koliCinu vazduha koja ulazi u motor (detektor protoka vazduha). Gorivo se ne mesa sa vazduhom sve dok ne stigne do usisnog voda. Na tom mestu, ubrizgac ubrizgava gorivo u usisni vod, a mesavina vazduha i goriva odlazi u cilindar gde sagoreya. Jedno trebauvek imati u vidu: prljavstina je najveCi neprijatelj sistema za dovod goriva. Prljavstina moie da ude u karburator preko prljavog preCistaca za vazduh. Prljavstina takode moze da ude. u sistem za doyod goriva iz rezervoara za gorivo. Ako se ovo dogodi, benzin koji struji kroz sistem nosice sa sobom prljavstinu i zaprljace sistem. Zbog toga se i koriste precistaCi za gorivo. lednostavno rutinsko odriavanje moze da spreCi veCinu problema u Yezi sa sistemom za dovod goriva. Zamena preCistaca za vazduh i gorivo u preporuceno vreme iii po potrebi predstavlja prvi korak u odriavanju sistema za dovod goriva. U veCini slucajeva, upotreba kvalitetnog benzina i periodicna zamena precistaca omoguCice da sistem za dovod goriva radi efikasno vise hiljada kilometara.

Ala! i ma!erijal

• Kljucevi • Jaka svetiljka (sijalica od 100 vati iIi praduzni kabl) • Klesta • Odvijai' • Krpe • Uloiak preCistaca za vazduh • T-prikljucak • Dizalica i sigurnosna postolja (sarno za neke tipove automobila)

cesee aka vozite po prljavim iIi prasnjavim putevirna. Zaprljan preCistac za vazduh ometa ulazak vazduha u motor sto poveeava potrosnju goriva. U svakom slucaju, preCistac bi trebalo proveriti bar posie svakih 5000-6000 kilo me tara voznje i po potrebi ga zarneniti. PreCistac se nalazi u kuCistu koje je smesteno na vrhu karburatora iIi leptira iIi odmah ispred detektora protoka vazduha. Precistac za vazduh se proverava i po potrebi zamenjuje na sledeCi naCin: L Otvorite poklopac motara i pronadite kuCiste precistaca za vazdllh.

2. Na sredini gornjeg dela kuCista iIi steznih prstenova oko kuCista najcesee se nalazi leptir-navrtka. Ponekad se poklopac kuCista preCistaca pricvrscuje obicnom sestougaonom navrtkom. U tom slucaju biee vam potreban kljuc da biste je odvrnuli. Skinite navrtku iIi stezne prstenove i pOdignite poklopac kuCista.

,,

3. Izvucite preCistai' za vazduh.

Odrzavanje precistaca za vazduh reCistac za vazduh obicno se zamenjuje prilikom svakog podeSavanja motora -iii bi bar tako trebalo da bude. VeCina proizvodaca automobila preporucuje zamenu ovog filtra mnogo

P

170

4. U veCini automobila koriste se dva tipa preCistaca od hartije - okrugli iii pljosnati. Precistac od hartije proverava se tako sto se iznutra osvetli jakom svetiljkom (sijalica od 100 vati). Ako svetlost ne prolazi kroz precistac od hartije, znai'i da ga treba zameniti. Nemojte duvati vazduh kroz preCistac da ga ne biste ostetili; osteeeni preCistai', ako ga vratite u kuciste, propustace jos vise prljavstine u motor. Ako se u vasem automobilu nalazi precistac ad poliuretana obmotan oko metalnog noseeeg sita, proverite da Ii je ulozak ostecen; ako je pocepan, treba ga zameniti.

1

)

'~

l

I~

I '~ I I\

I!

1 '.

~ij

r

®---I~

®

CD

®

,

!, I,

CD

II

il

II

'

•.

fi ~I

P'1

@

I

Tipiean sklap preCistuca Z
171

.•iI'.LII···Iill_...· ----------~--.


,

.

Kod nekih tipova vozila sa prednjim pogonom i sistemom za ubrizg;]v;mje goriva, precistac Zi! vazduh se nalazi 11 kuCistu koje jc udaljeno od karburatora iii tcla leptira karburatora kako bi se smanjila visina poklopca motora.

Napomena: ulje na pretistacu moze da znati da nesto nije u redu sa sistemom za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Videti odeljak "Cirkulacija benzinskih i uljnih isparenja« u poglavlju ),Sistemi za preCiscavanje izduvnih gasova«.

poklopac na mestu i da nije pritegao neki provodnik iIi crevo iz prostora za motor. KuCiste preCistaca za vazduh ne bi smelo da ima zazora oko poklopca.

5. Ocistite unutrasnjost kuCista preCistaca za vazduh cistom krpom natopljenom rastvaracem na bazi nafte koji se nabavlja u prodavnicama auto-delova. Upozorenje: nikada ne karislile benzin;

Skidanje celog kudsta

suvife je opasan.

6. Namestite preCistac ~a vazduh u kuCiste. Po potrebi stavite nov ulozak. 7. Vratite na svoje mesto poklopac kuOista precistaca za vazduh. Rukom prote'gnite leptirastu navrtku, zategnite sestougaonu navrtku iii penovo stavite stezne prstenove. Proverite da Ii je

~

Ako zbog podesavanja treba da skinete celo kudste preCistaca za vazduh sa motera, to se radi na sledeCi nacin: 1. Skinite poklopac sa kuOista pretistaca za vazduh i ulozak na vee objasnjen naCin.

2. Proverite da na usisnom otvoru kuCista nema obujmica i crevnih prikljucaka. Olabavite klestima iIi odvijacem obujrnice i skinite ih s? creva,

172

I

!

I

!

,! !

i'

---..

~-~

SISTEM ZA DOVODGORIVA

ali zapamtite gde se nalaze (najbolje ce biti da ih obeleiite). 3. Ako skidate vakuumska creva, zatvorite krajeve T-prikljuckom. avo ce spreCiti prodor prljavstine iIi, ako morate da ukljuCite motor, neee doCi do gubitka vakuuma. 4. Na nekim tipovima aUlOmobila, crevo precistaca kod ureclaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja vodi do kuCista precistaca za vazduh. Treba skinuti i ovo crevo. U tom slucaju, videcete cev iIi crevo kako izlazi iz poklopca ventila na motoru. Obicno postoji mali kornad creva na kraju cevi koja ga spaja sa kuCistem. U stvari, crevo je spojeno sa precistacern uredaja za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja koji se nalazi u kuCistu preCistaca za vazduh. lednostavno izvucite creva iz kuCista preCistaca za vazduh. (Pogledajte odeIjak "Ureclaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja~< u poglavlju »Sistemi za preciscavanje izduvnih gasova«).

5. Kada su sve obujmice i creva skinuti (zap arntite gde su se nalazili), podignite kuCiste precistaca za vazduh sa karburatora iIi leptira. 6. Kada zamenjujete kuCiste preCistaca za vazduh, ponovite postupke od 1 do 5 obrnutirn redosledorn. Prove rite da Ii su spojevi sigurni.

Zamena precistaca za gorivo a bi radio kako treba, motor u svakom tre-

Onutku treba da bude snabdeven odgovaraju-

com koliCinom goriva i to sto je moguce Cistijom.

I

!

1

Mnogi danasnji tipovi vozila imaju pljosnate, kvadrmne precistace. Kod motora sa siSlemom za ubrizgavanje gonya, kuCiste precistaea se testa na1azi ispred prostora Zil motor i povezano je sa usisnim yodom preko velikog kanab.

173

-~------ "----"~


Dok prolazi kroz sistem za dovod goriva, protok goriva se regulise pomocu elemenata sa malim poprecnim presekom. Prisustvo prljavstine i drugih stranih materija maze da zapusi sistem sto otezava fad motara.

Da bi se spreCila ova mogucnost, u sistem se ugraduje preCistac za gorivo. Da hi sistem za

dovod goriva uvek bio Cist, preCistaCi moraju da se zamenjuju u skladu sa preporukama proizvodaca iii tdce ako se radne karakteristike motora pogorsaju. Zaprljan precista,; za ggrivo moze da prouzrokuje usporen rad motora prilikom ubrzanja iii pri veCim brzinama. On moze da se toliko zapusi da motor ne moze da radio

Alat i materijal •

Klesta iii odvijac

• • • • •

Otvoreni Raseceni PreCista,; Crevo za Krpe

kljucevi i cevasti kljucevi za gorivo dovod goriva

slucaju, pridrzavajte se uputstava proizvodaca za vas automobil.

Sva vozila imaju neku vrstu preCistaca za

gorivo. PreCistac se nalazi negde izmedu rezervoara za gorivo i karburatora, leptira iii ubrizgaca za gorivo. Tacno mesta na kame se nalazi, nati cete

u prirucniku za vas auto mobil. Na nekim starijim tipovima vozila, elementi preCistaca

Sll

montirani na mestu gde se cevovod

Upozorenje: kad god se iskljui'e cevovodi za gorivo, postoji opasnost da dode do poiara. Izbegavajte otvoren plamen i rad u zatvorenim proslOrijama bez venrilacije.

za gorivospaja sa karburatorom. Na 'drugim modelim~, preCistac je navojem pricv[scen za kar-

Zamena li~ijskog preCistaca

burator. Cesto se srece i linijski preCistac smesten u cevovod za gorivo izmedu pumpe za gorivo i

Mnog! tipovi vozila koriste linijski preCistac. To je precistac sa posudom koji se ceo skida. Na kraje-

karburatora. Ovaj tip preCista,;a lako je identifikovati jer izgleda kao mala metalna iii plasticna posuda spojena sa cevovodom za gorivo pomocu

virna precistaca nalaze se gum en a creva taka da

dva kratka gumena creva sa obujrnicama. Na nekim uvoznim tipovima vozila postoji i trece crevo koje siu'li za odvod isparenja nazad u rezervoar za gorivo. .

Na mnogim novijim tipovima vozila sa sistemom za ubrizgavanje goriva, precistac za gorivo smesten je ispod vozila, u blizini rezervoara za

gorivo. PreCistac moze da bude iii linijski iii pricvrseen zavrtnjima. Upozorenje: za sisteme za 'ubrizgavanje goriva lipiena je da rade pod visokim pritiskom. Motor treba izvesno vreme da bude iskljui'en pre.nega sto se olabavi prei'istae da hi se prilisak u cevovodima za gorivo smanjio, kako je 10 naglaSeno i u postupku koji propisuje praizvodae i u postupku koji je apisan u ovomodeljku. Kod automobila koji koriste dizei gorivo kuCiste precistaca za gorivo smesteno je u prostoru za motor. KuCiste treba da se otvori da bi se precistac zamenio. Ovi preCistaCi cesto sluze i za prikupljanje vode, a kuCiste precistaca ima malu slavinu koja omogucuje da se povremeno voda ispusti iz kucista. Prisustvo vode ne znaci da preCistac treba zameniti. Nekim sistemima je potrebno premazivanje da bi se uklonili vazdusni mehuriCi kada se preCistac zameni. I u ovom 174

eete morati da olabavite obujmice sa oprugom iii sa zavrtnjem pre nego 5tO ga skinete. Takvi precistaCi za gorivo zamenjuju se na sledeCi naCin:

1. Kupite odgovarajuCi precistac za gorivo u prodavnici auto-del ova.

2. Pronadite precistac. Nalazi se na cevovodu za gorivo izmedu pumpe za gorivo i karburatora. 3. Olabavite crevne obujmice na krajevima precistaca za gorivo pomocu klesta iii odvijaca u zavisnosti od vrtse obujmice. "4. Skinite precistac za gorivo tako sto eete izvuCi gurneno crevo sa ob~ kraja kuCista preCistaca. Pazite na pravac strujanja goriva naznacen na

preCistacu. 5. Preg1edajte da Ii na gumenim crevima ima znakova propustanja goriva, naprslina i drugih promena. Po potrebi ih zamenite (veCina preCistaca prodaje se zajedno sa novim crevima i obujmicama). 6. Montirajte nov preCistac za gorivo. Pazite na

pravac strujanja goriva naznacen na kuCistu preCi-

I,

SISTEM ZA

~OVOD

GORIVA

~

t

i

i '~

,

I :

I' f :

i . ! ,

1'

! ,

! -1

.

!, ,

"

® (

. -2) mehanicka pum pa za gariva, (3) ' rczcrvoara :> karburator. , . za... gonYo, t . I. (') I) cevovod lZ . (4) limJsb pre tistac d vod gonva. za gonvo I

. '"'' 0 .

,,," ,,',,(

PU~i:'"

('m,du pa . re(':istat, . lac se vrio Linijski pretlSKada namestale novi P'anja goriva, karburalOra. preCistatu kOla po kazuje pravac 51mJ

,,,ollou "

175

---~--------- -


staca. Namestite ga u odgovarajuci polozaj. Stavite creva na dovodni i odvodni otvor kucista precistaca. Zategnite crevne obujmice da spreeite propustanje goriva. 7. Ukljucite motor i proverite da gorivo ne curi na spojevima. Po potrebi pritegnite obujmice. 8. Vratite kuCiste preeistata za vazduh na svoje mesta. Zamena fillra sa navojem Kod vozi!a tipa "ford" obicno se koristi preCistac koji se montira direktno na karburator na kraju cevovoda za gorivo. Benzin ulazi u precistac iz cevovoda za gorivo koji dolazi lz pumpe za goriyo. Obieno se na kraju yoda nalazi malo gumeno creVQ koje ga spaja sa preCistacem za goriyo. Crevo je na krajevima obicno pricvrsceno obujmicama. Takay precistac se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Pre nego sto skinete stari preCistac za gorivQ, nabavite odgoyarajuci u prodavnici auto-deloya. 2. Pronadite pretistai' za gorivo. On je okrugao i liCi na posudu precnika od oko 2-3 cm.

3. Stavite Cistu krpu izmedu creva koje spaja preCistac za gorivo i cevovoda za gorivo da biste spreCili potencijalnu opasnost od pozara (krpa ce apsorbovati benzin koji moze da iscuri tokom skidanja preCistaca za gorivo). Skinite crevo sa kraja preCistaca tako sto cete skin uti obujmicu. U zavisnosti od vrste obujmice upotrebite klesta iIi odvijac. Posta skinete obujrnicll, izvucite creva sa preCistaca. 4. Skinite preCistac za gOFivo s karburatora. Ovo se radi taka sto se preCistac odvrne u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu. Za to cete moida morati da upotrebite kljuc. Bacite ceo precistac za gorivo.

1 f

I

I

I ~

Il

5. N amestite nov preCistac za gorivo. Ovo se radi tako sto se preCistac uvrti rueno na karburator (u smeru kretanja kazaljki na satu). Koristite kljuc sarno da biste malo pritegnuli preCistac. 6. Panovo namestite crevo za dovod goriva koje se nalazi:' na kraju cevavoda za garivo taka sto tete ga navuCi na kraj preCistaca za gorivo. Zategnite obujmicu. Uklonite krpom sve tragove benzina koji se slucajno prostia iz cevovoda, a zatim sklonite krpu na sigurno mesto. 7. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio

I I

1

I,

'".' "

Kompanija "Ford« obicno koristi precistac koji se uvrce direktno na karburator na kraju cevi za dovod goriva.

176

Ako je potrebno, zaustavite curenje tako sto cete pritegnuti preCistac iIi obujrnicu na creVll. 8. Vratite kuCiste preCistaca za gorivo na mesta. Zamena nnutrasnjeg preCistaca VeCina vozila im:1 precistac za gorivo smesten u samom karburatoru, na mestu gde se spaja sa cevovodom za gorivo. Ulozak precistaca se najcesce pravi od bronze iii od hartije. U ovom slucaju, zamenjuje se sarno ulozak. Postarajte se da nabavite odgovarajuCi ulozak pre nego sto skinete starL Precistac za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin:

1. Pronadite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. 2. Izmedu navrtke na cevovodu za gorivo i karburatora stavite Cistu krpu da bi se upio benzin koji bi mogao da iscuri za vreme iamene preCistata. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. Za ovo ce yam biti potrebna dva kljuca - otvoreni kljuc i raseceni iIi cevasti kljuc. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kljuc sa rasecenim d.elom i moze da se stavi aka cevovoda za gorivD, a zatim okrerie bilo da propusti iii zaregne priklju-

i

~ ~

(/

---0

/

cak,. Koristite otvoreni kljuc da biste pridrzali vecu navrtku na karburatoru da se ne bi okretala i' eventualno ostetila cevovod za gorivo dok rasecenim kljucem popustate manju navrtku na kraju cevovoda za gorivo. 3. Kada skinete cevovod za gorivo, veClm kljucern olabavite navrtku kuCista pretistaca na karburatoru koja drii preCistac za gorivo. U kuCistu precistaca nalazi se jedna opruga koja moze da izleti ako niste dovoljno pazljivi, zato polako skinite navrtku. Pazite i da zapamtite poloiaj opruge i preCistaca kada ih skidate. 4. Namestite nov precistac za gorivo u karburator - pazite na oprugu - i pritegnite kljucem navrtku koja ga drzi u kuCistu. 5. Ponovo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom i pritegnite navrtku rasecenim kljucem. Uklonite sve tragove benzina koji je slucajno iscurio iz cevovoda za vreme skidanja i nainestanja precistaca. 6. Ukljutite motor i prove rite da gorivo ne curi. Ako je potrebno, pritegnite navrtke na cevovodu za gorivo i karburatoru. 7. Vratite na svoje mesto kUClste preCistaca za vazduh.

o

________ I,I , i

f

............

;

f (I) navrtka preCistaca, (2) zaptivke, (3) preCistac, (4) opruga i (5) karburator. VeCina vozila im3 prccisl
177


Zamena precistaca kod sistema za ubrizgavanje goriva Na vozilima sa ubrizgavanjem goriva, linijski preCistac iIi preCistac koji se navrce abieno se nalaze ispod automobila u blizini rezervoara za gorivo. Tacna mesta bice naznaceno u prirucniku za vas aut am obi!. Upozorenje: sistemi za ubrizgavanje goriva najceSce su pod visokim pritiskom. Ne pokusavajte da odvreete iii skidate preCistac sve dok se pritisak u cevovodu za gorivo i preCistacu ne smanji. Da biste smanjili pritisak, postupite prema fabrickim iii ovde datim uputstvima. Najjednostavniji naCin je da automobil ostavite da se preko noCi »odmori«. Pritisak u sistemu se tokom vremena smanjuje,

tako da ce se nekoliko sati posta ste iskljuci!i motor unutrasnji pritisak davoljno smanjiti da preCistac maze bezbedno da se zameni. PreCistac se zamenjuje na sledeCi naCin.: 1. -Aka se pretistat nalazi ispad zadnjeg dela automobila, blakirajte prednje taekaYe, podignite automobil i poduprite ga postoljima. Izuzetno je vaino da blokirate prednje toekoYe, zato sto rucna kocnica na veCini vozila blokira sarno zadnje toekoYe, tako da aha ne moie da drii automobil kada se odigne ad zemlje. Kod yozila sa prednjim pogo nom, stavite menjae u brzinu iIi u poloiaj za parkiranje.

,

£

i

;1

I !

I

2. Odvrnite poklopac na rezervoaru za gorivo da biste odstranili eyentualni pritisak u njemu.

i

~

I

:ll 1

-.

r + Na vozilima sa sistemom za ubrizgavanje goriva, potrebno je smanjiti pritisak u cevovodu za gorivo pre nego sto zamenite pretlslaC,. Ako. vozilo irna sarno jedan kab!oyski prikljucak (I) na ubrizgatu, skinite gu j spojite pomocu produtnog bb!a (2) sa pozitivnim po!om akumulatora ako 10 sekundi kako bi 5e ubrizguc (3) napojio elek(ri~nom energijom.

Aka vozi!o ima dvu kab!ovskn prikljucka za ubrizgac, spojite jetlan nn musu, a drugi spojite za akumuiator kako biste ubrizgac napoiiJi eleklricnom energijom. )

178

i

1

I

! <

1_1 ~;;;_,~;_;_' .....

, ,

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _;;;SI:.:=S..:..;TE::;M.:.:...=Z'-'A-=O:.;:O:...:V-=Oc.:O-::G::..:O:..:.R.:..:.IV..:..;....:A

-

I

3. Posto ste iskljuCili i sistem za paljenje, izvucite kablovski prikljueak sa jednag od ubrizgaca.

I I I

p=p

I

4. Ako se prikljueak sastoji odjednog elektrienog provodnika, napajajte desetak sekundi ubrizgac elektrienom energijom preko produznog kabla sa pozitivnog pola akumulatora. Aka ubrizgac ima dva prikljucka, spojite jedan sa masom, a drugi sa akumulatorom da biste obezbedili dovod elektricne energije. ZahvaljujuCi' tome, ubrizgae ce rasprsivati gorivo u motor i osloboditi od pritiska cevovod za gorivo. 5. Ponovo spojite elektrieni prikljueak za ubrizgat i nastavite posao u vezi sa zamenom precistaca za gorivo. 6. Odvrtite preCistac iz njegovog kuCista iii olabavite i skinite obujrnice sa Iinijskog preCistaca. Stavite nov preCistae, ponovo pritegnite poklopac na rezervoaru za gorivo i ukljuCite motor da biste proverili da neg de ne curi gorivo.

Zamena precistaca za dizel-gorivo

!

Mnogi precistaCi za dizel-gorivo osim prljavstine odvajaju i vodu, te stoga na dnu imaju iSPUSilU slavinu za vodu. U preCistaCima koji imaju providna plastiena kuCista, nivo vode se vidi taka da je lako ustanoviti da Ii je potrebno ispustiti vodu. Na nekim tipovima preCistaca sa metalnim kuCistem, ugraden je i senzor zn nivo vode. Kada niva vode u precistneu dostigne odredeni nivo, na tabli sa instrurnentima zasvetli kontrolna lampica koja upozoravn da je vreme da se iz preCistaen ispusti voda. Dok ispustate vodu iz precistacn, motor mora da bude iskljucen. Otvorite ispusnu slavinu na dnu preCistaca i ostavite je otvorenu sve dok dizel-gorivo ne iscuri. Maze se upotrebiti ruena pumpa da bi se voda brze ispumpala napolje. Skupite vodu i dizel goriva u neku posudu. Upozorenje: ne dozvoliie da dizel gorivo prsne na vruGu izduvnu cev.

Mnogi pre6staci za dizcl-gorivo odvajaju vodu od gOriva i imaju ispusnu slavinu tako da sc voda moze S vremena na vreme ispustiti.

3. Odvrnite kuCiste preCistaca taka sto cete ga okretati u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu (gledano odozdo). 4. Zamenite ulozak preCistaca iIi montirajte nov sklop preeistaca. Napunite kuCiste preCistaca Cistim dizel-gorivom, uvrnite ga na ,mesta i rueno prjtegnite za aka 1/2 kruga posta sediste kuCista dodirne prstenastu zaptivku.

PreCistae se zamenjuje na sledeCi nacin:

!, ,I

1. Posto ste iskljuCili motor i sis tern za paljenje, otvorite ispusnu slavinu i ispraznite precistac. 2. Izvadite ispusnu cev i prikljucak senzora za vodu (aka postoji) sa dna precistaca.

5. Punite sistem pomocu ruene pumpe sve dok ne osetite otpor iIi dok ne primetite gorivo kako istice iz kuCista preCistaca ka pumpi za ubrizgavan]e. 6. UkljuCitc illotor i proverite da ncma curenja.

179

-

-.,"~"'"-~'-----~--'---


u pumpi pokrece se gore-dole iii napred-nazad zavisno ad polozaja pumpe za gorivo na motoru. Usled ovoga, membrana se pomera napred--

Ispitivanje • I zamena pumpe za

nazad, usisava gorivo iz rezervoara za gorivo kroz cevovod i salje ga u karburator. Stari tipovi pumpi za gorivo mogli sli da se demontiraju i montiraju. Danas to viSe nije slucaj, te se pumpa za gorivo, ako otkaze, mora zameniti.

• gonvo

Zadatak pumpe za gorivo je da salje u karburator gorivo pod pritiskom. Ukoliko ne moze to da

Ala! i ina!erijal

:;

naocare •• Zastitne Baterijska lampa kljucevi •• Raseceni Otvoreni kljucevi pumpa za pneumatike •• Rucna Manometar za pumpu za gorivo oz iii strugac •• NVoltmetar i sigurnosna postolja •• Dizalica Cevovod za gorivo Gumeno crevo •• Posuda - menzura ad 2 litra Krpe •• Pumpa za gorivo i zaptivka za zaptivanje •• Sredstvo Osigurac • Hemikalije za ciscenje

postigne, mora da se zameni. Medutim, na rad pumpe za gorivo utieu i drugi cinioci. Propustanje vazduha iIi goriva Cini da

pump a ne funkcionise kako treba. Pre nego sto se zapocne sa ispitivanjem pumpe) treba izvrsiti

vizuelnu proveru celokupnog sistema za dovod goriva. Isto taka, aka sumnjate da dovad gariva u

karboratoru nije zadovoljavajuCi, proverite da preCistac za gorivo nije zapusen. U odeljku »Zamena precistaca za gorivo« data su uputstva

kako da izvrsite potretmu popravku iii zamenu pre nego sto pocnete sa ispitivanjem pumpe za

gorivo. Upozorenje: postoji potencijalna opasnost od poiara kad god se iskljuce cevi za davod gariva. Izbegavajte otvoren plamen kao i rad u zatvorenoj prostoriji bez ventilacije. Vizuelna provera Kod vizuelne provere sistema za dovod goriva

potrebno je da se podvucete ispod automobila te umpa za gorivo je ureoaj koji usisava gorivo iz

P rezervoara za gorivo kroz cevovod za gorivo

do karburatora iii ubrizgaca goriva u motor. U

osnovi postoje dye vrste pumpi za gorivo - meha,

nicka i elektricna.

stoga pripremite odgovarajucu odecu i zastitne naocare. 1. Pocevsi ad rezervoara za gorivo, pronadite cevovod za gorivo ispred rezervoara. Ovo je vod

. koji vodi do pumpe za gorivo.

, £.

"'.1. i·',

.,.

Mehanicka pumpa za gorivo

2. Proverite da nema znakova curenja goriva na spoju cevovoda i rezervoara ia gorivo. Rasecenim

kljucem odgovarajuce veliCine pritegnite navrtku Mehanicka pumpa za gorivo maze se nati na vetini motora sa karburatorom. Obicno je smest~na na bloku motora u blizini prednjeg del a motora. Ako ne znate kako da pronadete pumpu za gorivo, jednostavno pratite cevovod za gorivo

koji vodi ad karburatora do pumpe za gorivo. Mehanicka pumpa za gorivo naziva se jos i membranska pumpa, zato je u njoj smoStena membrana koja se aktivira pomocll bregaste oso-

,to

vine matora. Kako se tokom rada motora bregasta osovina okrece, osovina iii aktivirajuca poluga ..1:

180

na cevovodu za gorivo da biste zaustavili curenje.

3. Osvetiite baterijskom lampom cev za dovod goriva u pravcu prednjeg del a automobila da biste proverili da negde ne curi gorivo. Ako sumnjate da neki spojevi propustaju, zategnite odgovarajutim rasecenim kljucem navrtke koje ih spajaju. 4. Ako cevovod za gorivo propusta usled korozije iii trenja 0 neki dec automobila, mora se zameniti. Cevovod za gorivo maze se nabaviti u

i.

SISTEM ZA DaVOD GORIVA

'I

i _I

®----I.;;J;..;=;..Ovoj enei tipicne mehanicke pumpe:;::a gorivo (1) prikazuje dovod za gorivo (2), odvod do karburatora (3) i ~ktivirajucu polugu (4).

prodavnicama auto-deloya. Da biste zamenili cevovod, oslobodite oba kraja odgovarajuCim otvorenim i rasecenim kljucern. Izvadite cevovod ispod automobila i zamenite ga novim; zategnite navrtke na krajevima. 5. Nastavite da proveravate cevovod za gorivo u pravcu pumpe za gorivo. Posta je pumpa sme-

stena na motoru, spoj moze da popusti usled Yibracija.· Ako je potrebno, zategnite ga rasecenim kljucem odgovarajuce yelicine. 6. Prove rite samu pumpu za gorivo, odnosno da li na njoj ima tragova ulja iii benzina. VeCina pumpi za goriyo ima mali otvor na membrani. Na tom otvoru ce se videti da li gorivo curi usled ostecenja membrane pumpe. U slucajevima kada je membrana jako ostecena, na spoljasnjoj strani pumpe za gorivo naci ce se motorno ulje. U svakom slucaju, pumpa za gorivo se mora zameniti ako se primete tragoyi ulja ili benzina. Ako utvrdite da iz pumpe za gorivo curi benzin, proverite merac nivaa ulja u motafU. Benzin

moze da prodre u karter motora kroz otvor za montiranje pumpe za gorivo. U tom slucaju, ispraznite karter, zamenite preCistac za ulje i stavite sveze ulje u motor.

Taj po stupak je objasnjen u odeljku "Zamena ulja i preCistaca« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. Upozorenje: benzin u karteru motora

moze da izazove eksploziju. Osim toga, razblaieno ulje u motam neee podmazivati kako treba, sto dovodi do prevremenog habanja motora.

7. Na kraju, proverite cevovod za dovod goriva koji se pruia od pumpe za gorivo do karburatora. Ako propusta, zategnite kljucem sve labave spojeve. U slucaju da to ne pomogne, zamenite cevovod. " Kada proveravate da Ii sistem za doyod goriva curi, treba da imate u vidu sledece: cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe za gorivo je

usisna grana, dok je cevovod do pumpe za gorivo do karburatora potisna grana. Propustanje na potisnoj grani cevovoda obicno se lako uoeava i registruje se po curenju goriva. Propustanje na usisnoj grani cevovoda ne mora da bude tako

uoCljivo posto ne registruje po smanjenoj koliCini goriva u potisnoj grani cevovoda. Ako u usisnoj grani cevovoda do de do propustanja, pojavice se vazduh sto ce izazvati smanjeni protok goriva u

potisnoj grani cevovoda. Posto ste utvrdili da sistem za dovod goriva nigde ne propusta, odnosno ako ste popravili sva

181 1

j

..,~----

l


\\ i '

mesta koja propustaju i po potrebi zamenili cevovade za gorivo, mozete da pristupite ispitivanju pumpe za gorivo. Ispitivanje protoka (odnosi se sarno na mehanicku pumpu za gorivo) Ovo ispitivanje treba da utvrdi da Ii je pumpa za gorivo sposobna da u svakom trenutku isporuCi odgovarajucu koliCinu goriva u karburator. Kapacitet pum]ie se ispituje na sledeCi naCin: 1. Skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje precistaca za vazduh«.

2. Odgovarajucim kljucem skinite cev za dovod goriva sa karburatora. Na nekim tipovima karburatora moraeete drugim kljucem da pridrzite navrtku kuCista precistaca da se ne bi olabavila. 3. Skinite sekundarni visokonaponski vod indukcionog kalema sa sredisnjeg dela poklopca razvodnika paljenja i uzemljite ga tako sto eete ga pomocu produznog kabla spojiti sa metalnim delom motora. Kod nekih tipova razvodriika paljenja potrebno je iskljuCiti kabl za sveCicu sa poklopca razvodnika paljenja. Upozorenje: nikada ne spajajte kabl sa karburatorom iii neizolavani vijak preCistaca za vazduh. Time ne sama sto ne biste izvrsili bezbedno uzemljenje, vee biste mogli da izazovete i varnicenje.

4. Spojite gumeno crevo odgovarajuce duzine i precnika sa krajem skinute cevi za dovod goriva. 5. Stavite drugi kraj gumenog creva U odgovarajucu posudu ad aka 2 litra sa podeocima (menzuru). 6. Pustite motor da radi tacno 15 sekundi pustajuCi za to vreme gorivo da istice u posudu. 7. Izmerite koliCinu goriva u posudi i pamnozite je sa 4. Iznos ce pokazati koliCinu goriva koju pumpa moze da isporucu za 1 minut.

1!

i

\

i

i

1

" '

I, ,

8. Proverite u prirucniku za vas automobil predvideni protok pumpe za gorivo i uparedite dobijeni rezuttat. Ako se kapacitet nalazi u granicama predvidenim u speeifikaeiji, ponovo prikljucite sekundarni visokonaponski kabl indukeionog kalema i predite na ispitivanje pritiska pumpe za gorivo. Aka kapacitet nije u skladu sa specifikacijama, uradite sledeee: A. Kljucem odgovarajuee velicine po novo spojite cevovod za gorivo sa karburatorom. B. Iskljutite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo koji vodi ka rezervoaru zn gorivo. C. Spojite jedan kraj gumenog ere va sa slobodnim prikljuekom na pumpi za gorivo. D. Stavite drugi kraj gumenog creva u posudu sa bcnzinom zapremine od oko 2 litra. E. Ponovite ispitivanje kapaciteta prema postupeima datim u tackama 6-8. Ako usisana koliClna goriva iz posude odgovara naved~noj koliCini u prirucniku za odrzavanje, znaci da Je mozda cevovod izmedu rezervoara za gorivo i pumpe zapusen. 9. Ako sumnjate da je cevovod za gorivo zapu§en, obavite sledece ispitivanje: A. Kljucem odgovarajuce veliCine skinite cevovod za gorivo sa rezervoara za gorivo taka da bude otvoren na oba kraja. B. Produvajte cevovod vazduhom. Ubaeujte vazduh u vod u praveu suprotnom od normalnog pravea strujanja goriva. Za ovo moze da se upotrebi ruena pumpa za pneumatike. Upozorenje: produvavanje voda duvanjem iz usIa nije preporuCljivo S obzirom da je benzin olrovan.

PomOCll raseccnog kljuca (1), iskljutitc ccvovod za gorivo (2) sa karburalOra (3). Mozda tc hiti potrebno da navrtku precistaca (4) driite drugim kljuccm kaka se ne bi olabavila.

182

C. Po novo spojite eevovod za gorivo na oba kraja i ponovite ispitivanje kapaeiteta prema past up-

I

I

!

01...;111..1.'

____

y_ .... __ .............

!

! ,

--

-----L

Merenjem zaprcmine 5C utvrduje da !i pumpa za gorivo maze da isporuCi odgovarlljucu kolicinu goriva karburatoru. Spojirc gumeno creva (1) sa cevovodom Zll gonyo, a drugi kraj creva (2) spuslilC U posudu sa pocieocima (menzuru) (3). UkljuCite motor cia ,:ldi 15 sekundi, pomnozite koliCinu iSleklog goriva sa eeliri i uporedite rezultat sa protokom goriva u minutu koji je d~1 u prirucniku za vas automobil.

cima opisanim u tackama 2-8. Ako kapacitet i dalje ne odgovara vrednosti iz prirucnika, pumpu za gorivo treba zameniti. Medutim, ako je kapacitet u skladu sa preporucenom vrednoscu, prikljuCite ponovo kabl na razvodniku paljenja i predite na ispitivanje pritiska.

Ispitivanje pritiska (mehanieke i elektriene pump e) Nizak pritisak iz pumpe za gorivo moze da prouzrokuje siromasnu smesu u karburatoru iii nedovoljno napajanje motora gorivom. Za efikasan 183

I


1

izmedu ulaznog atvora karburatora i cevovoda za gorivo. 3. Kod matora sa uzbrizgavanjem gOflva, spojite crcvo manometra za konlroini prikljucak na c~vovodu za doyod goriva.

I

1 !

',,'.

4. Ukljucite motor i pustite ga da radi na praznom hodu oko 15 sekundi. Ocitajte rezultat na manometru tokom fada motcra. 5. Uporedite pritisak pumpe za gorivo naznacen u vasem prirucniku sa rezultatom dobijenim na manometru i iskljui':ite motor. 6. Ako je rezultat dobijen na manometru u skladu sa predvidenim, iskljucite manometar, ponovo prikljucite cevovod za dovod goriva sa karburatoram i -panova montirajte kuCiste preCistaca za vazduh. Ako je rezultat razliCit od predvioenog, zamenite pumpu za goriyo.

Zamena mehanicke pumpe za gorivo Ako morate da zamenite pumpu za gorivo, kupite u prodavnici auto-delava novu iIi remontovanu

pumpu koja odgovara vasem automobilu. Pumpa za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin:

Da biste ispitali pritisak u pumpi za gorivo, iskljuCite cev z.1 dovod goriva 51> karburatora i spojite manomelar (1) sa T-prikljuckom (2), zatim ukljucite molor da fadi na praznom hodu aka 15 sekundi, dok za to Heme pratile pritisak na manometru.

rad motora, odgovarajuCi pritisak je vazan isto koliko i kapacitet. Pritisak u pumpi za gonvo ispituje se na sledeCi natin: 1. Nabavite manometar pumpe za gorivo sa elasticnim gumenirn crevom. 2. Sa karburatora skinite cevovod za gorivo koji vodi od pumpe za gorivo do karburatora. Spojite gumeno crevo manometra sa skinutim cevovodom za gorivo tako sto cete staviti T-prikljucak 184

1. Skinite cevovod za gorivo sa pumpe za gorivo. Da ga ne biste ostetili, upotrebite dva kljuca od kojih cete jednim pridrzavati prikljucak na pumpi za gorivo (da se ne bi okretao) dok popustate navrtke na cevoyodu za goriyo. 2. Kljucem odgovarajuce velicine, skinite vijke koji pricvrscuju pumpu za gorivo za blok motora. 3. Skinite purnpu za gorivo. Napomena: kod nekih tipova motora, pumpa za gorivo se aktivira pomocu poluge koja vodi do bregaste osovine motora. Pazljivo skidajte pumpu za gorivo da poluga ne bi ispala iz motora. Ako se to ipak dogodi, obrisite je cistom krpom i vratite je na svoje mesta. 4. Gurnite cistu krpu u otvDr u motoru u kome se nalazila pump a i ostruzite ostatak zaptivke oko prirubnice za montiranje pumpe za gorivD. Krpa ce spreCiti da komadiCi stare zaptivke upadnu u motor. Ne zaboravite da izvucete krpu kada zavrsite ciscenje povrSine za montiranje.

,

,i

vi';;' I l:.nl "'"' _ _ ... _

I

I , I l

,

1

.... _ _ _

~.",.....

5. Uporedite staru i novu pumpu za gorivo. Moida eete morati da montirate prikljucke cevovoda za gorivo sa stare pumpe na nOVu. U tom slucaju, kljucem odvrnite stare prikljucke i montirajte ih na novu pumpu. Proverite da Ii su prik-

ulja. Medutim, ako je vozilo snabdeveno takvim prekidaeem, bice potrebno izvesno vreme da motor radi na praznom hodu da pritisak ulja dovoljno poraste, tako da za to vreme nece doc; do strujanja goriva.

Ijuccl okrenuti u istoro pravcu u kojem su bili na

Ako imate automobil sa elektricnom pumpam za gorivo, a sumnjate da nije ispravna, llcinite

st,uoj pumpi za gorivo. Ovo ce yam olaksati ponovno spajanje cevi za dovod goriva. 6. Nanesite sredstvo za zaptivanje sa obe strane nOve zaptivke koja se dobija zajedno sa novom pump om za gorivo i namestite zaptivku na odgovaraju~e mesto na povrsini gde se montira pump a za gonvo. 7. Postavite novu pumpu za gorivo na odgov.ara-

juee mesto na motaru. Napomena: ako se pumpa za gorivo aktivira pomocu pOluge, proverite da Ii je poluga na svom mestu i da Ii je propisno smestena u pumpi za gorivo. Mozda ce biti

potrebno da kleStima driite pOlugu dok postavIjate pumpu za gorivo. 8. PonoVo montirajte vijke za pricvrscivanje pumpe za goriva i pritegnite ih dobro kljueem.

sledece: 1. Proverite osigurac koji stiti elektricno kolo pumpe za gorivo. VeCina elektrienih pumpi ima ovakav osigurac. On je obieno smesten u kutiji sa osiguracima ispod instrument-table; tacno mesta naznaeeno je u prirucniku za vas automobi1. Vizuelna provera ce yam pokazati da Ii je osigurac pregoreo. Aka je pregoreo, zamenite ga novim iste jaCine.

2. Pronadite elektricnu pumpu za gorivo. Obieno se nalazi blizu rezervoara za gorivo. Pronadite je prateCi cevovod za gorivo od karburatora do rezervoara za gorivo. Na pumpi za gorivo naiazi

se davodni i odvodni prikljucak, kao i elektricni prikljucak. 3. Prove rite prvo voltmetrom da Ii se pumpa za

9. Panovo spojite cevovod za gorivo sa pumpom

gorivo napaja elektricnom

za gorivo. Pritegnite navrtke cevovoda pomocu dva kljuea kako je opisano u tacki 1.

ukljuCite glavni prekidae, spojite provodnik za uzemljenje voltmetra (ern a iica) za pogodnu

10. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio U slueaju da curi, pritegnite spojeve.

provodnikom voltmetra (crvena iica) eJektricni prikljucak na elektrienoj pumpi za gorivo. Trebalo bi da oeitate napon od 12 volti na voltmetru.

energijam.

Posta

masu na ramu automobila. Dodirnite pozitivnim

11. Mantirajte kuCiste precistaca za vazduh. Elektrlcne pumpe za gorivo

!

I

Mnagi tipavi evropskih vozila sa karburatorom i veCina americkih iii evropskih automobila sa sistemom za ubrizgavanje gariva kariste elektricnu pumpu za gorivo. Nasuprot mehanickaj pumpi za gorivo za ciji je rad neophodan i rad motora, elektricna pumpa za gorivo zapocinje sa radom istog trenutka kada se okrene kontaktkljuc. Stoga bi elektricna pumpa, u slueaju da bilo kakva prlj avstina prodre u iglieasti ventil karburatora, mogla da poplavi motor gorivom iii cak da

4. Ako dobijete ovaj napon, a pump a ne radi, zamenite je. Ako ne dobijete tacan napon, kvar se nalazi negde izmedu elektricnog prikljueka pumpe za gorivo i glavnog prekidaea. U tom slucaju bi mozda najbolje bilo da se obratite struenjaku. 5. IskljuCite glavni prekidac. Ako zakljueite da je elektricnu pumpu za gorivo potrebno zameniti, nabavite novu koja ce

odgovarati vasem automobilu, odnosno zadovoIjavati minimalne zahteve u pogledu pritiska i kapaciteta. Ako yam u vezi s tim nesto nije jasno, posavetujte se sa prodavcem u radnji autodelova.

usisa celokupnu koliCinu goriva iz r.ezervdara, ako

se glavni prekidac astavi ukljucen neko vreme. Na nekim tipovima automobila sa elektricnom pumpom za gorivo ova opasnost je otklonjena pomoeu prekidaca koji iSkljucuje pumpu za gorivo sve dok motor ne stvori dovoljan pritisak

Zamena elektricne pumpeza gorivo

Elektricna pump a za gorivo zamenjuje se na sledeCi naCin:

185 l

'm

(1) dovod gOrin, (Z)'bdvod u karburator, (3) pumpa 1:a gonYo, (4) zaptivka, (5) odstojnik, (6) zlIpdvka odstojnika i (7) vijak za

pricvrsCivanje.

1. Ukoliko se pumpa nalazi ispod automobila, blokirajte prednje toekove, podignite zadnji dec automobila i poduprite ga sigurnosnim postoIjima. Na automobilima sa prednjim pogonom, stavite menjae u brzinu iii u polozaj za parkiranje.

3. Kljueem odgovarajuce veliCine izvucite elektriene prikljueke iz elektriene pumpe za gorivo. Obelezite provodnike da biste ih lakse povezal; sa novom pumpom.

2. Izvucite iz akumulatora prikljucak za uZemIjenje.

4. Izvucite cevovod za gorivo prema objasnjenju datom za mehanicke pumpe za gorivo. Mozete da

186

.......-----------

, :1

~1

ih obelezite da biste ih lakse spojili sa novorn purnporn.

7. Montirajte novu purnpu vijke.

5 .. Kljucern odgovarajuce veliCine skinite vijke za pricvrsCivanje purnpe za gorivo. lrna ih dva do cetiri u zavisnosti od tip a purnpe.

8. Po novo spojite cevi za dovod goriva.

6. Uporedite novu elektricnu purnpu za gorivo sa starorn. Ako je potrebno, upotrebite prikljucak za cevovod za gorivo sa stare pumpe za novu.

pricvrstite kljucern

Y. Ponovo povezite elektricne prikljucke. 10. Spojite prikljucak za uzernljenje sa akurnulatorom.

I iI

,.

CD

Tlpieni delovi elcktricnc pumpc za gorivo: (1) pretistat. (2) pumpa, (3) odvodna cey, (4) kOn!rolnik, (5) p!ovak kontrolnika. (6) nepovratni venti!, (7) prikljucak i (8) prikljucak za uzemljenje.

187


I"

11. Ukljucite motor i proverite da Ii gorivo curio Popravite ako treba.

rI

(;iscenje sistema za dovod goriva Zaprljan sistemza dovod goriva moze da izazove usporen rad motora, otkazivanje sveGica i preterano zagadenje okoline. Aditivi su sredstva koja sedodaju benzinu da bi se eliminisali zagadivaci koji usled oksidaeije benzina stvaraju' gumaste naslage. Medutim, aditivi ne mogu uvek da uklone ove zagadivace, posebno kod vozila koja se koriste u gradskoj voznji sa dosta zaustavljanja. Takva vozila zahtevaju dodatna sredstva za Ciscenje koja treba staviti u rezervoar za gorivo svakih nekoliko meseci. Vecina ovih hemikalija uliva se direktno u skoro potpuno napunjen rezervoar. Kod vozila sa dizel-gorivom dodaju se bioeidi u rezervoar sa gorivom koji sprecavaju razvoj algi. Alge mogu da se razviju u rezervoaru ukoliko je zag aden vodom i mogu da zapuse davac i filter pumpe za gorivo. Upozorenje: ovi rastvori su veoma zapa/jivi i otrovni. Budite veoma obazrivi prilikom rukovanja i skladistenja. Trudite se da vam rezervoar za gorlvo uvek bude napunjen. Vazdusni prostor u rezervoaru formira vodenu paru koja maze da izazove koroziju unutrasnjosti rezervoara za gorivo. Korozione naslage na dOll rezervoara mogu da prodru u motor ako dopustite da se rezervoar skoro potpuno isprazni. Postoje hemikalije koje se ulivaju direktna u karburator u slucajevima kada je sistem za dovod goriva veoma zapusen. Medutim, neki od ovih proizvoda vise stete nego sto pomazu i mogu da ostete sveCice. Ako vas automobil ima kataliticki konvertor, proverite da li praizvod koji nameravate da upatrebite nece da unisti katalizator. Ukolika niste sigurni, pitajte strucnjaka i pre upotrebe dobra proverite uputstva data na ambalazi.

188

E

Podesavanja karburatora

I

I

Alat i materijal

• • • • • •

Klinovi za tockove Kljui'evi T-prikljucci Tahometar Odvijac Ulozak precistaca za vazduh

, t

I

arbunitar je jedan od najvaznijih del ova

Ksistema za dovod goriva. Njegov zadatak je da

malu kolicinu benzina automatski rasprsi i mesa sa velikom kolicinom vazduha. Kada ude u motor, ova veoma zapaljiva smesa pali se pomocu svetiea i razvija energiju koja pokrece automobiI. Karburator se sastoji od tri osnovna dela: difuzora (grla) kroz koji struji vazduh iz precistaca za vazduh; leptira za vazduh (»coka«) koji se otvara i zatvara Cime se padesava protok vazduha kroz difuzor i rasprsivaca kroz koji se benzin usisava u difuzor. Leptir za vazduh se nalazi na gornjem delu karburatora i ne treba ga mesali sa leptirom karburatora. Podesavanjem otvora leptira karburatora regulise se koliCina smese vazduha i goriva koja odl;;zi u cilindre motora time se postize promena broja abrtaja i snage motora. Ako je leptir karburatora potpuno zatvoren, motor ne moze da radi. Potpuno zatvaranje sprecava poluzni mehanizam smesten sa spoljasnje strane karburatora. Ovaj poluzni mehanizam regulise se pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Okretanjem ovog zavrtnja (u praveu kretanja kazaljki na satu) povecava se brzina praznog hoda motora. Odvrtanjem ovog zavrlnja (u smeru supratnom kretanju kazaljki na satu), smanjuje se brzina praznog hoda motora. Podesavanjem ovog zavrtnja jednostavno se regulise polozaj leptira karburatora i ne treba ga meSati sa zavrtnjem za podesavanje smeSe praznog hoda. Napomena: neki tipovi karburatora opremljeni su mehanizmom za upravljanje leptirima. Ovaj uredaj radi kao dec poluznog sistema na karburatoru i koristi se prilikom padesavanja praznog hoda molora. Mnogi novi tipovi vozila sa elektronskim komandama imaju regulaciju praznog hoda pomocu kompjutera. Posta kompjuter automat-

ti.

l

I

s

VA

Karburator rildi na principu Venturijeve cevi. Difuzor (grla) karburatora sc suzava, a zatim ponovo siri. Kako vazduh proluzi kroz ovu Venturijevu cev, njegol/a brzina sc poveeava, a pritisak opada. Atmosferski prilisak u ioncctu karburatora (2) pomafe da se goriYO kroz m!aznicu rasprsuje u Venturijevu cev odakle ga struja vazduha oovodi u karburalor.

ski odrzava prazan hod u okviru predvidenih graniea, podesavanje praznog hoda nije moguce, U zavisnosti od veliCine karburatora postoje jedan iii dva zavrtnja za podeSavanje smese praznog hoda koji su smesteni pri dnu, Zavrtanj praznog hod a je jednostavan ventil koji podesava koliCinu benzina koji se meSa sa vazduhom dok protice kroz karburator pri malom broju obrtaja motora, Ako se zavrtanj za podesavanje smeSe praznog hoda okrene u praveu kretanja kazaljki na satu, koliCina benzina se smanjuje i smesa vazduha' i goriva postaje »siromasna«. Kada se ovaj zavrtanj okrene u smern suprotnom kretanju kazaljki na satu, protok benzin a se povecava i smesa vazduha i goriva postaje »bogata«.

Ovakvo podesavanje u sustini otklanja dye manje neugodnosti tokom voznje, Medutim, one predstavlja i vazan dec podesavanja kompletnog

motora, Napomena: na veCini najnovijih tipova automobila zavrtnji za podeSavanje smeSe praznog hoda su iii zatvoreni iii se mogu veoma malo. podesavati, Smesa praznog hod a odredena je fabrieki i ne bi trebalo da zahteva podesavanje osim u slueajevima kada se karburator remontuje iii montira na drugi motoL Mnogim ovakvim tipovima karburatora potreban je poseban postupak »obogaCivanja« da hi se izvrsilo pravilno podesavanje smeSe praznog hoda, Posto mehanicari-amateri obicno nemaju uredaj za »obogaCivanje«,ovaj postupak treba prepustiti strucnjaku, Karburator treba da se podesi u sledeCim slucajevima: Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen suvise nisko, motor ce da se gusi dok automobil usporava da bi stao iii kada se menjae ubaci u brzinu,

189


Ako je broj obrtaja na praznom hodu podesen sllvise visoko, motor ce imati tendenciju da

nastavi sa radom i kada je sistem ~za paljenje iskljueen. Motor koji fadi sa sllvise siromasnom smesom na praznom hodu moze priIikom ubrzanja da »okleva« iIi da radi grubo. Suvise bogata smesa na praznom hodu prouzrokuje preteranu potrosnju goriva i veliku koli-

7

dok je kuCiste preCistaca za vazduh skinuto, a finalno podesavanje obaviti kada je montirano. Podesavanje zavrlnja praznog hoda

Ako vas karburator ima zavrtanj za podesavanje praznog hoda, podesavanje se vrsi na sledeCi naein:

Ginu izduvnih gasova.

Nepravilan rad motora, prouzrokovan neodgovarajuCim podesavanjem na praznom hodu, moze se lako ispraviti na osnovu sledeCih uputstava. Pre nego sto pocnete da podeSavate motor, obavezno pogledajte sva obavestenj-a na ploCicama i nalepnicama ispod poklopca motora. Proizvodaceva uputstva bite vam od pomoCi stoga sto sadde posebne podatke u vezi sa odriavanjem vaseg automobila. Podesavanje praznog hoda

Zavisno od tip a automobila koji imate, prazan hod se podesava iIi pomocu zavrtnja za podesavanje praznog hoda iIi pomocu solenoida i zavrtnja za prazan hod. Ako niste sigumi na koji naCin se podesava prazan hod vaseg automobila, pogledajte prirucnik iIi nalepnicu sa uputstvima 0 podesavanju u prostoru za motor. Isto tako proverite koliki treba da bude broj obrtaja na praznom hodu i da Ii podesavanja treba izvrsiti kada je menjac u brzini, poloiaju za parkiranje iIi neutralnom poloZaju, kao i koje elektricne uredaje treba ukljueiti iIi iskljuCiti. Snaga motora se koristi i za pokretanje ovih uredaja, pa njihovo koristenje opterecuje rad motora. Stavljanje automatskog menjaea u brzjnu, na primer, oduzima snagu motoru i smanjuje broj obrtaja na praznom hodu. Isto tako, ukljucivanje klima-uredaja iIi drugih uredaja povecava opterecenje motora. Ovakva opteretenja moraju da se uzmu u obzir kada se vrsi podesavanje praznog hoda motora. Mnogi novi tipovi automobila imaju pose ban solenoid, odnosno pokretae leptira karburatora koji treba da poveca brzinu praznog hoda motora kada je klima-uredaj ukljueen. Taj pokretae se podesava posebno da bi se obezbedilo povecanje od 50-100 obrtaja u minutu. Posto na veCini tipova automobila kuCiste precistaea za vazduh zaklanja pogled na poluini mehanizam i zavrtnje za podesavanje, treba ga skin uti. Najbolje je pocetna podesavanja izvrsiti

1. Podignite ruenu kocnicu i blokirajte tockove klinovima. 2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne postigne radnu temperaturu. 3. IskljuCite motor i skinile kuCiste preCistaea za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka "Odriavanje preCistaca za vazduh«. Napomena: ukoliko sa kuCista preCistaea skidate vakuumske cevi, obavezno ih zacepite. Za to moie da se upotrebi Tprikljueak. Ako se vakuumski cevovod ostavi otvoren, to maze negativno da utite na po des avanje praznog hoda motora. 4. PrikljuCite za motor tahometar koji meri broj obrtaja u minutu. Taj instrument ima dva provodnika, crveni i crni. Spojite crni provodnik za bilo koji metalni deo motora kao sto je glava vijka iIi nosae da biste uzemljili tahometar. Spojite crveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. I

5. UkljuCite motor.

~

6. Podesite menjae i sYe ostale uredaje prema instrukeijama za podesavanje sa plocice iIi nalepnice, odnosno prema uputstvima iz priiucnika za vas automobil. 7. Ocitajle rezultat na tahometru i upotrebite ga sa preporucenim brojem obrtaja. Ako je potrebno podesavanje, postupite prema uputstvu iz tacke 8. U suprotnom, predite na po stupak dat u tacki 9. 8. Okrenite odvijacem zavrtanj za podesavanje praznog hoda u praveu kretanja kazaljki na satu da biste povecali broj obrtaja iIi suprotno ad pravea kretanja kazaljki na satu da biste smanjili broj obrtaja. Videoete da okretanje zavrtnja za 11 4 kruga u bilo kom pravcu obicno uskJaduje prazan bod sa datim tehniekim podacima.

190

1

'='':\'''~

~~.~_'··~_'_·__~----------------------------------~'S~IS~T~E~M~Z~A~D~O~V~O~D~G~O~R~IV~A ,

-i

~

9. IskljuCite motor. 10. Vratite kuCiste preCistaca za vazduh na meslo ali ne iskljucujte tahometar. 1 L UkljuCile motor i proverite rezultat na tahometru. Aka se vrednost nalazi u okviru preporucene (± 20 obrtaja u minutu), postupite prema uputstvu iz tacke 12. Ako nije, obavile finalno podesavanje. Napomena: u slucaju smanjenja broja obrtaja na praznom hodu motora posle zamene precislaca za vazduh, proverite da ulozak precistaca ne ometa protok vazduha (maida je zaprljan) i po potrebi ga iIi oCistite iIi zamenite. Uputstva su data u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh«.

Kada podcsava!e pra2m; hod, svaki vakuumski cevovod koji 5e skine sa kuci~ta prctistaca za vazduh iii karburatora mora da sc zalvori. Na ovoj slid, vakulJmsko creva (1) uredaja za regulisanjc prelpaljenjc na razvodniku pa!jenja (2) j". z~tvoreno T-prikljuckom (3).

12. IskljuCite motor.

13. Skinite tahomelar ponOVlVSI postupak iz lacke 4 obrnulim redom. 14. Uklonile klinove za blokiranje lockova. 15. lsprobajle automobiL

Podesavanja solenoida i zavrtnja za prazan hod Podesavanje solenoida i zavrtnja za prazan hod vrsi se na sledeCi naCin:

L Povucite menu kocnicu i blokirajte klinovima tockove.

2. UkljuCile molor i puslite ga da radi sve dok ne dosligne radnu temperaturu. 3. IskljuCite motor i izvadite kuCiste preCistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Odrzavanje preCistaca za vazduh«. Napomena ukoliko sa kuCista preCislaca skidate vakuumske cevi, obavezno ih zacepite. Za to moze da posluzi T-komad. Aka se astavi otvoren, vakuumski cevovod moze negativno da utice na podesavanje praznog hoda motora. 4, Spojile tahometaT koji meri broj obrtaja sa motorom. Instrument ima dva provodnika crveni i crni: Spojite crni provodnik za neki metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da bisle uzemljili tahometar. Spojite crveni provodnik sa indukcionim kalemom (bobinom) na

Zavnnji za pode~avanje smde praznog hoda (1) mogu da se okrecu u smeru kretanja kazaljld na satu iii u suprotnom smeru kako bi odnos vazduha i goriva bi.o siromasniji jJj bogatiji. Zavflanj za poodavanje praznog hoda (2) se najazi na po!u2:nom mehanizmu Jeptira za gas (3) i povecava-ili smanjuje brzinu motora. Medutim, na vecini nOllijih tipova karburatora, ovi ziwrtnji su zaptiveni ili imaju poklopce koji sprccavaju Hi ogranicavaju poddavanje.

191


l (I !

I j 1 i

I

'i '.I

1

Neki tipovi automobila su opremljeni mehanizmom xa upravljanje leptirima. Prazan hod je podeSefl (Ievo) taka slo je sarno solenoid .spojen a ko!Ya (1) isprutcna. Na~drugim aUlomobiiima (desno) naknadno podesavnnje nije potrebno. Kada se iskljuci solenoid i njegova kOt\'a pavuce, zvrtanj Z3 podes.avanje praznog hoda je podesen taka da 5e dobije predvidena brzina matora.

primarnom prikljueku koji vodi do razvodnika paljenja. 5. Ukljueite motor. 6. Podesite menjae i sve ostale uredaje prema instrukcijama sa plociee iIi' nalepnice, odnosno prema uputstvima iz prirucnika za vas automobiL 7. OCitajte rezultat na tahometru i uporedite ga sa preporucenom brzinom. Ako je potrebno podesavanje, postupite prema uputstvima iz tacke 8. Aka nije, predite na postupak dat u tacki 9.' 8. Podesavanje solenoid a vrsi se na sledeCi natin: okrenite kljucem navrtku za podesavanje solenoida u smern kretanja kazaljki na satu da biste poveeali iIi u suprotnom smeru da biste smanjiIi broj obrtaja motora. PodeSavanje vrsite sve dok ne postignete predvideni broj obrtaja. 9. Ovo je Osnovno iIi sporo podesavanje broja obrtaja na praznom hodu. IskljuCite provodnik solenoida sa prikljucka. Ovo ee uCiniti da se kotva solenoida povuce.

192

10. Obtajte broj obrtaja na tahametru. Aka je ocitana vrednost ista kao i predvidena, nije

potrebno podesavanje. U suprotnom, okreCite odvijacem zavrtanj za podeSavanje praznog hoda sve dok se na tahometru ne ocita predvideni broj obrtaja. 1 L Ponovo spojite provodnik solenoida. 12. Pritisnite papuCieu za gas iIi pakreniteJ'ukom poluzni mehanizam leptira karburatora da biste poveeali broj ohrtaja radiliee motora. Ovim ee se kotva solenoid a protezati do polozaja prvog podesavanja. Otpustite rukom paluzni mehanizam da hi se broj obrtaja radiIice motora vratio na broj obrtaja za prazan hod. 13. Posmatrajte broj ohrtaja na tahometru. Trebalo bi da bude u skladu sa predvidenim koji ste dobili prilikom postupka iz tacke 8. Ako nije, obavite sada podesavanje. 14. IskljuCite motor. 15. Vratite na mesto kuei,te precistaea za vazduh ali ne iskljucujte tahometar.

m I

I

~.

i

il, ,

,SISTEM ZA DOVOD GORIVA

I ,

I

I

'

Kad automobila koji imaju solenoid za podd3vanje praznog hoda (1), podcsavanje praznog hoda Sf; vrsi taka sto se navrtka za poddJvanje ('2) okrece pomocll kljuca,

16. UkljuCite motor i oCitajte cezultat na tahometru. Ako je rezultat u okviru predvidene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu), predite na sledeCi postupak. Ako nije, izvrsite ovom prilikom konaeno pOdeSavanje. 17. IskljuCite motor. 18. Iskljueite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz taeke 4 obrnutim redosledom.

!

I

19. Sklonite klinove za blokiranje toekova. 20. Obavite probnu voznju. POdesavanje smese praznog hoda

Da biste podesili smesu praznog hoda, postupite na osnovu sledeClh uputstava:

3. Iskljucite motor i skinite kuCiste precistaca za vazduh na osnovu uputstava iz odeljka »Oddavanje preCistaca za

vazduh~<.

Napomena: zacepite

sva vakuumska ereva koja ste skinuli sa kuCista preCistaca za vazduh T-prikljuckom. Ako ostanu otvoreni, vakuumski cevovodi mogu negativno da utiCll na podesavanje praznog hoda matara. ~

4. PrikljuCite tahometar, instrument za merenje broja obrtaja motara. Tahometar ima dva provodnika - erveni i erni. Spojite erni provodnik za bila koji metalni dec motora kao sto je glava vijka iIi nosac da biste uzemljili tahometar. Spojite erveni provodnik za indukcioni kalem (bobinu) na primarnom prikljucku koji vodi do razvodnika paljenja. 5. UkljuCite motor.

1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte klinovima tockove.

6. Podesite menjae i uredaje prema instrukcijama za podesavanje datim na ploeiei iIi nalepnici, odnosno prema uputstvima iz prirucnika za automobil.

2. UkljuCite motor i pustite ga da radi sve dok ne

7. Pronadite zavrtnje za padesavanje smese praz-

dostigne radnu temperaturu.

nag hoda. Napomena: na jednodelnim karburato-

193

i

~


1 9. IskljuCite motor. 10. Vratite kuciste precistaca za vazduh na mesto ali ne iskljucujte tahometar. 11. Ukljucite motor i oCitajte rezultat na tahometru. Ako se broj obrtaja motora nalazi u okviru preporucene vrednosti (± 20 obrtaja u minutu), predite na postupak iz tacke 12, a ako nije, podesite prazan hod kako je objasnjeno u ovom odeljku.

I !

} i

1

12. IskljuCite motor. 13. IskljuCite tahometar tako sto cete ponoviti postupak iz tacke 40brnutim redosledom.

14. Uklonite klinove za blokiranje tockova. 15 .. Obavite probnu voznju.

Karburatori sa dva iii cetiri grla irnaju dva zavrtnja za podesavanjc sIDdle praznog hoda. Okretanjem u smeru kretanja

kazaljki na satu, ,mesa se osiromasuje, a okretanjem u smeru suprotn'!m kretanju kazaljki na satu se obogaeuje.

rima nalazi se jedan zavrtanj za pOdesavanje dok se na dvodelnim i cetvorodelnim karburatorima nalaze cetiri zavrtnja za podesavanje. Napomena: na karburatorima sa, zasticenim zavrtnjima za

podesavanje smese praznog hoda, podesavanje nije moguce pre nego sto se probuse iii izvade zastitni poklopci (kapice) zavrtnja. Plasticne zastitne kapice uglavnom mogu da se probuse iIi izvade. Mnogi noviji tipovi karburatora imaju ogranicenu mogucnost za podesavanje smese praznog hoda. Ako pravilno podesavanje smese ne moze da se postigne ni posle vise pokusaja, kvar je najverovatnije u karburatoru iIi u propustani,u vakuumskog cevovoda.

8. Ocitajte sa tahometra broj obrtaja. Malim odvijacem pazljivo okreCite zavrtanj za podeSavanje (u pravcu kretanja kazaljki na satu) sve dok motor ne pacne .da »posrce«-i dok se ne smanji

broj obrtaja u minutu. Zatim pocnite da okrecete zavrtanj za podesavanje u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljki na satu sve dok motor ne dostigne maksinialan, odnosno optimalan iii uravnotezen broj obrtaja pri kome motor radi veoma pravilno. Ako vas karburator ima dva zavrtnja za podesavanje smese praznog hoda, podesite ih na vee objasnjen naCin. 194

-,~

Jii

~

Odrzavanje uredaja za· pai<:retanje hladnog moiora

III.

Alat i materijal

• • • • •

Kljuc Odvijac Krpa Sprej za Ciscenje karburatora i coka Termostatska opruga

I

'lI !

vi automobili koriste uredaj za pokretanje hladnog motora sa tzv. cokom, odnosno leptiS rom za vazduh, koji regulise kolicinu vazduha koja prolazi kroz grlo karburatora. Hladnom motoru potrebna je bogatija smesa goriva za pokretanje, nego motoru koji je dostigao raduu temperaturu. Bogatija smesa znati da se veea koliCina goriva propusta u karburator. Uredaj sa cokom regulise protok vazduha pomoeu leptira za vazduh koji se nalazi na vrhu karburatora.

i

i

'!~


Rad aUlomatskog uredaja za startovanje hladnog motora se reguiBe pomocu tennoslatske opruge (1) U kuCistu (2). Opruga otvara leptir za vazduh kada motor dostignc radnu temperaturu.

~,~

Automatski uredaj za pokretanje Kad automatskog uredaja za pokretanje »coka«,

glavni regulator predstavlja jedna zavojna opruga osetljiva na temperaturu (tj. termostatska). Ta opruga maze da bude smestena i1i U llsisnom vodu motora gde reaguje na temperaturu motora iIi u karburatoru. Kada je usisni vod hladan, opruga ce se zategnuti i time pokrenuti poluini mehanizam coka koji zatvara leptir za vazduh sto smanjuje dovod vazduha i obezbeduje bogatiju smesu. Kada se motor zagreje, opruga se odmo-

tava i otvara leptir za vazduh usled cega se propusta vise vazduha te smesa postaje siromasnija gorivom.

I

j

11 I

Vakuumska membrana koja je takode smestena na karburatoru automatski otvara leptir za vazduh Cim motor startuje i time sprecava suvisno prigusivanje i stvaranje suvise bogate smese. U vezi sa automatskim cokom javljaju se dva glavna problema. Leptir za vazduh moie da postane lepljiv ili je termostatskoj opruzi potrebno podesavanje iii zamena. Kao sto je vee objasnjeno, leptir za vazduhna vrhu karburatora konstruisan je tako da se zatvara kada je motor hladan, odnosno da se otvara kada je zagrejan.

i

Ako se ne zatvara kada je motor hladan, doCi ce do problema sa startovanjem zato sto smesa nece biti dovoljno bogata. Ako se ne otvara dovoljno kada motor startuje, izduvni dim ce biti ern sto je znak da je smesa suvise bogata. Automatski cok se proverava na sledeti natin: 1. Ostavite automobil iskljucen dovoljno dugo da se motor putpuno ohladi, najbolje preko noti.

2. Otvorite poklopae motora i zamolite nekoga da urnes to vas pritisne pedalu za gas. Trebalo bi da cujete kako se leptirasti ventil coka zatvara. Ako se ne cuje skljoeanje, pailjivo skinite navrtku sa poklopea kuCista precistaca za vazduh osluskujuti da Ii se leptirasti venti! zatvara. Ako se' zatvori dok skidate navrtku, moida nesto u kuCistu preCistaca za vazduh ometa rad ventila. Pronadite sta je u pitanju i problem ce po svoj prilici biti resen .. 3. Ako se leptir za vazduh ne zatvori, skinite kuCiste preCistaca za vaiduh na osnovu objasnje· nja u odeljku "Odriavanje preCistaca za vazduh« i zamolite ponovo nekoga da pritisne pedalu za gas.

195

.• 1

' L '- - - ' -"

--~--~.--

SISTEM ZADOVOD GORIVA

I

j

I i 1 J

I

,, J

~

~ ~

..1

V
4. Skinite rukom poluini mehanizam leptira za vazduh da vidite da Ii se negde ne zaglavljuje. Ovaj mehanizam moze da se zaprlja i postane lepljiv, te mu je stoga cesto potrebno Ciscenje. 5. Oeistite poluini mehanizam i ventil sprejom za eiscenje karburatora. Rukom proverite da Ij se svi delovi mehanizma slobodno pokrecu. Cistom krpom osusite sto je moguee bolje sve delove. Vlaga od sredstva za Ciscenje skuplja prljavstinu, tako da delovi mehanizma brie postaju lepljivi. 6. Ako se svi delovi mehanizma slobodno pokreou, a leptir za vazduh se i dalje ne zatvara, moida je potrebno podesavanje ventila ili je termostatska zavojna opruga popustila iii se slomila. Imajte u vidu da je leptir za vazduh konstruisan tako da se ne zatvara kada je motor cak i maIo zagrejan. Medutim, cak i kada je motor zagrejan, jos uvek moiete da proverite da Ii se poluini mehanizam slobodno pokrece.

196

~

Kao sto je vee objasnjeno, mnogi automobili imaju termostatsku oprugu smestenu u metalnom kucistu u podnoiju karburatora.Opruga u ovom kuCistu takode moze da popusti. KuCiste i opruga uglavnom mogu da se zamene po umerenoj ceni. Moiete takode da skinete poluini mehanizam na spoju sa karburatorom i da ga pokreeete gore-dole. Trebalo bi da osetite napetost opruge. U

suprotnom, opruga je v~rovatno slomljena i

potrebna je zamena. Odriavanje automatski podesljivog uredaja za pokretanje hladnog motora

Neki automobiIi sa automats kim uredajem za pokretanje hladnog motora jos uvek imaju podesljivu termostatsku oprugu. Ovaj dec se nalazi u okrugloj kutiji pricvrscenoj za spoljnu stranu karburatora. Podesavanje cete izvrsiti na sledeCi naCin:

I

~

-

-,

~~_~ __----~--------------------------------~S~IS~T;E~M~Z~A~DO~V~O~D~G~O~R~iV~A

0-----7"1

Kod elektricnog uredaja za startovanje hladnog motora, element za zagrevanje (1) se nalazi na unutrasnjoj strani poklopca (2). Prilikom startovanja on dobija napon iz akumuiatora.

1. Proverite u prirucniku za servisiranje uputstvo

za pravilno podesavanje uredaja. 2. Pomocu odvijaca .olabavite ali ne skidajte zavrtnje koji ovaj deo drze na svom mestu.

3. Malo okrenite poklopac u smeru suprotnom kretanju kazaljki na satu da biste osetili napetost opruge. Aka je nema, opruga je moida slomljena i potrebna je zamena. Aka osetite napetost, podesite uredaj prema uputstvu tako sto cete dovesti u isti polozaj oznake na poklopcu. 4. Ponovo pritegnite zavrtnje i prove rite da Ii uredaj pravilno radi. Uredaj za pOkretanje hladnog motora

_I

_-

~

.

Termostatska opruga se podesava take SIC se olabave zavrtnji (1) na poklopeu (2), a poklopac se okrece sve dok se oznaka (3) ne podesi sa oznakom na kuclStu (4).

Kod mnogih tipova automobila koristi se uredaj za pokretanje hladnog motora na elektricni pagan. Elektricni uredaj je tako konstruisan da otvara leptir za vazduh br±e na temperaturama od oko 15'C i visim. To treba da smanji zagadenje od izduvnih gasova i doprinese ekonomicnoj potrosnji goriva . U blizini karburatora nalazi se mali temiostatski prekidac koji automatski radi. Kada je ukljucen, prekidac greje mali kalem tek toliko da se zagreje termostatska opruga uredaja i da se leptir za vazduh otvori. Tada se prekidac iskljucuje i radi sarno prilikom startovanja hladnog motora.

197

~

'~


, I

J

Ako mislite da se elektrieni uredaj ne zagreva (poklopac kuCista uredaja nece biti topao ako ga dodirnete posle nekoliko minuta rada), proverite napon na elektrienom prikljueku poklopca pomocu kontrolne lampice iii voltmetra. Ako napcn postoji, ali se grejni elemenat ne zagreva, znaCi da je neispravan i treba ga zameniti. Ovaj elemenat je obieno dec poklopca uredaja tako da se zamenjuje ceo sklop.

I

Ukoliko ste primetili neki od navedenih 'problema postupite prema sledeCim uputstvima:

,

1. Skinite kuCiste precistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka "Odriavanje pr"i'istaca za vazduh« u ovom poglavlju. Za ovaj po sao maida ce yam biti potreban kljuc.

I

I

2. Pronadite prikljucak kabla mehanizma za regulisanje (»sajle«) gas a motora na karburatoru. ObieTIo se nalazi sa vozaceve strane na karburatoru.

I

I

I

.1 I

Mehanizam za re€Julisanje ga+sa mGtora Alat i materijal

• • • • •

Sprej za ciscenje karburatora i i'oka Povratna opruga za prazan hod Kljui' Klesta Mazivo

ehanizam za r'egulisanje gasa matcra igra

Mvainu ulogu u celokupnom radu automobil-

skog motora jer predstavlja vezu izmedu vozaea i motora. Ovaj mehanizam je spojen sa karburatorom, a kabl(»sajla za gas«) i poluga povezuju ga sa pedalom za gas. Pritiskom na pedalu za gas, pokrece se mehanizam koji otvara leptir karburatora. Ovaj postupak omogucava da veca kolii'ina vazduha i goriva ude u karburator cime se povecava brzina ili broj obrtaja motora. Da bi rad motora bio efikasan i bezbedan, mehanizam za regulisanje gas a motora mora da radi pravilno, bez zastajanja_ iii zaglavljivanja. Znaci da je mehanizam neispravan su sledeCi: a) motor se ne vraca na prazan hod kada se otpusti pedala za gas; b) rad motora na praznom hodu je nestabilan i c) motor ne dostize predviden broj obrtaja.

3. IskljuCite kabl sa poluinog mehanizma na karburatoru. Kabl je obicno osiguran pomocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. Skinite klestima rascepku iii obujmicu.

I

I

4. Posto ste iskljucili kabl, pomerajte poluini mehanizam na karburatoru. On mora slobodno da se pokrece napred-nazad. Ako primetite da se zaglavljuje iii da se neravnomerno pokrece, poprskajte ga, a isto tako i posebnim sredstvom poprskajte unutrasnjost karburatora na mestu gde se nalazi osovina leptira. Ako OYO ne pomogne. treba popraviti karburator. 5. Dok je kabl iskljucen iz poluznog mehanizma na karburatoru (a zaglaYljivanje otklonjeno), pokrenite pedalu za gas gore-dole. Ako primetite da se pedala zaglavljuje iii neravnomerno pokrece, proverite ispravnost kabla pocey ad karburatora do protivpoiarne pre grade prostora za motor. Prove rite da se kabl nije suvise izuvijao iii zamrsio. Blagim pomeranjem kabla obicno se otklanjaju ostro savijena mesta na kablu. Nikada ne pokusavajte da ispravite kabl ako je zarnrsen. U tom slucaju potrebna je zamena. 6. Iz kabine vozila proverite rad pedale za gas i njen oslonac. Ponekad ce biti dovoljno da se sarno kapne malo maziva na okov pedale da bi se odstranilo zapinjanje. 7. Ponovo spojite kabl sa poluznim mehanizmom na karburatoru.

·s.

Zamolite nekoga da pritisne do kraja pedalu za gas, a vi prove rite da Ii je leptir karburatora potpuno olvoren kada je pedal a za gas pritisnuta. Podesite kljucem kabl (okretanjem navrtke za podeSavanje u smeru kretanja kazaljki na satu iii prema potrebi u obrnutom smeru) kako bi se leptir potpuno otvorio.

198 ~.

~

i I

,

I

"~l

Tipican poluzni mehanizam gasa motora: (1) poluga pedale ta gas, (2) driac kabla (»sajle«) xa gas, (3) kabl"Za gas, (4) mehanizam za startovanje. (5) povratna opruga, (6) mehanizam Jeptira karburatora i (7) poluga meh:mizma ta stanovanje (»sauh«).

I I~

I I

1

9. Otpustite pedalu za gas tako da se vrati u polozaj na prazan hod. Ako se ne vrati glatko u prazan hod, zamenite oprugu za povratak u prazan hod. Ova opruga nalazi se izmedu karburatora i poluznog mehanizma za gas. 10. Vratite kuCiste precista';a za vazduh na svoje mesto. 199


Zamena karburatora AlaI i malerijal

• • • • • •

Okasti, otvoreni i raseceni kljucevi Klesta Mali tekic Mali nai iii strugac Karburatar Krpe

arburatar je dea vozila kaji se maida najslabije paznaje. Njemu se cesta pripisuju problemi kaje je u stvari prouzrakavaa neki drugi sistem u matoru. Grub prazan hod, oklevanje tokom ubrzavanja, veliki utrosak goriva po kilometru iIi nedovoljna snaga magu da budu simptami kvara karburatora, ali testa potitti iz sistema za paljenje. lednostavno podesavanje karburatora opisano u ovom poglavlju, ili cistenje karbufatora mogu da povrate motor u dobra radno stanje. Drugim retima, karburatori se testa neposredne zamenjuju. Dobar mehanicar ce proveriti sve ostale mogucnosti pre nego sto zameni iIi remontuje karburator. Ako ste utvrdili da je vasem karburatoru potreban. remont iii zamena, njegovo skidanje sa motora nije toliko tesko da ga ne moze obaviti veCina mehanicara-amatera. Medutim, ne zaboravite da svaki proizvodac automobila ima posebnu konstrukciju karburatora, tako da se postupci oko skidanja i zamene razlikuju. Medutim, uputstva data u ovoj knjizi odnose se na veCinu karburatora. Garniture alata za remont karburatora uglavnom kostaju manje od fabricki remontovanog karburatora, te se na tom poslu moze prilitno ustedeti. Detaljna uputstva priloiena su uz alat za popravku. Medutim, proizvodaCi automobila testo vrse manje ispravke na modelima iii tamenjuju karburatore. Stoga nije uvek lako pronaCi pravi alat taka da se cesto mnogim mehanicarima-amaterima desava da otkriju da imaju pogresnu garnituru alata tek kad skinu karburator. Karburatori na najnovijim tipovima automobila postali su komplikovaniji zbog stroiih propisa 0 izduvnim gasovima, tako da ce za njihovu popravku

K

200

biti potrebno vise vremena i strpljenja. Pre nego sto se odluCite za remont iii zamenu, posavetujte se sa prodavcem auto-delova. Napomena: mnoge nove tipove karburatora sa kompjuterizovanom povratnom spregom veoma je tesko dobro remontovati. Ponekad su potrebni posebni instrumenti i alat za podeSavanje, tako da sanjima cak i profesionalni mehanicari mogu da imaju problema. Kada kupujete garnituru alata, najbolje je da zapisete serijski broj karburatora koji se obicno nalazi u blizini imena proizvodaca i da ga ponesete u prodavnicu auto-del ova. Karburator se zamenjuje na sledeti nacin: 1. POdignite poklopac motora i izvucite kuCiste preCistaca za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Oddavanje preCistaca za vazduh« U OVOID poglavlju. Za ovaj posao ce yam mozda biti potreban kljuc. 2. Skinite cevovod za gorivo sa karburatora. 1'0 je vod izmedu pumpe za gorivo i karburatora. Ovaj posao obavite pomocu dva kljuca da ne biste ostetili prikljucke cevovoda za gorivo. Rasecenim kljucem popustite prikljucak na kraju cevovoda za gorivo. Napomena: raseceni kljuc izgleda kao okasti kod koga je jedan dec rasecen tako da kljut moze da se namesti aka cevi, a zatim pomeri u poloiaj tako da prikljutak maze da se olabavi iIi pritegne. Ako se i veti prikljucak na karburatoru okrece, pridriite ga pomocu otvorenog kljuca. Ovo je potrebno da ne biste ostetili cevovod za gorivo kada ga skidate. 3. Skinite sve os tale crevne prikljutke. Obelezite ih tako da biste ih kasnije lakse spojili. Napornena: ukoliko postoje provodnici i za delove kao sto su prekidac za menjac, senzor poloiaja leptira, prekidac za prazan hod, prekidac praznog hod a za klima-uredaj iIi solenoid, prilikom skidanja ih obeleZite da ne biste pogresili kada ih budete ponovo vracali na mesto. 4. KleStima skinite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatora. Obicno je pricvrscen pamocu rascepke iii obujmice u obliku potkovice. .

S. Klestima skinite kabl uredaja za pokretanje hladnog motora sa karburatora koji je takode pricvrscen obujmicom iIi rascepkom. Pazite da ne zaboravite polozaj poluge uredaja. Ova poluga

l,

r,i


,i,

•

moze ponekad da Ima viSe otvora za prievrSCivan]e.

,

taka sto 6ete ih kljucem odgovarajuce velicine

Ii

i

i

6. Skinite navrtke za prievrsCivanje karburatora okrenuti u smern suprotnom kretanju kazaljki na salli. Ove navrtke nalaze se u podnozju karbura-· tora i prievrscuju ga za go Ie vijke na usisnom vodu motora. Zavisno od tipa karburatora, postoje dYe iIi cetiri navrtke za pricvrsCivanje.

I

7. Posta ste skinuli havrtke za pricvrsCivanje, podignite karburator navise i izvadite ga iz. prostora za motor. Napomena: izmedu karburatora i

I

usisnog voda nalazi se zaptivbi7 Ponekad ova zaptivkao'teiava skidanje karburatora. U tom slueaju, blago lupkajte malim eekicem oko podnozja karburatora da biste ga olabavili.

I I

,

~

I,

l

8. Kada skinete karburator, proverite da Ii postoji jedna iii vise zaptivki iIi metalnih ploCica izmedu karburatora i usisnog voda. To zapamtite

I

zbog_ponovnog montiranja.

n tt

9 _ Stavite eistu krpu u otvor usisnog voda i po potrebi izgrebite sa povrsine za pricvrsCivanje karburatora ostatke stare zaptivke. Pazite da vam

.

ostaci slucajno ne upadnu u usisni vod .

~

,

~ i

i

ii l

I

I

10. Posto ste oeistili povrsinu za montiranje, izvucite krpu iz usisnog voda i stavite novu zap-

tivku za karburator koja se dobija zajedno sa karburatorom. Vratite na mesto sve zaptivke iIi plocice koje ste skinuli prema uputstvu iz tacke 8. Napomena: uvek treba koristiti novu zaptivku kod montiranja novog karburatora da bi se obezbedilo dobra zaptivanje. Takode se preporneuje tanak premaz sredstva za zaptivanje na obe strane zaptivke da bi se ostvario hermetieki spoj. Ne treba koristiti silikonska sredstva za premazivanje zaptivki karburatora niti silikonske zaptivke posto si!ikon nije otporan na benzin. 11. Poslavite nov karburator na povrsinu za montiranje. Navrtke za prievrscivanje karburatora poslayite na mesto, ali nemojte da ih pritezete. 12. l;re nego sto prievrstite karburator, spojite sa njim cevoyod za gorivo. Pritegnite prikljueak ceyovoda za goriyo pomocu dYa kljuea kao sto je opisano u taeki 2. 13. Pritegnite navrtke za prievrscivanje karburatora pomocu kljuea odgovarajuce veliCine. Pazite

Dodaci na karburatoru: (1) kuCiste preCista~a 1:a vazduh, (2) zaptivka, (3)navrtke za prievriCivanje, (4) karburator, (5) zaptivka karburatorn j (6) gol.i vijci za montiranje.

da ih suvlse ne pritegnete. Obavite pritezanje dijagonalno kako bi karburator bio podjednako pritegnut. U suprotDom biste mogli da slomijete prirubnicu za montiranje karburatora. Da biste osigurali karburator, dobro priljubite navrtke. 201


I 14. Po novo spojite kabl mehanizma za regulisanje gasa motora sa karburatorom.

15. Ponovo spojite kabl ureelaja za pokretanje hladnog motora sa karburatorom. 16. Ponovo spojite sve crevne prikljueke i provodnike sa karburatorom. 17. UkljuCite motor i proverite da gorivo slucajno ne curi. U slueaju da curi, pronaelite. mesto koje propu~ta i popravite gao 18. Podesite prazan hod karburatora, kao i smesll vazduha i goriva na naCin opisan U odeljku "Podesavanja karburatora« u ovom poglavlju. 19. Vratite kuti;;te preCistaca za vazduh na mesto.

loneetu karburatora. Ova razlika u pritisku usisava gorivo kroz dizne i kanale karburatora do difuzora gde se mesa sa vazduhom i ulazi u usisni vad. Kad sistema sa ubrizgavanjem goriva, odmeravanje goriva ne zavisi od razlike u vazdusnom

pritisku. Gorivo se ubrizgava u dovedeni vazduh i stvara se fina magla koja obezbeeluje bolje raspr,ivanje goriva i mesanje sa vazduhom. KoliCina goriva koja se ubrizgava zavisi od zapremine vazduha koji ulazi u motor i optereoenja motora. Regulisanje ubrizgane kolicine goriva vrsi e1ektronski dec u kame kompjuter i razni senzori matCTa proracunavaju koliCinu goriva potrebnu da bi se odriao potreban odnos vazduha i goriva. Postoje dva osnovna tipa elektronskog ubrizgavanja goriva: indirektno i direktno ubrizgavanje. Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem, jedan iii dva ubrizgaca montirani su na kuCistu koje spolja izgleda kao karburator. Meelutim, umesto ureelaja za regulisanje kolicine goriva i delova kaje maiete naCi u karburatoru, sistem sa indirektnim ubrizgavanjem se

U

osnovi sastoji od

supljeg kuCista koje sluii sarno za postavljanj~ ubrizgaca za gorivo. Kuoiste sa ubrizgacima je montirano na istom mestu na kome bi trebaloda

Opis rada sistema sa ubrizgavanjem goriva istem sa ubrizgavanjem goriva koristi se vee S viSe godina, a razvoj elektronskog sistema za ubrizgavanje goriva sve vise potiskuje klasiene karburatore. Sistem sa ubrizgavanjem goriva ima

vise preimutstava:' lakse startovanje hladnog motora, bolle - raane~karakteristike, precizniju kontrolu smese vazduha i goriva 8tO omogucava vecll ustedu u gorivu i smanjuje emisije izduvnih gasova. S obzirom na sve prednosti, nije eudo sto je vedna danasnjih automobila snabdevena elektronskim sistemom za ubrizgavanje goriva. Glavna razlika izmeelu karburatora i sistema sa ubrizgavanjem goriva je u tome sto se kod karbuTatora gorivo usisava u motor pomocll vakuuma,

dok se kod sistema sa ubrizgavanjem goriva ono dovodi u motor rasprsivanjem iIi ubrizgavanjem pod pritiskom. Kada vazduh proele kroz uski dec difuzora karburatora (venturijeva cev), stvara se razlika u pritisku izmeelu vazduha u difuzoru i u

202

bude karburator. Sistem sa indirektnim ubrizga-

vanjem sastoji se od elektricne pumpe za gorivo visokog pritiska (obieno je montirana u iIi kod rezervoara za gorivo), preCistaca za gorivo, regu-

latora pritiska (koji obezbeeluje podjednak pritisak goriva za svaki ubrizgac), kuCista sa jednim iIi dva ubrizgaea i kompjuterom za regulisanje rada metCTa i njegovih senzora. UbrizgaCi su u stvari jednostavne mlaznice koje se otvaraju kada pobudni napon stigne do solenoida ugradenog na ubrizgacu. Drugim reCima,

kada je ubrizgac pobuelen elektricnom energijom, solenoid otvara ventil koji omogucuje da se gorivo rasprsuje iz ubrizgaca. Ubrizgaci ne rasprsuju staloo gorivo vee u kratkim intervalima. Trajanje ovih intervala zavisi od broja obrtaja radilice motora i kompjutera koji regulise rad motora. Kompjuter regulise odnos izmedu vazduha i goriva na sledeCi nacin: Kod elektronskih sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva (kroz vise otvora), prineip je u osnovi isti kao kod indirektnog (sem sto svaki cilindar ima svoj sopstveni ubrizgac goriva. Motor sa sest cilindara, na primer, imao bi sest ubrizgaca za gorivo, dok bi motor sa cetiri cilindra imao cetiri ubrizgaca. Umesto da se ubrizgaCi montiraju u centralno smestenom kuCistu, ani se nalaze na usisnom vodu tako da rasprsuju gorivo nepo-

I

I


I. 1

I~

,

o

• I

Slstem s" direktnim ubrizgavanjem gOriVll sasloji se od ubrizgaca (I) (za svaki cilindar posebno) koji su smesteni u usisnom vodu. UbrizgaCi raspriluju gorivo neposredno U llSisne OIl/ore. Kad orag sistema pOlreban je semor (detektor) strujanja vazduha. u ovom

sredno u usisni otvor svakog cilindra (zato se ponekad ovaj sistem naziva ubrizgavanje u otvore). N a taj nacin je pOboljsana raspodela goriva po cilindrima i" eliminise se mogucnost nedovoljnog mesanja vazduha i goriva sto in ace moze da se dogodi u usisnom vodu. Zbog toga se sistem sa direktnim ubrizgavanjem smatia efikasnim. Vazduh koji ulazi u sistem sa direktnim ubrizgavanjem goriva prvo prolazi kroz uredaj koji se naziva detektor iii senzor za vazduh. On kompjuteru daje informaciju 0 kolicini vazduha koja ulazi u motor, tako da kompjuter moze da odredi potrebnu koliCinu goriva. Senzor za utvrdivanje polozaja leprira obave;;tava kompjuter koliko je olvoren leptir, dok dodatne informacije koje kompjuter dobija od senzora za barometarski pritisak, senzora za temperaturu ulaznog vazduha i senzora za pritisak u usisnom vo~u obavestavaju

s!ucaju sa klapnom (2) koji meri koliCinu vazduha koja ulan u motor, take da kompjuter moie da odredi taenu koJicinu goriva. Ostali uObicajeni scozari 5U: za kiseonik (3). po!ozaj !cptira (4) i temperaturu rashl
kompjuter da Ii treba da nadoknadi nastale prome,ne u gustini vazduha i opterecenju motora. Senzor za kiseonik u izduvnom vodu (sabirniku), informi;;e kompjuter 0 tome koliko je smesa bogata, a senzor za temperaturu rnotora prati terriperaturu tecnosti za hladenje u motoru. Kompjuter dobija ulazne podatke od svih ovih senzora, a zatim na osnovu ugradenog programa obezbeduje potrebnu smesu goriva i vazduha u zavisnosti od radnog rezima motora. To se postize produiavanjem interval a ubrizgavanja da bi se smesa obogalila iIi smanjivanjem da bi smesa bila sirornasnija, Taj slozeni sistem omogucuje veoma tacnu kontrolu dovoda goriva, izduvnih gasova i performansi. Jasno je da kompjuter cadi tacno aka su svi senzori ispravni i daju tacne informacije. Ako su j.edan iIi vise senzora neispravni, kompjuter nece biti u stanju da odredi tacnu smesu goriva. VeCina

203

--------SISTEM ZA DOVOD GORIVA

@~+

6

CD \

I

~ _________ J

Osnovni delavi tipicnog elektronskog sistema sa indirektnim ubrizgavanjem goriva: (I) kuCistc ubrizgaca, (2) ubrizgac, (3) motor za prazan hod, (4) scozor kiseonika, (5) scnwr pritiska u usisnom vodu, (6) senzor -poioiaja !cptira, (7) scozor temperature rashladnog fluida, (8) scowr temperature ulawog vazduha, (9) kompjuter, {I D) razvodnik paijenja i (11) akumulator. Manji mOlori obicno imaju jedan ubrizgac, dok veCi sa scst i vise cilindara Cesta imaju dva ubrizgata.

elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva ima izvestan broj kontrolnih uredaja koji otkrivaju kvarave na senzorima. Ako senzor ne daje signal, kompjuter ce to primiti i uskladistiti u memoriju kao »problem«. Zavisno od prirode kvara, kontrolna lampica moze da zasvetli na tabli. sa instrumentima. Aka do toga dode, potraiite pomoc strucnj aka. Kvar maZe da se utvrdi sarno na osnovu uputstava iz fabrickog prirucnika, a poku,saj da se utvrdi kvar bez pravog prirucnika je skora nemoguc. Prilikom provere, strucnjak ce prikljuCiti 204

kompjuter na pose ban uredaj koji ce mu otkriti sve probleme. Na nekim tipovima vozila, kvarovi se registruju pomocu braja treptaja kontrolne lampice motora dok je za druge potrebna kontrolna oprema za dijagnosticiranje. Posle ovoga, prelazi se na detaljno ispitivanje sve dok se greska ne otkrije. Treba imati u vidu da se kompjuter motora i njegovi senzori smatraju kao dec sistema za regulisanje izduvnih gasova i zbog toga imaju garanciju za period od 5 godina i predenih 80.000 km. Ova garancija se odnosi na sva vozila prodata u

I\'"

'..i

I I'

I'


I

r----------------------------------------------------~~~~~~~~~~~~

, I

I I rlI

Sjedinjenim Driavama od 1981. go dine i pokriva

ispravno, rasprseno gorivo ima konican oblik

sve uredaje u sistemu za preCiscavanje izduvnih

kada se motoru doda pun gas. Ako motor ima problem sa radom na praznom hodu kod sistema sa ubrizgavanjem goriva (radi suvise brzo iIi suvise sporo), brzo cete shvatiti da ne postoji mogucnost da se prazan hod podesava kao kod klasicnog karburatora. Na sistemima sa ubrizgavanjem goriva, prazan hod se regulise, pomocu malog kanala za ispustanje vazduha i motora za reguIisanje praznog hoda. Kompjuter prati broj obrtaja radii ice motora i vrsi podeSavanje otvora na kanalu za izpustanje vazduha tako sto uviaci iii izvlaCi malu kotvu koja se nalazi na motom za podesavanje praznog hoda. Ako ovaj motor otkaze, iIi ako se kanal zapusi, automobil ce imati problema sa radom na praznom hodu. Problem koji se cesto previdi je propustanje vakuuma sto dovodi do prodiranja neodgovarajuce koliCine vazduha u motor. Posto kompjuter »misli« da ovaj vazduh dolazi kroz uredaj za r~gulisanje praznog hoda motora, pokusace da zatvori kanal na njemu. ,To sarno pogorsava problem i negativno utice na kvalitet mdavine. Stoga ' je, kada se pojavi problem, vaino proveriti da Ii je preCistac za vazduh cist i da Ii vakuum propusta.

gasova, kao i srodne sisteme koji mogu da uticu na kvalitet izduvnih gas ova kao sto su dovo):! goriva, paijenje i elektronske komande motora. Mehanicar-amater moze da vrsi popravke na veCini elektronskih sistema sa ubrizgavanjem goriva sarno ako poseduje prilicno znanje, odgovarajuce prirucnike za popravku i kontroinu opremu. Ako nestrucno radite, moiete lako da ostetite kompjuter ilili senzore. Nikada ne skidajte konektore provodnika sa sistema za reguli-

sanje rada motora dpk je sistem za paljenje ukljucen i nikada ne pokusavajte da premostite, uzemIjite iii ispitujete senzore ako to izriCito nije receno u prirucniku za popravku. Kompjuter i senzori su veoma osetljivi na naponska preopterecenja, a ukrstanje pogresnih provodnika iIi uzemljenje kola pod naponom moze lako da osteti neki deo sistema. Medutim, ako ne posedujete veliko znanje, rnozete da steknete izvesnu predstavu

0

tome sta

moze da bude uzrok problema. Elektronsko ubrizgavanje goriva traii da nekoIiko stvari funkdonise ispravno: odgovarajuCi pritisak goriva (sto

zahteva dobru pumpu i Cist preCistac), precizno merenje kolicine dovedenog vazduha i rada motora (sto zahteva da svi senzori budu ispravni) i pravilan rad ubrizgaca goriva (sto zahteva dobar elektricni kontakt sa regulacionim provodnikom, odgovarajuCi pritisak goriva kao i otvaranje i zatvaranje leptirastog ventila). Provera i zamena elektricne pumpe za gorivo, kao i preCistaca, vee je objasnjena u ovom poglavlju. Otkrivanje kvarova kod senzora, kao sto je receno, najbolje je prepustiti strucnjaku. Sto se tice ubrizgaca za

Ubrizgavanje dizel goriva

gorivo, ubrizgac koji ne radi (napon ne dolazi do ubrizgaca, neispravan leptirasti venti! iii zapusen otvor), neee rasprsivati gorivo, te kad sistema sa

sarno jednim ubrizgacem motor nece raditf, kod sistema sa dva ubrizgaca prouzrokovace veIiki gubitak snage matara, odnoso grub Tad na praz-

nom hodu kod sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva. Ako se neki od ubrizgaca ne zatvara potpuno, ispustace gorivo, sto dovodi do preterane potrosnje goriva, sllvise bogate smese i moguceg grubog rada na praznom hodu. Kod !

'I

I

;L'

.1'

sistema sa direktnim ubrizgavanjem goriva maze

se primeniti ispitivanje rada svakog cilindra da bi se izolovao neispravan ubrizgac (pogledajte poglavlje »Motor«), Kod sistema sa indirektnim ubrizgavanjem posmatranjem mogu da se'otkriju mnogi problemi. Aka ubrizgac iIi ubrizgaCi fade

opulamost dizel motora u automobilskoj induP striji raste i opada sa cenOm i raspolozivoscu benzina. U poredenju sa benzinsktm, dizel motori imaju i preimucstva i nedostatke. Sto se tice prednosti, dizel motori imaju mnogo veti toplotni ucinak, sto znaci da mogu da predu mnogo veti broj kilometara sa odredenom kolicinom goriva. Dizel motor moze da radi i sa mnogo siromasnijom smesom dok je kolici!).a izduvnih gasova (osim cadi i azotnog oksida) prilicno mala. Posto sistem za paljenje ne postoji, nije potrebna ni periodicna zamena svecica, niti celokupno odriavanje sistema za paljenje. S druge, strane, dizel motori imaju i izvesne nedostatke sto ih u nekim slucajevima cini manje

205

.SISTEM ZA DOVOD GORIVA

privlacnim od benzinskih motora. Zbog povecanog propustanja ulja izmedu cilindara i klipnih prstenova kod dizel motora, obicno se preporucuje cesca zamena ulja. Dizel motori mogu da budu bueni, aida tesko startuju po hladnom vremenu. Sistem za ubrizgavanje dizel goriva je

takode podlozan zagadenju vodom i prljavstinom, tako da je Cisto ulje neophodno za ispravan rad motora. Osnovna razlika izmedu dizel i benzinskog motora je u tome sto dizel motor koristi toplotu sabijanja da bi zapalio gorivo, dok benzinski motori koriste varnicu koju proizvede sveCica i sistem za paljenje. Da bi ovo postigli, dizel motori imaju mnogo veCi stepen kompre;ije, recimo od 16:1 do 22:1. Takvo sabijanje zagreva vazduh na temperaturu od preko 500°C sto je dovoljno da se gorivo zapali sarno od sebe kada se ubrizg<\ neposredno u komoru za sagorevanje.

Za razliku od sistema sa ubrizgavanjem benzina gde se gorivo ubrizgava u usisni vod iIi u

ulazne otvore cilindara, ubrizgac za dizel gorivo nalazi se na glavi cilindra odakle direktno rasprsuje gorivo u komoru za sagorevanje. Zbog viso-

kog pritiska u cilindru, ubrizgac mora da radi pod veoma visokim pritiskom; 75-280 bara, zavisno od sistema i vrste ubrizgaca koji koristi. Na dizel motoru nema leptirastog ventila. Vazduh ulazi u motor preko precistaca za vazduh i direktno nastavlja put u usisni vod. Takode nema ni karburatora i leptira za vazduh koji ogranicavaju protok vazduha, tako da nema ni vakuuma u usisnom vodu kod dizel motora. Isto tako, za razliku od benzinskog matora gde se broj obrtaja matcTa regulise otvaranjem i zatvaranjem leptira,

kod dizel motora broj obrtaja regulise se iskljuCiva odmeravanjem goriva pomocu pumpe za

ubrizgavanje dizel goriva.

o Tipiean sistem sa ubrizgavanjem diu! goriva: gorivo se ispumpava iz rezervoara (1) pomocu elektricne pumpe (2), prolazi kroz precistac (3) i ulazi u pumpu za ubrizgavanje goriva (4). Ova pumpa regulise sagerevanje i broj obrtaja motom tako ~to ubrizgava odredenu kolicinu goriva kroz S\luki ubrizgac (5) tacnim redosledom 'preke vodova za ubrizgavanje (6). Visak goriva vmCa se nazad u rezervoar za gorivo kroz povratni vod (7).

206

I

I

w---

I -

I


Prazan hod se moze podesiti tako sto se polak9 okrene Z3vrtanj za podes3vanje praznog hocla (I) na mehanizmu pumpe za ubrizgavanje dizel goriva (2).

Pumpa za ubrizgavanje dizel goriva je glavni deo ovog sistema_ To je kompleksno i precizno konstruisan deo uredaja. Pumpa preuzima dizel gorivo iz cevovoda za gorivo, podvrgava ga izuzetno visokom pritisku i salje odmerene koliCine goriva u ubrizgace U odredenim impulsima. Poslata koliCina goriva odreduje snagu kao i broj obrtaja motora. Posto ne postoji sistem za paljenje, trenutak kada se gorivo ubrizgava u cilindar mora da bude taeno odreden da bi sagorevanje bilo pravilno_ Pri radu motora sa povecanim brojem obrtaja na praznom hodu, recimo 1200 obrtaja u minutu, ubrizgavanje ce se kad veCine motora vrsiti na oko 4 do 8 stepeni pre gornje mrtve taeke. Ako se broj obrtaja radilice motora poveca, pumpa za ubrizgavanje goriva ce ovu razliku kompenzovati i ubrzati ubrizgavanje taka da ce gorivo iinati dovoljno vremena da sagori.

Kada se dizel motor startuje, naroeito po hladnom vremenu, toplota kompresije moze da bude nedovoljna da up ali gorivo, te je stoga potreban pomocni sistem za zagrevanje. To je sistem grejaca. Svaki cilindar ima po jedno grejno telo sa navojem koje se zagreje do usijanja kada je pod naponom. Elektriena energija se dovodi do grejaea kada se ukljuCi kontakt-kljue sistema za paljenje, a grejaGi ostaju pod naponom sve dok ih automat ne iskljuCi za otprilike jedan minut posto motor startuje. To znaGi da problemi sa startova-njem cesto nastaju zato sto je sistem grejaca neispravan ili zato sto je neki od grejaea pregoreo. Neispravni grejaCi se mogu zameniti kao i sveCice.· Njihova ispravnost se proverava merenjem elektriene otpornosti. Posle startovanja, dizel motor ce nastaviti sa radom sve dok pump a za ubrizgavanje goriva dobija gorivo. Jedini naGin da se pumpa iskljuCi je 207


I

da se prekine dovod goriva. Kada se iskljuci glavni prekidac (kontakt-kljuc), zatvara se solenoid na pumpi za ubrizgavanje goriva i na taj nacin blokira dalji dovod goriva. U nekim slucaje-

primetice se veca koiicina cadi u izduvnim gasovirna.

virna kada motor ne maze da stanuje, uzrok moze

Pooesa\'anje brzine praznug hoda

da bude olabavljen provodnik na ovom solenoidu iii kvar na kolu koje ga snabdeva elektricnom en~rgijom.

Sto se tice odrzavanja, od bitne vaznosti je Cisto gorivo. Voda moze da prouzrokuje koroziju na spojevima pumpe za ubrizgavanje goriva sto dovodi do zaglavljivanja i prestanka rada pumpe. Prljavstina moze da izazove iste poteskoce, stoga je veoma vazno redovno proveravanje preCistaca

za gorivo i njegova zamena po potrebi. OdrZavanje preCistaca za gorivo je vee objasnjeno U oVom poglavlju. . Sarna pumpa za ubrizgavanje goriva predstavlja jedan precizan uredaj koji ni pod kakvim okolnostima ne treba da pokusavate da rasklopite. Mon-

posebni instrumenti. Podesavanje se

U

naCin~

l. Pronadite zavrtanj za podesavanje praznog hoda. Tacno mesto na kame se nalazi nati cete u

fabrickom prirucniku. 2. Spojite tahometar taka da registruje broj obrtaja radilice motora. Neki od ovih instrumenata koriste magnetski iii opticki davac iii rotacioni tocak za merenje broja obrtaja motora. 3. UkljuCite motor i pustite da dostigne norm aInu radnu temperatuTu, a zatim akreCite zavrtanj za

podesavanje praznog hoda sve dok se ne dobije predviden broj obrtaja na praznom hodu.

;:1

i

, 11

,

.'

osnovi

sastoji u okretanju pumpe u leiistu (motor treba da je iskljucen) sve dok se ne dovede u polozaj u kome ee se ubrizgavanje goriva vrsiti pri tacno odredenom broju stepeni pre gornje mrtve tacke. Na nekim tipovima vozila, postoji referentna oznaka za podesavanje pumpe. Pogledajte u fabricki prirucnik pre nego sto sami pokusate da je ~amenite. Sto se tice otkrivanja kvara kod sistema sa ubrizgavanjem dizel goriva, ubrizgaCi mogu da se zapuse iii da propustaju. Zapusen ubrizgac neee biti u stanju da isporucuje gorivo u cilindar tako da ee gubitak snage biti ocigledan. Neispravan ubrizgacponekad moze da se primeti ako se paZljivo opipa izduvni vod posle startovanja hladnog motora. Upozorenje: izduvni vodovi ce se veoma brzo zagrejati, stoga pazite da sf. ne opeCete. Medutim, cilindar kod koga dolazi do pogresnog paljenja nece proizvoditi toplolU tako da se izduvni vod tog cilindra neee brzo zagrejati. Ako ubrizgac propusta, gorivo ee da curi u cilindar, dok ee se slab ubrizgac otvoriti suviSe brzo. U oba slucaja, sagorevanje neee biti ispravno, sto ce dovesti do poveeane koliCine cadi u izduvnim gasovima, gUbitka snage i vece potrosnje goriva. Ako pumpa za ubrizgavanje goriva , nije dobro podesena, motor ee biti previse bucan i 208

I

Podesavanje brzine praznog hoda na veCini pumpi za ubrizgavanje dizel goriva moze se jednostavno izvrsiti okretanjem zavrtnja za podesavanje praznog hoda. Ovo podesavanje se vrSi na sledeCi

tiranje pumpe za ubrizgavanje goriva je veOma

slozen poduhvat i zahtevaposebno znanje i veoma skupu opremu. Ako yam pumpa otkaze. obratite se za pomoe strucnjaku. Pumpu mozete da zamenite i sami: ali je na nekim vozilima podesavanje prilicno komplikovano i potrebni su

I

Turbo punjenje punjenje pastaje sve popularniji naCin za Turbo povecanje uCinka motora manjih kapaeiteta

bez stetnih poslediea na potrosnju goriva. Turbo punjao nije nista drugo do kompresor koga pokreeu izduvni gasovi iz motora i k9ji ,po potrebi ubacuje dodatnu koliCinu vazduha u motor. S obzirom da se vrsi ubaeivanje dodatne koliCine vazduha u motor. motor malog kapaciteta funkcianise kao da ima vecu zapreminu. Zbog toga se

turbo punjaCi koriste da bi se poveeala snaga i poboljsale radne karakteristike motora. Dodatni pritisak koji stvara turbo punjac zavisi od broja obrtaja motora i otvora leptirastog ventila. Drugim reCima, sto je veea koliCina va,zduha koji prolazi kroz motor, to ee i dodatni pritisak biti visi. Turbo punjac se pokreee pomoeu izduvnih gasova koji izlaze kroz izduvni vod odakle se odvode u kuCiste turbine gde pokreeu turbinsko kolo. Turbinsko kolo, spojeno je preko osovine sa kolom kompresora na drugom kraju turbo

I I

'!!!

I

== SISTEM ZA DOVOD GORIVA

r I I

II 1/1

1

I ,I ~~

!

punjaca, Ukol;ko se turbinsko kolo brie pokreee, to ce se vise vazduha usisavati kroz kuCiste kompres ora u motoL Kada je leptirasti ventil potpuno otvoren, turbina moie da dostigne preko 150,000 obrtaja u-minutu. Najvisi dodatni pritisak zavisi od velicine uredaja, ali veCina fabricki montiranih turbo uredaja razvija pritisak u rasponu od 2,5 do 6,5 bara. . Ovaj pritisak utiee na snagu motora i ukoliko je visi, to je i snaga veea, Medutim, motor moie da podnese samo odredenu vrednost dodatnog pritiska jer povecanje pritiska u cilindru izaziva detonativno sagorevanje. Ova pojava nastaje kad smesa vazduha i goriva poCinjc neravnomerno da sagoreva proizvodeCi veCi broj plamenih frontova u komori za sagorevanje umesto jednog koji mimo sagoreva. Kada se ovi plameni frantovi sudare, cuje se ostar zvuk iIi fijukanje sto je znak

da je doslo do detonativnog sagorevanja. Ove detonacije nalik na udarce cekicem mogu da izazovu pucanje klipova, klipnih prstenova i glava, kao i znatna osteeenja zaptivki cilindarske glave i klipnjace. Zbog toga detonativno sagorevanje treba izbegavati, Da bi se ograniCio ukupni dodatni pritisak i da bi se snaga motora oddala u predvidenim granicama, u turbo punjac se ugraduje regulacioni uredaj, tzv. rasteretni venti!. Ovaj ventil se sastoji iz opruge na kojoj se nalazi poklopac poveza!} sa membranom koja je osetljiva na pritisak. eim dodatni pritisak pocne da se pribliiava maksimalnoj vrednosti, otvara se ventil i propusta izvesnu koliCinu izduvnih gasova koja obilazi turbinsko k"jo, Ovo sprecava suvise brzo okretanje tu"rbinskog kola i odriava dodatni pritisak u predvidenim granicama.

~

• @

"'"

D

~

e'

rif

I j

Ii

1 ',>

Turbo punjac je kompresor koji pokrecu izduvni gasovi. Zagrejani izduvni gasovi (I) se odvode kroz kuciSte turbine (2) gde okrecu turbinsko kolo. Osovma spaja turbinsko kclo sa kompresarom (3) koji ubacuje vuzduh u molar kral usisni vod (4).

209

.. SISTEM ZA DOVOD GORIVA

i

i

.~

il I

.1 ~1

fl',

CD

GIUYili delay! turbo punjaea: (1) kuCiste, (2) [urbina koju pokrccu izduvni gasovi, (3) kolo kompresora, (4) mehanizam za regulisanje rada rasteretnog vcntila i (5) membrana za reglllisanje rada rosleretnOg venti]a,

Detonativno sagorevanje moie da se kontrolise na nekoliko nacina. Kao prvo, stepen kompresije kod turbo motora je obicno 8: 1 iii manji, iako neb proizvodaCi izraduju' motore sa stepenom kompresije koji iznosi oak 9: 1. VeCina elektronskih sistema za upravljanje motorom koristi senzor na turbo motorima. Ovaj senzor reaguje na zvuene vibracije koje proizvodi detonacija. Signal se zatim salje kompjuteru koji regulise paljenje sve dok detonacije ne prestanu. Mere predostroinosti kod turbo punjaca

Zbog velikog broja obrtaja pri kojima turbo punjab rade, podmazivanje lezajeya turbine je od izuzetne vainosti. Ulje koje se koristi za turbo motor treba da bude mazivo vrhunskog kvaliteta

210

kakvo preporucuJe proizvodae iIi cak bolje. Takode se preporucuje zamena ulja posle pre denih 5000 km, zato sto temperatura u kuCistLi turbo punjaca ponekad moie da premasi 150 "C. Na taka visokim temperaturama, ulje u motoru paCi-

nje da oksidise i stvara naslage cadi koje stetno uticu na podmazivanje. PriIikom promene ulja i preCistaca, sistem treba ukljuciti pre startovanja tako sto se motor stavi u pogon oko 10-15 sekundi, a provodnik kalema uzemlji, odnosno skine se kabl za sveCice. Ovo ce spreciti suvo startovanje sto inaee moze da osteti lezajeve osovine turbo punjaca. Sto se tice same yoznje, nikada ne startujte turbo motor i ne opterecujte ga suvise pre nego sto se ulje zagreje. Kada iskljucujete motor, pustite ga da radi na praznom hodu najmanje 15 sekundi kako bi turbo punjac mogao da uspori.

,~


Cim motor prestane da radi, pritisak ulja opadne. Ako se turbo punjac i dalje okreee velikom brzinom, leiajevi mogu brzo da ostanu bez ulja i da se ostete. Zbog toga, nikada ne dodajte motoru pun gas ako nameravate da ga iskljuCite. Neki tipovi turbo punjaca imaju dodatno kolo za hladenje vodom kako bi se produzio vek lezajeva.

izgleda ispravno, pokusajte da okrenete turbo punjac rukom. Treba da se okreee slobodno i ravnomemo. Ne bi trebalo da se pojavi zazar ako pokusate da gumete tocak napred-nazad (predvidene tolerancije su u rasponu od 0,025 do 0,075 mm). Zamena turbo puujaca

Otkrivanje kvarova turbo punjaca

Postoje tri glavna problema sa kojima se mozete susresti kod motora sa turbo punjacem: buka, suvise visok i suvise nizak dodatni pritisak. Kada se cuju struganje i grebanje, znaCi'da su lezajevi istroseni iIi osteeeni i da u turbinsko kolo tare 0 kuCiste. Ovo ee smanjiti broj obrtaja turbine i dodatni pritisak. Resenje je zamena turbo punjaca. Suvise visok pritisak dovodi do detonativnog sagorevanja. Pod pretpostavkom da problem nije nastao usled preranog paljenja ilili neispravnog

Ako vam je turbo punjac osteeen, pohaban iii neispravan, mozete ga i sami zameniti. U osnovi, ovaj posao ukljucuje odvrtanje vijaka i skidanje starog turbo punjaca i montiranje novog. Obavezno upotrebite nove zaptivke i pritegnite sve vijke u skladu sa preporukama proizvodaca. Pazite da prljavstina, otpaci iIi ostaci stare zaptivke ne upadnu u kanale turbo punjaca posto bi to moglo da osteti nov uredaj. Ne zaboravite da ponovo dodate ulje.

senzora, najverovatniji uzrok je neispravan rasteretni ventil. Probusena membrana rasteretnog

ventila, olabavljen iIi zapusen cevovod rasteretnog ventila iIi naslage rae iIi ugljenika u kuCistu rasteretnog ventila mogu da sprece njegovo otva-

ranje. Najlaksi nacin da se otkrije da Ii rasteretni ventil radi ispravno jeste da se jednostavno posmatra poluga dok neko dodaje motoru pun gas. Ako se ne pokrece, skinite rasteretni ventil i pokusajte rucno da pokreeete polugu da vidite kako radio Membrana rasteretnog ventila se moze proveriti da ne propusta pomocll fuene vakuum--

pumpe. Ako je membrana rasteretnog ventila defektna, treba je zameniti novom. Montiranje rasteretnog ventila koji se otvara na visem dod atnom pritisku moze da poveea snagu ali takoae moze da premasi sposobnost motom da podnese taj pritisak. Nedovoljan pritisak moze da bude prouzrokovan time sto regulacioni poklopac rasteretnog ventila ostajeotvoren iIi se turbina sporo okrece. Pod ovim se podrazumeva turbo punjac ciji su lezajevi pohabani iIi osteeeni. u tolikoj meri da sprecavaju turbo punjac da postigne puni broj obrtaja iii da kolo turbo punjaca zapinje 0 kuCiste. Sve sto ometa slobodno okretanje turbine smanjiee pritisak i performanse motora. Da biste ovo proveriIi, skinite dovodni iii odvodni vod kompresora. Baterijskom lampom osvetlite kuCiste i proverite da Ii ima znakova trenja iIi osteeenja kola kompresora. Prljavstina i otpaci mogu ponekad da prodru u sistem i da ostete kolo. Ako sve

L

Kompjuterska regulaeija matora istemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora nalaze se u sirokoj primeni kod veCine S automobila iz 1981. go dine i novijeg datuma, mada mogu da se naau i kod nekih ranijih tipova vozila. Proizvodaci automobila preSli su na kompjutersku regulaciju rada motora u cilju sniiavanja emisije izduvnih gasova i bolje ekonomicnosti pri sagorevanju goriva.

Ovi sistemi se smatraju

daleko superiomijim u odnosu na mehanicke i vakuumske sisteme posto kompjuter moze gotovo trenutno da reaguje na izmenjene uslove rada.- On to postize sa daleko veeom preciznoseu i tacnoseu nego uredaji sa mehanickim komandama. Sta vise, kako ne postoje mehanicke komponente koje se habaju, odriavanje je smanjeno, a pouzdanost poboljsana. Kompjuterska regulacija rada motora koristi se za kontrolu tri glavna sistema motora: za gorivo, paljenje i izduvne gasove. StaIn om prom en om odnosa mesavine vazduh-gorivo bilo pomocu solenoida za kontrolu mdavine u karburatoru bilo promenom trajanja impulsa ubrizgavanja goriva moze se odriavati najbolja mesavina u svim rad211

SISTEM ZA DOVOD GORIVA I

nim uslovima u cilju postizanja performansi, ekonomicnosti i niskog nivaa izduvnih gasova.

Kompjuter takode prati vreme trajanja varnice, po potrebi ga produzava iIi sleracuje. Konaeno, on vrsi regulaciju ukljucenosti odredenih uredaja za kontrolu izduvnih gasova taka da ne ometaju

zagrevanje motora niti pogonske performanse. Sustinu sistema sa kompjuterskom regulacijom rada .motora oCigledno predstavlja kompjuter, mali mikroprocesorpo funkciji i konstrukciji slican personalnom kompjuieru. Kompjuter se testo naziva elektronski komandni modul (ECM). Kompjuter maze da prati dvanaest i vise funkcija motora preko svojih senzorskih elemenata. Funkcije koje se prate su: temperatura rashladnog fluida motora, polozaj komande gasa, pritisak u usisnoj grani motora, atmosferski pritisak, temperatura llsisanog vazduha, sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima, napon akumulatora, brzina

vozila, ukljuCiYanje kompresora klimauredaja. izbor stepena prenosa, pritisak turbopunjaea (sarno kod motora sa turbopunjacem), broj obrtaja motora i. kod nebh, eak i ukljuCivanje papuee koenice. Kod mnogih motora sa turbopunjaeem postoji i senzorski element kojim se otkriva detonacija u motoru.

Na bazi podataka dobijenih od senzorskih elemenata kompjuter proracunaya optimal an odnos mesa vine vazduh-gorivo za konkretne uslove fada, vreme trajanja varnice, kao i koje uredaje za kontrolu izduvnih gasova treba ukljuciti. Kod sistema sa rucnim komandama kompjuter kontrolise i brzinu u praznom hodu. Kod karburatorskih motora koristi se mali dodatni. stepenasti motor kojim se otyara ili zatvara komanda gasa, dok kod matora sa ubrizgavanjem goriva malim motorom se otvara iIi zatvara rasteretni ventil za vazduh.

Uredaji za kontrolu izduvnih gasova, koji se obieno vezuju za kompjuter, obuhyataju ventil za recirkulaciju izduvnih gasova, posudu s drvenim ugljem i odvodni ventil vazdusne pumpe. Na primer, kompjuter nece dozyoliti otyaranje ventiia za recirkulaciju dok se motor ne zagreje i ne radi iznad brzine praznog hoda. Otvaranje ovog ventila dok je motor hladan iIi u praznom hodu izazvalo bi neujednaeen rad motora. Kompjuter takode omogucava da se posuda sa drvenim ugljem oCisti od para goriva dok je motor jos topao i radi pri ekonomienoj brzini. Kompjuter takode mora da regulise rad vazdusne pumpe tako da vazduh usmeri prema izdivnoj grani motora ili u pravcu katalitiekog konvertora. Kod auto mobil a s automatskim menjaeem i uredajem za deblokiranje toekova, kompjuter ce

212

pratiti brzinu vozila i ukljucivati elektromagnet za deblokiranje toekoya kada vozilo dostigne unapred utvrdenu brzinu. Kako kompjuter donosi odluke i vrsi proracune utvrduje uredaj koji se ponekad naziva PROM (uredaj sa memorisanim programom). PROM signalizira kompjuteru kako da kontrolise razlicite funkcije motara na bazi kompleksnog spleta okolnosti. Ustvari, napravljen je programkoji kompjuter treba da prati, tako da u svakom trenutku »zna« sta treba da uradi. Kompjuterski PROM uredaj program ira proizvodae vozila za

I

I

j

konkretnu namenu. Parametri k:ao sto su: veliCina motera, sistem za gorivo, prenosni odnos transmisije, tip i model vozila, uslovi primene vozila u

odnosu na nadmorsku visinu i priboI'direktno zavise od toga kako je PROM uredaj programiran. Postoji na stotine razliCitih PROM uredaja i svaki nosi svoj broj. Ukoliko biste ikad morali da zamenite kompjuter u vasem vozilu proverite da Ii je ono opremljeno pravim PROM uredajem jer ukoliko montirate pogresan uredaj performanse vozila ce biti slabije. Elektronsko kolo i povratna sprega kompjutera

Sistemi sa kompjuterskom regulacijom rada motora imaju dva osnovna nacina rada: U otvorenom i zatvorenam kolu. Kad startovanja i zagrevanja met ora sistem radi u otvorenom kolu. Rad u otvorenom kolu znaci da kompjuter ne regulise

mesayinu vazduh-gorivo jer je (1) motor jos hladan i potrebna mu je bogata mesavina kako bi neometano radio u praznom hodu, i (2) senzor za kiseonik jos nije dovoljno zagrejan da bi bio u stal}ju da emituje povratni signal. Cim senzor za kiseonik dostigne temperaturu od oko 300 'C, pocinje da emituje naponski signal koji regulise koliCinu kiseonika u izduvnim gasovirna. Sto je naponski signal jaeilvisi, to. je mesavina bogatija. Kompjuter tada koristi OYU informaciju kako bi izvrsio potrebne korekcije mesavine vazduh-gorivo. U radu se dogada sledece: ukoliko senzor za kiseonik pokazuje bogatu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju razblazivanjem mesavine; ukolika senzar za kiseonik

pokazuje siromasnu mesavinu kompjuter vrsi kompenzaciju obogaCivanjem mesavine. Idealni odnos mesavine je 14,7: 1, tako da brzim prebaCivanjem mesavine sa boga~e na siromasnu prosecan odnos mesa vine vazduh-gorivo odrzava se

priblizno na idealnom nivou. Ovaj proces regulisanja sadriaja kiseonika u izduvnim gasevima i

.1


Osnovni elementi sistema sa kompjulerskom reguJacijom rada motora: (1) senzor broja obnaja (brzine) motora, (2) senzor temperalure rashladnog Ouida. (3) uredaj za regulisanje isparenja. (4) eiektronska !;:ol1!fo!a gonya, (5) sistem isparenja goriva, (6) senzor za vakuum motom, (7) sistem za vazduh sa kompjuterskom kontro!om, (8) senzar polozaja gasa, (9) sklap senzorskog e!ementa za sadrtaj kiseonika, (10) kompjuler, (11) vod dijagnostickog aktivatora, j (12) kompjuter za regulisanje paljenja, Kad kampjuter otkrije kvar. Jampica "Pravera motam" trebalo bi da se upaJi,

.:'

!

j

1 I

menjanje odnosa mesavine vazduh-gorivo naziva se radom u zatvorenom kolu. Drugim retima, kompjuter koristi povratni signal senzora 0 sadrzaju kiseonika u izduvnim gasovima za kontrolisanje mesavine. Kod motora opremljenih karburatorima sa povratnom spregom kompjuter menja odnos mesavine vazduh-gorivo brzim atvaranjem i zatvaranjem uredaja za dovod goriva koji se zove solenoid za kontroiu meSavine. Ovaj uredaj se moze ukljucivati i iskljucivati deset puta u sekundi, a odnos vremena iskljucenja prema vremenu ukljucenja odreduje kvalitet mesavine. Sto

je uredaj duze ukljucen to je mesavina siromasnija. Cikliziranje solenoida za kontrolu mesa vine maze se oCitati obicnim tahornetrom, s tim sto se vrednosti mesavine goriva cesto izrazavaju u broju stepeni. Bogata mesavina ce imati nisku vrednost, dok ce siromasna mesavina imati visoku vrednost. Zbog moguCih razlika u sistemima za regulisanje rada motora od jednog do drugog proizvodaca i promena koje se na njima vrse iz godine u godinu bitno je raspolagati najnovijim infarmacijama prilikom pokusaja otklanjanja kvarova iIi servisiranja jednog od ovih sistema. 213


CD 1

@

@

Glavne komponente fordovog sistema EEC-IV: (1) madul Zll paljenje (2) solenoid tennoaktivatora, (3) venti! uredaja za recirkulaciju izduvnih gaSova. (4) dcktronski sklop regulacije [3da motara, (5) relej snage, (6) scnzor priti,ska u motam, (7) scnzar atmosfcrskog pritiska. (8) scnzor temperature ulaznog vazduha, (9) pokretllc i senzorski dement venti!a un:daja za rccirkulaciju izduvnih ga.mva, (10) scnrar polozaja radilice, (11) senzor poloiaja gasa.

Otklanjanje kvatova VeGina sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora poseduje odreden stepen samodijagno'sticiranja koji omogucuje kompjuteru da otkrije krupne greske u funkcionisanju senzorskih elemenata motora, komandnih kola, pa oak i samog kompjutera. Kada se problem Dtkrije upo-

214

zorenje predstavlja upaljena kontrolna lam pica motora iii slieno svetlo na komandnoj tabli automobila. Kod mnogih (ali ne i svih) sistema greska se evidentira kao sifra (kod) kvara u memoriji kompjutera koja odgovara konkretnoj greSci na motoru.

Kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora kao sto su oni kod veCine vozila


I,

I.

proizvodnje General Motors mogu se oCitati sifre kvara prikljuCivanjem dijagnostickog uredaja ispod komandne table automobila i odbrojavanjem treptaja lampice. Postoje i specijalni ispitni uredaji kod kojih .se sifra kvara regisrruje kao dvocifren broj. Ovi uredaji takode omogucuju pracenje rada veCine senzorskih elemenata motora i prekidaca dok je automobil u voznji. Prisustvo iIi odsustvo sifre kvara ne znaCi uvek da problem postoji niti da je motor ispravan. Ponekad »iazne« sifre kvara mogu da se aktiviraju posle izvesnih vrsta servisnih usluga, poremecaja u elektricnoj instalaciji iIi cak primenom pogreSnog po stupka startovanja. Pojava sifre kvar~. stoga ne mora neophodno da znaC; da u sistemu" stvarno postoji neki problem. S druge strane,

Cinjenica da nema memorisanih sifara kvara ne znaCi ni da sve radi savrseno. Kako je vee napred pomenuto, sis tern samodijagnosticiranja unutar kompjutera konstruisan je tako da otkriva krupne kvarove u funkcionisanju. On) recimo, neee otkriti lose podesen senzorski eleinent polozaja komande gasa, senzor za sadrzaj kiseonika u izduvnim gasovima iIi neispravan senzar za atmosferski pritisak. On isto tako ne moze· da otkrije probl"me "izvan« elektronskog kola sistema kao sto je neispravna brizgaljka za gorivo, lose podden karburator, itd. Kada se utvrdi sifra kvara preporucuje se po stupak ocitavanja i zapisivanja sifre, a zatim brisanje memorije kompjutera izvlacenjem osiguraca iIi iskljucivanjem kabla akumulatora s tim da

/

o

Glavne'kompom:nte krajslerovog sistema sa kompjutcrsko reguJacijom rada motom: (1) clavae razvodnika paljenja, (2) prikljucak davaca za rcgulisanje paljenja, (3) sistem za dovod svdeg vazduha. (4) senzor temperature rashladnog fiuida, (5) kompjuter za kon!rolu rada svecica, (6) prekidac za reguli~1lflje praznog hoda, (7) pretvarac signaia poJozaja leptira karburarora. (8) b
215

J


i kontakt-kljuc bude iskljucen. Da bi se utvrdilo da Ii je sifra kvara lazna iIi se mozda radi 0 sifri zaostaloj iz neke ranije popravke. treba provozati kola i videti da Ii se ponovo javlja ista sifra kvara. Ukoliko je to slucaj to onda zahteva dalje ispitivanje. Znacenje' svakog broia sifre kvara moze se naCi u prirucniku. Ovde treba voditi racuna da isti broj sifre maze imati razliCita znacenja zavisno od godine izrade i tipa automobila, pa stoga treba proveriti da Ii se koristi pravi prirucnik. Zatim treba pratiti uputstvo korak po korak, kako bi se tacno locirao izvor problema. Preskakanje pojedi-

nih faza ili ne pracenje uputstava doslovno, gotovo sigurno dovodi do netacne dijagnoze. Napomena: Sistem za regulaciju rada motora vozila smatra se delom komoleta za kontrolu izduvnih gas ova pa je stoga obuhvacen garancijom proizvodaca koja vazi 5 godina 180.000 km a odnosi se na izduvne gasove. Ova garancija vaii za sva vozila prodata u SAD od 1981. godine. Prema uslovima garancije korisnik polaze pravo na besplatne popravke kvarova kod ovlascenog prodavca/servisera u toku Citavog garantnog

roka.

216

I ._----_.

-

i=

!If

t'

SISTEMI ZA KONTROLU IZDUVNI·H a bi se bolje shvatili razlozi za uvodenje kon-

Otrole izduvnih gas ova kod automobila i danas-

,

i

t,

nju situaciju potrebno je baciti brzi pogled unazad na pocetke uvodenja kontrole izduvnih gasova. Sve do kraja sezdesetih godina uCinjeno je malo na ogranicavanju kolicine zagadivaca koje su automobili izbacivali u atmosferu. U pocetku istorije automobila nije se obracala posebna paznja na pitanje aerozagadenja. Ali kako je broj vozila u SAD premasio cifru od 100 miliona, a gradovi postali zaguseni saobracajem, kvalitet vazduha u mnogim grads kim podrucjima postaa je ozbiljan problem. Izraz "smag" pot ice iz Las Andelesa zbog njegavog poloiaja u planinskam basenu gde vazduh teii da se gamila nad gradom, pa ne iznenaduje Cinjenica da je Kalifornija bila prva driava koja je donela zakansku regulativu kojom se zahteva od proizvodaca automobila da kontrolisu izduvne gasove iz vozila. Sve je vise naucnih dokaza koji ukazuju da je automobil jedan ad velikih izvora aerozagadenja i jacanje pokreta za zastitu iivotne sredine, zacetog na univerzitetima, skrenulo je painju javnosti na ovo pitanje. To je dovelo do donosenja zakona 0 zastiti vazduha u mnogim zemljama sveta, uz sprovodenje obavezne kontrole izduvnih gasova. ProizvodaCi automobila su se ogorceno protivili tvrded da se novi standardi neee moCi zadovoljiti i da ee takvi standardi poveeati cenu novih vozila. Medutim, 1973. godine, industrijaje doZivela najteiu krizu od II svetskog rata. Arapski petrolejski embargo poremetio je snabdevanje benzinom i doyen do vrtoglavog porasta cena goriva. Vozace je zahvatila panika, a u mnogim zemljama dono-

seni su propisi

0 prosecnoj potrosnji goriva, sto je, naruCito u SAD, primoralo proizvodace automobila, da proizvode ekonomicnija vozila koja trose manje goriva. Proizvodaci su se ponovo zestoko pobunili tvrdeei da ce biti nemoguce zadovoljiti standarde 0 kvalitetu vazduha i ekonomicnoj potrosnji goriva, ali su ipak uspeli u tome. Medutim, to nije bilo nimalo lako, a promene koje su nastale dovele su do revolucije u tehnologiji automobila.

Osnove kontrole izduvnih gasova

U roku od sarno nekoliko godina proizvodaci automobila presli su sa jednastavna dagradenih uredaja za kantrolu izduvnih gasova do sloienih sistema za kontrolu goriva, paljenja i izduvnih gasova. Neki od prvih sistema za kontrolu izduvnih gasova bili su i glomazni i nepadesni pa je reakcija kako profesionalnih mehanicara tako i amatera bila jednostavno uklanjanje citavog "krsa za kontrolu zagadivanja« sa matora. Mada je ovakva taktika moida reSila neke probleme voznje i dovela do poboljsanja ekonomicne potrosnje goriva kod nekih vozila iz 1973-74. godine, promene u tehnologiji izrade vozila dovele su do spajanja sistema za gorivo, paljenje i izduvnih gas ova u jedan komplet »paket« sto je oteiavalo popravke na jednom sistemu bez posledie a po dnige sistema. U Sjedinjenim Drzavama, na primer, da bi se pomoglo onemoguCila intervencija na pojedinim sistemima, ustanovljene su velike kazne za profesionalne mehanicare koji se

217

i

~I

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ [

uhvate u menjanju sistema kontrole izduvnih gasova. Neke dr±ave i gradske opstine donele su i zakone kojima se kaznjava svako, pa i vlasnik vozila, za uklanjanje bilo kojih uredaja za kontrolu zagadivanja. Doneti su i propisi za proizvodace vozila kojima se zahtevaju izvesna po des avanja karburatora i drugih delova »otpornih na nedozvoljene intervencije«, kako bi se odvratilo mehanicare od opravljanja uredaja za kontrolu zagadivanja.

Krajnje resenje ovog problema, medutim, bilo je donosenje program a 0 periodicnom pregledu i ispitivanju vozila u podrucjima s najslabijim kvalitetom vazduha. Ispitivanjem izduvnih gasova, otkrivana su vozila koja nisu zadovoljavala standarde 0 izduvnim gasovima i zahtevano je od njihovih vlasnika da izvrse potrebne popravke u duhu standarda. VeCina velikih ameriCkih gradskih podrucja sada ima takve programe. Razlog za pruzanje ove kratke istorijske per-

218

-------- ------- ..

,

I

I

I

I ~.~_ .. _;_F_-___·_··________________________~S~I~ST~E~M~Z~A~K~O~N~T~R~O~L~U~IZ~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A

rI__------------------------~--------------------------~--------~--------------------------------I

r

•

Neki uredaji za kontrolu izduvnih gasov3. koji se koriste za og,anieavanje acrozagadenja: (1) e1cktronsko paljenje, (2) karburator Hi uhrizgavanje gOrlva 5 elektronskom regulacijom, (3) uredaj xa regulisanje rada sveCica, (4) sigurnosni ventil prepunjavanja, (5) separator isparenja-te~nostL (6) rezervoar za goriYo, (7) uredaj Z3 cirkulaciju bCnZinskih i uljllih isparenja, (S) urcdaj za zagrevanje vazduha, (9) ubrizgavanje vazduha ix izduvne grane, (10) recirkulacija izduvnih gasova. (11) vazdusna pumpa i (12) posuda s drvenim ugljem.

spektive je dvostruk: prvo, treba da pokaze dokle se stiglo u relativno kratkom periodu. Mada danasnja vozila nisu stoprocentno bez zagadenja, ona dovoljno »Cisto« rade koliko je to ekonomski i tehnicki prakticno moguce. KoliCina dva velika zagadivaca iz izduvnih gasova automobila, ugljovodonici (He) i ugljenmonoksid (CO), smanjena je za 96 odsto u poredenju s motorima iz doba pre uvodenja kontrole izduvnih gasova. Istovremeno, kod danasnjih modernih sistema za reguIaciju

rada motora, kontrola goriva, paljenja i izduvnih gasova ukomponovana je u jedan sistem kontrole motora koji obezbeduje daleko superiorniju ekonomicnost u potrosnji goriva. Ovo, uz smanjenje dimenzija vozila, dovelo je do dvostruko manje prosecne potrosnje goriva automobila. Prosecna potrosnja goriva pocetkom sedamdesetih godina za americke proizvodace auto mobil a iznosila je sarno oko 5,5-5,7 km po litru goriva, dok danas iznosi 11-12 km po litru! Drugi razlog za prikaz 219

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

ovog kratkog istorijata je odbacivanje svake

nim ugljem i njena svrha je da sakuplja i akumu-

pomisli da bi se neovlascenim intervencijama na

lira isparenja dok ih motor ne sagori.

vozilu - sistemu za kontrolu izduvnih gasova mogla poboljsati ekonomicnost potrosnje goriva, iIi perform ansi vozila. Izuzev u slucaju nekoliko vozila s pocetka sedamdesetih godina svaka neo-

Izduvni gasovi iz kartera mogu da budu jos jedan veliki izvor zagadenja. Prilikom sagoreva-

vlascena intervencija verovatno ce pre stetiti nego

doprineti boljoj ekonomicnosti potrosnje goriva i perforrnansi vozila. Kod danasnjih sistema za ,regulaciju rada matcIa nemoguce je vrsiti neo-

vlascene intervencije iii iskljuCivati neke uredaje za kontrolu izduvnih gasava, a da se ne osteti

neka druga instalacija. Na primer, iskljuCivanjem ventila za recirkulaciju gas ova abieTIo dolazi do »zvizdanja« i detonacije. metcra pri ubrzanju. Neovlasceno interv'enisanje nezakonito je u mnOgim zemljama za mehanicare-amatere i za profesionalrie mehanicare, a ne treba zaboraviti da

vozilo podleze godisnjem pregledu kao deo programa ispitivanja izduvnih gasOV3. Uklanjanje katalitickog konvertora fadi reduciranja pritiska

izduvnih gasova (do cega ne dolazi) moze da se pokaze kao skupa greska, jer zamenaje skupa, a vozilo neee proCi ispitivanje izduvnih gasova uko-

liko se na vozilu zahteva takav uredaj (kataliticki konvertor) . Osnovni zagadivaci

nja goriva u cilindrima motora ogroman pritisak koji se stvara pri sagorevanju izbacuje izvesnu koliCinu izdu\'nih gas.ova i nesagorelog -gaTiva

pored klipnih prstenova. Ovo propustanje gasova predstavlja veliki izvor zagadivanja ulja unutar motora. Posto propusteni gasovi sadrze i veliku koliCinu vodene pare mora se obezbediti neko sredstvo za uklanjanje ovih gasova jer ce se ulje brzo zagaditi i izgubiti svojstvo podmazivanja. Nekad su gasovi iz kartera jednostavno ispustani

i

u atmosferu preko odvodne cevi i otvorene uljne oduske. Ovaj sistem nije bio posebno efikasan i

!

omogucavao je da velika koliCina zagadenja bude

I J

ispustena u atmosferu. Uvodenjem uredaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ovaj problem je resen. Ovaj sistem je najpre primenjen kod nekih kalifornijskih vozila 1961. godine da bi 1963. go dine postao standardni uredaj na svim voziIima. Usmeravanjem otpadnih para iz kartera prema llsisnoj grani motora ave pare su mogle da se pan ova sagore u motoru pa su ovim sistemom ne sarno eliminisane otpadne pare iz kartera kao izvor aerozagadenja vee je i uveliko produzen vek

trajanja ulja. Pomocu vakuuma koji stvara motora obezbeduje se konstantan protok svezeg vazduha kroz karter koji vrsi usisavanje zagad-

VeCina ljudi smatra da zagadivanje vazduhaod automobila potice iskljucivo od izduvriih gas ova. Postoje meciutim, tri vIste zagadivaca: 1. Benzinske pare lz rezervoara za gorivo j kar-

buratora 2. Sagoreli nusproizvodi i pare iz kartera motora 3. Izduvni gasovi Benzinske pare iIi ispareni izduvni gasovi, kako se jos nazivaju, sadrie niz ugljovodonika (HC). Ukoliko se oni ispuste u atmosferu reaguju s vazduhom i suncevim svetlom i proizvode smog. Ispareni izduvni gasovi mogu da predstavljaju veliki izvor zagadenja posto se emituju i posle prestanka rada motora. Medutim, ispareni izduvni gasovi uveliko su reducirani kao izvor aerozagadenja zaptivanjem sistema za gorivo. Rezervoar za gorivo i karburator vise ne ispustaju

ivaca i vlage. Ovim se produiuje vek ulja tako da ono ne mora cesto da se menja.

U izduvnim gasovima postoje nekoliko velikih zagadivaca sa kojima se treba upoznati. Ugljovodonici (HC) u sustini predstavljaju nesagorene pare goriva i ulja koje mogu da poticu od nepodesenog paljenja, sagorevanja ulja iii drugih mehanickih problema u motoru iii sistemu za gorivo. Ugljovodonici sami po se,bi nisu direktno toksicni, mada su neka istrazivanja pokazala da imaju veze s nekim vrstama raka. Glavni problem u vezi s ugljovodonicima lezi u Cinjenici da predstavljaju veliki izvor smoga. Ugljovodonici u reakciji s vazduhom i suncevim svetlom formiraju razna sekundarna hemijska jedinjenja i time pomazu stvaranju smoga. Opasan zagadivac iz izduvnih gasova je i ugljenmonoksid (CO). Ugljenmonoksid je nuzproizvod nepotpunog sagorevanja. Poviseni nivo sadrzaja ugljenmonoksida javlja se kada u komori

gasove u atmosferu) vee se odvode preko creva Ii

za sagorevanje ima suvise goriva, a nedovoljno kiseonika. Bogata mesavina vazduh-gorivo,

posebnu posudu koja se obicno nalazi unutar prostora za motor. Ovde se radi 0 posudi s drve-

zacepljen preCistac za vazduh iIi zaglavljen leptir za vazduh mogu da doprinesu povecanoj emisiji

220

I ,

~

i

.~

I

~

, i

'~

1=

~


f I

,

ugljenmonoksida. U gljenmonoksid je vrlo opasan jer ga ervena krvna zmea apsorbuju 200 puta brze nego kiseonik. Zato neispravan sis tern izduvnih gas ova moze brzo da dovede do nesvestiee i smrti ukoliko izduvni gasovi p'rodru u kabinu vozila. Ugljenmonoksid je gas bez boje i mirisa i to ga upravo Cini opasnim. Ispustanje ugljovodonika i ugljenmonoksida kontrolise se - regulisanjem mesavine vazduhgorivo s tim da on bude sto je mogu6e blizi idealnom odnosu kako bi se obezbedilo Cisto sagorevanje. Kataliticki konvertor je isto tako vazan kontrolni ureoaj kojim se reduciraju ova dva zagaClivaca. Konvertor je u sustini gorionik u kome se kiseonik spaja s ova dva zagadivaca -j pretvara ih u ug!jendioksid, bezopasan gas. i vodenu paru koja se normalno izdise. Druga grupa zagadivaca u izduvnim gasovima su oksidi azota (NOx). U ovu grupu spada nekoliko razlicitih jedinjenja kiseonika i azota koja se stvaraju kada temperatura sagorevanja unutar motora prede 1300 'c. Uko 78% zemljine atmosfere predstavlja azot (sarno oko 20% eini kiseonik). Medutirn, unutar vrele komore za sagorevanje on stupa u reakciju s kiseonikom i stvara niz hemijskih jedinjenja. VeCina oksida azota kao jedinjenja su otrovna. Azotni oksidi stvaraju crvenkasto-smedu izmaglicu koja lebdi nad veoma zagadenim oblastirna. Azotnl oksidi direktno izazivaju mnoge sigurne simptome aerozagadenja kao sto su glavobolja, suzenje i otezano disanje. Postoje i dokazi koji sugeriraju da je azotni oksid jedan od glavnih sastojaka hemijskih )}kiselih« kisa, zajedno sa surnporom. Ispustanje azotnih oksida nije eliminisano ali je znacajno smanjeno sistemom recirkulacije izduvnih gasova. Ventil za recirkulaciju izduvnih gasova vraea malu kolicinu sagorelih izduvnih gas ova na usisnu granu motora kako bi razblazio ulaznu mesavinu vazduh-gorivo. Ovo snizava temperaturu sagorevanja i odrhva je ispod 1300 'Cna kojoj azotni oksidi ne predstavljaju problem. Od 1981. go dine kataliticki konvertor je postao ideo sistema za kontrolu azotnih oksida. Noviji kataliticki konvertori imaju i dodatnu komoru sa drug om vrstom katalizatora koji razlaze azotne okside u manje toksicna jedinjenja. Ova vrsta konvertora ponekad se zove i trosmerni konvertor iii oksidaciono-redukcioni konvertor. Jos jedan zagadivae iz automobilskih izduvnih gas ova je olovo. Rafinerije benzina davno su otkrile da se dodavanjem malih kolicina tetraetilolova poboljsava oktanska vrednost benzina (sposobnost benzina da spreei detonaciju pri viso-

koj kompresiji). Ovo ne sarno da je omoguCilo proizvodaCima automobila da izgrade motore sa viSim step en om kompre$ije i time ostvare veell snagu i bolju ekonomicnost potrosnje goriva, vee je omoguCilo rafinerijama da proizvedu kvalitetniji benzin iz sirove nafte slabijeg kvaliteta. Na zalost, shvatilo se da olovo, kao i drugi teski metali, mogu da se nakupe U organizmu i izazovu niz oboljenja. lnzenjeri su takode otkrili da benzin u kome ima olova moze da onesposobi kataliticki konvertor. Kako je kataliticki konvertor smatran jedinirn prakticnim i ekonomicnim rese~ njem za preciscavanje izduvnih gasova ad ugljovodonika i ugljenmonoksida, pocetkom sedamdesetih godina ponovo je uvedeno koriseenje bezolovnog benzina u novu generaciju uredaja za kontralu aero zagadenja. Prakticno sva americka vozila, izradena posle 1975. godine, konstruisana su za koriscenje bezolovnog benzina, a sagorevanje poolovljenog benzina kod ovih vozila ne sarno da unistava kataliticki konvertor vee i senzorski element za merenje saddaja kiseonika u izduvnim gasovima kod sistema sa kompjuterskom regulacijom rada motora. Bezolovni benzin je skuplji posto zahteva vise rafinacija kako bi se postigla veea oktanska vrednost benzina, medutim, s druge strane, u benzinu viSe nema olova koje zagaduje zivotnu sredinu iIi prlja sveCice motora. Ustvari, sveCice u matoru koji sagoreva bezolovni benzin trajaee 3-5 puta duze od onih na motoru koji sagoreva benzin sa olovom. Bezolovni benzin maze se koristiti i kod starijih modela vozila, medutim, izduvni ventili verovatno nece trajati toliko dugo, posto kod veCine motora starije izrade olova u benzinu je vrsilo podmazivanje i hladenje gnezda izduvnih ventila.

Z3

kontrolu izduvnih gasova

Predmet kontrole izduvnih gasova prilicno je slozen. Da bi se kontrola pravilno obavila bio bi potreban dvostruko veti prirucnik nego sto je ovaj, pa cerna se stoga ograniCiti sarno na osnovne sisteme koje mozete sami proveriti. Za detaljno otklanjanje kvaTOva izriCito preporucujemo koriscenje prirucnika u kome je detaljno obraden sistem za kontrqlu izduvnih gasova za svako konkretno vozilo. Sto se tice sistema sa kompjuterskorn regulacijom rada motora tu je prisut"na velika razlika menu proizvodacima automobila. Ukoliko vam nisu dostupni pravi prirucnici ili se ne oseeate sposobnim da opravku obavite sami, onda je bolje da to prepustite profesionalcu. 221

I !

L

Sistemi

-----------

SISTEMZA KONTROLU IZOUVNIH GASOVA

Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja Ala! i materijal

• • • • • • • •

Klesta Odvijac Univerzalni noz Kljuc Crevo uredaja Motorno ulje Ventil uredaja Odusni filter uredaja

radu automobila i sagorevanju razvija se p.riveoma korozivan gas. Pored toga, na svaki

Ovo »curenje« U karter matora testa se naziva »produvavanje« i onO se mora ukloniti iz matora

pre nego sto se kondenzuje i u reakciji s uljern pocne da stvara talog. Ukoliko do de do forrniranja taloga kojl cirkulise s motornim uljem, doC! ce do korozije i ubrzanog habanja klipova, klipnih prstenova, ventila, lezajeva i drugih unutrasnjih radnih del ova motora. Kako do potpunog sagorevanja mesavine vaz-. duh-gorivo nikad ne dolazi u motoru, »produvavanje« nasi sa scborn izvesnu koliCinu nesagore-

log goriva iz komore za sagorevan ja motora u karter. Ukoliko se ovo nesagorelo gorivo ne ukloni doCice do razblazivanja ulja u karteru. Ulje razblazeno benzinom nece podmazivati motor pravilno sto izaziva prekomerno habanje. Gasovi iz procesa sagorevanja koji udu u karter motora odstranjuju se iz kartera putem uredaja koji koristi vakuum iz motora za propustanje svezeg vazduha kroz karter. Ovaj uredaj naziva se uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Svez vazduh, koji odnosi stetne gasove, ulazi kroz filter za vazduh na gornjoj straIJi karburatora iii kroz posebni odusni filter koji se nalazi s unutrasnje strane kuCista filtra za vazduh. Posto vakuum koji se koristi za rad uredaja potice od usisne grane motora protok vazduha kroz ovaj uredaj se kontrolise tako da varira u se ubacuje preko usisne grane kroz karburator. U suprotnom, dodatni vazduh koji se usisava u

nja u motorti, izvesna koliCina nesagorelog goriva i proizvodi sagorevanja, na primer vodena para,

sistem, doveo bi do stvaranja siromasne mesavine

1. Visoki pritisci u komori za sagorevanje motara.

2. Potreban radni zazor klipnih prstenova u njihovim lezistima. Kada ne bi postojao ovaj zazor klipni prstenovi ne bi imali mesta za sirenje pod uticajem toplote koja se normalno stvara pri radu motora i ne bi pravilno zaptivali zidove cilindra. 3. Pomeranje klipnih prstenova u zljebovima u kojima se zazori dva iii vise prstenova sabiraju. Ovo je normalno stanje. Kako klipni prstenovi nastave da se okrecu u svojim zljebovima stanje ce se sarno po sebi popraviti.

!

i

i I

zavisnosti od odnosa mesavine vazduh-gorivo koji

litar sagorelog benzina stvara se preko litar vode. U toku poslednjeg dela takta u procesu sagorevaprolaze pored klipnih prstenova i odlaze u karter. Do ovog »curenja« dolazi iz cetiri razloga, ito:

I

vazduh-gorivo. Protok vazduha kroz uredaj regulise se ventilorn. Ovaj ventil, zajedno sa potrebnim cevovodim a (metalne cevi iIi gurnena ereva) i usisni odusni filter Cine uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja. Ventil menja protok vazduha kroz uTedaj pre rna radnom stanju motora, kao sto je prazan hod, normal an rad, ubrzanje, itd. Sam ventil sastoji se od spiralne opruge, ventila i dvodelnog tela koji su delovi umetnuti jedan u drugi. Dimenzije ventila, zategnutost opruge i unutrasnje dimenzije variraju prema tipu motora da bi se dobili ieljeni parametri protoka vazduha. Iz tog razloga, prilikom zamene ventila vazno je nabaviti ventil koji je konkretno konstru.isan za taj tip motora.

I,

I

I

i . i 1

Uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja ima tri vaine dobre osobine. Njime se eliminisll stetni gasovi iz kartera motora llsmerava-

4. Reduciranje dodirne povrsine zaptivanja posto se klip krece gore-dole unutar cilindra.

njem istih kroz usisnu granu motora. Njime se takode smanjuje aerozagadenje tako da ovi gasovi

222

7

-----,,-

I ,I I

IP""""I I-


l----------~----------------~~~~~~~~~~~~~

I

11 ~. 1

i

I .,

Tipitan uredaj za cirkulaciju benzinskih i uljnih ispan:nja. Vazduh ulazi kroz filter ZE vazduh. (1) Gasoyi IZ procesa ~gorevanja (2) ulaze u karter. Qdusni Wter (3) omogucuje dn svez vazduh ude u karler, razblati gasoYe koji Ultim prolazc hoz venti! (4) ispod leptira karburatora - (5) i penovo se vracaju u m%r fadi sagorevanja.

223

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA

ne odJaze u atmosferu. Isto tako njime s~ poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva. Recirkulisani gasovi unutar sistema predstavljaju sagorivu mesavinu. Ustvari, ana postane gorivo za motor kada Se doda mesavini vazduh-gorivo ko;a ulazi u . usisnu granu iz karburatora. ~ Pre~a tome, ako uredaj ne radi dobra to skracuje radni vek motora jer se stetni gasovi zadriavaju u motoru sto dovodi do korozije i brzog habanja. Razmotrimo detaljnije naCin rada uredaja. Najpre, spoljasnji vazduh ulazi u kuCiste filtera za vazduh kraz odusni filter uredaja u kuCiste motora. On zatim ulazi u karter motora preko cevi iIi gumenog creva provucenog kroz poklopac ventila matara. Vazduh zatim cirkulise kroz kartef matGTa i mesa se sa produktima sagorevanja. Vakuurn iz usisne grane matora izvlaCi vazduh iz kartera matora kIOZ venti! u usisnu granu motara. lake je prikazana instalacija generalne prirode svi uredaji ovog tipa rade U sustini na isti naein.

Zapazicete da je sam ventillociran u crevu iIi cevi koja spaja poklopae ventila motora i prikljucak vakuuma nn usisnoj grani ispod karburatora. Zavisno od konkretnog tipa motora stvarni polozaj ventila ce biti razliCit. On moie da bude ubacen kroz gumeno leziste na poklopcu ventila motora iii moze biti postavljen bliie usisnoj grani s gumenim crevima povezanim za svaki kraj ventila. Ukoliko ste u nedoumici u pogledu lokacije ventila na svom vozilu, obratite se nekom profesionalnom mehanicaru iii osobi koja se u' to raZllme. Obratite painju i na to kako svez vazduh ulazi u uredaj iz kutista filtera za vazduh. Gumeno crevo iIi cev·s jedne strane povezano je s kucistem filtera za vazduh, a drugim krajem za motor, obicno na poklopcu ventila. Cetvara i sestocilindricni motori, sa linijskim rasporedom, imace jedan poklopac ventila; V6 i V8 motori imace dva, po jedan sa svake strane.

1

I

fiI

Element! ventila urcdaja, prikazani u poprccnom preseku (slrclice pokazuju prava~ protoka vazduhal. (1) kuCiste. (2) venti!, (3) klip, (4) oprug,a, i (5) ispust. Venti! rcg,u!ise prowk vazdub iz kartera u usisnu granu motor3.

224

i=


I

ProizvodaCi automobila daju razlieite pre poruke za servisiranje uredaja i zamenu ventila. !vfedutim, opste pravilo vazi da treba vrsiti pro-

veru svakih 12 meseci iIi 20.000 km voznje. Isto tako ventil treba menjati bar svake 2 gOdine iii 40.000 km voznje. Ukoliko se vozilo krece po prasnjivim putevirna treba motor podvrgnuti duze radu u praznom hodu iii ako obavljate uglavnom kratka putovanja po hladnom vremenu. uredaj treba tesce proveravati. Mozda cete imati problema s ovim uredajem ukoliko yam motor radi neravnomerna u praz-

nom hodu, ako otkrijete prisustvo ulja u kuCistu filtera za vazduh, ako otkrijete curenje ulja na bilo kom prikljueku creva iIi cevi unutar uredaja, iii ako otkrijete tragove curenja ulja oko motora. Isto tako, kada proverite nivo ulja u motoru i utvrdite da je zamuljeno iii izgleda razblazeno

crevnih prikljueaka jednostavno se navlac; preko ventila iii prikijucka na usisnoj grani motora. Ukljucite motor i oslusnute da Ii ima pojave ispustanja vakuuma na cre.vh uredaja. Ukbliko creva ispusta cuce se sJaba sistanje. Zaustaviti

motor. Proveriti creva da nema naprslina iii bilo kakvih tragova ostecenja. Posto uredaj mora da bude hermetieki zatvoren kako bi radio efikasno. crevo koje ispusta mora se zameniti. Dobro je izvrsiti zamenu creva prilikom zamene ventila. Eva kako se vrsl zamena creva.

1. Skinite crevo s oba kraja pomocu odvijaca. iIi klesta ukoliko je crevo prievrSceno obujrnicom. Ukoliko nema obujmice jednostavno povuCi crevo i odvojiti ga od prikljucka. Skinite crevo.

2. Kupite crevo odredene duzine u. nekoj radnji auto delova. Navesti tip i model vozila kod kupo·

benzinom (oseea se po mirisu), verovatna se radi

vine. Na taj nacin dobicete crevo odgovarajuceg

o problemima u uredaju za cirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.

pretnika. IIi, ponesite staro crevo i prema njemu kupite crevo odredene duzine.

Provera uredaja

3. Ostrim univerzalnim nozern odsecite novo crevo na istu duZinu kao creva koje ste skinuli.

Ukoliko je prisutan bilo koji od nap red opisanih

4. Mantirajte novo creva obrnutim redosledom iz

simptoma treba da se izvrsi provera uredaja. Kako se vrsi provera?

taeke 1.

Napomena: Pre zamene ventila iIi creva posvetite

nekoliko minuta pregledu celokupnog sistema. Utvrdite polozaj creva unutar sistema i mesto gde je lociran venti!. Videcete da je jedno crevo povezana za kuCiste filtera za vazduh i za motor na poklopcu ventila. Ovim crevom prenosi se preeiscen vazduh iz filtera za vazduh do kartera. motora. Tu je retko potrebno servisiranje izuzev provere

da Ii su prikljueci pritegnuti. Vod koji eini ovo crevo nema nikakvih prepreka i u njemu nije montiran venti!. Zatim cete videti crevo povezano izmedu poklopca ventila motora i prikljueka na usisnoj grani motora taeno ispod creva karburatora. Venti! je ugraden kao dec ovog voda. Obieno ce venti! biti ugraden na kraju creva kod poklopaca ventila motora. Medutim, ventil ce uvek biti lociran negde na ovom vodu. Posto se pare iz kartera i drugi zagadivaCi usisavaju kroz venti! i creVQ u

i. ~

usisnu granu, prabJemi s ovim uredajem abieno

nastaju na ovom delu. Na nekim gumenim crevima nalaze se obujrnice za creve za cije je pritezanje ili popustanje

L~'''b",

oo"j" ", "jei" M,'",'m, ,,""'

Ispitivanje ventila Posta ste izvrsili vizuelnu proveru uredaja i zame-

nili osteceno crevo sledeCi korak predstavlja pro· veru ventila. Evo >kako se ona vrsi.

1. Dignite haubu i skinite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju. Za skidanje navrtke poklopca kuCista filtera za vazduh mozda ce vam biti potreban kljue iii kljesta. 2. Pregledajte prostor u podnozju karburatora. Tu treba da se nalazi crevo preenika oko 15-20 mm. Ventil treba da bude lociran pri kraju ovog creva uz karburator iii na drugom kraju koji ulazi u poklopac ventihi motora kroz gumeno lezi';te. 3. UkljuCite motor i pustite ga da fadi u praz-

nom hodu.

225

~S~IS~T~E~M~ZA~K~O~N~T~R~O~L~U~I~Z~D~U~V~N~IH~G~A~S~O~V~A____-_'~--_--'_"'__~~"_'_-_-_"____~____====\ 1

.~

Ventil (1) moie da sc ugradi na kraj creva (2). Na kucistu motora (3), ugradcflo je gumeno leziste (4), kao sto je prikazano nn slid. Kod nekih tipava vozila venti! se ugraduje bliie llsisnoj grani motora.

4. Prstima uhvatite crevo povezano s ventilom. Ukoliko ventil cadi cucete kako se gubi zvuk rada motora u praznom hodu. Ukoliko broj obrtaja motora u praznom hodu opadne, pev sistem i venti! rade na zadovoljavajuCi natin. Zaustavite motor i zamenite kuCiste filtera za vazduh. 5. Ukoliko ne osetite opadanje brzine (broja obrtaja) motora, zamenite venti!. Zamena ventila Ukoliko ventil mora da se zameni, evo kaka se to radi.

226

1. Utvrditi gde je lociran ventil, kako je to objasojeno u ranijem tekstu.

2. Odvojite crev~ od ventila. Ovo se moze postiCi jednostavnim povlacenjem creva s ventila iIi skidanjem obujmice creva pomocu klesta iii odvrtke a zatim povlacenjem creva s ventila. 3. Ukoliko je ventillinijski postavljen upotrebiti za njegovo skidanje klesta iIi jednostavno povuc; creva zavisno od vrste crevnog prikljucka. Ukoliko se ventil nalazi u gumenom leiistu na poklopcu ventila motora skinuti ga pomocu kljesta. Da bi se odvojio od leiista treba ga prodrmati nekoliko puta.

i I

~,


Napomena: Ukoliko bi se leziste izvuklo zajedno s ventilom mozda bi bilo tesko da se vrati na svoje mesto. Podmazivanjem leiista motornim uljem olaksace se njegovo vracanje na svoje mesto.

1. Skinite poklopac kuCista filtera za vazduh pomocu klesta iii kljuea, po potIebi, kako bi se skinula sigurnosna navrtka.

2. Skinite uloiak filtera za vazduh. 4. Kupite odgovarajuCi venti!. 5. Zamenite ventil sa novim, sledeCi obrnuti postupak iz taeke 2 i 3.

3. Klestima skinite stezni prsten za osiguranje odusnog ventila. 4. Skinite odusni filter.

6. Zamenite kuCiste filtera za vazduh prema uputstvima lZ odeljka "Servisiranje filtera za vazduh« u ovom poglavlju.

5. Kupite nov odusni filter i montirajte ga obrnutim redosledom montaze u tackama 1 do 4.

Zamena nloska odusnog !iltra Kod veCine tipova vozila postoji i ulozak odusnog filtra pev sistema. On se nalazi u kuCistu filtera za vazduh. Ukoliko se na vasem automobilu nalazi takav ulozak i on se treba periodieno menjati. Proverite u prirucniku preporuke z:a njegovu zamenu. Eva kako se vrsi zamena uloska.

-0

U!oiak OdUSflOg filtera (1) moie se montirati u kuCistc (2). Skinite driac (3) koji nosi odusku (4) i crevo (5) sa ku6sta kako bi se osi6bodio sklop.

'L

. .....

.

227 .•.


Uredaj za regulisanje isparenja

motor ne zagreje. U ovu svrhu na cevovod posude moze se ugraditi elektromagnet iIi vakuumski ventil za kontrolu prociscavanja. Kod kompjuterske regulacije rada motora, kompjuter cesto regulise ovu funkciju pracenjem temperature rashladnog fluida matara.

Uredaj za regulisanje isparenja prakticno ne zahteva nikakvo odriavanje iii servisiranje kod veCine vozila. Na nekim vozilima periodicno se

redajza regulisanje isparenja konstruisan je tako da sprecava ispustanje para goriva u atmosferu. Pare IZ rezervoara za gorivo i karburatora ispustaju se u posudu za sakupljanje isparenja, gde ih kristali drvenog uglja sakupljaju. Kristali deluju kao sunder koji upija isparenja. Prilikom startovanja motora svez vazduh cirkulise kroz posudu i Cisti ih od isparenja sadrzanih u

mora menjati ulozak ftltra s donje strane posude s drvenim ugljerri, medutim, vedna sistema danas koristi zaptivenu posudu. Pogledajte u svom prirucniku konkretne preporuke za servisiranje. Prakticno jedino sto maze da se pokvari u sistemu su naprsla, labava iIi pogresno postav-

njoj. Isparenja se zatim usisavaju kroz usisnu granu motora i sagorevaju u motoru. Ovaj proces naziva se proCiscavanjem.

prociscavanje iIi komandni elektromagnet. U veCini slucajeva necete znati da nesto nije u redu s

Mnogi uredaji za regulisanje isparenja konstruisani.su tako da sporije vrse proCiscavanje dok se

utice na voznju. Ispustanje vakuuma moze da dove de do slabog paljenja iIi oklevanje priIikom

U

Ijena creva, zacepljen odusni vod izmedu rezervQaTa za gorivo i posude, iIi defektan ventil za

vasim vozilom posta kvar u sistemu normalno ne

I.

i.

Uredaj za rcgulisanje ispun:nj,! \'r~i zaptivnnje ~is!cm;1 za gorill(l, ispan:nj~ 'odlazc u sabirnu posuuu iz kojc ,e knsnijc odllode i sagorevaju u motom,

228

, .I


ubrzavanja, iii da ventil za proCiscavanje koji se

I

zaglavio

U

otvorenom polozaju omoguCi parama

goriva da kontinualno ulaze u motor sto doprinosi neravnomernom radu matcra u praznom hodu,

medutim, obicno nema simptoma kvara. Ukoliko se zacepi odusni cevovod rezervoara za gorivo mozda cete primetiti »sistanje« kad skinete poklopac da biste nalili gorivo u rezervoar. 1'.1nogi sistemi koriste poklopce za nalivanje goriva II rezervoar opremljene opruznim ventilom za provetravanje rezervoara za gorivo u slucaju da dode

do zacepljenja.

precistaca za vazdub padne ispod odredenog nivoa, obicno oko 20-30 0c. Kod prvog startovanja motara otvor je potpuno zatvoren za spoljasnji vazduh. Say vazduh koji dolazi u precistac za vazdub usmerava se preko grejnog omotaca na izduvnoj grani matcra (gde se

zagreva) kroz kanal do precistaca za vazduh. Posto se motor zagreje potrebno je manje dodatne top late i temperaturni senzorski element pocinje da redueira vakuum prema kontrolnom otvoru. Ovim se omogucuje da vise spoljasnjeg,

hladnog vazduha dopre u preCistac za vazduh, a manje predgrejanog vazduha. Konacno, kada se motor zagreje i nije potrebna dodatna toplota, temperaturni senzorski element zatvara dovod zagrejanog vazduha 1sirom&otyara otyor za dovod

spoljasnjeg vazduha. Nekoliko stvari moze da se dogodi na ovom sistemu, a uticaj na voznju odmah je primetljiv. Ukoliko do de do prestanka rada sistema (nema dovoda toplog vazduha izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za v3zduh, kontrolni otvor

Ureaaj za Za!:lrevanj e vca,zGluha

ostao otvoren, iIi je temperaturni senzorski ele-

ment u kvaru) zagrejani vazduh ne moze da dospe do precistaca za vazduh. U periodu toplog vremena ovo ne mora da predstavlja neki veti pro-

Alat i materijal

blem, ali za vreme hladnog vremena motor ce

• Rucna vakuum pump a

»stuca« u toku ubrzanja, naroCito u periodu zagreyanja. Hladan vazduh je mnago gusCi nego

verovatno nepravilno da racti u praznom hodu i da topao pa na starijim tipovima vozilima koja

Vi danasnji motori imaju termostatski kontrolisan uredaj za dovod toplog vazduha do preciS staca za vazduh prilikom prvog startovanja . motora iii prilikom voznje po hladnom vremenu. Ovaj sistem ima ustvari dvostruku namenu. On

poboljsava zagrevanje motora u voznji po hladnom vremenu obezbedujuCi potrebnu toplotu koja pomaze isparavanju goriva, a time i smanjenju koliCinu ugljovodonika u izduvnim gasovima. On takode omogucuje regulaciju mesa vine goriva

eime se smanjuje sadrzaj ugljenmonoksida i poboljsava ekonomicnost potrosnje goriva .. Uredaj za zagrevanje vazduha sastoji se od pokrivaca oko izduvne grane za predgrevanja vazduha, sklopa cevi za odvod top log vazduha do preCistaca za vazduh, otvor regulisan

vakuu~om

radi utvrdivanja koliCine top log vazduha koja se propusta u preCistac za vazduh, i senzorskog elementa temperature unutar preCistaca za vazduh kojim se regulise rad citavog sistema. Temperaturni senzorski element podesen je tako da vrsi regulaeiju otvora kad god temperatura unutar

nemaju samopodesive karburatore iIi ubrizgavanje goriva promena gustine vazduha moze da poremeti mesavinu vazduh-gorivo 5tO dovodi do

loseg paljenja usled siromasne mesavine. Ukoliko dode do poremecenog funkeionisanja zbog cega kontrolni otvor za vazduh ostaje zatvoTen (vakuum motor u kvaru, ispustanje vakuuma,

iii temperaturni senzorski element u kvalu) tako da u precistac za vazduh stalno dolazi topao vazduh, moze da do de do detonacija i bogate mesavine goriva u periodu toplog vremena. Problemi ove vrste mogu stetno da utieu na tipove vozila bez kompjuterske regulacije rada motora. Odrzavanje i servisiranje sistema za dovod zagrejanog vazduha predstavlja relativno osnovnu stvar. Stanje vazdusnog kanala izmedu plasta izduvne grane i preCistaca za vazduh treba periodicno proveravati u pogledu zategnutosti i defektnih mesta (naprsline). Rad otvora za dovod vazduha moze se proveriti skidanjem kanala za dovod spoljasnjeg vazduba sa prikljucka precistaca za vazduh. Treba pregledati unutrasnjost prikljucka. Otvor za dovod vaz-

229


l 11 i

I ®

CD --I----@

@ Elementi uredaja za zagrevanje vu<'.duha kod poprccno montinmog malOra (strelica pokazuje pravac - napred), (1) spoijni vazdusni kana!. (2) sklap precistuta za vazduh. (3) crevo l
o ®

i

,

I

CD

Vazduh koji se zagrevu proiazi prcko izduvne grane motora (1) pod poklopcem iii plaslom (2) ide vazdusnim kunalom (3) kroz olvor regulisun temperaturom (4) zatim ulal! Il prcCistac za vazdah (5) nll PUIU do karburatora (6), ReguHsanjc olvora zavisi od temperature unutar precistaea za vazduh. Senzor propusla vakuum do mO!ora za rcguiis
230

i~

(>*J'-

I

.5ISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

Vakuum u motoru za regulisanje olvora moze 5e provcriti mcnom vakuum pumpom. On Ireba da drii vakuum ukoliko je u dobrom stanju.

duha treba da bude u zatvorenom polozaju kada motor ne radi, kada je motor hladan i kada je spoljasnja temperatura ispod 25 T iii nesto visa. UkljuCite motor i pratite sta se dogada. Ukoliko je motor hladan, a spoljasnja temperatura nije visoka, klapna ce nekoliko minuta ostati zatvorena, a zatim ce poced postepeno da se otvara kako se motor zagreva. Kada motor dostigne norm aInu radnu temperaturu kontrolna klapnana otvoru treb" da bude sirom otvorena. Ukoliko sistem ne funkcionise pravilno, rad vakuum motor na

otVOIU

moze se proveriti

pomocu fUene vakuum pumpe. Ukoliko vakuum postoji, onda je motor ispravan. U suprotnom zameniti motor.

Temperaturni senzorski element maZe se proveriti fla sliean naein. Mnogi senzorski elementi

konstruisani su tako da propustaju vazduh kada su hladni, a vakuum kada su topli. Moracete da proverite tacan temperaturni opseg senzorskog elementa prema prifUcniku. Ukoliko senzor propusta vazduh bez obzira koliko je zagrejan onda je v~rovatno u kvaru i treba ga zameniti. Vakuumski cevovod koji propusta iii labavi prikljucci predstavljaju ostale uobicajene kvarove u ovom sistemu. Pregledati svako vakuum crevo u celoj duzini pazljivo traieCi mesta naprsline iii prekida. Pregledati prikljucke creva da Ii su labavi iIi da Ii je crevo postalo krto od starosti. Zameniti sva creva za koja se pokaie da propustaju, da su ostecena iIi defektna. 231

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA I

I

Recirkulacija izduvnih gasova

I

Ala!,i ma!erijal

• • • • •

Ruena vakuum pump a Malo rueno ogledalo Zicana cetka Kljucevi Ruena svetiljka

vrha uredaja za recirkulaciju izduvnih gasova je redukcija nivoa zagadenja oksidima azota S (NOx) recirkulacijom manje koliCine izduvnih

I

gasova preko usisne grane matora. Izduvni gasovi razblazuju mesavinu goriva i- pomazu snizenju

temperature sagorevanja do tacke u kojoj je stvaranje oksida azota ogranieeno. Uredaj se sastoji od ventila_ vrste kontrolnog ventila i cevovoda koji povezuje izduvnu i usisnu granu motora. Sam ventil je prilicno jednostavan, mehanicki otvoreno/zatvoreni venti I. Vrh ventila

produzuje se u stezni element koji je obicno lociran na izduvnoj grani uz mali otvor. U normal-

Venti! uredaja za fe\:"lrku!nciju izduvnih ga~ova. Priti~ak iz izduvne gram~ motora (1) prolazi kroz kanal ventila (2) i podi±e sekundamu membranu (3) zatvarajuCi Q(vor za vakuum i otvara venti! (4).

nom polozaju ventil je zatVoren pomoeu opruge sve dok vakuum koji deluje na membranu ventila ne podigne ventil iz njegovog sedista i otvori izduvni otvor. Vakuum iz matcra tada uvlaCi izduvne gasove u usisnu granu i razblazuje mesavinu goriva negde oko 6-10%.

Uredaj za recirkulaciju izduvnih gasova ne vrsi kontinualnu regulaeiju izduvnih gasova jer to utice na performanse motora kao i propustanje vakuuma. Zbog toga je ovaj sistem konstruisan tako da se ne otvara u praznom hodu motora niti u periodu zagrevanja motora. Komandno kolo ventila konstruisano je tako da je dovod vakuuma u sistem s gomje strane leptira karburatora i sprecava otvaranje ventila dok motor radi pod delimicnim gasom. Prekidae iIi elektromagnet takode je ugraden u sistem i sprecava da vakuum dospe do ventila dok se motor ne zagreje. Kod novijih tipova vozila sa kompjuterskom regulaeijom rada motora koristi se elektromagnet za iskljueivanje i ukljuCivanje vakuuma zavisno od uslova rada.

~

.

I

Mada je osnovni princip rada sistema u sustini isti kod svih vozila, postoji znatna razlika medu pojedinim sistemima. Neki su relativno jednostavni dok su drugi prilicno slozeni. Razlike mogu da budu prisutne u konstrukciji i lokaeiji ventila kao i u komandnom kolu. U pogledu konkretnih detalja 0 radu uredaja na vasem vozilu pogledajte odgovarajuCi prirucnik. Jedna od razlika je koriseenje pritiska izduvnih gasova radi »finog podesavanja« koliCine izduvnih gasova koji se vraeaju u usisnu granu motora, Posto se poveeava kolicina azotnih oksida prilikom ubrzanja i kada motor radi pod opterecenjem, neki uredaji za pojaeavanje protoka u tim periodima mogli bi da pomognu redukeiji azotnih oksida. U tim periodima raste i pritisak u izduv-

i

, ,

! )

232

I

= !

~

iP". 1-


~,

•

t~ '~

Uprosccn prikaz urcdaja 1.<1 ;-ecirkulaciju izduvnih gasova. Vakuum OIVara vemil (1) pri brzinama iznad praznog hocia, tako da izduvni gasovi (2) mQgu da udu preko usisne grane (3) zajedno sa ffidavinom vazduh-gorivo iz karburatora (4).

nim gasovima, pa resenje problema predstavlja postavijanje ventila koji reaguje na promene pritiska u izduvnim gasovima. Venti I moze da bude konstruisan tako da reaguje na poviseni iIi snizeni pritisak. Rupiea probusena kroz vodieu ventila omogucuje da pritisak prodre u malu komoru. Mambrana je osetljiva na pritisak i otvara iIi zatvara odvodni otvor, time se regulise ·protok.

I I

i

l

Ispitivanje nredaja Provera rada ventila vrsi se na sledeCi naCin: 1. Pri zagrejanom motoru' i normaln'oj radnoj temperaturi dati gas tako da broj obrtaja bude oko 2000 o/min. Pomocu ruene svetiljke odnosno

ogiedalca pokusajte da pratite vodieu ventila da biste videli da Ii se podize iIi oseiIira. Ovo kretanje bi trebalo da vidite ukoliko ventil pravilno radio Upozorenje: Pazite da ne dodirnete ventil jer je on veoma vrue. 2. Alternativni postupak za ventile koji nemaju uredaj za pojaeavanje protoka sastoji se u skidanju ereva za vakuum sa ventila dok motor radi u praznom hodu· i prikljueivanjem ruene vak1.lum pumpe. Vakuum iz ruene pumpe treba da dovede do otvaranja ventila (posmatrati kretanje vodiee ventila) i pada broja obrtaja za bar 100 o/min, uz primetno pogorsanje rada motora u praznom hodu. Ovaj postupak vazi za ventile sa uredajem za pojaeavanje .protoka.

233

.--._-------

Kvarovi na uredaju

Osnavni probiemi kad uredaja za recirkuiaciju .izduvnih gasova su: ventii se atvara kada ne bi trebalo da se otvara iii se uopste ne otvara. Kako vreli izduvni gasovi protieu nepasredno ispod ventiia ani mogu da budu veoma vreli. Posle

tili slicnog izgleda mogu da bud'll sasvim razlieito kalibrisani. Ukolika je patrebna zaptivka uvek ugradite navu. Kada ste izvrsili zamenu ventila i panova povezali vakuumske cevovode, -ukljucite motor i proverite rad novog ventila, kako je napred opisano ..

odredenog vremena ova se odrazava na vakuum

membranu unutm ventiia. Ukoliko membrana prsne iii se probusi vakuum iz motora neee biti u stanju da otvori venti!. Nasiage ugijenika aka sedista ventila, zaeepijeno iii probusena creva za vakuum, pokvaren prekidae temperature iii elektromagnet vakuuma, iii pogresno povezani vakuumski cevovodi magu da budu raziog za otkazivanje rada ventiia. Ukoliko EGR ventil ne otvara najprimetnija manifestacija biee zvizdanje motora priybrzanju. Sta se desava ukoliko ventil ostaje otvoren sve vreme iii se otvori u pagresna vreme? Ventil koji ostaje otvoren zbog nasiaga ugijenika oko sediSta ventiia, slomijene opruge unutar ventila, karozije yodice ventila deluje upravo kao i »curenje«

vakuuma. Rezuitat ee biti ias rad u praznom hodu, otezano startovanje i oklevanje iIi »stuca-

nje« prilikom ubrzanja. Do istih rezultata davesee pogresno postavljen vakuumski cevovod iii temperaturni prekidae iii zagrejan eiektromagnet u otvorenom stanju 3tO omogucuje da vakuum u

svako doba ima pristup ventilu iii u pogresno vreme dopre do veniiia. Praverite raspared vakumskih cevovoda pomocu seme iz prirucnika ukolika sumnjate na pagresan raspored cevavoda. Zapamtite da uredaj treba da bude pod vakuumom kada se »doda« gas, a ne u praznom

hodu iii kod prvog startovanja motora. Zamena ventiIa uredaja Naslage ugijenika· oka osnove sedista ventiia mogu se ocistiti zicanom cetkoffi,. ali ne treba

koristiti rastvaraee jer oni magu da napadnu membranu unutar ventila.

Ukoiiko se utvrdi da je defektan ventil on se mora zameniti. Ventil predstavlja zaptiveni sklap i ne maze se demontirati radi papravke. Saeekajte da se motor ohladi pre nega sta pokusate da odvijete venti!. Ukaiika pastoji vise ad jednog prikljueka za vakuumske cevovode abelezite svaki od njih komadam iepljive trake kaka ih ne biste pamesaii. Prove rite da Ii zamenjeni ventil ima adgovarajueu oznaku iii da Ii predstavija tacnu zamenu ventila na vasem voziiu posto ven-

Ubrizgavanje vazduha i kataliticki konvertor istem za ubrizgavanje vazduha i katalitieki kanvertor rade zajedno n? Ciseenju izduvnih S gasova iz matora od ugijavodonika (HC) i ugijenmonaksida (CO). Sistem to pastize ponovnim sagorevanjem zagadivaca u samom konvertoru.

Na vazilima proizvadnje 1981. godine i novijega datum a, ovaj sistem takade redukuje izduvne gasove oksida azata (NOx). Pre nego sta objasnimo kaka tacno do ovoga dolazi pagledajmo razne kamponente koje Cine sisteme za ubrizgavanje vazduha. Kod sistema iz

1980. godine i starijih kroz koje sarno proiaze ugljavadonici i ugijenmonaksid, postoji vazdusna pumpa s remenim pogonoffi, usmerni ventiJ, nepovratni ventil i cevovodi za advad vazduha do izduvne grane. Vazdusna pumpa obieno prima pogon sa kaisnika radilice, mada kad nekih motara za to moze da posluzi i neki drugi pogon. (pomoeni pogon). Vazdusna pumpa je prosta krilna pumpa koja uviaei vazduh s jedne, a izbacuje ga s druge strane. Sa iziazne strane pumpe nalazi se usmerni ventii kaji skreee vazdusnu struju ka izduvnaj grani motara iii u atmosferu ukolika vazduh nije patreban. Preka vakuumskog cevovoda povezanag s usmernim ventilom obieno se prekida dovad vazduha do izduvne grane u periodu smanjenja brzine (usporavanja) kaka bi se spreCiio detonativna sagorevanje. Nepovratni ventil na cevovadu izmedu usmernog ventiia i izduvne grane sprecava protok taplih izduvnih gas ova natrag kroz cevavod za vazduh u kome bi ostetiii usmerni ventii i vazdusnu pumpu.

i

iI

. :

:1

, "

234

1

.....

··-·-·---"--~----.

_____________.r

SISTEM ZA KONTROLU IZDUVNIH GAS OVA

Alat i materijal

• • • • •

Ruena vakuum pumpa Kljucevi Kldta Odvijac Vakuum-metar

Varijaciju Oyog osnovnog sistema predstavlja varijanta »]Jfilsirajuceg vazduha« kod koje se ne koristi vazdusna pumpa. Kod ovih sistema svel vazduh se usisava u izduvnu granu preko jednosmernog vazdusnog ventila koji omogucuje ulaz vazduha izmedu dva paljenja mesa vine u cilindrima. Ovo je moguce posta se izmeau »pulseva« (taktova) ispustanja izduvnih gasova iz svakog

cilindra stvara trenutni vakuum. Jednosmerni ventil omogucuje usisavanje vazduha u izduvne gasove izmedu svakog takta, Cime se eliminise potreba za vazdusnom pumpom. Kod sistema proizyodnje 1981. godine i novijeg datum a koji takode ispustaju okside azota, vazdusna pumpa ima dYa us merna ventila. Prvi sluzi u potpuno istu svrhu kao i usmerni ventil kod starijih sistema, tj. za skretanje vazduha u izduvnu grapu iii u atmosferu. Drugi-prekidacki ventil dodaje se sistemu radi usmeravanja vazduha bilo ka izduvnoj grani bilo ka konvertoru. Sistem je podesen da usmerava vazduh ka izduvnoj grani kada je motar hladan kako bi se pomogla oksidacija visokog sadrzaja ugljovodonika i ugljenmonoksida koji se stvaraju prilikom zagrevanja motora. Kada motor dostigne normalnu radnu temperaturu vazduh se skrece direktno ka konvertoru. Razlog za ovo leli u tome sto noviji tipovi konvertora imaju dye katalitiCke komare. U prednjoj se oksidi azota razlazu u azot i kise-

3

2

1 -

!----t::.....:.J

Sistem za ubriz:gavanje vazduha. Pumpa za vazduh (1) .saJje wei vazduh kroz usmerni ventil (2) i nepovratni venti! (3) a z:atim do izduvnc grane motora da bi"pomogla kataJi!ickom konvertoru da sagari zagadivace.

235

SISTEM

zA KONTROLU IZDUVNIH GASOVA

Pulsiraju6 vazdusni venti! je U osnovi jednosmerni venti! koji pomocu pu!siranja vakuuma vrsi usisavanie SVcZcg vazduha u"izduvne gasovc kako bi se smanjilo zagadenje.

CD

i

i!

Kad mnogih !ipova\ozila sa kompjUlerskom regulacijom rada motora (1) kompjuterski regulisani ventili koriste senzor zakiseonik (2) z.a regulisanje protoka kiseonika do dvodelnog kuta!itickog konvertora (3),

236

SISTEM ZA

onik, a da bi proces efikasno funkcionisao potreban je dodatni kiseoniL U drugoj komori sagorevaju ugljovodonici i ugljen-monoksid pa da bi se proces okoneaa za to je potreban dodatni kiseonik, Za sredinu konvertora prikljucena je cev kako bi vazduh mogao da se ubrizga na mestu gde su izduvni gasovi upravo bili oCisteni od oksida azota spremni za ponovno sagorevanje kako bi se iz njih odstranili ugljovodonici i ugljenmonoksid. Kataliticki dec konvertora sadrii bilo keramicko »sace" bilo keramicke palete (kuglice). Ovaj materijal kao podloga pruza veliku povrsinu preko koje proticu izduvni gasovi - povrsina ravria jedneHh futbalskom igralistu! Podloga ima tanki premaz platine i paladijuma koji sluie kao katalizator koji izaziva hemijsku reakciju kojom se ugljovodonici i ugljenmonoksid pretvaraju u vodenu paru i ugljendioksid. Reakcija stvara ogromnu kolicinu toplote tako da konvertor postaje mnogo topliji od ostatka sistema. Kod kasnijih »)trosmernih« konvertora dalazi i do redukcije oksida azota a prednja komora sadrii i podlogu oblozenu rodijumom. Ovaj metal vrsi razlaganje oksida azota u azot i kiseonik.

.,.nMTICn,

Rad hl;) pa konlroinl vazdusni venti: (1) usmcrava vazduh prema iLduvnoj grani molOTa (2) kako bi se pospcSila oksfdacija Yisokog sadrtaja ugJjoyodonika i ugljenmonoksida koji se slvaraju 11 pcriodu zagrevanja malora.

Problemi Nekoliko problema mogu prakticno da onemogute ovaj veoma efikasan sistem. Jedan od njih predstavlja primena poolovljenog benzina u vozilu koje je konstruisano sarno za koriscenje bezolovnog benzina. Olovo se talozi na povrsinu katalizatora i moie potpuno da ga prekrije za kratko vreme. Kad je katalizator unisten on vise ne moze da inicira hemijsku reakciju kojom se izduvni gasovi Ciste, od zagadivaca. Rezultat su povecane kolicine izduvnih gasova"~ i verovatno zacepljenje konvertora talozenjem ugljenika u nekad aktivnom gorioniku. Uklanjanje katalitickog konvertora odnosno iskljuCivanje vazdusne pumpe predstavlja jos dva naCina da se onemoguCi rad sistema. Postoji misljenje da te se uklanjanjem konvertora smanjiti pritisak i poboljsati ucinak mot ora. Medutim, jedino ukoliko je konvertar zapusen iIi ostecen nekom drugom greskorn u sistemu, treba ga skinuti jer njegovo uklanjanje nece dovesti do primetnijeg poboljsanja ekonbmicnosti potrosnje goriva. Izduvni gasovi te stvarati i veliku buku kod mnogih vozila. Konvertoru je potreban dodatni vazduh da bi efikasno sagorevao zagadivace, pa iskljuCivanje kaisnog pogona vazdusne pumpe moie takode da dovede do znacajnijeg pogorsanja performansi

Rad [oplog mOlora. Kada motor dostigne normalnu radnu tempcraturu, kontrolni vazdusni ventil (1) usmcrava vnduh dircktno 11 kata!iticki konvertor (2).

Rodijumski kata!izator razlaze okside aWla u prcdnjoj komori (1) dvodelnog iii trodclnog konvertora. Platina, paJadiium i ubrizgani vazduh oksidgu ugljovodonikc i ugijenmonoksid 11 zadnoj komori. (2).

237


konvertora. Ponavljamo, svako poboljsanje ekonomicnosti potrosnje goriva je zanemarljivo. Odriavanje

Vazdusni sistemi pulsirajuceg tipa normalno nO' zahtevaju nikakvo odriavanje a oni sa vazdusnim pumpama zahtevaju obieno jedino periodienu proveru zategnutosti pogonskog remena i njegovo stanje. Ukoliko je kais labav treba ga zategnuti (vidi dec 0 zameni remena, bilo u poglavlju "Sistem za hladenje«, bilo u poglavlju "Sistem za punjenje«).

problem je u vakuumskom cevovodu, a ne u

ventilu. Proverite da crevo nije labavo iii zaeepIjena iii maida pogresno postavljeno (povezano). Kod sistema iz 1981. go dine i novijeg datuma isti postupak se primenjuje kod prvog ventila (iii kontrolnog vazdusnog ventila, kako se ponekad naziva). Drugi vazdusni prekidacki venti I moze se proveriti pracenjem puta kojim se pumpa vazduh, zavisno od temperature motora. Kada je motor hladan, protak vazduha trebalo bi da bude usmeren ka izduvnoj grani motora. Kada je motor. vreo, vazduh bi trebalo da bude usmeren na konvertoru. Protok vazduha moiete proveriti skidanjem jednog od ispusnih creva i proverom protoka vazduha dok motor radi u praznom hodu.

I I

IIl'

I

l I !

Ispitivanje vazdusne pumpe Ispitivanje nepovratnog ventila

Da bi se prove rio ueinak vazdusne pumpe, iskljuCite ispusno creva pumpe i pustite motor da radi

Da bi se izvrsilo ispitivanje nepovratnog ventila

brze u praznom hodu (oka 1500 a/min). Proverite strujanje vazduha na izlazu iz pumpe dak pavecavate gas. Vazdusna struja bi trebalo da se povecava s poveeanjem gasa. Ukolika nema povecanja iii je one malo pumpa je neispravna i treba je

treba skinuti ventil s motora dok motor ne radio (Sacekajte da se motor ohladi ukoliko je vruc). Zatim pokusajte da prod'llvate ventil u oba smera. Ventil treba da propusta vazduh prema motoru, a ne u-suprotnom smeru. Ukoliko mozete da ga produvate u aba smera iii ni u jednom smeru,

zameniti.

Butan rad pumpe takoele je znak kvara abieno u vidu istrosenih iii ostecenih lezajeva osovine iIi

krila pumpe. Amateri-mehanicari ne treba da vrse remont vazdusnih pumpi. Podmazivanje pumpe koja buena radi se ne preparucuje zata sta ulje maze da osteti pumpu, zaptivke i membranu usmernag ventila. Ispitivanje usmernog ventila

Sa zagrejanim mataram u praznom hodu proverite vazduh na izduVll usmernog ventila iii prigusivaea. Ne biste trebali nista da osetite posta bi say vazduh trebalo da odlazi na izduvnu granu matara. Trenutno ubrzajte rad matora i kako se broj obrtaja vraca u prazan hod vazduh bi trebala da istiee kraz usmerni ventil iii prigusivae. Vazduh bi trebala da istice nekoliko sekundi. Aka se nista ne dagaela, proverite da Ii vakuum dolazi do ventila u periodu usporavanja rada motora skidanjem vakuumskog cevovoda s ventila i proverom vakullma pomocu prsta, a zatim po novo povecajte brzinu (gas) motora i pustite ga da se vrati u prazan hod.·Ako postoji vakuum, a usmerni ventil He reaguje onda je ventil neispravan i treba ga zameniti (u ovakvoj situaciji bi trebalo da se pojavi detonacija). Ukoliko ne asetite vakuum

238

nepovratni venti! je neispravan i treba ga zameniti. Ispitivanje pulsirajuceg vazdusnog ventila

Skinite crevo sa sklopa ventila i pomocu ruene vakuum pumpe pumpajte vakuum na kraj gumenog creva pulsirajuceg vazdusnog ventila. Pad vakuuma ne bi trebalo da bude manji od 0,15 bara u toku 2 sekunde. Izvrsite zamenu ventila ukoliko je pad vak1.1uma manji. Ispitivanje katalitickog konvertora

Mada ne postoji naein na koji se moie proveriti radni uCinak samog konvertora bez analizatora izduvnih gas ova mozete proveriti prekornerni pritisak u sistemu izduvnih gasova koji je moida' rezultat zaeepljenog iii neispravnog konvertora. Povisena temperatura unutar konvertora kao rezultat viska goriva dok je motor u radu (lose paljenje u cilindru, curenje goriva u motor, itd.) ponekad moze da dovede do topljenja katalizatora u amotaell konvertara i delimicnog iii potpunog blokiranja protoka izduvnih gasova. Simptomi zaeepljenog konvertora bice gubitak snage

I

I ---

ZA KONTROLU IZDUVNI

iIi prestanak rada posle startovanja motora i rada ad nekoliko min uta (ukoliko je potpuno zacepIjen). - Da biste proverili prekomerni pritisak treba povezati vakuum-metar na usisnu granu motora i pratiti oCitane vrednosti dok motor radi u praznom hodu. Ukoliko vrednosti postepeno opadaju, a motor radi sve sporije i sporije u praznom hodu dok ne stane kYaT je u zacepljenom konvertoru pa ga treba zameni!i. Delimicno zacepljen konvertor nece izazvati prestanka rada motora ali

Ispitivanje kvaliteta izduvnih gasova

(~

1

UnutraSflji izolacioni podmetaci (1) i stitnici toplete (2) stile unutrasnjo51 vozila od toplote koju emituju izduvni gasovi. Donji stitnik (3) Stili donji deo katali!ickog ~onvertora (4),

ce umanjiti snagu motora u reZlffiU rada iznad

praznog hoda i malog gas a (brzine). Da' ponovirna, male ocitane vrednosti na vakuum-metru

pri 2500 do 3000 olmin (ispod 0,3 bara) znak su zacepljenja.

ada se ovde ne radi

0

poslu koji mokte sami

Mobaviti, dajemo informacije ispitivanju izduvnih gasova kod vozila da bismo vam pomogli 0

da bolje shvatite postupak ispitivanja i ,ta znace dobijeni rezultati ispitivanja.

Za ispitivanje izduv239

SISTEM ZA KONTROL!J IZDUVNIH GASOVA

nih gasova potrebna je -skupa oprema infracrveni analiza tor izduvnih gasova_ Neki analizatori mere sadrzaj sarno dva gasa - ugljovodonika (HC) i ugljenmonoksida (CO). Ugljendioksid i kiseonik nisu zagadivaci, ali njihov sadrzaj u izduvnim

Ukoliko neko vozilo ne zadovolji proveru kvaliteta izduvnih gasova to znati da ispusta previse ugljovodonika iii ugljenmonoksida_

.I I

gasovima moZe se koristiti u cilju ispitivanja

ispravnosti katalitickog konvertora. Analizatori izduvnih gasova ne mogu da mere sadrzaj oksida azota (NOx). VeCina provera izduvnih gas ova na vozilu pocinje vizuelnim pregledom motora da bi ~e prove-

Analizator izduvnih gasova uzima uzorkc gasova koji se ispuslaju preko izduvne cevi (I) po~to su prosli kroz kataliticki konverlOf (2) ocitavajuCi vrednast sadriaja ugljenmonoksida u procentima, a ugJjovodonika u promilima.

• I

rilo da neki uredaji sistema kontrole izduvnih gasova nisu prekinuti iii nedostaju. Moie se proveriti i Dtvor za nalivanje na rezervoaru za gorivo da bi se videlo da Ii se moze koristiti standardni poolovljeni benzin. Drugi deo ispitivanja podrazumeva ubacivanje sonde analizatora izduvnih gasova u izduvnu cev vozila i proveru izduvnih gasova pri radu motora u praznom hodu. Kod nekih ispitivanja motor radi pri jacem gasu (brzini) ali posto je nivo zagadenja najveCi pri praznom hodu provera pri praznom hodu ce obiono otkriti sve probleme.

240

Visok nivo ugljovodonika u izduvnim gasovima cesto ukazuje na problem paljenja kao sto je lose paljenje iii neispravna sveCica, napukli poklopac razvodnika iii neispravan kabl sveCice. Ako paljenje nije dobro nesagorele pare benzina ce da prodru u motor i izduvne gasove. Veoma istroseni klipni prstenovi odnosno yodice ventila koji omogucuje motoru da sagoreva ulje dove see takode do povisenog nivoa ugljovodonika u izduvnim gasovima. Prepunjen karburator iii pre bogata mesavina gorivom is to tako moze da doprinese visokom nivou sadriaja ugljovodonika. Pad kom-

I..

~

, ,

I

I""

=

",

l~~ ,;.: . .,,-~--~~". I


I presije usled nezaptivanja ventila iIi progorela zaptivka glave mogu takode da dovedu do propustanja nesagorelog goriva u izduvne gasove.

Uzroci visokog sadrzaja ugijovodonib. (I) curenjc na iglicastom ventilu j sedistu, (2) prekinut kabl, (3) naprsla kapa fazvodnika paljenja, (4) neispravni ventili iii sedista ventila, (5) zaprljane 5veCicc. (6) pohabani prstcnovi, (7) pogreSno podesen karburator, i (8) nivn plovkn.

Prisustvo ugljenmonoksida ukazuje na nepotpuno sagorevanje do koga dolazi zbog viska goriva odnosno manjka vazduha u meSavini. Izmedu ostalog, ·ovde treba proveriti: zacepljen fiiter za vazduh, zagJavljen Jeptir za vazduh, pogresno podden karburator,uredaj za cirkulaciju benzinskih i uIjnih isparenja, vazdusnu pumpu iIi sis tern za ubrizgavanje vazduha. Prebrzo vreme paljenja moie takode da dovede do visokog nivoa sadriaja ugljenmonoksida u izduvnim gasovima.

®

I I

.1

241

LU IZDUVNIH GASOVA

®

CD

~~l

®

@

CD

Uzroci visokog ugljenmonoksida. (1) niwk prazan hod (mala brzina). (2) zecepljcn preCistac Z3 vazduh, (3) pokvaren urcdilj La slflrtovanje hladnog motora (»cob,), (4) ncispravni uredaji Z3 kontrolu izduvnih gasova, (5) bogata mes,wina u praznOm hodu, (6) nepodeseno paljenje, (7) pokvaren karburator. (8) zaccpJjcn venti! uredaja za cirkulaciju bcnzinskih i uJjnih isparcnja, i (9) pokvarena pumpa Z3 vazduh.

)

11

II I

, I I

iJ, I

I I

I~

242

I

I I

~.

I

I·

If

SISTEMZA PALJENJE

!

•

edan od nekoliko elektrienih sistema u vasem

je sistem za paljenje koji je konstruisan Jtakavozilu da upali smeSll vazduha i goriva u ci!indru motora. Sistem za paljenje podeljen je u dva kola. To su primarno, iIi nisko naponsko kolo i sekundarno, odnosno visokonaponsko kolo. Medutim oba ova kola rade zajedno i medusobno su zaVlsna. Primarno kolo se sastoji od akumulatora, glavnog prekidaea, primarnog kola bobine (koja ima dva kola), primarnog kola razvodnika paljenja (i on sadrzi dva kola) - koji se kod starijih tipova vozila sastoji od platinskih dugmadi i kondenzatora, odnosno modula elektronskog paljenja, davaea i provodnika kod novijih tipova vozila opremljenih elektronskim paljenjem - i od provodnika koji povezuju svaku od pomenutih komponenata tako da zajedno Cine elektrieno kolo. U komponente sekundarnog kola spadaju sekundarni deo bobine, sekundarni deo razvodnika paljenja (poklopac razvodnika, razvodna rueica i kablovi sveCica) i, konacno, sveCica. Dok se motor ne pokrene, rad primarnog kola zavisi od napona akumulatora. Kada motor poene da radi sistem za paljenje zavisi ad napona sistema za punjenje. Kada se ukljuei glavni prekidae, primarno kolo (kolo niskog napona iIi akumulatorsko kOlo) se aktivira. Napon se dovodi do primarnog del a bobine i platinskih dugmadi u razvodniku paljenja. Kod vozila sa elektronskim paljenjem napon se dovodi do davaea. Bobina je povezana sa tri provodnika. Dva od ova tri provodnika su malog poprecnog preseka i povezana su na dva mala primarna prikljucka koji se nalaze na suprotnim stranama bobine. TreCi provodnik - provodnik visokog napona je veCih dimenzija od prethodna dva (priblizno preenika .obiene olovke). Na jednom kraju ima uskoenu kapicu i povezuje se se ugura na mesto u bobini jednostavno tako koje se zove kula bobine i koja se nalazi na sredini jednog od dva kraja bobine. Polozaj bobine zavisi od vrste motora. Kod »V« motora sa 6 i 8 cilindara bobina se abieno

,to

L_

ugraduje na gornjoj strani motora i to u blizini razvodnika paljenja (iIi u sam razvodnik paljenja kao kod mnogih automobila General Motors-a koji su opremljeni elektronskim paljenjem). Kod liniskih motora sa 4 i 6 cilindara bobina se obieno ugraduje sa boene strane motora u blizini razvodnika paljenja, a na suprotnoj strani od karburatara i usisne grane.

Sada je pravi trenutak da se objasni koncept bilo kog elektrienog kola u automobilu. To je "put elektricne struje od izvora (u ovom slueaju akumulatora iIi sistema za punjenje) do jednog iIi vise elektrienih potrosae" iIi uredaja, i nazad do lZvora.

Ako se kolo struje pre kine pomoeu prekidaca. iIi iz drugih razloga (prekinut provodnik iIi slab kontakt) onda se kaze da je kolo otvoreno i nece se javiti tok struje (»amperaza«). U vasem auto-

mobilu jedan pol akumulatora je direktno povezan sa sasijom, karoserijom, podom iIi motorom automobila. Za veCinu elektrienih uredaja kod automobila kao povratni vod od akumulatora sluie sasija, motor iii drugi metalni delo'!i jer su svi oni povezani sa jednim od polova akumulatora. Provodnik koji se nalazi sa druge strane elektrienog uredaja je povezan sa drugim polom baterije eime se zatvara strujno kolo. Uzmimo primer probne lampe koja se sastoji od dva provodnika koja su vezana na sijalicu. Ako jednim provodnikom dodirnete jedan pol akumulatora, a drugim provodnikom dodirnete drugi pol uspostaviee se tok struje i sijalica ee zasvetliti. Probna lampa ee svetleti i tada ako jednim od provodnika dodirnemo onaj pol akumulatora koji nije vezan sa karoserijom, motorom i)i drugim metalnim delovima automobila, a drugim dodirnemo bilo koji od metal nih del ova koji . . je povezan sa akumulatorom. Primarno kolo sistema za paljenje

Sada, posto imamo osnovnu predstavu 0 tome sta. je kola, vratirno se na primarno kola sistema za

243

SISTEM

zA

PALJENJE

paljenje. Dva tanka provodnika koji su povezani za indukcioni kalem (bobinu) su prim ami vodovi. J edan od ovih vodova povezan je sa glavnim prekidacem, koji je opet pomocu provodnika povezan sa Jednlm od polova akumulatora - amm koji nije povezan. sa metalnim delovima bloka motora. UkljuCivanjem glavnog prekidaca uspostavlja se veza akumulator - glavni prekidac prikljucak na bobini koji je povezan sa glavnim prekidacem. Unutar bobine nalazi se veGi broj namotaja provodnika koji je povezan sa prikljuccima primamog kola. Tanak provodnik koji je povezan sa drugim prikljuckom bobine ulazi u kuCiste razvodnika paljenja i vezan je za jedan od krajeva kQntakta prekidaca razvodnika paljenja (»platinska dugmad«). Drugi kraj sklopa platin-

I

skih dugmadi povezan je sa kuGistem razvodnika. Platinska dugmad su jednostavan prekidac koji se otvara i zatvara kada se okrece osovina razvodnika. Kod elektronskih sistema za paljenje negativni prikljucak namotaja bobine povezan je na okidacko kolo u kontrolnom modulu davaca. Modul pobuduje namotaje tako sto naizmenicno ukljucuje i is.kljueuje kolo (obieno prekidanjem mase). KuCiste razvodnikaje povezano sa masom prekp bloka motora·koji je opet povezan sa jednim polom akumulatara. Kada se platinska dugmad zatvare pri obrtanju osavine razvadnika, kola se uspastavlja i struja teee kroz primama kola. Kada se pri daljem abrtanju asavine razvodnika platinska dugmad atvare, .primarno kolo se prekida. Kod elektronskog paljenja u osnovi se

®

r

®

\

!

.i'

®

"I,

CD

I::

d

I

;, I

'I

I

,

I,,

I

1I

n

~

~)

"

I

~I I I

I

I

I-

~

,

®

, , 1 ,

244

---

~

..

SISTEM ZA PALJENJE

odvija isto, ali umesto da se kolo kroz namotaje uspostavlja putem mehanickog otvaranja i zatvaranja platinskih dugmadi, to se izvodi pomocu elektronskog prekidackog uredaja. Kada je na razvoctniku pravilno podeseno paljenje, osovina razvodnika se obrce, otvara i zatvara platinsku dugmad, odnosno okida modul davaca, i time stvara pulseve elektricne struje koji izazivaju stvaranje varnice izrnedu elektroda na svecicama.

Medutim platinska dugmad, odnosno modul, ne stv~raju

varnicu na elektrodama sveCica; ani

sarno okidaju sekundarno kolo. Sekundarno kolo je to koje daje varnicu. U primarnom kolu sa plarinskim dugmadima postoji jos jedan dec: kondenzator, kojiJe postavljen u razvodnik paljenja. On ima dva prikljucka.

Jedan od prikljucaka povezan je sa prikljuckom na sklopu platinskih dugmadi koji je u vezi sa bobinom; drugi je povezan sa plocom razvodnika. KOhdenzator ima sarno jednu funkciju - on s!uzi kao elektricni »amortizer« u m0mentu kada se platinska dugmad otvaraju i zatvaraju. Konstruisan je tako da prihvata impulse visokog napona i postepeno ih vraca u kolo sistema za paljenje. Ukoliko je kondenzator neispravan sistem za paljenje nece raditi pravilno. Ako su platinska dugmad otvorena, a kondenzator nije u stanju da prihvati visok napon, platinska dugmaci ce pregoreti. Kao sto je vec objasnjeno, kolo se uspostavIja izmec!u pola akumulatora koji nije povezan sa masom i primarnih namotaja bobine kada je glavni prekidac ukljucen. Kada se platinska dug- .

Sislem za pa!jcnje sas10ji se od dva kola. E!ementi primarnog kola sistema za puJjenje su (1) pozitivan vod akumulatora, (2) ampermetar, (3) glavni prckidac, (4) balastni olpornik (5) prov6dnik prirnarnog kola zn paljenjc koji pove:zuje: (6) razvodnik paljenja sa (7) bobinom. U sekundarnom ko[u sistema za paljenje nalaze se (8) visokonaponski kabl koji povezuje visokonaponski deo bobine sa razvodnikom paljenja i (9) visoko naponski kablovi za sve6ce.

245

-------~---~--

--

SISTEM ZA PALJENJE

mad zatvore kolo se uspostavlja preko namotaja, bloka motora i nazad do akumulatora. Kada su platinska dugmad otvorena, kolo se prekida, a tok struje prestaje. Kondenzator prihvata naponski impuis koji se stvara u trenutku prekidanja kola i vraea ga postepeno u kolo te time sprecava pojavu luka iii topljenja platinskih dugmadi. Sekundamo kolo sisle'ma za paljenje

Sekundarno kolo poCinje od razvodnika paljenja. Razvodnik paljenja ima plasticni poklopac na kome se nalazi prikljucak u koji se postavlja visokonaponski provodnik
mesto obratite paznju na metalni komad koji se nalazi sa strane na kuCistu razyodnika. Na njega je prikljuceno jedno tanko crevo. Ovaj uredaj, koji se zove vakuumski regulator paljenja, automatski podesava trenutak paljenja u zavisnosti od opterecenja motora. Na mnogim motorima koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom, trenutak paljenja se regulise elektronskim putem tako da se vakuumski, regulator ne koristi. Podsetimo se sada ukratko na koji se naCin sinhronizuju" nastaju i dovode elektricni impulsi koji izazivaju varnicll oa sveCici. Ako yam je pozna to kako nastaje varnica, onda eete lako nautiti kako se proverava pravilan rad sistema za paljenje. • Sekundarno kolo za paljenje, sto smo ranije pomenuli, pocinje od bobine koja je vezana na primarno i na sekundarno kolo. Osim primarnih namotaja bobine, u njoj se nalaze i sekundarni namotaji. Primarni i sekundarni namotaji nisu medusobno povezani. Sekundarni namotaji povezani Sll sa gvozdenirn jezgrom koje se nalazi u sredini kueista bobine i pmza se do prikljucka na vrhu kuCista bobine. Posta je bobina postavljena na motor time je obezbedeno zatvaranje strujnog kola do akumulatora. Sekundarni namotaji bobine su tako konstruisani da se u njima, uvek kada se platinska dugmad otvare i prekine tok struje u primarnim namotajima, proizvodi (indukuje) visoki napon (oko 40.000 volti) koji se dalje vodi do centralnog prikljucka na kapi razvodnika. Metalna traka, koja je sastavni deo razvodne rueice, dodiruje centralni prikljueak sa unutrasnje strane kape razvodnika. Kada se razvodna rucica, obrte ona sprovodi ovaj impuls visokog napona do odgovarajuce sveCice na motaru. Kada sistem za paljenje radi ispravno, napon koji se stvara u sekundarnom kolu je. dovoljno visok da se javlja jaka varnica u malom za20ru izmedu dye elektrode sveCiee, koja pali sabijenu smesll vazduha i goriva u cilindru.

Sistem za paljenje sa »platinskom dugmadi«

246

-------

~

!

I

I

I.

<:I~TI=,M

ko je vase vozilci opremljeno elektronskim

Apaljenjem mozete preskoCiti ova poglavlje, jer kod elektronskog paljenja ne postoje platinska dugmad i kondeDzator. Kao sto sma vee pomenuli u uv?dnom delu

ovog poglavlja, sistem za paljenje radi kada se ukljucuje i iskljucuje prekidac u primarnom kolu. To prekida tok struje u primarnom kolu, putem indukcije stvara elektricnu struju u sekundarnom kalu: Ova indukovana elektricna struja se koristi za dobijanje varnice na sveCicama.

,

lako su sve komponente u sistemu za paljenje vrlo v2.1ne i moraju raditi ispravno da bi se dobio pravilan rad motara, prekidac razvodnika odnosno platinska dugmad, su najosetlji~ij,a komponenta ovog sistema. Sklop platinskih dugmadi postavljen je unutar razvodnika i pricvrscen je na plocu pomocu zavrtnjeva. Ovaj sklop se vezuje u kola pomocu dva provodnika. Jedan provodnik je vezan za kondenzator; drugi je primarni provodnik palenja i povezan je sa primarnim prikljuckom na bobini. Kontakti sklopa su izradeni od metala koji je dobar provodnik struje. obicno od volframa iii platine. Elektricna struja lece ad prikljucka provodnika, preko pokretne poluge sklopa platinske dugmadi, kroz kontakte platinske dugmadi na nepokretni dec sklopa i na masu preko koje se zatvara kolo struje. Ovaj sklop se podesava. U zavisnosti od tipa i modela matara, zavrtnji za podesavanje mogu imati iii glavu sa urezom iIi sestougaonu glayu, te

u zavisnosti od toga odredite potrebnu vrstu alata. Bez obzira kakvo je podeS3vanje na vasem ana se svodi na istu stvar - omogucava

mo~oru,

Alat i materijal

• • • • • •

Odvijac Kljucevi Merni listiCi Cista krpa Sredstvo za Ciscenje (odmasCivac) Mast otporna na temperaturu (Za podmazivanje bregova) • Platinska dugmad i kondenzator • File za podmazivanje • Motorno ulje

ZA PALJENJt

yam da menjate zazor, odnosno razmak izmedu

kontakta sklopa platinskih dugmadi. Ovaj razmak je veoma vazan. Ako je prevelik. platinska dugmad nece ostati zatvorena dovoljno dugo. Ako je suvise mali, platinska dugmad ce ostati zatvorena pTedugo. Perio"ct vremena u

kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoTeni zove se »vreme (ugao) zatvaranja« i ima

direktan uticaj na rad sistema za paljenje. Ako je vreme zatvaranja suvise kratko primarno kolo sistema za palenje ne ostavlja dovoljno vremena za stvaranje magnetnog polja u namotajima. Usled toga, kada se primarno kola

prekine, indukovani sekundarni napon TIece biti dovoljno visok da izazove pravilnu varnicu na

sveCici. U takvom slucaju doci ce do neravnomernog rada motora. Ponekad se cak dogada da motor ne moze da se pokrene iIi, nn primer, da

nema dovoljno snage. ' Aka je vreme zastoja predugacko and a indukovani sekundarni oapon nema dovoljno vremena da obavi svoj dec posla pre nego sto se ponova uspostavi tok struje kroz primarno kolo. I tl ovom slucaju doCi ce takode do gubitka snage iii neravnomernog rada motara.

Veliki elektricni atpor platinskih dugmadi spada u ovakve slucajeve. Ovaj otpor onemogucuje da primarni deo sistema pravovremeno

zatvori kolo, tako da dolazi do gubitka snage motora. Osim toga kontakti platinske dugmadi se ubrzana trose.

Zamena platinskih dugmadi ponekad zahteva strpljenje jer morate da radite pomoeu malih alatki. Ali kada avo savladate, to postaje prilicno jednostavan posao. Aka se suoCite sa teskocama.

mozda ee yam kod prve zamene platinskih dugmadi, biti potrebna pomoe nekog ko je vee radio ovaj posao. Odredena pravila bezbednosti se moraju postovati uvek kada se radi na bilo kom delu sistema za paljenje iIi elektricnog sistema. Pravilo koje ovde vazi glasi da glavni prekidac mora biti iskljucen uvek kada rukujete, iIi dodirujete komponente unutar razvodnika paljenja. Ako je glavni prekidac (kontakt kljuc) ukljucen, primarno kolo paljenja je pod naponom i struja ce da potece ako se kola zatvori. Aka dodirnete metalni dec vozila u trenutku kada u razvodniku dodirujete· dec iii provodnik pod naponom, svojim telom ee te zatvoriti strujno kolo. PAZNJA: Moze yam se dogoditi pa dozivite neugodan strujni udar. Aka

yam se tako nesto dogodi, sam po sebi strujni udar nije toliko opasan jer je struja u tom delu slaba, ali stvarna opasnost leii u tome sto usled 247

,i

SISTEM ZA PALJENJE

1 I J 1

I I I !

!

0--_.1

®

I, i

i

-'< ••

I ~

CD

I ® ] ,i P!atinska dugmad (1) se nalazi t! filZVoniku pal,jenja. Opruga (5) pritisk" pomicnu polugu (3) i blok (2) na brcgastl deo osovine (4). Obrtanje osovine razvodnika, odnosno pri nailasku brega na blck SIVilrn ~e rdZm
~ "~

a iznenadenja u -tom momentu moi:ete udariti rukorn iIi sakorn u ostar predrnet. Objasnjenja data u ovorn odeljku iako tacna, De mogu se primeniti na sve tipove voziIa pri podesavanju platinskih dugmadi. Ako se kod vaseg vozila kapa razvodnika pricvrscuje pomocu navojnih kopci, bice yam potreban instrument za podesavanje paljenja. Predite na odeljak "Podesavanje zazora (ugla zatvaranja)« i pratite postupak: "Podesavanje zazora kod razvodnika sa' otvorom«. Ovde je prikazano kako se vrsi zamena i podesavanje platinskih dugmadi ako se kapa na razvodniku paljenja vaseg automobila pricvrscuje pomocu kopCi.

248

1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Uklonite kapu razvodnika. Kapa se uklanja tako sto se kopce izbace iz ureza u kapi razvodnika. Podignite kapu i pazljivo je odvojite od kucista razvodnika. 2. Uklonite razvodnu ruCicu. Kod veCine automobila ana je postavljena na vrhu osovine razvodnika. U tom slucaju ra'zvodna rutica se samo pavuce navise i odvoji oc! osovine. Kod nekih vozila pricvrscena je pomocu dva zavrtnja. Odvite ove zavrtnje pomocu odvijaca i uklonite razvodnu

ruCicu. 3. Neki razvodnici paljenja. kod starijih tipova automobila, opremljeni su stitnikam iznad platinskih dugmadi koji je tu postavljen da bi se uklo-

I M

I

~

,u

SISTEM ZA PALJE

nile radio smetnje. Ako na vasem r'lZvodniku postoji ovakav stitnik, uklonite gao Stitnik se uklanja odvrtanjem dva zavrtnja koja ga drze. Zapamtite njihov polozaj kako bi olaksali sklapanje. Kod ave operacije dobro bi yam dosao odvi-

5. Uklonite platinsku dugmad. Pomoeu odvijaca odvmite jedan iIi dva zavrtnja koji drze platinsku dugmad. U nekim slucajevima platinska dugmad se moze ukloniti bez potpunog odvijanja zavrtnJeva.

jae koji moze i da prihvati zavtrnje pri odvrtanju.

4. Odvojite provodnike prikljucene na pokretnu polugu sklopa platinskih dugmadi. Tu se nalaze . dva provodnika - provodnik primamog kola i provodnik kondenzatora. Prema potrebi koristite iIi odvijae iIi kljue za odvijanje zavrtnjeva i odvajanje provodnika. Napomena: Kod nekih tipova automobila, platinska dligmad i kOlldenzator izgradeni su u jednom sklopu koji se naziva "Uniset,<. U takvom slucaju kondenzator se uklanja zajedno sa platinskom dugmadi tako da je sa sklopa potrebno ukloniti sarno provodnik primarnog kola.

6. Odvrnite zavrtanj koji drzi kondenzator, pri tom. upamtite na koju stranu je okrenut provodnik da bi olaksali sklapanje. 7. Uklonite kondenzator. Ako na razvodniku postoji podmazivae brega iIi file, uklonite ih.

8. Pogledajte da Ii na razvodniku ima tragova rde, korozije, ulja iIi masti. Natopite cistu krpu odmasCivacem i ocistite unutrasnjost kuCista i osovinu razvodnika od svih naslaga. Pomocll Ciste

krpe oCistite masnoeu i prasinu sa nosaca platinske dugmadi i bregastog dela osovine. Pazljivo osusite ceo sklop.

Hf{

Posta se otpusti zaVrlanj za podci8vanje platinskih dugmadi (1), vrh odvijaca se postavi u urez za podciavanje (2), dok je za to vreme memi listie (3) postavljen izmedu kontakta da bi se dobio pravi!an zazor. Okretanjcm odvijaca zazar se smanjuje, odnosno povecava.

L

249

9. Podmazite bregove na osovini razvodnika tankim slojem masti otporne na temperaturu. NAPOMENA: neki tipovi platinskih dugmadi upakovane su sa malom koliCinom masti koja sluzi za podmazivanje brega. Vodite raeuna da sredstvo za podmazivanje ne dospe do kontakta

platina, kape i svih ostalih elektrienih komakta. P AZNJA: Pre nego sto pristupite ugradnji proverite da li ste obezbedili pravi tip platinskih dugrnadi i kondenzatora. 10. Ugradite novu platinsku dugmad i kondenzator. Postupite prema taekarna 2 do 7 obrnutim

redosledom. Ne zatezite platinsku dugmad dok ne podesite zazor. Zavrtnje platinske dugmadi na motorima koji su opremljeni otvorom na kapi razvodnika. mozete zategnuti sada jer se podesav'anje zazora vrsi pomocll zavrtnja sa sestougaaDorn glavom koji predstavlja deo sklopa platinskih dugmadi. (Pogh,dajte odeljak »Podesavanje zazora ugla zatvaranja« datog u ovom poglavlju). Ugradite novi kondenzatof, aka nije vee ugraCien

zajedno sa platinskom dugmadi. postavljajuCi ga tako da se provodnik kondenzatora uklapa uz nosae platinskih dugmadi da bi se eliminisala njegova labavost. Sada pricvrstite zavrtnje nosaca.

1

I,

j li, l!

Kontakti plalinskih dugmadi moraju hili pravilno podcscni, vidi prikaz. (1). Aka kontakti nisu pravilno poddeni. kao u sJutaju (2) i (3), moze dati do sJabljenja v3rnice, skracenja veka trajanja i do drugih problema sa paljenjem.

250

,

1-.

~I

SISTEM ZA PALJENJE

11. Neka yam neko pokrene motor pomoeu kontakt - kljuea dok se ispust na sklopu platinskih dugmadi ne naele na vrhu jednog od bregova na osovinl razvodnika. Kontakt-kljucem se mora rukovati tako da se sarno »ta·kne«, da bi elektro pokretae tek pokrenuo motor, i postavio platinsku dugmad u zeljeni polozaj. Ne zaboravite da iskljuCite kontakt-kljue kada dovedete platinsku dugmad u pravi polozaj.

I

!

I

I

12. Proverite u uputstvu koji je zazar propisan za platinsku dugmad na vasem automobilu. Ovaj podatak je dat u servisnom prirucniku. Zazar je dat u desetim delovima milimetra. Na .primer OA mm. NAPOMENA: U nekim uputstvima za podesavanje nije dat zazar platinskih dugmadi. Meelutim ugao zatvaranja je uvek prisutan. Ako zazar nije dat podelite ovu vrednost sa 8,6 i dobieete pribliznu vrednost zazora platinske dugmadi. Naprimer ako je naveden ugao zastoja od 30, onda je zazar platinske dugmadi 3,5 desetih delova milimetra odnosno 0,35 mm., NAPOMENA: Neki tipovi automobila imaju platinsku dugmad kod kojih se zazar ne moze podesavati pomocll ravnih mernih listica. Platinska dugmad takvog tip a ima bimetalnu kopcu postavljenu izmedu pokretne (oprugam napete) poluge i nepomicne poluge koja je vezana za mas~. Nemojte pokusavati da ugurate merne listiee izmedu kontakta ovakvih platinskih dugmadi. Kod takvih vozila za podesavanje zazara platinske dugmadi koristi se tahometar. Pogledajte odeljak "Podesavanje zazora ugla zatvaranja« koji dat u ovom poglavlju. 13. Ubacite oCiscen merni listie odgovarajuce debljine izmedu kontakta na sklopu platinskih dugmadi.

14. Pazljivo pomerite nepomicnu osnovu platinske dugmadi kako bi podesili zazar. Odvite zavrtanj za podesavanje zazora pomoeu odvijaca, odnosno otvorite ili zatvorite prorez za po des avanje kako bi podesili zazar na pravu velicinu. Kada merni list moze da klizi izmedu kontakta sklopa platinskih dugmadi uz tek neznatan .otpor, zazor platinske dugmadi je pravilno podeSen i sada mozete zategnuti zavrtnje za pricvrseivanje. NAPOMENA: Ako ste izvadili file za podmazivanje, ubaeite novi posto ste ugradili i podesili zazar platinskih dugmadi. Kapnite sarno nekoliko kapi motornog ulja na file. Isto tako kapnite sarno

I

!

_-

.....

J

kap ulja, iIi namazite tanak sloj maziva na asovinieu platinskih dugmati, uvek kada menjate sklop. 15. Ako ste uklonili stitnik, postavite ga obrnutim redom od opisa datom u tacki 3. 16. Panova ugradite razvodnu ruCicu obrnutim redom od opisa iz tacke 2.

i 7. Panovo ugradite kapu razvodnika obrnutim redom od orisa i7 tacke 1. Koriscenje tahometra

Tahometar je osnovni ali vrlo koristan instrument kojim se mogu izvrsiti neka veoma vazna merenja. NajcesCi model ovog ureclaja je onaj u obliku instrument a koji se moze drZati u ruci i koji 1ma nekoliko skala na jed nom brojcaniku, kao i prekidac (iii pre kid ace) za biranje funkeije. Obicno je potrebo povezati sarno dva provodnika da bi se obezbedio rad uredaja. Medutim, prekidac za biranje funkeija mora biti postavljen u polozaj za ispitivanje koje se izvodi. Pomocll dobrog i jeftinog uredaja za ispitivanje ugla zatvaranja i broja obrtaja moze se ispitati bra] obrtaja matcra i ugao zatvaranja i stanje platinske dugmadi. Ugao (iIi vreme) zatvaranja, kao sto je vee objasnjeno ranije, je period tokom koga kontakti platinskih dugmadi ostaju zatvoreni tokom eiklusa paljenja. Uredaj za merenjeugla zatvaranja elektricnim putem meri ovaj period i belezi srednju'veliCinu za sve cilindre izrazenu u stepenima rotacije brega razvodnika paljenja. Velitinu ugla zatvaranja maiete nati ll. prirucniku ili u uputstvu za podesavanje. Kada proveravate stanje platinskih dugmadi vi, u stvari, merite provodljivost sklopa na kontaktima. Jednostavno receno meri se mogucnost iIi nemogucnost konlakta da provedu primarni napon. Rad tahometra

Sa prednje strane standardnog lahometra nalaze se najmanje tri skale. Jedna od njih predstavlja broj obrtaja motora na skali koja je podeljena od 0-15. Svaki podeok predstavlja broj obrtaja' motora pomnozen sa 100. Na primer ako na skali obrtomera oCitamo vrednost 71 to znaCi da se motor okrece brzinom od 700 o/min. Sobzirom da 251

----

---- - - -

Crni provodnik (1) tahometra (2) vezuje sc za masu (3) na motoru. Crveni provodnik (4) postavlja na prikljutak (5) na bobini koji se vezuje za razvodnik paljenja.

l ,

j

l !

i

r

.

I) ,

L-----------------------------------------_________________________________________

!

r

je najveCi brej ovih uredaja predviden da radi sa sesto iii osmo cilindricnim motorima, ako merite broj obrtaja kod motora sa celiri cilindra, morate podeliti sa dva vrednost ocitanu za osmocilindricni motor. Na drugoj skali je ugao zatvaranja. Kao sto smo vee pomenuli, to je period vremena izrazen u stepenima, u kome su platinska dugmad zatvorena u toku svakog ciklusa paljenja. Ciklus pred252

stavlja jedno zatvaranje i otvaranje koje je potrebno da bi se na svakoj svetici dobila varnica. Vazno je pomenuti da postoji direktna zavisnost izmedu ugla zatvaranja i zazora platinske dugmadi i to se koristi kod pOdeSavanja motora. Broj stepeni koji je potreban za jedno palenje je 360 Uedan pun obrtaj osovine razvodnika) podeljeno sa brejemcilindara motora. Na primer kod motora od 6 cilindara to ce biti 60 stepeni za svak; ,;£1

.:~

I

~,j

E

nju, jeT merac automatski preratunava ugao

-

zatvaranja i oeitava broja obrtaja na bazi otvaranja i zatvaranja platin$kih dugmadi tokom jednog celog obrta osovine razvodnika, tj u zavisnosti od toga koliko cilindara-ima motor. Na osovini razvodnika kod cetvoro cilindricnog' motoraima cetri brega a kod sesto cilindricnog sest, i stoga bi se dobio pogresanrezultat ocitavanja u slucaju da je ovaj prekidac postavljen u pogresan polozaj. Gotovo svi tahometri imaju jos.jednu funkcijuispitivanje stanja kontakta platinske dugmadi. Obicno je ova skala postavljena na donjem delu instrumenta. Ta skala ima najmanje dva podeoka - »Dobro« i »Lose«. Kada je kontakt-kljuc ukljucen, i instrument podesen za ispitivanje platinskih dugmadi, na skali se oeitava da li.je stanje platinskih dugmadi zadovoljavajute. Ako instrument pokaze »Lose« a vi verujete da su platinska dugmad jos uvek dobra, pokrenite malo motor po motu kontakt-kljuca. Ovim postupkom omoguGicete da se kontakti platinske dugmadi zatvore tako da ce instrument dati ispravno oCitavanje. Ako ovim postupkom ne mozete da dobijete oeitavanje »Dobro«, i posle nekoliko ponavljanja prethodne procedure, to znaci da se platinska dugmad moraju promeniti. I da ne zaboravimo, merenje broja obrtaja motora i ugla zatvaranja oCitavaju se dok motor radi, a stanje piatinske dugmadi kada motor ne radi. Povezivanje tahometra

S obzirom da postoji yeti broj razliCitih instrumenata ove vrste, neophodno je da tacno postujete uputstvo za instrument koji koristite. U daljem tekstu je dato osnovno uputstvo za povezivanje ovog instrumenata.

l. Kod veCine ovakvih uredaj a postoje dva provodnika, crni i crveni. Crni treba povezati sa

»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-) polom ¥umulatora iIi nekim delom na bloku "matara.

cilindar, a od toga ce sarno 36 stepeni biti ugao zatvaranja. Ako su platinska dugmad podesena na veGi zazor rezultat ce biti smanjenje ugla zatvaranja; manji zazor platina rezultovace'povecanim

Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii tiltera za vazduh. To ne samo da ne obezbeduje dobru masu, vee moze stvoriti potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i

uglom zatvaranja.

benzinskih isparenja.

Ako pogledate tahometar videcete da na njemu postoji prekidac sa polozajima za oCitavanje ugla za cetiri. sest iIi os am cilindara. Yazno je da se ovaj prekidac postavi u pravi polozaj pri ispitiva-

2. Crveni provodnik treba povezati sa prikljuc: kom za primarni namotaj bobine. To je ona] prikljucak sa kojim su povezana platinska dug253

SISTEM ZA PALJENJE

mad. Kod nekih vozila, posebno kod Ford-a, biee vam potreban adapter da bi ste povezali ovaj provodnik a istovremeno obezbedili kontakt izmedu prikljucka na bobini i primarnog prikIjueka. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju zajedn"o sa instrumentom.

Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) AlaI i materijal

sa primarnim prikljuckom na bobini. Ako su provodnici vaseg instrument a oznaceni drugim bojama, postupite prema uputstvu koje je prilofenD uz instrument.

Ugao zatvaranja platinske dugmadi razvodnika predstavlja onaj ugao, izrazen u stepenima, tokom obrtanja osovine razvodnika u kome kontakti platinske dugmadi ostaju zatvoreni (spojeni). Podesavanje ugla zatvaranja platinskih dugmadi je najvainija operacija pri servisiranju razvodnika, a sam ugao zatvaranja se podesava menjanjem zazora platinske dugmadi. Manji zazar daje veti ugaa zatvaranja; veti zazar daje manji ugaa zatvaranja.

Osnovna procedura podesavanja ugla zatvaranja zavisi od tip a razvodnika koji se nalazi na vasem vozilu. Postoje dva osnovna tipa razvodnika - prvi, kod koga je poklopac bez otvora; drugi kod koga na poklopcu postoji otvor u obliku prozorCica, kroz koji se spolja moze vrsiti podesavanJe.

• • • • • •

Produzni kabl Odvijae Stezae za crevo Daljinski prekidae Tahometar Sestougaoni (»imbus«) kljuc

ova platinska dugmad se mogu tacno ugraditi

Nako se koristi Cist merni listie. Medutim kod

platinskih dugmadi koja su koriseena i cije kontaktne povrsine imaju blage neravnine iIi nagorelost, zazor se mora podesiti pomocu tahometra; isto vazi i za novu iIi koriscenu platinsku dugmad kod razvodnika sa otvorom na kapi, koji omogucuje podesavanje zazora i kada razvodnik nije rasklopljen. Ako koristite daljinski prekidae elektropokretaca, podesavanje ugla zatvaranja mozete uraditi

bez pomoei sa strane. Ovaj prekidac yam omogueuje da pokreeete motor dok radite ispQd poklopea motornog proslora. Prekidac ima dva provodnika koji se povezuju sa solenoidom elektro pokretaea. Postupite prema uputstvu koje je priloieno uz prekidae. U uputstvu je tacno nazoaceno kako treba povezati provodnike. Tahometar, kao i daljinski prekidac elektropokretaca, ima dva provodnika koje treba povezati

Podesavanje zazora (ugla zatvaranja) kod razvodnika sa zatvorenim poklopcem Napomena: Ako vas automobil ima platinsku dugmad, anda uvek treba pOdesiti ugao zatvaranje pre nego sto podesite vreme· paljenja. Svaka promena ugla zatvaranja ima odgovarajuCi uticaj na vreme paljenja motara (predpaljenje). Da bi podesili ugao zatvaranja kod ovakvog razvodnika uradite slede':e:

1. Uklonite sekundarni visokonaponski provodnik bobine sa centralnog prikljucka na razvod-' niku, dok je glavni prekidac iskljucen i povezite ga sa nekim metalnim delom na motoru pomocu produznog kabla. Paznja: Nikada nemojte povezivati produini kabl sa noseCim zavrtnjima karburatora iIi fi/tem

za vazduh. To ne soma do ne obezbeduje dobru masu, vee moie stvoriti potencijalnu opasnost posroji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja.

i !

,i

sa motorOffi. Provodnici su uvek oznaceni bojom

2. Uklonite kapu razvodnika. Oslobodite kopte koje drZe kapu, odnosno odvrnite navojne kopce za 1/2 kruga pritiskujuCi ih pritom nanize odvijacem.

da bi se olaksalo povezivanje. Obicno je provodnik koji se povezuje na neki metalni deo motora (masu) boie, dok crvenu stipaljku treba povezati

3. Skinite razvodnu rucicu razvodnika. U najvecern broju slucajeva ona se jednostavno podigne

,

! I

254

1

= SISTEM ZA PALJENJE

I

rukom sa osovine; aka je pricvrscena pomocll dva zavrtnja moze se skinuti pomocll odvijaca.

Napomena: Neke vrste razvodnika na starijim tipovima automobila imaju uredaj za otklanjanje radio smetnji koji je postavljen preko platina. Ako je to slucaj kod vaseg razvodnika. skinite taj uredaj. Skidanje se svodi na oavrtanje dva zavrtnja. Obratite paznju na polozaj zavrtnjeva da bi kasnije lakse sklopili razvodnik. U ovom slucaju odvijac sa opruznim driacem za zavrtanj biee od velik~ pomoe;.

,

r

4. Odvojite i blokirajte crevo za vakuum pomoeu kIes!a. 5. Prikljucite daljinski prekidae na soleno~d elektropokretaca, prema uputstvu koje je prilozeno uz prekidac. Ukoliko nemate na raspolaganju ovaj veoma zgodan uredaj, morate se osloniti na po moe nekoga sa strane ko ee pokretati motor kada je to potrebno.

8. Pomoeu odvijaea malo odvmite zavrtanj za podesavanje ili nosae za pomeranje paltinske dugmadi koji se nalazi u razvodniku. 9. Pokrenite motor pomoeu daljinskog prekidaca i istovremeno motrite na tahometar. Podesite ugao zatvaranja pomoeu zavrtnja za podesavanje iIi pomeranjem nosaca platinske dugmadi na preporueenu vrednost u stepenima. Postoje i platinska dugmad koja se podesavaju okretanjem ekscentricnog zavrtnja; neka se podesavaju pomeranjem nosaca sklopa pomoell odvijaca koji se postavlja u upusten otvor.

10. Posto ste podesili ugao zatvaranja, zategnite zavrtnje za podesavanje platinske dugmadi i iskIjucite glavni prekidac.

6. Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja

11. Obrisite bregove na osovini razvodnika eistom krpom i nanesite tanak sloj odgovarajueeg maziva. Ako u razvodniku postoji mazalica za bregove iIi file za podmazivanje, okrenite ih da bi sveze mazivo doslo do bregova, iii zamenite mazalicu.

i broja obrtaja sa motorom, a prema uputstvu proizvodaea. Medutim, u daljem tekstu data je osnovna procedura za povezivanje ovog instru-

12. Ako ste uklonili uredaj za radio smetnje, sad ga vratite na svoje mesto, ali pre nego sto priteg-

menta.

A. Kod veGine ovakvih uredaja postoje dva provodnika, crni i crveni. erni treba povezati sa

nete zavrtnje za pricvrsCivanje vodite racuna da

ne ustinete primarni iIi kondenzatorski provadnik. Ukoliko ne vratite ovaj uredaj na mesto

»dobrom« masom, na primer sa negativnim (-)

imacete radio smetnje.

polom akumulatora iii nekim delom na bloku motora. Ako su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. Painja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa noseCim zavrtnjima karburatora iii Jiltera za vazduh. To ne sarno da ne obezbectllje dobru masu, vee moze stvoriti i potencijalnu opasnost postoji mogucnost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. To je onaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinske dugmadi u razvodniku. Kod nekih automobila, posebno kod Forda, biee yam potreban adapter da bi prikljuCili po menuti provodnik a prito'1' i dalje imali kontakt izmedu prikljueka bobine i primarnog provodnika. Ovakvi adapteri se obieno isporucuju sa memim instrumentom.

13. Pastavite razvodnu ruCicu razvodnika na svoje mesto. Aka se rueica kod razvodnika pric-

7. UkljuCite glavni prekidac. Painja: Ova je vrlo vaino utiniti. Ako taj korak propustite to maze dovesti do ostecenja glavnog prekidaca.

16. Uklonite daljinski prekidac.

vrscuje pomocll dva zavrtnja, postavite je na 050-

vinu razvodnika. Tu ce te nati cetvrtasti ispust koji se uklapa u okrugli i ('etvrtasti otvor na prirubnom delu razvodne ruCice. Ne postavljajte ruCicu na silu. Polomicete jeT Pritegnite zavrtnje odvijacem. Ako se kod vaseg razvodnika razvodna rutica navlaCi na osovinu, obratite paznju na zaravnjenu stranu osovine. Ts. strana mora da

naide na odgovarajueu povrsinu u prirubnom delu razvodne rucice. I U OVOID slucaju rucica se moze postaviti sarno na jedan naCin. 14. Vratite na mesta kapu razvodnika postujuCi uputstvo koje je obratno uputstvu pri skidanju. 15. Uklonite provodnik za spajanje i ponovo poveiite sekundarni visokonaponski kabl bobine ..

17. Odvojite tahometar za merenje ugla zatvaranja obrnutim redosledom od opisanog u tacki 6. 255

.-:-l.' Podesavanje zazora (ngla zatvaranja) kod razvodnika sa otvorom na pokJopcn

radi u praznom hodu. Ako ste tokom prethodnog podesavanja motora skinuli sveCice, ugradite ih pre nego sto nastavite sa podesavanjem. P_ogle-

Napomena: Kod nekih tipova motora koji imaju

razvodnik paljenja sa platinskim dugmadima, kapa razvodnika ima otvor taka da se ugao zatva-

ranja moze podesiti bez skidanja kape, dok motor

dajte odeljak »)Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavJju. Ako kapa razvodnika vaseg motora ima otvor za podesavanje sledite navedene korake.

l.Povezite tahometar za merenje ugla zatvaranja i broja obrtaja motora, vodeCi racuna da je glavni

prekidac iskljueen, a pomocu uputstva proizvodaca. Medutim, ovde je navedena osnovna procedura za povezivanje tahometra.

A. Kod veCine ovakvih uredaja postoje dva provodnika, crrri i crveni. Crni treba povezati" sa »dobrom« masom, na primer sa negativnim (-) polom akumulatora iIi nekim delom na bloku motora. Aka su provodnici vaseg instrumenta druge boje postupite prema uputstvu proizvodaca. Paznja: Nikada nemojte povezivati provodnik sa nosetim zavrtnjima karburatora iii [iltera za vazduh. To ne sarno da ne obezbeduje dobru masu, vee moie stvoriti i potencijalnu opasnost postoji moguenost varnicenja u blizini benzina i benzinskih isparenja. B. PrikljuCite crveni provodnik na primani prikljucak na bobini. To je ovaj prikljueak koji je povezan sa sklopom platinskih dugmadi u razvodniku. Kod nekih tipova automobila, posebno kod Forda, bite yam potreban adapter da bi prikljucili pomenuti provodnik, a pritom i dalje imali kontakt izmedu prikljucaka bobine i primarnog provodnika. Ovakvi adapteri se obicno isporueuju sa tahometrom.

, Ii

2. UkljuCite motor i ostavite ga da radi na praznom hodu. 3. Podignite poklopac na otvoru kape razvodnika i postavite odgovarajuCi sestougaoni odvijac u ! zavrtanj za podesavanje platinske dugmadi. 4. Okrenite zavrtanj za podesavanje u smeru kretanja kazaljke na satu da bi povecali ugao zatvaranja; i u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu da bi ga smanjili, motreCi pritom na tahometar. Mehanizam za podesavanje je samokoeeci.

Da bi podesili zazar pla!inskih dugmadi kad razYodnika koji irnaju kapu sa otvowm, podignele pok!opac o(Yora (1) i postavite odgovaraju6 scstougaoni odvijac (2) I.! Ulvrtanj za podeSilvanje platinskih dugmadi.

5. Posto ste podesili ugao zatvaranja, izvadite odvrtae i zatvorite otvor na kapi razvodnika. 6. Skinite tahometar obrnutim redosledom od redosleda iz taeke 1.

256

........-----------

SISTEM ZA PALJENJE

Elektronsko paljenje Alai i malerijal

• • • • • e •

Izolovana klesta Voltmetar i ommetar iii Volt-ommetar Produini kabl Daljinski prekida,; Odvijac j\dapter za bobinu Stroboskopska lamp"

• Tahometar • Stezae za creva

latinska dugmad razvodnika palenja su uvek

P bila ona komponenta automobila koja je .zadavala najvise problema. Medutim danas su platin-

i l

ska dugmad i kondenzator kod konvencionalnih sistema zamenjeni elektronskim sistemom za paljenje, koji izaziva mnogo manji broj problema. Neke ad prednosti elektronskog paljenja su: mnago visi napon u sekundarnom kolu time se smanjuje mogucnost neispravnog paljenja; sveCice rede zakazuju, a i radni vek sveCica je mnogo duzi; bolje palenje pri vetim brzinama sto smanjuje potrosnju goriva i zagadenost izduvnih gasova; i mnago pouzdanije startovanje matara. Iako su razlike izmedu sistema konvencionalnag paljenja i sistema elektranskog paljenja velike, sa aspekta servisiranja te razlike su male. Na srecll veCina tih razlika Cine servisiranje laksim. Na primer kod elektronskog sistema za palenje bregovi na osovini razvodnika zamenjeni su diskom sa zubcima. Kod Chrysler-a ovaj uredaj se zove »re\uctoT«; Ford sliean uredaj naziva }).arma~ tura«; General Motors }:>jezgro palenja«. Pored diska nalaz1 se i magnetni davae, kao i tranzistorska kontrolna kutija odnosno elektronski kontrolni uredaj. Kada se asovina razvodnika obrce zub diska prolazi pored kalema davaca i uspostavlja magnetne impulse koji se zatim sprovode do elektronskog kontrolnog uredaja. Kontrolni meaaj je konstruisan tako da pre kine primarno kolo babine svaki put kada primi impuls od diska. Prekidanje primarnog kola bobine omoguCice da sekundarna kola proizvede visok napon koji je neophodan da izazove varnicu na sveCici.

Elektronsko paljenje moze da podigne napon na svetici do 40.000 valti sto je znatno vise. od 15.000 do 20.000 volti kod konvencionalnog sistema. Sa ovako povecanim naponom zazor elektroda na svecicama se maze povecati 5to daje bolje performanse. Ovako visok napon, medutim postavlja veliko opterecenje za kablove sveCica. Zbog toga morate da proveriti da Ii je izolacija kablova u dabrom stanju i da su svi prikljucci Cisti i dobri. (Pogledajte odeljak "Provodnici svetica« u ovom poglavlju.) Ista tako morate proveriti da Ii na kapi razvadnika i razvodnoj ruCici ima naprslina, prljavstine i korozije. Kao !ito je vee pomenuto, izmedu konvencj~ ona!nog i eltktronskog sistema za paljenje in101 bi'nih razlika. Razlike postoje i izmede elektronSklh sistema za paljenje razliCitih proizvadaca, tako da je veoma vaino da pogledate neki od ovih sistema i kako se odriavaju.

Odriavanje elektronskog sistema za paljenj e Odriavanje elektronskog paljenja obicno zahteva detaljna servisna uputstva sa tehnickim podatcima i uputstvima za ispitivanje. Takva obavestenja se mogu nati u prirucniku, ali aka nemate prilicno veliko iskustva bolje je da trazenje kvara i popravku prepustite strucnjaku profesionalcu. Medutim ako ne mozete da pokrenete motor vaseg automobila, i aka sumnjate u elektronski sistem za paljenje, mozete i bez upotrebe specijalnih instrumenata da praverite intenzitet varnice i taka se liverite da Ii je greska u tom sistemu_ Paznja: Kada vrsite provent intenziteta varnice nemojte skidati provodnike sa sledeCih sveeica: • Kad motora V8 - sa sveCica na prvam i asmom cilindru; • Kod linijskih sestacilindricnih motom - sa sveCica na trecem i na 5 cilindru; • Kod motora V6 - sa sveCica na 'prvom i cetvrtom cilindru; • Kod linijskih cetvorocilindricnih motora - sa svecica na prvom i trecem cilindru. Ako se za potrebe probe intenziteta varnice koriste navedeni provodnici, to moze izazvati pojavu luka na razvodnaj rucici, koji se prenosi na davae. To moze da osteti razvodnu TUcicu iIi davae. Da bi proverili intenzitet varnice uradite sledece: 1. Odvojite provodnik (k~bl) svetice (pogledajte prethodno upozorenje). Cvrsto uhvatite rukom gumeni stitnik i pomerajuCi ga leva i desna paz257

SISTEM ZA PALJENJE

if

I\

(

,, ,

Ii

\

.\

\

\

l'

\

\\

I On bi tJ!vrdili da Ii su naslali problemi sa pokrctanjem motora !.l veli ~a elektronskim paljenjem uklonite kabl sa svecice (1) i drzi!C ga na oka 6 mm od motora pomocu iwlovanih kljdta (2). Aka varnica preskoci sa. kabla na motor u trenutku kada se motor pokrece, sigurno je da elektronsko paljenje nije uuok problema.

1

I !

Ijivo ~H.lvojitc kabl sa sveCice. Nemojte vuCi sarno Jl.:f, mozete ga ostetiti.

k:lhl

, I)rzilc kraj kabla sveeice pomocu klesta za svecu.:e, koja imaju izolovane fuCice, blizu metal!log dela motora - dovoljno je na oko 6 do 9 mm.

:1, Nck:1 yam neko startuje motor. .;. ~)Ilk sc motor startuje gledajte varnicu koja skare sa kabla. koji drzite u ruci, oa motor.

25K

Pritom se maze cuti pucketanje. To je zvuk varnice visokog napona koja preskace zazor. Aka varnica preskace zazor, uzrok sto motor ne maze da pali nije u elektronskom sistemu za paljenje. Ako va mica ne skate, problem u elektronskom sistemu za paljenje mozete naC! pomocu voltmetra i ommetra, iii kombinovanog instrumenta volt/ommetra. Bez obzira koji instrument koristite uvek cete imati dva provodnika crveni i croj.

SISTEM ZA PALJENJE

Ispitivanje elektronskog sistema za paljenje

Da bi nasli kvar na elektronskom sistemu za paljenje vaseg automobila, izvrsite seriju ispitivanja prema uputstvima koja daje proizvodae. Sledeca ispitivanja se moraju izvrsiti u nizu da bi odrediIi koja je od komponenata sistema u kvaru. Za neka ispitivanja, osim voltlommetrom, bice yam potrebni i produzni kablovi. Daljinski prekidae je vrlo koristan za mnoga ispitivanja, ukoliko ga nemate morate obezbediti pomocnika. Napomena: Sva ispitivanja koja se rade pomocu voltmetra iIi pomocu volt/ommetra, rade se sa ukljucenim glavnim prekidaccm) iIi u polozaju »start«. Kada je glavni prekidae u bilo kojem od ova dva polozaja, napon akumulatora automobila prisutan je u provodnicima i svim delovima sistema za paljenje. Ispitivanja sa voltmetrom Se vrse kada je sistem za paljenje pod naponom, odnosno zatvorena. Sva ispitivanja koja se vrse pomocu ommetra iIi pomocu volt/ommetra, rade se kada je glavni prekidae iskljueen, i kada nema napona na bilo kom delu sistema za paljenje osi u delu do glavnog prekidaca. Ispitivanja pomocu omrnetra moraju se vrsiti kada je sistem bez napona, tj. kada napon ne postoji na prikljuccima za ispitivanje. Paznja: Nikada nemojte ispitivati kola pod naponom pomo{;u ommetra; na taj naCin osteticete instrument. Osnovni tok ispitivanja

Bez obzira da Ii je vas automobil do mace proizvodnje iIi iz uvoza, osnovni tok ispitivanja pri trazenju kvara je sliean: 1. Prvo cete proveriti napon akumulatora kako biste ustanovili da Ii je dovoljno napunjen za napajanje sistema za paljenje. Za veCinu sistema za elektronsko paljenje patrebno je najmanje 9 volli.

2. Kao sledece ukljueite, pomocu kljuea, glavni prekidae i prove rite da Ii postoji napon na (+) pozitivnom prikljueku bobine. Napon akumulatora mozete proveriti pomocu voItmetra. 3. Ako je sistem za paljenje, pri prethodno opisanom ispitivanju, dao jaku varnicu mozete pretpostaviti da su bobina, davae razvodnika i kontrolni modul ispravni. 'Ovo ne vaii sarno aka sistem prekida (»trokira«) i ako povremeno prestaje sa radom. U tom slueaju radi se 0 povremenom

kratkom spoj.u iIi prekidu kola u modulu, davaeu iIi provodnicima izmedu njih. Ako sistem za paljenje ne daje varnicu, morate odrediti da Ii je'u pitanju bob ina, davae, modul iIi provodnici izmedu ovih delova. 4. Da biste proverili da Ii je 'bobina ispravna iskljuCite prekidae paljenja i proverite otpore primarnog i sekundarnog kola. Uvek proverite koju vrednost navodi proizvodae, aIi kod veCine sistema otpor izmedu pozitivnih prikljucka primarnog namotaja je izmedu 0,5 i 3 oma. Yeoma veliki izmereni otpor ukazuje na prekid u namotajima, i u tom slucaju zamenite bobinu. Otpor sekundarnog kola bobine, koji se meri izmedu negativnog prikljueka i prikljueka visokonaponskog provodnika, je obieno izmedu 8.000 i 12.000 oma. Yrlo mali izmereni otpor ukazuje na kratak spoj, dok veoma visok ukazuje na prekinuto kolo, (Yidi odeljak »Indukcioni kalem (Bobina)« na kraju ovog poglavlja). Ako su otpori primarnog i sekundarnog kola bobine u okviru vrednosti koje daje proizvodac, mozete eliminisati bobinu kao moguteg uzrocnika neispravnosti. S. SledeCi den koji ispitujete je namotaj davaea u razvodniku paljenja. Da biste ga ispitali odvojite prikljueak davaea i izmerite otpor ommetrom. Ponovo pogledajte uputstvo proizvodaca. Taj otpor je obicno izmedu 150 i 1200 oma. Mnogo veCi izmereni otpor ukazuje na pre kid kola u kalemu iIi u njegovim provodnicima, dok manji otpor ukazuje na kratak spoj. Isto tako morate proveriti da namotaj davaea nije u kontaktu sa masom (da nije »probio na masu«) tako sto ce te izmeriti otpor izmedu oba provodnika namotaja davaea i kuCista razvodnika. Ako davae nije u vezi sa masom aba ova merenja dace beskonacnu vrednost otpora. Ako davae zadovolji ova ispitivanja mozete ga eliminisati kao uzrok problema u sistemu za paljenje. Napomena: Kod nekih Chrysler-ovih sistema razmak izmedu davaca i zuba na osovini razvodnika moze uticati na rad sistema za paljenje. Ovaj razmak se naziva »vazdusni zazor« i mora biti u granicama datim u uputstvu. Kod elektronskih sistema za paljenje kod kojih davae radi" na principu »Halovog efekta«) marate proveriti da Ii je zatvarae koji se nalazi ispod razvodne rueice vezan sa maSOffi. Aka nije anda davae ne moze da generise signal zn kontrolni modul.

259

SISTEM ZA PALJENJE

6. Sada ste problem sveli na dva moguca uzrocnika zbog kojih motor ne moze da upali iii sto se varniea povremeno gubi: kontrolni modul paljenja iIi provodniei (instalaeija). Da biste proverili provodnike potrcbno je da opet pogledate uputstvo kako biste odredili priljucke koje je potrebno ispitati. Osnovno je da proverite elektrienu provodnost provodnika izmedu modula i senzora, zatim provodnik koji napaja modul naponom sa akumulatora kada je glavni prekidac ukljucen. Mnogi moduli su i uzemljeni preko ovog provodnika. Ako vasa ispitivanja pokazu da nema prekida iIi kratkog spoja u provodnieima izmedu modula i davaea, i ako modul dobija napon i ima masu, on bi trebao da radi. Ako to nije'slucaj, iIi ako motor ponekad radi a ponekad ne, najverovatnije je da je sam modul u kvaru i treba da se zameni. Prove rite da problem nije u provodnieima tako sto cete pomerati i uvijati provodnike prilikom ispitivanja. Provera rada jednog elektronskog sistema za paljenje nije taka teska aka razumete osnovne principe onaga sto radite, i aka imate prave podatke iz uputstva. S obzirom na veoma velike razlike izmeoll sistema i na slozenost koja je postala uObicajena kod novijih tipova sistema za paljenje, ovde necemo ni pokusati da navodimo sve pojedine informacije, koje su i onaka prisutne u brojnim prirutnicima.

Podesavanje paljenja Ala! i ma!erijal

• • • • •

Stroboskopska lampa Racva, nastavak i nasadni kljuc Krpe Kreda Stezac za erevo

vrha podesavanja paljenja je da se obezbedi da svaka cd sveCica upaIi smesll u pravom treS nutku, kako bi se dobilo maksimalno iSkoriscenje motora. Vreme paljenja varniee je nekoliko 260

mikro sekundi i meri se brojem stepeni (uglom) »pre gornje mrtve tacke« za svaki klip koji se krece U okviru svog ciklusa. Ugao pa!jenja se cesto nazi va i ugao pretpaljenja. Najveci broj motora ima osnovnu oznaku za pOdesavanje (reper) datu kao liniju, zub iIi slicnu oznaku na tdak celieni tocak koji prievrsten na prednji kraj radiliee. (Prigusniea vibraeija je cesto u sklopu sa kaisnikom, te se ave oznake nalaze i na kaisniku, prim. prev.) Neki motori imaju nekoliko oznaka na prigusniei vibraeija i jedan zub na p6klopeu razvodnog mehanizma. Drugi imaju sarno jednu oznaku na prigusnici vibracija i plocu, pricvrscenu na poklopae razvodnog mehanizma, na kojoj je oznaeeno nekoliko podeoka za podesavanje paljenja. Paljenje se podesava tako sto se poravnaju dye od ovih tacaka dok motor radi. Paljenje se obicno podesava pomotu stroboskopske lampe (svetlo koje se pali visokonaponskim impulsom sveciee na prvom eilindru). Posto je zazor (iii vreme zatvaranja) platinske dugmadi pravilno podesen, stroboskopska lampa se povezuje za kabl sveCiee pfvog eilindra. Motor se ukljuti i ostavi da radi na praznom hodu. Obicno se creVQ vakuumskog uredaja za podesavanje pretpaljenja, koji se nalazi na razvodniku paljenja, skine i zacepi. Stroboskopska lampa se uperi tako da osvetIjava tacke koje se nalaze na prigusnici vibracij a. Svaki put kada sveCica na prvom cilindru da varnieu. stroboskopska lampa zasvetli. S obzirom da se varniea javlja u trenutku kada je prigusniea vibraeija u istom polozaju u odnosu na oznaku. izgledace kao da je oznaka za podesavanje paljenja nepomicna. NaCini povezivanja stroboskopske lampe

Zbog dodatne opreme kao sto je uredaj za klimatizaciju, i uredaja za kontrolu izduvnih gasova kod novijih tipova automobila ponekad je tesko povezati stroboskopsku lampu sa svecieom prvog cilindra. Medutim postoji i naCin da se prevazide ovaj problem - reeiproeno podesavanje. Jedno-· stavnim recima, pravilno podeSavanje paljenja moze se dobiti i »metodom pridruzenog cilindra«. Ovo van i za podesavanje elektronskog paljenja. Metoda pridruzenog eilindra omogucuje yam da stroboskopsku lampu povelete i sa nekom drugom sveCicom (osim svecice prvog cilindra, a da ipak pravilno podesite osnovno paljenje. Napomena: Ova vazi sarno za matoTe sa parnim brojem cilindara i ne moze se primeniti na motore

F"'------SISTEM ZA PALJENJE

I Odredivanje prvog cilindra

ItCD I do 1::1 CD 010

i

I

·1

®

~.oool

CD looo.~ (0

I

®

~I

Za mutoTe 2lJ scst cilindJrll ' (7) General Motors V6, poprecno p05tavljeni (8) Peio i Volvo V6. POrSe sestodlindricni bokser

f§0o~ 000 •.

o.

(9) ford V6

(10) Svi V6 osim pezna. renua. valva i poprecni postavljeni dienerai motors (11) Svi liniski sestocilindricni

.0

OiO

00

@OO

@OO

0'0

Za molOTe $11 celiri dlindra (l) Saab. Snbaru (2) Volkswllgell. Porsche (3) Honda. korl poprecno postavljenih molora (4) Svi popreclIo poslavljeni moWn osim Hunde (5) Reno, Peio, Sab (6) Svi osim Renaulta. Peugeot, Saab

Za mutore sa osam dlindara (12) ford. mercedes. poriI.'. kadillllk 425 (13) svi osim ford, mercedes. pocie. kadillak 425

00

sa tri odnosno pet cilindara. Cilindar pridruzen prvom cilindru motora moze se odrediti na sledeCi naCin. Kod motora sa cetiri cilindra, prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen treCi cilindar. Kod motora sa sest cilindara to je cetvrti cilindar prema redosledu paljenja. Kod motora sa osam cilindara, prema redosledu paljenja prvom cilindru je pridruzen peti cilindar. Redosled paljenja mozete nac; na usisnoj grani, gde je urezan II metal, iIi u prirucniku za vas automobil.

Podesavanje paJjenja Da biste podesili osnovno paljenje motora (iIi pretpaljenje) na automobilima koji nemaju kompjutersko podesavanje paljenja, postupite na sledeCi naCin.

1. Krpom oeistite oznake za podesavanje paljenja motora pre nego sto ga pokrenete. 2. OznaCite kredom na cistoj povrsini dye tacke koje zelite da poravnate tokom poddavanja paljenja, tako da one budu vidljive. Prove rite u

261

SISTEM ZA PALJENJE

®( i

.

, !

.[ ! I

PrikljuCite provodnik (1) slrobo~kopskc lampe. pomocu adaptera (21. izmedu wecice (3) i gumcnog stitmka (4). Crycni provodnik (5) koji I'oeii s;) ,troboskopske lampe (6) treba ptlvczmi [1:1 pozilivan pol ,tKUmulatnra. a emi provodnik (i) nu negativni pol Clkumul:uora. Svaki put kada sc j;Jvi varnica na sveCici stroboskopska !ump
prirucniku uputstva za padesavanje pretpaljenja za vas motor. Kod novijih tipova matora vrednost pretpaljenja naznacena je na plaCici matara iii na nalepnici u motornom prostoru. 3. Pavezite strobaskapsku lampu na matar. Za strabaskapske lampe kaje rade na jednosmernu struju (DC). erni provodnik se pavezuje na negativni (-) pal akumulatara. Crveni se vezuje na pozitivni (+) pal akumulatara. Aka stroboskopska lampa radi na naizmenicnu struju (AC), ovi provodnici nisu potrebni jer patrebnu struju za rad lampa dabija iz kucne instalaeije (220 V). Bez obzira odakle se napaja, stroboskapska lampa ima jos jedan provodnik. On se povezuje sa sveCicom iii sa kablom sveCice prvog ciEndra na motoru. Adapteri za povezivanje isporucuju se sa stroboskopskom lampom. Proverite u prirucniku za vas auto mobil koji je cilindar motora oznacen kao prvi. 262

Napomena: Ako pianirate da kupite stroboskopsku lampu, pokusajte da nabavite onu kaja dobija impuls sa provodnika svecice preko 5tipaljke. Ovakav tip prikljucka olaksava rad i naziva se »induktivna stipaljka stroboskopske lampe«. Bez obzira na tip prikljucka nikada nemojte probadati kabl sveCice iii gumeni stitnik sa ostrim prikljuckom radi povezivanja stroboskopske lampe! 4. Kod nekih matora creva vakuuma ostaje prikljuceno tokom podesavanja pretpaljenja, ali kod veCine matara ono se skida i blakira. Ako je to slucaj kad vaseg automobila, potrazite vakuumski uredaj za pretpaljenje na razvodniku paljenja. Odvojite gumeno ere va taka sto ga povucete sa sklopa, i blokirajte kraj creva. Ako crevo nije blokirano motor ce raditi neravnomerno i bice nemoguce proveriti pretpaljenje. Ako razvadnik ima dve vakuumskc membrane, oba creva se

·":'::;j

Fi,"~'

;

I

SISTEM ZA PALJENJE

moraju odvojiti i blokirati. Obrntite paznJu nn poloinj vakuumskih vodova dn bi ih kasnije Inkse pravilno prikljucili. ·5. Vodite racuna dn neki od provodnika nije u blizini ventilator3 iIi drugih pokretnih delova motora. 6. Ako je u pitnnju sistem paljenja sa platinskom dugmadi, podesite ugao zatvaranja i ostavite motor da radi oko 15 minuta da bi postigao radnu temperaturu pre nego sto pristupite podeSavanju . pretpaljenja. Pogledajte odeljak "Podesavanje . zazora (ugla) zatvaranjzl\( U ovom poglavlju. 7. Usmerite stroboskopsku lampu prema oznakama vodeCi racuna da rukom iIi lamporn ne zakaCite ventilator motora. Ako su kredom povucene oznnke poravnate to znaCi da je pretpaljenje motora prnvilno podeseno i dn moiete preCi na tacku 11. Ako oznake nisu poravnate predite na sledecu tacku.

/--\

8. Dok motor radi, odvrnite znV'ftanj za pricvrscivanje rnzvodnika paljenja, koji se nalazi sa spoljne strane donjeg dela razvodnika oa mestu gde se razvodnik vezuje na motor. Ovaj zavrtanj u stvari priteze nosac koji drzi razvodnik U pravom poloiaju. Da biste odvrnuli ovaj zavrtanj potreban yam je odgovarajuCi kljuc. 9. Dok motor radi i dok je stroboskopska lampa ukljucena i usmerena prema oznakama, lagano zakreeite razvodnik u smeru kazaljke na satu, ili u obrnutom smeru, dok se oznake ne poravnaju. ObrCite ga u smem suprotnom od smera okretanja razvodne ruCice razvadnika aka zelite da poveeate ugao pretpaljenja; okreCite ga u smeru okretanja razvadne ruCice aka zeIite da smanjite ugao pretpaljenje (da dobijete kasnije pretpaljenje). Ovim je osnovno podesavanje prepaljenja zavrseno. 10. Pritegnite zavrtanj koji drii razvodnik paljenja. Po novo proverite pretpaljenje jer se prilikom zatezanja zavrtnja moze dogoditi da se razvodnik· pomeri. 11. U gasite motor.

12. Odvojite prikljucke stroboskopske lampe sa akumulatora iIi izvora struje. Odvojite i prikljucak sa sveCice prvog cilindra.

Da bi podcsili paljcnje, octvrnile zavrtanj za pritvrscivanje razvodnika p:tljenja (I): potraiite ga na spoljnoj donjoj strani razvodnib. gde se razvodnik vezuje na motor (2). ZakreCite razv()dllik (3) dok IlC poravnate awake za ra1jcnje.

263

--.

---

SISTEM ZA PALJENJE

13. Deblokirajte vakuumska ereva i postavite ih na svoje mesta.

Posebna uputstva za kompjutersko paljenje

Kod aUlOmobila koji su opremljeni kompjuterskom kontrolom paljenja moraju se preduzeti neki koraci pre nego sta se pristupi proveravanju osnovnog podesavanja pa!jenja. AMC MOTORI SA CETIRI CILINDRA (i GM motor Iron Duke od 2.5 lit): Iskljucite cetvoropolni prikljutak sa razvodnika paljenja. Ovim se onemogucava kampjuterska kontrola visokanaponskog kola i zasvetlice signalna lam pica

"Prove rite motor« (Check Engine). Po proveri paljenja ponovo prikljutite cetvoropolni prikljutak. i izbrisite kad greske iz memorije kompjutera taka sto izvadite osigurac kompjutera, iii skinete klemu sa akumulatora iostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. AMCIRENAULT ALLIANCE. Pronadite elektronski kontrolni modul na sredini leve strane prednje stene. 0dvojite i blokirajte vakuum erevo pre osnovnog podesavanja paljenja.

AMC MODELl SA SEST CILlNDARA (opremljeni Fordovim elektronskim paljenjem). Odvojite vakuum erevo sa razvodnika paljenja i blokirajte ga.Odvojite i prikljucak iutog i ernog provodnika i kratko vezite muske polove prikljucka pre osnovnog podesavanja paljenja. Povecajte broj obnaja motora na 1600 o/min. Zatim izvrsite proveru paljenja. GM (Svi osim onih koji su opremljeni uredajima za ubrizgavanje goriva iIi sa MISAR-om). IskljuCite cetvoropolni prikljucak sa razvodnika paljenja. Ovim se onemogucava kompjuterska kontrola visokonaponskog kola i zasvetlice signalna lampiea "Proverite motor« (Check Engine). Po pro veri paljenja ponovo prikljuCite cetvoropolni prikljucak, i izbrisite kod greske iz memorije kompjutera tako sto izvadite osigurac kompjutera, iIi skinete klemu sa akumulatora i ostavite ga bez napajanja za oko 10 sekundi. Kod vozila gde kompjuter kontrolise broj obrtaja na praznom hodu nemojte podesavati iIi odvajati ovu kontrolu. PONTIAC SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. Nadite prikljucak kompjutera ispod pregrade i kratko spojite prikljucke A i B. Ovim se ukljucuje samo-testiranje i kompjuter ce obezbediti fiksno predpaljenje. CHEVROLET SA UBRIZGA VANJEM GORIVA. Odvojite cetvoropolnij prikljucak sa 264

razvodnika paljenja da bi eliminisali kompjutersku kontrolu paljenja. Up alice se signalna lampica "Proverite motor« (Check Engine), i ne zaboravite da izbrisete iz memorije kompjutera

\i iI!

)kod« greske posta zavrsite sa podesavanjem

paljenja. tako sto ce te izvaditi osigurac iii skinuti klemu sa baterije i ostaviti kompjuter bez napajanja za oko 10 sekundi. CADILLAC SA UBRIZGA VANJEM GORIV A. Nadite ruzicasti provodnik sa svetlo zelenim prikljuckom i iskljucite gao Prikljucak se kod modela 1981. nalazi sa leve strane motora za prazan hod) a II zadnjem delu motornog prost ora kod modela 1982-1983. godine. Ovim sesprecava pretpaljenje~ tako da se potom moze izvrsiti osnovno podesavanje paljenja. Na modelima Seville i Eldorado iz 1980. godine, ruiicasti provodnik sa svetlozelenim prikljuckom se nalazi na zadnjoj desnoj strani motora

,

. I, !

u blizini razvodnika, i mora se povezati sa masom

pre nego pristupite proveri paljenja. Ovaj prikljucak u normalnom radu nema funkciju i sluzi sarno za pomenutu svrhu. Ni u kom sIucaju ne pove-

zujte taj prikljucak sa masom kod bilo kog modela Cadillac-a proizvedenog posle 1980. godine. jer time se maze unistiti kompjuter.

OLDSMOBILE MODEL 1977. SA MISAROM (Tornado). Kompjuter se nalazi ispod odeljka za rukaviee~ Nadite ga ina snopu prikljucnih kablava se nalazi ljubicasti provodnik pricvrscen pomocu izolir trake, koji nije prikljucen. Povezite ga sa masom i pakrenite motor. UpaliCe

I \

se kontrolna Jampica sa porukom »oProverite

motor« (Check Engine). Da bi se na ovom motom podesilo paljenje mora se premestiti senzor koji se nalazi na prednjem kraju motora, u blizini remenice na radilici. Ovo uradite pre nego sto pakrenete motor. Izvrsite pocetnu proveru paljenja, ugasite motor i premestite senzor. Ako

!

seozar pomerate u smeru obrtanja remenice time

smanjujete pretpaljenje. Ako senzar pomerate u obrnutom smeru, pretpaljenje se povecava. Potom ponava pakrenite motor i proverite opet paljenje. CHRYSLER (sa kompjuterskom kontrolom pretpaljenja). Pre nega sta izvrsite proveru paljenja, pomocu produlnog kabla poveiite prekidac na leptiru karburatara sa masom. Ovim se sprecava kompjuterska kontrola pretpaljenja. FORD SA EEC-I & EEC-IL Potralite kompjuter i izvadite iz njega programski sklop (iskljucite ga); Zatim izvrsite osnovno podesavanje pret-

paljenja. FORD SA EEC-IIL Potralite kompjuter i

j

SISTEM ZA PALJENJE

2::'-i-"--~ I

~I -.(

~

-f

/

\, \\

" 1/

~===.jl

/

\\

~

} \\\.,

\ \

-;::1

J!

;11'

='J

Na slid leva, motor radi na praznom nodu a vakum,ki regulator pa!jcnja je iskljucen tako da nema ni vakuumske ni centrifugalne regulacije paljenja. Na slid u sredini broj ObflJja mOIOw. je poveb,n na 1000 o/min i centrifugalni regulator fadi. I oa krnju. na slid desno, pri 2000 o/min rade i ccntrifugalni i vakumski regulator paljen]a, tako da se v
izvadite iz njega programski sklop (iskljui.'ite gal. Zatim izvrsite osnovno pOdesavanje pretpaljenja. IIi ukljuCite samodijagnostiku kompjutera tako sto cete ugraditi merae vakuuma izmedu invert-

nog ventila·i solenoida invertnog ventila na desnom unutrasnjem blatobranu. Pustite da motor radi u praznom hodu i pomocu ruene vakuum pumpe napravite vakuum od najmanje 500 mm na (jasno obeleienom) ventilacionom otvoru na senzoru za merenje razlike u pritisku izmedu

spoljne sredine i usisne grane. Sac,ekajte oko 15 sekundi i zatimizjednaCite pritisak. Igla meraea vakuuma mora dva do cetiri puta poskoCiti poka-

zujuCi time da kompjuter prelazi u samodijagnostiku. Broj obrtaja praznog hoda motora ce se poveeati (kompjuter aktivira leptir). Ugao pretpaljenja pri povecanom bwju obrtaja biee 27 do 33 stepena. FORD SA EEC-IV. Prikljucite voltmetar na prikljueak br 4 sestopolne dijagnostieke prikljuenice i na pozitivan pol baterije. Zatim kratko spojite prikljucke 2 is. Ovim cete prebaciti kompjuter u samodijagnostiku pri eemu motor radi na praznom hodu. Voltmetar ce dva puta zapulsirati i broj obrtaja motora ce se poveeati na·2.000 o/min. U tom trenutku taeka paljenja ce biti izmeou 27 i 33 stepena.

265

SISTEM ZA PALJENJE

FORD SA Meu. Modul za paljenje ima ugradenu funkciju za vracanje paljenja unazad. IskljuCite kasnije paljenje vadenjem prikljueka sa crnim i zutirn provodnikom i kratkim spajanjem dva muska prikljucka. Potom mozete izvrsiti osnovno podesavanje. Osnovno pOdesavanje pretpaljenja obezbeduje pravilno paljenje sarno pri jednom broju obrtaja. Ako motor automobila treba da radi efikasno pri svim brzinama i pri svakom opterecenju, neophodno je da svaka sve¢ica pali smesu u tacno odredenom trenutku. Posto se broj obrtaja i opterecenje motara menjaju, menjaju se i zahtevi za pretpaljenjem. Da bi se postigao maksimum efikasnosti motora, u razvodnik se ugraauju dva uredaja koja kontrolisu paljenje pri razliCitim uslovima opterecenja i pri raznim brzinama - to su vakuumski uredaj i centrifugalni regulator paljenja. Da bi se dobio najveCi koeficijent iskoriscenja neophodno je da ova dva uredaja rade pravilno. 1z tih razloga provera rada ova dva uredaja treba da budu ukljueena u svaku proceduru podesavanja motora.

4. Posmatrajte polozaj oznaka dok ih osvetljavate pomocu stroboskopske lampe. Sada dodajte gas pomeranjem po luge gasa iz motomog prostora. Aka to nije moguce neka neko sedi u kolima i nagio pritisne i pusti pedalu gasa: Videeete da je oznaka dosla na gotovo isto mesto gde je bila po pocetnom podesavanju, a zatim se vratila u polozaj gde je bila kada ste je proveravali pre dodavanja gasa. Ovo se desava zbag naglog pada vakuuma u usisnoj grani kada se doda gas. Smanjenje vakuuma omogueuje povratnoj opruzi u vakuumskom regulatoru da vrati ploeu plat inske dugmadi u razvodniku na kasnije paljenje. Ako oznaka paljenja ne promeni polozaj, veravatno se ploca platinske dugmadi zaglavila u kuCistu razvodnika, iii je oslabila povratna opruga vakuumskog regulatora. Popravite razvodnik paljenja odnosno vakuumski regulator paljenja ako je potrebno. Ako ste dobili prethodno opisane rezultate to znati da vakuumski regulator paljenja pravilno funkcionise. Kao sledece, potrebno je proveriti jos jedan vazan mehanizam za podesavanje paljenja - centrifugalni regulator.

Provera vakuumskog regulatora

Provera fada vakuumskog regulatora vrsi se na sledeCi naCin. -1. Pre nega sto pokrenete motor, prikljuCite stroboskopsku lampu i odvojite crevo za vakuum sa vakuumskog regulatora na razvodniku paljenja, na prethodno opisan natin.

2. Proverite osnovno paljenje kako biste bili sigurni da je pravilno podeseno, a prema proceduri koja je prikazana u prethodnom odeljku. 3. Dok motor ravnomerno radi pri povecanom praznom hodu (najmanje 1500 a/min) odvojite i prikljuCite crevQ za vakuum na razvodnik. Proverite polozaj oznake 'za paljenje pomocu stroboskopske lampe. Primeticete da se oznaka pomerila za nekoliko stepeni ispred gomje mrtve tacke. Napomena: Ako nije doslo do povecanja ugla pretpaljenja, proverite da Ii se vakuum ne gubi na . prikljuccima, i da Ii je creva za vakuum celo. Zamenite crevo aka je neispravno. Ako problem nije u tome onda je vakuumski regulator predtaljenja neispravan i mora se zameniti. Pogledajte odeljak "Vakuumski regulator paljenja« u ovom poglavlju, gde je prikazana procedura zamene.

266

Centrifugalni mehanicki regulator paljenja

Za razliku od vakuumskog regulatora paljenja, koji reaguje pri promeni opterecenja pod kojim radi motor, mehanieki regulator reaguje na braj obrtaja motora. Specifiena vrednos! broja obrtaja motora pri kom poCinje mehanicka regulacija paljenja lezi u veoma sirokom opsegu. Na nekim uvoznim vozilima - naprimer kod Opela - centrifugalna mehanicka regulacija pacinje vee kod 150 o/min. Kod najveceg broja automobila mehanieka regulacija pocinje negde oko 1000 o/min. Mehanicki uredaj za regulaciju paljenja reaguje pri ubrzanju i pri vecem broju obrtaja motora. Tokom ubrzavanja, kada vakuum u usisnoj grani padne, potrebno je dodatno povecanje ugla pretpaljenja kako bi se prihvatila bogatija smesa goriva i vazduha. Zbog toga sto se broj obrtaja poveeava ostaje manje vremena za takt eksplozije. Stoga varnica mora da skoci ranije i da omoguCi efikasno sagorevanje smese . Veliki vakuum u usisnoj grani, koji nastaje pri putnim brzinama, isto tako zahteva dodatno povecanje ugla pretpaljenja. Obzirom da je vreme koje preostaje za sagorevanje kratko, povecanje pretpaljenja koje obezbeduje vakuumski regulator nije dovoljno. Ovo je momenat kada stupa u

~I

----- - ---------......,-

SISTEM ZA PALJENJE

Pri malom gasu (pri niskom broju obrtaja motora) u usisnoj grani se stvara veliki vakuum i pritom u cilindre dolazi manja kolicina smese vazduha i goriva. U takvim usiovima potrebno je dodatno povecanje ugla pre'tpaljenja da bi motor mogao efikasno da radi, i to pretpaljenje se obezbeduje pomocu vakuumskog regulatora paljenja koji se nalazi na razvodniku (centrifugalni regulator paljenja je obraden u drugom delu ovog poglavlja). Da bi se postigao maksimum snage i najmanja potrosnja goriva pri delimicno otvorenom leptiru za gas, paljenje mora da nastupi ranije u toku takta sabijanja.

Kada vakuumski regulator paljenja radi, on zakrece nosecu ploeu platinske dugmadi za nekoliko stepeni. i time povecava pretpaljenje kako bi motor magao da zadovolji zahtevima opterecenja. Vakuumski regulator paljenja ima povratnu oprugu koja omogucuje da se noseca plata platinske dugmadi vrati u normalan polozaj kada nema uticaja vakuuma motora_ To se desava pri naglom ubrzanju iIi kada motor ne radi. Provera rada vakuurnskog reguIatora paljenja

Rad vakuumskog regulatora paljenja se moze proveriti i bez stroboskopske lampe, na sledeCi nacin. 1. Dok motor ne radi skinite kapu razvodnika, na naCin opisan odeljku »Razvodnik paljenja« 2. Uklonite razvodnu ruCicu. Razvodna rutica koja se prievrscuje na osovinu razvodnika pomocll dva zavrtnja, skida se pornocu odvijaca, a aka se navlaci na oSQvinu, povlaCi se navise. 3. Pomerite mehanizam ploce platinskih dugmadi u razvodniku u suprotnom smeru ad dejstva opruge i zadrzite ga u tom polozaju. 4. Ustinite prstima crevo (iii ereva) za vakuumski uredaj. U pitanju je crevo koje povezuje usisnu granu sa vakuumskim regulatorom paljenja. 5. Popustite mehanizam ploce platinske dugmadi vodeci raeuna da crevo ostane ustinuto (blokirano). Mehanizam se u toj situaciji mora malo vratiti i zadrzati u tom polozaju. Aka se ne zadrzava, to znaci da vakuumski regulator propusta i da ga morate zameniti. Naponi'ena: Ukoliko ste dosE do zakljueka da se vakuumski regulator paljenja mora menjati, predite na odeljak ».Zamena vakuumskog regu!atora paljenja{( u ovom poglavlju. 6. Odvojite crevo vakuumskog regulatora. U tom trenutku se ploca platinskih dugmadi mora vratiti u pocetni polozaj. Ukoliko ovo vracanje izostane, mora se zameniti vakuumski uredaj zbog toga sto povratna opruga ploee platinskih dugmadi zaglavljuje. Predite na odeljak "Zamena vakuumskog regulatora paljenja« u ovom poglavlju.

V~kuumski regulator paljenja (1) jc pricvrscen na razvodnik. a membrana deluje na polugu vakum,kog rcgulmora {y,iljenja (2), koja Z
prilom ugno

268

(momen~t)

p
7. Ugradite razvodnu rucicu. 8, Ugradite kapu razvodnika palj"enja,

,l

SISTEM ZA PALJENJE

dejstvo mehanicki regulator. Efekti vakuumskog i mehanickog regulatora paljenja su kumulativni. Bez obzira sto vakuumski regulator porn era kompletan mehanizam ploce platinskih dugmadi, mehanicka regulacija ipak moze da se realizuje. U osnovi vakuumska i mehanicka regulacija su tako uklopljene da daju mnogo veee poveeanje ugla pretpaljenja nego svaki od ovih sistema pojedinatno. U daljem tekstu je prikazana provera mehanickog regulatora pretpaljenja. 1. PrikljuCite stroboskopsku lampu pre nego sto

postavljen prikljucak vakuumskog regulatora na razvodnik (kod veCine motora vakuum ne treba da se dobija na razvodniku pri radu motora u praznom hodu); neispravan vakuumski prigusni ventil, vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid u liniji vakuumskog mehanizma. Problemi koji mogu nastati zbog kasnog paljenja su sledeCi. • Povecana potrosnja goriva • Gubitak snage motora • Tesko pokretanje (startovanje) motora RazIo"zi zbog kojih dolazi do kasnog paljenja

pokrenete motor, a na nacin kako je ranije opisana U ovom odeljku.

su: pogreSno osnovno podesavanje pretpaljenja;

2. Odvojite vakuum crevo sa razvodnika paljenja

tegovi

i blokirajte ga kako bi se eliminisao uticaj vaku-

membrana vakuumskog regulatora iIi vakuumsko

centrifugalnog

regulatora

zaglavljuju;

umske regulacije tokom ovog ispitivanja. 3. Pokrenite motor i poveeajte broj obrtaja posmatrajuCi oznake. I kod ovog ispitivanja moze yam biti potreban pomoenik. Ako mehanicki centrifugalni regulator paljenja pravilno radi onda ce se pretpaljenje povecati (povecava se sa povecanjem broja obrtaja motora) tim broj obrtaja motora prede 1000 o/min. Oznake koje posmatrate treba da pocnu da se pomeraju kada se promeni broj obrtaja motora. Ako se to ne dogodi to znati da je uredaj u kvaru i potrebna je pomoe profesionalca da se izvrsi popravka. 4. U gasi te motor. 5. Odvojite stroboskopsku lampu od baterije iIi od izvora napajanja. Odvojite i prikljucak sa prvog cilindra. 6. Uklonite blokadu vakuumskog creva i priklju-

crevo propustaju; ploCa platinske dugmadi zaglavljuje u kuCistu razvodnika; pogresno prikljuceno crevo vakuuma; zacepljen iIi neispravan vakuumski prigusni ventil, vakuumski prekidac tecnosti za hladenje iIi solenoid koji sprecava da vakullm dode do razvodnika u llslovima putne voznje.

Vakuumski regulator paljenja

cite ga na razvodnik paljenja.

Ala! i ma!erijal

Traienje kvara

i

I

Problemi koji mogu nastati zbog preteranog povecanja ugla pretpaljenja su sledeCi. • Detonacija (ostar iIi metalni zvuk pri ubrzanju iIi kada je motor pod opterecenjem) • Pregrevanje • Motor nastavlja da radi posle iskljucivanja glavnog prekidaca (dizelovanje) • Pregorevaju ventili (preveliko pretpaljenje pri visokom braju obrtaja) • Tesko pokretanje (startovanje) motora Razlozi zbog kojih nastaje preveliko pretpaljenje su: . pogresno osnovno podesavanje pretpaljenja; slomljena iIi slaba opruga u mehanizmu centrifugalnog regulatora; tegovi centrifugalnog mehanizma zagiavili u »spoljnom« polozaju; pogresno

I

L

II Odvijac II Klesta • Vakuumski regulator paljenja

ko motor automobila treba efikasno da radi

A pri svim brzinama i pri svakom opterecenju)

onda je neophodno da se na svakoj svecici pravovremeno javi varnica. Podesavanjem paljenja se osigurava pravovremeno paljenje sarno pri jednom braju obrtaja. Posto se braj obrtaja motora i opterecenje menjaju, onda se i trenutak paljenja mora menjati. Da bi se to postiglo U razvodniku paljenja postoje dva uredaja koja kontrolisu trenutak paljenja pod raznim opterecenjima i pri raznim brojevima obrtaja motora - to su vakuumski i centrifugalni regulatori paljenja.

267

-----

SISTEM ZA PALJENJE

Napomena: Kod veeine motora opremljenih kompjuterskom kontrolom. u razvodniku nema vakuumskog mehanizma paljenja. Medutim sam kompjuter elektronskim putem poveeava ugao pretpaljenja na bazi podataka kaje dobija od vakuumskog senzora koji se nalazi na usisnoj gram. Kod Chrysler-ovih motora sa elektronskom kontrolom varnice vakuumska membrana se nalazi u samom kompjuteru. Ona obavlja isti zadatak kao i mehanicka vakuumska membrana na razvodniku paljenja. osim sto kompjuter elektronskim putClll podesava paljenje, i time kom~ penzuje promene vakuuma motara. "

Centrifugalni regulator paljenja uvodu ovog poglavlja objasnili smo kako pri-

U marni i sekundarni sistem rade zajedno kao bi proizveli visoki napon koji je dovoljno jnk da

/

"

Zarnena vakuumskog regulatora paljenja Ako ste zakljucili da morate da zamenite vakuumski regulator paljenja. postupite prema sledeeoj proceduri. 1. Obezbedite ispravan dec za zamenu iz prodavnice rezervnih delova.

2. Uklonite kapu mzvodnika i razyodnu ruCicu prema opisu iz odeljka »Razvodnik paljenja« u ovom poglavlju. Napomena: Ako ste u ovom trenutku zavrsili sa proverom rada, svi pomenuti delovi su vee uklonjeni.

i~/

3. Odvojite creve; (iIi creva) vakuuma koja su prikljucena na vakuumski regulator paljenja. Ova creva se jednostavno svuku.

.

I

4. Odvojite polugu vakuumskog regulatora palienja. Ova poluga povezuje vakuurnski regulator sa plocom platinskih dugmadi u razvodniku. Kod nekih automobila ova. poluga ie povezana sa plocom platinskih dugmadi preko zavrtnja sa urezom iIi opruznog osiguraca, i u tom slucaju bite vam potreban odvijac odnosno klesta da oslobodite polugu. Kod drugih tip ova automobila poluga je sarno postavljena u urez. Ako je kod vas taj slucaj, ceo sklop se mora otpustiti da bi se poluga odvojila (pogledajte tacku 5). 5. Skinite zavrtnje koje drte vakuumski regulator na razvodniku. Obicno se ovaj reguiator pricvrscuje pomocu dva zavrtnja. Skinite ih pomoeu odvijaca. 6. Ugradite novi vakuumski regulator palienja sledeei tacke od 2 do 5 obrnutim redosledom.

Mchnniznm cemrifugninog regulator,) puljen]". Nll gomjaj slici .i.: siluacijn kada sc 050vina razvadnika (l) nc okr~ce dovoljno ve!ikom brzinom aa savladn silu opnlgc (2) i pOlisnc regove (3). Na donjoj slid prikazana je Silu~cija kada jc brzinn obrlanja Q,;oviuc razvodnika dovoljno velikn dn st! legovi pokrcnu pod ulicajcrn ccntrifugalnc sileo ida istcgllu oprugc (4). prikaz~na

269

SISTEM ZA PALJENJE

@---l

~,"'I I;

~il\ -

I

1 1- , [,\

"

II/J

I

kl~IU"~®

!

I ®

0---1 f----CD Glavni delovi konvencionainog razvodnika sa platinskim dtlgrnadima. (I) osovina, (2) kUciste, (3) vakumski rcgul
upali smesu goriva i vazduha u motom. S obzirom da su neki motori konstruisani tako da rade u sirokom opsegu broja obrtaja i uslovima opterecenja, trenutak paljenja se mora menjati da bi zadovoljio ovakve, razlicite uslove. Vakuumski i centrifugalni odnosno mehanicki, regulatori paljenja rade zajedno kako bi omoguCili vecu elasticnost u odredivanju trenutka paljenja. Oqa ova mehanizma su ugradena u, iii na

270

Tranzistorski razvodnik paljenja bez piatinskih dugmadi. (1) o$Qvina, (2) kuciStc, (3) vakuumski regulator paljenja, (4) sklap namotaja davaca, (5) to(;lK sa zupcimu. (6) razvodna rutica i (7) bpa_razvounika.

razvodnik paljenja, i predstavljaju radne de love sistema paljenja iii podesavanja paljenja. Vakuumski regulator paljenja je vrlo osetljiv na promene vakuuma U llsisnoj grani i povezan je sa plocom u razvodniku, na kojoj se nalaze platinska dugmad iii namotaji davaca. Centrifugalni regulator paljenja, koji je radni dec osovine razvodnika, je integralni sklop koji je u radu pod naponom opruge i pod dejstvom cen~

I

j

= SISTEM ZA PAbJENJE

Alat i materijal

• Odvijac

trifugalne sile. Centrifugalni regulator paljenja je vrio osetljiv na promene broja obrtaja motora. U zavisnosti od konstrukcije razvodnika, ovaj regulator je postavljen iii ispod iii iznad sklopa plocenosaca platinskih dugmadi. Ako je razvodna [ucica u razvodniku vaseg automobila pricvTscena pomoeu zavrtnja, centrifugalni regulator paljenja je postavljen iznad ploce platinskih dugmadi. Ako

kada je sirenje tegova pocelo. Kompletan povracaj tegova nastaje pri oko 800 o/min. Mehanicke osobine centrifugalnih tegova se mogu vrlo lako ispitati . 1. Skinite kapu razvodnika. Pogledajtc odeljak

»Razvodnik paljenja« u ovoin poglavlju. 2. Uhvatite razvodnu rucicu i lagano je okreCite u smeru kretanja kazaljke na satu. 3. Otpustite razvodnu rucicu. Ona se mora vratiti u prvobitan poloZaj pod uticajem opruga. Ako vracanje izostane, ili aka se odvija sporo, anda se mehanizam centrifugalnog regulatora mora zameniti. Taj posao mora da obavi kvalifikovano lice. Ostali nacini ispitivanja mehanizama vakuum-

skog i centrifugalnog regulatora paljenja prikazane

Sil U

odeljku »Podesavanje motora«.

se razvodna fucica navlaCi na osovinu razvodnika, mehanizam centrifugalnog regulatora je postav-

ljen ispod ploce platinskih dugmad;'. Medutim, bez obzira da Ii je ovaj mehanizam postavljen iznad iii ispod ploce platinskih dugmadi njegova funkcija je ista. Centrifugalni regulator paljenja je povezan sa jedne strane na gornji deo osovine razvodnika, na kome se nalaze bregovi koji otvaraju i zatvaraju platinsku dugmad i time se uspostavlja iii prekida

primarno kolo za paljenje. Ovaj mehanizam se sastoji od dva tega i dye opruge. Kada osovina

I

I. II.

I

II

razvodnika rotira, ona obree centrifugalni regulator, a preko njega i bregove. Pri broju obrtaja do 1000 o/min tegovi su skupljeni silom opruga. Medutim i tu postoji neko malo pocetno pokretanje tegova. Ova mala pomeranja SU uzeta u abzir prilikom pocetnog podesavanja motora i to se ne odrazava na osnovno podesavanje paljenja. Pri brojevima obrtaja motora od preko 1000 centrifugalni tegovi nadvladavaju silu opruga i potinju da se sire. Centrifugalna sila, koja nastaje kao posledica brzine ooctanja osovine razvodnika potiskuje ih na spoljnu stranu. Dok se tegoyi kreeu u tom smeru, oni pritom potiskuju bregove unapred u odnosu na osovinu razvodnika. Ovo pomeranje unapred izaziva ranije indukovanje napona u namotajima, a time i raniji trenutak paljenja. Kada se tegoyi kreeu ad centra ka periferiji, onda nastaje ranije paljenje (pretpaljenje). Sa daljim poveeanjem broja obrtaja, tegoYi nastavljaju da se sire sve dok ne dostignu krajnji spoljni polozaj. Kada broj obrtaja motora opada centrifugalna sila koja deluje na tegove se smanjuje, opruge pocinju da skupljaju tegove, a time i nastaje i kasnije paljenje. Medutim potpuno sakupljanje tegoya ne nastaje pri 1000 o/min, odnosno u tacki

JL . I· . ~---

~a~vedl'lik

paliel'lja

Alat i materijal

• • • • • • • •

Odvrtac Viljuskasti kljuceyi Mala ,ieana cetka Krpe Rastvarac za cistenje. Unutrasnji proyodnici razvodnika paljenja Razvodna rutica Kapa razvodnika paljenja

azvodnik paljenja, kao sto mu sarno ime R govori, u pravom trenutku razvodi struju visokog napona na svaku sveCicu. U zavisnosti od tipa metcTa vaseg automobila razvodnik se maze nala-

ziti na nckoliko mesta. Na nekim cetvorocilindricnim i sestocilindricnim linijskim motorima razyodnik se nalazi na boku motora, sa suprotne strane od karburatora; na V6 i V8 motorima razvodnik se nalazi na prednjoj iIi na zadnjoj strani motora. Kod svih motora razvodnik i bobina su ugradeni blizu jedno drugom. Pogledajte na slikama kako izgleda razyodnik paljenja i onda eete ga bez teskoea prepoznati na motaru. Kad radi pravilno, razyodnik u sebi kombinuje rad primarnog (niskonaponskog) i sekundarnog (visokonaponskog) kola sistema za paljenje. On prekida i uspostavlja primarno kolo izmedu

271

SISTEM ZA PALJENJE

® I

Razvodnik dcktronskog p,lijt:nja kod forda. (1) ccntrifuga!~i regulator, (2) davac impul.'>il. (3) o~ovina, (4) ,klop senwra, (5) c!d:lronski modul. (6) kuCislC i {7j vakuumski regulator.

izvora elektricne energije (akumulatora iIi sistema za punjenje) i bobine tako da se primarni namotaji bobine napajaju elektrienom strujom u prekidima. Ovo prekidanje se postiie otvaranjem i zatvaranjem platinskih dugmadi u razvodniku. Kada su platinska dugmad u razvodniku zatvorena primarno kola je zatvoreno i struja teee kroz primarne namotaje bobine. Posto struja teee kroz prim arne namotaje, u bobini se stvara magnetno

polje i oko primarnih i oko sekundarnih namotaja. Ovo magnetno polje deluje kao provodnik u rnomentu prekidanja, i visestruko povecava napoo u bobini. Kada su platinska dugmad otvorena primarno kolo se prekida i magnetno polje nestaje. Tom prilikom se u sekundarnim namotajima bobine indukuje visoki napon. Ovaj visoki napon prolazi kroz sekundarni provodnik bobine ka kapi razvodnika i razvodnoj fUCici, koja ga

t

272 r!. '

~i ...

'e

SISTEM ZA PALJENJE

t prenosi na prikljucke (stubice) u kapi razvodnika. Odatle se napon vodi putem provodnika sekundarnog kola do sveCica gde se sekundarno kolo zatvara preko varnice

n~

elekrodama sveCica.

Osim sto kombinuje rad primarnog i sekundarnog elektricnog sistema, razvodnik mora da obezbedi pravovremeno nastajanje varnice na elektrodama sveCice. Ova vremenska sinhronizacija je veoma vazna - ana omogucava postizanje zeljene ~.

snage i brzine. Prakticno to se postize pomoeu vakuumskog i centrifugalnog regulatora paljenja, koji su ugradeni na i u razvodnik paljenja. Centrifugaini regulator paJjenja kontrolise trenutak

praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima broja oqrtaja motora; yakuumski regulator paljenja kontrolise praznjenja visokog napona u skladu sa zahtevima optereeenja motora. Trenutak paljenja motora biee detaljno obraden u drugom odeljku ovog poglavlja. Osnovni delovi razvodnika paljenja su kapa, razvodna ruCica, bregovi iIi davae, osovina i kuCiste. Os tali delovi se razlikuju, i zavise od toga da Ii je u pitanju sistem sa piatinskom dugmadi iii elektronski sistem za paljenje. Kapa razvodnika, rucica i provodnici sekundarnog kola pravovremeno i po tacnom redosledu provode visoki napon do sveCica.

Kapa razvodnika je postavljena na vrh razvodnika paljenja. To je dec do Cijeg centralnog prikIjueka vodi jedan provodnik sa bobine, a cetiri, sest iIi osam provodnika (u zavisnosti od broja cilindara motora) vode sa prikljueaka rasporedenih oko centralnog prikljucka.

nika. Kada vracate kapu na razvodnik, postavite je odozgo na kuCiste razvodnika i vratite kopce rukom. Za obavljanje ave operacije potrebna je vrlo mala sila. Provera razvodnika paljenja

Ako imate probleme sa performansama motora, kao na primer tdko pokretanje, nemiran rad, sIabo ubrzanje i slicno, uzrok maze biti sis tern za paljenje. Mesto od koga se pocinje sa trazenjem uzroka problema je razvodnik paljenja. Njegov rad se proverava na sledeCi nacin.

1. Uklonite kuCiSte filtera za yazduh. Pogledajte o(1eljak »Servisiranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom«. Napomena:

Ovo mozda neee biti potrebno kod automobila gde je razvodnik paljenja pristupacm. 2. UoCite razvodnik paljenja na naCin kojije vee opisan u ovom poglavlju. 3. Uklonite kapu razvodnika prema prethodno datim instrukcijama. Napomena:. U ovorn trenutku nije potrebno uklanjati visokonaponske kablove sa prikljucaka na kapi razvodnika. Ovi kablovi moraju Qiti dovoljno dugacki da omoguee da okrenete kapu razvodnika i' da je pogledate sa unutrasnje strane.

Kapa razvodnika se pricvrscuje na kUClste raz-

vodnika pomocu navojnih kopi'i iIi pomoeu opruznih kopci. Ako pogledate kapu razvodnika odozgo videcete na koji naCin je pricvrscena. Tamo ce se nalaziti iIi dva zavrtnja sa urezom na

glavi (kod nekih elektrsmskih sistema za paljenje i cetiri) jedan naspram drugog, a na donjoj strani kape po obodu, iIi dve kopte u obliku opruge koje su vezane za kuCiste razvodnika ispod kape; ove kopce drze kapu razvodnika.tako sto se ubace u proreze i kanale na njenom donjem delu. Ako je kapa razvodnika pricvrseena pomoeu navojnih kopci, odvite ih odvijacem za 1/2 kruga, u smeru kretanja kazaljke na satu iIi u suprotnom smeru, pritiskujuCi pritom odvijacem nanize. Na taj naein eete osloboditi kapu od kuCista razvodnika. Pri postavljanju kape razvodnika ucinite isto, sarno obrnutim redosledom. Ako je kapa razvodnika pricvrscena pomocu opruznih kopci,

izbacite ih iz leiista na kapi pomoeu odvijaca. Na taj nacin eete osloboditi kapu od kuCista razvod-

U nckim sillcajcvima kapa razvodnika je pricvrscena pomotu opruznih kopCi koje 5C oslobildaju pomocu odvijilCa.

273

SISTEM ZA PALJENJE

.. I

::----0

U nckim s!u¢ajevima bpa razl'odl1ib se u!.:lal1ja potiskivanjem i oort:l.njcm zakrctnih kopci (1) za II? kruga romo~u odvijaca (2).

priiikom proverc :.mutrasnjoSli kape razvodnib obrlllite paznju da melalni slubiCi {I) nisu nagarcli, da ccntra!ni grafitni kontakt (2) nije pohaban. dOl nema tragova grafitll (3) i pukotina (4),

274

4. Okrenite kapu i pogledajte je sa unutrasnje strane. Naspram svakog od kabla nalazi se po jedan metaini stubie (na spoljnoj strani kape naiaze se prikljucci, a sa unutrasnje strane stubiCi). Naspram. centralnog kabla nalazi se erno grafitno »dugme«. Preko tog dugmeta razvodna meica ostvaruje kontakt sa kapom razvodnika. 5. Pregledajte unutrasnju stranu kape razvodnika. Obratite paznju da Ii su metalni stubiei nagoreli, da Ii je grafitno dugme pohabano, i da Ii ima pukotina iIi drugih ostecenja. 6. Proverite spoljnu stranu kape. Obratite paznju da Ii ima pukotina iIi drugih znakova ostecenja na kapi razvodnika. Isto tako, vrlo pazljivo proverite da Ii ima pukotina oko stubica prikljucaka za provodnike. 7. Proverite i sa unutrasnje i sa spoljne strane da Ii ima tragova grafita na kapi razvodnika. Ovi tragovi se javljaju kao erne linije koje vode od prikljucnog stubica provodnika iii ad metalnog stubica. 8. Aka uoCite bilo koju od pomenutih stvari, morate ugraditi nevu kapu razvodnika. Napo* mena: los uvek ne odvajajte bilo koji ad kablova sa kape razvodnika; to se vrsi tek kasnije. 9. Pregledajte razvodnu ruCicu koja se nalazi na vrhu eentralne osovine i vidljiva je kada se ukloni kapa razvodnika. Ona je pricvrscena na osovinu pornocll dva zavrtnja (odvrnit~ ih pomocu odvijaca), iIi je jednostavno naVllcena na osovinu (podignite je sa osovine rukom). Obratite paznju da Ii ima tragova grafita, naprslina iIi tragova drugih ostecenja na metalnom jezicku koji se nalazi na vrhu razvodne ruCice. 10. Ako nadete bilo koje od opisanih ostecenja moracete da zamenite razvodnu rucicu sa navorn. 11. Ako na kapi i rucici ne nadete nikakve tragove ostecenja, oCistite ih' pomocu Ciste krpe natopljene nekim rastvaracem, na primer alkoholom. 12. Pogledajte razvodnik. Proverite cia Ii ima tragova rde, korozije, ulja iIi masti. OCistite unutrasnjost razvodnika Cistom krpom koja je natopljena rastvaracem. 13. Pomerajte prstima centralnu osovinu razvodnika. Ona mora cvrsto da stoji u razvodniku. Ako je 'osavina labava, maTate zameniti. razvadnik. Pogledajte odeljak »Uklanjanje i postavljanje razvodnika paljenja«. 14. Pregledajte platinsku dugmad, odnosno namotaje davaca razvodnika. Moraju biti Cisti i dobra pricvrsceni. 15. Proverite sve kablove i/ili sve prikljucke kablova koji se nalaze u razvoelniku paljenja.

:1

!

I,

SISTEM ZA PALJENJE

Obratite paznju da Ii i'rna kablova sa pohabanom izolacijorn, i labavih prikljucaka. Provodnici kalerna senzora su kod veCine razvodnika vrlo osetljivi, i cesto se ostete zbog savijanja koje nastaje kada vakuumski regulator paljenja zakrece kalem davaca radi dobijanja veceg ugla pretpaljenja. Pazljivo ispitajte da Ii su ovi provodnici labavi i prornrdajte svaki da vidite da Ii su dobro povezani i da Ii su u dobrom stanju. Ako su provodnici koji povezuju davae osteceni, otpusteni iIi prekinuti, mora se zarneniti ceo skJop davaca. Aka ste pregledom utvrdili da je razvodnik u dobrom stanju, ili ako treba da zamenite neke ad neispravnih delova, predite na sledecu ta(,ku. 16. Ugradite ruCicu razvodnika. Aka je pricvrscena pornocu dva zavrtnja, postavite je na centralnu osovinu. Na osovini se nalaze cetvrtasti i okrugli ispusti koji se uklapaju u cetvnasti odnosno okrugli otvor na prirubnici razvodne ruCice. Ne postavljajte rucicu na silu. Polomicete je. Zategnite zavrtnje pornocu odvijaca. Aka se [utica sarno nav!aci na centralnu 050viou razvodoika, pogledajte u kom polozaju se nalazi zaravnjena strana osovine. Ova povrsina odgovara ravnoj strani u prirubnom otvoru ruCice. I U ovom slucaju [utica se moze posta viti oa osovinu sarno u jedan odreden polozaj. 17. Postavite kapu razvodnika prema uputstvu koje je dato u" ovom odeljku, sarno obrnutim redosledom. Ne postavljajte kapu ako treba da je zamenite. Zamena kape prikazana je u jednom od sledeCih odeljaka.

i

t

Kod nckih razvodnika razvodna rucica S~ skida lako 'itO so: povuce n3vise. Raevodrw weicn sc moze posta viIi na svojc mesto sarno u odrcdcnum P010l.lljU.

i

\

Napomena: Kablovi sveCice (sekundarno kolo paljenja) koji su postavljeni u prikljucke na kapi razvodnika moraju biti do kraja ugurani u prikljucke. Prove rite sada i ove kontakte. Kablovi su pricvrsceni u stubastom prikljucku kape razvodnika taka sto se prikljucni kraj provodnika blagom silorn upire u stubasti prikljucak. Ponekad se ovi spojevi olabave usled dejstva vibracija motora. U tom slucaju ih jednostavno gurnite u prikljucak u kapi razvodnika. Ovo vazi i za kablove sveGica i bobine. Isto tako vodite racuna da gumeni stitnici pokrivaju spoj na sveCicama i na prikljuccima kape razvodnika.

Id

i I~

I~ ~

II

i"

Provera pojave korozije Ako ste prilikorn pregleda konstatovali da je neki ad kablova u kapi razvodnika otpusten, onda postoji mogucnost da se u prikljucku na kapi

;L- -"~" "-"-"-

Kod drugc vrslc razvodnika razvodna rutica je pricY[scena pomocu zavnnjcva koji sc moraju odvmuti da bi se razvodna ruCica skinula.

275

SISTEM ZA PALJENJE

razvodnika pojavila korozija. Da biste to proverili uradite sledece. 1. Rukom izvucite kabl iz prikIjueka na kapi razvodnika, taka sto provodnik iscupate drZeci ga za kraj, kod stitnika. Napomena: Kod nekih tipova motora kablovi sveCice imaju kopeu na prikljueku na kapi. razvodnika. Da biste odvojiIi kablove morate ih uhvatiti sa donje starne kape, stisnuti kopcu klestina i istovremeno izvuci kabl. 2. Pogledajte u stubi" prikljueka na kapi razvodnika. Korozija se javIja u vidu,zelenkaste materije unutar prikljueka u stubii'u. 3. Uklonite tragove korozije pomoi'u male iieane cetke. Aka nije moguce ukloniti sve tragove korozije, zameni'" kapu razvodnika. 4. Gurnite kabl u prikljueni stubii' na kapi razvodnika. Zamena kape razvodnika paljenja Kapa razvodnika paljenja se menja na sledeCi

vaino da razvodnik sve vreme radi ispravno. NajveCi dec provera i servisiranja razvodnika se moze izvesti dok je razvodnik na motoru. U stvari preporueuje se da se platinska dugmad, kondenzator, kapa razvodnika i vakuumski regulator paljenja menjaju bez skidanja razvodnika paljenja. . Medutim, postoje situacije kada je skidanje razvodnika neophodno. Ako, ria primer imate problema sa centrifugalnim regulatorom paljenja, iii u slueaju kada se iskrivi centraIna osovina, i tako dalje, onda morate da skinete razvodnik paljenja. Skidanje i pravilna zamena razvodnika paljenja nije jednostavan zadatak. Pravilan momenat paljenja posle zamene zavisi od poloiaja razvodne rucice. Aka i najrnanje sumnjate II svoje mogucnosti da zavrsite ovaj posao, bolje je da to prepustite kvalifikavanom mehanicaru u avlascenom servisu. Ako je skidanje razvodnika neophodno postupite na sledeCi nacin.

naCin. 1. Skinite kapu razvodnika na prethodno opisan

naCin. 2. Postavite novu kapu na kuCiste razvodnika i pricvrstite je na prethodno opisan naCin. 3. SkidajuCi sa stare, odmah postavljajte na novu kapu jedan po jedan kabl na odgovarajuce mesto. Visokonaponski kablovi se skidaju tako sto ih povueete rukom, drZeCi ih pritom za kraj kod gumenog stitnika. Proverite da li ste gurnuli kabl do kraja u stubic na novoj kapi. Napomena: Mnogi profesionaIni mehanicari menjaju i razvodnu rui'icu kada menjaju kapu razvodnika. To je dobra praksa. Proverite da Ii rutica i kapa odgovaraju za ugradnju oa motor. Isto tako prove rite da Ii je isti proizvodac kape i rutice. Na taj naCin ste sigurni da kapa i rui'ica mec1usobno odgovaraju.

Skidanje i ugradnja razvodnika paljenja razvodnik paljenja je komplikovan mehaniR zam. Posta vrsi nekoliko vainih funkcija, i od njega zavisi rad matara automobila, veoma je

Alat i materijal

• • • • •

Odvijac Nasadni kljueevi, raeva i produietak Mali kljuc Kreda Stezae za crevo(a)

1. Otvorite poklopac motora i uklonite kuCiste filtera Z3 vazduh. Pogledajte uputstvo dato u odeljku »Servisiranje filtera za vazduh« poglavlja »Sistem za napajanje gorivam{<. 2. Skinite kapu razvodnika pomocu odvijaca. U zavisnosti ad naeina pricvrsCivanja, iii zakrenite navojne kopee za 112 kruga, iii izbacite opruine kopce iz leiista na kapi razvodnika. 3. Obratite painju na poloiaj razvodne ruCice. Oznaeite kredom na nekom nepomicnom delu motora pravac u korn je akrcnuta rutica; ova ce' yam pomoCi da pri ugradnji razvodnik paljenja astane u is tom polozaju. Neki mehanicari uvek pokrenu motor tako da rueica bude u poloiaju »12 sati«, taka da ne mogu cia zaborave polozaj.

276

..

~

,

=

ad i

SISTEM ZA PALJENJE

I!!'

(" ~

•~ I

~f ,

~

tf

I

II

I i

, .

L

I'

0',",,,, ~"'po~m'.c;nih~d,~'~,~"~d~"'r:ucl.c~C:2:::~:::::': .'"'-~'" ___ __ Obel";,, pO'O"i

••_______________

motora. To'" "m () kredom (1) , novi razvod m"k ova. P,')
277

SISTEM ZA PALJENJE

Potom skinite prikljucak sa akumulatora da bi sprecili slucajno pokretanje motora; skinite samo prikljucak (-) negativnog pola akumulatora. 4. Pomoeu malog kljuca skinite sa bobine kabl koji je povezan sa razvodnikom paljenja. Vratite navrtku na bobinu da je ne izgubite. Odvojite sve elektricne kablove sa razvodnika paljenja. 5. Odvojite dovodno crevo (iii creva) vakuumskog regulatora paljenja svlaceei ih sa regulatora i blokirajte ih. 6. Pomocu nasadnog kljuca, raeve i produzetka skinite nosac kaji drii razvodnik. To je jedan zavrtanj, koji se u-v:'J:e u motor kad donjeg dela razvodnika paljenja, i koji sprecava da razvodnik ispadne iz svog lezista. Postavite nasadni kljuc na glavu tog zavrtnja 1 i okreCite ga II smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu sve dok ga ne oslobodite. Sada nosac moiete skinuti rukom. 7. Skinite razvodnik. Uhvatite rukom kueiste razvodnika i .podignite ga navise. Kad nekih tipova matara jezicak razvodne ruCice se okrene za nekoliko slepeni prilikom ove operacije - obelezite taj polozaj; pomoCi ce vam prilikom ugradnje razvodnika. (Kod nekill tipova motora razvodnik dobija pogon preko zupcanika koji se nalazi u motoru; drugi imaju prirubni deo sa urezom. Oni koji imaju prirubni sklop sa urezom neee se pomeriti prilikom skidanja). 8. Posta ste popravili, odnosno kupili novi razvodnik, ugradite ga prema uputstvu od 1 do 7, sarnO obrnutim redam. Proverite da li je razvodna ruCica u istom polozaju kao pre skidanja. 9. Podesite motor po ugradnji razvodnika paljenja. Pogledajte adeljak »Podesavanje paljenja« u ovom poglavlju.

Pregled i ugradnja svecica paije~

veCice su >,krajnji izvrsioci« s_istema za S nje. Ako su sveCice istrosene motor ce nepravilno raditi) tesko ce se pokretati, trosice mnago

278

goriva i nedostajace mu ana ostrina i performanse koje treba da ima po svojoj konstrukciji. SveCice predstavljaju poslednju kariku u sekundarnom sistemu paljenja. Jednostavno govoreCi sveCica nije nista drugo do dva provodnika koja se nalaze dovoljno blizu jedan drugom da izmedu njih moze da skoci varni ca. Zamislite da je jedan od provodnika obmotan keramickom izolacijom; drugi provodnik koji je povezan sa masom, i metalno kudste /oko . keramickog izolatora. Deo kuCista, iIi

Ala! i ma!erijal

•

Racva, produietak i nasadni kljuc za sveeice

• Zastitne naocare • Zicana cetka • Turpija za platinsku dug mad • Alat za merenje zazora izmedu elektroda sveCica

• • • • • • •

Moment kljuc Svecice Izolir traka Krpe Rastvarac Penetrirajuee ulje Kratak komad creva za grejanje

i 1

I,

oklopa, ima na sebi navoj koji sluii da se sveCica uvrne u atvar oa cilindru taka da ova dva provodnika ulaze II cilindar, odnosno prostor za sag orevanje. Elektricitet, koji se javlja na provodnicima, tj. elektrodama, dobija se od razvodnika paljenja. On tece kroz provodnik obmotan keramickim izolatorom i preskace na drugi provodnik koji je povezan sa masom te se preko njega zatvara kola struje. S obzirom da jaka sabijena smesa goriva i vazduha predstavlja sredinu koja je vrlo nepogadna za stvaranje varnice. potreban je vrlo veliki napon da bi se varnica javila. Tokom rada, sveCica stari, elektrode se trose i varnici postaje sve teie da skoCi sa centralne elektrode na masu. Kada su sveCice toliko istrosene da varnica vise ne moie da preskoci izmedu elektroda, onda se taj elektricitet kreee linijom najmanjeg otpora i

SISTEM ZA PALJENJE

I kratko se spaja sa masom. Kada se ovo javi onda motor nepravilno radi (»trakira«). U nekim slucajevima sveCica nije uzrok sto nema varnice, vee neki drugi dec sistema za paljenje, na primer kablavi, platinska dugmad iii babina. U tim slueajevima napon koji se
Servisiranje sveCica U sledeeem uputstvu prikazano je kako se skidaju svecice.

Delovi tipicne sveCice. (I) stubic prikljucka, (2) izojator, (3) centmlna elektroda. (4) kuCiste. (5) zaptivJl
1. Ako je motor zagrejan ostavite ga da se dovoljno ohladi da se ne moiete opeCi ako dodirnete izduvnu granu. . 2. Pazljivo odvojite jedan po jedan kabl sa sveCica take sto ga uhvatite za gumeni stitnik iIi zastitni poklopac i istovremeno ga povlaCite i lagano uvreete da se osetljiv kraj provodnika ne bi

iL I .;. ---I

ostetio. Napomena: Nemojte povlaCiti sam kobl (nemojte ga eupati). On je najcesee naCinjen od najlona koji je impregniran ugljenikom i koji ne moze da podnese takva naprezanja. Kao sto je vee pomenuto, kablovi sistema za paljenje su

279

posebna vrsta provodnika koji su napravljeni tako da provode struju visokog napona i pritom pruzaju odredeni otpor kako bi se otklonile radio smetnje. Sa takvim kablovima treba pazljivo rukovati. Najbolji nacin da razdvojite spoj je da lagano uvrcete gumeni stitnik i pritom ga povlacite . .

3. Pazljivo obelezite koji kabl ide na koju svecicu. Ako je potrebno, oznaCite ih komadima izolir trake pre nego sto ih skinete. Kod nekih tip ova automobila duzine kablova su priblizno jednake i postoji mogucnost da ih pogresDo povezete. Obrisite kablove krpom. 4. Odvrnite svaku

~veCicu

u suprotnom smeru od

kretanja kazaljke na satu za jedan iIi dva kruga pomocu odgovarajuceg nasadoog kljuca i racve. Koristite pritom pose ban nasadni kljuc za skidanje sveCica, koji ima gumeni iii plasticni ulozak. Upotrebom takvog kljuca sprecava se lomljeoje izolatora 5veCice, a pritom ulozak drii svecicu u

taka

0

stanju motora posto skine-i pogleda Sve-

Cice. I vi mazete to -is to. Kao prvo, vodi te racllna 0 tome da se sredina u

kojoj svefica radi moze proceniti stanjem ooog dela svecice na

kome

nastaje

varnica.

Od

momenta postavljanja svecica menja boju i moze imati po sebi naslage i koru ad razlicitih materijala koji uticu na performanse motora. Suprotno nekim misljenjima, koriscenjem »toplijih,' sveCica ne dobijaju se bolje performanse. Ovaj izraz ukazuje sarno na to kolikom brzinom se toplota provodi od vrha sveCice. Toplija svefica duze zadrzava toplotu i u stanju je da bde sagori naslage. Takve se sveCice obicno koriste kada je motor izlozen grads kim u5!ovima voznje. Toplije sveCice, odnosno sveCice vece toplotne vrednosti se koriste ako motor evidentno trosi ulje. . Medutim toplija sveCica moze izazvati tesko ostecenje u motoru automobila koji se mahom vozi velikim brzinama na putu i pod velikim opterecenjem. Aka se temperatura u prostoru za

kljucu da ne ispadne pri skidanju iii ugradnji. Maida ce vaq1 biti potreban zglobni nastavak izmedu racve i kljuca, a maida i produzetak za rad na nekim motorima kod kojih svecice nisu pristupacne.

sagorevanje poveca aoda ce sveCica sa oizorn

5. Oeistite prljavstinu sa donjeg kraja svake ad svecica pornocll krpe namocene rastvaracem. Najbolje je aka stavite zastitne naocare i izduvate prljavstinu pomocu vazduha pod pritiskom, pritom prljavstina ne moze da upadne u cilindre jer sveCice jos nisu potpuno skinute. Posto ovo nije uvek maguee izvesti, maiete i pokrenuti motor elektropokretacem nekoliko sekundi sto ce oduvati priljavstinu oko sveCica (bar onu koja bi mogla da upadne u cilindre).

gradu, a vase vozilo trosi ulje, iIi ukoliko ne vozite

toplotnom vrednoscu da spreCi samopaljenje usled visoke temperature. Hladnija svecica ima manji vrh izolatora i moze mnago brze da odvede toplotu iz glave matara.

Ukoliko niste od onih koji stalno voze po

6. Skidajte jednu po jednu sveCicu i postavljajte ih na pogodnu povrsinu po redosledu skidaoja, odnosno cilindara, kako bi kasnije mogli da ih ispitate. Napomena: Ako sveCice imaju metalne zaptivne podloske obratite paznju da ih skinete zajedno sa sveCicom. Na motorima kod nekih uvoznih tipova automobila koriste se sveCice zaptivnog tipa koje su smestene u cevi i ne koriste nikakve posebne zaptivke.

ekstremno velikim brzinama i pod velikim opterecenjem sto trazi koristenje sveCica manje toplotne vrednosti J prepofuka je da koristite sveCice »00[malnog« obsega. Savremene sveCice sa bakarnim jezgrom imaju izuzetno siIok opseg toplotne vrednosti i U stanju su da u normalnim uslovima

zadovolje najrazliCitije us love voznje. Kada skinete sveCice lako cete odluCiti da Ii su one u takvom stanju da ih treba oeistiti, podesiti im zazor i ponovo ih ugraditi, iii ih treba zameniti. Osim toga" mozete i ponesto saznati a opstem stanju motora posto ih dobro pregledate. Ovde su prikazana neka stanja na koja maiete naici. 1. Normalna svecica. To je one sto biste uvek pozeleli da vidite - svetlosmeda iIi siva boja vrha izolatora i Ciste lako istrosene elektrode. Na centralnoj elektrodi se uocava vrlo blaga erozija. Mozete zakljuCiti da ovakva svecica radi u prayom tempera turn om podrucju i da je motor u dobrom stanju. Zakljucak: ovakvu sveCicu vredl ocistiti i podesiti joj zazor.

Pregled sveeica Iskusni mehanicar moze vam dati mnago poda-

280

F

2. Pregrejana svetica. Kod ovakvih sveCica abe elektrode su istrosene (erodirane) a vrh izolatora

IE SISTEM ZA PALJENJE

t

I

®

®

Prikazuni izglcdi £veCica ukazuju nu tragove (1) pregn:vanja, (2) nasiage garcz.i, (3) naslage od sagorevanja utja, (4) detonativnog sagorcvanja, (5) nabacenih flllsiaga. (6) kalcificiranih naslaga, (7) glaziranog izolatora $vecice i (8) samopaijenja. SveCica na slid (9) je sarno imo5ena.

281

E

je beo i bez naslaga. Vrh izolatora moze biti neravan i ispucao. Ova se desava zbog toga sto je toplotni opseg sveeice isuvise veliki za us love pod kojima radi motor. Faktori koji mogu da dovedu do toga su prerano paljenje, termostat koji je zaglavio u zatvorenom poioiaju iIi sllvise siro-

masna smesa goriva i vazduha. Zakljucak: ovakve sveeice je pametno zameniti kada se pronade i otklani osnovni uzrok. 3. Sveeica sa cmim naslagama. Naslage me kane i suve garezi na elektrodama sveCice, vrhu izolatara i unutar kuCista sve6ce obitno ukazuju oa to da je tempera turn a vrednost svecice isuvise niska za uslove pod kojima motor radi" Moguei uslovi takvog stanja ukljucuju prebogatu smesu goriva, kasnije paljenje, leptir za hladno pOkretanje matcra (»cok«) je zaglavio, termostat je zagJavio U

otvorenom polozaju, niska temperatura motora

i dug rad motora u praznom hodu, kao i voznja pri malim brzinama. Ako se zakljuti da je svetica u radu bila isuvise topla iIi isuvise hladna, nemojte prevideti mogucnost da su ugradene sve-

Cice pogresne toplotne vrednosti. Zakljucak: Posto se pronade i otkloni uzrok, ovakva svetica se moze 06stiti i podesiti zazar pre ponovne ugradnje.

nje koje se naglo otkinu od klipa i ventila i "poprskaju« toplotni izolator. Takvo stanje moze nastati lisled neblagovremenog podesavanja motora. Zakljucak: Prevelike nasI age ovakve vrste mogu dovesti do kratkog spoja elektroda sveCice.· Pre nego sto se to dogodi potrebno je otistiti sveCicu i podesiti zazor elektroda. 7. SveCica kod koje je premoseeno jezgro iIi zazor. Ovakav slueaj se obicno javlja pod istim uslovima pod kojima nastaju i nabacene naslage. Razlika je jedino u debljini naslage. Naslage vece debljine mogu formirati »most« izmedu iz01atora svecice i kuCista, obrazujuCi na taj nacin kratak

spoj. Ovakav slucaj se najcesee javlja kod motora kod kojih se retko kontrolise ulje iii kod motora koji se koriste u gradskoj i sporoj voznji. Takve nasI age mogu form irati i most izmedu elektroda i time se svecica kratko spaja. Zakljucak: ponekad je moguce oCi5titi, podesiti zazar i ponovo ugraditi ovakve sveCice.

8. SveCica kod·koje nedostaje komadic izolatora. Napuknut iIi polomljen izolator se obieno javlja zbog krivljenja centralne elektrode pri podesavanju zazora sveCice. Da biste sprecili ovakva ostecenja, pri podesavanju zazora krivite sarno bacnu

4. SveCica sa naslagama od ulja. Tamne, v!atne

elektrodu. Pod odreclenim uslovima, komad izolatora se moze otkinuti usled jake detonacije. Za-

nasI age na elektrodama, vrhu izolatora i unutar

kljucak: Ovakva sveCica se mora zameniti.

kuCista ukazuju na to da ulje oa neki naein dospeva u prostor za sagorevanje. Naslage ulja

9. SveCice sa kalciniranim naslagama. Ako se na

mogu nastati zbog istrosenosti raznih delova motora, kao i zbog opste istrosenosti. Zakljucak: koristiti sveCice koje su jedan iIi dva toplotna opsega toplije ad sveCica koje se in ace preporucuju, sto ee smanjiti nasI age od ulja, ali ovo je sarno privremena mera. Ranije iIi kasnije moraeete da otklonite osnovni problem. SveCice koje . na sebi imaju naslage od ulja mogu se oCistiti, podesiti zazar i ponovo se ugraditi.

centralnoj elektrodi i masi sveCice pojave intenzivne naslage svetlosmecle iIi bele boje, moguce je da ste koristiIi gorivo iii ulje neodgovarajueeg kvaliteta. Zakljucak: u ovakvom slucaju mozete sarno 06stiti iIi zameniti svecice i odmah promenite vrstu benzina da biste videli da Ii je problem time resen. Ako rezultat izostane morate se pripremiti da promenite ulje i filter, kao i vrstu ulja, i

5. Detonacija. Detonacija se obicno manifestuje kao lupanje motara, a nastaje usled suvise ranog paljenja iIi zbog preniske oktanske vrednosti

10. Glaziran izolator sveCice. U ovom slucaju normalne nasI age na vrhu sveCice ne mogu da sagore. Umesto toga naslage se tope i obrazuju sloj koji provodi struju. Zakljucak: ovakav glaziran sloj se ne moze ukloniti uobicajenim ciscenjem i bolje je flromeniti sveCicu. Ako se problem ponovi mozete pokusati sa sveCicom cija je toplotna vrednost manja za jedan stepen.

goriva, sto stvara takve uslove sagorevanja pri

kojima moze doei do jakih mehanickih udara. Ovakvi eksplozivni udari mogu ostetiti klip iIi sveCicu, a ponekad mogu pokidati elektrodu sveCice. Zakljucak: Uzrok problema se mora otklo-

verovatno za dodatne radove na motoru.

niti, a sveCice zameniti.

6. SveCice sa nabacenim nasiagama. Ovakvo stanje je izazvano na5!agama iz komore za sagoreva-

282

11. Samopaljenje. Ovo znati da paljenje nastaje pre nego sto skoCi vamica. Samopaljenje se maze javiti usled usijanih naslaga u prostoru za sagore-

I

SISTEM ZA PALJENJE

I vanje; zbgg vruCih tacaka u prostoru za sagoreva-

1.5 do 2 mm. ProizvadaCi svetica isporucuju

nje usled slabog odvodenja toplote iz motora; zbog struganja klipa 0 zidove cilindra koje nastaje usled nedovoljnog podmazivanja iIi paremecenih

posebne sveCice sa veCim zazorom. SveCice sa yelikim i sveCice sa malim zazorom se izraduju u

zazora izmedu del ova metCTa; zbog detonacije iIi

zbag previsake taplatne vrednasti svetica. Samapaljenje testa maze da osteti celo klipa i elektrode svetice. Zakljucak: uzrok se mora pronati i otkloniti. Ostecene svecice se moraju zameniti.

I I I·. I ,

"

:1

i~ i~

identicnim taplatnim aznakama i jedina se razlikuju pa tame kaliki im je zazar izmedu elektrada. Painja: Ne pakusavajte da sveticu predvidenu za mali zazar padesite na veliki zazor, i abratna. Osteticete eiektrode.

12. Istrosena svedca. Istrosena centralna elektroda kao i elektroda mase ukazuju na to da je svetica adsluzila svoj radni vek i da je treba zameniti. Izolator smede sive baje pokazuje do je taplotna vrednost svetice adgovarajuca. Zakljucak: posta elektroda za masu nije po celoj povrsini centrirana U odnosu oa centralnu elektrodu, ovakva sveCica se mora zameniti.

Ciscenje sveCica

UzimajuCi U obzir vreme i napor koji ulazete pri skidanju i ugradnji svetica. obicna je balje da ugradite nove sveCice kada se stare sveCice blize kraju ocekivanog veka trajanja. Ali ako ste ih Cistili u propisanim intervalima ODe su verovatno u dobrom stanju i mogu se servisirati oa sledeCi naein.

1. Pomoeu Ciste krpe obrisite naslage ulja i masti koje su se nahvatale sa spoljne strane svetice. Ako je potrebna natapite krpu sa malo rastvaraea. Dobre obrisite sveCice Silvorn krpom.

2. Stavite zastitne naotare i iicanom cetkom otistite navoj i elektrode sveCica.

3. Turpijam za platinsku dugmad izravnajte i atistite centralnu eleKtradu svake svecice. lsturpijajte elektrodu mase sa unutrasnje strane svake sveeice taka da pavrsina postane sjajna. Podesavanje zazora svecica

Bez obzira da Ii ugradujete nave iii aCiscene svetice, marate padesiti zazar izmedu elektroda prema padacima kaje daje proizvodac motara. Ovaj podatak se nalazi u uputstvu za rukovanje vazilam. I pored taga sto proizvadac maze padesiti zazar na novim syeCicama, ipak ga proverite.

Osim toga svetice koje se kariste za elektronske sisteme za paljenje imaju yeCi zazor,

U

opsegu od .

Da bi proverili zalor svcClca koristite mcrae sa okrug!om iicom, men~nje mernim listicima nece dati tacan rezultat.

Da biste praverili zazar sveCice patreban yam je merac zazara koji je naCinjen ad okrugle zice; ravan merni listie ce verovatno dati pogresno

oCitavanje. Aka je patrebna padesiti zazor uCinite

PREPORUCENIMOMENT PRITEZANJA SVECICA (Nm) Dimenzija navoja svecice

14 mm sa zaptivkam 14 mm kanusna 18 mm kanusna

Celiena glava

Aluminijumska glava

37-44

26-32

10-22 22-29

22-29

10-22

283

NJE

to pomocu odgovarajuceg dela alata za merenje zazora. Pazljivo iskrivite bocnu elektrodu - sarno bocnu elektrodu - dok ne dobijete pravilan zazor. Panoya proverite zazor.

Kablovi za svecice

Ugradnja svetica Posta ste oCistili sveCice i podesili zazar izmeou elettroda, iii kupili sveCice i proverili zazor, pri-

stupite ugradnji na sledeCi naCin.

1. Po motu suve i ciste krpe obrisite sve preostale tragove prljavstine i rnasnoce sa zaptivnih povrsina sveCica na glavi motcra. 2. Proverite da Ii su metaini zaptivni prstenovi na

sveCicama u dobrom stanju i da Ii pravilno nalezu na sveCice.

3. Uvmite sveCice rukom. Ako pritom imate poteskoca to maze da znaCi da navoje u glavi

motora treba oeistiti. Za Ciscenje navoja obicno je dovoljno staviti u njih malo penetrirajuceg ulja. Namocite jedan ugao Ciste krpe uljem. Uvmite taj ugao krpe U DtVOT za sveCicu okrecuCi ga u smeru kretanja kazaljke na satu. Izvadite krpu okrecuCi je u suprotnom smeru. Ponavljajte avo dok ne uklonite prljavstinu. Ako su navoji Cisti, a jos uvek pri u,vrtanju sveCice navoj ne ruo.ie da ~).krene«,

pokusajte taka sto na sveCicu navucete

komad creva za grejanje, odgovarajuceg unutrasnjeg preenika, pa to crevo koristite kao savitljivu ruCicu. ivlozete koristiti i ala1 za Ciscenje navoja, koji moiete naCi u prodavnicaIT).a rezervnih delova. Napomena: Neki proizvodaci preporucuju da se navoj namaze sredstvom koje sprecava da sveCica »zapece«. Proverite to u uputstvu za rukov~nje.

4. Zategnite sveCice rnomentnim kljucem na

vrednost specificiranu u tabeli u ovom odeljku. Ako nemate momentni kljuc pomocu racve i nasadnog kljuca pritegnite sveCice za 1/4 do 1/2 kruga, tako da budu pritegnute ali ne suvise! Aka vas motor ima svecice sa konusnim sedistem i aka nema zaptivnog prstena, onda se zaptivanje postize kontaktom izmedu dYe metalne povrsine, i dovoljno je pritegnuti svedce za 114 kruga.

5. Prikljucite na svaku sveCicu odgovarajuCi kabl. Cvrsto navucite gumeni stitnik rukom preko vrha sveCice. Uklonite oznake od izolir trake sa kablova sveCica.

284

ez obzira da Ii vrsite kompletno podeSavanje

Bmatara, sarno menjate sveCice iii trazite uzrok slabih Derformansi vaseg automobila, obavezno

prover(te sveCice, paljenje i kablove svetica. Ako nije uocljivo ostecenje jednog iii vise ovih kablova, obieno se pretpostavlja -, cesto pogresno - da su kablovi u dobrom stanju. Cesto se dogada da se kablovi sveCica ispituju tek kada se ni jednom drugom merom ne popravi fad motcra. Aka motor automobil? neravnomerno fadi -

»trokira«, iIi aka neke od sveCica imaju naslage garezi (pogledajte odeljak "Provera i ugradnja sveCica« U ovom poglavlju), uzrok mogu biti ovi kablovi. I pored toga sto kablovi za sveCice mogu izgJe-

dati kao da su u dobrom stanju, ipak mogu biti netspravni. Profesionalni mehanicar moze pomocu posebnog ureaaja za ispitivanje, iIi

pomocu volt/ommetra proveriti da Ii su kablovi ispravni tako sto ispituje elektricni otpor kabla iii proverava da Ii ima pukotina. Kablovi sveCica se , kao i svi ostali delovi, trose vremenom, pogresnim koriscenjem iii uticajem sredine.

Realan vek trajanja koji mozemo ocekivati je oko 50.000 km iii oko tri gadine. Kada ovaj period prode, promenite kablove za sveCice na prvom sledecem servisiranju motora.

Povremeno vizuelno pregledajte kablove. Da Ii na spoljnom omotacu ima pukotina iii znakova istrosenosti? Da Ii su kablovi natopljeni uljem? Da Ii su gumeni stitnici kablova kod svecica postali tvrdi i krti? Da Ii su gumeni stitnici na kablovima kad kape razvodnika postali tvrdi i krti? Ako bilo koje od ovih pitanja ima potvrdan odgovor, kablovi sveCica se llJoraju promeniti ako zelite da motor radi mim~. Cak i ako utvrdite da je sarno jedan kabl neispravan, odnosno za zamenu, najbolje je da sve promenite zbog toga sto su svi oni podjednako stari. Napomena: Od 1963. godine u sva vozila proizvedena u Americi ugraduju se kablovi za sveCi~e

sa grafitnim jezgrom. Ovakvi kablovi se cesto nazivaju TVRS provodnici, sto je skracenica za TV i radio smetnje i imaju 12-tozilno jezgro od

I,

------~~~-----

.-

-;t'w'

~

J

'iil"'W" SISTEM ZA PALJENJE

Zamena kablova za sveCice Alat i materijal

• Kljuc o Set kablova za sveCice • Sapun iIi silikonski sprej

najlona impregnir9.TIo grafitom. Obzirom da u ovakvom kablu nema metalnog jezgra, on je podlozan ostecenju i moze da pregori. Provodnik je dobra izolovan silikonskom gumom, jer je taj materijal otporan na toplotu koja je najYcCi neprijatelj ovakvih provodnika. Zamenu kablova za sveCice moz£-izvesti svaki mehanicar-amater i to na veCini motara. Medutim kod nekih tipova motara kablovi sveCiea su sprovedeni ispod delova motora, kroz eevi, iIi separatore i preko nekih neuobicajenih mesta. Uvek dobro pogledajte a kakvom se poslu radi, da biste pre nego sto pristupite radu sigumo utvrdili da Ii maiete da ga zavrsite.

Kad menjate kablove sveCiea prove rite da Ii ste obezbedili odgovarajuCl kaplet za automobil nn kome radite. Mozete nabaYiti i takav komplet kod koga su duiina, prikljutei, stitniei i ostalo pripremljeni za ugradnju na odgoyarajuCi tip motora. Napomena: Ako je vase vozilo opremljeno visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI), pogledajte uputstvo na kraju ovog odeljka. Zamena kablova za sveClee se obavlja na sl,,deCi nacin. 1. Ako je motor jos topao ostavite ga da se ohladi toliko da ne mozete da se opecete aka dodimete izduvnu granu. 2. Skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak »serviranje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za napajanje gorivom. (~. Ovo moze biti potrebno da bi se obezbedio prist up svim kablovirna sveCic3.

Provcrite kablovc za svcCicc priiikom podcsavnnja motam iii ako motor ne radi pravilno. Kruta i ispucala izolacija je raziog za zamenu kablova. ali morale zapamtiti da postoji mogucnost dOl vizue!nim pregledom ne otkrijcte kV;IL

285

I ,

SISTEM ZA PALJENJE

Obeleiite raspored kablova za svecice pre nego Slo ih skinetc; ponekad su provuceni i kroz otvore i-cevi. Skinite ih i zamcnjujte jedan po jedan da hi izbegli zabunu.

3. Pocnite od sveGice koja je najdalje od razvodnika paljenja (kod motora V6 iii V8 moiete poceti sa bilo koje strane motora), pazljivo uklonite kablove povlaceCi gumeni stitnik, a istovremeno ih lagano uvreete. 4. Pogledajte kuda je sproveden kabl do razvodnika. 5. Izvadite rukom drugi kraj kabla iz kape razvodnika. I kod ove operacije lagano uvrtanje pri izvlacenju ce olaksati odvajanje. 286

6. Uklonite kabl iz motora. Aka je kabl provucen kroz cevi, in postavljen u separatore, obeleiite to jer ee vam olaksati ugradnju novog kabla. 7. Iz kupljenog· kompleta novih kablova odaberite onaj kojr je iste duzine kao onaj koji ste upravo skinuli. Uporedite duzine. 8. Ugradite novi kabl za sveCice pratee; tacke od 3 do 6 ali obrnutim redosledom. Proverite da Ii je novi kabl provucen na isti naCin kao onaj koji ste skinuli.

, ;

I

c: I C::TI=M ZA PALJ

9. Na oba kraja kabla, i kod sveCice i kod kape razvodnika praverite da Ii su prikljucak i gurneni stitnik dobra postavljeni i da Ii je kabl dobro gurnut u prikljucak kako bi se obezbedio dobar ' kontakt. 10. Nastavite sa zamenorn jednog po jednog kabla po ovoj proceduri sve dok ne zamenite ceo set. 11. Skinite sekundarni visokonaponski kabl sa prikljucka na bobini; to je provodnik Ciji je drugi kraj prikljuccn na razvodnik paljcnja. Lagano ga uvrCite dok ga izvlaCite iz prikljucka.

12. Izvadite drugi kraj kabla iz centralnog 'prikljucka na kapi razvodnika. I ovde se kabl lagano uvrce pri izvlacenju iz prikljucka. 13. Zarnenite visokonaponski sekundarni kabl sa novirn prateCi uputstvo iz tacaka 11 i 12, sarno obrnutirn redosledorn. I ovde proverite da Ii su gumeni stitnici - na svakom kraju se nalazi po jedan - ugurani do kraja da bi se obezbedio dobar kontak!.

Visokoenergetski sistem za paljenje (HEI) Aka radite na kolirna koja su opremljena visokoenergetskim sistemom za paljenje (HEI - High

"~'=~="~~,,=

CD

iii I 0

l

11

~

I

I ,I

II 1\,

-----

Kad De!co-Remy Unitized razvodnika (levo) kablovi III sveCice p05t
Il I •. '

.'

tt,,_ _. _ _ .

287

SISTEM ZA PALJENJE

Energy Ignition), kapa razvodnika i nadn spajanja provodnika ce biti razliCiti. ISto tako, videeete da je preenik kabla za sveCice veCi. Posto je u ovom slueaju bobina integralni den kape razvodnika, ovde nema visokonaponskog sekundarnog provodnika bobine. Provodnici syeCica kod HEI sistema se menjaju na sledeCi naein. 1. Skinite prstenasti nasac sa kape razvodnika. avo se izYodi tako sto se kopee (oznaeene sa "Latch" - zap or) gurnu od razvodnika, a kapa se podigne. Svi prikljucci kablova za sveCice se nalaze u prstenastom nosacll. Napomena: Kod nekih HEr sistema kablovi za sveCice provuceni su kroz dva nosaca. U tom slucaju jednostayno izvucite kablove i nosace iz kape razyodnika. Kod sistema Delco-Remy Unitized moraju se odvrnuti dva zavrtnja i skinuti bobina pre nego sto se skinu provodnici sveCice i visezilni kab!. Zavrtnje odvite odvijaeem. Zatim ,skinite bobinu i na kraju kablove za sveCice i visezilni kabl.

site rad tako sto izvr,ite uputstvo iz tacke 1, ali obrnutim redosledom. Sva uputstva pri zameni kablova sveCica na sisternu HEI su ista kao kod konveneionalnih sistema, osim pomenutih razlika kod kape razvodnika. Ako iole sumnjate u syoje moguenosti da obayite ovaj posao, konsultujte profedionalnog mehanicara.

. \

Indukcioni kalem (bobina) Od veCine automobila bobina je ern, cilindri-

2. Izvadite prikljucak kabla za sveCice iz prstenastog nosaea kape razvadnika potiskujuCi pritom pal cern prikljucak nadole. Napomena: Kod Delco-Remy Unitized sistema zavrsetak svakog od kablova za sveCice je pricvrscen pomocu zavrtnja. Odvite malo DVe zavrtnje kada skidate kablove. a zategnite kada ih postavite. 3. Skinite drugi kraj kabla sa sveCice. Skidajte ga pazljivo, drzeCi ga za gumeni stitnik i pritom ga lagano uvrCite. Ne cupajte kabl jer ga lako mozete ostetiti. 4. Odaberite iz kompleta kabl odgovarajuee duzine.

5. Pri postavljanju novog kabla u prstenasti nosae podmazite prikljucak sapunom bez amonijaka iIi silikonskim sprejom, i gumite prikljucak u prstenasti nosac. Kod sistema Deleo-Remy Unitized ubaeite kabl uotvor i zategnite zavrtanj.

,

6. Ponovite tacke od 2 do 5 posebno za svaki kabl sveCice sve dok ne zamenite ceo komplet. Zapamtite, menjajte jed an po jedan provodnik da biste izbegli zabunu i greske koje Yam mogu aduzeti mnago vremena.

7. Kada 5U svi kablovi za sveCice zamenjeni, zavr-

288

Kcan iIi cetvrtasti dec velicine konzerve piva od

0,33 litra. Bobina se obicno nalazi u blizini razvodnika paljenja. Ako ne mozete da je pronadete, pronadite veliki sekundarni yisokonaponski kabl koji je prikljucen na eentar kape razvodnika. Bobina se nalazi na drugom kraju tog kabla. Pri proveri bobine, prvi korak je yizuelni pregled. Proverite da Ii je bobina cvrsto pricvrscena da bi imala dobru masu, i da Ii su svi prikljucci Cisti i sigurni. Otpusten i prljay prikljucak izaziva veliki otpor u kablovima. Takav veliki otpor je uzrok slabog rada sistema za paljenje. Pogledajte da Ii na vrhu bobine ima pukotina, da Ii je kuCiste bobine ulubljeno, i da Ii euri ulje iz bobine. Ako nadete bilo koje od pomenutih osteeenja, bobina se mora promeniti. Bobina je u stvari mali transformator koji struju od 12 volti, iz primarnog sistema, pretvara u struju sekundarnog sistema, kod koje se napon penje i do 30.000 yolti. Ovaj visoki napon je potreban da bi skoCila varnica izmedu elektroda sveeica, i da bi se upalila smesa goriva i vazduha U· motoru. r pored toga sto, spolja gledano, moie izgledati da je bobina u dobrom. stanju, ona moze biti neispravna. Neki od znakova da je bobina neispravna, odnosno u nekim slucajevima slaba, su gubitak snage pri veeem broju obrtaja, zastoj motora prilikom ubrzanja, iIi u ekstremnim slucajevima nemoguenost pokretanja motora.

I

;!

I

.,

I

r_-_ _ _----""~= t_ f SISTEM ZA PALJENJE

, Ii ~

f

Ako ste osetili bilb koji ad pomenutih simptoma, najbolje je da bobinu odnesete kod majstora koji ima odgovarajucll opremu za ispitivanje. Aka yam to nije moguce, maiete kupiti novu bobinu i zameniti staru. Medutim aka zamena bobine ne resi .problem ne ocekujte da ce vam u radnji zameniti bobinu koju ste vee jednorn ugradili. VeCina prodavnica delova ne prihvata da vrati nOvae za elektricne komponente koje su bile uoraclene. Medutim ako imate svoj, ali mogucn~st da pozajmite volt/ommetar, iii drugi instrument za analizu rada matcra kojim se moze ispitnti bobina, onda to mozete i sami da uradite.

Alat i materijal • • • •

Adapter za sveciee Babina Volt/ommetar Viljuskasti kljucevi

Ispilivanje olpora prirnarnog kola bobine Isnitivanje primarnog otpora se vrsi na sledeCi

nuein. 1. Postavite birae opsega volt/om metra u poloiaj 1-10 oma«. Ako je potrebno povezite odgovaraju6 provodnik za ispitivanje na instrument. 2. Izvrsite kalibraciju instrumenta za ispitivanje prema uputstvu proizYodaca.

3. Iskljucite glavni prekidac, odvojite dva provodnika sa primarnog prikljueka koji se nalazi pri vrhu bobine. U nekim slueajevima ovaj prikljucak se jednostavno svuce; drugi opet imaju navrtke na prikljucnimstubiCima koje se skidaju malim viljuskastim kljucem. Prikljucei su obelezeni na razne naeine. Najcesce oznakama "POS" iIi (+) za pozi(ivan, odnosno »NEG" iii (-) za negativan prikljucak. Obeleiite gde koji kabl pripada da bi ste ga kasnije lakse povezali.

,}

4. Prikljucite erveni i erni provodnik instrumenta za ispitivanje na primarne prikljucke.

o I Tipicni delavi indukcionog kalcma - bobine. (J) :ta~tilna guma. (2) sekundarni visokonaponski prikljucak, (3) primarni prildjucak, (4) kapa. (5) slojcvi, (6) namotaji. (7) kuciS1C j (8) stakleni izolator.

5. Obtajte dObifenu vrednost na odgovarajucoj skali instrumenta. Ova vrednost treba da odgovara onoj koju preporucuje proizvoclac. Meclutirn kod veCine vozila otpor prirnarnog kola bobine se krece izmeclu 0,5 i 30ma. Ako je ovaj otpor znatno iznad iii ispod preporueene vrednosti, bobina je neispravna i mora se zameniti. 6. Ako je bobina neispravna uklonite provodnike za ispitivanje sa primarnih prikljucaka i zamenite bobinu na nacin koji je prikazan na kraju ovog odeljka. Ako je otpor primarnog kola bobine u preporucenom opsegu, predite na ispitivanje sekundarnog otpora.

289 '--.-.~----- ...- .. --.. ---- .. -..-

ENJE

Ispitivanje otpora sekundarnog kola bobine Ispitivanje sekundarnog otpora b:obine vrsi s_e na

5. Prikljucite drugi provodnik instrumenta na adapter sveCice, iIi spiralnu oprugu i ubacite adapter u centralni prikljucak bobine.

sledeCi naCin. I·

1. Podesite volt/ommetar u opsegu od 1000 do' ·1O.0000ma.

2. Kalibrisite instrument prema uputstvu proizvodaca. 3. Skinite visakonapon~ki kabl sa centralnog prikljucka babine. Painja: Proverite da lije glavni prekidac iskljucell, pre nego sto skinete kabl. On se skida tako sta se prihvati za kraj, povuce navise i istovremeno blago uvrce.

4. PrikljilCite jedan od provodnika instrumenta na bilo koji od primarnih prikljucaka.

6. OCitajte dobijenu· vrednost instrumenta na

i

odgovarajucoj skali. Ocitana vrednost mora biti u opsegu koji preporucuje proizvodac automobila. Ako je izmerena vrednost otpora izvan one koju daje proizvodac, to znaCi da je bob ina neispravna i da je treba zameniti. 7. Ako je bobina neispravna, skinite provodnike za ispitivanje i zamenite bobinu prema uputstvu koje sledi. Ako su otpori bobine u okviru preporucenih vrednosti, uklonite pravodnike za ispitivanje i povezite kablove primarnog kola i visokonaponski kabl.

CD

i

!

.

Pri i~phi\'anju primarnog Olpor;) odvoje sc prim ami proyodnid (I j, Dobra bi bila da 5e obeleie pre skidanja. Crvena s!ipaljb ommetra (2) ,e prikljuCl na pozitiviln prikJjueak. a crna (3) n:J ncgUlivni prikljucak.

290

.....--------------

"

= SISTEM ZA PALJENJE

-, ~_..;.rO-

rr:5J

CJ.... 0 '--_ Kou ,;iSlCma HEI kt1u i;Ojlh ~c oooin<\ nalazi u k;lpi r~l\{)dnib. Offim.,:tar SC prikijucujc: {I) za i~piliv
, I I L....l.... I~li I

Pri jspitivllfljU primarnng otpora na forull, povci:i!c ommc!ar na prik
I

Iii!

II

Pri ispi!ivunju sc:kund:lrllog otpora nil Ford-u. rO\eZite ommctar flU prik:Jzan naCin.

291

, ; . -----IL···· '

!

Pri ispitivanju sekundarnog otpora postal'iie adapter svceice (l) u prik!jucak bobine (2), Crveni provodnik (3) povc:tile na ncgativni prikljuC4k, a crni provodnik (4) n~ ~d<1pter svc6ce, Uporcdilc izmcrcni Olror sa preporuccnom vrcanoscu proizv[)d~ca,

292

SISTEM ZA PALJENJE

f

I

Zamena bobine

l

Ako ste doW do zakljucka da je bobina neispravna, i da je potrebna zamena, postupite na sledeCi narin.

•J

1. Obezbedite odgovarajucu bobinu. Mnoge bobine izgledaju slicno, ali mozda nisu u stanju da obezbede sekundarni napon koji je potreban za rad vaseg motora.

2. Ako to dosad niste ucinili, iskljucite glavni prekidac i odvojite kablove koji su povezani na primarne prikljucke ,to se nalaze pri vrhu bobine. Neki od ovih kablova imaju prikljucke koji se skidaju; drugi imaju stubice sa navrtkama koje se odvrcu pomocu malog kljuca. Prikljucci su obelezeni na razoe natine. Najcesce oznakama »POS«

iIi (+) za pozitivni, odnosno »NEG« iii (-) za negativan prikljucak. Obelezite gde se koji kabl nalazi da bi ga kasnije lakse povezali. 3. Izvucite sekundarni visokonaponski kabl iz centralnog prikljucka bobine.

I I

4. Kljucem odvrnite zavrtanj na nosacu bobine. Obicno je ovaj zavrtanj uvrnut u blok motora.

Primarni (balastni) otpornik paljenja velikog broja automobila sistem za paljenje Kjeodtako konstruisan da, kada motor radi, funk-

cionise pri manjem naponu oU onog koji 1ma akumulator. Da bi se to izvelo ugraduje se jedan primarni (balastni) otpornik izmedu glavnog prekidaca i bobine. Ovaj otpornik smanjuje napon akumulatora za 3 volta. Medutim, posto je za pokretanje motora potreban maksimalan napon akumulatora, ovaj otpornik se iskljucuje pri pokretanju motora. Ako se motor automobila ugasi tim se gJavni prekidac paljenja vrati iz polo-

zaja za pokretanje u radni polozaj," onda je vrlo verovatno da je u pitanju neispravan otpornik.

5. Skinite staru bobinu.

Ispitivanje otpornika

6. Pri postavljanju nove bobine sledite tacke od 1 do 4, sarno obrnutim redosledom.

Pomocu sledeceg ispitivanja proverava se da Ii je balastni otpornik ispravan.

I,

Ovde su prikuzana dva lipa balastnQg (primarnog) otpornika. Dvostruki tip, levo na ,lid, jc tipican za neke modele Chrysler-a. dok sc drugi, koji prikaz;}n desno na slid, koristi kod starijih model a AMC i Genera! Motors 'I\!tomobila.

293

Ala! i ma!erijal

• Provodnik za premoscivanje • KIjuc • Primarni otpornik

1. Proverite da Ii je glavni prekidac iskljucen. Povezite pomocu produznog kabla po ziti van (+) pol akumulatora sa pozitivnim (+) prikljuckom na bobini.

2. Pokrenite motor. Aka motor radi i pored toga sto je produzni kabl prikljucen, balastni otpornik je neispravan i mora se zameniti. Painja: mora se voditi racuna 0 tome da je ovakvo prevezivQnje sarno privremenog karaktera i sluii za potrebe ispitivanja - to nije trajna

popravka. Ako vozite a14tomabil sa prikljucenim produinim kablom samo nekolika stotina kilometara, zbog povecane loplote koja se stvara,

vero~

vatna oe izgoreti bobina, platinska dugmad i drugi delovi u sistemu za paljenje.

3. U gasite motor. Skinite produzni kabl. Napomena: Na novijim tipovima automobila, balastni otpornik je u stvari provodnik koji povezuje glavni prekidac i bobinu. Ako ste po izvrsenom ispitivanju utvrdili da je balastni otpornik neispravan, ostavite produzni kabl u poloiaju iz tacke 1, obratite paznju na upozorenje iz tacke 2 i odvezite automobil do najblizeg mehanicara. Ovakva popravka nije posao za poeetnika. Zamena otpornika

Ako se balastni otpornik nalazi u keramickom lzoiatoru, unda je obicno postavljcn na prednjem delu. unular mo\ornog prostora.

4. Ugradite novi otpornik prema uputstvu od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. Napomena: Proverite da Ii otpornik koji ste obezbedili odgovara vasem automobilu. 5. Pokrenite motor. Ako se motor pokreoe nastavi da radi, ooda ste otklonili kvar.

Kod mnogih automobila, a posebno kod starijih modela, primarni otpornik je izveden kao mali kalem smesten u keramicki izolator. Nalazi se na prednjoj strani u motornom prostoru. Pri zameni postupite na sledeCi natin. 1. Odvojite provodnike sa otpornika. Oznacite ih da bi kasnije lakse izvrsili spajanje. 2. Odvrnite pomocu kljuea zavrtanj kojim Je pricvrscen otpornik. 3. Skinite otpornik sa prednje strane.

294

Glavni prekidac (kontakt-kljuc) o pre oekoliko godioa glavni prekidae oa da ukljuCi i iskljuCi primarno kolo. Danas ovaj preki-

Dautomobilu je imao sarno jednu ulogu -

SISTEM ZA PALJENJE

dac pored toga ukljueuje elektropokretae, povezuje alternator i potrosaee, zakljueava upravljae i zuji ako zaboravite kljue u njemu. Kako su funkdje glavnog prekidaca postale sve kompleksnije, isto se dogodilo sa njegovom konstrukcijom. Kod

dae u pOlozaju »zakljueano« kijue se maze izvuCi iz brave. Kod starijih tipava automobiIa - pre 1966. go dine - kljue se mogao izvuCi iz brave u svakom polozaju prekidaea osim u polozaju

veCine savremenih vozila prekidac paljenja ima

»pokretanje motora«~ Kad novih tipova automobila postoji i uredaj protiv krade koji blokira

pet polozaja, od kojih svaki ima posebne funkdje: »oprema«, »zakljucano«, »iskljuceno«, »)ukljuceno« iii »yoznja« i »pokretanje«. Prvi polozaj,

upravljac i ruCicu menjaea. Kod gotovo svih vozila, kod kojih se zakljueava toeak upravljaea, postoji polozaj »iskljueeno«, desno od pOlozaja

»oprema« omogucava yam da koristite razne ure-

»zakljucano«, koji omogucuje da se tocak uprav-

daje na automobilu koje se pokrecu pomocu elektriene struje, a da se pritom napon ne prikljueuje na kolo za paljenje, sto ne sarno da bi nepotrebno trosilo akumuIator vee bi mogIo da izazove pre gorevanje sistema za paljenje. Kod veCine automobila dodatni uredaji, kao.sto su elektrieni podizaei stakla i pomeranje sedista, mogu se pokretati sarno kada je prekidae paljenja u polozaju »ukljuceno« iz razloga bezbednosti. Kada je prekidae paljenja u pOlozaju »zakljueano« svako napajanje koje ide preko njega je prekinuto. Napajanje koje nije vezano preko prekidaea paljenja, kao sto su svetla i upaljae, je stalno prikljueeno na akumulator. Kada je preki-

ljaea i rueica menjaea mogu pokretati bez trosenja akumulatora. Ovaj polozaj so. koristi kada se vrsi servis upravljaekog mehanizma iii vesanja, iIi

®

\

®

U

kada se vrsi podesavanje ruCice menjaca.

Kada je prekidae u polozaju »ukljueeno« iii »voznja«, napon je prikljueen na elektriena kola koja se koriste pri normalnom radu automobila. Tu je ukljueen radio, ventilator grejaea, potrosaei kao sto su prozori, sedista, brisaei stakla, zadnja svetia itd. U polozaju »pokretanje motora« napon akumulatora prikljueen je na motor elektropokretaea preko solenoida. Solenoid ima nekoliko funkcija, a jedna od njih je da sluzi kao releprekidae. KOada se napon dovede, preko glavnog prekidaea, do solenoida kolo se zatvara i omogucuje da se uspostavi tok stmje kroz motor elektropokretaea. Solenoid je postavljen u blizini elektropokretaea i time se izbegava postavljanje velikih kablova od akumulatora do prekidaea paljenja. Solenoid elektropokretaea je opsirnije opisan u poglavlju »Sistem elektropokretaca«.

I

o

Sa\'remena \'ozi!a imaju obicno pel poJozaja prekidaca paljenja: (1) oprema, (2) zakljucano, (3) iskljuccno. (4) uk!juceno i (5) pokretanje motofll.

Druga vaina funkcija glavnog prekidaea je da se pomocu njega ukljueuje primarno kolo paljenja preko otpornika primarnog kola za paljenje. Ovaj otpornik, kao sto mu i ime govori, ogranicava

napon koji se dovodi do bobine. Kod starijih tipova automobila koristili su se otpornici koji su smanjivali napon na odredeni nivo bez obzira na rad motora. Kod savremenih vozila ovakav uredaj se zove balastni (primarni) otpornik. Zbog svoje posebne konstrukcije, balastni otpornik moze smanjiti napon na bobini ~pri nizem broju obrtaja motora, a pritom povecava napon pri vecem broju obrtaja mot ora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vee em broju obrtaja motora, kada je to i potrebno. Kada ne bi postojao otpornik bobina bi imala dovoljno visok napon pri vecem broju obrtaja motora, ali taj isti napon bi izazvao pregrevanje bobine i pregorevanje platinske dugmadi pri nizem broju obrtaja motora. Najeesce se kao primarni otpornik koristi provodnik odredene duzine naCinjen od otporniekog materijala, koji smanjuje napon

295

-

-------------------

baterije od 12 volti na oko 9 do 10,5 volti tokom normalnog rada motora. Motoru je potreban say raspolozivi napon da bi se pokrenuo, a posebno u hI ad nom zimskomjutru kada je brzina pokretanja motora umanjena zbog zgusnutog ulja i veceg elektricnog otpora koji se javlja pri nizim temperaturama. Zbog toga se u glavnom prekidacu nalazi posebno obilazno kolo koje omogucava prikljucenje punog napona akumulatora na bobinu prilikom pokretanja motora. Ako motor auto mobil a iznenada prestane da radi, zatim se pokrene i panovo ugasi u nepogodnom trenutku, najverovatnije je u pitanju gIavni

296

~~--

-----

prekidac. Meclutim, potrebno je da obezbedite kvalifikovanog mehanicara radi brizljivog pregle<;la. Ako kljuc ima veliki zazor u prekidacu i _ ako se paljenje prekida kada pomerate kontaktkljuc, najverovatnije je da je doslo vreme da zamenite glavni prekidac.

Za automobile kod kojih se zakljucava tocak upravljaca, za skidanje glavnog prekidaca potreban je specijalan alat. Za amatere je bolje dane pokusavaju da zamene glavni prekidac, zbog komplikovanog posla skopcanog sa teskocama i mogucnosti ostecenja delova zbog rada bez neophodne opreme.

r

MOTOR ehnicki giedano, motor pokrece automobil

pretvaranjem toplotne energije u mehanicki T rad pIi sagorevanju benzina u komori za sagorevanje. Kada se benzin i vazduh pomesaju u pravoj ,:,zmeri (14.7 delova vazduha i jedan deo benzin a se smatraju idealnom smesom) i kada se up ale pomocll varnice, ta smesa eskplodira razvijajuCi pritom veliku koliCinu toplote i visok pritisak. I pored toga sto sagorevanje nastaje u delicu sekunde, ono je ipak kontrolisano. Kada varnica upali smesu, nastaje "front plamena« u obliku lopte koja se siri od tacke paljenja sve dok potpuna ne sagori. Takvo sagorevanje izaziva naglu porast pritiska u cilindru, sto potiskuje klip nanize i okrece radilicu. Na taj naCin se toplotna energija pretvara u koristan mehanieki rad koji pokrece automobi!. Pritiskom na pedalu za gas otvara se leptir u grlu karburatora, time se omogucava da veea koliCina smese goriva i vazduha uVllce u motor. Time se povecava gustina smese U svakom ad cilindra

motora, a posledica toga je da se povecava pritisak kada se smesa upali. Dalji rezultat povecanja pritiska pri sagorevanju je povecanje snage motora, sto omogucava da motor brie okreee iii da bolje »vuee«. Ako se popusti pritisak na pedalu gasa, smanjuje se koliCina smese, pritisak u cilindrima pada i motor usporava. Na neki naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem moze da se uporedi sa pumpom za vazduh. Otvaranje leptira za vazduh omogucava da motor pumpa vecu kolicinu vazduha, a ukopliko je veea koliCina vazduha (i goriva), to motor razvija vecu snagu. To je i razlog sto po pravilu veCi motori razvijaju i vecu snagu od manjih jer predstavljaju pumpu veeeg kapaciteta. Nazalost, motori sa unutrasnjim sagorevanjem nisu narocio efikasni posmatrano sa aspekta iskoriscenja toplote koja se dobija sagorevanjem. Samo oko jedne treCine toplotne energije se koristi za pokretanje vozila. Oko jedne treCine se

gija koja se mora izbaciti napolje kako bi cilindar

mogaQ ponovo da -usisa sveiu kolieinu smese goriva i vazduha. ~ Narednih 20 do 25 odsto toplote koja se dobije sagorevanjem gubi se preko sistema za hladenje. Kada gaTiva sagoreva, u motoTu, on poCinje da se

zagreva. Kad ne bi bila hladef)ja, motor bi nastavio sa sagrev,!ojem sve dok se ne bi istopio. Stoga

je gubitak toplote kroz sistem za hladenje neizbeZan. Jos jedan deo energije odlazi na savladivanie. unutrasnjih otpora odnosno trenja jer: kliprli prstenovi se taTu 0 zidove cilindara; vrhovi bregova se taTu 0 podizace; ventili klizaju. nanize i navise u svojim vodicama; radilica se okrece u leiajevima itd. No i pored toga gubitci usled

trenja nisu toliko veliki. Kod veCine motora iznose 5 do 8 odsto. Medutim, i to je jedan od gubitaka toplote koja nastaje prilikom sagorevan]a Jedan deo preostale snage motora je pot reb an za pOkretanje dodatnih agregata kao sto su pumpa za vodu, alternator, pumpa servo upravIjaea, kompresor klima uredaja itd. Gubitci usled trenia javljaju se i u pogonskom rernenju motora, prenosu snage, pogonskom mostu i pneumaticim~ (otpor kotrljanju). Preostala snaga koja je na raspolaganju za pokretanje . vozila predstavlja samo mali procenat ukupne snage koja nastaje pri sagorevanju smese goriva. Inzenjeri traze naCine da motor s unutrasnjim sagorevanjem uCine sto efikasnijim. Konstruisa-

njem motora od materijala otpornih na toplotu, tako da mogu da rade pri visirn temperaturama, a mozda i bez sistema za hladenje, smanjili bi se toplotni gubici. Mnogo je truda ulozeno na razvijanje keramiekih materijala, potrebnih za izradu ~ iii celog motora iii radi prevlacenja klipova, ventila i prostora za sagorevanje. Spreeavanje toplotnih gubitaka kroz izduvnu cev moze se postiCi i tako sto se izduvni gasovi koriste za pokretanje turbo ·punjaea. No turbo punjaei su vrlo skupi te

izgubi sa gasovirna koji izlaze kroz izduvnu cev.

je njihova koriscerije ograniceno uglavnom nn

Do trenutka dok klip dode do donje granicne taeke svog hoda, pritisak u cilindru vee znatno opadne u odnosu na svoju najveeu vrednost koja se javlja odmah po paljenju. Mada je motor iskoristio energiju gasova koji se sire i sagorevaju,

luksuzne i.sportske automobile. Ulja i mehanieka poboljsanja koja smanjuju gubitke usled trenja takode doprinose, ali i u ovom slucaju dobitak je manji od troskova. Sve dok inzenjeri ne pronadu bolji naein da ustede toplolnu energiju na ekoniIDican naCin, motor sa unutrasnjim sagorevanjem

ipak u sagorelim gasQvima ostaje toplotna ener-

297

--------

~-~----~

.-..,-~----

MOTOR

(1) glava motora - ciJindra, (2) zaptiyka glave, (3) poluga podlzata, (4) podizaci ventila, (5) bregasta oSQvina, (6) pampa za ulja, (7) k!ackalica venlila, (8) opruga ventila, (9rventil, (10) proslor za sagorevanje, (11) klipni prstenovi, (12) klip, (13) osovina male pesolee klipnjace. (14) kHpnjata i (15) radiJica

MOTOR

ce i dalje biti vrlo neekonomican natin za pokretanje automobila. Medutim. ovaj motor je' i pored toga najekonomicniji. najsnainiji i najjeftiniji dan as poznat urec!aj za pokretanje vazila. Kada je fec 0 snazi matara, Dna se izrazava u kilovatima (kV/). Druga ve!icina koja se meri kod

I

!

I"

motora je obrtni momenat, odnosno iznos obrtne sile koju motor moie da emituje. Ova velicina se meri u Njutn metrima (Nm). i odreelena je obrtanjem radilice i maksinalnim pritiskom u cilindru. Osno'vni pojrnovi

0

motoru

Ako ste mehanicar-amater, koji se pre svega bavi odriavanjem 1 lakim popravkama, nije ni potrebno da se mnogo razumete u principe rada motora. Ali, morate shvatiti vainost podmazivanja i kako se ana odrazava na vek vaseg matara. Dopremanje odgovarajuce kolicine ulja je neophodno kako bi se spreCio dodir metal-metal. a time i habanje motora. Promena ulja i podmazivanje prikazani su u poglavlju "Odriavanje automobila«, koje se nalazi na pocetku knjige. Ako pravilno odrzavate motor. On maze trajati koliko i sam automobil; aka je pruzena potrebna nega to je izmeelu ISO.OOO i 250.000 km. Jedini delovi koji mogu da otkazu su izduvni vcotiE i moida neka zaptivka iii zaptivni prsten. U krajnjoj liniji svi ventili se pOhabaju. Brzo otvaranje i zatvaranje pri kome ventiIi udaraju 0 svoja sedista, kombinovano sa visokim temperaturama koje Sli prisutne u prostoru za sagoreva-

nje, konacno pohabaju dodirne povrsine ventila i sedista. Usisni ventili imaju nesto povoljnije radne uslove jer se stalno hlade smesom koja se usisava. ali kod izduvnih ventila to nije slucaj. Umesto toga ani

Sil

izlozeni topiim izduvnim

gasovima koji ih prie. ledino hlaelenje koje je prisutno je odvodenje male koliCine toplate preko vretena na vodieu ventila u kratkim jntervalima

kada je ventil oslonjen na sediste. Tada se toplota provodi preko sedista na glavu motora. Ali kada sediste ventila pocne da se haba pri vecem broju predenih kilometara, dodirna povdina se smanjuje i zbog toga ventil nije u mogucnosti da sprovodi toplotu kao pre toga. Usled toga izduvni ventili se pri radu vise zagrevaju, a time se ubr-

zava starenje metala i dalje habanje ventila. Konacno ventil poCinje da propusta. Kada to jednom pocne, vreli izduvni gasovi se probijaju kroz otvor i pocinju da deluju na ventil kao gorionik za gasno zavarivanje. Otvor postaje sve siri jer sve vise i vise metaia bukvalno izgori sve dok

ventil ne bude unisten. Ovakvo stanje se naziva »izgoreli ventil« i do njega ubrzano mogu dovesti

siromasna smesa, nepravilno podeseno paljenje. nepravilan zazor ventila iIi slabo preciseen usisni vazduh. Ponekad ce ventil puei, otpasti komad sa njega iii se cak raspasti. To moie dovesti do teskog ostecenja motora, i popravka takvog ostecenja zahteva generalni remont. Ali kod normalnog trosenja ventila, posao oko ventila se obieno svodi na njihovo dovoelenje u normalno radno stanje. ,Odrzavanje ventila ukljucuje skidanje glave motora, skidanje ventila i zamenu pohabanih delova kao sto su vodice ventila. znptivni prstenovi ventila iii opruge ventila. Pohabani usisni ventili se obicno bruse da bi se obnovila dodirna povrsina. Izduvni ventili se abieno zamenjuju novim. Sedista ventila. koja se nalaze u glavi motora, moraju se isto taka brusiti radi obnove dodirne povrsine. Pohabane voeliee ventila se obraeluju da bi se dobili pocetni zazori. iii se prosiruju da bi se ugradili venti Ii sa veeim precnikom vretena. Ovo je po sao samo za iskusnog majstora i izvan je mogucnosti veCine majstora amatera. Takav posao ne sarno da zahteva znanje vec i pravi alat i opremu za masinsku

obradu. Na i pored toga moiete ustedeti nn trosku za fad taka sto cete

U

okviru ovog posla

skin uti glavu motora i odneti je nn obradu u specijalizovnnu radionicu. Skidanje glave motora je veliki posaa i nije prikazan u ovoj knjizi. Ipak. ako mislite da ste sposobni da izvedete radove skidanja i ugradnje glave motara, uputstva za to mazete nati u servisnom prirucniku.

Posao koji mozete sami da obavljate je odriavanje propisanog zazora ventila. Ovo je yazno kad matara sa »cvfstim{< podizaCima vcntila iIi

mehanickim delovima, dok kod »hidraulicnih« podizaea nije. Ovakvi podizaci nalaze se na mnogim uvoznim motorima. Da bi se kompenzovalo termicko sirenje motora i istezanje koje vremenom nastaje oa nekim izduvnim ventilima) mora

se odriavati odredeno rastojanje izmeau vrha vretena ventila i klaekalice (iIi podizaca). To rastojanje se zove »lazor ventila«. U zavisnosti od legura

koje se koriste za izradu bloka i glave cilindra, kao i konstrukcije motora, zazor ventila se povecava iIi smanjuje pri zagrevanju motara. Zbog toga proizvodac automobila u uputstvu navodi da Ii se zazor na ventilima podesava dok je motor vrue iii hladan. Ova procedura je prikazana u ovom poglavlju. Moze yam se dogoditi da, u nekom trenutku, doelete u priliku da menjate lanae iii zupcasti kais

299

MOTOR

I

(1) Glava cilindra (motora), (2) blok matora, (3) brcgasla osovina, (4) !elcci lciaj i (5) lanac nl2;vodnog mehanizma.

300

MOTOR

-

I,

razvodnog mehanizma. Zupcasti. kais. natinjen od crume i fiberglasa. se cesto koristi za pogon bre~aste osovin~ kada se ona nalazi u glavi motora. dok se lanae iii par zupcanika koriste uglavnom za pokretanje bregaste os~vine koj~ se

Traienje greske u motoru

nalazi u bloku metcra })sa strane«, dOK Sli venIlU U

gJavi. Zupcasti kais se vremenom haba i nastaju naprsnuca slabe tacke. Ako se prekine, motor ce prestati da radi jer ventili prestaj~ da se. otvar~ju i zatvaraju. Kod nebh motora moze doC! do tesklh ostecenja ako klip udari u otvoreni venti!. Drugi motori se »slobodno okrecu«, sto znaci da mogu da nastave rotaeiju a da kJipovi ne udare u ventile. Kod 1110tora koji imaju lanac, on se vremenom izduzuje. Time se stvara zazar u razvodnom mehanizmu ventiJa, sto dovodi do postepenog smanjenja perform ansi motora. Kod mnogih motora lancanik na bregastoj osovini. preko koga

prelazi lanae, ima zube od najlona iii plastike. Ovakvi, relativno mekani zupei smanjuju buku motora iii imaju i tendeneiju da se brzo trose. Ako se potrose toliko da lanae preskoci zub na lancaniku poremetice se sinhronizaeija rada ventila, i u mnogim slucajevima motor ce se ugasiti. U ovakvom slucaju potrebno je zameniti i lanae i !ancanik. I ova zamena je prikazana u Ovom poglavlju. Zamena zaptivke koja propusta je jos jedan od poslova koji u veCini slucajeva mOlete sami da uradite. Zamena zaptivke glave motora mOle biti preveliki posao, ali zamena zaptivke poklopea ventila, usisne grane i kartera trebalo bi da budu u okviru vasih mogucnosti. Postoji nekoliko razloga zbog kojih zaptivka pocne vremenom da propusta. Zaptivke od plute/gume postaju krte usled utieaja toplote i starenja. Mehanicke vibraeije zajedno sa otpustenim navojem iii zavrtnjem mogu izazvati pucanje zaptivke iii curenje. Ponekad je dovoljno zategnuti nekoliko zavrtnjeva da se zaustavi curenje. Ali ako je zaptivka pukla iii iskliznula mora se zameniti. Mnogi savremeni

motori izlaze sa proizvodne Iinije bez klasicnih zaptivki. Da bi smanjili troskove mnogi proizvodaci koriste silikonske zaptivne mase za zaptivanje mnogih spojeva. Silikonska masa je odlican zaptivni materijal, ali ako se ne nanese pravilno iii aka se ne 05tavi da stvrdne maze doCi do curenja - 01'0 posebno vazi za poklopac ventila koji ima tendenciju da vremenom popusta. Kada pristupate popravci curenja ovakve vrste, mozete birati da Ii da postavite sVeZu silikonsku masu iii da ugradite zaptivku od gume/plute. I ovaj posao je prikazan u ovom poglavlju.

ovom poglavlju se nalaze i tri vrste ispitivanja

Ukoje mozete izvesti da bi otkrili probleme u

motoru. Provera kompresije je korisna za otkrivanje losih ventila, istrosenih klipnih prstenoval cilindara ilili curenje zaptivke glave motora. Vakuum lest ce Yam pomoti da otkrijete propustanje vakuuma u usisnoj grani iii karburatoru, nisku kompresiju motora, kasno paljenje, za('epIjen izduvni sistem, zaglavljene ventile iii cak istrosene yodice ventila. TreCi test. ispitivanje

balansa snage pomoCi ce vam da pri trazenju greske gubitka snage odredite cilindar koji izaziva probleme. Neki od uobicajenih tipova problema na motorima prikazani su u daljem tekstu. • Trosenje ulja - plavi dim iz izduvne cevi ukazuje da ulje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova, polomljenih klipnih prstenova. napuknutog klipa iii istrosenih vodica ventila. Sve sto omogutava priliv ulja u komoru za sagorevanje izazvace sagorevanje ulja. Aka ova nije povezano sa bukom u matoru iii gubitkom snage, najverovatnije su u pitanju istrosene vodice ventila. 1z ovog razloga motor moze trositi litru ulja na svakih 400 do 500 kilometara. Ovaj uzrok se otklanja takozvanim »sredivanjem ventila« i popravkom odnosno zamenom vodica i zaptivnih prstenova ventila. Cilindar na kome dolazi do prod ora ulja obicno se lokalizuje tako sto se skine sveCica i pogleda na kojoj sveCici se nalazi mastan ern nanos. Ulje koje sagoreva zbog istrosenih klipnih prstenova iii cilindara obicno znati da je potrebna generalna popravka motora. Napukao klip iii klipni prstenovi su obicno poslediea jake detonacije. • Curenje ulja. Simptomi su barice ulja ispod automobila, ulje na spoljnoj strani motora iii odozdo na automobilu iii povecana potrosnja ulja bez vidljivog plavog dima iz izduvne eevi. Najceste tacke na kojima se javlja eurenje ulja su zadnji zaptivni prsten radilice (na zadnjem kraju motora kod automobila sa pogonom na zadnje tockove, odnosno kod sklopa menjac/difereneijal kod poprecno postavljenih motora sa pogonom na prednje tockove), poklopac iii poklopei ven-

301

MOTOR

tila, prednji zaptivni prsten radilice kad kaisnika iii panekad, kad V6 i V8 matara, zaptivka usisne grane. Zaptivka kartera je jas jedna ad mesta gde se panekad javlja cmenje ulja. Popravka se sastaji u uocavanju i zameni ostecene zaptivke ili zaptivnog prstena. • Zaptivka glave matara prapusta. U avam slucaju javlja se gubitak kampresije aka zaptivka propusta izmeclu dva cilindra iii izmedu cilindra i spaljne sredine. Aka dva susedna cilindra imaju malu kampresiju. iii je nemaju, merenja kampresije obicna ukazuju da je zaptivka glave izgorela. Zaptivka koia propusta maze amoguCiti curenjc rashladne tecnosti u cilindar "(?ito brzo unistava cilindar zbog vclikog zagrevanja) iii u kuCiste radilice (gde isto taka izaziv(1 problcme zbog toga sto rashladna tecnost nije dobro sreJstvo za podmazi\·anjc). Uljni wiog u Illadnjaku. koii se javlja zajedno sa tajanstvcnim gubitkom tecnosti Z(l hlaoenje moze ukazivati n<.l propustanjc zaptivke glave motora. Provera komprcsijc motora i ispitivanje sistema za hladenje pomocu pritiska 01110guCice nam cia otkrijemo

LL

cemu .Ie problem.

• Neispravni ventili. Istroscni iii prcgore!i izduvni venti!! dovode do guhitka kompresije u ci!indru. U tak\'om sJucaju. provcra kornpresijc 1110tora pokazace malu, iIi nikakvu kompresiju. Ncispravan usisni venti! ce Isto tako dovesti do gubitka kompresije. ali ce se uz to javljati pllcanje iIi izbacivanje plamcna u usisnu granu. Neispravni ventil! se moraju zameniti. sto zahteva da se izvrsi odgovarajuca popravka motora. • Razlicite vrstc buke IZ motora. Ostro fijukanje. udaranje iii zveceCi zvuci koji se cuju samo pri ubrzanju kod velikog optcrcccnja ukazuju na pojavu detonacijc U Illotoru. To moze biti poslcdica prevelikog predpaljenja. sllvise siromasne smese goriva i vazduha, pregrejanog motora. prevelike kompresije usled preterano velikih nas!aga garezi u prostoru za sagorevanje. Detonaciju moze izazvati i neispravan venti! za recirkulaciju izduvnih gasava. Opravk;;i se sastoji u odredivanju uzroka detonacije i njegove blagovremene eliminacije kaka ne bi doslo do teskill ostecenja motora. Ponekad pomaze i upotreba goriva sa vecom oktanskom vrednoscu. posebno ako nista drugo ne ukazuje na neispravnost. Biage detonacije se uglavnom smatraju neskodljivim. aii jake detonacije mogu dovcsti do pucanja klipa. klipnih prstenova. glave I11otora iii ostecenja lezajeva klipnjace.

302

Ostri metalni udarci koji se javljaju pri odreclenom broju obrtaja i pajacavaju sa povecanjem brzine ukazuju na istrosene letece iii Idece leiajeve radilice. Istrosena asovinica klipa moze dati slicnu buku. Ova vrsta buke ukazuje na to da je patrebna generalna popravka motora. ZveceCi iii kuckajuCi zvuci koji se cuju sarno kad prvog pokretanja motora obicno nastaju zbog hidraulicnih podizaca. Kada se podizaci istrose. ani ispustajll ulje i time povecavaju zazor ventila sta izaziva buku kada se motor prvi put pakrene. Kada pritisak ulja poraste zazor se smanji. a padizaCi utisaju. Ova je normalna situacija ako motor nije radio. dUli vremenski period. ali ako se desava svaki put kadn pokrenete motor to moie biti indikacija da jc potrcbna zamena padizaca. Stalno lupkanje odnosna kuckanje motara ahicno ukazuje na preveliki zazar jednog i!i vise ventila. To moie nastati usled nepravilnag podesavanja. zoog povecanja zazora venti!3. istroscne k!acka!ice. iskrivljcne sipke podizaca. istroknog podizaca iii kombinacija poslednia dva uZr0Ll. Neispravan hidraulicni podizac izaziv(\ istu vrstu buke. TutnjClva koja se povecava sa povecanjem broja abrtaja motora obicno nastajc zbog bucnih leiaja pumpe za vodu. Aka Iciajcvi imaju veliki zazar, iii aka pumpa pusta vodu l110raju se zameniti.

Ispitivanje kompresije motora spitivanjem

kompresije

otkriva

se

stanje

Imotora. Ni jedan motor nije u stanju da radi kako je to. konstrukcijom predviclena ako svaki

cilindar ne radi pri punom iskoriscenju - zato znaci pri specificiranoj kompresiji. Specificirane vrednosti za kompresiju su izraiene u barima (1 bar = 0.987 atm.). Pojedini motori. na primer. . magu imati pritisak kompresije pri pakretanju pamocu elektropokretaca od preko 13 bar,!. Ovde nam moze biti ad pomoCi ,-1ko razumcmo kako se odrecluje veliCina kompresije. Kada klip dade. tokom svog kretanja pri taktu usisavanja. u donji polazaj (DMT - donju mrtvll tacku), usisni ventil se zatvara i klip pacinje kretanje navise

Ala! i materijal

• • • • • • •

Kljuc iii klesta Klesta za kablove sveCiea Nasadni kljuc za sveeiee i racva Produzni kabl Instrument za ispitivanje kompresije Pumpiea za ulje Motorno ulje

sabijajuCi na taj naCin smesu goriva i va~?u~a, Kada klip dostigne, tokom ovog takta Sabljanp, najvisi polozaj (GMT - gornju mrtvu tacku) smesa goriva i vazduha je do maksimuma sabijena. U~ tom trenutku se meri pritisak u barima i izmerena vrednost se speclflClra kao kompreslJa. Ako je motor u dobrom stanju onda ee izmerena kompresija u svim eilindrima biti podjednaka, i pritom biti bar jcdnaka najmanjoj vrednosti koju navodi proizvodac. Nejednaka kompresija izaziva nemiran rad motara u celom opsegu

broja obnaja. Niska kompresija u svim eilindrima

2. Odvojite kablove sa svake ad sveciea. To se radi tako sto se rukom iii posebnim kJestima uhvati gumeni stitnik, koji se nalazi na kraju svakog od kablova, i povlaCi sa sveClee uz blago uvrtanje. Najbolje bi bilo da obeldite svaki ad kablova kako bi kasnije, pri spajanju, bili sigurni da je svaki na svom mestu. 3. Pomocu nasadnog kljuca i racve odvrnite svaku sveCieu za oko 1/2 kruga. Jos nemojte uklanjati sveClee. 4. Odvojite sekundarni visokonaponski kabl eentralnog prikljucka na kapi razvodnika, to onaj koji je povezan sa bobinom, i povczite pomoeu produznog kabla sa dobrom masom

sa je ga na

motoru.

5. Posto ste samo malo popustili sveClee, i povezali sekundarni (visokonaponski) kabl bobine sa masom, pokreCite motor stavljanjem kontaktkljuca u polozaju start, oko 5 sekundi. Ovo se radi da bi se smanjila mogucnost ulaska prljavstine i drugih necistoca u prostor Zll sagorevanje kroz otvore sa kojih su skinute sveeiee. Kompresija iz matora oduvace svu prljavstinu sa sveCica dok pokreeete motor.

izazvace smanjenje snage motara.

Da biste odredili stanje motora pDtrebno je da ispitate kompresiju. Ovo ispitivanje se vrsi kod

svakog podesavanja odnosno uvek kada motor slabo radi. Da biste ispitali kompresiju prvo treba da obezbedite pristup svakom ellindru. Posto je. sa spoljne strane motora, jedini moguCi pristup cilindrima kroz otvore za svecice. moracete da uklo~ nite svecice sa svakog cilindra. U zavisnosti od tipa motora, to ee biti 4, 6 ili 8 svetiea - po jedna sveCica za svaki cilindar. SveCice se nalaze ili na glavi eilindara iii na bloku motora. Na linijskim cetvorocilindricnim i sestocilin~ dricnim motorima sveClee su lako vidljive jer su sve poredane sa jedne strane motora. Svaka sveCiea je povezana sa jednim visokonaponskim kablom. Ovi kablovi su drugim krajem povezani sa kapom razvodnika paljenja. Na V8 i V6 molOrima sa svake strane motora nalazi se 4, oJnosno 3 sveClee. Ispitivanje kompresije motora vrsi se na sledeCi oaein. L Uklonite kuCiste filtera za vazduh. Za ovaj posao moze yam biti potreban kljuc. Pogledajte odeljak »odrzavanje filtera za vazduh« u poglavlju ),Sistem za gorivo«.

6. Skinite sveeiee pomoeu nasadnog kljuca i rneve.

7. SveCiee postavljajte na radni sto prema redu skidanja, kako biste uvek znali koja je skunuta sa kog eilindra. Pogledajte odeljak "Procena stanja i ugradnja sveCica« iz poglavlja »Sistem za paljenje«, i odredite stanje skinutih sveCica, sto ce vam pomoCi da uacite sta nije u redu sa motaram. 8. Pokrenite mehanizam gasa i zaglavite ga u polozaju kada je leptir karburatora otvoren, iii neka neko sedi u kolima i drzi pedalu gas a pritisnutu do kraja. Ovo omogucuje da najveca moguea kolicina vazduha uoe u motpr tokom ispitivanja kompresije.

Y. Merenje pocnite od eilindra najblizeg hladnjaku, ubacite uredaj za merenje kompresije u otvor sveClee i neka vas pomocnik pokrene motor okretanjem kontakt-kljuca za 4 do 5 obrtaja, Napomena: Najbolie ee biti da koristite ureoaj za merenje kompresije koji se uvrne u otvor sveeiee. Neki uredaji ima]u konusni zavrsetak i prakticno je nemoguee zadrzati uredaj na otvoru eilindra kod motora sa visokom kompresijom. 10. Dok se motor pokreee zapamtite najveeu

303

MOTOR

(1) USISAVANJE. (2) SABJJANJE. (3) SAGOREVANJE I (4)

IZDUVAVANJE. Za vreme tuklil usisuvanja alvan! se usisni venti! i usled krc!llnja klipa nadale uviaci sc smcsu v:lzduha i goriva u prostor za sagorevanjc. Tokom lakla sabijanja oba ventila ,1.1 zatvorena i usis,ma smcSil sc ~arwa. Po paljcnju smdc 5vccicom dolazi do pOliskivanja klipa nunize i w jt tab sagorcvanja, odnosno radni lak!. Kada Idip potnc da sc krccc navisc, izduvni venti! jc OlvareD. ~
304

MOTOR

Da bi proven!i kompresiju cilindra rrikljutite crevo mernog uredOlja na Olvor svecicc. Motor pokrenilc elektropokrelacem. i najve.::a vrednost vakuuma oSlaje zabe!dcn
vrednost na skali uredaja. Vecina uredaja ima ugraden ventil koji zadrzava kazaljku na najvecoj vrednosti sve dok ne oslobodite pritisak. Zapisite ocitanu vrednost na parcetu papira iIi kredom na unutrasnjoj strani blatobrana. 11. Ponovite tacke 9 i 10 za svaki eilindar. Kod V-motora izmerite kompresiju prvo na jednoj pa onda na drugoj strani. 12. Uporedite rezultate vasih merenja sa vTednostima iz servisnog prirucnika. Ako su rezultatl merenja kompresije na svim cilindrima u okviru preporucenih vrednosti a pritom je najmanja ocitana vrednost veea od 75 odsto najveee oCitane vrednosti, onda je motor u dobrom stanju bar sto se tiee kompresije. Ako otkrijete da jedan (iii vise) eilindara imaju nisku kompresiju, onda to moze biti znak da su ventili u losem stanju iIi da su

klipni prsteni istroseni. Ako je kompresija cilindra niska postupite na sledeCi naein. A. Pomocu pumpiee za ulje kroz otvor za svefiee naspite nekoliko kasiciea motornog ulja u motor. B. Ponovite merenje kompresije. Aka se sada kompresija poveea skoro do normalne, onda to znaci da su klipni prstenovi istroseni. (Ulje koje ste nasuli u cilindar zaptiva prostor oko prstenova i time se poveeava pritisak.) Aka je kompresija i dalje niska onda to znaei da su najverovatnije u pitanju losi ventili. Ako dva susedna eilindra imaju nisku kompTesiju, onda postoji velika verovatnoca da je zaptivka glave motora ostecena. Ako je izmerena kompresija visa od preporucene vrednosti to ukazuje da u eilindrima ima mnogo naslaga gareii. Niska, visoka iii neujednacena vrednost kompresije ukazuju na ozbiljne kvarove motora. U

305

MOTOR

tom slucaju nikakvim podesavanjem ne moiete dovesti motor u dobro stanje, ako prethodno ne otklonite uzrok. Za ispravni postupak popravke potrebno je kOI1suttovati profesionalnog mehanicara. 13. IskljuCite kontakt-kljuc. 14. Ugradite svecice. Vodite raeuna da svaka sveGica bude postavljena na isto mesta sa kog je skin uta. 15. PrikljuCite sekundarni visokonaponski kabl na centralni prikljueak u bobini. 16. PrikljuCite odgovarajuCi kabl na svaku sveCicti.

17. U gradite kuCiste filtera za vazduh.

Uredaj za merenje vakuumapokazuje koliki vakuum vlada u usisnoj grani dok motor radi. Vakuum se meri u mm Hg (milimetrima iivinog stuba), taka da Sli oznake date u milimetrima iIi u barima po Zakonu 0 mesnim jedinicama. Sa aspekta potreba ove knjige bilo bi suvise komplikovano objasnjavati princip merenja vakuuma, no najvainije je to da je uredaj za merenje vakuuma izuzetno praktican instrument. Ako u vas auto mobil nije ugraden ovakav uredai, onda je potrebno da prove rite rad motora ispitivanjem vakuuma. Pomocu uredaja za merenje vakuuma moiete odrediti u kakvom su stanju usisni i izduvni ventili motora, stanje klipnih prstenova, zaptivke glave matara i smese goriva i vazduha u karburataru. Instrumenti za merenje vakuuma, koji se trajno ugraduju u auto mobil mogu se naCi u radnjama sa auto delovima. Ovi instrumenti su meau uredajima koje zagriieni poznavaoci automobila najradije kupuju. Ni jedan profesionalni automehaniear ne bi trebalo da bude bez ovakvog uredaja. Povezivanje uredaja za merenje vakullma

Ispitivanje vakuuma

Ispitivanje stanja motora pomocu uredaja za merenje vakuuma vrsi se na sledeCi nacin. 1. Zagrejte motor do normalne radne temperature. Da bi se postigla radna temperatura motor treba da radi 15 do 20 minuta.

Alat i materijal

• •

2. Podignite poklopac motarnog prostora i skinite kuCiste filtera za vazduh. Pogledajte odeljak "Odriavanje filtera za vazduh« u poglavlju »Sistem za gorivo«.

Uredaj za merenje vakuuma Klesta za blokiranje creva

novije vreme kada se sve vise vodi racuna

0

Utome da se smanji potrosnja goriva, ureaaj za

merenje vakuuma je jedan od najdragocenijih instrumenata koji moietc da ugradite u automobil. Ako se pravilno koristi, pokazace Yam kada ste postigli maksimalni korisni ueinak motora i ukazace yam na lose navike u voznji, kao sto je na primer proklizavanje tockova pri naglom polasku. Pracenjem ovog instrumenta lako cete odrediti najekonomicniju brzinu. Motor mnogo ekonomicnij" radi kada merae pokazuje najvecu vrednost. Sto je oCitana vrednost niza to je veca potrosnja goriva. Pracenje ovog instrumenta zajedno sa stalnom proverom rada motora daje yam opsti uvid u to sta se desava u motoru i po maze yam da spretite moguce probleme.

306

-----._._""---,,.

3. Podesite broj obrtaja motom na praznom hodu na nesta veti od normalnog. To se fadi taka sto ce

te delimicno zatvoriti leptir za vazduh prstom, a zat(m pomeranjem po luge gas a posta viti bregastu ploou na prvi stepen pomocu zavrtnja za podesavanje. 4. PrikljuCite uredaj za merenje vakuuma na usisnu granu motora. (Motor za vreme ovog prikIjuCivanja moiete ostaviti da radi.) Mesto na koje se prikljucuje ovaj uredaj moze biti razliCit u zavisnosti od tipa automobila. NajveCi broj aredaja za merenje vakuuma ima ugrac!eno crevo. Ovo crevo je takvog preenika da odgovara vecini prikljucaka na motam. Obicno je najbolje da se gumeno creva za vakuum prikljuCi direktno na

__----------------------------~------~----------------~M=OTOR

I

I !

~ I I

/

8)

Kadn iSpitUjC1C stanjc motOfil pamoeu uredaja za mcn;njc vukuuma podesite rad motora no praznom hodu taka dn bro; obrtaja budc ncsto visi ad normalnog taka sto ce te de!imitno zatvoriti lerli! za vazduh H::ok«) (1) prstom, a zatim pomeranjem poluge gasa (4) postavite bregastu plotu (2) na prvi stepcn pomocu zavrtnja (3) za poddavanje bregaste ploce.

J

usisnu granu matara, aka se vrsi merenje pomocu meraca vakuuma. Ako niste sigurni da ste nasJi pravo mesto, pogledajte uputstvo koje se dobija sa meracem. Ipak zapamtite da kada odvojite vakuumsko crevo da biste prikljuCiJi merac vakuuma, morate da blokirate odvojeni vakuumski

vod tako da nema propustanja koje bi dovelo do netacnog oCitavanja pri merenju vakuuma. 5. Posmatrajte kazaljku meraca vakuuma dok motor radi nesto brte nego na praznom hodu. Ako motor normalno radi kazaljka treba da stoji

307

Uredaj za merenje vakuuma je dragoe!:n instrument za utvrdivanje neispravrlog rada motor<.!. (1) Stabilna i niska vrednost vakuuma ukazuje na nisku kompresiju. kasno paljenje iii nepravilno podesen ventilski mehanizam (kasnije otvaranje); (2) Vdo nizak vakuum ukazujc na slabo zaptivanje usisne gram:; (3) Aka kazaljka instnlmenta lagano osciluje to ukazuje na problem u karburatoru; (4) Povrcmcno opadanje kazaljke ukazuje na to cIa venti)i zagIavljuju; (5) Ravnomcrno ritmicko opadanje ukazuje da Sll venlili pregoreli iii da propustaju; (6) Bne osciJacije kazaljke ukazuju na istrosene yodice usisnog venti!a iii slabe opruge ventiia; (7) Ravnomcrno osciJovanje kazaljke ukazuje na to da zaptivka g!ave pi-opusta izmedu dYa susedna dhndra; i (8) Poslepen pad kazaljke ukazuje na zapukn izduvni sistem.

stabilno izmedu 380 i 500 mmHg iIi 0,50-0,66 bara,

7, Ako uredaj za merenje vakuuma reaguje na nacin opisan u tacki 6, onda motor radi normalno,

6, Obezbedite pomocnika koji ce naglo pritisnuti pedaJu gasa do kraja r pustiti je, Kazaljka meraca treba da padne do vrednosti oko 125 mmHg (0,17 bara), a zatim da se popne na oko 640 mm Hg (0,84 bara) i zatim vrati na pocetnu vrednosl,

8, Ako motor ne radi normalno mozda eete pomocu meraca vakuuma moei da odredite u cemu je problem, U nastavku teksta su prikazana neka stanja koja mozete odrediti,

308

MOTOR

,

I,

Zaptivka glave propusta: Kad kazaljka meraea ravnomerno osciluje, verovatno je da je zaptivka pregorela izmedu dva sus edna cilindra. Istroseni klipni prstenovi (niska kompresija): Na ovakvo stanje ukazuje prilieno stabilna kazaljka meraea koja pokazuje nesto nizu vrednost vakuuma od normalne; oko 75 do 100 mmHg nizu od normalne vrednosti (0,1-0,13 bara) .. Usisna grana ne zaptiva: Kada je oeita vrednost za 250 do 300 mm Hg ispod normalne (0,33-0,4 bara), a kazaljka meraea je pritom mirna, onda je verovatno da usisna grana iIi karburator propustaju vakuum. Kasno paljenje: Ako je kompresija motora dobra, a ovim merenjem dobijete stabilan polozaj kazaljke na maloj vrednosti vakuuma, onda je verovatno u pitanju kasno paljenje. Ovakav slucaj ukazuje i na istrosene zupcanike iJili lanac u razvodnom mehanizmu ventila. Neispravan . karburator: Lagane oscilacije kazaljke meraea ukazuju na to da je karburator neispravan, a verovatno je da smesa goriva i vazduha, odnosno prazan hod nisu dobro podesenl.

Zapusen izduvni sistem: Ako kazaljka me rae a naglo pada kada motor radi na praznom hodu, onda sve ukazuje na zapusen izduvni sistem. Neispravni ventili: Kazaljka meraea koja brzo osciluje ukazuje da su yodice usisnih ventila motora istrosene. Ako kazaljka brzo osciluje kada motor ubrzava, verovatno su slabe opruge ventila. Povremeni pad vakuuma od oko 75 do 100 mm Hg (0,1-0,13 bara) ukazuje na to da ventili motora zaglavljuju. Kada je ova varijacija vakuuma ritmii"na odnosno pravilna onda je vrlo verovatno da je izduvni venti I pregoreo. 9. Iskljui"ite motor. .

10. Odvojite uredaj za merenje vakuuma prema uputstvu iz taeke 4, sarno obrnutim redosledom, i prikljui"ite crevo vakuuma na svoje mesto.

Ispitivanje balansa snage Alat i materijal

• Merae broja obrtaja • lzolovana klesta

vo je prilii"no jednostavno ispitivanje koje se

Okoristi za brzo uOi"avanje cilindra koji je slab iii koji prekida rad. Kada se odredi koji cilindar je "problematiean« onda se priroda problema moze odrediti skidanjem sveCice i merenjem kompresije. Ako taj cilindar ima dobru kompresiju. Problem je u sistemu za paljenje (neispravnti sveGica, los kabl sveCice iIi kapa razvodnika), iii, kada se fadi

0

motoru sa ubrizgavanjem goriva u cilindre,

to ukazuje na neispravnu brizgaljku goriva. Ako je kompresija niska, onda je najverovatnije u pitanju neispravan ventil iii pregorela zaptivka glave. Osnovna ideja ispitivanja balansa snage lezi u pretpostavci da svaki od cilindara motora ima pribIiino istu snagu. Ako odvojite za trenutak jedan po jedan kabl sa svecice i ako svi cilindri rade ispravno, to onda mora da dovede do ravnomernog smanjenja broja obrtaja motora. Profesionalni mehanieari mogu ovo ispitivanje da izvedu pomocu osciloskopa iIi analizatora koji automatski iskljueuju jedan po jedan cilindar prikazujuCi pritom rezultat izrazen padom broja obrtaja. Ali ako sami vrSite ovakvo ispitivanje, onda za trenutak pomocu izolovanih klesta odvoji te kabi sa jedne po jedne sveCice iii sa kape razvodnika. Upozorenje: Dok vrsite ovo ispitivanje nemojte se naslanjati na autornobil. Visoki napon sa kabla sveGice pokusace da se prazni na masu. Ako ste naslonjeni na metalni blatobran onda predstavljate putanju najmanjeg otpora i mozete doziveti prilieno neugodan strujni udar. lzolovana klesta zastitice vas od ove poj ave, ali ako nemate taj alat drzite se dalje ad metalnih delova karoserije. Napomena: Kod vozila opremljenih sa katalitickim konvertorom sveCica ne treba da bude iskljucena dul.e od 15 do 20 sekundi. Kada je sveCica iskljucena nesagore/a smesa dolazi do konvertora. Konvertor se usled toga mol.e zagrejati i izazvati ostecenja katalizatora.

309

MOTOR

Kod voziia koja su opremijena kompjuterskom konrroiom broja obrtaja praznog hoda, kompjuter ce pokusati da kompenzuje pad broja obrtaja motora koj! nastaje sk;danjem kabla so sveeice tako sto ce povel'at; olvor ieptira karburatora. Posta to onemogucava taenu dijagnozu. morate

prvo da iskijuCite kompjuter pa tek onda da pocnete sa ispirivanjem. To se mora izvrsiti sa iskljuce-

n;m giavnim prekidacem do ne b; do§io do osteeenja eiektronskog sistema. Iskljuavanje elektricnog pr!kljucka sa uredaja za konrrolu praznog hoda motora moie u kompjuter ubacit; kodiran podatak da je motor neispravan, taka da je potrebno da se taj podatak izbrise posto zavrsite ispitivanje. Brisanje ovog podatka se vdi tako sto se iskljuCi paijenje i u roku od 10 sekundi obustav; napajanje kompjutera, hilo vadenjem odgovarajuceg osiguraca iii skidanjem provodnika sa akumuiatora. /spitivanje balansa snage se vrsi na sledeCi naCin. 1. Prikljucite merae broja obrtaja na motor i is-

moiete i prevariti ako su ulje iii tecnost za hladenje sakriveni ivicama pre nega sto postanu vidIjivi. U tom slucaju mogu Yam biti od pomoCi lampa, Cista krpa i pazljivi pregled da biste tacno odredili mesto curenja. Kada ste odTedili mesto na kome je doslo do curenja, moiete pokusati da pritegnete okolne zavrtnje i proverite da Ii ste time zaustavili curenje. To cesto pomaze kod poklopca ventila, kartera, donjih poklopaca transmisije i poklopaca razvodnog mehanizma. Vodite racuna da zavrtnje ne pritegnete suvise, jer se presovane metalne

prirubnice ovih del ova lako deformisu. Ako se tako neslO dogodi onda ce zaptivka uz taj zavTtanj biti cvrsto pritegnuta, ali ce izmedu zavrtnjeva biti '

slabo, iii nikako pritegnuta. I kao rezultar toga javite se curenje. Pretezanje zavrtnja moze pokidati zaptivku, i bukvalno je izbaciti iz spoja. Ako pritezanje zavrtnjeva ne pomaze, iii ako je oeigledno da je zaptivka ostecena, onda je potrebna zamena.

kljueite provodnike sa uredaja za konrroiu praznog hoda malara, koji se, aka je ugraden, naIad na mehanizmu gasa. 2. Pokrenite motor i pustite ga da radi na praz-

nom hodu. Motor mora biti zagrejan do radne temperature. 3. Pornocu odgovarajuCih izolovanih klesta za trenutak odvajajte jedan po jedan kahl sa sveeice. i pritorn posrnatrajte da Ii broj obrtaja motora opada. Aka neki cilindar, ili cilindri ne izazovu pad broja abrtaja, iii izawvu manji pad ad ostalih cilindara, onda su ani neispravni. Na tim cilindrirna je potrebno izmeriti kompresiju kako bi mogli da odredite vrstu neispravnosti. 4. Po zavrSenom ispitivanju iskljuCite glavni prekidac, skinite merae broja obrtaja i aka je ugraden uredaj za kontroiu broja obrtaja motora, pove::ite ga.

Ala! i materijal

• • • • • •

Kljueevi Odvijae Strugac za zaptivku iii hemiski rastvarae I,ampa Ciste krpe Zaptivka od plute/gume iii silikonski git

U daljem tekstu je prikazana osnovna procedura zamene zaptivke od plute/gume. 1. Skinite dec i uklonite staTU zaptivku. 2. Pailjivo oeistite obe dodirne povrsine i skinite sve ostatke stare zaptivke pomocu strugaca iii hemiskog rastvaraca.

Zamena zaptivke- iii zaptivne mase biste popravili zaptivku koja propusta, prvo Oatreba da odredite koja zaptivka propusta. U

veCini slucajeva to je ocigledno, ali ponekad Se

310

Obrisite

obe

povrsine

Cistom krpom tako da na njima ne ostanu tragovi llija iii hemikalija. 3. Pregledajte obe dodirne povrsine. Ako je bilo koja od njih jaee zagrebena iii udubljena moze se dogoditi da se zaptivanje ne moie postiCi bez obrade, popravke iii zamene ostecene povrsine. Na poklopcima od presovanog lima (karter, poklopac ventila, donji poklopac transmisije itd.) proverite da Ii je dodirna povrsina favna na taj naCin sto na nju postavite neki ravan komad iii lenjir. Ako se izmedu orvora za zavrtnje. vide veliki zazori pokllsajte da ih izravnate laganim udarcima cekica po deformisanim povfsinama.

!t I

.~J

MOTOR

I 4. Namazite zaptivku sa obe strane tankim slojem zaptivne paste i postavite je na mesto. 5. Ujednaceno i unakrsno pritezite zavrtnjeve tako da dec legne ravnomerno na zaptivku. Drugim recima, prvo pritegnite jedan zavrtanj poklopea ventila, a zatim unakrsno drugi na drugom kraju. Ovom tehnikom rasporedujete silu pritezanja ravnomernije i obezbedujete dobro zaptivanje. 6. Posto ste ugradili zaptivku i pravilno pritegli sve zavrtnjeve, pokrenite motor i praverite da Ii ima tragova curenja. Korisno je ako prove rite pritegnutost zavrtnjeva nakon predcnih 1500 km. Osnovna procedura za zamenu silikonske zaptivne mase koja se }}formira na lieu mesta« je sledeca.

Ostru±ite say stari z;tptivni rnaterija! sa abe dodirne povrsine.

St
Da bi se dobilo dobra zaptivanje povrsine moraju biti rayne.

1. Razdvojite delove. 2. Pazljivo uklonite sve tragove zaptivne mase sa abe dodirne povrsine pomocu strugaca, i pritom vodite raCina da ih ne ostetite. 3. Proverite da neka od povrsina nije ostecena. Obe povrsine moraju biti relativno ravne i u dobram stanju kako bi se obezbedilo trajno zaptivan)e. 4. Dobra obrisite obe povrsine pre nanosenja silikonskog gita. lzuzetno je vazno da povrsine ne budu vlazne iIi zauljene. jer to remeti prianjanje zaptivne mase na povrsinu. 5. Pazljivo nanesite sloj silikona sirine aka 3 mm po celoj duzini, i po sredini dodirne povrsine. Kada dodete do otvora za zavrtnje, nanesite sloj sa abe strane otvora dok ne formirate ceo krug ' oko njega. 6. Spojite delove dok je zaptivna masa vlaina i pritegnite zavrtnje ujednaceno i unakrst. kako biste obezbedili da obe dodirne povrSine ravnomemo nalegnu jedna na drugu. 7. Ostavite zaptivnu masu da se susi 30 do 45 minuta pre nego sto nalijete teenost i pokrenete motor. Napomena: Ako se zaptivni sloj slucajno obrise tokom ugradnje, spoj moie da propusta. Isto vaii i aka se zaptivna masa izloii opterecenju pre nego sto ocvrsne, Upozorenje: Uvek postupajre prema prilozenam uputstvu za upotrebu kada korisrite neki ad tipava hemijskog zaptivaca. Neki tipovi hemijskih zaptivata su »anaerobni«, fto znaci da oGvrscavaju u odsustu vazduha. U tahim slucajevima cesto je potrebna priprema u dva koraka: zaptivna masa se nanosi na jednu povrsinu a »ocvrsCivac« na drugu. Zaptivna masa se ne steie sve d,ok se delovi ne spoje i pricvrste. Mora se napamenuti i to da

311

Napomena: Nije obavezno da se silikonska zaptivka menja masom istih svojstava. Ako zelite maiete ugraditi i obicnu zaptivku od gume/plute) a ovakve zaptivke uglavnom postoje za veCinu spojeva. U nekim slucajevima biee vam potreban duzi zavrtnji za pricvrsCivanje da biste kompenzovali debljinu zaptivke.

Podesavanje ventila: motori sa podizacima Ala! i materijal Pre ugradnje nanesite tanak s!oj zaptivnog materijala na obe strane nove zap!ivke. Ovim ce se ispuniti nerJ.\'nine na dodirnim povrsinama i omoguCiti bolje zaptivanje.

• • • •

Kljucevi Merni listiei Duboki nasadni kljucevi i racva Daljinski prekidac za pokretanje motora iIi odvijac

avremeno podesavanje zazora ventila kad

P motora sa podizai'ima bez hidraulicnih ulozaka, je neophodno da bi se odrzalo odgovarajuce

Nanesite sloj sirine aka 3 mm po sredini celom duzinom jedne od dodirnih povrSina.

lilikonske mase ne zaptivaju dobra kada su izlo[ene dejstvu benzina. U takvim siucajevima siii!.conska masa omekSava i rasp ada se, i staga se ne 1reporucuje za zaptivanje prirubnice karburatora :li spajeva na cevima za dovod gorivQ.

312

rastojanje izmedu vrha vretena ventila i klackalice, odnosno potisnika. Odredeno rastojanje je neophodno da bi se kompenzovalo termicko sirenje delova motora. Vremenom se ovaj zazor smanjuje zbog istezanja ventila, odnosno zbog utiskivanja na sediste, iii se povecava jer se trosenjem povecavaju toJerancije venti!skog mehanizma. Posta zazor ventiJa utice na vrcme otvafanja ventila i trajanje perioda »otvorenog ventila«, to zazor ventila ima znacajan uticaj na rad matora i hladenje venti!a. Ako zazor postane suvise veliki ventili postaju bucni i ne ostaju onoliko dugo otvoreni koliko bi inace bili kada je zazor normaIan. Ovo utiee na prehranjivanje motora smesom i time smanjuje snagu motora. Ako je zazor ventila suvise mali onda se ventili ranije otvaraju, kasnije zatvaraju i ostaju duze otvoreni (sve ovo moze i poboljsati performanse), ali to znaci da ventil neee prianjati na sediste, da ce segubiti kompresija i da ee se ventili slabo hladiti. Krajnji razultat ee biti otkazivanje ventila i ozbiljan gubitak snage zbog smanjenja kompresije.

. _________________ "1IIi"" ""'. " _____________~i --·-1i I ' [ I III @h~=~_.

~.

Ii

MOTOR

I

I

'

I !

I I ,

I I I i I i

I

Ii I

I I

I

rr

I I

i I ! I

IL___

'ackalic~

ntila i kraK:l K.1 Ov 0..rastojan]c s~ jzmedu ve[er. micko Odn:de~o r~ stojanje di =nosirenJc. proveravatl poddavat\. postoji se"\kompenzovalo i mora se, peno zove zazar venn a.

,

OJ hI

l.:

!

mora da

MOTOR

Ventili se podesavaju u skladu sa uputstvom proizvodaca i posle odredenog braja predenih kilometara. Obieno je to posle predenih 25.000 i 50.000 km. Obieno se preporueen period za pOdesavanje ventila poklapa sa periodom u kome se vrsi podesavanje motora automobila. . U uputstvu proizvodaea automobila da Ii to . vaii za »vrucc« iIi »hladno« podesavanje. Aka u uputstvu stoji da se zazor ventila kontrolise i podesava na vruce, to znaCi da se podesavanje vrsi kada je motor zagrejan do radne temperature. Ako je u uputstvu navedeno poddavanje na "hiadno", to znaci da se zazor ventila podesava kada motor ima spoljasnju temperaturu. Ove razlike se pojavljuju da bi se kompenzovalo termicko sirenje' motora. Posto ne postoje evrsta pravila po kojima se menja zaZOr ventila pri zagrevanju motora (jer je svaki motor razliCit), uvek postujte preporuku proizvodaca. Zazor ventila se podesava na sledeCi naGin. 1. Proverite vrednosti zazora ventiia u uputstvu.

Ako je u uputstvu navedeno da se podesavanje vrsi na hladno, onda pustite da se motor ohladi u toku od nekoliko sati (a najbolje preko n06). Ako je u uputstvu navedeno da se radi na vruee, onda treba da pokrenete motor i ostavite ga da radi pri povecanom broju obrtaja praznog hoda sve dok ne dostigne normalnu radnu temperatUTU.

Napomena: Vrednosti zazora za izduvne i usisne ventile se obicno razlikuju. Po pravilu izduvni ventili imaju veCi zazor jer se vise

zagre~

vaju tokom rada motora. Proverite koji zazor vazi za koje ventile. 2. Ugasite motor i skinite poklopac ventila. 3. Proverite koji su ventili usisni a koji izduvni.

ovaj prostor uz blagi otpor. Ako je zazor suvise veliki, zategnite zavrtanj za podesavanje dok merni listie ne prolazi uz blagi otpor. Potom zategnite kontra navrtku za osiguranje (aka po-

stoji) . 6. Sada okrenite radilicu pomoeu daljinskog prekidaea za pokretanje motora, iIi taka sto premostite solenoid elektropokretaea pomocu odvrtaea iIi vrlo kratkim ukljueivanjem glavnog prekidaca u poloiaj za pokretanje, tako da sledeCi cilindar po redu paljenja dode u gornju mrtvu tacku. Kod eetvorocilindrienih motora jednostavno okrenite radilicu za 180 stepeni. Kod linijskih motora sa sest cilindra iIi V6 motora, okretanjem radilice za 120 stepeni davesce siedeCi klip u gornju mrtvu taeku. Kod V8 motora ovo ee se dagoditi kada okrenema radilicu za 90 stepeni. Ako niste sigurni koji je sledeCi cilindar prema redu paljenja, jednostavno pogledajte kablove ad kape TaZvodnika dosveeica. Kabl koji je na redu posle kabla sveCice prvog cilindra je povezan sa sveticom sledeeeg cilindra. Drugi naein za odredivanje trenutka kada je klip u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja je da skinete sveCicu i drzite prst na otvoru za svecicu.

Kada osetite da vazduh izbacuje prst sa otvara dok okreeete radilicu, znaei da se klip kreee navise u toku takta sabijanja. Da biste znali da je klip upravo u gornjoj mrtvoj taeki takta sabijanja, posmatrajte ventile dok pokreeete motor. Ako su oba ventila zatvorena dok se klip kreee navise to znaci da je u pitanju takt sabijanja. Ako se izduvni ventil zatvara to .znati da je u pitanju takt izduvavanja. U tom slucaju okrenite radilicu zajos jedan krug da biste dosli do takta sabijanja.

Usisni su oni koji se nalaze naspram Otvora usisne grane. Izduvni se nalaze nasprav otvora izduvne

grane. 4. Da biste mogli da podesite zazor, motor mora da bude u takvom polozaju da se pOdizaCi odnosno potiskivaCi nalaze na najniiem delu brega. To se dogada kada jeklip u gornjoj mrtvoj tacki pri taktu sabijanja. Ako motor postavite u pOlozaj tako da se oznake paljenja poklope sa nulom, klip prvog cilindra ce doti u gornju mrtvu tacku i tada mozete da podesite zazor ventila na prvom cilindru. 5. Otpustite kontra navrtku za osiguranje (ako postoji) i uvucite odgovarajuCi merni listie u prostor izmedu vrha vretena ventila i kraka klackalice iIi potiskivaea. Ako je zazor suvise mali i merni listie ne moze de ude, odvrnite zavrtanj za podesavanje toliko da merni listie prolazi kroz

Podesavanje zazora ventila: motori sa bregastom' osovinom u glavi od motora sa bregastom osovinom u giavi koji

Kimaju klackalice vaii ista proeedura za podesavanje zazora kao kod motora koji imaju bregastu

314

'.'

······f J

..

--~

1M

iP -

MOTOR

f'iX

Proven, l:lZOr3 vcntilil kad motora kod kojih je bregasta osovina u gJO,Ivi motam vriii sc tako sto sc mcrni listie uvucc izmedu brega i potiskivata,

Ked nekih motora sa bregastom osovinom u glavi konste Sf! klackalice (I) sa zavrtnjima (2) za podesavanje zazora.

31.

MOTOR

osovinu sa strane (u bloku motora). Kod motora sa bregastom osovinom u glavi koji nemaju klackalice. vee koriste potiskivace ventila postavljene . povrh opruge svakog ventila. zahteva se posebna procedura. Postoje dva' osnovna konstruktivna resenja. Prvo, kada se izmedu potiskivaca ventila koji kliza preko brega i vrha vretena ventila nalazi konusni zavrtanj za podesavanje. Okretanjem tog zavrtnja podesava se razmak izmedu potiskivaca i brega bregaste osovine. Ovaj sistem se koristi kod nekih motora ugradenih u automobile Chevrolet Monza i Vega. Drugo, koje se koristi kod Volkswagen Rabbit (Golf) i drugih, je onaj kod koga se izmedu brega i potiskivaca nalaze male kalibrisane ploeice koje podeSavaju zazor. Da biste izmenili zazor ventila postojeea ploeica se menja debljom iIi tanjom. Tom prilikom mora se sabiti opruga ventila tako da se oslobodi ploeica ; omoguCi zamena. Ovo u veCin; slucajeva zahteva specijalan alat. Podesavanje zazora se izvodi na sledeCi nacin. 1. Pogledajte uputstvo za motor na kome radite ; prove rite da Ii se zazar podesava na vruee iIi na hladno.

AI at i materijal

• Kljucevi • Merni listiCi • Daljinski prekidac elektropokretaca iii odvijae • Specijalan alat za sabijanje opruga (za neke tipove vozila) • Kalibrisane podloske za potiskivac ventila

2. Ugasite motor i skinite poklopae ventila. 3. Odredite koji su ventili usisni a koji izduvni. 4. Postavite motor u polozaj kada je klip prvog cilindra u gomjoj mrtvoj tacki takta sabijanja. Ovo moiete postiCi tako sto poravnate oznake na kaisniku radilice iIi na zamajcu, a zatim skinete kapu razvodnika paljenja i vidite da Ii je razvodna rueiea usmerena prema prikljucku kabla sveOice prvog cilindra. 5. Proverite zazor ventila pomoeu mernih listiea koje treba da provucete izmedu brega i potiskivata. Aka odgovarajuCi merni listie ne moze da

Zazar ventila kod motonl sa bregaslom osovinom u glavi i k!ackalicama poddava sc na isti naCin kllo kod motam koji imaju bregastu osovinu sa strane.

316

MOTOR

f

Kod mOlOra sa brega~tom osovinom u glavi i koji imaju podlosk~ za podeS3vanje zawf3.. da bi se postilvila podlosb. trazene debljinc potrebno je subi!i oprugu ventila pomocu specijalnog a,iata.

procle, probajte sa sve tanjim dok ne nadete koji moze da pro de .uz blagi atpor. Oduzmite debljinu tog listie a od preporucenog zazora. Dobijen rezultat je vrednast za kaju morate da paveeate zazar ugradnjom podloske. Ako merni listie odgovarajuee debljine Iako prolazi izmedu brega i potiskivaca to znaCi da je zazar suvise veliki. Probajte sa sve debljim listieima dok nadete koji moze da pro de uz blagi atpor. Oduzmite preporueenu vrednost zaZOra od debljine tog mernog listiea. Rezultat pokazuje debljinu nove podloske koja treba da bude ugradena da bi se dobio zeljeni zazar. Moraeete da kupite odgovarajuee podloske u radnji sa rezervnim delovima. 6. Pomoeu alata za sabijanje gumite oprugu ventila i izvadite podlosku. U gradite zatim deblju iIi tanju podlosku u zavisnosti od toga da Ii zelite manji iIi veei zazar. Oslobodite oprugu ventila i po novo proverite zazar ventila pomoeu memih listiea. 7. Ponovite isto za sve as tale ventile, okreeuCi pritom radilieu tako da klip svakog sledeeeg cilindra dovedete u gornju mrtvu taeku u taktu sabijanja, a prema redosledu paljenja.

Zupcasti kais Alat i materijal

• • • • •

Kljucevi Veliki odvijac iii poluga Lampa Zupcasti kais Momentni kljuc

Od mnogih motora koji imaj u bregastu osovinu

Ku glavi za njen pagon se koristi zupe"sti kais

od gume ojacane fibrglasom. Ovaj tip kaisa je vrlo popularan jer je tisi ad Ianea. nije mu potrebno podmazivanje, ne iste;;e se vrernenom (a ni nov) a i mnogo je jeftiniji za proizvodaca. Sa druge strane gumeni kais vremenom se haba, puea i stvaraju se slabe taeke na materijalu za ojacanje. Kontaminacija uljem skracuje njegov: radni vek. Za razliku od lanea, koji se vremenom odnosno habanjem isteze i postepeno pogorsava 317

performanse motora, zupcasti kais radi dobro dok ne prokIizne. Tada nastaju problemi sa motorom. Ovaj kvar moze nekad izazvati teska ostecenja motora ako je motor tako konstruisan da se ne

obrce »sIobodno« i ako postoji mogucnosf da klip udari u ventile.

Zbog toga neki proizvodaCi automobiia preporucuju periodic an pregled zupcastog kaisa (generaino podesavanje motora je pravi trenutak za to) i zamenu na svakih 80.000 do 100.000 kilometara. Cak i kada zupcasti kaisizgleda dobra, ako je motor presao veliki broj kilometara postoji

Zupi!asti kais (1) oSe nalazi ispod 5tltnika (2).

318

I WP

•

MOTOR

mogucnost da je materijal za ojacanje popustio. S obzirom da se naglo povecava mogucnost otkazivanja posle preaenih 80.000 do 100.000 kilometara, zamenite ga bez oklevanja zbog preventive, jer cete na taj naCin biti znatno sigurniji i mirniji.

Pregled i podesavanje zupcastog kaiSa Da biste proverili stanje zupcastog kaisa neophodno je da skinete zastitni poklopac kojim je kais zasticen od dodira, alata, prijavstine, masti itd. Llgasite motor, skinite zastitni poklopac i

\\

\

' \.

\

®

I~ ,-

(1) Stitnik zupcastog kaiSa, (2) zuptanik bregaste o;.ov1ne, (3) l.upcasti kaiS, (4) zuptanik pomocnt': osovjne, (5) zatezni kaisnik i (6) zupcanik radilice. Ovo su tipicne komponente zUp
0)

'i \ .

\\

,

\

j'i

\!

pailjivo ispitajte spoljnu i unutrasnju stranu kaisa po celoj duiini. Pogledajte da nema vebh pukotina ili pohabanih mesta. Ako je kais oCigledno

istrosen mora se zameniti. Proverite i zategnutost kaisa. Ako zupeasti kais nije evrsto zategnut onda se on ugiba vise od 12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika kada ga potisnete rukom. Takav kais se mora zameniti. Upozorenje: Zatezanjem se ista taka skracuje radni vek kai!a. NajveCi broj praizvadaca automabila daje vrednost zategnutosti zupcastog kaisa. Posta vi nemate pri rud ova) alat, postavite mernu traku izmedu dva najudaljenija zupcanika i blaga pritisnite kai! prstam. KaiS treba da se llgiba za 8-12 mm aka je pravilno zategnUi. Kada zateiete zupeasti kais jednostavno otpustite zavrtanj koji drzi zatezni kaisnik. Zatim potisnite ovaj velikim odvijacem ili polugom dok ne postignete potrebnu zategnutost kaisa. Pritegnite zavrtanj zateznog kaisnaka vodeCi facuna da se kais pritom ne olabavi. Zamena zupcastog kaisa Zamena zupcastog kaisa se vrsi na sledeCi oaein. l. Okrenite radilic" u polozaj taka da se oznaka na zupcaniku radilice. odnosno zamajca, nade naspram repera. 2. Posta je molor iskljucen, skinite zastitni poklopac sa zupcastog kaisa. 3. Pazljivo uotite relativni odnos bilo koje oznake locirane na zupcaniku bregaste osovine, pomocne osovine iii drugim zupcanicima. 4. Otpustite zavrtanj za podesavanje na zteznom -kaisniku i otpustite kais. 5. Sada je moguee skinuti kais. Vodite racuna da ne okrenete radilicu iIi bregastu osovinu. 6. los jednom proverite oznake na razvodnom mehanizmu i pogledajte da se nesto nije pomerilo, zatim navucite novi zupcasti kais na zupcanike tako da bude provueen na isti natin kao i stari. 7. Zategnite zupeasti kais tako sto potiskujete zatezni kaisnik dok ne dobijete ugib od 8-12 mm izmedu dva najudaljenija zupcanika. Pritegnite zavrtnje na zateznom kaisniku potiskujuCi ga i dalje istom silam. 8. Pokrenite motor i vidite da Ii radio Ako je sve u redu, iskljueite ga i postavite stitnik zupeastog kaisa kako biste zavrsili posao. Ako ste pogresno postavili kais, motor verovatno neee moc; da se pokrene ako je grdka vee a od 1 do 2 zuba. Taeno podesavanje je od velike vaznosti i zbog toga uvek dva puta proverite oznake za podesavanje kada menjate zupcasti kais.

320

Lanac razvodnog mehanizma Alat i materijal • • • • • •

Kljueevi Izvlakae za zupeanike Momentni kljue Veliki odvijac iIi poluga Zaptivka poklopea razvodnog mehanizma (za neke tipove motora) Zaptivni prsten radilice

od mnogih cetvorocilindricnih motora sa bregastom osovinom postavljenom sa strane, V6 i K V8 motcra, za pogon bregaste osovine se koristi lanae. Pogon laneu daje lanenik na kraju radilice. Lanae je vrIo pouzdan, ali mu je potreban sistem za pOdmazivanje i isteze se vremenom. U nekim slucajevima lanae moie da preskoci zubae sto dovodi do toga da bregasta osovina nije vise sinhronizovana sa 'radom motora i to rezultuje velikim smanjenjem snage motora. Aka se lanae prekine, i to se ponekad dogodi, motor potpuno prestaje da radio Kratka provera da Ii je lanae prekinut sastoji se u tome sto se motor pokrene kada je kapa razvodnika paljenja uklonjena. Ako se razvodna ruCiea ne okreee to ukazuje da je prekinut lanae razvodnog mehanizma (to moze da znati i da je pukao pogonski zupcanik razvodnika paljenja). Drugi problem je to da su neki lanei osetljivi na habanje. (Da bi se smanjila buka pri radu neki proizvodati vozila ugraduju najlonske iIi plastiene,. laneanike sa celicnim jezgrom. Mekani najlon odnosno plastika smanjuju buku ali se time smanjuje i radni vek razvodnog mehanizma. Tokom vremena zupei se trose, lanae poeinje da lupa sto jos vise trosi mekan materijal zubaea. Maze da se dogodi da zupei otpadnu i da lanae potpuno spadne. Kada se tako nesto dogodi motor prestaje da radi i moraju se zameniti lanae i laneaniei. Posto je za lanae potrebno podmazivanje onda on se obicno smesta u metalni poklopae razvodnog mehanizma. Ova posao zamene lanea <"ini komplikovanijim, jer treba ukloniti poklopac I zaptivku poklopea. Kroz poklopae razvodnika prolazi i kraj radiliee tako da je obicno potreban izvlakac za skidanje kaisnika radiI ice da bi sc

MOTO

(1) l
Oznake za podcSav3njc je neophodno po~avnali pri z::lmeni lan~a razv(ldnog mehanizma.

prislo poklopcu razvodnika. Kod nekih motora donji dec pokJopca razvodnog mehanizma je u dodiru sa karterom, tako da je potrebna zamena i ove zaptivke. j:

Druga provera istrosenosti iIi otpustenost lanca razvodnog mehanizma moze se izvesti take sto se radilica okrece nap Ted nazad a pritom St. posmatra razvodna rubca razvodnika paJjenja il bregasta osovina. Ako se pritom uoei veJiki zaZD! to znaCi da je lanac istrosen i da se mora zameniti.

Otkrivanje kvarova Osim brze provere da.li je lanac prekinut, koja je vee opisana, opusten Ianac ee izazvati neuravnoteieno paJjenje zbog toga sto razvodnik paljenja dobija pogon od bregaste osovine. Ako provera paljenja pokaie da paJjenje jako varira onda su obicno u pitanju otpusten lanac iIi istrosen lancanik - a posebno ako je motor presao veliki broj kilometara. Komadici najlona iIi plastike u ulju iSIO taka ukazuju na istrosen laneanik.

Zamena lanca Zamena Ianca razvodnog rnehanizma vrsi se sledeCi naCin.

n2

1. OkreCite radilicu motora dok se oznaka n3 kaisniku, ili zamajcu ne nade naspram repera. Tc znaci da je klip prvog cilindra u gornjoj mrtvoj tacki takta sabijanja, a razvodna' rutica razvod-

321

._-------'--'- - - - - - - - . - - - - - - - . - -

MOTOR

nika paljenja okrenuta prema prikjucku kabla svetice prvog cilindra. ~ Skinite svo remenje sa motora. 3. Skinite remenieu radiliee pomocu izvlakaca. 4. Ako je potrebno skinite pumpu za vodu (nije potrebno kod svih motora). 5. Skinite poklopac razvodnog mehanizma i uklonite sve tragove stare zaptivke i zaptivne mase sa 0 be dodirne povrsine. 6. Otpustite zavnanj lancanika bregaste osovine vodeCi raeuna da ne poremetite oznake za podesavanje. Zatim skinite zavrtanj i izvueite laneanik sa bregaste osovine pomocu velikog odvijaca, poluge iIi izvlakaca. 7. ~avucite novi lanac preko novog lancanika, a zatim ubaeite donji kraj lanea oko lancanika radilice. Vodite racuna 0 tome da poravnate lancanik tako da naide na bregastu osovinu a da primm ne poremetite polozaj oznaka za podesavanje. Napomena: Ako pokrenete bilo radilicu iIi bregastu osovinu pre nego sto ugradite lancanik,

onda ce se izgubiti njihov medusobni polozaj. No jos uvek nije sve izgubljeno jer na bregastoj osovini i radilici postoje referentne oznake. J ednostavno po novo poravnajte oznake i ugradite lanac i lancanik. 8. Posto ste postavili lancanik, jos jednom proverite poloiaj oznaka, a zatim zategnite zavrtanj Iancanika bregaste osovine prema uputstvu proizvodaca (obicno je to izmedu 80 i 120 Nm). 9. Ako radilica prolazi kroz poklopac razvodnog mehanizma, preporucuje se zamena zaptivnog prstena radilice. 10. Nanesite zaptivnu masu na obe strane zaptivke poklopca razvodnog mehanizma. postavite zaptivku na mesto i ugradite poklopac razvodnog mehanizma. 11. Postavite kaisnik radilice i svo remenje. Napomena: Ako je motor imao plasticni lancanik koji je otkazao. onda je potrebno promeniti i ulje da bi se kuCiste radiI ice ispralo od neCistoce. Obavezno promenite i filter za ulje.

I I

;J

I.

322

•

•

IZDUVNI SISTEM zduvni sis tern na vasem automobilu je ustvari

Icevovod, koji sprovodi izduvne gasove iz motora do zadnjeg dela automobila, kako bi se zastitili putnici u kabini_ Bez izduvnog sistema, motor bi zagusljive' i otrovne gasove ispustao direktno u motorski prostor i to uz strahovitu buku. Ima mnogo razloga zbog kojih izduvni sistem treba odrzavati u dobrom stanju. Prvo. sprecava se ulazak opasnog gas a - ugljen monoksida - u putnieku kabinu_ Drugo, sprecava se buka i treee, motor dobija veCll snagu, a trosi manje goriva. Ovo poslednje moze izgledati nelogicno svima koji su imali priliku da vide i cuju trkacke motore. iIi neke nase nedovoljno vaspitane vozace. koji ponekad voze bez izduvnog sistema iii njegovog vaznijeg dela - prigusivaca_ U tim situacijama, ako su ugraeleni specijalni motori iIi trkacki motori, dobija se nesto no snazi. ali uz veliko povecanje utroska goriva. Motori koji su ugradeni u nase automobile, su konstruisani i podeseni da fade sa izduvnirn sistemom. Bez njega ani fade

I

I

losije i trose vise goriva. Izduvni sistem ima nekoliko sastavnih elemenata. Svi oni moraju biti u ispravnom stanju da bi se obezbedilo sigurno i tiho odstranjivanje izduvnih gasova iz motora. Tipicni elementi izduvnog sistema su: 1. IZDUVNA GRANA. Izduvni gasovi, nastali sagorevanjem goriva u cilindru matcTa) napustaju cilindar kroz izduvni ventil i ulaze u pocetni deo izduvne grane. Svaki cilindar ima svoj ogranak, koji se posle desetak centime tara ~paja sa susednim u zajednicki deo izduvne grane. Izduvna grana se obieno pravi od sivog liva (livenog gvoiela), a za eilindarsku glavu se prievrscuje pomocu nekoliko vijaka. Linijski motori, a to su oni Ciji su cilindri svi u jednom nizu, imaju jednu izduvnu granu za sve cilindre. Takozvani »V« motori, tj. oni Ciji su cilindri rasporedeni prema latinienom »V«, kao i bokser motori, Ciji su cilindri postavljeni jed an naspram drugog, glavama okrenutim »upolje«, imaju zasebne izduvne grane za svaku

stranu motora, koje se negde ispod motora spajaju u jednu izduvnu cev.

2. IZDUVNA CEV. Izduvna eev je II stvari celicna cev koja povezuje izduvnu granu i prigusivae. Americki automobili, proizvedeni 1975 i kasnije, koji su opremljeni katalitickim filterom izduvnih gasova, imaju dvodelnu izduvnu ccv_ Prvi - duzi dec spaja izduvnu granu motora sa katalitickim filterom, a drugi kraCi spaja kataliticki filter sa prigusivasem. Verina vozila sa )V« iii bokser motorima, imaju izduvnu cev Ciji oblik podseca na latinicno slovo »Y«. Gornji kraci ovako oblikovane izduvne cevi vezani

Sll

na izduvne grane, na levoj i

desnoj strani motora, a donji krak na kataliticki filter iIi na prigusivac ako nema filtera. Yeti motori tipa» V", naprimer sa 8 cilindara, ponekad imaju dva potpuno zasebna izduvna sistema, koji rade nezavisno jedan od drugog_ Svaki od ovih sistema ima sve elemente, pa taka i dve zasebne izduvne cevi.

3_ KATALITICKI FILTER. Kao sto je vee receno, americki automobili od 1975-e naovamo obicno imaju ugraden kataliticki filter izduvnih gasova, UObicajen pOlozaj ovog filtera je izmedu izduvne cevi i prigusivaca. Fil teT nije prigusivac zvuka, iako liCi na njega po svom spoljnjem izgledu. To je ureelaj koji nesagoreli deo gasne smde pretvara u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. Ovim se postiie bolja zastita covekove okoline, koja u mnogim zemljarna postaje sve

vazniji faktor. Postoje dva tipa katalitickog filtera u najsiroj upotrebi. Amerieke firme Ford i Chrysler (Krajsler), koriste takozvani »monolitni« tip filtera, koji ima strukturu pcelinjeg saca, kroz koje struje izduvni gasovi. Posto je saee prevuceno slojem katalizatora, ustvari legure platine i paladijuma, atrovni -izduvni gasovi pomocll ovog katalizatora postaju bezopasni. General Motors i neke druge firme koriste »paletizirani« filter, koji se pravi tako sto se hiljade malih keramickih jezgara, oblika slienog zmu neke od zitarica, smelt a u kutiju od neroajuceg eelika. Keramieka zmea su prevucena slojem katalizatora. Izduvni gasovi dolaze u dodir sa

323

--------------------------

~IZ~D~U~V~N~I~S~IS~T~E~M~________________________________________________~ .~

velikom povrsinom katalizatora na zrnima i pretvaraju se u bezopasnu vodenu paru i ugljen dioksid. Savremeni benzini, postiiu visoke oktanske vrednosti dodavanjem aditiva koji sadrie olovo i olovna iedinienia. Medutim. olovo unistava skuoi katalizatorski sfoj od platine'-paladijuma, pa aut~ mobili, opremljeni katalitickim filterom, ne smeju koristiti ovakav benzin, vee tzv. bezolovni benzini postizu visoko-oktanske vrednosti pomoeu drugih aditiva, a za pr.akticnu proizvodnju, postojeee rafmerije moraju izvrsiti dosta skupa prilagodavanja svojih proizvodnih postrojenja. Osim benzina sa olovnim aditivima, katalizator se moze ostetitii nekim drugim sredstvima koje vozati ponekad sipaju u rezervoar iIi »spricaju« u karburator. Ako imate automobi! sa katalitickom

filterom, proverite kod ovlaseenog zastupnika iii servisa, da Ii mozete primenjivati neku od ovakvih tecnosti.

t ;

4. PRIGUSIV AC. To je limeni "Ionac« cilindricnog iii ovalnog oblika, obieno duzine oko pola metra. Postavljen je na sredini iii pri kraju izduvnog cevovoda. Unutrasnjost mu je ispunjena pregradama i cevima, koje omogucavaju prolaz izduvnim gasovima, ali ne i buke iz cilindarskog prostora. Buka iii prasak nastaju naglim otvaranjem izduvnog ventila, jer je u cilindru visok pritisak (i do nekoliko bara), iIi najkrace, zbog konstrukcionih karakteristika motora SUS.

;1 ~

~i

;

~ ~ ~

i_~

~

5. RESONATOR. Neka voziIa imaju i dodatni

'~

•

..A 11

<

~,

~

I

'.:1

r

17/ ~

!

® ®

Dc!ovi tipiCl10g izduvnog sistema; (1) izduvna grana. (2) izduYna zavr~na cev i (6) rezonator.

CCV,

(3)

kataliticki filter, (4) prigusivac, (5)

324

•

prigusivae, koji se obieno naziva rezonatorom. Njegova uloga je da izvrsi dalje smanjenje nivoa buke. Postavljen je iza glavnog prigusivaea i abieno je nesto umanjena verzija istog, abieTIo eilindricnog oblika.

8. VENTIL ZA ZAGREV ANJE KARBURATORA. VeCina americkih automobila, ima jedan pose ban usmeravajuCi ventil u izduvnom sistemu koji omogueuje strujanje toplih izduvnih gasova pored samog karburatora, da bi se olaksao start motcIa u zimskirn uslovima.

6. ZA VRSNA CEV. To je zavrsni deo eevovoda za izbacivanje izduvnih gasova iza zadnjeg dela automobila. Automobili sa rezonatorom, mogu imati rezonator postavljen u sredini zavrsne cevi. 7. OBUJMICE, VESALJKE, KONZOLE, itd. To su elementi za pricvrsCivanje izduvnog cevo-

voda za donji dec automobila. Kada zarnenjujete prigusivac, zavrsnu cev iii neki drugi deo izduv-

nog sistema, uvek postavite nove obujmiee i

Provera izduvnog sistema

druge elemente za pricvrsCivanje.

Ala! i ma!erijal

• • • •

Pokretna leialjka Zastitne naoeari Baterijska lampa iii ruena svetiljka Odvijac

I zduvni sistem u vasem automobilu najvise mogu

Ida ostete korozija i vibracije. Do pojave korozije

/ j)

, I

!(

ne dolazi sarno zbog soli na putevima iii nekih drugih spoljnih utieaja vee i zbog unutrasnjih utieaja. Posto se izduvni gasovi kondenzuju, u prigusivaCll i cevima se stvara kiselina. Izduvni sistem treba da proizvede ogromnu kolicinu toplote da bi se ova kisela smesa pretvorila u bezopasan gas. Nazalost, prilikom voznje se izduvni sistem uglavnom ne zagreva dovoljno da bi se ovo postiglo. Stoga, posto se izduvni sistem ohladi posle iskljucenja motara, gasovi ostaju u prigusivacll kondenzuju se i nagrizaju unutrasnju oblogu izduvnog sistema. Medutim) cak i ispravan izduvni sistem moze

da se osteti usled neizbeinog' tresenja, drmusanja i vibriranja pri normalnim uslovima voznje usled kojih se lome vesaljke - e1ementi koji prievrscuju izdivni sistem. Periodicna provera izduvnog sistema je jedna od najvaznijih mera predostroznosti koju mozete da preduzmete. Izduvni gas je otrovan. Ako spojevi prigusivaea iIi izduvne cevi propustaju, smrtonosni ugljen monoksid ce prod irati u kabinu i prouzrokovati glavobolju, nesvesticu, povracanje, pa cak i smrt. Izduvni sistem koji propusta ne sme niposto da se zanemari. Najbolje cete proveriti izduvni sistem ako podignete automobil. Nazalost, ovo nije uvek

325

J---~--

IZOUVNI SISTEM

·I ,

~

"

Prilikom provcre lzduvnog sistema, maicte rodid automobil pomocu jakih platform! ili sigurno~nih poslOija. Nik;!da nemojte raditi ispod automobila aka nijc bczbcdno osiguran.

izvodljivo, te bi stoga trebalo da se povremeno

podvucete is pod automobila i proverite sve vazne spojeve. Posta se na delovima izduvnog sistema nagomilavaju korozija i prijavstina. bilo bi pozeljno da svaki put kada se podvlaCite ispod automobila nosite zastitne naoeare. 1. Pre nego sto obavite vizuelnu proveru, os lusnite izbliza da Ii se cuje sistanje iii buka sto ukazuje na pocetak kvara izduvnog sistema. Posto motor radi na praznom hodu, polako se kreCite dui celog sistema , i osluskujte da negde ne ~

326

propuita. Obicno je veoma lako otkriti mesto koje propusta. Upozorenje: budite pai/jivi. Ne zaboravite da se izduvni sistem zagreva. lYe pribli-

iile rnu suvi§e lice dok oslu§kujete da negde ne proputla. 2. Pomocu baterijske lampe iii ruene svetiljke i odvijaca, proverite svaki deo izduvnog sistema koji je zahvacen korozijom. Potrazite da nema otvora, pukotina iii nekih drugih ostecenja. Proverite sve cevi da negde nisu iskrivljene iii ulubljene sto moze da ometa strujanje izduvnih

ISTEM

Kada yam je automobi! podignut pomocu dva sigurnosna pestalja, proverite da Ii je automobil ,igurno poduprt pre nego sto se podvucetc ispod njega. Nikada Sf! ne podvlaCitc ispod autoffiobila aka je podignut sarnO rucnom dil.alicom.

Naslage belog praha mogu da yam ukafu na propust,mje na mestim~ gcie su zavrtnji izduvne grane pricvrsceni za motor (I), usled napukle izduvne grane (2), usled ncispravne zaptivke iii labavih vijaka na spoju izmedu izduvne cevi i izduvne grane (3).

327

IZDUVNI SISTEM

gasova. lskrivljena iii ulubljena cev treba odmah da se zameni posto ovi nedostaci prouzrokuju povecanje pritisaka i slab rad motora. 3. Pregledajte pazljivo svaki spoj. Proverite spoj izduvne grane sa izduvnom cevi. Aka pronadete naslage belog praha, znaCi da su vijci olabavljeni iIi da zaptivka propusta. Proverite da spojevi na prigusivacu nisu olabavljeni tako sto cete ih lako gurnuti na gore.

4. Lupkajte po cevima, prigusivacu i rezonatoru, ako postoji u vasem automobilu, i ukoliko cujete tup iIi os tar metalni zvuk, znac; da su jos uvek u dobrom stanju. Ako cujete zyecanje, znaci da u prigusivacu ima olabavljenih deloya. Kada otkrijete ove znakove kYara, moracete da potrazite dobre rezervne delove.

5. Protresite izduvni sistem da prove rite da Ii su sve yesaljke koje pricvrscuju sistem za automobil sigurne. Vecina vesaljki kod izduvnih sistema naCinjena je od kombinacije gume i tkanine koja se ne razlikuje od poprecnog preseka bocnog zida pneumatika. Ako se drzac polomi, moze yam se dogoditi da prilikom yoznje izgubite dec izduYnog sistema. Proyerite svaku veSaljku da biste se uverili da nema pukotina, ostecerija, iskrzanih mesta iIi korozije.

Alat i materijal

e' Dizalica i sigurnosna postolja • PodmetaCi za tockove e Kljucevi e Testera iIi sekae za izduvnu cev • Univerzalna ktesta })grip~< e Cekic

e e e e e e

Dleta Kljuc za cevi Mala turpija Nasadni kljuc, nastavak, i naglavci Rendisaljka za izduvnu cev U1je • Fini })smirgl«-papir e Vesaljke, konzole i obujmice • •

Zavrsna cev Sredstvo za zaptivanje izduvnog sistema

• e e • e

Prigusivac Izduvna cev Zaptivka Mazivo koje sadrii grafit Rastvarac

niste sigurni sta Yam je potrebno, potrazite savet od prodavca auto-delova. Ako vas automobil jos uvek ima originalan izduvni sistem. neki delovi ce mazda biti zava-

Odrzavanje izduvnog sistema ko izduvni sistem vaseg automobila postane A suvise bui'an, vreme je da ga popravite ..

Detaljna provera ce pokazati da Ii je potrebno zameniti neki dec iIi ceo izduvni sistem. Postupite prema uputstima opisanim u odeljku "Provera izduvnog sistema« u ovom poglavlju. Pre nego sto zapocnete sa zamenom izduvnog sistema, proverite da Ii mozete da nabavite sve potrebne delove. Postoje bukvalno stotine kombinacija izduvnih cevi, pgirusivaca i zavrsnih cevi koje odgovaraju mnogobrojnim tipovima automobila. Stoga delove ne treba da skidate pre nego sto ste sigurni da mozete da ih zamenite. Ako

328

reni. Medutirn", kada kupujete rezervne delove, sastavni delovi' mogu da budu posebni. Ovo obicno zahteva dodatne obujmice, konzole iIi vesaljke, zavisno od tip a vaseg automobila. Stoga, pre nego sto pocnete posao, proverite da Ii ste kupili sve sto yam je potrebno. Ako imate na raspolaganju hidraulicnu dizalieu, upotrebite je. Moie yam mnogo olaksati posao. U suprotnom, posluiite se pogodnom dizalicom i najboljim sigurnosnim postoljima koje mozete da pronadete kako biste automobil podigli sto je moguce vise radi lakseg rada. Postupak u vezi sa zamenom izduvnog sistema podeljen je u tri dela: "Skidanje i montiranje zavrsne cevi«J »Skidanje i montiranje prigusivaca« i »Skidanje i montiranje izduvne cevi«. Aka je potrebno sarno zamena prigusivaea, dovoljno ce biti da prouCite odgovarajuCi odeljak. Ako je potrebno da zamenite ceo sistem, postupite redom po svim uputstvima. Ako je vas automobil snabdeven dvostrukim izduvnim sistemom, opravljajte jedan po jedan.

IZDUVNI SISTEM

f

Da biste skinuli iIi montir,l!i za,\Tsnu cev. blokirajle pretlnje tockove. podignite zadnji deo automohila i podupnte ih dobra pomocu sigurnosnih poslolja.

Ako je jedan dec izduvnog sistema zardao iIi ga je iz drugog razloga potrebno zameniti. po svoj prilici ce i ostali delovi biti u skora is to toliko losem stanju. lake ce vas to kostati malo vise. ustedecete mnago vremena i rada ako odmah zamenite ceo sistem.

. Ostavite ulje nekoliko minuta da dobra natopi ova mesta, 3. Kljucem odgovarajuce velicine skinite navrtke i vijke koji pricvrscuju zadnju vesaljku za zavrsnu cev. Trebalo bi da postoji i vijak koji pricvrscuje konzolu za sasiju. Skinite ga kljucem odgovarajuce veliCine.

Skidanje i montiranje zavrsne cevi

1. Podignite zadnji dec automobila pomocu dizalice. Blokirajte prednje tockove podmetaCima. Poduprite zadnji dec automobila pogodnim postoljima kao sto je prikazano na datoj slici. Napomena: na nekim tipovima automobila korisno je skinuti zadnje tockove. To ce yam omoguc'iti bolje manevrisanje prilikom skidanja i montiranja zavrsne cevi.

2. Posto ste automobil bezbedno podigli sa tla, premazite dobra uljem navrtke i vijke na veSaljkama, obujmicama i konzolama zavrsne cevi. Ulje ubrizgajte i u spoj zavrsne cevi i prigusivaca.

fL ...

4. Skinite kljucem zadnju vesaljku prigusivaca iii vijke na obujmicama i konzolama na spoju prigusivaca sa zavrsnom cevi. Aka imate srece, cev ce se odvrnuti sa prigusivaca. Medutim. u veCini slucajeva potrebna je obrada dletom da bi se dva del a odvojila. Najbolji naCin da ovo uradite je da presecete-cev testerom na razmaku od nekoliko centimetara od prigusivaca. Potom klestima izvucite zavrsetak cevi iz prigusivaca. Napomena: zavisno od tipa automobila, cevi mogu da budu montirane na spoju sa prigusivacem iii u njemu. 5. Hartijom za glacanjeocistite spoj na prigusivacuo

329

IZDUVNI SISTEM

I

;.j

I

I,

I~.; ,

Natopitc navrtke i uzcngiju penctrantom (uljcm) pre nego sto ih skinete pomocu cevastog kljuca.

I

,,

.~

6. Obavezno koristite nove obujmice i konzole

iIi vesaljke. Navucite novu vesaljku iIi obujmicu i konzolu na kraj nOve zavrsne cevi koji se spaja sa prigusivacem. 7. Nanesite sloj sredstva za zaptivanje izduvnog sistema na dodirne povrsine prigusivaca i zavrsne cevi. Montirajte cev na iIi u prigusivac; preklop treba da bude oko 5 centimetara. Namestite zad, nju obujmicu prigusivaca i konzolu iIi vesaljku preko spoja prigusivaca sa cevi. Montirajte dva vijka ali nemojte jos da ih pritezete. 8. Labavo montirajte novu zaduju veSaljku na kraju zavrsne cevi; nemojte je jos pritezati. Namestite vijak koji pricvrscuje vesaljku za sasiju i cvrsto ga pritegnite.

cev da biste ponovo proverili da ne dodiruje nijedan dec automobila. Aka zazor nije podesen kako treba, tokom voznje ce se cuti zveckanje. 11. Sklonite postolja i spustite automobil. Skidanje i montiranje prigusivaca

1. Podignite pomocu dizalice zadnji dec auto' mobila da bi se tockovi odigli ad tla. Stavite postolja ispod sasije automobiI'a tako da ga dobra podupru. Blokirajte prednje \Ockove padmeta' 6ma pre nego sto podignete automobil.

9. Proverite da Ii je nova cev u dobrom polo, zaju. Ne bi trebalo da dodiruje nijedan dec auto, mobil a kao sto su sasija, karoserija iIi delovi zadnjeg sistema vesanja.

2. Podmazite uljem i prednje i zadnje navrtke obujmica i konzola prigusivaca. Kod nekih auto' mobila prigusivac pridrzava vesaljka. Podmaiite i navrtke i vijke zadnje vesaljke zavrsne cevi. Korisno je podmazati i prednje i zadnje spojeve prigusivaca i zadnje cevi.

10. Sada zategnite vesaljku iIi vijke na obujmi, cama i konzolama na spoju sa prigusivacem, a zatim vesaljku za vijke cevi. Protresite zavrsnu

3. Kljucem skinite zadnju vesaljku sa zavrsne cevi; nije potrebno da zadnju vesaljku zavrsne cevi skidate sa sasije.

330

,

.~

t ~: : : : :- - - : - - - - - - - - - - - -: : : : : : : : : : : : : : : : : : : , , ~,: : : :- - if; !

IZDUVNI SISTEM

I' po~

1m kljueem, cev ~ moze

, skinut~ om" ce:as~alnih klesta »gnp.... "'0 "ki'"

Aka s.. tim skinutl k, ne mogu presecI, a za cy uvrtanJcm. ""d,k ",," Namestite novu c

.

- _ _ _ _ _--;-_____

33 331:

-,

I,OUVNI SISTEM··

4. Skinite zadnju konzolu i obujmicu prigusivaca sa spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi.

5. Ukoliko nameravate da zadriite starn zavrsnu cev, pailjivo je pomerajte gore-dole dok se ne odvoji od priguSivaca. U slucaju da yam ne polazi za rukom da je olabavite, pokusajte sledeee: A. Ako se zavrsna cev montira u prigusivac, napravite pomocu cekica i dleta proreze u izlaznom prikljueku prigusivaea. B. Ako se zavrsna cev montira na prikljucak prigusivaea, kljueem cvrsto obuhvatite cev, a zatim je odvrnite.

13. Namestite zavrsnu cev u zadnji spoj prigusivaca iIi na njega u zavisnosti od yrste spoja na vasem automobilu. Namestite cev tako da ne dodiruje karoseriju, sasiju iIi delove zadnjeg sistema vesanja.

1j I I,I

14. Namestite zadnju obujmicu iIi konzolu preko spoja prigusivaca sa zavrsnom cevi i pritegnite rukom vijke. 15. Ponovo spojite zadnju vesaljku sa zavrsnom cevi. Pre nego sto to uradite, proverite u kakyom je stanju i da Ii i nju treba zameniti. I oYe vijke zategnite rukom.

6. Popustite kljucem vijke na prednjim obujmicama i konzolama prigusivaca. 7. Ako priguSivac ne moze lako da se odvoji od izduvne cevi (iii cevi koja vodi do katalitickog filtera ako postoji), sledite uputstvo broj 6 koje se odnosi na spaj izduvne cevi i prigusivaca. Napomena: neki originalni farbricki proizvodi imaju zavaren spaj izmedu izduvne cevi i ulaza u prigusivac. U tom slucaju, ta dva dela moiete da odvojite sekaeem iIi testerom. 8. Malom turpijom oeistite izduvnu cev radi lak-

16. Prove rite da Ii su svi delovi izduvnog sistema pravilno namesteni i da ne dodiruju karoseriju, sasiju iIi neki drugi dec automobila, pritegnite dobro sve spojeve pomocu kljuca. Posto ste to uradili, protresite rukama izduvni sistem. Ponovo napominjemo da nijedan deo izduvnog sistema ne sme da dodiruje neki deo automobila. 17. Sklonite postolja i spustite automobil. UkljuCite motor i proverite buku iz izduvnog sistema.

Ako je buka mala, znati da ste uspesno obavili posao.

seg ponovnog rnontiranja. Zatim proverite da ni

jedan spoj nije ulubljen sto je vazno za montiranje novog prigusivaca. Profesionalni mehanicari imaju poseban alat za obIikovanje spojeva izduvne cevi. Ako delovi ne prijanjaju kako treba, pozajmite odgovarajuCi alat. 9. Namestite nove obujmice i konzo!e (ne koristite stare) oko krajeva izduvne i zavdDe cevi. 10. Namestite nov prigusivac na mesta proverivsi

Skidanje i namestanje izduvne cevi

1. Da biste lakse skinuli izduvnu cev, pOdignite i prednji i zadnji dec automobila odgovarajucom dizalicom i poduprite automobil cvrstim postoljima. Umesto toga, mozete da navezete automobil na par jakih platformi. a zatim da dizalicom podignete zadnji deo automobila na postolja.

da Ii je izlazni dec okrenut prema prednjem delu automobila. Rezervni prigusivaci su uvek tako obelezeni. Napomena. Preporucuje se nanosenje tankog sloja sredstva za zaptivanje izduvnog sistema preko dodirnih povrsina pre montiranja. Ono moze da se kupi u prodavnici auto-delova.

2. Da biste lakse skinuli navrtke i vijke sa obujmica i vesaljki - dobro namazite uljem sve spojeve - od prednjeg do zadnjeg dela. Posto cete morati da skinete prednji kraj cevi iz izduvne grane, dobro namazite i ove navrtke.

11. Uvucite izduvnu cev u prigusivac za oko 5 centimetra ali ne vise. Prove rite da Ii su prorezi u cevi prigusivaca pokriveni sto je vazno zbog hermetienosti. N amestite prigusivae tako da ne dodiruje karoseriju, sasiju iIi donju stranu automobila.

3. Kljucem olabavite i skinite navrtke na obujmica rna i ·konzolama na spoju prigusivaca i izduvne grane. Napomena: najnoviji tipovi automobila imaju kataliticki filter montiran izmedu prigusivaca i izduvne grane. On mora da se skine da bi se zameniIi delovi izduvne cevi ispred i iza filtera.

12. Navucite prednju obujmicu i konzolu preko spoja prigusivaca sa izduvnom ceyi i pritegnite rueno vijke; nemojte jos da koristite kljue za pritezanje.

4. Olabavite - ali ne skidajte - konzole i vesaljke koje drie sklop prigusivaca i zavrsne cevi.

~ I

IZDUVNI SISTEM

r

Ravna stroma cekica sa !optastom gJavom mote namdt::mjc z
5C

upotrcblti za

I,

5, Skinite navrtke i vijke koji prievrscuju prednji zavrSetak izduvne cevi na delu ka izduvnoj grani.

Da biste ovo uradili, bice vam potreban nasadni kljue, dugaeak nastavak, kardanski zglob i naglayak odgovarajuee velieine, Upozorenje: pazljivo skidajte ave vijke, Aka neki slomite, sarno profesionalni mehanicar ce mOel da ga izvadi. Moze vam se desiti da naidete na prikljueni dec u vidu kuglastog zgloba koji je za obujmice prievrscen pomocu dva vijka. On se moie lako skin uti tako sto se skinu dva vijka i oslobodi zglob. Napomena: ne zaboravite da montirate novu zaptivku izmedu cevi i izduvne grane ako je vas automobil opremljen ovakvim spojem. VeCina automobila zahteva zaptivku na spoju izmedu izduvne grane i izduvne cevi. 6. Ako je prigusivae zavaren za izduvnu cev, biee potrebno da je preseeete da biste je oslobodilL Za ovo se koristi sekae iIi testera. Ako

postoje obujmice, olabavite ih isto kao i obujmice na zavrsnoj cevi i to sarno koliko je potrebno da se prigusivac i zavrsna cev mogu pomerati unazad sve dok se ne odvoje od izduvne cevi. 7. Izvucite izduvnu cev iz automobila, Napomena: istovremeno proverite ventil zn zagrevanje karburatora ukoliko postoji na vasem automobilu. Kao dec spoja, venti I za zagrevanje karburatara se maze skinuti zajedno sa izduvnom cevi. Prove rite ga i podmaiite ga mazivom kaje sadrii grafit. avo bi u stvari trebalo da redovno einite prilikom podmazivanja. Da biste proverili da Ii ventil za zagrevanje karburatara pravilno radi proverite da Ii se kontra teg slobodno pokreee; venti I bi trebaloslobodno da se otvara i zatvara kada motor ubrza sa radom. Aka se lepi, treba ga dobro natopiti uljem iIi rastvaracem sve dok ne poene nesmetano da radio 333

IZDUVNI SISTEM

ii .~

"

~1

, PailjivD skidajte vljke na spoju izduvne cevi (2) sa izduvnom granom (3). Po!omljeni vijak ce moei da skine sarno profesionalni

mehanicar.

8. Montirajte novu izduvnu cev. Namestite prednji kraj na izduvnu granu i montirajte vijke koristeci se nasadnim kljucem, nastavkom, kardanskim zgIobom i naglavkom. Nemojte ih jos pritezati.

9. Namestite novu obujmicu i konzolu preko izduvne cevi. Navucite prigusivac na iii u izduvnu cev i rukom pritegnite navrtke. 10. Proverite da Ii su svi delovi izduvnog sistema

334

.,-

IZDUVNI SISTEM

Ventil2a zagrevanje karbunltGra se sastoji od (1) kuCista, (2) !eptirastog ventila, (3) protivlcga, (4) bimetalne opruge, (5) oSQvinice opruge i (6) zavrtnja. Venti! za zagrevanje karburatora koji se Jepi moze da stvara prob!cme u voinji.

pravilno namesteni i da nijedan deo ne -dodiruje sasiju, karoseriju iii sistem vesanja. Dobro pritegnite sve spojeve, pocevsi od spoja izmedu izduvne cevi i izduvne grane, ka zadnjem delu automobila.

L

11. Uklonite postolja i spustite automobil. Napomena: ako ste koristili platforme da biste poduprli prednji deo automobila, sklonite ih. 12. UkljuCite motor i proverite da Ii tiho radi.

335

-------.-

IZDUVNI SISTEM

1 ecina putnickih automobila i lakih kamiona

Vproizvedena posle 1975. godine u SAD ima

Odrzavanje katalitickog filtera

kataliticki filter. Na vozilima koja su proizvedena od 1975. do 1980. godine, svrha toguredajaje da smanji sadrzaj ugljenmonoksida i ugljovodonika u izduvnom sistemu. Na vozilima proizvcdenim posle 1981. godine, filter takode smanjuje oskide

~

I

.

..:-:

-.;:'~.:.:...":;,

./~' ~/

, 1

®

:1

Sklap katalitickog filtera ukljucuje: (J ) izduvnu cev mOlOra. (2) zaptivke, (3) kata!iticki filter, (4) gamji topiotni stit. (5) donji toplatni stit i (6) deo izduvne ccvi do prigusiv
336

~

i

Ii

Alat i materijal

• • • • • • • •

Dizaliea i sigurnosna postolja Podmetaci za tockove Kljucevi Ulje Vakuum-metar Rezervni kataliticki filter ~ropanski gorionik Cekic i dleto

azota. Rad filtera objasnjen je u· poglavlju »Sistemi za regulisanje izduvnih gasova«.

Filter treba zameniti iz jednog od sledeca tri razloga: moze da bude ostecen iznutra usled cega dolazi do delimicne iIi potpune blokade u izduvnom sistemu: maze da se pohaba tokom vremena iIi maze da se pokvari usled koriscenja benzina sa olovom. Ako je filter zapusen, gubitak snage bice primetan; medutim. aka ne radi iii je izlizan, nece prouzrokovati vidan utieaj na radne karakteristike osim u vezi sa sadrzajem izduvnih gasova. Jedini preeizan naCin da se utvrdi da Ii ispravno radi, jeste da se proveri kvalitet izduvnih gasova.

tor. V nekim slucajevima, moze potpuno da spreCi strujanje izduvnih gasova. TreCi razlog za zapusenost je nagomilavanje ugljenika na istrosenom ili olovom ostecenom filteru. Neispravan filter nije u stanju da sagoreva zagadivace. tako da se ugljenik akumulira i ometa strujanje izduvnih gasova. Da biste proverili da Ii se stvara suvise veliki povratni pritisak, bice yam potreban vakuummetar. Ispitivanje vakuuma je objasnjeno u prethodnom poglavlju, ono sto u sustini treba da uradite jeste da namestite prikljucak vakuummetar oa izduvnu granu matara, ukljucite ga i posmatrate kako se polako spusts igla instrumenta. Ako se vakuum polako smanjuje, to zoaei da se povratni pritisak stvara u izduvnom sistemu i da je sistem zapusen. Imajte u vidu da zacepljenje moze da se pajavi i u prigusivacll, u zavrsnoj eevi ako je savijena iIi ostecena iii u izduvnoj cevi sa dvostrukim zidom ako je iznutra dotrajala. Stoga,

pIVO

vizuelno proverite ceo izduvni sistem.

Zamena filtera

Da biste zamenili neispravan filter, postupite prema osnovnim uputstvima za zamenu prigusivata osim sto su prirubnice fiItera tesce me-

dusobno spojene vijeima nego spojevima za Napomena: kataliticki filter je dec sistema za

regulisanje izduvnih gasova vozila i kao takav je pDkriven garancijom koja vazi 5 godina iii predenih 50.000 milja za sve automobile proizvedene u SAD posle 1981. godine. Kako proveriti da se ne stvara suviSe veliki povratni pritisak

navlacenje cevi.

Osnovni prineip zamene je sledeCi:

1. Sacekajte da se izduvni sis tern ohladi pre nego sto pocnete sa radom, zatim podignite automobil i poduprite ga sigurnosnim postoljima. 2. Filter obicno ima zastitni stit protiv toplote. V nekim slucajevima, bice potrebno da se skine donji dec toplotnog stita da bi se zamenio filter.

Iznutra deIimicno blokirani filter ometa protok izduvnih gasova i stvara sllvise veliki povratni

pritisak u izduvnom sistemu. To prouzrokuje primetan gubitak snage tako da motor radi samo na praznom hodu iIi jedva radi iIi uopste ne radi kada se Sltvori leptir karburatora. Sta prouzrokuje blokadu? Na nekim "Dzeneral motorsovim« filterima sa paletiziranom dvoslojnom konstrukeijom, konstrukeija koja nosi ova dva sloja propada sto dovodi do blokade. Ako je filter pregrejan (sto moze da bude poslediea suvise velike koIicine nepreradenog goriva koje prolazi kroz filter, ako je svetica iskljucena iIi neispravna, karburator propusta gorivo, itd.), suvisna toplota moze delimicno da istopi kataliza-

3. Skinite filter sa prednje i izduvne cevi. Vlje viii propanski gorionik yam mogu biti od pomoCi da odvrnete zardale vijke. Ako to ne pomogne. navrtke sa vijeima skinete cekicem i dletom. Sada se filter moze skinuti sa automobila. 4. Pogledajte oba eevna prikljuck'a da prove rite da nema korozije iIi ostecenja, a zatim stavite

novi filter, a ako je potrebno i nove zaptivke za prirubnieu. 5. Montirajte nove vijke i navrtke, zategnite sve eevne prikljucke i vratite na svoje mesto donji toplotni stit ako je bio skinu t. 337

-----'-----'1 ~

1

PRENOS SNAGE ovom poglavlju upoznacemo se sa tehniekim U izrazom )}prenos snage«, koji obuhvata mnago stvari. Kod konvencionalnih automobila sa moto- . rom nap red i pogonom na zadnje toekove, ovaj izraz pokriva sve delove koji su potrebni da se prenese snaga sa zadnjeg kraja radilice koja se obrce do pogonskih lOckova - a to su kvaeilo (tamo gde postoji), menjaeka kutija, kardanski

.~ j

zglobovi, pogonsko odnosno kardansko vratilo, zadnji most i konatno vratila zadnjeg mosta. Menjaeka kutija - klasican iii automatski menjae - omogucava vozacu da bira neki od stepena prenosa time se omogucava da automobil radi pod razliCitim opterecenjima motora. VeCina savremenih putnickih automobila je opremljena automatskim menjatem koji izvodi radnje spaja-

L -_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _- - j

I

338

ZA PREN

nja i promena brzine uz.minimalno llcesce vozaca. Medutim svake godine se prodaju i mnogi automobili opremljeni klasicnim menjacem. Kod ovakvih automobila mora postojati kvaeilo (iIi spojka), kojom se komanduje preko nozne papuce (pedale), i menjaeke kutije kod koje se promena stepena prenosa vdi rukom. K vaeilo je obiena spojka ili veza izmedu motora i ostalih delova za prenos snage. Ono omogucava postepen prenos obrtaja motora pri pokretanju automobila. Kada je kvaeila ukljueeno onda se sva snaga motora prenosi na ostale delove za

prenas snage. Osim sto omogucava pOlazak automobila, kvacilo omogucuje vozacu da razdvoji motar ad· prenosa snage tako da se promena stepena prenosa abavi glatka, iIi da zaustavi vozilo a da se pritom motor ne ugasi. Na podu ispred vazaoa. kod vozila sa automat-

SNAGE

skim menjaeem, nalaze se samo dye pedale, pedala koenice i pedala gasa. U ovom slucaju nema potrebe za posebnom pedalom za kvaeilo posto pretvarae obrtnog momenta (koji se koristi umesto sklopa kvaCila), koji radi sa oslalim delovirna menjaeke kutije, automatski prenosi snagu motora na ostale komponente za prenos snage. Osim sto koristi rueicu menjaea da odabere naein fada - »parking«, »hod unazad.:<, »neutralan polozaj«, »voznja«, »voznja 1« i »voznja 2«, ad vozaea se zahteva vrlo malo. Sve dok je u dobrom radnom stanju, automatski menjae ce sam obavljati veCinu radnji koje vozaei automobila sa klasicnim menjacem moraju obavljati sami. Sve sto sada preostaje je da se snaga motora prenese sa menjaeke kutije na pogonske toekove. Kod konvencionalnih automobila zadnji most je povezan sa menjaekom kutijom pomocu kardan-

Ked konvcm:ionalnih automobila sa motorom napred i pogonom oa zadoje tockove, u prenos mage spadaju (1) menjacka kutija. (2) kardanski zglobovi, (3) kardansko vratilo, (4) diferencijal i (5) zndnji most.

339

J

. _-:1

SISTEM ZA PRENOS SNAGE

1

j

,1[ skog vratila, koje je u stvari jedna obiena -<,eliena cev. Meclutim posto ulice i putevi nisu savrseno ravni, kardansko vratilo sa obe strane mora bili spojeno sa vezama koje se zovu »kardanski zglobovi«. Ovi kardanski zglobovi, populamo se zovu i krst kardana, su tako konstruisani da se mogu saviti i »izduziti« kada auto mobil prelazi preko neravnih povrsina. Na taj naCin kardansko vratilo moze da prihvati odstupanje od ose za bilo koji trazeni ugao, a da pritom nastavi da prenosi snagu sa menjacke kutije na zadnji most. Uloga zadnjeg mosta je da prenese snagu motora, koju dobija preko menjacke kutije, na zadnje - pogonske tockove. Zadnji most to obavIja pomoeu diferencijala, posebnog ureclaja koji

340

Ked aUlomobHa sa pogonofll flU prcdnje tockove, 1.1 pre nos snage spadaju (1) sklap mcnjaCidiferencijal. (2) unutrasnji homokineticki zglobovi. (3) pogonska vratila j (4) $poljni homokineticki zgiobovi.

11 prenosi snagu, dobijenu od kardanskog vratila, na pogonska vratila koja pokreeu pogonske tockove. Zbog cega je tu potreban diferencijal? Kada vozite pO pravom putu bez okretanja, oba zadnja pogonska tocka se kreeu istom brzinorn. Ali sta se desava kada skreeete? Ako razrnislite, shvatieete da se prilikom, na primer, zaokreta u desno toc-

[

p.' SISTEM ZA PRENOS SNAGE

kovi sa leve strane automobila prelaze mnoga duzi put od tockova sa desne strane automobila. Posta i leva i desna strana autamobila moraju da obave ovaj zaokret za isto vreme, to sledi da toekovi na levoj strani moraju da se obreu brie od onih na desnoj strani. Ovo ne predstavlja problem na prednjim tockovima (ako nisu pogonski prim. prev.) jer se oni obreu nezavismo jedan od drugag. Medutim sa zadnjim tockovima je drugi slucaj i to je one zbog eega je diferencijal neophodan. Diferencijal je tako konstruisan da ee se, bez obzira na koju stranu skreeete automobilom, spoljni taekovi u krivini kretati brie od unutrasnjih, a da ee se pritom snaga motora i dalje prenositi na njih.

Automobili sa pogonom na prednje tockove

Automobili sa pogonom na prednje tockove (prednjom vueom) bitno se razlikuju od konvencionalnih automobila sa pogo nom na zadnje toekove jer kod njih u prenosu snage nema kardanskog vratila, 'kardanskih zglobova i zadnjeg mosta. Kod njih su prednji tockovi pogonski. tamo gde se nalazi i motor i zbog toga imaju kvaCilo i kutiju menjaea (iii autamatski menjae) u istam sklopu sa diferencijalom, prednja pogonska vratila diferencijala i leiajeve. Snaga se prenosi na prednje taekave pomoeu dva pogonska vratila (zovu se i poluosovine) na kojima se ne nalaze kardanski, vee spoljni i unutrasnji homokineticki 341


®

Kod automobiJa sa pogonom nu prednje tockove za prenos ~nage sa sklopa mcnjaCJdiferencijaJ na wckove korjste se unutrasnji (1) i spoljni (2) homokineticki zg!obovi.

zglobovi. Konvencionalni kardanski zglobovi mogu izazvati ciklicne vibracije i neravnomernu brzinu obrtanja ako se okrecu pri otklonu od ose vecem od 7 iIi 8 stepeni. Ovo inace ne predstavlja nikakav problem kod veCine vozila sa pogonom na zadnje tockove, ali kod vozila sa prednjom vueom gde prednji toekavi sluze i za upravljanje, a to znati da se spoljni zglobovi koji se nalaze uz . tockove moraju pokretati u okviru velikog opsega' ugla zakretanja. Zbog toga se koriste homo kineticki zglobovi koji obezbeduju ravnomerno rotaci-

ono kretanje bez obzira na ugao za koji su zgJobovi zakrenuti. Ovo va;'i i za unutrasnje zglobove jer su pogonska vratila relativno kratka, a pritom njihov spoljni kraj ima veliki hod navise i nanize jer prati hod ogibljenja. Obican kardanski zglob bi u takvoj situaciji mogao da izazove jake vibracije, pa se i na unutrasnjoj strani pogonskih vratila (poluosovina) koristi homokineticki zglob. U sledecem odeljku ovog poglavlja data su uputstva kao i instrukcije koje ce yam pomoCi pri odrzavanju del ova sistema za pre nos snage.

342

"


Kvacilo I

Alat i materijal

• • • • • ., • • • •

Kljucevi Klesta Otvoreni kljucevi Lenjir Vodica Moment kljuc B1okovi za 'podupiranje tocka Dizalica i sigurnosna postolja Penetrirajuee ulje Dizalica za menjac, iaba dizaliea iii podna dizalica

onog tipa~ je povezano sa pedalom kvaCila koja se nalazi u kabini kod vozaca.

Sklop kvacila se sastoji od cetiri osnovna dela: zamajae koji je zavrtnjima pricvrscen na radilieu motora; frikeiona ploca ili lamela koja klizi duz aksijalnih zlebova ulazne (spojnieke) 'osovine menjaea; sklop potisne ploce koje se nalazi povrh lamele i koja je zavrtnjima prii'vrseena po obodu spoljne iviee zamajca; i pedale i njene mehanicke iii hidraulicne veze koja omogucuje vozaeu da po potrebi ukljucuje iii iskljueuje kvacih Kada motor radi on prenosi abrtno kretanje, odnosno momenat, prcko radiliee no zamajac, Da bi se automobil pokrenuo ovaj obrtni mamenat se mora preneti na ulaznu (spojnieku) osovinu menjaca, To se postiie preko frikeione ploce »lamele« koja je c:vrsto pritisnuta uz zamajac i okreee se zajedno sa njim, Sa druge strane lamela je vezana na aksijalne zlebove ulazne osovine i prenosi obrtno kretanje (obrtni momenat motora) sa zamajca na ulaznu (spojnieku) osovinu i dalje na menjae, Kada vozac skine nogu sa pedale kvaCila, kvacilo je ukljuceno i lamela je cvrsto stisnuta izmedu zamajca i potisne ploce, Lamelu uz zamajae pritiska sila opruga sa sklopa potisne ploee (korpe), Kadavozae pritisne pedalu kvaCila, potisni lezaj (koji je dec veze izmedu pedale i kvaCila) se kreee

potrebna je da se nn potisnu ploeu deluje silom opruga veeom od 5000 N, Nedovoljna sila opruga izaziva gubitak snage jer onda lamela ne moie de prihvati ukupan obrtni momenat sa motora, Kvaeilo koje proklizava izazvace pregrevanje, a vremenom i kYaT kvaCila, Kada je kvaeilo ukljuceno lamela je pritisnuta i obrce se zajedno sa zamajeem i sklopom potisne ploce, Celokupan obrtni momenat motora seprenosi preko lame Ie na ulazno vratilo menjaea, Obrtni momenat se prihvata na obloge lamele i prenosi na glavCinu koja je aksijalnim ilebovima povezana sa ulaznim vratilom menjaea, Obloge lamele su naCinjene od azbesta dugih vlakana i bakra (iIi drugih smesa sa metaloml, Ove obloge su iste debljine i otpornosti kao i koeione obloge, Glavcina na koju se postav ljaju obloge saddi i uredaj za amortizaeiju i uredaj prigusenje torzionih vibraeija, Uredaj za amortizaeiju, koji se nalazi izmedu dye obloge, omogucuje mekano ukljuCivanje i spreeava zveeanje kvaeila, Uredaj za prigusenje torzionih vibracija, koji se nalazi blize eentru glavCine, apsorbuje torzione vibraeije radiliee i sprecava njihovo sirenje na menjae,

vaCilo kod klasicnog menjaea predstavlja spoj izmedu motora i zupeanika preko kojih se pokreee automobiL Ono je tako konstruisano da ukljucuje iii iskljueuje pre nos snage sa jednog dela na drugi -

U

ovom slucaju sa

motora na menjae, KvaCilo, koje je uredaj frikei-

L

ravnomerno.

Danas se kod automobila Sreell dva tip a sklopa potisne ploce kvacila, Jedan je sa spiralnim oprugama a drugi sa oprugom II oblikll dijafragme, Njihova osnovna namena je medlltim ista, Sklop potisne ploce se sastoji od jedne iii vise opruga, same potisne ploce, pipaka iIi poluga za popustanje i poklopca, Delovi se nalaze ispod poklopca koji je zavrtnjima prievrscen za zamajae. Ovaj sklop se obrce zajedno sa zamajcem, Kada je kvaCilo llkljuceno potisne opruge potiskuju potisnu ploeu prema zamajcu, pritiskujuCi pritom lamelu, Ove opruge moraju biti dovoljna jake da pritisnu lamelu uz zamajac i prenesu obrtni momenat pri svim putnim brzinama, Da bi

Kmehanicki

I

prema polugama iii »pipeima" potisne ploee, Ovo kretanje vraca nazad sklop potisne ploce, i sabija opruge sklopa, Kada prestane dejstvo opruga, lamela se okreoe slobodno i nezavisno od obrtanja zamajca i vrlo brza se zaustavi izmedu zamajca i potisne ploee, Kada vozac pusti pedalu potisni leiaj se vraea nazad, cime se oslobadaju pipci potisne ploee, Opruge potisne ploee opet pritiskaju potisnu plocu, a ova lamelu u sendvic izmedu nje i zamajea, Ovaj sistem je jednostavan ali efikasan, Pritiskarn noge na pedalu vozar maze regulisati brzinu spajanja kvaCila tako da spajanje bude glatko i

se lamela ddala cvrsto stisnuta uz zamajac

343

~---

,--------

SISTEM ZA PRE NOS SNAGE

Tipicni de!ovi kvacila. (1) viijuska kvaciia, (2) polisni idaj, (3) polisna plota i poklopac. (4) frikciona ploea iii lameia, (5) zamajac i (6) prednji Jeiaj ulazne osovine menjaca.

Centralni deo glavcine ima na sebi aksijalne zle- ' bove preko kojih prenosi obrtni momenat motora na ulazno vratilo menjaea,

Podesavanje hacila Pedala kvacila je preko prenosnog mehanizma vezana sa potisnim lezajem tako da se pritiskom na pedalu kvaCila potisnim lezajem pritiskuju pipei koji iskljueuju kvaCilo, Odreden prazan hod pedale kvaeila (ne manje od 15, i ne vise od 25 mm) je neophodan da bi se kompenzovalo trosenje obloga kvaCila i da bi se izbeglo proklizavanje, Izmedu potisnog lezaja i pipaka mora se

obezbediti pravilan zazor. Kada se usled trosenja obloga lamele pipci vrate unazad prema potisnom lezaju, onda nestane zazor (odnosno prazan hod) i mora se vrsiti podesavanje. Pri podesavanju preporucuje se da prazan hod bude 20 mm na pedali. Napomena: Kod nekih vozila sa automatskim podesavanjem kvaCila sistem za podesavanje je tako izveden da nema praznog hoda. Uredaj za podesavanje stalno odrzava odreden napon koji drzi potisni lezaj u blagom kontaktu sa polugama potisne ploce iIi sa pipeima, Pedala kvacila koja nije pravilno poddena izaziva neravnomeran fad kvaCila, ubrzano trosenje, pregrevanje i kvar kvaCila, K vaCilo se podesava iz dva razloga, Prvi, jer omogucava potpuno odvaja-

''.;

344

i


nje kvacila, i drugi jer omogucava ravnomerno trosenje obe strane obloga kvaCila. Zazor pedale kvaCila je neophodan da bi se omoguCilo lako menjanje brzina bez krcanja zupcanika. Ovde je orikazano nekoliko metoda za podesavanje praznog hoda pedale kvaCila, u zavisnosti od tipa

automobila i od toga da Ii je veza kvacila meha- . nicka iii hidraulicka. Na mnogim vozilima sa pogonom na prednje tockove nije potrebno podesavanje slobodnog hoda pedale kvaCila zbog toga ,to sarna pedala ima uredaj za automatsko podesavanje slobodnog

\

\~~®

i·

I

tQ:~~~gt;:.~ --' IIII

,) I

(]) Delovi tipicnog KvaCila (1) potisni leiaj, (2) poluge potisne piece (pipei), (3) potisna ploca, (4) plota kvacila (!ame!a), (5) opruga potisne place, (6) zamajac, (7) deo 7.(1 poddavanje i (8) slobodan (prazan) hod kvaeila. Prazan hod se obicno podesava na eko 20 mm, ali moie da bude razliCit u zavisnosti od lipa vozila.

345

)---

::>,::> I t:M £.A I-'IU:NU::i ::iNAGE

Ova slika prikazuje samopodesavajuce kvaCilo koje se sas(oji od (1) celicnog uzeta, (2) yodice za podesavanjc, (3) pricvrsnog bloka i (4) opruge.

hoda. Jedna opruga dr;:i stalno mehanizam za podesavanje slobodnog hod a pod malim naponom. Kada se pedala kvaCila pritisne i pusti, nazubljena kandza prihvata sklop vodice eelienog uzeta, i zateze gao .

kabine vozila. Kraj te poluge je vezan sa potisnom polugom na osovini prenosnika.

Mehanicka veza izmedu pedale i kvacila

3. Podmazite penetrirajuCim uljem sklop za podesavanje.

Za vozita sa mehaniekom vezom izmedu pedale i kvaCila koristi se sledeCi postupak. 1. POdignite poklopac motomog prostora i pronadite potisnu polugu pedale kvaCila koja prolazi kroz pregradni zid izmedu motomog prostora i

346

2. Odvojite kleStima povratnu oprugu peciale kvaCila, koja se nalazi iIi na prenosniku iIi na pregradnom zidu.

4. Okrecite samokoeeeu navrtku za podesavanje pomoeu kljuea, drzeCi pritom potisnu polugu. Pomeranjem navrtke za podeSavanje prema zadnjem delu automobila prazan hod pedale kvatila se smanjuje. Slobodan hod se poveeava porn era-


I I

-~ \

\ ®

®

I

Ked nekih aUlomobila, kao 5tO su kombi voziJa i laki kamioni, mehanicka veza bacHa iroa dve navrtke (1) za podeil3vanje pomocu kejih se menja hod pedalc. ovcle su prikazani i (2) potisna poiuga, (3) usica za spajanjC, (4) poluge pn::tvaraea, (5) povratna opruga, (6) pretvarac, (7) potisna poluga i (8) vi!juska bacHa.

njem navrtke za podesavanje prema prednjem delu automobila. Napomena: Kod nekih vozila neophodno je podiCi vozilo da bi se prislo sklopu za pOdeSavanje. Kod nekih automobila postoje dye navrtke za

podesavanje. U tom slucaju podesavanje slobodnog hoda se vrsi na sledeCi nacin. A. Otpustite pomocu kljuca navrtke sa obe strane usica za spajanje. 347

®

®

Tipicne kompOnenlC hidraulicnog kvaCila. (1) kEn, (2) viljuska, (3) navrtka Z8 poddavanje. (4) kontra navrtka, (5) potj5n~ poluga, (6) stitnik, (7) venti! Z8 OdUSktl, (8) hidraulieni vod, (9) gJavni cilindar i (10) povnHna opruga. Da bi se podesia prazan hod pedalc moraju se otpustiti kontra navrtka i navrtka za podeSavanje.

B. Odvojite svaku od navrtki bar za 5 mm od lisica.

C. Postavite kontra navrtke i pomerite polugu pretvaraca i usicu napred (pre rna prednjem delu automobila) dok ne osetite otpor. To je tacka u kojoj potisni letaj dodiruje poluge za popustanje potisne place (pipke). D. Drzed palugu pretvaraca u prednjem polohju okreCite navrtku koja se nalazi prema pregradnom zidu tako da dodirne usicu. Ovim se pedala kvaCila drzi pritisnuta uz granicnik.

E. Vratite navrtku za cetiri kruga.

F. Dok je kontra navrtka u ovom polozaju zategnite cvrsto drugu navrtku uz usice.

5. Postavite povratnu oprugu pedale kvaCila. 6. Pritisnite pedalu kvaCila prstom, a pored nje postavite lenjir. Prazan hod mora biti oko 20 mm, ne manji od 15 mm i ne ved od 25 mm. Ako prazan hod nije~ ovom opsegu ponavite taeke od 2 do 5. Upozorenje: Ako i posle nekoliko poku.faja ne


r

I

mozete da padesite prazan hod kvacila, onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila, istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Aka je takav slucaj, konsultujte mehanicara. 7. UkljuCite motor.

8. Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite rucnu kocnicu. 9, Dok motor radi, ukljucite i iskljuCite kvacilo nekoliko puta.

prazan hod nije u ovom opsegu ponoyite tacke od 5 do 7. Upozorenje: Aka i posle nekoliko pokuSaja ne moiete da podesite prazan hod kvacila, onda je moguce da je iskrivljena veza izmedu pedale i kvaCila, istrosena lamela iii neki drugi problem u samom kvacilu. Ako je taka v slucaj, konsultujte mehanicara.

8. Spustite automobil sa dizalice, odnosno postolja prema tackama 1 i 2, sarno obrnutim redosledorn. 9. UkljuCite motor.

10. Ponovo proverite podesenost praznog hoda.

11. Izvezite automobil na probnu voznju i ponovo proverite podesenost praznog hoda kvaGila.

10, Menjac postavite u neutral an polozaj i povucite ruenu kocnieu. UkljuCite i iskljueite kyaCilo nekoliko puta.

11. Ponovo proverite podesenost praznog hoda, Hidraulicka veza izmedu pedale i kvacila

Kod vozila sa hidraulicnom vezom izmeclu pedale i kvacila prazan hod se podesava na sledeCi nacin.

12. Izvezite automobil na probnu voznju i po novo proverite podeSenost praznog hoda kvaClla. Zamena kvacila

1. Postavite blokove iza zadnjih toCkova. Podignite prednji deo auto mobil a dizalicorn, postavite dva postolja i ucvrstite ih ispod sasije. ?

3, Pronaclite gde se nalaze poluga i prenosnik pedale kvaCila, viljuska kyacila i potisna poluga viljuske kvacila. 4. Podrnazite sklop za podesavanje penetrirajuCirn uljern, 5. Otpustite kontra navrtku pomoeu kljuca i pomerite navrtku za podesavanje tako da skratite odnosno produZite potisnu polugu, Prazan hod pedale kvaCila se poveeava kada se duzina potisne po luge smanjuje. Prazan hod pedale kvaCila se srnanjuje kada se duzina potisne poluge povecava. 6. Posto ste zavrsili sa podesavanjern, pritegnite kontra navrtku yodeGi pritom racuna da ne promenite duzinu potisne poluge. 7. Pritisnite pedalu kyaCila prstom, a pored nje postayite lenjir. Prazan hod mora biti oko 20 mm, ne manji od 15 mm i ne veGi od 25 mm. Ako

l_-... . :._--'-,_ .___ ,_~_.

Ako kvacilo zveCi, trese iii proklizava, a podesavanje praznog hoda kvaeila ne pomaze da se problem resi, onda je verovatno vreme da se kvaeilo zameni. Zamena kvaCila spada u ozbiljne zahvate na automobilu, ali je u okviru mogucnosti spretnog lTIehanicara amatera. Kod vozi!a sa pogonom na zadnje toekove, osnovni posao je u tome da se odvoji kardansko vratilo, postave oslonci ispod motora i skine menjae sa zvonom, Zatim se skidaju potisna ploea i !amela sa zamajca. Ako kvacilo proklizava zbog eurenja ulja po frikcionirn povrsinama (oblogama) onda je neophodno zameniti lamelu. Potisnu ploeu ne morate menjati, ali se preporueuje zamena potisnog lezaja. Izvor curenja ulja se mora uoCiti i kvar otkloniti pre ugradnje nove lame!e, U suprotnorn, isti problem ee se javiti vee posle nekoliko stotina kilometara. Ulje u ovom slucaju rnoze da curi sa jednog od sledeea dva mesta: zadnji zaptivniprsten radilice iii zaptivni prsten ulaznog vratila menjaea, odnosno rnenjacai diferencijala, Ako uoCite da bilo koji od pornenutih zaptivnih prstenova pusta ulje, zamenite gao U tom slueaju preporucuje se obrada zamajea i zamena leZaja ulaznog vratila koji se nalazi na zadnjem kraju radilice. 349


U ovim slut
!'

.

II 1/

.IV .rr

i··· '// JI /!, I

..•

Da bi proveriJi da Ii je povrSina zamajca gliltka i myna postavite !cnjir na zamajac. Odstupanja ne treba da budu veta od 0.1 mm.

350

,


~!

( I

I,

Kod vozila sa pogonom na prednje toekove ovaj zadatak je mnogo slozeniji zbog polozaja komponenata sistema za pre nos snage. Da biste skinuli menjae/difereneijal neophodno je da prethndno skinete oba orednia toeka. odvoiite oba p~gonska vratila (pOluosDvine) od glaveba toekova i skinite poluosovine. Tada moiete da odvojite zavrtnje koji drze menjaCldifereneijal na motoru, skinuti· nos ace i ukloniti menjae/diferencijal. Kod velikog broja automobila sa pogonom na prednje toekove motor se mora prihvatiti odozgo pomoeu dizaliee iIi sipkom koja se postavi izmedu blatobrana. . Posto se procedure skidanja i ugradnje uveliko razlikuju od vozila do vozila, preporueujemo vam da potrazite radionieki servisni priruenik radi speeifienih detalja. Ovde vam medutim mozemo prikazati neke opste greske koje treba da izbegnete. • Uvek proverite u kakvom su stanju povrsina zamajea i povrsina potisne ploee (ako se ponovo ugraduje) i da Ii ima ureza, napuklina, zlebova ili prskotina. Male neravnine neee uticati na rad nove lamele, ali taeke koje su glazirane, iii veCi zlebovi i pukotine hoee. U tom slucaju morate odneti zamajae ilili potisnu. plocu na masinsku obradu u specijalizovanu radionieu. Trosak obieno nije veliki. a rezultat moie u mnogome da popravi rad i vek trajanja ugradenog kvaCiia. Ono sto se masinskom obradom ne moie popraviti su velike pukotine. Ako primetite velike pukotine, bilo na zamajcu iIi na potisnoj ploei, dec se mora zameniti. Pukotine slabe materijal i pri vecem broju obrtaja moie doCi do raspadanja dela. • Prilikom skidanja zamajea i potisne ploee obeleiite medusobni poloiaj komponenata probojeem iii kredom. Mnogi motori su posebno uravnoteieni tako da medusobni polozaj zamajea i, ponekad cak i takvog dela kao sto je potisna ploea, u odnosu na radilieu moie poremetiti uravnotezenost motora. Ako ne obratite paznju na ovakve detalje i ugradite zamajac u pogresan polozaj u odnosu na radilicu, time moiete poremetiti uravnotezenost motora i izazvati neugodne i verovatno stetne vibraeije. Obavezno zategnite zavrtnjeve zamajea moment kljueem i momentom koji propisuje proizvodae automobila. • Prilikom zamene kvatila preporueuje se i zamena potisnog leiaja i lezaja ulaznog vratila menjaea. Proverite momenat kojim se zateiu zavrtnji na zamajcu. • Pre stezanja potisne ploee centrirajte lamelu pomoeu alata za eentriranje. Na ovaj natin olaksacete postavljanje ulaznog vratila menjaea kroz lamelu pri sklapanju. Potisna ploea se mora rav-

nomerno pritegnuti metodom unakrsnog zatezanja, kako ne bi doslo do deformaeije iii krivljenja poklopea. • Pri ugradnji menjaea kod automobila sa pogonom na zadnie toekove, ne dozvolite da menjae visi na ulaznom vratilu kada je postavljeno u glavtinu lamele. Time se lako moze iskriviti glaveina, sto izaziva uvijanje lamele, koje ee ometati pravilno odvajanje. • Po ugradnji menjaealdiferencijala proverite nivo ulja i dolijte ako je potrebno. Samo ovim mozete ustedeti trosak zamene menjaeaJdiferencijala u slueaju ako je ostao bez ulja za podmazivanje. • Kod vozila kod kojih je veza izmedu pedale i kvaCila hidraulicna, ovo je pravi trenutak za zamenu ulja i ispiranje hidraulicnog sistema.

Mehanicki menjac Alat i materijal

• • • • • • •

Blokovi za podupiranje toeka Dizalica i sigurnosna postolj a Kljueevi Krpe Litijumska mast za podmazivanje Dizalica za menjae, zaba dizaliea Izvlakae

odeljku "Kvaeilo« objasnili smo kako se veliki obrtni moment motora prenosi preko sklopa kvatila na ulazno vratilo menjaea. Ovaj moment je dovoljan da pokreee jedno iii vise vratila, tj. da pokrece pogonske toekove" U ovom i ostalim odeljeima ovog poglavlja svako pominjanje obrtnog momenta odncsi se na snagu motcra koja preko vratila i zupeanika pOkreee pogonske tockove napred iii nazad. I pored toga sto motor pOkrece automobil, njemu je potrebna pomoe da bi obezbedio potreban obrtni momenat i zadovoljio slozene uslove stalnih promena nagiba puta, optereeenja i brzine kretanja automobila. Ovu po mOe motoru pruzaju sklopovi i uredaji koji mogu da poveeaju obrtni moment motora.

U

351

1


'j

@ Tipitan izg!ed unutrasnjosti cetvorostepenog menjacaldifercncijala ked automobila sa pogonom na prednje totkove. (1) ulazno vratilo, (2) zuptanici CClvrte brzine (3) pomocni snop zuptanika, (4) zupcanici [reee brzine, (5) zupeanici druge brzine, (6) zupcanik hada unazad. (7) pomocni zupcanik hada unazad, (8) zupcanici prve brzine. (9) izlazna pogonska \Tati!a (po!uosovine), (19) zaptivni prsten diferencijala, (ll) vcliki zupcanik diferencijala, (I2) koCioni prstcnovi uredaja za sinhronizaciju prve/druge brzine, (13) g!avCina (telo) sinhrona tretd cetvrte brzine, (14) prsten sinhrona trece/cetvrte brzine i (15) mali zupcanik diferencijala,

352

I

~

l , i

:..


J edan od takvih uredaja je i menjae. Vozat kontrolise obrtni moment pomocu pedale kvaCila i rueice menjaca. NajveCi broj menjaea ima najmanje tri stepena prenosa za voznju (hod). unapred i jedan za hod unazad. Neki sportskl 111 automoblh vlsoklh performansL kao i automobili koji imaju male motore, imaju menjaee sa eetiri iIi pet stepena

pr~~~j~Ci su opremljeni razlieitim uredajima koji omogucuju duzi radni vek i tisi rad. Jedan od takvih je uredaj za sinhronizaeiju koji omogucuje da zupcanici u svakom stcpenu prenosa za voznju u napred imaju stalno spojene zupeanike, sto omogucuje glatku promenu stcpena prenosa, bez kreanja i struganja. Sledi opis osnovnih funkeija menjaea. SLOBODAN (PRAZAN) HOD. Prazan hod zupeanika je onda kada je prekinut prenos

Sada bi trebalo da Yam bude jasno na koji natin mogu da se koriste zupeaniei kako bi omoguCili da se motor okrece pri vecem broju obrtaja nego izlazno vratilo menjaea i pogonska vratila, i da isrovremeno obezbedi vecu -snagu. Time se omo-

gucuje da vozilo krece sa mesta glatko i lagano bez gasenja motora. lako se menjati razlikuju po konstrukeiji, vecina omogucava prenosni odnos od 3.5:1 u prvom stepenu prenosa, i 1: 1 u direktnom stepenu prenosa. Sredstva pomocu kojih se vrsi promena stepena prenosa kod klasicnog menjaca su u veCini sluca-

jeva ista. Medutim, r"spored stepena prenosa nije uvek isti. Klasiean menjae je vrlo otporan i trajan mehan;"am. Ako se njime rukuje pravilno, on moze da traje isto toliko koliko i svaki drugi deo pogonskog mehanizma.

momenta izmedu ukljucenog kvacila i menjaca.

Time se omogucava da motor radi ada se, i pored toga sto je kvaeilo ukljueeno, pogonski toekovi ne pokrecu. PRVI STEPEN PRENOSA (PRVA BRZINA). Ovaj stepen prenosa. odnosno brzina, je potreban kada motor treba da ima veliki broj obrtaja, a da se automobil krece vrlo sporo. Pogonski tockovi se okrccu vrIo sporo ali sa veli-

kom snagom. Uvecanje momenta u menjaeu, pri ovom stepenu prenosa je obiono 3,5 prema 1. Ovaj odnos znaei da se motor okrene za tri i po obrtaja da bi se izlazno vratilo menjaea okrenulo za jedan obrtaj. . DRUGI I TREeI STEPEN PRENOSA (DRUGA I TRECA BRZINA). Kada vozae odabere jednu od ovih brzina uvecanje obrtnog momenta je 3 odnosno 2 prema 1. DIREKTAN STEP EN PRENOSA (CETVRTA BRZINA). Kada vozae ubaei u eetvrtu brzinu, broj obrtaja izlaznog vratila menjaea je jednak broju obrtaja motora. Zbog toga se ovaj stepen prenosa zove i direktan. Kod nekih vozila postoji i visok stepen prenosa koji daje veti broj obrtaja na izlazu iz menjaea nego sto ima na izlazu iz motora. U tom slucaju (obieno je to peta brzina ili tzv. stedna brzina) smanjuje se potrosnja goriva i broj obrtaja motora. HOD UNAZAD. Kada vozae ubaei ruCieu menjaea u polozaj za hod unazad, menjae menja smer okretanja izlaznog vratila tako da se i pogonski toekovi okrecu u obrnutom smeru, odnosno unazad. Obicno je prenosni odnos hoda unazad priblizno isti kao kod prvog stepena prenosa (3.5:1).

------------

.. - .. ~-

K varovi mehanickog menjaca

NajeeSCi kvarovi menjaea su sledeCi. •

Bucni zupcanici - Megu biti znak da su

zupeaniei osteceni iIi pohabani, da je caura osovine pohabana iIi da je nivo ulja u menjacu nizak. Ako je nivo ulja u menjaeu dovoljan, iii aka se dolivanjem ulja buka ne smanjuje, onda je verovatno potreban generalni rement rnenjaca (sto je

posao za profesionalca) iIi zamena. • Tesko prebaeivanje - Kvaeilo koje ne odvaja dovoljno, iIi !amela koja zaglavljuje na ulaznoj osovini menjaca, mogu izazvati otezanu promenu

stepena prenosa, kao uostalom i eelitno uze iIi veza izmedu pedale i kvaCila - koja je iskrivljena. pogreSno podesena iIi korodirala. Otezana promena stepena prenosa moze biti jos veci problem kod vozila sa pogonom na prednje toekove, jer veCina takvih vozila ima par uzadi pomocu kojih su spojeni menjae i ruciea menjaea. Unutar uiadi Se moze razviti korozija koja izaziva zapinjanje i blokiranje. Promena stepena prenosa moze biti otehna ako je uze labavo iIi otpusteno. U takvim slueajevima jedini lek je da prvo pogledate vezu izmedu pedale i kvaeila, da proverite da Ii je kvaCilo dobro podeseno i zatim da proverite vezu izmedu fueice i menjaca, taka sto cete privreme no odvojiti vezu na menjaeu, odnosno menjaeuJdifereneijalu.· Penetrirajuce ulje iIi grafitno mazivo moze ponekad da »razradi" uiad koja zapinju, a bela (litijumska) mast je dobra za podmazivanje mehanieke veze. • Zupeaniei struiu pri promeni stepena prenosa - Ako ova situacija nastaje sarno pri promeni


Zamena menjaca - vozila sa pogonom na zadnje tockove Remont menjaea je operaeija koja zahteva profesionalnu obuku i specijalni alat, ali je zamena neispravnog menjaea menjaeem sa otpada eesto najekonomieniji naein popravke, a to moiete uraditi i sami. Ovo je teiak posao jer je menjae obieno teiak izmedu 30 i 60 kilograma. Moiete pozajmiti dizalieu za menjae kako biste spustanje i pOdizanje menjaea mogli da obavite i sami, ali se to moie obaviti i obienom iaba dizalieom. Osobenosti u vezi zamene menjaea mogu varirati od automobila do automobila, ali osnovni redosled je sledeCi. 1. Aktivirajte ruenu koenieu i postavite blokove pod zadnje toekove automobila.

\ Nivo uJja u kiasicnom menjatu mozete proveriti taka sto stavilC kaiiprst U otvor za dolivanje. Ako [livo ulja nije vise od 10 mm i~pod OIvora za dOlivanje. onda ga im3 dovoljno.

odredenog stepena prenosa onda je verovatno u pitanju zupeanik sinhronog prstena u menjacu. Da bi se ova otklonilo potreban je remont iIi zamena menjaea. Ako zupeaniei kree pri promeni bilo kog stepena prenosa iii Ii aka se promena stepena prenosa vriii otezanD, enda je najverovatnije da je lamela kvatila zaglavila iIi da ne razdvaja . • Gubitak brzine - Ako menjae ne radi u odredenom stepenu prenosa, onda maze biti u pitanju kvar veze izmedu ruCiee i menjaea. Proverite da Ii su spojevi labavi iIi pogresno podeseni. Ponekad se mala osoviniea iIi podloska razlabave, sto sprccava vezu izmedu menjaca i [ucice da prebaei u ieljeni stepen prenosa. Ali ako je veza izmedu rueiee i menjaea u redu, to znati da je u menjaeu nastao ozbiljan kvar. Radi otklanjanja kvara bice potreban remont iIi zamena sklopa . • Menjae iskaee iz stepena prenosa - Ponekad se ova desava zbog toga sto podesenost veze izmedu menjaea i ruCiee nije odgovarajuca, ali se moie dogoditi zbog lose sposobnosti motara i menjaea, zbog pohabanih iIi otpustenih viljuski u menjacu. Pokusajte sa podesavanjem veze pre nego sto pristupite remontu iIi zameni menjaea.

2. Podignite automobil i postavite slgurnosne oslonee. 3. Odvojite zadnji kardanski zglob sa difereneijala i izvueite kardansko vratilo iz menjaea (ono se moze izvuCi ako se skine zadnji kardanski zglob). Ako automobil ima leiaj i na sredini kardana, onda morate prethodno da oslobodite no sac tog lezaja. 4. Odvojite eelieno uze brzinometra, veze rueiee menjaea i sve ostale provodnike sa menjaeo. 5. Poduprite pomocu raspolohve dizalice motor, iIi zvona menjaca, a zatim odvrnite zavrtnje nosaeo menjaea. Podignite malo dizalieom i motor i menjae, da bi ste rasteretili nosaee menjaea, a zatim uklonite nosaee sa sasije. 6. Uklonite zavrtnje koji povezuju menjae sa zvonolU.

"7. A sad a teii deo posla. Aka nemate dizalieu za menjae, and a yam mora pomoCi prijatelj koji ce sa varna drzati menjae, dok ga pazljivo ne skinete sa zvona. Nemojte dozvoliti da menjae visi na ulaznom vratilu, dok je one u glaveini !amele kvaeila, deformisacete lamelu. Spustite menjac i izvucite ga ispod automobila. 8. Pre nego sto pristupite ugradnji menjaea prvo proverite da Ii je onaj koji ugradujete isti kao vas stari menjae. Vaino je i da su oba iste duiine, kao "i da su svi otvori za zavrtnje u istom polozaju. Zatim ugradite menjae prema gore datom uputstvu, ali, obmutim redosledom.

r

354 ", J""""""r

"

,

._.-----"

i"-i-

."


! i

-~

Vezu izmedu rucice i mcnjaea, izvedenu pOrnOCll celicnih uiadi podesite tako sto rucicu menjata postavite u prvi stepen prenosa a zatim skinele zaslitnu gurrm sa ruelee. Ubacite burgiju od 4 mm u otvore za poravnavanje (1) i time blokirajte rucicu menjaca u prvom stepenu prenasa. Odvrnite na menjacll navrtke za blokiranje (2), a zatirn povucite osovinu selektora (3) prerna unutra sve dok ne osetite

i

'lb!

9. Pre nego sto po novo postavite kardansko vratile prove rite da Ii kardanski zglobovi imaju veliki zazor (sada je pravi trenutak da ih zamenite ako nisu u redu) i podmazite ih ako imaju mazalicu.

mlpetost opruge. Zakrenite polugu mcnjaca (4) do kraja u smeru obrnutom cd smera kazaljke na satu. Zategnite navrtke za blokiranje a pritom blago povlaCite po!ugu mc-njaea da otklonite praZ::lfl hod uieta. Izvadite burgiju i navucite zastitnu gumu. Na Crteiu (5) je prikazan detalian izgled prirubnog dela uzeta.

10. Posto ste sve vratili na mesto, prove rite nivo ulja u menjacu na sledeCi nacin. Odvrnite bocni cep za dolivanje ulja. Nivo ulja treba da bude ako 10 mm ispod nivoa otvora za dolivanje. U veCinu


! klasicnih menjaca sipa se ulje za zupcanike 80-90 W, ali taj podatak proverite u uputstvu. Zamena menjaca/diferencijala - vozila sa pogonom' na prednje tockove

Ovo je tezi posao nego zamena klasienog menjaea kod automobila sa pogonom na zadnje toekove,

jer se u ovom slucaju mora rastaviti ogibljenje prednjih toekova. I u ovom slueaju detalji se razlikuju od model a do modela, ali je osnovni redosled radnji siedeCi. (Nap omena: Vise detalja je dato U odeljku "Zamena pogonskih vratila kod vozila sa pogo nom na prednje tockove).

~

1

I

1. Povucite ruenu kocnicu i blokirajte zadnje toc-

'I

.i

:~

-1,

Pri zameni menjacafdiferencijala kod vozila sa pogonom na prcdnje totkove obieoo je potrebno skinuti nekoliko vijaka za pricvfsCivanje. Neki od vijaka se mogu montirali sa sirane matora. i zbog toga proverile njihov raspored u prirucniku pre nego 510 pocnete sa skidanjem menjacaldifercncijala.

356

= -----------------------------


r kove vozila_ Otpustite navrtke na glavCinama vratila, na oba prednja taeka, kao i sye navrtke na rukaveima. 2. Podignite prednji dec automobila i postavite oslonee. Ne postavljajte oslonee pod elemente prednjeg vesanja, menjaC/difereneijal iii nosae motora. 3. Skinite prednje toekove. 4. Skinite obe navrtke sa glavCina prednjih vra· tila. 5. Odvojite donji kraj spone volana sa rukavea toeka. Kod nekih auto mobil a za stezanje se kori· sti zavrtanj, dok se kod drugih skida navrtka. U nekim slueajeyima je neophodno da se koristi izvlakae kraja spone, ako je nemoguce odvojiti je pomocu poluge. 6. Kod nekih automobila potrebno je skinuti i prednji stabiIizator da bi Se obezbedio prostor za rad kod skidanja krajeva spone i rukavea. 7. Odvojite spoljni kraj poluosovine od glavCine rukayea. Da biste ovo izveli moze vam biti potreban izvlakae kako biste vratili poluosovinu kroz lezajeve u glavcini. 8. Kada ste oslobodili spoljni kraj poluosovine okaeite ga pomocu uzeta. iIi slieno, dok ne izva· dite unutrasnji kraj poluosovine iz menjaea/difereneijala. Kod nekih vozila unutrasnja strana poluosovine nije prievrscena (morate je izvuCi polugom). Kod drugih opet morate otpustiti zavrtnje. Na primer, kod prvib modela Chryslera, sa pogonom na prednje toekove, (1982) mora se ukloniti sigurnosni prsten u menjaeu/diferencijalu pre nego sto se skinu poluosovine. Radi prist up a ovim prstenovima mora se skin uti poklopae sa menjaeaJdifereneijala, i priei im pomocu klesta za skidanje sigurnosnih prstenova. Kod nekib automobila mora se skinuti i uze brzinomera. Ne vueite poluosovine pri skidanju da ne biste razdvojili unutrasnji dec homokinetiekog zgloba. 9. Posto ste uklonili poluosovine, odvrnite nosete zavrtnje menjaea/diferencijala. Kod nekib automobila potrebno je da prethodno poduprete motor. Za ovu svrhu moze vam posluziti dizaliea za motor, iIi par dasaka iii metalne sipke koje su oslonjene na blatobrane i za koje je prievrscen

lanae iii eelieno uze koje drii motor. Morate skinuti i vezu izmedu ruCice menjaca i menjaca, kao i sve provodnike koji su povezani sa ovim sklopom. Kod nekib vozila, kao sto su General Motors sa prednjim pogonom, i motor i menjae/ diferencijal leie na istom nosacu. Odvrtanjem eetiri zavrtnja skida se nosae, a sa njim i menjae/ difereneijal.

10. Posto ste obezbedili podupiraee motora i odvojili menjae/difereneijal od motora i nosaea, izvucite menjae/diferencijal iz motora i spustite ga sa sasije. Kod nekib vozila pri ovoj operaciji mora se skinuti ili otpustiti glavni nosac. 11. Pre nego sto ugradite menjae/diferencijal, prove rite da 1i je isti kao onaj koji je bio na vozilu. Svi otvori za zavrtnje, poloiaj elektropokretaca itd .. moraju biti na istom mestu. 12. Ugradite menjac/diferencijal prema navedenom uputstvu za skidanje, sarno obrnutim redosledom. 13. Pre nego sto ugradite poluosovine proverite stanje gumenih stitnika homokinetickih zglobova. Ako su ispucali iIi osteceni, zamenite ib.

14. Posto ste sve sklopili i prikljuCili, proverite nivo ulja u menjacu/difereneijalu tako sto cete skin uti eep za dolivanje ulja na kraju menjacaJ difereneijala. Nivo ulja mora biti oko 10 mm ispod nivoa otvora za doIivanje. Zahtevi za podmazivanjem razIikuju se od vozila do vozila, kod nekib se koristi ulje za zupeanike 80-90 W, kod drugib 10-40 W motorno ulje iIi ulje za automatske menjaee Dexron iJi tip F. Pre dosipanja proverite u prirueniku kakvo ulje se zabteva za mcnjac.

Automatski menjac utomatski menjae, pornocll hidrauIienog A sistema i pretvaraca obrtnog momenta, vrsi automatski prenos momenta od motora do pogonskib toekova. Automatski menjae, za razIiku od mehaniekog iIi ruenog, ima bidraulieki pogon. Pretvarae obrtnog momenta je sklop koji

357


Promena ulja i filtera

Alat i materijal

II • • • • • • • • • • • •

Napomena: Da bi se potpuno ispustilo ulje iz

Levak Blokovi za podupiranje toeka Dizalica i sigurnosna postolja Nasadni kljueevi i kratki nastavak Racva sa prikljuekom Strugae Odvijae Moment kljue Krpa koja ne ostavlja dlaCice Vlje za automatski menjae Posuda za ispustanje ulja Rastvarae Filter menjaea i zaptivka

kod ovog sistema vrsi onu ulogu koju kod mehanickog menjaca ima kvaCilo. Pretvarac obrtnog momenta iroa mogucnost da uveca moment koji razvija motor, sto nije slucaj ked mehanickog

menjaea.

S obzirom da

automatski menjae

reaguje na promenu pOlozaja pedale gas a i regu-

lise izlazni momenat menjaea, potreba za kvaei10m ne postoji. Kada se menjae jednom postavi u odreden stepen prenosa, vozae pritiskom na pedalu gasa povecava broj obrtaja motora, Cime se jednovremeno preko pretvaraca obrtnog momenta - veca snaga prenosi nQ menjac. Kada vozae smanji pritisak na pedalu gasa da bi smanjio broj obrtaja motora, pretvarae automatski smanjuje snagu koja se prenosi na menjae.

menjaea ono mora biti na normalnoj radnoj temperaturi, sto se postize voznjom automobila u trajanju od 15 do 20 minuta. Vlje i filter automatskog menjaea menjaju se na sledeCi naCin. 1. Postavite blokove iza zadnjih tack ova i povucite rucnu kocnicu. 2. Podignite prednji deo vozila.

3. Postavite par podmetaea ispod rama vozila, na sigurne tacke asIoTIca.

4. Stavite sud za ispustanje ulja ispod menjaea i pailjivo odvrnite - nemojte ski dati - zavrtnje koji prievrscuju korito menjaea. Za ovo ce yam biti potreban nasadni kljue, kratki nastavak i raeva. Napomena: Neki tipovi menjaea imaju cep za ispustanje ulja tako da se zamena ulja u menjaell vrsi na isti naCin kao i ispu5tanje ulja iz motora. lednostavno se kljueem skine eep za ispustanje ulja, ostavi se da ulje iscuri, eep i otvor oeisti krpom i ponovo postavi zavrtanj. Proverite II prirueniku da Ii automobil ima otvor za ispustanje ulja iz menjaea. Upozorenje: Prilikom ispustanja ulja IZ menjaca budite vrlo pailjivi. Vruce ulje iz menjaca moie naneti ozbiljne opekotine.

5. lednom rukom drZite karter automatskog menjaea. Drugom rukom pazljivo skinite sve zavrtnje osim onih koji prievrscuju prednji kraj kartera za kueiste menjaea. 6. Pazljivo spustite zadnji kraj kartera i ostavite da ulje iscuri u posudu za ispustanje ulja,

Uz razumnu negu automatski menjac ce dugo

trajati i biti u ispravnom stanju koliko i sam automobil. Posta je automatski menjae sklop koji se kontrolise pomocu hidraulike, potrebno odrzavanje menjaea u radnom stanju je prilicno jednostavno. Hidraulicka teenost (ulje) u menjacu se prlja i zagaduje i mora se menjati u odredenim

7. Po ispllstanju ulja skinite preostale zavrtnje i uklonite karter

intefvalima.

9. Operite karter eistim rastvaraeem, kao na primer kerozinom iii naftom, obr;site ga krpom kOj3 ne ostavlja dlaCice, i ostavite da se osusi na vazduhu.

Druge mere odrzavanja ukljueuju proveru nivoa ulja u automatskom menjaeu, zatezanje del ova koji se odvijaju usled normal nih vibracija i udara usled voznje, i eventualnu promenu vakuumskog uredaja ako dode do kvara membrane. Sledeca uputstva prikazuju postupak za odrZavanje jednog automatskog menjaea.

8. Pomocu strugaea uklonite saY materijal za zaptivanje sa kartera i kuCista menjaea.

10. Skinite stari filter. V nekim slueajevima potrebno je zameniti i zaptivku koja se nalaz; izmedu filtera ; menjaea. Neki filteri su prievrs-

358

---

-'---

:·1


Ncb automatski menjaci imaju tcp za ispustanje ulja. U takvom slucaju skinite kljucem cep, ostavite da ulje iscuri, obrisite i panova postavile j zatcgnite cep. Medutim, ked veCine menjaca -ulje se menja tako sto se odvrnu svi zavrtnji koji sluie za priCvrlCivanje kart era.

ceni pomocll uskocnih opruga. Drugi su pricvrsceni zavrtnjima, i u tom slucaju bite yam potre-

ban odvijae. 11. Ugradite novi filter prema uputstvu iz taeke 10, obrnutim redosledom. 12. Ako ste sa starim filterom skinuli i zaptivku, obavezno ugradite novu zaptivku sa novim filterom.

I

il

13. Postavite novu zaptivku kartera i pailjivo ga stavite na menjae. Napomena: Ne preporucuje se koriscenje bilo kog tipa zaptivne rnase, i to se mora izbeci. 14. Zategnite zavrtnje kartera moment kljucem na 15 do 20 Nm. Napomena: Da biste spreCiJi ostecenje kuCista i kartera uve k koristite moment kljuc i postujte redosled zatezanja zavrtnjeva. Na primer krenite od jednog ugla i zategnite zavrtanj 359

em


®

/\

o (1) radilica, (2) prelvarac obrtnog momer.ta, (3) planetami diferencijal i pogonska vratili! (poJuosovine)

zurc~nici,

(4)

Ova ilustracija prikazuje 10k prenosa snage tad tipienog vozila ,,, pogonom na prednje tockave i aUlOmatskim menjacem.

,,~i na tom mestu. Zatim zategnite svaki drugi zavrtanj - 1, 3, 5, itd. Kada zavrsite vratite se na pocetak i zatezite preostale zavrtnje - 2,4, 6, itd. 15. Uklonite sigurnosne oslonce ispod automobila i spustite ga sa dizalice prema taekama od 1 do 3, ali obrnutim redosledom. 16. Otvorite poklopac motornog prostora. Izvadite me rae nivoa ulja i pomocu levka ulijte onu koliCinu ulja za automatske menjaee koja je navedena u uputstvu. Vodite raeuna da ne prepunite menjae. 17. UkljuCite motor. 18. Dok motor radi na praznom hodu, i sa povueenom ruenom koenicom, prebacujte rueicu menjaea iz jednog u drugi polozaj kroz sve polozaje, i vratite je u polozaj za parkiranje iIi neutra-

360

Ian. Napomena: Proverite u uputstvu za upotrebu vozila u kom pOlozaju treba da bude rubca menjaea kada se proverava nivo ulja u menjacu. 19. Ostavite motor da i dalje radi na praznom hodu i odmah proverite nivo ulja u menjacu. Ako je neophodno dodujte ulje dok ne postigne potreban nivo.

20. Posto je ulje dostiglo radnu temperaturu ponovo proverite nivo ulja u automatskom menjaeu. 21. Izvezite automobil na probnu voznju. Proverite da Ii ima tragova curenja izmedu kartera i menjaea i ponovo proverite nivo ulja.

K varovi automatskog menjaca

Najcesci kvarovi na automatskom menjacu su sledec;: .

~

.

1r;;;;

• Curenje ulja - Curenje ulja se javlja najeesce na sledeca dva mesta: zadnji zaptivni prsten na izlaznom vratilu i zaptivka kartera koja se nalazi na donjem kraju menjaea. Kod automatskih menjacaldiferecijala na vozilima sa pogonom na prednje tockove najcesce tacke na kojima se javlja curenje su oba zaptivna prstena na pogonskim osovinama i zaptivki kartera za ulje. Ako se curenje javlja na zaptivki kartera, postupak popravke je opisan u prethodnom uputstvu za promenu filtera za ulje automa'tskog menjaea. Ako se menja zaptivni prsten potrebno je skinuti pogonsko vratil0. Potom se stari zaptivni prsten maze hvaditi i ugraditi novi. • Proklizavanje - Cesta se desava zbog nedovoljne koIiCine ulja: proverite nivo ulja pomocu meraea nivaa kada je motor zagrejan i kada radi na praznam hodu. Ako je nivo ulja nizak do spite ga onoliko koliko je potrebno da nivo dode do oznake puno. Ako je niva ulja u redu. iii ako se situacija ne popravi po dosipanju ulja. odvezite automobil kod specijaliste za automatske menjaee radi daljeg pregleda. U takvom slucaju najeesce je potrebno remontovati menjae iIi ugraditi novi. • Sporo iii neravnomerno prebacivanje -

PoneJ<:ad se dogada zbog zapusenog filtera za ulje; moie se dogoditi i zbog propustanja vakuuma na crevu do menjaea ilili ako veza izmedu menjaea i pedale gas a nije dobra podesena. Ukoliko slucaj nije oCigledan (odvojeno crevo, pokidana veza izmedu menjaca i pedala gasa, prljavo ulje u menjaeu), najbolje ee biti da automobil odvezete do profesionalnog mehanieara. Ako je problem u samom menjaeu, onda je potreban remont iIi zamena. • Menjae prebacuje u niii ,stepen prefiOsa kada je pedala gas a pritisnuta do kraja - i'.ko menjae prebacuje u niii stepen prenosa za vreme »preticanja«(, najceSce je u pitanju nepravilno podeSeno uie za promenu stepena prenosa iIi veza izmedu leptira gasa i menjaea. Pogledajte II priruenik i nadite uputstvo za podesavanje. iii potrazite pomoe struenjaka. • Trzanje pri radu menjaea iIi "traienje« kod novijih modela koji su opremljeni zatvaracem na pretvaraeu obrtnog momenta - Kompjuterizovani sistem regulacije rada motora je programiran tako da blokira pretvarae obrtnog momenta kada se dostigne odredena brzina kretanja, u zavisnosti od poloiaja leptira gasa i opterecenja motora.

I,

£--0 Filter u!ja (1) U ilutomatskom menjacu se moze zamen!ti kada je skinut karter mcnjaca. Kod nekih vozila filter jc pritvr~ccn pomocu zavnnjeva,

i

1

361

SNAGE

Ovo moze biti komplikovan problem za odredivanje kvara ali se po pravilu svodi na neku od sledeCih neispravnosti: neispravan senzor brzine kretanja automobila, nepravilno podesen iIi neispravan senzor polozaja leptira gasa, iii neispravan senzor pritiska u usisnoj grani. Ako je solenoid u pretvaraeu obrtnog momenta u kvaru, onda se zatvarae nikad ne ukljueuje i potrosnja goriva pri putnim brzinama ce se povecati. Ako se ovo desava kod menjaea koji nemaju zatvarae, onda potraiite pomoc profesionalnog mehanitara. Zamena automatskog menjaca/diferencijala

Kao 1 kod klasienog menjaealdiferellCijala, remont zahteva visok nivo obuke i specijalni alat. Medutim, mozete ustedeti na troskovima opravke tako sto cete kupiti polovan menjae na otpadu i sami ga ugraditi. Prove rite da Ii imate i pisanu garanciju uz kupljeni automatski menjae jer su automatski menjaei mnogo komplikovaniji od klasienog - i eesce se dogadaju problemi kod kupovine polovnog sklopa. Sklop koji je presao mali broj kilometara predstavlja dobru kupovinu, ali izbegavajte one sa velikom kilometrazom. Uputstva za zamenu potrazite u odeljku za zamenu klasicnog menjaealdiferencijala. Mere predostroznosti pri vuei automobila

Vozila sa automatskim menjacem moraju se vuCi u takvom poloiaju da im, po mogucstvu, pogonski toekovi nemaju dodira sa podlogom. Ako su pogonski toekovi pri vuCi u kontaktu sa tlom, moze doti do porasta unutrasnjih pritisaka u menjaeu do veoma opasnih granica. Brzina vuee ne sme da prelazi 50 kmlh, a rastojanja ne vece od 15 kilometara. Ukoliko vozae kamiona koji vuec vozilo ne postuje ova pravila, moze doCi do ostccenja automatskog menjaca.

Sigurnosni prekidac igurnosni prekidac, koji se na automobilima S predvidenim za prodaju na trziStu SAD nalazi kao standardna oprema, je tako konstruisan da 362

spreCi slueajno pokretanje automobila kada je kvacilo, odnosno menjac, ukljucen. Kod automobila sa autorriatskim menjacem i . j

Tucicom menjaca na osovini voiana, ovaj prekiqac

je obieno postavljen u kabini za putnike, uz donji den osovine volana. Kod automobila kod kojih se rutica menjaea nalazi izmedu prednjih sedista, ovaj prekidae se nalazi u centralnom tunelu. Automobili sa mehaniekim menjaeem imaju ovaj prekidae na mehanizmu koji povezuje rueicu menjaea sa menjaekim prenosnikom, kao i jos jedan prekidae na pedali kvaCila. Sarno mesto ugradnje se razlikuje od modela do modela, ali su svi prekidaCi is tog tipa. Sigurnosni prekidae je uredaj koji sprecava nezgode.

Sigurnosni prekidae je prekidac kontaktnog tipa koji je ugraden u strujno kola za pokretanje motora na automobilu. Kada se glavni prekidae postavi u polozaj za pokretanje motora struja teee do sigurnosnog prekidai'a. Ako je taj prekidae zatvoren, strujno kolo je uspostavljeno i pod naponom, tako da ce elektropokretae pokrenuti motor. Ako je ovaj prekidae otvoren, kolo je prekinuto tako da struja ne teee; i elektropokretac nete maei da radio Ako motor vaseg automobila ne moze da startuje, a sve os tale moguce neispravnosti su eliminisane, onda je sigurnosni

prekidac istrosen, i mora se zameniti. U prirucniku za vozilo je dat opis i uputstvo za zamenu ovog prekidaca. Ova je mali, ali veoma vaian

sigurnosni uredaj, i za popravku se obratite profesionalnom mehanicaru.

Kardansko vratilo, kardanski zglobovi i homokineticki zglobovi Od automobila sa klasienim rasporedom, motor. nap red - pogon na zadnje tockove, K kardansko vratilo sluzi za povezivanje menjaea i diferencijala. (Vozila sa pogo nom na prednje toekove imaju dva pogonska vratila - "poluosovine«,

,H "" '"d","" 'S,o"",.). N,j"d hmj ,O"'~


Alat i materijal

• • • • • • • •

Blokovi za tockove Dizaliea i sigurnosni podmetaci Cekic i probojae Okasti kljuc Veliki odvijac Posuda za isplistanje ulja Izolaciona traka Rastvarac • Mast zn podmazivanje sasije i pumps za podmazivanje • Izvlakac za tockove

ima kardansko vratilo iz jednog dela koje je sa svake strane opremljeno sa kardanskim zglobovirna. Kardanski zglobovi omogucuju prenos snage pri raznim uglovima u kojim se nalaze

zadnji tockovi tokom voznje po putu. Zajedno sa kardanskirn zglobovima radi i klizni aksijalni spoj na zadnjem delu menjaea. koji omogucava uvlacenje i izvlacenje kardanskog vratila. Ovaj den je neophodan jer pri pomeranju tockava navise i nanize dolazi do skracenja i produzenja rastojanja izmedu kuCista zadnje osovine i menjaca. To se desava uvek kada zadnji tockovi preau· preko neravnine na putu.

Kardansko vratilo u normalnim uslovima ne stvara probleme osim onih sa kardanskim zglobovirna. Retko se dogodi da se polomi kardansko vratilo iii kardanski zglob zbog izuzetno ostre voznje. Medutim, u normalnim uslovima voznje

posle veceg broja predenih kilometara, kardanski se istroSe. Poznacere da $U istroseni i da imaju veliki zazor po tome sto se cuje metalni udar kada pokreeete automobil. Slican zvuk daje i diferencijal kada se javi veliki zazar na zupcanieima; rnedutim taj kvar je objasnjen u odeljku »Sklop zadnjeg mosta« u ovom poglavlju. Kardansko vratilo ima kardanske zglobove na svakom kraju i klizni zglob na prednjem kraju. Kardansko vratilo sluii sarno da prenese snagu motora, a ne da prihvata uvijanje i druge sile koje deluju na zadnji most. _ Neki tipovi automobila imaju kardansko vratilo iz dva dela i sasiju u obliku slova "X«. Ovi automobili . imaju kratke delove kardanskog vratila ispred i iza centralnog noseceg lezaja. Ta vIsta kardanskog vratila ima tri kardanska zgloba. Odrzavanje ovog tipa kardanskog vratila zahteva

z~lobovi

malo vise truda, ali u osnovi je isto kao i kod kardanskog vratila iz jednog dela i za dva kardanska zgloba. Pre nego sto skinete kardansko vratila morate da obelefite medusoban poloiaj svih delova tako da po sklapanju budu u is tom polozaju kao pre rasklapanja, Usiee kardanskog vratila moraju se ugraditi u istoj ravoi rotaeije kao i pre skidanja. Ovo se lako obezbeduje ako oznaCimo vratilo i usiee pre rasklapanja. Najcesce tu postoje i fabricke oznake, ali zbog nakupljene prljavstine ponekad ih je tesko uociti. Ako zaboravite da oznaCite delove na ovaj naein, iIi ako ne mOlete

da nadete fabricke oznake, znajte da najveCi broj kardanskih vratila ima usiee pomerene za 90 stepeni, prednje u odnosu na zadnje. No najsigurniji naCio je da zapamtite da je neophodno da obelezite vratilo i zglobove probojeem pre nego sto pocnete sa skidanjem. Na vozilu na korn radite najverovatnije se nalazi obicno nepokriveno kardansko vratilo sa kardanskim zglobom oa prednjoj i na zadnjoj strani, i sa kliznim aksijalnim zglobom ispred iii iZll prednjeg kardanskog zgloba. Ako pazljivije pogledate kardanske zglobove primetieete da svaki od njih ima dYe usice U obliku slova »Y«, i krstasti dec koji ih povezuje. Tu se nalaze i poklopei sa lezajima u kojima se krstasti dec okrece u usicama. Krstasti dec se zove krst kardanskog zgloba. NajveCi broj automobila ima ovakav tip kardanskog zgloba. Zadnji kardanski zglob na kardaoskom vratilu je tako uraden da se nosaCi lezajeva na zadnjim usicama mogu rastaviri. Kape kIsta- kardanskog zgloba su pricvrscene na usice pomocu zavrtnjeva, ponekad POmOell neke vrste malih odlivaka sa navojnim cepom, iii pomocu obiene trake ad celika sa kopcamaili zavrtnjima. Ovim se pojednostavljuje skidanje kardanskog vratila. Jednostavno uklonite nosac Idaja na zadnjoj usic; tako sto eete skinuti navojem pricvrsnu kapu i kardansko vratilo je slobodno i moze da se spusti na zadnji deo. Vodite racuna da ne ispustite kapicu lezaja krsta kardanskog zgloba. Kapa se mora posta viti na krst po skidanju kardanskog vratila. Obratite paznju na to da je zadnja polovina zgloba pricvrscena direktno na ulazno vratilo zadnje osovine, Tajdeo se zove prateea prirubnica. Sa ovim delom nemate nikakvog posla kod normalnog odrhvanja kardanskog zgloba. Posto ste rastavili zadnji kardanski zglob, i spustili zadnji dec kardansko g vratila, kardansko vratilo mozete skin uti tako s to ga povucete unazad dok ga ne oslobodite iz zlebova aksijalnog zgloba na izlaznom vratilu menjaca. Ova duzina

363

--~--------

-.----------~-.---

----


I

(1) kardansko vratilo, (2) kardanski zgJob, (3) izJazno vrati!o rnenjac3, (4) iljebovi aksijalnog kliznog zgloba i (5) zaptivni

®

prslen.

Ovi delavi povezuju menjae sa kardanskim vfalilom kod vozila S3 rnOtorom napred i pogonom na zadnje tockove. Klizno aksijalni zg!ob koji se nalaz! na izlazu iz menjaca radi zajedno sa kardanskim zgJobom i omogucuje da se v[atilo produzuje i skracuje kada se ugao vratila menja.

za koju se kardansko vratilo vraea moze biti do 100 mm. Kod nekih automobila kardanska vratila imaju homokinetieke zglobove. Oni lice na dvostruke kardanske zglobove sa jakim dvostruka spojenim usieama. Skidanje kardanskog vratila je identicno kao kod tipa sajednostrukim zglobom, osim sto je u velikoj meri poveeana tezina kojom se rukuje. Skidanje kardanskog vratila

Kada vas buka, za koju pretpostavljate da dolazi ad kardanskog vratila, natera da izvrsite detaljan pregled komponenata, uradite to na sledeCi naCin. 1. Parkirajte auto mobil na ravno tlo. ? Postavite blokove ispred prednjih toekova automobila.

3. POdignite zadnji deo automobila i postavite evrsto oslonee ispod kuCista zadnje osovine. 4. Postavite sud za istakanje ulja ispod iz!aznog vratila menjaea kod prednjeg dela kardanskog vratila kako bi prihvatili ulje koje bi mog!o da iseuri iz menjaea pri razdvajanju aksijalnog kliznog zgloba.

364

S. Cekieem i probojeem obelezite us ice zadnjeg

kardanskog zgloba na vratilu i usiee na prirubnom delu ulaznog vratila difereneijala. To ee vam o!aksati pravilno sklapanje kardanskog vratila. 6. Odaberite okasti k!juc odgovarajuee dimenzije i skinite cetiri zavrtnja koji drze noseee po!utke kardanskog zgloba. za usiee na ulaznom vratilu difereneijala. Zatim skinite polutke. Kod nekih automobila zg!ob kardana se drzi uz prirubnieu pomocu dva »U« zavrtnja. U tom slueaju skinite cetiri navrtke i sigurnosne podloske sa »U« zavrtnja, a zatim i »U« zavrtnje. 7. Pomoeu velikog odvijaea razdvajite krst kardana i usiee na kardaoskom vrati!u od usiea sa prirubnice ulaznog vratila diferencijala, i pazljivo spustite kardaosko vratilo. 8. Priovrstite pomocu izolir trake casiee leiajeva na krst kardanskog zgloba. Ovo ce spreeiti da se casiee izgube dok skidate kardansko vratilo radi preg!eda~ 9. Povucite kardansko vratilo ravno unazad. Ovo ee osloboditi klizne aksijalne zlebove iz zgloba na izlaznom vratilu menjaea.

:l

I

t

10. Prenesite kardansko vratilo do radnog stoia radi detaljnog preg!eda.

J

,\


(1) kard;msko v,atilo, (2) usicc kard;mskog vratila. (3) nosec::! polutka leiaja. (4) krst kardanskog zgloba, (5) usice na prirubnici ulazllog ... ratila difercncijalJ, (6) oznakc za spajanje i (7) Liiferencijal.

Navojne kape krsra kardanskog zgioba sc mogu skinuti kljucem sa zadnje strane kardanskog vrati!a taka cia se mogu odvojiti noseCi iciajevi na zadnjim usicama.

Pregled kardanskog vralil.

Ugradnja kardanskog vratila

Pregled kardanskog vratila je vrlo jednostavan. Prvo oeistite pailjivo celo vratilo, ukljucujuci i zlebove za zaptivne prstenove, rastvaracem kao sto je kerozin iii nafta. Zatim izvrsite pregled. U otvorima usica iii na krajevima krsta kardanskog zgloba, na povrsinama na koje sluie kao staza leiajeva, ne sme biti vidljivih znakova istrosenosti. Casice u kojima se nalaze leiajevi moraju biti sjajne i bez zazora. Ni u jednoj od casica leiajeva ne sme biti tragova korozije. Pri kretanju krsta kardanskog zgloba dui njegovih osa ne sme se javiti otpor odnosno zveckanje. Ako nadete bilo koji od pomenutih tragova istrosenosti, kardanski zglob se mora zameniti. Za to yam je potrebna pomoc profesionalnog mehanieara. Kada zavrsite zamenu pristupite ugradnji kardanskog vratila prema datom uputstvu.

Posle popravke, iIi ako ste pregledom utvrdili da su kardanski zglobovi ispravni, stavite malo masti za podmazivanje u svaku od easiea lezajeva 1 ugradite kardansko vratilo na sledeCi nacin.

J

----

I

,J

1. Postavite kardansko vratilo ispod automobila.

2. Zauzmite udoban poloiaj koji ce vam omoguCiti da driite vratilo sa prednje strane kod kliznog aksijalnog zgloba. 3. Postavite klizac aksijalnog zgloba uz uiljebljeni otvor na izlaznom vratilu menjaea. Okrenite vratilo tako da se ilebovi na otvoru i na klizacu uklope. 4. Gumite napred vratilo i nastavite da ga lagano 365

--.-_._----

1


l I.~

CD \

,

,.

m

.~

.~ ~'

~ /

~

\

\

CD

)

®

(1) kardansko I'r~[i!o, (2) usice kardanskog vratila. (3) CaSic<1leza.!a J..:rsta kardanskog zgloba. (4) krst kurdanskog zgloba, (5) tasica IciaJll, {(i) u5icc na prirubnici ubznog vnniia diferencijala, (7) oznah za sklapanje i (8) difcrencijai,

Kada se uklone zavrtnji krsta kardanskog zgloha anda sc kardansko vratilo moie odvojili ad usica na prirubnom de1u ulaznog vralila diferencijala 1 zalim se spu5titi.

potiskujete napred sve dok usice ne nasednu evrsto na izlazno vratilo. 5. Prebacite se na zadnji dec automobila. Poravnajte oznake na llsicama kardanskog vratila i usicama prirubnice ulaznog vralila diferencijala. 6. Kada poravnate oznake, postavite zadnji kardanski zglob u usice na prirubnici ulazne osovine diferencijala. Vodite racuna da casice lezajeva legnu do kraja u prirubnicu. 7. Postavite "U" zavrtnjeve iii polutke nosaca. 8. Zavrnite navrtke odnosno vijke, i zategnite ih cvrsta pomocu odgovarajuceg okastog kljuca.

366

-------

9. Uklonite oslonce i spustite automobil prema tackama 2 i 3 odeljka "Skidanje kardanskog vratila«, ali obrnutim reclosleclom. 10. Izvezite automobil na probnu voznju. Homokineticki zglobovi Kod vozila sa pogonom na prednje lackove na pogonskim vratilima (poluosovinama) se koriste homokineticki zglobovi umesto kardanskih zglobova, jer omogucuju da se dobije veti opseg pokretljivosti bez vibracija i neravnomerne brzine. Kardanski zglobovi mogu takode, podneti veliki opseg ugla zakretanja ako su medusobno

I

12

r

I


Slika prikazuje spoljni, pouu:l:no nepornicni homokineticki zglob tip Rzeppa,

_._J~

Unutrasnji uvuceni homokinelickj zg!ob tripoidnog lipa.

I: Homokineticki zg!obovi se nalaze sa oba kraja svakog pogonskog vratila (po!uosovine), i pokriveni su zaSlilnim gumama (~tllnicima).

367

postavljeni za ugao od 90 stepeni. Ali kod vozila sa pogonom na prednje tockove uglovi unutrasnjeg i spoljnog zgloba pogonskog vratila su vrIo cesto razliCiti tako da se mora-koristiti jedinstveni tip zgloba. . Po konstrukeiji postoje dva osnovna tipa homokinetickog zgloba. Kod jednog se sest maIih kuglica nalaze u polukruznom kuCistu sa uzlebljenim stazama. Ovaj tip homokinetickog zgloba se zove rzepa (rzeppa) tip. Ova konstrukeija se uvek korlsti na spoljnom kraju pogonskog vratila uz tockove. Ovaj tip se cesto koristi i kao unutrasnji zglob, ali je cesto u upotrebi i drugi tip koji se zove tripodni (trokraki) homokineticki zglob. Ovaj tip ima tri kuglicna leiaja na trokrakom krstu. Ovaj "krst« se krece unutar kuCista koje ima tri staze. rake ovaj tip u osnovi radi na istom principu kao i rzepa homokineticki zglob njegova izrada je jeftinija. Unutrasnji homokineticki zglob, bez obzira da Ii je rzepa iii trokrakog tipa, mora da obezbedi poduznu pokretljivost kako bi kompenzovao promenu duzine usled vertikalnih oseilaeija ogibljenja. Unutrasnji zglob se zato ponekad naziva i »aksijalni" homokineticki zglob. Homokineticki zglobovi su zastieeni ad prljavstine, vlage i gubitka maziva pomocu gumenih stitnika (»manzetni«). Stanje ovih stitnika je izuzetno vaino jer bez njih vrlo brzo dolazi do ostecenja usled korozije, abrazije i gubitka maziva. Svaki put kada ste ispod vozila pregledajte da stitnici homokinetickih zglobova nisu osteceni iIi ispueali, kao i da se obujmice stitnika nisu opustile. Osteceni stitniei se moraju odmah zameniti. Zamena stitnika homokinetickog zgloba Postoje dye vrste stitnika za zamenu: iz jednog dela, kao i originalni, i razdvojeni (cesto se zovu i j>brze manietne« jer se mnogo lakse ugraauju). »Brze manzetne« su vrlo popularne zbog toga sto pri zameni nije potrebno skidati pogonska vratila i homokineticke zglobove (ovo je prikazano u odeljku "Skidanje pogonske osoyine«). Na razdvojenim stitnicima se nalazi jedan say koji se po ugradnji zalepi. Medutim, sarno lepljenje se mora obaviti pazljivo, jer ako say nije potpuno cist dolazi do slabljenja lepljenog spoja. Vreme stvrdnjavanja lepka je izmedu 40 i 60 minuta. Neispravan stitnik se menja na sledeCi naein.

1. Povueite rucnu kocnicu i blokirajte zadnje tockoye.

Kada stitnik homokineliCkog zgloba meniate sa novim koji im,l 1a¥ za kplJenje. vodile ratuna ds sav buue savrsellO cist kada nancsilC lepak. Vreme su~enia Icpka je izmedu 40 i 60 minut
2. Dignite prednji dec automobila i postavite oslonee. 3. lseeite i bacite stari gumeni stitnik. 4. Obrisite staru mast sa homokinetickog zgloba i proverite da Ii ima prljaystine i trunja u zglobu. Ako je zglob zaprljan skinite pogonsko vratilo i operite dobro homokineticki zglob rastvaracem. 5. U kompletu stitnika se nalazi jedan paket;c (iIi vise) posebne masti za homokineticke zglobove. Nanesite mast na unutrasnju stranu stitnika prema uputstvu za ugradnju koja se dobija sa kompletom. U ovom uputstvu obicno stoji da se polovina masti nanese na zglob, a preostala kolicina u stitnik. Obicna mast za podmazivanje nema temperaturne karakteristike potrebne za podmazivanje homokinetickog zgloba i ne treba je koristiti U ove svrhe. 6. Postavite stitnik oko zgloba i zalepite ga po savu. Zategnite stitnik POmOeD traka dok se lepak ne osusi.

~

1 ! I

,0

,i

.

.i i

368

•


7. Proverite da Ii je ;;titnik pravilno postavljen oko zgloba, a zatim postavite i zategnite metalne obujmice. NAPOMENA: Za ovo yam moze biti potrehan specijalan alat. Prove rite u odgovarajutern prirucniku. . 8. Ne vozite auto mobil jedan sat. Kada se lepak osusi mozete iseCi trake koje su drzale ;;titnik. Procena stanja homokinetickog zgloba . Neispravan spoljni homokineticki zglob obicno proizvodi pucketanje iIi skljocanjc, koje se moze euti pri kretanju automobila. Lupanje koje se javlja pri ubrzanju iii kocenju, iIi pri ukljuCivanju brzine kod automatskog menjaea je drugi simptom istrosenog unutrasnjeg iii spoljnog homokinetickog zloba. Vibracije i poigravanje pri velikoj brzini mogu ukazivati na problem u zglobu. Lupanje. poigravanje, vibracije i ponekad tesko prebacivanje stepena prenosa mogu kod automobila sa pogonom na prednje tack ave nastati i zbog otpustenih iIi istrosenih nosaca matora odnosno menjacaJdiferencijala. Pre nego sto pregledate homokineticke zglobove pogledajte sve nosace.

Preveliki zazor u zglobovima maze se proveriti taka sto se podigne prednji dec automobila i tockovi pokretu napred nazad dok je menjae u brzini. Ako vidite iii osetite da ima zawra u pogonskim vratiiima, to .znaGi da u njima ima prevelikog zazora i da se moraju menjati. los jedan dobar nacin za otkrivanje prevelikog zawra u zglobu je kada skinete obujmicu stitnika, povucete ga sa zgloba i gledate zglob dok pokreeete toeak na vet opisan naGin. Prljavstina iii mast koja je zaprljana vodom te vrlo brw uni;;titi obraoene povrsine kuglica iii krsta, kao i njihove klizne staze. Ukoliko ie stitnik bio ostecen, i aka su voda iIi prljavsti~a vee prodrli u zglob a jos ga nisu unistili, on se moze sr~siti. To se vrsi taka sto se pogonsko vratilo skme, a zglob dobro opere u rastvaracu. Zglob se ne sme rastavljati zbog toga sto je to vrIo precizan sklop, a kuglice kod rzepa zgloba i valjcasti leiajevi kod trokrakog zgloba mogu posle rasklapanja i sklapanja da »zaribaju«.

Zamena pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogo nom Kod zamene aba homokineticka zglo ba mom se skinuti celo pogonsko vratilo. Ali ako je neispravan sarno unutrasnji iii sarnO spoljni homo kineticki zglob, onda se u nekim slucajevima moze odvojiti sarno taj deo pogonskog vratila, a drugi dec se ne dira. Meoutim obicno je mnogo lakse skinuti celo pogonsko vratilo i zameniti neispravan zglob na radnom stolu nego se zavlaciti ispod automobila i menjati zglob na licu mesta. Skidanje pogonskog vratila (poluosovine) kod vozila sa pagonom na prednje tockave vrsi se na sledeti naCin.

1. Dok jos niste podigIi vazilo, zategnite ruenu koenicu i otpustite centralnu navrtku glavCine prednjeg tocka. Potom otpustite navrtke rukavca. 2. Podignite automobi! ipostavite oslonce.

'NawtkU glavCine otpustite pre ncgo 5tO podignete nUlOmobil. i sa aktiviranim kocnicama.

: I_~.

3. Skinite prednje tockove i centralnu navrtku glavCine. NAPOMENA: Neki proizvooaci automobila sa pogo nom na prednje tockove preporucuju da se navrtka uvek zarneni kada se stara skine. Razlog za ovo je to sto se navrtka aeformise i gubi sposobnost da drzi momenat zatezanja. Prosto reeeno to znaci da se navrtka maze sarno odvrnuti.

369

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ __

)-

SISTEM ZA PRENOS SNAGE l

I I

1 I

'I

l

I ~ I .~

I~

I

II

:1

I

1

I

·1[.'.··.·

~i

!

~ ~

J

::,

I

-',;

I

I

Skini!e kuglasti zgJob sa po!uge upravljaca, sa viljuskastim ili posebnim izvlakacem za kuglasti zglob.

~

~=========================~

.~ "t ,_'1

'~

J11 "

---=::::--

Izvadite spoJjni kraj pogonske aSDvine ix glavCine.

370

p

L


4. Odvojite i skinite donji kuglasti zglob sa upravljacke po luge glavCine. Kod ovoga je potrebno skinuti samokoceci zavrtanj iIi navrtku sa osovinice kuglastog zgloba. Aka se kuglasti zglob ne moze odvojiti polugom onda yam je neophodan viljuskasti iii specijalni izvlakac za kuglasti zglob. S. Kod nekih automobila mora se odvojiti prednji stabilizator sa donjeg ramena, kao iii Ii kraj spone sa upravljacke glavcine kako biste obezbedili dovoljno mesto da gurnete glavcinu ka spoljnoj strani i mogli da izvucete pogonsko vratilo povlacenjem unazad.

6. Odvojite spoljni kraj pogonskog vratila sa centralnog del a upravljacke glavcine. Za to yam moze biti potreban izvlakac kako bi potisnuli pogonsko vratilo unazad kroz lezajeve u glavCini. Tu Yam moze pomoCi i blago udaranje cekicem po

kraju pogonskog vratila, ali morate biti oprezni da ne ostetite navoj ako ne menjate spoljni homokineticki zglob. 7. Kada ste oslobodili spoljni kraj pogonskog vratila, okaCite ga pomocu Uleta dok ne oslobodite unutrasnji kraj pogonskog vratila iz kuCista menjacaJdiferencijala. Ako ostavite vratilo da visi ono moze ispasti iz unutrasnjeg zgloba, koji ce se tom prilikom raspasti. 8. Izvadite unutrasnji homokineticki zglob iz menjacaJdiferencijala, iii ga odvrnite sa prirubnice. Ako unutrasnji homokineticki zglob ima veCi broj malih zavrtnjeva, on se odvaja tako sto se odvrne sa prirubnice. Ako nema zavrtnjeva. homokineticki zglob se moze izvuci pazljivijim potiskom poluge izmedu kuCista zgloba i menjacaJ diferencijala.

',d

Aka se pogonsko vratila izvlaCi oslonite oba homokineticka zgloba u ku6stima dok skidate pogonsko vrntilo.

371

ce se raspasti. Ako treba da promenite unutrasnji homokineticki zglob onda ovo nije bitno. Ali ako nemate nameru da ga menjate onda ne preostaje nista drugo nego da skinete stitnik i nadate se da eete zglob pravilno sastaviti (sto nije sigumo jer svaka kuglica iii krst moraju doei tacno na staro mesto, odnosno stazu). NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila neophodno je skin uti zupcanik brzinomera da bi potom moglo da se skine jedno od pogonskih vratila. Zamena homokinetiCkog zgloba Zamena homokinetickog zgloba se vrsi na sledeci nacin. l. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Nikada nemojte ponovo ugradivati stare stitinike.

2. Obrisite mast sa zgloba i pogledajte gde se nalazi sigurnosni prsten zgloba. Kod nekih vozila ovaj prsten drzi zglob na kraju pogonskog vratila. Kod drugih se ovaj prsten ne koristi, odnosno nema gao Ako ne nadete prsten skinite homokineticki zg\ab kuckajuCi ga lagano cekicem, Aka ste nasli sigurnosni prsten dr±ite ga otvorenim pomoeu specijalnih kljesta i skinite zglob na vee opisan naCin.

Odvite zavrtnjc koji drze homokineticki zgiob na izJaznoj priruhnici me nja rai diferencij ala.

NAPOMENA: Kod nekih tipova vozila sa pogonom na prednje tockove mora se ukloniti sigurnosni prsten (uskocnik) pre nego sto se unutraiinji hornokinericki zglob izvu.ce. Da bi se prsten skinuo potrebno je ukloniti poklopac diferencijala i priCi do kandzi kleStima za skidanje sigurnosnih (uskocnih "segene) prstenova. Oslobodite prsten i izvucite pogonsko vratilo. PAZNJA: Nemojte povlaCiti pogonsko vratilo. Bolje je da povlaCite kuCiste unutrasnjeg homokinetickog zgloba. iii da delujete polugom izmedu zgloba i menjacaJdiferencijala. Ako povlaCite vratile da biste izvadili homokineticki zglob, najverovatnije je da ee se zglob razdvojiti. Unutrasnji zglob je i aksijalni tako da se moie uvlatiti i izvlaCiti. Trzanjem ga mozete izvuCi previse, i on

372

".~

~

3. Na kraju pogonskog vratila nalazi se mali osigurac. Njega treba zameniti novim pre ugradnje novog zgloba. Nemojte skidati veliki osiguravajuCi prsten koji se nalazi dalje na pogonskom vratilu, jer on sluii kao granicnik kod postavljanja zgloba na vratilo. 4. Ako ste zglob skinuli zbog pregleda i Ciscenja, proverite u kakvom su stanju kuglice. Ovo mozete uCiniti tako sto nakrenete kavez kuglica i zatim vadite, pregledate i vraeate jednu po jednu kuglicu.

!

r

5. Podmazite malo zleboye pogonskog vratila, a zatim navucite novu manzetnu i laganim udarcima cekica postayite na mesto novi homokineticki zglob. Pritom koristite cekie od mekog materijala (tvrda guma,' plastika, mesing ... ) da ne biste ostetili navoje na kraju zgloba. Vodite racuna da zglob naicle na svoje mesto. Pritom se mora cuti karakteristicno »klik« kada sigurnosni prsten uhyati zglob. Kod zglobova koji imaju naskocni prsten vodite ratuna da prsten celom duzinom ude u zleb.

f

-----

.,,4


Neki homokineticki zglobovi se drie pomott! uskocnog prstena (1).

'Spoljni homokineticki zglob se skida ,a v[,lliia iag.mim udarcima tekica.

Sigumosni prsten na krnju vraliia Sf! mora mmeniti novim pre ugradnje homokinclickog zgloba.

KugJicc sc vade zakretanjem kaveza.

Pri st
Preg!ed"j rasklapanje UnUlnlSnjeg hOlTIokinetickog zgloba.

373

-------i

~S~IS~T~E=M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~__________________________________

GI!i

i

m/;~--

5. Podmazite zlebove vratila, a zatim navucite nov stitnik i laganim udarcima eekica postavite krst na mesto. Krst se navlaci na vratilo tako sto zakosena ivica ide prva na vratilo.6. Postavite novi sigurnosni prsten na kraj vratila kako biste prievrstili krs!. 7. Podmazite mascu krst, kuCiste i stitnik. Navucite spoljno kuCiste homokinetickog zgloba na krst i postavite stitnik preko zgloba. Postavite i zategnite obujrnice.

Sada mozete ugraditi pogonsko vratilo prema uputstvu iz odeljka "Zamcna pogonskih vratila kod vozila sa prednjim pogonom", ali obrnutim redosledoffi. Navrtku na glavCini osovine zateg-

~"'\----0

nite prema uputstvu proizYoclaea i posto ste spustili automobil sa dizalice. Isto vazi za zavrtnje na tockovima.

Skinite sigurnosni prsten (1) i laklm udarcima sKinilc krsl (2)

6. Stavite na zglob i u stitnik odgovarajueu mast, a zatim povucite stitnik preko homokinetitkog zgloba i pricvrstite ga pomocu obujrnice. Zamena unutrasnjeg homokinetickog zgloba se vrsi na sledeCi naCin.

1. Isecite stari stitnik i obujmice i bacite ih. Nikada nemote ponovo ugraclivati stare stitnike.

2. Ako se zglob menja sarno zbog pregleda, oznacite medusoban polozaj krsta i spoljnog kuCista kako biste mogli da sastavite zglob bez promene poloiaja. 3. Obrisite mast sa kraja pogonskog vratila. Krst je pricvrscen na vratilo pomocu malog sigurnosnog prstena i moraeete da ga uklonite pre skidanja krsta sa vratila. 4. Skinite krst sa vratila pomocu tekica i probojca od mekog materijala (mesing, bakar ... ). Za skidanje mozete koristiti i izvlakae za male zupcanike. 374

Diferencijal: pogon na zadnje tockove ad bi se automobilom vozilo sarno pravo, bez skretanja, onda diferencijal ne bi bio potreK ban. Kada automobil skrece, spoljni tockovi prelaze duzi put nego unutrasnji tockovi. Da je pogonsko kardansko vratilo, kod konvencionalnog pagona na zadnje tockove, kruto uzupceno sa vratilom iz jednog deja, na koje su vezana oba

tocka, jedan tocak bi morao da proklizava pri prolasku vozila kroz zavoj. Da bi se ovaj problem preyazisao ugracluje se diferencijal, sklop zupeanika izmedu dya pogonska vratila zadnjeg pogonskog mosta. Diferencijal omogucuje da se zadnji tockovi pri prolasku kroz zavoj krecu razliCitim brzinama.

Dva mala zupcanika, koji se zovu bocni, iii zupcanici diferencijala, povezana su sa unutra,njim krajevima pogonskih vratila. Ova dva zupeanika su okrenuti jedan prema drugom i uzubljeni su sa dva mala konusna zupcanika, tzv. satelita iIi

J

L__------------------------------------------~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~GEE ,I Ala! i ma!erijai

I

I

• Blokovi za toekove • Dizalica i sigurnosni oslonci • Nasadni kljuc iii podeSljivi kljuc

I,

)trkaca«, i sa kojima formiraju cetvorougao. TrkaCi se nalaze na osovini koja je postavlje;a u kavez diferencijala, U kavezus"nalaze trkaci i zupcanici diferencijala 1 ono 1h OrZ1 stalno uzupcene, Veliki zupcanik u ?bliku prstena, koji se zove jos i »tanjirasti" zupcamk, Je postavlJen na spoljnu stranu OVO" kaveza koji je oslonjen na kuCiste diferencijala °pomocu

,I

, ~

®

Delovi tipicnog difcrencijala. (1) kardanski zglob, (2) vratilo konusnog zupcanika. (3) konusni zupcanik. (4) kavez diferenc~jala, (5). tunjirasti zuptanik. (6) zupcanik diferencijal
375

~S~IS~T~E~M~ZA~P~R~E~N~O~S~S~N~A~G~E~________________________________________ '~~

dva leiaja. Ovi ldajevi omogucuju da kavez diferencijala slobodno rotira u svom kuCistu. Tanjirasti zupcanik i kavez se pokrecu pomocu konusnog zupcanika koji je preko kardanskog zgloba povezan sa kardanskim vratilom. Kada se automobil krece prava, tanjirasti zupcanik dobija pogon od konusnog zupcanika i pokrece kavez diferencijala. Obrtanje kaveza diferencijala prenosi se i na osovinu trkaca. avo kretanje osoyine trkaca prenosi obrtanje na zupcanike diferencijala, i dalje pogonska vratila i tockove. Tockoyi se pritom okrecu istom brzinom i u istom smem kao ikavez diferencijala. Kada se auto mobil krece kroz zavoj onda se spoljni tocak okrece vecom brzinom od unutrasnjeg. Zupcanici diferencijala se okrecu razlicitim brzinama. TrkaCi u ovakvoj situaciji ne deluju kao cvrsta

veza izmedu dva pogonska vratila (poluosovine). ani poCinju da »trce« oko zupcanika diferencijala koji se okrece manjom brzinom i pritom rotiraju i oko svoje osovine. Ovim dejstyom zupcanika omoguceno je da se zadnji(pogonski) tockovi okrecu razliCitim brzinama, kao i potreban prenes snage na pogonske tockove pri kretanju automobila kroz zavoj. Konvencionalni diferencijal ima jednu ozbiljnu manu. On deli ukupan obrtni momenat, koji dobija od kardanskog vratila, na dYa zadnja pogonska tocka. avo znaci da ako jedan pogonski tocak naide na blato iii led, drugi nece moei da prenese momenat. Kao rezultat toga automobil u takvoj situaciji sloji u mestu, sa jednim tockom koji proklizava dok drugi stoji u mestu, i pored toga sto mozda stoji na suvoj podlozi.

J

I

I I,

Posta ste skinuli tep za dolivanje ulja u difercncijaL slavitc prst da provcrite du Ii jc niva ulja najviSe 10 mm ispod nivoa Olvora za dolivanje. Ako je u tom opscgu anda dolivanjc nije potrt:bno.

376

i

g

I


Ovaj problem se moze donekle prevaziCi pomoeu posebnih uredaja koji se ugraduju u osnovnu. Ovakvi uredaji se nazivaju zatvaraCi diferencijala. Ovi uredaji imaju specijalna kvacila koja se nalaze izmedu zupcanika i kaveza diferencijala i zatvaraju (koce) sklap kada jedan tocak pocne da proklizava. Neka od .ovih kvaCila se ukljucuju pomoeu opruge; kod drugih posebni bregovi povecavaju pritisak kvaCila sa poveeanjem momenta zadnjeg mosta. Na bilo koji naCin, ovi uredaji predstavljaju preimuestvo pri voznji po ledu i mekanim i klizavim terenima. Bez obzira no to koji tip diferencijala je u pitanju, mazete biti sigurni u jedno: ova je najtrajniji sklop na automobilu i najmanje je podlozan kvarovima. Osim povremene provere nivo,,! ulja. diferencijal ne zahteva nikakvo drugo odrzavanje. Proveru ulja diferencijala izvrsite na sledec; naCin.

Zadnji pogonski most Alat i materijal

• Blokovi za tockove III Odvijac iii Nasadni kijuc • -Qizalica i sigurnosni podmetaci • Cekic i izvlakac • Racva, nasadni kljuc i nastavak • Spoljna zaptivka • Mast za podmazivanje

1. Parkirajte vozilo na' ravno tlo.

2. Blokirajte prednje tockove automobila. 3. Podignite dizalicom automobil toliko da ispod zadnjeg mosta maiete da postavite dva oslonca.

4. Pronadite cep za dolivanje ulja u diferencijal. On se obicno nalazi na prednjoj strani diferencijala na oko 70 mm ad najnize tacke kuCista zadnjeg mosta.

5. Pomocll odgovarajuceg alata skinite cep za dolivanje ulja. Ako ulje poene da curi odmah vratite cep na mesto. U tom slucaju nivo ulja je dobar. NAPOMENA: Da skinete cep za dolivanje ulja potreban yam je jedan od sledeea tri alata: nasadni kljue od 10 mm iii 13 mm iii podesljivi kljuc.

6. Ako pri otvaranju cepa nema znakoyu curenja ulja, skinite cep, i uvucite kaziprst u otvOT .za dolivanje. 7. Ako je nivo ulja do 10 mm ispod olvora za dolivanje onda dolivanje nije potrebno. Medutim ako je nivo ulja niii od toga dadajte vrstu ulja koje je navedeno u uputstvu. 8. Zavrnite i zategnite cep za dolivanje. 9. Uklonite oslonce i spustite automobil sa dizalice prema taekama 1 do 3, ali obrnutim redosledom.

latka voznja pri kojoj se automobil kreoe

Grazlicitim putevima i pri razlicitim uslovima u

velikoj meri zavisi od pouzdanosti i dugoyecnosti lezajeva i pogonskog mosta. U nekim sillcajevirna, zbog trosenja i opterecenja koja prev3zilaze konstruktivne mogucnosti, pogonski most i leiajevi prouzrokovaee probleme. U ovom odeljkll razmotricemo neke od nnein a na koje se v[5i

dijagnoza i popravka lezajeva i pogonskog mosta. Postoje dva osnovna tip a mosta: nepokretan most, koji ostaje nepomiean dok se lockoyi okreeu, i pogonski most kod koga se oba pogonska vratila okreeu zajedno sa tockovima. Kod veCihe automobila prednji tockovi su postavljeni na nepokretan most, dok Sll zadnji tackovi postavljeni na pogonski most. Medutim kod automobil a sa pogonom na prednje lockoye to je obmuto. Postoje tri tipa krutog pogonskog mosta: poluslobodan, tricetvrt slobodan i potpuno slobodan. Svaki od nj ih se razlikuje po naCinu na koji je spoljni dec pogonskog vratila ucvrseen u kuCistu mosta. Sva pogonska vratila su sa unutrasnje strane aksijalnim zlebovima spojena sa zupcanicima diferencijala. Posluslobodan most se obicno koristi kod aulomobila sa pogonom na zadnje tockove. Spoljni dec pogonskog vratila, do tocka, oslonjen je pomoeu jednog lezaja koji se nalazi u kuCistu mosta, u blizini spoljnog dela vrarila. Kod ovakvog tip a mosta pogonsko vrat jlo ne sarno da prenasi obrtni momenat, vee trpi i sile uvijanja koje nastaju usled kretanja vozila u.napred, kao i boeni

377


pritisak koji nastaje pri skretanju. Pritom pogonsko vratilo mora da nosi jedan dec lezine vozila. Kao rezultat toga pogonsko vratilo kod krutog pogonskog mosta nosi velika optereeenja. VeCina kvarova zadnjeg pogonskog mosta manifestuju se neobicnom bukom, koja abieTIo nastaje u zupcanicima diferencijala iii u leiajevirna na krajevima kuCista mosta. Buka koja nastaje u zupeanicima je obieno visoko-frekventno zujanje koje se poveeava i smanjuje sa promenom brzine kretanja automobila. Buka se jace cuje pri nekim brzinama, a manje pri drugim: Pri nekim brzinama moze potpuno da nestane. Ponekad je vrlo tesko odrediti koji zupcanik stvara buku. Buka koja dolazi od neispravnih lezajeva je sasvim drugaCija. lavlja se kao tandrkanje iii zavijanje niiih frekvencija koje je priIicno ujednaceno, i ima tendenciju da postaje glasnije kada auto mobil ubrzava pri velikom optereeenju u odnosu na nivo buke kada se automobil kreee ravnomernom brzinom. Najeesce je problem u leiaju na izlazu vratila iz kuCista pogonskog mosta. Buka koju stvaraju lezajevi se moze otkriti pri voznji u hug na nekom sigurnom mestu kao sto je slobodan prost or za parkiranje, kao i naglim skretanjem u jednu, a zatim u drugu stranu. Ovim manevrima se stvara dodatni boeni pritisak na leZajeve tocka, a time se i buka pojaeava. los je bolje ako, dok vi vozite neko sedne na zadnje sediste i pokusa da odredi sa koje strane dolazi buka. Postoji moguenost da je neispravan lezaj koji se nalazi kod diferencijala, iIi lezaj ulaznog vratila diferencijala (konusnog zupeanika). Meelutim lezajevi u diferencijalu mnogo reele stradaju nego lezajevi tocka. Postoje i drugi kvarovi pogonskog mosta koje je lako odrediti. ledan je ako je polomljeno pogonsko vratilo: automobil se nece kretati. Slab zaptivac je drugi: uvek ce se stvoriti fleka ispod parkiranog automobila. Zaptivke se nalaze na leiajevima tocka, sa spoljne strane mosta. Zaptivni prstenovi kiaja tocka su tokom Yoznje izlozeni mnogim udarima, pa kvar na pogonskom mostu vremenom postaje sve tezi i zbog toga ga je lakse uociti. Uz malo speeijalnog alata neke popravke zadnjeg mosta mozete sasvim bezbedno izvesti. Najjednostavniji posao je izvlacenje pogonskog vratia (poluosovine) i lezaja toeka. Zamena polomljenog pogonskog vratila ipak zahteva nesto strpljenja i znanja. AIi kod veCine auto mobil a mozete izvuci vratilo, leiaj i zaptivni prsten pomocu eekica i obicnog alata. 378

Skidanje zadnjeg pogonsko'g vratila

Ako ste uoCili izvor buke, iii ste iz drugih razloga odrediIi da je potrebnoskinuti pogonsko vratilo iz zadnjeg mosta, uradite to na sledeCi naCin.

1. l'arkirajte automobil na ravno tlo. 2. Blokirajte prednje toekove sa podmetaCima, kako biste spreCiIi da se automobil pokrene dok radite.

r

o ®

, L-____________________________----~


I 3. Pomocu odvijaca iii poluge dizalice skinite ukrasnu kapu tocka. Pomocu kljuca malo odvrnite navrtke tocka sa one strane automobila na kojoj cete vrsiti radove.

7. Skinite pomocu racve, nastavka i nasadnog kljuca eetiri iii pet navrtki sa nosaca lezaja. U prirubnici vratila nalazi se pristupni otvor koji sluzi u tu svrhu.

4. Podignite zadnji deo automobila i postavite sigurnosne oslonce ispod kuCista zadnjeg mosta.

8, Odvojite nosac lezaja sa zadnje nosece ploce kocnice .. Ovim cete spreCiti slucajno ostecenje sklopa kocnice pri vadenju pogonskog vratila.

5. Skinite navrtke toekova i tockove. 6. Skinite dobo;; kocnice. Ako pritom osetite otpor, okreCite dobos i pritom ga vucite napolje.

®

9. Postavite izvlakac na prirubnicu vratila i sa nekoliko kratkih, ostrih udaraca cekic,m odvojite

@

1

®

Komponente zadnjeg rnosta. (1) navrtke, (2) dobos kocnice, (3) prirubnica vratila, (4) vratilo, (5) navrtka, (6) spoljni nosae, (7) zaptivka, (8) ldaj, (9) nOSlIe leiaja, (0) zaplivni prsten, (11) sklap dobos kocnice, (12) zaptivka. (13) kuCiste pogonskog mosta i (14) vijak za pricYrSCivanje.

379

:1

~

1


~~~~~~~~~~~~~------------------------~------------------------~

a

nosac vratila, vratilo i lezaj mosta.

lZ

kuCista zadnjeg

10. Skinite izvlakae sa prirubnice pogonskog vra-

4. Ugradite navrtke nosaea prema taeki 7 iz uputstva za: "Skidanje zadnjeg pogonskog mosta« koje se nalazi u ovom odeljku, ali obrnutim redosledom.

tila. 5: Ugradite dobos koenice. 11. Pazljivo izvadite sklop vratila iz kuCista.

12. Posto ste skinuli pogonsko vratilo i lezaj proverite da Ii su istroseni, korodirali iii napukli. Lezaj koji je u losem stanju lako eete prepoznati. Grub rad leiaja se oseea - to znaCi da je spoljni prsten labav na kuglicama. Ponekad su kuglice ojedene, a i centralni kavez moze biti labav. Ako imalo sumnjate u dobro stanje leiaja, obavezno ga zamenite. To ponekad zahteva specijalan alat, a u nekim slueajevima i presu da biste skinuli i zamenili lezaj vratila. Ovaj posao eete verovatno prepustiti profesionalnom auto mehaniearu.

6. Postavite !Otak i rukom zavrnite navrtke toeka. 7. Izvadite osionce ispod zadnjeg mosta i spustite vozilo sa dizalice prema tatkama 2 do 4 iz uputstva za: »Skidanje zadnjeg pogonskog mosta«, ali

obrnutim redosledom. 8. Izvezite auto na probnu voznju.

13. Ako menjate sarno spoljni zaptivni prsten leiaja onda to mozete lako uraditi i bez skidanja lezaja sa vratila. Postoje razni tipovi i konstrukcije zaptivnih prstenova, ali svi imaju istu funkciju. Obieno se zaptivni prsten moze izvaditi pomoeu odvijaea iIi kakvog drugog alata sa os trim vrhom. NajveCi broj zaptivnih prstenova se moze ugraditi bez specijalnog alata. NAPOMENA: Ovaj posao obavljajte pazljivo, i vodite racuna da otvorena ivica. iii prirubnica bude okrenuta prema prostoru u kome se nalazi sredstvo za podmazivanje.

AlaI i materijal

14. Oeistite i premaZite aksijalne zlebove veatila tankim slojem masti za podmazivanje.

• Poluga • Kljueevi

Nosaci motora, menjaca i menjacal diferencijala

•

Nosac za zamenu

• Dizalica Ugradnja zadnleg pogonskog vratila

Pogonsko vratilo se ugrac!uje na sledeCi naein. 1. Ubacite vratilo u kuCiste i lagano ga okreCite dok ne osetite da su aksijalni zlebovi naisli na odgovarajuce ispuste u zupcaniku diferencijala. Nastavite i dalje pailjivo da okreeete vratilo i istovremeno ga potisnite u diferencij,,1 tako da aksijalni zlebovi vratila i zupeanika diferencijala uzube.

2. Kada ste postavili vratilo na svoje mesto, nastavite da ga potiskujete sve dok lezaj do kraja ne nasedne u kuciste mosta. 3. Postavite nosae leiaja na zadnju noseou plocu i· kuCiste mosta.·

380

otor i menjae, odnosno menjaCidiferencijal se

Moslanjaju i izoluju pomocu nosata naeinjenih od gume i metala. Nosaci dde motor i menjac iii menjaCidiferencijal na mestu, a da prilom imaju odrec!enu elastionost koja prihvata, odnosno ne prenosi vibracije motora na sasiju. Automobili sa pogo nom na zadnje tockove i sa linijskim motorom obieno imaju dva nosaca motora (po jedan sa svake strane) i jedan na zadnjem delu menjaea. Kod poprecno postavljenih motora u vozilima sa pogonom na prednje tockove ima i do cetiri nosaca za motorimenjaCi diferencijal, kao i dodatni gornji nosae koji smanjuje torzione vibracije odnosno zakretanje motora pri ubrzavanju i usporenju.

ei ~I

"


r

i i

I

"

Kada popusti nosae moze se dogoditi jedna od nekoliko stvari. Moze se cuti dosta glasan udarac iii javiti podrhtavanje kada se automatski menjae stavi u brzinu iii polazi sa mesta. h.1oze se pojacati buka motora u kabini iii vibracije poda. volana iii palice menjaea. Maze se euti udaranje i eegrtanje kao kad izduvna cev dode u kontakt sa sasijom iii drugim delovima karoserije. Na to se moie nadovezati kvar izduvnog sistema posto poveeano istezanje i zakretanje matora izaziva otescenje cevi spojeva i zaptivki izduvnog sistema, Svaki od ovih simptoma moze ukazivati na pokidan ili propao

tizeri obrtnog momenta i proizvode se i za mat ore koji u originalnoj varijanti nisu opremijeni gornjim nosacem. Dodavanjem ovakvog nosaca mogu se bit no smanjiti vibracije matara i produziti radni vek izduvnog sistema_ Prednja cev izduvnog sistema kod vozila sa pogonom na prednje toekove ima vrlo kratak vek zbog toga sto se motor pomera napred nazad pri radu u normalnim uslovima. Ovo kretanje izaziva zamor metal a i konaeno pucanje.

nosac.

Zamena nosaca

Kod vozila sa pogonom na zadnje toekove prvo propada nosae sa leve strane, kod motora Cija se radilica okreee u smem kazaljke sata, a desni kod motora Cija se radilica okreee u suprotnom smem. Ovo nastaje zbog toga sto obrtni momenat metora vIsi pritisak na jedan nosac) a isteze drugi nosae. Onaj no sac koji se stalno isteie najbrie propada i dopusta da se motor zakrene svaki put kada se menjae ubaci u brzinu i kada se ubrzava sa mesta.

2. Podignite prednji kraj vozila i oslonite ga na sigurnosne oslonce.

.

Kod vozila sa pogonom na prednje toekove gornji nosai: je onaj koji najbrze propada. Ovaj nosac se naizmenicno sabija i isteze svaki put kada se pave cava odnosno srnanjuje broj obrtaja motora. To na kraju dovodi do propadanja gumenog dela nosaea. Ovaj proces ubrzava visoka temperatura

1. Povucite menu koenicu i blokirajte zadnje tockove. Napomena: Ova operacija nije potrebna kada se menja gornji Dosae kod vozila sa pogonom na. prednje toekove.

motornog prostora i kontaminacija

3. Postavite dizalicu ispod motora. menjaca iii menjacaJdiferencijala kako biste nosac motora koji menjate oslobodili optereeenja. 4. Pazljivo podignite dizalicu taman toliko da no sac oslobodite pritiska, skinite zavrtanj nosata i uklonite nosae.

uljem. U radnjama za rezervne delove mogu se naCi nosaci nalik na male amortizere i oni su

mnogo bolji od original nih delova. Zovu se am Of-

5. Postavite novi nosac, zategni te zavnanj nosaca i spustite dizalicu.

381

I

---'-~

-----------------------------------------------------------i

UPRAVLJANJE I VESANJE v

r

\1

.

ehnicki razvoj donee je i mnoga poboljsanja u konstrukciji automobila. Kada je prvi automobil izasao na drum, jedva se mogla uoCiti neka razlika u tehnici gradnje izmedu automobiia i kocije sa konjskom zapregom, 0 cemu nam svedoce fotografije tih prvih modela. Kako je brzina automobila bila sve veea, konstrukcija automobila je postajala sve komplikovanija. Izmedu ostalih detalja, painju strucnjaka zaokupljao je i problem upravljanja i veiianja. Medu prve struenjake koji su se ozbiljnije pozabavili ovim pitanjem spada Rudolf Akerman (Rudolph Ackerman). On je utvrdio da je neophodno obezbediti ostriji ugao naginjanja unutrasnjeg toeka u krivini da bi oba tocka pratila pravilno svoje polupreenike zaokretanja.

Vee i obiena logika nam kate da unutrasnji toeak, pri zaokretu, mora da ide po krugu manjeg poluprecnika od spoljnjeg. Ovo pravilo je sarno poeetak u znaeajnom procesu usavrsavanja mehanizama za upravljanje i vesanje. Moie se nekom ueiniti eudno zasto se upravljanje vozilom kao veoma vain a kategorija povezuje sa vesanjem, koje obieno smatramo pitanjem komfora. Komfor putnika je bitan ali manje vazan razlog za usavrsavanje sistema vesanja. Osnovni zahvat dobrog vesanja automobila je da omoguCi sigurno "ldanje« vozila na drumu i dobro upravljanje. Mozda bi se moglo oeekivati, da ce posle 80 godina razvoja automobila, makar problem vesanja dovesti do jednog jedinog resenja za sve automobile na svetu, jerje to nevidljivi deo, a vaina je

(1) Gomje osci1ujuce fame, (2) Donje oscilujuce fame. (3) zavoina opruga, (4) amortizer, (5) kuglasti zglobovi, i (6) osovinica rukavc;! tocka. Prednji tockovi se

ve~aju

nezavisno, ali na razne naCine.

382 I,

-

SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

••£

®

o

, !

I

(1) Sklap makfersonovog Sluba, (2) zavojna opruga, (3) donje oscill.ljuce rame, (4) letiSte oscilujuceg ramena, (5) Sklep zuptastc !etye, (6) boena spena, i (7) kraj boene sponl'!. Kod makfersonovog vesanja, stubovi zamenjuju i gemjc oscilujuce rame i kuglasti zglob, konvencionainog sistema Zll vesanje.

Tipicno zadnje vesanje pomocu lisnatih opruga. (\) Usnale opruge, (2) Uzengija lisnnte opruge, (3) Stega zavnnjima oblika "U«, (4) amonizer, (5) zadnja osov!na, i (6) diferencijaL

383

I

I


Tipitno nez3visno vcsanje zadnjih tockov" kod vozi!a sa prcdnjim pogonom. U ovom primeru na ford cskonu. (1) Oscilujuce rame sa svOjlID Ictistem, (2) spana zadnjcg locka, (3) amoniZCL (Ill osovinica locka i (5) zavojna opruga.

~

~

I

t Zadnjc vdanje sa krutom osovinom, lakode na vozilu sa prednjom vucom, (1) osovina. (2) osciiujucc rame. (3) zavojna opruga, (4) Granienik opruge, (5) roluga za rcgulisanje traga lQckova (6) nosac Sk!Op3 Z
384

_J


jedino funkcionalnost. Ali, to se nije desilo, i konstruktori jos uvek nemaju isti stav u pogledu najpoljeg nacina za pitanja upravljanja i vesanja, Postoji zajednicka crta u svim sistemima vesanja, u tome da su prednji tockovi nezavisno ovesani, Ali tu i prestaje, jer se vee i u oprugama javljaju razlike, Opruge, danasnjih automobila najcesee se izvode kao zavojne, koje nekad pogresno nazivamo i spiralnim, zatim torzione ili Makfersonov stub (MacPherson), Kod zadnjeg vesanja, razlike u konstrukciji su jos veee, Ima najmanje cetiri sistema vesanja, koji pored navedenih tipova opruga jos uvek cesto koriste i Iis-

Kuglasti zglobovi Alat i materijal

• Klinovi za tockove • Dizalica • Ukrucenja (celicna sipko 6x 50 x 130 mill)

nate gibnjeve.

Ove razlike u vesanjima, imaju uticaja na stabilnost voznje, sigurnost upravljanja i komfof, Da bi se zadovoljili svi neophodni zahtevi, ocekujemo da vesanje i upravljnje omogueuju lako rukovanje vozilom, da dobro drzi pravac, da na zaokretima ne proklizava, da amortizuje sve udare od neravnina kolovoza, da iskoristi svu

snagu motora, i da lako podnosi udarna optereeenja izazvana naglim kocenjem. Sve ova mora biti ostvareno taka da jc upravljanje lezerno, voznja

tiha i udobna. Pogon na prednje tockove

sovinica rukavca prednjeg tocka prievrscna je I donIe. preko kuglastih zglobova. Kod Makfersonovog tipa vesanja sa elasticnim, stubovima ovi zamenjuju gornje oscilujucc fame i kuglasti zglob. Donji zglob je identican kao kod vesanja sa dva

O za oscllu]uca ramena, gom]e

ramena, i zavojnom oprugom osJonjenom na gor-

nje rame. Donji zglob ne nosi opterecenjc. Kuglasti zglob,ima slicnu funkciju kao knleno kod coveka, a cesto se uprosceno naziva kugla, iako sadrii nekoliko elemenata od kojih jc kuglasti oblik karakteristika sarno jednog, istin;t glav-

Suprotno konvencionalnoj konstrukciji vozila sa zadnjim pogonom, veCina automobila sa prednjim pogonom, ima zadnju osovinu izvedenu kao pro-

stu gredu iii krutu osovinu. Prednji most je izveden kao kombinacija pogonske i nosece funkcije, koja se odlikuje po tome sto sadrii homokineticke zglobove, koji su jednovremeno ideo upravljackog sistema i sistema vesanja. Ovi zglobovi obezbecluju konstantnu brzinu obrtanja tockova, posmatrano sa strogo strutnog stanovista. Za obicnog Citaoca i vozaca imaju zoacaja sto utiCll na sigurnost voznje i trosenje pneumatika

(guma). Homokineticki zglobovi prenose snagu motora na prednje pogonske tockove, a delimicno preuzimaju ulogu klasicne osovine, vesanja

i upravljanja. . Kada dodete u situaciju da vam se cini iii sarno posumnjate da vas mehanizam za upravljanje vise nije u najboljem stanju, i to u bukvalnom smislu, vreme je da sistematski ispitate moguce uzroke.

Postoje odrecleni znaci po kojima se u najveeem broju slucajeva moze postaviti dijagnoza i identifikovati koji su elementi istroseni. U ovom pogJavlju razmotricemo naCine i postupke za postavljanje dijagnoze i naCin otklanjanja nedostataka.

nog. Donji deo, zgloba iIi vrat je konusno izveden uglavljuje se U odgovarajuCi konusni otvor na vratu osovinice rukavca. Osiguranje ad ispadanja izvedeno je krunastom iIi samokocecom naj

vrtkom. Postoje U osnov1 dva tipa kuglastih zglohova: optereceni iIi noseCi i ne6ptereceni. Prvi nOS1

optereeenja od teZine vozila i udara pri voznji, a drugi samo obezbecluje kinematiku tj. konstrukciana resenje. Naziva se jos i prateei iii pornocni

zgJob. Koji zglob je noseCi, lako mozete sa mati po polozaju zavojne opruge. Ako je or ruga postavljena izmeclu osciluj;]Cih ramena, donji zglob- je optereeeni. Ako je opruga pOSlavljcna izmeclu gornjeg osciJujueeg ramen a i karoscrije, gornji zglob je noseCi. Obicno je nosee; zglob vise izlozen habanju (istrosenju) nego neoptcrccem, sto je i logicno. Neoptereeeni zglob, kao pomoeni ('csto ima konstrukciono resenje izvedeno sa oprugom u sklopu zgloba, koja obezbecluje izvesnu clasticnost zgloba i otklanja zazore nastale istroscnjem. NoseCi zglob, budue; opterecen sa vise od cetvrtine . ukupne tezine vQzila, konstruisan je

tako da nema nikakvog zazora. Pomoeni zglob obicno ima zazor koji se moze i uoCiti.

385

'4>:t(

! ,


-I 1 ~

®

I

! I

'J

1

•

Delovi tipicnog gornjcg zgloba u sklopu. (1) Casica, (2) kugla. (3) mazalica, (4) Gamjc oscilujute rame (ili kraj spone) (5) Spoljnja zaptivka, (6) drill':: spoljnje zaptivkc. (7) konusno stablo. (8) krunasta nllvrtka, (9) rascepka, i (10) vrat osovinice rukavca (aeka

Zamena kuglastih zgloboya nije preporui':ljiva mehanicaru amateru, ali on svakako maze sam da utvrdi da Ii je zamena potrebna iIi ne. Ako se auto zanosi pri kocenju iIi se cuje zveket u predeIu prednjeg mosta. kuglasti zglobovi su zreIi za zamenu iIi kontrolu kod strucnjaka.

l. Osigurajte zadnje lockoye od pomeranp. drvenim klinovima.

Provera nosecih kuglastih zglobova postavljenih na donje rame

3. Uhvatite tocak rukama za naJnIzu i najvisu tacku i dnnajte ga snaino unutra i napolje. Ako se uoCi bilo kakvo pomeranje zgloba, potrebno je obratiti se strucnjaku iIi ovlascenom servisu. Naj-

Evo kako se to vrsi:

386

2. Postavite dizalicu ispod donjeg oscilujuceg ramena i podignite tocak za oko 5 em iznad tla.

1

i

J

= ~

I

1

...

-~

.


i )

o

o

Kod vd:mju su oprugom (1) izmedu gornjeg j donjeg oscilujuteg rumena (2). donji kuglasti zglob (3) je nosed i konslruisan je dOl nema nik
bolje je da yam pri ovoj operaciji neko pomaze bilo posmatranjem iii drmanjem tocka. . Kako ne mozete svakog pomagaea zamoliti da drma toeak, morate mu objasniti da posmatranje treba da vrs; dvojako, pokusavajuCi da otkrije ima Ii popreenog iii uzduznog pomeranja u zglobu. Ali za rezultat dijagnoze nije bitno koja je vrsta

5. Proverite kugle na suprotnom toeku, ponavljanjem tacaka 2 i 3. 6. Spustite kola i uklonite dizalicu. 7. Uklonite osiguranje zadnjih toekova.

zazora nastala, sarno se ovakvim naCinom gleda-

Provera nosecih zglobova postavljenih na gornja

nja lakse uoei postojanje zazora.

ramena

4. Spustite kola i uklonite dizalicu.

Postupak je sledeCi:

387


1. Uhvatite prednji branik i podignite ga uvis koliko mozete. Obicno je to 3 do 4 em. Ovim je opterecenje od tdine vozila preneto vise na zadnji most, a vozilo ce ostati u ovom polozaju sve dok se ne pojavi sila suprotnog smera, tj. nadole. 2. Postavite ukrucenje (koniad celicne sipke debljine 6, sirine 50 i duzine 130 mm) izmedu gornjeg oseilujuceg ramena i karoserije vozila, sa obe strane vozila. Upozorenje: Rad oko opruga moze bili opasan," zato posvetite posebnu paznju ispravnom postavljanju ukrucenja. 3. Osigurajte zadnje toekove od pomeranja.

4. Podignite dizalieom prednji kraj vozila za 5 em iznad tla. Dizalieu postaviti pod karoseriju, a ne pod oseulujuce rame. 5. Zaljuljajte tocak snaino, ali hvatanjem sarno za gornju najvisu tacku, kako ne bi ste izazvali ispadanje okrucenja.

6. Proverite bocni zazor u kuglastim zglobovima, postupajuCi po taeki 3, objasnjenja 0 postupku sa donjim noseCim zglobovima. Aka zapazite zazor, obratite se strucnjaku za konacan sud. 7. Spustite kola na tlo i uklonite dizalieu.

==~~fI-® \ ,

'{I

i~

i

I

Aka je zllvojna opruga (1) postavljena izmedu gornjeg oscilujuceg ramena (2) i sasije iii karoserije (3), gornji zglob je noseCi. Ispitivanje ispravnosti zgloba vtSi se postavljanjem dizalice pod sasijll iii karoseriju, a ne pod

osciJujuce rame.

388

.

tiFF SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

t 8. Uklonite blokadu zadnjih tockova. 9. Izyadite ukrucenja, ponavljanjem tacke 1.

Stabilizaciona poluga

Ala! i ma!erijal

• • • • • • •

Platforma PodmetaCi za tockove Okasli kljucevi Nasadni kljucevi sa skakayicom (gedore) Testera za metal. Penetraciona tecnost (moze koCiona) Stabilizaciona poluga, sa pripadajucim delovima • Bela mast

eCina automobila sa jednakim vesanjem pred-

V njih lockoya, opremljena je i stabilizacionom

:~

polugom. To je eeliena sipka postavljena ispred iIi iza donjeg oscilujuceg ramena. Stabilizacione sipke se ugraduju i na zadnje mostove, takode. Precnik poluge je oko 20 mm. Kad se pryi put susretnete sa stabilizacionom polugom, moze se desiti da pomislite kako je to dopuna sistema ogibljenja. Medutim, stabilizaciona poluga ne prima ni dec opterecenja vozila na sebe. To je, ustvari sipka koja svojim okretanjem izravnava ili smanjuje nagib vozi1a u krivinama. Kada se yozilo u krivini nagne prema spoljasnjoj strani krivine suprotna visa.

l

ta strana vozila postaje niza a

Stabilizaciona sipka spoljnjeg tocka, na oprugu unulrasnjeg tocka, izazivajuCi i njeno sabijanje, a time i yracanje poprecne ose vozila u polozaj blizak onome koji ima u yoznji po pravoj deonici puta. Kraj stabilizacione po luge vezan je za donje oscilujuce rame navojnim spojem iIi pomocu veznog Clana razliCito izvedenog na pojedinim tipovirna vozila. Klasieno resenje je u obliku kratke sipke koja prolazi jednim krajem kroz otvor u zavrSetku stabilizacione poluge a drugim kroz otvor u donjem oscilujucem ramenu. U sklop ove veze ulaze i odgovarajuce podloske i gumene caure itd. Stabilizaciona poluga se pricvrscuje za ram iIi karoseriju automobila promocu noseCih konzola iii oslonih caura. Zamena stabilizacione poluge elemenata

j

pripadajuCih

Retkost je da se stabilizaciona poluga slomi. Ako se to desi, vozac ce zapaziti da se 'vozilo u krivini

nagmJe vise nego pre. Nekada se mesto lorna moze i videti. Uobicajeni kvar stabilizaciooe poluge uzrokovan je ispadanjem neke od gumenih caura, gumenih podmetaca iii pucanjem veze sa oscilujuCim ramenom. Ako se desi da yam pukne stabilizaciona poluga, izvrsite zamenu poluge i svih pripadajucih elemenata. Veza stabilizacione poluge sa oscilujuCim ramenima. obicno je blokirana (zapekla) usled korozije. Koriscenjem penetrirajuce tecnosti, mozete sebi olaksati posao. Evo kako se zamenjuje stabilizaciona poluga: 1. Postavite vozilo oa platformu (prednji kraj).

2. Zategnite rucnu kocnicu. 3. Osigurajte zadnje tockove podmetaCima. 4. Skinite sve vezne elemente koji vezuju krajeve stabilizacione poluge i donjeg oscilujuceg ramena i odbacite ih. Za ovo ce vam biti upotrebni nasadni kljucevi (gedore) sa i bez skakavice. Napomena: Neki od veznih elemenata mogu biti tako jako korodirani da se ne mogu skinuti ni posle upotrebe penetrirajuce teenosti. Ako se to desi, jednostavno ih isecite rucnom testerom za metal, ionako sve to posle bacate. 5. Olabavite, ali ne skidajte zavrtnje kojima su oslonci stabilizatorske poluge prievrseni za karoseriju. 6. Zaokrenite krajeye stabilizacione poluge tako da budu okrenuti nanize, da bi ste ih lakse izvadili.

389

"'

.


Lie

I

J

1

\

CD VeCina aUlomobila ima ugradenu stabiiizllcionu ro1ugu (1). ad dcbljeg ceiika, IX1S!avljeno u poprccnom polozaju, isprcd iii ira osciiujucih ramcna (2). Prikazani su i flo,aei (3) stabilizacione poluge kao i veZlli e1ementi (4).

7. Skinite potpuno zavtnje sa jednog od oslonaca stabilizacione poluge i spustite ovaj kraj stabiliza-

Napomena: Stavite malo bele masti na gumene elemente pre montaze na polugu.

eione poluge na tlo.

8. DdeCi cvrsto stabilizacionu polugu jednom rukom. pazljiyo demontirajte zayrtnje i sa drugog oslonca. 9. Spustite slabilizacionu polugu is pod yozila.

izvucite Je

11. Postupite po tackama 9 do 5 (obrnutim redom od demontaze) 12. Vezne elemente postayte u saglasnosti sa uputstyom za njih. 13. Oslobodite zadnje lockoye od podmetaca.

10. Montirajte nove nosace stabilizacione po luge na istu, kao i odgovarajuce enure, i podmetace od gume i metala,

390

14. Ukljueite motor. oslobodite ruenu koenicu i spustite yozilo sa plat forme.

I

SICTCM

zadnje osovine iIi oscilujucem ramenu, zavisno od

Granicnici oscilovanja tockova

konstrukcije. 4. Montirajte novi granicnik obrnutim post upkorn prema tacki 3. 5, Spustite kola obrnutim postupkom iz tacaka 1 i 2.

Alat i materijal: Zamena prednjih granicnika

• e • •

Podmetaci za tockove Dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljucevi Granicnici (novi)

Postupite na sledeCi nacin: 1. Postavite podmetace pod zadnje tockove,

, 2. Podignite prednji kraj vozila i osigurajte ga od pada, fiksnim iii podesavajuCim postoljima. ranicnici oscilovanja tocka iIi kratko granic-

G su gumeni komadi zalepijeni na celicne ploce, pomocu kojih se pricvrscuju na ,asiju iii nici~

Ii

I, I I:I";' "

,if·

,i

II

'

:'

II

I I

,I

I

I j

!

J

,

II il I 'j

dec vozila. Prednji tockovi obicno su opremljeni granicnicima montiranim oa karoseriju vozila. Na vozilima koja imaju gibnjeve na zadnjem mostu, graDicnici Sli postavljeni izmedu zadnje osovine i sasije iIi karoserije voziIa, a vezani su za jedno iIi

drugo, zavisno od tipa automobila, Ako je granicnik oscilovanja tocka na vasem vozilu otpao iii ste zapazili da se gumeni dec odvojio od metalnog, morate ugraditi nov. PreporuCljivo je da povremeno proverite stanje granicnika jednostavnim povlacenjem za gumeni deo, Ako se pojavi procep, potrebna je zamena, VeCina granicnika oscilacija, montira se preko jednog centralnog zavrtnja zavarenog na celicnu

1

i

oscilujuca ramena. Oni ogranicavaju kretanje tocka nagore, sprecavajuCi njihov udar u metalni

ploeu, Neki granicnid imaju liske i pricvrscuju se sa dva vijaka, Postupak zamene je razlicit za prednje i zadnje granicnike. .

3. Demontirajte navrtku centralnog vijka granic~

nika iii odgovarajuce vijke, koristeCi potreban okasti kljuc. 4. Montirajte

nOVl

granicnik obrnutim redam.

prema tacki 3. 5. Spustite vozilo. obrnutim postupkom tacaka 1 i 2.

Opruge i torzione sipke sluze za ublazavanje udarnih optereceO pruge nja usled nail ask a tockova na neravnine na

Zamena zadnjih granicnika Zamena se vrsi na sledeCi naCin:

1. Osigurajte prednje tockove sa podmetacima,

2, Podignite zadnji deo vozila i postavite postolja . pod sasiju, 3. Okastim kljucem, skinite navrtku iii vijak koji drze metalni dec granicnika na sasiji, kucistu

kolovozu i povecanju konfora putnika. Ima niz konstrukcionih resenja njihovog postavljanja na vozilima, odnosno -izmedu osovine i sasije iIi karoserije. Takode, ima i nekoliko tipova opruga koje se koriste na automobilima, VeCina ih je naCinjena od specijalnih celika, a neke su i od staklenih vlakana, Celik se koristi zato sto je izuzetno trajan materijal, a i stoga sto celiena opruga dugo zadrzava 391

------_._._----_

..

-_.. _---

SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE

Torzion~

opruga (1) obezbeduj~ clasticnost »fedcrovanje" vozi]a svojim uvrtanjem. Po!uga je llcvrkena za sasiju (iU karoseriju)·2 i za donje oSci!ujuce rame (3).

svoje karakteristike nepromenjene. Ali kao i svaki metal. i celik ima svoj vek, kod opruga se on meri brojem oscilacija koje je opruga pretrpela u radu. Pre iii kasnije opruga gubi svoje pocetne karakteristike ili pukne .• Tri najce,ca tip a opruga su: Zavojna .opruga, koja se koristi na skoro svim tipovima auto mobil a za prednji most, i na mnogobrojnim modelima i za. zadnji most, zatim lisnate opruge (gibanj), pretezno za zadnji most, i treCi tip, torzione opruge iii sipke, koje masovno koristi americki Chrysler (Krajzler) za prednje vesanje vozila sa zadnjim pogonom, kao i neki evropski proizvodaci.

Torzione opruge

Torzione opruge. koje ugraduju Chrysler na prednjim vdanjima, svojih automobila, su obicne sipke od opruinog celika, jednim krajem pricvrseene za sasiju vozila da se ne bi mogle okretati. Drugi kraj je pricvrScen za donje oscilujuce rame prednjeg vesanja. Vertikalno pomeranje tocka, izaziva uvrtanje (torziju) ovih sipki u granicama elasticnosti, tj. opruznog dejstva. Torziona opruga odrzava potrebno rastojanje izmedu vozila i podloge, i omogucuje vertikalni pomeraj tocka kada naic!e na neravnine na kolovozu. Visina vozila iznad !la, posebno se specifi-

I I

392

I


i ) i

I i

If

II

I

I 1

\Ilj,' "

~F

I 'l

'oj

i

~ 'r; !~

VeCina ~u{omobila ima zavojne opruge (1) na prednjem vdanju, kaje su ce~to posI3vijene izmedu gornjeg (2) i donjeg (3) oscilujuceg ramcna. Na slici Sf: vide i (4) amortizer i (5) osavinica rukavca tocka.

I'

~ 'i ~,

"

B! ~1

,""

I

I, "Ii

R

f:I'"

I

~).

i§ iii

f'.

~5 ~

~

~ ~

~i~

I~ iii

•

I~ ~

I',Ii I

J~

J

Ovaj tip makfersonovog siuba (1) ima teflonski klip (2). Stubovi nose i zavojne opruge (3) a pricvrsccni su zavrtnjima za osovinicu rukavca.

J

t

"I J I

393

,

_________________________________ ' ·"",,~


~~~~~~~~~~~~~

I

1

\ ~

.~

'lJ

'-po

,

~

~ I

t

Z riI

!P

,

~

0

....,...

. \!,QJ~ \f

c-

I! (0

~

I

III 111I

IT

. IB~I)FHI\ ,

i

~'

~~

"'1Ii:.~

II

""""' "-r

/

1

~

~

I

r

i

I

l I, M

TipiCrlO vdanje na automobilu sa zadnjim pOgoflom. (1) Usnata opruga, {2l kuCi!.tc zadnje osovine, (3) diferencijaL i (4) amOr!lzer.

dra od strane proizvodaca i zove se »konstruktivna visina voznje«. Kad Chrysler-ovih automobila to je obiono prva stvar koja se podesava u postupku centriranja prednjeg trapa. Za podesavanje je potreban specijalan instrument za merenje, pa ·se ne preporucuje za amaterski rad. Zavojne opruge NajveCi broj danasnjih automobila ima zavojne opruge na prednjem veSanju, a cesto i na zad, njem. Kod prednjeg vesanja, zavojne opruge se postavljaju izmedu gornjeg i donjeg oscilujuceg ramena, izmedu gornjeg ramena i sasije iIi karoserije, iIi oko Makfersonovog stuba. Elasticna sila iIi sabijanje, izmedu elemenata vesanja iIi izmedu ovih i karoserije odri3va konstruktivnu visinu voznje. Zavojna opruga se ne moze regulisati (kao naprimer torziona). Ako izgubi svoje karakteristike, mOra se zameniti. Ovo je posao za profesionalnog mehanicara. Lisnate opruge (gibnjevi) Dejstvo Iisnatih opruga moie se uporediti sa uronjenom daskom.

394

Retko se koristi gibanj sarno sa jednim Iistom. ObieTIo ih ima vise razliCitih duzina, sastavljenih u jedan sklop - gibanj. Koristeci vise listova, konstruktori mogu da podese vozilo na razlicite uslove voznje. Yeti bro] listova, daje »tvrdw< voznju za sportski nastrojene vozace, manji broj listova, znaCi »rneksu«, konforniju yoznju. Centralni dec gibnja pricvrscen je za kuCiste zadnje osovine. Prednji krajevi gibnjeva u vidu llske vezani su za sasiju »samirno«. Zadnji kraj gibnja oslanja se iIi vesa a sasiju preka pokretne uzengije. Slicno zavojnim oprugama, gibnjevi se ne magu podesavati. Kada izgube pocetne karakteristike, moraju se zameniti. I avo je pasao za profesionalca.

j ~

I !

~,

t:

r

Provera opruga Ako zapazite da yam outomobil proklizava u bocnom pravcu za vreme voznje, uzrok maze biti izazvan skracenjem opruga iIi uvijanjem torzionih sipki. Proverite da Ii su Yam obe strane automo, bila podjednako udaljene od tla. Izmerite sva rastojanja ad blatobrana do tla, uporedite to sa drugim autamobilima istog tipa. Ako zakljuCite da su opruge popustile. jedino resenje je da ih zamenite. jer su izgubile svoje

I 1

I i I.


prvobitne karakteristike i ugrozavaJu stabilnost vozila. Upozorenje: Ne pokusavajte da zamenite ~pruge samil Napregnuta opruga je veoma opasna. To je posao koji treba da obavi profesionalac, a nikako vi sami iIi neka druga nestrucna osoba.

Amortizeri i Makfersonov stub

1\

Ii

I

Ala! i materijal:

• • •. • • • • • • •

, I~

: I~ , ., "I;

• I ~I~

I

IJ

"1

1 : '1

IIi

,I , i

PodmetaCi za tockave Dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljucevi Cekic i probojac (izbijac) Cevasti kljuc Nasadni kljucevi sa skakavicom Univerzalni podesivi kljuc Amortizeri Pentraciona tecnost Alat za sabijanje opruge (na Makfersonovim stubovima)

Naziv amortizer je odomacen, ali bi nasa rec

prigusivac bolje opisala funkciju amortizera, . jer mu je glavna uloga da prigusi oscilacije tocka odnosno karoserije, na tacna odreden naCin. Svaki tocak ima svoj amortizer. Prednji amortized se oslanjaju jednim krajem na spoljni kraj jednog od oscilatornih ramena, dok se drugi kraj vezuje za Sasiju iii karoseriju vozila. Svaki pomeraj ovesenja tocka, bilo nagore iii nadole, prenosi se i na amortizer. Amortizer moze biti postavljen i u unutrasnjost opn.lge, 9\<0 opruge iii pored nje, iii pak na posebnoj konzoli koja uopste nije u vezi sa oprugom. Zadnji amortizeri se postavljaju tako da im je jedan kraj vezan za zadnju osovinu a drugi za sasiju iii karoseriju. VeCina amortizera je u vidu teleskopskih cevi, ispunjenih hidraulicnom tecnoseu. U nutrasnje

IIL__ _

Unutr:.dnjost tipicnog amortizcra. (1) Prenosna poluga, (2) klip.

(3) hidraulicna tccnost, (4) venti! U o!vorcnom poiolaju, : (5) vcn!il U Z8!VOrc.nom poiozaju.

395


Ima dosta razlika u konstrukciji amortizera posebno u naCinu izvodenja pomenutih ventila u klipu, jer oni odreduju karakteristike rada amortizera. U osnovi svi arnortizeri ipak fade na isti naein.

Tipican naCin vezivanja donjeg kraja amortizera na ameri'ckim kolima je sa dvostrukom uskom.

Ako toeak naide na neravninu i recimo pode nagore, opruga se sabija, a teleskop amortizera se uvlaci, pri cemu se klip krece kroz teenost kojom je amortizer ispunjen. Obieno se ovo deSava bez otpora, jer je vedna danasnjih amortizera jednosmernog dejstva. Kada opruga pocne da se vraca u prvobitni polozaj, teleskop amortizera se razvlaCi i klip se ponovo krece kroz tecnost ali ovog puta uz otpor, koji je tacno odreden za pojedini tip amortizera. Pored opisanog glavnog, amortizer ostvaruje i jedan pomocni efekat u smanjenu naginjanja vozila u krivini. Ovo ima uticaja na opstu stabilnost vozila. Karakteristika prigusivanja amortizera utiee na

povrsine cevi amortizera su fino obradene i predstavljaju neku vrstu hidraulicnog cilindra. Cilindar amortizera, kao i svaki drugi cilindar sadrii klip. Klip ima otvore iii ventile za prolaz hidrauliene teenosti, a vezan je preko klipne po luge u obliku sipke sa zastitnom cevi amortizera. Zastitna cev se vezuje na karoseriju iIi sasiju vozila, a cilindar na oscilujuce fame iIi osovinu.

opste karakteristike sistema vesanja i ukupne vozne osobine automobila. Tvrdi amortizeri su manje udobni za vozaea, ali poboljsavaju stabilnost yozila i olaksayaju upraYljanje u zaokretima, iIi pod velikim teretom. Karakteristika amortizeIa zavisi od veliCine otvora i izvedbe ventila u

klipu amortizera. Postoje amortizeri, abieno namenjeni trzistu

rezervnih deloya, koji su podeseni tako da obez-

----

--'

~.

i'

I

CD

0

'i

·1

I1

. }I

1.

III:

II

ji

II

III IIII I, II I

0)

IIII1

0

Razni nacini vezivanja amortizera. (I) Centrulnim zuvrtnjem, (2) poprecnim zavrtnjem, (3) pomocu »oka« i (4) dvostrukom uskom.

396

i

I

---_._._-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

beduju udobnu voznju preko malih neravnina, ali postaju tvrdi kada naidu vece neravnine. Ovakvi se amortized nazivaju i »radijalno podesenim«, jeT otklanjaju truckanje -koje obicno izaziva Yaznja sa radijalnim gumama visokog pritiska. Druga inovacija na savremenim amortizerima

je koriscenje azota za odriavanje izvesnog nadpritiska u cilindru amortizera. Ovaj nadpritisak omogucuje boiji rad amortizera u teskim usiovirna, jeT sprecava penusanje tecnosti i pojavu isparavanja. . Neki amortizeri imaju mogucnost podesavanja okretanjem kucista amortizera (teleskopske cevi) u zeijeni poiozaj pri montazi. Obicno postoje tri mogucnosti: meko-normaino-tvrdo. Nekanovija voziia imaju amortizere sa elektromagnetom na vrhu amortizera kojim mozemo menjati karakteristiku amortizovanja i u voznji. Ima mnago naeina na koji se mogu postavi ti amortizeri na vozilu. Svi koriste gumene prstenove kao jastuCice za ublazavanje udara u tatkama vezivanja amortizera za karoseriju odnosno oscilujuce

Ako se to dogodi, jedan iIi V1se amortizera su verovatno u losem stanju. lspitajte svaki posebno na sledeCi naein: L Potraiite tragove curenja teenosti 1Z amortizera na teleskopskim cevima.

2. Pregledajte da Ii su yam gumeni prstenovi na prikljuccima amortizera istroseni. Istroseni gumeni prstenovi, ne pogorsavaju fad amortizera,

ali izazivaju lupkanje, koje ne moze da ne smeta uhu vozac3.

3. Pogledajte da li yam je neki elemenat za pricvrsCivanje amortizera polomljen iii napukao. 4, Pogledajte da Ii je spoljasnjost cilindra amortizera ostecena, ulubljena iIi iskrivljena, ili je moida klipna poluga (sipka) korodirala.

Zamena zadnjih amortizera

Tame.

Jedan rasprostranjen naCin vezivanja amorti-

zera za ostale delove vozila, je pomocu centralnog zavrtnja koji izlazi direktno iz teleskopske cevi. Ovaj nacin koristi se iIi za gornju iii za donju vezu zadnjih amortizara. Centralni zavrtanj se provlaCi kroz odgovarajucu

TUpU

noj za zadnju osovinu. Ovaj naCin vezivanja amortizera je gotovo jedini za gornje krajeve

amortizera.

nabavili odgovarajuCi amortizer za zamenu.

Napomena:

na karoseriji vozi1a iIi

posebnoj konzoli koja nosi amortizer. Ako je u pitanju donji centralni zavrtanj zadnje osovine, on se provlaCi kroz otvor na posebnoj ploCici zavareprednjih

Ako morate zameniti jedan amortizer, preporucljivo je da zamenite i njegov parnjak na istoj osovini. Pre pocetka rada uverite se da Ii ste

Donji krajevi

prednjih

amortizera na ameriekim automobilima, obieTIo se pricvTscuju za usku nn oscilujucem ramenu. Sam amortizer, pak ima odgovarajuce »oko«. Postoje i drugi naeini pricvrsCivanja amortizera, kao nap rimer , kraj amortizera sa »l)kom« za

zavrtanj, zatim kraj sa poprecnim zavrtnjem. U oba slueaja su te prikljuene veze integralni deo amortizera. Ima dosta slueajeva da su amortizeri izvedeni sa »okom« za pricvrsCivanje na aba kraja. Provera amortizera

Ako amortizeri nisu vise u stanju da prigusuJu

Olaksacete

demontaiu

starog

amortizera, ako koristite penetrirajucu teenost za

vlazenje elemenata za pricvrsCivanje. Postupak za zamenu zadnjih amortizera je sledeCi: L Postavite podmetace uz prednje tockove. Podignite zadnji deo vozila i postavite sigurna postolja ispod kuCista zadnje osovine. Napomena: Kod nekih vozila, pristup gornjim vezama amortizera je kroz prtljaznik, pa je bolje da ih oslobodite dok je automobil jos na tlu. Ako je kod vas takav slucaj, osiobodite gornje veze na oba amortizera, naravno ako menjate oba. ?

3. Odgovarajucim okastim iii nasadnim kljucem, oslobodite gomje veze amortizera. Koristite cekic i izbijac, za izbijanje zavrtnjeva, ako je vas amortizer sa takvom vezom. PaZljivo skidajte sve podmetace i umetke, pamteCi iIi zapisujuCi njihov redosled.

ascilacije vozila, na zadovoljavajuCi naCin, treba

ih zameniti. To se moie zapaziti, na primer i po tome da Ii yam se automobil ljulja napred-nazad po nekoliko puta, posle zaustavljanja kocenjem.

4. Ucinite isto na donjim vezama amortizera. Napomena: na nekim vozilima, morate prethodno skin uti i ploou za pricvrsCivanje zadnje

397

."-----SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

I

I

J

Zadnje YeSanje sa zavojnim oprugilma (1) i oscilujuCim ramenima (2) umesto !isnlltih opruga. Amortizeri su donjim krajevima (3) vezani na Osoyinu a gornjim (4) nil sasiju.

1 oSQvine, da biste prisli vezama amortizera. UCi-

nite to odgovarajucim kljucevima. 5. Skinite amortizer. 6. Postavite podloske i druge elemente na gornji prikljucak amortizera, ubacite amortizer i blago pritegnite gornji zavrtanj. Podesite donje veze amortizera prema odgovarajuCim prikljuccima na vozilu, tako sto cete izvlaCiti iIi uvlaeiti teleskope amortizera koliko je potrebno. Postavite elemente za ucvrsCivanje i na donji kraj amortizera, zatim propisno pritegnite sve zavrtnjeve, i gore i dole.

7. Zamenite i drugi amortizer ponavljajuci postupak po tackama 3 do 6. 8. Kada ste i to zavrsili, spustite vozilo, prema obrnutom redosledu taeaka 1 i 2.

Zamena prednjih arnortizera

Ako sistem vesenja vaseg vozila nije izveden sa MacPherson-ovim (Makferson) stubovima, postupite na sledeCi nacin pri zameni prednjih amortizera:

398

-----

-----


1. Podignite poklopac motora (»haubu«) i pronadite gornju vezu amortizera. Napomena: Na nekim vozilima, ova veza je skrivena iIi zaklonjena elasticnim zaklonom postavljenim preko prednjeg gornjeg zida blatobran a (»kosa«).

viri iz navrtke. Ovim tete spreCiti okretanje navojne 'lipke za vreme odvrtanja navrtke za pricvr'lCivanje. Odvrnite tu navrtku i skinite je. 3. Ponovite tacku 2 i na drugom amortizeru. 4. Postavite podmetace uz zadnje tockove.

2. OdgovarajuCim okastim kljucem, uhvatite gornju navrtku za pricvrsCivanje amortizera, a malim

podesivim kljucem drzite kraj navojne 'lipke, koji

5. POdignite prednji kraj vozila, i osigurajte ga sa postoljima.

If

I

I. I

I: Odvajanje donje veze amortizera okastjm kljucem. I

j

399


6. Skinite navrtke za prievrsCivanje donjeg kraja amortizera, koristeCi odgovarajuei okasti iIi nasadni kljuc. 7. Izvadite amortizer sa donje strane. Napomena: U nekim slucajevima, amortizer se

vadi sa gomje strane. Ako je to slueaj, morate prvo skinuti tri zavrtnja koji priteiu montainu plocu amortizera za karoseriju, a potom moiete izvaditi amortizere odozgo.

Drugi razlog koji oteiava rad amateru, je sto mnogi sistemi vesanja moraju biti ponovo eentrirani posle zamena stuba. Sami ne moiete izvrsiti dovoljno tacno eentriranje trapa. ali moiete to obaviti i naknadno u speciializovanom seIvisu. i\ko vas ove dye teskoee ne navedu da ceo posao prepustite profesionaku. evo kako eete to sami uraditi:

8. Novi amortizer istegnite potpuno pre montaie.

l. Zategnite ruenu koenieu, osigurajte zadnje toekove i podignite automobi!. Postolja postavite tako da su oscilujuca ramena potpuno slobodna.

9. Postavite novi amortizer

2. Kredom iii flomasterom obeletite poloZaj

prievrstite donje

veze.

10. Ponovite taeke 5 do 9 za suprotni amortizer. 11. Spustite vozilo, obrnutim postupkom iz tacke 5. 12. Pricvrstite gomje veze oba amortizera.

.~

,

zavrtnjeva za pricvrsCivanje na oba kraja stuba. Na nekim vozilima, posle pravilne montaze gornjeg dela stub a, centriranost trapa se ne remeti. Na drugom tipu vozila, centriranje se podesava preko ekseentrienih zavrtnjeva na donjem kraju stuba. Obeleiavanjem tacnog poloiaja stuba pre demontaie, moZe vam ustedeti centriranje trapa posle zamene. . Napomena: ovo se odnosi sarno na stubove koji

13. Zatvorite haubu i uklonite klinove tockova.

Zamena Makfersonovog stnba

su predvideni za opravku. Ako menjate kompletan stub, moraeete po svoj priliei da vrsite ponovno centriranje trapa, jeT otvori zn pricvrsCivanje na navorn rezervnom delu mogu dosta da

odstupaju po svom polozaju u odnosu na one na Makfersonov stub moze biti izveden tako da se moze popraviti iIi zameniti. Ako postoji moguenost popravke, stub se moze rasklopiti, taka da se stari elementi amortizera mogu zameniti novim patronom amortizera. "Nepopravljiva« varijanta je zatvorena i potom zavarena, tako da se mora izvrsiti zamena celog stuba, sto je naravno skuplje. Stubovi predvideni za popravku (»osveienje«), mogu se popraviti na dva naeina. Na nekim vozilima, sarno gomji dec stuba, mora da se demontira i da se ukloni opruga, da bi se prislo kuCistu amortizera. Prostor aka tocka je takav da omogueuje naginjanje kuCista amortizera, koliko je potrebno da se izvadi stari ubaei novi umetak amortizera. Na drugim vozilima morate izvaditi ceo stub, da bi ste izvr5ili rasklapanje na radnom stoln. Makfersonov stub nije uvek pogodan za am aterski rad. Prvo, treba yam alat za stezanje opruge kako biste je mogli demontirati sa gornjeg del a stuba. (Ako ne moiete da pozajmite takav alat, mozete odneti ceo sklop u servis. gde ee biti popravljen, a moida ga moiete i zameniti za vee remontovani. 400

~.'

t~.

starOffi.

3. Odvmite veliku navrtku na vrhu stuba za jedan iii dva kruga. NEMOJTE je jos skidati jer drii gomje komponente stuba, ukljuCivo i oprugu. Navrtku eete skinuti doenije, kada stegnete oprugu pomoeu alata. 4. Otpustite zavrtnje iii navrtke gom]e noseee ploce. Ako je stub "popravljivog« tipa i imate dovoljno prostora oko toeka, da ga mozete izvuei napolje sa donje strane, bez oslobadanja donje veze stuba, onda tako i postupite, prethodno odvrnuvsi, potpuno zavrtnjcve gornje nosece ploce. U suprotnom, nemojte jos ski dati ove zavrtnjeve kako bi driali stub dok oslobadate donju vezu. S. Skinite zavrtnje koji vewju donji kraj stuba za osovinicu rukavca. Tu sad, moie biti u pitanju jedan iii dva zavrtnja za prievrseenje iii dva ekscentriena zavrtnja. Posto ste skinuli zavrtnje uzmite veliki odvijae iIi siljastu polugu da bi ste mogli razdvojiti donju vew stuba i oscilujueeg ramena.

, \

= SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

Podignite vozilo taka da se osianja on sasiju iii karoseriju, kaka hi oscilujuca ramena ost
!i

Krcdom Hi tlomasterom povucite liniju (1) preko vrha makfersonovog stuba i montazne ploce, pre nego sto demontiratc i jednu od ve:w stuba sa YQzilom, ako koristite slUbeye "popnlyljivog<' tipa.

Olabav!te gornju veliku navrtku ouvijanjem za jcd::m do dva kruga, Navrtku cete skinUli tek kild stub izvadite IX vozila i slegnete oprugu.

F=========~~

CD

I

Ake se radi 0 »popravljivim« slUbovima. a ima dovoljoo mesta da se isti izokrenu napoije bez razdviljanja donj/: veze, ~kinjte garnjc priteznc z
Ake je crevo kocnice pritvr.sceno za stub, Os!obodite ga i uklonite pre vadenja stuba_

401


!---@

i \

;'1:...---@

) Pailjivo postavite ala! za sabijanje opruge nll oha kr~ja i sabite je {aliko da se njeno gornje sedistc rastereti. Sigurnije je da posta~'ite stub u stegu pri sabijanju opruge.

6. Pre nego sto skinete zavrtnje koji jos uvek drie stub vezan gornjim krajem za karoseriju, proverite da li je moida crevo koCionog sistema vezano za stub. Ako jeste, skinite osigurac sa driaea creva i oslobodite crevo. Na nekim vozilima, tu se nalazi cevni prikljucak za crevo kocnice, pa morate taj spoj rastaviti. U tom slueaju zacepite oba otvora, kako ne bi curila kociona tecnost, i ulazile prljavstina i vlaga.

Monta±na skica skJopa tipicnog makfcrsonovog stuDa, (1) gornja veza i os!onac. (2) sediSte opruge. (3) granitnik oscilovanja »federovanja« vozita, (4) zOlstitnik od prasine, (5) opruga, (6) sklap Makfersonovog stuba, i (7) zavrtnji donje veze.

7. Sada skinite i zavrtnje gomjeg kraja stuba i izvadite ga iz automobila. Sada ga moiete zameniii iIi popraviti.

Morate skinuti oprugu i ako je u pitanju »popravljiva« varijanta. Pailjivo postavite alat za sabijanje opruge na oprugu i sabijte je toliko da gomje sediste opruge ostane slobodno, tj. neoptereceno naponom opruge. Alat sa stegom je najbolji jer drie potpuno sigurno oprugu u sabijenom stanju. Ako koristite alat koji se sastoji od dva zavrtnja sa hvataljkama, pazite da hvataljke budu tacno po sredini opruge, na suprotnim stranama. Zavrtnje priteiite ravnomerno, tako dane dode do iskosenja, koje moie izazvati iskakanje opruge. Upozorenje: Opruga je pod znatnim napanom i morale biti izuzetno paz/jivi i apremi.·

8. Ako stub sadrii oprugu postavljenu oko njega, ona se mora skinuti i posta viti na novi stub.

9. Kada ste sabili oprugu i odvojili je od gornjeg sedista, skinite veliku centralnu navrtku sa stuba

402


Kod »popravljivih« stubova, uo"d1e noyu pn!ronu (J), zaplivnJ prstcn (2), j centr.\!nu nai:rtku (3). N
kuCiste.

skinite gornju nosecu plocu, pripadajuce montazne elemente, i sediste opruge, zatim pazljivo skinite i oprugu. Ostavite oprugu zajedno sa alatom za stezanje, kako jeste.

10. Ako je stub »popravljivog« tipa, no vrhu kuCista nalazi se velika navrtka pritegnuta na

centralnu sipku stuba. Ako nemate odgovarajuCi kljuc, mozete se koristiti klestima za cevi koje koriste vodoinstalateri, da bi ste skinuli ovu nayrtku. Mozete uhvatiti stub i u stegu ali pazite da ne ostetite iIi deformisete bilo kuCiste stuba iIi donji prikljucni haj. Skinite navrtku i istresite stare unutrasnje elemente. Neki stuDoyi imaju patrone u unutrasnjosti kuCista, ali veCina ih nerna, pa cete imati gomilicu raznih delova na

podu. Sacuvajte staro ulje, kako biste ga mogli vratiti. (Ulje potpomaze prenos toplote koja se razvija u patronu stub a za yreme voznje). 11. Ako je stub "nepopravljivog« tipa, kuCiste je na gornjem delu zavareno. U tom slueaju jednostavno odbaeite stari stub i postavite oprugu i sve elemente gornje veze na novi i ugradite ga na

vozilo, ponavljajuCi prethodni postupak obrnutim redom. U suprotnom produzite ovako:

1

12. Proverite da Ii je kuCiste stuba potpuno prazno, tj. da nema nekih zaostalili del ova i ubacite novu patronu. Ako je kuCiste osteceno, na primer ima pukotine iIi ulubjenja, mora se zameniti novim. '

.JL

13. Posle ubacivanja patrone, uspite ca,ieu starag ulja aka patrone_, Postavite novu gumenu

zaptiyku ("0,, ring), zatim veliku navrtku kueista i pritegnit~ je cvrsto. 14. Vratite oprugu na stub kako je i bila (ako je na vasem vozilu takvo tehnicko resenje, jer nisu

svi stuboyi sa oprugom oko kuoi'ta). Postavite sve elemente gornje veze stub a obrnutim red om od demontaze. Na gornji kraj sipke stuba postavite novu navrtku i pritegnite je prema uputstvu proizvodaca. Nemojte sipku drzati kIestima ili kljucem za vodovodne cevi, jer se maze ostetiti fino obradena povrsina sipke a time i zaptivka na ulazu u kuCiste. Kad je gornja nayrtka segnuta, mozete skinuti alat kojim je stegnuta opruga.

15. Sada montirajte stub nazad u vozilo prema tackama 2 do 7, obrnutim redosledom. Pre nego sto pritegnete gomje iIi donje zavrtnje koji vezuju stub za ostale delove vesanja voziIa, proverite oznake koje ste uertali kredorn iii flomasterom. Ako su oznake na istom mestu, moze se desiti da yam je centriranje u redu. 16. Ako ste bili prinudeni da rastavite crevo koenice, za vreme. demontaze stuba, sada ga sastavite i ispustite vazduh iz koCionog sistema (pogledajte odgovarajuce poglaYlje "Sistem za kocenje«). Vazduh mora biti odstranjen iz kocionog sistema da bi koenice ispravno funkcionisale. 403

..... 1\1

l

!


Pitmanov . me h__ anlzam za upravljanje Alat i materijal:

• • • • • • • • • • • • • • • • •

Podmetai'i za tockove Dizalica i sigurnosna postolja Klesta Okasti kljucevi yiljuska za demontaiu (»pajser«) Gekic sa poluloptastom glavom Celicna cetka Zabravljiva klesta (»grip« klesta) Komad metal a tdine 3-4 kg Okasti kljucevi Pentrirajuca teen os! Krajevi spona Krpe Osnovna iIi pokrivna boja za metal iii drvo Raseepke Prenosna poluga Sklop pratece poluge i zavrtnji za pritezanje

eIJlm se okretanjem oko vertikalne ose omogucuje skretanje vozila. Prenosna poluga se pricvrscuje za desni zid motorskog prostora pomocu pratece poJuge nazvane jos i pomocna po lug a iIi »ienjivac«. Sklop pratece poluge, ima dva osnovna del a: samu polugu i noseou konzolu. Ovaj sklop ima uJogu da drzi prenosnu polugu u potrebnom polozaju i da omoguCi pre nos kretanja upravljaca i na desnu stranu vozila tj. na desni tooak. Vertikalno pomeranje ovog dela upravljackog mehanizma sprecava se ugradnjom letista u nosecu konzolu iIi jedne duge gumene caure. Sarna noseca konzola

pricvrscena je za karoseriju iii Sasiju na desnoj strani vozila. Napomena: Na sliei je prikazana konstrukeija

na kojoj bocne spone povezuju direktno vra! osoviniee rukavea (tocak) i prenosnu polugu. Ovo je uobicajeno ali ima i drugih resenja. Ponekad Pitmanova poluga ima dva otvora, jedan za prenosnu polugu. a drugi za levu bocnu sponu. I prateca poluga moze biti sa dva otvora, jedan za prenosnu polugu a drugi za desnu bacnu sponu. Mehanizam za upravljanje prikazan na sliei izveden je tako da se postavlja iza osne linije prednjih tockova. I ovo je najcesCi slucaj, ali ima konstrukcija gde je citav mehanizam smestem ispred ose tockova. Zglobovi upravljackog mehanizma ne smeju imati zazora iIi ce tockovi »igrati« u voznji i izazvati vibracije upravljackog mehanizma. Napomena: Pojam levi i desni u ovom slucaju

pravljacki mehanizam, se u osnovi izraduje na U dva naCina: sa Pitmanovom polugom i zupcastom letvom. Oba mogu biti izvedena i sa servopogonom, Ako osovina upravljaca na vasem vozilu posle izlaska iz kabine, ulazi u kutiju upravljaca pricvrscenu na bocni zid sasije iii karoserije u motorskom prostoru, u pitanju je Pitman sistem, Uloga upravljacke kutije je da obrtno kretanje upravljaca i njegove osovine) pretvori u pravo!inijsko bocno pomeranje poluga upravljackog sistema prednjih tockova, Ovo se obavlja na utvrden naCin, zavisno od konstruktivnog resenja, uz minimum naprezanja vozaca, ali uz dovoljno mogucnosti da se »Qseti« put.

Pitmanova poluga je svakako metalna, duzine oko ·15 ern postavljena ispod upravljacke kutije. Ona je vezana na prenosnu polugu upravljackog sistema, koja ide celom sirinom vozila i vezuje se na botne spone. Prenosna poluga se zove i centralna spona. Bocne spone preko svojih krajeva (krajevi spone) vezuju se na vrat rukavea tocka,

404

je relativan, i vati za uobicajeni evropski polozaj upravljaca na levoj strani. Aka se radi 0 vozilu sa upravljacem na desnoj strani treba ih uzeti suprotno, tj. levi je tada desni i ol:irnuto. i

Zamena krajeva bocnih spona

~ I

Ret je

0

bocnim sponama, jer su zglobne veze na

njima. Boene spone povezuju vrat rukavea tocka i prenosnu polugu (eentralnu sponu). Veza boone spone tj. njenog unutrasnjeg kraja sa prenosnom po!ugom (eentr;llnom sponom) je navojna. Prenosna poluga je ustvari eev ciji kraj ima unutrasnji navaj u koji se uvrce odgovarujuce navojno stablo bocne spone. Podesavanje duzine prenosne poluge vrsi se uvrtanjem iIi odvijanjem boone spone prema potrebi. Kada je ova duzina po desena kako treba, osiguranje se vrsi pritezanjem obujmice. Duzina prenasne poluge se podesava u svrhu postizanja jednog od elemenata eetriranja prednjeg trapa, koji se zove »uvlacenje« prednjih

I

• ~----~


I,'I,I

0

II

I

I

I

I

)L

0

CD

®

ra;;:s

~

0

\

~

\

Kod upr41vljackog meh;mizma sa pitm::movom polugom. osovina uprav!jaca ide do upravljackc kutije (1), koja je pricvrScena zavrtnjim
tockova. Poddavanje se uvek vrsi tako da je razmak prednjih tockova meren ispred teorijske ose nesto manji nego iza ove ose. Krajevi boe,ne spone se moraju zameniti cim se pojavi vertikalni zazor u zglobovima. Da bi se ovo pravilno utvrdilo, vozilo mora biti oslonjeno na svoje tockove, a ne podignuto. Provera ispravnosti zgloba kraja spone vrsi se tako sto se jednom rukom cvrsto uhvati bocna spona odmah do zgloba i pokusava snaino pokretati gore-dole, kako bi se otkrio eventualni zazor. Nemojte da vas zavara mogucnost obrtanja bocne spone, jer je ona i pravljena tako da se moie obrtati. Zglobovi krajeva spona koji imaju vertikalni zazor moraju se zameniti. Ako menjate sarno jedan od krajeva bocne spone, morate koristiti penetrirajucu tecnost da biste olaksali demontaiu.

Kada kupujete krajeve spona, vodite racuna da nisu isti levi i desni kao ni unutrasnji i spoljnji krajevi spona. Dva puta prove rite da Ii ste kupili odgovarajuCi kraj ili krajeve. Zamena krajeva spona se vrsi na sledeCi naCin:

1. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 2. Podignite prednji kraj voziJa i postavite sigurnosna postolja, taka da yam mehanizam za vesanje stoji sto blize horizontalnom polozaju. Napomena: Ovo nije bas neophodno, ali je korisno. 3. Klestima izvadite rascepku iz krunaste navrtke kraja spone i bacite je. 4. Odvrnite i skinite krunastu navrtku pomocu okastog kljuca. 405

SISTEMZA UPRAVLJANJE I VESANJE

Uvucite kljun viljuske za demontazu izrneau vrata osovinice rukavca i kraja spone i udarajte pO viljusci cekieem. 6. Okastim kljueem olabavite obujrnicu za osiguranje navojnog spoja boene spone i njenog unutrasnjeg kraja.

®

7. Otistite navoj na tom kraju spone celicnom cetkom i krpom.

8)

CD

In"ucile rascepku (I) i skinite krunas[u navrtku (2), pa dcmonta±nom viJ.iuskom (3) odvojlc kraj bocm: spone (4) od njenog kraja (kraja botne .>pone) (5) i vrata osovmice rukavca (6).

5. Da biste demontirali kraj spone. morate ga prvo odvojiti, od spregnutog dela. Posto je to veza konusnog stabla i konusnog otvora. to obiono ide tesko. Koristite se demo;taznom viljuskorn (kao na slici) i cekic sa okruglom glavom.

8. Obojite ociseeni navoj svetlom sprej bojom iIi cetkicom nanesite boju iii temeljnu boju. vee tim raspolazete. Ovim ste oznaCili dokle treba uvijati novi kraj spone kako bi centriranje tockova ostalo isto. 9. Odvmite kraj spone pomocu zabravljivih klesta (»grip"). 10. Nanesite boju i na novi kraj spone tacno onako kako je i na starom. 11. Uvmite novi kraj spone u CtV bocne spone sve dok bojeni deo ne doae do cela cevi. 12. Uvucite konusno stable kraja spone u vrat rukavca tocka.

~

-,

f;

r Rasccpkom (1) osigurava 51! krunasta navrtka (2) koja pritetc konusno stablo kugJaslog zgJoba (3) kraja spone (4),

406

r 1


13. Vratite krunastu navrtku'i pritegnite je tako da moiete ubaciti novu rascepku. 14. Uvucite novu rascepku i kiestillla savite krajeve. 15. Okastim kljueem pritegnite obujmicu za osiguranje.

16. Spustite vozilo, prema taekama 1 i 2. Zamena prenosne poluge

Prenosna poluga je jednodelni komad. J edan kraj se vezuje za Pitmanovu polugu, drugi za pratecu polugu. Krajevi prenosne poluge imaju jos i navojne otvore za vezu sa bocnim sponama, odnosno njihovim krajevima. Krajevi prenosne poluge mogu imati zazar kao i botne spone. Provera se VIS} na isti naCin. Aka zazar postoji zamena prenosne po luge se vIsi na sledeCi nacin: 1. Osigurajte zadnje tockove sa podmetacima 2. Podignite prednji deo vozila i osigurajte ga sigurnosnirn postoljima. 3. Klestima izyucite rascepku unutrasnjeg kraja jedne od boenih spona. Rascepku bacite. 4. Skinite krunastu nayrtku okastim kljueem. 5. Postavite teti komad metal a povrh otvora u Rrenosnoj poluzi u koju se montira boene spona. Cekicem sa poluokruglom glavom udaraJte po suprotnoj strani prenosne poluge da biste olabaviii spoj klina boene poluge (spone) sa prenosnom polugom. Napomena: Ne udarajte cekicem pei boenoj sponi iii njenom klinu. 6. Ponovite tacke 3 do 5 na drugoj bocnoj sponi. 7. Skinite rascepke i krunaste navrtke sa veze prenosne poluge i pratece poluge, kao i sa veze prenosne poluge i Pitmanove poluge, prema postupku u tack am a 3 i 4. 8. KoristeCi demontaznu viljusku i poluokrugli eekic, demontirajte obe veze, koristeCi taeku 5 objasnjenja "Zamena krajeva bocnih spona«. 9. Skinite prenosnu polugu. 10. Montirajte novu prenosnu polugu, vezujuCi je prvo sa prateeom i Pitmanovom polugom. Postupiti obrnutim redom prema tackama 3 i 4, ne zaboravivsi da iskrivite rascepke. 11. Poveiite boene spone sa central nom (prenosnom polugom), postupajuCi obrnutim redosledom po tack am a 3 i 4. Ne zaboravite da iskrivite razscepke. 12. Spustite vozilo, obrnutim redosledom iz tacki 1 i 2.

Zamena sklopa pratece poluge Sklop pratece po luge nosi desnu (putnicku) stranu prenosne pOluge. NoseCi deo ovog sklapa pricvrscen je za sasiju iii karoseriju automobila sa dva iii vise zavrtnjeva. Sarna poluga ovog sklapa vezana je jednilll krajem za kraj prenosne poluge, a drugim je »sarnirno« vezana (putem osovinice) za svoj nosae. Da biste proverili sklop pratece poluge, uhvatite cvrsto rukom za prenosnu polugu u neposrednoj blizini njenog spoja sa prenosnom polugom i pokusajte da je drmate gore dole. Aka se pojavi znatan zazar U sarnirnom zglohu koji vezuje pratecD polugu i njen nosac, mora se zameniti ceo sklop. Demontaza odnosno zamena sklapa pratece poluge vrsi se ovako: 1. Osigurajte zadnje tockove sa podmetaCima. 2. Podignite prednji deo vozila i osugurajte ga sa postoljima. 3. Klestima izvadite rascepku jz veze prenosne poluge sa pratecom polugom. Bacite staru rascepku. 4. Odvrnite krunastu navrtku pomocu odgavarajuceg okastog kljuea. 5. Udarajte cekicem sa poluokruglastom glavom. po pratecaj poluzi da bi ste olabavili klinasti zavrtanj ave veze. 6. Pritisnite prenosnu polugu kako bi se oslobodila prateea poluga. 7. OdgovarajuCim nasadnim kljucem skinite zavrtnje koji drle nosac prateee poluge na karosefiji, iii sasiji. 8. Skinite sklop pratece poluge. 9. Postayite novi sklop pratece poluge na vozilo, prievrseujuCi prvo zavrtnjima nosac za sasiju iii karoseriju. Koristite nove zavrtnje za pricvrscenje ... Cvrsto ih stegnite nasadnim kljucem. 10. PoveZite pratecu polugu novog sklopa sa pre, nosnam polugam mehanizma za upraYljanje obr, nutim postupkom prema tackama 3 i 4. Ne zaboravite da savijete krajeve rascepke. 11. Spustite vozilo prema tacki 1 i 2, obrnutim redosledom.

Upravljacka kutija lake i sami mozete da ustanovite da Ii je upravIjaeka kutija u stanju zadovoljayajuce ispravnosti iii ne, ne pokusavajte da sami izvrsite popravku iii zamenu, upravljacke osovine, upravljacke kutije iii Pitmanoye poluge. Za ovo su potre hni spec ijalni alati za demontazu. lstina' ovi sklopovi retko se kvare.

407


Upravljacki mehanizam s-a zupcastom letvom Alat i materijal:

• • • • • • • • • • • • •

PodmelaCi za loekove Dizalica i sigurnosna poslolja Viljuskasti kljueevi Klesta Okasti kljueevi Demontazna viljuska Poluloptasti cekic Zabravljiva klesta (»grip« klesta) Odvijac Krajevi boenih spona Zastitne rebraste gume Litijumska maziva mast Rascepke

za upravljanje sa zupeastom letvom Mehanizam obrtno kretanje osovine upravljaca pretYara

u pravolinijsko boeno pomeranje pomocu jednog zupcanika i zupeaste IetYe. Zupeasta Ietva je syojim krajevima vezana na boene spone. Sklop je postavljen popreeno izmedu prednjih loekova vozila. Osovina upravljaea je upravna na sklop zupeaste Ietve. Zupeasta' Ietva je smestena u cevasto kuCiste. Na izlazu iz kuCista nalaze se zastitni rebrasti gumeni mufovi, zatim boene spone i njihovi kra-

Kad uprayljackog mchanizma sa zupcastom let Yom, zupcanik (1) uzub!jen je sa zupcastom letvom (2), Ciji su krdjcvi Z
obujmicama i sIuze za za;;titu zupeaste Ietve od prljavstine i vode. Veza Ietve i boenih spona je kuglasta sa mogucnoscu podesavanja putem navojne veze i retko se kvari. Ako se to desi, popravku prepustite profesionalcu. Veza bocne spone i vrata osovinice rukavca je kuglasta sa konusnim klinaslim zavrtnjem. Ovaj zglob ne sme imati vertikalnog zazora.

Zamena krajeva bocne spone i zastitne gume

loekova, na svakoj strani vozila. Cevasto kuCisle zupeaste Ietve, prieYrSceno je na sasiju iIi karoseriju pomocu odgovarajucih

Provera ispravnosli krajeva span a vrsi se na pot- . puno isti natin kao kod Pitmanovog sistema za upravljanje. Uhvatite cvrsto kraj spone i drmajte gore-dole. Ako se pojavi i najmanji vertikalni

nosaca s_e zavrtnjima za pritvrscenje. Sarna zupca-

zazor u zglobu, kraj spone se mora zameniti.

sta letva je jedna ee!iena sipka, eija je jedna strana nazubljena i uzubljena sa zupcima malog zupeanika koji se nalazi na kraju upravljacke osovine. Sve je ovo smesteno u cevastom kucistu sklopa zupeaste Ietve. Okretanjem zupcanika pomeramo Ietvu na jednu iIi drugu stranu. Krajevi zupeaste letve veiani su na boene spone koje pravolinijsko kretanje Ietve pre nose na vratove osovinica rukavaca tocka i take zaokrecu lockove. Zastitni rebrasti gumeni mufovi, postavljaju se na izlazni deo kuCista Ietve i vezuju se na bocne spone. Na oba mesta prievrcuju se

Ponekad je potrebno zameniti gumeni rebrasti muf, jer se pocepao iIi je previse star. Zamena kraja spone iii ovog mufa vrsi se prema sledecem postupku: 1. Osigurajte zadnje lockove sa podmetaCima. 2. Podignite prednji kraj voziia i osigurajte ga sa postoljima. 3. Viljuskastim kljucem popustile kontra navrtku na unutrasnjem kraju spone i odvite je za pol a kruga. Napomena: Nemojte odvrtati kontra navrtku vise ad pola kruga, jer bisle mogli poremetili

, jevi koji se vezuju na vratove osovinica rukavaca

408

= SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

I

I !

/

CD \

/

£" \.,

/

/

/

II ':/

.

y'

1-;,",/--0 /

I

~

II Zupcanik (1) postavljcn fia kraju upravljacke orovine (2) pokrecc ZUPC3StU letvu (3) !evo i desna.

centriranje prednjeg trapa, kada zavrsite montaiu novih delova. 4. Klestima izvueite raseepku iz krunaste navrtke koja osigurava vezu kraja spone i vrata osovinice rukavea tocka. Baeite staru rascepku.

I

Skinite rasccpku (1) i krunastu navftku (2), potom demontainom '1iljuskom (3) odvojte kraj bocne sponc (4) cd boCne spone (5) i osovinice rukavc:! (6).

S. Okastim kljucem skinite krunastu navrtku.

6. Razdvojte vezu pomocu demontaine viljuske i poluloptastog cekioa. Viljusku uvucite izmedu vrata osovnice rukavca i kraja spone i udarajte po drugom kraju viljuske cekiCem.

Kod upravijackog mehanizma sa zupCaslom letvom i servo pogonom, creva (1) prenosi pritisak hidraulicne teenosti od pumpe (2) na upravljacku kutiju (3).

409 .1I_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ ._


7. Drzite zabravljivim klestima cev spone dok odvijate njen kraj. . 8. Odvrnite kraj spone i skinite klesta. 9. Ako zastitne rebraste gume treba da se

zamene, skinite ih posto ste ~prethodno olabavUi stege na njima. 10. Dodajte malo litijumske masti u kuCiste letve, da bi ste nadoknadili dec koji ee biti odbaeen sa starim gumama. 11. Postavite novu zastitnu gumu pazljivo je previ aced preko kontra navrtke da se ne pocepa. 12. Prievrstite gume obujmicama, obrnutim postupkom iz taeke 9. 13. Podmazite slobodni dec navoja izmedu kontra navrtke i kraja spone. 14. KoristeCi zabravljiva klesta, drzite sponu da se ne okreee, dok uvreete novi kraj spone. UvrCite sve dok ne dodete do kontra navrtke. 15. Provucite klinasti zavrtanj kraja spone kroz otvor na vratu osovinice rukavca.

16. Stegnite krunastu navrtku okastim kljueem tako da se moze uvuCi nova rascepka. 17. Uvucite novu rascepku i savite joj krajeve klestima. 18. Drzite evrsto zabravljiva klesta koja treba da su jos uvek na sponi i viljuskastim kljueem dotegnite kontra navrtku. Pravilno stezanje mozete postiCi tako sto cete zabravljiva klesta i viljuskasti kljuc driati blisko paralelnom polozaju i klesta vuCi prema sebi a kljuca gurati »od sebe«.

19. Skinite klesta i kljuc. 20. Spustite vozilo obrnutim redom prema taekama 1 i 2.

Servo upravljac ervo upravljac u stvari bi trebalo da bude naziv S upravljaea sa servo pojacanjem, jer hidraulieni sistem ovog uredaja sarno olaksava vozaeu okretanje upravljaea. Rad hidrauliene pumpe prenosi se kroz sistem ventila i hidraulicnih cilindara (sa klipovima) i drugih pripadajuCih del ova na mehanizam za upravljanje i tako smanjuje naprezanje vozaea. Opravka servo uredaja je prilieno komplikovana stvar i zahteva specijalne alate i veStinu 410

Ala! i ma!erijal:

• • • • • • • • • • •

Podesljivi kljuc Viljuskasti kljueevi Odvijae Okasti kljueevi Teenost za servo uredaj Pogonski kais Krpe Creva hidraulicnog servo uredaja Obujmice za creva Posuda za ispustanje teenosti Pumpa hidraulienog servouredaja

Za prosecnog amatera nije preporuCljivo da se u ova upusta. Hidraulicni pritisak u servo sistemu. ostvaruje pumpa koja je smestena na levoj (vozaeevoj) strani motorskog prostora. Preko jednog konzolnog nosaca pricvrscena je za biok motora, sa strane. UoCieete je po tom polozaju kao i po tome !ito na prednjoj strani ima kaisnik koji nasi remen prebaeen i preko kaisnika radilice. Pumpa je sa ostalim delovima servo uredaja vezana sa dva creva. Jedno polazi direktno od ledne strane pumpe i ide na upravljaeku kutiju. Drugo ide od rezervoara pumpe na drugi prikljueak upravljacke kutije. U stvari to crevo se vraca na pumpu, jer kroz njega cirkulise povratno ulje niskog pritiska. Kroz prvo crevo,· koje ide direktno od pumpe na upravljacku kutiju cirkulise ulje visokog pritiska od pumpe ka upravjackoj kutiji. Potoje tri osnovna uzroka koji ugrozavaju rad hidraulienog servo sistema. Gubitak pritiska i time izostajanje servo-efekta, mehanicko osteeenje koje maze izazvati buku i gubitak pritiska, kao i curenje teenosti. Gubitak pritiska pumpe moze biti izazvan niskim nivoom tecnosti u rezervoaru pumpe i labavim iii istrosenim remenom koji proklizava. Proverite stanje remena i dotegnite ga ili zamenite ako treba, prema postupku opisanom za alternator, u odeljku »Zamena remena alternatora« u poglavlju »sistem za punjenje«. Mehanicko ostecenje servo sistema je u stvari osteeenje nekog unutrasnjeg elementa i manifestuje se bukom. Curenje je najeesCi problem kod servo upravljaea. Moze se pojaviti bilo gde na sistemu, ali

'1

r F,

!

.

1: 1

!

.-SISTEM ZA UPRAVLJANJE I VESANJE

~/

_---~/L-----o I

II

ILI~

Tipicni delav) upravljacKog mehanizma sa Pitmanovom poiugom i servo pagonom. (1) upravljacka kutija iii glava upravijabl. (2) cn::vo visokog: i niskog pritiska, (3) Rezervoar hidr::mlitnog ulja i pumpa. i (4) Pitmanova poiuga.

J

obieno se prvo nalazi iza kaisnika hidraulicne pumpe, gde se nalazi zaptivac pogonskog vratila pumpe, kao ina prikljucku creva visokog pritiska. Zatim na drugim spojevima creva kao i na prikljuccima upravljacke kutije. Jedan od naCina da se utvrdi tacno mesto curenja je da se .krpom obrise iscurelo ulje i ukljuCi motor. Obieno se curenje moze lepo uociti. Kada ste utvrdili mesta curenja zaustavite motor. Opravka upravljacke kutije je posao za profesionalnog mehanicara, zbog specijalnih alata i

vestine. Medutim tri operacije mozete i sami uraditi. To su pomenuta popravka iii zamena remena, creva i curenje pumpe. Zamena creva visokog pritiska

Ako creva Cure i ne moze se nista postiCi dotezanjem prikljucaka ria mestu curenja, creva se moraju zameniti, posledecem postupku: Napomena: Ovaj po stupak je istoveten i za zamenu creva niskog pritiska u najvecem broju slueajeva. 411


1 1. Postavite krpe ispod prikljueaka creva. 2. Pomocu pOdesivog kljuea, skinite prikljueke creva visokog pritiska poCinjuCi ad upravljacke kutije. Na nekim instalacijama trebace yam i viljuskasti kljue da pridrzavate susedni element prikljucka, kako se ne bi okretao. 3. Oslobodite crevO i drzeCi krajeve nagore, da ne bi curila teenost, izvadite ga iz motorskog prostora i bacite.

4. Postavite novo crevo prema obrnutom postupku u tacki 2. 5. Uklonite krpe i obrisite tragove tecnosti. 6. Startujte motor i okrenite upravljac polako na leva pa nadesno da biste odstranili vazduh iz sistema. Napomena: Ako se u pocetku euje jedan kratkotrajni zavijajuci zvuk, to je normalna pojava.

Servo uprav!jac u mehanizmu sa zuptaslOrn lctvom na automobilima peto,

412

? l'


f

Zamena creva niskog pritiska

Povratno crevo se zamenjuje na sledeCi naCin: 1. Postavite krpe ispod prikijucaka creva. 2. Neka povratna creva niskog pritiska nemaju prikljucak ("holender«). U tom slucaju odvijacem olabavite obujmiee creva, da biste mogli skin uti crevo. Napomena: Neka creva imaju obujmiee bez vijaka. I njih olabavite odvijacem, odmicuCi im krajeve. 3. Skinite crevo, drieCi krajeve nagare, da ne bi eurilo ulje. Bacite i crevo i obujmice. 4. Postavite nove obujrnice na novo crevo.

5. Postavite novo creva obrnutim postupkam iz tacke 2. 6. Uklonite krpe i obrisite tragove ulja. 7. Startujte motor i akreCite vol an polako ulevo i udesno da biste odstranili vazduh iz sistema.

1. Okastim kljucem skinite zavrtanj na nosatu za podesavanje remena. 2. Pomerite pumpu prema motoru i skinite remen.

3. Pomerite sada pumpu suprotno od motora, da biste mogli priCi zavrtnjima za pricvrscenje pumpe na nosac. 4. Okastim kljucem odvite ove zavrtnje. 5. Skinite poklopac za sipanje tecnosti. 6. Primaknite posudu za prihvatanje ispustenog ulja iz pumpe i cvrsto uhvatite pumpu zajedno sa ere virna i iscedite ulje. 7. Ostavite pumpu u motorskom prostorll ibaeite staro ulje. 8. Skinite creva visokog i niskog pritiska prema ranije opisanom postupku. 9. Odnesite pumpu u servis na popravku iIi je zamenite za remontovanu.

10. Postavite creva na novu pumpu prema tacki

8. Zamena hidraulicne pumpe

Curenje na vratilu remeniee, oteiano upravljanje u normalnim uslovima voznje, izraiena tenden-

cija za preteranim zaokretanjem upravljackog sistema iii neuobicajeni sumovi i buka iz pumpe su indikacije neispravnosti servo upravljaca. Ako ste proverili iii zamenili remen i creva i jos uvek imate problema sa servO upravljanjem, treba zameniti pumpu. Pumpa je montirana na nosacu koji je pricvrS-

cen na blok motora. Jedan iii dva zavrtnja drie pumpu na nosacu. Postoji i jedan podesljivi nosat koji ,omogucuje zatezanje remena.

Pumpa se zamenjuje po sledecem postupku:

11. Postavite pumpu na nosac obrnutim postupkom tacke 4. 12. Postavite remen na kaisnik pumpe. 13. Pomerite pumpu ka motoru i pricvrstite nosac za podesavanje, prema tacki 1. 14. Podesite zategnutost remena prema postupku »Zamena remena alternatora«

U

odeljku »Sistem

za punjenje{(. 15. Skinite poklopac za punjenje na pumpi i naspite odgovarajuce ulje (hidraulicnu tecnost). 16. Vratite poklopac na otvor za punjenje. 17. Startujte motor i ostavite ga da radi najmanje jedan minut. 18. U gasite motor. 19. Skinite pDklopac otvora za punjenje uljem i proverite nivo. Dodajte ulje ako je potrebno.

413

SISTEM ZA KOCENJE v

a stanovista bezbednosti sis tern za kocenje je

Snajvazniji sis tern na vasem vozilu. On se mora

redovno pregledati i servisirati a svaki defektan deo, rna koliko bio mali i naizgled nevazan, mora se odmah zameniti. Sve komponente sistema za koeenje ne habajll se niti kvare istovremeno mada to ponekad mazda taka izgleda. Mazete da vozite na hiljade i hiljade kilometara a da nemate ni najmanje problema s kocnicama. Mecllltim, maze yam se dogaditi da iznenada stanete i otkrijete da Sll yam kaenioe neispravne. Ukoliko vozite normalnom putnom brzinom vi ne ostecujete koCionu instal aciju pa moze da se desi da su yam kocnice gotovo istrosene a da vi to ne znate.

Jedini naCin da se sprece ovakve nezeljene situacije je redovan pregled kocnica, svakih 12.000 predjenih kilometara iii jednom godisnje, sto predstavlja dobar vremenski interval za skidanje i ispitivanje delova sistema za kocenje. Provera Citavog sistema za kocenje je mnogo bolja.

Stagod uradili morate znati sta treba da ispitate. Principi hidraulike na kojima sistem za kocenje radi su veoma jednostavni. Oni se zasnivaju na fizickim zakonima. Jedna od njih je da fluidi (tecnosti) prakticno ne mogu da se sabiju. Stoga je moguce prebaciti teenost (ulje za kocnice) iz gJavnog koCionog cilindra, preko sistema cevovoda, u koCione cilindre na tockovima. Kreta-

njem delova kocionih cilindara dovodi se frikcioni

~ •

.

r.

i

SiSlern za kocenje treba redovno pregled:ni i servisirati. Sistcm obuhvata: (1) pedaJu kocnice, (2) servokocnicu iii vakuum ufcdaj, (3) dvodelni g/avni cilindar i (4) kotionc cevovode do- (5) prcdnjih di~k- kotnica i (6) zadnjih dobo~-kocnica. Sistcm takode ukljutujc: (7) rucnu kocnicu, (8) cclitno uze (»sajiu«) i (9) obrtnu polugu.

414

r

SISTEM ZA KOCENJE

I

I

I

® Kod hidmulicnih kocnjca pritiskom na pedalu kotnice (1) pomera sc klipnjaca (2) i klip (3) u g!avnorn ciljndru (4). Hidr
materijal (obloge koenica) u dodir s koeionim dobosima koji se okrecu zajedno s toekovima i time izaziva usporavanje iIi zaustavljanje vazila. Glavni kocioni cilindar

Glavni koeioni cilindar i njegov rezervoar ispunjeni su koCionom teenoscu. Ovaj cilindar ima klip i klipnjacu povezanu sa pedalom koenice. Hidraulicnim vodovima ovaj cilindar pave zan je sa satelitskim ureclajima na svakom tocku (koCioni cilindri). Ovi ureclaji najbolje se mogu opisati kao cilindar s klipom na svakom kraju. Kad vozac pritisne pedalu noine koenice glavni cilindar istiskuje fluid kroz vodove do svakog koCionog cilindra sto dovodi do izvlaeenja klipova koCionih cilindara i pritiskanja koCionih papuea i obloga 0 dobos koenice. U tom trenutku hidraulieni pritisak je podjednak na svim cilindrima. Koeioni pritisak se ne moze preneti na bilo koji toeak pojedinacno sve dok koCione papuee na svim toekovima nisu u dodiru s odgovarajuCim koeionim dobosima. Ovim se obezbeduje ravnomerna raspodela koeenja na tockove.

Sistemi sa dobos-kocnicarna su konstruisani tako da se u instalaciji uvek zadrzava natpritisak eak i kada koenice nicu aktivirane. Ovaj nadpritisak u instal aciji , iIi zaostali pritisak, odriava nepovratni ventil na glavnom cilindru. Kod disk-koenica.se ne koristi nepovratni ventil posto ovaj sistem nema povratnih opruga. Kod kombinovanih sistema sa disk i doboskoenicama potrebno je imati nepovratni ventil na koCionom vodu dobos koenica ali ne i na vodu disk koenica. Stoga se na ovim sistemima sa disk-dobos koenicama koristi dvodelni cilindar, tzv. »tandem« glavni cilindar. U ovom slueaju nepovratni ventil se nalazi na izlazu iz glavnog cilindra u pravcu cevovoda za dobos kocnicu. Kod jednodelnog glavnog cilindra nepovratni venti I je unutrasnji dec glavnog cilindra i nalazi se u pravcu cevovoda za napajanje dobos koenice. Kao sto smo napomenuli, tecnosti se ne mogu sabijati ali mogu gasovi, kao vazduh na primer, pa je veoma vaino da u sistemu hidraulienih koenica nema tragova (mehurica) vazduha. Vazduh iz sistema uklanja se procesom "ispustanja« koji predstavlja vazan dec postupka servisiranja koenica. Da bi se izbeglo prisustvo vaz-

415

SISTEM ZA KOCENJE

duha u sistemu za kocenje na glavnom i koCionim cilindrima koriste se zvonaste gumene iIi neoprenske zaptivke. Isto tako rezervoar za kocioni fluid, koji predstavlja dec gIavnog cilindra, sprecava prodor vazduha u kocnice. KoCioni fluid se proizvodi specijalno za hidraulicke sisteme automobila i nekad ga ne treba mesati iIi zagadivati rastvaraCima. Ovaj fluid je u stanju da podnese niske temperature bez zamrzavanja, a visoke temperature bez prokuvavanja. Medutim, on se zgusnjava ako se izlozi dejstvu vazduha pa ee unistiti svaku obojenu povrsinu iIi oblogu kocnice ako dode s njima u dodir. Hidraulicni sistemi imaju mnoge prednosti u odnosu na Cisto mehanicke. Pored moguenosti za regulisanje siIe kocenja, eliminise se mehanicka veza izmedu pedale kocnice i toekova, a takode hidraulicni sistemi mogu se koristiti za pojacavanje sile kocenja. Povrsina radnog (glavni cilindar) klipa prema povrsini satelitskog (kocioni cilindar) klipa odreduje povecanje sile koeenja kod hidraulienog sistema. Pored toga sto se koristi za prenosenje potrebne sile za pritiskivanje koCionih papuca iIi obloga papuea 0 dobose iIi diskove, sistem za kocenje vrsi kompenzaciju promene optereeenja osovina yoziia u slucaju naglog zaustavljanja. U ovom slueaju, prednji tockovi trpe eak 75% teZine yozila pa se, stoga, na njih mora preneti veta koCiona sila, ada se pri tome ne blokiraju zadnji toekovi. Ovo se postize neSto vetim preenikom prednjih klipova u odnosu na zadnje koCione cilindre toekova. U sistemu .a koeenje razvijaju se visoki pritisci .. Zbog toga je veoma vazno da se vrsi redovan pregled sistema u cilju otkrivanja bilo kakvih tragova habanja. Dobrim vizuelnim pregledom koCionih komponenata moze se spreCiti moguenost da iznenadni skok pritiska dove de do njihovog lorna. Uz normalni pritisak na pedalu za koeenje hidraulieni pritisak u sistemu krece se od 6-9 bara zavisno od prenosnog odnosa izmedu klipova glavnog i kocionih cilindara. Servo-uredaj omogucava manji pritisak nogom na pedalu za koeenje uz postizanje odgovarajuceg pritiska u sistemu za kocenje. Hidraulicna instalacija kod vozila sa dvodelnim glavnim cilindrom ima i prekidac upozorenja kvara koenice (lampica) iIi prekidae diferencijalnog pritiska. On se sastoji od klipa unutar cilindra malog preenika. Jedan kraj prekidaca povezan je za prednji dec hidrauliene instalacije, a drugi za zadnji. U normalnom stanju klip se ne krece zbog toga sto je hidraulicni pritisak izjednacen u insta416

Iaciji. Ali ukoliko do de do kvara (ispustanja) u jednoj grani instalaeije doc; ce i do pada pritiska u njoj, a normalni pritisak u drugoj gram dovesce do pokretanja klipa u cilindru i paljenja kontrolne lampice. Kod nekih prekidaea dolazi do paJjenja kontrolne lampice upozorenja samo kada je koenica pritisnuta (nofno) dok je kod drugih Iampica stalno upaljena. VeCina prekidaea predstavlja dec jednodelnog uredaja koji sadrzi merni i proporeionalni venti!. Zagrevanje kocnica

Svi koCioni sistemi frikcionog tipa u sustini predstavljaju toplolne sisteme. Prilikom zaustavljanja vozila razvija se velika koliCina toplote na oblogama i dobosima kod sistema sa dobos-koenicama. Ova toplota mora se kontrolisano smanjiti, a tu je vrlo vazna uloga materijala koeione obloge. On mora biti trajan a ipak treba da odgovara materijalu samog dobosa, tj. mora da odrfava koefieijent trenja kroz Citav ciklus kocenja a da ne dovede do prekomernog habanja kocionog dobosa. Svako prisustvo uija iii vode izmedu obloga i dobosa dovodi do poremecaja odgovarajuceg koeficijenta trenja. Hladenje sklopa dobos-koenice je tesko. Zaustavljanje vozila pri velikoj brzini onemogucuje dejstvo rashladnog sistema koenica da efikasno odvodi razvijenu (oplotu. Svojstva dobosa od gvozdenih odlivaka zavise od cirkulacije rashlad~og vazduha. Ovo se tesko postiie u prilieno ogranieenom prostoru u toekovima. Protok vazduha moze se poboljsati ubacivanjem vazduha u supljine izmedu tocka i dobosa, rebrastim dobosima i kombinacijom obloga od Iivenog gvoida sa aluminijumskim kucistima dobosa. Kod vecih vozila obieno se koristi jedan iii vise ovakvih rashladnih sistema. KoCiane obloge takode pomaiu odvodenju dela toplote ali potreba za podloznim plocama otezava unutrasnje hladenje. Pored toga sto drii sklop koCione papuce, podlozna ploea je konstruisana tako da smanjuje mogucnost da voda iIi abrazivna neCistoca dospe u prostor izmedu koc;one papuce i dobosa. lake je relativno efikasna u sprecavanju da manje kolieine prasine iIi vode dospeju unutar sistema za kocenje, ako do toga ipak dode, koeniee ostaju blokirane. Ovaj stetm uticaj prasine iIi vode na efikasnost sistema za kocenje prakticno je eliminisan sistemom disk-koenica sa stegom.

ij

!

I~.__----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~K~O~C~vE~N~J~E

, i

I '1

I~

.

l.

Sistem disk-koeniee sastoji se od eelienog diska koji je povezan s toekom i stegom s ploCieama

Ispitivanje kocniea u voznji

koja zahvata disk. -Stega se zatvara s abe strane

Pre poeetka ispitivanja koeniea na vasem vozilu pokusajte da utvrdite, voznjom na drumu, kakve servisne us luge bi mogle da budu potrebne. 1zaberite suvu, poplocanulasfaltiranu deonieu uIiee iii puta, bez saobraeaja ili drugih prepreka, gde mozete bezbedno da izvedete naglo zaustavljanje vozila. Pri brzini od 30 kilometara na cas naglo pritisnite koenieu. Ukoliko papuea "hvata" n~ 5 centimetara (iIi manje) od pacta: • Mozda su koeione obloge veoma istro,ene • Mozda je nizak nivo kotione teenosti • Mozda je potrebno podesavanje koCionih papuea.

·diska sto dovodi do tisporavanja vozila. Posto disk-koeniea distribuira proizvedenu toplotu po veeoj povrsini ona se brze hladi nego dobos-koenica. Disk-koenice imaju i visok stepen otpomosti na pad efikasnosti koeenja a zadrzavaju i veeu snagu zaustavljanja vozila nego dobos-koenice u vlaznom stanju. Medutim, disk-koeniee su skuplje, pa se zato koriste sarno na prednjim toekovima kod vetine automobila. Efikasnost sistema sa disk-koenicama zavisi od stanja frikeionih povrsina diska i stege. Efikasnost sistema sa dobos-koenieama zavisi od odgovarajueeg materijala obloge, odgovarajuee debljine, glatkoee unutrasnjeg dela i obline dobosa, maksimalnog dodira izmedu povrsine obloge i dobosa, kao i hladenja. Pored sile koja se prenosi na koCione papuee preko mehaniekog iii hidraulicnog poluznog prenosa, dodatni pritisak izmedu papuea i dobosa postize se dejstvom samoaktiviranja koCione papute. Kada su kocnice pritisnute trenje izmedu obloge i dobosa nastoji da potisne papuce u smeru okretanja dobosa. Ovaj slab pokret ubrzava prenos koeione sile. Lokaeija obrtne tacke koeione papuee odreduje da Ii ee se papuea pomeriti prema dobosu da bi ostvarila dejstvo samoaktiviranja. Kod vetine modemih konstrukeija koeniea dodatna sila koeenja ostvaruje se povezivanjem dye koCione papuee u dobosu. Kod ovog sistema obe koCione papuee su samoaktivirajuee. Kada se koeniea aktivira (pritisne) prva papuca prenosi pritisak na sekundarnu (drugu) papueu i poveeanom silom pritiska drugu papueu 0 doboS. avo se naziva >,dvostruko servo-dejstvo«. Uprkos dugog hoda pedale koeniee, koCioni eilindri i koeione papuee se ne kreeu predaleko da bi se ostvario dodir sa dobosem. avo zbog toga sto to omogucuje mehanicki i hidraulieni poluzni prenos. Da bi se kompenziralo habanje obloga i dobosa sklop koeniee ukljueuje i automatsko podesavanje koCionih papuea. Mehanizam za automatsko podesavanje eliminise potrebu za stalnim podesavanjem koeniea. Kod mehanizma za automatsko pOdesavanje koristi se dejstvo samoaktiviranja koeniea kako bi se pokrenula poluga za po des avanje. Ova poluga se pokreee okretanjem navrtke za pOdesavanje zaustavnog tocka na dobosu. avo automatsko podesavanje kocniea, medutim,

C"" "":W':' I ..

I

Oseeaj mekog zahvata koeione pedale znak je prisustva vazduha u instalaciji. Kada zaustavite vozilo i iskljueite motor. pritisnite koCionu pedalu sto je moguce jace drzeCi je cvrsto pritisnutu. Proverite da Ii i dalje nastavlja da se kreee naniie. UkoIiko je to slueaj to je mak da je prisutan neki problem u glavnomcilindru ili ispustanje u nekom delu hidraulicnog sistema. Ukoliko vozilo »Vllce« iIi se zanosi ns jednu iIi drugu stranu, iii ukoliko jedan tocak koei vise od ostalih kad se pritisne koeniea, to je znak nekoliko moguCih problema: • Nepravilno podesavanje kocniea • Prisustvo masti iIi koCione tecnosti na obJogama • Labave podloine ploee • Zamenjen polozaj primarnih i sekllndamih koCionih papuea • Nepravilno montiranje koCionih papuea na dobos, sto dovodi do delimicnog kontakta frikeionih povrsina • NezaobJjenost dobosa kocnice. Tokom ispitivanja koeniea u voinji proverite buku kada su koeniee iskljutene iii ukljueene. Buka od trenja u kocnicama koje nisu ukljucene maze da bude rezultat sJedeCih problema: • Nepravilno osnovno podeSavanje • Povratna opruga pokvarena iii slomljena • Slepljen koCioni cilindar iIi yodice koeione papuee. Grebanje iii skripa kada je koeniea pritisnuta moze da bude znak: • Istrosenosti kocionih obloga • Neodgovarajuceg materij ala koCionih obloga • Prisustva ulja iIi masti na kocionim oblogama

""Ho k,d, 'oomH

417

-------

."~----- - - ---

_._-.-

SISTEM ZA KOCENJE

• Izvitoperenost podloinih ploea koenica. • Neispravni leiajevi prednjih toekova mogu da prouzrokuju umanjenu efikasnost koeniea. Neispravan lezaj maze da izazove nepotrebne poteskoee u traienju kvara na sklopu kocniee, mada se u stvari radi 0 neispravnom leZaju. Ne zaboravite da proverite mehanizam ruene koeniee kod svakog pregleda sistema za kocenje. Prilikom donosenja odluke 0 opravei sistema za koeenje morate predvideti i odgovarajuee vreme. Ne :lurite - jer eete u tom slueaju verovatno pogresiti. Kakvu god interveneiju da vrsite ona mora u svakom pogledu da bude kompletna.

Pregled prednjih kocnica etaljni pregled kocnica treba da obuhvati vizi-

Delni pregled frikeionih povrsina. stanja obloga

koeniea. i svih komponenata u sklopu koeniea na toekovima. Ovaj pregled je neophodan ne sarno radi utvrdivanja stanja radnih povrsina koeniee vee i radi otkrivanja svih neispravnih delova koji se mogu otkriti vizuelnim pregledom. Razlika izmedu prednjih i zadnjih dobos-koeniea je u tome sto prednje dobos-koeniee imaju daleko veCi broj delova. Pored toga, postupak ispitivanja prednjih dobos-koeniea se razlikuje od postupka ispitivanja zadnjih dobos-koeniea. Pregled prednjih dobos-kocnica Da bi se izvrsio pregled prednjih dobos-koeniea treba postupiti na sledeCi naCin: 1. Aktivirajte ruenu kocnieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa prednjih toekova pomocu velikog odvijaca iii ostrog kraja ruene dizaliee. 3. Krajem ruCiee dizaliee iIi nasadnim kljutem odgovarajuce veliCine olabavite navrtke na oba prednja toeka za jedan okretaj (pribliino). 4. Postavite podmetaee iza zadnjih tockova. 5. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se toekovi ne odvoje od zemlje. 418

1! Ala! i materijal

• • • • • • • • • • • •

OdvijaCi Podmetati za tockove Dizaliea i sigurnosna postolja Klesta Podesljivi kljuc ~)Kasika« kocnice Maska za lice iIi respirator Cetka iIi usisivat Merilo Momentni kljue i nasadni kljue Krpe Raseepke

6. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga ucvrstili. 7. Najpre odvrnite navrtke s tockova, ostavljajuci ih u »radkapnama« radi cuvanja. VeCina ovih navrtki moze se skin uti okretanjem istih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Manji broj vozila, rnedutim, ima leve navoje na navrtkama. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop toeka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu od prasine iIi masti. Koristite velika klesta- u kombinaeiji s odvijacem. Prihvatite zastitnu kapu klestima i odvojite je pomocu odvijaca. 10. Klestima skinite rascepku. Napomena: Sklop drzi jedna iIi dye navrtke, Ukoliko ima dye navrtke spoljasnja iii kontranavrtka je krunasta a osigurava je raseepka; unutrasnja navrtka je za podesavanje. U slucaju sarno jedne navrtke radi se 0 navrtki za podesavaoje, a nju osigurava rascepka. . 11. Pomoeu kljuca odvijte navrtku iIi navrtke 1 podmetat. Ukoliko navrtkalnavrtke ne mogu da se odviju okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu pokusajte s odvrtanjem u smeru kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavcine kako biste olabavili spoljasnji leiaj. Pazite da lei:aj ne padne na pod. Podmetnite saku da biste ga prihvatlh. Stavite spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku. za podesavanje na Cistu krpu. Napomena: Ukohko niste izvrsili pregled iii podmazivanje leiajeva u

,~

I

[Li_ _

----------------------------------------~S~IS~T~E~M~Z~A~KO~C~EN~J=E

®

CD

I

I

-~1 CD

Sklap prednjeg dobo~a; (1) znplivni prsten iii osigur
roku koji se preporucuje u prirueniku, vidite odeIjak "Podmazivanje IeZajeva toekova« u poglavlju »Qdrzavanje automobila«. 13. Svucite sklop dobosa i glavcine. Vodite raeuna da unutrasnji Idaj ne kIizne na vreteno. UkoIiko se pojavi otpor pri skidanju sklopa mozda je potrebno iza tocka za podesavanje kocnica stavite "kasiku« za kocnice. Kod vozila sa bice potreban samopodesivim kocnicama dugaeki, tanki odvijacda bi se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog tocka. Upoiorenje: Dok je sklop dobosa i glavCine odvojen ne sme se dozvoliti da mast iii prljavstina dodu u dodir s povriinom doboia iii obloge koenice. Prisustvo prljav§tine iIi masti na ovim povrsinama

I

moglo bi da dovede do proklizavanja koenica iii smanjenja dejstva koeenja. 14. Odlozite sklop dobosa i gIavCine i pripremite se za malo Ciscenje. Upozorenje: Kod habanja koCionih obloga dolazi do stvaranja prasine koja

'l,"~ii H%

kotu, iii jos gore, u pluea ukoliko ne pacire. Ne rreba oduvavati ovu praiinu. lzbegavajre udisanje ave prasine!

15. S maskom za lice iIi respiratorom uklonite ostatak prasine sa sklopa koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaca. 16. lzvrsite vizuelni pregled unutrasnjosti dobosa u cilju otkrivanja ogrebotina i vidljivih naprslina na frikcionim povrsinama. Proverite da Ii je povrsina gIatka. Ukoliko je povrsina ostecena treba je obraditi u masinskoj radionici. 17. lspitajte koCioni cilindar na sklopu kocnice u cilju otkrivanja tragova curenja. Ukoliko je curenje prisutno proveru koenica treba da izvrsi profesionalni mehanicar. 18. Prove rite sve opruge u sklopu koenice da Ii su sigurne i neostecene (slomljene). 19. Proverite obloge papuea kocnice. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama proverite da Ii bilo koja glava zakovice ne strei iznad povrsine

:'"0"" mof' : ,,:md" "_:'0" ",0'' 0 '"

ob'o"

"pll'"' "' bl_t_,,~;;

SISTEM ZA KOCENJE

Kod disk-kocnica frikcione piotice (I) u stezi (2) pritisbju disk (3) da bi zaustavjie okretanie locka aka g!avCine osovine (4). Frikcione ploCice (5) su sarno u delimitnom dodiru s ukupnom povrsinom diska (6) oSlavljajuCi veti deo povrsine za hladcnjc. Sklap di~ka jt testO lzraden iz dva dela. ostavljajuci izmcdu njih prazan prOSlar za vcntiiaci,iu i ~oljc hladenje.

da su tanje od 1,5 mm. Ukoliko je potrebna zamena obloge vidi odeljak "Zamena obloga dobos-koenica« u ovom poglavlju. 20. Zamenite dobos; moida cete morati da ga pomerate unapred okrecuCi ga prilikom montaze. 21. Zamenite lez.aj toeka; mozda cete morati da malo pomerite dobos da bi leiaj dobro nalegao. 22. Zamenite podlosku i navrtku za podeSavanje. 23. Ovde je potrebno izvrsiti podeSavanje lciaja toeka. Napomena: Treba uvek da se pridrzavate uputstva proizvodaea. Ukoliko ne raspolaiete odgovarajucim uputstvom postupite na sledeCi naein: A. Merilom izmerite velieinu otvora glavCine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je preenik 45 mm iii vise, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm, a pritom okreCite toeak rukom. Ukoliko je preenik manji od 45 mm pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 10 Nm, a pri torn okreCice toeak rukom. 420

B. Posta ste izvrsili pritezanje navrtke za podesavanje na odredeni moment okrenite navrtku za 11 6 do 1/4 obrtaja kako biste osigurali odgovaTajuce centriranje rascepke kroz otvor u vretenu i navrtki. Ukoliko postoji navrtka za osiguranje (kontTanavrtka) vratite je na svoje mesto i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vratilu.

Napomena: Ukoliko je mehanizam za podesavanje dobosa menjan u toku zamene dobosa, moida ce biti potrebno pravilno podesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "Podesavanje dobos-koenica« u ovom poglavlju. 24. Montirajte novu rascepku kroz otvor navrtke za podeSavanje iii kontranavrtke i vretena. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu klesta taka da Tascepka ne ispadne. 25. Po novo montirajte zastitnu kapu i sklop toeka obrnutim redosledom od onog u tackama 7-9. Napomena: neka vozila su opremljena opruznim amortizerom u zastitnoj kapi. Proverite

=

'"'

SISTEM ZA KOCENJE

r I,

, !

i

da krajevi raseepke ne dolaze u dodir sa ovim amortizerom.

26. Kod servisiranja dobos-kocniea na drugom prednjem tocku sledite po stupak iz taeaka 7 do 25.

,,

27. Posle pregleda koeniea spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6.

I

Pregled prednjih disk-kocnica

!~ !

~

:i~

~

0,

I,,

, ~

"

,if

~

~t~, 'l 'iii

U~

m. ~,

~

~:

~;:"

Postupite po sledecem redosledu: 1. Aktivirajte rucnu kocnieu. 2. Skinite poklopee sa prednjih toekova pornocu velikog odvijaca iIi ostrog kraja ruene dizaliee. 3. Krajem rutiee dizaliee iIi nasadnim kljueem odgovarajuce veliCine odvite navrtke na oba prednja tocka, za oko jedan okretaj. 4. Postavite podrnetace iza zadnjih toekova. S. Pomocu dizaliee podignite prednji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tla. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila da biste ga uevrstili. 7. Najpre odvrnite navrtke sa toekova, ostavljajuCi ih u »radkapnama« radi cuvanja. Vetina ovih navrtki moze se skinuti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Manji broj vozila, medutim. mazda ima leve navoje na navrtkama. U tom slucaju, navrtke mozda treba obeleZiti slovorn "L". Ukoliko na

vaSlm kolima postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Pregledajte povrsinu diska -s abe strane da nema tragova zaseka iii vidljivih naprslina. Napomena: Na nekim diskovima ima masinski obradenih zljebova s prednje iii frikeione povrsine. CU svakom slueaju proveriti da li je povrsina glatka). Ukoliko su povrsine pohabane, konsultovati kvalifikovanog mehanicara. 10. Proverite ploCiee disk koeniea s abe strane diska. s prednje strane. PloCiee ne bi trebalo da budu tanje ad 1,5 mm. 11. Okrenite prednji toeak u leva i proverite plociee disk koeniea sa abe strane disk a, sa zadnje strane. I u ovom slueaju, plocice ne bi trebalo da budu tanje od 1,5 mm. Napomena: Ukoliko je prisutna znatna razlika u naeinu habanja izrnedu prednje i zadnje strane ploeica, konsultovati kvalifikovanog mehanieara; mazda stega koeniea zahteva ponovno centriranje. 12. Vratite sklop toeaka na svoje mesto obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 1 do 8. 13. Ponovite redosled operacija iz laeaka 7 do 12 kod tocka no vozacevoj strani vozila. 14. Spustite kola na tlo obrnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6.

"i ~i I.:..

i~

I~!

~

~

Ii

I~ ~

I I

~,

II

®®®

~

:1 ,i

Tipicni sklap prednjeg diska: (1) nosac siege, (2) vretena, (3) zaptivni prsten ili osigurac, (4) unutrasnji lezaj, (5) prsten lefaja, (6) disk iii retor, (7) otvor

glavcine; (8) spoljasnji letaj, (9) podloska. (10) navrtka vretena iii kontranavrtka, (ll) rascepka, i (12) stitnik od pruSine iii masti.

J

-------------

J

421

SISTEM ZA KOCENJE

Pregled zadnjih dobos-kocnica Alai i malerijal • • • • •

Veliki odvijae PodmetaCi za toekove Dizalica i sigurnosna postolja tylaska za lice iii respirator Cetka iIi usisi vae

adnje dobos-koenice je nesto lakse pregledati Z nego prednje posto ima manje komponenata za demontiranje. Sklop zadnje dobos-koeniee ima dvostruku namenu. On sadrzi kako hidrauliene tako i mehanieke komponente. Hidraulicne komponente imaju vatnu funkeiju u radu sistema za kocenje. Mehanicke komponente vezane su za rucnu kocnrcu,

Pregled zadnjih dobosa treba da obuhvati detaljni vizuelni pregled svih veznih komponenata. J os jedan vatan pregled je pregled prisustva eurenja koeione teenosti, koji se jedino moze utvrditi skidanjem dobosa i proverom kotionog eilindra na tocku. Kad skinete dobos treba da izvdite pregled i povrsina dobosa i papuca. Da bi se izvrsio pregled zadnjih dobos-koeniea postupite na sledeCi naCin: 1. Aktivirajte ruenu kocnieu. 2. PomOCll velikog odvijaca skinite »radkapne« sa zadnjih tockova. 3. Pomocu kraja rutiee dizaliee iii nasadnim kljucern odgovarajuce velicine odvite navrtke na oba zadnja tocka, za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetace ispred prednjih tockova kako biste spreCili pomeranje kola. 5. Pomocu dizalice podignite zadnji kraj vozila sve dok se tockovi ne podignu ad tla. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod karoserije vozila kako biste ga ucvrstili. 7. Najpre odvijte navrtke s tocka na strani suvozaca, ostavljajuCi navrtke u »radkapnama« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Manji broj vozila, medutim, moida ima leve navoje na navrtkama. 8. Skinite sklop toeka i pneumatika.

422

9. Oslobodite dobos od golih vijaka laganim okretanjem tocka unapred. Napomena: Mozda na jednom od golih vijaka postoji opruina celiena stega. Oslobodite stegu pomucll odvijaca a zatim skinite dobos. 10. 'S mask om za lice iIi respiratorom, uklonite ostatke prasine na sklopu kocniee i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iii usisivaeem Upozorenje:

lzbegnite da udisete ovu prasinu! Gna sadri! azbest. 11. Pregledajte unutrasnjost frikcione povrsine dobosa da nema tragova zaseka i vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina istrosenaJpohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 12. Ispitajte koCioni eilindar na sklopu kocnice da nema tragova curenja. Ukoliko ih ima kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Ispitajte sve opruge u sklopu dobosa da biste proverili da Ii su na svom mestu i da nisu ostecene (slomljene) . 14. Ispitajte obloge koCionih papuca. Ukoliko su obloge fiksirane zakovicama, proverite da glave zakoviea ne strce iznad povrsine obloge. Ukoliko su obloge lepljene De bi trebalo da su tanje od 1,5 mm. Ukoliko je potrebna zamena obloga papuca videti odeljak "Zamena obloga doboskocnica« U ovom poglavlju. 15. Vratiti dobos na svoje mesto; moida cete morati da ga malo okrenete unapred prilikom montale kako bi nalegao iznad golih zavnanja. 16. Vratiti sklop tocka i pneumatika na svoje mesto, obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 7 i 8. 17. Ponoviti redosled operaeija iz tacaka 7 do 16 u slucaju tocka na strani vozaea. 18. Spustite kola na tlo, obrtnutim redosledom operaeija iz taeaka 2 do 6.

Zamena plocica disk-kocnica od veCine vozila zamena plocica disk-koeniea predstavlja prilicno lak posao za mehanicareamatere. Ustvari, verovatno cete oceniti da je to lakse nego zamena obloga dobos-kocniea. Skida-

K

III

. ~

i

9j1

SISTEM ZA KOCENJE

t I !

I I

I

I I I

D,I bi se odstranila kocion~ !ecno~, iz glavno~ cilindri! - rezervoar:l. koristi ~e pipetu. komad gumenog creVi! iii t~njiric. lz n!zervoara treb
I J

njem nekoliko zavrtanja iIi osovinica moze se pqdiCi stega kocnice i montirati nove ploCice. Sarno ne dozvolite da vas zavara prividna jed- . nostavnost ovog posla! Ne radi se sarno jednostavnom rastavljanju disk-koenice, montaii novih ploeiea i ponovnom sastavljanju. Mada nije apsolutno neophodno rastaviti iii zameniti stege koeniea kod novog postavljanja ploeica, mnogi profesionalni mehanicari ukljucuju generalnu popravku stege kocniee kao dec svake interveneije na kocnicama. Verovatno moiete da prodete i bez ove operaeije .ukoliko nema tragova eurenja na stegi, ukoliko su stitnici od prasine na obe stege u dobrom stanju i bez tragova naprslina iii zaseka, ukoliko se klip ne zaglavljuje u stegama (koenica »vuee« iii se brzo habaju ploeiee na jednoj strani vozila) i niste preW veliki broj kilome tara (80.000 km). Drugim reCima, ukoliko izgleda da su stege u dobrom stanju i ne izazivaju bilo kakve probleme, onda nema razloga da ne montirate sarno novi komplet ploeiea, a presko-

1 "" g'"',"I~~,""~~""

''',.

Da bi 5C skinulc vodece o50vinice (yodice) stege. mozda je potrebno dn se sarno odviju sa nosnca stege. Drugc: vrsle drze se pom-ocu opruznih plOtiCil ili osiguravajuCih klino\'a ili opruinih obu.imica ili para cclicnih osovinica ~ uskocnidma nil krajc:vimCl. V;ldenjem o50vinica oJabavijuje sc: slega lako da 5C male skinuti.

Ala! i ma!erijal

• Podmetaei za toekove • Dizaliea i sigurnostna postolja • Kljue za navrtke • 15ljueevi • <;:ekic i meki izbijac • Zieana "etka • Klesta • Odvijac • Moment-kljue i nasadni kljuc • Ulje za podmazivanje ili silikonski sprej • PloCice disk-koeniea • Montaini alat za stegu koeniee

A sada nekoliko reCi u slucaju rekonstrukcije od strane mehanieara-amatera. Postopje kompleti za popravku koji sadrie de love za zamenu:

'"~'~~ _~za~Pti'" ,~",""p,",,~ I_~~_ve_._",_o~:::

SISTEM ZA KOCENJE

II

I I Pomoko 'ck"" , pmboj" ,k'oo<' klio 00,"'" '''go koj' fib" ;tego, Skid
otvor za klip u stegi nije jako zagreban iIi korodirao, a stege' nisu pretrpele bilo kakvo drugo ostecenje (kao sto su naprsline iii jaka korozija), Amaterska popravka ce verovatno dati zadovoljavajuce rezultate. Ali ukoliko je otvor za klip u losem stanju, ukoliko je prisutno jako curenje tecnosti za kocnice iii se klip vadi, onda yam ostaje jedino da zamenite stege kocnice novim iii fabricki popravljenim delom, Delove koji drze stegutakode treba pazljivo pregledati. Ovde glavni problem lezi u koroziji. Ukoliko su delovi korodirali to ce sprecavati stegu da »pIiva« tj. da se sarna centrira iznad diska. To dovodi do neravnomernog pritiska frikcionih plotica na disk usled cega dolazi do neravnomernog habanja plotica. Stoga, ukoliko demontirate disk-kocnicu i utvrdite da je spoljasnja ploCica malo istrosena, a unutrasnja istrosena do metalne podloge (iii obratno), onda je to znak da stega ne »pUva« kako treba, sto ukazuje na koroziju pa stegu treba zameniti.

424

II

Kad se stega skine S [Josaea stege izvucile je iz vozHa obesenu 0 zicanu kuku. Vd,:mjem stege koCioni cevovod se os!obada nepotrebnog naprezanJ'a (deformacije), Cclju,ti sc mogu spu~liti i na L -________________________ komandni krak iii nosae.

'

~

los jedna stvar koja se cesto previda je stanje diskova. Ukoliko diskovi nisu jako zagrebani, zaseceni, izvitopereni iIi usijano glatki oni se ne moraju podvrgavati 'obradi povrsine. Medutim, ukoliko povrsina diska liti na gramofonsku plocu sa moogo zlebova, naprslim iIi sjajnim mestima iii jakim ogrebotinama, ona ce morati ponovo da se obradi iii zameni. Ovo ne mozete uraditi sami vee u nekoj masinskoj radionici. U radionici ce se iZVfsiti provera diska da bi se utvrdilo da Ii se njegova povrsina moze bezbedno obraditi, a da se ne prede minimalna debljina. Kada se disk pohaba preko odredene granice on se mora menjati. lednostavno nije ostalo vise metala koji bi pravilno apsorbovao i rasipao toplotu, a da pritom nema rizika od lorna. Korozija i habanje mogu da ostete disk i bukvalno ga dovedu do rasturanja. Kada se kobona pedala klati iii trese prilikom pritiskanja, to je znak izvitoperenosti koja je cesto rezultat upravo ove vrste kvara. Ponekad ce masinska obrada povrsine diska resiti

;j

SISTEM ZA KOCENJE

I: i

I i

j " ,~

. ovaj problem, ali cesce nece i disk ce morati da se zameni. Tvrda mesta u metalu mogu da dovedu do vitoprenja i posle obrade povrsine. Poslednja stvar koja se cesto zanemaruje je stanje 1ezajeva prednjih tockova. Kod vozila s pogonom na zadnje toekove lezajeve prednjih toekova treba »podesiti« kod svake interveneije na kocnieama bilo da su one disk iIi dobos. Ovaj postupak obuhvacen je u pocetku ove knjige pod poglavljem "Odrzavanje vozila«. Kod vecine vozila s prednjim poganom, medutim, ovaj pastu· pak nije neophodan pasto su lezajeyi tackava fabricki zaptiveni. Osim ako lezaj nije ostecen i mora se zameniti oni obicno ne zahtevaju nikakva odrzavanje. Medutim, sva vozila s poganom na prednje toekove ne spadaju u ovu kategariju. Prove rite u vasem prirueniku da Ii lezajevi pred· njih toekava na vasim kolima zahlevaju peri· odicno »podesavanje,<. Da ukratko rezimirama, osnavni postupak zamene ploCiea disk·koeniea poCinje skidanjem i pregledom stege kacniee i delova, pregledom (i po potrebi ponovnam obradom povrsine) diska, zatim montiranjem novih ploCica i ponovnim montiranjem eitavog sklapa. Na kraju, treba naliti noyu kolicinu kociane tecnosti i ispustiti vazduh iz instalaeije.

Obratite painju na specijalne obujrnice za osiguranje iii prigusr.e opruge i njihov poloiaj u toku demOnlaie taka da ih moiNe pravilno panavno montirati. Takode obratite painju na to da su unu:r
Postupak zamene ploCica disk·kocnica Mada veCina disk·kocniea u sustini ima istu funk· eiju, njeni sastavni delovi, konstrukeija stege kae· niee i pastupak zamene ploCiea mogu da variraju zavisna od tipa vozila. Objasnicemo' osnovni postupak ali iSIO tako preporueujemo da koristite i odgavarajuCi priruenik. Kad zamene plobea disk·kaeniea treba postu· piti na sledeCi natin: 1. Dok su prednji tockoyi jos na zemlji, skinite "radkapne« i olabavite navrtke. 2. Podignite poklopae motora ("haubu«), pronadite glavni kationi eilindar i arvarite rezer· voar za koCionu teenost. Pomotu gumenog ereva, iii na neki drugi nabn izvueite oko polavinu sadr· hja kocione teenosti iz glavnog kaeionog eilindra i rezervoara. Razlog za ovo je taj sto' se koCiona teenost vraca u rezervoar prilikom skidanja stege kocniee. 3. Podignite prednje toekave i oslonite vozilo na sigurnosna postolja. 4. Skinite prednje toekave i odvojite frikeione plociee od diska pomotu velikog odvijaca. 5. Skinite stegu kocniee. Zavisno od vrste disk·

Mantab novih plooca disk-kotnica se obicno moze ostvariti ake se ubace kroz donji otvor na stegi kocniee. Proverite cia i.i su ploticc obelezene sa »unutraSnja« iii »spoljasnja« i vodite racuna da sve obujmice iii opruge budu pravilno centrirane.

425

SISTEM ZA KOCENJE

I (2)

o

\

/ (-1/ \ ~ , __ -.J r--~ ,

/

,

@ Sklop sIege disk-kocnicc. (1) osiguravajuCi vijak, (2) caure_ (3) rukavac, (4) kuCiste stege, (5) odusni vijak, (6) montazna konzolanosaC, (7) podmetaci. (8) obujmice, (9) u!jni zaptivni prslcn, (10) klip, (11) kapil. (t2) osiguravajuca opruga paptite, (13) unutrasnja papucu, i (14) spo!ja~l1ja papuca.

-kotnica na vasem vozilu moie se primeniti jedan od nekoliko metoda. Neke stege su fiksirane u mestu. Kod drugih se vijak koristi za drianje opruzne plocice iii klina za bokiranje koji sa svoje strane dCli stegu kocoice na svom mestu. Isto taka mogu se koristiti opruzni osiguraCi iIi par celicnih osovinica sa uskocnicima (Seger-prstenovirna) na krajevima. Kod stege s opruinim ploticama iii osiguraCima bice potreban tekic iii pro~ojac da bi se plotice odvojile i oslobodila stega. Cekic moze da bude koristan i kod skidanja osovinica stege. 6. Kad se stega oslobodi ne dozvolite da visi 0 kotioni vod. Treba je osigurati komadom zice i pricvrstiti za nosecu konstrukciju vozila. 7. Izvrsite pregled svega, potev od stanja unu426

trasnjih i spoljasnjih plotica kotnice. Neravnomemo habanje je znak da stege nisu dobro centrirane u odnosu na disk, pa treba proveriti sasravne delove u cilju otkrivanja korozije iii ostecenja. Proverite stegu kocnice kad sre je odvojili od ploCica da nema tragova curenja. Proverite stitnik klipa (od prasine) da nema tragove naprslina iii habanja (ostecenja). Ukoliko izgleda da su stege ispravne i da nema znakova proklizavanja kocnice, onda ne moraju da se zamenjuju - osim ako vozilo nije mnogo staro. U tom slucaju preporucuje se rekonstrukcija srega kao preventivna mera odriavanja. Posto ste rastavili kocnice sada mozete vrsiti sve potrebne popravke. SledeCi korak je provera stanja diska. I ovde, ukoliko povrsine nisu relativno glarke i raYne, treba ih

I

'I

= SISTEM ZA KOCENJE

'iJ.

,.

,

ponovno povrsinski obraditi. Pomocu merila (lenjira) prislonjenog uz disk mozete proveriti izvitoperenost. Preko 0,1 mm odstupanja u hrapavosti povrsine dovesce do trosenja pedale kocnice. Izbocine Ce normalno izgledati sjajne, staklaste odnosno bezbojne. Konacno, prove rite stanje leiajeva tockova okretanjem diska rukom. Kod vozila s pogonom na prednje tockove prilikom ispitivanja, polozaj menjaca mora da bude u neutralnom polozaju. Ukoliko su Iezajevi tockova neravni iIi imaju prekomerni zazar mazda ce rnorati da se servisiraju. 8. UkoIiko svi delovi zadovol)c pregled treba nastaviti s radom i montirati nove ploCiee u stegu. Ploeiee disk-kocniea su ponekad obelezene oznakom »unutrasnja« i »spoljasnja«. Ukoliko je potrebno servisiranje stege iIi lezajeva tockova prove rite da Ii su potrebne popravke obavljene pre montaze novih plociea. Stega koja euri brzo ee uni,titi nove ploCice kao i izvitoperen disk. 9. Pre ponovne montaze stege, ocistite mesta montaze zicanom cetkom kako bi se uklonila korozija. Malo podmazati mesta gde stege klize napred-nazad da bi se eentrirale iznad diska, karisted mast za podmazivanje. Ne Cistite zicanom cetkom montazne osoviniee stega (ukoIiko takve postoje na vasem vozilu) jer eete time skinuti galvanizovani sloj koji stiti povrsinu i ubrzati korodiranje. Ukoliko su osoviniee korodirale zarnenite ih navim. 10. Malo podmazite montazne osoviniee, ploCice-drzace iii opruzne osigurace pre nego 5tO ih upotrebite za pricvrsCivanje stega na svoje mesto. Za postavijanje osoviniea iIi pioCiea na svoje mesto mozda ee biti potreban cekie. 11. Pritegnite odredenim momentom sve vezne elemente iIi vijke, prema preporucenim vrednostima proizvodaca. 12. Odvrnite vijak za ispustanje vazduha sa zadnje strane svake stege da biste ispustili vazduh iz instalaeije. Po stupak ispustanja vazduha iz kocniea treba zapaceti od najdaljeg pa prema najblizem tocku U odnosu na glavni koCioni cilindar. Za ovo treba otvoriti vijak za ispustanje yazduha na zadnjem tocku, a zatim pritiskajte pedalu kocniee i dadajte svetu koCionu tecnost u glavni eilindar. Kada se na vijku za ispustanje pojavi Cista kociona tecnost zatvorite vijak i predite na drugi zadnji tocak. Zatim istu operaeiju ponoviti na prednjim tockovima, jedan za drugim, dok ne ispustite vazduh iz Citave instalaeije. 13. Vratite prednje tockove na svoje mesto. 14. Spustiti kola na zemlju i pritegnite navrtke. Za ravnomerno pritezanje preporucuje se upo-

:L

treba moment-kljuca (za pritezanje navrtki koristiti redosled "u zyezdu«). 15. Pritisnite pedalu kocniee nekoliko puta kako bi se uklonio zazor disk-kocniea s novim pioCicama, a zatim obavile probnu voznju.

Remontovanje stege kocnica Za demontazu stege kocniea mozete koristiti jedan od nekoliko ~ postupaka. Stega se moze demontirati dok se nalazi na vozilu i jos uvek je povezana s hidraulicnim vodom, iii se moze skinuti sa vozila i raskiopiti na radnom stolu. Osnovni problem leii u vaaenjn klipova iz otvora. Za ovu svrhu postoji speeijaini alat za vadenje ali je malo mehanieara-amatera koji bi zeleli da kupe ovaj alat za sarno jedan posao, niti se ovakav alat moze uvek iznajmiti. Stoga yam jos preostaje da koristite hidrauIicki pritisak u koCionom sistemu za isteriyanje klipoya ili potpuno skidanje stege kocniee s vozila kao i da upotrebite ureaaj sa komprimiranim vazduhom da biste ·izbaeili klip iz otvora. Postupak demontaze bez skidanja sklapa stege kocnice s vozila je sledeCi:

Kod vozila s pogonom na zadnje tockove 1. Servisirajte sarno jednu po jednu stegu koenice. Jednu stegu potpuno sklapite i montirajte na svoje mesto pre nego sto demontirate drugu. 2. Skinite jednu stegu iz leii,ta ostavijajuCi je povezanu za hidraulicni cevovod, 3. Skinite obe frikcione pioCiee sa stege. 4. Pritisnite pedalu koonice kako biste istisnuii klip iz otvara. 5, PosIe remontovanja stege i ponovne montaze ponoviti isti postupak za drugu stegu (na drugorn tocku).

Kod vozila s pogo nom na prednje tockove 1. Posto je hidraulicna instalaeija postavljena dijagonalno remontovanje stega mozete da obavite istovremeno. 2. Izvucite abe stege iz lezista. 3. Skinite unutrasnje i spolj asnje frikeione plocice. 4. Pritisnite pedalu kocniee da biste istisnuli oba klipa iz otvara. avo ne vazi 2a vozila s pogonom na zadnje toekove posta je hidraulicna instalacija postavljena od prednjeg ka zadnjem delu vozila. Cim jedan od klipova iskoci gubi se pritisak u instalaeiji taka da drugi ostaje u svome otvoru.

427

~S~IS~T=E~M~Z~A~K~O=C=E~N~JE~_____________________________________________~ !

I I

I j! '

I~

Komprimovani vazduh produvan kroz Olvor odu~nog vijb moie se koristiti za istiskivanje klipa iz stege. Krpom prebacenom preko stege spretava se prskanje prljavstine iii otpadaka u lice. Rutnom mazalicom (alatorn) ili pomotu hidr
takode se moie iSlisnuti klip.

Tehnika demontaze na radnom stolu sastoji se u sledecem: 1. Skinite obe stege kocnica s vozila, skidajuCi koCione cevovode, a zatim ih zapusite kako bi se spretio prodor prasine u instalaciju. 2. Skinite unutrasnje i spoljasnje frikcione plocice sa stega. 3. Otvorite vijak za ispustanje vazduha iz instalacije sa zadnje strane stege i povezite ispust za vazduh sa mazalicom. Ispumpavanjem masti u stegu povecava se pritisak sto ce dovesti do istiskivanja klipa iz otvora. 4. Alternativna metoda predstavlja koriscenje komprimiranog vazduha za izbacivanje klipa. Upozorenje: Klip moie velikom brzinom da izleti iz olvora pa ga treba usmeriti na dole, prema radnom stolu s krpom preko stege da bi se sprei'ilo 428

o

--0

Pre montaie klipa u stegu kocnicc. proverit:: da Ii je uljni zaptivni prstcn (1) na 5vom mestu u zidu cilindra i da Ii je zastitna kapa (2) postay]jena oko klipa (3). Klip treba malo podmazati kocionom IccnoScu.

da prljavstina iii otpaci ne prsnu u lice. Prsti lakode Ireba da yam budu CiSIi. Kad se klip izvadi iz stege, primenom bilo koje ad gore navedenih tehn[ka, mozete pregledati stanje oba kiipa i otvora. Celicni klipovi su veoma skloni koroziji. Mada plasticni klipovi nemaju ovaj nedostatak oni mogu da se slome. Otvor takode treba da bude gladak, okrugao i bez ogrebotina, udubljenja, tragova korozije, velikih prskotina iIi drugih ostecenja. Ukoliko su stege naprsle iii veoma istrosene morace da se zamene. Stege koje su u dobrom stanju mogu se remontovati ·postavljanjem novog uljnog zaptivnog prstena na klip, malim podmazivanjem klipa koCionom tecnoscu, uvlacenjem klipa u njegov otvor i montiranjem novog stitnika od prasine.

i

i ~

1

I

I

,

Fh. SISTEM ZA KOCENJE

Zamena obloga dobos-kocnica Alat i materijal

• Veliki odvijae • PodmetaCi za toekove • Ruena dizalica i sigurnosna postolja •. Klesta • Podesljivi kljue • »Kasika« za kocnicu iii dugacak tanak odvijae • Maska za lice iii respirator • Cetka iii usisivac • Stezae koCionog cilindra • Montazno-demontazni alat za oprugu papuee koenice • Merilo • Moment-kljue i nasadni kljue • Krpe • Olovka i papir • Sredstvo za podmazivanje • KoCiane papuce i abloge • Rascepke

® Komponente zadnje dobos-kocnice. (1) KoCioni cilinJar (2)

klipnjuta. (3) povratne opruge, (4) koCiona pnpuca. (5) kociona obloga, (6) opruga za drlanje i osigurac. (7) poiugn za aktiviranjc ruen!! kocnicc, (8) n3vrtb za podes
a bi koCioni sistem na vozilima efikasno funkcionisao - zaustavljao toekove u kretanju O papuee i obloge koenica moraju da ustvaruju kon-

I.

I

I

Ii

--

J

takt s dobosima koenice. Frikcione povrsine su obe koCione papuee u sklopu sa dobosom koenice. Kada se ove povrsine pohabaju smanjuje se efikasnost koenica. Da bi se utvrdilo stanje ovih koenica potrebno je vrsiti periodiene preglede. Za detaljni pregled dobos-koenica videti odeljke "Pregled prednjih koenica« i "Pregled zadnjih dobos-koenica« u ovom poglavlju. Kada papuee i dobos doclu u dodir prilkom procesa zaustavljanja iii koeenja dolazi do razvijanja toplote na frikcionim povrsinama papuee i dobosa. Ova toplota mora da se odvodi. Ukoliko se to ne izvrsi dobosi ee se izvitoperiti a dejstvo koeenja ce se smanjiti, sto moze da bude opasno. Kada se dobosi istrose (pohabaju) treba ih ponovo povrsinski obraditi u masinskoj radionici. Ponovnom masinskom obradom obezbeduje se pravilan kontakt povrsine dobosa i obloge papuea. Ukoliko je pohabanost dobosa suvise velika dobos se mora zameniti. I papuee se takode habaju i eventualno ih treba zameniti.

Postupei zamene obloga prednjih i zadnjih dobos-kocniea se razlikuju pa cemo ih razmotriti odvojeno. Ponovno oblaganje prednjih dobos-koenica

Za zamenu obloga prednjih dobos-koeniea po stupiti prema sledecem postupku: 1. Aktivirajte ruenu koenieu. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) s prednjih toekova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja TuCice Tucne dizalice.

3. Pomocu nasadnog (»gedore«) kljuea odgovarajuee veliCine odviti navrtke na oba prednja toeka za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova iza zadnjih toekova kako bi se spreeilo pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podiCi prednji deo vozila dok se toekovi ne odvoje od tia.

429

SISTEM ZA KOCENJE

Sklap kotionog cllindra (na totkovima). Kotiona tecnos! I.llazi u cilind.1f iz cevovoda (1). Ostale komponcnte su: (2) odusni VljaL (3) opruga. (4) tanjiric. (5) klipovi. j (6) stitnici od prasinc. Prilikom Lamenc obloga papuca tn:ba postavitl stezae n~ ,timike od pr
6. Postavite sigurnosna posrolja ispod okvira sasije vozila da biste ih cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre s tocka sa strane suvozata ostavljajuCi navrtke u ),radkapni« radi sigurnog cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okre~ tanjem u smeru suprotnom, od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila, medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. U tom slucaju, mogu se obeleziti slovom )L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvite navrtke u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Skinite zastitnu kapu. Koristiti velika klesta u kombinaciji s odvijacem. Uhvatiti zastitnu kapu klestima i odvojite je odvijacem. 10. Skinite rascepku pomocu klesta. Napomena: Sklop je pricvrscen s jednom iii dye navrtke. Ukoliko ima dye navrtke, spoljasnja iii kontra navrtka je krunasta navrtka koju osigurava rascepka; unutrasnja navrtka je navrtka za podesa-

430

vanje. Ukoliko postoji sarno jedna navrtka radi'se o navrtki za podesavanje, a nju osigurava rascepka. 11. Pomocu kljuca odviti navrtku iii navrtke i podlosku. Ukoliko se navrtka iii navrtke ne mogu odviti okretanjem u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu pokusajte s okretanjem u smeru kretanje kazaljke na satu. 12. Protresite sklop dobosa i glavCine da biste olabavili spoljasnji leiaj. Voditi racuna da leiaj ne padne na tlo. Podmestite ruku da biste ga prihvatili. Staviti spoljasnji lezaj, podlosku i navrtku za podesavanje na cistu krpu. Napomena: Ukoliko niste vrsili pregled iii pOdmazivanje leiajeva u roku koji se preporucuje u prirucniku (korisnika vozila) videti odeljak "Podmazivanje leZajeva na tockovima« u poglavlju "Odriavanje kola«_ 13. Skinite sklop dobosa i glavcine. Voditi racuna da se ne dozvoli pomeranje unutrasnjeg leiaja na vretenu. Ukoliko se prilikom skidanja oseti ma kakav otpor mozda ce bili potrebno da se pomog-

L

SISTEM ZA KOCENJE

nete "kasikom« za koenicu postavljajuCi je iza "kotura« za podeSavanje koenice. Kod novijih tip ova vozila opremljenih samopodesivim koenicam a bice potreban

~ '~

if

," 1.1

~dugacak

tanak odvijac da bi

se samopodesiva poluga odvojila od zaustavnog kotura. Upozorenje: Dok su sklop dobosa i glavCine skinuti sa vozilrr vodite raGuna da mast iIi prijavstina ne dodu u dodir s povrsinom doboiia iii koCionih obloga. Prljav.frina iii mast bi mogli da izazovu proklizavanje kacnice i gubitak koCionog dejstva. 14. Sa maskom za lice iIi respiratorom uklonite zaostalu prasinu na sklopu koenice i iz unutrasnjosti dobosa pomocu eetke iIi usisivaea. Upozorenje: Izbegavajte udisanje ove praiiine! Ona sadrii azbest. 15. Pregledati frikcionu povrsinu unutrasnjosti koeionog dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proveriti da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina PQhabana treba je ponovo obraditi u masinskoj radionici. 16. Postavite stezae na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreciti sirenje delova cilindra kada su skinute povratne opruge sa papuea. 17. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeci montazno-demontazni alat za opruge. Napomena: Napraviti prostu skicu kaeenja opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razlieite preen ike spirale opruga. 18. Pomocu klesta skinite opruzne drzaee papuea utiskivanjem i okretanjem za eetvrtinu obrt" bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kotione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 19. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog toeka obracajuCi paznju na polozaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iii desnu papueu koenice. On treba da bude blizi jednoj od papuea. Skinite obe kotione papuee kao sklop. 20. Pomerajte papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesayanje zaustavnog toeka. 21. Malo;}, koliCinom masti za podmazivanje podmaZite jezicke na podloznoj ploti koenice. Obicno ima sest takvih jezicaka. 22. Montirajte nove kocione papuee i obloge obrnutim redosledom operacija iz taeaka 16 do 21.

Za ovo ce biti od koristi skice koje ste napravili. 23. Vratite dobos na svoje mesto; mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate.

24. Vratite lezaj toeka na svoje mesto; mozda cete morati da protresete dobos kako bi lezaj pravilno nalegao. 25. Vratitepodlosku i navrtku za podesavanje na svoje mesto. 26. U ovoj fazi potrebno je izvrsiti podesavanje leiaja toeka. Napomena: Treba da se uvek pridrzavate uputstva proizvooaca. TJkoliko nemate

ovakvo uputstyO treba se pridrzavati sledeCih osnovnih principa podeSavanja lezaja. A. Pomocu merila izmerite OtvOT glaveine za spoljasnji leiaj. Ukoliko je OtVOT veliCine 45 mm iIi veCi, pritegnite navrtku za podesavanje pomocu moment-kljuea na 23 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. Ukoliko je otvor ispod 45 mm pritegnite navrtku za podesavanjem pomocu moment-kljuea na 10 Nm okrecuCi pritom toeak rukom. B. Posto se nayrtka za podeSavanje pritegne na potreban momenat, odvijte navrtku za 1/6 do 1/4 obrtaja kako bi mogla da se montira rascepka u odgovarajuCi otvOT na navrtki i vretenu. U slui'aju da postoji kontranavrtka, odvijte je i centrirajte tako da se otvor za rascepku poklopi s otvorom na vretenu.

Napomena: Ukoliko je prilikom skidanja dobosa doslo doporemecaja mehanizma za podesavanje dobos-koenice biee potrebno pOdesavanje koenice. Ovo je obuhvaceno odeljkom "PodeSavanje dobos-koenice« u ovom poglavlju. 27. Stavite novu rascepku kroz navrtku iIi kontranavrtku za podesavanje i vreteno. Savijte krajeve rascepke oko navrtke pomocu kleSta tako do se ne vadi. 28. Vratite na svoje mesto zastitnu kapu i montirajte sklap toeka i pneumatika, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 da 9. Napomena: Neka vozila su opremljena opruznim amortizerom koji se nalazi u zastitnoj kapi. Prove rite da krajevi rascepke ne dodiruju ovaj amortizer. 29. Postupite po uputstvima iz taeaka 7 do 28 u slucaju zamene dobos-koenice na drugom prednjem toeku. 30. Posle pregleda koenica spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 1 do 6. Zamena obloga zadnjih dohos-kocnica .

Za zamenu obloga zadnjih dobos-koenica postupite prema sledecem postupku:

431

.~---~

I

SISTEM ZA KOCENJE

\

~~~~~~~------------------------------------------i 1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Skinite "radkapne« sa zadnjih tockova pomocu velikog odvijaea iii zaostrenog kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce velicine odvijte navrtke na oba zadnja tocka. za oko jedan obrtaj. 4. Postavite podmetaee za blokiranje tockova ispred p'rednjih tockova kako biste sprecili pomeranje vozila. 5. Pomocu ruene dizalice podignite zadnji dec vozila dok se tockovi ne odvoje od tIa. 6. Postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije vozila da biste ga cvrsto poduprli. 7. Skinite navrtke najpre sa zadnjeg tocka dijagonalno od vozaca ostavljajuCi navrtke u »radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moze se skinuti okretanjem u ?meru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila. medutim, mozda postoje navrtke s Ie vim navojem. U tom slucaju, uske mogu biti obelezene slovom »L«. Ukoliko na vasem vozilu postoje navrtke s levim navojem odvijte navrtke u smeru kretanja kazaljke na satll da biste ih skinuli. 8. Skinite sklop tocka i pneumatika. 9. Oslobodite dobos sa golih vijaka pomeranjem unapred okrecuCi gao Napomena: Na jednom od golih vijaka mozda postoji opruzni celicni osigurac. Oslobodite osigurac pomocu odvijaca a zatim skinite dobos. 10. KoristeCi masku za lice iIi respirator uklonite prasinu koja se nakupila na sklopu koenice i unutrasnjosti dobosa pomocu cetke iIi usisivaca. Upozorenje: Izbegavajte da udisete ovu prasinu! Dna sadri.i azbest. 11. Pregledajte frikcionu povrsinu dobosa da nema tragova zaseka iIi vidljivih naprslina. Proverite da Ii je povrsina glatka. Ukoliko je povrsina pohabana treba je ponovo obraditi u masinskoj

Napraviti prostu skicu kaeenja' opruga kako biste olaksali montazu novih opruga. Obratite paznju na razliCite preenike spirale opruga. 16. Pomocu klesta skinite opruine drzace papuea utiskivanjem i okretanjem za cetvrtinu obrta bilo u smeru kretanja kazaljke na satu bilo u smeru suprotno od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Ukoliko je vase vozilo opremljeno mehanizmom za samopodesavanje, koenica morate obaviti jos jednu operaciju pre nego sto se kocione papuee mogu skinuti: pomocu klesta skinite kabl, zateznu oprugu i polugu za samopodesavanje. 17. Skinuti kabl pomocne koenice s nosaea poluge dye kocione papuee. 18. Napravite prostu skicu mehanizma za podesavanje zaustavnog tocka obracajuCi painju na poloiaj zaustavnog toeka u odnosu na levu iIi desnu papueu koenice. On bi trebalo da bude blizi jednoj od papuca. Skinite obe koeione papuee kao sklop. 19. Pomerite papuee jednu prema drugoj. Ovim ce se osloboditi opruga i navrtka za podesavanje zaustavnog tocka. 20. Malom koliCinom masti za podmazivanje podmazite jezieke na podloznoj ploCi kocnice. Obieno ima sest takvih jezieaka. 21. Montirajte nOve koCione papuce i obloge obrnutim redosledom operacija iz tacaka 14 do 19. Za ova ce biti od koristi skice koje ste napravili. 22. Vratiti dobos na svoje mesto: mozda cete morati malo da ga okrenete unapred dok ga montirate. 23. Vratiti sklop tocka i pneumatika na mesto, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 7 i 8. 24. Ponovite operacije ad tacke 7 do 23 kod zadnjeg toeka na strani vozaea. 25. Spustite vozilo na tlo obrnutirn redosledom operacija iz tacaka 2 do 6. Napomena:

radionici.

12. Proverite koCioni cilindar (tocka) da nema tragova curenja. Ukoliko su prisutni kocnice treba da pregleda profesionalni mehanicar. 13. Pregledajte sve opruge u sklopu kocnice da bi se videlo da Ii su propisno osigurane i da nisu slomljene. 14. Postavite stezae za koCione cilindre na krajeve koCionih cilindara. Ovo ce spreeiti sirenje del ova cilindra kada su skin ute povratne opruge sa papuea. 15. Skinite dye povratne opruge sa koeionih papuea koristeCi montazno-demontaini alat za opruge. 432

Podesavanje dobos-kocnica cilju

maksimalne

efikasnosti

koeenja

Upotrebno je da se postigne pravilan kontakt papuea i dobosa. PodeSavanje koenica predstavlja

"~I

,~

SISTEM ZA KOCENJE

-

I

Dobos-kocnicc imaju samopodesivu polugu (I) koju pokrece navrtka -;"3 poddavanje (2) kada se automobil krete unazad i aktivjra kocnica, time se menja polozaj koCione papuce (3) i ohloge (4),

,

I

u stvari ponovno podesavanje povrsina naleganje papUea i dobosa. lako sistemi sa dobos-kocnicama imaju uredaj za automatsko podesavanje, potrebno je ipak i rueno podesavanje. Deo mehanizma za rueno podesavanje predstavlja navrtka za podesavanje zaustavnog toeka koja se nalazi izmedu dye papuce na sklopu koenice. Okretanjem ove navrtke moze se menjati razmak izmedu papute i dobosa.

Ala! i materijal

• • • • •

Podmetaei za blokiranje tockova Ruena dizalica isigurnosna postolja OdvijaCi . »Kasika« za kocnicu Klesta

433 !

..--------------------

.-I

]

SISTEM ZA KOCENJE

I.• ---0

1_ _

Da hi se izvrsilo podesavanje kotnica na sistemima kad kojih nije potrebno skidanje tockova: Ubaciti tanak odvijac (1) kroz OIvor za podesavanje (2) na pouloznoj ploti kocnice kako bi se odvojila samopodesiv3 poluga (3). Zatim se pomocu "kasike« koenlee (4) okrecitc navrtku za poddavanje zaustavnog locka (5) da bi se promenio po!oiaj obioge (6),

Kod veCine sistema sa dobos-kocnicama obez. beden je pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka kroz otvor - pristup za podesavanje na podloznoj ploCi kocnice. Kod ovih sistema nije neophodno skidanje tocka da bi se izvrsilo podesavanje. Kod drugih sistema obezbeden je otvor za pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka - pristup za podesavanje - na samom dobosu. Kod ovih sistema da bi se izvrSilo podesavanje potrebno je skidanje tockova. Ukoliko na vascm vozilu dejstvo kocnice nije onakvo kako bi trebalo da bude, pedal a kocnice dejstvuje u nizem polozaju iii se cuje skripanje prilikom zaustavljanja i aktiviranja kocnica, prvo bi trebalo da izvrsite podesavanje kocnica. To bi moglo da resi problem. Podesavanje bez skidanja tockova Evo kako ce se izvrsiti podesavanje kocnica kod sistema gde ne moraju da se skidaju tockovi.

434

l.Postavite podmetace za blokiranje tockava iza zadnjih tockova. Napomena: Rucna kocnica ne sme da bude aktivirana. 2. Rucnom dizalicom podic; prednji dec vozila i postavite par sigurnosnih postolja ispod okvira sasije. 3. Rucnom dizalicom podic; zadnji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod okvira sasije. Uklonite podmetace za podupiranje tockova. 4. Pronadite otvor za podeSavanje kocnice koji se nalazi na podloinoj ploCi kocnice sa unutrasnje strane prednjeg tocka. 5. Skinite zastitni poklopac sa otvora za podesavanje pomocu odvij aca. 6. Pomocu "kasike« kocnice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka pomeranjem slobodnog kraja »kasike« kocnice - onog koji driite - na dole. 7. Ponovite ovaj postupak nekoliko puta okrecuCi pritom tocak unapred dok ne osetite jak otpor pri okretanju tocka. 8. Ubacite tanak odvijac u otvor za podesavanje

SISTEM ZA KOCENJE

r dok ne osetite otpor zbog dejstva opruge. Kada osetite dejstvo opruge to je znak da ste odvojiii samopodesavajucu polugu od navrtke za podesavanje zaustavnog toeka. Sada se zaustavni tocak moze okretati U SllProtnom smeru.

9. Pomocu »kasike« koenice okreCite navrtku za podesavanje zaustavnog tocka u suprotnom smeru, pomeranjem siobodnog kraja "kasike« onog koji drzite - na gore. 10. Ponovite ovu operaciju jos tri puta. 11. Skinite alat i okrenite toeak unapred da bi se utvrdilo da Ii ima ikakvog olpora. Ukoliko je otpor jos uvek prisutan ponovite operacije iz taeaka 9 i 11 sve dok se olpor ne otkloni. 12. Vratite zastirni poklopac na otvor za podesavanje na podloznoj ploCi koenice. 13 .. Ponovite operacije iz taeaka 4 do 12 kod ostalih dobos-koenica. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 1 do 3. 15. Ukljucite motor. 16. U bezbednom podrueju vozite unapred i evrsto pritisnite kocnicu.

17. Vozite kratku deonicu unazad i cvrsto pritis· nite kocnicu.

18. Ponoviti operacije iz tacaka 16 i 17 deset pula da biste se uverili da je podesavanje praviino izvrseno i da su poluge za samopodesavanje ostvarile odgovarajuCi zazor izmedu papuee i dobosa koenice. 19. Ispitajte ponasanje voziia u uslovima drumske voznje. Podesavanje sa skinutim tockovima

):

Kod nekih lipova vozila pristup navrtki za podesavanje zaustavnog tocka obezbeden je kroz dobos. U ovom slucaju moracete da skinete tocak da biste izvrsili podesavanje koenica. Primenite sledeCi postupak. 1. Postavite podmetaee zapodupiranje toekova iza zadnjih toekova. Napomena: Ruena koenica ne sme da bude aktivirana. 2. Skinite poklopce (»radkapne«) sa svih toekova pomocu yelikog odvijaea ili kraja drske ruene dizalice. 3. Pomocu nasadnog kljuea odgovarajuce veliCine odviti navrtke na svakom toeku za otprilike jedan obrt. 4. Pomocu rucne dizalice podiCi prednji deo ' vozila sve dok se tockovi ne odvoje do tla. 5. Posta viti sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo.

J

L

J .... •

6. Pomocu ruene dizaIice poditi zadnji dec vozila sve dok se toekovi ne odvoje od tla. 7. Postavite sigurnosna postoIja ispod sasije da biste podruprli vozilo. 8. Skinite navrtke s prednjeg tocka ostavljajuCi ih u "radkapnu« radi cuvanja. VeCina navrtki moie se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Na manjem broju vozila; medutim, mozda postoje navrtke s levim navojem. 9. Skinite sklop tocka i pneumatika. 10. Okrecite dobos dok otvor za podesavanje ne dOGe s donje strane. Skinite zastitni pokiopac sa otvor3.

11. Ubacite »kasiku« kocnice u otvor za podesavanje da biste okrenuli navrtku za podesavanje zaustavnog locka. 12. Pogurajte slobodan kraj "kasike« kocnice na gore kako bisle rasirili papuce. Ponoyite ovaj po stupak istovremeno okrecuCi dobos unapred sve dok se ne oseti jak otpor pri okretanju. 13. Na jednom kraju krute iice klestima napraviti kuku (slicnu kuki na vdalici za odelo). 14. Ubacite savijeni kraj zice kroz otvor za podesavanje, na gore. ZakaCite kuku 0 polugu za podesavanje i blago je povucite da bi se poluga odvojila od navrtke za podesayanje zaustavnog tocka. 15. Postavite »kasiku« kocnice na navrtku za podesavanje zaustavnog tocka, pa istovremeno odvajajuCi polugu za podesavanje pritisnite "kasiku« kocnice na dole, kako biste okrenuli navrtku. 16. Ponovite operaciju iz tacke 15 jos tri puta. 17. Skinite alat. 18. Okrecite dobos da bi videli da Ii je prisutan otpor pri okretanju. Ukoliko je otpor jos prisutan ponoviti operacije iz tacaka 15 i 18 sve dok se otpor ne eliminise. 19 .. Vratiti zastitni poklopac na olv~r za podesavan]e. 20. Ponovo montirajte tocak. 21. Vratile navrtke na svoje mesto ali ih pritegnite sarno [ueno. 22. Ponovite operacije iz tacaka 8 do 21 na ostalim dobos·kocnicama. 23. Spustiti voziio na tlo, obrnutim redosledom operacija iz taeaka 4 do 7. 24. Prilegnuti navrtke na svim tockovima. 25. Vratite poklopce tockoya na svoje mesto. 26. UkljuCite motor. 27. U bezbednom podrucju voziti unapred, na kralkom potezu, pa cvrsto pritisnite koenicu.

435

SISTEM ZA KOCENJE

®

D~ .bi ~e izvrsilo

podesavanje kocnica na sistemima kod kojih je ;Olrcbno Ubaciti iitanu kuku (1) kroz otvor za poddavanje (2) kako bl se odvo)lla poluga Zli samopouduvanje (3). Pomocu lankog odvijaea (4) okreCite navrtku zn podcsavanjc zaustavnog locka (5) da bi se promenio palotaj obloge (6).

sklOanJ~ lotkov~:

Servisiranje glavnog kocionog cilindra Alai i materijal

28. Vozite kratku dfOonicu unazad i tvrsto pritisnite kotnicu. 29. Ponovite operacije iz tataka 27 i 28 deset put a da ?iste .se uverili da je podesavanje pravilno lzvrseno 1 da su poluge za podesavanje ostvarile odgovarajuCi zazar izmedu papute i dobosa kotmce. 30. Ispitati ponasanje vozila u uslovima drumske voznje.

• • • • • • •

Odvijat Nasadni kljut Cevasti kljut Kljuc za navrtke KoCiona teenost Glavni koeioni cilindar Krpa

436

. - - -----~

.

SISTEM ZA KOCENJE

I

I

lavni koCioni cilindar u sistemu koenica na

Gvasem vozilu predstavlja glavni rezervoar koCione teenosti. Kada vozae pritisne na pedalu kocnice ovo pomeranje se prenosi preko poluinog mehanizma na klip glavnog cilindra, koji potiskuje koCionu teenost. Kako su koCioni vodovi i kocioni cilindri (na toekovima) ispunjeni kocionom tecnostu sa pomeranjem klipa glavnog cilindra vrsi se prenos hidrostatickog pritiska kroz sistem za kocenje. Glavni cilindar moze da ima jedan iIi dva dela kao i jedan iIi dva rezervoara za koeionu teenost. Kod sistema za kocenjc hidraulicnog tip a sa jednodelnim cilindrom postoji opasnost da prekid nekog kocionog cevovoda iii curenje koCionog cilindra mogu da izazovu nagli i potpuni gubitak svojstva koeenja. Da bi se ovo spreeilo razvijen je dvodelni razvodni citindar i sada se on nalazi u uobicajenoj primeni. Kod ovog dvodelnog cilindra, obezbeden je odvojen sistem za prednje i zadnje kocnice tako da ostaje izvesna koeiona sila bez obzira na prekid nekog od koCionih cevovoda. Potpuni gubitak svojstva koeenja bi se dogodio u slucaju da hidraulieni sistem prednjih i zadnjih toekova otkaie istovremeno, a ovakva mogucnost je veoma malo verovatna. Kod vozila s pogonom na prednje toekove glavni cilindar podeljen je dijagonalno. Jedna komora obezbeduje pritisak levom prednjem i desnom zadnjem tocku dok druga desnom prednjem i levom zadnjem toeku. Razlog je taj sto su prednje kocnice kod vozila s pogonom na prednje tockove daleko opterecenije nego kod vozila s pogonom na zadnje toekove. UkoIiko bi doslo do pada pritiska na oba prednja tocka istovremeno (sto bi bio slucaj da je sistem podeljen poduino, a kod prednjeg doslo do curenja) samo zadnje koenice mozda ne bi bile u stanju da bezbedno zaustave vozilo. Glavni cilindri, proizvedeni od gvozdenog liva, imaju na sebi konzole i otvore za montazu. Kod sistema servo-kocnica glavni cilindar montiran je na vakuu!ll ureclaju koji je montiran na pregradnom zidu izmedu motora i kabine. Provera glavnog kocionog cilindra Za proveru glavnog koCionog cilindra primenite sledeci postupak. 1. Aktivirajte ruenu koenicu i pod ignite poklopac motora. 2. Utvrdite mesto gde se nalazi rezervoar glavnog cilindra i skinite njegov poklopac.

3. Proverite nivo koCione teeDosti. Trebalo bi da bude do 5 mm od vrha. Ukoliko je nivo nizak treba dopuniti rezervoar. 4. Vratiti poklopac na svoje mesta. 5. Spustite poklopac motora. 6. Pritisnite pedaiu koenice nekoiiko puta i u toku 30 sekundi drzite neprestano nogu na pedali. Ukoliko u tom periodu pedala polako popusti pod pritiskom noge to je znak istrosenih iIi nefunkcionalnih delova u gIavnorn cilindru sto zahteva zamenu glavnog razvodnog cilindra. Ukoliko pedala pod pritiskom noge ne popusti glavni cilindar pravilno funkcionise. Napomena: Ukollko je vase vozilo opremljeno servo-kocnicam a pritisnite i otpustite pedalu koenice pet puta kako biste ispustili vakuum iz sistema servo-koenice pre nego sto pristupite operaciji iz taeke 6. Zamena glavnog kocionog cilindra Za zamenu glavnog koCionog cilindra primenite sledeCi postupak. 1. Aktivirajte ruenu koenicu i podignite poklopac matora. 2. Utvrdite mesto glavnog cilindra i olabavite tri vijka (s oblom giavom) kojim je prievrscen za pregradni zid izmedu motora i kabine, za oko jedan obrt, pomotu nasadnog kljuea. Napomena: Kod servo sistema, glavni cilindar povezan je za vaku!Jm uredaj sa tri vijka (s oblom glavom). Ukoliko je to slueaj, olabavite vijake i preCi odmah na operaciju iz taeke 5. 3. Pogledajte ispod instrument-table'i pronadite poluzni mehanizam na pedali kocnice kojim je klipnjaea glavnog cilindra povezana s pedalom koenice. Poluzni mehanizam fiksiran je za pedalu vijkom ispod obrtne taeke poluznog mehanizma. 4. Odvijte vijak cevastim kljueem. 5. Po motu kljuea za navrtke odvojite koCione cevovode od glavnog cilindra. Napomena: Cilindri s dye komore imace dva cevovoda koie treba odvojiti. 6. Kada su cevovodi odvojeni, skinite vijke koji dde glavni cilindar pomocu nasadnog kljuea. 7. Uhvatite rukom glavni cilindar i pazljivo ga povucite unapred odvajajuCi ga od pregradnog zida. Napomena: Vodite racuna da se slueajno ne savije odvojeni koCioni cevovod. 8. Postavite pailjivo novi glavni cilindar na svoje mesto obrnutim redosledom operacija iz taeke 7. 9. Uvrnite tri vijka rukom tek toliko da dde glavni cilindar na svom mestu. 10. Pritegnite, ali ne suvise, koCioni cevovod

437

SISTEM ZA KOCENJE

pomoeu kljuea za navrtke. Napomena: Ukoliko je u pitanju servo-sistem nastavite odmah sa operacijom pod taekom 12. 11. Ispod instrument-table ponovo poveiite poluini mehanizam pedale koenice obrnutim redosledom operacija pod taekom 3. 12. Ispod poklopca motora pritegnite tri vijka koji drie glavni cilindar u svom poloiaju. 13. Skinite poklopac sa glavnog cilindra i napunite rezervoar koCionom teenoseu do 5 mm od vrha. Vratite poklopac na svoje mesto. 14. U krpu uvijte odvojeni koeioni cevovod i prikljueak koCionog cevovoda na glavnom cilindru. 15. Vrsite lagani pritisak na pedalu koenice skraz do dole, i tako pet puta kako bi se novi cilindar napunio koCionom tecnOSCll. 16. Skinite krpu s koCionog cevovoda i prikljueka i bacite je. Upozorenje: krpa ce biti natopljena tecnoscu. Ova teenost je veoma korozivna i ostetice ()bojene povrsine na vasem vozilu. 17. Pomocu kljuea za navrtke pritegnite koCioni cevovod za prikljueak. 18. Skinite poklopac rezervoara glavnog cilindra i dopunite ga kocionom tecnoscll. 19. Ponovo prievrstite poklopac rezervoara i zatvorite poklopac motora. 20. Oslobodite ruenu kocnicu. 21. UkljuCite motor i pailjivo krenite napred pa evrsto pritisnite koenicu kako biste proverili njen rad.

AlaI i materijal

• • • • •

Mali odvijae U niverzalni nai Krpa Vazdusni filter vakuum uredaja Vakuum crevo

provere u cilju odrzavanja da bi se ustanovila da Ii uredaj radi ispravno.. Ispitivanje vakuum uredaja

Da biste proverili da Ii vakuum uredaj na vasim servo-kocnicama pravilno funkcionise primenite

sledeCi postupak. 1. Sa iskljueenim motorom polako pritiskajte pedalu koenice do kraja kako bi se ispustia vakuum iz rezervoara uredaja.

2. Pritisnite pedalu koenice na dole i ne skidajuei nogu s pedale stanovati motor. Ukoliko vakuum uredaj funkcionise pedala koenice ee se kretat! na dole. Ukoliko se pedal a koenice ne kreee na dole, negde u sistemu vakuum uredaja dolazi do ispu-

stanja vakuuma. Utvrdivanje mesta ispustanja

Pregled servokocnica

Ukoliko sumnjate na ispustanje vakuurna iz sistema, primenite sledeCi postupak. 1. Sa aktiviranom ruenom koenicom i ukljueenim motoram podic! poklopac motor a i odvojiti crevo od vakuum uredaja jednostavno ga povlaeeC! (s prikljueka) . 2. Zaeepite prstom otvor na kraju creva. Ukoliko se brzina motora osetno smanji crevo je u dobrom

ervo-koenica je uredaj koji omagucava vozaeu olaksano koeenje vozila, stvarajuCi dodatnu S silu.

stanju. Ukoliko se brzina motora ne prameni

Vakuum uredaj iii uredaj servo-koenica montiran je na pregradnom zidu koji deli prostor za motor od kabine i predstavlja posudu preenika izmedu 150-300 mm, a debljine 70-250 mm. Vakuum uredaj koristi vakuum motora iz usisne grane i time obezbeduje dodatnu koCionu silu. Pod normalnim okolnastima, vakuum uredaj se ne moie popravljati. Ukoliko je u kvaru mora se zameniti. Medutim, mogu se vrsiti izvesne

3. Ponovo povezati dobro vakuum crevo na vakuum uredaj. 4. Kada ste povezali dobra crevo brzina motora bi trebalo osetno da se poveea. Ukoliko ne dode do pramene brzine motora prisutan je problem u vakuum uredaju. Konsultovati kvalifikovanog mehanicara. 5. Skinite vazdusni filter sa pregradnog zida vakuum uredaja. U veCini slucajeva nalazi se oko

438

crevo se mora zameniti.

SISTEM ZA KOCENJE

Komponente vakuum uredaja iIi servo-koCionog uredaja. (1) klipnjaca povezana s peda!om kocnice i glavnim cilindrom, (2) filter, (3) poklopac. (4) membrana. (5) rezervoar za vakuum, (6) pOVf
potisne osovine ventila, a pokriven je fleksibilnim stitnikom od prasine. 6. Otistiti filter mekom, tistom krpom iIi peskirom. 7. Produvajte filter da biste utvrdili da li je Cis!. Ukoliko jeste po novo montirajte zajedno sa stitnikom od prasine. Ukoliko nije moracete da zamenite filter.

Zamena vakullm creva

Da hi ste zamenili vakuum crevo primenite sledeCi postupak. 1. Aktivirajte rucnu kocnicu. 2.' PodiCi poklopac motora i odvojite vakuum crevo s gornjeg del a vakuum uredaja jednostavno ga povlaceci (s prikljucka). 439

1IiIIIIIrI_ _~_ _... ____. _____.__ .~_.. ______._._._.._. ________~ _ _._ _~

-~

SISTEM ZA KOCENJE

3. Pratite smer creva do rezervoara vakuuma uredaja i odvojite crevo u toj tacki. I ovde se to vrsi jednostavnim povlacenjem creva. 4. KoristeCi stare crevo kao meru, odseci novo crevo na odgovarajucu duzinu. 5. Montirajte novo crevo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. 6. UkljuCite motor i proverite da Ii vakuum uredaj funkcionise dobro, na osnovu opisa iz ovog poglavlja.

Ispustanje vazduha iz instalacije za kocenje Alat i materijal

• • • • • • •

PodmetaCi za tockove Rucna dizalica i sigurnosna postolja Okasti kljue Crevo za ispustanje vazduha Zastitne naocare Posuda Kociona teenost

adgod postoji mogucnost prodora vazduha u koenica, bilo usled kvara neke komponente iIi u toku popravki, sistem za koeenje mora uvek da se podvrgne ispustanju vazduha kako bi pravilno funckionisao. Kad vazduh dospe u sis tern za kocenje, rezultat ce biti »meka« ili potpuno beskorisna pedala kocnice. Kociona lcenost koja se koristi za rad koCionih cilindara (na tockovima) i glavnog cilindra se ne sabija prilikom pritiskanja pedale koenice i stvaranja pritiska u kocionim cevovodima. Medutim,. tak i najmanje prisustvo vazduha u koCionim cevovodima dovesce do »mekog«»- rada kocnica sto izaziva nesigurno kotenje. Kociona leenost je takode hidroskopna, sto znaCi da teii, vremenom, da apsorbuje vlagu. Vlaga moie da prodre u instalaciju kroz gumena creva i zaptivke i kad god se otvara rezervoar za kocionu tecnost glavnog cilindra. Vlaga stvara

Kinstalaciju

440

dva problema. Prvo, ona snizava tatku kljucanja kocione tecnosti sto znati da pod otezanim uslovirna rada moie da prokljuca unutar stege koenica; koCionih cilindara iii koCionih cevovoda, sto dovodi du gubitka koCionog dejstva. Drugo. vlaga dovodi do unutrasnje korozije. Zato instalaciju treba povremeno ispirati i dopunjavati sveiom kOClonom tecnoscll.

Postoji i silikonska koeiona teenost kao prvoklasna zamena. Silikorrska kotiona teenost je nehidroskopna tako da se praktieno eleminise problem vlage i korozije unutar koCione instalacije. Medutim, ona je skupa i staje nekoliko puta vise nego standardna koeiona tecnost. Ipak, ukoliko ielite da koristite najbolje i produzite vek svog sistema za koeenje silikonska teenost predstavlja pravo resenje. Rueni metod ispustanja vazduha kako iz dobos tako i iz disk-koenica zahteva dYe osobe. Jedna ce morati da sedi u kolima i komanduje pedaJom kocnice dok ce druga otvarati i zatvarati ventile na svakom toeku. Vijci za ispustanje vazduha se nalaze pri vrhu svake podloine ploce toeka. direktno iza koeionog cilindra. Na svakom toeku nalazi se po jedan odusni venti!. Upozorenje: Korisrite zasritlle naocare prilikom rada. POllekad moie da dode do nepredvidenog prskanja koCiolle leenosti. Ispustanje vazduha iz kotione instalacije se vrsi na sledec; naCin: 1. Parkirajte vozilo na ravuO tIo. 2. Blokirajte zadnje toekove podmetaeima za tockove. 3. Rucnom dizaJicom pOdignite prednji dec vozila i postavite sigurnosna postolja ispod sasije kako biste cvrsto poduprli vozilo. 4. Ruenom dizalicom podignite zadnji deo vozila i postavite sigurnosna postolja is pod osovine na obe strane. 5. Uklonite podmetace za toekove. 6. Pomocu okastog kljuca otvorite i zalvorite svaki odusni vijak za pola obrta. U istalaciji postoji izvestan pritisak pa manja kolicina teenosti treba da iscuri. avo ce biti dokaz da vijci funkcionisu. 7. Okastim kljueem odvijte najpre vijak koji je najdalji od glavnog kotionog cilindra. Obieno ce to biti desni zadnji toeak. . 8. Poveiite odusno crevo na vijak, a drugi kra] stavite u posudu delimieno ispunjenju koCionom tecnoscu. 9. Vas pomocnik treba da pritisne pedalu koenice i da je stalno drii pod pritiskom (noge).

J

SISTEM ZA KOCENJE

i'.

0"'\-_.....

( Da bi se ispuslio vazduh iz koCionih cevovoda poslaviti okaSli k1juc: (1) na odusni vijak (2) iza gJavnog cilindra (3) i povezati creVQ Zil ispustanje vazduha (4), stavljajuCi drugi kraj creva u

posudu ddimicno ispunjenu koCionom tecnoSCu.

I·

I

10. Otvorite odusni vijak. Tecnosi ce is!eCi u posudu, a pedal a ce popustiti do dna hoda. Recite pomocniku da i dalje drzi pritisnutu pedalu dok priteiete vijak a onda neka pusti pedalu kocnice. 11. Otvorite poklopac rezervoara glavnog cilindra i nalijte koCionu tecnost, prema uputstvima iz odeljka »Servisiranje glavnog cilindra« u ovom poglavlju. Vratite poklopac na ·mesto ali ga ne

:L""

12. Ponovite operacije iz tacaka 7 do 10 kod svakog odusnog. vijka. Napomena: Po stupak treba zapoceti s tockom koji je najdalji od glavnog cilindra a zavrsiti s tockom najblizem glavnom razvodnom cilindru. Kod veCine vozila pravilan redosled operacije biee: desni zadnji toeak, levi zadnji tocak, desni prednji toeak i levi prednji toeak.

0 5O<.~ k""5 .b'" PO"ObOO~"! ;0""". _~~~'5" P""'OM*O P''''~'" PO~:

SISTEM ZA KOCENJE

kocnice proveriti glavni cilindar, Treba uvek da bude naliven sa tei'noscu. Ukoliko se gIavni cilindar isprazni u toku ispuStanja vazduha to ee predstavljati dodatni rad posto eete morati da ispustite vazduh i iz samog glavnog cilindra, kako je to objaSnjeno u odeljku "Servisiranje glavnog razvodnog cilindra« u ovom poglavlju. 13. Po zavrsetku postupka ispustanja vazduha po novo napunite glavni cilindar kocionom tecnoscu. Pritegnute poklopac. 14. Spustite vozilo na tIo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 3 i 4.

O(vorili

odu~[]i

vij;J.k (1) okastim kljuccm pritoffi dricCi pritisnutu

kocnicu. Kociona tecnost iSlice kroz crevo za ispustanjc (2) u po:mdu (3),

15. Ispitati ponasanje kola u uslovima drumske voznje. Dejstvo pedale kocnice ne bi trebalo da bude »meko«. Ukoliko pedala moze da se pritisne do dna mazda ce biti potrebno podeSavanje kocnice. Videti odeljak "Poddavanje dobos-kocnica« U ovom poglavlju.

442

.~.

SISTEM ZA KOCENJE

Kocioni cevovodi

L..tameii3 IiOCiOfiOg creva

Alat i materijal

Da bi se izvrSila zamena kocionog creva primeniti sledeCi postupak.

• • • e •

Podmetaei za tockove Ruena dizaliea i sigurnosna postolja Otvoreni kljue Kljuc za navrtke· Cekic sa loptastom glavom i probojae • KoCiona creva i cevi

ada stavite nogu na pedalu kocniee da biste

Kzaustavili vozilo istovremeno se desava neko-

liko stvari. Pritisak koji vrsite na pedalu prenosi se na glavni cilindar kocionog sistema (bilo direktno bilo preko servo pojaCivaca). Ovaj pritisak se dalje prenosi pomocu hidraulicne koCione teenosti na kocione cilindre (na tookovima) nizom celicnih vodova (eevi) i fleksibilnih creva. Kako je pritisak prenet na koCione eilindre on pokrece klipove eilindra pa se pritisak prenosi na dobos iii disk preko kocionih papuca. Trenje koje se javljaizmedu koCionih papuca (koje su ablozene frikeionim materijalom) i dobosa iii diska je sila koja koCi tockove. Rutinsko odrzavanje vaseg vozila treba da obuhvati i pregled kocionih eevovoda (eevi i creva). Potrebno je izvrsiti proveru eurenja, ulubljenja iIi korozije na cevima, a curenja iIi drugih ostecenja na fleksibilnim crevima.

j: J

J

i

J

I

.~

preko nosaea na elementu ram a na zadnjem delu vozila.

Ukoliko postoji bilo kakva sumnja 0 stanju koCionih cevovoda treba odmah izvrsiti zamenu. Pritiskom na kocniee razvija se visoki hidrauIieki pritisak u sistemu za kocenje. Svaka slabost unutar sistema izazvace kvar a mozda i saobracajni udes. Zamena kocionih cevovoda nije posao mehanieara-amatera. To treba da obavi profesionalni mehanicar. Prednja kociona creva povezana su sa koCionim cilindrom iIi stegom koenice - zavisno od toga sta je u pitanju - ~na jednom kraju a sa kocionim cevovodom preko nosaea na elementu ram a u blizini gornjeg komandnog kraka na drugom kraju. Zadnja koCiona creva povezana su sa razvodnim blokom na kuCistu osovine na jednom kraju a, na drugom sa koCionim cevovodom

'7

l~'

1. Aktivirajte ruenu koenicu. 2. Blokirajte zadnje tockave sa podmetacima. . Napomena: UkoJiko radite na zadnjem crevu treba blokirati prednje tockove a rucnom dizalicom podiCi zadnji kraj vozila. 3. Rucnom dizalicom podici prednji kraj vozila i postaviti par sigurnosnih postolja da biste vozilo cvrsto poduprli. 4. Okastim kljucem osigurajte prikljucak kocionog creva na nosacu-konzoli od okretanja. 5. Upotrebite kljue za navrtke na prikljucak koCionog cevovoda na nosacu-konzoli.

6. Okastim kljucem na prikljucku kocionog creva odvijte prikljucak kocionog creva i pomerajtc prikljucak napred-nazad za po 1/4 obrtaja dok ne bude mogao siobodno da se okrece na kocionom cevovodu.

7. Kad odvijete prikljucak cevovoda da moze siobodno da se okrecc odvijte ga sa kOCionog creva. Napomena: izvesna kolicina tecnosti iseurice iz koCionog cevovoda. To je normalno. 8. Malim cekicem sa loptastom giavom i probojcern iIi starim odvijacem skinite U-obujmicu koja drzi prikljucak cevovoda za nosac-konzolu. Postavite probojac iIi odvijae s gomje strane izboCine obujmice, pa udaranjem 0 drugi kraj alata izbijte U-obujmicu. Pazite da se obujmica ne osteti. 9. Povucite cevovod i odvojte ga od nosaca-konzole. 10. Pomocu okastog kljuca odvijte prikljucak na drugom kraju creva .. Ukoliko radite na prednjem crevu ovaj prikljueak nalazice se na kobonom cilindru (na tocku) iIi stegi koenice - zavisno od toga sta je u pitanju. Ukoliko radite na zadnjem crevu prikljucak ce se nalaziti na razvodnom bloku kuCista menjaea. 11. KoristeCi novo kobo no crevo primenite obrnuti redosled operacija iz tacke 10. 12. Postavite drugi kraj koCionog creva na nosac-konzolu. 13. Postavite U-obujmicu i udaranjem po gornjem izbocenom delu obujmice pomocu cekica s loptastom glavom osiguracete njen polozaj. 14. Ubacite prikljucak cevovoda na kociono crevo i pritegnite prikljueak kljueem za navrtke 443

SISTEM ZAKOCENJE

II'!

I i.. II

Da bi se skinuo prikljueak crevo kocnice: Prikljucak creva (l) kocionog creva (2) povezan je

5

prikljutkom koCionog cevovoda (3) koCionog voda

(4) nn nosatu-konzoli (5). Lupkanjem po U-obujrnici (6) koja drii prikljutak creva malim cekicem s loptas!orn glavom i probojcem iii

Rucna kocnica

odvijacem skinucete prikljucak koCionog c:reva.

uena koenica na automobilu aktivira se

pomocu mehaniekog poluznog mehanizma. RPovlaeenjem poluge'rucne koenice celiena uiad drzed pritom okastim kljueem prikljueak koCionog creya da se ne bi okretao. 15. Ispustite yazduh iz koCione instalacije na toekoyima na kojima su zamenjena creya. Na primer, ukoliko ste zamenili crevo morate ispustiti vazduh iz sistema na oba zadnja toeka. Videti odeljak »Ispustanje vazduha iz instalacije za koeenje« u ovom poglavlju. 16. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz tacaka 2 i 3. 17. Spustite ruenu koenicu i ukljuCite motor. 18. Izvrsite ispitivanje ponaSanja kola u drumskoj voznji.

444

se zateiu i aktivira se mahanizam zadnjih kocnica. Ovaj. mehanizam gura koCione papuee prema dobosu tako da zadnji tockoyi ostaju blokirani. Ruena koenica sa uzadima zahteva podesavanje kad god ne moze da se drzi vozilo u stanju mirovanja iii kada su zadnje koCione papuce istrosene. Podesavanje ruene koenice se vrsi na siedeCi nacin: 1. Parkirajte vozilo na ravnom tiu. 2. Blokirajte prednje toekove podmetaCima sa prednje strane tako da se kola ne krecu. 3. Ruenom dizalicom podignite zadnji kraj vozila tako da se oba zadnja toeka podignu od tla.

.~ 1

SISTEM ZA KOCENJE

I pritegnuta da ruena koenica koCi u nIzem polozaju. Navrtke za podesavanje obieno su postavIjene na mestu gde su veoma izlozene dejstvu rde i prljavstine pa se savetuje koriscenje nekog penetrirajuceg ulja -pre nego 8tO se pokusa bilo kakva intervencija na sistemu za kocenje. 6. Pritegnite navrtke za podesavanje okretanjem u smeru kretanja kazaljke na satu sve dok se ne oseti slab otpor kod okretanja zadnjih toekova rukom. Zatim olabavite navrtke dok se raj otpor ne izgubi . . 7. Pritegnite navrtke za podesavanje jednu 0 drugu pomoeu dva kljuea tako da uiad De mogu da se olabave. 8. Proverite da na zadnjim tockovima nema apsolutno nikakvog otpora pri okretanju. Svaki otpor na tockovima maze da dove de do preranog habanja papuea i stvara se nepotrebno opterecenje motora. 9. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeaka 2 i 3.

Alat i materijal

• • • • •

PodmetaCi za toekove Rucna dizalica i sigurnosna pos!olja Pokretna leialjka Otvoreni kljueevi Penetrirajuee ulje

Postavite sigurnosna postolja ispod zadnje osovine kako bi se kola evrsto poduprla. 4. Pratite smer celicnih uiadi ad zadnjih tockova do mesta gde se susreeu, negde na sredini vozila s donje strane. Pomoeu pokretne lezaljke podvucite se pod vozilo. 5. Na mestu spajanja uiadi postoji neka vrsta uredaja za podesavanje. Najcesce se ovde radi 0 dugaekom vijku sa dve kantra navrtke. Posta pritegnete navrtke sa kljucem uzad ce biti taka

®

®

/

®

Rad mehanizma parkirne koenice. Pritiskanjem pedaJe koenice za parkiranje (1). pokrece se jednostruko cclicno Ufe (2) kega drfe (fiksiraju) nosaci (3). Na jarmu (4) preko kega se uiad razvode do zadnjih laekeva (5) kroz zastitno crevo (6) obicno se naIaze navrtke za podesavanje.

445

....._----------«

<_.'-

l

SISTEM ZA KOCENJE .

Prekidac za stop svetla

Alat i materijal • • • •

Ispitna lampica Odvijac Prekidac za stop svetla Kljuc

ada jedno od stop svetla na vasem vozilu ne

Kradi prilikom pritiskanja pedala kocniee naj-

cesce je u pitanju pregorela sijaliea. Kada, medutim, ne radi nijedno stop svetlo mozda su u pitanju vise del ova instalaeije koji su u kvaru. Problem moZe da leii u sijalieama, grlima sijaliea, provodnicima, prekidacu signala iIi prekidacu za stop svetala. Postoje dve vrste prekidaca koCionih svetala - mehanicki i hidraulicki. U prirucniku proverite koja vrsta prekidaca je ugradena na vase vozilo. Servisiranje mehanickog prekidaca Na siedeCi naCin eete utvrditi da Ii je vas mehanicki prekidai' koCionih svetala pokvaren i kako ga treba promeniti ukoliko je potrebno. Za ovo ce vam biti potrebna ispitna lampica. 1. Pogledajte ispod instrument-table u vozilu, u blizini poluznog mehanizma pedale kocniee. Trebalo bi da vidite taster-prekidai' veoma blizu ili gotovo u kontaktu sa poluznim mehanizmom pedale kocniee. 2. Ispitajte prekidai' i uveriti se da taster radi gore-dole kada je pritisnuta pedala kocniee. Ukoliko to nije slucaj, mazda se prekidac savio i ne dodiruje poluini mehanizam kocnjce. Uhvatite prekidac rukom ! vratit! ga u prvobitni pOlozaj. Pored toga, i sam taster se mozda zaglavio. U tom slucaju, prekidac se mora zamcniti. 3. Ukoliko izgleda da prekidac pravilno funkeionise pomoeu ispitne lampice proveriti elektricno kolo. Jedan kraj ispitne lampice povezati sa odgovarajuCim uzemljenjem, kao sto je sarka na vratima iii vijak za montazu instrument-table. Drugim krajem ispitne lampiee dodirnite kontakt prekidaea. Pri dodiru jednog od dva kontakta lampica bi trebalo da zasvetli. 4. Rukom pritisnite pedalu koeniee i svaki kontakt dodirnite krajem ispitne lampiee. Pri dodiru oba kontakta lampiee bi trebalo da se upalL 5. Pustite pedalu kocniee i iskljuciti ispitnu lampicu. 446

6. Ukoliko je prekidac neispravan moraee se zameniti. IskljuCite kontakte. 7. Pomotu odvijaea olabavite vijke koji drie prekidac fiksiran na montainu konzolu. 8. Skinite prekidac i zamenite ga odgovarajuCim. 9. Montirajte nov prekidat priteZuCi vijak odvijacem. 10. Ponovo poveZite kontakte na novom prekidaeu. Redosled povezivanja nije vazan. 11. Neka neko stoji iza kola da bi vam rekao da Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu kocniee. Stop svetla bi sada trebalo da rade. Servisiranje hidraulicnog prekidaca Ukoliko je vase vozilo opremljeno hidraulicnim prekidacem stop svetala primenite sledeCi postupak. 1. Podignite poklopac motora. 2. Hidraulicni prekidac stop svetala biee 10eiTan na prednjem delu glavnog koCionog cilindra iii ispod njega kao i na razvodnom bloku na koje je i koeioni eevovod od glavnog eilindra. Ovaj elektrieni prekidac je osetljiv na pritisak. 3. Ispitnom lampicom proverite elektricno kolo. Poveiite jedan kraj ispitne lampice za odgovarajuce uzemljenje kao sto je neki dec bloka motora. Drugim krajem ispitne lampiee proverite da Ii je bilo koji od dva kontakta povezan za gornji dec prekidaca i da Ii provodi struju. Prilikom povezivanja s jednim od kontakata ispitna lampiea bi trebalo da se pali. 4. Neka neko pritisne pedalu koeniee dok vi dodirujete kontakte pomocu ispitne lampice. Pri dodirivanju kontakata ispitna lampica bi trebalo da se pali. 5. Opustite pedalu koeniee i iskljuCite ispitnu lampicu. . 6. Ukoliko je prekida': pokvaren mora se zameniti. Izvuci kontakte iz utitniea.

SISTEM ZA KOCENJE

)

(

®

\, ®

Sklop pedaJc kocnice. (1) pedala, (2) elektro provodnici kocnice. (3) kOlltakti, (4) prekidac, (5) podloska, (6) caura, (7) klipnjaca glavllog cilindra, i (8) osigurac.

447

I

SISTEM ZA KOCENJE

7. Kljucem okrenite prekidac u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu da biste ga skinuli. 8. Montirajte nov prekidac obrnutim redosledom operacija iz tacke 7.

9. Po novo povezati kontakte na novi obrnutim redosledom operacija iz tacke 10. Neka neko stoji iza vozila da bi yam Ii se svetla pale kada pritisnete pedalu Stop svetla bi sada trebalo da rade. 11. Zatvorite poklopac motora.

prekidac 6. rekao da kocnice.

, "

, j

1

i

Ii

I ,

448

PNEUMATICI I TOCKOVI "V

neumatici utiCll na sigurnost, karakteristike rukovanja, performanse, udobnost i troskove P yoznje vaseg vozila vise nego ijedna druga komponenta. Posta su deo vozila koji je u komaktu s drumom pneumatici zasluzuju mnago vise od neredovne iIi povremene paznje. Zavisno ad naeina voznje i tezine vaziIa, pneumatici, uz pravilnu negu, trebalo bi da traju bar 50.000 kilometara.

Anatomija pneumatika Pre razmatranja izbora, odrzavanja i popravke pneumatika trebalo bi da upoznate del ave pneumatika. KORD. Kord se sastoji od slojeva gumom ilT'pregnirane tkanine ili kordova, koji su povezani u cvrstu celinu. RUB. Rub je dec pneumatika koji po maze da pneumatik bude u kontaktu sa naplatkom tacka i

I;, Sklap pncumatika i tatka. (1) poklopac tocka (»radkapna«), (2) navrtka, (3) venti!, (4) tocak, (5) rub pneumatika, (6) bo~ni zid pneumatika, (7) protektor pneumatika. i (8) sklap koCionog dobosa. Pneumatici imaju velikog uticaja na sigumost kola ani jedini delavi koji dolaze u dodit s koJovozom.

j

rukovanje, posta su

449

J

PNEUMATICII TOCKOVI

obezbeauje zaptivanje vazduba kod tjubles pneumatika (bez unutrasnje gume). Rub je izraoen od jake trake celicne lice uvucene po unutrasnjem obimu slojevite strukturc pneumatiku. PROTEKTOR. Protektor iIi kruna predstavlja dec pneumatika kojI dolazi u kontakt s povrsinom druma. On predstavlja sistem »sara« i rebara koji obezbeauju trakciju. Debljina protektora varira zavi~no od kvaliteta pneumatika. "SARE<,- Na nekim pneumaticima u rebra pro-

vidljivi kada se protektor istrosi na sarno 1,5 mm debJjine »sare«. Kada se dostigne ova debJjina indikatori proizvode tupi zvuk koji podseea

tektora izliveni su »sare«. Ove »sare« se otvaraju

koji nije u stanju da prihvati dodatno opterecenje u slucaju nuzde moie da otkaze upravo onda kada yam je neophodna dodatna bezbednost. Pneumatik koji ne moze da izdrzi udar 0 ivicnjak iii 0 rupu

kad pneumatik nalegne na drum i ostvaruju dodatno prianjanje pneumatika za kolovoznu povrsi~u. narocito kada je povrSina vlaina. BOCNI ZIDOVI. Ovde se radi 0 bokovima tela pneumatika. Izradeni su od tanjeg materijala nego protektor kako bi pruiili veeu fleksibilnost pneumatiku. INDIKATORI HABANJA. Pneumatici danas u sebi sadrie horizontalne sipke, trake iJi indikatore habanja ugraoene u protektor koji postaju

vozaca da je pneumatik spreman za zamenu.

Vrste pneumatika

PriJikom kupovine pneumatika dobra procena moze vam ustedeti novae) a i zivot. Pneumatik

na drumu daje vam sarno prividni osecaj sigurno-

sti. Stoga treba ulagati u pneumatike koji su bar onoliko dobri kao originalni iIi bolji ukoliko smatrate da ce yam biti potrebni. U osnovi postoje tri vrste pneumatika. po konstrukciji: bias, bias s pojasom i radijalna s poJasom.

CD

o

Delovi tiplcnog auto pneumCilika. (1) spoljasnja ivica, (2) bocni zid, (3) rub, (4) protektof, (5) poja~evi, (6) omotaci iii slojcvi lela pneumatika, (7) rebro, (8) zljcb, (9) zice za ojacanje rubu, i (10) gumcna obloga.

450

1 ,

~'Ii

I

"Jj..

PNEUMATICI I TOCKOVI

Tn

osnovne vrste konstrukdje pneumatika. "Bias« pneumatici (1) imaju ava, tri iii vise slojeva gumiranih sintetickih kordova koji prelale s jednog ruba na drug! pod uglom. Bias pneumatici s pojasom (2) imaju jos ciVil. iii vise tekstilnih pojaseva izmedu protektora j »bias« s!ojeva. Radijalni pneumatici 5 pojasom (3) imaju kordove koji 5e pruzaju pravo pn:ko slojeva od jednog do drugog ruba pneumiltika.

,BIAS' PNEUMA TIK. Do kraja sezdesetih . godina ,bias' pneumatici su predstavljali standard kod veCine kola proizvedenih u SAD. Imali su dvo-, tro- iIi viseslojne gumom impregnirane sinteticke kordove (rajon, najlon, poliester iU drugi materijal) koji prelaze iz jednog ruba u drugi pod uglom iIi ,bias'-om, od 35' iIi 40'. Ovi slojevi menjaju smer u svakom sloju kako bi obezbedili jaCinu bocnog zida pneumatika. Prednosti ,bias' pneumatika leiale su u niskoj ceni, dobrom veku trajanja i pouzdanosti. ,BIAS' PNEUMATIC! S POJASOM. Konstrukcija ,bias' pneumatika s pojasom sliena je s

. ,bias' pneumatikom ali takode ukljucuje dva iIi vise siroka pojasa tkanine izmedu protektora i ,bias' slojeva., Ovi pojasevi, uglavnom izradeni ad poliestera, fiberglas a iIi fino pletene celicne zice, nisu povezani sa protektorima pneumatika kao ,bias' slojevi. Oni daju pneumatiku stabilnost smanjenjem kretanja protektora iIi »stezanjern« kako se pneurnatik kotrlja, a protektor ostaje u boljem kontaktu s povrsinorn druma. ,Bias' pneumatici s pojasom predstavljaju standardne pneurnatike za zamenu kod veCine vozila posto nude duzi vek trajanja, izvanrednu trakciju i atpornost na busenje pneurnatika. 451

-----------~--------~~-----~------'..--~--,-

-----------------_.,--,-----,

._,--


RADIJALNI PNEUMATICI S POJASOM. Radijalni pneumatik s pojasom predstavlja veliko poboljsanje konstrukcije pneumatika. Umesto da se ukrstaju pod uglom kordovi su postavljeni radijalno (pravo) na lice. pneumatika, od ruba do ruba. Zatim, kao kod ,bias' pneumatika s pojasom ispod protektera a preko radijalnih slojeva postavljena su dva iii vise pojaseva od eeliene tice iii fiberglasa. Ovi pojasevi imaju relativno mali ugib i odriavaju protektor vrlo stabilnim cime se poboljsava upravljivost vozila i vek trajanja protektora. Kako je ugibanje unutar pneumatika smanjeno radijalni pneumatik »radi« mirnije. Medu ostalim prednostima su veca povrsina kontakta protektora s kolovoznom povrsinom i ekonomicnost potrosnje goriva - cak 6% - zbog smanjenog otpera kotrljanja. Radijalni pneumatik je znatno skuplji od ,bias' pneumatika s pojasom. Medutim, ocekivani vek trajanja radijalnog pneumatika moie da pokrije dodatne troskove. Ovi razlozi Cine radijalne pneumatike boljim resenjem, ukoliko moiete da ih kupite i nameravate da produiite vek vozila bar godinu dana iii vise. Napomena: Ukoliko ne menjate sve pneumatike trebala bi da se drtite one vrste pneumatika koju vee imate na kolima. Ne preporucuje se mesanje radijalnih pneumatika s drugim vrstama zbog razEke u karakteristikama rukovanja. Ukoliko zelite da montirate radijalne pneumatike na prednjim tockovima a da vam na zadnjim tockovirna ostanu .bias', iii obratno, potencijalno cete imati opasno vozilo u pogledu reakcija upravljanja iIi ponasanja vozila u krivinama. ,Bias' pneumatici s pojasom mogu se koristiti zajedno ukoliko su slicni pneumatici na prednjim i zadnjim tockovima. Medutim, ne treba mesati vrstu pneumatika na istoj osovini. Isto tako, ukoliko koristite dve razliCite dimenzije pneumatika proverite da nisu na istoj osovini.

Dimenzije pneumatika imenzije pneumatika nekad su predstavljale O jednostavno stvar brojeva. Pocetkom dvadesetih godina ovog veka dimenzije su odredivane 452

. njihovim spoljasnjim precnikom i najvec6m sirinom. Na primer, pneumatik 30 x 3 znaCio je 30 inceva U Rrecniku i 3 inca u sirinu. Kasnije su proizvodaCi pneumatika za oznacavanje dimenzija koristili sirinu protektora i precnik naplatka tocka. Ukoliko na bocnom zidu pneumatika vidite oznaku 7,75 x 14 to znaci da ima sirinu 7,75 inca od jednog do drugog bocnog zida pneumatika montiranog na tocku preenika 14 inca. Zatim je usvojen alfa-numericki sistem obeleiavanja dimenzija pneumatika kada su pneumatici poeeli da se nude sa razliCitim sirinama protektora i profila. Pneumatik 7,75 x 14 postao je pneumatik F78-14. »F« je predstavljalo sifru za maksimalno optereeenje pneumatika. Svaki pneumatik sa oznakom »F« mogao je da nosi onoliki teret koliko bilo koji drugi pneumatik sa oznakom

1

»F«. Pneumatici sa oznakom »A« predstavljali su

pneumatike s najmanjim opterecenjem.

Sirina protektora x precnik tocka

6,00 X 13 6,50 x 13 6,95 x 14 7,35 x 14 7,75 x 14 8,55 x 14 8,85 x 15 9,15 x 15

Alfanumericki pneumatici

Metricki radijalni pneumatici

A78-13 B78-13 C78-14 E78-14 F70-14' H60-14" 178-15 LSD-IS"

165J80R13 175J80R13

175JSOR14 185JSOR14

195170R14* 215J60R14 * 22517SR15 235J50R15*.

Pneumatik niskog profila

; r

Broj neposredno posle slovne sifre predstavlja odnos ili serijski broj pneumatika. A 78 zoati visinu bocnog zida pneumatika od ruba do protektora tj. 78% od sirine protektora. Pneumatici serije A 70 (F70-14) zoace da je visina bocnog zida sarno 70% sirine protektora, sto irn, kako kaiu proizvodaCi, daje karakteristiku pneumatika s niskim profilom. Pneumatici sa slovnom sifrom »R« u oznaci dimenzija, kao sto je FR70-14, su pneumatici radijalne slojevite konstrukcije. VeCina pneumatika koji se danas prodaju na triistu su radijalni pneumatici mereni prema metrickom sistemu mera. Pneumatik oznake FR70-14 u metrickim merama prestavlja pneumatik 195170R14. »195« predstavlja sirinu u mil imetrima, »70« je vis ina bocnog zida u odnosu na sirinu protektora, ~)R« znaCi radijalni a »14{~ predstavlja preenik tocka. Pored toga, kod oznake

l ,

.


I

t i

I j

iu

:n

o Pored trgovackog naziva i nazlva modela pneumatika na bocnim zidovima su dati podaci 0 opterecenju pneumalika (1), konstrukciji i materijalima (2), veliCini (3), i jednoobrazna klasifikacija kvaliteta pncurnatika (4).

dimenzija mnogih radijalnih pneumatika nalazi se prefiks "p" sto pokazuje da se radi 0 pneumatiku za putnicka vozila. Iz prilozene tabele moze se videti uporedni pregled popularnih dimenzija pneumatika prema tri metoda merenja. Pored toga sto za mnoge proizvodace pneumatika boeni zid predstavlja »reklamnu tablu« on sadrii i prilicno korisnih informacija. Ove informacije ukljueuju vrednost maksimalnog opterecenja, maksimalnog pritiska pumpanja, vrstu konstrukcije (kao tjubles, radijalna) i vrstu materijala koriscenih u protektoru i bocnom zidu i broj slojeva svakog od sadrhnog materijala. Svi pneumatici moraju da nose i jednoobraznu klasifikaciju kvaliteta prema stepenu habanja protektora, trakciji po vlaznom vremenu, i otpornasti na temperaturu. Step en habanja protektora izrazava se brojevima deljivim sa 10, s tim sto je srednja vrednost 100. Pneumatik sa oznakom stepena habanja protektora od 140 trebalo bi da

traje 40% duie od onog sa oznakom 100, u proseku. Vrednost trakcijc izrazava se slovima A, B iIi C s tim sto A oznaeava najbolju a C najlosiju sposobnost pneumatika za zaustavljanje na vlainoj povrsini. Vrednost tempeJ;aturne atpornosti takode se izrazava slovima A, B iIi C. Pneumatik oznaeen sa A imace bolje hladenje pri brzoj voznji na autoputu od pneumatika oznaeenih sa B iIi C, sto znaei da postoji manja verovatnoca da ce pneumatik A puei iIi pretrpeti odvajanje protektora zbog zagrevanja. Zamenu pneumatika vrsiti uvek sa pneumaticima istih dimenzija kao prethodnim i nikad ne mesati radijalne s ,bias', posto radijalni pneumatici imaju razlicite karakteristike rukovanja, trakdje i temperaturnog otpora. Ukoliko kupujete pneumatike veeih dimenzija proverite da jos uvek ostavljaju dovoljno zazora pri okretanju, zaustavIjanju i pri punom opterecenju vozila (s putnicima i prtljagom).

453

_._--_._-


Odrzavanje pneumatika Alat i materijal

• Merac pritiska u gum am a • Pump a za komprimovani vazduh

odrzavanja pneumatika na vasim Troskovi kolima mogli bi da se udvostruce ukoliko pne-

umaticima ne posvetite paznju koju zasluzuju. Glavni razlozi za brzo habanje pneumatika su: nepravilna napumpanost, nepravilno centriranje tockova, nepravilna izbalansiranost tockova, pogresne dimenzije pneumatika i opterecenje, defektni amortizeri i lose vozacke navike. Napumpanost

Posta nam moderni pneumatici zadaju taka malo muke cesto zaboravljamo na njih dok se ne ostete. Dobra praksa pokazuje da pritisak u gumama treba proveravati svakih nedelju-dve

o

dana, pred dugo putovanje i ukoliko vozite iz relativno tople u hladnu klimu iIi obratno. Pne_ umatike treba uvek proveravati u hladnom stanju. Pravilno napumpane gume pri jednoj temperaturi mogu naglo da postanu prenapumpane iii nedovoljno napumpane ukoliko se temperatura· promeni. U stvari, pneumatik gubi oko 0,1 bara pritiska na svakih 10°C pada spoljasnje tempera-, ture. Dobru investiciju predstavlja precizni merae' pritiska u pneumaticima. Ne pouzdajte se u tacnost meraca montiranog na pumpnoj/servisnoj '. stanici. S ovim meracima se testo nepravilno; postupa - gaze ih iIi ispustaju - i poznato je da' nisu tacni. Da biste proverili pritisak u pneumati·' cima primenite sledeCi postupak. 1. Proverite na bocnoj strani pneumatika iii u i

prirucniku maksimalan pritisak pneumatika na! hladna pod punim opterecenjem. Kada pneuma-: tik nije maksimalno opterecen pritisak u njima' moze da se smanji za oko 0,2 bara. . Napomena: Nikad ne ispumpavati pneumatike: u toplom stanju. Kad se ohlade vratice se u nor-' malno stanje napumpanosti. 2. Utvrditi gde se nalazi ventil pneumatika na, tocku. 3. Odviti kapicu ventila, rukom, u smeru sup rat- . nom od smera kretanja kazaljke na satu. .

me',

( ) S""moo' ,n"m,"" obit", , : , m,lo "o,""m,. ,Ii ojih " treba zanemariti, Provcnmlli pritisak u pneumaticima svakih ncdclju-dve. Ncdovoljna napumpanos! (I) moze da dovcdc do habanja protcktora na spolja~njim ivicama. Pravilno napumpani pneumatici (2) habaju 5C

ravnomerno. Prenapumpani protektora po sredini.

454

pneum~ltici

(3) doveSce do habanja

,

i

4. Prislonite kraj meraea pritiska.na venti I pneumatika. Pritisnite merae kako biste oeitali pritisak. 5. OCitati vrednost pritiska u pneumatiku na me-

PNEUMATIC) I TOCKOVI

Prenapumpani pneumatik pokazivaee najvece habanje po sredini »sare« pneumatika (protektora). Pneumatik se naduvava po sredini gde je najveca koncentracija tezine.

racll.

6. Ukoiiko je pritisak odgovarajuci ponovo staviti kapicu ventila pneumatika. 7. Ukoliko je pritisak u pneumatiku previsok pritisnite iglu u sredini ventila kako biste ispustili vazduh. Meraeem ponovo izmeriti pritisak. Operaciju ponavljati sve dok se postigne odgovarajuc pritisak u pneumatiku. 8. Ukoliko je pneumatik nedovoljno napumpan na venti I pneumatika staviti kraj creva pumpe zn komprimovani vazduh. Ukoliko je dim a creva za dovod vazduha opremljena polugom pritisnite je da biste obezbedili dovod vazduha u pneumatik. kod creva bez poluge dovod vazduha obezbeduje se pritiskom kraja dime na ventilu pneumatika. Ukoliko je crevo za dovod vazduha snabdeveno indikatorom koji pokazuje pritisak u pneumatiku koristiti ga sarno kao opsti vodic. Proveriti priti-

Centriranost tockova Kada su tockovi rescentrirani pneumatici »vuku«.

U stvari, vi pokusavate da usmerite kola u jednom pravcu dok ga pneumatici vuku u drugom. Tako u nastojanju da odrzite pravac vi gulite gumu s protcktora.

Ovo guljenje obiono se pokazuje kao odseceno iIi obrijano polje na protektoru. U krajnjoj liniji

sak sopstvenim meracem. Napomena: Ukoliko je vozilo pod punim opte-

recenjem iii vuku prikolicu pneumatike treba napumpati sa oko 0.2 bara iznad normale. 9. Kada se postigne propisan pritisak u pneuma-

tiku ponovo staviti kapicu na venti!. 10. Ponoviti operacije pod taekama 1 do 9 kod svakog pneumatika.

J J

Kadgod se vrsi provera pritiska u pneumaticima treba takode pazljivo proveriti da nema tragova ostecenja, zaseka iIi neuobicajenih znakova habanja pneumatika. Najpogodniji trenutak za to je kada je automobil podignut radi podmazivanja. Ne treba sarno proveravati stanje protektora i spoJjasnjeg boenog zida. Treha proveriti i unutrasnjost hoenog zida. Ukloniti eksere. kameneice iii druge predmete koji su se zavukli u »sare« protektora. Ne zaboraviti da se pregleda i ventil pneumatika da nije ostecen. Sve ventile treba opremiti nastavcima, po potrehi. a kapicama kako hi se onemoguCio prod or prljavstine i vlage. MoguCi problemi napumpanosti pneumatika mogu se otkriti vizuelnom proverom. Nedovoljno napumpani pneumatik pokazuje znake brzeg habanja na spoljasnjim ivicama protektora. Ovo zbog toga sto sllvise meko napumpani pneumatik

tezi da se ugiba vise po sredini a da veei dec teiine vozila trpe boeni zidovi. Kada je pneumatik pravilno napumpan tezina je ravnomerno raspored-

ena na eitav protektor.

J

Ocitavanje vrednos!i pritiska u pneumatiku vrsi se prcko ventila pneumatika (2) na koji sc prikljucuje kraj manomelra (l). Pritiskom manometra nn ventil dobij,] se vrcdnosl izraz.cn~ u

barima.

455

I TOCKOVI

ovakvi pneumatici pocece da truckaju zbog neujednacene povrsine protektora. Iskusan strucnjak moze vam reCi da Ii postoji problem centriranja ukoliko pregleda protektore vasih pneumatika. Pazljivo proveravajte nacin habanja pratektora. Na prvi znak neravnine na protektoru proverite napumpanost i centriranost tockova. Balansiranje tockova

Krajnje je malo verovatno da pneumatik side sa proizvodne linije u savrseno izbalansiranom stanju. Guma u slojevima nije tako glatka. Ima. mesta gde se slajevi suceljavaju i stvaraju mesto koje je nesto teie. Ako biste montirali no vi pneumatik na nap latak tocka i odvezli se a da niste izbalansirali tocak

ubrzo biste, ako ne odmah, poceli da oseoate vibriranje koje izazivaju bas takve tde tacke priiikom obrlanja pri velikim brzinama. Takav tocak ne bi imao staticku iIi centrifugalnu ravnoteiu. Da bi se ovo ispravilo tockovi i pneumatici se balansiraju kao jedna' celina iIi sklop. Ova se postize dodavanjem olovnih tegova nasuprot. To ipak nije tako jednostavno kao sto zvuc;, posto se tegovi dodaju na razliCitim mestima radi optimaIne izbalansiranosti. Ukoliko postoji razlika izmedu teZine unutrasnje i spoljasnje strane pneumatika tocak ce da »sevrda« iii klima pri okretanju. Tocku nedostaje dinamicka ravnotda. Staticka i dinamicka neuravnoteienost resavaju se dodavanjem malih olovnih tegova na naplatak tocka nasuprot neuravnotezenim mestima. J edan od metoda balansiranja koristi masinu s »mehuricem«. Sklop tocka i pneumatika postavlja

(=-

IF ('

RadijaLni pneumatici _( desno) normalno se malo

~ire

kada su pravilno

napumpani, medutim, to nije slucaj sa bias pneumaticima

5

pojasom

(leva). Ukoliko su kola opremljena radijalnim pneumaticima proverite pritisak manometrom poho vizuelna provera ne daje tacne rezuitate.

456


I I

Slanje pneumatika maZe da pruzi prilicno podataka. ISlrOSene jvice pfOleklOra (1) ukazuju na stanje nedovo!jne napumpanosli pneuma!ika; istrokne iviee fljebova (2) - pogrdna usmercnost !ockova; istrOScna sredina (3) - prenapumpanost pneumatika; istrosena jedna strana (4)pogre:lan nagib lOcka.

se horizontalno na ureclaj za balansiranje. Indikator s mehuricem (libel a) postavljen na sredinu tocka pokazuje rukovaocu kada se sklop nalazi u stanju staticke ravnotde. Kad' neki strucnjaci kazu da mogu da ostvare savrsenu staticku i dinamicku izbalansiranost koriscenjem libele preporueujemo da se sklop proveri dinamiekom metodom. Dinamicko balansiranje je najeeSCi i opste prihvaceni sistem balansiranja toekova. On podrazumeva okretanje sklopa pneumatika i tocka velikim brzinama bilo da su tockovi na vozilu iIi demontirani i postavljeni na specijalnu masinu. U stvari, balansiranje okretanjem obuhvata i dinamicke i staticke uslove, i predstavlja najsigurniji nacin da se uverite da ce vas sklop tocka i pneumatika biti dobra izbalansiran.

ponekad znacajno, iZbegavanjem naglog startovanja, kocenjaizaustavljanja i brzog savladivanja krivina Cime se struzu »sare« protektora sa pneumatika. Drugi faktori koji doprinose skraCivanju veka pneumatika su udarci 0 ivicnjake i voznja preko rupa na drumu, kao i voznja velikom brzinom.

Premestanje tockova

Lose vozacke navike

ostoje dva misljenja u pogledu premestanja tockova. Prvo da tockove treba premestati P periodicno i drugo da tockove treba premestati

ledini ko moze da ispravi lose vozacke navike je sam vozac. Vek pn.eumatika moze se praduziti,

ukoliko naein habanja ukazuje na potrebu za premestanjem. Medutim, svi se slazu da kod

457


Alat i materijal-

• • • •

Veliki odvijac Rucna dizalica i sigurnosna postolja PodmetaCi za blokiranje Gumeni iii obicni cekic

vozila s pogonom na prednje tockove zamenu tockova ne treba vrsiti. Ukoliko je vozilo opremljeno radijalnim pneumaticima a ima pogon na prednje tockove moiete preCi i do 150.000 km sa . istim zadnjim pneumaticima. Princip zamene (rotiranja) tockova nalaie da pneumatike treba periodieno menjati iz jednog poloiaja u drugi kako biste izjednacili svaku neravninu do koje moie dod usled uslova voznje i faktora optereeenja. U veCini slucajeva, rotacija pruia mogucnost produzavanja veka pneumatika jer je habanje protektara ravnomernije u toku eksploatacije sva eetiri (ili pet, ukljucujuCi i rezervni) pneumatika. Svi pneumatici teie da se habaju istovremeno. Negativna strana leZi u tome sto kad jednom izbalansirate pneumatike na tocku rotacija bi mogla da prikrije probleme centriranja. Medutim, verovatno eete ostvariti zadovoljavajuce performanse pod uslovom da se odriava napumpanost pneumatika i centriranost tockova. Ukoliko prebacite pneumatik s prednjeg levog na desni zadnji toeak, na primer, moida cete morati ponovo da ih izbalansirate. Zagovornici rotacije pneumatika kaiu da bi trebalo uzeti u obzir i rezervni pneumatik. Zasto cuvati nov rezervni pneumatik u gepeku dok se ostali pneumatici habaju? Medutim, s druge strane, zasto ne sacuvati no vi rezervni pneumatik dok yam ne zatrebaju dva nova pneumatika? Na ovaj nacin, vee imate jedan pneumatik koji odgovara nov om koji ste upravo kupili. Medutim, pneumatici gube vremenom svoja svojstva. Napomena: Specij alne rezervne pneumatike ne treba koristiti posto su ovi pneumatici konstruisani samo za slucaj nuide. Ukoliko ipak resite da izvrsite rotiranje vasih pneumatika primenite sledeci postupak.

3. Pomotu drske rucne dizalice iii nasadnog (gedore) kljuca odgovarajuce velicine olabaviti vijake na svakom tocku za po oko jedan obrt. 4. Postaviti blokove za podupiranje tockova iza svakog zadnjeg tocka.

5. Pomocu ruene dizalice podici prednji dec vozila sve dok se prednji tockovi ne odvoje od tia_ 6. Postaviti par sigurnosnih postolja ispod prednjeg kraja vozila kako biste ga cvrsta poduprli. 7. PodiCi rucnom dizalicom zadnji den vozila dok se zadnji tockovi ne odvoje od tia. 8. Postaviti par sigurnosnih postolja ispod zadnjeg dela vozila kako biste ga cvrsto podllprli, pa ukloniti blokove za podupiranje tockova. 9. Skinuti vijake sa svakog tocka, stavljajuCi ih u odgovarajucu »radkapnu« radi sigurnog cuvanja.

Vecina vijaka moze se odviti okretanjem u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Kod nekih vozila, medutim, moida su vijaci s levim navojem. U tom slucaju, mogu biti om aceni slovom »L«. Ukoliko imate na koEma vijake s levim navojem, odvijte ih u smeru kretanja kazaljke na satu da biste ih olabavili. Napomena: Kod nekih vozila tesko je skin uti zadnje tockove osim ukoliko vozilo nije po dignuto rucnom dizalicom sa strane zadnjih tockova. U tom slucaju pailjivo podignite vozilo u visini zadnjeg odbojnika dok jos uvek leii oslonjena na sigurnosna postolja kako biste skinuli pneumatik. Upozorenje: Pailjivo podiCi vozlio sa sigumosnih postolja! Ukoliko je vase vozilo opremljena kompletnim stitnieima zadnjih tockova njih najpre treba skinuti pre nego sto budete u stanju da skinete zadnje tockove. S unutrasnje strane stitnika postoji osiguravajuca sipka. PodiCi je uvis rukom kako biste skinuli stitnik.

10. Vratite toekove na mesto prema priloienom crteiu. Napomena: ProizvodaCi su nekad upozoravali da se ne vrsi rotiranje radijalnih pneumatika s jedne strane na drugu i preparuCivaii da sc tockovi menjaju sarno s prednjih na zadnje. Razlog za ova bio je u tome sto su prvi radijalni pneumatici teiili da drie pravac sto je moglo da dovede do odvajanja slojeva ukoliko je pneumatik montiran na suprotnoj strani kola. To vise ne vazi kod danasnjih radijalnih pneumatika tako da je prihvatljiva u unakrsna rotacija pneumatika. 11. Ponovo montirati sve tockave na njihova

1. Stavite menjae u polbiaj za parkiranje.

nova mesta.

2. Skinuti sve eetiri "radkapne« pomocu velikog odvijaca iii zasiljenog kraja drske rucne dizalice.

12. Cvrsto pritegnuti vijake rukom na svakom tocku. Napomena: Pritegnuti prvi vijak odozgo a

458

-----------

I

I


:

'i'

6 CFri·':.

(j0(1l1®(JJ ilustr~ciji

Izvrsiti prcmestanje IOckov;! prema ! ili iiu5lr4lciji 2. Rotacijom pneuffi:ltika u rnznc poloiajt' na lIoziiu hahanjc postaje ravnomernije. Ova sc ounosi na_ radijalnc bi
J\

Prilikom zamene locka i pncumalika pritegnuti navrtk~ redoskdom prikazanom na shc! kaka bi navrtkc podjednako »nasclc«. Pritezati navrtke u fazama, unakrsno.

~

!:

I

i

J

J

zatirn pritegnuti suprotni s donje strane. Zatim nastavite u krug pritezuCi unakrsno suprotne parove vijaka. Kada su svi vijaci cvrsto pritegnuti ali ne potpuno okrenite tocak i proveriteda Ii pravilno naleiu. 13. Rucnorn dizalicom podiCi zadnji kraj vozila i skin uti sigurnosna postolja. 14. Spustite vozilo dok tockovi ne stanu ('vrsto na tlo. 15. Podmestite blok za podupiranje tockova iza svakog zadnjeg tocka. 16. PodiCi prednji kraj vozila i uklonite sigurnosna postolja. . 17. Spustite vozilo sve dok tockovi ('vrsto ne stanu na tlo. 18. Pritegnuti sve vijake nasadnim (»gedore«) kljueem. Napomena: Kod pritezanja vijaka, pritezanje obaviti na nacin opisan pod taEkom 12. 19. Ponovo stavite »radkapne« na svoje mesto. Da biste ovo obavili mozda ce yam biti potreban gurneni iii obican cekic. 20. Ukloniti blokove za podupiranje tockava.

Zamena tocka Ala! i ma!erijal

• • • •

Blokovi za podupiranje tockova Rucna dizalica ' Znaci upozorenja (traugao, lampica) Rezervni tocak

ada pucanje gume nije ni priblizno tako cesta Mpojava kao sto je.bila nekada svaka ko vozi trebalo bi da zna da zameni toeak. Nevolja bi mogla da nastane kada nema nikoga ko bi yam pomogao u tome. Zarnena tacka je relativno jednostavna stvar ukoliko se pridriavate nekoliko uputstava i vadite racuna 0 nekoliko mera predostraznosti. Ukoliko imate problema s pneumatikom jedno treba da 459

NEUMATICII TOCKOVI

lpamtite: uvek pomerite vozilo podalje od ruma i sto je moguce dalje od saobracaja. Ukoko to ne uCiilite dovodite u opasnost svoj ±ivot i ivote drugih ukoliko dode do saobracajnog

ldesa. Ukoliko se nadete negde gde ne moiete )rzo da pomerite automobil ;a be'Zbedno mesto, ~ao sto je magistralni autoput iIi most, bolje je izloiiti se riziku osteeenja pneumatika nego iivotnom riziku. Nastavite da vozite s puknutomJispustenom gumom dok ne nadete bezbedno mesto da skrenete s druma. Ukoliko imate problema s pneumatikom rezervni toeak u vasim kolima postaje sastavni dec popravke. Iz tog razloga periodicna provera pritiska u rezervnom toeku predstavlja dobru praksu. Nikad ne znate kada ce Yam zatrebati. Proucite vozacki prirucnik. On sadrii konkretne informacije 0 mestu gde stoji, kako se sklapa i kako se pravilno koristi rucna dizalica, odnosno kako se menja toeak na kolima. Medutim, moiete da se pridriavate ovih opstih uputstava za zamenu puknutelispustene gume/pneumatika. 1. Odvezite automobil na ravnu povrsinu podalje od taka saobracaja. 2. Ukljueite pokazivace pravca (migavce) za slucaj nuide i iskljueite motor. 3. Postavite znake upozorenja na drumu podalje iza yaseg automobila kao signal upozorenja prilaznom saobracaju. Dobra snabdeveni vozae treba da ima sigurnosni komplet koji sadrii znake upozorenja iii lampice. 4. Postavite blokove za podupiranje tockova ispod prednjeg i zadnjeg tocka suprotno po dijagonali od ispustenog pneumatika. Za to moiete koristiti i kamenje nadeno u blizini ukoliko nemate blokove za podupiranje toekoya. 5. Otvorite gepek i izvuCi rezervni tocak i rucnu dizalicu i kljuc. Ovi delovi se obieno skidaju ruenim odvijanjem leptiraste navrtke kojom je fiksiran rezervni tocak. Spustiti rezervni toeak na tlo. 6. Prema uputstyima za rukovanje dizalicom, postavite rucnu dizalicu na ugao vozila sa strane na kojoj se nalazi ispustena (gum a) pneumatik. Dizalicom podignuti vozilo sarno onoliko koliko je potrebno da sedizalica zategne. 7. Zaostrenim krajem drske dizalice skinuti »radkapnu« s tocka na kame je puknuti pneumatik. Napomena: Ukoiiko intervenciju vrsite na zadnjem tocku moida postoji stitnik koji se mora skinuti pre nego sto se moze skinuti toeak. S unutrasnje strane stitnika nalazi se sipka za blokiranje. Podici sipku uvis, rukom, kako biste skinuli stitnik.

460

8. Pomocu kijuca oiabavite vijake na tocku za pun obrt okrecuCi ih u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu. Napomena: Kod nekih vozila vijaci moida imaju levi navoj. U tom siucaju, moida su obeleieni slovom »L,,- Ukoliko su na vasem YQziJu vijaci s levim navojcm odvijate ih u smeru kretanja kazaljke na satu kako biste ih olabavili. 9. S vijacima olabavljenim za pun obrt dizalicom podiCi kola dok se pneumatik ne odvoji od tla. 10. Skinite vijake i skinite ostecen taeak. 11. Postavite rezervni tocak na njegovo mesto pa vratite i zavite vijake rukom. Pocinje se od garnjeg vijaka. Zatim se priteie suprotan vijak s donje strane. Nastaviti s pritezanjem suprotnih parava sve dok svi vijaci nisu evrsto pritegnuti, rukom. Okrenuti toeak i proveriti da Ii je dobra »seo({, a vijaci pravilno nalegli.

12. Rucnom dizalicom spustite vozilo sve dok pneug-tatik ne dodirne \lo. 13. Cvrsto pritegnuti vijake pomoeu kljuca. 14. Spustite vozilo do kraja na tio i izvuCi dizalicu ispod kola. 15. Vratite radkapnu i stitnik, ukoliko postoji, na svoje mesto. 16. Vratite ispumpani pneumatik, ruenu dizalicu, znakeupozorenja i blokove za podupiranje toekova u gepek. 17. Iskljucite migavce za slucaj nuide. 18. Dajte sto pre ispumpanu (gumu) pneumatik na popravku. Privremeni rezervni pneumatici

Mnoga kola su danas opremljena »privremenirn« kompaktnim rezervnim pneumaticima kOjima se stedi prostor i tdina. Ovi pneumatici nisu predvidenilkonstruisani za duiu upotrebu vee su sarno namenjeni za upotrebu u nuidi kako bi yarn pomogli da stignete do najbliie radionice za popravku. Neke na sebi imaju odstampano upozorenje koje Yam ukazuje da ih ne treba voziti brzinom vecom ad 80 km na sat niti na rastojanja veea od 80 kilometara. Privremeni rezervni pneumatik je takode mnogo manji ad pneumatika na vasim kolima sto znati da ce zahtevati drugaCiju voinju, rukovanje i kocenje ukoliko ga koristite. Ispumpani iii »sklopljeni« pneumatici drie se u ispumpanom stanju. Pneumatik se ne napumpava .sve dok se ne montira na kola. Dok je pneurnatik jos uvek podignut od zemlje boca s Freonom iIi ugljen. dioksidom pod pritiskom povezuje se sa I

, !


Tri vrste privremenih rezervnih pneumatika. (1) »tanak« rezervni pneumatik, (2) kompaktni pneumatik pod visokim pritiskom, i (3) »sk!opivi« rezervni pneumatik sa bocom za pumpanje.

specijalnim ventilom na rezervnom pneumatiku time se pneumatik napumpava do tacnog pritiska. Ukoliko vasa kola imaju jedan od ovih rezervnih pneumatika. treba da proverite da Ii yam se u gepeku nalazi i boca za napumpavanje. Posle jednokratnog koriscenja bocc ona se mora

Da hi se izbegli s30bracajni udesi. navrtke na !ockovima treba o!abaviti jedan pun obrtaj pre nego sto se va.zllo potpuno podigne rucnom dizalicom. Kada su lockevi odvojeni ad tla labave navrtke se tada mogu bezbedno skinuti.

veravate pritisak u ovoj vrsti rezervnih pneumatika da biste utvrdili da Ii je propisno napumpan kada yam je potreban. Treca vrsta privremenog rezervnog pneuma-

tika je »tanak" rezervni pneumatik. Ovaj pneumatik bliii je po veliCini pneumaticima koje

zameniti novorn. Kada se rezervni pneumatik

imate na kolima ali je rnnogo laksi po tezini zbog

skine obicno se mora ispumpati kako bi mogao da stane u prostor za drianje.

sitnijih protektora. Kao i kod rezervnog pneumatika pod visokim pritiskom spreman j e za upotrebu i obicno je napumpan preko pritiska pneumatika na tockovima vasih kola. Moze da bude napumpan na 2,5-3 bara. Treba povremeno proveravati da nije izgubio nesto vazduha.

Druga vrsta privremenog rezervDog pneuma-

tika je rezervni pneumatik pod visokim pritiskom. Manji od standardnih pneumatika na vasim kolima on je napumpan na oko 5 bara i ima mnogo tanji protektor. Povremeno treba da pro-

461

,

----------------~-----------------i

POPRAVKA KAROSERIJE koliko posedujete automobil 6 iii vise meseci

Usvi su izgledi da karoserija vee zahteva neke

popravke. Ustvari, na veCini novih automobila potrebno je izvrsiti manje popravke onog tre· nutka kad napustite prodajno mesto. Mnogi kupci preuzimaju vozila kod kojih je oguljena boja, malo su zagrebana iIi na kojima su prisutne druge manje greske koje kasnije mogu da budu dobra podloga za pojavu vece korozije. Da bi se spreCila pojava korozije svako novo vozilo treba pre kupovine vrIo pailjivo pregledati. Treba otvoriti sva vrata. gepek, haubu i proveriti njihove metalne ivice (ne zaboraviti donje ivice vrata) da nema tragova oljustene boje, ogrebotina iii pocetnog rdanja. Na ove delove kupac cesto ne obraca paznju. Ukoliko se ne poprave tada kas· nije mogu da budu uzrok verih problema. Kada se rda pojavi ona jednostavno nastavi da se siri. A mnogo je lakse i jeftinije zaustaviti pojavu male tacke rde nego zaustaviti i popraviti vecu. Prilikom kupovine novog automobila apsolutno je vase pravo da od prodavca zahtevate popravku sitnijih gresaka (Ijustenje i ogrebotine) pre nego sto yam isporuCi kola. Svaki renomirani prodavac

ce

takve gre§ke ispraviti.

Ukoliko je vas nov automobil nekoliko meseci star, a vi ste propustili da ga pazljivo pregledate pre kupovine, ucinite to sada, iIi cak iako ste to llcinili, ucinite panova. Jer do tad a cete verovatno imati da popravite neke sitnije greske na karoseriji. Obavite to sada i nastavite da vrsite pregled bar jednom svakih 6 meseci. Pregled je jednostavan. Posebnu paznju obratite na ivice, sve ivice, ukljucujuCi i ivice vrata kao i ivice i nabore metal a na spoju s drugim pozicijama (delovima) kao sto su venei farova, ukrasne lajsne, itd. Obicno cete otkriti manje povrsine s tragovima manjeg Ijustenja boje iii mozda s ogrebotinom - dye a verovatno su tu i tamo manje tacke rde. U ovom poglavIju sadriano je gotovo sve sto je potrebno da znate 0 popravkama karoserije, materijalom koji mozete nabaviti u radnjama s auto delovima. Mora se, medutim, naglasiti pro-

462

f

secan covek ne moze uvek da izvrsi popravke da izgledaju kao da ih je obavio strucnjak. Jedan od razloga je taj sto prosecan covek nema iskustvo jednog specijaliste za auto karoserije. Drugi je sto obi can covek ne raspolaze skupom opremom a ne bi bilo ekonomicno da je kupuje. No uprkos tome vi jos uvek mozete da izvrsite zadovoljavajuce popravke ogrebotina, mnogih udubljenja, tacaka rde i rupa ad rde, vratiti sjaj izbIedeloj boji i obaviti brojne druge stvari kako biste svojem automobilu vratili prvobitni izgled. Ustvari, neki vasi radovi mogu da budu tako uradeni da se prakticno ne razlikuju od onih koji su obavljeni u profesionalnoj radionici za auto karoserije. Najveti problem predstavljate vam boja. Praktiono je nemoguce da nabavite limenku s bojom ~oja je identicna s originalnom bojom vasih kola. Cak je i strucnjacima problem da dobiju savrseno odgovarajucu boju uprkos Cinjenici da oni sami mesaju boju i da su u stanju da kontrolisu faktore u procesu bojenja koje vi niste u stanju. Dakle, imate dva izbora - iIi cete se odluCiti da sami obavite posao s nesto razliCitom nijansom boje iii cete pripremiti metalnu podlogu taka da ce biti spremna za bojenje i pustiti strucnjaka da nanese boju.

Koriscenje maskirne trake koliko nameravate da vrsite bila kakvo boje·

Unje bite yam potrebna maskirajuca traka. Maskirajuca traka koristi se za maskiranje del ova karoserije i ukrasnih delova taka da osnovnim premazom iii bojom ne uprljate hromirane, 5ta· klene iii druge delove koji ne traze bojenje.

!II,

,.

i

POPRAVKA KAROSERIJE

Maskiranje povrsine koja se popravlja

Alai i malerijal

• Nozi" za brijanje s jednom ostrieom i drzac nozica • Maskiraj uea traka • Novine

Maskirajuea traka upravo je izradena za tu svrhu. Ona nalete dovoljna ('vrsto ukoliko se pravilna nanese da spreeava prodiranje boje na druge de love povrsina a ipak je laka za skidanje kada se obojena povrsina osusi. A za razliku ad drugih vrsta lepljivih traka ona ne oSlavlja nikakve lragove lepka kada se skine. Mada na tdistu postoji niz razlieilih sirina ovih traka za veCinu popravki preporucuje se maskirajuea lraka sirine 1-2 em.

Da bi se maskirala povrsina na auto karoseriji na koju ee se nanositi osnovni premaz iii boja treba primeniti sledeCi postupak: 1. Nalepiti maskirajueu traku duzjedne iviee lisla novine taka da· polovina sirine trake oslane eksponirana. Traku nanositi direktno sa mine i ne seC! je prethodno na udredenu duiinu. Napomena: Ne maskirati povrsinu do samog mesta popravke vee ostaviti dovoljno mesta ~ ali ne vise od 10 em - taka da boja naneta spricom pokrije malo ivice mesta na kame se vr5i popravka.

2. Iviea novine sa eksponiranom trakom treba da se postavi duz jedne strane povrsine koja se popravlja. Zalepiti eksponirani deo lrake na metalnu povrsinu kola. 3. Ponoviti operaeiju iz tacke 2 potpuno okruiavajuC! povrsinu na koju treba da se nanese osnovni premaz iii boja. Mestimicno zalepiti druge strane novina za kola komadima trake.

Proveriti ivice maskirajuce trake koja okrufuje povrSinu na karoseriji koja treba da se premaie osnovnim premazom i bojom. Pritisnite traku 0 melalnu podlogu da bisle Sf: uverili da je zaptivena i da boja nece da procuri ispod nje.

463

---

J

... POPRAVKA KAROSERIJE

4. Dobro proverite zaptivenost maskirajuce trake oko povrsine koja se popravlja prstima pritiskajuCi traku 0 metalnu povrsinu da biste se uverili da cvrsto prijanja 0 nju i da nema »talasa« iii otvorenih mesta kroz koje hi boja mogla da procurio Napomena: Nozic za brijanje.s jednom ostricom i drzac nozica vrlo su korisni za secenje i fiksiranje komada trake. Pazljivo obavljeni po sao oko maskiranja je znak dobra obavljenog posla bojenja. Ukoliko niste pazljivo obavili' maskiranje i sarno bojenje biee aljkavo, zato se ne zurite! Cesto ljudi maskiraju preveliku povrsinu. Generalno uzevsi, dovoljnu zastitu obezbeduje maskiranje do najvise 1,2 m iza povrsine koja treba da se oboji.

..,,

I

kada se nanosi maskirajuea traka. Trakom treba potpuno pokriti hromiranu povrsinu ali traka ne bi trebalo da dolazi u dodir sa susednim metalnim povrsinama koje treba obojiti jer ee tako ostati tanka, cesta neprimetna ivica izmeau boje i maskirajuee trake. Koristiti sledeCi postupak za nanosenje maskirajuee trake na hromirane povrsine.

1. Posta viti jednu ivicu trake pazljivo uz ivicu hramirane povrsine vodeCi racuna da traka ne dodiruje metalnu povrsinu koja se boji. Pritisnuti sarno ivicu trake, ne celu njenu sirinu, 0 jednu ivicu hromirane povrsine. Ovo treba raditi polako

Maskiranje hromiranih delova

sve dok se ne maskira ivica hromirane povrSine Citavom duzinom. 2. Posto je ivica trake savrseno nalegla dUl ivice hromirane povrSine pritisnuti ostatak sirine trake

Kod povrsina sa hromiranim ukrasnim delovima koji se ne mogu skin uti treba biti posebno pazljiv

o hromiranu povdinu da histe zavrsili operaciju maskiranja.

~i

I

"

f

I I

i

f

~

t

~

I

!

Prilikom pokrivanja hromiranih ukrasnib elemenata (1) maskirajucom

tl

trakom (2), traka treba potpuno da POkriV3 hromirani deo, ali da ne dolazi 11 dodir sa susednim metalnim povrlinama koje treba da se premaie (3).

464

.

~'i' :

•.......

.,

'

.

---Priprema metalne povrsine za bojenje Alat i materijal • • •

~-

Nosac brusnog pap ira Zastitne naoeare Elektricna busilica i prikljucak za brusni disk iIi elektricnu brllsilicu • Brusni papir iIi brusni disk. #50 iIi #80 • Limenka S osnovnim premazom) sa spric-diznom • Krpe • Alkohol (izopropiI) za trljanje • Maskirajuca traka • Novine • Deterdient • Voda • Suncler • Rastvarac na bazi petroleja • Vlaian iIi SUy brusni papir. #400 • Krpa natopljena Iakom

od razlika izmeclu dobro i rclavo obavljenog bojenja leii u pripremi povrsine koja treba Jda edna se boji. Kod manjih intervencija na karoseriji vasih kola vrsicete jednu od dye vrste bojenja preko metalne povrsine sa koje su uklonjeni svi slojevi boje i osnovnog premaza iii bojenje povrsine na kojoj ima slojeva osnovnog premaza i boje.

POPRAVKA KAROSERIJE

lakse i brie ako se upotrebi elektricna busilica s prikljuekom za brusni disk iii elektricn a brusilica. Ukoliko imate na raspolaganju elektricnu busilieu iii brusilicu koristiti brusni disk #50 ili #80.

Upozorenje: Ukoliko koristite brusni disk nosile zastitne naatare. Driati brusni disk pod vrlo malim uglom, oko 10°. u odnosu na ravnu metalnu povrsinu na kojoj radite, pa strugati pokretima napred-nazad sve dok se ne pojavi sjajna metalna povrsina/podloga. Prilikom koriscenja brusilice s diskom morate voditi racuna da papir sa diskom ne zahvati ostru ivieu metala. Ovo cedovesti do cepanja diska pa cete morati da ga menjate brie nego sto bi inace bilo potrebno. Pored toga, brusilicu uvek treba driati pod odgov"rajucim uglom kako bi se izbeglo styaranje neravnina iIi ulegnuca na povrSini koja se obraauje. 2. Posto je povrsina izbrusena. do sjajnog metal a povrsina se mora oCistiti da bi osnovni premaz dobro prijanjao. Pridrzavati se uputstava sa Iimenke osnovnog premaza koji cete koristiti. Vedna proizvoclaca objasnjava taeno kako treba pripremiti metalnu povrsinu za nanosenje OSTIOVnog premaza da bi se s njihovim proizvodom postigli najbolji rezultati. Meclutim, izbrusena povrsina moze se ocistiti i Cistorn krpom natopljenom u alkohol (izopropil) za gJacanje. 3. Ukoliko postoji verovatnoca da osnoyni premaz docle u dodir sa okolnim povrsinama nn koje se nece nanositi osnovni premaz iii boja. maskirati povrsinu koja ce se obraclivati osnovnim premazom pre nanosenja osnovnog premaza, prema uputstvima na etiketi (na limenki). 4. Naneti osnovni premnz na povrsinu. Videti odeljak »Upotreba osnovnog premaza i boje« u ovom poglavlju.

Brusenje do go Ie metalne povrsine Brusenje osnovnog premaza iii boje Ukoliko posao zahteva brusenje do metalne povrsine postoje dva naCina da se to postigne: rueno iIi masinsko brusenje iIi »smirglanje« kako se to ponekad naziYa. Za rueno brusenje bice yam potreban nosac brusnog papira koji nije nista drugo nego komad gume ili plastike napravljen da drti tabak brusnog papira. Evo kako se Yrsi brusenje povrsine do gole metalne podloge. 1. Prievrstiti tabak krupnog (#50 iIi #80) brusnag papira na nosae i brusiti povrsinu pokretima napred-nazad sve dok se ne eksponira metalna limena podloga. Rueno brusenje zahteva vreme i znatan napor narocito ako se radi 0 velikoj povrsini koji treba obraditi. Moglo bi da bude mnogo

Kada pripremate neku povrsin u za bojenje ali ne idete do gole metalne povrsine primenite sIedeCi postupak. 1. Oprati ostecenu povrsinu deterdzentom - ne sapunom! - i vodom pomocu celuloznog sundera. Dobro isprati povrsinu pa je osuSiri Cistom krpom. 2. Izbrisati povrsinu rastvaraeem na bazi petroleja kako biste otklonili ostatke masti iii voska. 3. Brusite na vlaino pailjivo ostecenu povrsinu. Pomotu vlainog-suvog brusnog papira, #400, skin uti boju kretanjem ka mestu ogrebotine iii oguljene boje. Brusiti pokretima napred-nazad 465

POPRAVKA KAROSERIJE

Elektricnom busilicom s prikljuckom sa brusnim diskom, #50 iii #1:\0. ubrzace se operacija brusenjil povrsine do gale mClaine pedloge. Ap;lrat za bruscnje Ireba uvek da bude pod odgovarajuCim ug!om kako bi se izbeglo stvaranje brazei iii udubljenja na metaiu.

nikako kruzno! Dok brusite natapati povrsinu vodom pomotu ceiuioznog sundera. Cilj ove operacije je jednostavno niveiisanje iii giacanje povrsine aka zagrebanog mesta i stvaranja >}zuba« na staraj boji za koju ce se prihvatiti sloj nove boje. 4. Posto se izgrebe stara boja na povrSini koja treba da se popravi oeistite povrsinu rastvaracem. Prilikom pripreme povrsine za nanosenje osnov-

nog premaza iii boje. uvek koristite eiSlU krpu natopljenu lakom kako biste s metaine povrsine uklonili sitne cestice prasine iii dlacica. 5. Ukoiiko postoji mogucnost da boja prede na susedne povrsine maskirati povrsinu koja treba da se boji pre nanosenja nove boje. 6. Bojenje povrsine izvrsiti prema uputstvima na iimenci (s bojom). Videti odeljak »Koriscenje osnovnog premaza i boje« U Qvom poglavlju.

Koriscenje osnovnog premaza • I boje Pre nanosenja boje na povrsinu obradcnu osnovnim premazom rosie brusenja. aprati ostatke prasine iii prljavlitine. Zatim otistiti po\'r~inu rast\iaracem i istrijati je krpom natoljcnom lakom.

asto je potrebno koriscenje osnovnog premaza pre nanosenja boje? Zasto jednostavno ne Z naspricati boju n11 golu metalnu povrsinu? Osnovni premaz igra dvostruku UIOgll: deillje kao punilac koji pomaze izravnavanju rapave metaine

, \

•

466

•

-'

POPRAVKA KAROSERIJE

Alat i materijal

• • • • • • • " •

Limenka s osnovnim premazom Navine Maskirajuca traka Razredivac boje iii drugi rastvarac na bazi petrolej a Brusni (smirgl) papir Krpa natopljena lakom Limenka s bojom Sredstvo za trljanje/glacanje Krpe

I

l

neravnomernog nanosenja osnovnog premaza po

povrsini predmeta koji se prska. 4. Posto se izvrsi proba, naneti osnovni premaz laganim, ravnomernim pokretima preko povrsine dela koji se popravlja. Prvi i drugi poprecni prolaz osnovnog premaza treba da se preklapaju sve dok se Citava povrsina ne pokrije osnovnim premazorn. Napomena: Ne pokusavati da citavu povr~ sinu pOkrijete debelim slojem osnovnog premaza.

Najbolji rezultati postizu se nanosenjem nekoliko prelaza finim, maglicastim premazom. 5. Posto pustite da se prvi tanak sloj osnovnog

povrsine i kao vezivo, Ukoliko biste naneli boju direktno na golu. metalnu povrsinu ana ne bi dobro prianjala, Osnovni premaz se mnogo bolje vezuje za metal nego boja a boja dobro prianja za osnovni premaz, Kad god morate da bojite golu met ainu povrsinu to predstavlja dvofazni proees.

premaza osusi u toku 2-5 minuta naneti drugi tanak sloj premaza. Napomena: Ukoliko osnovni

Prvo mora da se nanese osnovni premaz na

6. Ostaviti poslednji osnovni premaz da se asusi.

metalnu povrsinu a zatim boja preko osnovnog premaza.

Prilikom nanosenja osnovnog premaza pomocu limenke sa »spric~diznom~< limenku treba drzati

Nanosenje osnovnog premaza

I;

na drugu. Uvek treba da drZite odstojanje od predmeta koji bojite. Cesto ljudi primenjuju polukruzno nanosenje tako da sredisnji dec hod a bude blizi predmetu nego po obodu. To dovodi do

Nanosenje osnovnog premaza na golu met ainu povrsinu, pomocu limenke s bojom i "sprie-diznom«, vrsi se na sledeCi naCin. 1. Dobro promuckati limenku 5 osnovnim premazom. U limenki mora da budu metalne kuglice da bi se osnovni premaz 'Iakse mesao prilikom muckanja. Limenku treba muckati aka jedan minut dok kugliea u limenki ne poene da klepece. 2, Zalepiti lepljivom trakom list novina na zid iii drugu vertikalnu povrsinu sa maskirajucom trakom pa pritisnuti dugme na "sprie-dizni« limenke usmeravajuci diznu ka novini. Driati limenku na oko 30 em od novine. Ovim se obezbeduje fin, ravnomeran mlaz iz limenke. Ukoliko se na dizni formira naslaga osnovnog premaza koja gusi diznu, skinuti diznu s limenke i isprati je u razre.divaeu boje iii drugom rastvaracu na bazi petroleja kako bi se oCistio/produvao prolaz. Kada se oGisti dizna vratiti je na mesto. 3. Ukoliko nikad pre toga niste koristili osnovni premaz vezbajte na nekoj staroj tabli iii komadu metala. Drzile limenku na oko 30 em od povrsine na koju nanosite osnovni premaz, pritisnite diznu i ravnomerno pomerajte limenku preklapajuCi premaze krecuci se 5 jedne strane table iii metal a

premaz slucajno pocne da curi (da se sliva) pustite ga da se potpuno osusi. Obrisati povrsinu krpom natopljenom lakom i naneti drugi sloj osnovnog premaza na povrsinu.

na rastojanju od najmanje 30 em od predmeta koji se prska. Ukoliko je drzite prebliz:u verovatno ce doC! do curenja (slivanja). Isto tako, posle nanosenja svakog premaza okrenite limenku na dole prema nekoj staroj novini pritiskajuci diznu u toku nekoliko sekundi sve dok osnovni prelTIaz ne prestane da izlazi iz limenke. Ovo ce pomoCi da se proCisti dizna i da se spreCi njeno zagusenje. Pre nanosenja boje preko osnovnog premaza osnovni premaz mora da se izbrusi i oCisti. Videti odeljak "Priprema metalnih povrSina za bojenje«. Nanosenje boje Posta je osnovni premaz izbrusen i oCiscen rastvaracem i krpom natopljenom lakom boja maze da se nanese na povrsinu koja se popravlja. Postupak je sledeCi:

1. Dobro promuckati limenku s bojom. U limenki mora da bude metaIna kuglica koja pomaze meSanju boje prilikom muckanja. Muckati oko jedan minut posto kugliea pocne da »klopoce<<. Pridrzavati se uputstava na limenki. Kod boje ovo je naroCito vazno. Ukoliko boja nije potpuno pramesana slaganje boje verovatno nece biti dobra. 467

.~--.~-~-~------

POPRAVKA KAROSERIJE

,,

I

I

!

Ukoliko koristite osnoyni premaz: iii haju u aoei sa »~pric-diznom". farbajle povrsinu neko!iko puta«. Povrsina ce lIiti giatkija nego u slucaju farbanja u jednom debclom premazu.

2. Zaiepiti lepljivom trakom list novina na zid iii drugu vertikalnu povrsinu sa maskirajucom trakom pa pritisnuti dugme na »spric,dizni« Iimenke usmeravajuCi diznu ka' novini. DrZati limenku na

oko 30 em od novine. Ovim se obezbeduje fin, ravnomeran mlaz iz limenke. Ukoliko se na dizni formira naslaga boje koja gusi diznu, skin uti diznu s limenke i isprati je u razredivaeu boje iIi drugom rastvaraeu na bazi petroleja kako bi se oCistio/produvao prolaz. Kada se oeisti dizna vratiti je na limenku. 3. Ukoliko nikad pre toga niste koristili boju veibajte na nekoj staroj novini iii komadu metala. Driite limenku na oko 30 em od povrsine na koju nanosite boju, pritisnite diznu i ravnomerno pomerajte limenku, s malim preklopima, pomerajuCi se s jedne strane strane table iii metalne povrsine. Uvek treba da drijte odstojanje od predmeta koji se bojilprska. Cesto Ijudi primenjuju polukruzno nanosenje tako da je srednji dec hod a prskanja bliii predmetu nego po obodu. To dovodi do neravnomernog nanosenja boje po povrsini predmeta koji se prska.

468

4. Posto se izvrsi proba, naneti boju laganim, ravnomernim pokretima preko povrsine koja se popravlja a na koju je vee nanet osnovni premaz. Prvi i drugi poprecni prolaz boje treba da se preklapaju sve dok se eitava povrsina ne pokrije bojom. Napomena: Ne pokusavati da Citavu povrsinu pokrivenu osnovnim premazom pokrijete bojom preko prvog premaza. Najbolji rezultati postiiu se nanosenjem nekoliko prelaza finim, maglicastim premazima/slojevima. Ustvari, posto ste naneli prvi premaz, jos uvek treba da se vidi prilieno osnovnog premaza kroz sloj boje. 5. Posto se pusti da se prvi sloj boje osusi u toku 2-5 minuta, naneti drugi sloj boje na isti naein. Nanosenjem nekoliko tankih slojeva boje omogucuje bolje bojenje nego pokusaji' da se isti rezultat postigne u jednom iii dva debela sloja. Zavrsni sloj bice gladak, a sanse da boja pocne da se sliva, su manje. Ukoliko boja ipak sluoajno poone da curi pustite je da se potpuno omsi. Zatim ismirglajte procurelu boju brusnim papirom #400. Obrisite povrsinu krpom natopljenom lakom i nanesite drugi sloj boje po povrsini. Napomena:

, , i

J

_6"",,",

' I

POPRAVKA KAROSERIJE

I !---I

I

I!----i

I

i

I

/

Ir

f

I , I

I

;'

/ ,/

Driati »spric.boclJ" on aka 30 em od povrsine pomeranjem s jeanc Slrane na druge (!evo-desno) (gore). Lucnim pokrclima (dole) [arbanje je neravnomerno.

Pustiti da se svaki sloj boje dobro osusi pre nego sto nanesete drugi sloj. 6. Posto se boja susi bar 2 dana naneti malo sredstva za trljanje cistom, mekom krpom kako biste obrisali boju. Ovim se postize da posao izgleda strucnije obavljen. Sredstvo za trljanje primenjeno prema uputstvima na proizvodu pojacava sjaj boje i pomaze da se ona uklopi u osnovnu nijansu boje. Ne budite previse razocarani ukoliko se nijan,sa nove boje ne poklapa tacno s originalnom. To je jedan od problema s kojima se srecemo kod koriscenja boje iz limenki sa »spric-diznom«. Kroz nekoliko nedelja iIi meseci, sunce i vremenski cinioci pomoCice da se nesto razliCite nijanse boje sloze u jednu.

Popravka zardalih delova i otvora da na auto karoseriji ce se prosiriti ukoliko se R ne zaustavi. Svaka rda pocinje kao tackica uglavnom zato sto je izvesna gola metalna povrsina bila. izlozena dejstvu vlage iIi nekih drugih korozivmh supstanci. Do toga moze da dode i u toku proizvodnog procesa, pre bojenja metalnog lima. No uprkos uzroku tacku rde treba popraviti pre nego sto pre de u otvor. Tacke rde daleko je lakse popraviti.

I

469

,I

J_,. ._,_ _ --.--.----

-- ._--'-'--- --'------

POPRAVKA KAROSERIJE

i // [seCi komad tbnine od fiberglasa zn aka 5 em viSe od Olvora koji lreba da sc popravlja. Po potrcbi. opkrojiti gao

•

Alat i materijal

• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • •

Zastitne naocare Elektricna busiliea i prikljucak brusnog diska Rotaciona zicana cetka Nosai' brusnog papira Plasticni strugac Cekie s lopta~tom glayom Makaze Uniyerzalni noz Brusni disk, #50, i brusni papir Destilisano bela siree Krpe Alkohol (izopropil) za glacanje Ispuna Brusni papir, #80, i brusni papir Kit Rastvarac na bazi petroleja Krpa natopljena lakom Komplet za popravku Deterdzcnt Voda Hemikali j a za obrad u rde

Popravke tacaka rde Da bi se popravila tacka od rde na vasim kolima primenite sledeCi postupak.

Oka Olvora napraviti rub od ispune i o(vrdnjivat'L Pritisnuli ukrojeni komad tkanine od fiberglasa preko roba ispune.

1. Izbrusiti tacku od rde do golog metal nag lima kako bi se uklonili svi tragoyi rde. Karistiti elektricnu busilicu s prikljuckom za brusni disk i brusnim diskom, #50. Upozorenje: U toku bru§enja nosire zastitne naocare. Moze se koristiti i nosac brusnog (»smirgl«) papira ali busiliea i brusni disk predstayljaju najlaksi naCin za skidanje tacke ad rde. 2. Pregledati povrsinu. Na njoj ee biti sitnijih i krupnijih tragoya rde. Da bi se uklonili svi drugi tragoyi rde natopiti krpu u destilisano bela siree i istrljati poyrsinu.

3. Rotacionom Zicanom cetkom na elektricnoj busiliei dobra iscetkati povrsinu. Upozorenje: Nosite zastitne naocare. Potom prebrisati povrsinu Cistom krpom natopljenom u alkohol (izopropil) za glacanje, 4. Ukoliko su po poyrsini jos vidljivi sitniji tragovi rde (tackiee iii zarezi) treba primeniti hemikaliju za obradu rde da bi se rda pretvorila u erni oksid. Ove hemikalije prodaju se pod raznim trgovackim nazivima ali sve pomaiu zastititi povrsinu jer rdu pretvaraju u zastitni sloj oksida. Pustite da se premaz potpuno osusi pre nego sto pocnete s bojenjem iIi ispunjavanjem. Susi se obicno preko noc; iIi u toku 24 sata.

5. Treba odluCiti da Ii je potrebna primena ispune da bi se izravnali svi zarezi na metalnom limu. Ukoliko takvih zareza nema preduzmite operaciju pod tackom 9, a u suprotnom pod tackom 6.

470

-----------.~

POPRAVKA KAROSERIJE

3

2

4

I

It

I

I I

Ii

I

Posta je rub ispune otvrdnuo, strugacem naneti jos ispune preko ce\e tkanine od fibergJasa (1). Kada ispuna otvrdne romotu brusnog diska, #50, ugl
471

I

J_ _-.:..___ ~ _____ ~~_

----

-----~-----

----------.

POPRAVKA KAROSERIJE

6. Da bi se poravnao zarez na metalnom limu izmesajte dovoljnu koliCinu ispune da bi se njime ispunio zarez. Mesanje se vrsi prema uputstvima na etiketiln-alepnici limenke. Upouebite nesto vise ispune nego sto je poLrebno. Ovaj visak ce se skinuti brusenjem. 7. Pustite da se ispuna dobro osusi prema uputstvima datim na proizvodu koji se koristi.

8. Izbrusite rukom osteceno mesto koje se popravlja, papirom #80, sve dok povrsina ne bude glatka i ne razlikuje se od okolnog metalnog lima. 9. Ukoliko i posle brusenja ostanu sitnije neravnine u ispuni one se mogu ispuniti korekturnim kitom. Prevueite tanak sloj ovog kita preko neravnina pomocu plastienog strugaea koji je sastavni dec mnogih kompleta za popravku automobila.

10. Pustite da se sloj nanetog kita osusi. 11. Rueno izbrusite i uglaeajte popravljeno mesto pomocu papira. #80. Napomena: Da biste postigli najbolji rezultat kod ruenog brusenja s eetiri prsta treba da vrsite ravnomeran pritisak na povrsinu. 12. Posle brusenja otistiti popravljeno mesto rastvaraeem na bazi petroleja i krpom natopljenom lakom. Kada je popravljeno mesto s rdom oCisceno povrsina je spremna za nanosenje osnovnog premaza i boje. Videti odeljak »Koriscenje osnovnog premaza i boje« u ovom poglavlju.

deterdzentom za Ciscenje - ne sapunom! - i vodom. U vodu staviti sarno onoliko deterdzenta da se malo peni. Istrljati dobro povrsinu i osusiti je Cistom krpom.

2. Krpom natopljenom u rastvarae na bazi petroleja obrisati eitavu povrsinu koja treba da se popravi. Sarno dobrim brisanjem uklonice se svi tragovi masti, katrana i vosku. 3. 1zbrusiti ostecenu povrsinu krupnozrnim brusnim-papirom, #50. Koriscenjem elektriene busilice s prikljuckom sa brusnim diskom ustedecete vreme i trud. Nastaviti s operacijom smirglanja sve dok se ne ogoli bar 5 em oko rupe od rde. Upozorenje: Prilikom sm;rglanja ko,.;st;t; zast;rne naocare. 4. Pazljivo izbiti iviee otvma cekicem s loptastom glavom sve dok se ne obore sve ostre ivice za eko 1 em.

5. Cekicem poviti neosteceni metalni lim oko rupe pod uglom ad oko 45°. 6. Rotacionom zieanom cetkom na elektricnoj busilici otistiti povrsinu. Upozorenje: Prilikom Cistenja cetkom nositi zastitne naocare. Dobra proveriti da Ii na ogoljenoj povrsini metal a nije zaostala boja, osnovni premaz iii rda. Paceti ad iviea rupe pa do na oka 5 em od nje. Koristiti hemikaliju za abradu rde ukoliko se sva rda ne moze skinuti. 7. Cistom krpom natopljenom u alkohol (izopropill za glaeanje obrisati povrsinu koja se popravIja. Pustiti da se povrsina asusi u toku oko 15 minuta. I

Popravke otvora od rde Ukoliko zanemarite taeku od rde na kolima uskoro ce ona verovatno da postane otvor. Pod pretpostavkom da je atvor od rdejas uvek mali da biste sami mogli da je popravite nabavite komplet za popravku auto karoserije u radnji s auto delovirna. Sadrzaj ovih kompleta je razlieit ali veCina sadrii ispunu, otvrdnjivae ispune, tkaninu od fiberglasa i plasticni strugae. Primeniti sledeCi postupak. 1. Oprati povrsinu koja treba da se popravl

8. Makazama iseCi komad tkanine od fiberglasa iz kompleta za popravku karoserije veliCine oka 5 em vece od otvora. Posto ste je isekli stavite tkaninu na otvor i po patrebi oblikujte po meri. Zatim je odloziti.

I

9. 1zmesati dovoljnu koliCinu ispune i otvrdnjivaea kako biste napravili prsten oko rupe. 1z uputstava koja se daju uz komplet za popravku znacete koliko vam je potrebno otvrdnjivaea. 10. Naneti ispunu taka da se oko otvora stvori sloj (oko otvora koji ste cekicem ulubili nadole). 11. Odseeeni komad tkanine od fiberglas a posta-

•

472

•

POPRAVKA KAROSERIJE

viti preko otvora i pritisnuti ga ispune.

0

rub nanete

biste postigli najbolji rezultat kod rucnog brusenja s cetiri prsta treba vrsiti ravnomeran pritisak na povrsinu.

12. Posto se komad tkanine od fiberglasa postavi na svoje mesto plasticnim strugacem poravnati rub ispune tako da je gotovo poravnat s povrsinom na koju je nanet.

22. Posle brusenja otistiti popravljerlO mesto rastvaracem i krpom natopljenom lakom.

13. Ostaviti da se ispuna stvrdne. Kad se ispuna . stvrdne trebalo bi da drii tkaninu od fiberglasa.

14. Izmesajte dovoljnu kolicinu ispune i otvrdnjivaca da pokrijete tkaninu od fiberglasa. 15. Nanesite ispunu na tkaninu od fiberglasa pomocu plasticnog strugaca i poravnajte ga preko mesta koje se popravlja. Pustite da se ispuna dobro stvrdne. Napomena: Kada se ispuna gotovo stvrdnula nozem mozete da formirate mesto koje se popravlja. 16. Kada se ispuna stvrdne elektricnom busilicom i brusnim diskom. *50. uglacajte mesto koje se popravlja dok se ne poravna sa okolnom metalnom povrsinom. Napomena: Ukoliko na povrsini koja se popravlja ima pregiba iii krivina savijte dva tabaka »smirgl«-papira u rq,lnu da biste izbrusili ostecenu povrsinu fueno. »SmirgJ«-papir savijen U Telnu omoguCice pristup pregibu iIi krivini i bolje uglacati povrsinu nego brusni disk. Koriscenje

dva

tabaka »smirgl«-papira onemoguCice

pomeranje/smicanje papira kada se pritisne gib povrsine na koju se nanosi.

I' ,

! .

0

pre-

17. Posle brusenja izmesajte manJu kolitinu ispune. i otvrdnjivaca i nanesite je na zaostalc neravnme.

18. Posto se ispuna osusi izbrusite jos jednom osteceno mesto brusnim diskom, *80. Napomena: »Smirgl«-papirorn, *80) prema objasnje-

nju u tacki 16, konturno brusiti sve pregibe ili krivine. 19. Ukoliko su jos ostale izvesne sitnije neraynine na zaYrSnom sloju ispune, treba ih ispuniti korekturnim kitom, prema uputstvima proizvodaca.

20. Pustite da se sloj korekturnog kita osusi. 21. Rucno brusite povrsinu (»smirgl«-papir *80) sve dok se popravljena povrsina ne izrayna s okolnom metalnom povrsinom. Napomena: Da

Popravka ogrebotina i udubljenja Ala! i materijal

• • • • • •

Slikarska cetkica Cekic i komad dryeta }Clesta "Grip" Cekic s tupim celom i podmetac Zastitne naocare Elektricna busilica, burgija i brusnidisk prikljucak

•

Plasticni strugac

• • • • • • • • • • • • • •

Krpe Vada Sredstvo za trljanje/glacanje Auto vosak Sunder Vlaini-suyi brusni (»smirgl«) papiL *400 Rastvarac na bazi petroleja Krpa natopljena lakom Korekturna boja Polir-pasta Vijak za metalni lim Brusni disk, *80 Ispuna Korekturni kit

anje ogrebotine i udubljenja na vozilu su

Muobicajena pojaya i poprayka takvih manjih ostecenja nije teska pod uslovom da ste spremni da potrosite malo yremena da biste posao dobro obavili. U sustini, postoje dye vrste ogrebotina. Plitke iIi povrsinske koje sarno ostecuju povrsinski sloj ili slojeve boje i ne zadiru u goli metal. Duboke ogrebotine zadiru u metalnu podlogu.

473 J

,.1

---

-------- '---

~----------.------ ..

POPRAVKA KAROSERIJE

Popravka plitkih ogrebotina

Popravka manjeg udubljenja

Prove rite ogrebotinu da biste utvrdili da Ii se radi o manjoj ogrebotini. Predite noktom preko nje. Ukoliko je fie oSetite pod noktom fadi se 0 plitkoj ogrebotini koja se moze vrIo jednostavno popraviti. Primeniti sledeCi postupak.

Popravka udubljenja predstavlja jedan od tezih poslova za amatera. Sarno popravljanje udubljenja nije tcsko ali. teskoctl predstavlja da po zaVIsetku popravke to mesto izgleda tako kao da udubljenja nikad nije ni bilo. Ponekad i proseenom amateru to moze da po de za rukom, ponekad ne. U stvari, ne postoje striktna pravila kako popraviti udubljenja. Nastojte da ih popravite kako najbolje znate i umete. Ukoliko odluCite da sami popravite manje udubljenje, primenite sledeCi postupak. 1. Prove rite prirodu udubljenja i odluCite da Ii mozete sami da ga popravite i da Ii imate dovoljno samopouzdanja da dobra obavite taj posao. Ukoliko je osteceni dec metalnog lima sa os trim ivicama, pa cak ako se radi 0 malom udubljenju, za takvu popravku bice potreban specijalan alat za popravku karoserije kao i iskustvo; odvezite kola struenjaku za taj posao. Ukoliko se radi 0 udubIjenju na relativno ravnoj povrsini. kao na sredini

1. Saviti Cistu, meku krpu u smotuljak i umoeiti je u malo vode. 2. Na to dodati malo sredstva za trljanje/glacanje. 3. Vrhom prsta blago protrljati napred-nazad nikako kruzno! - duz ogrebotine sredstvo za glacanje dok se ogrebotina ne izgubi. Upozorenje: Sredstvo za trljanjelglacanje je abrazivno sredstvo koje moze da skine boju i osnovni premaz. Cesto proveravajte kako napredujete i prestanite tim se ogrebotina izgubi.

4. Premazati vozilo voskom posto ste uklonili ogrebotinu. Popravka dubokih ogrebotina

vrata, medutim, mazda cete maei da ga popravite

Popravka duboke ogrebotine koja zadire u goli metalni lim nije mnogo teia od popravke plitke o£rebotine. Proverite ogrebotinu. Predite noktom preko nje. Ukoliko ~ nokat zapinje radi se 0 dubokoj ogrebotini. Primeniti sledeCi postupak.

na jedan od sledeCih natina. A. Ukoliko se radi 0 plitkom, okruglom udubljenju, skinite unutrasnji stitnik na vratima kola ubacite unutra ispumpanu kosarkasku loptu povezanu sa pumpom za bicikl, stirn da se lopta nalazi taeno iza udubljenja. Pazljivo pumpati

1. Vlaznim sunderom natopiti ogrebotinu. 2. Pazljivo i lagano brusiti ogrebotinu poduznim pokretima, vlaznirn-sllvim brusnim papirom, *400. Vlaiiti sunder prilikom brusenja sve dok povrsina oko ogrebotina ne bude glatka od okolne boje do go Ie metalne povrsine ogrebotine.

/

3. Krpom osusiti povrsinu.

4. Oeistit! povrsinu ogrebotine rastvaraeem na bazi petroleja i osusiti je cis tom krpom natopljenom lakom. 5. Malom slikarskom eetkicom naneti korekturnu boju koja se slaze s bojom voziia sarno na

I,',

i

\ '\

\

I

\

ogrebotinu; ne dozvoliti da boja prede preko ivica

ogrebotine. 6. Pustiti boju da se osusi u toku oko 30 minuta. 7. Ukoliko je tako obojena ogrebotina jos uvek vidijiva kao udubljenje, naneti drugi sloj/premaz korekturne boje kako biste iznivelisali udubljenje pa pustite boju da se osusi u toku oko 30 minuta. Ukoliko je korigovana povrsina visa od okolne boje s malo sredstva za glacanje pomocu pro vlazene krpe izravnajte povrsinu. 8. Naneti polir-pastu preko popravljene povrsine kako biste bolje zastitili novu boju. 9. Premazati vozilo voskom.

,r.

ii , ,-J ~',

Malam slikarskom tetkicom nanc!i korck!urnu baju koja odgovar
474

,c-··'.·.".··'r' , _",; i

.J··.r . .~

-.--.-... -.-

~-

-

.. --~~

i

i

.;\

~~-.

·r·':,' !

;,_

.!I

!

POPRAVKA KAROSERIJE

,~

loptu. Ponekad, udubljenje iznenada iskoCi tako da vrata po novo dobijaju prvobitni oblik. B .. S druge strane, kad se radi 0 velikom ispupcenju potpuno skinite stitnik vrata pa sakom udarite jednom iii dva puta po sredini ispupcenja, odsecnim udarcem. IIi postavite komad drveta ispod ispupcenja pa udarite po njemu cekicem. C. Jos jedan naCin je busenje malog otvora po sredini udubljenja sa spoljasnje strane i ubacivanje vijka za metalni lim za oko polovinu iIi tri cetvrtine duzine u rupu. Glavu vijka uhvatiti klestima i izvuCi udubljeno mesto. IzvuCi vijak. Oivor ce, naravno morati da sc popravi. Videti odeljak "Popravka tacaka i otvora od rde«. D. Mnoga udubljenja zahtevaju primenu specijalnog alata za popravku karoserije. Ukoliko nabavite komplet alata za popravku auto karoserije on treba da sadrzi i cekic s tupim celom i pecurkasti podmetac, prilican komad metala koji se koristi za izravnavanje udubljenja. Skinuti unutrasnji stitnik vrata. Posta viti »pecurkw< s unutrasnje strane udubljenja pa udarcima 0 spoljasnju povrsinu metalnog lima ispravIjati cekicem udubljenje sve dok se ne postigne prvobitni oblik metalnog lima. Zatim, izbrusiti popravljenu povrsinu. 2. Kada je udubljenje popravljeno, mozda ce biti potrebno da se ostecena povrsina izbrusi do gole metalne podloge elektricnom busilicom s prikljuckom sa brusnim diskom, *80. Upozorenje: Prillkom bruSenja nosite zastirne naocare. 3. Po potrebi, mogu se koristiti ispuna i korektumi kit kako bi se metalna povrsina uglacala za nanosenje osnovnog premaza i boje. U tom slu. caju videti odeljak "Popravka tacaka i otvora od rde« U ovom poglavlju.

i

I

I

Popravka plasticnih delova vozila nogi noviji tipovi vozila imaju meke, plasticne delove iIi fleksibilne delove prednjeg M dela karoserije, kao sto su odbojnici, faro vi i rdetka hladnjaka. (radi se 0 oblogama ovih delova). Standardna ispuna za karoserijn ne

Alat i materijal • Brusni papir iIi busilica i brusni disk ~oO ,"'-J" ~18n ~O"O·1 {';tv ~,'no) ( "-"-noc" J\.lUY J d. Z-D' 11(1"""-0 v , -r-.:...' • • • • • •

Krpe Krpa natopljena lakom Specijalna plasticna ispuna Maskirajuca traka Novine Limenka sa bojom »spric-dizna«

odgovara za popravku udubljenja iii otvora na ovoj vrsti materijala posto on nije dovoljno fleksibilan pa ce vremenom da ispuca i da se adlepi. On takode nema strukturnu jaCinu da bi drho plastiku. Za ovu vrstu popravki koristi se specijalna fleksibilna ispuna za karoseriju koji je iskljucivo izraden za popravku mekih plasticnih delova karoserije. Ukoliko se radi 0 maloj povrsini kaja treba da se popravi odgovarace i standardna boja naneta spricom, ali kod velikih povrsina iIi delova koji su izlozeni cestom trljanju iii savijanjulgibanju, fleksibilni aditiv mora se mesati s bojom kako hi obavljena popravka trajala duze. Ovo je najboIje da se prepusti strucnom lieu osim aka nemate sopstveni kompresor i »spric-pistolj". Fleksibilni aditivi postoje na trzistu ali oni zahtevaju vestinu u mesanju kako bi se postigla odgovarajuca nijansa boje. Neka vozila imaju karoseriju od tvrde plastike. Zavisno od toga ad cega je pojedini deo karoserije izraden standardni punilac za karoserije maze se iIi ne koristiti (zavisno od togada Ii prijanja za plastiku iii ne). U veCini slucajeva klasicna tehnika popravke odgovara kod rada s trvrdim, nefleksibilnim delovima karoserije. Popravke mekih plasticnih delova Primeniti sledeCi postupak kod popravke rupa, udubljenja iii ogrebotina na mekim delovima karoserije. 1. Grubo brusiti ostecenu povrsinu krupnim »smirgl«-papirom, krupnoca zma #80, da biste sa povrsine koju treba popraviti skinuli boju iii povrsinsko ostecenje. 2. Fino brusiti ostecenu povrsinu »smirgJ«-papi475

.~

.~

POPRAVKA KAROSERIJE

~~~~~~~~~~~~~--------------------------------------------------------------~

I \

Da bi se izvrSila popravka pojedinih mesta na mckim, plasticnim delovima, ostecena povrsina treba da sc grubo izbrusi krupnim »smirgl«-papirom, #80, zatim lako obraditi ivice (1) bruscnjem finijim »smirgl«-paplrom, #180. IzmeSati podjednakc kolitine dvokomponente ispune na ban epoksidnih smola (2). Naneti ispunu strugaccm (3), izbrusiti i ofarbati deo osnovnim premazom i bojom.

rom, #180, kako bi se boja tonirnla sa obradenom povrsinom. 3. Otistiti povrsinu Cistom krpom. 4. Ukoliko je potrebno ojacanje odozdo da bi se ispunio otvar iIi ogrebotina, oCistiti ostecenu povrsinu s donje strane i zalepiti traku s donje strane, 5. Pomesati dva dela fieksibilne epoksidne smole za popravku, s tim da se koristi podjednaka kolitina oba deja. Pridriavati se uputstava za koriscenje proizvoda. 6. Naneti fleksibilnu ispunu na ostecenu povrsinu pomocu alata (strugaca) utiskivajuCi ispunu u 476

ostecenu povrsinu i glacajuCi je dok se grubo ne izravna S okolnom povrsinom. 7. Pustiti da se ispuna osusi u toku 20 iii 30 minuta pa posto se stvrdne izbrusiti povrsinu da bude glatka, prvo »smirgl«-papirom #180 a kasnije finijim »smirgl«-papirom, krupnoce zrna #240. 8. Ispuniti sva udubljenja iIi mesta s jos punioca pa zavrsno obraditi povrsinu brusenjem prvo »smirgl«-papirom #240, a zatim #400. . 9. Ostecena povrsina sad a se moze fnrbati fiekslbilnim osnovnim premazom a zatirn fleksibilnim gornjim premazom.

II____--------------------------------------~P~O~P~R~A~V~KA~K~A~R~O~S~E~R~IJ~E

I

maza po okolnoj povrsini. U n
Popravka ostecene boje AlaI i malerijal

• • • • • • • •

•••

Univerzalni noz Brusni papir, #80 i #400 Rastvarac na bazi petraleja Krpa natopljena lakom Limenka boje sa »spric-diznom« Karton Maskirajuca traka Novina Limenka boje sa »spric-diznom« Krpe Sredstvo za glacanje

novinu.

iii oljustena bOja je uobicajena pojava Q steeena na vozilima. Boja se vrlo lako oljusti, narocito aka ivica vrata.

Ukoliko boja nije uljustena do gale mctalne podloge rda neee moc; da napadne metal. Ali ako ostecenje boje zahvata i osnovni premaz pa goia metalna podloga postane vidljiva onda je samo pitanje vremena kada ee se pojaviti karozija. Ukoliko utvrdite da je boja oljustena do samog metala, primenite sledeCi postupak. 1. Komadom »smirgI«-papira, #80\ Tuena izbrusite ostecenu povrsinu. Vrla verovatno ce bar

I

mala povrsina biti zahvae'ena korozijom osim ako ostecenje nije skarijeg datuma. Izbrusite ostecenu povrsinu dok metalna podloga ne bude cista i sjajna. Napornena: Prilikom brusenja »smirgk-papirom driite i pritiskajte sarno vrhom jednog prsta .. Brusenje se moze vrsiti pokretima napred-nazad iIi mali kruinim pokretima. Nije vaino koji eete metod primeniti. Treba svakako izbrusiti i malo boje oko ostecenog mesta, da osnovni premaz i boja bolje prijanjaju. 2. Na osteceno mesta nanesite osnovni premaz. Napomena: Jedan ad naCina da se nanese osnovni premaz (i boja) na malu povrsinu je prorezivanje otvora otprilike duplo veceg nego sto je ostecena povrsina na komadu tankog kartona velicine kvadrata ad 30 cm iIi vise. Deiite karton na riekoliko centimetara od osteeene povrsine koja treba da se

,;L"'" I

O";m Co" "p,,6';

"""oi< moomog pre

7. Ostavit; bar dva dana da se boja dobra osusi. Zatim istrljajte povrsinu mckom_ Cistom krporn natopljenom u sredstvo za glacanje. Videti odeIjak »Restauracija izbledele boje« U ovom poglavlju.

Restauracija izbledele boje Alat i materijal

• • • •

Krpe Voda Sredstvo za glacanje Auto vosak

a zalost, glatka i sjajna boja na novorn auto-

Nmobilu ne traje dugo. Bledenje boje moze se

odloziti redovnim pranjem i prernazivanjem zastitnim voskom kao i drzanjem auto mobil a u garaii kada se ne koristi. Medutim, ranije iii kasnije, sunce, vetar, kisa, sneg, oluje, so na

drumu i razni zagadivaci naplatice danak na boji vaseg automobila. 477

--~

-----~---

--

~--

~PO~PR~A~V~KA~~K~A~R~O~S=E~R~IJ~E~________________________________________~ . -w &1 Ukoliko je vas automobil izgubio originalnu boju mozete mu vratiti veCi dec prvobitnog sjaja, i to jeftino. Potrebno yam je sarno sredstvo za . glacanje; a one je u sustini abrazivni vosak. On prakticno skida slojeve, nadajmo se sarno izbledele slojeve, boje. Upozorenje: sredstvo za glacanje ne treba koristiti na vozilima Ciji je gornji sloj boje zaJticen bezbojnim premazom. Taj bezbojni premaz daje boji njen sjaj. Skidanjem ovog sloja gubi se sjaj zavrsnog sloja boje. Da biste povratili dec sjaja izbledeloj boji vaseg automobila primenite sledec; postupak. 1. Operite i osusite vozilo. Videti odeljak »Izgled« u poglavlju »Odrzavanje automobila«. 2. Zguzvajte meku Cistu krpu i zamocite je u vodu iscedivsi visak vade. 3. Zamocite vlainu krpu u limenku sa sredstvom za gJacanje. 4. Stedljivo nanesite sredstvo za glacanje na vozilo, cvrstim pokretima napred-nazad, a nikako kruzno, i to redovno ispirajuCi i cedeCi krpu. Radite po delovima utrljavajuc; sredstvo sve dok ne skinete dovoljno izbledele boje. Zatim predite na sledec; dec karoserije. Napomena: Budite strpljivi. Rezultati se ne postizu brzo, narocito ako treba istrljati ceo automobil. A kako je sredstvo za glacanje abrazivnog

.~

J

Ukrasni i zaptivni elementi

~.

iii

IJ

Alat i materijal

• • • • • • • • • • • • • • • •

Stolarska libela Olovka Univerzalni noz Notic za brijanje s jednom ostricom i drzac nozica Rastvarac na bazi petroleja Krpe Ukrasni iii zaptivni element - lepak Karton Brusni (»smirgl«) papir, #600 Sredstvo za glacanje Ukrasni profil Maskiraj uca traka Vezni elementi ukrasnih profila Sredstvo za ;,kidanje smole Zaptivni elementi Sredstvo za zastitu zaptivnog elementa

i

~

karaktera suvisnim glacanjem moze se skinuti sva

boja i osnovni premaz. Zato trljajte sarno dok se ne povrati sjaj pa predite na drugi dec karoserije. 5. Posto ste obradili kompletno vozilo sredstvom za glacanje nanesite sloj kvalitetnog voska u pasti na zavrsni sloj boje. Ubuduce, perite vozilo i premazujte ih voskom sarno onoliko koliko je to normalno potrebno. Ne koristiti sredstvo za glacanje'umesto voska. Ukoliko to cinite, eventualno cete skinuti svu boju automobila.

krasni profili na vasem automobilu igrajuyecu

Uod sarno ornamentalne uloge. Neki su predvideni da stite vozilo od grebanja i ulubljivanja. Ponekad ovi ukrasni profili znaju da se olabave. testo mozete i sami da ih lako pricvrstite. U osnovi, postoje dye vrste profila. Jedna se lepi na karoseriju dok se druga pricvrscuje plasticnim iii metalnim veznim elementima. Uvek mozete da popravite prom koji se lepi. Mnoga danasnja vozila imaju ovu vrstu profila. Profili koje drie vezni elementi mogu da budu teii za popravku. Popravka profila

Po~to se ctava izbledela povrSina obrlldi sredstvom za g\acanje nancti kvalitetnu vostanu pastu prcko zavr~ne boje.

478

Da bi se popravio olabavljeni profil koji se lepi, primenite sledec; postupak. . 1. Ocistite karoseriju na mestu gde je prohl zalepljen rastvaracem na bazi petroleja. 2. Posle Ciscenja Cistom krpom potpuno osusiti povrsinu. .. 3. Nanesite tanku liniju lepka za ukrasne lajsne Iii zaptivne elemente po sredini pOledine profila da biste ga ponovo pricvrstili. Napomena: Koristiti sarno tanak sloj lepka. Kada ponovo pritisnete

r

h

1 -

L

-1

I

i'"

!

...

profil 0 karoseriju pod pritiskom ce se lepak razliti. Previse lepka iscurece preko ivica profila. 4. Pritisnuti i drzati profil 0 karoseriju vozila. Vedite racuna da je profil pravilno postavljen. Lepak brzo stvrdnjava. 5. Odmah prciverite stanje profila da biste utvrdili da Ii je lepak procureo ispod profila. Ukoliko se to dogodilo, uzmite mali komad kartona, velicine vizit-karte, i savite ga u obliku. V. Dno V profila povucite izmeelu karbserije i profila kako biste skinuli visak lepka. Napomena: avo morate uraditi odmah iIi ce se lepak stvrdnuti pa cc ga posle biti veoma tesko skinuti. Ukoliko se lepak stvrdne uzeti komad »smirgl"-papira, #600, da biste skinuli visak lepka. Zatim istrljati povrsinu sredstvom za glacanje nanetim na meku Cistu krpu. Upozorenje: Koristiti sarno onoliko »smirg/«-papira i sredstva za trljanje koliko je potrebno da se skine tepak - a ne zavrsna boja automobila. Nanosenje profila koji se lepi Ukoliko na vasem automobilu nema ukrasnih profila, a vi biste zeleli da ih stavite mazete kupiti

I.

-.-.---------

rezervne profile. Da biste naneli navi profit sa lepkom na poleelini primenite sledeCi postupak: 1. Rastvaracem na bazi petraleja aeistiti obe strane automobila duz povrsine na koju treba aa se nanese profi!. 2. Osusiti povrsinu i vaditi racuna da na njoj nema tragova prasine, voska iIi tragova ad voznje. 3. Napravite plan lepljenja profila. Napomena: U cilju sto bolje zastite naneti profil dUl tacke maksimalne sirine automobila. 4. Nalepiti parce maskirajuce trake OUl jedne strane vozila tacno iznad mesta gde planirate da postavite profi!. Traka ce yam sluziti kao vodic za nanosenje profila. Napomena: Mozete proveriti da Ii je traka postavljena horizontalno koristeCi libelu. Ukoliko nije, jednostavno odlepiti traku i ponovo je pravilno nalepiti. 5. PoCinjuCi s jedne strane vozila odmeriti i obeleiiti svako parce profila. 6. Univerzalnim nozem odseCi profil na odreelenu meru. Proveriti da deo profila dolazi do spoja vrata. Treba mu oboriti ivicu pod uglom ad oko 45' ukoIiko dopire do samog spoja. 7. Poceti s nanosenjem komada profila. Odlepiti zastitnu traku sa komada profila poravnati ga s gornjom ivicom prema donjoj ivici maskirajuce trake pa cvrsta pritisnuti profil na njegovo mesta. 8. Po no viti operacije iz tacaka 3 do 7 za drugu stranu vozila. 9. Na kraju, skinuti maskirajucu traku s vozila. Nanosenje profila koji se ne Jepi Da biste nalepili novi profil koji nema lepka na poleelini primeniti sledeCi postupak.

Maskirajucom trakom (1) obeleziti gornju ivicu profila (2) duz vozila. Na spojcvima vrata, aberiti ivicu tupih ivica profila (3).

1. Rastvaracem na bazi petroleja OClstltl obe strane vozila duz povrsine na koju treba da se nalepi profil. 2. Dobro osusiti povrsinu i voditi racuna da na njoj nema tragova prasine, vaska iIi tragova od voznje. 3. Napravite plan lepljenja profila. Napomena: U cilju sto bolje zastite naneti prafil duz tacke maksimalne sirine kola. 4. Nalepiti parce maskirajuce trake duz jedne strane kola tacno iznad mesta gde planirate da postavite profi!. Traka ce vam sluziti kao vodic za nanosenje profila. Napomena: Mozete proveriti da Ii je traka postavljena horizontalno koristeCi Iibelu. Ukoliko nije, jednostavno odlepite traku i ponovo je pravilno nalepite.

479 ---

..

_.. __._----_.-

....•.. --_._------

---

POPRAVKA

5. PoCinjuCi s jedne strane vozila odmerite i obelezite svako pan:e pro fila. 6. Univerzalnim nozem odseci profil na odreaenu memo Proveriti da dec profila dolazi do spoja vrata. Treba mu oboriti ivicu pod uglom od oko 45 ukoliko odpire do samog spoja. 7. Naneti tanku liniju lepka za ukrasne lajsne iIi zaptivne elemente po sredini poleaine profila da biste ga cvrsto nalepili na karoseriju. Napomena: Koristiti sarno tanak sloj lepka. Kada pritisnete profil 0 karoseriju pod pritiskom ce se lepak razliti. Previse lepka dovesce do curenja preko ivice profila. 8. Pritisnuti i drzati profil 0 karoseriju. Voditi raeuna da je profil pravilno postavljen. Lepak se brze stvrdnjava. 9. Odmah proveriti stanje profila da biste utvrdili da li je lepak procureo ispod profila. Ukoliko je to slucaj. uzmite mali komad kartona, veliCine vizitkarte, i savijte ga u obliku. V. Dno V profila provucite zmeau karoserije i profila kako biste skinuli visak lepka. Napomena: Ova morate uraditi odmah iIi ce se lepak stvrdnuti pa ce posle biti veoma tesko da se skine. Ukoliko se lepak stvrdne uzeti komad »smirgl«-papira, #600, da biste skinuli visak lepka. Zatim istrljati povrsinu sredstvom za glacanje nanetim na meku, Cistu krpu. Upozorellje: Karistiti sarno onoliko »:fmirgl« -pap ira i sredstva za trljanje koliko je 0

potrebno da se skine lepak - a ne zavrsna boja automobila.

Profili koji se pricvrScnjn veznim elementima Profili koji se pricvrscuju za vozilo pomocu veznih (vijcanih) ., elemenata mogu da budu teii za popravku. Posetite radnju s auto delovima iIi auto limara, ukoliko je potrebno, da biste utvrdili da Ii drze onu vrstu robe koja je potrebna za profile na vasim kolima. Vezni elementi mogu da budu vijci, obujrnice,prikljucci itd. Ukoliko ne mozete da naaete nove profile i . vezne elemente mogli biste da skinete stare profile i vezne elemente i popravite sve otvore u metalnom limu. Videti odeljak "Popravka zardalih delova i otvora«. Tada biste mogli da nalepite novi rezervni profil na naCin opisan u postupku za »Nanosenje profila koji se lepe« u ovom odeljku. Zaptivni elementi Zaptivni elementi igraju vaznu ulogu u odrzava~ nju cistoce vaseg automobila. Ukoliko bi zaptivni clementi naprsli. zagrebali se, olabavili iii odvojili lako bi moglo da se desi da u kola prodru voda i vetar. Da bi se ova spretil0, proverite zaptivne elemente otprilike svakih 6 meseci. Pritom primenite sledeCi postupak. l. Vizuelno proverite zaptiyne elemente. FoYucite ill iIi blago pritisnite da biste se uverili da Ii su cvrsto zalepljeni. 2. Ukoliko su labaYi ali generalno uzevsi jos uvek

Naneti Jcpak on zaptivni clement i pritisnuti ga poCinjuCi s jcdnog kraja. Odrezati ga nn meru noiice.rn Zil brijanjc.

480

POPRAYKA KAROSERIJE

I I.

u dobrom stanju mozete ih ponovo zalepiti lepkom za zaptivanje. Ukoliko je dec iii svi zaptivni elementi oko vrata ili gepeka, na primer, izgubio ~svoja svojstva ili je ostecen, postupite na sledeCi naCin.

i !

3. Ukoliko su zaptivni elementi osteceni, odlepite ih. Skinite say preas tali lepak na zaptivnim elementima. Ne koristite nozic za brijanje s jednom ostricom da biste skinuli lepak. Koristite skidac mastika. 4. OCistite povdinu krpom natopljenom u rastvarae na bazi petroleja pa je osusite cistorn krpom. 5. Na Osnovu velicine starog zaptivnog elementa

odseCi novi zaptivni element na odredenu duzinu koja je neslO veca od duzine materijala koji ste skinuli. 6. Nanesite lepak na poledinu novog zaptivnog elementa i pritisnite ga na svoje mesto pocevsi od jednog kraja. Kada dodete do drugog kraja pazljivo odsecite visak zaptivnog elementa nozicem za brijanje s jednom ostricom u drzacu nozica. 7. Pre zatvaranja vrata iii gepeka pustiti lepak da se potpuno oSll§i, prema uputstvima proizYodaca.

Zaptivni elementi koji su naprsli na nekoliko mesta. ali ne ozbiljno, mozda i ·ne zahtevaju zamenu. Takvi zaptivni elementi mogu se tretirati zastitnim sredstvom. Za odriavanje novopostavljenih zaptivnih elemenata iSIO tako dobra je primenjivati takvo za,titno sredstvo bar jednom godisnje. '

I

Skidanje oznaka i nalepnica

J

l. Stavite nakvasenu krpu na gornji dec instrument-table ispod mesta gde je nalepljena oznaka; ovo obicno nije potrebno u slucaju nalepnice. Krpu stavite tako da pri skidanju svi sitniji delovi oznake padnu na krpu, a ne u tesko pristupacne pukotine ili otvore za odmagljivanje vetrobrana.

Alat i materijal

• Nozie za brijanje s jedn(HTI otrsicom i dr.z
2. Pritisnite ostricu nOZlea za brijanje cvrsta 0 staklo iznad oznake iii nalepnice i sastruzite je nastojeCi da ostrica zade ispad oznake iii nalepnice. Kod tesko pristupacnih mesta moida cete morad da upotrebite klesta da biste drzali driac noiica dok struiete oznaku iii nalepnicu. Povremeno kvasite oznaku toplom·, sapunjavom vadom. 3. Posle uklanjanja svih tragova oznake iii nalepnice sa stakla oCistite staklenu povrsinu sredstvom za Ciscenje stakla. Napomena: Ukoliko se skida nalepnica Cistu krpu umocite u alkohol za glacanje pa istrljajte energicnim pokretima povrsinu kako biste uklonili astatke lepka.

eki propisi zahtevaju od vlasnika vozila da

Nistaknu odredene vrste nalepnica iii oznaka na vetrabranu. Skidanje takvih nalepnica i oznaka moie da predstavlja pravi prablem posebno ako se nalaze na tesko pristupacnom mestu. Neki vlasnici stavljaju nalepnice i na odbojnike. Skidanje oznaka iii nalepnica sa stakla

Da biste skinuli oznaku iii nalepnicu sa stakla primenite sledeci postupak.

Skidanje nalepnica .sa hromiranih povrsina

Uklanjanje nalepnica sa hromiranih povrsina zahteva veeu painju i vise pos!a. Primeniti sledeCi postupak. 1. Ovlazite nalepnicu rastvaracem na bazi petroleja tako da dobra natopi nalepnicu. 2. Kad je nalepnica dobra natopljena rastvaracern plasticnim strugacem ostrugati omeksalu nalepnicu sa hromirane povrsine. Napomena: Ukoliko je nalepnica zasticena sa spoljsnje strane

481

j

---

-

-------_._----

...

~

POPRAVKA KAROSERIJE

nekim neporoznim povrsinskim slojem mozda cete morati da uklonite nalepnicu pomocu nozica za brijanje s jednom ostricom u drZacu nozica. Medutim, pri tom ne pritiskati previse kao u slucajn nalepnice na staklu posto biste mogli da zagrebete iii ostetite hrom. Kad se podigne kraj nalepnice natopiti sto je moguce vise poledinu nalepnice rastvaracem. Ponavljati ovaj postupak sve dok se ne skine nalepnica.

3. Posto se skine nalepnica naneti rastvarac na hromiranu povrsinu kako bi se uklonili ostaci lepka. 4. Konacno. sredstvom za Ciscenje hroma ukloniti zaostale tragove nalepnice i povratiti sjaj hromiranoj povrSini. Napomena: Elektricni fen za susenje kose moze takode ponekad da posInzi za omeksavanje lepka na nalepnici tako da se ona lakse odlepIjuje.

.i

! I

I

482

DODATNA OPREMA I UREDAJI ko biste pogledali katalog standardnog autootkrili biste da nudi vrlo malo dodatne opreme iIi pribora. Opremu koju danas smatramo standardnom - radio, grejae pa cak i signalizaeija - kupae je morao posebno da narucuje. Dodatnu opremu kao sto je klima-uredaj, servo upravljae iIi servo koeniee, automatski menjae, uredaj za automatsko otvaranje prozora, i automatsko blokiranje vrata, jos uvek kupae vozila mora da porucuje, ali ona brzo postaje standardna na veCini novijih vozila. Sve popularniji postaje i ostali pribor, ukljucujuCi AM/FM radio (ponekad u stero Izvedbi), automatska kontrola brzine i drug a svojstva udobnosti iIi zabave. Bilo da je ovu elektrienu dodatnu opremu I pribor ugradlo prolzvodac vozila kao originalnu (prvu ugradnju) bllo da je kasnlje dodao prodavae iIi neb samostalni monter, I oni zahtevaju povremeno servisiranje i popravku. Ovde necemo ni pokusavatl da objasnlmo razne vrste servisnih usluga koje se mogu izvrsiti na dodatnoj opremi i priboru. U ovom poglavlju, medutim, objasnicemo neke postupke provere, servlsiranja I popravki nekoliclne korisnih stavki iz ove oblasti.

A mobila s pocetka cetrdesetih godina,

Kako su mnoge komponente 0 kojima je ree ugradene u vozilo i ukljucuju slozeno elektro povezivanje, table, itd, mazda ce biti prakticnije da popravku takvih urcdaja kao 5tO je elektricno

kolo na uredaju za automatsko zatvaranje/otvaranje prozora. automatskoj kontroli brzine i ostalim instrumentima prepustite iskusnom mehanicaru. Medutim, ukoliko ste dovoljno spretni, elastieni i strpljivi da »cackate« 'ispod instrument table I sami mozete mnogo da postignete.

Brisaci i uredaj za pranje vetrobranskog stakla Ala! i materijal

• • • • • • • •

Odvijac iii kljuc Tanka iiea Klesta s mogucnoscu bloklranja (»Grlp«) Rezervne gumiee metliee brisaca Drzac metliee brlsaea Teenost za pranje vetrobranskog stakla Krpe Osigurac

sto mazete racunati s tim da ce se vremegume pohabati a rezervoar za gorivo isprazniti ako ne dOlijete benzina, isto tako ce se pohabati metlice na brisaeu vetrobranskog stakla a rezervoar brisaca ostati bez teenosti, ukoliko se ne odriavaju. Na zalost, to eesto otkrijemo u 30

Knom

Vakuum metar moze da bude od pomoCi Yozac:u da ostvari maksimalnu efikasnost motara, a re!ativno je lak za ugradnju.

483

.".--~-----

REMA I UREE>AJI

voznji po jakoj kisi iIi kad nam kamion u prolazi nabaei blato na vetrobransko staklo. Detaljna provera sistema za brisanje-pranje vetrobranskog stakla vaina je za bezbednost koliko i saznanje da . svetla pravilno rade.

Zamena metlica brisaca

OJ bistc skinuli metlicu s dugmctom (1), sa sklopa metlice (2), kraka brisaca (3), pritisnitc dugme za dcblokiranje (4),

~..•' \

.f'1/"""1111"1",, \

®

II. \

••• ___ _

\

\

Neke metlice brisaca 0) ucvrscuju se za sklop metlice (2) metalnim jeziCcima, Pritisnite jezicke i izvucile metlicu.

Da biste oslobodili polikarbonatnu metlieu (1) od sklopa ruetlice (2), pritisnite (3) mehanizam za blokjranje (4) da izade iz zljeba.

484

Cesto je potrebno sarno par rezervnih gumiea da biste obnovili mellice brisata. Melliee brisata su gumeni delovi koji se ubaeuju u sklop metalnog brisata. Ali ako je ostecen metalni ram brisaca iIi driac brisaca moraeete da ulozite dodatnu investieiju. Razborit vozac drzi u kolima bar jedan komplet rezervnih gumiea metliee i vodi ratuna da proveru i zamenu metlica vrsi po suvorn vremenu. Pre kupovine rezervnih ulozaka proverite vrstu i velitinu metlica na svom vozilu. U mnogim radnjama auto deloya postoje tabelarni pregledi iz kojih mozete videti koja velitina rezervnog uloska odgovara vasem vozilu. Postoje tri tip a rezervnih ulozaka mellice koji se unekoliko razlikuju u naCinu ugradnje. Na jednom postoji erno iIi erveno plasticno dugmenee iIi igla. na otprilike treOini duzine metliee brisata. Kad prstom pritisnete dugme nadole deblokirate uloiak omogucujuci gumenom delu da se izvute iz metalnog rama. Novi ulozak metlice uvuCicete na isti natin i on ce se blokirati na svom mestu. Kod drugog tipa rezervnih ulozaka metliee deblokiranje gumenog uloska vrsi se na kraju gumenog dela metlice gde se nalaze dva mala. metalna jezicka. Pritiskanjem ova dva jezicka oslobadate gumeni ulozak melliee tako da on moze da se izvllce iz rama. Novi ulozak se na isti naein vraca na svoje mesta. Napomena: Proverite da Ii svi mctalni jezicci »hvataju« posta su ulosci metliee uvuceni na svoje mesto. Kada je ulozak melliee zauzeo svoj polozaj jezicak bi trebalo da "klikne" time je ulozak blokiran. Proverite praviIan fad brisaca uverivsi se da nijedan deo drzaca brisata ne dolazi u dodir s vetrobranskim staklom. Ovo je naroCito vazno ukoliko na vasem vozilu postoje metalni driati metliee koji mogu da zagrebu vetrobransko staklo. Najnoviji tip metliea brisata izraden je od polikarbonata. Na njima postoji mehanizam za bloklranje na jednom kraju metliee. Mehanizam se ugiba nadole i izlazi iz zIeba u koji ulaze obujmiee za osiguranje, sto omogueuje oslobadanje i iskhzavanje metliee iz rama brisaca. Napomena: Na neke tipove brisata vetrobran-

DODATNA OPREMA I UREDAJI

r

skog stakla postavljaju vazdusna krilca. Njihova svrha je da se spreei podizanje metliee brisaca od vetrobranskog stakla pri brzoj voznji. Krilce.se montira s gomje strane metlice brisaca i reaguje na pritisak vena pritiskivanjem metlice 0 vetrobransko staklo. Ukoliko su brisaCi vetrobtanskog stakla na vasem vozilu sakriveni ispod haube s prednje strane vetrobranskog stakla mozete ih dovesti u pristupacan polozaj za proveru iii zamenu okretanjem kljuca paljenja u polozaj "ukljuceno«. UkljuCivanjem prekidaca brisaca i iskljuCivanjem . prekidaca paljenja metlice su dosle U odgovarajuc polozaj na vetrobranskom staklu. Zamena krakova brisaca

i

I,

Krakovi brisaca ne traju vecno. ani su konstruisani da pritiskaju metlicu brisaca 0 vetrobransko staklo odredenim pritiskom. Medutim, vreme i prirodni uslovi Cine svoje na oprugu i obrtne elemente krakova brisaca pa se moze desiti da bude potrebna njihova zamena. U servisnoj staniei iii radnji auto delova mozete nabaviti odgovarajue krak brisaca za svoje vozilo. VeCina krakova brisaca fiksira se na nareckanu osovinu sa uredajem za blokiranje koji se nalazi na kraku brisaca. Krak brisaca moze se skinuti odvajanjem kraja kraka brisaea od vetrobranskog stakla i osiobadanjem uredaja za blokiranje i povlacenjem kraja brisaca koji je povezan sa osovinom koja daje pogon brisaCima. U nekim slueajevima, potrebno je koriseenje specijalnog alata za skidanje kraka brisaca. Ukoliko je to slucaj, obratite se mehanicaru koji ima ovu opremu. Ali pre nego sto pocnete bilo kakvu intervenciju na kraku brisaca (povlacenje, skidanje) proverite da nije fiksiran za podlogu vijkom iii navrtkom. Mozda eete prvo morati da odvijete vijak iIi navrtku pomoeu odvijaca iii kljuca. Drugi tip je krak brisaca tip a »bajoneta«. On Se skid a pritiskom na dugme koje se nalazi na ramu brisaca.

Kod klasicnog kraka brisaca i sklopa motora, krak se utiskuie na . nareckanu osovinu. Motor se ugraduje ispod "haube«,

-~,

,Ii

t

c

CD\,

0)

Krak brisaca »bajonel« tipa (1), moze se osloboditi od rama (2), priliskarn nll jeziCak (3), 19la defi ram brisaca »bajoflet'< tipa za deo sklopa brisaca koji naleze na nareckanu osovinu.

Uredaj za pranje vetrobranskog slakla

Uredaji za pranje vetrobranskog stakla predstavIjaju standardnu opremu na danasnjim vozilima i zahtevaju veoma malo odrZavanje. Medutim, ako ste se ikada nasli u situaciji da yam je vetrobransko staklo umazano blatom, a uredaj za pranje ne funkcionise pravilno shvatili 'ste koliko je vazno odrZavanje ovog sistema u dobrom stanju.

Najvise sto mehanicar-amater treba da uradi na uredaju za pranje vetrobranskog stakla je odriavanje potrebnog nivoa tecnosti u rezervoaru. Kod veCine vozila rezervoar tecnosti za pranje vetrobranskog stakla nalazi se ispod haube u prostoru motora. Obieno se tu radi 0 plastienoj bocilkesi s oznakama nivoa na jednoj strani. Jednostavno naliti tecnost u rezervoar do preporucenog nivoa.

485

DODATNA OPREMA I URE9AJI

Tecnost za pranje vetrobranskog stakla prodaje se spremna za upotrebu ili u koncetrisanom obliku. Gotova tecnost je povoljnija. Ova specijalna teenost koristi se iz nekoliko razloga. Zimi deluje k,i3.o antifriz. Ukoliko dode do zarnrzavanja sistema za pranje vetrobranskog stakla biee potrebno duze vreme za njegovo otapanje. Specijalna tecnost je istovremeno i rastvarac. Njom se vetrobransko staklo eisti mnogo balje nego cistom vodom. Vas sistem za pranje vetrobranskog stakla je relativno bezbedan uredaj, ali ukoliko ne radi mozete postupiti na sledeCi naCin: 1. Proverite dizne da nisu zacepljene. Dizne (na haubi se obieno nalaze dve ispred vetrobranskog stakla) mogu ponekad da se zacepe od prljavstine. Parcetom tanke zice ubacenim u otvor dizne obieno se uklanja svaka smetnja. 2. Ukoliko dizne nepravilno usmeravaju mlaz na vetrobransko staklo. podesite ih pazljivim pomeranjem prstima. 3. Proverite niva tecnosti u rezervoaru.

Po

potrebi, doliti. 4. Proverite gumena creva u sistemu. PolazeCi ad rezervoara tecnosti proveravajte da nema tragova

savijanja, naprslina ili labavih prikljucaka na gumenim crevima koji mogu da ometaju protok tecnosti.

5. Proverite sito filtra, ukoliko postoji. u rezervoaru da nema taloga iii stranih cestica. Da biste ovo obavili skinite~poklopac s rezervoara. VeCina njih se skida povlai'enjem nagare. Sito filtera nalazi se na kraju creva povezanog s poklopcem. Obrisite ga krpom. 6. Proverite osigurae sistema za pranje vetrobranskog stakla u osigurackoj kutiji u kolima i sve elektro veze s prekidaeem na instrument-tabli ili pumpi za pranje vetrobranskog stakla. Osigurac se obieno nalazi u osigurackom bloku ispod instrument-table. Ukoliko ni posle svih provera ne otkrijete nikakay problem mozda ce biti potrebno da zamenite pumpu ureaaja za pranje vetrobranskog stakla. Pumpe za zamenu mogu se nabaviti u radnji auto delova, ali to je vee po sao za profesionalnog mehanieara. Neka vas mehaniear ispita sistem i izvrsi neophodne popravke iii zamenu delova. Problemi s brisacima vetrobranskog stakla i njihovo resenje

Prikazacemo yam neke od najceSCih problema koji utieu na brisace vetrobranskog stakla, ispitacemo njihove uzore i ponuditi resenja.

Ukoliko dolazi do pojave brazdi i mrlja pri radu metliea brisaea, to je mozda rezultat otvrdnulih iii ispuealih gumenih uloiaka melliea. Ako je to slueaj, metliee treba zameniti. Razlog mogu da budu i zaprljano vetrobransko staklo iii prljave metliee brisaea. U tom slucaju vetrobransko staklo i sklop metliee brisaca treba oprati sapunom i vodom. Na kraju, hladno vreme i uslovi voznje mogu da dovedu do zamazivanja vetrobranskog stakla. U tim uslovima treba jednostavno karistiti puno teenosti za pranje vetrobranskog stakla. Ukoliko problem leii u buenom radu metlica brisaca mozda ga izaziva nepravilan poloiaj vrha kraka brisaca. Ukoliko je to slueaj, pushte brisace da rade, a onda kada metliee dodu na polovinu hoda iskljuCite glavni prekidac (kontakt-kljuc) da biste zaustavili rad metlica. Skinite defektnu metlieu iii metliee, kako je objasnjeno u daljem tekstu ovog odeljka. Proveriti da Ii vrh kraka brisaca stoji paralelno' s vetrobranskim staklom. Ukoliko to nije slucaj, klestima savijte krak brisaea da bude paralelan sa staklom. Ukoliko se ni ovim ne resi problem, zamenite krak brisaea. Drugi moguCi razlog bucnog rada metlice je nepravilan polozaj ivice met lice brisaca usled hladnog vremena iii starosti. Resenje problema u slucaju hladnog vremena je skidanje metliee i njeno ispiranje top 10m vodom. Ukoliko se time ne resi problem, metlieu treba zameniti. U uslovima brze voznje takode moze da docle do pojave bucnog rada brisaca. OCigledno resenie leii u usporavanju voznje. Drugo resenje je montaza sklooa metlice brisaca s vazdusnim krilaeima s gomje strane brisaea kako bi metliee nalegale na vetrobransko staklo pri brzoj voznji. . Slab pritisak krakova brisaca predstavlja jos jedan od razloga bucnog rada brisaea, a resenje je zamena kraka brisaea. Konacno, nepravilna montah metliee moie da dovede do bucnog rada brisaca. Ovaj problem maze se resiti skidanjem metlice i pravilnom mon~ tazOID.

Ponekad, do zamazivanja vetrobranskog stakla moze da dode same u jednom smeru rada metliee brisaca. Za ovo postoje dva moguca razloga. Jedan je nepravilan polozaj iviee metliee brisaca sto se resava zagrevanjem metliee ukoliko je do toga doslo usled hladnog vremena. Ukoliko to nije razlog, zameniti metlicu. Drugi razlog moze da bude montaza pogresne vrste metliea. Ukoliko je problem u tome, zamenite metlieu brisaca odgovarajuCim tipom koji je predviden za vase vozilo.

486 "

,,--~----

i


!.

izmedu grejne resetke i dovoda za struju takode moze da onesposobi ovaj sistem,

Grejaci zadnjeg stakla

Dijagnosticiranje elektricnih problema

Ukoliko odmrzivac zadnjeg stakla ne radi kada se ukljuci prvo proverite na osigurackom bloku da

Alai i materijal

• • • •

osigurac nije pregoreo. Zatim proverite napon na

Voltmetar Boja za popravku grejne resetke Produzni kablovi Maskirajuca traka

a mnogim danasnjim vozilima, kao dodatna

Noprema, ugraden je grejac zadnjeg stakla, Toplota se stvara dovodenjem napona na grejnu resetku nalepljenu na zadnje staklo vozila, Grejna traka sadrzi metalne aditive koji omogueuju provooenje struje i obezbeduju dovoljan otpor za grejanje. Komande uredaja za zagrevanje zadnjeg

stakla predstavljaju prekidac, komandni relej i vremenski relej, Kada se ukljuci, vremenski relej nastavlja s napajanjem struje u grejnu resetku za unapred utvrdeni period, obieno oko 10 minuta, Rad uredaja za zagrevanje zadnjeg stakla moze da onemoguce: pokvaren prekidae struje, kvar na vremenskom releju iii komandnom elektromagnetu (solenoidu), pregoreli osigurae, Los spoj prikljucka za uzemljenje izmedu grejne resetke nn zadnjem staklu i karoserije iii prekinuto kolo

grejnoj resetki pomocu voltmetra, Ukoliko ne dobijete vrednost ad 12 volti kad je prekidac ukljucen (a zadnje staklo so ne greje) struja dolazi do grejne resetke ali ne zatvara kolo veruvatno zbog loseg uzemljenja, Prove rite uzemljenje da nema labavih iii prekinutih iiea, da vij ak nije odvijen iii da drzac nije korodirao, Ukoliko voltmetar ne pokazuje nikakav nap on na grejnoj resetki zadnjeg stakla kada je prekidac ukljucen, problem je iii u prekidacu, vremenskom releju, iIi povezivanju, Mozete pokusati da izolujete defektnu komponentu premoscavanjem prvo prekidaca, zatim vremenskog releja i solenoida kablovima za premoscavanje, Ukoliko grejna resetka radi kada je bilo koja od ovih pozieija premo seen a, to znaci da je taj deo defektan i da ga treba zameniti. Ne preporucuje se zamena prekidaca, vremenskog releja iii solenoida po prineipu »proba-greska« posto maze da predstavIja nepotreban trosak ukoliko se pokaze do neki deo nije defektan, Otklanjanje kvarova na elektro instalaciji moze da bude dosadan posao, ukoliko utvrdite da

I/!

,

'

Iff

I

1

,I

J

I

!

I

i

I

.# Prikazano je ele:ktricno kola klasicnog uredaja

odmrzavanje zadnjeg stakla.

Zll

grcjanje/

Prekidi na resetki za odmrzavanje zadnjeg stakla mogu se popraviti koriscenjem specijalne boje koja je elektro provodljiva.

487

DODATNA OPREMA I UREflAJI

J

I j

napon ne dolazi do grejne reSetke zadnjeg stakla, mozda bi bilo bolje da to prepustite profesionalnom mehanicaru.

vozilima mozda cete morati da skinete den instrument-table iii ventilacioni kanal kako biste doSli do njih. Sve zavisi od marke i tipa vaseg vozila.

Popravke grejne resetke (odmrzivaca)

Zamena farova

Ponekad moze da se desi da uredaj za zagrevanje (odmrzavanje) zadnjeg stakla neravnomernO Cisti zadnje staklo. Neb delovi resetke kao da ne greju. Ovi delovi (tack e) stvaraju ogrebotine koje prekidaju kontinuitet elektro-provodljive boje. Ona se mogu lako popraviti aka se maskirajuca traka nalepi sa svake strane ostecene linije na resetki i nanosenjem cetkicom novog sloja elektro provodljive boje. Ova boja moie se nabaviti u veCini radnji auto delova. Raspoznaje se po natpisu na ambalazi da se radi 0 korekturnjoj boji grejaca/odmrzivaca zadnjeg stakla. Obicna boja ne odgovara jer nije elektro-provodljiva.

Zamena pregorelih farova nije mnogo teia od zamene bilo koje druge sijalice, mada je postupak nesto drugaCiji.Farovi su vazni za bezbedan rad vaseg vozila, pa zamenu pre gore Ie sijalice treba izvrsiti odmah. Postupite na sledeCi naCin:

Sijalice, osiguraci i migavci upozorenja Alat i materijal

• Krstasti odvijac • Debele rukavice iIi stezaCilhvataci sijalicnog grla • Baterijska lampa • Alat za skidanje osiguraca • Sijalice fara iIi ostale sijalice • »Smirgh-papir, »smirgl«-tkanina iii celiena vuna

• Osigurae • Migavci

vetlosti sistemi kod automobila ukljucuju na farova, signalna svetla za okretanje, parking-svetla, boena svetla, zadnja svetla, svetIa registarske tablice, svetIa na krovu, svetla instrument-table, i dodatna svetla. Ova svetla pregorevaju bez upozorenja. Svaki mehanicar-amater moze da zameni sijalice U YQzilu, medutim, neke sijalice, naroeito na instrument-tabli mogu da budu vrlo teSko dostupna; na nekim

Sdesetine sijalica -

488

L Pomocu krstastog' odvijaea odvijte vijke koji drze dekorativni prsten fara iii masku. Dekorativni prsten drzi obieno jedan od eetiri krstasta vijaka. Napomena: Kod manjeg broja vozila mozda ce morati da se skine i maska hladnjaka, koju drze krstasti vijci, da bi se skinuo far; olabavijte vijke i podignite masku hladnjaka. 2. Proveriti vidljive vijake oko fara. Dva veca vijaka sluie za podesavanje snopa fara; njih ne dirajte. Obieno ima jos tri manja krstasta vijaka koji drie unutrasnji prsten za osiguranje. U nekim slucajevima, mozda nece biti potrebno odvijanje ovih vijaka da bi se skinuo prsten za osiguranje, pa se preporueuje da prove rite pre nego sto ista uradite. Olabavite iii skinite tri vijaka za osiguranje. 3. Izvucite far i izvucite vod iz utikaea koji se nalazi iza fara; izvlaei se kao kod veCine uredaja. 4. UkljuCite novi far, proveravajuCi da prava strana bude gore. Pravi poloiaj obieno je oznaeen sa »gore« iIi strelicom na svetlu. 5. Zamenite prsten za osiguranje fara i pritegnite vijake koji ga drze. 6. Zamenite dekorativni prsten far a (i masku fara, po potrebi) i pritegnite vijake. 7. Prove rite rad fara. Ukoliko se far ne pali iIi se ne pali dugacko iii kratko svetlo, moida je u pitanju kvar na prekidaeu fara, regulatoru svetla (prekidaeu) iIi u elektro-kolu. Obratite se kvalifikovanom mehanicaru. Zamena zadnjih svetla i drugih sijalica Pre nego sto pokusate da izvrSite zamenu ncke sijalice, prove rite u prirucniku, kakav je po stupak. U prirucniku se navode tipovi i veliCine sijalice koje se koriste na vasem vozil u. Budite sigurni da ste nabavili pravu. Postupak zamene zavisi od vrste sijalice, medutim, tehnika zamene sijalice zadnjeg svetla,

~

______________________________________~DODATNAOPREMAIURED~

suprotnom

0

d smera kretanja kazaljke na sa

Upozorenje: Ukoliko se naiae na poteskoce c

skidanja sija, lice, ne radite to silom, posta sijal moze da se sl 'omi u vasoj ruei. U cilju zastite nOe debele ruka vice. Ukoliko i dalje ne mozete odvijeie sijal ,ieu, pomocu 'speeijalnog alata zn 11 tanje podno ija sijalice stegnite podnozje sijni! Polako ali 0' dseeno okrenite sijalicu i podignite 3. Proveritl ~ stanje grla sijalice. Ukoliko ima 1 gova karoz ije oCistite grla finim »smirgl«-p;: rom, »smirl sl«-tkaninom iIi celicnom vunom.

StilJ1darlil1i ~klr)p fara, (1) uticni prikljucak, (2) vijak Zil podeSavanjc tara, (3) far, (4) navrtka za osigllranje, i (5) dekorauvni prsten.

I

~I (

4. Montira jte novu sijalicu. Poklopite zareze podnozju ~:a otvorima na grlu sijalice i ubar sijalicu U Isrlo okrecuCi je Z8. cetvrtinu obrt smeru sup'rotnom od smera kretanja kazaljke satu. 5. Ukolik 0 ste skinuli grlo sija!icc iz kuCisH! biste dosl i do sijalice, zamenite ga ubaeivan istog u ku Ciste i okretanjem grla u smeru kret' kazaljke rIa satu. Ukoliko ste skinuli stitnik f; zamenite ga, ali pazite da ne pritegnete su vijake za osiguranje; ovo bi moglo da dovedt prskanja plasticnog stitnika. Boena svetla su sliena zadnjim svetlima. J nekih ko la, stitnik fara moida drle krstasti vij skinuti s titnik da bi se omoguCio pristup sijn Kod dru gih vozila do grla sijaliee moze se doc blatobra,na; okrenite grla u smeru suprotnc

smera k Tetanja kazaljke na satu kako bi se i dilo iz kuCista. Skinuti staru i montirati r sijalieu. Vratiti stitnik fara iIi po novo obezb, grlo sijalice okrecuCi ga u smeru kretanja kaz( na satu ..

I Pristup zadnjem svetlu ponekad je moguc kroz prtljainik vozila umesto spolja.

svetla koenice ili signala za okretanje je standardna. Postupite po sledecem opstem pravilu: 1. Proverite svetlo. Plastieni stitnik moida dTie dva iii vise krstasta vijaka. Skinuti vijake i poklopac (stitnik) fara kako biste stigli do sijalice. Napomena: Kod nekih vozila, pristup zadnjim svetlima omogucuje se preko gepeka. U tom slueaju, skinite grlo sijaliee iz kuCista u kome se nalazi okretanjem kuCista u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke na satu, za cetvrtinu iii pola obrtaja. 2. Skinite pregorelu sijalieu. Kod zadnjih svetla, koCionih svetla i signala okretanja koriste se »bajonet«-sijalice. Ova vrsta sijalica ima dve igle pri osnovi. Uhvatite sijalicu rukom, lagano je uvucite i okrenite za 'cetvrtinu obrta u smeru

Kod· nekih unutrasnjih svetala, ukljucujl mnoga. svetla na krovu, vijcima se mozda ne r:

osigur ati plasticni stitnik. Vrlo verovatno st drii jf ,dan iii vise jezicaka. Da bi se ski nub vrsta svetla treba ga stisnuti sa suprotnih krc kako bi se oslobodili jezicci iIi treba priti jezieak pomocu odvijaea, iii nekim slicnim n dom. Kod nekih krovnih svetala sijalice s "baj onet«, kao one kod zadnjih svetala; d kori.ste sijalice na "patronu«, koje se ubae izbHcuju iz obujmica za osiguranje. Zam

staru sijalicu sa odgovarajucom novom. ]'\ n1lema: Da bi se izbeglo pregorevanje osigu

zaltvorite vrata i proverite da je svetlo isklju pre nego sto izvrsite zamenu sijalice. Z21mena osiguraca

U koliko do de do iznenadnog gasenja nek sv etala iIi ako neke druge elektriene kompo:

trenutnog preopterecenja iIi nekog ozbiljnijeg problema na elektro instalaciji, medutim, zamena osiguraca je prosta_ stvar. Postupite na sledeCi naCin: 1. Utvrdite mesto gde se nalazi osiguracki blok u vasem vozilu. U prirucniku proverite gde se ono nalazi ukoliko vam to nije poznato. U prirucniku ce biti i spisak tipova i velitina potrebnih osiguraca. Osiguracki blok obicno je obelezen nalepnicom, a kolo i jacina svakog osiguraca odstampana je na njoj. Na mnogim vozilima osiguracki blok nalazi se ispod instrument-table pored upravijackog stuba iIi sa unutrasnje strane pregradnog zida, iznad pedala; moze se nalaziti i ispod haube motora pored pregradnog zida. Mozda ce yam biti potrebna baterijska lampa da biste pronasli i zamenili osigurac. 2. Proverite osiguracki blok, Pregoreli osigurac abicno ima prekid na metalnoj traei koji mozete videti kroz staklenu cevticu osiguraca. Ukoliko su svi osiguraCi celi, problem je u necemu drugom. Ukoliko je osigurac pregoreo izvucite ga alatom za izvlacenje osiguraca. Ne koristite odvijac iIi neki drugi alat jer bi magla da dode do lorna oSlguraca. 3. Instalirajte novi osigurac. lacina osiguraca otisnuta je na kraju osiguraca; proverite aa li ste upatrebili odgovarajuc osigurac. Ukaliko su na vasem vozilu ugradeni osiguraci sa dva pipka, ubacite osigurac u uticnicu. Upozorenje: Korisrile osigurac jaCine prema prirucniku. Nikada ne kori~ stile aluminijumsku foliju iii neki drugi metal wneslo osigurai'a, jer lo moze da dovede do pregorevanja instalacije i poZara. 4. S ugradenim novim osiguracem elektricno kolo koje on stiti treba da radi. Ukoliko dode do pregorevanja novog osiguraca, obratite se kvalifikovanom elektromehanicaru.

Stara vrsta osigurata. Alatom za skidanje osigurata (1 1 izvucite pregoreli osigurac. Zatim uhacite novi osigurac na njeg ovo mesto u osiguratkom bloku (2).

I-~ I\ ~ I " i

II'I \

I

I I

I

I

I

CD

CD

Zamena migavaca za upozorenje

I

Nova vrsta ATO osiguraea. Kada se pregoreli osigurac (1) skine s table (2), novi jednostavno moze cia se ubaci na njegovo meslo. _

J

- kao sto je ventilator greJaca - prestane da funkcionise, jedna od prvih stvari koje treba da proverite je osiguracki blok. Pregorevanje osiguraca moze da bude rezultat dotrajalosti, vibracij; a i

490

Ukoliko migavci za upozorenje na opasnost iIi izvanredne uslove u vasem vozilu fade sarno s jedne strane vozila, zamenite pregorele sijalice. Ukoliko se sa novim sijalicama ne razresi problem iIi ukoliko svetla upozorenja ne trepere sa obe strane vozila verovatno treba da zamenite uredaj za migavce. Uredaj za migavce obicno je smesten ispod instrument-table pored osigurackog bioka. Ovaj uredaj, velicine veceg zapusaca, utaknut je u uticnicu. Ukoliko ga ne mozete pronaCi proverite njegovo mesto u prirucniku. Na veCini vozila

postoje dva odvojena uredaja - jedan za migavee za promenu pravea kretanja, a drugi za migavee upozorenja. Proverite da ste pronasli pravi uredaj.

Radio i antena Alat i materijal

• • • • • • • • •

PodmetaCi za toekove Ruena dizaliea i sigumosni podmetaCi Kljucevi Klesta Odvijaei Krstasti odvijae Antena i kabl sa montaznim delovima Osigurac Masbrajuca traka

odemi auto-radio aparati. AM iIi AM/FM. su

M putpuno tranzistorizovani i njihovo servisiranje treba da obavljaju samo kvalifakovani radio-tehnieari. Mada ne preporueujemo da sami pokusavate da servisirate radio, dec troskova mozete da ustedite ako sami skinete i kasnije ponovo ugradite radio u svoje vozilo. Posto skinete radio na njemu ce verovatno biti nalepniea proizvodaea radio prijemnika. Tada moiete da odnesete radio servisnom eentru te firme iii kod Iokalnog servisera auto-radio aparata. Pre nego sto pokusate da skinete radio. budite sigurni da Ii je problem toIiko ozbiljan da zahteva njegovo skidanje. J edan od uobieajenih problema su smetnje u prijemu. Vozila su opremljena kondenzatorima za prigusivanje smetnji. Normalno, ovi uredaji se nalaze u altematoru iIi osiguraekom bloku ispod instrument-table. Na nekim vozilima za spreeavanje radio smetnji koristi se metalni stitnik u razvodniku paljenja. Na mnogim (ameriekim) kolima koriste se i opruge u stitnieima od prasine na prednjim toekovima metalne trake za uzemljenje izmedu haube motora i poklopea vozila kako bi se prigusile smetnje u prijemu. Ukoliko je na vasem auto-radiju prisutna pojava prekomernih smetnji, u prirueniku prove rite koja je od ovih metoda prigusivanja smetnji primenjena.

Vrste prigusivaca suma iii statickih smctnji ukljucuju opmine ;ililnike ad prasine (1) na totkovima i uzemljene melalne ObU}mlCe (2) fiksirane izmedu haube i poklopcu vo"iia.

Ukoliko je prisutna pojava smetnji i kada su kola parkirana zamenite kondenzatore. Radi se a prilieno jeftinim delovima a to moze da predstavIja resenje vaseg problema. Radio smetnje mogu da izazovu prekinuti kablovi na sveCieama. Ukoliko je to slueaj, zamenite ih. Videti odeljak »Kablovi sveCiea« u poglavlju "Sistem za paljenje«. Jos jedna vaina pozieija koju treba proveriti pre skidanja radio aparata radi popravke je antena. Defektna antena moze potpuno da onesposobi radio prijemnik, da dove de do slabog prijema, suma (iako motor ne radi), iIi povremenog prijema (radio prekida prijem kada vozilo naide na nera vnine na putu). Ukoliko vas zadesi neki od ovih problema, moiete pokusati s pozajmljenom antenom za koju znate da je ispravna. Izvucite antenski kabl iz 491


vasih kola na radio prijemniku. Utaknite kabl ispravne antene drzeCi ga izvan vozila (metalni krov vozila ogranicavace prijem). Ukoliko se poboljsa prijem, zamenite antenu. Zamena antene

Ukoliko mora da se izvrsi zamena antene po stupite na sledeCi nacin: 1. Postavite kabl antene iza instrument-table gde se ona povezuje na radio prijemnik i iskljuCite antenski vod. Odvijte nareckani prsten na prikIjucku i izvucite ga iz radio prijemnika iii jednostavno povucite kablovski prikljucak. 2. Proverite drugi kraj kabla antene i vidite kako je povezan. VeCina standardnih AM iii AMlFM antena fiksirana je velikom navrtkom za osiguranje. Na nekim vozilima, medutim, antenaje montirana pomocu dve· navrtke za osiguranje iii parom montaznih stubica iii montaznim stubiCima fiksiranim pomocu krstastih vijaka i navrtki za osiguranje. Napomena: Osim ako antena nije montirana pored gepeka verovatno cete morati nesto da skinete kako biste dosli do podnozja antene. Mada su neke antene postavljene s gomje strane ispod ugla instrument-table iii iza unutrasnje pregrade. veCina se nalazi ispod prednjeg blatobrana. Ukoliko je antena montirana na prednjem blatobranu moracete da obezbedite pristup kroz otvor blatobrana. Kako je veCina blatobrana opremljena stitnicima od prskanja moracete da skinete stitnik od prskanja kako biste dosli do . postolja antene. 3. Postavite podmetace iza zadnjih tockova. 4. Skinite »radkapne« s toeka najblizeg anteni i olabavite navrtke na tocku pomocu kljuca. 5. Rucnom dizalicom podignite prednji kraj vozila i poduprite je parom sigurnosnih podmetaca.

6. Odvijte navrtke i skinite tocak. 7. Uvucite ruku u otvor blatobrana i odvijte ddaee stitnika ad prskanja pomocu kljuca. 8. Kljucem iii kleStima, po potrebi, olabavite navrtku za osiguranje antene ispod blatobrana. Odvijte navrtku i skinite antenu i stari kabl sa kola; navrtka i sigurnosna podloska skliznuce niz kabl kad ga povucete. Saeuvajte ih ukoliko nova antena nije opremljena ovim pozicijama. Zapamtite pravac vOdenja starog kabla. 9. Provueite kabl nove antene kroz otvor za montazu antene na blatobranu. S donje strane blatobrana navucite podmetae za osiguranje i navrtku 492

na kabl i povucite kabl kroz otvor. Postavite novu antenu u montazni otvor i podesite je tako da stoji pod odgovarajuCim uglom. 10. Pritegnitenavrtku za osiguranje pri podnozju montaznog eiementa antene ispod blatobrana· i cvrsto je pritegnite. 11. Vratite tocak na svoje mesto i rueno pritegnite navrtke. 12. Spustite vozilo na tlo obrnutim redosledom operacija iz taeke 5. 13. Pritegnite navrtke, vratile »radkapnu« na svoje mesto i pomerite podmetace za tockove. 14. Provucite kabl nove antene do radio prijemnika vodeCi ga trasom starog kabla.

15. Povezile novi kabl antene s radio prijemnikom. Skidanje radio-prijemnika

Ukoliko u autu radio-prijemnik uopste ne radi, proverite osigurac za radio na osigurackom bloku ispod instrument-table. Ukoliko je pre go reo zamenite ga osiguracem iste snage. Ukoliko niste sigurni u njegovu jacinu proverite u prirucniku vaseg vozila.

Ukoliko ste proverili sve napred navedene uslove i utvrdili da oni nisu razlog problema kod radija iii antene. mote Ie da razmotrile pitanje skidanja radio prijemnika i servisiranja kod profesionalnog radio tehnicara. Postupile na sledeCi naCin:

1. VeCina auto-radio prijemnika ima dye komande (ukljuceno-iskljuceno/jaCina i rueno podesavanje zvuka) na prednjoj strani instrument table. Pazljivo izvuCi ova dva komandna dugmeta. Da biste ih pazljivo izvukli mozda ce yam biti potreban tanak odvijac. Medutim, kod nekih radio prijemnika ovu dugmad drze mali krstasti vijaci. U tom slucaju, olabaviti ove vijake krstastirn kljucem, pre nego sto pokusate da skinete komandnu dugmad. 2. Posto ste skinuli dugmad, skinite navrtke za osiguranje na stubiCima koji nose dugmad sa zadnje strane, kljucem odgovarajuce velieine. 3. Kod nekih vozila s ugradenim klima-uredajima mozda ce morati da se skinu vazdusni kanali is pod instrument-table pre nego sto moze da se skine radio. Kljucem odviti navrtke koje drze nOS ace kanala sa zadnje strane radio prijemnika na vozilima opremljenim klima-uredajem: ' 4. Skinite strujne vodove uzemljenja i zvucnika. Ovi vodovi se obicno izvlace iz svojih prikljucaka. Pre rastavljanja prikljueaka, medutim, nalepni-

1

i

!

•

DODATNA OPREMA I UREDAJI !

I I.

!

I r

Vecina auto-radio prijemnika ima dva kontroinll dugmcta s prednje strane, a jedna iii viSe noseCih konzola nalazi se sa Slranc Hi pOZlldi.

com obeleiite svaki vod (komadicem maskirajuce trake) posto ste ih odvojili da biste ih lakse taeno ponovo povezali kasnije. 5. Izvadite kabl antene iz radio prijemnika. 6. Skinite radio sa instrument-table i odnesite ga u neki ovlasceni radio servis. 7. Po popravei radio prijemnika. ponovo ga ugradite obrnutim redosledom operaeija iz tacaka 1 do 6.

rzinomer u vasim kolima, pomocll »sajle«. S meri broj obrtaja tocka iii zupeanika u

menjaeu. Neke obicne probleme kod brzinomera moze da proveri i mehanicar-arnater da bi utvrdio da Ii se mogu lako otkloniti iIi moraju da se prepuste kvalifikovanom mehaniearu. Ovi problemi ukljucuju buean rad brzinomera, skakanje iii oscilaciju indikatorske igle, iii zakoeenost igle. Bucan rad iii cudnokretanje igle

I;

Brzinomeri

i• "

Alat i materijal

i·

I

• • • • • •

Odvijac Klesta Kljue Celicno uie (»sajla«) brzinomera Krpa Ulje za podmazivanje »sajle« br'zinomera

Da bi se prove rio razlog bucnog rada brzinomera. kao sto glasno otkucavanje iIi grebanje. iii skakanje odnosno oscilacija indikatorske igle, postupite na sledeCi naCin: 1. IskljuCite kabl 7a uzemljenje akumulatora. 2. IskljuCite kuCiste »sajle« brzinomera na glavi brzinomera iza instrument-table. Kod mnogih vozila, avo mozete postiCi odvijanjem navrtke za oSiguranje na kuCistu »sajle«, pomocu klesta. Ovom prikljueku obieno mozete priCi ispod instrument-table. Kod vozila opremljenih klimauredajima, medutim, moida ce biti potrebno da skinete dec vazdusnihkanala kako biste obezbedili pristup brzinomeru. Napomena: Kod nekih vozila, naroCito novijeg tipa, mozda cete morate 493

l

=D~O~D~A~T~N~A~O~P~R=E~M~A~I~U~R~E~D~A~J~I

________________________--------------___ 1 1

da skinete dec instrument-table. Kod nekih tipova vozila moraeete da skinete i radio prijemnik da biste obezbedili pristup brzinomeru. Pored toga, nn no\rijim tipo\~ma vozila mazda postoje . poluga za brzo skidanje iii opruzna obujmica za oslobadanje kuCista »sajle«. Proverite da Ii ste upamtili kako eete ponovo montirati sve sto ste jednom iskljucili iii skinuli. Servisiranje »sajle« brzinomera nije narocita skupo ukoliko ga obavlja mehanicar, ali zato moze da bude skupo menjanje vazdusnih kanala iii popravka slomljenih delova iii elektrovodova. 3. Po iskljucenju »sajle« na glavi brzinomera potpuno' je izvuci. 4. Pregledajte iskljucenu »sajlu«. Vidite da nema tragova savijanja ili prekinutih iila. Ukoliko je osteeena na bilo koji nai'in ona se mora zameniti. Odgovarajueu »sajlu« mozere nabaviti u radnji auto delova. Ukoliko je »sajla« u dobrom stanju dobro je prebri'ite. 5. Obilno podmazite donje dye treCine nove »sajle« uljem za podmazivanje brzinomera iii staru ukoliko je u ispravnom stanju. I ovo ulje mozete nabaviti u radnjama auto delova. Ne podmazujte gornju treCinu iii vrh »sajle« koji ulazi u glavu brzinomera. 6. Montirajte »sajlu« u kueiste ali vodite raeuna da u njega ne prodre prljavstina iii druge strane cestice. 7. Izbrisite visak ulja s kuCista »sajle« i povezite ga sa glavom brzinomera pritezanjem navrtke na kuCistu iii pritiskom na prikljucak.

Nepokretna igla brzinomera

f

U slucaju da igla brzinomera ne registruje nikakvo kretanje, postupite na sledeCi naCin: 1. Iskljucite kabl za uzemljenje akumulatora. 2. Iskljucite kuCiste »sajle« iz glave brzinomera iza instrument-table, kako je napred opisano. 3. Pustite da neko drugi vozi dok vi pratite okretanje »sajle« brzinomera u njegovom kuCistu. Ukoiiko se polagano okreee pri maloj brzini a brzo pri vecoj brzini problem lezi verovatno u samoj glavi brzinomera, koja se nalazi u instrument-tabli; ovu popravku treba da obavi kvalifikovan mehanicar. Ukoliko se, medutim, »sajla" ne okreee u kuCistu brzinomera dok je automobil u pokretu, potrebno je obaviti dalje ispirivanje. 4. Kad vozil0 miruje, povucite »sajlu« iz njenog kuCista i prove rite da Ii je prekinuta; na drugom kraju treba da postoji kratak, cetvrtasti pogonski deo. Ukoliko ga nema, prekinutu »sajlu« treba zameniti. Ukoliko se ovaj deo nalazi na kraju »saj\e«, problem mozda leti u zupcaniku brzinomera u menjaeu iIi na prednjem tocku. Nastavite sa sledecom operacijom. 5. IskljuCite kuCiste »sajle« na menjacu iIi prednjem tocku. Napomena: Moida ce biti potrebno da podignete prednji dec vozila i poduprere ga parom sigurnosnih podmetaca kako biste prisli »sajli«. Proverite u prirucniku vaseg vozila kako i gde je fiksirana »sajla« iIi pratite vodenje »sajle«. IskljuCite »sajlu«skidanjem rascepke pomoeu klesta. Ukoliko »sajla« vodi do menjaea, kljucem olabavite prikljucak.

1

J

I

,I Sklap prikljucka kabla bn:inometra na krajzlerovim vozilima tipa K, dodi »omrus'" i plimut ..horizon«; (l) smer prema rnenjacu, (2) mali zupcanik brzinomera, (3) uljna zaptivka, (4) podlmka, (5) uljni prsten, (6) adapter. (7) obujrnica za osiguranje. i (8) kraj eelitnog ufeta ("sajle«),

, "L \ \.:

j ,t

~--

494

•

~

I;...-___________________---!DODIATNA OPREMA I

URE£lAJI

f i

j

6. Prove rite da »sajla« nije prekinuta pa ukoliko jeste izvucite je i zamenite. UkoIiko nije prekinuta proverite zupcanik brzinomera na prednjem tocku iIi u menjacu. Proverite da nema odlomljenih iIi pohabanih zubaca zupcanika. Ukoliko je zupcanik ostecen, popravite gao

i,

Ugradivanje svetla u motorni prostor iii u prtljaznik Alat i materijal

• Grebac • Elektricna busilica i burgija • Komplet svetla za montazu u motorni prostor iii u prtljaznik, sa priborom • Yijcana roba za elektricnu instalaciju • Zicani prikljucak • Krstasti odvijac

a veeinu vozila svetlo pod haubom (u motorprostoru) iIi u prtljazniku predstavlja dodatnu opremu. Ukoliko na vasem vozilu nije ugradeno ovo svetlo, mozete da priustite sebi zadovoljstvo da imate svello kad god otvorite haubu ili prtljaznik svog vozila.

Z nom

I j

Ugradivanje svella u rnotorni prostor (pod haubu) InstaJacija svetla pod haubom sadrii integralni prekidac kojim se svetlo paJi kad se poklopac motora podigne, a iskljucuje kada se poklopac zatvori. Ovi kornpJeti svetIa mogu se nabaviti u radnjama auto delova. Kod ugradivanja postupite na sledeCi naCin: 1. Podignite haubu i izaberite mesto pod hauborn gde eete posta viti svetlo - na poprecnom ukrucenju iIi s donje strane haube. To treba da bude mesto na koje ce se lako montirati svetIo s delovirna iz kompleta i sa koga ce se na najbolji naein osvetliti prostor mot ora. Kao mesto montaze ne koristite samu haubu. 2. Grebacem obeleiiti mesto za montaiu svetla. 3. Elektricnom busilicorn i burgijom odgovara-

juee veliCim, izbu; liti otvor za montazu. Upozorenje: Vrsite slab a li stalan pritisak na burgiju ali voditi racuJ'a da burgija ne probije naglo lim haube i osteti je. 4. Fiksirati svetlo raspolozivim delovima iz kompleta, prerma uputs tvu proizvodaca. Proverite da Ii je svetIo, u horizontalnom polozaju kada se hauba zatYori. Uk :oliko nije u horizontal nom poloiaju svdlo se n ece gasiti. 5. Pratiti v'odenje k abla od svetiljke dUl ukrueenja haube pa nanize do pregradnog zida sa strane motora, ostavljajuCi ga malo labavo na mestu zatvaranja haube. 6. Pricvrstite kabl e,lektro trakom iii vijcima za oiicenje stirn da nt' dodiruju motor iIi da ne zapinju za bilo koju I wmponentu kada je hauba zatvorena. 7, Provucite kraj kab ,la kroz poslOjeCi otvor za elektricne vodove u pI 'egradnom zidu. 8. Ispod instrument-table utvrdite mesto koje je stalno pod naponom. 9. Poveiite kablove sv, etIa pod haubom sa prethodno utvrdenim mes 10m, prema uputstvima proizvodaca. Mozete ko ·ristiti i specijalan prikljucak koji ne zahteva ogolj avanje izolacije na kablu. Ove prikljucke mozete nabaviti u radnji auto delova. 10. Pokrijte sve nastavkl ; iIi spojeve zice elektro trakom. 11. Prove rite funkcionisa nje sverla pod haubom. Ugradnja svella u prtljazllI iku Komplet svetla koje je prel jvideno za osvetIjavanje prost ora motora moze Sl; koristiti i za osvetljavanje prtljainika kadgod se poklopac prtljainika podigne, Da biste ugraclili svetlo u prtljazmku koristite isti po stupak ka,o i kod ugradnje svetla pod haubom motora. Jedina razlika lezi u naCinu vodenja kabla kroz kalbinu za putnike, ispod pokrivke na podu vozila i ilj, :bove u podu.

Ugradnja -metra

1vak~uum

akuum-metar je inst'rument k. oji se ugraduje V po kupovini vozila i istovren leno jedan od najvrednijih instrumena ta koje me )zete da imate

495

I

--ii

DODATNA OPREMA I UREDA,:.!."_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

Alat i materijal

• • • • • • • •

Elektricna busilica i burgija Odvijae Univerzalni noz Komplet vakuum metra Kldta za skidanje izolacije Elektro traka iIi prievrsc;v: lei creva Prikljucak na izvodu Prikljucak kabla

motora. Napomena: Ukoliko morate da busite otvor za prolaz creva, izbusite ga dovoljno da bi stalo gumeno leiiste koje stiti crevo. 3. Poveiite kraj creva za instrument, prema uputstvima proizvodaca. 4. Podignite haubu motora i pronadite vakuum crevo na usisnoj grani iIi karburatoru motara. Uputstva koja se daju uz komplet za ugradnju vakuum metra pomoCice yam da pronadete pravo crevo.

5. Univerzalnim noiem prosecite vakuum-crevo na motam. 6. U vakuum-crevo motora ubacite i osigurajte T-prikljucak iz kompleta za ugradnju vakuum metra.

trajna ugradene u vasem v( nilu. Ukoliko se pravilno koristi. on moze da pokaze vozacu kada motor maksimalno efikasr 10 radi i da ukaze na lose vozacke navike, kao c ,to je naglo startovanje vozila. Lako mokte da ut, "dite kola je najefikasnija brzina voznje prover om pokazivaca na meraCll.

Da biste ugradili vaku tUm-metar postupite na sledeCi naein: 1. Montirajte me rae na pogodno mesto vidljivo vozacu. Ukoliko je ins!" rument samo-montirajuceg tipa odlepite zastitni papir sa montazne noiice obloiene lepkom, sa zad ,nje strane ili na podnoiju instrumenta, i cvrsto g ,a pritisnite 0 Cistu montainu povrsinu na ins! rument-tabli. Ukoliko se instrument ugraduje preko konzole, izbusite montazne otvore, kori ,steCi konzolu kao sablon. Upozorenje: Vodiie r, acuna da burgija ne oSieri prostor iza mesta za m 0 ntaiu instrumerna. Montirajte konzolu i prievrs .ti te instrument za nju. 2. Pratite vodenje va' kUlum-creva od instrumenta kroz otvor u pregradr lorn zidu sa strane prost ora.

7. Povez'ite kraj vakuum creva sa strane vakuum metra sa T-prikljuekom. 8. Elektro trakom iIi pricvrsCivacima creva fiksirajte vakuum creva instrumenta za druga creva iIi Dosace.

9. Spustite haubu motora. Napomena: Osvetljeni vakuum metri obicno imaju dva voda za povezivanje - crveni, pozitivni

(+) i crni, negativni (-) za uzemljenje. Vod za uzemljenje poveiite sa najbiiiom metal nom povrsinom vozila ispod instrument-table. Ovo se cesto moze postiCi skidanjem nekog vijaka iIi grebanjem bilo koje obojene povrsine oko vijka kako biste obezbedili kontakt s golim metalom. Klcstima za skidanje izolacije skinite oko 1 cm izolacije sa kraja voda za uzemljenje, poveiite priklju- . cak izvoda za kraj voda i fiksirajte prikljucak izvoda ispod vijka. Povei.ite crveni, pozitivni (+) vod za pozitivni (+) vod svetala na instrument-tabli. Ovo se moie postiCi koriscenjem specijalnog prikljucka koji se moie nabaviti u radnjama auto delova. On Yam omogucuje nastavljanje dve iice lako i bez potrebe ogoljavanja izolacije.

496

-.~~,

I!

=

"

,

-i

RECNIK POJMOVA A AC: Naizmcnicna struja Adiliy: RastvDr, rrah iIi uru,g.:l !ll
~ ..

I

baeni pritisak. Aksijalno: U istam iii u smcru pamklnom osi obrlanja. Akumulator: Ur<:daj koji moze da uskl<.Hlisti elektricnu cnergiju u hemijskom obliku. Alat za rormiranjc: Alar koji ~luzi zu oblikov:mje krajevLI eev! wdi spLI]anja. Alat za vadenje vijaka: Uredaj pomocu kojeg se po!omljeni vijei i zavrtnji vade iz otvora.

Amortizcr (prigusivac): Hidr
Antirriz: HemikaJija koja se doduje u sistem za h!adenjc motura I koja sprecava smrzavanje teenosti za hladenje kada jc vreme hladno. API: Americki pcrrolejski institut (Americkj institut za naf1:u)

Automatski uredaj za startovanje hladnog motora: Sastoji se od leptirastag verHila koji"m se vrsi prigusivunje karburutora i koji automatski padesava svoj polazaj u skladu sa potreb3ma karburntora_

I

I'I

Automatski menjac: Menjac kod koga se stepeni prenosa menjaju automatski, prema uslovima puta i opterecenja. Promene brzina se vrse pomocu grupe hidrau!icnih kvaCila i kocniea. Alternator: Generator nllizmenicne struje koji proizvodi naizmenienu struju, i pretvara je u jednosmernu pre nego Sto ude u elektricni sistcm
L

Automobil »vuce«: Automobi! koji ima tendenciju da skrece sa puta na jednu iii drugu stranu.

497

RECNIK POJMOVA

B Balastni otpornik: Otpornik naCinjen od posebne vrste provodnika koji tezi da paveca odnosno smanji napao u zavisnosti od temperature.

Crvena linija: Najveci preporuceni broj obrtaja motara. Ako automobil ima ugraden merae braja obrtaja, na njelTIll ce se nalaziti oznaka. odnosno crvena linija koja oznaeava maksimalni broj obrtaja motara.

Bar: jedinica za merenje pritiska (i bar = i ,02 at). Benzin: UgJjovodonicno gorivo koje se karisti za malore sa unutrasnjim sagorevanjem.

Celik za opruge: Termicki obnlden cclik koji ima sp05obnost da !zdrzi veliku deformaciju. a da se ipak vrati u pacemi oblik iii polozaj.

,.Bias« pneumatici: Pneumatici u kojih su slojevi korda bocnih zidova postavljaju uzvratno jcdnn u odnosu oa drugi.

Celo klipa: Deo k!ipa koji se naiazi iW
.. Bias« pneumatici sa pojasom: Pneumatici u kojih je nekoliko slojeva korda (platna. armature ... ) postavljeno neposreana ispod gaznog slaja. sa ciljem da se gazni sioj pojaca.

Cep hladnjuku: Poseban cep za hladnjak. Ovaj cep adrz:ava prethatlno odreden pritisak tecnosti u sistemu za hladenje. Time se omogucuje da teenos! bez kljucanja radi na tempcraturam:l iznad taeke ktjucanja.

Siok n1OlOra: Deo motora u kojem sc nalaze cilindri. Bocni zazor klipnih prstenova: Zazor izmedu bokova k!ipnog. prstena i ciodirnih povr!;ina. Bokovi pneumatika: Dea pneumatika izmedu protektara i ruba pneumatika. Bregasta osovina: ventila.

O~o\"ina

Cepo"j na hloku motora: Postavljaju se u hlak motora da bi se spreCilo njegovo pucanje, pri niskim temperatun.lma. Cetkicc: Kom"d ad provodnog malerijala koji, kada je u dodiru sa komulatorom. prstenom i sl.. obezbeduje provodenje clcktricitcta (izmedu deJa koji sc okreec i deb koji je nepakretan).

sa bregovim
Brojac kilometara: Uredaj ko]i se koristi za merenjc i bclezenje broj;1 prcdenih kilomet
c Centralni mehanizam upraYJjaca: Sistem za upra\'ljanjc u kojem postoje dye spone povezane sa upravljackim polugama i sa central· nom spanam. Cemralna spana se pakrece pomoeu spone upravljaea koja povezuje cenlralnu spanu sa upf8vljackim prenosnikom (mchanizam sa zupeaslOm ietvam iii Pitmanov).

Celija akumulatora: Za!voren e1emenat koji sadrii jed::lD par negativnih i pozitivnih ploea kaje sa elektrolitom proizvode elektricnu energiju kada se zatvori strujno kola.

D DC: JednosmerniJ struja Detonadja: Pretenmo burno paljcnje smde. prakticno nekontrolisana eksplozija.

Centrifugalna sila: Sila koja tci:i da se predmeti kreeu pravolinijski. Kada se automobilom skrece. cenlrifugalna sila pokusava cia zadrzi pravolinijsko kretanje. Ako auto mobil skrcce pri suvi~e vclikoj brzini, centrifugalna sila ce postati veca ad sile trenja izmedu guma i tla i autamobil cc skrenuti sa puta. CCl1trifugnlni regulator paljenja: Sklop koji je konstruisan tako Ja pomocu centrifugalne ~ile obezbcduje mnije odnosno kasnijc paIjenje. Centrifugalno kvacilo: KvaCilo koje koristi cemrifugalna sila da razdvoji frikcioni sklop pogonskog vratila i gonjenog \'ralila. Centriranje trapa: Pravilno poddavanje svih faktor::! vesanja i vodenja prednjih i zadnji tockova, taka da se 8utomobilom upravlja na pravi naCin, uz najmanje napora i uz najmanjc habanje pncumatika. Cilindar; Olvor iii otvori u bloku matara u Kojima se kreeu kl"lpovi.

"Co< kopea: Metafna kopea koja upada u urez na osovini. Karisti sc za prievrscivanje elemenuta na osovini (iii vrati!u).

498

Diferencijal: Sklop koji prenosi pagon na oba pogonska vratila (poluos()svinc), a istovremeno omogucuje du sc vraliia okrccu razliCitim brzinilma pri voznji <.IulOmobila kroz krivinu.

:~

,----

RECNIK POJMOVA Diferencijal sa ogranicenim proklizavanjem: Sklap difcrcncijaJa koji jc taka konstruisan da omogucuje boljc vucne karaktcfistike na taj naCin lito knda jedan toeak proklizava, prena:;! obrlni momena{ na drugi weak koji nc proklizava, Dijafragma (membrana): Savit!jiva folija od gume-platna. koja je zategnuta poprcko unulm nckog suda i na wj naCin razdvaja taj sud (zaprcminu) na dV
E Elektricitet: Tok elektrona sa jedoog atoma na drugi. Elektricni otpor: Svojstvo elektricoog provodnika da spreei iIi srnLinji tok e!ektricne struje.

Dinamicka ravnotcia: K
Elektroda u sveCica: Metalna sipka koja prolazi kroz centar izolatora je e!ektroda. Mala melalna sipka zavarena za metal no kuCiste je druga elektroda. Ove e!cktrode su pozn:J.te kao centralna i bacna elektroda.

Disk iii rotor kocnice: To jc disk ahraden sa abe strane taka da omogucujc da ga plotiee pritiskuju, ili prikljeste sa abc strane i na raj naCin zaustave automobil.

Elektrolit: Rastvor sumporne kiseline i vade koji se nalazi u ce!ij::l!na akumu1:Jtot3.· i koji hemijski reLlguje sa materijalom elektrode i nu luj naCin se stvara elektricna stmja. Elcktromagnct: Magnet koji se sastoji od n
EMS: Elektromagnctna sila (napon). EHlen glikol: Hemijski r3.stvar kaji se dodaje u sistem r
Z
hla.uenje

F r

i Ii

j~

Ii

Disk kocnica: Kocnica u kojoj se koristi celicnl disk sa stegom i p!oCicama. Pri kocenju pJoCice. kaje Se nalaze sa obe wane diska koji se okrece. pritiskaju disk i tako pre nose kocionu siiu. Ovakav tip kocnice je veoma otporan flU pojavu zamoru kocnica (Fejding). Dizel motor: Motor sa unutrasnjim sagorevanjem koji kori51i diztl gorivo. Pmvi dizel motori nemaju sistem za pa!jenje veC ubrizgavaju gorivo u cilindre u trenutku kada je klip sabio vazduh loliko da je zagrejan do tacke 11:1 koja] se dize! gorivo pall samo. bez vamiec.

"

Fijukanje motora: Metalni zveccCi zvuk koji daje motoT pri ubrza· nju. bd je ugao predpaljenja isuvise velik za oktansku vrednost goriva koje se koristi. Filter: Uredaj koji je konstrllisan tako da uklanja strane materije iz lIlja. vazduha. bcnzina itd. Freon-12: Gas ko]i se Korist! kao sredstvo za hladenje u friziderima i klima uredOljima. Fuzija (topljenje.l: Kada dva meta!na deb dostignu tacku topijeoja i kada se spoje odnosno zavare.

DMT: Donja mrtva tacka.

G

Dobos kocnica: Ciiindrican melalni odlivak koji se pricvrscuje na tocak. U njemu sc nalaze pLipUCC kocnice, bo i frikcione povrsine potrebne za zaustavljanje automobila. Donji vezni lim velrobran3: Deo karoserije
j

Dvostruka platinska dugmad: Razvodnik paijenju kad kojeg se koriste dva kompleta plminske dugmadi kako bi se povecao ugaa brega. taka da se pri velikom broju obrtaja motora d\)bije dovoljno jaka varnica OLi svcCicama.

Garei: Ovaj izraz se koristi da apise tvrdi ili meki nanos u proslOru Z8 sagorevanje, oa sveCicama, ispod klipnih prstenava i na pecurci (seSiru) ventila iii ispod nje.

Gas: Materija kaja je u gasovitom sranju. Moze se sabijuti. Pri zagrevanju se siri, a pri hladenju skuplja. Gasni cep: Kljllcanje iii isparavanje goriva u cevovodu zbog pregrevanja. Kljucanje sprebva kretanje goriva, a u nekim slueujevima moze potpuno zaustaviti njegov tok.

u

Gasovi karteru: Odnosi se on izduvne gasove kaji pro laze pored klipnih prstenova i od!aze u karter, odaklc moraju da se uk lone pomocu urcdaja za recirkulaciju benzinskih i uljnih isparenja.

499

RECNIK POJMOVA Generator: Uredaj koji mehanicku cnergiju prctvara u e!cktriCnu.

Geometrija upravljanja: lzraz koj! s(! ponekad keristi za opisivanje raznih uglova koje zaklapaju neke komponente u sistcmu upravlja. nja prednjih tockova. Ti izrazi su najcesace nagib. Z
Hemijski elcklricitet: Hemijski naCin dobijanja'c!cktriciteta (akumuJaror). Hidraulicne kocnicc: Koenicc kojc rnde pomocu hidraulicnog priliska. Glavni kocioni cilindar obczbedujc_mdni prilisak koji se preno~i kroz telicne ccvi do cilindaru na locKovima. koji pritiskuju papuCicc na dobos, odnosno pioCicc n
0

kretanju thida.

Hidrokarbonat (ugljo\'odonik): Mesavina v{)donika i ugljenika. Benzin jc ugljovodonik (He).

Gla\'e za visoku kompresiju: Glava cilindra sa sm,mjenim prostorom za sagorevanje, a time i povecanom komprcsijom. Ovakve g!ave se mogu posebno izradivati. a mogu se dobit! i brllSenjcm standardnih.

'\\,

\j~---- ~ \\

\ \ Glavni kocioni cilindar: Deo hidraulicnog sistema za koccnje u kome se stvara pritisak. GMT: Gomja mrtva tatka. Goli vijak: Metalna sipka sa navajem nr! oba.kraja. Granifni vakuum: Ovaj izraz sc odno~i oa trefllitak kada je klip kocnice sa servo pojatanjem dostigao maksimalnu silu kocenja sa raspoJozivim vakuumOffi.

Hidrometar: Instrument sa plovkom u staklenoj cevi kojim se meri specificna tdina tecnosti Hipoidni zupcanici: Konusni i tanjirasti zupcanici knji sc testa primenjuju za diferencijal. Zupci oba ZUrblnika su konusni i rezan! spiralno wko dOl stojc pod nckim uglom u Od110S11 na osu vralila kOllusnog zupcanika.

Grejac za mesavinu: Prostor aka usisnog vada kroz knji proi:l.Ze izduvni gasovi i zagrevaju mesavinu goriva i vazduh
Grlo karburatora: Prosror kroz kojt protice vazduh u gornjem delu karburatora (Venturi).

H Helikoidni zupcanik: Zupeanik u kojcg su zubi izvedn'l pod uglom u odnosu na osu zupcanika.

500

Homokineticki zgl~b: Zglob koji jc t
RECNIK POJMOVA

I

Kamcnac (sistem za hladenje): Taloicnje rde i mineral a u delovima sistema za hladenje.

Indeks viskoziteta: MCf
Kanda: Oslonac iIi osovinic
Indukcija: Stvaranje e!cktricitcta nd jed nom dc!u pomoeu drugog. naelektrisanog del
lndukcioni kaJem (bobina): Uredaj koji sc kad automobila karisti za povecanje nupana na sveCicama. Vidi: "Kalem«. Isparenje: Gasoviti, oblik tecnosti. lsparivac: Uredaj u sistcmu sa klima urcd
Kapa razvodnika paljcnja: Kap
110m

Ispiralljc: Cisccnje sistema za hladcnje upumpavanjem jakog sredstva za C;iiicenje kroz sislem u smcru suprotnom od norm;.l!nog kretanja tccnosti u sistemu. ispustanje vazduha iz kOCionog sistema: Postupak kojim se potiskuje koCiono ulje iz glavnog koCionog cilinOrLI. taka da se otvaranjem odusnog ventila nn koCionom cilindru svakog tack:! izbacuje vaztiuh iz sistema za kocenje. Izduvni vod: Cevi koje spajaju izduvnc otvore na glavi lOo{Ora sa glavnom izduvnom cevi. Izolaciju: Materiju! kroz kllji elektroni teSko proJaze. Sluzi kao spoljni zastitni sloj n(l provodnicima i elektricnim dclovima i lime sprec:1va nastan:1k kratk0.Jl ~pnja i spajanja sa masom. Izolator: Mnterijal iii Ido od materi.1a1a koji ne rwvndi e!ektricnu struju. Takvi materijali su porculan, stakln. bake!it. i s1.. koji sluze kao izolacija na provodnicima u c1ektricnom kolu radi sprecavanja odvodenja e1ektriciteta.

J Jacina struje (amperaia): KoliCin:1 struje potrebna za pokretanje nekog dektricnog apcHata. »lahanje« kvacila: Kada vazae u toku voznje odi nogu oslonjenu na pedalu kvaCila. Jcdnosrnerna struja: Elektricna struja koja teee sarno u jednom smeru.

lednosmerno kvacilo: Mehanizam kvaeila ko]i se ukljucllje sarno pri kretanju 1.1 jcdnom smeru. Ako nema obrtnog momenta, iii ako je Obrtni momenat suprotnog smer:1. kvacilo proklizava. JednoS'merno kvacilo elektropokretaca: Pogon od elektropokretaca koji se ukljucuje mehanickirn putem. Kada se motor startuje, jcdnosmcrno kvacilo je ukljuceno sve dok se ne prckine sa st:1rtovanjem.

Kolo (paraJelno): Elektricni sistem u kojem su svi pozitivni polovi povezani jednim provodnikom, a svi negativni polovi drugim provodnikom. Kolo irednofserijsko): Elektricni sistem u kojem su delovi vezani jed
K Kalem: Spirala napravljcna od provodnika: urcdaj koji se kod automobi!a koristi za povecanje napona na ~veCicanm, iIi da obezbedi elektromagnctnu silu. j

Kondenzator: Uredaj koji s!uzi za prikupljanje e1ektriciteta. Kondenzator (kod paljenja): Deo koji se Dalazi izmedu platinske dugmadi u razvodniku i bobine i koji sprecava pojavu elcktricnog luka na platinskim dugmadima. Kondenz.ator moze da prihvati i zadrii e!cktricnc udare.

50!

Kondenzator (kod klima uredaja): Deo rashladnog uredaja koji hladi zagrejaoo i sabijeno sredstvo za hladenje (freon) i vraca ga iz gasovitog u teeoo stanje. Konusno - valjkasti leiaj: LeZ:lj koji ima veti broj konusnih valjCica ad eelika. koji se nalazc izmedu spoljnjeg i unutrasnjeg prstcna lei:aja. Karburator: Uredaj koji sluii za mesanje goriva i vazduha u ispravnom odnOSll. Karburatori sa jednim. dva iii cetiri grla: Ovo se Od005i oa broj grla posta vljeoih izmedu karburatora i usisne grane.

KIipni prs1cllovi: R;ISct:eni prstcn ubaccl~ u mez na klipu. Prstcn je u kontaktu sa stranama ureza. i tare sc 0 zid cilindra te na taj nnCin zaptiva prostor izmedu klipa i cilindrJ. Klipni prstcn koji jc konstruisan da zaptiva zapa!jcnu smcsu goriva iznad klipn jt:: kompresioni prsten. Verina kiipova ima dva kompresiona prstcnu u !.lva gornja urcza na klipu. Klipni prsten koji je konstruisan da struie ulje sa zidov;l cilindra Zove se uljni iii podmazuju6 prsten. OV
Kardansko vratilo: Vratilo koje spaja izlazno vratilo menjaea 5.1 vratilom konusnag zupcanika diferencijala. Karter (korito motora): Rezervoar koji jc zavnnjima pricYrsccn na donji deo kuCisla radiliee i za!vara motor. Kasno paljenje: Podesavanjc trenutka paljenj
Klizni leiaj: Lciaj n
~ili

Koeficijent trenja (frikcije): Ivlera vclicine trenia koje sc ~t\'ara izmeclu dva tcl::! II fizickom kontaktu. kada se jedno telo vuee preko drugog Kord: Sloj platna impregniranog gumom od kOJeg se pr,wl
Kratki spoj: Direktno spajanje dektricnog kola sa masam.

Krctanje u smeru kazaljke na satu: Obrtanje na dcsnu stranu. istom smeru kao i kaz,lijka sata.

, I

Krunasta nantka: Navrtka koja na jednom svom kraju ima niz un::za kroz koje moie da sc provuce rasecpka koja osigurava navrtku od odvrtanjLl.

Kataliticki filter: Uredaj koji se koristi da pretvara hidro karbonatc i ugljen monoksid iz izduvnih gasovu u vodenu paru j ugljcn dioksid. Kalaliticki filter! iz i 98 1. mogu da uklanjaju i oksidc aZOla (NOx) iL izduvnih gasova. Kilomctar: Metricb mcra zu duiinu 1 km Kilo\'at (kW): Vclicina (t k\V := 1.36 KS)

kojom

5'

II

~

100(1 meri

In

.=

0.62 milje.

~naga

Kru1a osovina: Osovina na koju su pricvr~ceni IOckovi. Ova osovina prenosi pogon na tockovc. KuCis/e leptira: Deo u sistemu za ubrizgavanje goriva kad kojcg sc gorivo ubrizgava na meslU !M kojem se nalazi miaznica za gorivo. KuCistc leptira podseca DC! karburaloL ali nema niSta drugo osim brizgaljke. U njclTlu nema plovka. mcrnih kola ni venturi cevi. 1me je dobilo po tome sto st:: oso\'ina leptira naJazi na osnovi ovog sklopa.

motora

Kilonlt/teiina: Odnos izmcdu ukupne tdine automobila i raspoloiive snage. Deljenjem leline brojcm kilovala odrectuje se tczina koju pokrecc 1 kw snage matara. Ovaj adnos lOla veiiki uticaj na ubrzanje. pouosnju i opste perfarmanse automobi\a.

KuCiste (kavez) difcrcncija!a: CcJicni deo na koji jc pricvfsccn tanjirasti zupcanik. Ovo kuC!ste goni zupcanike satelitc:-trkace i form ira unutra;nju nosecu povrsinu za vralila i zupcanike. KuCiste kvaCila iii zvono: Liveno kuCiste od gvoZda ili auluminijumll koje ~e postavlja preko zam
Klackalica: Klaekalica se koristi da prenese kretanje navise koje dobija ad sipke podizaca. u kretanjc nanizc. odnusilo. pokret otvManja ventila. Karisti se za motort: koji imaju vcntilc u gJavi.

KuCiste radiliec: Deo motora koji okruzuje radilicu. Ovaj deo sc ne sme meSati sa korilOm Z;l ulje (kancrom). kojl je izraden od ccJicnog lim;} i zavnnjima se pricvrscuje za kutiste radiliee.

Klip: Okrugli ccp. otvoren na jednom kraju, koji klizi kroz eilindar motora. Klip jc pricvrsccn na klipnjacu. i kada se smda goriva i vazduha upaii. klip prenasi silu eksplozijc na klipnjacu i !.lulje n;1 radWeu.

Kuglasti zglob: 01:1iello se koristi kao elcmenat za spajanjc sponc i ogibljenja kod nczavisnog prcdnjcg vcsanja. Ovaj spoj na jed nom kraju ima osovinicu od kaljenog cc!ika sa navojem. U sfcdnjem dciu je konusan, a na drugom kraju lma oblik kug!c.

502

r-----

RECNIK POJMOVA Magnetno poljc: Prostor u kojcm postoje magnctne linije, odnosno magnetn! Ouks. Meduosovinsko rastojanje: Rastojanje izmedz centra prednjih i centra zadnjih tockova. Mcduzupcanik: Bilo koji zupcanik u· menjacu. izmedu prve i direktne brzine. Mehanicka kocnica: Radna kocnica koju se aktivira pomocu mehunizma koji povezuje pedalu kocnice sa kocnicama.

Kvacilo: Urednj koji sluii za spnjanje i razdvajanje prenosn snage sa jednog sklopa na drugi. Kv:lt':jlo sa valjdma: Kvacilo koje ima niz valjcica postavljenih u wk;lv no~ac da obczbeulije rn::nD~ ~n,lge u jeunom smefll dok Cl' kvacilo proklizav
L Lamcla kvaCila: Dw skiopa kvaCila koji je uzupcen sa kvaCilom menjaca iii sa ulaznim vratilom. Obloien je frikcionim materijalom. Kada je kvaCilo ukljuccno (spojeno), lame!a je stisnuta izmedu zamajca i potisne place.

Mehanieki iii standardni menjac: Menjae kod kojeg stepene prenosa mora vozac da menja pomocu rueice menjaea. Mehanizam: Sistem veza i poluga povczanih taka dn pre nose silu iii krctanje. Menjae: Uredaj kojl pomocu zupennika ili pretvaranju obrtnog momenta menja prenosni odnos izmedu braia obnaja motora i hroja obrtaja pogonskih tockova. Kada se povecava broi obnaja motoru, U odnosu na braj obrtnja tockova, onda se dabija veti obnni momcnat ali se aU!omohi! krcce m:1Ojom brzinom. Smc1Oj~njcm broja obrtaja motora U odnosu na braj obrtaja tockov;). povecava se brzina krewoja automobi!a. ali se smanjuj~ raspoloi.ivi obrtni momenat na pogonskim to(;kovima. MenjaCfdiferencijal: Pogonski sklop u koj~m su menjae i diferencija! u jed nom sklopu.

Lanac razvodnika: Pogonski lanac u razvodnom mehanizmu koji pokrccc bregastu osovinu t
'SU

cilineri rasporcdeni po jednom

Listasta opruga: Opruga u sistemu vesanja saCinjena ad \'ise sloje\·<.l ravnog telika za opruge. Promenom broja listova (pojedinatni slojevi) iii debljine listova menjaju se cvrstina i namena opruge.

Mertle kompresije: Instrument koji se koristi za proveru kompn:sije (pritiska) u ci!indrima. ~Ierna sipka: Metalna sipka koja dopire do kartera za ulje. Konsti se za kontrolu nivoa ulja u motom.

i

J:

List.asto (slojevito): NeSto sto je saCinjeno i2 veccg broja slojevCl. Luk: Protok elektricitetCl k~oz vazdusnu sredinu izmedu d\'e elcktrade. Tom priiikom proizvudi se bljesnk i oslobada velika kolicina toplote.

,ii

M Magnet (stain i): Komad namagnctisanog cciiku koji privlaci sve fericne metale. Stalni magnet funkcionise bez elektricne struje i zadriava svaj magnctizam dugi niz godina.

Merni listie: Tanka traka ad tvrdog celika obradena na taenu dcbljinu. koja se kori~ti za proveru zazora izmcdu raznih delon.

503

RECNIK POJMOVA Metricke mere: lcdinice metrickog sistema mera. Mikrometar: Precizni mewi aint koji pri merenju daje taenost u opsegu 0.001 mm,

Njutn-metar: KoliCina rada pOlrcbna da sc I njutn podigne na visinu ad 1 metar (1 njutn = O.1'i.::.g). Isto \;.ao i poviaccnje tcreta od 1 njutna nn. rasrojanju od ! metra. Nosac: Urcdaj koji drti dcJove pricvrscenim.

Milimetar: Metricka mera kojn odgovara 0.03937 inca. ,.ML« motomo ulje: Mmorna u!je prcdvideno za kariscenje u motorima koji rade '! povoljnim, lakim lIs1avima rada. Mlaznica: Mali Olvor iii prolaz koji se karisti za regulaciju prorok:l benzina u raznim de!ovima karburatom. .. I\-1M« rnotorno ulje: Matorna ulje predvideno za koriscenje u malO rima koji rude u srednje tcskim uslovima sa povrcmnim povisenim brojem obrtaja. Mornentni kJjuc: Specijalan kljuc koji pokazuje sa kolikim je momentom pritegnutn navrtka ili vijak. Motori sa unutrasnjim sagore,'anjem: Motori u kojih gorivo sagoreva u samom motoru. i koji pomocu takvog sagorevanja razvijaju snagu. MPH: Milja na cas. .. MS« motorno ulje: Motorno ulje pn':dvideno za korisccnjc u moto~ rima koji rade pri visokom broju obrtaja i u teskim uslovima radiJ i u gradskim uslovima voznje. Mulj: erni smolasti talog koji se nalaz! po ccloj unutragnjosti motora. Nastaje usled meSanja prasine, ulja i vade koji se zajcdno mutkaju pod dejslvom pokrctnih del ova. Multigradno ulje: Ulje koje ispunjava SAE zahteve i pri niskim temperaturama. kad je dovoljno retko. 'I pri visokim l'emperatumma, kada jc dovoljno gusto; nn primer ulje sa oznakom SAE iOW-30.

ii

N Nagib tocka: Naginjanjem vrha ccntralne linije lOcka prema spoljnoj strani dobija sc »pozitivni« nilgib tocka. Naginjanjcm vrha centralne !intjc locka prema unutrasnjoj strani dabija se »negalivni« nagib. Kada je nagib lotka pozilivan, tockavi su na vecem rastojanill pri vrhu nego pri tlu. Naumenicna struja (AC): E!ektritna struja koja se krece u jednom pa u drugom smcru (ad pozitivnog ka negativnom, zatim od negalivnog ka pozitivnom). Napon: E!ektricni napon koji izaziva tok struje

1I

kolu.

Napon akumulatora: Napon koji se dabija oa polovima akumuiatara. Negativni prikljucak: Prikljuc
504

,~r~:<:""' ,,-c---~"-

'"

Nosac konusnog zupcanika: Onaj deo zadnje osovine na kome leii i u kame se naJa:.:i vratilo kOilusnog zupcanika.

Ob/min: Broj obrtaja u minuti.

o

Obilazni venti!: Vemil koji svojim Olvaranjem obezbcduje tok Ouida kroz neki drugi vod. Obilazni l'cntil za vazduh: Deo sistema za ubrizgavunje vazduha. Ovaj venti! usmerava vazduh sa pumpe u usisnu granu ili smunjujt: previsok pritisak odvodcnjem u ~ltmOS[cru. Na vozi!ima iz 1981. i novijim. drugi obilazni venti!, koji se obicno naziva obilazni venti! za vazduh. propusta vazduh iii u izdu\'nu granu iii u kataliticki filler. Obloge kocnicc: Presovani materijal sa koeficijentom trenja koji jc potreban za zaustav!janje :JUtomobila. ObJoge se lepe iIi pricvrscuju zakivcima za papueu kocniee. Obod ventila: 5polin
RECNIK POJMOVA Opruga ventila: Spiralna opruga koja zutvara venti!.

!.

Pad napona: Gubitak elektrienog napona izazvan otporom kola.

Oscilacije: Brzo pomcranjc napred-ouzad iii gore-dole.

Paljenje: Paljenje smde goriva i vazduha koj,e se za benzinskc motore VI'S! pomoeu varnice. Za dizel matore, paljenje se vrsi toplotom j pritiskom .

!

•

I

p

Opseg opterec~nja: Sistcm oznaka on pncumatiku kaje oznaeavaju dozvoljcno optcn..-ccnjt: i prilisak u pneumatiku.

Oscilujllca us'n'ina (most): Sistem nczavi~n{)g zadnjeg veSania. pri ccmu sc jcdan !ocuk krece u vertikalnoj ravo! nezavisno oc! drugog. Diferencija! jc zavrtnjim'-l pricvrscen oa sasiju, a za vodenje tockova sluic razli_citi sistcmi veza. Pogonsku vratila (poluosovine) Sa jednim iii viSe zglobova povczuju difcrencijal sa_ pogonskim tockoyirna.

Papuce kocnicc: Dca su sistema za kocenje i nalaz!! se na toekovima. a na njih se pricvrseuju oblege kecn!ca. Kada se pomoeu hidraulicnog pritiska aktiviraju kocioni cilindri. ktipovi cilindra potiskuju papuee kocnica take da obloge dodu u kontukt sa dabosem. Paralelna kola: Elektricna kola sa dva iii vise otpornika taka povezanih da sc omogueuje protok struje kroz sve provodnike istovremeno. Za razliku ad rednog kola, struja u paralelnom kolu ne mora da prode kroz jcd;m otpornik da bi stigla do drugog. Parkirna kocnica: Kocnica koja se aktivira rukom iii nogom i koja sprecava da se automobij krece tako sto blokira zCldnjc !ockove jli izlazno vratilo mcnjaca.

''/

I

Pedala za gas: Pedal a oa podu kojom vowc, prcka poluga oonosno sistema mehanickih vez.a. regulise leptir karburo.tora. Penetrirajuce ulje: Posebno ulje kaje se koristi zo. razdvajanje z:JrdaHh de\ova taka da se mogu skinuti.

i,~

PUmanov mehanizam za upravljanje: Kratka poluga je pamOeli zubac sistema za upruvljanje.

'\.1... \

Platinska dug mad: Dve pokrctne kontaktne povrsinc u razvodniku paljenja, koje, kad su spojene. zatvaraju strujno kolo. KOntakti $U abieno nupravljeni od tungstena, pia tine iIi srebra.

Osigurac: Urcdaj koji Ole s
I' i'

Oshmjcna masa: Ounng) se [1a tcii[1u svih delovn 3utomobila koji se oslanjaju na sistem za vdnnje. Osovina klackalica:

O~ovin;)

I'loce akumulatora: Tanke ploce olovoperoksida iii poromog olov:1. Pastoje dye vrste ovih placa - pozitivne i negativne. Ploce su rasparedene po grupama kaje se zavu element! i to no. naizmenican nacio, Potpuno su uronjene u elektrolit. Pneumatik: Gumeni spo!jni omotae i unutrasnja kruzno ob!ikovana eev ad gume. koji se pastavljaju na naplatak i obezbeduju pneumatski ogibijen kontakt i prianjanje na put.

na knjoj se naJaze kl;)ck;)lice.

Osovinica klipa: Cc!icn:: osovinica koja prolazi kroz klip. Koristi se za povezivanje klipa sa malom pcsnicom klipnjace. Ova osoviniea je okrugla ) obiCn{) je suplja. Osovinski most: Poprccni nosat vozila na Cijim se krajevima nalaze odnosno okreeu toekavi. Ovainost (radijalna): Gubljcnje kruinog oblika tocka ili drugog kruznog dela. Overdrive (stedni nod): Uredaj sa planetarnim zupcanieima koji, kada se ukljuci. obezbeclujc da izlaz.na brzina na kardansko vratOo bude Z:l oko 1/3 veea od brzine izlaznog vratila iz menjaca. Oznake za poddavanje paljcnja: Oznake, obieno pastavijene nu prigusnicu vibracija radilice, kojc sc koriste on se sistem za paljenje sinhronizujc taka da se varnica na svceicama javlja u pravom trenutku. Oilcbljcnjc: Sitna nazubljenja na vrati]u i otvoru, koja se me· dusobno sprdu oa bi se spretila proklizavanje pri prenosu obrtnog momenta.

Podesavanje oh'aranja ventila: PodeSavanje pOlozaja ventiia tako da se oni olvaraju u pravom trenulku U odnosu nn polozaj klipa. PodeSal'anje zazorn sveCice: Padesavanje poloiaja boene e!ektrode svcdce da bi se dobio odgovarajuCi zazor izmedu nje i centralne e1ektrode. Podizac ventila: Deo koji je u kontaktu sa vrhom ventilo. i ~a bregastom osovinom. Podizac se krece po bregu bregaste osovine. i kada ga breg pOlisne navise. podizac otvara ventil. Podizaci ventila sa valjcicern: PodizaCi koji na kontaktnoj povrsini sa bregom bregaste osovine imaju mali valjak. Ovaj va!jak se postavlja da bi se smanjilo trenje izmedu brega i podizaea. Ovo rdenje :,e uglavnom koristi kada se ugraduje specijalna bregasta osovina i vria jake opruge ventila. Podloska: Plotiea kojom se podesava i odrzava rastojanje izmedu dva dela. Podusrneravanje: Tendencija automabila da nastavi cia se krece po pravoj liniji U situaciji kada su prednji tockovi okrcnuti na bilo koju manu, testa je poznuto kao beianje iz krivine, odnosno pluzcnje.

505 j

---

RECNIK POJMOVA Poduina listasta opruga: Listasta opruga koja je tako ugradena da je paralelna poduznoj as! automobila.

Poyratni pritisak: Odnosi se na otpor koji sc javlju pri protuku izduvnih gasova kroz izduvni sistcm.

Pogon na prednje tockovc: Odnosi se na automoblle u kojih su prednji lackev! pogonski.

PozitiYno gaienjc: Medusobni polozaj prednjih IDckova: rastoj,mje tockova je nn prednjcm kraju manje nego na zadnjcnl.

Pogonski most (potpuno slobodan): Vratifo koje sluzi za pogon zadnjih tockova. Ono ne nasi i ne drzi totkove.

Pracenje lockOl'll.: Ga:tenje zadnjih tockova po tragu ili lik uz trag prednjih tocko\'~.

Pogonski most (palu iii cetvrt slobodan): Vr
Prag: Deo karoserije automobiln koji se nalazi izmedu prednjeg. i zadnjeg blatobrana, a ispod vrata.

Pogonski most (tricetvrt slobodan): Vratilo koje sluzi za pogon zadnjih tockova i istovremeno ih nasi. Totkovi se oe pritvrscuju za ova vrarilo.

Prazan hod (motor): Normalni braj obrtaja motam kada je leptir karburatora zatvoren.

Pogonski remen: K!inasti kais koji je obicno napravljen od gume. celicne zice i platna; moze se koristiti za po~retanje kampanenti kao sto su pumpa za vodu, alternator iii kompresor rashladnog uredaja. Pogonsko "ratilo (poluosovina): Pogonski dement iE vratilo koje povezuje boeni zupeanik difercncijala sa toCkom. Pojachac opruge: Uredaj koji se koristi z.a pojablnje deistva opruge koja je oslabiia, iii za povecanjc nosivosti standardne opruge.

Praznjenje (akumulatora): Crpljenje elektricne energije iz akumulatara. PreCistac za ulje: UredJj kroz koji prolaz! u!je iz motora. i na taj naCin uk!anjaju abrazivne cestice. Precistac za nl.zdllh: Uredaj koji se korisri za odstranjivanje pra~ine i drugih stranih materija iz vazduha koji se usisava II motor, servo ureoaj kocnica i druge delove automohila.

Pol: Poziti\·ni i negativni prikijucci na celiji iIi na akumulatoru.

Precistac za ~·azdllh Sll uljem: PreCistac vazduha kou koga se karisti sud sa uljem za uklanjanje ostataka neCistocc iz vazduha koji se usisa\·a u karburator.

Polaritet: Kvalitet ill stanje svojstveno nekom telu koje pokazuje suproma svojstva iIi sile u odnosl'. na suprotan dec iii suprotnom smem.

Precnik cilindra: Precnik cilindra motora.

Poluga: Cvrsta sipk<:l iti nosac koji se moze obrtati oko jedne tacke koj;} se ZO\·e oslonnc iii upoma tacka. Poluga platinskih dugmadi: Pokretni deo platinskih dugmadi koja sc nalaze u razvodniku paijcnja. Poprecna listasta opruga: Ustast;:! opruga koja je postavljena popreko U odnosu Oil poduznu asu 3utomobila. Poprecno vratilo (upravljuc): Vratilo u upravljackom prenosniku koje je vezano sa osovinom uprav!jaca. Poprecno vratilo je ozJeb· ljeno na delu koji ulazi u upravijacki prenosnik. Posuda sa aktivnim ugljem: Urcdaj za kontrolu zagadenjil koji se obiCno nalazi u motornom prostoru. Ovaj uredaj sakupJju i zadrzava u sebi benzinska isparcnja iz rczervoara i kurbufZl.lOra. bda motor nc radio Kontrolni ventil se otvara poste motor pocoe da nIdi i zagreje se, a zatim spravodi isparenjc do usisnc grane tako cia mogu da sagorc u motoru. Potima plata hacila: Dea sklopa kvacila koji putem pritiska opruga steze iamelu uz zamajac. ·1 na tal nacin prenosi vucnll silu. Da bi se kvaCilo iskljucilo, potisna ploca se odvoji od 7.11majC
Predgrc\'anje: Dovodenje dcla toplote pre nego sto dade do potpu· [Jog zagrevanja vceom koiiCi[Jom toplote. PrednaprC7.anje: Napon kojim se dduje na lez;'lj pre n~go stn sc lezaj potpuno optereti. Ova sc postize pomocu nantke za podesm':Jnjc. kao na primer kod navrtkc ruk:wca na le:tajcvima prednjih tOCkOV3. Prednja stena: Metalni deo karoserije koji sc nalazi izmcdu putnickog i motornog proslora. Prednji leiaj ulaznog (spojnickog) vratila: Mali ki.aj Dd bronze. u nekim slucaje\"ima i kotrljajni leiaj. koji se u zavisnQsti od tip;J uutomobiia nalazi u mdiiici iii u ccntru z
"

1j

Prekidllc: Uredaj koji uspostavlja. prekida i preusmerava struju u e!ektricnom kolu. Premestanje tockova: Zamena mesta tockova na alilOmobilu da bi se iz.jednaCilo trosenje pneumatika. Prenos snage: Kardaf!skO iii rogof!sko vr'itilo. karrl.anski zglobovi itd .. koji povezujl.l izlawn vratilo menjaca sa uiaznill1 pogonskilll vratilom zadnjcg mosta. Prcl10snj mehanizam: Dco sistema za upravJjanje koji koristi dve kratke spone povezane na upravljacke poluge i dugacku cemralnu vcznu sponu. Vewa spona je sa jedne strane oslonjena na slobodnu polugu, a sa druge strane vezana direktno na upravij
i

", !

506

•

RECNIK POJMOVA tesko startovati, a u nekim slucajevima necc uopste moei da stanuje pre ncgo iito sc smoje ne popruvi.

Prctpaljenje (PodeSavanje paijenja): PodeSavanje pa\jenja taka da varnica onstane pre nego sla klip dode u gamju mrtvu tacku (GMT). ~

Preusmeravanje: Tendencij
Pucanj (detoostivno sagorevanje): Stanje praceno glasnim pucnjem. koje nastaje kad benzin u motoru sagorev3 previse bue. Pozoato i kao d~tooa~ija iii detonativno sagorevanje. Pumpa za gorivo: Vakuumski uredaj koji se pokrece mehanickim iii elektrienim putem i koji sluzi da benzin iz rezervoara potisne u karburator. Pumpa za ulje: Uredaj koji sluii za transport ulja pod pritiskom, do razliCitih delova motora. Pumpa za uJje dobija pogan ad bregaste asovine.

Prigush'ac pulsacija: Uredaj koji sluzi da umiri pulsacije iIi nagla praznjenja goriva koja sc jav\jaju izmedu pumpe Z<1 gorivo i karburatora.

Prigushrac vihracija: Okrugii i leski komad koji je pritvrsccn on prcdnji deo rudiiice i keji smanjuje lorzione viomcijc, Prikljnc3k: Tacka spajanja u elektricnom kolu. Kada se misli na akumulator, zove se po! i odnosi se na dva stubiea na akumulatoru. Prima rna, prednja iii vodeca papuca kocnice: Pupuea kocnice koja je postavljena tako da je okrenu{:) prema prednj:;;m delu automobila. Ova papuca ima osobinu da se pri kocenju sarna pribija uz dobos kocnice. Primarni pronldnik: Provodnik sistema za paljenje koji je pod niskim naponom. Primarno kolo: Kolo struje u bobini iii kondcnzatoru, a sluzi kao izvor za stvaranje (indukovunog) sekundarnog visokog napona u sistemu za paljenje. Prirubna ploca kocnice: Jab cdicna ploe
':

1

,j

II

t

R Radijalnc gllme: Automobiiske gume ciji su slajevi baka pam!elni jedan sa drugim i stoje pod pravim uglom U odnosu ria gazni sioj. Radijalno: Kretanje pravo od centra.

Radijlls okret:mja: R::lz!ika u ug!ovima koje zaklapaju prednji tockovi sa sasijom tokom kreranja automobiia kroz krivinu. Unutrasnji toc3k se vise zakrece, odnosno ima vece negativno gaienje.

i

1\

Puini toeak: Vrsta zupcanika koji se nalazi na danjem buju asovine upravljaca.

Promeoa brzine (stepena prenosa): Odnasi se na trenutnk definisan brojem obrtaja motora iii brzinom kretanja automobila, kada je potrebno preCi u sledeCi stepen prenosn mcnjncH.

Protivteg: Teg koji se pricvrstuje na neki pokretni deo i teiinom ga dovodi u ravnotezu.

[I

Punjenje akumulatora: Proces obnavljanja ::lKumu!atora koji se sastoji od propustanja eiektricne cnergije kroz akumulator. u smeru obrnutom od smera praznjenja akumulatora.

Radijlls: Rastoj::lnje izmedu centra rotacije i lub iii kruZnice. odnosno kruga koji se formir3 rotacijom.

Protektor: Deo pneumatika koji je u kontaktu sa povdinom puta.

[

Pumpanje pedale za gas: Pritiskanje i pustanje pedJ.Je gJsa kako bi se dovelo vise gariv3 u cilindre.

Proklizavanje: Klizanje gume po povrsini puta.

,I

I

Pumpa za vodu: Centrifugalna pumpa sa lopatic
SVOJU,"

Radilica: Vratilo koje proiazi celom duzinom motara. Delo\'i vratil3 su izbaceni tako da formiraju »kolena« na koja se pricvrscuju klip* njate. Na radilici se pravolinisko kretanje klipova pretvar
Provera kompresije: lspitivanje kompresije u svim cilindrima pri pokretanju motora. Sve sveCice su uklonjene, menc kompresije postavljen na jedan od otvora svecice, !eptir brburatora otvoren do kmja, i motor se s!artuje sve dak ne prestane fast pritiska. Provera kompresijc je pogodna za odredivaoje stanja vcntila, klipnih prstenova i cilindara.

Radni takt: Rastojanje koje pre!azi klip kada se krece od gamje do donje mrtve tacke.

Provodenje: Prenos toplole sa jednog tela na drugo kada su ta dva tela u fizickom kontaktu (prenos dodirom).

Ram (sasija): Sklap od metal nih profila i delova koji nasi motor i karoseriju, a oslanja se na tockove i sistem za vesanje.

Radna zapremina: Ukupna zapremina koju defini.se kiip kretanjem od donje do gornje mrtve tacke.

507

RECNIK POJMOVA Rasccpka: PoJuZrlO razdvojcna mctalna civija. Po provlal'cnju Civijc kroz otvor iii urez njcni krajcvi 5C ra!iirc 6mc se sprcc
Rashilldni nuid: Teenos! koja sc koristi U f
Rucica mcnjac-.l.: Rucna komanda pomocu kojc sc vr~i prom~na stepena prenosa. Ru6ca nllvodnika p:tljcnja: Dco U obliku kapc koji je postavljcn na gomji kraj osovinc razvodnik(l paljcnja. Pri okretanju rueica je u stalnom konwktu sa ccntr
Rasprsivanjc: Razbijanjc goriv,l na finc ccstice i mdanje ~a vazduhom koji struji.

RucDa ili parkirna kocnica: Koenica kojo!11 se v02ilo drii zakoceno za vreme parkiranja. Kod nckih tipOVil. pri aktiviranju ruene kocnice mehanickim putem sc pritiskaju paruee zadnjih koenitil; kod drugih tipova aktivim se kociona traka koja jc postavljcn::l oko koCiunog dabosa na kardanskom vratilu. odnosno njegovom priruhnom delu,

Razvodni menanizam: mchanizall1 koji sluzi za pogon brcgastc oso\'inc.

Rukavac prcdnjeg locka: Osoyina koja se n::llazi na prcdnjoj upraYIjackoj puluzi i preko koje se vrsi zakretanje tocka.

Ra:n'Cldnik paljenja: Urcda.i kon~truisan da USposlllvija i prckiJa prim~ml(l kola paljenja i da time r
Rukav3C sa kuglastim zglobom: Upravljacki rukilVUC kuji sc Yodi pomocll kug!(lstog zgloba.

Rasklinjavanje: Z,lravn<.lvanje kr'lJ
s

ceg ciJindra. u pravom trcnmku. Recirkulacija izdu'mih gaso"a: Proces vracanja malog ucla izduvnih ga~()\'a nazad u usisnu granu kako bi se razblazila smesa gnriva koja Ui'lZi u cll!ndar. i dOl sc na tui !latin temperature ~agorcvan.ia odrZc l~p(,d t,-td\l.' na kojoj n;Jst
Redno iii serijskn kolo: E!cktricno koio sa civa iii vise potrosaca koii su tako po\,cz;lni J:! slruj;l mor~1 cia rrnJe kl"02 jedan. da bi dO$la do drugug p(ltrnsilea. Redosled puljenja: Redoslcd po kome mura dnCi do paijenja eilindrirna mutor:J - 1. 5. 3. 6. 2 . ..\ itd. Re~u!ator

i il.i:une

\l

napona (reglcr): Urcdaj koji;.c kuri:;ti za kon[roiu !1apO!1a .

~truje.

Regulhanje isparcnja: lspar;tvanjc goriyu iz rczcrvoara Z,j gorivo iii iz lonceta karhurator:J. Ova kYO lag:IJiv;JI1.!t: >'1.' kO!ltroiise srrovodc~ nJcm isp
./-., . > .~ ,

-'---

,

SAE: Udrulenje ilutomobiiskih inzinjera S~goreV",mje:

S~D.

Proces koj'J se odyiju Whom gorenja.

Samokoceca pllpuca kocnice: Paplle3 koenice (a ponekaJ i obc) koje se pri kocenju uklinjav
Samonoseca karoscrija: Karoserija automobila koja istovrcmeno prcdst
Separator isparcnja: Uredaj knji sc kori;;ti za automobile oprcmljclll! rashl
'~",,_i

508

Servo-uredaj kocnica: KonvcncionaJni sistem hidraulicnih -kocnica kod kajih se karisti vakum motara. za pokretanje klipa servo uredaja. Ovaj klip u nekim slucajevima dircktno potiskuje klip giavnog koCionag cilindra. Na t(lj naein se smanjuje sila kojom vozac mora da pritisne peda!u kocnice pri zaustavljanju aulomobiJa.

RECNIK POJMOVA Servo.kocnice: Dobos-kocnice kojc su tako konstruisanc da sc pri-

Srcdstvo za podma:r.ivanjc: Bilo koja materija, omcno naftnog porekla (kao slO su u/jc iIi mast), koja se ubacuje izmedu dvu pokretna llcla da bi sc smanjilo trenjc.

marna papuea os1
Stabilizaciona poiuga: Poluga tako povezana, da smanjuje zanosenje i boena naginjanje sasijc i karoserije automobila.

Servo-upravljae: Upwvljacki 5i5tcm koji karisti hidraulicni pri[is
Stabilnost prnvca (upravljanje): Sposobnost automObila d~ se heee po pravoj liniji uz minimalnu kontrolu vozae:!. Automobil koji ima uobru stabilnost pravca, neosctljiv je na bocni vet
Sigurnosna glavCina: Urcdaj ugradcn na zadnju oSQvinu,

a sprec;]v(l

otpadanje locka u slucaju lom;l pogonskog vratib locka. Sigurnosni prckidae: Urcdaj. nije osigur;lc. koji slllzi kola u slucilju vclikih ortcrcccnj«.

l,1

prekidanjc

Sigurnosni venti!: Ventil koji je tako konstruisaTI da se Olvara pri odredenom pririsku. Time sc sprecava cia priti:;ak u sisteffil1 prede odre(knu-granicnu vrednos!. Sinhronizacija: Pribllzno usklndivanje. tako da dva iii vise dogadaja nastanu is!ovremeno - na primer. da se jllvi varnica na svecici u momentu bda je klip u pravom poloiaju. da se uskbdi da brzine dva vratila budu iste. da 5e vcntili otvaraju kada je klip u pravom poloiaju itd. Sinhronizovani menjac: Mehanicki menj,'.c knd knjeg. su sinhronizovane brzinc. Ij. zupcanici koji se sprciu. Time se sprecava "brusenje« zupc:l11ika. VcCina menj<1Cil ima sinhrone na svim stepenim
Stalno sprcgnuti zupcanid: Zupcanici koji su ·uvek spregnuti jedi.l!1 sa dfllgim - bez oDzir;! ll:\ Ii prcnose obnni momcnat iii nt:. Sfaticka f3\,notcZ:l: Ravt1otci:l l! st:lnju mirovo!l1ja odnosJ]o f:\vno· tela mirnog stanja. f'1.lstiZc 5": "1\~no!l!er!liI'll I
()(i

I1Cophl1dnc. u

" r.~~ \

\

..... .

Smola-talog (sistcm za gorivo): Oksidizirani delovi goriva koji se talaie i obrazuju sloj smale u sistcmu za gorivo i ddovima motam. Snop zupcanika (kontra zupeanici): Snop zupc<:lnika koji se dobija obradorri izjcdnog komada. Snop zupeanika se nalazi u danjem delu menj'lca. Snap zupcanika povezuje ul<1zno j izlazno vratilo menjaca.

Solenoid: Namotaji provodnika aka jezgra koje se namagnctise kada sc slruja propusti kroz numotaje; ekktromagnetski prekidac.

il II"

Speciticna teiina: Odnos izmedu Idine nekog leta odredene zapremine i teiine iSle zaprcmine vode.

'I

Spoljni omotac pneumatika: Telo pneumatika bez protektoru.

j{ Il

Sponc: Poluge. koje povezuju polugu upravljaca na g!
L_

Stroboskopska lampa: Stroboskopski medaj koji je povezan na sekundarno visokonaponsko kolo i emituje zrake svetlosti u tn::nutku kad se javlja varnica D(l sveCici. Usmcravanjem ovih zraka n
509

- - - - . - - -.. - - .

RECNIK POJMOVA Svecica sa otpornikom: Svedca koja u sebi Ima otpornik koji jc tako konstruisan da skrati i kapacitivnu i induktivnu fazu varnice. Time se smanjuju radio smetnje i produzuje radni vek elektrode.

Sasija: Ram automobila, sistem 28 os\anjanje (vesanje), menjacki prenosnik; sve osim karoserije automobila. Sipka podizaca: Sipka koja povezuje podizac ventila sa jednim krajern klackalice. Karisti se za matore kojl imaju ventile u glavi motora.

T Tabometar: ViSenamenski instrument za ispitivanje rada motara. KODsti se za merenje ugla zatvaranja (zazora) platinskih dugmadi, koji se izraiava u stepenima. Tahometrom se takode moze meriti i brej obrtaja matera. Takt kompresije (sabijanja): Dea ciklusa kretanja k!ipa kada kllp u cilindru motom sabijn smesu goriva i vazduha. Takt usisa"'anja: Dea ciklusa krctanja klipa u vazduha i goriva u ciiindar mot ora.

kam~

se usisava smesa

Tandem: Oni koji rade zajedno, a nalaze se jed an iza drugog. Tanjira~ti zupcanik: Veliki zupcanik koji je pricvrsceo oa kavez diferencijala.

Trag tockova: Razmak izmedu prednjih iIi zudnjih tockov;).. Tragovi prednjih i zadnjih tockova nisu uvek jednaki. Tranzislorsko paljenje: Vrsta sistema za paljcnjc koji koristi traozistore i specijalnu bobinu. Za ovaj sistem karisti se i konvcncionulni ruzvodnik sa platinumu. Pri!ikom tranzistorskog p:.djenja napon ostaje konstantan, i na taj oaCin je moguce postiei vcliki brej obrtaj:l mmora bez »trokinmj<.!«. Radni vek platina jc vllo dug jer u tranzi· storskom .~istemu vrlo mala struja prolazi preko platina. Trenje (frikcija); Otpor klizaoju iii proklizavanju.

u Ubrizgavanje goriva: Sistem za gorivo 6ji je karburator zamenjen uredajem koji ubrizgava gorivo iii direktno ispred svakog usisnog ventila, iii u usisnu granu. Ubrizgavanje vazduha: NaCin na koji se vazduh ubacuje u izduvnu granu iIi kataliticki filter radi smanjenja zagadenosti izduvnih gasova. Vazduh se ubncuje u izduvnu granu pomocu pumpc za vazduh i obilazoog ventila. Udaranje tocka: Tcndcncija locka da se krccc gore·dole taka da ucesw.ia i jako udara a podlogu. Ova pojava se ponckad zove i podrhtavanje (poigravanje) pri veliko] brzini. Udarni kljuc: Kljue koji ima pneumatski iii elektricni pogon, a sluii za otpustanjc iii stezanje navrtki, zavrtnjeva i sL. i tini to s-erijnm kratkih, ostrih udaraca. Ugao zatvaranja (pri paljenjul: Broj stepeni za koji platine u razvod~ niku paljcnja ostaju zatvorcne (spo.ienel. Ugljen~monoksid: Zagadivac iz izduvnih gasova, koji se stvara bJd nema dovolino vazduha da se obavi potpuno sagorevanje goriva. Prebogata smda povecava koliCinu ugljen-monoksida u izduvnim gasovima. KoliCina ugljen-monoksida u izduvnim gasovima sc sma· njuje striktnom kontrolom odnosa goriva i vazduha, naknadnim sagorevanjem j pomoeu katalitickog [iltera.

Ulje z:a kocnice: Md3vina hidraulicnih ulja koja imaju visoku tacku kljucania i nisku tacku mrznienja. a i druge karakteristike potrebne za pouzdano koceoje. Ulozak sediSta ventila: Sedistc vcntila od tvrdog cclika kojc se maze menjati.

Termostat: Uredaj koji reaguje na promcnu temperature, u sistemu za h!adenje koristi se za kontrolu protoka rashladne teenosti u zavisnosti od njene temperature. Toplotna vrednost (svecice): Odnosi se na radnu temperaturu za datu sveCicu. Svetice su tako naCinjene da rade pri ra1.!icitim tempe~ raturama, u zavisnosti od debljine i duzine porcuJanskog izolatora, merenog od zaptivoe podloske do vrha sveCice. Torzione opruge: Odnose se oa sistem vesanja u kojem se umcsto spiralnih Hi listastih opruga koriste torzione opruge. Torzione vibracije: Nastaju dejstvom sile uvijanja i odvijanja na osovinu, usled povremenog dejstva sile iii opterecenja.

510

Upravljac sa zupcastom Ich'om: Upravljacki mehanizam koji ima mali zupcanik na jed nom kraju osovine uprav!jaca. Ovaj zupcanik je uzubljen sa dugackom zupcastom letvom (polugom na kojoj je po jednoj iviclnarezan niz zubaca).

RECNIK POJMOVA Upravljacke poluge: POiuge koje su pricvrscenc zavrtnjima iIi z~ml~ rene na rukavuc prednjeg toeb. One pre nose silu upravljanja sa spona na rukavac i na luj nm':in zakrecu laCkoye. Upravljacki mehanizam: Urcdaj koji 51! sastoji od puznog i scgmenlnog zupcanika iii od popTee-ne osovine i kuglica pomocu kojih se prenosi i uvccava sil:l kojom vazae uprav!ja vozilom. Upumpavanje ulja u cilindar: Stanjc pri kojern SUViSOil kolicina utja prolazi pored k!ipnih prcstcnova i sagorcva u prostoru za sagorevanJe.

Vuzdusni tel': Mehur vazdttha mrohljen u kalu tecnoHi. zbog ceg.a ometu norm ainu cirku!aciju tcenosti. Venae :wpcanika zamajca: Zupcanik na obodu zamajca. Pagonski zupeanik elektropokretaea se uzupcuje na venae zupcanika zamajea i pokrece (startuje) motor.

Uredaj za centriranjc prednjcg tTapa: Urcdaj koji se koristi Zil provenl nagiba. latura i gaicnja.

Venti!: Ured
Uredaj 1.3 podcsavanjc 1.3zora vcntila: Zavrtanj za poddi1vunje kojim se obczbedujc odrcdcni lUz.or na vrhu vrctcna ventila. Ovaj zavrtanj moze biti post01vljen na vrh podizaca. a i n
Venti! za smanjenje potrosnje: Kontrolni uredaj za protok £ori\'3 koji se nalazi u karburatoru.

Urez: Gruba povrsina koja Se dobija rezanjem pomocu ostrog kruznog noza knji rcic metal take da svojim o;trim ivic3ma zadirc u povrsinu metala. Urezi za prstcnove: Urezi naCinjeni u klipu da hi se u njih post:.\'y·ili kiipni prstcnovi. Urezivanje navoja-ureznica: Rczanje nuvoja u otvoru odnosno nazubljen alat koji sc koristi zu rezanjc navoja.

Ventil za zagrevanje karburatora: Ventil postavljen u izduvni vod iii izduvnu eev koji odvodi odredenu koliCinu vrutih gasova do as nove karburatora da bi se zagrejao. Ventilski mehanizam: Razn! delovi od kojih se sastoje ventili j njihov mdni mehanizem. Venturi: Deo tevi iIi kanala koji je konusno ohlikovan tako da formira suienje poprecnog preseka. Teeno:;t iIi ga:;ovi pri prolaw kroz ovakav presek povecavaju brzinu kretnnja. a pri prolasku kroz. najmanji presek d06 ce do stv3ranjil vakuuma. Nagib prema sHuji vazduha je mnogo slrmiji nego nagib niz strUjll v
Usisni vod: Cev kojil spaja donji deo karburatora sa otvorima us is nih ventila na glavi mOlora.

Viljuska kvacila: Uredai iii viljuska koja je prikljuccna na poti::.ni lci3j i slui! da pokrene pOlisni lei.aj prema polugama rOlisne place.

Usica: Zukretni nosac pomocu kog se jedan kraj lisnate opruge pricvrscujl' na ;asiju automobila.

Viskozitet: Mera tecenja ulja.

Uzemljenje: Sitllacija u kojoj je elektricno kola povezano sa karoserijom vozila pomocu sipke ili t'ake.

v Vakuum: Zatvoreni prostar u kojem je pritisak vazduha ispod okolnog atmosferskog pritiska. Vakuum-rnetar: Instrument kaji se koristi za merenje vakuuma. Vakuum 5e meri u barima iii u mm zivinog stuba (mm Hg). Vakuum-posuda: Rezervoar u kojem vlaJu vakuum. Obicno se koristi za obezbcdenjc vakuuma za servo-kocnice u situaciji kada motor ne maze da obezbedi vakuum. U rezervoaru ima doveljno vakuuma za nekoliko koeenja pre nego sto sc isprazni.

{

Vazdusna pump::!: 'Mala pumpa za ubacivanje vazduha u izduvni sistcm radi smanjenja zag,~denosti izduvnih gasova. Pumpa dobija pagan od kaisnika rndilice preko klinastog remena. i povezana je iii na izduvnu granu ilili pamocu cevi na kataliticki filter.

Uredaj za balansiranje tockova: Masina koja se koristi za proveru staticke i dinamicke uravnoteicnosti tockova.

Uredaj za startovanje hladnog motora: Sastoji Se od leptirastog venti!;] koji jc postavljen u grlo karhuratora. Pri stanovanju hladnog motora ventil se zatvara. povlacenjcm odgovar
\I

Vat (W): Jedinica za merenje elektricne snage. Jedan val je proizvod 1 ampera i 1 volta (W = A x V).

Vakuumski regulator paljenja (razvodnik): Sklap koj! je konstruisan tako da rcgulise vrcme paljcnja dcjstvom vakuuma motOra na membranu. Vamica: PremosCivanje iii »presk<1kanje« taka e!cktriciteta preko zazara izmedu dye elektrode.

L_~_

Visokonaponski kabl: Yisokonaponski provodnik koji vodl ad bobine do razvodnika. Vise!amclasto kyacilo: KvaCilo koje po svojoj konsuukciji ima nekoliko lamela. ViSestruki vod: Izduvni vod koji ima pregradu. Svabl polovina voda ima posebnu iz.duvnu cev. Vlakno (zarnica): Otpornik u sijalici koji se uhri prilikom prolaska stroje, i koji pri tom odaje svetlo. Vod: Cev koja povezuje vise cilindara oa jedan izlaz iii jedan ulaz. Vodena kosuljica: Prostor oka cilindra i ventila koji je supalj tako da

omogucuje hladenje pomocll teenosti. Vodica ventila: Otvor kroz koji prolazi vreteno ventila. Konstruisano je taka da daje pravac ventilu. Nekc yodice se presuju; druge sc jcdnostavno buSe kroz glav~ ili biok motora. Volt: ledinica za merenje elektricnog napona. Voitmetar: Instrument koji se koristi za merenje napona u elektricnom kolu. Izmerena vrednost data je u voltima.

511

RECNIK POJMOVA Vreteno: Osovin<.l aka kaje rotira drugi deo. ,. VruCi.. kabl: Provodnik koji je vezan za
z Zadnja izduvna cc'\': Dea izduvnog sistema od zadnjeg prigusivaca do zadnjeg del a automobila. Zadnji. prigu.sivac: Uredaj koji podseca oa prednji prigusivac i koji se

nalazi u izduvnom sistemu blizu zadnjeg krajn izduvnc cevi. Ovaj prigusiv3c sluii za dodatno prigusenje huke iz izduvnog sistema.

Zaptivni lliosci .ta farovc: Prednje svctl0 Cija su s06vo. rcflcklor i zarnica izvcdeni kao jcdan Zalvorcni skl()p. Zarez: Ogrebotina iii urez·na obradcnoj povrsini. ,.Zaribao« spoj: Kad
Zagadenje kuCista radilice: Zagadcnje kaje nastaje u kucistu mdilicc motOra usted prodora nesagorelih gasova iz cilindara. Zagadcnja se sastoje uglavom ad nesagorelog iii delimicno st,gore!og goriva, ugljen monoksida i vodene parc. Ova zagadenja sc uklanjaju pomocu uredaja za cirkulaciju benzinskih i uijnih isparenja.

Zatvoreni si.~tem 7.a hladcnje: Sistcm za bladcnje motora u kojem prelivni rczervoar, ocinosno dodatna posuda. sluzi da prihvati i zadrii visak rashladne tecnosti koji 5C javlja usled sirenja pri povecanoj temperawri. Dodmna posuda sprccava iz!ivanje tcenosti. a takodc poboJjsava rad sistema za hhldcnje. time sto iz njcga eliminise vazduh.

Zakovica: Metalna tivija koja sluzi da medusobno pricvrsti dva dela. Zakovica na jednom kraju ima glavu dok se na drugom kraju mora formirati, odnosno, raskovati.

Zatvorcni Iciaj: Leiaj koji sc rodmaie fabricki pri proizvodnji i zatim zatvori. Ovakav lez,tj se wkom radnog veka vise nc maze: pOdmazivati.

Zaledivanje karburatora: StvOlranje leda na prirubnoj p!oCi iii !cptiru karburatora. Kada mlaznica ubacuje gorivo u grlo karburatora (ven· turi), ono isparava. fsparavanje nagJo oduLima toplotu DKolnom vazduhu i u odredenim vrcmenskim uslovima (h!adno i vcoma vlaino vreme) moze dati do slvaranja leda.

Zavojna opruga: Komad sipke ad celib zu 0rruge. namolan kao spir::!la iii u obiiku spirale. Cesto sc karisti u sistemu ogibljenj,\ prcdnjih i zadnjih toekova.

Zamajac: Relativno veliki disk koj! je pricvrscen na rnui!icll. i tiji jc z3datak da umiri udare koji nastaju pri radu motora. Ima inerciju koj::! je dovoljno velika da oddi ravnomerno okretanjc radilice. Zam::!j ae predstavlja ()snOVU nu kOjll se poswv!ja venae :wpcanika za stanovanje motora, i u najvecem broju siucajevu, prcustav!ja deo sklopa kvaCila.

Zavrtnji sa krstastim urClOm na glavj: Zavrtanj knii ima rrilib10 dubok krstasti urez nll glavi. a ne poprceni un:z kuo kod obicnog zavrtnja. Zazor: Prostor izmedu dcktroda svccicc; prostor izrnt::du obrlnih i nepomicnih delova morma iii gencratora: prostor izmc;du konwkt· nih povrsina "plalinskih dugmadi« itd.

Zamena klipnih prstcnov:l: Brusenje eilindara i ugradnja novih klipnih prstcnova. •

Zazor IcZaja: Prostor izmedu vratiJ,l i povrsine !czaja. Ovai prostor sc ostavlja da bi u!je za podmazivanje mog!o da prude do uodirne povrsine.

ZamOr: Lorn materijaia zbog ve!ikog broja savijllnja iii krivljenja. Prvi z;naci'su pukotinc koje brzo pre!aze u tamove.

Zazor svecice: Prostor izmedu vrhov
Zamor kocnica (Fcjding): Gubitak snage kocnica zbog pregrcvanja oblaga kocnice.

Zgloh: Savitljivi spoj koji omogucavu rromcnu ugla pri prenosu momenta sa pogonskog na gonjeno vralilo.

Zapremina: Mer::! prostora kaju zauzima neko telo. lzrazena je u kubnim centimetrima. milimetrima itd.

Zupcanici razvodnog mehanizma: Zupcanici prievrsceni na radi!iell i na bregastu osovinu. Predswvljaju srcdslvo z:\ pogon brcgaslc osovinc.

Zllpremiml mot()r:!: Z~lprcmina pros\ora kroz koji sc kn:ce eeit) klipa dui pune duzine hoda, pomnozena sa brojcm cilindra motora. Rczultat se izrahva u lilrima iii kubnim ccntimctrim
512

ZupCallici satcliti·trkad: Mali zupc;J.nici rmt
,

Zupcanik radilicc: Zupcanik knji je postavljen na prednii (lL·t) radilice. Sluzi za pogon zupcanika brcgaste osovine. Zupcanik sa pruvim zupcima: Odn05i se na zupcanikc Ciji su zupci seeeni paralelno u odnosu na ost! vralila. Zupcanik za hod ullazad: Zupcanik koji sluzi da sc u l1lcnjacu dobijc suprotan Smer okretanja izlaznog vratilll menjaca.

Popravi Sam Svoj Auto

Recommend Documents