Letačke priče Suada Hamzića: Kako smo preleteli američku 6. flotu
Suad Hamzić Hamzić rođen je 16.07.1!". 16.07.1!". #odine u Saraje$u% Saraje$u% za$r&io je ču$enu #imnaziju #imnaziju u 'ostaru a zatim je u jesen 16(. primljen u )azdu*oplo$nu $ojnu akademiju. +r$o posta$ljenje nakon akademije ,ilo mu je u ("-. iae. Leteo je anderd/ete% Sej,ro$e i s$e $erzije a$iona 'i-1 koje je 234 imala u naoru/anju. 5a$r&io je Komandno &ta,nu akadademiju ) i +) i 177. #odine poslat je u )eliku 8ritaniju #de je #odinu dana kasnije za$r&io 49 Staff olle#e. ; septem,ru 1<0. #odine upućen je u Sjedinjene 4meričke =r/a$e radi e$alua>ije a$iona 9"% tačnije $erzije 9"9 i 9"?% kao i prototipa iz$iđačke $erzije @ 9"?. d septem,ra 1<6. do do septem,ra 10. #odine $r&io je du/nost $ojno# izaslanika oru/ani* sna#a S92 u urskoj. ; penziju je sa činom puko$nika oti&ao 1(. #odine.
Susret sa 6. flotom američke mornarice Bio je 20. august august 1970. 1970. topao letnji letnji dan, sa nešto obla čnosti nosti nad Istrom Istrom i severn severnim im Jadranom ali vrlo jakom sumaglicom. Vidljivost je teško prelazila 2 do 3 kilometra a tzv. kosa vidljivost, iz vazduha vazduha,, bila je još losija. losija. Čusmo poznat poznatii frustrir frustriraju ajuči zvuk telefon telefonaa linije komand komandova ovanja nja i uzvik “Vihor “Vihor!” !” – signal za poleta poletanje nje.. Fjaka i ja potr časmo asmo ka avioni avionima, ma, MiG-ov MiG-ovima ima 21R (L-14i (L-14i). ). On usko či u onaj bliži bliži hangaru hangaru u čijoj smo smo hladovini hladovini sedeli sedeli u pripravnost pripravnostii a ja u sledeći. Pokrenusm Pokrenusmoo motore. motore. Javih Javih spremnost spremnost i izrulava izrulavanje nje pri čemu Fjaka Fjaka izrula izrula prvi da, pošto skre skre ćemo udesno, udesno, moj moj avion ne bi bi duvao izduvne izduvne gasove gasove u njegov pri pri energičnom izrulavan izrulavanju. ju. Izađosmo na pistu pistu na kojoj ja uzeh mesto mesto pratioca pratioca jer ko je vođa a ko pratioc u našem paru to nije imalo baš nikakvog zna čaja. Ja sam održavao vezu samo samo zato zato što što je u planu planu prip pripra ravn vnos ostiti pisal pisaloo Hamz Hamzii ć – Lela Lelass a ne obrn obrnut uto. o. Polet Poletes esmo mo i čim se prijavismo prijavismo na na kanal navo navođenja OZN (oficir (oficiraa za navo navo đenje) sa radars radarske ke stanice stanice Monte Monte Kope Kope locirane locirane na najjužnijem rtu Istre on nas odmah usmeri ka zapadu u pravcu Briona. Obavesti nas da je cilj na vrlo maloj maloj visini, visini, da je spor, da ga povrem povremeno eno gubi sa ekrana. ekrana. Moguće da je heliko helikopte pterr ali na desetak desetak – dvanaest kilometara severozapadno od Briona. Preblizu! Zadržasmo visinu ispod 200 metara a na frek frekva vanc ncijijii navo navođenja enja čusmo usmo i “aut “autor orititat ativ ivni” ni” glas glas VONVON-aa ( vazd vazduho uhoplo plovn vnog og oficir oficiraa za navo đenje enje avijacije) sa OC (Operativnog Centra) Brioni koji nas obavesti da nas i oni prate. I da nismo znali ko je tamo dežurni dežurni VON VON prepoznali prepoznali bi bi glas našeg našeg klasi klasića Stevanovi Stevanović Radisava Radisava – Kreste: Kreste: “Daj “Daj se Ti pobrini pobrini da nas ti, tamo tvoji, ne opletu, idemo preko tebe”, javih nameru i naš pravac leta koji nas je baš preko Briona Briona izvodio najkraćim pravcem pravcem ka cilju a znao sam da oni “tamo” imaju laku protivavio protivavionsku nsku artiljeriju artiljeriju i rakete rakete “Strel “Strela-2 a-2M” M” kojim bi nama nama u niskom niskom letu mogli mogli zagor zagor čati život. život. “Ne brinite, brinite, pod mojom mojom su kontro kontrolom lom.. Samo Samo napred napred!”, !”, utješi utješi nas Kresta Kresta.. U smaknu smaknutom tom,, da ne kažem kažem paradn paradnom, om, poretk poretkuu prelet preletesm esmoo nisko nisko iznad tzv. “fora” “fora” (stare (stare tvr đave) na vrhu vrhu glavno glavnogg ostrva ostrva na kojem kojem se nalazi nalazioo OC, osmatra osmatrači i neki elementi elementi niske PVO. Dvadeseta Dvadesetakk sekundi kasnije kasnije preletesmo preletesmo i ostrvo Vanga na kojem je bila rezidencija Predsednika SFRJ Josipa Broza Broza Tita, a Stari verovatno verovatno na obližnjoj plaži. 1
Preletevši Vangu produžismo u modro-sivu masu bez horizonta poznatu pilotima koji su leteli nad morem morem u jakoj sumagli sumaglici. ci. Malo Malo povećah odstojanje odstojanje od vo vo đe da bih bolje mogao mogao osmatrat osmatratii vazdušni vazdušni prostor i morsku površinu a povremeno pogledom preleteti preko instrument table radi kontrole položaja aviona u prostoru jer da se moj Fjaka zaboravi i krene u more ne bih bio ni prvi ni poslednji pratilac koji je svog vođu verno pratio u morske talase. Osmatramo. Fjaka prevodi avion iz jednog u drugi blagi nagib nagib da bi skreta skretanje njem m aviona aviona izbegao izbegao mogu mogučnost nost da u horizo horizonta ntalno lnom m letu, letu, pri slaboj vidljivo vidljivost sti,i, preletimo cilj ne videši ga jer smo ga pokrili nosom aviona. Ništa. Samo more i sivilo jake sumaglice. Odjednom, Odjednom, desetak desetak stepeni ulevo od našeg pravca pravca leta, ugledah elegantno elegantno izduženu izduženu siluetu tipi čnu za vojne brodove: “Evo ga, napred, levo, 2 km”, skoro viknuh u radio-vezu. Fjaka povede svoj avion ulevo pa ispravi i krenu u blago snižavanje ugleda što i ja ali ovoga puta još celu “svitu”, flotni sastav koji kao da izroni iz sumaglice. sumaglice. Paralelno Paralelno sa prvim prvim kojeg sam ugledao ugledao plovio je još jedan identi identi čan brod, nepun kilometar kilometar iza njih grdosija, grdosija, nosač aviona, aviona, a iza njega, na istom ostojanju ostojanju i rastojanju rastojanju još dva broda iste kategorije kategorije u njegovoj pratnji. pratnji. Zajedno Zajedno su činili zbijenu zbijenu pravougaonu pravougaonu formaciju formaciju dugu oko 1500 , široku 500 metara metara a onda onda u osi iza nosa ča ugleda ugledahh nisku nisku tamnu siluetu siluetu podmorn podmornice ice u površi površinsk nskoj oj vožnji vožnji.. Fjaka mirno mirno produži let na visini visini od oko 100 metara pravo pravo uzduž palube nosa nosa ča aviona a ja u pratnji u zate zatečenom enom poretk poretku. u. Malo Malo ali ali dovoljn dovoljnoo sam moga mogaoo videti videti da, da, nadle nadleču ći ameri ameri čki udarn udarnii pomors pomorski ki sasta sastavv 6. Flote, odmah javim: “Nosač aviona u pratnji četiri fregate fregate i jedne podmornice”. podmornice”. Nastade Nastade tajac a onda glas dežurnog OC Komande 5.VaK: ” Vidra 12, jeste li sigurni ?” ” Siguran sam!”, odgovorih kratko. ” Proverite Proverite to još jednom”, jednom”, čuh naređenje. ” Vidra 12, razumeo” Fjaka Fjaka krenu krenu u logi logičan manevar manevar udesno, udesno, ka obali obali Istre, Istre, nagibo nagibom m od 45 stepeni stepeni i izašav izašavši ši u suprotan kurs, nad kopnom odletesmo oko dva minuta. Po preletu mesta Vodnjan oglasi se VON sa Monte Kope upravo upravo u momentu kada je Fjaka uvodio uvodio u nagib radi desnog zaokreta koji koji če nas ponovo dovesti na istu poziciju sa koje smo i prvi puta naišli na cilj. Javi se i Kresta sa OC Briona: “Slobodan “Slobodan prelet istim istim pravcem.”, pravcem.”, i tonom za koji smo bili sigurni sigurni kako ga protuma protuma čiti (da ne kažem zajebancije) dodade: “Nemo’ da brinete, tu sam JA ” Preletesmo “for” na oko 30 metara pa u snižavanju produžismo let pravo preko ostrva Vanga koje preletesmo na istoj visini. Stari je verovatno još uvek bio na svojoj plaži ako mu nisu drugačije naredili i sklonili ga u neko od davno pripremljenih skloništa. Znao sam od ranije da mornarica budno, čak nervozno, čuva Tita i njegovu svitu na Brionima ali da oko tog ostrvlja ima toliko malih brzih patrolnih, torpednih i raketnih brodova otkrih u tom preletu. Nikada pre, a niti kasnije, nisam video toliko njih na tako malom prostoru. Videh i impresivan manevar kada ti mali brzi brodovi brodovi plove plove čelo u čelo jedan jedan drugome drugome a onda, na na samo pedeseta pedesetakk metara metara pre sudara, sudara, skrene skrene svaki svaki na suprot suprotnu nu stranu, stranu, mimoi mimoi đu se i odmah odmah potom uplove uplove u pjenuš pjenušavi avi trag onog nasuprot nasuprotnog nog međusob usobno no se udalj udaljav avaj ajuuči. Moj Moj vo đa prod produž užii ka seve severo roza zapa padu du pona ponavl vlja jaju juči manev manevar ar koji koji će nas izvesti izvesti na istu poziciju na kojoj smo nadleteli uljeze. uljeze. Preletevši Preletevši Vangu uključio sam štopericu štopericu i držao je na oku oku radi radi što ta tačnijeg nijeg odre određivanj ivanjaa pozic pozicijijee polaz polazeeči od norme norme da sa sa 900 km/ km/ čas prel prelaz azim imoo oko 15 kilometara u minuti. I nekako pred istek punog minuta ponovo ugledasmo ve ć nam poznati sastav 4 + 1 + 1. Šest plovnih objekata 6. Flote . Fjaka onako “fjakasto”, usporeno, lagano prevede avion u blago poni ponira ranj nje, e, dotj dotjer erav avši ši prav pravac ac u osu osu nosa nosača avio aviona na usme usmeri ri nas nas prav pravoo prek prekoo njeg njegov ovee palu palube be koju koju preletesmo na 20-ak metara nekako u visini antena i vrha komandnog mosta na kojem videh krupno ispisan ispisan broj 68. Videh nekoliko aviona aviona na njegovoj palubi, i podmornicu iza njega. Ali ništa više. Javih se, potvrdih moj izveštaj od pre 4 – 5 minuta i dopunih ga podatkom da NA nosi broj 68. Javi se dežurni 2
Preletevši Vangu produžismo u modro-sivu masu bez horizonta poznatu pilotima koji su leteli nad morem morem u jakoj sumagli sumaglici. ci. Malo Malo povećah odstojanje odstojanje od vo vo đe da bih bolje mogao mogao osmatrat osmatratii vazdušni vazdušni prostor i morsku površinu a povremeno pogledom preleteti preko instrument table radi kontrole položaja aviona u prostoru jer da se moj Fjaka zaboravi i krene u more ne bih bio ni prvi ni poslednji pratilac koji je svog vođu verno pratio u morske talase. Osmatramo. Fjaka prevodi avion iz jednog u drugi blagi nagib nagib da bi skreta skretanje njem m aviona aviona izbegao izbegao mogu mogučnost nost da u horizo horizonta ntalno lnom m letu, letu, pri slaboj vidljivo vidljivost sti,i, preletimo cilj ne videši ga jer smo ga pokrili nosom aviona. Ništa. Samo more i sivilo jake sumaglice. Odjednom, Odjednom, desetak desetak stepeni ulevo od našeg pravca pravca leta, ugledah elegantno elegantno izduženu izduženu siluetu tipi čnu za vojne brodove: “Evo ga, napred, levo, 2 km”, skoro viknuh u radio-vezu. Fjaka povede svoj avion ulevo pa ispravi i krenu u blago snižavanje ugleda što i ja ali ovoga puta još celu “svitu”, flotni sastav koji kao da izroni iz sumaglice. sumaglice. Paralelno Paralelno sa prvim prvim kojeg sam ugledao ugledao plovio je još jedan identi identi čan brod, nepun kilometar kilometar iza njih grdosija, grdosija, nosač aviona, aviona, a iza njega, na istom ostojanju ostojanju i rastojanju rastojanju još dva broda iste kategorije kategorije u njegovoj pratnji. pratnji. Zajedno Zajedno su činili zbijenu zbijenu pravougaonu pravougaonu formaciju formaciju dugu oko 1500 , široku 500 metara metara a onda onda u osi iza nosa ča ugleda ugledahh nisku nisku tamnu siluetu siluetu podmorn podmornice ice u površi površinsk nskoj oj vožnji vožnji.. Fjaka mirno mirno produži let na visini visini od oko 100 metara pravo pravo uzduž palube nosa nosa ča aviona a ja u pratnji u zate zatečenom enom poretk poretku. u. Malo Malo ali ali dovoljn dovoljnoo sam moga mogaoo videti videti da, da, nadle nadleču ći ameri ameri čki udarn udarnii pomors pomorski ki sasta sastavv 6. Flote, odmah javim: “Nosač aviona u pratnji četiri fregate fregate i jedne podmornice”. podmornice”. Nastade Nastade tajac a onda glas dežurnog OC Komande 5.VaK: ” Vidra 12, jeste li sigurni ?” ” Siguran sam!”, odgovorih kratko. ” Proverite Proverite to još jednom”, jednom”, čuh naređenje. ” Vidra 12, razumeo” Fjaka Fjaka krenu krenu u logi logičan manevar manevar udesno, udesno, ka obali obali Istre, Istre, nagibo nagibom m od 45 stepeni stepeni i izašav izašavši ši u suprotan kurs, nad kopnom odletesmo oko dva minuta. Po preletu mesta Vodnjan oglasi se VON sa Monte Kope upravo upravo u momentu kada je Fjaka uvodio uvodio u nagib radi desnog zaokreta koji koji če nas ponovo dovesti na istu poziciju sa koje smo i prvi puta naišli na cilj. Javi se i Kresta sa OC Briona: “Slobodan “Slobodan prelet istim istim pravcem.”, pravcem.”, i tonom za koji smo bili sigurni sigurni kako ga protuma protuma čiti (da ne kažem zajebancije) dodade: “Nemo’ da brinete, tu sam JA ” Preletesmo “for” na oko 30 metara pa u snižavanju produžismo let pravo preko ostrva Vanga koje preletesmo na istoj visini. Stari je verovatno još uvek bio na svojoj plaži ako mu nisu drugačije naredili i sklonili ga u neko od davno pripremljenih skloništa. Znao sam od ranije da mornarica budno, čak nervozno, čuva Tita i njegovu svitu na Brionima ali da oko tog ostrvlja ima toliko malih brzih patrolnih, torpednih i raketnih brodova otkrih u tom preletu. Nikada pre, a niti kasnije, nisam video toliko njih na tako malom prostoru. Videh i impresivan manevar kada ti mali brzi brodovi brodovi plove plove čelo u čelo jedan jedan drugome drugome a onda, na na samo pedeseta pedesetakk metara metara pre sudara, sudara, skrene skrene svaki svaki na suprot suprotnu nu stranu, stranu, mimoi mimoi đu se i odmah odmah potom uplove uplove u pjenuš pjenušavi avi trag onog nasuprot nasuprotnog nog međusob usobno no se udalj udaljav avaj ajuuči. Moj Moj vo đa prod produž užii ka seve severo roza zapa padu du pona ponavl vlja jaju juči manev manevar ar koji koji će nas izvesti izvesti na istu poziciju na kojoj smo nadleteli uljeze. uljeze. Preletevši Preletevši Vangu uključio sam štopericu štopericu i držao je na oku oku radi radi što ta tačnijeg nijeg odre određivanj ivanjaa pozic pozicijijee polaz polazeeči od norme norme da sa sa 900 km/ km/ čas prel prelaz azim imoo oko 15 kilometara u minuti. I nekako pred istek punog minuta ponovo ugledasmo ve ć nam poznati sastav 4 + 1 + 1. Šest plovnih objekata 6. Flote . Fjaka onako “fjakasto”, usporeno, lagano prevede avion u blago poni ponira ranj nje, e, dotj dotjer erav avši ši prav pravac ac u osu osu nosa nosača avio aviona na usme usmeri ri nas nas prav pravoo prek prekoo njeg njegov ovee palu palube be koju koju preletesmo na 20-ak metara nekako u visini antena i vrha komandnog mosta na kojem videh krupno ispisan ispisan broj 68. Videh nekoliko aviona aviona na njegovoj palubi, i podmornicu iza njega. Ali ništa više. Javih se, potvrdih moj izveštaj od pre 4 – 5 minuta i dopunih ga podatkom da NA nosi broj 68. Javi se dežurni 2
sa OC 5.VaK i i naredi da uzmemo kurs 090, pravo na istok. Ka Kvarnerskom zalivu. Prelet je potrajao desetak sekundi. Prekratko da bih više video ili uživao u slici koju nikada nije video ni jedan jugoslovenski pilot pre nas a, iskreno, i nisam se baš ugodno ose ćao ponovno nadle ču ći nosa č aviona i flotni sastav superiorne države koja svaki svoj postupak baš i ne mora pravdati. Posebno ne u situacijama kada su njeni vojnici, sredstva ili interesi potencijalno ugroženi. Ali te 1970-te smo bili popula popularni rni na Zapadu, Zapadu, skoro skoro miljenic miljenicii im, jer smo pre ta čno dve godine godine našem našem isto čnom blokov blokovsko skom m susedu susedu,, onom onom Varšav Varšavsko skom, m, dali dali lekcij lekcijuu o beskom beskompro promis misnos nostiti i odlu odlu čnosti nosti u odbran odbranii suvere suverenit niteta eta Jugoslavije. Ameri nisu bili nervozni zbog našeg reagovanja jer su naše linije komandovanja i nas, verova verovatno tno,, prislu prisluški škival valii i pretpo pretposta stavlj vljali ali da će ih nadletet nadletetii par poručnika, nika, junaca junaca usijan usijanih ih glava, glava, ali disciplinovanih profesionalaca. Zapravo suština nesporazuma je bila u tome što smo mi pod suverenum morskim morskim prostorom prostorom i vzdušnim prostor prostorom om iznad njega podrazume podrazumevali vali 12 nauti čkih milja (22 km) a oni 6 NM (11 km). km). Dakle Dakle i mi i oni oni smo smo bili bili u prav pravu. u. Zavisn Zavisnoo od ta čke glediš gledišta ta i shva shvata tanj njaa odre odredb dbii Međunaro unarodn dnog og pomo pomors rsko kogg Prav Prava. a. Kako Kako god, god, zauz zauzes esmo mo kurs kurs ka isto istoku ku i samo samo 5 minu minuta ta kasn kasnijijee nađosmo osmo se nad nad Kvarn Kvarner ersk skim im zali zalivo vom m okupa okupani nim m sunce suncem m i odli odličnom nom vidlji vidljivo vošš ću. Tamo Tamo,, po nare nare đenju, enju, izvršismo izvršismo kontrolu kontrolu pomors pomorskog kog saobra saobračaja ali sem desetak desetak brodova brodova koji koji su čekali na red red za uplovljenje uplovljenje i istovar tereta u luci Rijeka nismo videli ništa. Shvativši da smo zapravo samo bili sklonjeni u naše nespor nesporne ne terito teritorij rijaln alnee vode, vode, potroš potrošism ismoo višak višak goriva goriva i vrativ vrativši ši se ka Puli Puli sletes sletesmo. mo. Li čno sam bio pomalo pomalo razočaran jer sam sam se ponadao ponadao da čemo Amere Amere ispratiti ispratiti do Otrant Otranta, a, do izlazno/ izlazno/ulazni ulaznihh vrata Jadrana Jadrana u kojem, kojem, tada sam bio uveren, oni nemaju šta da traže. A oni, Ameri, su bili tri dana u poseti prijat prijatelj eljima ima Italijan Italijanima ima,, njihov njihovim im vojnovojno-pol politi itičkim saveznic saveznicima ima,, članici lanici NATO-a, NATO-a, u luci luci Trst. Trst. Svaka Svaka italijanska italijanska prodava prodavačica ljubavi iz Lombardije Lombardije a i mnoge naše iz zapadnih zapadnih nam republika su znale za pose posetu tu brod brodov ovaa 6. AF sa prek prekoo 10.0 10.000 00 morn mornar ara, a, pote potenc ncijijal alnih nih mušt mušter erijijaa ali ali to nisu nisu znal znalii naši naši obaveštajci. A Tito je bio na Brionima. Sutradan 21. avgusta 1970. smenjena su dva pukovnika JNA, jedan mornarički, jedan vazduhoplovni, načelnici odgovornih obaveštajnih organa. A taj dan sam ja peglao vazduh vazduh negde nad oblačnim nebom zapadnog zapadnog dela domovine domovine i njene akvatorije. akvatorije.
4A4S u ni&anuB Prekrasni arhipelag ostrva Brioni, nadomak zapadne obale Istre i grada Pule koji su bili rezide rezidenci ncija ja svih svih vladara vladara regije regije od starog starog Rima, Rima, preko preko Ausrou Ausrougar garske ske monarh monarhije, ije, jugosl jugoslove ovensk nskee monarhije monarhije i evropske evropske aristokrat aristokratije ije postali postali su i rezidencija rezidencija jugoslovenskog jugoslovenskog Predsednika, Predsednika, Maršala Maršala Tita i državne elite tog tog vremena. vremena. A njega, njih, je trebalo trebalo čuvati. I čuvali smo smo ih. Dežurali smo u Puli, često uz osetan osetan zamor. zamor. Krajem Krajem šezdeset šezdesetih ih Maršal Maršal bi obično odsedao odsedao na Brionim Brionimaa od po četka maja maja do sredine sredine septem septembra bra sa povrem povremeni enim m odsust odsustvov vovanj anjima ima sa Briona Briona zbog drugih drugih državn državnii čkih obavez obaveza. a. Kako Kako je vreme prolazilo, Maršal bivao sve stariji, sve ranije je stizao na Brione, sve duže se zadržavao a sve manje odsustv odsustvovao ovao sa njih. njih. Posledi Posledično mi smo sve sve ranije ranije iz Biha ća preletali preletali u Pulu i sve sve duže se tamo tamo zadržavali na dežurstvu u sistemu PVO. Čuvali uva li Brione i zapadni deo teritorije SFRJ. Zadatak smo delili 117. 117. lova lovački puk puk iz Biha Bihaća i naša naša samo samost stal alna na 352. 352. izvi izvi đa čka eskad eskadri rila la.. Retko Retko,, vrlo vrlo retko retko,, su nam u pomoć pristizali pristizali piloti piloti 204. lova lovačkog puka iz Batajni Batajnice. ce. Razumljiv Razumljivo, o, jer oni su štitili štitili severois severoistok tok a kolege kolege iz Prištine jug i jugo-istok Zemlje.
3
Dežurstva Nije nam teško padalo padalo dežurati dežurati u Puli ako bi smene potrajale potrajale 10 – 15 dana ali ako bi se usred leta, leta, za dugih dana, dana, protegle protegle na mesec i duže, duže, e to je onda bila druga stvar. stvar. U Puli smo obi čno dežura dežuralili sa četiri etiri aviona aviona i pet do šest pilot pilotaa te neopho neophodni dnim m tehničkim sastav sastavom. om. Poneka Ponekada da bi se prebazirala i polovina eskadrile sa šest do osam aviona i dvosedima pa smo te boravke u Puli koristili za redovnu redovnu obuku i profes profesion ionaln alnoo usavrš usavršava avanje nje.. Čak i kada smo bili bili u minima minimalnom lnom sastav sastavuu uz dežurstvo dežurstvo smo leteli leteli održavaju održavajući trenažu, trenažu, uglavnom uglavnom u ranim jutarnjim jutarnjim i kasnim kasnim popodnevnim popodnevnim časovima, asovima, po hladovini, hladovini, a ponekad ponekad i noću. A dežurstv dežurstvoo je po činjalo pola pola sata pre pre izlaska izlaska a završaval završavaloo pola sata sata po zalask zalaskuu sunca. sunca. Dugo. Dugo. Iscrplj Iscrpljuju ujuče. Noću smo prelazi prelazilili u tzv. “pripr “pripravn avnost ost br. 3″kada kada su najmanje najmanje dva aviona morala poleteti u roku od 30 minuta. Nekako sve do leta 1972. Komanda RV i PVO je insistirala na strogom strogom poštivan poštivanju ju pravila pravila da u “pripravn “pripravnost ostii broj broj 1″, dakle dakle u kabinam kabinamaa aviona aviona budu dva pilota pilota spremna spremna da polete i uvuku stajni stajni trap (znači spremni za borbeno borbeno dejstvo) dejstvo) u vremenu ne dužem dužem od tri minuta minuta.. Posade Posade drugog drugog para para aviona aviona morale morale su biti u “pripr “pripravn avnost ostii br. 2″dakle dakle da to isto postignu postignu u vremenu vremenu kraćem od šest minuta. minuta. U tome smo bili uvežbani uvežbani do automatizma automatizma i postizanje postizanje tih normi nam nije predstav predstavljao ljao ama baš baš nikakav nikakav problem problem ni u Bihaću gde smo dežura dežuralili na tzv. “trija “trijanglu” nglu” prakti prakti čno u osi dve poletne poletne staze, staze, ali niti u Puli gde smo dežurali dežurali na zapadnoj stajanci stajanci – od po četka piste piste udaljenoj udaljenoj samo samo stotin stotinjak jak metara. metara. I mi i naši mehaničari aviona, aviona, oružari, oružari, vojnic vojnicii na agregati agregatima ma za pokret pokretanj anjee motora motora ili pomoćnici mehani mehaničara smo predsta predstavljali vljali zaista zaista izvrsne, izvrsne, uvežbane uvežbane timove timove koji koji su besprekorn besprekornoo funkci funkcioni onisal salii svako svako radeći svoj svoj deo posla. posla. Na dati signal signal mi piloti piloti smo uskakali uskakali u kabine kabine vezivali vezivali sedišn sedišne, e, ujedno ujedno padob padobran ranske ske veze, veze, stav stavlja ljalili kacige kacige sa maska maskama ma na glave glave ( čiji su svi svi priklju priklju čci ve ć bili bili spojeni spojeni na instalacije instalacije aviona) aviona) dok dok su nam mehani mehaničari pokretali pokretali motor motor pa pomo pomo ćne i letno-navig letno-navigacijsk acijskee sisteme. sisteme. Čim bi motor motor izašao izašao na mali mali gas, spoljni spoljni elektro elektro agregat agregat je isklju isklju čivan, vozilo vozilo se se udaljavalo, udaljavalo, mehan mehaniičari ari skid skidali ali osigu osigura rače sa kata katapu pultltaa i pokl poklop opca ca kabi kabine ne,, oruž oružar arii sa rake raketa ta,, vojni vojnici ci pomo pomo ćnici nici mehani mehaničara sklanj sklanjali ali sigurn sigurnosn osnee podmeta podmetače ispred ispred i iza točkova. kova. Posle Posle kratke kratke provere provere dodava dodavalili smo gas, gas, brzo izrula izrulaval valii do po četka etka piste piste i uklju uključivali ivali forsaž. forsaž. Normu Normu od tri tri minuta minuta za “priprav “pripravnos nostt br. 1″nam nije nije predst predstav avljljal aloo prob proble lem m post postiići niti niti iz “pri “pripr prav avno nost stii br. br. 2″. Dakl Daklee dvos dvostr truk ukoo brže brže od pred predvi vi đenog enog vremena. Jednom prilikom kontrolni organ Komande RV i PVO je našem rutiniranom, standardnom, paru (Hamzi (Hamzić – Lelas) izmerio izmerio štoperico štopericom m 1:47 – dakle 1 minut i 47 sekundi od znaka znaka za poletanje poletanje do uvlačenja stajnog stajnog trapa. Da li je pogrešio pogrešio ili nam je bio naklonjen poklonivš poklonivšii nam desetak sekundi sekundi ne znam ali sam siguran siguran da smo poleteli poleteli za oko dva minuta. minuta. Slične norme postizal postizalii su i ostali piloti i to ne samo naše eskadrile. Zbog toga više niko nije insistirao na tome da od “jutra do sutra” po dva pilota neprekidno sede u kabinama na onom letnjem čelopeku stajanke. Nekako Nekako istovremeno pretpostavljeni odustadoše i od insistiranja bar jedan pilot bude stalno u vrlo neudobnom “VKK” (skafanderu – opremi za letenje na visinama visinama preko 11.000 11.000 metara metara i brzinama brzinama ve čim od 1,6 Maha) jer je iskustvo iskustvo pokazalo da su skoro sva presretanja bila vršena na malim i srednjim visinama, retko preko 10.000 metara, po pravilu pravilu podzvučno ili brzini bliskoj bliskoj brzini zvuka. Dežurstv Dežurstvaa u sistemu sistemu PVO su, zbog toga, postajala postajala sve manje naporna ali su ostala ostala intresantna zbog iznenađenja i dinamike koja je podizala nivo adrenalina. A ko to nije voleo !? Ponekada Ponekada bi rutinski presreli presreli , radi kontrole kontrole ili vra ćanja u koridor ponekog ponekog civila ili turistu vlasnika privatnog privatnog aviona, presreli poneku poneku jedrilicu ili avion nekog nekog od aero klubova čija je najava leta zalutala, poneki helikopter naftne kompanije u severnom Jadranu…
4
A bilo je i vrlo uzbudljivih zadataka
Bio je 6. januar 1972. Niska oblačnost se vukla nad aerodromom uz slabu kišu i vidljivost na granici meteorološkog minimuma za aerodrom Pula i avion MiG-21, ta čnije tada skromnu letnonavigacijsku opremu tog aviona i tog aerodroma. Odjednom, oko 11 časova, čujemo onaj poznati zvuk telefona i komandu “VIHOR” uz napomenu da poleti samo jedan avion (koji će, eventualno, sleteti na nekom alternativnom aerodromu) da bi se smanjio rizik leta u paru. Poleteo sam po kiši, pri lošoj vidljivosti uronivši u oblake odmah po uvlačenju stajnog trapa i flapsova uveren da je nešto važno u pitanju kada nam neređuju poletanje po ovakvom vremenu. Posle poletanja javi mi se OZN (oficir za navođenje) sa obližnje radarske stanice i odmah naredi zaokret u kurs prema zapadu. U penju ćem levom zaokretu se iznenadih kada na visini od oko 3.000 metara odjednom bljesnu svetlost u kabini. Iskočih iznad gornje baze tog donjeg sloja oblaka. Iznad mene na visini oko 4.000 metara videh donju bazu višeg sloja oblačnosti ali između njih je bio me đusloj vazdušne mase bez i najmanjeg oblačka, skoro savršene vidljivosti. OZN mi naredi da iza đem u kurs oko 280 stepeni, da ostanem na visini oko 3.000 metara. I pre no što iza đoh u taj kurs ugledah u daljini, na oko 20 kilometara tamnu mrlju koju trenutak kasnije jasno prepoznah kao četiri izvora dimnog traga motora nekog aviona koji su se, u odletu, spajali u jedinstven trag dima. Javih da vidim cilj i na forsažu produžih do brzine od oko 1.000 km/č. Isključih forsaž jer mi je bilo jasno da mi veča brzina i nije potrebna jer mi ova “baraka” (kako smo posprdno nazivali transportne avione) nije imala šanse poći. Videh na ekranu mog osmatra čkonišanskog radara daljinu od oko 15 km do cilja. Rutinski pritisnuh dugme “Zapros” (identifikacije cilja) iako sam unapred znao odgovor jer tada naše ni vojno ni civilno Vazduhoplovstvo nije imalo tu kategoriju aviona u svojoj floti. Niti bi nas, po takvom vremenu, podizali da ih identifikujemo. Smanjih gas i ispustih vazdušne kočnice svestan da nam je brzina približavanja prevelika. Na udaljenosti nešto manjoj od 10 kilometara radar je automatski prešao u režim nišanjenja a čuh i zvuk IC raketa vazduhvazduh K-13 koje su signalisale da je cilj zahvaćen što je verovatno ćom većom od 90% garantovalo pogodak. Naravno, glavni prekidač naoružanja i bojevi okidač na pilotskoj palici stajali su u isključenom, sigurnosnom, položaju što je garantovalo bezbednost onima u “baraci”. Ma ko oni bili.
Vozačku i saobraćajnu Na nešto većoj daljini od jedan kilometar upali se agresivna crvena signalizacija za natpisom “Otvarot” (upozorenje pilotu da iza đe iz napada kako bi izbegao sudar sa ostatcima uništenog cilja ili delovima sopstvene rakete, naravno pod pretpostavkom da ju je i lansirao). Meni to bi dobar signal da još više povučem ručicu gasa unazad da ne bih “istr čao” ispred neznanca i umesto lovca postao lovina! Ali ovaj, bilo je sve jasnije, nema nikavog naoružanja niti da se brani, posebno ne da napadne. U stvari, možda on ne, ali mogao je napasti vrlo opasno, indirektno, navode ći prave napadače na bilo koji avion u vazduhu, cilj na zemlji ili moru i to sa velike daljine. Bio je to AWACS, avion USAF-a. Bila je to prva verzija letećih radarskih stanica koja je, kao i današnje, imala i gomilu elektronske opreme i operatora te opreme koji su, pored zadataka osmatranja i navo đenja na ciljeve vršili i elektronsku špijunažu prisluškujući i odre đujući tehni čke karakretistike i položaje svih elektronskih sredstava strane koja ih interesuje. A to smo bili mi, Jugoslavija, elektronska sredstva svih naših radarskih, komandnih i komunikacionih sistema. Da je Super Constalation leteo manjom brzinom meni bi otežao posao. Ovako, uzaludno pokušavajuči da pobegne, postigao je brzinu oko 550 Km/ č tamam toliku da ja ne letim premalom brzinom, niže ka granici upravljivosti nadzvu čnog MiG-a 21. 5
Smanjih brzinu, pristrojih se uz desno krilo četveromotornog “grbonje” kako smo ih nazivali zbog nadgradnje na gornjoj strani trupa koja je podsećala na grbu kamile (na kasnijim verzijama AWACS-a prepoznatljivi “disk” velikog prečnika). I pre nego što sam video oznake pripadnosti aviona bilo mi je jasno čiji je jer samo jedna zemlja ih je tada imala, samo jedna zemlja je tada agresivno gurala svoj nos u svačije dvorište, pa i naše. Pratim ga uz krilo i jasno vidim glave kolega okrenute u mom pravcu. Ne znam šta su mislili tog momenta ali pretpostavljam. Uzdali su se u mo ć države za koju lete a verovatno i molili Boga da je onaj u MiG-u normalan ili bar disciplinovan profesionalac. Tu su dobro rezonovali jer iza njih je stajala nesporna supersila a naše Vazuhoplovstvo je imalo strožiji kriteriujum psihofizi čke sposobnosti za izbor pilota MiG-ova nego Amerika za izbor kosmonauta. Svejedno u kabini je sedeo Balkanac pa nije odoleo da im ne pokaže srednji prst i malo mahne njime. Nakon skoro dva minuta praćenja “uljeza” javih da se radi o AWACS-u, tipa Super Constalation, pripadnosti RV SAD, sa registarskom oznakom. Dobih o čekivano nare đenje, zbog kojeg i nisam odmah javio ono što sam video, da odmah napustim presretnutog i uputim se ka aerodromu, na sletanje. O čekivao sam takvo naređenje pa sam prethodno malo zaostao iza Amera (jer da bih uklju čio forsaž morao sam dodati gas do punog u kom slučaju bih “istrčao” ispred njega). Primivši nare đenje, koje potvrdih kratkim, pilotskim RAZUMEM “kresnuh” forsaž koji me “šutnu” u le đa. U momentu kada sam prošao produženu liniju ravni njegovih krila naglo dadoh levi nagib i povukoh avion ka uljezu čime im presekoh putanju leta i isporučih “topli pozdrav” izduvnim gasovima moga motora na forsažu. Potom avion prevedoh u oštri desni zaokret i usmerih ga ka istoku, ka obali Istre. Oglasi se i OZN i saopšti mi da su mu ususret, znači u pomoć, poleteli avioni iz Brindizija, NATO baze na italijanskoj istočnoj obali Jadrana. Lepo od njih, kolegijalno, saveznički, vojnički opravdano ali, znali su to i oni, prekasno da bi mu stvarno i pomogli da sam ja dobio drugačije nare đenje! Desetak minuta kasnije sleteh na aerodrom Pula.
Ne iznad moje Socijalističke ederativne !e"ublike U tom avionu je tada bilo bar dvadesetak članova posade aviona i operatera elektronskih uređaja. Verovatno su mnogi bili stariji a neki mla đi od mene. Nadam se da ih je bar polovina još me đu živima. Želeo bih im poruč iti da tu nije bilo nič ega lič nog. Nisam se ljutio na njih, još manje ih mrzeo! No hard feeling dear colleques. Svako od nas je samo radio svoj posao. Vršio svoju vojni čku dužnost.
C"--C je z,o# "-- kmDč% iliEF “Pokaži šta znaš”.
Baš tako se zvala jedna od vežbi u pilotažnoj zoni, izvo đena po programu a nakon desetak letova izvršenih na tipu aviona Soko ”522”. Na ”522” smo po čeli leteti u februaru 1965. i leteli smo ga do kraja jula iste godine. Bio je to robustan školsko-borbeni avion sa motorom PW od 600 ks sa dvokrakom elisom promenjivog koraka, težine oko 2.500 kg i maksimalne brzine od 440 km/ č. Imao je uvlačeći stajni trap i flapsove za poboljšanje aerodinamike na poletanju i sletanju.Bio je naoružan sa dva mitraljeza Kolt-broving 12,7 mm i dva nosača za bombe ili rakete. Imao je savremeniju navigacijsku opremu od ”Aera”, tako đe i radio stanicu. Bio je mnogo ozbiljniji za letenje od aviona ”Aero-3” i zahtevao je dosta energi čno komandovanje i popriličnu veštinu pilota da bi njime, posebno u 6
vertikalnim evolucijama, uspešno upravljao. Poleteo sam ga nakon, čini mi se samo pet ili šest letova na duploj komandi sa mojim nastavnikom Dragunom. Posle nekoliko samostalnih letova po školskom krugu odleteli smo i nekoliko pilotažnih zona u kojima smo radili prosti pilotaž tek radi familijarizacije sa ovim ozbiljnim avionom. Programom je bilo predviđeno da pre po četka obuke u složenoj pilotaži svaki pitomac, sa svojim nastavnikom u zadnjoj kabini, odleti vežbu nazvanu ”pokazi šta znas”. Trebalo se samostalno, čitajući Uputsvo za upravljanje avionom, teoretski pripremiti i na osnovu toga pokušati izvesti neke od elemenata složene pilotaže u zoni, sa nastavnikom u zadnjoj kabini, koji nas nije pripremao za tu vežbu. Dakle cilj vežbe je bila i procena sposobnosti pitomca da samostalno usvaja elemente tehnike pilotiranja na osnovu samostalne, teoretske pripreme. Pripremih se solidno. Izučih izvođenje svih elemenata napredne pilotaže u zoni odlučan da ih izvodim redom pa dokle stignem – stignem. Koliko uspem – uspem. Stigosmo u zonu iznad aerodroma. Betonska pista je bila odličan orjentir a, nisam sumnjao, publike sam imao više nego u bilo kojoj drugoj zoni pošto su pilotažne zone bile razmeštene uglavnom iznad nenaseljenih mesta ili eventualno iznad nekog manjeg sela, iz razumljivih razloga. Posle blagih i oštrih zaokreta rutinski izvedoh i poluprevrtanja sa borbenim zaokretima u suprotnom pravcu, što sam ve ć uvežbao na ”Aero-3”. Sada je trebalo uraditi nešto novo. Ono što sam teoretski pripremio. Namestih avion u pravcu piste, po njenoj osi, malo podigoh nos, ugasih inerciju, energično potisnuh palicu u levo, ”prošetah” nogama, otklonih palicu u suprotnom pravcu. Zaustavih avion posle lepo izvedenog levog valjka. Ponovo podigoh nos, izvedoh lep desni valjak. Stigosmo iznad samog aerodroma. Iznad betonske piste. Podigoh nos, pogasih inerciju, okrenuh avion na le đa, poravnah u le đnom polozaju krila sa horizontom, povukoh palicu, skidoh gas nastavljam vući, prolazim horizont, dodajem gas do punoga i, posle dobro izvedenog prevrtanja, vu čem avion u petlju. Po prolasku gornje mrtve tačke ponovo lagano skidam gas, obrušavam ka pisti, nastavljam vući i po ponovnom prolasku horizonta dajem pun gas. Pre nego što će nos aviona, na leđima, pasti na horizont energično guram palicu u levo, dajem levu pa desnu nogu. Vra ćam komande u neutralno, rasterećujem motor u horizontalnom letu posle besprekorno izvršenog imelmana, ta čnije vertikalnog kompleta: prevrtanje, petlja, imelman. - Ko ti je ovo pokazao? Jesi li to vec sam vezbao ranije u zonama? – pita me Stipe dok sam se udaljavao od aerodroma da bih okrenuo avion i ponovo došao iznad piste, iz suprotnog pravca. - Nije niko, čitao sam, izučio, pripremio sam. – pravdam se Stipetu ne pominju ći onaj let na ”Aeru-3” sa poručnikom Semrlom Francom koji je sve to uspeo uraditi sa “Aerom” koji ina če nije bio pradvi đen ”niti sposoban” da izvede te složene evolucije. Ponovo prilazim aerdromu, po osi piste, sa nadokna đenom visinom koju sam u prethodnom kompletu, normalno, izgubio. Opet pravim dva valjka. Ponovo podižem nos, gasim inerciju okre ćem avion preko levog krila na leđa, vučem, skidam gas. Dodajem gas, vodim avion kroz petlju i kona čno – kada sam se ponovo našao na leđima, nosom desetak stepeni iznad horizonta guram palicu energi čno u desno, koordinišem let nogama i prevodim avion u horizontalni let, u osi piste, posle besprekorno izvedenog desnog imelmama, imelmana koji mnogi pitomci, pa ni nastavnici letenja, nisu mogli izvršiti a da im avion ostane u osi rada bez ne skretanja 20, 30, i više stepeni u odnosu na pravac uvo đenja. Ili da ne prvedu avion u poniranje zbog nedostatka snage tj. pogašene brzine prevelikim navla čenjem aviona ili spasavanje od kovita zbog pogašene brzine leta po preširokom luku kao posledica neadekvatnog vođenja aviona po usponoj trajektoriji. Posebno je bio problematičan desni imelman zbog pravca okretanja elise i vrlo izraženih žiroskopskih momenata. One iste sile precesije zbog koje sam tako dugo kuburio dok me kapetan Pastor nije nau čio da održavam pravac aviona na poletanju. 7
- Ti si ovo nekada morao raditi, vežbati. – uporno je govorio Stipe sa nevericom. A upravo zato što je bilo najteže pravilno izvesti desni imelman, “522″ je postao moja specijalnost. Samo još jedan put do kraja letenja na ”522” sam, u samostalnom letu, dobio zonu iznad aerodroma tj. priliku da ”publici” pokažem kako se radi desni imelman. I pokazivao sam, preska ču ći ”vašarsku evoluciju” – petlju, sve dok mi koli čina preostalog goriva nije uslovila prekid rada i ulazak u školski krug radi sletanja.
#rzinski rekord sa $%&&$ E šta sve pitomcu, usijane glave, moze pasti na pamet… Maksimalno dozvoljena brzina na avionu ”522” bila je 440 km/č, a mi smo ga u obuci pri izvo đenju manevara vodili do oko 330, retko 350 km/č. Znao sam da iza te maksimalno dozvoljene brzine postoji i rezerva, da je ta brzina zapravo veća ali da je, logično, ograničenje za eksploataciju bilo postavljeno na 440 Km/ č. Ono što me je kopkalo bio je odgovor na pitanje: zašto su ga nazvali, krstili, baš ”522”? ”Mudro” zaklju čih da taj avion mora da leti do te brzine i da su ga baš zbog toga tako i nazvali. Odlu čih da to proverim. Pred kraj obuke na tom avionu, u julu 1965., završih rad u pilotažnoj zoni Maslenica, iznad Masleni čkog mosta. Odjavih rad u zoni i dobih odobrenje da snižavam u pravcu aerodroma. Prevedoh avion u poniranje pod uglom od 20 stepani ne skidajući gas. Avion po če ubrzavati. Pro đe brzinu od 350, 380 pa 400 km/ č. Poče sve sporije ubrzavati, sve snažnije ispoljavati ”kabriraju ći” momenat (tendenciju propinjanja – podizanja nosa) parirah premotavanjem trimera unapred. Pove ćah snagu motora do punog gasa kontrolišući obrtaje korakom elise, odlučan da ga neteram na njegovu ”stvarnu” maksimalnu brzinu! Avion nastavi ubrzanje pređe oznaku od 430 km/č, a kazaljka nastavi klizati ka 440. Nastavih trimovati avion unapred rasterećujući komande po dubini a ”teške” komande po nagibu logično protumačih velikom brzinom, povećanim aerodinamičkim efektima na elerone. Kazaljka pre đe vrednost od 450, 460, 470 km/č. Avion tvrdih komandi, trimera potpuno premotanog unapred je i dalje ubrzavao, komande su postajale sve tvrđe, sve teže. Kazaljka brzinomera je uparvo pokrila podeok koji je označavao brzinu od 480 km/č, kada osetih kratak, nekako ”tvrd”, trzaj kao da sam kolima naleteo na neku džombu. Kratko zatišje a onada se avion po če stresati, trzati. Kao da su ga neke džinovske ruke ščepale za krila i počele trzati gore, dole. Shvatih da se moram vaditi iz ovoga! Iz ugla poniranja od oko 20 stepeni pri brzini nešto preko 480 km/ č, spašavati se iz govana u koja sam se sam, tako ”pametno”, uvalio. Povukoh ručicu gasa nazad i popuštanjem palice koju sam pridržavao potisnutu napred dozvolih avionu da smanji ugao poniranja. Moj “522″onako širokog popre čnog profila zbog velikog zvezdastog motora i dosta debelog profila krila, po če usporavati. Samo sekund, dva, kasnije avion se prestade stresati, brzina pada ispod 460, 440, 400 km/ č. Presretan što se iz ovoga izvukoh odahnuh i primetivši da mi avion vuče nos na dole setih se da trimer po čnem premotavati unazad, vra ćam ga u položaj za normalne letne diapazone a ne tamo gde je blesavi pitomac mislio da ga treba dovesti. Ipak, nau čio sam nešto. Nešto što mi pametni nisu ni tuma čili smatraju ći nepotrebnim, apsurdnim. Jer zar nije dovoljno, pametnom čoveku reći da je maksimalno dozvoljeno upravo ono što je upisano u Uputstvo za upravljanje avionom tipa…Bilo kog tipa.
8
'rvo bojno (a)anje na "oli(onu sa $%&&$
Pred kraj obuke, nakon serije letova u sastavu para i odelenja te fiktivnih dejstava na poligonu Benkovac dođe vreme za vatreno krštenje tj, da odbacimo prve bombe od 50 kg (doduše cementne), na bombarderske mete i ispalimo prve rafale bojeve municije na mete za ga đanje. Posle dva bombarderska napada rukovodilac dejstava na poligonu nam odredi red mitraljeskih meta koje će gađati naše odelenje. Moja je meta bila tre ća, s leva u desno, u tom redu jer sam leteo u ulozi vo đe para, dakle treći avion u formaciji. Iza mene bio je još jedan avion, četvrti pratilac. Posle uvo đenja u napad odmah namestam nišansku tačku na metu, podešavam brzinu za otvaranje vatre i čekam, baš tako, čekam da dođem na daljinu za otvaranje vatre, na oko 700 metara, ako se dobro se ćam. Ve ć lagano pritiskam okidač mitraljeza na prvo koleno u nameri da ga trenutak kasnije pritegnem i ispalim moj prvi rafal. Odjednom ispod nosa moga aviona pa pravo kroz nišansku ta čku, na samo 20 – 30 metara ispred mene izranja crno-zuti nos aviona, jedna pa druga bela kaciga pilota u kabini. Sledih se. Osetih kada moj nastavnik Dragun Stipe trgnu palicu u levo i povuče na sebe. Moj prst ostade zale đen na obaraču. Izbegli smo mogući sudar ali jos ve ću verovatno ću da moj prvi rafal u životu ispalim po avionu, čak i telima, mog klasi ća Vujovi ć Božidara – Muje i njegovog nastavnika letenja poručnika Taraš Marija. Tada sam prvi put video, mog ina če dobroćudnog i mirnog nastavnika – besnog! Posle sletanja jedva se uzdržao da Taraša ne nokautira objašnjavajući mu da uvek mora ispred sebe videti sve avione koji u grupi lete ispred njega! Da ne sme, ni po koju cenu, uvoditi u napad previdevši nekoga, da ne sme ”seći” putanju leta nekog drugog aviona u grupi što je malopre nad poligonom Benkovac učinio.
Gelja$a Taj aerodrom je u moj život ušao još sredinom 1967. godine kada sam ga po zadatku vizuelnog izviđanja preleteo samo jednom na visini od stotinjak metara i posle morao podneti izveštaj sa skicom. Aerofoto snimaje tog objekta inače je tada bilo zabranjeno.Pričalo se kako se pored pet poletno-sletnih staza gradi moderan, supertajni, neuništivi podzemni objekat, da je sve to namenjeno samo za slu čaj ratnog sukoba, da ćemo tamo leteti na vežbama ali da se ni jedna jedinica RV ne će tamo permanentno bazirati. Ima osnova da verujemo da je prvobitna zamisao Vrhovne komande o takvoj upotrebi aerodroma i bila baš takva kada su tako kasno, i u nedovoljnom broju, po čeli graditi stambeno naselje u kojem će stanovati pripadnici jedinica koje će zaposesti ili opsluživati taj grandiozni aerodrom. Zato sam godinu dana kasnije u leto 1968. godine prvih nekoliko no ći spavao sa desetinom drugih na dvospratnim i čak trospratnim krevetima u vojni čkim sobama lokalne pešadijske kasarne “27. Juli”.
Nare)enje * #ihać+ Kada je sredinom 1967. godine 124. lovačka eskadrila 117. lovačkog puka iz Plesa otišla na Batajnicu, na preobuku za avione MIG-21, još se govorilo da će se vratiti i bazirati na istom aerodromu – Pleso (kod Zagreba). I vratila se, pred kraj te 1967. godine ali se ve ć znalo da tu ne če još dugo ostati. 9
Ubrzo se i naša 352. izviđa čka eskadrila pripremala za prelazak na Batajnicu radi preobuke ali nam je već rečeno da se mi ne nadamo povrtaku na Pleso jer ćemo se odmah, po završenoj preobuci, prebazirati na famozni aerodrom Željava – Bihać . Tako je i bilo. Sredinom jula 1968. završivši preobuku na prvu verziju aviona MIG-21 F13 koju je primilo naše vazduhoplovstvo preletesmo u Biha ć. Avione nam električnim tegljačima uvukoše u podzemne galerije objekta izgrađenog ispod stenovitog masiva obronaka obližnje planine Plješevica a nama dadoše zasluženi odmor sa naređenjem da se vratimo prvih dana augusta.
,nutar -%%/ Opisivati ovaj aerodrom i njegov grandiozni podzemni objekat (objekat “Klek” kako se zvani čno nazivao ili “505” kako su ga takođe označavali) bi oduzelo previše vremena a i nepotrebno je, jer sada u opticaju ima mnogo dokumenata, skica pa čak i fotografija za koje mi naprosto nije jasno odakle sve izviru. Jer, tada nisi smeo niti pomisliti da ni na aerodrom a posebno u podzemni objekat poneseš nekakav foto-aparat! To je bila privilegija i pravo samo posebno ovlaš ćenih lica, pripadnika službi u posebnim povodima kao što je bilo gostovanje Maršala Tita sa visokom delegacijom, uglavnom članova Vrhovnog vojnog i državnog rukovodstva. Bilo je i vrlo malo, u informativno – propagandno svrhe snimljenih fotografija, ali snimljenih od strane za to ovlašćenog lica a kontrola snimljenog materijala i distribucija tih snimaka bila je u nadležnosti organa bezbednosti. Režim aktivnosti i kretanja u podzemnom objektu bio je striktno regulisan propisima, prema radnom zadatku i nivou ovlaš ćenja pojedinca i bio je kontrolisan od strane vojne policije. Imali smo posebne propusnice za ulazak u podzemni objekat i kretanje u njemu. Boja i uočljive raznobojne trake na propusnicama su ozna čavale pravo pristupa pojedinim prostorima ili instalacijama. Pa i kada sam, kao zamenik komandira 352. iae, dobio propusnicu sa crvenom dijagonalnom trakom (koja je davala pravo neograničenog pristupa u podzemnom objektu) nisam išao i nikada nisam video kako izgleda npr. ubojno skladiše (gde se čuvalo naoružanje za avione) ili gorivno skladište sa stotinama tona kerozina i drugih vrsta goriva i pogonskog materijala u rezervi. Tamo nisam imao nikakvih obaveza, niti me dužnost u njih vodila a nije bilo ni preporučljivo, niti “zdravo” biti suviše znatiželjan. Ne bih nikada video ni jednu klima komoru da nam najbližu u tzv. “Zvezdi”, gde je boravio i radio največi broj leta ča i komandnog sastava, nisu pokazali izlazni otvor za slučaj nužne evakuacije, otvor koji je ujedno služio za usisavanje vazduha potrebnog za klimatizaciju. Ili, ne bih video akumulatorsku sekciju da mi kum Steva, na dežurstvu, ne zaboravi da isključi ventilator na Tristaću (FIAT-1300). Isprazni mi se akumulator pa mi susretljive kolege tehni čari uzeše isti na tretman. A taj objekat je zaista bio gra đen vizionarski, za 21. vek. Bio je neuništiv pa čak i nepovrediv tada poznatim borbenim srestvima potencijalnog napadača. Profili galerija, njihovih zidova i protivudarnih deflektora, automatskih teških neprobojnih vrata koje baš ni čim ni tada ni sada, niti u budučnosti niko nebi mogao direktno gađati – sve je to delovalo impozantno, nesavladivo. Ipak, bilo je jasno da je objekat vrlo ranjiv, osetljiv na diverzantska dejstva, osetljiv na sabotraže zbog blizine aviona, drugih zapaljivih materijala pa i instalacija za punjenje aviona gorivom koje su uskoro, upravo radi bezbednosti, bile deaktivirane, ispražnjene i protivpožarno obezbe đene. Zato je objekat bio veoma, veoma dobro obezbeđivan višestrukim stražama, zasedama, patrolama sa psima, ži čanim ogradama, tehničkim srestvima. Unutar objekta postojalo je sve, doslovno sve, što je bilo potrebno da on odvojeno od spoljnog sveta živi, funkcioniše i dugo ratuje. Bile su tu galerije za smeštaj aviona i potrebnih pratečih sredstava, radionica sa održavanje aviona i opreme, padobranska sekcija, akumulatorska stanica, skladišta svih potrebnih materijala, klima komore koje su obezbe đivale normalan život i u uslovima nuklearnog rata, sopstveno izvorište vode, autonoman kanalizacioni sistem, 10
depo otpadnih materijala, sopstvene generatore struje, prostorije za ljudstvo uklju čuju či u čionice, kancelarije sa čak i malom klupskom prostorijom, kuhinjom, restoranima, ambulantom, malim stacionarom.Postojala je i mrtva čnica. Vojska je mislila na sve. čak
Domaći "rojekat Letilište mislim da i ne trebam opisivati jer je u opticaju veoma mnogo raznih fotografija, skica, podataka a odavno je jasno da je taj objekat aerodroma bio pod stalnim nazorom znatiželjnih još od početka radova na njemu 1958. godine. Koliko su tada znatiželjni mogli saznati o onom drugom podzemnom, njegovom iz vazduha i svemira nevidljivom a vitalnom delu, ne znam ali sumnjam da su znali mnogo. Još dok je gra đen, od strane civilno-vojnih radnih organizacije vodilo se računa ko, iz kakve familije, ili političke orjentacije ulazi u taj objekat pa makar i kao fizi čki radnik. Tada je to bilo lako moguće a ja sam i danas uveren jedino ispravno. Ceo taj kompleks su gradila isklju čivo doma ća preduzeća, isključivo domačim materijalom, isključivo domaćom opremom. Projektne i gra đevinske radove su izvodili uglavnom “Planum” i “MPP” a svu opremu su proizveli “Rade Kon čar”, “Iskra”, “Energoinvest”, “Litostroj”, “Rudi Čajavec”, “Famos”, “ Đuro Đakovi ć”, “Prva petoletka”, “Turbina”, “Soko” i mnoge druge domaće kompanije koje su uskoro poslove na sličnim projektima dobile u mnogim nama prijateljskim, nestvrstanim zemljama poput Libije, Iraka, Irana i Alžira. Sve je zaista gra đeno savršeno planirano. Milioni kubnih metara materijala, miniranjem izva đenog iz stenovire utrobe Plješevice, poslužilo je da se poravna kraški teren obližnjeg platoa koji je po prirodi izgledao kao da je pretrpeo bezbroj “tepih” bombardovanja bombama velikog kalibra. Bio je prekriven bezbrojnim vrta čama tipičnim za kraške terene Dinarskog planinskog sistema. Podloga je stabilizivna, poravnata, i prekrivena debelim slojevima betona i predstavljala je podlogu izdržljiviju na opterećenja nego na velikoj većini aerodroma u svetu. Nasuti su i stabilizovani tzv. bo čni sigurnosni pojasevi uzduž svih pet pista u širini od 12 do 30 metara i dovoljno duga pretpolja na karajevima svih betonskih staza.
'iste
A te betonske staze u avijaciji obi čno nazivamo piste, preciznije poletno sletne staze – PSS ili poletne staze – PS koje zbog svoga položaja u odnosu na prirodne prepreke u principu služe samo za poletanje. Sletanje na njih je moguće ali u slučaju potrebe da produži let pilot bi se našao u nevolji zbog prirodnih prepreka u prilazno/odlaznim ravnima. Aerodrom Bihać je bio karakteristi čan po tome što je bio nekako prislonjen uz planinski masiv, obronke Plješevice pa je zato od ukupno pet pista imao samo dve PSS i tri PS. Zato su mu dve glavne piste u pravcu 142 – 322 stepena bile PSS a preostale tri su služile samo za poletanje – PS. Nisam nikada video a niti čuo da je neki od MIG-ova sleteo na neku od PS, dakle pista koje su vodile pravo ka planinskom masivu. Nije to bilo nemogu će ali definitivno bi bilo krajnje rizično, posebno u lošim meteo uslovima. Te PS, nazvane brojevima 4, 3 i 5 smo intenzivno koristili ali isključivo kao poletne a PSS br 1 i 2 (u pravcu 142 – 322) kao poletne i staze za sletanje. PS nisam slučajno označio redosledom 4, 3 i 5 (od zapada ka istoku) već zato što su bile tako ozna čene, tako nazvane od onoga ko je planirao i izgradio taj aerodrom. Iako malo zbunjuje, verovatno je planer piste tako obeležio zato što je staza br. 3 spajala po četke PSS br. 1 i br. 2 a i bila je šira od staze br 4. i 5. Staza br. 4 je bila najduža a i produžavala se u put koji je bio spojnica izme đu aerodroma i lokalnog puta Rakovica – Bihać. PS br. 5 je bila paralelna sa PS br. 3 ali znatno uža, sa znatno užim bo čnim 11
pojasevima sigurnosti a sa nje se poletalo doslovno kao sa nosa ča avioina jer je samo stotinjak metara nakon njenog završetka poćinjao odsečeni greben platoa na kojem se nalazilo letilište. Nimalo popularna PS br.5 koja se nalazi u produženoj osi podzemne galerije “C” koja je dodeljena našoj 352. iae je vrlo brzo “zaboravljena”, tj. nerado koriš ćena bar do kraja 1978. kada sam i ja zvani čno prekomandovan iz Bihaća u Beograd i prestao leteti, bar intenzivnio, na tom aerodromu.
0etenje A sa tog aerodroma sam i napravio najve ći broj mojih letova, bar onih na MiG-21 svih verzija koje smo imali u naoružanju našeg RV. Leteti sa tog aerodroma bio je izazov, i to profesionalni izazov u svakom pogledu. I danas tvrdim da pilot koji je leteo na tom aerodromu, na avionima tipa MiG-21 može leteti bilo koju letilicu, na bilo kojem aerodromu na svetu. A, verujte mi, imam razloga za ovakvu tvrdnju. MiG-21 je, tada, bio odličan avion u svojoj kategoriji ali i ozbiljan za letenje zbog svoje relativno skromne opreme za instrumentalno i no ćno letenje, za preciznu navigaciju, prilaz za sletanje i sletanje u složenim meteorološkim uslovima, uslovima kakvi su ne retko vladali u reonu aerodroma Biha ć. Č esto su meteorološki i orografski uslovi u reonu aerodroma, uz skromnu zemaljsku i navigacijsku opremu aerodroma i aviona, predstavljali pravi problem, direktno ugrožavavši bezbednost posada. Obronci Plješevice, ostale okolne planine ili brdo Čelopek samo par kilometra ispred praga naj češ će korišćene piste za sletanje su u svim uslovima smanjene vidljivosti ili niske obla čnosti predstavljali pretnju. Po dobroj vidljivosti to nije imalo zna čaja, izuzev ako nije duvao vetar ili nije bilo snažnijeg bacanja u prilaznim ravnima. A vetrova je bilo, i bi će ih, nad Željavom ma ko i ma kada je eventualno ponovo koristio. Ne retko smo gledali da na samo dva i po kilometra udaljenosti izme đu jednog i drugog kraja piste duvaju tri snažna vetra iz potpuno suprotnih pravaca. Video sam i MiG-21 kojeg posle poletanja vetar, tačnije lokalna turbuencija, iznad izvora re čice Klokot, u produžetku jugoisto čno u osi PSS br.1 baca na leđa kao papirni aviončić. Video sam i doživeo oluju koja u samo nekoliko minuta zatvara aerodrom teškim pljuskovima, grmljavinom, olujom, uraganskim vetrom. Uski bo čni pojasevi sigurnosti i pretpolja pista nisu opraštali greške pilotima. Svako ve će skretanje sa pravca na poletanju ili sletanju odnosno produžavanje protrčavanja u osi neke od PS ili PSS je skupo pla ćeno. Samo u prve dve godine upotrebe aerodroma poginuše nam dva pilota iz sastava 117. lap poručnici Svoboda i Sluganović. Aviomehaničar S. je nepropisno lengerišući avion na probnom stolu, dodao gas motoru, avionske kočnice su popustile i letelica je pretrčala poprečno PS br.3 upavši u vrta ču na suprotnoj strani. Da je to bio uobičajeni, pitomi aerodrom, izgra đen na ravnim terenima ovo se sve, verovatno, ne bi dogodilo. Ipak incidenti za koje je bio kriv aerodrom ili njegova lokacija su bili retki i ne svi, bezuslovno vezani za to. Mogli su se dogoditi i na svakom drugom, čak i najpitomijem, najpovoljnijem aerodromu. Bila je to stvar verovatno će, okolnosti i slu čajnosti. Za mene je savet kapetana Pastora:“Polomi avion ali ga polomi na pisti” bio aktuelniji na ovom nego na bilo kom drugom aerodromu na kojem sam leteo. A ja sam sa tog aerodroma, kao što rekoh, napravio ve ćinu mojih letova.
12
Kako sam učio da letim supertajni a$ion Naše vazduhoplovstvo je krajem 1963. godine nabavilo od SSSRa prvu eskadrilu aviona tipa MIG – 21. Bila je to velika tajna, supertajna. Uvlačili su avione u hangare, zamotavali u cerade, jurili veštice i špijune oko aerodroma i retko, vrlo kratko, leteli sve do pred kraj 1965. – po četka 1966. do kada su već bile nabavljene tri kompletne eskadrile. Da bi tajna bila još tajnija naši su ih krstili slovom “L” , prvim slovom reci “lovac”. Prve verzije aviona MIG-21f13 kako su ih Rusi nazivali naši ”krstiše” sa ”L-12” a dvosede ”NL-12”. Sledeću verziju MIG-21PF, naši nazvaše ”L-14”, verziju MIG-21 PFM nazvaše ”L-15” i tako redom do verzije ”L-17”, ”L-17bis”, ”L-17 bis/K” a dvosede još ”NL-14”, i ”NL16”. Izviđača MIG-21R (od reci “razvje čik”, na ruskom izvi đa č) nasi nazvaše ”L-14i” a ja baš na njemu provedoh najveći i najlepši deo svoje letačke karijere. Rusi ga, bolesni od čuvanja tajni i stvaranja mitova i konfuzija oko svih svojih vojnih proizvoda, nazvaše još i tajnim nazivom ”Izdelnie 094” (proizvod 094). Bilo kako bilo sve te avione sam leteo, često i paralelno iako se svaka od narednih verzija po nečemu razlikovala od prethodne. Samo laiku su ti avioni izgledali isto a čak i laici su uočavali vidljive razlike izmedju L-12, NL-12, NL-14, NL-16 i svih ostalih ”L-ova”. Novije verzije imale su širi uvodnik vazduha, sverežimski konus, radar smešten u tom konusu, bivali su sve širih i sve kra ćih trupova, imali sve snažnije motore, nosili više goriva, posebno u spoljnim podvesnim rezervoarima, mogli da ponesu više, efikasnija borbena sredstava, na sve većem broju nosa ča za naoružanje ispod krila i trupa. Razlike, po verzijama, znali smo samo mi koji smo ih leteli posebno one koje su se odnosile na sve moderniju navigacijsku, letnu i opermu borbenih sistema aviona. Svaka verzija je bila nečim unapređena, osavremenjena, moćnija. Primera radi, prva verzija L-12 imala je motor potiska od oko 5 tona a poslednja L-17bis/K sa drugim, dodatnim forsažem, tzv. “CR” skoro 13 tona potiska. Prva verzija je imala samo radar za merenje daljine a već sledeća akvizicijski i nišanski radar dometa 20 km. Iako su, objektivno, elektronski sistemi ruskih lovaca tih generacija bitno zaostajali iza svojih zapadnih suparnika. Završavajući Akademiju jedna grupa od deset mojih klasi ća bi određena da se javi u 204. lovački puk na Batajnici opremljen avionima tipa L-12 i L-14. Ja nisam imao sre će da budem u toj grupi a tada nisam mogao ni pretpostaviti da ću im se tako brzo, samo godinu dana kasnije, pridružiti.
'reobuka na $f12$ Ubrzo posle Šušićevog iskakanja iz F-86D, krajem novembra 1967, ne saopštavaju ći nam razloge, prekidosmo svako letenje. Početkom decembra u eskadrilu nam stiže poja čanje, četiri mlada pilota od kojih su trojica bili naši klasići, i sve nas uputiše na vanredne lekarske preglede radi provere zdravstvene sposobnosti za letenje na nadzvu čnim borbenim avionima. Komisija proglasi zdravstveno nesposobnim dva starija pilota i jednog našeg klasi ća za letenje na L-ovima a mi ostali odmah započesmo teoretsku preobuku, tzv. ”učionicu” za avion L-12 na Plesu. Prethodno je jedna od lova čkih eskadrila, 124. lae, 117. lovačkog puka izvršila preobuku na L-ove u Batajnici i nekako baš tih dana preletela na matični aerodrom Pleso. Njihovi avioni su stajali u najvećem hangaru, zamotani dobro ceradama, čuvani pojačanom stražom. Sredinom decembra, bilo je ve ć vreme, povedoše nas do hangara da vidimo avione izbliza, dotaknemo ih, zavirimo u kabine. Straža ispred hangara nas zaustavi! Vodnik 1. kl, moj zemljak, sarajlija, Esad, koji nam je držao deo teoretske obuke o sistemima aviona pokuša da objasni da je ta poseta planirana, odobrena. Pokuša da se objasni sa stražom a neko 13
od pilota, ignorišuci stražare, produži ka vratima hangara: - Stoj!, prodra se jedan od stražara i pušku sa ramena zbaci, prihvati je rukama, otkoči. Sve to u po bela dana, u radno vreme, na našem aerodromu. Tek sutradan uđosmo u hangar, dotakosmo jedan avion, koji je za tu priliku bio oslobo đen teških cerada.
#atajnica Prvih dana januara 1968. godine cela 352. iae, leta čki i tehni čki sastav našao se na aerodromu Batajnica. Smestiše nas u kasarne i započesmo prakti čnu, stvarnu preobuku. Kada prvi put uključih forsaž, otpustih ko čnice, kada se avion uz buku, vibracije i trešenje zalete po betonskoj pisti Batajnice, kada kao strela velikim uglom penjanja polete u visine, kada iz ”napada” na pistu velikom brzinom grubo pristade, poče kočenje kočnicama i koče ćim padobranom – prvi put pomislih da ipak nešto neću moći, da ne ću mo ći savladati letenje na ovom ruskom ” čudu” od aviona. Već sledeći let je delovao normalnije, tre ći još normalnije a posle devet letova na duploj komandi poleteh samostalno. Uskoro se uverih da nebih ni znao da letim nadzvu čno da mi to ne registruju instrumenti, da je nebo iznad 15.000 metara sve tamnije, da iznad 18-19.000 vertikalno iznad izgleda modro – skoro crno. Da je horizont ispod, nekako naglašeno svetao, blago zaobljen. U zaokretu iznad Slavonskog Broda u daljini videh vrhove Alpa, Pirineje a potom Dinarski planinski masiv, Karpate a levo ka severu vrhove visokih Tatri. Bio je to proletnji dan 1968, jedan od onih sa retko velikom vidljivošću, posle prolaska hladnog fronta. Sredinom jula završismo preobuku u toku koje dvojica klasića otpadoše nesposobni da kontrolišu taj brzi, ozbiljni, borbeni avion a jednome prekidoše preobuku zato što ga komandir 128. lae, major Aldo Levi, u toku rutinske kontrole našega rada u visokim zonama zateče kako ”pegla” vazduh u zoni umesto da avion vodi po vertikali i uvežbava elemente složene pilotaže. Bilo je normalno da major Levi često leti uporedo sa nama, po svome planu. Ono što mi nismo znali, pa ni moj klasić J.M, bilo je da major Levi na velikoj visini leti od zone do zone u kojima smo mi radili vertikalu i kontroliše šta mi tamo zapravo radimo. Proslavismo uspešno završenu preobuku a već prekosutra, oko 15. jula, preletesmo na aerodrom na kojem će se ubudu će bazirati naša 352. iae i sa istim, 117. lovackim pukom, deliti taj novi, moderan, supertajni aerodrom, ta čnije ”aero-čvor”. Supertajnim avionima, sletesmo na supertajni aerodrom Biha ć. Avione elektri čnim tegljačima uvukoše u podzemne galerije aerodroma a nas uputiše na zaslužene godišnje odmore. Ne znajući da nas po povratku sa odmora čeka ono što je danas poznato kao ” češka kriza”…
14
e&ka kriza i 4$io#eneI Okupismo se ponovo sredinom augusta, posle godišnjih odmora. Tek što napravismo po neki let uvođenja u stroj, izbi takozvana Češka kriza, 20.08.1968. pošto su trupe SSSR i saveznika iz Varšavskog ugovora upale u Čehoslova čku koja je “zatalasala” nespremana da i dalje ostane jedna od zemalja ljudi “koji žive na kolenima”. Jugoslavija, jugoslovensko rukovodstvo podrža Čehoslovački narod, bučno, mislim prebučno, reagova, osudi intervenciju zemalja Varšavskog ugovora pa se i sami suočismo sa mogućnošću iste takve, ali zasigurno mnogo krvavije intervencije.
3uvari ju(oslovensko( neba Počesmo intenzivno letenje. Letenje koje bih mogao nazvati i “gojenjem praseta pred Boži ć” jer sa našim skromnim letačkim iskustvom na L-ovima trebali smo da se suprotstavimo sovjetskoj vazdušnoj armadi, ojačanoj vazduhoplovstvima njihovih blokovskih saveznika. A suprotstavili bismo se. U to nikada niko nije sumnjao. Kako bi, bar naše vazduhoplovstvo, prošlo pri tome? Ni o tome nismo imali iluzija. Kako god da je bilo tada poče beskonačno sedenje u avionima, u pripravnosti, spremni da na dati signal poletimo, suprotstavimao se bar prvim ešalonima o čekivane sovjetske vojne intervencije. I poletali smo, ne znajući da li polećemo radi neke od, tada mnogobrojnih provera borbene gotovosti, zbog lažnih uzbuna ili da bi se zaista suprotstavili nailaze ćim vazdušnim ešalonima neprijatelja. Prilikom takvih poletanja pogiboše i dva pilota iz lovačkog puka (Svoboda iz 17. kl. VVA u Biha ću u jesen 1968. i Srećko Mihajlović, naš klasi ć negde u februaru 1969. u Zadru) Napravio sam niz poletanja iz pripravnosti počev od 20. avgusta 1968. pa u toku cele, vrlo snežne i hladne, zime 1968/69. sa aerodroma Bihać i Zadar. Na Zadar smo se prebazirali da nas sneg i niski oblaci nebi prečesto zarobljavali na matičnom bihaćkom aerodromu. Protekom vremena, snižavanjem intenziteta krize i udaljavanjem realne mogućnosti da do sovjetske intervencije dođe, odlukom najvišeg komandovanja, snižavan je i stepen naše borbene gotovosti i pripravnosti. Prvo su kompletne eskadrile dežurale sa po šest pilota u “pripravnosti br. 1″(piloti u avionima spremni da polete pre isteka 3 minuta), šest pilota u “pripravnosti br. 2″( piloti u blizini aviona spremni da polete pre isteka šest minuta) a svi ostali u “pripravnosti br. 3″(spremni da polete u roku od 30 minuta). Pred kraj 1968. dežurstvo je smanjeno na jednu ekadrilu a krajem aprila 1969, koliko se se ćam, na snage polovine sastava jedne eskadrile. Mi, iako izviđa či, smo u potpunosti postali lova čkom eskadrilom. Bila su dva valjana razloga za to: Prvi u činjenici da smo bili toliko inferiorni u odnosu na mogu ćeg agresora (imali smo samo šest nadzvučnih borbenih eskadrila: 3 u Batajnici i 3 u Bihaću) da nikome nije ni na pamet padalo da to malo snaga razvlači na neke izviđa čke zadatke tim pre što je RV imalo još dve kompetne izviđačke eskadrile dozvučnih borbenih aviona i po jedno izviđa čko odelenje u svakom od brojnih lovačko – bombarderskih pukova. Drugi je bio u činjenici da smo bili opremljeni prvom nabavljenom verzijom lovaca MIG-21f 13 (L-12) koji nisu imali nikavu izvi đa čku operemu. Isporuka ve ć ugovorenih izviđača L-14i iz SSSRa trebala je zapoceti sredinom 1969. godine.
15
'oručnik+ Povodom obeležavnja Dana Armije, 22. decembra 1968. godine me unaprediše vanredno u čin poručnika. To vanredno unapređenje mi i ne bi bilo toliko drago da naš komandir eskadrile, major Kuli ć Marko, nije pilotima prepustio da odlu če koga će predložiti za vanredno unapređenje. Piloti predložiše da to budem ja. - Drago mi je da se vaša ocena podudara sa mojom. Tako ću i predložiti pretpostavljenoj komandi. – zaključi sastanak naš komandir eskadrile. Tada nekako počeše i moji ”pravi” letovi na L-ovima.
'o(ibija "red 4itom 1.maja 1969. godine naše jedinice na aerodromu Bihać poseti najviše državno i vojno rukovodstvo Zemlje sa drugom Titom na čelu. Izvedosmo impresivan leta čki program sa bojevim dejstvima po metama u trijanglu koji su činile piste br 1, 3 i 4, ali tom prilikom, zaboravivši da izvuče stajni trap pre sletanja, pogibe poru čnik Sluganovi ć iz 125. lova čke eskadrile 117. lap. Vidljivo potresen Tito ponudi da upotrebe njegov avion da teško povre đenog poručnika prevezu hitno do VMA u Beogradu ali, nažalost, Sluganović ubrzo izdahnu. Visoka delegacija kasno popodne napusti nas aerodrom. Sutradan samo transportni DC-3 naruši tišinu ispod masiva Plješevice. Polete odvezavši telo poručnika Sluganovića ka njegovom zavičaju gde biti sahranjen. će
4u512 u ni7anu+ Bio sam komandir lovačkog odelenja sa četiri aviona i šest pilota u pripravnosti tog 3. maja 1969. godine. Dremkao sam u prvom avionu uživajući u prvim sun čanim danima te godine. U drugom lovcu sedeo je, pišući na kolenu, u neku kupusaru, svoj ”roman” moj klasi ć i dobar prijatelj Čuvi ć Milan – Fjaka. Kabine preostala dva, tako đer naoružana, MiG-a bile su prazne sa pilotskim kacigama i maskama priključenim na instalacije aviona da bi se skratilo vreme pripreme pilota i poletanja, ako ustreba. Odjednom čujem poznati, frustrirajući, zvuk poljskog telefona, veze sa aerodromskim Operativnim centrom, telefon koji je svakog momenta bio ”pokrivan” prisustvom nekoga od odgovornih starešina. ”Vihor!” čuh kada uzviknu dežurni vezista i visoko uzdignutom rukom po če kružiti, dobro poznati znak za pokretanje motora i poletanje iz pripravnosti. Zatutnjaše agregati na specijalizovanim vozilima ”Apa-3”, mobilne centrale za snabdevanje strujom aviona čiji motori su do tog momenta radili na malom gasu. Mehaničar mi se na đe pored kabine, da asistira što brže pokretanje motora, pomaže mi. Oružari skidoše osigurače sa podvesenih samonavo đenih raketa vazduh – vazduh tipa K-13. Motor izađe na ”relant”. Uključih sve prekidače predvi đene postupkom, uključio sam i prekidače naoružanja. Mehaničar mi pokaza komplet osigura ča katapultnog sedišta koji je držao u ruci, znak da su pouzdano svi izvučeni, sedište spremno, spusti poklopac kabine koji zabravih a onda nekoliko puta snažno trgnuvši proveri da je zabravljen. Podiže kratko palac signalizirajući mi da je sve u redu. Odgovorih mu podignutim palcem.Pogledah prema Fajki. Upravo je sa svojim mehaničarem razmenjivao uobičajene signale podignutim palčevima. Dobivši odobrenje Kontrole letenja dodadoh gas. Tridesetak sekundi kasnije na liniji poletanja sa piste br. 3 udaljene samo stotinjak metara od položaja dežurnog odelenja aviona dadoh znak Fjaki da puštam kočnice. Penjemo strelovito. Ve ć smo prolazili visinu od 5.000 16
metara u pravcu Kostajnice prema kojoj nas je usmerio oficir za navodjenje (OZN), kada ugledah dva kratka, nestabilna, kondenzacijska traga aviona na visini iznad 9.000 metara. - Vidra-12! – javi se opet OZN – Cilj je na oko 3.000 metara ali nepouzdan mi je mera č visine…- Da taj nije na 9 – 10.000 metara? – upitah. - Može biti, moj merač visine…- Nije jedan, dvojica su. Istočno su od Kostajnice, lete ka istoku!? - To je, to su! Pozicija i pravac leta se podudaraju! - Vidra – 12, jeste li sigurni da su dvojica!? – čuh novi glas, glas kao da govori iz bureta, glas Operativnog dežurnog sa OC divizije PVO. - Jesam. Potpuno siguran. Lete na oko 10.000 u razmaknutom poretku oko 300 sa 100 metara. - Vidra – 12, uključite naoružanje !! – prvi put u životu čuh tu komandu preko radio stanice, od oficira ovlašćenog da je izda. Prvi put uključih prekidač za lansiranje raketa vazduh-vazduh, obarač na komandnoj palici za opaljenje raketa prebacih u položaj napred, položaj za opaljenje. Preostaje samo pritisak na taj obara č. - Vidra – 12, naoružanje uključeno! – izvestih. - Vidra – 18, naoružanje uključeno! – čuh Fjakin glas. Postigavši visinu od oko 10.000 metara na kojoj su bili naši potencijalni ciljevi (još ranije smo isključili forsaže) leteli smo brzinom nešto malo većom od 1.000 km/ č. Bilo je zaista čudno da ovi očigledno veliki avioni, moguće bombarderi, lete bez lovačke zaštite, na tako velikoj visini? Možda su civili? Ali civili nikada ne lete tako blizu jedan drugome, posebno ne na istoj visini. Razmišljao sam dok smo im se približavali . Bili su još samo 15ak kilometara ispred nas negde izme đu Bosanske Gradiške i Slavonskog Broda. Baš u koridoru rezervisanom za letove civilnih aviona. Neki od uobi čajenih trikova svih letećih uljeza! - Vidra – 12, možete li identifikovati ciljeve? – čuh operativnog. - Naravno da možemo. Veliki su. Kategorije transportnih. – odgovorih - Identifikujte ih! – izdata je naredba. - Razumeo, Vidra – 12! Forsaž sad! – potvrdih i dadoh usput komandu svome pratiocu. Osvrnuh se i videh da Fjakin avion, koji me do tog momenta pratio uz krilo, zaostaje, da se odstojanje povećava, posledica malog zakašnjenja uključenja njegovog forsaža i male razlike u snazi u korist moga aviona. Ali i tako ne letimo na paradi, i tako treba da zauzima mesto u borbenom poretku, razmaknutom poretku. Avion jurnu, pre đe u nadzvučni let, odstojanje prema ciljevima se po če naglo smanjivati. Još samo nešto više od kilometra odstojanja. Da smo dobili nare đenje da ih oborimo oni bi već odavno bili na putu ka zemlji a ovo bi bio krajnji momenat za izlazak iz napada, da se nebi sudarili sa sa parčadima njihovih aviona. Isključujemo forsaž. Ispuštamo vazdušne kočnice. Brzina pada na 17
podzvučnu. Približavajući se pratiocu u tom čudnom paru vidim jasno da se radi o putni čkoj verziji ruskog transportnog aviona Tu – 134. Prvi put ga vidim u vazduhu, izbliza, i prisetih se informacije da su prvi isporučeni našoj novoosnovanoj kompaniji pod patronatom tada eksportno – importnog giganta ”Genex” iz Beograda. Javih da se radi o putničkoj verziji Tu-134 čiju pripadnost ne mogu utvrditi jer ne prepoznajem nejsan znak, “poput ornamenta” crveno-bele boje na repu. Pratiocu saopštih da mu prepuštam drugoga i idem na “vo đu”, da se on pozabavi ovim drugim. Vo đi tog “para” se pristrojih na 30-ak metara sa njegove desne strane. Jasno je da je i to Tu-134, putni čka verzija, za nas bezopasan kao i njegov pratilac. Opet isti onaj veliki crveno-beli “ornament” na vertikalnom stabilizatoru, ali meni neprepoznatljiv!? Gledam ga, lagano mu se približavam i onda videh malu jugoslovensku zastavu nekako upravo ispod bočnog prozora pilota na desnom sedištu. - Isključi naoružanje! – javih mom pratiocu Fjaki. - Vidra – 18, isključio. I ovaj ima našu zastavu. – čujem mog pratioca, klasi ća i dobrog prijatelja, usporenog Dalmatinca, Omišanina, Fjaku koji je, uglavnom flegmatičan, zato i dobio taj nadimak. Vidim kolege pilote kako me posmatraju iz tesne kabine a jedan od njih mi maše. Znam da su to moje kolege, piloti RV, uglavnom MiG-ova koji su nedavno sporazumno napustili Vojsku i prešli u “civile” da lete pod mnogo povoljnijim uslovima. Mašem i ja njima približivši se malo previše nebih li prepoznao bar onog sa desnog sedišta. Ne prepoznah ga zbog odbljeska sunca na staklu njegove kabine ali primetih da, učini mi se, nekako nervozno maše. Shvatih da sam malo preblizu i po čeh se lagano udaljavati i tog momenta videh natpis ispisan po dužini celoga trupa, ogromnim slovima. Pisalo je – “AVIOGENEX”! Nazdravlje. Od drveta ne vidiš šumu – je prvo što mi prostruja kroz glavu a onda shvatih da su onaj “ornament” na repu aviona zapravo stilizovana, nakako prepletena, slova A i G – Aviogenex. To otkriće odmah javih kratkom radio porukom. - Pustite ih. Idite kući. – čuh onaj autoritativni glas “iz bureta”. Potvrdih da sam razumeo naređenje, lagano, da pozdravim kolege, zaljuljah avion sa krila na krilo i energično “odvalih” udesno i u snižavanje da bi što pre napustili koridor i visinu leta koju koriste civili. Fjaka mi se začas nađe uz krilo. Sletesmo. Bez frke, bez tona prekora, saznasmo da je neko od “civila”, valjda reda radi, zato što je tako njima propisano, izvestio da su ih presreli lovci u koridoru. Odmah je i razjašnjeno da su naše kolege na obuci poleteli iz Ljubljane ka Beogradu najavivši vreme poletanja sa nekim većim intervalom a onda se setili da bi mogli preleteti i zajedno pod istim brojem najave. Da bude još lepše, civilni dispečeri su propustili da tu najavu dostave vojnom Operativnom Centru i eto izazvali su sumnju letom bez najave, u tipi čnoj vojnoj formaciji i to na ruskim avionima. Nezgodno. Tada kada zbog “ Č eške krize” sve puške još nisu bile vra ćene u soške – kako bi to pešaci rekli.
anderd/et i prokletst$o tip tanko$a 18
3a a$ionu 9i jer taj a$ion je zapra$o ,io pr$i maso$no proiz$ođen mlazni ,or,eni a$ion u S4=. ;zeo je uče&ća u Korejskom ratu 1"0. @ 1"(.. 3eki od a$iona u 17-. puku u 5adru i <-. a$io,ri#adi u 8re/i>ama u kojima sam #a leteo imali su $idlji$e tra#o$e uče&ća u tom ratu @ u o,liku limeni* zakrpi rupa od po#daka manji* kali,ara $ijetnamske +44 ili mitraljeski* zrna 'Mo$a. 2edan je na ruko*$atu pali>e imao u#ra$iranu z$ezdu petokraku i neki datum iz 1"-. #odine. )ero$atno je postojao razlo# za to. 8io je to u s$akom po#ledu respekti$an% do,ar ,or,eni a$ion% tada jo& u$ek relati$no sa$remen. +r$a tri leta na njemu se u$r&ti&e u leto$e koje pamtim i to ne samo zato &to su ,ili moji pr$i leto$i na mlaznom ,or,enom a$ionu u karijeri.
'rvi letovi na 589 =ado* pun #as% otpusti* kočni>e. 4$ion se zalete% podi#o* nos% odlepi*% pređo* u penjanje. 3i&ta impresi$no posle iskust$a letenja na )-. ekao ,i* isto ali zalet sa Jand/omC je posle )- ličio na zalet traktorom posle limuzine. +re,a>i* ruči>u stajno# trapa na Ju$učenoC. Si#naliza>ija nosne i desne no#e pokaza&e u$učen polo/aj ali ne i le$eB +okazi$ala je &rafirano polje% si#nalizirala je da je ta no#a ostala u međupolo/aju% dakle ni iz$učena % ni u$učena. dluči* da ne ja$ljam odma*. 'o/da je samo pro,lem sa si#naliza>ijom jer ne osećam ni&ta nenormalno. krenu* se udesno% malo unazad. )ide* kako mi +ejčić ne&to #estikulira% pokazuje rukom . 3e razumem #a ali u$uko* flapso$e% skido* #as da ,rzinu odr/im ispod maksimalno doz$oljene za let sa ispu&tenim stajnim trapom. Le$a no#a stajno# trapa ti se nije u$ukla. @ saop&ti mi. o mi i si#naliza>ija pokazuje. 5nači ipak je ostala napolju. @ reko* =a li ti je ruči>a skroz na #oreF @ posta$i mi #lupo pitanje moj nasta$nik ne znajući $aljda &ta da ka/e. +a ne ,i mi se u$ukle o$e d$e no#e. @ od#o$ori*. Hajde ispusti stajni trap pa da pro,a& pono$o. @ naredi. 3e dopade mi se ideja da poku&a$am pono$o ali pre ne#o &to od#o$ori* pre,a>i* ruči>u stajno# trapa na dole prateći $ariranje pritiska *idroulja % oslu&kujući karakteristične udare stajno# trapa pri za,ra$lji$anju. Komandir eskadrile major 2ela>in Stanko% koji je sa tornja aerodromske kontrole letenja 4KL lično ruko$odio letenjem taj dan% s*$ati$&i o čemu se radi% ume&a se: Lasta -6% ako ti se trap za,ra$i u iz$učenom polo/aju ne poku&a$aj #a $i&e u$lačiti. @ reče autoritati$nim #lasom. azumemB ?$o za,ra$io se u iz$učenom polozaju. @ od#o$ori* po&to se poja$i jasna si#naliza>ija iz$učeno# i za,ra$ljeno# polo/aja a pritisak *idroulja se sta,ilizo$ao na normalnim $rednostima. +o aerodromskom pro&irenom kru#u na $isini ".000 fita potro&i #ori$o i dodji na sletanje. 19
azumeoB @ ja$i se moj nasta$nik. 2a klimnu* #la$om% podi#o* pala> da pot$rdim da sam razumeo i smanjenom ,rzinom% ne#de oko 1<0 milja na sat% krenu* ka 8io#radu da pe#lam $azdu*% potro&im #ori$o i $ratim se radi sletanja.
,skraćivanje zadovoljstva i u(rožavanje života
)eć prekosutra leteli smo s$aki dru#i dan% naizmeni>e mi i pitom>i dru#e #odine% 1. klase% ))4 opet polete* po planu leta za pr$i let @ o,let reona aerodroma u pratnji nasta$nika. S$e je u redu. krećem a$ion ka pr$om orjentiru. +ono$o trimujem da rasteretim komande jer stalno pokazuje tenden>iju desno# na#i,a. +ono$o trimujemB 3ije to normalno. Mako skoro pods$esna% radnja trimo$anja pri$uče mi pa/nju. 5a&toBF +a ima samo jedan lo#ičan razlo# @ od,a>i$i krilni rezer$oari tz$. Jtip tanko$iC% prič$r&ćeni na same kraje$e% na terminezone% krila. +o#ledam si#naliza>iju i $idim upaljenu /utu sijali>u% znak da se desni tip tank od -(0 ;S #alona oko <70 litaraD7<0 kilo#rama uop&te ne prazni. Skoro se porado$a*. ?$o prilike da od,a>im o,a tip tankaB 3adam se u aerodromskoj zoni za od,a>i$anje spoljni* tereta a ako ,a& tako mora mo/e i na poli#onu 8enko$a>. )a/no je da i* od,a>im. 8iću jedan od retki* sa tak$im ličnim iskust$om. 2a$i* da mi se ne prazni desni tip tank% da sam $eć trimo$ao a$ion% da #a stalno trimujemE =o,ro prati si#naliza>iju% potro&nju #ori$a. @ od#o$ori mi ruko$odila> letenja L sa 4KL. 5nao sam da kupuje $reme% konsultuje se sa nekim. ;$eren sam da se konsultuje da li da me uputi na poli#on 8enko$a> ili će mi doz$oliti spektakularniju $arijantu da pred Npu,likomO od,a>im tip tanko$e na tra$natu po$r&inu se$erno od tra$nati* poletnosletni* staza na i$i>i aerodroma. ; redu je JLasta -6P% ići će& na sletanje normalno. Mz le$o# kru#a% odr/aće& -0 @ (0 milja $eću ,rzinu. @ dade mi upust$o ruko$odila> letenja nakon nekoliko minuta. +a ;putom je pred$iđeno da od,a>im tip tanko$eB @ $eć sam potpuno premotao trimer u le$u stranu. =r/im #a Jna pali>iC. d#o$ori* poku&a$&i da su#eri&em pra$ilan postupak u o$ak$om slučaju% znajući da s$u komunika>iju na frek$an>iji 4KL snima ma#netofon. JLasta -6P% postupiće& kako ti je rečenoB @ od#o$ori L. 3isam ni malo ,io odu&e$ljen o$ak$om odlukom L. 3aproti$. 8rinulo me je kako će se a$ion na malim ,rzinama pona&ati sa tako izrazito poremećenom >entra/om% sa skoro <00 kilo#rama tereta na naj$ećoj mo#ućoj udaljenosti od >entra te/i&ta% na samom kraju krila. 4li nisam smeo da pri#o$aram o$oj odlu>i% po#oto$o ne ja$no% preko radio stani>e% tim pre &to sam s$oje $eć ,io rekao i to je re#istro$ano. 4 mo#lo ,i to ličiti i na kukanje @ na manifesta>iju stra*a. Mpak% si#urno mi nije ,ilo s$ejedno. 3isam se pla&io% ali se nisam osećao si#urnim% jo& manje u#odno. 3apra$i* normalan kru# sa ,rzinama po$ećanim !0% pa i "0 milja na sat. 5adr/a* tako po$ećanu ,rzinu i u čet$rtom zaokretu. 3asta$nik me pratio i ćutao. 3i on nije smeo da ka/e ni&ta a $aljda mu je ,ilo jasno da je odluka L po#re&na% da ,i je mo#li platiti #la$om. +rilazim na sletanje sa pali>om na pola *oda otklonjenom u le$u stranu da ,i* iskompenzirao teret na kraju 20
desno# krila. ;mesto normalne ,rzine od oko 1"0 milja% na sletanje prilazim sa skoro 10 milja na sat. dluči* da ra$nam u ekstremno niskom ,ri&ućem letu iznad piste sa stajnim trapom i polako skidam #as% da malom $isinom ne doz$olim da mi a$ion krene u na#i, koji $i&e neću moći ispra$iti. 8rzinom od preko 1<0 milja na čas% umesto oko 1!0% prelete* pra# piste. Spusti* a$ion jo& malo ni/e tako da točko$i nisu mo#li ,iti $i&e iznad 10 do -0 >m iznad ,etona. +olako skidam #as% #uram pali>u jo& u le$o% skidam #asE ; jednom momentu a$ion JkrenuC u desni na#i,% pali>a dodirnu o#raniči$ač potpuno otklonjena u le$o a desna no#a stajno# trapa udari o ,eton. M le$a no#a dotače ,eton.4$ion $idno na#nut u desno poče me sna/no $ući ka desnoj i$i>i ,etona% z,o# <00 k# tereta na desnom kraju krilaB M dalje dr/eći pun otklon pali>e u le$o% da aerodinamičkim efektom uz#ona elerona odr/im a$ion u pra$>u% rasteretim desnu no#u stajno# trapa% #urnu* punu le$u no#u da poku&am odr/ati pra$a>. 4$ion je neumolji$o% na#nut na desnu stranu% JklizaoC ka desnoj i$i>i piste. +olomi #a% ali #a polomi na pistiB @ kao da pono$o ču* sa$et kapetana +astora. +ritisnu* pedalu le$e kočni>e% jako% jo& jače. 4$ion zausta$i tenden>iju dalje# skretanja u trenutku kada je desni točak ,io na samo metar% d$a od desne i$i>e poletnosletne staze. 3asta$i* pritiskati pedalu le$e kočni>e. 4$ion se polako poče okretati u le$o ka >entalnoj liniji piste. +ređo* namerno >entralnu liniju% na njenu le$u polo$inu% pa onda poče* la#ano pritiskati i desnu pedalu kočni>e da smanjim ,rzinu a$iona u protrča$anju. Konačno skoro potpuno zausta$i* a$ion do,ri* (00 @ !00 metara pre kraja piste. Kočenje je% z,o# okolnosti% ,ilo znatno ener#ičnije i efikasnije ne#o &to ,i* #a primenio u slučaju normalno# sletanja. 3a stajan>i me*aničar ut$rdi da je desni tip tank ,io pun% da ni kap #ori$a iz nje#a nije ,ila potro&enaB 3a analizi letenja komandir po*$ali moj pra$ilan postupak. 3isam se usudio da ka/em &ta o s$emu tome ja mislim. Saču$ao sam d$e kante% jer tip tanko$i zapra$o i nisu ,ili ni&ta dru#o ne#o $elike% aerodinamički profilisane aluminijumske kante za #ori$o z,o# koji* sam lako mo#ao iz#u,iti #la$u a a$ion ,i oti&ao na furdu% onako usput. Qest% sedam #odina kasnije% čini mi se 17(. #odine% kada su anderd/eti $eć ,ili iz,ačeni iz naoru/anja na&e# )% radi podizanja neki* delo$a letačke opreme sa s$im pilotima na&e ("-. iae tada ,azirane na aerodromu 8i*ać% dođem u o#romni kompleks $anaerodromsko# skladi&ta u ip>u. +rosto po,esne* kada $ide* na stotine potpuno no$i* tip tanko$a za a$ione 9
Letačke priče Suada Hamzića: )reli poli#on 21
+osle serije fikti$ni* dejsta$a na poli#onu 8enko$a> dođe $reme% u dru#oj polo$ini jula% da otpočnemo sa ,oje$im dejst$ima. )r&ili smo po &est% a često i po sedam napada na poli#on. ; pr$om i dru#om napadu smo ,om,ardo$ali zajedničke mete za ,om,ardo$anje le$om pa desnom >ementnom ,om,om od "0 k#. ; trećem i čet$rtom napadu smo lansirali po d$e rakete JSkarC od "7 mm% nasta$ni>i u le$u a mi pitom>i u s$oju desnu metu za raketiranje. +eti i &esti napad smo iz$r&a$ali mitraljezima napunjenim sa po 100 metaka i #ađali s$ako s$oju metu. uko$odila> dejsta$a = ,i uo,ičajeno doz$olja$ao da napra$imo i sedmi napad% da potro&imo preostalu mitraljesku muni>iju% ako ju je jo& neko imao% po&to smo nastojali da #ađamo &to kraćim% pre>iznim rafalima.
#ojevo uzbu)enje =ođe i taj dan. 8om,e otkači* za normu odličan u piramidu ili kru# prečnika 1metara. akete takođe u piramidu ili kru# prečnika 6 metara. ;$odim u pr$i mitraljeski napad. )eć po izlasku iz finalno# poniruće# zaokreta namesti* ni&ansku tačku na s$oju metu. 4$ion sta,ilno klizi ka meti. ekam daljinu ot$aranja $atre da ,i* pritisnuo okidač do kraja. M taman kada sam *teo da pritisnem okidač a$ion mi% u&a$&i u mlaznu struju neko# od pred*odni* a$iona u #rupi poče da se $rpolji i kli/e. 3i&an odstupi od mete. rče$ito komandujem pali>om% zate/em no#u% do$odim ni&ansku tačku na metu. +ritiskam o,arač i čujem s$oj rafal ali i sna/ni #las u slu&ali>ama @ )adiB S*$atam da mi je meta duplo ,li/e ne#o &to sam je ikada ranije u fikti$nim dejst$ima $ideoB +rekidam rafal. Sna/no% ener#ično pote/em pali>u na se,e. #romno preopterećenje mi pomućuje $id. +osle kratkotrajno# >r$enila pred očima mi je totalni mrak. 4$ion se trese. čekujem da s$e prestane% da nastupi $ečiti mir. 4$ion se umiri. i&ina. ujem z$uk motora. pterećenje se smanjuje. +opu&tam komandnu pali>u. )id mi se $raća. ujem onaj isti #las da ne&to #o$ori. 3e s*$atam &ta% komeBF )idim pla$o% samo pla$o ne,o. s$rnem se. rijenti&em se. 4$ion mi penje u skoro $ertikalnom polo/aju. pet čujem onaj #las. 8io je to #las majora 8ranka aje$ića% #las čo$eka kojem du#ujem /i$ot. =a$ao mi je uputsta$a da popustim a$ion% usposta$im kontrolu nad njime% da iz jedne ne$olje ne zapadnem u dru#u% da ne iz#u,im ,rzinu na relati$no maloj $isini. rijenti&em se. )idim a$ione s$o#a odeljenja. 5auzimam s$oje mesto u ,or,enom poretku. 'ajor aje$ić nam doz$olja$a nasta$ak dejsta$a upozori$&i mene da pazim na $isinu ot$aranja $atre i $isinu $ađenja iz napada. +o#leda* ak>elerometar% instrument za merenje preopterećenja sa tri kazaljke. 2edna je pokazi$ala trenutno preopterećenje% dru#a maksimalno posti#nuto ne#ati$no a treća maksimalno posti#nuto poziti$no preoptere>enje u letu. =$e su stjale na normalnom polo/aju. na treća je ,ila za#la$ljena na % na maksimalnoj $rednosti koju je uop&te i mo#la re#istro$atiB Mnače maksimalno doz$oljeno propterećenje za a$ion 9u s$erozapada% u kojem smo dejst$o$ali% se ,la#o sni/a$ao. Mz#leda da sam pre/i$eo ,a& za*$aljujući toj činjeni>i i nara$no majoru 8ranku aje$iću.
Vrelina 22
Sredinom a$#usta 166. ,ili smo pri kraju o,uke na 9ima letenja i neretko izlazili kao po,edni>i u tim pojedinačnim i #rupnim nadmetanjima. 'ozda je neki = Jna$ijaoC za nas pitom>e ali je isto tako mo#uće da je neki s$ojim pro>enama padni* tačaka ,ranio čast nasta$ničko# tima. 8ilo kako ,ilo% radili smo to sa puno odu&e$ljanja% puno mladalačko# /ara. o# dana napra$i* pr$i let na mestu pr$o# pratio>a. 3a dru#i let polete* u ulozi čet$rto# pratio>a. )eć na poletanju oseti* ne&to malo dima u ka,ini &to i nije ,ilo tako neuo,ičajeno% pose,no ne alarmantno% po&to je toplim $azdu*om ka,ina sna,de$ana sa kompresora motora. 4li $eć pri odlepljenju oseti* kako se temperatura u ka,ini di/e% kako postaje $ruće. 3enormalno $ruće. +oku&a$am normalizo$ati stanje manipula>ijom klima uređaja. 3e polazi mi za rukom. ; ka,inu pristi/e s$e $reliji $azdu*. +o#ledam ka,inski termometar. 3e&to preko !0 . =o,ro je. Samo da ne ide dalje% pomisli*. 4li temperatura nasta$i rast do !" . 3eprijatno je $ruće ali ako ja$im prekinuće mi let% narediti da malo ot$orim ka,inu i tako Jpe#lam $azdu*C dok ne potro&im #ori$o% pa na sletanje. Rutim i trpim. emperatura $eć prelazi "0ti podeok. Sti/emo na poli#on. "- . uko$odila> dejsta$a doz$olja$a razlaz #rupe% početak rada na poli#onu. +re u$ođenja u pr$i ,om,aderski napad% mokar% mokri* ko/ni* ruka$i>a% poku&a$am i* malo prisusiti% ,ri&em i* o pado,ranske i sedi&ne $eze da mi% onako mokre% ne ,i skliznue sa komandi. +ra$im jedan% pa dru#i ,om,arderski napad. +o#o>i su sas$im solidni. emperatura u ka,ini je na "! . +ra$im i d$a napada radi #ađanja raketama. = ja$lja solidne po#otke i raketama. pet% kao i pre s$i* u$ođenja u napad poku&a$am malo prisu&iti ruka$i>e ,ri&ući i* o pado,ranske i sedi&ne $eze ali ,ez ikak$i* rezulatata jer su $eć potpuno mokre. emperatura u ka,ini je dopuzala do "6 B 3eće% $aljda% dalje. ;$odim u napad. 3i&ansku tačku posta$ljam na Js$ojuC mitraljesku metu% čekam daljinu ot$aranja $atre% ispaljujem kratak rafal% $adim iz napada. = mi ne&to #o$ori po$i&enim tonom. 3e razumem &ta #o$ori. 3ije ni $a/no. )a/no je da je kazaljka na ka,inskom termometru stala na "6 . 3e ide dalje. = o$o#a puta $iče na mene% čini mi se da urla: JLasta10P za,ranjujem dalji rad $a&em odelenjuB Mdite na sletanjeB u* kada JLasta 10P% komandir moje eskadrile major 2ela>in Stanko% pot$rdi da je razumeo naređenje i uputi se ka Jizlaznim $ratimaC poli#ona radi z,ora #rupe i po$ratka na sletanje. udna mi čuda. 5a,ranio nam rad kad smo i tako $eć za$r&ili. naj sedmi% rezer$ni% napad i tako najće&će nema nikaka$ značaj. Qta ako i ostane neki mitraljeski metak u nekom od a$ionaF 3i&taB ;ostalom% za&to se = tako dernjao na meneF Qta je *teo BF adio sam s$e pra$ilno% razmi&ljam odr/a$ajući s$oje msto u #rupi #ledajući kako kazaljka termometra neumolji$o% kao ukopana% stoji na "6 . Slo,odan razlazB @ čujem L. )ođa odeljenja Jod$aljujeC. 3ekoliko sekundi klasnije Jod$aljujeC pr$i pratila>% pa moj $ođa. Mstim inter$alom Jod$ali*C i ja. 4$ion uđe u na#i, od oko 6070 stepeni. +o#leda* na stajanku a$iona ispod mene. +oput o#ledala uzdu/no u#rađeno# u ,eton stajanke na a$#usto$skom sun>u presija$ala se $oda. )oda koja se sa česme na i$i>i stajanke% neposredno uz u#ao aneksa *an#ara% sli$ala do >entra stajanke i tu nestajala u drenaznom kanalu ,etonske stajanke za a$ione. +otpuno de*idriran% su/ene s$esti% jed$a izdr/a* tu sliku. 2o& samo neki minut. Mzdr/i jo& nekoliko minutaE Slete*. im se ,rzina smanjila ispod 100 milja na sat ot$ori* ka,inu. ;dar s$e/e# $azdu*a me skoro raspameti% čini mi se jo& $ise sludi. JLe#o*C na kočni>e a$iona. 3a predzadnjoj spojni>i piste i rulne staze% do,ri* !00 metara pre kraja piste skrenu* ule$o% ka rulnoj stazi% ka stajan>i a$iona % ka onoj neispra$noj česmi% ,ez kanaliza>iono# od$oda% iz koje je neprekidno >urila $odaE$odaE$odaB 3i na kraj pameti mi nije ,ilo da rulam do kraja piste% da na zadnjoj% pro&irenoj 23
spojni>i okrenem a$ion za (0 stepeni% prema nenaseljenoj o,lasti% da oru/ari pro$ere da li sam se oslo,odio ,om,i% raketa% mitraljeski* zrna pre urula$anja u stajanku% među *an#are% među a$ione% među ljude. 5arula* po$ećanom ,rzinom. ;đo* u &iroku stajanku i dija#onalno% najkraćim putem% se uputi* prema onoj česmi u u#lu ne $ide$&i ni ljude ni me*aničara koji mi je si#nalizirao na koje mesto da parkiram a$ion. 3a pola stajanke% &to je takođe za,ranjeno% kupira* u#asi* motor i pusti* a$ion da iner>ijom od oko 6 tona rula ka česmi. 3a d$adesetak metara ispred česme prikoči*% smanji* ,rzinu. 4$ion se zausta$i nosom pored česme krilom na metar i po% d$a% od nje. )eć od$ezan od sedi&ni* $eza% isključeni* kiseonički* i dru#i* priključaka pope* se na ram ka,ine i skoči* pra$o pred česmu dok a$ion poče la#ano da kli/e unazad niz ,la#o na#nuti ,eton stajanke. 3ekome od te*ničara pođe za rukom da a$ion zausta$i dok su ostali u čudu #ledali kako ja mokar% kao da sam iza&ao iz reke% pijem $odu iz puno# mlaza česme. +opi* $ode kao omanja kamila i tek onda poče* s$lačiti #ornji deo Janti #C odela sa se,e. Skido* potko&ullju i usuka$&i je preko ruku poče* >editi. 5noj iz nje poteče isto kao da sam je iz$ukao iz la$ora $ode. S$est mi se poče $raćati. )idim a$ion zausta$ljen nosom na samo nekoliko metara od aneksa *an#ara% mitraljeza upereni* u aneks% ,a& nekako u kan>elariju komandira eskadrile koji je% postupi$&i po propisanoj pro>eduri upra$o dorulao% #asio motor s$o#a a$iona #ledajući u mome pra$>u. 3ekoliko minuta kasnije upisa* uo,ičajene norme a$iona i neispra$nost. 'e*aničar a$iona% saosećajući samnom% /aleći me% prokmentarisa kako se to i ranije de&a$alo ali da nije oda$no. +ola sata kasnije komandir eskadrile u učioni>i% na analizi% ne nađe za s*odno niti da pose,no komentari&e taj do#ađaj a pose,no ne da mene kritikuje ili kazni z,o# niza prestupa% #re&aka% koje sam počinio% uključujući oz,iljno u#ro/a$anje ,ez,ednosti letenja% ,ez,ednosti ljudi i materijalni* srdsta$a. Samo reče: 'om>i% ako se opet nekome o$o do#odi ja$ite% ja$ite odma*. t$orićete malo ka,inu a ja o,eća$am da mu taj let neće propasti% da će mu ,iti nadoknađen. 'ajoru 2ela>in Stanku je s$e ,ilo jasno. )oleo nas je. )oleo me je i po&to$ao kao mlado# čo$eka% pilota i entuzijastu a si#urno je imao u $idu i činjeni>u da me je na neda$noj rutinskoj pro$eri sedeći u zadnjoj ka,ini )-% o>enjujući po normati$noj o>eni sa neki* tridesetak elemenata koji su o>enji$ani% o>enio o>enom !%- malo manjom od teoretski mo#uće. =% $rati$&i se sa poli#ona pojasni mi za&to je $ikao na mene. ; pr$om mitraljeskom napadu #ađao sam pra$ilan red meta ali metu pr$o# a ne čet$ro# pratio>a. n me na to upozorio. ; sledećem napadu pono$o sam #ađao istu metu% metu pr$o# pratio>a. 8ila je to meta koju sam u pr$om letu% sas$im pra$ilno #ađao% ali o$o#a puta sam tre,ao #ađati čet$rtu. či#ledno sam onako su/ene s$esti fiksirao elemente iz pret*odno# leta to#a dana% rea#o$ao pots$esno. 4 ,io je tu i jedan kuriozitet. Kada su ,rojači pre,rojali po#odke iz,rojali su $i&e po#odaka mitraljeskim zrnima ne#o &to je pitoma> čija je to meta ,ila uop&te imao muni>ije. M kada su ,roj po#odaka podelili sa - ,ilo i* je do$oljno da o,oji>a do,ijemo odličnu o>enu za to #ađanje. 'oja meta je ostala Jne$inaC a o>enu dejsta$a u tom letu su mi iz$ukli rezultati ,om,rdo$anja i raketiranja. 5a koji dan% ne#de --. a$#usta napra$ismo na&e poslednje ispitne leto$e na poli#onu 8enko$a>. (1.a$#usta nas proiz$edo&e u čin potporučnika% dado&e z$anja i značke letača i saop&ti&e nam na&e pr$e #arnizone i jedini>e slu/,o$anja.
Letačke priče Suada Hamzića: ; anderd/etu% ,ez poklop>a ka,ine 24
+r$u slu/,u do,i* u <-. a,r lo>iranoj u 8re/i>ama ali sa jednom iz$iđačkom% ("-. eskadrilom ,aziranom na aerodromu +leso kod 5a#re,a. Komanada ,ri#ade zaključi da je zima nepo$oljan period za na&u preo,uku na a$ione 9<6=% kojima je ,ila naoru/ana ta eskadrila i da ,i nama de$etori>i određeni* u tu eskadrilu jo& letačko# iskust$a na 9ama do kraja 166. #odine.
:omandantova "tica 'eni je ,ilo lepo s$u#de #de sam mo#ao leteti a *endikep slo$enačko# sela 8re/i>e nisam te&ko pre/i$lja$ao z,o# ,lizine 5a#re,a i činjeni>e da će to potrajati samo tri mese>a. M leteo sam staro# do,ro# and/u jo& tri mese>a u#la$nom nad Slo$enijom% ređe nad zapadom Hr$atske ili iznad 2adrana. 3iko od nas nije $oleo da se nađe na dnu plana letenja u letačkim izlazima jer je to značilo da ako otpadne neki a$ion z,o# neispra$nosti pre poletanja taj otpada% #u,i let. 4li nisam mo#ao ,irati mesto u planu letenja. ako se desi da ja% u planu letenja% ,udem na kraju izlaza. 2edan a$ion otpade z,o# neispra$nosti. +ilot koji #a je tre,ao leteti pređe na sledeći i ja iz$isi*. tpado*. +olete&e s$i. Stajanka o,e eskadrile ostade skoro prazna. 3a zemlji ostado&e samo d$a a$iona% taj neispra$ni i jedan s$e/e o,ojen% u#lan>an na početku same stajanke% tik uz toranj kontrole letenja: 4 kaka$ je ono a$ion% je li ispra$anF @ upita* neupućen. 3eki se nasmija&e. +azi da ne poleti& na tom a$ionu. @ neko zajedlji$o do,a>i a neko mi od#o$ori da je to a$ion Komandanta a$io,ri#ade puko$nika Samard/ića% za mene tada čiče pedeseti* #odina% ali do,roćudno# iz#leda% kulturno# op*ođenja sa ljudima. 4 &to ne ,i*F @ uz$rati* onom zajedlji$om i $ide$&i puko$nika Samard/ića kako raz#o$ara sa d$oji>om ofi>ira ispred 4KL zaputi* se prema njemu. 5adnja d$a% tri koraka učini* ne&to otresitije da ,atom letački* čizama o ,eton skrenem puko$niko$u pa/nju na se,e. +uko$nik me po#leda: =ru/e puko$niče% potporučnik Hamzić. =oz$olite da )am se o,ratimB @ iz#o$ori* otresito pozdra$ljajući $ojnički. Mz$olite dru/e potporučniče. @ od#o$ori puko$nik otpozdra$ljajući. 4$ion mi je otpao. 3emam na čemu da letim. =a li ,i* mo#ao do,iti )a& a$ion za o$aj letF. Stari puko$nik me ,la#o# izraza li>a odmeri% nasme&i se i reče: Hajde uzmi #a poletara>. 4li ču$aj mi #aB Hoću dru/e puko$niče i *$ala )amB @ odstupi*. Kao da su se s$i čudili kako to do,i* doz$olu da letim komandanto$ a$ionF )aljda &to se nisu setili ili usudili da #a pitaju za tak$u doz$olu. 'e*aničar mi spremno asistira pri pre#ledu 25
a$iona% $ezi$anju% radnjama u ka,ini. Sa ,la#om ironijom u #lasu prokomentarisa kako i jeste $reme da mu a$ion neki juna> malo JrazmrdaC u $azdu*u i isprati me.
;ikro"rekidač +olete* u zonu iznad aerodroma. +oče* rad striktno po planu sačeka$&i da ispraznim tip tanko$e pa da krenem s$oj omiljeni letački pro#ram u $isokoj pilota/noj zoni. 2o& dok sam a$ion $odio po putanji o&tri* zaokreta u nekoliko na$rata oseti* u u&ima promenu pritiska u ka,ini% $ide* da je kazaljka natpritiska ka,ine nesta,ila% da natpritisak $arira. 3i&ta. ;pisaću to u knji/i>u kada sletim% neka to te*ničari otklone. +re$rnu* a$ion preko krila% o,ru&i* u dosta strmom u#lu prema iza,ranom orjentiru na aerodromu% iz$uko* #a i pre$edo* u strmo penjanje radi ,or,eno# zaokreta. 3a $isini od oko !.000 metara u u#lu penjanja ener#ično komando$a* na#i,. o# momenta do#odi se tresak poput eksplozijeB 3a trenutak s$e po,eli oko mene a onda ču* jo& jedan udarB Sna/an fijuk $azdu*a trenutno raz$eja kondenzat nastao eksplozi$nom dekompresijom u trenutku ot$aranja ka,ine% poče da me tuče po li>u% čupa mi ka>i#u sa #la$e na sreću č$rsto prikačenu kiseoničkom maskom i si#urnosnim remenom ispod ,rade. Mnstikti$no se sa#o* unapred i na dole% skloni* #la$u du,lje iza fiksno# $etro,rana ka,ine% na$uko* zeleno za&itino staklo ka>i#e i po a$io*orizontu poče* $raćati a$ion u *orizontalni let. Msto$remeno poku&a* ja$iti 4KL sta se do#ađa% jer tako je propisano. )ičem u masku% u mikrofon u njoj% ali ne čujem ni samo#a se,e. Samo sna/an urlik spoljnje# $adu*a% ,uku tur,ine pod #asom. 'a kak$o ja$ljanje% je,Oo ja$ljanje% pomisli* i konstatujući da mi poklopa> ka,ine nije potpuno otpao% kako sam mislio u pr$om momentu% $eć da se ona potpuno ot$orila kliznu$&i niz $ođi>e unazad% odluči* da je poku&am zat$oriti normalnim% redo$nim putem. +ritisnu* opru/ni prekidač upra$ljanja poklop>em ka,ine u pra$>u Jzat$orenoC. Mznenadi me kada ka,ina poslu&no poče da kli/e unapred i d$e% tri sekunde kasnije $ide* kako Jlije/eC na s$oje mesto% spu&ti$&i se za onaj santimetar% d$a% u za,ra$ljeni polo/aj. djednom milina. i&ina. seti* promenu pritiska u u&ima a $ide* i otklon kazaljke natrpritiska kao znak da je ka,ina pono$o *ermetizo$ana. 2a$i* 4KL &ta se desilo% kako sam postupio. 4 ti si se znači poku&a$ao ja$iti malopre. uo sam samo jaku ,uku. @ od#o$ori mi kontrolor% inače jedan od komandira a$ioodelenja% i sa$eto$a da ne radim $i&e o&tre mane$re% da potro&im #ori$o i dođem na sletanje. Lepo. 4 i da mi je naredio da nasta$im rad po $ertikali za*$alio ,i* mu i ponudio njemu da to uradi umesto mene. ; o$om a$ionu @ nekom dru#om prilikomB +osle sletanja me*aničar mi za*$ali na Jpro,nom letuC i jednosta$no nare#ulisa mikroprekidač koji je malo prerano isključi$ao elektro motor pokretanja i za,ra$lji$anja kro$a ka,ine. Stari puko$nik ču$&i &ta se desilo nekoliko dana kasnije mi također za*$ali% reče mi da je i on primetio da mu je u nekoliko poslednji* leto$a Jpu>aloC u u&ima ali da je u$ek za,ora$ljao da to ka/e me*aničaru. 2o& mi dodade da mu se i dru#i puta slo,odno o,ratim ako ostanem ,ez a$iona za letenje. 3isam $i&e imao potre,e za tim. Stare Jand/eC su ipak retko otkazi$ale pre poletanja a ni ja nisam tako često ,io poslednji u planu letenja.
26
Letačke priče Suada Hamzića: Sej,r% elektronika i jedan falični forsa/ ;oči no$e 167. #odine se% po nared,i% nas de$etori>a klasića ja$ismo u ("-. iae na aerodromu +leso% kod 5a#re,a% naoru/anu iz$iđačkom $erzijom američko# lo$>a 9<6= JSa,reC. 3a&i za$odi su iz$r&ili modifika>ije i skinu$&i iz$lači$i saćasti raketni lanser raketa J'i#*t mouseC% kali,ra "7 mm u taj prostor u#radi&e kom,ina>iju aerofoto kamera% takođe američke priz$odnje i dado&e mu na&u kodnu oznaku M9<6=. JSej,r =C% iako sa$remeniji od s$o#a mlađe# ,rata ču$eno# 9<6?% nije se mo#ao po*$aliti s$ojom uspe&no&ću% naročito ne pouzdano&ću. Mako je imao znatno sna/niji motor sa dopunskim sa#ore$anjem tz$. Jafter,urneromC i mo#ao postići ,rzinu od skoro 1%- 'a*a% postići $isinu preko !0.000 fita% i ,io opremljen moćnim lo$ačkim radarom% konstruktori #a upropasti&e utrpa$&i u nje#a silnu elektronika koja je upra$ljala mno#im sistemima a$iona i čak potpuno nepotre,no motorom% u s$im re/imima nje#o$o# rada. u silnu elektroniku je ,ilo te&ko odr/a$ati% pose,no u na&im uslo$ima a naročito u periodu $la/no# $remena% ma#li% ki&a i sne#o$a normalni* za skoro pola #odine u reonu 5a#re,a #de smo ,ili ,azirani. 3e retko se de&a$alo da nam posle do,re ki&e z,o# razni* neispra$nosti ne poleti ni polo$ina od -! a$iona kojima je na&a eskadrila raspola#ala. 4 u eskadrili nas je ,ilo samo 17 pilota% nas mladi* i < stariji*. edo$ne pro>edure% razne pro$ere sistema a pose,no $anredni postup>i su ,ile izuzetno slo/ene% kompliko$ane pa čak i riskantne @ poput pro$ere rada pomoćno# #ori$no# sistema i re#ulatora rada motora. 4 morali smo i* znati ,ez #re&ke u ,ilo koje do,a dana ili noći. Mnače ni&ta od letenja. 3a& komandir major 'arko Kulić je ,ez pardona za,ranji$ao letenje pilotu koji nije znao neki redo$ni ili $anredni postupak na redo$noj pro$eri. 8io je prin>ipijelan. 5a,ranji$ao je letenje i potporučniku ali i kapetanu M. klase. M ,io je u pra$u. 3e leti čin pilota $eć pilot koji je morao imati neop*odno znanje. 3eko je uporedio tz$. Jček listeC između tada aktuelno# moderno# putničko# a$iona = i na&e# Sej,ra. Mspalo je da smo mi imali oko (0T $i&e radnjiB = su letela d$a pilota od koji* je jedan čitao Jček listuC a dru#i iz$r&a$ao pred$iđene radnje% &to je uo,ičajena praksa i danas u >i$ilnoj a$ia>iji% a mi smo s$e te radnje u redo$nim i $anrednim situa>ijama morali znati napamet% do automatizma. 3ije ,ilo niko#a ko ,i mo#ao listati papire% po#oto$o ne $remena u $azdu*u u $anrednim situa>ijama. M ,a& taj Sej,r =% me je kao ni jedan a$ion ranije naučio kako se priprema za $anredne situa>ije i kako se u njima postupa. Mmali smo dosta prilika da i* i primenjujemo na zemlji i u $azdu*u. 4li ,ilo je nesporno @ pra$ilno primenjen postupak iz$lačio te je iz neprilika i ,ez,edno do$odio na sletanjeB 3eadek$atan postupak mo#ao je za$r&iti i fatalno. ako je ne#de u okto,ru ili no$em,ru 167% pred sam kraj letenja na o$om tipu a$iona% moj klasić 3o$i>a Qu&ić @ Qule u letu na $isini od 1.000 fita malo preko (00 metara imao otkaz #la$no# elektronsko# re#ulatora #ori$a. +ra$ilan postupak pred$iđao je da pilot ruči>u #asa po$uče unazad% do polo/aja ni/e# od trenutni* o,rtaja motora ili potpuno do malo#a #asa i prekidačem pored ruči>e #asa da se motor pre$ede na rad na rezer$ni% me*anički% ra#ulator #ori$a. Qule je po$ukao ruči>u unazad ali oči#ledno ne do$oljno. +re,a>io je prekidač na pomoćni sistem i eksplodirao u $azdu*u. ?ksplodirao mu je motor% otpao zadnji deo trupa sa repnim komandnim po$r&inama. Mz nekontrolisano# samoo,rtanja $aljka iskočio je upotre,om katapultno# sedi&ta. Mmao je sreću da #a je katapult iz,a>io pod na#i,om od 0 stepeni% a ne u leđnom polo/aju% prema zemlji% i &to je leteo na seriji a$iona sa potpuno automtskim sistemom $eza sedi&ta koje je omo#uća$alo iskakanje i sa $isine od "00 fita% ali nara$no iz *orizontalno# polo/aja a$iona.
27
Slučajnost je *tela da Qule JoteraC mene sa to# a$iona po&to je nje#a sa ono#a na kojem je tre,ao poleteti JoteraoC na& klasić Slo,odan Rur#uz čiji je a$ion pokazao neku neispra$nost na pro$eri posle pokretanja motora. 8ila je to redo$na praksa da ,i zadr/ali redosled poletanja po planu letenja. 3a sreću nisam imao tako oz,iljni* otkaza a oni* manje kritični* $i&e puta. 3o% nji* smo nekako s$r&ta$ali u JrutinskeC i postupali po automatizmu% $raćali se sa zadatka i sletali.
a letenjem. 3e#de u sred leta 167. na aerodromu +leso poče&e rado$i na modreniza>iji letili&ta u koje je ,ilo uključeno produ/a$anje +SS sa -."00 na -.760 metara i pres$lačenje >ele piste finalnim slojem asfalta. 5,o# to#a smo ti* dana redo$no poletali na forsa/u% sa skraćene +SS na neki* 1."00 metara. +osta$i* se na liniju poletanja. =r/eći kočni>e Jkresnu*C forsa/. 4$ion se sna/no trznu% jo& $i&e sa#nu nos unapred sa,ijajući amortiza>iju nosne no#e. 5adr/a* #a na kočni>ama% kako to postupak pred$iđa% i sačeka* da se sta,ilizuje rad motora na punom forsa/u% soplo re#ulirajući $ena> forsa/ne komore @ izdu$nika motora potpuno ot$ori% da se temperatura izdu$ni* #aso$a sa preko 00 stepeni $rati u normalni* 67" DU" @10 . 'otor usposta$i parametre. tpusti* kočni>e i jurnu* pistom. aspored orjentira koji su nam slu/ili za orjenta>iju o polo/aju na +SS% pretrčanom i preostalom delu piste% $i&e nije $a/io. +osle polo$ine zaleta a$iona učini mi se da a$ion du#o JtrčiC za rad na forsa/u da se pre>izni ,rzinomer mali% na po - č$ora ,a/dareni do,o& presporo okreće% da ,rzina presporo prirasta. +ono$o po#leda* parametre motora% naj$a/niju temperaturu izdu$ni* #aso$a% pro>ente sna#e tj. ,roj o,rtaja tur,ine motora. 8esprekorno. 4li ,rzina prespro prirasta% Jdo,o&C u prozorčiću ,rzinomera se prespro okreće% kazaljka lenjo mili ka $rednosti od 1(" č$oro$a nautički* milja na čas. 4 $idim kraj piste. 8rzo se pri,li/a$aB 8rzina je oko 110 č$oro$a% piste je preostalo jo& -00 @ -"0 metara. 8rzina nedo$oljna za odlepljenje a pre$elika za prekid poletanja% sa tako malo preostalo# ,etona +SS. 5nam da će a$ion JodlepitiC i sa 1(0 č$oro$a ali tre,a i* postići pre kraja piste jer faktor trenja točko$a na zemlji% mo#uće rupe% rado$i i tz$. J&ljunkaraC iz koje je pri #radnji aerodroma rani* pedeseti* #odina $ađen &ljunak je samo nekoliko stotina metara napred. 5nam da ne smem $ući% JčupatiC a$ion jer je ne malo pilota za$r&ilo letačke karijere% a mno#i i /i$ote% aerodinamički pre$lačeći a$ion na poletanju% posta$ljajući pre$eliki napadni u#ao u /elji da odlepe a$ion od zemlje. dluči* da malo spustim nos a$iona% da smanjim čeoni otpor% po$ećam prirast ,rzine a J$ućiC ću #a pa i JčupatiC ako ,udem morao% kada $i&e ne ,udem imao iz,ora% kada to i tako ,ude s$ejedno. 8rzina se Jdo$uklaC do 1-0 a ,etona ima jo& stotinjak metara% mo/da neki $i&e. La#ano zate/em pali>u prema se,i. 8rzina je malo preko 1-" č$oro$a% nos a$iona pokri$a kraj piste% $idim joj jo& samo i$i>e napred% ,očno od a$iona. 3asta$ljam la#ano po$lačenje pali>e% le$om rukom *$atam ruči>u stajno# trapa. Kazaljaka pokri$a podeok koji na ,rzinomeru označa$a 1(0 č$ora% a$ion se odlepljuje% pre,a>ujem ruči>u stajno# trapa na u$učeno jer mi i tako $i&e ne tre,a% do daljnje#a. =esnom rukom pridr/a$am pali>u% ne usuđujem se da je pomerim% jo& po$učem. 4$ion prelazi u penjanje% udalja$a me od zemlje i u,rza$a. 3ekako sporo ali u,rza$a. +o#led mi pade na mali instrument% u prečniku ne $eći od ( >m koji pokazuje polo/aj sopla. )ide* da pokazuje 1D! ot$oreno# prečnika izdu$nika motoraBF S*$ati*. Leteo sam na punom #asu motora a ruči>a #asa ,ila je za#la$ljena skroz napred na tz$. Jforsa/nom mostuC% polo/aju za uključen forsa/. 8i mi potpuno jasno da je forsa/ iz neko# razlo#a prestao da radi a da to nije ,ilo propraćeno karakterističnim trzajem% trzajem koji ,i* morao osetiti da sam konj% ,uzdo$an% a ne pilot sa preko (00 leto$a i -"0 sati pro$edeni* u $azdu*u% sa $i&e od 70 poletanja na o$om tipu a$iona. 28
Mpak odlo/i* razmi&ljanje za kasnije. 4ko se desilo &ta se desilo% ko zna &ta jos mo/e da se do#odi. 3e dirajući ni&ta nasta$i* sa penjanjem /eljno očekujući da popnem preko oni* famozni* 1.000 odnosno 1."00 fita sa koji* ću moći% ako zatre,a% ,ez,edno iskakati% za$isno od $eć pomenute razlike u serijama a$iona i katapultni* sedi&ta. Kontroloru letenja koji me jo& pri mukotrpnom odlepljenju pitao &ta se de&a$a od#o$ori* da mi se forsa/ isključio. ;$uko* i flapso$e po prirastu ,rzine% po$edo* a$ion u strmije penjanje. +rođo* $isinu od 1.000 a u,rzo i 1."00 fita. da*nu* ali nasta$i* penjanje ne dirajući ni&ta. +osti#o* ".000 u le$om penjućem zaokretu i nađo* se na $isini i polo/aju iznad +SS% idealnom za sletanje sa zausta$ljenim motorom. o smo $i&e puta pro$e/,a$ali kroz simula>ije sletanja pri otkazu motora. JMsključi*C forsa/% tačnije skido* ruči>u #asa sa Jforsa/no# mostaC na polo/aj puno#a #asa. 3i&ta se nije menjalo. 3isam ni očeki$ao. Kontrolor mi odo,ri da se zadr/im iznad aerodroma po$eća$ajući $isinu. +osti#o* preko 10.000 fita pre ne#o &to se pono$o nađo* iznad piste% sa $isinom do$oljnom da napra$im zaokret i namestim se opet na oni* idealni* ".000 fita za slučaj otkaza motora. nda se odluči* da ispitam motor u >elom dijapazonu rada od JrelantaC minimalne sna#e do pune sna#e pa nazad. 'otor je radio ,esprekorno. dluči* se da poku&am uključenje forsa/a. +remesti* ruči>u u le$o i unapred. 3i&ta. 9orsa/ se nije uključi$ao. askomoti* se. +ono$i* postupak jos nekoliko puta. 3ista se nije do#adjalo. 8io sam si#uran da je u pitanju samo forsa/% da ostatak motora% tj. motor najnormalnije radi. 2a$i* kontroloru da je s$e% izuze$ forsa/a% u redu. 5atra/i* odo,renje da mi% po&to sam iz#u,io samo nekoliko minuta i stotinjak litara #ori$a $i&e% odo,ri da krenem na planirano iz$r&enje zadataka. 3e J)idra 16P% ostanite u zoni iznada aerodromaB ro&ite #ori$o. )odite računa o $isini da u s$akom momentu mo/ete iza>i na JC @ #ornju tačku pri sletanju sa zausta$ljenim motorom% na oni* idealni* ".000 fita. +otro&i* #ori$o i normalno slete*. ; među$remenu% razmi&ljajući o sistemima rada motora i forsa/a zaključi* da je forsa/na #ori$na pumpa% koja je ,ila po#onjena $isokim pritiskom $azdu*a sa &esto# stepena kompresora postizala $eoma $isoke o,rtaje preko -0.000 oDmin morala zari,ati. =ok je zari,a$ala automatika% elektronika je s$e re#ulisala% odr/a$ala normalnu temperaturu i o,rtaje motora na normalnim zat$arajući soplo sa potpuno ot$oreno# na polo/aj 1D!. u,io sam samo onu dopunsku sna#u motora koju je da$ao forsa/. Samo to je ,ilo lo#ično o,ja&njenje za&to nisam osetio nikaka$ trzaj% za&to nisam osetio #u,itak forsa/ne sna#e motora. 4 onaj mali instrumentić koji pokazuje polo/aj sopla pilot i inače #leda samo u momentu uključi$anja forsa/a i praktično nikako $i&e. ;pisa* #re&ku u knji/i>u odr/a$anja $azdu*oplo$a. Samou$ereno zaključi* i upisa* da je zari,ala forsa/na #ori$na pumpa% pumpa koja re#ulator rada forsa/a snad,e$a #ori$om. ? ako tako potporučnik ka/e tako mora ,itiB @ &alio se na moj račun poručnik te*ničke slu/,e% in/enjer atko ,rado$ić% komandir $azdu*oplo$no te*ničke radioni>e na&e eskadrile koja je u dru#om i trećem stepenu odr/a$ala na&e Sej,ro$e. M komandiru eskadrile 'arku Kuliću ,ilo je čudno kako se s$e to mo#lo do#oditi. =iskretno% kulturno% me pitao da li sam uop&te uključio forsa/ pre pu&tanja kočni>a% da li sam osetio trzajF Kako to da nisam osetio trzaj pri isključenju forsa/aF 8io sam nekao u situa>iji da se s$ima pra$dam% da i* u$era$am da sam u s$emu postupio pra$ilno% da je si#urno zari,ala forsa/na #ori$na pumpa. 5auz$rat ču* d$adesetak isti* priča. azliko$ale su se samo u detalju i to onom #de se neko penjao da ,i ,olje $ideo da li ću uspeti odlepiti a$ion koji je izronio iz o#romno# o,laka pra&ine koju su motor% izdu$ni #aso$i a$iona na $elikom napadnom u#lu podi#li kada sam preleteo i$i>u ,etona +SS.
29
reći dan dođe jedan od me*aničara u pilotsku učioni>u i saop&ti mi da me poručnik ,rado$ić zamolio da dođem u radioni>u. Kako me u#leda% krpom ,ri&ući $ečito masne ruke jer je radio lično na odr/a$anju a$iona $i&e od ,ilo koje# me*aničara uputi se ka meni sa neodređenim osme*om. =ok smo prilazili jedan dru#ome atko mi pru/i s$oju desni>u na pozdra$: S$aka častB @ reče. prezno pri*$ati* nje#o$u ruku znajući da je &eret% da se $oli na&aliti sa ljudima% ali i na s$oj $lastiti račun. 5ari,ala je forsa/na pumpaB 8a& onako kako si rekao i upisaoB @ pono$i ste/ući mi srdačno i tre&ući ruku s$ojom. +o$ede ma ka radioničnom stolu na kojem je le/ala masi$na $retenasta tur,inska pumpa mo#a Sej,ra. i i nisi mo#ao osetiti njeno isključenje. S$e je kompenzirala ta je,ena elektronikaB 4 i mi smo se puna d$a dana zamaja$ali% s$e sisteme ispiti$ali i tek onada pote#li da demontiramo o$u pumpu i pro$erimo t$oj zaključak. 5apra$o učinili ,ismo mi to i ranije ali ju je do ,o#a te&ko demontirati. 'ora se skidati mno#o instala>ija i a#re#ata. Samo o$aj a$ion u na&oj eskadrili i jedan u lo$ačkom puku 117. lap koji je sa nama% sa s$oje d$e eskadrile delio aerodrom +leso ima forsa/nu pumpu uronjeno# tipa. S$i ostali imaju pumpe priru,ljeno# tipa koje se mno#o lak&e kontroli&u% odr/a$aju i demontiraju. @ o,jasni mi atko strplji$o i temeljno. =o/i$eo sam punu satisfak>iju. +rimi* mno#o čestitki a komandir 'arko Kulić mi se čak i iz$ini &to je uop&te pomislio da nisam ,io u pra$u% da sam ja ne&to pre$ideo prilikom poletanja.
Letačke priče Suada Hamzića: M#re sa >i$ilima 8io je -6. au#ust 167. 5apamtit ću taj datum ne zato &to je po pr$i put% posle do#ađaja u =ru#om s$etskom ratu% a$ion nemačke $azdu*oplo$ne kompanije Luft*anasa sleteo na jedan na& aerodrom $eć z,o# to#a &to je lako mo#ao za$r&iti u plamenu na prilazu 5a#re,ačkoj pisti a mo/da i ja sa njim. )raćao sam se sa zadatka ne#de sa zapada zemlje. 2a$i* pozi>iju i $isinu leta iznad radiofara J+MC @ +isare$ina% Julazni* $rataC u aerodromsku zonu letenja aerodroma +leso. Kontrolor leta >i$ilni mi odo,ri sni/a$anje na uo,ičajenu $isinu od 1"00 fita iznad aerodroma% na razlaz. 3asta$i* poniranje po zadatim elementima. 3ikada nisam $oleo Jpe#lati $azdu*C pa sam ,ar na#injao a$ion sa krila na krilo% osmatrao a često dosadne *orizontalne etape prekraći$ao $ezanim $alj>ima. 8rojeći i* ili ne. 3a#nu* a$ion ,lizu <0 stepeni i pre ne#o &to sam i s*$atio &ta je ispred i destak metra ispod mene ener#ično po$uko* pali>u na se,e. 4#ilni lo$a> ,rzo promeni smer. +restado* $ući% pre$edo* a$ion u suprotan na#i, i po#leda$&i u le$o i malo unazad $ide* ko#a sam Jproma&ioC. 8io je to 8oin# 7-7 nemačke Luft*anse $eć danima% čak ,om,astično% naja$lji$an% >eremonijalno očeki$an na +lesu% za#re,ačkom aerodromu. 'alo je falilo da im taj ne sleti. =a nisam mrzeo Jpe#lanje $azdu*aC zasi#urno ,i* mu odoz#o mno#o $ećom ,rzinom JseoC na leđa. 2a ,i* mo/da i imao &anse da pote#nem ruči>e katapulta. Ko zna +o pr$i put opso$a* kontrolora letenja iz $azdu*a% prako radija. 5nao je za&to. Rutao je. 3a razlazu me zamoli da malo produ/im napred pre ulaska u kru# da ,i sleteo J>i$ilC koji je u prilazu na sletanje% od +isare$ine. +rodu/i* 30
daleko preko Sa$e% uđo* u kru#. ; tra$erzi piste #ledam J>i$ilaC u finalnom prilazu. 3ije ni pretposta$ljao kak$u je sreću imao. Kak$u sreću smo imali% s$i mi. udno ali niko nije dizao pra&inu oko to#a. =a li je mo#uće da niko od posade% pa ni putnika nije $ideo Sej,ra kako se u $elikom na#i,u udalja$a od 8oin#aF 'o/da niko to zaista nije $ideo. Kontrolor nije imao interesa da JtalasaC a ni ja jer ,i* morao o,jasniti ono Jpominjanje familijeC kontroloru preko radija. 4 i &ta ,i* imao od to#aF =o,ro je da se s$e srećno za$r&ilo.
-#liski susret$ sa :omandantom %.Va: )raćam se sa zadatka iz uo,ičajeno# rejona dejsta$a% sa zapada. Letim na $isini oko (000 fita. Se$erno od Karlo$>a $idim sre,rnasto# =a#lasa =(. J8arakaC ne da leti ne#o ,ri&e% nisko. )idi ti nje#a% pomisli*. Leteća J,arakaC a ,ri&eB ? pa on kr&i propise o dis>iplin. 8ri&e. Qto ne ,i* maloi jaF n ,ri&e% ja ću nje#a napasti i Jmirna 8osnaC% zaključi*. 3e sme me prija$iti jer će morati reći #de% kako je to ,ilo% na kojoj $isiniF dluči*. +re$ali* Sej,ra Jpreko krilaC% usmeri* se ponirući ka J,ara>iC dr/eći je u ni&anu. 3a moju sreću pilot J,arakeC se o#lasi autoritati$nim #lasom saop&ta$ajući ,lasnoj kontroli da on% JLa,ud -6-P% Jna maloj $isiniC leti prema +isare$ini i jo& dade pozi>iju koja se podudari sa mojom pozi>ijomB Kontrolor ,lasne kontrole skoro ser$ilnim #lasom% tonom dru#ačijim od ono#a kojim komuni>ira sa nama Jpilotskom ,oranijomC mu odo,ri da ja$i +isare$inu. S*$ati*B ?ner#ično po$uko* a$ion na #ore i u trenu Jiskoči*C na zadani* mi (000 fita. 'irno kOo ja#nje dođo* na razlaz% slete* pre =a#lasa. )idim na njemu oslikan znak transportne eskadrile @ la,uda i ,roj a$iona -6-% ispod pilotske ka,ine. Mzađo* iz a$iona. )idim J,arakuC kako rula u stajnku transportne eskadrile% nedaleko od na&e. )ide* i kako se mer>edes zaputi prema a$ionu &to je ,ilo nezamisli$o i u normalnim okolnostima proti$propisno. )ide* kada jedan od člano$a posade izađe iz a$iona% uđe u J'ečkuC i udalji se dok su ostali iz posade salutirali. Ko je ono leteoF Ko#a dočekuje J'ečkaC na stajan>i raspita* se. eko&e mi da Komandant ". )azdu*oplo$no# korpusa% #eneralpotpuko$nik ?n$er emalo$ić ponekada dođe da leti% da odr/a$a letačku trena/u i pra$o na ,enefi>ije letača na tim J,arakamaC tj. transportnim =(. 3azdra$ljeB pet si imao sreće% pomisli*.
VWXVYVZ[\] X^_Y_YVX[ [ZV_`[ ^@ "] b W[c 1<0. _cV`] gh 1<0 hg qhg gJ h hvw hxw g Ygy {gy. Yv|g }hg W[c ~gg • }wg Wyw% }€h h Vh : q^w ‚wygJ g hg g g%...% g ghyhg w w g gg } w q €ww ]y} J. [g% h }ggg. `g g h}gv }ƒghhg }g g}ggy| ygh ^"] g yhwh wy„| w hw{| hv ^Z g XZ_. `g w }ygg g hh }g| . ` xw g h |g yg. X }€ 1<0. }yh h y g w}gh g x }€hg gyvg g}ggy| h g gyg„ ygh }v w Z_…w hgw gg }€h }g hywh ygh g g g gwy }g @ gyg„% g yg hg g g g w gg 31
€€h ygh g }gy|. Xv yx g }gv| gwy }€h }g g }h }{g }€h }g w Z† q†J w †€w xg ‡}ghˆ ‰{g g ghw h{w 1<0. gh% € yw| yg }yh.
=>?=>@@ Wyg w yg €. Vyvh w }€h }g} g h hv w ‚[Yy c…10 h }ww } W[c. Wh }wy g ^ _€ygx% gh{| ZYW g h h q}}ghgJ gh{| y hg }hw. ^ }hy w ("-.g v h Xw h V<6c% ‰gxw h ŠVyg ..... V {g }„ h h g hg yg hg yx hg g wg g. Xg hgh yw}yh gh{|w €g yw w gh hgˆ g }g } hyyhg „ .... b yghw% } yw }wyhg ~ X% Zh [v W[c w ‰w% g h g g}g h w Wwgh g g wwg yxg % yg yw g }g wh% gwy h }xh y h|h hhw ghgˆ ^Z W[c w €g qZggJ hg w [ghg w w € yg. ` €g g wh h v }g % }€h hw yw ˆgh ƒghg y gh yh% yhwh }gˆ% } h Zw W^‚. Xg g w hvg ygg% }{gy }gg% ygg wx }gˆ BF `g hg h. Wx hg hg g hg €g g}gg ygh w w% |yw gyg„w }w g g }gyh yg g |y yhwh wy„| w w}€w w hv ^Z g XZ_. † ˆhw hgg } }gyhg g {y| w hv ^Z €g yh gh. ^ _€ygx% w}y g €g v ghgg €v h% ^% }„ h w W[c .... ‰ €g v hg yg hg g. •{ qhg ygJ g € g y hg whˆg% v g w 0 T gyh v wg hv g xgh } } ggy g |gy }|B X \w g hg w [ghg w w g qhJ g h } hg 1< g. cv h y hg% hg% }yhg }yhgˆg xgh g yw}yh € g }hg q`}J @ }gy„ ygh. Wgv h w hwh }h h }h w €g. Wwh ww h }gg% yhgg % gh g }ƒghh% hh yh }}wyhg }g% } yw ZV _W W[c w ‰w. ‰ yg% v €{ }g% }{g h €vgˆw g } y } h yg wg qw vghwJ% h ƒwhˆghg €}h. V{h h } } }g}% |% hwˆg w w ghgh wyyg }g}hgˆg ^Z W[c g ghg }yhgˆg }hg q`}J. Xhw„h h y }gygy% }yh% }h }. `g gg v g gg wg % g% hg €g }€h. Š w}hy| ygh% |y hwˆg% gg% €gh% }ˆghg h% €g }hyh €v|hg €g% g }y% {g ^ g w hw hgw ghgw% v ghhg h% €whg [ghˆ... ` xg h g ˆhyhg w }{gyy| g w}hy| } ygh h|h . [gh% `yg Šg% |gy }wg|% hgw hg h|h yw% }€h }gw g h |g }wg ... `hg g }gy% hg yw }w% €v|y % }w} g ƒwhˆghg| g }vy| } h} g}ghg. W h g hhg €g g wg hgˆ }g% g { y }g 32
g% y% |gy qwJ% wg% }gˆ h{g hw g yw w h v w hhg% y y. `hg h }„ q10!-J gg qJ }v hg y €h hgy „h gyhg g „. V y{xw w yw . gyvh } h hv ‹ Z‹•‹ w †whw g g hg hg h w } }h w W[c gg yyhw |g{gˆw w w % h% wh whg g yy. Xg w €yhg w €g Zgg h hyxg w W[c g yvhw yhw w ggw. † gw hvg hyhg } % }g ŠVy |gyg w h h g €wyw }gh y g } v w wg hgyhg. †}g|w €g yvyw g}gg g }gyh }g w € g. • y yg h gˆgh g gg % h gg }y% g hvg }ˆggg g |gyg }xhgˆg g}g yg% w% h g|% y|% | ƒgg hgˆg% €gh g }hg% g h w }w}gyvg h €g% y w€ } }ˆgg g g}% gwˆ% gŒ% g }yvg }w }g}hg h wg ˆhw.
B@CE? FG HEI@HJ K5%K Xg h w y ghw | }h ~g ^€gv. Wg}gh g}% gyh% g €g g q}ghJ g% gh }g. Xy h w yw% ghwˆg% wyh h yghw " yw. Wwh ww }{g }ghg g }hy| yhhg }w} ygh g }wg }% h hg% g}gv y h }g| g }}ywxg x }}g €gg w{h w hw ƒˆgw% gy% }gx .... ` ghhg ~g ggh } gwxg y% w{y g €ˆg w hw }. W hg } h }yg . Xygg } h hyh gwy xg h h}yg y g € v gg }€ gˆg €gh } q}g ywJ gh }vwwxg }yg ^Z W[c bW[ w }hyh w g } }w% }hgh y{€g. `h g } }w }hgh g }gg gg } h hw "] y€€ ygg ygh g hgg } h €gh €ghg g hwgyhg g% hg gy y y € } g g hg }€h }€h q}ygJ gˆ. ‹yg w % g}% gyg } {w h "] €g w €ghg g w yww% w h}h €gghg% }gˆ% h% gy w ywvh €€g ... Wyg % h y }y yghw }g € g }gg g yg €g w h yh% h}€hg g% }g. † xw }gg hg yg v € gygg ghhhg }g hy w yww ... ‹g h ( }g hyx y € h Wyw w y h w yww% gh €% €g gh ygh v hg y vw }g w g ywvh }% }€h }g ww w |% ww% yhwh }w{y|w h wg w g |w. ‚hg w g }g €. 1 w y ww% wg „w |g XWW € (. w h ww% }gg h y{€% €€hg ˆg v qY} hJ | XWW gwgy qg }yJ% } hg{h qvgJ g h . Yw w{yw w yww g g €xw qwyyJ g|hgˆ ywvhg } €g }h } ygghg g }w g h g v hg hgy } h [•‹ h h ghh h |. ]% €g g g w qgJ% h% v ww g 33
}gh ƒghh }g h}gh w hg€w 60 !" }hg g {yg yw% y h y% €g }yg }yg. ‹g h [gh g `yg Šg yggyvxw qgghJ g h€g €g hgy qwhJ hgg ygg g h }yg % w h}h €gghg gv v y yh g y yggyvw gh y €gw h w. `yh hygˆgg gg ygh g } h g hg }y hgy }€. ‹yg w g 60 @ 70 ghw v ygg whg h g ghg w hg. W w€gh h ggh gy !00"00 g. Vhhh ggh gy w whwv|g yg g ŠV-1 g " €g ghgh -.760 g g w yg ŠV } gg ˆg g w} x € yx }v| gy g yx €yh h y.
B@C FG K5%@ X }| h hw "] g % yx% }gh hgg €gh hg gy y% ghw g } h xg yg hg }€h h"] g }hwg g g€ g €g g}ggy| w w {g wygg w y }h w hg g}ggy| g yg € " ghw gwˆgw ywvh €€ |g. Wg g g€ g ghhg wyg g }yw €ghg }h w}% gyw hyh hg g g } v hg }% hgg g hg hg gg hg hg hg ygh g ... X. ~g % €g g yg } €h hy% }g w €€h }w h. `yxg }€ w g vyg }hg hg [•‹ g ghh h g w hg g €g yh yg qkiller oneJ% hg w yx €yg hgy x y|. Xgyvg € g hgy w w hg% h}h w hgˆw Šg% h €g q}J yw q}vJ wgˆ hg }w h }wh ƒ{% wg h % }hw } wg wg g }hwyvg ygg w y w „h w% h }y w yˆg w gghh w g hg hg w{gy% hg hxw. Z% v % }w}y|% €€h % }y|% } g gh gg g h € }ggyg. `x †[c_Z_WYZ_ } }h g 0 7 qJ B "] y }x h ‹1- }yw yghw ŠV-1ƒ1( w gg w hw{|w g g } 16<. h wh 16. }vg h h{hg% }hg% hw{hg g g ‹1! ŠV-1 X g XŠ ‰g g h v €v y ygh g€h y. qa#rresor sŽuadronsJ g w }gy }gyhg ŠVy w y{€ yg ghgˆ bW[. ^w h ~gw g w }€w €ghg }h w}. Xy ygh w }hg| } (0 }hg hghh h. ^}gh w€y. ` ygghg -000 g €ghg } 600 g wxg }wh }y ygh w ygh }|| } w 0 }hg. ` €w v }ˆghgg wxg gh € w g yggh% g }ˆg yxg w w% hg }xg. X yggh yy qhyJ ygghw €gh h gg hwg. _€g% }ˆhg g g ghwhg }h w} }gyg w €gh . ` !" @ !7.000 ƒg 1".000 €gh w hw. _g ygh g } h hwg h. Šg w €gh gg h }wh hg% h w hwh }{w gy ygg h w x hw ygh yggF `g w . X whg hg ygg w y. [ygh € € h% }„ gh h % gyvg }}h % wg 34
ygh g w€ywxg. Xyw wgˆ wh% €gh } }g €gh } -"0 g h % }hw h h g hwh }{ h wxg . Wygyvg ygh } }whw hw hg% v wy w ww }hg| } !" }hg g ygh ghw g }gy w hwg } gywhg ywvhg hgˆ. Xv }y ygh w }||% ~g g } }wg y„| g . X} h 1".000 ƒg. Vhw g h w €€h | g } hygg h }yxywxg }x|. W | 1"0 @ -"0 € gyg }€% € €g h hyg| q}gyhgJ { hgvhw w h w}w |y ygh% hg h |y €ghg% wyh h |y € €h ˆgg. Xyhg h€% gh g {wgy }wg| g} h w |gyg }x| g q}gyhgJ { gg }yxy. ` !!%" } g |y ygh g q}€{J g {gˆ hgvh... y }€ }ghw h yg ygv% g } y w% h w ygg w hgvh. ‚yg ~gw. w : qƒ}y w hyg }{JB X€ˆg }{hg }g ƒ}y h |g% hyg... [ygh }g }}h . `g whg hg ˆg ghw }hy g yw gˆw w hgvh h €gB `yg |gy| }yhg h€ g gyg }wg| y 7% hgvh hg gv g yg €gh q}gyhgJ. ‰g g h €g yhg ŠV-1 gw€g w " w yww h }ywh €ghg w w}€w }y hw{|B Zxwxg g h% y }g hg ygh y% qh|J % „h g qv|gJ wgˆ h ƒ{... W. Yhg g }wv h w ygh ghw h ygghg }g| v hg }|wxg g w w w |. Xgg g }g ^% g g g} h g g ghw g wg hyh € w hw wv h h. Xggyvg g% g Œ} €ghh gyg hv g h g }hg ~gw g }gg w yh h wxg h% hw hg% g h yg y Œ} g }hg g g h }g bW[. ‚v ygv ghhg % hwyvg hw yg gygh q Www ~gJ. V €v h x y } gg% g }yhg vƒ g q`}J w€h }{g% }v }h% ‹ [h„ g y }hg …h% }w g g ‹.[. h w€g y. ‰g g}vw w g `}. Xgyg } g } g g yhg g }y wg g „gyg w yhw }y% w …hw !0- yhgvy }hg% g } h yh% hv } 17 y% h }hgg } yhg } w ‹ [h„w.
B@C FG >K5%@ Wgv h w wwh }h % h h ww ‹.[.% h ƒ€g } gg ww h } w}vg € ˆh w g gyg g% yx wh h wvg }yhg }hg wxg h { v } ƒ q‹gJ ƒ }gxgy| g whwhg y h ‹g h w w ˆghg }gg vy x g g }gg 10T. ‹hw h g g g 10T% gh (< bWc Dh% €g yyg hvg v|g hyhgˆ W[c. Wwh }y w whg hˆg% €gw ƒ€gg 35
w}hyv g hˆgw } } }vy| g }{gyy| w gvw ^"] g xw g% g gy hghhh @ }wg| ygh w €gg }hg yg g € Zgg. `hg h } w }hgw …hw @ !0-% y }g g }whgg gv g } }w }h }gh ˆh ]y h Wh w w yw }wg| Šy `} g g }yh ghˆg. Yg yg €gx hv yhyhgˆ h }ww ‹.[. ]y g h g % } }|% h qƒgvJ% w w}{|h h }g w h g}gh% €xwh }g …h% gg g }. `€ gh ‹.[. v yxg h h € Zgg g x hg {yg yw% |g h% h h ygyg g }gygyg wxg vhw h yg } whg }ww. Y €xwhg Šghˆ €y wghg% h gy €g }vh w hg w gg hgy x y|. ‰g €g w{gy w }w h ‹.[. g yw% }€h hg hg ghw gh wyh ‰yg g g % } ghg% h ygghg "00 @ 1000 }g yg h% w}y } h ƒh h}g qgywJ yg hv w% g g hg h}g €g gh hg }gg gy| g ywvh } h ‹.[. • € hw v y { ygg yggh hvg }% }€h qggvJ --0 D. [ € ‰yg g w }}wh% yg% €h% g w|g }y gg }}hyhg w} |g... b ]yw }y h g h w hg €gƒghg% w}hy|w ygh% |y }ˆggg gyg„ } g g hg h g % g w| €g h }€h hg } h hxw hg {yg. ^"] w hyg €g }}wh ghgh yghw "] w h €g }w{h h ! ƒg 1-- ˆ €g w €ghg } wgg gyg„ }. ch% €g €gg h }w g wyg €h g ˆh{w ygh% g„h h y -0 } g |y whgˆgg }hg. b| }ˆgh gyg„ } w h% w }ƒg ygh% hg g h €gh ygh v €g w hvg gyg„g ŠVyg% ‹1!V% g }yvhg hhg gyg„ } hgw g }gxg €ghw yxw 1%( Š% hgg ygghw } 1!.000 % hh w hgyg hy }€hg ygh% % }yxyg }v|w gy... b gh }h €ghg % w„hg w hhg g hhg w„g gyg„ }% }g hg €gh }xh y €€ hˆ}ˆg €gh v |yg (."00 hgyg h }hg }ghg g }w}hg hg w y ygw whgyh hx wxh €ghy| h% €€ hw{| gg }whg gyhg y hg €g hy{h. `}gyB ` y h h w ]yw % }hgg }€hg }g c • } x }g} h}yg € € xw wh% xg } g vwg% hggg w ƒwhˆgg g}ggy| ƒ } ygh. `{ ghg% }gv|% }ghwx 1<<. hgwxg h }€hg hy `}y ygvhh ygh -0 }yh }ƒ " hg g h{hgg !0! g €g } whˆ w hwhˆgg 16 g 1<. Wwh h}yg h ^"] hggyvg ggg € ggg yggh% |% gg €ghˆg % ggg . Xƒghˆg g hg g w }hyg ƒƒgw% w g €gg g}ghghg wxhg } w g g g gwy g } hˆg hg vg g y g gh. `hg h w €gg w ‹.[ w }ˆgh gh ggg ƒgy g ggg g hg. Y h {gy w g w }ww ygh. €gg } g `} hg h w{h% 36
€g h yh }gƒgg ‹ [h„% } g } w }wy h€{ g hhyhg €g }g ‹.[. h % w }vgy| yg }ˆw w ywvh }w. cgh ƒ hg [W g ˆgh gh ƒgy w €ghw whˆgw yghw% |yg yg% }g w h h ƒw hg w ‚wygw g }g h{hg.
G >G ?I=>?LGC? ...... Š% y h gg hg hy v w €g }y h% }hyg hv Zyh hy|% WW`_ g •^ZgXZ_. `v €g €yg y % }h gyv% } }hww whˆgw . `}h } }yw ƒg hgˆghg h{hg hhg b}y g {% } }gyw% h x }y|Dghƒg| €hg w w| g Zw}yh yh ghgw w ‘yw g y h |g }yh }g|. V €g y w w yhgh wyy... Wy w w}w% hyhgh gg hhh. `yh hv Zw}yh •h €g yh h yxgh hvg €€hg }g „ hˆg% xg € gg ‚€ g }}gghw qw}wJ w gwyw |w h €gh €€h yghw. _% g wy„h w hw{| €gh hg hg €xy x w q}hghwJ }}whgg. b „ hˆg }g hgw hg €€hg ygh }h }% hgh ygh w hw{|w hv ^Z hg }hg ygv 1000 w€hg y b‰W% h g hywhg gyg„ }h ghg yg ygh }w„hg gyh gyg„ } w gyg„ ‹1!g hg ygg }€ €yvh €€„| }gyh g hy|. _yg gyg„g hgw h €xyg ..... ^ % hyh% w}ygh y g g ygh " g h w gyg„ yghg ^"] g h y w €ghyh y y " g yˆ€€ "] €g h }ghˆg}w ˆg }gg yg }gg €€hg ghgˆ hv ^Z g XZ_% g }€y| w „h hww% } g hg% w }xg h gyvy| h hg €€hg yghg }h }. b h g g w h yg }w €g }hg !0 h b‰W% ygv h }ygh €€hg ygh v| ^Z h. `v q}hgˆJ €g wgg h yx |w% hv Zyh hy| €g } yw qyggJ. V y €g €g w }y hw w} g% h w % hh ƒghg hh }x| gh% Wy% ygh hw{y| yw}yy. Y ŠVy }xg% g h% (%" @ ! ggh w y yghg% w |g g w}yg }€h% } gghg ˆh% g h }hgˆ% }% h ghg g v g g }gyg €% ƒghg } }g g |g .... [ygh " h w ‹‰[ yghg v €g h "%" % y 6%-% gyg„ }wh } 1-%7 ggh . Ww}B Xw}BF ‚% g... Y €g yhg ˆh Z W[c h }}w gg h g }hg v €g „ g yw ˆhw g g € gyg ww} }ˆgh ˆh% w ghgg yh }gy wg w: ^w ygh }y hh ygg% ghg <.000 g |% ŠV 1.-00 g. Šg w gg w -.!00 g% € ygg €g hhgh% w ŠVyg g gg w !00@"00 g% } h ygg% w g ŠV gvg w y{„B W}ˆgƒgh }v| gy ŠVyg % €g ygvw yx }v| yg hg €g hy{h hg h% }€h 37
}gyhg }. Wyg ŠV wg w€g ygh% }h h{ g }g. _ h h w €g w g €€h% g h g h }€hg% }€h h €€h |. b}„| wg% | y{hg yg% } yg g hw h. `}ƒghˆg }hg }g|: c g €g g w}gg Zw 10.000 gg Šˆ 1(."00BF h † ^hwgx% `hg ZYW ^Z g XZ_ gyg h hgˆg Zhg y ‡ ‚`[ : q... yghw " h ygv h ŠV-1 w hw{|w g yx y gh...q `g h} yx hh w}hy| €g whˆg w w h [ghˆg }yg w h hg ƒ... [ h g gh gwy g y g g hyg ^w w}wwxg g gxg |gy ygh. ‹gh wyy w }w g}ggy| wxhg ygh ŠV-1^ ‹1!g w}gg } h h qXgy 0!J% gg gwhg }g g hv ("-. g w gv h €ww w WWW^ } }g g ygh. ^wg hgw yyg g wg hgg yw €v y €g qhJ g h w ˆB `v h w W[c €g hyyh h% }ƒghh% wg h. Šg }gg y g h y }g| €gg }hh% h y. `gv% €v hgv hg €g h. `g h w}ghg hg y hgg wh yg h }yh }g|. ygg w h g h v hg }gg. Y g h }hg ƒg w ghw ƒg hy g}y }gyhg g gyhg ggyg„g g gD g yy ygh hgg . c g €g Z W[c €g }w g w}hg g }ygyg w„ ‚wygg w y% g g hg g ^"] { }gyh gggB ‰y w _}gh ˆhw ^Z W[c g `[W[% ]y% hg €g wgg g hg h hg €|gy x% y g h... w h w}yg h }}wg ygg y gg h... [ w ]yw g hgg h w }g. ‹gg gyh g h w h yw}yy g g h €w g ƒwwggg ƒgy. Zg g hg YhŒ% YZ- g !% €g % hy W€ <6]. Zg ‰70 qZgJ g hg hg wv w hw{|% ‰1 % hg hg }}wh h}h ygh g g gg h y whg ‰-%... ‡ h „g ‰gh 7!7... Zgg € hg% h% „ygh% hg XWW gˆhg w hg }yˆg } h w% yh €h XWW% g % w}y h h w x ‡ h }yw g yg ygg gg. ‚ghyh } v hg yg } }yg } }yvghw h } gh ˆghw. `g hg % g} } XWW% .... }{. `yh | h h g hg €g } w } w qYJ g }yhg xg g yg % }hg|% }g | gh h h }g wB V} €% w}h g gy|g% €g hw€gh gh g h% }€ 1<0 gh. V wg yg hv h €g h ghgˆ hv ^Z g XZ_ €g ghghgg% €whgg y w yw }h% wyh yw}yh }gh ˆh.
G >G HHGC? ... c ^ g g yg Œ}y }xg hh }wy| g €y w W[c yyh h h €g }g hv } € hhg " @ 10 gh. Ywggg }g €y% ywwxg hg g ygwvhg xgh w } h€yhg. b w €y w [ghg g hg w •gƒhgg gwy yh hxh h €gg q}gyhgJ hg xgh. `% hgw hg h wyg g €g gwy hv €€hg g }yhyh €g h wghgg hg 38
w„% h h }yg% hv }g% wxgg ygg y v y ygg h wh whg hv €y. X w h g}ggyg v {g ygg% {g gxg. Wg w }g% hgyg% ygg h g yxg w . W hw {w w g wgg% h hƒghgg hgh% whyh% }yh. b h qw€J ƒhg w [ghg% yg [g w €yg vwxg hg gwgh qwhJ }h g w|. Xvyg w €ghw g hw qwhygJ g| g }}g|| gxg x w{ g h yx }gwg }}g|| wh g w w. X{ g w yvghg g h € y |% g hg{% g xghg qgvJ h ghg% hh wh w| w gvvgg hw% ww gg g gg € w }}. `yh }gyg wgw }ywxg h% h€g h ... ‰yxg w [ghg €gvg y ghhh w ww -(00 : } % w h g g yhg €yw }wvwxg hg }yyg% g}ygˆg% hwyhg whwv|g w gh .... w €yhw w gg }gy. _€g„ g wy% w w hhgˆg h}wgg hg h } y| whg v 1. y. V y €g } €g yg }vgh g h w x xghg ygg y ... b ‹.[. €g„ cghgh% bhgyy wg% w w wgyh }h hw% y w wyh wh q•w€w ((J% yg hƒh } gyhg hƒhg }w} w €w Xˆgƒg% h ˆh h ... _€g„ g yg h w •gƒhgg% gwh €g g h ygv } yvh w% h gg {w g h% h wggg }y w \ww. †}y g yvgg w}y h h ‚[Yy ygh g \w ‰w% xg € g gg h ‚[Y y }w hh% g €gg €yhg g x }hg g yx gg }yh w Œ}w. Vg }hww h g }hg v g h w ‹.[. g w \ww }h w }yw wxg gg... Šg }gg hw ww yghw g \w% g h }y . ‘g ygg % ww h ˆ% g € w g }hg €g €g h% }w{| }gy h. b \ww w wh} ygh qgJ w h q‚•J }% }gh% ˆh . V€ hg €g wh hg w ghg hw yyhw €w w x g gh }yg. Y yyh €% h . }w hyg„h g% }h % €g | w}g gg w }hg ‹[% g h v hg 11" h h..... } yg hyhg% h w} ygv hvg qggJ hyhgˆ. ` €g y hgg hyg hg ghƒgyh g ghhh. X„| g w€hg% }hg qhgJ }hg w }ghg „ygh € Zgg vg w h } " } hyh wwwwxg y{| g yh }w|yhg ƒg{g. Vgh }gg h hw gxw w}€w ƒh% hv }gy ƒgg wx. [ hw}wxhg wg g h }gw w ƒgˆgg v| ‚`[ €gg € }xhg g }yvhg w wvyw v| ‚wyg% h Œ€ yg gg gyg w gvg ‚`[ h }w }h M }g hywh ygh 17<. {h g gh y w •w}g% }}wyhg 1<". €gh w €{| qhg yx gg yh gvJ.... _}g h ggg g% w % € yg €gyv ... ] ygyvg ƒ w €g }wg ˆhw \w% h Šhh w wg. X whgˆ gwh h w} ƒghg }wyg €ghˆg w€w @ ˆh g }y gg yg h ggg g. bxg w w€w €gg | vghg yg hg q€hgJ gg „h% wwwwxg y% h g q€hgJ g w h w ww g gxg 39
}vgg }hw... h }yh y. V v }w... . g g g }y g Šhh. ] w w yx €g wg. Yw yx €g g } } wg hv € { w hw wˆy| g €g <" @ 0 T gg | hgˆ h Šhhw. b }yw }ˆh €g gg ghgh g €hw }}ˆghh. cwg h hy }g }yw Šhh w% €xg h q}€ˆgJ v}hw g ^. q ‚h h }vg hvw hgˆwJF qX yggv g v g €ˆ% hJ yg w. `h " @ 6 hgˆ g„ g g h }hyh w„| }whg w„ w w€w g yg hv . [ \w g}gyh . ~wh g w€h% w„h% } Œwh yg yg gg% }yg% €wyg% wggˆ% ƒhgˆ% •g} €% w% Wyg yg ˆh 1 g -... Yg h q€hgJ } ˆhw \w% }}vgg Šhh ww{ g }}% }}g }v w whwv| }gh }hgˆ% h •g} €% gƒyg h ]}% yggg w h% ƒhgˆ% g% w% }y g }h wgˆ... }{gy }g }hg% €x% }gˆˆ% ƒg% w% ..... y .... . V ygg yv. Zgg g [gw yw gwh h€g ygg g w qwJ hvg w€hg xgh w ‹[. Zg g ˆhw g gg gg ƒgy: ygˆ ˆhˆ g h ˆhg| w |hg h y yg w€g% hhwg wh} % vghg hw ... q€ygJ g qwJ @ }w... g h ghw hg }hg } hg g hg g }g }ygg gh. Š w vg €h wgˆg% vg wgˆ •h Šgv w ‰w% wv wyhg ‰y h vg ! @ " {g }} g ˆhˆ }hgˆg €g g h yxwxg . †€g„ g g g €g ^ }w}g wg .... w ‚wg. ` wwg hgg hw ˆhw g gg ƒgy w w w gg ˆhˆg g wyg h g yw% gh hgg y qw}
Letačke priče Suada Hamzića: JSamo mi imamo tak$e kr&e$eBC M je skraćeni>a za adio e*ničko Mz$iđanje. Qto zapra$o znači akti$nost prikupljanja podataka o elektronskim sredst$ima poten>ijalno# a#resora iz $azdu*a. ako prikupljani poda>i su dopunja$ali one koja su prikupljani zemaljskim sredst$ima elektronski* iz$iđanja i dru#im metodama. 2u#osla$ija je $odila mirolju,i$u politiku% ,ila nes$rstana i nikome nije pretila opasnost od nas% &to je na& )r*o$ni Komandant i +redsednik ito mno#o puta ja$no isti>ao. 5nali smo to i mi pripadni>i spe>ijalne jedini>e )K namenjene za neku $rstu nea#resi$ni* dejst$a prikupljanja podataka jer nam niko ne,i oprostio da nas neprijatelj iznenadi ali i ako se $eć ,udemo ,ranili to ne ,i isključi$alo napade i na određene >ilje$e na nje#o$oj teritoriji. 4 na& susedi su ,ili u#la$nom s$rstani u ,loko$e 34 ili ); ili su se samo izja&nja$ali kao neutralni poput 4ustrije% 40
o,a$ezane na neutralnost tz$. =r/a$nim u#o$orom a mi smo znali% kasnije se i u$jerili% da to nije ,ilo tako.
;i95ovi 5a tu $rstu zadataka na&i 'io$i su ,ili opremljeni pose,nim kontejnerima JC poprilični* dimenzija koji su pod$e&a$ani ispod trupa% na sna/ne nosače jer je te/ina kontejnera puno# elektronike ,ila oko ("0 k#. 5a iz$r&a$anje zadataka $izuelno# iz$iđanja i 4ero 9oto Snimanja 49S imali smo slične kontejnere u kojima su ,ile sme&tane razne kom,ina>ije kamera% za$isno od predstojeće# zadatka. i kontejneri su de#radirali letne i taktičke sposo,nosti a$iona% nje#o$ mane$ar i maksimalne letne perfomanse% smanji$ale nje#o$ dolet% radijus dejst$a% z,o# znatno po$ećane potro&nje #ori$a. +osledično skoro u$ek smo na te zadatke poletali sa punim potkrilnim rezer$oarima% dakle ne&to preko (.700 litara. Kada smo u toku 17-. #odine iz$r&ili seriju leto$a radi ispiti$anja te de#rada>ije performansi% učest$ujuči u tom pro#ramu% nisam uspeo popeti L1!i% u $arijanti iz$iđača% na $isinu preko 1!.000 metara% niti u *orizontalnom letu na $isini od 11.000 metara postići ,rzinu $eću od 1%( 'a*a. 8ez ti* kontejnera i potkrilni* rezer$oara L1!i je lako prelazio ,rzinu od -%1 'a*a i $isinu oko -0.000 metara a sa tz$. Jdinamičkim iskakanjemC koje je podrazume$alo isključi$anje motora da mu M ne,i pre&la >r$enu liniju mo#ao je iskočiti i do -7.000 metara jer su mu s$e instala>ije uključno i kiseonička ,ile pred$iđene za to. 'i to nismo radili% niti u$e/,a$ali% pa nam ne preostaje dru#o ne#o $ero$ati proiz$ođaču ali mo#u pot$rditi da lako iskače na $isinu --.000 i da ,a& tu% ,ar na a$ionu koji sam tada pro,ao% kazaljka M sti/e na i$i>u >r$ene linije% maksimalno doz$oljene temperature izdu$ni* #aso$a motora. M to je pored neki* dru#i* razlo#a uti>alo da na&e )r*o$no Komando$anje početkom <0i* razmi&lja o kupo$ini američko# iz$iđačko# a$iona 9"? o čemu sam $eć pisao. Kasnije% kada sam ja $eć napustio ("-. iae i oti&ao na dru#u du/nost% ta eskadrila je primila i kontejnere J3C sa opremom za noćna dejst$a a i pose,ne kamere L4+ za koso snimanje na $elikim daljinama koje su ,ile sme&tene u pose,no konstruisan podtrupni kontejner. 4li neka o tome pi&u kole#e koje su tada ojačale i podmaldile ("-. iae. 'etodolo#ija iz$r&a$anja zadataka u toj eskadrili% za razliku od taktički* iz$iđača ("0% ("1. i ("(. iae se z,o# namene na&e jedini>e i pose,no elektronske iz$iđačke opreme $eoma razliko$ala. +o planu Komande ) i +) koja je definisala na&e zadatke sa Q 234 ti* #odina smo po$remeno leteli s$akako samo ne kao kompaktna ,or,ena jedini>a &to je ,ilo normalno za s$e ostale ,or,ene jedini>e ). Leto$i su nam ,ili du#i na različitim pra$>ima% $isinama% mane$rima u $azdu*u% često uz sletanje na neki aerodrom na dru#om kraju zemlje. +unili smo #ori$o i $raćali se nazad po istom ili dru#om zadaku. Leteli smo po rutinskim zada>ima i mar&rutama koji su se periodično pona$ljali% ali u dru#o $reme% po pose,nim instruk>ijama koje smo primali od pretposta$ljene komande. ;$ek ja $a/io jedinst$en uslo$ @ pre>iznost letenja po s$im zadanim elementima @ jer od nje je za$isio k$alitet iz$r&a$anja zadatka. 3ije ,ilo lako sa 'Mom -1 leteti sa pilota/nim i normama pre>izno# na$i#a>ijsko# letenja koje su ,ile posta$ljene iznad standardni* normi za taj a$ion. S$e to ,ilo je pod nepristrasnom% o,jekti$nom kontrolom te*nički* uređaja koji su s$e elemente leta pre>izno re#istro$ali uz kontrolu na$i#a>ijski* elemenata koje smo o,ez,eđi$ali snimanjem naređeni* kontrolni* tačaka orjentira. S$ako odstupanje od doz$oljeni* normi značilo je uzaludan% ili skoro uzaludan% utro&ak resursa% sredsta$a% $remena i morao je ,iti pono$ljen. +onekada smo zadatke M iz$r&a$ali samo delom jedini>e pa dok ,i taj deo pilota iz$r&a$ao zadatle M ostatak jedini>e je leteo normalne% rutinskle% trena/ne zadatke. +onekad ,i na aerodrom dolazio samo onaj deo letačko# i te*ničko# sasata$a potre,an za konkretne zadatke to# dana a de&a$alo se da zadatke iz$r&a$amo sa samo par a$iona ili čak jednim jedinim a$ionom ili jednim jedinim letom u naređeno $reme po naređenom zadatku. 41
8ilo je nepraktično an#a/o$ati potre,ni te*nički sasta$ i >elokupnu te*ničku ekipu )azdu*oplo$ne ,aze koja je o,ez,eđi$ala letenje $eliki ,roj ljudi i te*nički* sredsta$a pa smo praktiko$ali% kada je to mo#uće% da se priključimo i letimo sa jednom od lo$ački* eskadrila 117. puka% sa kojim smo delili aerodrom i u s$akom po#ledu imali iz$anrednu saradnju. 8ili su to zada>i puni izazo$a često i $rlo uz,udlji$i. Leteli smo u s$im meteorolo&im uslo$ima% na različitim $isinama% različitim mane$rima a$iona% danju i noću% uzdu/ i popreko >ele 2u#osla$ije i nara$no 2adrana. =a i od ranije nisam pozna$ao moji domo$inu za$oleo ,i* je tada z,o# njeni* lepota. Lepota sklada i suprotnosti% $ero$atno jedinst$eni* na tako malom prostoru. Kako #a $erujem do/i$lja$aju i oni koji #a i danas mo#u $ideti iz $azdu*a. 9ran>uz ?#ziperi% pilot i knji/e$nik% opisao je lepote 4lzasa i Lorene kako i* je do/i$lja$ao pre s$o# nesretno# kraja. 2a nemam niti te sposo,nosti ni am,i>ije niti sam sposo,an za tako ne&to% ali ono &to je on opisi$ao je samo deo lepota koje je $ideo s$aki na& pilot tada jer mi smo imali i 4lpe i Qumadiju i 2adran i 8osnu. )rlete )ele,ita% rne ore i jedinst$eni 2adran. Mmali smo 2u#osla$iju.
Ne steži (a toliko 8ila je izuzetno lepa noć za letenje. 2edna od oni* sa retko do,rom $idlji$o&ću% ,ez ijedno# o,lačića% tipična za postfrontalne anti>iklone nad 8alkanom kada se $idlji$ost u a$ija>iji o,ično označa$a kao Jpreko 10 kmC a zapra$o je ,ila preko 100 i $i&e. Sa $isine od nekoliko kilometara mo#la se $ideti polo$ina 2u#osla$ije% ,ar $ećina njeni* s$etlosni* orjentira. 3as nekoliko% čini mi se čet$ori>a% iz$r&a$ali smo leto$e po zadat>ima M a ostatak pilota trena/ne leto$e. 9jaka je tu noć iz$r&a$ao zadatke M metodom zaokreta iznad )ara/dina i +odra$ske Slatine. S$e je ,ilo u sa$r&enom redu% rekao ,i* idilično dok nisam čuo 9jaku koji nekako neodređeno% ispod #lasa nije upitao ,KL da li #a ima na ekranu% nje#o$u pozi>ijuBF =ijalo# koji se u naredni* nekoliko minuta $odio između 9jake i Kontrolora ,KL iskristalisao se u jasan zaključak da se 9jaka iz#u,io% da ne zna s$oju pozi>iju i da je ne mo/e ut$rditi a da #a kontrolor nema na ekranu% da je radio si#nal 9jakino# a$iona sla,% nedo$oljan za očita$anje smera iz koje# dolazi &to ,i kontroloru olak&alo ut$rđi$anje nje#o$e pozi>ije. 3e$ero$atnoB +o o$ak$oj noćiBF )raćao sam se sa ju#a% sa 2adrana u pra$>u 9 ako$i>a% pratio kon$erza>iju i ćutao. ; $azdu*u su to# momenta ,ili i na&i klasići ur#uz Slo,odan i 2anjanin Ste$o na različitim pozi>ijama i $isinama. ;,rzo% po&to se tako do#o$ori&e 9jaka i Kontrolor ,KL 9jaka pređe na pr$i kanal% kanal aerodromske kontrole 4KL 8i*ać sa koje# je na& komandir eskadrile major 9i>ko 9ran> ruko$odio letenjem eskadrile. S$i smo $eć ,ili u reonu aerodroma pa se tako s$i i nađosmo na pr$om kanalu izuze$ 9jake koje# 9i>ko na 4KL nije mo#ao čuti a ni 9jaka nje#aBF ;skoro #a nije čuo ni ur#uz koji je% snizi$&i radi sletanja% iz#u,io radio kontakt sa 9jakom. Ste$a i ja smo jo& u$ek ,ili na $isinama od ".000 metara i $ećim i imali normalan radio kontakt sa 9jakom pa smo slu/ili kao relejne međustani>e prenoseći poruke koje su razmenji$ali 9jaka i 9i>ko. +releteo sam $isoki konus prema zalaznom zaokretu radi prilaza na sletanje po instrumentalnoj pro>eduri i u momentu u$ođenja a$iona u zalazni zaokret% na#i,a oko (0 stepeni% ču* 9jaku: )idim jedno#B 4ko sam to ja% palim sletna s$etlaB @ ja$i* i uključi* s$etla za sletanje% reflektore jake s$etlosti koji s$ojim snopom o,asja$aju i prednji deo trupa a$iona. i si Kardan% ti si. @ čujem 9jaku ali odma* posle i: 3e ste/i #a toliko% ne ste/iB @ i nastade taja>. 42
Mznenađen ispra$ljam i onaj mali na#i,. +ozi$am 9jaku i osmatram prostor oko se,e. 'ilioni s$etala na zemlji i ne,u ali ne $idim ni&ta &to ,i mo#lo ličiti na s$etla a$iona. 9jakin #las delo$ao mi je nekako neuo,ičajeno% kao da je #o$orio pod opterećenjem. o poče da me ,rine. J3e ste/iC. 4 nisam stezao% nisam imao ama ,a& nikak$o preopterećenje. +od kojim u#lom me je on zapra$o $ideoF smatram $azdu&ni prostor ali i zemlju. 3i&ta neuo,ičajeno% nikak$e eksplozije% nikak$o# plamena. d,a>ujem tak$o razmi&ljanje. 'o/da jo& čuje% mo/da je samo iz#u,io radio predajnikF 9jaka% ako čuje&. 'oja pozi>ija je ,ilaEkurs ka li$adi jeE @ pona$ljam tu poruku jo& nekoliko puta. aja>. )idra 1-% odma* na sletanjeB @ čujem #las komandira 9i>ka. +ot$rđujem% okrećem a$ion pra$o ka pisti% sni/a$am% uspora$am% prilazim za sletanje iz pr$e. Slećem. ujem Ste$u koji dolazi iz pra$>a ako$i>e. 3i&ta ne ja$lja: =$anaesti dođi odma* #oreB @ čujem 9i>ka. 3a 4KL me čeka sjedi komandir. ini mi se jo& je $i&e posjedio. 3a karti počinjemo rekonstruisati mo#uće rakurse pod kojim je 9jaka mo#ao $ideti moja s$etla% polazeći od moje pozi>ije to# momenta. 5aključujemo da *elikopter potra#e tre,a uputiti u reon +la&ki @ Slunj @ Kladu&a @ )ojnić a posle #a% po potre,i% pro&iri$ati kad odjednom zaz$oni telefon ,KL: $aj $oj je ,ez,edno sleteo u 'ostarB @ #lasila je poruka. pisi$ati olak&anje% izraze li>a% odu&e$ljenjeB 'a ja to i tako ne,i* umeo. Sutradan kada se 9jaka $ratio s$e je ,ilo lako razumlji$o% jednosta$no i lo#ično. 9jaka pre poletanja na liniji poletanja nije pritisnuo du#me za sra$nji$anje KSM $italno# kursno# sistema% spre#e /iroma#netno# kompasa pa je posledično odleteo let ko zna kojom mar&rutom% iz$r&io zaokrete nad ko zna kojim orjentirima koje je u onako lepoj noći jednosta$no zamenji$ao dru#ima i na&ao se ne#de s*$ati$&i da nje#o$a pozi>ija nije ona koju je očeki$ao. ada počinje ona drama poku&aja orjenta>ije. 8io je predaleko da ,i #a $ideo kontrolor ,KL na s$om radaru% predaleko da ,i nje#o$ radio si#nal ,io do$oljno jak da mu očita smer% da #a čuje 4KL 8i*ać a mi smo #a čuli jer smo ,ili $isoko. 4 kruna s$e#a je ,ila ne$ero$atna slučajnost. 9jaka je u#ledao s$etla a$iona u $azdu*u i to ja$io. 2a rea#o$a* i ja$i* da uključujem s$etla za sletanje i ,a& to# momenta a$ion ,ratske ("(. iae koja se ,azirala u 'ostaru je% ulazeći u rejon s$o#a aerodroma% promenio re/im rada pozi>ioni* s$etala i sa trepčuće# #a pre,a>io na stalna. ;$eren da sam to ja on je to i ja$io ali taj a$ion je krenuo u zaokret su$i&e usko# radijusa da ,i #a 'M-1 mo#ao pratitiB 9jaka kreće u zaokret za njim% nate/e a$ion% za$rće #la$u da #a ne iz#u,i iz $ida a mene upozora$a da ne $učem a$ion u zaokretu i to# momenta mu se isključuje ka,l koji je nje#o$u ka>i#u spajao sa ka,lom a$ionske instala>ijeB +rateći taj a$ion u $idno polje mu ulazi aerodrom% pista sa uključenim noćnim startom. Mako je u #ru,im >rtama noćna slika s$etlosni* orjentira 'ostara i 8i*aća slična% 9jaki je jasno da to nije 8i*ać i nema pojma koji i čiji je taj aerodrom. 3ije imao ni #ori$a a niti je i&ta pametnije jo& mo#ao smisliti i odlučuje se da sleti na tu pistu% taj aerodrom. 3adleće #a na $isini od 1."00 metara jer nazire o,rise $isoke planine u neposrednoj ,lizini% ulazi u kru# sa po$ećanom $isinom pa tek kada je si#uran da između nje#a i piste nema nikak$i* prepreka prelazi u poniranje% pali s$etala za 43
