Patricija Pruner - Rizik Se Isplati

Za BalkanDow nload obradila  Don@Bela@ 

2

Kler je odlučila da svoj posao stavi u službu viših ciljeva. Da je nameravala da živi okružena sjajem i glamurom, verovatno bi bila ma nekenka , jer je vitka, visok a, ima zanimljivo lice, savršen osmeh i dimenzije kao naručene od najpoznatijih modnih kreatora. Da  je ž e lela le la   sticanje novca da stavi na vrh svojih životnih ciljeva, sigurno ne bi studirala biologiju, nego bi na nekom od privatnih univerziteta u završila studije men adžmenta, i uključila uključila Francuskoj bez m uke i napo ra završila

se u biznis svog oca koji se bavio trgovinom automobilima. Odlično zarađuje, premda je neobrazovan i deluje prilično sirovo i

neinteligentno. zaključila da su op šta kultura i znanje Na pr imeru svog oca, Kler je zaključila obrnuto srazmeri talentu sticanja novca, i da prefi njeni maniri i suvišno

razmišljanje o sebičnim uzrocima i dugoročnim posledicama, o moralnim normama i večnim vrednostima, samo škode preduzetništvu preduzetništvu i ubijaju čovekov urođeni, takoreći, prirodni instinkt opstanka na surovom tržištu. tržištu. A danas je sve na tržištu. tržištu. Na krilima mladalačkog entuzijazma, letela je iznad te banalne svakodnevice određene novcem i prizem nim interesima, i odlučila: studiraće biologiju!  „M o ž e š d a se b a v iš n a u k o m k a d im a š o d če ga d a živ ži v iš!” iš !” re k ao joj jo j

 je ot a c.

 „A o d čeg če g a će š da ž iviš iv iš ka d o tac ta c n e b u d e m o gao ga o d a te izd iz d rža rž a v a?” a? ” zakukala je majka!

 „Ja  „J a ću d a spa sp a šav ša v a m u g rož ro ž e n e ž ivo iv o tin ti n jsk js k e v rste rs te!” !” o dg o v o rila ri la je ponosno Kler, gledajući ih prezrivo sa visine svojih ideala i romanti čnog  pogleda na svet.  „O v d e n e m a b e lih li h m ed v e d a , a ču o sa m d a se z a n jih ji h o v o psta ps tann a k bore ti tvoji ekološki pajtaši, zanesenjaci i naučnici praznih džepova. Prema tome, nema posla za tebe u Francuskoj. Ih ćeš možda da se seliš na  Severn i pol?” uzvratio je otac, i još jednom iznenadio Kler. Taman kad pomisli da je njen otac do sada pokazao sve manifestacije

svojih ograničenih pogleda na život, on je iznenadi novim ograničenim pogledima pogledima i uveri je da se zaista zaista ne razume ni u šta drugo osim u trgovinu, novac, kretanja na berzi i cene automobila. 3

 „In  „I n d u stri st rija ja n e z a d rživ rž ivoo ide id e n a p re d i g az i sv e p re d so bo m , Francuska nije

izuzetak.

Nestade

mn oge

vrste ako

mi

ljudi

ne

preduzmemo preduzmemo nešto. Prema tome...”   „Ho ćeš će š d a se b a v iš e ko log lo g ijo ij o m ?” p ita it a la je bo jaž ja ž ljiv lj ivoo m a jka jk a .  „D a !” o d go vorila je ponosno Kler.  „A li.. li .... o d čeg če g a ć e š d a ž iviš iv iš?? ” u p ita it a la je m a jka jk a d rhta rh tavv im g las la s o m .  „O d e ko logi lo gije je!” !” sam sa m o u v e re n o je re k la K ler. le r.  „Zn ači, ač i, po sta st a ćeš će š d e o e k o lošk lo škee m afij af ijee ”, z n a lač la č k i je p roc ro c e n io

njen otac.

Kler je tada prvi put čula tu neobičnu kombinaciju reči: „ekološka mafija”. Mafiju nikako nije povezivala sa ekologijom. Bila je sigurna  da  d a se te „grupe opasnih ljudi” bave trgovinom narkoticima, cigaretam a, alkoholom, oružjem, a možda i otmicama, ucenama i takvim  „po  „p o slo sl o v im a ”, a da po sto st o ji „e k o lošk lo škaa mafija” - svašta!  „Eko  „Ek o lošk lo škaa m a fija fij a n e p o sto st o ji!” ji !” re k la m u je, je , p o m a lo se stid st idee ći svo sv o g oca koji ima ima tako mnogo novca, a tako m alo znanja!

 „D a li ti to m e n i o z b iljn il jnoo go vo riš? ri š?”  ”   „N a joz jo z b iljn il jnijijee !”   „O d ličn li čn o , a ja sa m se v e ć u p laši la šioo da n a m e rav ra v a š d a po sta st a n e š d e o te m afije. Ja volim velike poslove, ali legalne, i volim novac, ali samo  „e k o loš lo š k i m afij af ijaa ši”, ši ”, a li do b ro , legalno stečen. Od „prirode” žive samo „e ti studiraj biologiju, a ja ću te izdržavati. Uostalom, ostade ti dovoljno nasledstva da ne moraš ništa da radiš. A to da se od n auke ne živi, saznaćeš i sama, kad -tad”, zaključio je, toga dana, razgovor sa njom stari Zerar Markot i otišao u svoj kabinet da pregleda račune. Kler je ubrzo potom zaboravila na taj razgovor, a setila ga se sada, pet godina kasnije, dok je šetala šumom u daljenom tridesetak kilometara od Avinjona.

4

Bio je poslednji dan aprila. Kiša je toga   jutra padala kao iz kabla, vaz duh je bio prezasićen vlagom, i zato je po sle po dne trava bila mokra, ali puna života. Sunce je upeklo kako to zna posle kiše,   i sve što je živo  izmilelo je napolje da se na pije topline i svetlosti. Automobil je ostavila kraj asfaltnog puta, i šetala rubom šume uživajući u prizorima skakavaca koji su se radovali proleću, i raznobojnih bubica koje su trčkarale po  travi, bez vidljivog cilja i puta, potpuno lišene straha da ih neko mož e zgaziti. Sagla se, uzela u ruku jednu bubamaru i počela nežno da joj pevuši sve dok ova nije lagano raširila krila i odletela. Ali ne daleko. Sletela je na obližnji plavi poljski cvet i počela da hoda   po njemu, tragajući  za svojom poslasticom - biljnim vašima. Opijena idiličnim prizorom, razmakla je visoku travu i videla dva puža kako se približavaju jedan drugom e u ljubavnom zanosu. - Kako su lepi! Kakva bi šteta nastala da ova dragocenost prirode zauvek nestane! - prošaptala je i pratila njihove pokrete, spore i opuštajuće, zadivljena čudom života koje se izražava u tako mnogo oblika, boja, brzina i zvukova. Bilo je toplo, a ona je na sebi imala crnu jaknu. Skinula ju je, nehajno je bacila na mo kru travu i sela na nju.

Zaneta sopstvenim mislima, nije čula korake koji joj se približavaju. Samo je od jednom osetila nečiju ruku na ramenu i vrisnula iz sve snage.

Jedan zec je šmugnuo iz žbuna i dodatno uvećao njen strah, bubice su počele brže da se kreću, puževi su se uvukli u kućice, ali ona to nije primetila. Strah je ovladao svim njenim čulima, i kajanje što  je dozv olila da je za nos le po tom prirod e odved e daleko od put a i poništi   njenu obazrivost koja joj nikad nije manjkala. Ili je bar mislila da je ima u izobilju. - Šta radite ovde sami? Šuma baš nije bezbedno mesto za dame čula  je glas od kojeg se sledila.

Nije smela da pogleda čoveka koji to izgovara. Zamišljala je da iznad nje stoji manijak koji se šunja okolo i davi devojke na u samljenim me stima. Sve je to rezultat v rtoglavog napretka 5

i civilizacijskog

skoka koji nije pra tio lagani, p rirodni tok razvoja, n ego srlja napred , tako da više nikoga ne čudi što su gradovi  puni psihopata i seksualnih ma nijaka, pedofila i ubica.

Mahinalno, već pomirena sa sudbinom da je čeka strašno iznenađenje, lagano je podigla oči i zanemela. Pre d njom je stajao visok momak, cr nokos, sa velikim zelenim očima, visokog čela i punih usana, m išićav  i zgodan, lep kao Apolon. Volela je grčku mitologiju sa njihovim božanstvima, jer su oni zajedno predstavljali lepotu i mudrost, dok su za nju francuski vladari

bili oličenje gramzivosti, razvrata i bahatog ponašanja. Premda je u Avinjonu rođena i bila ponosna na velike francuske um etnike, graditelje, na veom a razvijenu privredu sa n ajmanje zagađivača prirode, uvek je, intimno, sve što je lepo i uzvišeno povezivala sa grčkom istorijom i filozofijom. Ipak je Fra ncuska toko m vekova svetu podarila mnoge neprocenjive umetničke i istorijske vrednosti, ali i ratove i osvajanja, a Grčka m u j e podarila - mudro st i lepotu. - Ko si ti kad se sama šetaš ovim opasnim predelima? - čula je njegov glas, a zatim i pitanje - Kako se zoveš? - N e z na m - rekla je tiho, širom otvorenih očiju, jer nije znala ni šta je pita, ni šta treba da kaže. - Pa da, i  ja svašta pitam. Da sam našao neko lakše pitan je, pa da i očekujem odgovor. Ali to - kako se zoveš, stvarno je za razmišljanje! Ko bi to znao da kaže tako odjednom, u šumi, takoreći u divljini. Da ti mene ne bi zbunila sličnim pitanjem, preduhitriću te. Ja sam Filip Plank - rekao je, blago se nasmešio i dodao - A ti? - I ja - odgovorila je zabezeknuto.

Sada se već glasno nasmejao. Taj smeh, ma koliko veseo i zvonak , pecnuo je njenu sujetu i ona se premda , kao iz sna. Protresla je glavom levo-desno, kao da h oće da strese zbunjenost koja se nakačila na njen razum i pomutila ga. Uštinula se za koleno što je trebalo da je vrati u stvarnost i ona je, sada već potpuno pribrano, prihvatila ruku koja je stajala ispružena ka njoj, čekajući da se na nju osloni i ustane iz trave. Osetila je kako se dugi, lepi prsti blago savijaju oko njenog dlana i nežno vuku njenu ruku. A onda,  kada je bila skoro ustala, naglo ju  je povukao gore, i ona se gotovo našla u njegovom zagrljaju. Kako ju  je naglo privukao , ta ko je odjedn om i pustio njenu ru ku, kao da se i sam nečega uplašio, a zatim se uozbiljio i pon ovo upitao - Šta radiš sama u šumi? Da ti nisi neka šumska vila   ili tako nekako? Vidim, ime tajiš,  kao da ...

6

rekla je iznenada, i pružila mu ruku, kao da j edva čeka neki razlog da im se prsti ponovo sretnu. Pružio je ruku i prihvatio taj formalni gest upoznavanja, ali je, ili se njoj to samo učinilo od silne želje da je nikad ne pusti, suviše brzo ponovo pustio njenu ruku i d odao - Drago mi je što smo se upo znali. Poći ću sa tobom do auta da ne ideš sama. Divim se tvojoj hrabrosti, ili možda želji da sama šetaš rubovima šuma, ali ipak, osećam da je moja kavaljerska dužnost da te upoz orim kako to nije preterano pametno. Lepim devojkama svašta može da se dogodi u šumi. Da, znam, mogu da sretnu zgodnog momka, a može da im se desi svašta još, pomislila je u sebi, a naglas rekla - Priroda je moj  „fah”, zbog nje sam završila biologiju i nameravam da što više vremena provodim u ovakvim oazama živog sveta. A šta ti radiš ovde? Nasmešio se zagonetno i rekao - Ja sam šumski vilenjak koji čuva šumske vile da im se ne dogodi kakva neprijatnost, jer svet je - Kler Markot, biolog -

pun zam ki, a priroda u tom pogledu nije nikakav izuzetak.

Sa uživanjem je slušala njegov glas i čudila se njegovim neo bičnim rečima na koje nije navikla, kada je odjednom iz žbuna pravo na njih glavu ustremila poveća zmija. Veštim, munjevitim pokretom ruke, Filip je zgrabio zm iju za glavu, a Kler je sa užasom gledala kako to užasno stvorenje nemoćno  vrti repom i bori se za slobodu.

Snažnim zamahom ruke, Filip je bacio zmiju daleko od sebe, i okrenuo se ka K ler koja se tresla od straha kao prut. - Ne boj se, neće se više vraćati. Uplašila se više

nego ti - pokušao  je da je umiri, ali kad to nije pomoglo. Prišao je Kler i nežno je zagrlio, neprestano je um irujući - Ne brini, neće se vratiti. Poznajem  zmije bolje nego žene. U svakom trenutku mogu da predvidim njihovo ponašanje. Zar mi n e veruješ? Stvarno znam sa zm ijama... Kler se trgla kao da ju je naglo udarila svest o čudno j situ ac iji u kojoj se našla. Odmakla se od Filipa i zbunjeno rekla - Izvini, baš  sam se glupo ponela. Ipak sam ja biolog, i ne bi trebalo tako da se plašim. Nego... Mislila sam da zm ije ne izlaze tako rano, da se pojavljuju tek od maja meseca. - Moja baka , seljanka sa Korzike, kaže da zmija izlazi iz zemlje kad

 joj vre me nije ako je u prošlom životu imala neki veliki greh. Savest  joj, kaže bak a, ne da mira, pa zmija ne može da se skrasi ni pod zemljom. Kler ga je ljubopitljivo pogledala, i upitala - A onu si to izveo? Gde si to naučio? 7

veštinu... Kako

- Veština preživljavanja se ne uči, nego se stiče genima. Baka mi  je jedno m po kaza la, i ja sa m odm ah sh vatio. Odra stao sa m na Korzici, u jednom kamenitom selu u kojem ima mnogo zmija. Baka mi  je po kaz ala kako da se oslobodim zmije kad neću da je ubijem. Govorila mi je da ako hoćemo da preživimo, moram o da ubijemo mnogo zm ija, ali ne smem o da ubijemo svaku koja nam se nađe na putu, jer bi to bilo opasno i za nas. Zato moram o da naučimo da je uklonimo sa na šeg puta, a da joj dozvolimo da živi. Bila je m udra moja baka.

Kler je bila zadivljena ovom teorijom obične seljanke sa Korzike koja je na tako lep i slikovit način rekla sve ono što je nju inspirisalo  da studira biologiju i da se posveti očuvanju ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. - Da. I ja mislim da svako nestanak jedne vrste povukao studirala biologiju. Pa...

biće ima svoje me sto na planeti, i da b i čitav niz opasnih posledica. Zato  sam

Stigli su do njenog auta, malog „renoa”, iza kojeg je bio parkiran o groman crni džip. - Moj posao je vezan za putovanje po često nepristupačnim terenima, zato vozim ovaj džip - objasnio je kao da čita njena pitanja u mislima i izlazi im u susret. - Ja to ne bih znala da vozim! Plaše me ti ogromni automobili... - ... i male zmije - dodao je i nasmejao se, a zatim se uozbiljio, i upitao je - A sad, ozbiljno: čime se baviš? - Kao najbolji student u generaciji, dobila sam posao u

Nacionalnom zavodu za zaštitu prirode. Moj resor su ugroženi m ekušci, mada radim i na zaštiti drugih vrsta, po potrebi. Pogledao ju je začuđeno i rekao tonom kao da je upravo došao do otkrića tajne koja ga je godinama mučila - Ne mogu da verujem! Pa ovo je sudbonosni susret i to usred šume. Posle neka mi neko kaže da ne postoji sudbina! - Ne razumem... - zamucala on to zav itlava ili ozbiljno govori.

je Kler, jer više nije znala da li je

Ali, ništa joj u čitavoj priči nije bilo jasnije ni kada je on rekao I ja sa m na istom zadatku. Bavim se biznisom, ali istovrem eno i štitim prirodu. I to baš puževe! Ne , ja prosto ne mogu da verujem. Moramo da se vidimo još, da razgovaramo, da sarađujemo. Ali, ja sada

žurim na jedan važan sastanak, danas nikako ne mogu ...

8

brzo je dodala, za svaki slučaj, da on slučajno ne pomisli kako mu ona veruje to što priča - sve to o sudbini, o tome - Ne mogu ni ja -

da se mo raju ponovo videti, i ostale gluposti.

Pružio joj je posetnicu, na njoj dopisao broj mobilnog telefona, pogledao na sat, pozdravio se sa njom i, ulazeći u džip, dobacio - Javi se prekosutra, obavezno! Moramo da razgovaramo! Zatim je startovao motor, krenuo velikom brzinom iz mesta i tako  je opet uplašio, i za čas nestao iza krivine, u sm eru suprotnom od Avinjona - prema Ka vajonu, u podnožju Središnjeg masiva.

Ušla je u auto i odmah, krenula prem a Avinjonu. - Kakav dan! Ko kaže da se uzbuđenja dešavaju samo u velegradu? I ko kaže da se najzgodniji momci nalaze po noćnim klubovima, najskupljim restoranima i na plažama? Odavno mi nije bilo ovako uzbudljivo kao danas, a što se momaka tiče... nikada u životu nisam videla tako lepog, zgodnog, pametnog, hrabrog, savršenog... kao što  je Filip, govorila je sama sebi dok je lagano vozila ka Avinjonu. Trenutak kasnije, učinilo joj se da malo preteruje, pa je ublažila  sopstvene ocene. Dobro, ne znam da li je baš najpametniji, je r u to se nisam uverila, a što se hrabrosti tiče... au, kako je zgrabio zmiju!

Nekoliko minuta kasnije više nije bila sigurna ni u njegovu hrabrost. A šta ako ona zmija uopšte i nije otrovnica? Možda je to neka bezazlena belouška... Ali dobro, što se tiče njegove lepote, ne može se poreći... i zgodan je... Stigla je do Avinjona. Dok se polako probijala kroz gradsku vrevu prema brdu na kojem je njen otac imao vilu, počela je da sumnja u sve. - Jeste lep, ali lepi su obično glupi i nezanimljivi. Zašto bi se t rudili da budu zanimljivi kad su lepi? Prema tome, ne treba da se nerviram

što ga sigurno nikad više neću videti. Šta će mi poznanstvo sa glupim, neobrazovanim i dosadnim muškarcem? Ipak je, za svaki slučaj, njegovu posetnicu stavila u novčanik, u pregradu u kojoj drži tajne ceduljice i sitnice koje za nju imaju posebno značenje. Među njima je posebno mesto zauzimala fotografija puža od koje se ne odvaja, kao od   amajlije. Bila je sigurna da dok ona štiti puževe u prirodi od zlih ljudi i njihovih sebičnih in teresa, i puževi štite nju, takođe od zlih ljudi i njihovih sebičnih interesa.

 „Uo stalom, nisu uzalud drevni narodi Mek sika vero vali da je puž ovaploćenje Boga meseca”, rekla je ocu kada je jednom ismejao 9

njenu posebnu posvećenost opstanku puževa na planet i za koje, uostalom, i nije znao da su baš toliko ugroženi. Stigla je kući, javila se roditeljima i, bez večere i zadržavanja u razgovoru sa majkom, što joj je inače bio običaj, šmugnula je u svoju sobu, zaključala se i satima maštala o ponovnom susretu sa zagonetnim čovekom kojeg je upoznala na rubu šume.

Radila je od devet ujutru. Premda je malo spavala, na posao je stigla odmorna i vese la, kao da joj je manjak sna dupliralo energiju. - Hej, šta je sa tobom? Zar se juče nisi lomatala po terenu i obilazila ugrožena područja? - pitala ju je koleginica Sesil Salier, sa kojom se sprijateljila čim je došla. Sesil je bila ornitolog, u institucionalnoj raspodeli posla bila zadužena za opstanak ptica

močvarica, koje su u Francuskoj zaista bile ugrožene. Kler se zagonetno nasrne šila, i značajno je pogledala, tako da  je Ses il po no vo m ora la da pita - Da li si juče obilazila šume oko Kavajona? - Jesam, pa šta? - pitala je. - Deluješ kao da nisi bila u šumi, nego... kao da si dan provela na romantičnom pustom ost rvu sa najzgodnijim m omkom na svetu. - Pa, bila sam u šum i sa najzgodnijim m omk om! Sesil je sela ispred nje, izbuljila se u njeno lice i naredila - Sm esta m i pričaj: ko je to, kakav je, čime se bavi, kako se zove, kako izgleda, da li je lep ili pam etan, kada si ga upozna la i gde? E pa, vidiš, zaboravila sam kako se zov e, zgodan je i lep, pametan takođe, upoznala sam ga juče, u šumi, tačnije - pored šume. Uhvatio je zmiju rukama i bacio je daleko... Sesil je ustala, odmahnula rukom i vratila se na svoje mesto, uz gunđanje - U pravu si što se šegačiš sa mnom ! Mi smo intelektualke posvećene nauci, u šumu idemo isključivo iz istraživačkih pobuda , uverene smo da c vet ne postoji zato d a b i ga neki frajer poklonio nekoj dami, već zato da bi biolog proučavao njegove prašnike 10

i latice, prema tome, moje pitanje bilo  je neumesno, neću nikad više. Ali ostajem pri tome da je veoma opasno, a možda i pomalo glupo, da se sama sm ucaš po šumam a, jer priroda više uopšte nije bezbedna. - Ne šalim se! Ozbiljno sam ga upoznala u šumi, i ozbiljno je zmija nasrnula na mene, a on ju je zgrabio rukom i bacio, nije hteo da  je ubije, što m e je potpuno oborilo s nogu! - Da i ja padnem na teme pred muškarcem koji ne ubija zmiju.  To me prosto osvoji, logično. Hajde da se vratimo poslu.  Od jutros ti logika ne ide baš, zar ne? Molim te, pogledaj najnovija

saopštenja organizacije „D’ASF”, skinula sam sa interneta i odštampala

- rekla je Sesil, i bacila na K lerin sto gomilu papira koje je ova trebalo toga dana da pregleda, i da Nacionalnom komitetu za pomoć gladnima u svetu predloži prihvatljiv oblik francuskog učešća u svetskom projektu kontinuirane pomoći, putem održivog korišćenja prirodnih resursa u zem ljama kojima haraju glad i siromaštvo. Kada je počela da čita na sve je zaboravila. Ud ubila se u

problematiku i odmah misli usmerila ka traganju za rešenjem. Prekinulo  ju je zvono m obilno g te lefo na. - Da? O, to si ti! Rekao si tek za dva dana, otkud danas u Avinjonu? Dobro, ne pitam, dolazim! Odm ah, naravno , u pitanju je posao, zar ne? Pomo ći ćeš mi? Važi, stižem za petnaestak minuta, dobro, ne baš tako brzo, možda z a dvadesetak, ili za pola sata...

Bacila je telefon na sto, skočila sa stolice i prišla Sesil, unela joj se u lice i pobednički saop štila - To je bio on! - Koji on? - upitala je Sesil zbunjeno. - Najzgodniji i najlepši i najpametniji

momak na svetu, onaj što je

 juče bio sa mnom... - Zar još uvek postoje devojke koje veruju u lepe, pametne, zanimljive m uškarce? - Pa eto, postojim ja! Znam da deluje prilično, hm , očigledno, ali... - Gde ideš? - U restoran „Adelaid”, na ručak. Ne zapitkuj, nego mi reci, kako m i stoji ovaj ruž? A haljina? Da sam znala obukla bih možda onaj kom plet, ili haljinu... - Slušaj me, Kler, izgledaš fantastično, to ti je veoma jak adut bez obzira šta staviš na sebe. Postoje žene ko jima prosto sve lepo stoji, a ti si jedna od n jih. Prem a tome, idi, i ne zaboravi da si dana s na poslovnom ručku. Ako sam dobro razumela, taj tip takođe... - Setila sam se! - vrisnula je Kler i prekinula Sesil usred rečenice. Zove se Filip Plank! 11

Sesil ju je pogledala ljubopitljivo, i rekla - Zanimljivo! To ime mi  je pozn ato odnekud. Ali nikako ne mogu da se se tim... Filip... - Žao mi je što ne mogu da ti pomognem, moram odmah da krenem. Hvala ti što si mi rekla to za izgled. Nisam su jetn a, ali ipak više  volim da lepo izgledam - rekla joj Kler i istrčala iz kancelarije.

Nije još stigla ni do pola stepeništa do prizemlja, kada je čula Sesil kako viče za njom - Hej, setila sam se! Ta j Filip Plank je zastup nik Instituta za heliko-kulturu iz Karkasona, bavi se tehnologijom uzgoja puževa na farmama , mada, oko njega se pletu i neke priče... - Hvala, dovoljno sam čula! Zar ne vidiš da me ništa više ne zanima ? - odgovorila joj je Kler i štrcala niz stepenice. Ali p az i, d ali sm o mu doz vo le za unos „matičnih kolonija” 

puževa u farme, pre nego što sm o saznali... Kler je više nije slušala i nije joj ništa bilo važno, osim da što pre stigne u restoran . Pozvala je taksi, i za petna estak m inuta se našla ispred restorana „Adelaid”, gde ju  je dočeka o konobar i odveo je do stola za kojim je sedeo Filip.

Gledao je ispred sebe i kada ju je ugledao, široko se osmehnuo i ustao da je pozdravi. Od njegovo g stiska ruke zavrtelo joj se u glavi.

Izgleda da sam bila preterala sa učenjem! Dok sam studiral a, samo sam buljila u knjige, a kad sam završila fakultet, kao da sam tek tada otkrila da muškarci postoje. Bože, osećam se kao pas pušten sa lanca, željan uživanja u slobodi, razmišljala je dok je pogledom gutala njegove usne i čežnjivo gledala   u njegove muške, ali odnegovane ruke. - Dobro je da si došla, imam nešto veoma važno da ti kažem! rekao  joj je, dok je izvlačio stolicu na koju će da sedne. - Jedva čekam da čujem! - E pa, slušaj me dobro! - počeo je zvanično, nijednim gestom ne pokazujući da na njoj primećuje makar neku osobinu, osim 12

ljubavi prema prirodi i posvećenosti poslu.   Nastavio je tiho, kao da joj govori nešto što niko ne sme da čuje - Ja se bavim tehno logijom uzgoja pu ževa na farmama, odnosno heliko -kulturom. Imam sopstvene eksperimentalne farme na Korzici, ali i 850 kooperanata u Francuskoj i Belgiji, sa kojima radim u ime Instituta za heliko-kulturu iz Karkasona.

Pogledala ga je nepoverljivo, kao da se plaši da će joj reći još nešto što joj se neće dopasti. - Imam i fabriku za preradu pu ževa - izustio je, mada je znao da  joj se to nikak o neće dopasti. Bio je u pravu: njeno liceje odjednom prebledelo, a zatim se zacrvenelo od gneva. - Kako se usuđuješ! - ciknula je na njega i dodala - Ti si ubica

puževa i nije te stid da me pozivaš na ručak, mada znaš koliko mi je stalo do tih sirotih, m alih m ekušaca. Uhvatio ju je za ruku, nežno i umirujuće. Taj dodir blagotvorno  je delovao na njene nerve, i ona se na trenutak primirila. To mu je bilo dovoljno da iskoristi predah njenog gneva i uleti sa neoborivim argumentom - Što god bude više   fabrika koje su povezane

sa farmama puževa, sve veće su šanse za puževe da opstanu u prirodi. Jer, svetsko tržište je neumoljivo i ako ono oseti glad za puževima, a oseća je decenijama, ono će do puževa doći. Ako ih nema u farmama, naći će ih u prirodi. Uvek ima dovoljno siromašnih kojima je važno  jedino da prežive, i oni će, za ponižavajuće nisku cenu, sakupljati puževe u  prirodi i prodavati ih otkupljivači ma. Prem a tome, ja direktno radim na očuvanju puževa u prirod i, uostalom, i ja sam biolog! - Ti si biznismen, a ne biolog! - rekla m u je prezrivo. Ni on nije štedeo prezir kada je uzvratio - Znaš šta?

Ja nisam imao bogatog oca koji bi mi omogućio da se bavim lepšom stranom nauke. Morao sam svoje zna nje iz b iologije da unovčim, jer nisam drugačije  m ogao da... - Vidim, dobro ti ide! - Ne vidiš koliko radim, i ne znaš da ne radim zbog no vca, već... - Da, zbog ljubavi prema puževima! Ubijaš ih i pakuješ ih u konzerve za njihovo dobro! - Naravno da to činim za njihovo dobro, jer pakujem puževe sa farmi, a ne iz prirode. Osim toga, hiljade ljudi mogu pristojno da žive od posla kojim se ja bavim i to m i  je glavni motiv angažovan ja. Od njih otkupljujem puževe za fabriku i plaćam im deset puta više nego što ilegalni otkupljivači plaćaju sirotinji koja puževe sakuplja po žbunju posle kiše, i ugrožava njihov opstanak. Ja želim i tim 13

siromašnim ljudima da pomognem da naprave farmu i da ostave puževe u prirodi, pošto im ovako čine zločin. Osim toga, njihovo siroma štvo, kao  i uvek, koristi dobro organizovana mafija. Na pomen te reči setila se oca koji joj je govorio o ekološkoj mafiji i odjednom se zainteresovala za Filipovu priču. Ali, nije htela to da prizna otvoreno, već je pokušala da provokacijom dođe do informacija koje je zanimaju. - U Francuskoj nema više

toliko siromašnih koji bi sakupljali puževe i prodavali ih ilegalnim otkupljivačima. - Rasla si suviše dobro zaštićena od ružnih saznanja i od siromašnih, pa ne znaš da oni postoje. Ja to, nažalost, odlično znam potičem sa  Korzike, da li sam ti to rekao? Setila se kako joj je to rekao juče, kada je uhvatio zmiju golim rukam a. Nehotice, a da toga nije bila ni svesna, njeno lice je od tog

sećanja odjednom preplavio osmeh i vedrina je probila ispod mračnog oblaka kojim se zaklonila. - Rekao si mi - gotovo da je - Siromašni su kao i svuda

prošaptala. u svetu veoma pogodni - nastavio je on, kao da ne primećuje promene na njenom licu - da im se uv ale otrovne stvari ili nedozvoljeni poslovi. Nagon da se preživi uprkos svemu, pa i up rkos siromaštvu, jednako je rasprostranjen među svim vrstama, ali, borba za opstanak u prirodi odvija se po određenim pravilima koja nije teško ustanoviti i kontrolisati kad zatreba i kad mafija ne umeša svoje prste, a borba   za opstanak ljudske vrste odvija se zaobilaznim putevima i prikrivenim oružjem. Siromašni pristaju na sve da bi preživeli i ne slute da često rade protiv sebe , uveren i da rade za se be. Ja znam m noge ilegalne izvoznike k oji su se obogatili,  jer su izvozili u Francusku puževe i prodavali ih po berzansk oj ceni, a otkupljivali su ih od sirotinje budzašto. Njima se ne isplati da otkupljuju iz farmi, pa da ih plaćaju  koliko vrede - govorio je, dok ga je

ona pažljivo slušala.

Ali, nije uspela sasvim da savlada zajed ljivost. - Za razliku od njih , ti si se obogatio na pošten način, kao bogataši koji su tako mladi stekli sopstvenu fabriku. - Ja uopšte nisam mlad. Imam trideset tri godine, a radio

i svi

sam danonoćno, jer sam upao u krug nekih poslova koje niko osim mene nije mo gao do bro da odradi. Da nisam toliko radio, verov atno bih se oženio i do sada imao dvoje -troje dece. Mi koji potičemo sa Korzike porodicu uvek stavljamo na prvo m esto... - Da, da, naročito mafijašima sa Korzike porodica i kumovi su uvek na prvom mestu, pa onda sve ostalo! 14

- La ko ti je iz pozicije razmažene bogataške ćerke da govoriš tako podrugljivo, ali - činjenica je da su neki iz tog siromaštva otišli u

mafiju, a neki su pobegli u danonoćni rad, kao ja. Ali, žalosno je što sada, kada sam poslove uveo u određeni  kolosek tako da mnogo šta može da se odvija samo po sebi, neki krugovi ekološke mafije rade tako da m i sve pokvare i da mi ponovo ne ostavljaju ni vremena ni prostora da se posvetim još nečemu osim  poslu. - Čemu bi se posvetio? Na primer? - upitala je. - Na primer, ljubavi - odgovorio je bez dileme.

Bila je na neki način zadovoljna tonom kojim je to rekao, i prodornim pogledom koji joj je potom uputio, ali i ljuta što to govori kao da pored sebe nema devojku koju bi mogao da primeti i na malo

drugačiji način.

- I ja nisam mogla da se posvetim ljubavi dok sam studirala.

Želela sam nešto u životu sama da postignem, a ne da mi tata sve

obezbedi. - Tvoj tata ti jeste sve obezbedio: pružio ti je šansu. Mogla si da se školuješ. - Mogao si i ti, zar ne? - Mogao sam, ali uz rad. Ispostavilo se da je to dobro. Još kao student zainteresovao sam se za heliko-kulturu, p a su me

menadžeri Instituta u Karkasonu angažovali i plaćali mi mnogo više nego što sam zarađivao ribanjem prozora i čišćenjem kancelarija. Osim toga, tada sam shvatio da je goli fizički rad prevaziđen i da se znanje mnogo više isplati, kad znaš da ga naplatiš. Odlučio sam da naplatim sve što znam, i to mi dobro ide. Ali sve ostalo... - rekao je setno, i zagledao se u daljinu.

Na neki način ju je dirnula ova ispovest i ona je, začudo, zaboravila da pred njom sedi surovi vlasnik fabrike za preradu puže va i čovek  koji tako hladno pristupa poslu. Posmatrala ga je dok je jeo dagnje i pirinač. I ona sama je volela da jede dagnje, ali nije želela da ispadne kako ga imitira, pa  je naru čila pečurke na žaru i porciju grčke salate. Posle ručka, popili su po dve čaše crnog vina. Kler nije navikla da pije. Učinilo joj se da se vino direktno izlilo u njene obraze i noge. Obrazi su goreli, a noge prijatno podrhtava le i pretile da ni sl učajno ne sm e ustati. Ne još.

Dopala joj se ova pretnja. Bilo joj je lepo u Filipovom društvu, i nikako nije želela da ode. Sada to nije mogla da učini, sve i da je htela.

15

To saznanje bilo joj je, iz Nasmejala se glasno i zvonko.

neobjašnjivih razloga, veoma smešno.

Činilo joj se da joj je vino uzburka lo sva čula. Ili to možda nije bilo od vina? Zapitala se, ali odgovor Čak i to što ne zna odgovor, bilo joj je veoma sm ešn o, i bilo smešno, pa i suknja do kolena, koju je kupila prošle rasprodaji kada je poželela da dokuči kako se osećaju

nije znala. sve joj je godine na ljudi koji

neprestano kupuju na rasprodaji.

 „N išta posebno!” zak ljučila je tada naglas, do k je še tala sa Sesil trgovinskim centrom „Petit Bato”,  koji je organizovao rasprodaju. Gledala je Filip a čežnjivo, i pitala se kako li je u zagrljaju ovog snažnog, visokog Korzikanca, pomalo sirovog i suviše prirodnog za njen ukus.

Ali, upravo to ju je neodoljivo privlačilo, snagom kojom n eukroćeni vodopad privlači posetioce i mami ih da se prepuste ma gli razbijenih kapljica.

Ko je još video da nekoga tako snažno privlači fontana usred grada, ma koliko bila lepa i mo ćna? - Želim da ti kažem nešto veoma važno - rekao je, ne skidajući pogled sa njenih o čiju. Gledala ga je i osećala iskre kako sevaju iz njenih očiju. Čekala je da te iskrice zapale va tru u njem u, i nadala se da je sada došao taj trenutak. - Reci, slobodno - hrabrila ga je. - Ne znam kako da počnem - zamucao je, a zatim, kao da ga neko

požuruje, na brzinu izgovorio čitavu bujicu rečenica koje Kler uopšte nije uspela da poveže u sm islenu priču. Uspela je samo da shvati da on uopšte ne govori ono što je želela da čuje - Na belgijskom tržištu se pojavila ogromna količina puževa iz Francuske, a koji ne potiču sa farm i, nego iz prirode. Pre nekoliko da na zvao sa m direktora jedne ko mp anije u Be lgiji koja se bavi uvozom puževa. Kada sam se predstavio i nagovestio da će uskoro stići jedan poveći kontingent iz Fran cuske, on se iznenadio,  jer sam, kako mi je rekao, juče poslao jedan kontingent, pa se on

čudi otkud mi toliki puževi. Nisam mu ništa objašnjavao, ostavio sam ga u zabludi da sam m u ja isporučio  robu, ma da je bilo jasno... - Ništa mi nije jasno! - slomljeno je rekla Kler i prestala da se nada. - Kako ti nije jasno? - upitao je zgranuto Filip. - Neko lažno koristi mo je ime za svoje prljave pos love. Krije se iza m og im ena i 16

ugleda da bi mu otkupili robu i da ne bi postavljali suvišna pitanja. A to  je usmereno direktno protiv ekološke ravnoteže u prirodi, razumeš  li sada zašto mi je potrebna tvoja pomoć?

Naglo se osvestila, ali od toga nije otišlo rumenilo s njenog lica, nego se pojačalo. Ovoga puta od stida što je željama dozvolila da ovladaju mislima i da ovaj poslovni razgovo r potpun o ob esmisle. Odlučila je da se sasvim pribere, i da se  postavi kao dr žavni službenik koji štiti nacionalne interese očuvanja  prirode. - Naravno da razumem, nisam baš toliko glupa. Samo me nervira što sam popila ovo vino. Moram malo sačekati da prođe njegovo dejstvo, pa ću onda da kažem sve što mislim o ovo m slučaju. - Ne mo raš odmah da kažeš. Razmisli malo, pa kad se vidimo

sledeći put razgovaraćemo o tome. Dogovoreno? A sada možemo da krenemo, jer imam još nekoliko važnih sastanaka - rekao je i diskretno p ružio karticu ko nobaru. Konobar je za minut-dva vratio karticu i ispratio goste. Bilo je

očigledno da Filip ovde često ruča. - Često dolaziš ovamo? - pitala gaje. - Da. Nemam vremena da kuvam, a ovaj restoran je odličan. Imaju hranu baš kakvu volim - laganu i prijatnog ukusa. Da li želiš da te vratim na posao, ili ćeš na ne ko drugo m esto? - Na posao. Moram nešto da razgovaram sa Sesil. Sela je pored njega u „audi šest” i upitala ga je gde mu je onaj džip od juče? - Džip mi je terensko vozilo. Osim toga, suviše je grub za tako nežnu damu - rekao je, i pogledao je tako dugim, prodornim pogledom da je oborila pogled i od jednom zapetljala prste, kao da se brani od

želja koje su ponovo grunule, čim se našla sama sa njim na tako malo prostora. Na tren joj se čak učinilo da su že lje obostrane. O sećala  je to u vaz du hu, u njego vom dahu, u titraju glasa dok je go vor io -

Hvala ti što si danas ručala sa mnom. Osećao sam se nekako... posebno. Kao da si deo moje porodice. Valjda zato što nas iste stvari zanimaju. Biolozi se međusobno prepoznaju. I raduju se susretima, kao da... Ne znam šta sam hteo da kažem. - Nije važno. Divno si to rekao. I ja sam uživala. Mada... To vino, i sve to... Auto je odjednom skliznuo u sporednu ulicu, koja sigurno ne vodi do Nacionalnog zavoda za zaštitu prirode.

17

Nije se bunila. Sva je zadrhtala od neke lepote ko ju osetila, od iščekivanja koje ju je plašilo i privlačilo u isti groznice koja se razlivala niz telo i sasvim je zahvatila.

još nije mah, od

Šta se potom dešavalo ona nije znala. Samo je osetila da gori pod njegovim rukama u svojoj kosi, da njegove usne halapljivo grabe po njenom licu i izbezumljujuće lagano približavaju se njenim usnam a, da su njegove ruke, sve smelije i bezob zirnije, odjednom utonule pod njenu bluzu i z austavile se na stomaku, kao da traže dozvolu da krenu dalje. Premda je želela, najviše na svetu je to želela, ipak im tu dozvolu nije dala. Njena želja se na život i smrt borila protiv njenog otpora sve dok nije pobedila. Sve je već bilo rešeno kada ju je upitao - Da li želiš da kreneš sa mnom? Da zajedno zaboravimo na posao, na sastanke, na puževe i na sve? Nikada nisam poželeo da sve zaboravim, sada to želim. Možeš li da udovoljiš mojim željama? Da li smeš? Da li i ti želiš? - Želim, želim, ne pitaj me, radi sve što hoćeš, vodi me... -

prošaputala je pre nego što je krenuo. Uplašila se da će čarolija nestati kada je pusti iz zagrljaja i kada rukama uhvati volan.

Ne, čarolija nije nestala. U njoj je želja rasla i pretila da eksplodira. Čas je razmišljala o tome da je sve to ludo, jer juče ga je tek upoznala, a danas je on vodi u svoj stan! Tako rade sam o žene koje lako popuštaju svakoj želji koja im stane na put. Pa šta, opet bi odgovarala sebi, baš hoću da napravim ludost, čitavog života ponašam se kao svetica, uvek sam bila najbolje dete, najbolji đak, najbolji student, hoću  jednom da bude m loša, da budem luda i glupa, hoću da vidim kako žive oni koji manje misle, a više uživaju. Osluškivala je njegovo ubrzano disanje i gledala kako jedna ruka sa volana prelazi na njeno koleno. Zatvorila je oči i prepustila se milovan jima n jegovih p rstiju koji su klizili niz nog u. Drhtala je kao

žena koja nikad nije osetila mušku ruku na svojim butinama, očekivala  je da joj se dogodi ono što nikad nije - da dotakne sam vrhunac uživanja i da čitava u njemu sagori. Maštala je o tome da se, posle svega, digne iz pepela kao nova Kler, koju će svet tek da upozna. Izašla je iz auta kao u transu i krenula za njim. Držao ju je za ruku, i disao brzo i teško, kao da mu svaki korak predstavlja veliki napor, napor da izdrži još malo, dok ne dođu  do stana, da ne podlegne željama odmah , i da ne počne da je ljubi tu, ispred vrata. I ona je čekala. 18

Čekala je čitavu večnost od nekoliko minuta dok su stigli do vrata njegovog stana. Čekala je kao smerna devojka koja nikad nije videla muško telo, a samo je o njemu  m islila. Videla  je ona golo muško telo, ose tila ga je u svo jim ru ka ma, i muške ruke oko sebe je osetila, ali u tu priču je ušla po nalogu svog inata i želje da drugaricama kaže: ni ja više nisam devica! Sada je imala drugačije želje. Da otkrije slast vođenja ljubavi, i da oseti kako se gasi vatra koje su želje razbuktale. Da zadovolji svoju pohlepnu m aštu i nadu da se u zagrljaju pravog, zrelog muškarca otkriva novi svet, raskošniji od ovog koji pozna je, svetliji od z vezda, šareniji od livade u proleće. - Sve je to od vin a... Oprosti što te toliko želim... što ne mogu da čekam... što ću da te ljubim ceo dan i celu noć... to je od vina... šaputao  je u ljubavnoj groznici. Pomisao da je njeno ponašanje zagrejano vinom, posledica dugo odlagane želje i onoga što se u njenom s rcu zbivalo pre toga, umirilo  ju je i ohrabrilo da ugodi svojim željama. Kada je osetila kako Filipove usne željno klize niz vrat i spuštaju se prema njenim uzdrhtalim grudim a, znala je da se razum povukao pred uživanjem, i da ulazi u jedan drugi svet - za ista šareniji od livade u proleće, sjajniji od zvezda i slađi  od meda.

- Mislim da sam se zaljubila! - zacvrkuta la je ujutru, dok joj je Filip donosio kafu u krevet. - A ja mislim da ti se mobilni telefon usijao od propuštenih poziva odgovorio je i prineo joj malenu spravu, koju je isključila čim je ušla,

dok je još imala tračak pribranosti za pametne poteze.

- Tata me je zvao devet puta, Sesil samo tri puta, a izgleda da se i moj rođak iz Marseja, Marsel Pežeto, setio da postojim. Kakvo iznenađen je! - rekla je Kler m azno, uključila mobilni i zagrlila Filipa. Tek što se lepo ušuškala uz njegovo rame, m obilni je zaz vonio i ona je morala da se javi. Filip je čuo kako govori - Da, Sesil, dolazim, n e brini! 19

Ustala je iz kreveta bez imalo stida. A zašto   bi se stidela kad  je prethodne noći otkrila sve svoje  tajne i sva skrivena m esta u kojima se pale njene želje. Obukla se, poljubila Filipa i rek la mu - Ja sada moram da idem! Čeka me nekakva   delegacija, a potrebno je i da izdamo dozvole za ubiranje odobrenih količina šumskih plodova, kao i dozvole za unos „matičnih kolonija” u farme puževa. Ti si već završio taj posao? Ranije si dobio dozv ole?

Pogledao ju je začuđeno, prišao joj i privio je uz telo, a onda rekao kao da nije čuo šta ga je pitala - Tako si m ila i slatka! Obožavam te. Nikada nisam tako uživao! Ti si savršena, ti si neverovatna! Toliko si lepa, pametna i maštovita... Obavila je ruke oko njegovog vrata, ponudila mu usne i još  jednom utonula u bezdan želja. Ponovo ju je prenulo zvono mobilnog tel efona. Dok je izvlačila telefon iz džepa, rekla je Filipu - Baš ti zavidim što imaš svoju fabriku i što si samostalan u poslu. Ne bi morao ovako da se cimaš na svako zvono i da trpiš šefa iznad sebe, kao i kolege pored sebe. Nasmejao se i odgovorio - Ja sam morao da steknem fabriku, jer nisam imao nasledstvo koje bi mi ga rantovalo slobodu, a nisam želeo ni novo ropstvo u mafijaškim krugovima. Prema tome, ne žali se, uživaj u svom poslu i čekaj kraj radnog vremena, pa da se ponovo vidimo. - Da se vidimo? - p itala je izazvajući njegovu maštu, golicanjem po

leđima ispod majice. - Da se ljubimo, i mazimo, volimo ceo dan i celu noć, i tako do kraja života, cvetiću moj najdraži, jagodice moja... - tepao joj je ljubeći  je po kosi. Izvukla se iz njegovog zagrljaja i brzo šmu gnula  je da ako ne ode o dmah, neće otići do sutra.

kroz vrata. Znala

Izašla je, pomalo razočarana što je on nije zaustavio i što mu je tako lako umakla, ali zadovoljna što će ipak toga dana moći da obavi poslove koji su ostali nezavršeni od juče.

20

- Izgledaš kao ljubičica u proleće: kao da si tek osetila sunce posle tako dugog smrzavanja pod snegom ! - dočekala ju je Sesil. - Baš tako! Osećam se kao da sam tek procvetala! - uzvratila je

Kler, a onda se uozbiljila i pitala šta ima novo . - Ništa novo! Imamo gomile prijava protiv sakupljača puževa u prirodi. Mada, ja mislim da ne vredi juriti sakupljače. - Naravno - odgovorila je Kler. - Treba tragati za organizatorima tog posla. Sakupljači u čitavoj priči   najmanje zarade. Izvoznici puževa  se moraju zaustaviti! Sesil je spustila prijave na Klerin sto, i usput primetila - Postoje sumnje da se obavlja zloupotreba prilikom unosa „matičnih kolonija”. Ali, to je tvoj posao i ne znam zašto se toliko mešam, međutim,  nisi bila tu. - Da, da, znam da nisam bila tu. O kakvim zloupotrebama govoriš? Ne razumem. - Bio mi je jutros gospodin Martin Bizo, koji tvrdi da se u praksi izvrdava zakon, koji u strogo definisanim situacijama dozvoljava unos  „m atičnih kolonija” iz prirode radi obnav ljanja g enetskih potencijala farme. Osim toga, on tvrdi da su pojedini vlasnici i organizatori farmerske proizvodnje dobili dozvolu za unos „matičnih kolonija”   poreklom sa farmi, a zapravo su ih uz eli iz prirode. Kler je ustala i zabrinuto upitala - Kada se to dešavalo? - Prošle nedelje. Znači, ljudi su toliko nemoralni da sakupljaju puževe usred sezone parenja. Zbog toga, hiljade mlad ih jedinki nikada neće ugledati život zahvaljujući njihovoj pohlepnosti i želji da zarade, uništavajući prirodne resurse. - Da li on zna imena tih l judi koji su tako nešto radili? - Mislim da zna. - Da li ti je to rekao? - Jeste, rekao mi je. I još je rekao da taj čovek prerađuje i izvozi puževe iz prirode baš sada kada je strogo zabranjeno uznemiravanje puževa u sezoni kad se raz m nožavaju.

21

- Pa, reci mi već jednom to Boriću  se svim silama protiv njega.

ime! Ko organizuje te prekršaje?

Sesil je ćutala. - Hoćeš li mi reći ili da ti čupam reči iz usta? - navaljivala je Kler kao da nešto sluti. - Bojim se da ti se neće svideti to što je on rekao. Bojim se da ćeš pasti ako ti kažem ime tog prekršioca - vajkala se S esil. - Ja? Ja sam zaljubljena, draga moja, a ljubav takvu snagu da je

da to ne možeš ni da zamisliš. Od ljubavi možeš samo da poletiš, a nikako da padneš. Prema tom e, slobodno reci, neću pasti. - Gospodin Martin Bizo kaže... mada ne mora da znači, možda i on ima neke interese... nikome više ne veruje, mada, on kaže d a se taj čovek zove... - Reci već jednom , hajde! - On kaže da se taj organizator eko -mafije zove... Filip Plank, eto! - rekla je Sesi l i duboko uzdahnula, kao da je upravo sa leđa zbacila džak težak čitavu tonu. Kler je skočila sa stolice i počela nervozno da seta po kancelariji. Pobelela je kao kreč. - Ti misliš da bi on to mogao da radi? - upitala je bojažljivo, kao da od Sesil očekuje da je razuveri. - Ja ništa ne znam. To gospodin Martin tvrdi. Da se ja pitam, sve bih to proverila.

Kler je šetala kroz kancelariju, kao ranjena zver. U glavi su joj zvonili Filipovi poljupci i uzdasi, telo je čas gorelo od sećanja na prethodnu no ć, čas se ledilo od užasa da je on odlučio da je osvoji kako bi lakše dobio dozvole od Nacionalnog zavoda za zaštitu prirode i kako bi lakše pok rivao svoje prljave poslove. Tek što bi pomislila na to, iz sećanja bi iskrsla njegova šaputanja i ona bi ponovo povero vala u njegovu iskrenost i u istinitost njegovih reči kojima objašnjava da je on  istinski borac protiv eko-mafije. Nije više znala šta da misli. Očajnička želja da mu veruje, borila se sa sumnjom , a ishod te teške borbe nije se nazirao. - Znaš li da sam sp avala sa njim? - pitala je skrušeno Sesil, kao da  joj upravo otkriva svoj najveći greh. - Znam - kratko je odgovorila Sesil. - Otkud znaš? - upitala je Kler.

22

To se vidi. Sva sijaš. Kao da si prvi put vodila ljubav. Ih možda jesi? Mada, im aš već dvadese t četiri go dine, ne verujem da si prvi put... Ma, šta pričam, kao da je važno. - Nije važno, ali zaista, kao da sam prvi put vodila ljubav. Bilo  je divno. Sve pre toga je kao zrno šećera u poređenju sa morem meda -

i mleka. - Da, da, vidi se da blistaš. - Više ne znam da li sam srećna. Možda je on samo iskoristi za dozvole? I za mutne ra dnje? - To ćeš jedino ti moći da otkriješ. Ali hladne glave.

želeo da me

Ako dozvoliš emo cijama da vladaju tvojim razum om, n ikada nećeš saznati da li je on zaista uživao sa tobo m zbog tebe ili zbog posla koji m isli da će, zahvaljujući tebi, moći lakše i brže da odradi. - Kako ću saznati? - Ne znam. Nikada nisam bila tako zaljubljena da bih bilo šta mogla da ti kažem. Uzgred, tražio te je neki rođak . I on nešto petlja sa puževima.  Ali je zgoda n. - Oho, znači tu smo! M arsel je bio ovde? - Da, bio je ovde i popili smo kapućino. Zanimljiv je. Čak je i zabavan.

Kler je više nije slušala. Pregledala je papire na stolu i našla prijavu: na njoj je tačno stajala optužba u kojoj piše koliko  je puževa sakupljenih u prirodi Filip Plank izvezao u Belgiju, a koliko ih je preradio u sopstveno j fabrici i izneo na evropsko tržište.

Na papiru je stajala i optužba da se Filip bavi farmerskim uzgojem puževa da bi tako obezbedio pokriće za svoju eko -mafiju, koja izvozi u zemlje evropske unije.

Ona je, kao rukovodilac sektora za očuvanje mekušaca u prirodi, po službenoj dužnosti morala da reaguje na tu prijavu i da Filipa Planka prijavi ekološkoj inspekciji, koja će dalje da preduzme korake da se ustanovi istinitost navoda u žalbi -optužbi. Ukoliko ne bi odmah prijavila Filipa, rizikuje da se Martin obrati  javnom tužiocu, koji će zatim da podnese tužbu. Osim toga, mogla  b i odmah da izgubi posao. - Moram prvo o svemu dobro da razmislim - slomljeno je rekla, i počela pažljivo da čita papire na  stolu.

23

Odavno je prošlo radno vreme kada je Kler digla glavu i sa čuđenjem ustanovila da je i Sesil još uvek u k ancelariji. I ne sa mo Sesil. Tu se nalazila i biolog Brižit Pruni, inače član državne komisije za odr eđivanje kvota prirodnih dobara u živim bićima, koja se mogu izneti iz šuma i upotrebiti za preradu, dalji biološki ciklus u farmama ili za neki drugi vid kom ercijalne upotrebe. - Sesil, zašto si još tu? - upitala je Kler kada je konačno digla glavu i pogled uputila u drugom pravcu. - Ne znam, imam neka posla... Osim toga, možda će se tvoj

rođak pojaviti, a možda ti nećeš biti tu, pa da čovek ne sedi sam, baš ne bi bilo lepo sa naše strane. - Dobro, jasno mi je! Dopada ti se moj rođak, ali smatram da je glupo da sediš i čekaš ga, a da pritom ne znaš da li će sigurno doći. Nazvaću ga da odmah dođe, jer sam ga se baš zaželela, a dok on stigne, meni će nešto hitno da iskrsne, pa ćeš   ti biti primorana da ga izvedeš na kafu i da me opravdaš. Može? - Ti si genije! Sad mi je jasno zašto su te odmah iz fakultetske klupe primili u ovu tako važnu instituciju. Ja sam mo rala najpre da odbranim doktorat, pa sam tek onda mogla da razmišljam o mestu u Nacionalnom zavodu. - Šta ćeš! Ko ima sreće morala težim putem do posla,

u poslu, nema u ljubavi, a ti pošto si sada imaš šanse da prečicom stigneš do ljubavi. Pod uslovom da i Brižit sada krene sa m nom, jer ne mora i ona da zabavlja mog rođaka, s obzirom da je srećno udata - rekla je Kler i značajno pogledala Brižitu. Brižit je ustala i podržala Klerin predlog. Čak ju je pozvala na kafu. Ljubazno st ko leginice koja je, prilikom ulaska u Zavod, nije dočekala preterano blagonaklono, pomalo je začudila Kler, ali ne toliko da odbije poziv na kafu. Bilo joj je potrebno da malo razbistri misli pre nego što se ponovo čuje sa Filipom.

Kada su već izašle iz zgrade Zavoda, Kler je pozvala svog rođaka Marsela, i kratko mu rekla - Slušaj ti, mangupe od mog rođaka! Kako  si pogodio da me tražiš u Zavodu baš kad me nema? Smesta dolazi, čekam te za radnim stolom. Nikakve izgovore ne trpim, hoću da 24

stvoriš u mom društvu. Vodim te na najbolji kapućino u gradu i obećavam ti zanimljiv razgovor. Imam seriju najnovijih tračeva o celokupnoj našoj rodbini. Znam da te to neće  zanimati, ali tvoju mamu, a moju dragu tetku sigurno hoće! Oduvek   ju je zanimalo ko se sa kim se

zavadio i ko je kom e u rodbini sm estio, a ko koga iz nevolje izvadio.

Ćao, vidimo se za petnaestak minuta u mojoj kancelariji, koju, slučajno, delim sa mojom dragom koleginicom i prijateljicom Sesil Salier... Šta, upoznao si je? Simpatična, kažeš? Kakvi simpatična, ona  je čudo. Pametna je i lepa, ali dobro, to si već ustanovio, nisi šlep! Spakovala je mobilni telefon u torbu i tek tada primetila da je

Brižit začuđeno posmatra. - Nisam znala da um eš da lažeš - primetila je.

- Kada je potencijalna i stvarna ljubav u pitanju, umem da slažem. U drugim situacijama ne. Sva se zacrvenim i svi znaju da nešto mu tim. Sve m i se na licu vidi. - Da, da... - zamišljeno je promumlala Brižit, i dodala - Neki

muškarci znaju da bi žena zbog ljubavi slagala i ukrala, ako treba, pa poneki od njih na svaki način nastoje da to iskoriste. Ako im žena dozvoli, naravno.

Kler ju je pogledala ljubopitljivo. Slutila je da Brižit zbog nečega na nju aludira, ali nije se usudila da pita otvore no.

I bez pitanja, Brižit joj je sve otkrila, ali ne pominjući više ljubav i ne precizirajući na koga tačno misli. - Znaš li da nam je dolazio Martin Bizo, čovek koji dugo sa nama sarađuje, otkupljivač gljiva i biljnih šumskih plodova?   Bio je veoma potresen, jer su njegovi ljudi, dok su sakupljali gljive, na ilazili na sakupljače puževa, iako se zna da je u Francuskoj godinama to zabranjeno, pošto je opstanak puževa, zbog ranije neumerene

potrošnje, ozbiljno doveden u p itanje. - Moraću nešto da preduzmem po tom pitanju, ali odmah! - rekla  je Kler, i upitala - Imaš li broj telefona tog gospodina? - Ne samo da imam broj telefona, nego i mogućnost da ga odmah sada pozovem d a nam se pridruži, ako hoćeš. - Nije li malo neumesno da ga pozivamo na kapućino? - upitala je Kler, ne zato da bi dobila na vremenu, nego zbog toga što je obećala sebi da će sve raditi kako propisi nalažu. Ako treba sa nekim da razgovara o onome što je deo njenog posla, razgovaraće na poslu, u kancelariji, ili na seminaru, ma gde se on održavao. - U pravu si - složila se Brižit. - Daću ti broj telefona, pa ga pozovi da sutra dođe u kancelariju. U svakom slučaju da znaš: on ima ozbiljne 25

argumente

koji optužuju Filipa Planka da se bavi organizovanjem sakupljanja puževa u prir odi za potrebe svoje fabrike. Jer, ne isplati mu se da puževe za fabriku kupuje   na farmama i da ih tako plaća po nekoliko puta višim cenam a. Kler se nekontrolisano lecnula na pomen Filipovog imena, što Brižiti nije promaklo. - Čula sam da poznaješ tog Filipa. Utoliko će ti biti lakše da inspektorima podneseš prijavu protiv njega   i da tako dalju proceduru prepustiš  njima - posavetovala ju je Brižit. Kler ju je pogledala kao da se pita zna li Brižit šta se dogodilo između nje i Filipa, kojeg tako teško optužuje? Dok su ispijale kapućino i razgovarale o seminaru o h eliko-kulturi koji će se naredne nedelje održati u Karkason u, Kler je nep restano razmišljala o tome da li je mo guće da ju je Filip pratio do šume i da joj  je nam er no prire dio on ako sp ek ta kula rn o up oznavanje, koje nikako ne može da zaboravi?

Sigurno je čuo gde radim i kakva je moja uloga, zaključila je. Pratio me je, zaveo me, da bi tako mogao da me spreči da podnesem prijavu protiv njega. Kako bi se, inače, našao pored šume baš u trenutku dok sam ja tamo? Da, sigurno se bavi nečasnim poslovima, jer kako bi se inače tako brzo obogatio ako je k renuo od nule? A ja, glupača,  pomislila da se zaljubio u mene, i da mi se u šumi dogodila neverovatno lepa slučajnost. Takva slučajnost! Ipak bi to bilo previše od života! On me je pratio, sigurno me  je pratio. A to što po tiče sa Korzike, odlično se uklapa. Odatle potiče većina mafijaša. Da, da, lepo mi je o tac govorio. Od biologije može dobro da živi i da se obogati samo ekološka mafija. A meni je to bilo smešno, razmišljala je dok ju  je Brižit ispitivački posmatrala i po treći put pitala - Da li ćeš sigurno ići na seminar? Bićete smešteni u  divnom hotelu, ispred kojeg je spomenik puževima. Jer, taj gradić u Francuskoj proslavio se u čitavom svetu baš zbog Instituta za h eliko-kulturu. - Znam to, ne moraš da mi pričaš! Valjda su puževi moj resor, valjda mogu toliko da se obavestim o svemu! - nervozno je uzvratila Kler. - Ne znam zašto se ljutiš. Da te ne poznajem, pomislila bih da te zbog nečega posebno pogađa saznanje da se Filip, koji se inače predstavlja kao ekspert za heliko-kulturu, običan hohštapler koji ne preza ni od čega samo da se dokopa velikog novca. - On jeste stručnjak za h eliko-kulturu! - ciknula je Kler. - Da, jeste stručnjak i utoliko mu je lakše da obezbedi pokriće za nedozvo ljene poslove - insistirala je Brižit. 26

- A ti si baš potpuno sigurna da je on kriminalac? - pitala je Kler. - A ti si potpuno sigurna da je nevin? - uzvratila je Brižit. - Nisam sigurna, ali sam sigurna da iz principa nikada ne

osuđujem čoveka unapred, dok se njegova krivica ne dokaže. Pre bih poverovala da je kriv da taj, kako se zove, Martin nije toliko decidiran i direkta n u optužbama, kao da mu je ličn o stalo da se čovek što pre zaustavi i proglasi krivim. - Ne mora da znači. On lično nema ništa sa puževima, bavi se

gljivama, borovnicama, kupinama i divljim malinama. Ali pošto on poštuje ograničenja u pogledu sakupljanja tih plodo va, sma tra da i drugi treba da se pridržavaju propisa! - Slušaj, ne mogu ništa da ti kažem na sve to. U glavi mi je apsolutni haos. Daj mi broj telefona, sutra ću se videti sa Martinom pa ćemo o svem u razgovarati. Popile su kapućino i više nisu razgovarale o Filipu i Martinu. Ćaskale su o najnovijim m odnim trendovim a i složile se da je Milano, a ne Pariz, svetska prestonica mode.

Izašla je iz kafea i isključila mobilni. Osećala je potrebu da ostane sama sa sobom i da ni sa kim ne razgovara, kako bi m ogla jasnije da sagleda situaciju.

Otišla je kući, nazvala Martina i dogovorila se sa njim da sutradan dođe u njenu kancelariju, a zatim se povu kla u svoju sobu , ignorišući očevo pitanje - Drugi put kad odlučiš da spavaš van kuće, obavezno nam javi da se ne brinemo. Gde si bila prošle noći?

Kada je, posle dva sata, uključila mobilni, videla je da ima nekoliko propuštenih poziva od Filipa. Javila mu se kada je zvao sledeći put, ali bila je prilično uzdržana. Odlučila je da glumi kako ništa ne zna o optužbama koje su upućene na njegov račun, ali da izbegava viđenje sa njim dok ne porazgovara sa Martinom.

27

Gde si, dušice moja? Ko će svojim poljupcima da predupredi moje nemire, koje više ne mogu da podnesem? Samo što nisam umro od straha da mi se više nikada nećeš javiti na telefon. Bio sam očajan, a  jedino ti možeš da budeš moj tešitelj. Reci mi gde si i odmah ću doći po teb e... Da li on to glumi ili zaista priča ono što misli, zapitala se. Do malopre bila je sigurna da on želi samo da iskoristi njenu trenutnu poziciju u Zavodu za zaštitu prirode, a sada, kad m u je čula glas, sva je -

od njega uzdrhtala i bila sprem na da mu sve veruje i da mu oprosti sve greha ako ih ima. Znala je da ne sme da popusti. Morala je da izbegne susret sa njim, po svaku cenu je to morala! - Ne mogu danas da budem sa tobom. Došao mi je rođak kojeg nisam dugo videla, uvredio bi se. Osim toga, toliko sam umorna... Nikako ne bih m ogla da izdržim još jednu onako burn u noć. - Mila moja, ja ne mogu izdržati do sutra. Mogu li barem da te vidim, na kratko, samo jedno m da te poljubim , jer ja...

Zamalo što mu nije rekla da dođe, toliko je želela da ga vidi. A onda se ugrizla za usnu tako jako, da joj se učinilo kako je krv potekla niz bradu. - Ne, ne, nemoj da

me ubeđuješ, jer mogu popustiti, a veruj mi, mrzeću i sebe i tebe, ako ti sada popustim. Ne mogu nikako danas da se vidim sa tobom. - Ali ja, tako se plašim da te nikada više neću videti. To što mi se dogodilo toliko je veliko i lepo da se plašim kako će nestati, kako ne može trajati, k ako... Mila moja, ko će podržati moju poljuljanu hrabrost ako ne tvoji poljupci?

Znala je da, ako ga bude još malo slušala, više neće moći da odoli. A znala je i to da će sebe da mrzi posle toga. Nije ga slagala kada mu  je to re kla. Zato je mora la odm ah da pre kin e ra zgo vor i to gru bo , da on oseti kako više nema prostora za nagova ranje - Mili moj, budi

muškarac! Ja sam žena i imam pravo na slabosti i bolećivost. Ti digni glavu i reci sebi: danas se neću videti sa   njom i tu je kraj razgovora. Moram sada da pr ekinem, čućem o se sutra, ali tek posle podne. - Ne mogu izdržati... - čula je njegov vapaj, pre nego što je kliknula dugme za isključenje telefona. Pala je na krevet kao da je ne ko sav život iz nje iscedio. Da li je moguće da tako dobro glumi? Da li je to moguće? Ja sva drhtim čim mu glas čujem, a on se možda smeje mojoj naivnosti. Da li se sm eje, pitala se, ali odgovor n ije znala. 28

Uveče je rano zaspala od umora, ali se budila svakih pola sata, i sanjala strašne snove - kako joj se Filip u lice smeje, jer je usp eo da je privoli da mu izda dozvole za izvoz i sertifikat da svi puževi koje izvozi potiču sa farmi. Ujutru je ustala umorna kao kada je legla u krevet.

Nije mogla da doručkuje. Od same pomisli na Filipove poljupce, obuzimala ju je drhtavica i neka ču dna odvratnost prema hrani. Sigurno sam zaljubljena. Neki ljudi ne mogu da jedu kad su zaljubljeni, a ja sam luđački zaljubljena, pomislila je i izašla iz kuće, ispraćena

začuđenim pogledima oca i majke.

U kancelariji su je čekali nasmejana Sesil Sal ier i jedan ozbiljan, nepoznati gospodin u sivom odelu, jedva malo stariji od Filipa, ali dosta niži od njega i manje upadljivog  izgleda.

Posmatraču sa strane moglo bi izgledati da je gospodin privlačan, ali Klerina moć rasuđivanja bila je ograničena najno vijom predrasudom - da je Filip jedini muškarac koji može poneti titulu privlačnog.  Svi ostali izgledaju tako do sadno! - Dobar dan. Ja sam Martin Bizo, predsednik Kompanije PMK koja se bavi organizovanjem sakupljanja, preradom, izvozom i distribucijom šums kih plodova - rekao je muškarac kada je ustao i pružio  ruku Kler. Kler ga je odmerila od glave do pete, sa izvesnom dozom prekora, kao da je ovaj čovek kriv što su se u njenu radost uvukli

 „crvići” sumnje i nemilosrdno rovarili po njoj. - Drago mi je što ste došli. Sedite, moramo da razgovaramo uzvratila je Kler hladno. - Dok niste započeli

razgovor, Kler, želim sam o da te obavestim da  je bio tvoj rođak . Zamisli, nije se ljutio što te nije zatekao. Ne brini, nije mu bilo dosadno. Vodila sam ga na kapućino i mislim... doći će  danas pon ovo. Posle dva - rekla je Sesil molećivo. - Žao mi je, neću biti tu, moraćeš ponovo ti da ga zabavljaš. Baš nam se ne da da se vidimo! - rekla je Kler Sesil, a zatim se okrenula 29

ka Martinu, i gotovo zapovedničkim tonom rekla - Dajte mi dokumenta za koja smatrate da Filipa Planka nedvosmisleno terete za ekološki kriminal.

Martin je otvorio tašnu i iz hrpe dokumenata izvadio jedan, koji  je pobednički spustio na sto, ispred  nje. - Ovo je dokaz da je za poslednjih mesec dana u dva maha izvezao

200 tona puževa za Belgiju, što je teoretski nemoguće ako je puževe prikupljao samo na svojim farmama, pošto na farmama još uvek nije puna sezona berbe puževa - rekao  je i nasmešio se nevino, kao da želi da kaže kako se on tako prljavim poslovima nikad ne bi po

bavio. Osim toga, izgledalo je ka o da s e sprem a da K ler uputi i neki kompliment, tako ju je prodorno gledao.

Samo mi još treba da mi se ovaj udvara. Očigledno su muškarci otvorili oči otkad sam dospela u državnu službu, na mesto koje je podložno korupciji. A pošto, izgleda,  svi znaju da novca imam dovoljno i da me niko ne može kupiti skupim   poklonima i gotovinom, pokušavaju da osvoje moje srce. Valjda misle da su bogate d evojke nužno i usamljene, zaključila je, a naglas rekla - Da, ovde jasno stoji ime tog... tog čoveka i pečat njegove firme za izvoz. A što se tiče fabrike... u pravu ste, nemoguće je toliko da izveze, pa još i da ima za preradu. Osim ako... - Recite, slobodno. Sumnjate? I ja sam pomislio da su ovo možda  falsifikovani dokum enti, ali tražio  sam ekspertizu i moje sum nje su potvrđene. Radi se o originalnom pečatu i potpisu, sve to može da se proveri - rekao je on, i u korenu sasekao njenu nadu da Filip

možda ipak nije toliko loš, nego su neki loši ljudi falsifikovali njegov potpis i pečat, ko zna zbog čega, možda baš zbog toga da bi ona patila, m a ne, ona tada još nije ni znala Filipa. - Sve mi je jasno, ali mi nije jasno zbog čega vi sve to radite? Gde  je vaš interes? - Mislite lični interes? - Da. Nisam m ala i više ne verujem da čovek nešto ovako m ože da radi ako ga ne vo di interes - rekla  je priličn o grubo . - Grešite, gospođice. Ovoga puta vodi me briga za opstanak puževa. Ja prosto obožavam ta mala, divna stvorenja i ne mogu da obuzdam gnev kada vidim kako neki ljudi od uništavanja prirode prave sopstveni biznis. Ima toliko poslova kojima se mogu baviti i živeti od poštenog  rada, a ne od ... - Dobro, dobro, razum em, još samo da vam poverujem, što možda u ovom trenutku i nije toliko važno. 30

Važno je! Morate da mi verujete da sa m prosto zaljubljen u te divne životinjice i da ću učiniti sve da ih zaštitim u prirodi. U tom pogledu, možete potpuno da računate na moju pomoć. Ja zato i sedim sa vama, što se vi bavite zaštitom puževa. - Ne razumem. Kada toliko volite puževe, zašto se n jim a ne bavite, nego pečurkama... - Baš zato što ih volim! - odgovorio je, padajući u vatru, što ju je -

posebno dimulo. - Ne mogu da podnesem ni samu pomisao da ih neko prerađuje i pakuje u konzerve, a kam oli da se i sam bavim tim poslom.

Gospođice Kler, ako pristanete da sa mnom izađete na večeru, zaprepastiće vas koliko puno znam o puževima i koliko toga mogu da vam otkrijem.

Ovo je već otvoren poziv, pomislila je i odgovorila - Hvala, ali neće biti potrebno. Budite sigurni da ću ovu dokum entaciju proslediti inspektorima, koji će dalje savesno odraditi svoj posao i ispitati čitav slučaj. Mi iz Zavoda za zaštitu prirode nemamo moći da sami preduzimamo mere poput oduzimanja živih bića i njihovog vraćanja u prirodu. To mogu da urade samo inspektori. U svakom s lučaju, mnogo vam h vala što ste mi skrenuli pažnju na osobu  koja je toliko zla nanela prirodi. - Nemojte da mi zahvaljujete, naši interesi su isti. Ni vi, ni ja nemamo lične koristi od očuvanja prirode. Zajedničko nam je osećanje dužnosti da nešto učinimo.  Dakle, do viđenja i recite mi, da li ćete biti na seminaru iz heliko-kultur e iduće  nedelje u Karkasonu? Voleo bih da vas tamo vidim.

Pogledala ga je sumnjičavo. Zar će i on biti na seminaru? - Da, ja ću aktivno učestvovati na seminaru. Imam izlaganje o dr žavnoj strategiji očuvanja puževa. A zašto ćete vi biti tamo kad se ne bavite puževima? - Da li sam vam rekao da volim puževe? Naravno, ne u tanjiru, nego u travi. Želim da saznam sve o tim dražesnim bićima i zato koristim svaku priliku da čujem nešto novo . Nipošto neću propustiti seminar, već sam rezervisao mesto u hotelu „Š ato Komtal” gde će seminar biti održan. Dakle, videćemo se tamo. - Da, biće mi drago, a sad, doviđenja! - Doviđenja! Kada je ispratila Martina, Kler je umorno sela na stolicu i pomalo izgubljeno gledala ispred sebe. - Osećam se kao poslednja glupača na ovom svetu! - rekla je

naglas, očekujući Sesilinu po moć.

31

Sesil je prišla, zagrlila je i uzvratila - Ne brini, sve će se samo razrešiti. Biće onako kako je najbolje, veruj mi. Ponekad ne vredi da se trudimo, stvari se same nam este na svoje mesto. - A šta da radim sa emocijama? - Emocije se na kraju pokore situaciji, ma koliko ona bila bolna.

Ali, zašto da budemo pesimisti. Možda tvoj Filip uopšte nije kriminalac, možda je Martin... običan cinkaroš. Nikada mi nisu bih simpatični ti ljudi koji druge prijavljuju. - Znači, nije ti simpatičan ni neko ko prijavi zločinca? Držim da je to lažni moral koji može biti veoma  opasan. - A ja mislim da je veoma tužno da svoju sreću odmah žrtvujemo prvom čoveku koji se pojavi sa nekakvom optužbom - rekla  je Sesil i prevrnula očima, jer na vratima njihove kancelarije pojavila se Brižit  sa izrazom pobednika na licu - Da li je bio Martin? Da li je doneo dokumenta kojima dokazuje Filipovu krivicu? Kler je pokorno ćutala, jer nije znala šta da kaže, a Sesil nije uspela da zadrži svoje negodovanje,   morala je da upita - A zašto tebe to toliko zanima? - Prirodno, radim u Zavodu za zaštitu prirode, zanima me sve ono čime ljudi prirodu ugrožavaju. - Aha, samo... pretera no te to zanima. Ali, šta da se radi, neko je baš posvećen svom poslu - bocnula ju je Sesil i vratila se svojim papirima.

Nešto pre četrnaest časova, podsetila je Kler da će joj doći rođak, a Kler je na to reagovala - Reci mu da mi je mnogo žao, ali, morala sam da odem kod inspektora, jer imam o prijavu... Sesil ju je pogledala prijateljski i rekla joj u poverenju - Ispratiću te do vrata zgrade. Brižit, molim te, ostani u kancelariji. Ako nas neko bude tražio, reci da se ja odmah vraćam, a da je Kler otišla u obilazak terena. - Ne brini, ostaću tu - rekla je Brižit i ponosno sela na njenu stolicu.

Kada su sišle niz stepenište i stale ispred zgrade u kojoj je bio Zavod, Sesil je rekla K ler - M olim te, poslušaj me ovoga puta! Nemoj odmah da predaš prijavu inspektorima. Nešto mi se ne do pada u ovoj priči. - Rizikujem posao. - Ako predaš dokumenta,

sačuvaš: posao ili sreću?

rizikuješ sreću. Šta ti je važnije da

32

Ne mogu da budem srećna pored kriminalca koji radi protiv zakona i protiv onoga zbog čega sam ja toliko truda uložila na -

fakultetu i posle njega. - Znam , ja ti i ne govorim

da budeš sa nekim kriminalcem. Sam o ti kažem da sačekaš malo, da vidiš kako će se situacija odvijati. Ne  vredi da juriš, možda... - Misliš li da mo žda nije kriv? - Da, tako m islim. Osetila bi, valjda, da je u pitanju prevarant. - Draga moja prijateljice, osetila sam samo divljačku požudu

i ništa drugo. A on je to uočio i rešio da iskoristi. Znaš šta, previše je tu slučajnosti da bi sve bilo spontano. Srećemo se na rubu šume nedaleko od K avajona, on se bori za opstanak puževa kao i ja, zar to nije malo previše? Sigurno m e je pratio do šume... - Dobro, neka si u pravu, ali nemoj da predaješ dokumenta inspektorima. - To je m oja dužnost! - Ne, tvoja dužnost je

Čuvaj

dokumenta,

da pomogne š da se istraga pravedno završi. daćeš ih inspektoru kasnije, kada budeš

potpuno sigurna da je Filip prevarant.

Kler se zahvalno nasmešila i otišla kući uz pozdrav i upozorenje Pazi kako se ponašaš prema m om rođaku! - Ne brini, ako mu ne bude do bro, sam će otići! - U to ne sumnjam. Muškarci se odmah povlače ako im nije sve potaman.

Došla je kući zahvalna što ima posao koji nije strogo vezan za radno vreme. Bilo joj je potrebno da ostane sama i da pribere misli i planove. Legla je na krev et i zaspala bez r učka. Ništa od jutros nije jela. Pred sam smiraj dana probudila se gladna kao vuk. Setila se Filipa i poželela da sa njim negde ode na večeru, da se posle toga

33

zaključaju u njegovom stanu, da ostane u njegovom zagrljaju do sledećeg jutra,  ali znala je koliko bi to bilo opasno u ovo m trenutk u. Uključila je mobilni i videla da je ju je Filip nekoliko puta zvao. Zapravo, on ju je neprestano zvao. Čim je uključila telefon, on je zazvonio i ona se n evoljno jav ila - Da, Filipe, kod kuće sam, ali ne mogu da se vidim sa tobom. - Više me ne želiš?

Ćutala je. - Dobro, razumem, bila je to posebna noć, popili smo više vina nego što nam je zdrav razum nalagao, a ja sam naivno verovao da čovek uz vino samo lakše i brže donese odluku da uradi ono što inače žarko želi da uradi, i mislio sam ... ali to sada nije važno... Hteo sam još i da ti kažem da je neko falsifikovao... Da li te to uopšte zanima? - Zanima me, ali... Ne mogu sada da te slušam, moram da ti kažem... moram malo da se priberem. Ne razumeš... - Reci mi samo da l i osećaš nešto prema meni? Da li želiš da me vidiš? Reci, to mi je sada najvažnije na svetu. Moram to da znam, ali odmah. Sv e ostalo nije hitno. Prekinula je vezu.

Da je čula samo još jednu njegovu reč, bacila bi telefon i potrčala mu u za grljaj. I sve bi mu d ozvolila. I sve bi mu oprostila.

Ako treba, bila bi njegov saučesnik u kriminalu. Bila bi njegov rob za samo još jednu noć u njegovom zagrljaju. Pristala bi ceo život da prokocka za još jedan dan sa njim. Na sve bi pristala. Bacila je telefon u zid i on se raspao. Zatim je legla na krevet i gorko zaplakala.

Neko je lupao na vrata. Nije htela da otvori. Želela je da nestane sa ovog sveta, da umre.

A onda je skočila, otrčala u kupatilo, istuširala se hladnom vodom kao da gasi požar u telu, izvadila rokovnik u kojem su bile posetnice koje je nedavno d obila i okrenula broj telefona Martina Bizija. - Gospođice draga, ni zamisliti ne možete koliko se radujem

što vam čujem glas. Nadam se da vaš telefonski poziv znači da ste, ipak, prihvatili moj predlog da veče ramo zajedno u nekom lepom restoranu? Ili se varam? - Ne, ne varate se. Gladna sam kao vuk, a neophodno mi je i

društvo. Osim toga, želim d a saznam još neke detalje...

34

Saznaćete sve što je važno! Recite mi adresu da dođem po vas. Ili možda želite da poša ljem ta ksi ukoliko s matra te da je pom alo -

indiskretno da ja...? - Ne, ne, nema mi recite gde. - Želite li da ja

potrebe, vozim, imam auto, sama ču doci. Samo

izaberem restoran? Pa, dobro, čekaću vas ispred  „A delaid” re storana, ulica... Kler je zanemela. Nij e moguće da joj on predlaže isti restoran u kojem je počela ona buma ljubavna noć koja je poremetila njenu ravnotežu i čitav njen vrednosni sistem  izvrnula naopako. - Znam gde je taj restoran, ne morate da mi objašnjavate prošaptala je jedva, i dodala - Biću tamo za pola sata. - Ja ću doći ranije za slučaj da stignete pre nego što ste planirali. Čekaću vas ispred ulaza. Zašto ste se tak o iznenadili ka da sam vam predložio „Adelaid”? Ako želite  neki dru gi... - Ne, ne, to je moj omiljeni restoran. Nego se čudim kako ste to znali? - Eto, sudbina! Valjda... Sigurno je sudbina, po mislila je

Kler i izašla iz kuće, praćena brižnim pogledom majke koja je uočavala da se sa njenom ćerkom jedinicom nešto čudno dešava, ali nije znala kako da je zaštiti.

Ispred restorana je stajao Martin Bizo. Izgledao je bolje nego kad ga je videla u svo joj kancelariji, a delovao je i ne koliko go dina

mlađe. Pa, možda on i nije stariji od Filipa, pomislila je i prišla mu uz osmeh.

Dočekao ju je srdačno, ne skrivajući radost što je pristala sa njim da izađe. Gledao ju je zadivljeno i najzad, kada ju je uzeo pod ruku i poveo u restoran, polušapatom je rekao - Mogu da zamislim sa kakvom zavišću me sada svi posmatraju! Upravo sa mnom u

35

ulazi najlepša Avinjonka. Pa i da se sve z avrši na jednoj večeri, nema m prava da se ža lim na sudbinu. Zar je to ma lo? Nasmejala se. Prijale su joj ove reči, želela je večeras da sluša restoran

laskanja i kom plimente.

Želela je i da se napije večeras, da zaboravi svoje želje i Filipov glas koji je neprestan o odzvanjao u njenom sećanju. Seli su za sto i ona je odmah poželela da popije šampanjac, dok čekaju večeru. - I da sam najveći mudrac, moj razum bi večeras zanemeo pred vašom lepotom - rekao joj je lagano ispijajući šampanjac. Ispila je čašu do dna u jednom potezu i čekala da ovo penušavo, slatko vino doprlo njen ih obraza i njenih nogu. Čula je da šampanjac brže opija od običnog vina, a njoj je to bilo neophodno - da se opije pre nego što padne u iskušenje da se  javi Filipu. Vino joj je „sišlo” u noge, ali nije uticalo na njene želje. Kolena su klecala i nipošto sada ne bi uspela   da hoda pravo, ali ju je jeza i dalje obuzimala od same pomisli na Filipove usne. Nije bilo potrebno da  je Filip dodirne. Bilo je dovoljno da na njega pomisli, pa da joj čitavim te lom prođe divizija mrava, uzburka joj krv, pom uti m isli i izmakne tlo pod nogam a.

Ćaskala je sa Martinom neobavezno, o poslu i tatinom biznisu, o automobilima i gljivama, nezainteresovano i polusvesno. A onda  je stigla večera i ona je nava lila, jer ceo dan nije ništa jela.

Martin joj je ispričao jednu anegdotu iz svog života i ona se smejala naglas, veselo i tako zarazno da su počeli da se smeju i gosti restorana za susednim stolom. - Vidim, lepo se zabavljaš! Srećan sam zbog toga! Ali morao sam da priđem i da te pozdravim. Nešto me je večeras vuklo u ovaj restoran, nešto mi je govorilo da ću da  te vidim, i zaista: ti si tu! - čula  je pozn ati glas iznad svoje glave i zanem ela. Nekoliko minuta je prikupljala snagu da digne glavu i pogleda, da se uveri da je t o on, Filip, da je došao te večeri u isti restoran, da  je sa da gleda...

Podigla je glavu, ali njega više nije bilo. Videla je njegovu visoku priliku kako izlazi iz restorana i dobila

 je

neodoljivu želju da potrči za njim.

Ustala je, ali su kolena k lecala. Nije mogla da načini korak, a kamoli da se odm akne dalje od stola. - Ko je bio taj čudni čovek? - upitao je Martin. - To je bio „on”! - prošaptala je u transu. 36

ni jedan jedini

Ne morate mi reći ko je to ako ne želite. Gledao vas je prilično čudno, a vi g a niste udostojili ni pogleda. V erovatno ste ga -

prepozna li po glasu? - pitao je. - Da, prepoznala sam ga. To je bio Filip Plank! - Ozbiljno? - začudio se M artin. - Pa vi njega poznajete od ranije? - Da, pokušao je da m i se približi. - Ne čudi me s obzirom na nečasne poslove

kojima se bavi. Verovatno je mislio da vas privoli da sarađujete, da mu izdajete lažne potvrde i slično. Srećom, vi ste  ga verov atno prozreli i niste naseli na njegove provokacije. Ipak ste vi veoma pametna i obrazovana mlada žena, ne mo gu vas tako lako nasamariti. - Da, ne mogu m e teko lako nasamariti - nehajno je uzvratila. - Ja se zapravo čudim što neko tako n ešto uopšte pokušava. Držim da je to znak nedostatka inteligencije, jer, ko ima iole razuma može na vama u očiti da ste nepotkupl jivi i d a ste veo m a pam etn i. - Zašto stalno ističete to da sam pametna? Drugi su primećivali da sam bogata. - Držim da bogatstvo ne može da se poredi sa blagom koje čovek stiče visokim obrazovanjem i koje poseduje ukoliko je inteligentan. Uostalom, svi se slažu sa tom istinom . - Mislite da svi više cene pametnog, nego bogatog čoveka? - Naravno. N e znam zašto bi inače svi na svetu tako lako prihvatili

da ne m ožemo svi biti jednako bogati i da je prirodno da neko im a veću kuću, ili bolji auto, veći konto   u banci ili skuplji nakit. Ali, zato mnogi veoma teško prihvataju istinu da inteligencija i sposobnost učenja i sticanja novih zn anja, takođe, nisu jednako raspoređeni na svetu! Niko se ne uvredi ako mu kažete da su milioni ljudi bogatiji  od njega, ali gotovo svako će se uvrediti ako mu kažete da su milioni ljudi pametniji od njega. N ije li to prirodno? - Vi biste se takođe zbo g toga uvredili? - Ja ne, jer znam da je to istina. A vi? - Naravno da ne! - rekla je i zvonko se nasmejala. - Znam i zašto - zato što v am godi ta istina da pamet nije jednako

raspoređena. Nekoga, pak, ta istina vređa. Večerali su i njoj više nije bilo do društva. Kada je utolila glad, pogledala je Martina Bizoa, sa žaljenjem i samosažaljenjem. Bilo joj  je žao što tom simpatičnom čoveku  n e može da pruži ono što zaslužuje - bar malo pažnje i koji osmeh. 37

Ali, jednostavno nije bila sposobna, m a koliko se upinjala da u sebi probudi interesovanje za o vog čoveka koji je tako velikodušno  obasipa komplimentima i tako zanimljivo priča o pečurkama, m alinama i kupinama.

Na kraju, učinilo joj se da m u duguje m akar toliko bliskosti da m u više ne persira. - Možem o li da pređemo na „ti”? - pitala ga je. - Naravno! Jedva

sam čekao! To mi uliva tračak nade da ćeš mi se  još nekad javiti ili da će š mi to ko m seminara o heliko-kulturi pokloniti makar toliko vremena da zajedno popijemo kafu. - Naravno da hoću! To ti obećavam! - svečano je izjavila i dodala. - A sada bih išla kući. Umorna sam. - Sa žaljenjem sam čuo tvoju želju, ali neću da joj protivrečim. Pokoriću joj se, jer znam da ćemo biti zajedno na seminaru - rekao  je i pružio joj ruku. Od njegovog dodira osetila je neku čudnu nelagodnost, kao da  je

time izneverila sećanje na Filipa.

Ispratio ju je do auta i upitao. - Da li želiš da te pratim do kuće? - Ne, zaboga! Neće me, valjda, presresti drumski razbojnici. Uostalom, nisam na Divljem zapadu, nego u Avinjonu! - Dobro, onda ću već sada se pozdravim sa tobom. Ako ti zatreba

moja pom oć ili društvo nekoga ko će da se raduje razgovoru sa tobom,  ja vi m i se , i ja ću začas da se stvorim pored tebe. A sada, doviđenja. - Doviđenja!

Dok je razmišljala o Filipu, njena osećanja bila su potpuno pomućena. Čas se radovala što ju je on video sa Martinom, čas se žalostila zbog toga. - Ne brini ništa. Ako je tvoja veza sa Filipom vredna i ako joj je suđeno da opstane, sve ono što je uzd rm a, sa mo će je učvrstiti. Prema tome, ne brini i naoružaj se strpljenjem! - rekla joj je Sesil kada joj je Kler, uoči odlaska na seminar, otkrila svoj najveći strah: kako će 38

izdržati da t ri dana bude u istom hotelu sa Filipom, a da mu ne uskoči pravo u k revet! - Nije to bitno. Fizička ljubav je snažna samo ako postoji  ja ka emotivna veza između ljudi. A ako je tvoja i Filipova emotivna veza toliko jaka da joj se ne vredi opirati, zašto bi uopšte razmišljala o tome šta će se dogoditi? Pusti da se stvari i događaji odvijaju sami  po sebi - rekla joj je Sesil i poželela joj srećan put u Karkason, uz  opasku Brižit je jutros pitala da  li si predala prijavu protiv Filipa. Rekla sam joj da jesi, ali da se to nju ne tiče! Ne brini, posle seminara biće ti mnogo

 jasnije da li je neophodno da pre da š prijavu, ili ne! - Ti si divna drugarica, znaš li to? O, Bože, kako sam zaboravila  da pitam za svog rođaka? Kako je on? Sesil se zacrvenela i poverljivo pr ošaptala.

- Ne smem mnogo da ga hvalim, da ga ne ureknem. A da smem, rekla bih ti da je divan, i da je dobro. Uzgred, još je u Avinjonu, sa tendencijom da se uopšte i ne vrati u Marsej. Ali, to sada nije važno. Trudi se da... da ne upropastiš svoju sreću, ma za koga se opredelila tamo u Ka rkasonu.

U Karkason je putovala sama, ali ne svojim autom, već vozom. Želela je da sedi pored prozora i uživa u opuštenom posmatranju predivnih planinskih vrhova.

Na stanici u Karkasonu je uzela taksi do hotela „Šato Komtal”, u čijoj je konferencijskoj sali već počelo prvo izlagan je. Ušla je u salu i stala pored vrata kao ukopana. Za govornicom je bio Filip Plank i uravnoteženo govorio o tome šta je i koliko Institut za heliko-kultur u učinio za opstanak puža u prirod i, kao i za ekonomski razvoj jugozapada Francuske, naročito u selima na jugu gd e su ljudi želeli da ostanu, ali nisu imali profitabilno zan iman je. O sim toga, tehnologija heliko-kulture postala  je važa n francu ski izvo zni  „proizvod”. Stajala je na vratima i gledala u Filipa. Pogledi su im se sreli, on je zastao u izlaganju, ali sam o na trenutak. U brzo p otom nastavio 39

 je izla ga nje, a ona je ose tila kako se nečija ruka spušta na njeno ram e. Podigla je pogled. Bio je to Martin. - Hoćeš li da sedneš pored mene? Ovo mi zvuči dosta zanimljivo rekao je.

Uzvratila je osmehom zahvalnosti. Poželela je da se osveti Filipu što nije reagovao na njen dolazak, a trenutno nije mogla da sm isli bolju osvetu, nego da sedne pored Martina.

Pažljivo je slušala dok je Filip govorio - Tehnologija Međun arodnog instituta za h eliko-kulturu u K arkason u, dala je rezultate u čitavom svetu, ne samo u Evropi. Posle trideset godina rada i stručne pomoći koju je Institut pružio u formiranju oko 25.000 farmi širom sveta, Institut je značajno doprineo zaštiti puža u prirodi. - Kako je to cinično - da on govori o zaštiti puža! - prošaptao je Martin. Kler ga je pogledala i samo rekla - Da, neobično je da o puževima   neko govori sa toliko ljubavi i znanja, a da je pritom istinski ravnodušan prema njima. - Mora biti da je veliki cinik! - zaključio je Martin, ali uočio je da Kler zanima Filipovo izlaganje, pa  je za ću tao.

Kao da je znao da ga Kler ne sluša, Filip je naglo ućutao, a ponovo  je poče o da go vori kada su Kler i Martin prestali da razgovaraju. Nastavio je. - Koliko je važno

da puž opstane u prirodi, znali su i ljudi drevnih civilizacija. Pošto puž izlazi iz zemlje posle kiše, u više starih civilizacija dolazak puževa bio je znak da je prošlo vreme boravka „u podz emlju”, i da dolazi vreme novog ž ivota. Zato mnogi, pola u šali, a pola u zbilji, kažu da je u poslednje dve- tri godine u siromašnim krajevima Francuske povećano interesovanje za uzgoj puževa, najava novog, bogatijeg života na ovim prostorima. Broj ljudi koji su u vereni u to povećava  se s razmerno broju farmi puževa koje niču u Francuskoj, po tehnologiji Međunarodnog instituta za heliko-kulturu. Inače, priča i uzgoju puževa u kompletnom biološkom o he liko-kultur i ciklusu, počinje u vreme kada su otkrivene neodoljive prednosti puža u tanjiru . Veoma ukusan i zdrav, puž se sve više iz prirode selio na trpezu, i tako je, malo pomalo, postao veoma ugrožena vrsta. A pošto se kreće „brzom brzinom” od dva metra na sat, nije imao nikakve šanse da pobegne čovekovoj želji da sve na svetu podredi svom u živanju, a strast prem a gurmanlucima spada u jednu od moćnijih strasti savremen e civilizacije.

Protiv puževa u prirodi udružili su se bogati i siromašni. Bogati uživanjem za stolom, a siromašni željom da sakupljanjem ovih 40

tajanstvenih mekušaca bar nešto zarade. Jedina šansa puževa da opstane u prirodi i da njegov odlazak u društvo dinosaurusa ne ugrozi ionako krhku ekološku ravnotežu, bio je d a se on uzgaja na farmi. Na taj način bili bi i pužev i u prirodi na broju, i gurm ani siti, a oni koji puževe prodaju   veoma zadovoljni zaradom. Zato se u razvijenom delu sveta odavno konzum iraju isključivo puževi sa farmi, a u prirodi niko ne sme da ih uznem irava. U čitavoj Evropi, izuzev u siromašnim istočnoevropskim zemljama, zabranjeno je sakupljanje puževa u prirodi, iako su i u tim zem ljama sve prisutniji na trpez i. Zašto su puževi toliko interesantni za uzgoj, za sakupljače i prerađivače? - Filip je na trenutak zastao, a zatim nastavio svoje izlaganje. - Odgovor na ovo pitanje je veoma jednostavan, jer predstavljaju zdravu hranu, b ez holesterola, na njima ne usp evaju ni virusi ni bakterije, potpuno su bezbedni. Uz to, puževi definitivno ruše zabludu

da ono što je lepo i ukusno ili goji, ili nije zdravo: puževi su i ukusni, i zdravi, i ne goje. Godišnje se u svetu pro daje po 600 miliona kilograma puževa, a devedeset posto potiče sa farmi.   Naime, otkad su Evropljani otkrili izuzetna gastronom ska svojstva puževa i njihove neiscrpne potencijale za farmaceutsku i kozmetičku industriju, počeli su nemilice da ih sakupljaju u prirodi i gotovo da su ih istrebili. Tada su zabranili

sakupljanje u prirodi, a počeli su da popularišu uzgoj puževa na farmama. Farmeri u Francuskoj, naročito na jugu, suoče ni su sa nizom teškoća u primeni tehnologije heliko-kultur e. Da bi teškoće lakše i brže rešili i učinili više za zaštitu puža u prirodi, inicirali su formiranje Nacionalne asocijacije za zaštitu i primenu  heliko-kulture. Kooperaniti koji su registrovali svoje farme, imaju teškoća u primen i tehn ologije heliko-kulture, jer je u Francusko j, naro čito u krajevima, veoma izraženo nelegalno njenim siromašnijim sakupljanje puževa u prirodi, čime se čini dvostruka šteta - ugrožava se njihov opstanak u prirodi i obara se cena uzgojenih na farmi, što podriva ekonomsku snagu farmera. Da bismo uspešnije i brže rešavali probleme koji prate uzgoj puževa na farmama i njihovu zaštitu u prirodi, pozvali smo sve ekologe da nam se pridruže. Zato su među osnivačima Asocijacije, ne samo uzgajivači puževa iz Francuske, nego i novinari, privredni, naučni i drugi javni radnici koji su svesni da će brzo biti ugrožena prirodna ravnoteža. Svestan da drži pažnju slušalaca, Filip je nastavio da govori sa puno entuzijazma. - Nevolja je duplirana sakupljaju sve puževe odreda i

usled same činjenice da siromašni male i velike, a da zatim otkupljivači te 41

puževe proseju, pa o ne m ale bace u ko ntejnere, a velike paku ju za preradu ili izvoz. Tako se puževima, u ovo doba kada se razmnožavaju, dešava dvostruka tragedija. Odrasle puževe sakupljaju usred parenja, a mlade i još nezr ele za parenje  „pro seju” pa bace , pa tako nikad  n e stignu do polne zrelosti. Jasno je da je popularisanje farm erskog uzgo ja u funkciji zaštite puževa, jer jedino zatvoren ciklus proizvodnje u

farmama puževa ne ugrožava opstanak ove vrste u prirodi, ali je posebno pitanje odakle stižu „matične kolonije” u farme? Bilo bi dobro da stižu iz drugih farmi, ali ako se u farme ubacuju iz prirode, i to može biti problematično. Bilo kako bilo, puževi ostaju „prava poslastica” za istraživačku strast naučnika.  Za ne ke zato što nastoje da naučnim metodama sačuvaju opstanak puževa, a za neke zato što im golica naučničku maštu činjenica da puževi definitivno ne mogu da se razbole, jer njihova sluz uništava i viruse i bakterije. Filip je značajno pogledao u Klerinom pravcu,   da bi odmah nastavio. - Dakle, da rezimiramo! Puževe poštuju i drevni i savremeni narodi. Drevni narodi Meksika bili su ube đeni da su puževi stvoreni po liku i milosti moćnog Boga meseca, od kojeg za visi plodnost zem lje i bića na z em lji, i zato su po sebno poštovali ovu životinju i štitili je u prirodi. Savremeni narodi Evrope i sveta takođe poštuju puževe zbog drugih razloga. Otkad su o tkrili njihova izuzetna svojstva u tanjiru i gotovo neiscrpne potencijale za farmaceutsku i kozmetičku industriju. Najzad, da podsetim - postoje tri vrste puževa koje su zaštićene naredbom o zabrani njihovog sakupljanja, ali baš te tri vrste ljudi ovde

sakupljaju. Naročito je popularan takozvani vinogradarski puž, koji je najkrupniji i najukusniji. To se uvek dešava, a otkupljivači su veoma dobro organizovani i ne možete da im uđete u trag. Oni su spremni čak i da falsifikuju dokumenta kako bi dokazali da su puževi koje izvoze potekli sa farme, a ne iz prirode, a izvoze ih putevima koji su nama nepoznati. Nacionalni Zavod za z aštitu prirode donosi odluku o

kontingentima koje je moguće sakupiti i ubaciti u farme radi genetskog osveženja farmi, ali niko ne poštuje te kvote, i puževi se i dalje, čak i za   potrebe farmi, ilegalno sakupljaju. Iako postoji potpuna zabrana sakupljanja puževa, apetiti onih koji to čine sve više rastu, jer  je i tržište nezasito. Nadam se da će boljom saradnjom farmera, Instituta za heliko-kultur u i N acionalnog zavoda za zaštitu prirode, ovaj opasan proces biti zaustavljen. Mi možemo samo da apelujemo i da ukazujemo na dugoročno veoma loše posledice nemarnog odnosa prema prirodnim resursima, ali inspekcijske službe i sankcije mogu više da učine za opstanak puževa. N ajstrašnije je to što se pu ževi u aprilu i maju razmnožavaju i što neće uspeti u tome, što znači da će biti smanjena populacija narednih generacija puževa. Strašno je i to što 42

postoji prava eko-mafija ko ja veliki novac zarađuje na tom poslu, a niko ne sme da ih prijavi, jer tako rizikuje život. Ljudi koji se time bave veoma su uigrani i imaju sisteme da izbegnu sankcije, ali vredi pokušati da im se stane na put. Ja bih ovim završio svoje izlaganje za ovaj dan, a ostajem na raspolaganju svima koji žele da mi postave pitanja.

Kler je, pre nego što je razmislila, ustala sa stolice i pitala govornika - Kako ćemo uzgajivače ubediti da im se više isplati da gaje puževe, a   ne da ih sakupljaju iz prirode, kada u uzgoj puževa moraju da ulože novac i rad, a u sakupljanje, tek strpljenje? Filip je pogledao, učinilo joj se nežno, i rekao, obraćajući se njoj lič no - Drago mi je da je upravo biolog iz Nacionalnog zavoda za zaštitu prirode postavio ovo pitanje, a gospođica jeste pri Zavodu zadužena upravo za zaštitu puževa. Dakle, kako da ubedimo ljude da im se više isplati da uzgajaju puževe? Lako. U farmi puževi imaju  jedan je dini za da ta k: da jedu i da ra stu . A je du do bro i ra stu brzo. U prirodi oni moraju da prevale „dug put” od 35, a nekad i 40 m etara dnevno da bi podm irili svoju potrebu za hranom. U farmi ne moraju tako puno da se trude. Sve im je „na dohvat  ro gova”, pa tako ne

moraju da troše energiju i vreme. Već sledeće godine dostižu veličinu određenu za branje, odnosno, veličinu na koju u prirodi moraju da čekaju i par godina. Na hiljadu metara kvadratnih je do berbe puževa potrebno trista č asova rada, a m inimalna proizvedena količina je hiljadu kilograma, a na jednom hektaru potrebno je 1500 časova rada, a minimalna količina puževa je devet hiljada kilograma. Prošle godine puževi su   na svetskoj berzi vredeli pet evra. Otkupljivači za puževe iz prirode plaća ju nek oliko puta manje, a uk oliko fa rm eri po stanu saradnici Instituta, imaju obezbeđen otkup po berzanskoj, znači znatno višoj ceni. Da li je gospođica Kler Markot zadovoljna odgovorom ili možda ima još neke želje? Kler je ustala i, kao da su ona i Filip sami u sali, rekla mu je, sigurna da će je dobro razumeti - Zadovoljna sam odgovorom, ali

naravno da imam još želja. O njima ću vama, gospodine Filipe, kasnije nešto više da kažem ako bude bilo potrebno da o njima uopšte govorim.

Kada je ovo rekla, izašla je napolje i dala suzama oduška. Počela  je da plače i jeca, i hodala je tako prema parku iza hotela, kao da  je ovaj seminar više uopšte ne zanima. Nije primetila da je Filip prati u stopu.

Sela je na jednu klupu i pokrila lice rukama. Neutešno je plakala, k ada je osetila nečiju ruku na   svojim rukama. Prepoznala bi taj dodir uvek; ne mora da proverava, oseća da je to Filip. 43

oči.

Otvorila je oči i njen pogled je čežnjivo uronio u njegove zelene

Reci mi šta se dešava, Kler? Zagrlila ga je i ništa više nije mogla da mu kaže. Znala je da će da mu padne u zagljaj čim g a vidi. -

On ju je ljubio i grlio, tepao joj, i govorio kako je strahovao zbog nje, kako ga je pogodilo kada ju je video sa onim groznim tipom u restoranu, još u njihovom restoranu u kojem su prvi put planule iskre

koje su među njima zaiskrile čim su se upoznali, tamo na rubu šume, dok je kao šum ska vila gledala u puževe u travi. - Mislim da te volim. Da, ja tebe volim, Kler! Nije potrebno da prođu godine da bi čovek znao kada  je upozn ao ženu svog života. Za to su potrebni samo tren i glas srca. Pođi sa mnom u sobu !

Poslušala ga je i krenula. Ali usput je, ni sama nije znala zašto, kao da ju je neki đavo na to nagovorio, upitala Filipa da li o n organizuje ilegalno sakupljanje puževa. - Draga moja, ja to ne radim! Hteo sam da ti kažem, ali ti nisi htela da me slušaš. Neko je falsifikovao moje ime i na moje ime  je izvezao ogromne količine puževa. Jedino ti možeš da mi pomogneš da to razotkrijem, ako hoćeš da mi pomogneš. Stalo mi je da to razotkriješ, razumeš? Neko zloupotrebljava moje ime, i to neko moćan, ko je potkupio državne činovnike - govorio joj je i potpuno pao u vatru.

Gledala ga je kao da ga ne poznaje. Uplašila se od njegovog vatrenog govora o puževima. - Zar stvarno misliš da ja mogu da ti pomo gnem i da treba da ti pomognem u toj eko- mafijaškoj aferi  koja se plete oko tvog imena? pitala je sa strahom u glasu. - Da, mislim da bi trebalo neophodno u ovom trenutku!

da mi pomogneš! Mislim da je to

Znači, on zato mene ljubi? On hoće da mu ja pomogn em da se izvuče iz ove afere i zato me je pratio, i zaveo me? Znači da je sve to što mi je Martin govorio bilo istina? Ja sam baš glupa! Tako je razmišljala u sebi, a glasno je rekla, sa prezirom u glasu: - Znači, istina je to što se priča. Ti si zaista de o eko-mafije, ti si zaista organizovao siromašne seljake sa Korzike i jugozapada Francuske da ti sakupljaju puževe za tvoju fabriku... i hoćeš da ti ja to sredim, je li?

Okrenula se i potrčala prema hotelu.

44

On je gledao za njom i vikao, ali ona to nije čula - I ti si čula za te priče da sam ja izvozio, je li? I ti veruješ u njih, a ne veruješ meni? Odlično, dobro je da si mi to sama  priznala! Ušla je u hotel kao furija, zgrabila svoju torbu koju je ostavila na recepciji, pozvala taksi da dođe po nju, i otiš la pravo na železničku  stanicu. Prvim vozom krenula je nazad u Avinjon i sve vreme u vozu ponavljala jedno p itanje - Ka ko n isam primetila d a o n nije bio zaljubljen u m ene, nego je sam o hteo da iskoristi moje pozicije da nastavi da se bavi nečasnim poslovim a, a da mu  ja obezbeđujem pokriće? Kako sam mogla da pomislim da p rema meni gaji još neka

osećanja, osim koristoljublja? Stigla je kući u ponoć i, poput ranjene lavice kojoj je ostalo  još toliko snage da se osveti, izvadila iz fioke dokum enta koja optužuju Filipa i odlučila: sutradan će da ih preda ekološkom inspektoru!

Došla je u kancelariju slomljena, ali jaka. Odmah je sela za sto i počela da radi.

Pola sata kasnije došla je njena koleginica i prijateljica Sesil i silno se začudila kada je videla K ler na radnom m estu. - Zar ti nisi na seminaru? - Ne, ovde imam važnija

posla - rekla je značajno i izvukla

dokum enta iz tašne. Sesil ju je pogledala sjajnih očiju, prišla joj i ushićeno saopštila Imam gomilu važnih vesti za tebe! Prosto ne mogu da veruj em da se u  jednom danu toliko toga može do goditi! - Misliš, juče se nešto važno desilo? - Juče se desilo m nogo toga što je veoma, veom a važno. - Pretpostavljam da si juče spavala sa mojim rođakom Marselom, zar ne? Sesil se glasno nasmejala, i rekla - Ne, sa njim sam spavala prekjuče, a juče mi je poklonio ogrlicu,  pogledaj! - ponosno je digla 45

glavu, stavila prst na lepu bisernu ogrlicu

ogrlica značila više od poklona.

oko vrata. Očigledno joj je ta

- Rekao mi je da se zaljubio u mene! - saopštila je važno. - Dobro, znači to je ta gom ila važnih događaja! - Eh, nije samo to! Brižit će, po svoj prilici, ostati bez

posla. Direktor Nacionalnog zavoda za očuvanje prirode doktor Florijan Lemoa rekao je da će iz Zavoda otići ih ona, ili on, a pošto on nema nameru da ode, izgleda da će otići ona. Kler se sada već malo više zainteresovala da čuje šta se to dogodilo. - Aha,

zanima te, je li? E pa, imaš i razloga za toliku radoznalost. Brižit nije imala strpljenja da ti predaš dokumenta protiv izvesnog Filipa Planka, koj i je tebi poznat zbog nečega, zar ne? Sama je odnela i predala dokum enta inspektoru, ovaj  je to prosledio tužiocu , a tužilac je ustanovio da je u pitanju - čist  falsifikat! I da su u prljave poslove oko izvoza bili umešani i korumpirana carina i neki državni činovnici i naravno, onaj Martin Bizo, koji navodno sakup lja pečurke. On ih  zaista i sakuplja, ali veliki novac zarađuje na nelegalnom izvozu puževa. I to na ime Filipa Planka, krijući se iza njegovog ugleda. Zamalo, uz Brižitinu pomoć, da jadnog Filipa gume u blato. Srećom, nije mu to pošlo za rukom pa će, po  svoj prilici, on i njegova saradnica Brižit otići u za tvor. Eto, da li ti je sada jasno? Kler se skljokala na stolicu i pomislila da gubi svest od silnog

uzbuđenja. Radost što je dokazana Filipova nevinost mešala se sa očajanjem što je ona posumnjala u njega i bila spremna da ga lično prijavi inspektorima.

Želja da se čuje sa njim odmah, mešala se sa užasnim strahom da ju je jednom zauvek prezreo zato što je u njega posumnjala i da više nikada neće poželeti da je vidi. Plahovito je ustala i okrenula broj Filipovog mobilnog telefona. Čim  je pre po znao njen glas, Filip je re kao - O, to si ti? Da li si otišla sa seminara zato što si bila sigurna da sam  ja jedan običan kriminalac? - Da, zato sam otišla. Možeš li... da mi oprostiš? - Ne, ne mogu da ti oprostim! Mislio sam da sam onoga dana

pronašao dobru šumsku vilu koja će da mi otkrije put u lepši život pun ljubavi i poverenja, a zapravo sam pronašao devojku koja je spremna da se pridruži prvoj hajki koja   se protiv mene organizuje. Ne, Kler, ne mog u da ti oprostim! - rekao joj je i prekinuo vez u.

Kler je počela da plače, a Sesil je prišla, brisala joj suze i neprestano ponav ljala - Ne brini, rešiće se sve to samo po sebi. 46

Zabrljala si nešto, zar ne? A lepo sa m ti govorila da paziš šta radiš. Dobro, ubuduće  stvarno paz i... Tog trenutka, u Klerinu i Sesilinu kancelariju ušao je direktor Nacionalnog zavoda za zaštitu prirode i začudio se kada je video Kler. - Zar ti nisi na seminaru o heliko-kulturi? - N is am . - A zašto, ako smem da znam? - Zato što sam glupa. - Dobro, to sada nije važno. Možda je i

dobro što si tu, a ne na seminaru. Jer, Nacionalni komitet za zaštitu ugroženih biljnih i životinjskih vrsta upravo je doneo odluku  da se specijalno priznanje za dop rinos u zaštiti puževa dodeli Filipu Planku. Odluka je do nesena pošto  je raskrinkan a afera izvoza puževa iz prirode. M islim da bi bilo veoma zanimljivo da se gospodinu Planku to priznanje dodeli upravo sa Simp ozijumu o he liko-kulturi, i to da ga, u im e Kom iteta ti dodeliš, Kler. Kler se trgla. - Zašto baš ja? -upitala je sva ustreptala od

uzbuđenja. - Zato što je to najlogičnije. Ti si na neki način državni činovnik zadužen za zaštitu puževa, a priznanje dodeljuje državna institucija,  zar ne? - Osim toga - dodala je Sesil Salier - smesta kreni na taj prokleti

seminar i gledaj da ne prokockaš i ovu šansu koja je iznenada rođena. Hajde, šta čekaš! Direktore, ja mislim da bi bilo dobro da sada pošaljete vozača da odveze Kler pravo u Karka son, jer ne možete  ni da zamislite koliko je to bitno za očuvanje ne samo ekološke ravnoteže u prirodi, nego i za očuvanje sreće dva ljudska bića, a m ožda i više njih. - To se podrazum eva. Idem odm ah po vozača i priznanje, samo da ga overim o i - možeš da kreneš. Kler se sva uzvr poljila. Vadila je iz tašne čas ogledalo, čas ruž za usne, onda to ponov o vraćala, sve dok joj Sesil nije rekla - Mislim d a problem nije nastao zbog tvog izgleda i pokvarene šminke, prem a tome - nećeš problem ni rešiti tako što popravljaš šminku i svoj izg led. Nego, pamet u glavu i sad zaista pazi šta govoriš i šta radiš. Stvari se neprestano rešavaju same od sebe, ali šta to vredi kad ti umešaš  prste i sve upropastiš? - Pa kad sam zaljubljena - rekla je Kler i upitala - A kako da

nastupim? Umreću od straha da će me odbiti... da neće hteti da primi priznanje od m ene... da me ne voli... 47

- Voli te, ludo jedna! Hajde, kreni, i - srećan put! Ne moraš pričaš kako je bilo. - Na televiziji vesti daju izveštaj o Simpozijuma, gledaću te kako mu u ručuješ priznanje!

da mi toku

Kler je izašla i srela vozača kraj vrata. U ruci je držao diplomu i zlatnu značku Nacionalnog komiteta za zaštitu ugroženih biljnih i životinjskih vrsta.

Kada je ušla u salu u kojoj se odvijao seminar, poslednji govornik toga dana upravo je završio svoje  izlaganje. Kler se popela na binu i zamolila publiku da još minut-dva ostanu na svom mestu. - Upravo želim da u ime Zavoda za zaštitu prirode i Komiteta za očuvanje ugroženih vrsta, uručim specijalno priznan je za doprinos u očuvanju tri ugrožene vrste puža. Priznanje je dobio... Kler je napravila malu pauzu i gledala po sali ne bi li ugledala

Filipa. Nije ga bilo i nju je već uhvatila panika, kada je začula kako iza nje neko šuška. Ok renula se i videla Filipa. - Specijalno priznanje dobio je Filip Plank! - rekla je i pozva la Filipa da primi priznanje.

On je stajao kao ukopan i nemo je gledao, kao osuđenicu na potpunu propast. - Molim gospodina Filipa Planka da primi ovo visoko priznanje... i moje izvinjenje. I želim, pred svima vama, da kažem g ospodinu Filipu Planku da je bio u pravu: čoveku nisu potrebne godine da bi shvatio kada je došla ljubav njegovog života. Za to je dovoljan jedan trenutak, pravi trenutak. Za mene je taj trenutak up ravo ovaj sad . Zato molim Filipa da primi ovo priznanje. F ilip je prišao, uzeo priznanje iz Klerinih ruku, spustio ga na postolje na kojem je stajao mikrofon, prišao Kler i poljubio je. Ona je, pred punom salom, zagrlila Filipa i uzvratila mu poljubac. - Ako nije potrebno da prođu meseci i godine, da li si sigurn a sada,

ovoga trenutka, da sam ja čovek tvog života?

Gledala ga je zaljubljeno i samo uzda hnula. 48