~ 1 ~
http://www.lexilogos.com/keyboard/chinese_pinyin.htm http://www.lexilogos.com/keyboard/chinese_pinyin.htm - za kucanje pinyin-a Padeži su razliiti oblici jedne promenji!e rei. " srpskom jeziku ima sedam padeža u jednini i množini. Promena rei kroz padeže zo!e se deklinacija. Padeži u srpskom jeziku su: ☼ ☼ ☼ ☼ ☼ ☼ ☼
nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental i lokativ.
Nominativ #ominati! je neza!isan padež koji u reenici može da stoji samostalno. $obija se na pitanja: ko? šta?. " reenici u nominati!u su subjekat% atribut% apozicija% imen imenin inii deo predi predika kata ta i prilo prilo&k &kaa od odred redba ba za na nain in sa !e !ezn znici icima ma kao i ne nego. go. #ominati! u!ek stoji bez predloga.
Marko je Marko je došao svojoj kući. Drvena kapija je otvorena. On je On je io u!itelj u!itelj u u našoj školi. "ovem se #ond, D$ejms #ond. Odjeknulo je kao oma. kao oma. Mišin tata je doar kao %le. kao %le.
&enitiv 'eniti! je za!isan padež koji oznaa!a pripadnost% deo neega i poreklo. $obija se na pitanja:
'od( koga? 'od( !ega? !iji? "potreblja!a se sa predlozima i
~ ) ~
bez njih. " reenici u gniti! je atribut% objekt% imenini deo predikata% prilo&ke odredbe (mero% !reme% nain% uzrok% cilj) i logiki subjekat. *sno!na znaenja geniti!a su: + posesi!ni ili pris!ojni geniti! (oznaa!a ije je ne&to% kome pripada). + partitati!ni ili deoni geniti! (deo ili koliina neega sa prilozima: malo% mnogo% dosta% ne&to...) + ablati!ni geniti! (oznaa!a poreklo neega% odakle je ne&to poteklo) Predlozi za geniti!: od% do% iz% s(a)% ispred% iza% iz!an% unutar% iznad% ispod% !i&e% po!i&e% niže% pre% uoi% posle% nakon% za% tokom% krajem% usred% oko% okolo% blizu% kod% kraj% pokraj% pored% nadomak% nadoh!at% i% u% mimo% duž% uzduž% &irom% preko% bez% osim% umest% pomo,u% posredst!om% izmeu% proti!% nasuprot% usprkos% unato% zbog% usled% radi% po!odom...
Iz kuće su izašle dve žene. Lopta je pala pored linije. Nisam bio u školi zbog bolesti.
Maja peva od sreće. *vakog dana idem u grad. Ota+ mog druga je advokat. opila sam šolju mleka. Miš se sakrio u korenu %rasta. - dvorištu škole nije ilo aka. #ilo me je stra% u šumi.
Dativ
~ / ~
$ati! je za!isan padež koji znai pra!ac% smer ili cilj kretanja i namenu. $obija se na pitanja: kome? !emu? "potrblja!a se sa predlozima (pra!ac) i bez njih (namena% pripadnost) " reenici dati! je objekat% atribut% prilo&ka odreba za mesto i logiki subjekat. Predlozi za dati!: ka% k% prema% blizu% nasuprot% uprkos% proti!
Moja sestra sutra ide 0rizeru. upio sam mami !okoladu. Dajte mi malo šećera. 2u!e sam ti dao pismo. Marku je sestra olesna. etar je pošao prema školi. 2a sam krenuo ka svojoj kući. *li!na je zvezdama na neu. Okenuo se 3ni i osme%nuo se. -zeo joj je oe knjige.
3kuzativ kuzati! je za!isan padež kojim se oznaa!a objekt radnje% pra!ac kretanja i mesto. $obija se na pitanja: koga? šta? "potrblja!a se sa predlozima (pra!ac% mesto) i bez njih (objekat% !reme). " reenici akuzati! je objekat% prilo&ka odredba (mesto% !reme% nain% uzrok) i logiki subjekat. Predlozi za akuzati!: kroz% niz% uz% za% meu% nad% pod% pred% u% na% o% po% mimo
upio sam mali skejt. *vako jutro ustajem rano.
~ 4 ~
ro!itao sam +elu knjigu. opeli su se uz planinu. Moj roendan je u sredu. 5spri!ao je pri!u kroz suze. *reo sam našeg u!itelja ju!e. uća je li!ila na dvora+. O!i su mi osetljive na svetlost. -z ovo jelo ne trea mi salata.
6okativ okati! je neza!isan padež koji služi za dozi!anje% obra,anje% skretanje pažnje. Pri pisanju se od!aja zarezima. "potreblja!a se bez predloga. (7ej(
3na, %oćemo li u grad? ravi si %eroj, dru$e8 7ej, 5vane, doi rzo8 Doar dan, nastavni!e. -roše, skolni noge sa stola. Nemoj, sine, tr!ati tako rzo.
5nstrumental
~ 9 ~
0nstrumental je za!isan padež koji kazuje dru&t!o i orue ili sredst!o za rad. $obija se na pitanja: s kime? !ime? "potreblja!a se se sa predlozima (dru&t!o) i bez predloga (orue% sredst!o). Predlozi za instrumental: s% sa% pod% nad% pred% meu% za
utovali smo vozom. 5dem sa prijateljima u ioskop. *uotom uvek imam trening. 7odala je rzim kora+ima. Moj tata se avi trgovinom. :opta je pod stolom. #io je u 3meri+i godinama. Otišla je sa osme%om za njim.
:okativ 1okati! je za!isan padež koji oznaa!a mesto na kome se ne&to nalazi i objekat o kome se go!ori. $obija se na pitanja: gde? !ime? o
kome? o !emu? na
kome? na !emu? po kome? po !emu? u kome? u !emu. "!ek se upotreblja!a sa
predlozima. Predlozi za lokati!: na% o% po% pri% u
njiga iz istorije le$i na stolu. De+a se igraju u dvorištu. okazao mi je dokaze o krai. repoznao sam ga po koraku.
~ ; ~
*rpski jezik = gramatika (http://www.charolija.com/s!asta-nesto/srpski-jezik-gramatika/)
0demo nekim ustaljenim redom: - rste rei - 2eenice - 3!orba rei - 4lužba rei u reenici i - Padeži. 6rste re!i
5a poetak ,emo se podsetiti kak!e s!e !rste rei postoje. 2e je skup glaso!a ili samo jedan glas koji ima neko znaenje. 2eima saop&ta!amo s!oje misli% ose,anja i oba!e&tenja. #eke rei u na&em jeziku se menjaju% a neke ne. 2ei koje menjaju s!oj oblik nazi!amo promenjive re!i. 2ei koje u!ek ostaju u istom obliku su nepromenjive re!i. " srpskom jeziku postoji deset vrsta re!i% pet promenji!ih i pet nepromenji!ih. romenjive vrste re!i su: imenice% zamenice% pride!i% glagoli i broje!i. Nepromenjive vrste re!i su: predlozi% prilozi% uz!ici% !eznici i rece. Imenice
0menice su promenji!e !rste rei koje oznaa!aju bi,a% objekte% materiju% kao i apstraktne poja!e. 'ramatike kategorije imenice su rod% broj i padež. " reenici imenice su samostalne rei% a mogu da !r&e s!e službe rei (subjekat% imenski deo predikata% objekat% atribut i prilo&ke odredbe.) 0menice se dele po rodu na imenice: - mu&kog (taj) (tata% sin% ma% nož% ma% majmun% kamen% smeh% Petar% 6ralje!o7) - ženskog (ta) (majka% ,erka% s!eska% ki&a% sre,a% $ragica% 4rbija7)
~ > ~
- i srednjeg roda (to) (dete% pile% ime% pero% more% selo% !eslo7) 0menice se po roju dele na: - jedninu i (ku,a% &kola% olo!ka% sestra% la!7) - množinu (ku,e% &kole% olo!ke% sestre% la!o!i7) Postoje i imenice koje imaju samo množinu: 8armerke% kola% plu,a% prsa7) o zna!enju imenice se dele na:
- !lastite (imena bi,a% draža!a% grado!a% reka% planina% mora7i pi&u se !elikim slo!om)7(9elena% arko% ;panija% 'o% 9adransko more%
5amenice su promenlji!e !rste rei odnose se na lica% st!ari% osobine% odnosno zamenjuju imenice ili pride!e i po tome se dele na imeni!ne i pridevske. Imeničke zamenice
zamenjuju imenice i dele se na li!ne i neli!ne. " reenici su samostalne% a !r&e službu subjekta ili objekta.
~ ~ :i!ne imeni!ke zameni+e imaju rod (mu&ki% ženski i srednji) i broj(jednina i
bnožina). 6ada se menjaju po padežima line zamenice mogu imati duže ili kra,e nagla&ene oblike. 9ednina: =. ja >. ti ?. on (mu&ki rod)% ona (ženski rod)% ono (srednji rod) nožina: =. mi >. !i ?. oni (mu&ki rod)% one (ženski rod)% ona (srednji rod) :i!na povratna zameni+a ista je za s!a lica i menja se samo po padežima. #e
upotreblja!a se u službi subjekta i nema nominati!. 6ada uz glagol stoji re 4@ (igrati se% smejati se7) 4@ nije lina po!ratna zamenica. #om. 'en. A sebe $at. A sebi ku. A sebe/se ok. 0ns. A sobom 1ok. A sebi Neli!ne zameni+e imaju samo jedan oblik koji se primenjuje za s!a tri roda i oba
broja i ne razlikuju lica. $ele se na: - upitne (ko% &ta) - neodreene (neko% ne&to)
~ @ ~
- odrine (niko% ni&ta) - op&te (s!ako% s!a&ta) Pridevske zamenice
zamenjuju pride!e. " reenici su nesamostalne rei i imaju 8unkciju atributa ili dela imenskog predikata. 6ao i pride!i% slažu se sa imenicom u rodu% broju i padežu. $ele se na: - Prisvojne (posesivne) oznaa!aju pripadanje bi,a i predmeta pojedinim licima. 9ednina: =. lice: moj% moja% mojeB moji% moje% mojaB >. lice: t!oj% t!oja% t!oje: t!oji% t!oje% t!ojaB ?. lice: njego!% njego!a% njego!oB njego!i% njego!e% njego!a nožina: =. lice: na&% na&a% na&eB na&i% na&e% na&aB >. lice: !a&% !a&a% !a&eB !a&i% !a&e% !a&aB ?. lice: njiho!% njiho!a% njiho!oB njiho!i% njiho!e% njiho!a Po!ratne pris!ojne zamenice oznaa!aju da objekat pripada subjektu: jednina: s!oj% s!oja% s!ojeB množina: s!oji% s!oje% s!oja. - okazne upu,uju na bi,a i predmete i njiho!e osobine. =. lice: za bi,a i predmete: o!aj% o!a% o!oB o!i% o!e% o!aB za !eliinu: o!oliki% o!olika% o!olikoB o!oliki% o!olike% o!olikaB za osobinu: o!aka!% o!ak!a% o!ak!oB o!ak!i% o!ak!e% o!ak!aB
~ 1A ~
>. lice: za bi,a i predmete: taj% ta% toB ti% te% taB za !eliinu: toliki% tolika% tolikoB toliki% tolike% tolikaB za osobinu: taka!% tak!a% tak!oB tak!i% tak!e% tak!aB ?. lice: za bi,a i predmete: onaj% ona% onoB oni% one% onaB za !eliinu: onoliki% onolika% onolikoB onoliki% onolike% onolikaB za osobinu: onaka!% onak!a% onak!oB onak!i% onak!e% onak!aB - -pitno = odnosne zamenice imaju iste oblike% ali razliita znaenja u reenici. "pitne zamenice se koriste u upitnim reenicama% a odnosne se odnose na neku drugu re u reenici. (koji% koja% koje% koliki% kolika koliko% kaka!% iji% ija% ije) - Neodreene ukazuju na nepoznatu linost ili premdet% nepoznate osobine imenice uz koju stoje. (nekolik% nekolika% nekoliko% nekaka!% nekak!a% nekak!o% neiji% neije% neija) - Odri!ne odriu da se nekog ili neeg tie ono &to se iznosi u reenici. (nikoji% nikoja% nikoje% niiji% niija% niije% nikaka!% nikak!a% nikak!o% nikolik% nikolika% nikoliko) - Opšte zamenice upu,uju na s!a lica% predmete i osobine o kojima se go!ori. (s!akaka!% s!akak!a% s!akak!o% s!aiji% s!aija% s!aije% ma iji% bilo iji% koji god7). Pridevi
Pride!i su promenlji!e !rste rei koji oznaa!aju osobinu pojma oznaenog imenicom uz koju stoje. *ni se slažu sa imenicom uz koju stoje po rodu% broju i padežu. " reenici nisu samostalne rei i imaju atributsku ili predikatsku 8unkciju. $ele se na: - Opisne, koji oznaa!aju osobine imenica uz koje stoje. (lep% star% mlad% ružan% sre,an% mraan% glup7) - risvojne, koji oznaa!aju pripadanje imenice uz koju stoje nekome. (gradski% ku,ni% srpski% Petro!% 4arin% lekarski% babin% mamin% sestrin7)
~ 11 ~
- &radivne% koji oznaa!aju od ega je nainjena imenica uz koju stoje. (bakarni% slan% kr!a!% dr!en% pe&ani% plinski% medeni7) - 6remenske, koji oznaa!aju imenicu po !remenu. (meseni% letnji% zimski% tada&nji% no,ni% dne!ni7) - Mesne% koji oznaa!aju na koje se mesto odnosi imenica uz koju stoje. (prednji% zadnji% gornji% donji% južni7). Pride!ski !id je gramatika kategorija koju imaju samo pride!i. Postoje d!a pride!ska !ida: - #eodreeni pride!ski !id (lep o!ek). (#eki lep o!ek je do&ao.) *dreeni . (*!aj lepi o!ek je do&ao.)
pride!ski
!id
(lepi
o!ek)
Komparacija (poređenje) prideva
Promena opisnih pride!a po stepenu osobine koju oznaa!a nazi!a se komparacija ili poreenje pride!a. Postoje d!a stepena poreenja. Porede se samo opisni pride!i. - ozitiv je osno!ni oblik pride!a. (sre,an% debeo% tanak% tih7) - omparativ je pr!i stepen poreenja pride!a. 'radi se doda!anjem nasta!aka -ji% -lji% nji% -&i na poziti!. (sre,niji% deblji% tanji% ti&i7) - *uperlativ je drugi stepen poreenja pride!a. 'radi se doda!anjem nasta!aka najispred komparati!a. (najsre,niji% najdeblji% najtanji% najti&i7). #epra!ilna komparacija: dobar A bolji A najbolji zao A gori A najgori mali A manji A najmanji !elik A !e,i A naj!e,i brz A brži A najbrži Glagoli
~ 1) ~
'lagoli su rei koje kazuju radnju (itati% kopati% pe!ati)% stanje (osediti% pocr!eneti% !enuti) ili zbi!anje (naoblaiti se% se!ati% grmeti). 3o su nesamostalne% promenlji!e !rste rei. " reenici !r&e službu predikata% a glagolski prilozi sada&nji i pro&li !r&e službu priloga za !reme. Promena glagola se nazi!a konjugacija. 5a!isno od svršenosti radnje% stanja ili zbi!anja glagoli se dele na: - svršene (oznaa!aju za!r&enu radnju)7(do,i% nauiti% ustati% pojesti% re,i7) - nesvršene (oznaa!aju radnju koja ko& traje)7(dolaziti% uiti% ustajati% jesti% go!oriti7) 'lagoli radnje (trati% pe!ati% igrati7) 'lagoli stanja (misliti% !oleti% želeti7) 'lagoli zbi!anja (du!ati% se!ati% s!itati7) 5a!isno od prelaznosti radnje na objekat glagoli se dele na: - prelazne (uz sebe mogu imati imenicu u akuzati!u bez predloga) 7(ku!ati% bacati% sanjati7) - neprelazne (uz sebe ne mogu imati menicu u akuzati!u bez predloga)7(ležati% ustati% misliti7)'lagoli koji uz sebe imaju re 4@% nazi!aju se po!ratni glagoli. *ni nisu ni prelazni ni neprelazi glagoli. (e&ljati se% smejati se% umi!ati se7). Glagolski oblici
" srpskom jeziku postoji =C glagolskih oblika i dele se na: - 1ine (D) - #eline (E) Nelični glagolski oblici su B
- in0initiv (osno!ni glagolski oblik kojim se imenuje samo glagolska radnja% a ne kazuje se ni&ta o !remenu !r&enja radnje% rodu i broju)7(hteti% trati% go!oriti% i,i% se,i7) - radni glagolski pridev (glagolski oblik koji se koristi za graenje drugih glagolskih oblika i go!ori da je radnja% stanje ili zbi!anje iz!r&eno i da su subjekti bili akti!ni) - trpni glagolski pridev7(oznaa!a da se na nekome ili neemu !r&ila ili iz!r&ila neka radnja% tj. da neko trpi !r&enje radnje.=. nacrtan% nacrtana% nacrtano% nacrtani% nacrtane% nacrtana%>. sru&en% sru&ena% sru&eno% sru&eni% sru&ene% sru&ena%?. zabrinut% zabrinuta% zabrinuto% zabrinuti% zabrinute% zabrinuta%
~ 1/ ~
- glagolski prilog prošli oznaa!a radnju koja se de&a!a u pro&losti i to pre neke druge radnje. (krenu-!&i% mahnu-!&i% !ide-!&i% tres-a!&i%..) - glagolski prilog sadašnji oznaa!a radnju koja se !r&i isto!remeno ili paralelno sa radnjom koju odreuje7(crtaju,i% nose,i% idu,i7)
Lični glagolski oblici suB
C rezent sada&nje !reme A obeleža!a radnju koja se !r&i:
- u isto !reme kada se go!ori o njoj: 3rim na stadionu. - stalno% s!e !reme% tj. prezent koji se koristi stalno% s!e !reme: 0bar protie kroz 6ralje!o. - er0ekat pro&lo !reme A glagolski oblik za izricanje radnje koja se de&a!ala u pro&losti% pre trenutka go!orenja7(trao sam% jeo sam% go!orio sam% priala sam7) C
stanja ili zbi!anja koji ,e se desiti u budu,nosti7(tra,u% je&,u% go!ori,u% pria,u% pria,ete7) C 5mper0ekt oznaa!a prea&nje nes!r&eno !reme. 6oristi se za radnju koja se !r&ila
u neposrednoj pro&losti% pre trenutka go!ora o njoj7(;etah po parku. 3rah na stadionu. Pli!ah u moru. 3ra&e po parku7) C luskvamper0ekat da!no pro&lo !reme A koristi se da opi&e dogaaj koji se desio
pre neke druge pro&le radnje7(bio sam daro!ao% bila sam daro!ala% bili su daro!ali7) C 3orist ili pro&lo s!r&eno !reme A je glagolski oblik koji oslika!a radnju koja se
desila u pro&losti7(padoh% uradih% sretoh% sh!atih% uradismo% uradiste% ispeko&e7). C
nekom drugom budu,om radnjom7(budem radila% bude& go!orio% bude pe!ao% budemo trali% budete pli!ali% budu !ozili7) C 5mperativ
je nain kojim se izraža!aju zapo!esti i želje da se oba!e odreene radnje. 0mperati! ima samo drugo lice jednine i pr!o i drugo lice množine prezenta.
~ 14 ~
- i% -j (za >. lice jednine)7(Fajde7 tri% pe!a j7) - imo% -jmo (za =. lice množine)7(Fajde trimo% pe!a jmo7) - ite% -jte (za >. lice množine)7(Fajde trite% pe!a jte7) C oteni+ijal
je glagolski oblik kojim se iskazuje mogu,nost% uslo! ili želja da se neka radnja iz!r&i7(jednina:bih% bi% bi (spa!ao): množina: bismo% biste% bi (spa!ali):) rojevi
Groje!i su !rste rei koje u srpskom jeziku spadaju u kategorije promenlji!ih !rsta rei i promena rei se !r&i kroz padeže. $ele se na osnovne, redne i zirne. !snovni brojevi 7 (jedan% d!a% tri7)7*d osno!nih broje!a% promenlji!i su samo
broje!i od jedan do etiri. Groj jedan% jednina:
- #om. jedan jedna jedno - 'en. jednog(a) jedne jednog(a) - $at. jednom(e) jednoj jednom(e) - ku. jedanB jednog(a) jednu jedno - ok. jedan jedna jedno - 0ns. jednim(e) jednom jednim(e) - 1ok. jednom(e) jednoj jednom(e) nožina: - #om. jedni jedne jedna - 'en. jednih jednih jednih - $at. jednim(a) jednim(a) jednim(a) - ku. jedne jedne jedna - ok. jedni jedne jedna
~ 19 ~
- 0ns. jednim(a) jednim(a) jednim(a) - 1ok. jednim(a) jednim(a) jednim(a) Groj dvaB (za mu&ki i srednji rod je isto) - #om. d!a d!e - 'en. d!aju d!eju - $at. d!ama d!ema - ku. d!a d!e - ok. d!a d!e - 0ns. d!ama d!ema - 1ok. d!ama d!ema Groj tri: (isti za s!a tri roda) - #om. tri - 'en. triju - $at. trima - ku. tri - ok. tri - 0ns. trima - 1ok. trima Groj !etiriB (isti za s!a tri roda) - #om. etiri - 'en. etiriju - $at. etirima - ku. etiri - ok. etiri
~ 1; ~
- 0ns. etirima - 1ok. etirima "edni brojevi (pr!i% drugi% tre,i7) 2edni broje!i nastaju od osno!nih% doda!anjem
pride!skih nasta!aka za rod: &est H jedn. &esti% &esta% &esto. 0zuzetak su broje!i pr!i% drugi% tre,i i et!rti% koji nastaju od posebnih osno!a. 2edni broje!i se oba!ezno menjaju kroz padeže: pr!i% pr!og(a)% pr!om(e)B sto osmoga% sto osmome7 Zbirni brojevi nastaju od s!ih osno!nih% sem od broja jedan i onih složenih broje!a
koji se za!r&a!aju njime (d!adeset jedan% sto trideset jedan). #a osno!u osno!nog broja dodaje se nasta!ak -oro% poe! od broja etiri.(et!oro% petoro% d!adeset osmoro7). *d broja d!a zbirni broj glasi d!oje% a od broja tri troje. Pisanje brojeva
*sno!ni i redni broje!i mogu se pisati ci8rama% ali zbirni se mogu pisati samo slo!ima: osno!ni B jedan% d!a% tri% etiri7 I =% >% ?% C7redniB pr!i% drugi% tre,i% et!rti7 I =. >. ?. C7(oba!ezna je taka posle rednog broja)% (0% 00% 000% 0) % zbirniB d!oje% troje% et!oro7
