1. Štaj Štajedenz edenzitom itometar etar,ašt ,aštajed ajedenzit enzitomet ometrija? rija? Denzitometar je aparat za merenje zacrnjenja lma, a denzitometrija je deo senzitometrije koji se bavi Denzitometar određivanjem optičke gustine, tj. zacrnjenja zacrnjenja materijala kao što su lmovi , otoosetljivi papir i štamparski otisci. 2. Štaj Štajepoz epozitiv itiv,ašt ,aštaneg anegativ ativlm? lm? Pozitiv lm je onaj lm na kome kome su štampajući delovi delovi tamni, a negativ onaj onaj na kome su štampajući Pozitiv delovi transparentni ili prozirni. 3. Kak Kakosed osedeniš enišetra etranspa nsparen rentnos tnost? t? Transprentnost Transp rentnost se deniše kao k ao odnos između intenziteta propuštenog svetla It i intenziteta upadnog svetla I0. 4. Štasutra Štasutransmi nsmision sioniden idenzito zitometr metri? i? To aparati za merenje zacrnjenja lma na osnovu propuštene svetlosti. 5. Kojisuosno Kojisuosnovnielementitran vnielementitransmisionogdenzit smisionogdenzitometra? ometra? Elementi transmisionog denzitometra su stabilni izvor svetlosti, merni otvor gde se stavlja lm koji se Elementi ispituje, otoćelija koja prima propuštenu svetlost kroz deo lma koji se meri. 6. Šta Štaje jeza zacrn crnjen jenje jelm lma? a? Zacrnjenje lma je unkcija propuštene svetlosti kroz lm. Zacrnjenje Gde je D zacrnjenje, a T transparencija. 7.Štajebitnouraditipremerenjazacrnjenjalma? Denzitometar se mora podesiti na početnu mernu poziciju na svetlosnom izvoru, tj. anulirati. Denzitometar 8. Gd Gdes esem emer eriD iDmin? Dmin se meri na transparentnim delovima koji ne smeju biti zamućeni. D 9. Gd Gdes esem emer eriD iDmax? Dmax se meri na osvetljenim, zacrnjenim površinama lma koje su dobijene odgovarajućom ekspozicijom D i hemijskom obradom. 10.ŠtapokazujuizmerenevrednostiDminiDmax? Ove vrednosti pokazuju da li je osvetljeni lm pogodan za dalju gračku obradu. Vrednosti Vrednosti moraju biti u Ove dozvoljenim granicama u zavisnosti od vrste štampe. 11.Odčegasesastojir 11. Odčegasesastojirasterskaslika? asterskaslika? Sastoji se od niza tačaka (ormiranog od elementarnog srebra) i transparentne oblasti. 12.Štajerastertonskavrednost-RTV? To je procenat zauzetosti određene površine rasterskom tačkom. 13.Štasemerinatransp 13. Štasemerinatransparentnimr arentnimrasterskimlmo asterskimlmovima? vima? Meri se integralna optička gustina (denzitometrom). Meri 14.Štameritransparentnidenzitometar? On meri integralno zacrnjenje. On 15.Kakoseinteg 15. Kakoseintegralnozacrnjenjep ralnozacrnjenjepreračunavauras reračunavaurastertonskuvredn tertonskuvrednost? ost? Preračunava va se preko Murray/Davis ormule Preračuna
16.Štasepotvrđujemerenjemrasterton 16.Štasepotvrđujemeren jemrastertonskevrednosti skevrednosti?? Ovim merenjem potvrđujemo da li je lm korektno osvetljen i razvijen u rasterskim površinam. Da li je Ovim željeni procenat rastera rastera od 50% posle osvetljivanja na osvetljivaču lm i hemijskoj obradi lma zaista 50%. 17.Kadasemeriprocenat 17. Kadasemeriprocenatrastera,uređaj rastera,uređajseanuliranakomdelulma? seanuliranakomdelulma? Anulira se na polju punog tona. Anulira
18.Kolikijeprečnikm 18. Kolikijeprečnikmernogotvor ernogotvoradenzitometrapri adenzitometraprimerenjuRTV? merenjuRTV? Oko 2,5 – 3 mm. U našem slučaju 2 mm. 19.Kakosedobijakrivarep 19. Kakosedobijakrivareprodukcije? rodukcije? Tako o što na grak unesemo vrednosti koje smo dobili prilikom merenja i spojimo ih sa tačnim Tak vrednostima. 20.Štaprikazujekrivarepr 20. Štaprikazujekrivareprodukcije? odukcije? Ona prikazuje odstupanje vrednosti osvetljenog lma u odnosu na tražene vrednosti. Koristi se za kalibraciju osvetljivača (sotversku). 21.Kakvajeulogalmauizradištam 21. Kakvajeulogalmauizradištamparskeorm parskeorme? e? On na sebi nosi elemnte slike i teksta. 22.Kadasupozitivilinegativlm 22. Kadasupozitivilinegativlmčitljivisastraneemulzije? čitljivisastraneemulzije? Ako je postupak štampe direktan (negativ lm za fekso kliše, pozitiv lm za kopiranje na sito štamparsku Ako ormu). 23.Kakavjepotrebanlm 23. Kakavjepotrebanlmzakopiranj zakopiranjenasitoštamparsk enasitoštamparskuormu? uormu? Pozitiv lm. 24.Kakavjeradnitokodor 24. Kakavjeradnitokodoriginaladoštampekoddir iginaladoštampekoddirektnogštampar ektnogštamparskogproc skogprocesa? esa? Sa originala na negativ lm, kopirni sloj čitak, sa negativa na ormu za visoku štampu nečitku, sa orme Sa na materijal, štampani otisak. 25.Prikažiradnitok 25. Prikažiradnitokodoriginaladoštampek odoriginaladoštampekodindirektnogštam odindirektnogštamparskogpr parskogprocesa? ocesa? Original, pozitiv ili negativ nečitki, oset ploča, oset guma, štampani otisak. Original, 26.Kodkogpos 26. Kodkogpostupkaštampesunegat tupkaštampesunegativilipozitivlmčitljivisastr ivilipozitivlmčitljivisastraneemulzije? aneemulzije? Kod direktnog postupka štampe. Kod 27.Kodkogpos 27. Kodkogpostupkaštampesupozit tupkaštampesupozitivilinegativlmnečitkisastr ivilinegativlmnečitkisastraneemulzije? aneemulzije? Kod indirektnog postupka štampe. Kod 28.Kojaunkcij 28. Kojaunkcijasebiranadisplejupripočet asebiranadisplejupripočetkupodešavanjadenzit kupodešavanjadenzitometrazameren ometrazamerenjeoptičke jeoptičke gustinenegativlma? Funkcija NEG DOT. 29.Nakakvomlmusepotp 29. Nakakvomlmusepotpunoanuliramerniins unoanuliramerniinstrument? trument? Na potpuno transparentnom lmu. 30.Ukojemoblikusem 30. Ukojemoblikusemogupredstavitiizm ogupredstavitiizmerenevrednostinaneg erenevrednostinanegativlmu? ativlmu? U obliku krive. 31.Štajemekatačka? Proizvod osvetljavanja raster tonske vrednosti na Rapid Access lmovima. 32.Kojilmovisudanasuprimeni? Rapid Access i Hard Dot lmovi. 33.Štamožeeliminis 33. Štamožeeliminisatinejasnopodručjeipr atinejasnopodručjeiproizvestitvrdutačku? oizvestitvrdutačku? Kontakt ekspozicija na drugi lm ili kopirni sloj štamparske orme. 34.Daliseoreolokom 34. Daliseoreolokomeketačkemo eketačkemožekopira žekopiratinaploču? tinaploču? Ne, pa će se tačka pri kopiranju na oset ploču smanjiti za vrednost oreola oko tačke. 35.Štamožeoduzetik 35. Štamožeoduzetikorektnuvrednos orektnuvrednostodmereneraster todmerenerastersketačke? sketačke? Vipdens 150 zato što ima ugrađenu unkciju ’meka tačka’. 36.Nakakvomlmusepodesipoč 36. Nakakvomlmusepodesipočetnamernapozicij etnamernapozicijainstrumenta? ainstrumenta? Na potpuno transparentnom lmu. 37.Štajekalibracionitest? To je lm na kome se mere vrednosti u procentima na zadatim poljima. 38.Načemujezasnovan 38. Načemujezasnovanomerenjemek omerenjemeketačke? etačke? Na iskustvu. 39.Sačimeseporedeizmerenirezult 39. Sačimeseporedeizmerenirezultatimeketačk atimeketačke? e? Sa izmerenim rezultatima tvrde tačke. 40.Nakojinačinsemo 40. Nakojinačinsemoženajizražen ženajizraženijepredstavitiodtupan ijepredstavitiodtupanjetvrdeodmeketačk jetvrdeodmeketačke? e? Preko dijagrama reprodukcione krive.
1. Kakavjeodn Kakavjeodnosizm osizmeđur eđurefekt efektovane ovanesvet svetlosti lostiiopt ioptičke ičkegust gustinena inenanosa nosaboja? boja? U odnosu na gustinu nanosa boja menja se i svetlost koja se odbije (refektuje). 2. Šta Štaje jere refek feksija sijai ikak kakos osed eden eniše iše?? Refeksija je odbijanje svetlosti od neku podlogu (u našem slučaju nanos boje), a deniše se kao odnos između intenziteta refektovanog svetla i intenziteta svetla koje pada na površinu. 3. Šta Štapr preds edsta tavlja vljagu gusti stina naD? D? Optičku gustinu. 4. Če Čega gaje jeun unkc kcija ijagu gusti stina naD? D? Funkcija refeksije (količnika intenziteta refektovanog i upadnog zračenja). D
=
log
1 R
5. Akologaritamskavrednostgustinebojaraste,štasedogađasavrednost Akologaritamskavrednostgustinebojaraste,štasedogađasavrednostisvetlosti? isvetlosti? Procenat refektovane svetlosti opada. 6. Kojakoličinasvetlajerefekt Kojakoličinasvetlajerefektovanakadajevrednostoptičkegu ovanakadajevrednostoptičkegustinenanosabojaD=0.00? stinenanosabojaD=0.00? 100% 7. Odč Odčegaza egazavisia visiapsorp psorpcijab cijaboja? oja? Zavisi od tona boje, debljine nanosa i od vrste i koncentracije pigmenata štamparske boje. 8. Kako Kakomožem možemoobjek oobjektivno tivnoizmer izmeritig itigustin ustinuboje ubojepri prištamp štampanju? anju? Pomoću denzitometra. denzitometra. Koristi se za kontrolu kvaliteta u štampi. 9. Štai Štaikako kakobelež beležiref irefeksion eksioniden idenzitom zitometar? etar? On beleži promene gustine i poredi ih sa poznatim kalibrisanim standardnim vrednostima koji označavaju specične nivoe optičke gustine. 10.Štapodrazumevaautomatskodovođenjeupočetnumernupozicijukodur 10.Štapodrazumevaautomatskodovođenjeupoč etnumernupozicijukoduređajaVIPDEN eđajaVIPDENS2000? S2000? To podrazumeva da bela podloga ima manju gustinu nanosa žute boje od 0.14. 11.Štajeporastrastersketačke? To je razlika između vidljive tačke merene na n a lmu transmisionim denzitometrom i vidljive tačke merene na štampanoj podlozi (probnom otisku) merene refeksionim denzitometrom. 12.Uunkcijičegajeporastrastersketačke? U unkciji gustine i poređenja punog tona rasterskog polja. 13.Kojomunkcijomsemožepredstavitiporastrastersketačke? Može se predstaviti pomoću: Murray/Davies ( Drtv Dp )
Porast tačke
=
1 − 10
−
1 − 10
−
−
( Dt − Dp )
Yule/Nielsenova −
Porast tačke
=
( Drtv − Dp ) n
1 − 10 −
1 − 10
( Dt − Dp ) n
14.Kojeporastemožedaimarasterskatačka? Mehanički i optički porast. 15.Štajemehaničkiporastrastersketačke? To je zički porast rasterske tačke koji dolazi usled mehaničkih promena na lmu, štamparskoj ormi... 16.Štajeoptičkiporastrastersketačke? Kako tačku primećuje judsko oko usled refeksije svetlosti sa podloge. 17.Čimesemerimehaničkiporastrastersketačke? Mikroskopom. 18.Učetvorobojnomštamparskomprocesuprekomerniporasttačkeumagen 18.Učetvorobojnomštamparskomprocesuprek omerniporasttačkeumagentiprouzrokovać tiprouzrokovaćedaboja edaboja mesabudekakva? Da boja bude crvenija. 19.Prekomerniporasttačkeunajsvetlijimtonovimakakvimčinipastele? Skoro nemoguće za reprodukciju. 20.Gdesuvećedozvoljenevrednostiodstupanjaporastarastersketačke,zapremaznipapiribezdrvniako sekoristipozitivilinegativ? Veće su na negativ oslojenoj oset ploči.
1. Kakosede Kakosedeniše nišeštam štamparsk parskiko ikontr ntrast? ast? To je relativan odnos razlike gustine polja punog tona i polja sa pokrivenošću rasterom 80%, u odnosu na polje punog tona. K =
Dt − Drtv Dt
×
100
2. Zaštajev Zaštajevezan ezanštam štamparsk parskiko ikontr ntrast? ast? Vezan je za vizuelne promene u kontrastu između površina punog tona i rastera. 3. Štaz Štazahte ahtevaju vajuvisok visokevred evrednost nostiko ikontr ntrasta? asta? Zahtevaju velik nanos boje i jaku oštrinu štampe. 4. Kadasepostiženajvećavredn Kadasepostiženajvećavrednostgustinek ostgustinekontrasta? ontrasta? Kada puni tonovi imaju visoku optičku gustinu nanosa boje, a rasterska polja optimalnu vrednost razlike tonova. 5. Zašt Zaštosek osekoris oristišt tištampa amparskik rskikont ontrast rast?? Da bi se odredio optimalni nanos boje u štampi. 6. Kojuvrednost Kojuvrednostštamparskog štamparskogkontr kontrastapredstavljarep astapredstavljareprodukcijak rodukcijakoja’ oja’’’skačesapapira skačesapapira’’’? To je visoka vrednost štamparskog kontrasta. 7. Kakavštamparskik Kakavštamparskikontrastodg ontrastodgovaravisok ovaravisokojgustininanosabo ojgustininanosaboje? je? Tada je kontrast nula, ili se smanjuje. 8. Štasekoristikao Štasekoristikaovodičzaodređivanjebalansaboj vodičzaodređivanjebalansaboja/sredstvozavlaženje? a/sredstvozavlaženje? Kontrast. Njegove vrednosti. 9. Kakosekoduređaj KakosekoduređajaVIPDENS200 aVIPDENS2000izvodiodređivanještamp 0izvodiodređivanještamparskogko arskogkontrasta? ntrasta? Kada je način rada podešen na pokrivenost polja . 10.Ukojemraspo 10. Ukojemrasponusučetiritipičnevredno nusučetiritipičnevrednostištamparsk stištamparskogkontr ogkontrastazatrinajčešć astazatrinajčešćetehnike? etehnike? Ofset tehnika
TABAČNA ROTO-časopis ROTO-novina
CRNA
CIJAN
MAGENTA
ŽUTA
43 38 16
38 45 13
38 35 12
33 30 15
11.Štajesivibalans? Sivi balans je odnos tri procesne boje (CMY) koje štampane jedna preko druge treba da daju utisak sive boje. 12.Dalijemogućedostićineutr 12. Dalijemogućedostićineutralanrezultatsivog alanrezultatsivogbalansa? balansa? Moguće je dostići neutralan rezultat ukoliko je odnos CMY ispravan. 13.Štadovodidoprom 13. Štadovodidopromenauodštampanomsiv enauodštampanomsivombalansu? ombalansu? Promena obojenja ili porast rasterske tačke bilo koje boje. 14.Kakosuizrađenak 14. Kakosuizrađenakontrolnapo ontrolnapoljazamerenjesivog ljazamerenjesivogbalansa? balansa? Tako što se štampaju boje CMY u određenim RTV RT V na isto polje 15.Naštaukazujemerenjesiv 15. Naštaukazujemerenjesivogbalansa? ogbalansa? Na dominantnu boju u polju sivog balansa. 16.Kakoseštampajupo 16. Kakoseštampajupoljazasivibalans? ljazasivibalans? Štampaju se CMY u određenim RTV na isto i sto polje. 17.Kolikosepolj 17. KolikosepoljakodGRIDFTNmernetr akodGRIDFTNmernetrakekoristi akekoristizasivibalans? zasivibalans? 2 rasterska polja, 40% i 80% rastersko polje. 18.Štasevizuelnomkon 18. Štasevizuelnomkontrolommo trolommožeprimetitipomoćupo žeprimetitipomoćupoljazasivibalans? ljazasivibalans? Može se primetiti i najmanja najmanja promena promena koja je nastupila zbog promene promene tonske vrednosti u štampi. 19.Štaseuzpomoćuređaja 19. ŠtaseuzpomoćuređajaVIPDENS2000mož VIPDENS2000možeodreditiupoljusivogbalan eodreditiupoljusivogbalansa? sa? Dominantna boja na polju sivog balansa. 20.Ukomnačinuradasemer 20. Ukomnačinuradasemeridominantnabojaupolj idominantnabojaupoljusivogbalansa? usivogbalansa? Balans.
1. Odstupan Odstupanjeni jenijans janseisi eisivilo vilosuparamet suparametriza rizakakv kakvukon ukontrolu trolu?? Za kontrolu tri procesne boje CMY. 2. Čim Čimej ejeod eodređ ređen enton tonbo boje? je? Bojom svetla koja ta boja treba da apsorbuje ili refektuje. 3. Dali Dalijeod jeodstupa stupanjen njenijan ijansein seindika dikatorg torgrešk reške? e? Nije indikator greške već ukazuje na razlike odštampane boje u odnosu na idealnu boju iste gustine. 4. Od Odče čega gapotiče potičeod odstu stupa panje njeni nijan janse? se? Potiče od neizbalansirane refeksije pojedinih delova spektra, koji bi trebali biti refektovani u jednakim količinama i bazira se na razlici neželjenih gustina. 5. Nak Nakojin ojinačin ačinsedo sedobija bijastep stepenne ennečisto čistoćebo ćeboje? je? Merenjem. Idealna procesna boja bi trebalo da apsorbuje 1/3 vidljivog dela spektra i da refektuje 2/3. 6. Na Naš šta tau uka kazu zuje jes siv ivililo? o? Sivilo ukazuje na sivu komponentu u boji. 7. Kad Kadab aboja ojapo posta staje jesiv siva? a? Kada refektuje manje svetlosti od papira na koji se nanosi. 8. Našt Naštauka aukazujum zujumanje anjevred vrednosti nostisivil sivilaboj aboje? e? Na veću čistoću boje. 9. Kako Kakoseiz seizračun računava avaneči nečistoća stoćatona tonaboje boje?? Preko ormule D − D L Nečistoćatonaboje(%)= M ×100 D − D H L DM- vrednost srednje gustine DL- vrednost slabe gustine DH- vrednost visoke gustine 10. Kak Kakosei oseizračun zračunava avasivi sivilo? lo? Preko ormule D Sivilo(%)= L ×100 D H 11. Štaj Štajepr eprekla eklapanj panje? e? To je mogućnost preštampavanja jedne boje preko sveže odštampane druge boje, s ciljem otklanjanja nedostataka pojedinih elemenata na slici. 12. Kojomjednačino Kojomjednačinomsemožeiskazatiprekl msemožeiskazatipreklapanjeboje? apanjeboje? Preucilovom Preucilov om jednačinom − D D 1 Preklapanje(%)= (1 2) × 100 −
D2
13. Kakosemerevrednostigustinapreklop Kakosemerevrednostigustinapreklopljenihboja? ljenihboja? Mere se kroz lter koji odgovara poslednjoj odštampanoj boji. 14. Čemujejednakavred Čemujejednakavrednostgustinesvihodštam nostgustinesvihodštampanihboja? panihboja? Nije jednaka zbiru gustine svake boje zbog: - refeksije podloge za štampu između prvog sloja boje i sloja koji nanosi preko nje - netransparentnosti boja - interne refeksije i rasipanja svetlosti sa papira - ograničenosti mernog instrumenta - denzitometra 15. Štauključujefaktoruticaja Štauključujefaktoruticajapreklapanj preklapanja? a? Uključuje debljinu lma boje, viskozitet, redosled štampe boje i mehaničko podešavanje na štamparskoj mašini. 16. Čimeserezultu serezultuječi ječistop stoprekla reklapan panje? je? Rezultuje promenu tona crvene, zelene i plave 17. Kojijeredosledboja Kojijeredosledbojapričetvorobojno pričetvorobojnomštampanju(vlažn mštampanju(vlažnonavlažno)prop onavlažno)propisujeFOGRA? isujeFOGRA? CMYK ili KCMY 18. Kojiredosledboja Kojiredosledbojapridvobojnomšta pridvobojnomštampanju(vlažnon mpanju(vlažnonavlažno)propisu avlažno)propisujeFOGRA? jeFOGRA? CMKY 19. Kojiredosledboja Kojiredosledbojaprijednobojnom prijednobojnomštampanju(vlažn štampanju(vlažnonasuvo)propi onasuvo)propisujeFOGRA? sujeFOGRA? CMYK ili KCMY 20. Štaj ŠtajePERL ePERLfakt faktor? or? Ricova ormula
1. Kojepsi Kojepsiholo hološke škevelič veličinek inekarak arakteri terišubo šuboje? je? Ton, zasićenje, svetlina. 2. Štapredstavljat Štapredstavljaton,štazasićenje on,štazasićenje,aštasvetlinaboje? ,aštasvetlinaboje? Ton predstavlja dominantnu talasnu dužinu, zasićenje je mera hromatske boje u odnosu na primese bel boje; svetlina je karakteristika koja opisuje sličnost boje sa nizom hromatičnih boja od crne; preko sivih do bele (odeđuje stepen crne boje u nekoj boji) 3. Kojetelojeodgo Kojetelojeodgovornozaint vornozainternacionalneprepo ernacionalnepreporukezaotom rukezaotometrijuikolorimet etrijuikolorimetriju? riju? CIE ili Međunarodna komisija za osvetljenje. 4. ŠtaCIEkolorsist ŠtaCIEkolorsistemikorist emikoristedaodredebojuukolorpros edaodredebojuukolorprostoru? toru? Koriste tri koordinate. 5. Štaj Štajeikak eikakosed osedobij obijaspe aspektra ktralnak lnakriva? riva? Instrument opaža refektovanu svtlost određene talasne dužine kao numeričke vrednosti. Te Te vrednosti su zabeležene kao tačke preseka vidljivog spektra i zovu se spektralni podaci. Ti podaci su predstavljeni kao spektralna kriva. 6. Štaj Štajeišt eištapre apredsta dstavljat vljatroug rouglasti lastidijag dijagram ramCIEXYZ CIEXYZ?? To je standardni način prikazivanja boja i projektovan je u ravni. 7. Štaj Štajeišt eištapre apredsta dstavljaCI vljaCIELab ELabmodel model?? Lab se odnosi na 3 vrednosti koje ovaj sistem koristi da bi opisao boju (L-osvetljenje (L-osvetljenje,nivo ,nivo svetline; aobojenost zelene u odnosu na crveno; b-obojenost plave u odnosu na žuto). Ovaj model ne zavisi ni od svetlosti ni od obojenog pigmenta. 8. Štaj Štajeišt eištapre apredsta dstavljaCI vljaCIEL ELCH? CH? To je predstavljanje boje tamo gde su relacije veoma jednostavne kao kod ranih sistema koji su bazirani na zičkim primerima. 9. Načemusezasnivajuičimesuuslo Načemusezasnivajuičimesuuslovljenakolorimetr vljenakolorimetrijskamerenja? ijskamerenja? Zasnivaju se na poređenju uzorka boje sa bojom stvorenom aditivnom ili supstraktivnom sintezom u kolrimetru. Uslovljena su spektralnim sastavom svetla kojim se osvetljava uzorak, korisnikom i spektralnim karakteristikama ltera koji se koriste za dobijanje osnovnih boja (R-X, G-Y, G-Y, B-Z). 10.Kojiuređajsemo 10. Kojiuređajsemožekoristit žekoristitiikaokolorimetar? iikaokolorimetar? Vipdens 2000 11.ZaštasekoristiCIE 11. ZaštasekoristiCIELabsistem? Labsistem? Koristi se da se porede boje 2 objekta. 12.Kakosepredstavljakolorrazlika? DL*, Da*, Db*, 13.Štajeapsolutnak 13. Štajeapsolutnakolorrazlika? olorrazlika? To je jedinična vrednost koja predstavlja totalnu razliku ili rastojanje na CIELab dijagramu *
∆ E =
*2
∆ L
+ ∆a
*2
+ ∆b
*2
14.Kakosemožepredstavititot 14.Kakosemož epredstavititotalnakolorrazlik alnakolorrazlika? a? Predsatvlja se jednačinom *
∆ E =
*2
∆ L
+ ∆a
*2
+ ∆b
*2
15.Kakojeizraženatotalnakolo 15.Kakojeizraž enatotalnakolorrazlikaičemuodgov rrazlikaičemuodgovara? ara? Izražena je u obliku broja i odgovara ukupnoj vizuelnoj razlici između 2 boje. 16.Kakvajeukupnavizuelnarazlik 16. Kakvajeukupnavizuelnarazlikaizmeđudvebojeakoje(Epr aizmeđudvebojeakoje(Epreko5)? eko5)? Masivna razlika. 17.KolikojeEusv 17. KolikojeEusvatrisistemaboja? atrisistemaboja? Jednako. 18.Ukommodunamern 18. UkommodunamernimuređajusemeriK imuređajusemeriKOLOR OLORIMETRIJA? IMETRIJA? Kolorimetrija. 19.Kolikor 19. Kolikoreerentnih eerentnihbojasemožememor bojasemožememorisatinamernomur isatinamernomuređaju? eđaju? Devet. 20.Štasesveočitavanadisp 20. Štasesveočitavanadisplejumernoguređaja? lejumernoguređaja? ???
