Vežba 1.
1. Šta je senzitometrija? Senzitometrija (latinski sensitus - osetljivost, grčki metron - mera) doslovno znači merenje osetljivosti.
2. Čime se bavi senzitometrija? Senzitometrija se bavi merenjem osetljivosti fotografskih slojeva na svetlo, merenjem postojanosti fo-
tografskih materijala, određivanjem gradacije i opšte spektralne osetljivosti, merenjem zacrnjenja i uticaja spoljašnjih faktora na rezultat razvijanja 3. Šta je denzitometar a šta denzitometrija?
Denzitometrija je deo senzitometrije koji se bavi određivanjem optičke gustine. tj zacrnjenja materijala kao što su lmovi, fotoosetljivi papiri i štamparski otisci. Denzitometar je uređaj koji se koristi za razna merenja, između ostalog i za merenje zacrnjenja lma. 4. Koji slojevi čine grački lm?
Grački lm čine:zaštitni sloj 2μm, fotoosetljivi sloj 20μm, osnovni(noseći)sloj 150μm i anti-halo sloj 20μm 5. Od čega se sastoji noseći sloj gračkog lm?
Sastoji se od poliestera npr. triacetata. 6. Koju ulogu ima anti-halo sloj?
Anti-halo sloj ima funkciju da spreči reeksiju svetla koje prođe kroz fotoosetljivi sloj. 7. Šta se dobija ako se deo lma osvetli na različittim uzastopnim mestima različitom količinom svetlosti?
Nakon razvijanja na na tim mestima će se dobiti različite količine elementarnog elementarnog srebra. 8. Kako ljudsko oko vidi lm nakon razvijanja na mestima gde se dobijaju različite količine elementarnog srebra? srebra? Ljudsko oko to vidi kao različita zacrnjenja. 9. Koje fotoosetljivo jedinjenje se najčešće koristi za stvaranje zacrnjenja?
Koristi se srebro-bromid (AgBr) zbog visoke osetljivosti na svetlost. 10. Na kojem mestu lma je intenzitet propuštene svetlosti najmanji?
Intenzitet propuštene svetlosti je najmanji na mestu sa najvećim zacrnjenjem, jer je zbog velike količine elementarnog srabra najmanja propusnost svetla. 11. Kako se deniše transparentnost ili prozirnost?
Deniše se kao odnos između intenziteta propuštenog svetla (It) i intanziteta upadnog svetla (Io). Formula: T=It/Io 1
12. Čega je funkcija zacrnjenje lma?
Zacrnjenje lma je funkcija propuštene svetlosti kroz lm. Formula: D=log 1/T; T-transparencija; D-zacrnjenje 13. Koji su osnovni delovi transmisionog denzitometra denzitometra i kako on funkcioniše?
Transmisioni Transmisioni denzitometar meri lm na osnovu propuštene svetlosti kroz lm. Sastoji se od stabilnog izvora svetla, mernog otvora gde se stavlja lm koji se ispituje, fotoćelije koja prima propuštenu svetlost kroz deo lma koji se meri i pretvara je u foto-struju merne skale. 14. Do čega može dovesti prekomerna vrednost zacrnjenja?
Prekomerna vrednost zacrnjenja može dovesti do smanjenja rezolucije. 15. Šta pokazuju izmerene vrednosti Dmin i Dmax?
Pokazuju da li je osvetljeni lm pogodan za dalju gračku obradu. Vrednosti Vrednosti moraju biti u dozvoljenim granicama u zavisnosti od vrste štampe. 16. U kojem dijapazonu su vrednosti zacrnjenja (Dmin, Dmax) lma za pripremu pripremu ofset štampe a koji za ekso štampu?
ofset štampa Dmin<0,07 ekso štampa Dmin<0,05
Dmax>3,5 Dmax>4,0
Vežba 2.
1. Šta je neophodno da se zadovolji tokom reprodukcije reprodukcije višetonskih slika?
Neophodno je da da tonske vrednosti vrednosti originala budu pravilno pravilno reprodukovane reprodukovane u štampi. 2. Da li je u ofsetnoj tehnici kao i u tehnici visoke štampe moguće menjati količinu sloja boje da bi dobili različite tonske vrednosti? vrednosti? Nije moguće menjati menjati količinu sloja boje, potrebno potrebno je te tonove rastaviti u oštro rastavljene rastavljene delove za štampu. 3. Kako se prvobitno vršilo rastriranje i koji raster je danas u upotrebi? upotrebi?
Ranije se formiranje rasterske strukture kod fotomehaničkih reprodukcija izvodilo uz pomoć tekstilnih mrežica i staklenog raster-stakla sa ugraviranim linijama koje su simulirale rastersku mrežicu. Danas je u upotrebi elektronski generisani raster čiji se oblik rasterske tačke razlikuje u zavisnosti od vrste štampe i tonskog opsega. 4. Kako mogu biti rastrirani višetonski originali?
Višetonski originali mogu biti rastrirani rasterom sa distance ili kontaktnim rasterom. 5. Kojom teorijom je opisano formiranje rasterske strukture strukture na lmu?
Opisano je teorijom Camere obscure, difrakcije i polusenke. Nijedna od ovih teorija ne može u potpunosti 2 dati potpuno objašnjenje o formiranju rasterske tačke.
6. Kako se kod kontaktnog kopiranja formiraju željene rasterske tačke?
Kod kontaktnog kopiranja prethodno rastrirani lm se postavlja direktno na original u uređaju za reprodukc iju i sa pravilnom količinom osvetljenja se formiraju željene rasterske tačke. 7. Šta je Tonska Vrednost- TV?
TV- tonska vrednost rasterskog polja je procenat zauzetosti određene površine rasterskom tačkom. 8. Kako se mogu iskazati rasterske tačke?
Mogu se iskazati na dva načina: kao procenat pokrivenosti površine i kao integralna gustina zacrnjenja. 9. Šta označava 20% tonska vrednost?
Označava takvu veličinu rasterskih tačaka da njihova površina zauzima 20% posmatrane površine. 10. Kako se deniše integralna gustina zacrnjenja? S Deniše se jednačinom: Di = log ─── S-Sa
Di- integralna gustina zcrnjenja; S- ukupna površina koja se meri; Sa- pokrivena površina (zacrnjena). 11. Čime se meri integralna gustina zacrnjenja?
Meri se denzitometrom čiji prečnik mernog otvora iznosi 2.5 do 3.0mm, a uređaj se podešava na početnu mernu poziciju na transparentnim delovima lma raster negativa ili pozitiva. 12. Šta se meri denzitometrom na transparentnim rasterskim lmovima?
Meri se integralna optička gustina Di. 13. Kako glasi izraz za određivanje intenziteta propuštene svetlosti?
It = [ Itf- (1-TV) ] + [ I TV- TV ] It- intenzitet propuštene svetlosti; TV- tonska vrednost; Itf- intenzitet svetlosti koja prolazi kroz lm; ITV- intenzitet svetlosti koja prolazi kroz rasterske tačke. 14. Šta meri transparentni denzitometar?
Transparentni denzitometar meri integralno zacrnjenje.
3
15. Čijom formulom izmerenu vrednost integralnog zacrnjenja denzitometar preračunava u tonsku vrednost?
Murray/Davies-ovom formulom: 1 - ITV/Io 1 - TTV 1 - 10 -( D - Df ) TV = ───── = ──── = ──────── 1 - It/Io 1 - T 1 - 10 -( Dtf - Df ) TV
Df- optička gustina; Dtf- optička gustina transparentnog dela lma; T- transparencija; TTV- transparencija rasterskog polja; DTV- optička gustina mernog rasterskog polja. 16. Šta se potvrđuje merenjem tonske vrednosti TV?
Potvrđuje se da li je lm korektno osvetljen i razvijen u rasterskim partijama. (npr. da li je željeni procenat rastera od 50% posle osvetljavanja na osvetljivaču lma i hemijskoj obradi lma zaista 50%) Vežba 3.
1. Kakva je uloga lma u izradi štamparske forme?
On na sebi nosi elemnte slike i teksta. 2. Šta predstavlja jednobojni linijski original?
Predstavlja binarni podatak pošto su samo crni ili beli elementi slike prisutni. Sivi tonovi ne postoje, tako da nije potrebna rasterska kopija. 3. Čime je denisan tonski opseg originalne slike i reprodukcije?
Tonski opseg originalne slike i reprodukcije je denisan početnom (minimalnom) i krajnjom (maksimalnom) vrednošću optičke gustine na slici. 4. Kakav mora biti nosilac slike (štamparska forma) kod visoke i duboke štampe?
Štamparska forma- nosilac slike mora biti nečitljiva. (direktni postupak štampe) 5. Kada su pozitiv ili negativ lm čitljivi sa strane emulzije?
Čitljivi su ako je postupak štampe direktan. (štamparska fora/podloga) 6. Kakav je potreban lm za kopiranje na sito štamparsku formu?
Za kopiranje na sito štamparsku formu potreban je pozitiv lm. 7. Kakav je radni tok od originala do štampe kod direktnog štamparskog procesa?
original/ negativ ili pozitiv lm, kopirni sloj čitak/ štamparska forma nečitka, npr visoka štampa/ štampani otisak
4
8. Prikaži radni tok od originala do štampe kod indirektnog štamparskog procesa?
original/ pozitiv ili negativ lm, kopirni sloj nečitak/ ofset ploča, kopirni sloj čitak/ ofset guma, nečitko/ štampani otisak 9. Kod kog postupka su pozitiv ili negativ lm čitljivi sa strane emulzije?
Kod postupka direktne štampe- visoka, duboka, sito. (negativ lm za ekso kliše, pozitiv lm za kopiranje na sito štamparsku formu) 10. Kod kog postupka su pozitiv ili negativ lm nečitki sa strane emulzije?
Kod postupka indirektne štampe- ofset štampa. 11. Šta predstavlja reprodukciona kriva?
Reprodukciona kriva predstavlja zavisnost između zadatih i izmerenih tonskih vrednosti odstupanja. 12. Koji lmovi su pogodni za izradu linijskih originala?
Veoma tvrdi lmovi, kao što su line lmovi obezbeđuju zahtevane uslove. 13. Šta podrazumeva podešavanje tonskog opsega?
Podešavanje tonskog opsega podrazumeva prenos detalja originala na reprodukciju sa minimalnim gubitkom tih detalja. Ova operacija se sastoji od odabira odgovarajućeg lma, načina razvijanja i zavisi od tonskog opsega originalne slike i željenog tonskog opsega reprodukcije. 14. Koja funkcija se bira na displeju pri početku podešavanja denzitometra za merenje optičke gustine negativ lma? Bira se funkcija NEG DOT. 15. Na kakvom lmu se potpuno anulira merni instrument?
Na potpuno transparentnom lmu. 16. U kojem obliku se mogu predstaviti izmerene vrednosti na negativ lmu?
Mogu se predstaviti tabelarno i u obliku reprodukcione krive Vežba 4.
1. Šta je postupak razvijanja?
To je proces pri kojem se latentna slika pretvara u vidljivu pomoću neke hemijske supstance. 2. Kakav je postupak razvijanja lma i koja se redukcija u nemu odigrava?
To je redukciono hemijski postupak pri čemu se srebro halogenid redukuje u elementarno srebro.
5
3. Koje supstance čine razvijač?
Razvijač čini: razvijačka supstanca (redukciono sredstvo), aktivator (ubrzava proces razvijanja), konzervans (smanjuje efekte oksidacije sa kiseonikom iz vazduha), usporivač (sprečava pojavu mrene- zamućenja zbog formiranja klica srebra na neosvetljenim delovima lma), voda (rastvara hemikalije koje sadrže razvijač i obezbeđuje prodiranje razvijačke supstance u želatin fotografskog sloja sloja). 4. Kako se vrši podela prema hemijskom sastavu i vrsti lma koji se razvijaju?
Razvijači se mogu podeliti na lith, line, rapid access, hibridne i druge razvijače. 5. Na čemu je zasnovan Lith postupak razvijanja lma?
Zasnovan je na hidrohinonskim razvijačkim supstancama i kao takav omogućava dobijanje visokog kontras ta uz pojavu male gustine mrene. (zbog velike osetljivosti na oksidaciju i još nekih neželjenih efekata u toku procesa razvijanja ovi razvijači nisu više u upotrebi) 6. Na čemu je zasnovan Line postupak razvijanja lma?
Zasnovan je na primeni metol-hidrohinonskih razvijača koji imaju mogućnost višestrukog povećanja osetlji vosti fotomaterijala u procesu razvijanja. Zbog svog hemijskog sastava imaju veću postojanost prema ok sidaciji uz pomoć kiseonika iz vazduha i zbog toga se i danas koriste u procesu gračke proizvodnje. 7. Šta su Rapid Access razvijači i koja im je karakteristika primene?
Novija generacija line razvijača, obuhvataju sve razvijače koji postižu kratka vremena obrade fotografskog materijala (dry to dry- od suvog do suvog za 90 do 120sec) pri radnoj temperaturi od 30 do 40°C. Danas najčešće korišćeni, razvoj modernih fotografskih materijala omogućio je da se u jednom istom razvijaču razvijaju lmovi za kameru, lmovi za kontaktiranje u mračnoj komori i pri dnevnom svetlu, preobratni lmovi, lmovi za skener i laserske osvetljivače. Znači svi lmovi bez obzira na izvor svetla za koji su sen zibilizirani. 8. Šta sadrže Rapid Access razvijači?
Sadrže fenidon kao katalizator, tako da razvijanje započinje istog momenta kada se osvetljeni fotomaterijal izloži njegovom dejstvu. 9. Šta se dodaje emulziji Hard Dot lmova?
Dodaju se složeni molekuli tzv. nukleatori koji ubacuju eletrone u kristalnu rešetku srebrohalogenida, i to samo u osvetljenim delovima emulzije. Na ovaj način se osigurava razvijanje lma uz ostvarenje velike gustie i jasne razlike između oblasti sa slikom i transparentne oblasti. 10. Šta je meka tačka?
Proizvod osvetljavanja raster tonske vrednosti na rapid access lmovima. Nema ujednačenu gustinu preko cele površine i može imati meku ivicu. Formira se generisanjem pomoću digitalnih osvetljivača lma. 6
11. Koja je razlika između tvrde i meke tačke?
Meka tačka nema ujednačenu gustinu preko cele površine i može imati meku ivicu (oreol od reeksije), dok tvrda tačka ima ujednačenu gustinu preko cele površine i ima oštre ivice. 12. Šta može eliminisati nejasno područje i proizvesti tvrdu tačku?
Kontakt ekspozicija na drugi lm ili kopirni sloj štamparske forme eliminisaće nejasno područje i proizvešće tvrdu tačku. 13. Da li se oreol oko meke tačke može kopirati na ploču?
Oreol oko meke tačke se zbog nedovoljnog zacrnjenja ne može iskopirati, pa će se tačka pri kopiranju na ofset ploču smanjiti za ovu vrednost. Ovaj efekat može kod 50% rasterske tačke da iznosi 5% pa i više. 14. Na kakvom lmu se podesi početna merna pozicija instrumenta?
Uređaj se podesi na početnu mernu poziciju na potpuno transparentnom lmu. 15. Šta je kalibracioni test?
To je uzorak (lm) na kome se mere vrednosti u procentima na zadatim poljima. 16. Sa čime se porede izmereni rezultati “meke tačke”?
Izmereni rezultati “meke tačke” se porede sa izmerenim rezultatima tvrde tačke. zadatim vrednostima tvrde tačke.
Vežba 5.
1. Šta se podrazumeva pod pojmom sposobnosti reeksije?
Sposobnost reeksije podrazumeva mogućnost opažanja nejednake gustine obojenja koje različito reektuju svetlo kod otisaka koji se posmatraju u reektovanom svetlu. 2. Kakav je odnos između reektovane svetlosti i optičke gustine nanosa boje?
Vrednosti optičke gustie boje se izražavaju u logaritamskim vrednostima. Ako vrednost optičke gustine boje raste, procenat reektovane svetlosti opada. Npr. vrednost optičke gustine od D 0.00 ukazuje da je 100% svetlosti koja je pala na uzorak reektovano, vrednost od D 1.00 ukazuje na 10% reektovane svet losti, a D 2.00 na 1% reektovane svetlosti. 3. Šta je reeksija i kako se deniše?
Reeksija je odbijanje svetlosti od neku podlogu (u našem slučaju nanos boje), a deniše se kao odnos između intenziteta reektovanog svetla (I R ) i intenziteta svetla koje pada na površinu (I O). R=I /I R
O
7
4. Koji su elementi potrebni da bi imali reeksiju?
izvor svetla IO
Izvor svetla
(svetlo koje pada na površinu i reektovano svetlo) i uzorak.
IR
5. Šta se događa sa reektovanom svetlosti ako vrednost optičke gustine boje raste?
Ako vrednost optičke gustine boje raste, procenat reektovane svetlosti opada. 6. Šta predstavlja gustina D?
Predstavlja vrednost optičke gustine nanosa boje, uvek se izražava u logaritamskim vrednostima. 7. Čega je funkcija gustina D?
Funkcija reeksije (količnika intenziteta reektovanog i upadnog zračenja). D=log 1/R , R- reeksija; D- gustina 8. Kakav ton daje mali nanos boje u štampi? Mali nanos boje u štampi daje svetliji ton, ima manju apsorpciju i denzitometrijskim merenem pokazuje niže vrednosti optičke gustine. 9. Kakav ton daje veći nanos boje u štampi?
Veći nanos boje u štampi daje jači ton, visoku apsorpciju i denzitometrijskim merenem pokazuje više vred nosti optičke gustine. 10. Za šta se koriste reeksioni denzitometri?
Koristi se za kontrolu kvalieta otiska u štampi, namenjen je za merenje unutar apsorpcionog područja svake boje, gde su gustina i debljina nanosa boje tesno povezani. 11. Koje elemente sadrži reeksioni denzitometar?
1.svetlosni izvor, 2.6.sočivo, 3.7.polarizacioni lteri, 4.lter u boji, 5.odštampana boja, 8.fotodioda, 9.elektronika, 10.displej vipdens 200: dugme za otvaranje i zatvaranje, displej, tasteri A B C, prekidač za polarizacioni lter, merni otvor, interfejs RS 232 12. Na šta se prvenstveno odnosi merenje reeksionim denzitometrom? Merenje se prvenstveno odnosi na osnovne boje cijan, magentu, žutu i crnu.
Svetlost koju emituje svetlosni izvor sadrži 3 boje svetla: crvenu, zelenu i plavu. Pošto je odnos ovih boja jednak, svetlost vidimo kao belu. Količinu primljene svetlosti fotodioda pretvara u fotostruju. Dobijena razlika je osnova računanja apsorpcionih osobina nanosa boje koja se meri.
8
13. Koje promene beleži denzitometar i sa čime ih poredi?
Beleži promene optičke gustine i poredi ih sa poznatim kalibrisanim standardnim vrednostima koji označavaju specične nivoe optičke gustine. Uređaj se može porediti sa ljudskim okom. 14. Koja količina svetlosti je reektovana kada je vrednost optičke gustine nanosa boje D=0.00?
Vrednost optičke gustine nanosa boje D 0.00 ukazuje da je 100% svetlosti koja je pala na uzorak reekto vano. 15. Od čega zavisi apsorpcija nanosa boje?
Zavisi od tona boje, debljine nanosa i od vrste i koncentracije pigmenata štamparske boje. (pošto je ton boje u skali propisan, koncentracija pigmenata u štamparskoj boji nepromenljiva, u procesu štampe preostaje jedino debljina nanosa boje kao promenljiva pomoću koje može da se utiče na kvalitet) 16. Šta su i kakva je uloga polarizacionih ltera?
Linearni polarizacioni lteri su lteri koji se koriste da bi eliminisali rasipanje odsjaja tj. upad površinske reeksije u prijemnik (fotodiodu) i omogućili da zraci koji se odbijaju pod uglom od 90° budu izmereni kao realna vrednost nanosa boje. Polarizacioni lter propušta talasne dužine emitovane svetlosti samo u određenom pravcu. Primena ovih ltera u denzitometrijskom merenju eliminiše merene razlike u gustini između mokre i suve boje. Primenom polarizacionih ltera i postavljanjem jednog ltera u odnosu na drugi pod uglom od 90° moguće je kontrolisati put svetlosnih zraka. Zaustavljanjem dela reektovane svetlosti sa vlažne boje, dobija se gotovo identično očitavanje kao sa suve boje, jer se korišćenjem parapolarizacionih ltera odštampana vlažna boja, koja je sjajna, meri kao da je suva. Vežba 6.
1. Šta je porast tonske vrednosti rasterske tačke?
Porast tonske vrednosti rasterske tačke je razlika između vidljive rasterske tačke merene na lmu transmi sionim denzitometrom i vidljive rasterske tačke merene na štampanoj podlozi (ili probnom otisku) merene reeksionim denzitometrom. 2. U funkciji čega je porast rasterske tačke?
U funkciji gustine (D) i poređenja punog tona i rasterskog polja. 3. Kojom funkcijom se može predstaviti porast rasterske tačke?
Može se predstaviti pomoću Murray/Davies-ove formule: - [ Dtv - Dp ] 1 10 tonska vrednost= x 100% 1 - 10- [ Dt - Dp ]
Dtv- optička gustina rasterskog polja; Dt- optička gustina punog tona; Dp- optička gustina papira/podlge za štampu 9
4. Koje poraste može da ima rasterska tačka?
Mehanički i optički porast. 5. Šta je mehanički porast rasterske tačke?
To je zički porast rasterske tačke koji dolazi usled mehaničkih promena na lmu, štamparskoj formi ili u toku štampe. 6. Šta je optički porast rasterske tačke?
Optički porast rasterske tačke- kako tačku primećuje ljudsko oko, usled reeksije svetlosti sa podloge. 7. Čime se meri mehanički porast rasterske tačke?
Može se meriti korišćenjem mikroskopa ili uređaja koji u sebi poseduje kameru koja snima stvarni izgled tačke. 8. Šta uključuje merenje denzitometrom vezano za rastersku tačku?
Uključuje merenje veličine rasterske tačke i tonskih vrednosti na štamparskim formama. Uključuje polarizacioni lter. (ne znam na šta se odnosi pitanje, nije mi baš najjasnije) 9. Porast tonskih vrednosti u reprodukciji rasterske tačke je vezan za koje mehaničke faktore?
Konvencionalna izrada štamparske forme- slika sa lma se kopira na ploču, buduću štamparsku formu, uz pomoć svetlosnog izvora. Usled nesavršenosti svetlosti i njenog kretanja kroz prostor pa i kroz vakuum koji se nalazi između gračkog lma i štamparske forme, dolazi do rasipanja svetlosti i tzv. potkopiravanja ton skih vrednosti rasterskih tačaka. Ovako dolazi do redukcije tonskih vrednosti. Proces štampe- pritisak između ploče i ofsetne gume (do deformacije gume) ili materijala za štampuovim se vrši istiskanje viška boje koja čini rastersku tačku većom nego što bi trebalo da bude.
10. Kakva je zavisnost broja tačaka na površini otiska i tonskih vrednosti?
Broj rasterskih tačaka po površini određuje povećanje tonskih vrednosti. Što ima više rasterskih tačaka po određenoj površini, veći je porast tonskih vrednosti po tzv. teoriji granične zone. 11. U četvorobojnom štamparskom procesu prekomereni porast tačke u magnetni prouzrokovaće da boja mesa bude kakva? Da boja mesa bude crvenija. 12. Prekomereni porast tačke u najsvetlijim tonovima kakvim čini pastele?
Čini pastele skoro nemogućim za reprodukciju 13. Gde su veće dozvoljene vrednosti odstupanja porasta rasterske tačke, za premazni papir i bezdrvni papir ako se koristi pozitiv ili negativ?
Veće vrednosti su na negativ oslojenoj ofset ploči. 10
14. Šta je noća rastera?
Finoću rastera deniše broj individualnih rasterskih linija po jedinici površine. 15. Od čega zavisi linijatura rastera?
LPI (Lines Per Inch) broj linija po inču označava frekvenciju rastera. LPI zavisi od izlaznog uređaja i vrste papira. Što je veći broj LPI gušća je struktura rastera i to rezultuje nijom rezolucijom tj. oštrijom slikom. 16. Šta se daje novim revizijama standarda vezano za rastersku reprodukciju na podlozi? Na osnovu najnovije revizije međunarodnog standarda za ofset štampu ISO 12647-2:2004/Amd 1:2007 date su nove vrednosti za dozvoljen porast tonskih vrednosti koji se javlja pri procesu štampe. Vred-
nosti su date na osnovu vrste papira koje se koriste, a razlikuje se 5 kategorija papira: - Papir Tip 1- sjajni premazni, bezdrvni od 115g/m2 - Papir Tip 2- mat premazni, bezdrvni od 115g/m2 - Papir Tip 3- sjajni premazni za rotacionu štampu (LWC) od 70g/m2 - Papir Tip 4- nepremazni ofsetni beli od 115g/m2 - Papir Tip 5- nepremazni ofsetni žuti od 115g/m2 Vežba 7.
1. Kako se deniše štamparski kontrast?
Štamparski kontrast se deniše kao relativan odnos razlike optičke gustine polja punog tona i polja sa pokrivenošću tonskom površinom od 80%, a u odnosu na optičku gustinu punog tona. 2. Kako se izračunava štamparski kontrast?
Izračunava se pomoću formule: K=
Dt - Dtv x 100% Dt
K- štamparski kontrast; Dt- optička gustina punog tona; Dtv- optička gustina tonskog polja (uobičajeno 80%). 3. Za šta je vezan štamparski kontrast?
Vezan je za vizuelne promene u kontrastu između površina punog tona i tonskih površina. Štamparski kontrast je povezan sa merenjem porasta tonskih vrednosti i rasterske tačke. 4. Šta zahtevaju visoke vrednosti kontrasta?
Zahtevaju velik nanos boje i jaku oštrinu štampe, kako bi se održali detalji u senci. 5. Kada se postiže najveća vrednost gustine kontrasta?
Kada puni tonovi imaju visoku optičku gustinu nanosa boje, a tonska polja optimalnu vrednost razlike tonova.
11
6. Zašto se koristi štamparski kontrast?
Da bi se odredio optimalni nanos boje u štampi. 7. Kakva je povezanost optičke gustine i različitih linijatura sa kvalitetom štampe i kako se može predstaviti? ne znam
8. Na šta ukazuje kriva debljine nanosa boje?
Kriva koja prikazuje debljinu sloja nanosa boje ukazuje na to da je potrebno naneti izrazito veliku količinu boje za dobijanje visokih vrednosti optičke gustine i da sa debljim slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina. 9. Na šta utiče nanos debljeg sloja boje?
Sa debljim slojem boje dolazi do zatvaranja tamnih tonskih površina. Sa visokom vrednošću optičke gustine boje zasićenje jarkih boja raste do određene tačke kao i optička gus tina četvorobojne crne, dok u isto vreme dolazi do snižavanja vrednosti zasićenja i čistoće svetlih boja. 10. Na koji način se može smanjiti sivilo i da svetle boje postanu čistije?
Povećanjem linijature rastera. Sa tim efektom se povećava i oštrina detalja i dolazi do smanjivanja vidljivih rasterskih šara. 11. Za šta mogu poslužiti vrednosti kontrasta? (Da bi se odredio optimalni nanos boje u štampi)
Mogu ukazati na određenu grešku u procesu štampe. Ako se vrednosti kontrasta pogoršaju tokom štampe uprkos stabilnim vrednostima u punom tonu, pojava može ukazati da je potrebno oprati ofsetnu gumu. Ako su vrednosti optičke gustine punog tona tačne, vrednosti kontrasta mogu poslužiti i za kontrolu različitih faktora koji utiču na kvalitet štampe kao što su: pritisak cilindra i valjaka, ofsetne gume, vlaženja i štamparskih boja i aditiva. 12. Kakav štamparski kontrast odgovara visokoj gustini nanosa boje? (Tada je kontrast nula, ili se smanjuje)
Povećanjem nanosa boje povećava se kontrast. Najveći kontrast se pojavljuje kod normalnog obojenja. Daljim povećavanjem nanosa boje smanjuje se kontrasr. Kod ekstremno visokih nanosa boje kontrast je 0. 13. Kako se naziva nanos boje kojim je postignut najveći kontrast?
Naziva se optimalni nanos boje. 14. Čemu odgovara visoki štamparski kontrast?
Odgovara i visokoj gustini i oštroj štampi radi dobijanja dealja u senci, visoka vrednost štamparskog kon trasta predstavlja reprodukcija koja ’’skače sa papira’’. 15. Kod kojeg obojenja se pojavljuje najveći štamparski kontrast? (ne razumem pitanje)
Optimalnog- postiže se maksimalan raspon između svetlih i tamnih partija u štampi. *(roto časopis-cijan)
12
16. Koliki je kontrast kod ekstremno visokih nanosa boje?
Kod ekstremno visokih nanosa boje kontrast je nula 0. Vežba 8.
1. Šta je sivi balans?
Sivi balans je odnos tri procesne boje (CMY) koje štampane jedna preko druge treba da daju utisak sive boje. 2. Da li je moguće dostići neutralan rezultat sivog balansa?
Moguće je dostići neutralan rezultat ukoliko je odnos CMY ispravan. 3. Šta dovodi do promena u odštampanom sivom balansu?
Promena obojenja ili porast tonske vrednosti bilo koje boje rezultiraće vidljivom i merljivom promenom sive, koja je svojstvena boji koja se menja. 4. Kako su izrađena kontrolna polja za merenje sivog balansa?
Izrađena su tako da se na jedno te isto polje otisnu tonske vrednosti sve tri osnovne boje u određenim tons kim vrednostima tako da zajedno daju ahromatsku sivu boju. *Tako što se štampaju boje CMY u određenim RTV na isto polje.* 5. Šta je potrebno uraditi za kompenzaciju viška crvene boje?
Potrebno je povećati procenat pokrivenosti cijana. Odnos za odgovarajući sivi balans je C:M:Y=5:4:4. 6. Da li se sivi balans može dati tačno određenim nizom vrednosti boja?
Ne, pošto kombinacije sive koje dobijamo iz tonskih vrednosti CMY zavise od podloge na koju štampamo, karakteristika boja, nanosa boja, porasta tonskih vrednosti, preklapanja. 7. Od kojih faktora zavise kombinacija sive koje dobijamo iz tonskih vrednosti cijana, magente i žute?
Zavise od podloge na koju štampamo, karakteristika boja, nanosa boja, porasta tonskih vrednosti, prekla panja. 8. Šta najviše utiče na sivi balans kod svetlih tonova?
Najviše utiče neželjena apsorpcija usled propusnosti podloge na koju se štampa. 9. Šta najviše utiče na sivi balans kod tamnih tonova?
Jačina pigmenata i debljina nanosa boje. 10. Kako se vrši određivanje tačnog odnosa sivog balansa za određeni grački sistem?
Vrši se probnim otiskivanjem test formi za sivi balans i sa odgovarajućom obradom rezultata.
13
11. Koje su objektivne metode kontrole sivog balansa sačinjenog od tri procesne boje?
Denzitometrijska i kolorimitrijska kontrola. 12. Šta podrazumeva relativna optička gustina?
Podrazumeva razliku izmerene optičke gustine u odnosu na neku referentnu tačku (polje sivog balansa). 13. Šta se meri kod denzitometrijske kontrole sivog balansa?
Mere se vrednosti relativne optičke gustine sivog polja odštampanog od tri procesne boje kroz odgovarajuće ltere (crveni, plavi, zeleni). 14. Koji su najpoznatiji heksagoni za kontrolu sivog balansa?
Najpoznatiji heksagoni za kontrolu sivog balansa su oni GATF-a i System Brunner-a. 15. Šta je moguće koristiti za procenu promena sivog balansa?
Moguće je koristiti i odgovarajuće vizuelne alate heksagone boja. 16. Koji podaci su dati na heksagonu boja za merenje sivog balansa?
Centralna tačka unutar šestougla je mesto štampe sivog balansa. Kod ispitivanja određenog otiska razlike optičkih gustina merenih kroz ltere su prikazane odgovarajućom strelicom. smer odstupanja
+ΔDG
veličina odstupanja +ΔDR
+ΔDB
Vežba 9.
1. Odstupanje nijanse i sivilo su parametri za kakvu kontrolu?
Za kontrolu tri procesne boje CMY. 2. Čime je određen ton boje?
Bojom svetlosti koju ta boja treba da apsorbuje ili reektuje. 3. Na šta ukazuje sivilo?
Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji. 4. Šta se proverava pomoću parametara nečistoće tona boje i sivila?
Merenjem i izračunavanjem ovih vrednosti se može kontrolisati količina kontaminacije u štamparskoj boji.
14
5. Šta podrazumeva pojam kontaminacije boje?
Latinski contaminatio- uprljati Proizvodnja čistih štamparskih boja je izuzetno zahtevna i zato je potrebno prihvatiti određenu količinu kon taminacije u procesnim bojama. Kontaminacija nije sama po sebi negativna stvar dokle su njene vrednosti konzistentne. 6. Da li je odstupanje nijanse boje indikator greške?
Nije indikator greške već ukazuje na razlike odštampane boje u odnosu na idealnu boju iste gustine. 7. Od čega potiče odstupanje od nijanse boje?
Potiče od neizbalansirane reeksije pojedinih delova spektra, koji bi trebali biti reektovani u jednakim količinama i bazira se na razlici neželjenih gustina. 8. Koliko bi idealna procesna boja trebalo da apsorbuje vidljivog dela elektromagnetnog spektra?
Trebalo bi da apsorbuje 1/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra. 9. Koliko bi idealna procesna boja trebalo da reektuje vidljivog dela elektromagnetnog spektra?
Trebalo bi da reektuje 2/3 vidljivog dela elektromagetnog spektra. 10. Šta svaka od primarnih procesnih boja sadrži?
Sadrži i određeni deo druge dve primarne boje. Cijan sadrži velike količine magente i žute, magenta sadrži veće količine žute i manju količinu cijana, a žuta sadrži magentu i cijan. 11. Šta se dobija merenjem optičkih gustina primarnih boja kroz sva tri ltera?
Dobijaju se analitičke vrednosti optičke gustine za trobojne komplete štamparskih boja. 12. Kako se izračunava nečistoća tona boje?
Izračunava se formulom, kada se mere sve tri vrednosti gustine boja na istom mernom polju: D -D
NTB= DM - DL x 100(%); NTB- nečistoća tona boje; DL- vrednost niske optičke gustine; H L DH- vrednost visoke optičke gustine; D M- vrednost srednje optičke gustine 13. Kako se izračunava sivilo boje? D
S= DL x 100 (%); S- sivilo H
14. Na šta ukazuje sivilo?
Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji i pokazuje koliko štamparska boja izgleda ‚‚prljavo” u odnosu na zasićenu čistu boju. 15. Šta su potencijalni izvori zaprljanja boje?
Potencijalni izvori zaprljanja boje uključuju sistem za dotok boje i reverzibilni efekat zaprljanja boje koje 15 su odštampane na prethodnom štamparskom agregatu.
16. Koje merne metode su korisne za otkrivanje zaprljanja boje?
Spektrofotometrijska metoda- upoređivanje spektralnih krivih odštampanih boja. *redosled boja koje se štampaju če indikovati potencijalni izvor prljanja određenog tona Vežba 10.
1. Šta se podrazumeva pod pojmom preklapanje boja?
Podrazumeva se mogućnost preštampavanja jedne boje preko sveže odštampane druge boje, s ciljem otklanjanja nedostataka pojedinih elemenata na otisku. 2. Kojom jednačinom se može iskazati preklapanje boje?
Preucilovom jednačinom: P =
D(1+2)- D1 D2
x 100 (%)
P- preklapanje D(1+2)- optička gustina dve boje D1- optička gustina prve štampane boje D2- optička gustina druge štampane boje
3. Kad se preporučuje merenje vrednosti preklapanja boje tokom štampe?
Preporučuje se nakon svake promene ofsetne gume, boje, podloge, sredstva za vlaženje ili pritiska. 4. Kako se mere vrednosti gustina preklopljenih boja?
Mere se kroz lter koji odgovara poslednjoj odštampanoj boji. * Mere se denzitometrijski, korišćenjem komplementarnih ltera u odnosu na drugu štampanu boju. * 5. Čemu je jednaka vrednost gustine svih odštampanih boja?
zbog: reeksije podloge za štampu između prvog sloja boje i sloja koji se nanosi preko nje, netransparentnosti boja, interne reeksije i rasipanja svetlosti sa papira, ograničenosti mernog instrumenta - denzitometra. (a čemu su jednake ne znam) Nije jednaka zbiru gustine svake boje
6. Kako glasi Preucilova jednačina preklapanja za tri boje?
P=
D(1+2+3)- D(1+2) D3
x 100 (%);
D(1+2+3)- optička gustina 3 boje
7. Šta je Perl faktor?
Metoda A. Ritza se zasniva na pretpostavci da se razlike u preklapanju boja dešavaju ne zbog količine prenete boje, nego zbog neujednačenog rasporeda druge nanete boje. Ta nepravilnost se pojavljuje u obliku formiranih kapi, i ove vrednosti preklapanja se nazivaju Perl faktor. 1 - 10- (D P = 1 - 10-D
12
2
- D1)
x 100 (%) 16
8. Kako glasi Brunnerova jednačina preklapanja boja?
P=
1 - 10-D x 100 (%) 1 - 10-(D + D ) 12 1
2
9. Koja metoda proračuna daje najviše a koja najniže vrednosti preklapanja boja?
Najveće izračunate vrednosti daje Brunnerova metoda, a najniže Preucilova. 10. Zašto u praksi nisu vrednosti gustine svih odštampanih boja jednake zbiru gustine svake boje posebno?
Zbog: -reeksije podloge za štampu između prvog sloja boje i sloja boje koji se nanosi preko nje -netransparentnosti boja
-interne reeksije i rasipanja svetlosti sa papira -ograničenosti mernog instrumenta - denzitometra 11. Kako utiče debljina lma boje na preklapanje?
Ako je debljina lma prve nanete boje višestruko veća nego debljina lma sledeće boje u nizu, može doći do smanjenog preklapanja. U praksi bi sve procesne boje trebalo da imaju istu debljinu lma, ali za poboljšanje preklapanja debljina sloja bi trebalo da postepeno raste od prve prema poslednjoj štamparskoj jedinici, dok će viskozitet u skladu sa tim da opada prema poslednjoj boji. 12. Koje odnose je važno znati kod određivanja redosleda procesnih boja u štampi?
Odnose između viskoziteta boja, preklapanja i redosleda boja. 13. Kakav je uticaj viskoziteta procesnih boja pri preklapanju boja?
Prva odštampana boja treba da ima najveći viskozitet, druga nešto niži dok treća i četvrta još nižu vrednost. Ako bi prva naneta boja imala manju viskoznost od druge može doći do reverzibilnog efekta prenosa boje sa podloge na ofsetnu gumu od strane druge nanete boje. Ovaj efekat ima uticaj ne samo na tonsku vrednost boje i smanjivanja opsega boja, nego može stvoriti i probleme u štampi u formi neujednačeno odštampanih površina. 14. Koji je redosled boja pri četvorobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje FOGRA? KCMY
15. Koji redosled boja pri jednobojnom štampanju (vlažno na suvo) propisuje FOGRA? CMYK ili KCMY
16. Koji redosled boja pri dvobojnom štampanju (vlažno na vlažno) propisuje FOGRA? CMKY
17
Vežba 11.
1. Koje psihološke veličine karakterišu boje??
Ton, zasićenje, svetlina. 2. Šta predstavlja ton boje?
i određen je talasnom dužinom svetlosnog zraka koji u našem oku izaziva osećaj boje (boja koju naše oko opaža). Ton predstavlja dominantnu talasnu dužinu
3. Šta predstavlja zasićenje boje? Zasićenje je mera čistoće hromatske boje u odnosu na primese bel boje.
Tako boje koje ne sadrže primese bele su zasićene boje. Maksimalno zasićenje imaju osnovne spektralne boje, dok su sekundarne boje, nastale mešanjem primarnih, uvek manje zasićene od primarnih. 4. Šta predstavlja svetlina boje?
Svetlina je karakteristika koja opisuje sličnost boje sa nizom hromatičnih boja od crne, preko sivih do bele. (odeđuje stepen crne boje u nekoj boji) 5. Kako se boja predstavlja u trodimenzionalnom prostoru?
Prikazuje se tačkom, određenom sa tri koordinate. Ton boje određen je amplitudom, odnosno uglom između polarne ose i prečnika do tačke na obimu kruga. Zasićenje je prikazano određenom dužinom na tom prečniku, a svetlina udaljenošću vertikalne projekcije tačke B na vertikalnoj osi od tačke 0 koja predstavlja crnu boju. 6. Koje telo je odgovorno za internacionalne preporuke za fotometriju i kolorimetriju?
CIE ili Međunarodna komisija za osvetljenje. 7. Šta koriste CIE sistemi boja da odrede boju u prostoru boja?
Koriste tri koordinate. CIE prostor boja uključuje CIE XYZ, CIE L*a*b*, CIE L*c*h° 8. Šta je potrebno da bi se boja videla?
Potrebna su tri elementa: svetlosni izvor, objekat posmatranja i posmatrač. 9. Šta je i kako se dobija spektralna kriva?
Instrument opaža reektovanu svtlost određene talasne dužine kao numeričke vrednosti. Te vrednosti su zabeležene kao tačke preseka vidljivog spektra i zovu se spektralni podaci. Ti podaci su predstavljeni kao spektralna kriva. *Spektralna kriva je kriva koja predstavlja spektralne podatke. Spektralni podaci su vrednosti zabeležene kao tačke preseka vidljivog spektra. Krive su kao otisci prstiju. Dobijena kriva reektovane svetlosti izme rene boje se može matematički pretvoriti u koordinate odgovarajućeg prostora boja.* 18
10. U kom području talasnih dužina je vidljivi deo spektra?
Između 380 i 780nm. 11. Šta znači pojam standardni posmatrač?
Standardni posmatrač je osnova prosečne ljudske reakcije na talasnu dužinu svetlosti. Standardni posmatrač predstavlja kako jedna prosečna osoba vidi boju iz vidljivog spektra. Čim se ove vrednosti izračunaju, podaci se konvertuju u tristimulusne vrednosti XYZ. Te vrednosti predstavljaju boju numerički. 12. Šta je i šta predstavlja trouglasti dijagram CIE XYZ?
To je standardni način prikazivanja boja i projektovan je u ravni. 13. Šta je i šta predstavlja CIE Lab sistem?
Lab se odnosi na 3 vrednosti koje ovaj sistem koristi da bi opisao boju (L-osvetljenje,nivo svetline; aobojenost zelene u odnosu na crveno; b-obojenost plave u odnosu na žuto). Ovaj model ne zavisi ni od svetlosti ni od obojenog pigmenta. 14. Šta je i šta predstavlja CIELCH?
To je predstavljanje boje tamo gde su relacije veoma jednostavne kao kod ranih sistema koji su bazirani na zičkim primerima. 15. Na čemu se zasnivaju i čime su uslovljena kolorimetrijska merenja?
Zasnivaju se na poređenju uzorka boje sa bojom stvorenom aditivnom ili supstraktivnom sintezom u kol rimetru. Uslovljena su spektralnim sastavom svetla kojim se osvetljava uzorak, korisnikom i spektralnim karakteristikama ltera koji se koriste za dobijanje osnovnih boja (R-X, G-Y, B-Z). 16. Zašto se kod kolorimetrijskog merenja koristi crna podloga?
Zbog isključivanja neželjenih faktora kao što je promena rezultata merenja zbog štampe na drugoj strani tabaka ili tabaka koji se nalaze ispod tabaka za merenje. Vežba 12.
1. Koji instrument se koristi za određivanje stepena razlike boja kod upoređivanja dogovorenih ili standardi zovanih boja u odnosu na reprodukovanu boju?
Kolorimetar. 2. Za šta se koristi CIE Lab sistem boja?
Koristi se da se porede boje 2 objekta.
19
3. Koja oznaka se koristi za razliku boja i šta je njihova uloga?
Delta E (ΔE), izračunava se kao srednja vrednost razlika između L,a i b vrednosti standarda koji se želi postići i vrednosti izmerene na određenom odštampanom mernom polju. Ukupna varijacija ΔE vrednosti je korisna pri ocenjivanju održavanja varijabilnih faktora kod štampe. 4. Kako glasi obrazac za izračunavanje razlike između dve boje?
CIE LAB razlika boja između bilo koje dve boje unutar CIE Lab prostora boja je razdaljina između dve lokacije tih boja. Ova razlika je najčešće predstavljena jediničnom vrednošću ΔE* koja je poznata kao apso lutna razlika boja ΔE* = ΔL*2 + Δa*2 + Δb*2 5. Kako se vrši predstavljanje razlike boja u CIE L*a*b* sistemu boja?
Jediničnom vrednošću ΔE* ΔL*= L*B - L*A razlika između svetlo/tamno +svetlije, -tamnije Δa*= a*B - a*A razlika po crveno/zelenoj osi +crvenije, -zelenije Δb*= b*B - b*A razlika po žuto/plavoj osi +žuće, -plavlje totalna razlika boja: ΔE* = ΔL*2 + Δa*2 + Δb*2 6. U obliku čega je izražena razlika boja i čemu ona odgovara?
ΔE je izražena u obliku broja i odgovara ukupnoj vizuelnoj razlici između dve boje. 7. Koje vrednosti razlike boja nazivamo krupna razlika?
ΔE između 3.5 i 5 8. Koje vrednosti razlike boja nazivamo mala razlika?
Veoma mala razlika ΔE između 1 i 2, može je primetiti samo iskusno oko. 9. Šta se sve može pratiti preko razlike boja?
Uz pomoć ΔE vrednosti razlika boja se može pratiti ujednačenost obojavanja procesnih boja na istom taba ku, između različitih tabaka unutar tiraža i odstupanja izmešane boje u odnosu na neku zadatu boju kao što su Pantone boje. 10. Šta se najčešće koristi kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate parametre simulacije štampe?
Pravilno urađeni probni otisak predstavlja vizuelno potvrđivanje pripreme, može da se koristi kao referentni otisak za štampu ili kao ugovoreni dokument. Kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate parametre simulacije štampe najčešće se koristi UGRA/ FOGRA Media kontrolna merna traka
11. Koja kontrolna merna traka se najčešće koristi kod kontrole probnih otisaka u odnosu na zadate parametre simulacije štampe? UGRA/FOGRA Media kontrolna merna traka.
20
12. Od čega se sastoji upotrebljavana kontrolna merna traka UGRA/FOGRA?
Sastoji se od 3 reda i postoji nekoliko varijanti sa poljima od 6mm x 6mm do 8.5mm do 12mm u zavisnosti od potreba i načina merenja. (treba da se doda još ako je ovo uopšte dobar odg) 13. Od čega se sastoje kolone od 1 do 15 UGRA/FOGRA kontrolne merne trake?
Dva gornja reda u kolonama od 1 do 15 se sastoje od 100%, 70%, 40%, 20%,, 10% tonskih vrednosti cijana, magente i žute kao primarnih boja, kao i sekundarnih plave, crvene i zelene. 14. Kojeg standarda su primenjene preporuke na kontrolnoj mernoj traci? ISO standarda (ISO 12647 - 7:2007)
15. Čemu trebaju odgovarati tonske vrednosti obojenih polja?
Moraju odgovarati ciljnim vrednostima određenog standarda serija ISO 12647 u zavisnosti od tehnike štampe i vrste podloge. 16. Koliko je maksimalno odstupanje delta E za podlogu (supstrat)?
ΔE ˂ 3
21
