Oto, Bogovi i Hramovi

KURT..I?|NGE

RMER

EG II ARHITEKTURA PLASTIKA SLIKARSTVO TOKOM TRI MILENIJA

SA PRILOZIMA EBERHARDA OTA

I

KRISTIJANE DEROS.NOBLKUR

SNIMCI MAKSA HIRMERA

JVqOSLAVIJA BEOGRAD

XEG}iVENTI

Prof. dr BRANKO GAVELA OTO BIHALII MERTN STRUCNA R-EDAKCUA

PFof. dr BRANKO GAVELA InSYOD

MESAROYIC

'OYAN

:

'l 1

i

j

I'TEDNIK

SfANISLAVA RADOYANOYIC a

I

IM\IICKI T'REDNIK ERANKA DORDEVIC

.1

j 4

TOR.EKI1OR

j

TITATASA TANASUEVI€-POPOVTC

4

I

{ 1 t @ 1967 BY rrrRMER VERLAG MUNCIIBN

''M.7A,

SFR ruGOSI.AVIIU I2DAVACIS ZAVOD

SrAr,pA rltxirRATTvlroc DErA SIATNN. TEKSTA' OMOTA

I

I TUGOSLAYITA, BFf,GI.AD, NBMANJINA

34

u sR NEMACKoT FOVEZ: BEOGRADSKI IZDAVA.KGGRAFI€KI zAvoD. EEoGRAD, voWoDB MIsIcd, T?

i {

It

f6

fl

i

fl

I

BOGOVI

I

HRAMOVI

Eberhard Oto i, ;tlt ;Ifr;

:rS

Ko se A.avi egiqatskip- um_ et$6kim spomenicima i starinama svih wsta ili ko je te spomenike upoznao u Pmoj zgmlji, steii ie gtigak da je dobar deo _zaostav5tine Egipiana neposredno povezan i religijom i totto.Li5ovi bogova-_u reljefu i puaoj,plastici, predstave kultnih obreda, kao i zavetni darovi iz groSnica i hramova sadinjavaju veliki deo.spom..enr{porodidne slidnosti<< izmedu "l"ano; tako da se ponekad jedva moZe razlikovati da ti neti statua predstavlja boga ili ljih, kralja. Ona je istovremeno i siqbol. S druge strane, moZe se govoriti o izvesnom usmeravanju ijvotata smrtiiafo se imaju p vtay ogromnematenjalne pripreme namenjene zagrobnom Xvotu kao 5to su kompieksi grobnica i njihovo opremanje. Pri tome, senka._smrti ne prekriva Zivotnu radost, nego, naprotiv, Sarolikost Livoia streii ka zagrdbnom tivota, kao 3to to sasvim odigledno potvrtluju slike u grobnicama,u Tebi. Religiozna uoblidavanja.koja jg-umgtnost, uzeta u naj5irem smislu redi, prenela do na5ih dana ne imponuju samo svojim bogatstvom' nego isto toliko i monumentaho$iu i lepotom piiarniaa i dvorana u hramovima, "kao Sto pokazuje dvorana u hramu fetrja I u Abidosu, ali isto tako i wojim niobidnim izgledom. Ovo poslednje odnosi se, lara]ng' pre svega na neobidan izgled likova bogova ili na razne prikaze u kraljevskim grobnilama. Sve te swari izazivale su podsmeh joS kod antidkih grdkih i rimskih autora ili su se smatiale izrg;om tajanstvene i duboke misaonosti. . Neobidan izgled likova jo5 je poveian time 5to ni u kom sludaju ne poznajemo egipatski svet bogova ni toliko koliko nzur se dini da poznajemo antidki. Ovo nije samo prirodna poslidica dinjeniie'da to znanje iij. oitua pripadgfo- oPlteq kulturnom blagu Zapad,a, nego potide otuia 5to se iu5tina te reigije ne moZe shiatiti iz predanja i mitologijd Zapada, kao Sto ni poznavanjJzapadnjadkih kultnih gradevina, bJz"obzka da li su to hrimovi ili crkve, oe pomaZe razumevanju egipatskih hramova. Prema tome smatramo da je opravdano i potrebno da egipatske bogove i njihove hra,meys proudavamo u $ilovoj medusobnoj povezanosti, ali tako da, kad je red o hrimovima, bacimo fo$ed i na sakralne gadevine

koje pripadaju kraljevskim grobnicoma.

BO

GOVI

u kojima

se boZanstvo otkriva Egip6aninu pokazuje jasno da ljudski oblik nije jedini, pa bogovi. Iz vremena koJe pripada praist-oriji potide slosobnost da ie LoT"nstvo u svim oblicima. BoZanska biia su sanreida, Sunce, VteieCi wezdi, 7-emlja i Nil, ali takotle i vazdu5ni prostor.izmetlu neba i zemlje. Egip6anin otkriva boZansku moi u fivotinjama, pre svega nepripitomljenim, i o-stavlja joj oblik u kome se pojavljuje. Medutim, ne mogu se uvek sagledati railozi z6o9 kojih piip3anin veruje u d_elovanje odredene moii koju poseduje ova ili ona Zivotinja. Ni u kom sludaju ne sme-se fao raziog verovanja prihvatiti korisnost odredene fivotinje za doveka. Razumljivo je 5to su laokod.ili oboZavali kao >gospodira< &a*^ i sprudova ili Sto je oplodna moi bika ili ovna predstavljala otlroveqie boZanske plod.onosne moei. U drueim slucajevima moZemo otkriti predstave vezane za drage Zivotinje: skarabej je bio simbol vednog rrastajanja, prastvaxanja, poSto se verovalo da se on sam stvara u kuglici koju kotrlja pred sobom, a ovaj oblik kugle povezivao ga je sa loptom Sunca. Brzina leta i o5tar vid sokola saZimaju se u pieditavu o nebeskom iokolu Hoiusd 6ije su oA Sunce Mesec, a koji vrhovima svojih krila pokriva taajlve sveta. Medutim, snaga na5e ma5te potpuno je nedovoljna u mno.gim sludajevima. Zaito je zedica smatrana stra5nom i opasnom? Za5to ibis bio jedan od oblika u kojima s6 pojavljivao Tot, bog Meseca i mudrosti?

.. -Pogmatlanje oblika

najvainfii, kojim se sluie 98.ry doXvljava prirodnim

i

jl

25

Mnogo toga Sto ne moZemo da izvedemo iz onoga Sto nam je poznato proizlan iz posebne sposobnosti kombinovanja predstava i slika, kao 5to je povezanost jednog nebeskog boga s velikim saz-teLdima kao qiegovim )rodima(. Tako i jedinstvo ibisa i Tota svakako ide preko izvesne povezanosti koju mi vi5e ne moZemo da iagle4aqo. Pored Zivotinja postoje takode i biljke dije se delovanje na doveka samo delimidno moie uzeti kao o6jaSnjenje boZanskog postojanja. Sa drve6em, na primer sa sikomorom (faraonovom smokvom prev.), povezuju - prim. se predstave o za5titi i hladu. Ali i predmeti se mogu shvatiti kao oblici boZanske moii: takvi su sveti znaci i stubovi, kao i obelisci, a posebno, rtvume se, oruZje i znaei kraljevskog dostojanstva - kijada, Zezlo, kruna i ureus (amblem zmije na glavi egipatskih kraljeva prim. prev.). Ako sam oblike boZanskoga uzeo kao polaznu tadku, pri demu surJn, naravno, mogao da navedem samo nekolikrc primera, ipak a same formulacije ovog izbora prozlazi ono Sto je izvanredno vaino za razumevanje boZanskih oblika: oblik predstavlja samo i utoliko boga ukoliko se njime izrailava ono Sto je boZansko. Ovde-leii polazna izvanredno plodan napgl zl proudavanje istorije religije izmedu potvrdne redenice >Ovaj lav ie bog< FI. - redenice je oblik jednog i iskazne >Jedna (izvesna) boZanska poprimila lava<. Apstraktno ura1eno: ovde podin]e loi razdv4ianje izmetlu lika i biia boga. Ovo nzdvajanje se u Egiptu prime6uje toliko rano da moZemo smatraii da je bilo nuZno dato ve6 doXvljavanjem neke boZanske moii u nekom opipljivom obliku. I slike bogova, koje iu postojale _u. hramovima, su materijalni likovi u koje bog moZe da se useli kada to zaieli. Prikazivanje mnogobrojnih_oblika bogova svakako se tokom vekova kretalo izmedu ova dva pola. Medutim, sigurno je da je i sJcijalry-rcloZaj posmatrada bio uzrok zanzltdita vrednovanjau ovom smislu. Sveti bik Apis u-Memfisu, sveti jarac u Mendesu, sveti soko u Filama, mnogobrojne svete krave, ibisi, madke, majmuni 6iji se broj, uostilom kasnije znatno umnoZio u odredenom razdoblju je nekome predstavljao boga, dok je drugome samo ukazivao na boZansku neku moi koja deluje u svetu. Treiima, pak, bila su to moZda iiva otkrovenja jednog boga. Ali i izmedu ovih shvatanja ima ditav niz daljih varijanti. Ako se takve predstave boga mogu sa izvesnom verovatnoiom objasniti doZivljajem boZanskih modi u tim likovima, onda ljudski lik kao lik boga zahvaljuje za svoje postojanje jednom drugom podrudju. Sigurno je da i dovek moin da bude nosilac modi koje su boZanske i koje, takode, deluju u bogu. Na primer, >magija< i mnogobrojne tFtlov1l pojave<< ukazuju na dovekovo vanzemaljsko postojanje. Uostalom, u Egiptu je poinato viSe iludajiva deifikacije nekog doveka. Ali ne leZi u tome razlog Sto bog u liku doveka u Egiptu zauzima tako - i ne samo posebno mesto. Naprotiv, kao Sto je pokazao holandski'istoridar religije G.vanderLeuv (Leeuw), 6o9 u- ljudskom obliku nuZno prowlazi iz toga Sto mu ljudsko razmi5ljanje i razgovor o bogu pripisuju dovedje oso6ine, a takode i doveije razmiSljanje i--delovanje. Ljudske izjave o biiu boga utiskuju-mu t3uas[e crte, a ljudski oino, pr.-a bogu pretpostavlja boZje postupke prema ljudima koji su slidni ljudskim pqstupcima. dovek se ne bi mogao obracati.bogq-tgj1 g g,uStini ne bi imao ljudske osobine. I stoga boZanska modlama po sebi poprima ljudski oblik. - I] Egptu ljudski lik nije potisnuo druge likove boga, nego im se pridruZio. Bilo 6i pogresno atco Li se u tome videla samo naklonost za oduvanjem onoga Sto pripada davnoj pro5losti. Sasvim je odigledno d.a bi iskljudivo podovedenje boga imalo kao posledicu oduzimanje boZanskih osobina svetu koji nije samo ljudski, odnisno piirodi 9 svim njenim vidovima. Medutim, egipatsko shvatanje boga uvek je saduvalo krajnje jedinsivo boga, sveta, irirode

i

doveka.

tumadenjem se sada mo2e objasniti bogatstvo oblika jednog jedinog boga, kao i me5oviti oblici bogova. _ Ovakvimptiqer, o3 bog;gag Anubis, prvobitno bog groblja, a potom, razumljivo, i pratilac mrtvih, moZe se fored R{9, oblika_ Zivotinje pojaviti i u ljudskom liku ili sa ljudskim telom i psedom glavom. Karakteristidno je $to ove tri

gogudnosti stoje jedna pored druge potpuno ravnopravno. Nikad nije doneta odluka u korist samo jidnog oblika. Cak i svete Zivotinje, kao Apis u Memfisu, prikazivane su i kao ljudi sa Zivotinjskom glavom. BbZanske modi, k9je. s.11 se prvobitno personifikovale u nekom preclmetuo poprimaju ljudski oblik, i nose sopstveni sveti simbol ni glavi ili u rukama. To se odnosi i na boginju Neit diji su >atribut< dve ukr5tene strele, a koje su prvobitno same

po sebi bile ta moi. bogova-koji su od samog podetka i gotovo iskljudivo imali lik doveka. To je pre svega Oziris, . Ima vrlo.malo_ log-mrtvih i plodnosti..U njegovom liku je personifikovan pojam o plodnosti zemlje kao iziori Zivoti. Ljudski lik sluZi kao oblik za pnk??ivanje prvenstveno onih boZanstava koja otilovljuju neki pojam ili moi, kojima ne pripada karakteristidan oblik ili se zasnivaju na nekoj apstraktnoj preditavi. Bogiqia neba Nut i bog zemlje Geb vedinom su prikazivani l ljudskom obliku. I Izida, po piedanju iena Ozirisova-i majka Horusovi, pojavljuje se skoro uvek kao Zena. Prvobitqo ovo moZda nije bilo fuSti drugo nego velidanstvenost vizanaza kraljevski" prisio. S druge strele, ona je prikazivaua i kao ienka kopca i kao lunja; u ovom obliku lzida 1 njeni sestra Nefiis predstavljqfu narikade koje se staraju o mrtvom kralju. Ftah, bog stare prestonice Memfis, o Ui.j.- prvobitnom znadenju ne znamo niSta, a koji je docnije vaZio kao bog stvaralaia (vajara prim. prev.) i zaiafliii, takoile je Eovek. Ahza razliku od vedine drugih bogova, nije predslavljen kako-korada, - nego saiastavljenim nogima, dakie slidoo_ qumrji. I prabog stvoritelj Atum u Heliopolisu moZe da ima lik doveki. Ako se Aium pojailjuje i kao sveta buba pod imenom-Kepre, kao zmija ili kao piahumka, onda to znadi da mu se pripisuju i oni bUtici-u kojima po egipatskom shvatanju personifikuje pojam praiskonskog upravo stoga Sto je bn kab bog-stvoritelj posiojao

pre postanka sveta.

{.e.a Aa. meSj.ajP svoj

njihovoj su5tini. 26

lik. U takvom biiu

boga iskazuju se

iifonski doZivljaji m6ii,

pouezani's razmiSljairjem o

l

n1 menjanjg lil.9yu. rgjgdinin bg8ova utide joB jedna di'tjenica: osobeno egipatsko shvatanje boga -_.Medutim, Nije moguie da se ovaj teski i sloZeni pojam iscrpno pr*a* u neicoliko redova. Zb-o'g toga." t"moZe reii ne5to samo iz onih aspekata koji su valni za razumeva.nJe gptiUjl bogova. Tlebi poii"ua"'l od toga da egpatski bog ni u kom -smislu nije zatvorena lidnost. Uostal-om, egipatski pojam liinosti n" *oZ. r" ,ropSt"'rt"atiti polazeii^od na5eg pojng-.-NlProtiv, njegova osobenost leZi u tome Sto su granice njegovog biia uvek'u pokrea i progeni. On uvek persoljfikujg Bnocg vrste biia, stoga ima i qn9c9 vrstgirjihovog danirJstovunju. p"tj4-toea, -se, $ jedno ni drugo od ovih obeleZja nije neraskidivo vezano s jediim od.reclenim i'-ioo-. Ako u p"toSi;i da se postavi izvesna shema, moZe reii da jedan bog >postoji<< -kao odredena mo6, odretleno ime i oAreOeni oblil t k-om9-s9 pojavljuje, treba istaii da medusobna pripadnost ovih triju kompoo.outu nije stalna, vei se uvek moin ruzluliti i, u odnosu na nekoliko bogova, _pojedine komponente mogo -idusobno da stvaraju noye v(re. Konkretno izrald.no to znaEi: ako- dva predstavljaju istu ili srodnu *Io6, ooi mogu medusobno da ru-o im-e i1i ob_lik. Na primer,_i bog Oziris i -b_geq Nil imaju-svojitvo bogovaplodnosti, prema tofre OzirisTe tatoae iNiti obrnuto. Bogovi predstavljeli-u istom liku prelaz_e jedan u drugi u pogledu ineda i moii. U mnogim mestim.a Egpta i{n bogova-sokola razliditih imena. Medutim,-zbog.istovetnosti njihovog lika oni istovremeno lritazuSu i Uk 66gB Horusa. toga egipatsln svet predstavlja skoro nepregledivu mnogostrukost obliki, odnoia i dvosmi-Zbog -bogova slgnogti koja se ne moZe obuhvatiti nekim jednostavnim sistemod, u oor*op[riava i jednosmisleno utvrdivanje i odvajanje jednog boga od drugog. Ovome treba dodati jos jedan elemenat koji razdvaja boZarrstva, ali ih istovremeno i medusobno ponovo spaja: to su njihove kultne zajednice na odredenim mestima. Tu d-eluju dva razlidita dinioca: razli6iti bogovi O. saiinjavaju jednu kultnu zajednicu zbog toga 5to. njihova pripainost izray'ava jednu odrettenu predstavu -ogo ifij"Or" odredeni sistem, kao Sto pokazuje primer Heliopolisa, ili se molu zqjednidki oAoiivalii titi otoptj"ni u;ednu gr"p"" veiinom porodicu, zbog toga Sto mesta njihovog oboi-ava$a1eZe Lajedno, kao u Memfisu i Tebi. Ova razmi5ljanja zvude.pomalo apstraktno, ali t_rebalo ibje izneti 6ar utratko Aa Uile donekle shvatio egipatski svet,bogova. U nastavku 6em-o posmatrati dv_e konkretne pqi'ave koje su prvenstveno uoblidile egipatski svet"b'ogova onako kako nam se on predstavlja: boZansko kratjwstvo i futtn6 zaje-
, - Odnos laraona PJema bogovima ove zemlje_je mnogostruk poSto u Egiptu ne bi ni moglo drugadrje da bude. Mnogostrukost, svakako, detimidno potide i bd stapanja istorijskih periodL'koji su sledili lJaan za"Origi-- Ali, t druge strane, kroz qju se izraiava i dvostruka uloga kralja kao doveka i ka6 nosioca je'tlne boZanskJ funkciie. Mo-1fa .najstarijem dobu pripada, verovanje da je faraon zLmaljsko otelovljenje boga-sokola Horusa. On je fforus utoliko Sto ostvaruje svoju vladavinu svetom._Na1ayno, to nije stvarna n.ar-dvo3iua iitovetnost, nego sa.mo jidnakost izvgsne o.s.obine njihwi!. bi6a- koja je.obojici zajednidka. Medutim, bog-soko ifforus) ima iz-nama nipoznatih nzloga dija se konstelacija sgbi u. t'li praistoriF i jednog partnera, Sogu portio;i 's.iu, koji se ponekad pojavljuje u liku doveka, ali poprima i_obfidje jedng-Zivotin;e siSaite nju5ke i ispravnih uliju'6ije-je &;divaoje sasviT nesigurno- Ova "oolo5ko su-medusobno-u neprijateijsko- odioru: Set jJHoius.r irUio jedno oko, a _dva-boga Horus SelL i5dynlo moinice. N9 izmefu njih postoji i neraskidiva ,i3udni"a: oni predstivtjaju par koji pripada jedao drugom. Egipdanio poku5ava da ovaj par ustrHorus i Set<<. Zatim postoji ditav niz >kraljevskih mo6i< tj. boZanskih biia koja okruZuju kralja, koja mu pripadaju mada nisu ravnopravna s qjim. Ved u rano doba sretamo ih kao kraljeve pratioce dije likove ni tzv. riuoOurti nose ispred faraona. To su slike j.gog ilj dva sokola; Sakala Upuauta, naevinog >otvaiad puteva<<; desto ptice ibis; boga Tbta; nekgs-predmeta poput devreka koji su Egipdani docnije povezivali Jbogom Kinsom. Poteskoia da se-objlsne ove moii leZi u tome Sto ne z\alno sa sigurno5Cu da li i kako bismo mogli-da ih spojimo s bogovima istorijjcog doba k9ji, imaju isti oblik. Da li je par sokolova onaj isti par bogova nazvinih >dva g"ospod*uri toji se pojivljuJe kao simbol P.ete gornjoegrpatske pokrqjine? Da li Sakal predstavlja boga Upuauta iziiutat Da'li ji ibis'bog t6t, bog raduna-nj1 br_ojanja i ve5tine pisanja, koga slave u Peinaestoj gorn;oigipatskoj i Petnaestd donjoegipatskoipokrijini u stvari bog Mesecadije su svete Zivotinje ibis i pavijan? ntanSe se iaostrava u razlidito resavanir alternitirro: da ti se kralj olruZuje izborom prvobitnih lokalnih bbZanstava ili iu ta boianska bi6a, koja istovremeno personifikuju pojedine njggovg osobine, do-cnije bila oboZavana u raznim mestima zemlje kao iokalni bogovi? Sasvim drugi odnos- izmedu boga i kralja izraiava se u predstavi da ;e trat3 sin jednog 6oga. Ovaj status sina odnosi se narodito na boga Sunca Re i na/iazi mitolo5ko obja5njenje ., oUtitco ,i to-" toi poirina tit 1"ury"-oo i kao takav Zivi s kral-ievom majkom. Ovaj sinovski oCnoi Si?i ie dotle da se razni U"olorii mogu izraviati s bogom l. 4og svojih vladarskih osobina.-A odnos otac-sin najiscrpnije nam je prikazan-u 18. &oastiji u vezi s drZavnim bogom Amonom. n5tlkoq.pominjanja kraljevskih mo6i naveden je pojam lokalnog ili mesnog boga. Zusta, svaki egipatski bog ili vi5e mesta gde ga oboZavaju i smatraju gospodarem. Na ovom mestu neiemo se baviti pitanjem koliko se stvarno radi o prvobitnim lokalriim bogovima s ograni&nim dometom delovanj4 ili koliko je u prvb vtehe bogova

.

tma ledno

27

iz raznih razloga na5lo mesto stalnog oboZavanja. Medutim, lokalizovanje se pokazalo princip a proudavanje velikih kultnih mesta upoznaje nas s mno5tvom egipatskih praktidao klasifikovanja, tao boZaistava- nltnoana teorijska razmatranja pomoii 6e tako razumevanju lokalnih zajednica bogova. Zlog,toga ielim da bogove Heliopolisa, Memfisa, Abidosa, Dendare, Tebe i Edfua u nastavku prikaZem u svetlosti njihovih ncyezanih za odredeno mesto

osobina

i

uzajamnog delovanja.

To je, pre svega, Heliapolis, ngrad Sunca<, drje je ime, preuzeto iz egqpatskog jezika, glasllo Qnr S.._njegovim irenoi povezaaa su dva religiozna feoomena: devetostrukost Heliopolisa i kult boga Sunca Re od kojih j9 o-*j pvi dokazano stariji u samom-gradu. Devetostrukost je jedan teolo5ki sistem od devet bogova loji ni u k9ry sludaju ir."ji- prapoietkom nisu vezani za Heliopolis. U ovon sistemu sadrZane su boZanske -g:i g* prapostoje6eg boga sp;riteiia i"e ao Zivog kralja. Na delu sisiema stoji prabog Amon, vedinom prikazivan u ljudskom ob-liku. No, kao je mrr5ko-Zensko i iz samog sebe embi6e moZe da ima i oblik zmije ili bube Kepre. O svojoj stvaraladkoj moii on ityaraprvi boZanski par, Su i Tefnut, vazdu5ni prostor i vlagu. Ova dva boZanstva imaju isti znadaj kao i par lavova fu,bfiie okoline Heliopolisa. Sledeiu generaciju predstavljaju Nut (nebo) i Geb (zemlja) koji su razdvojeni )vaznes€4iem Sua<. Pri ovome treba vodif raduna o tome da. je, suprotno mitskim predstava:na kod vedine naroda, u Edptu nebo uvek inna, azemlja mu5karac. Kao >>deca Nute<< vaLe Eetiri glavna boga Ozirisovog kruga:.Oziris i fziOa, Set i Neftis. Tako se veia sa istorijskom sadainjo56u ostvaruje time Sto je iivi vladar uvek personifikacija Ozirisovog sina Horusa, a posle svoje smrti vladar postqje Oziris. Njegova povezanost s ovom genealogijom obeleZena i] i tine Sto je njegovo kraljevstvo u stvari Atumovo i 5to sedi na Gebovom prestolu.

Ovome sistemu devetostrukosti verovatno se tek za vreme Starog carstva pridruZio kult boga Sunca Re. MoZda ne bi smelo postaviti pitanje odakle potid€ ovaj kult, nego bi trebalo pretpostaviti da je verovanje u Sunce'Re idnostavno jedna oznaka za- Sunce, veiovanje koje je postojalo nezavisno od svih stvarnih mesnih bogova. U vrEme kada se ovo verovanje sve vi5e isticalo i, takoredi, postalo savremeni vladaju6i oblik religije, tj. za vreme 4- i 5. dinastije, Hetopolis ga je privukao da bi mu, s jedne strane, pruZio srediino mesto kulta i da, s druge strane, ae bi izgubio ni5ta u vezi sa aktuelno5iu toga >>kulta<<. Naravno, Re nije ukljuden u sistem devetostrukosti. U svojstvu $trodtelj4 on se sreie s Atumom i spaja s njim u imenskom sklopu Re-Atum. S druge strane, kao vladar neba i weta, nije dalek ni Horusu. Ovo pokazuje sklop imena Re-Horus i, narodito, Re-Harakte u Heliopolisu, tj. Re-Horus n nmlje svefla. Ovakva ujednadavanja ne mogu, naravno, da se reSavaju bez protivurednosti polto se u pojedinadnim sludajevima odnose samo na jedan aspekt boZanstava koja su postavljena u metlusobne odnose. Tako, na primer, oba boga zauzimaja potpuno razlidite stavove u odnosu na faraona: faraon je sin boga Re, ali otelovljenje Horro.sa- 7-naiajno je da Re u kultu ostaje samostalan. Job u VIII veku pre n. e. hramovi bogova Atuma i Rea u Heliopolisu potpuno su odvojeni KnIt boga Re imao je dalekoselan znadal za sakralne gradevinq. Njemu su posve6ena svetili5ta Sunca 5- dinastije. JoS se i u tebaqskim hramovima Novog carstva nalaze svetiliSta boga Re na krovu hramova ili - kod e&oryanih hramova mrtvih u otvorenom dvoriStu prostora koji pripada hramu. Uprkos svih razlika u pojedinortin4 sakalne gradevine posvedene Suncu obeleZene su time Sto je mesto kulta uvek pod vedrim nebom i 3to, veroyltno, aikad nije posedovalo >kultne slike< ni u kakvom obliku, po5to je samo Sunce bilo stvarni primalac ee

i

kulta-

Sasvim drukdiju sliku pruZqju kultovi Memfisa. einSenica da su bogovi koje su ta"mo oboZavali stekli toliki znadaj, u idejama i predstavama se stvarno i desilo, nije toliko posledica nasuprot bogovima Heliopolisa

kao fto

toje su oni personifikovat, koliko toga 5to-je

-rub.ka carstva i Sto je u narednim Memfis postao glavni grad Starog jubileji s&ohfima za;driao poseban znadal za kraljevske rituale (krunisanje, vladavine). BoZanstva Memfisa mogu da posluZe kao dobar primer kako se pod uticajem suseda mogu stvarati zajednice bogova. Glavni bog je Ptah koji ima ljudski lik, ali o dijem prvobitnom znadaju u stvari ne znamo ni5ta. Ako je Ptah u vremenu koje je istorija zabela vafro kao bog umetnika i zanathja, onda se to svakako zasniva na dinjenici da su za vreme Starog carstva rrnetnici i zanatlije prestonice, tj. najbolji u 2smlji, sasvim prirodno potpadali pod njegovu vlast kao glavnog mesnog boga Odavde je Ptah vrlo lako mogao da preuzme ulogu.boga-stvaraoca, pravog demijurga, na koju je imao prava kao bog prestonice. Pored njega stoji lavlja boginja Sakmet dije ime znadi >mo6na<. Prikazivana je obidno kao Fna ili kao i*lna s lavljom glavom. A po5to po shvatanju Egipiana iz pustinje dolaze i bolesti, kuga i druge zaraze, mfi ona i kao njihova gospodarica. Stoga je jedna od titula lekara takoile i nanv >Sakmetin sve5tenik<<. Sakmet 6ai par s bogom Ptahom i nazivaju je >ljubavnica boga Ptaha<. Kao tre6e boZanstvo Memfisa treba pomenuti Itlefertema (r>sawSeno lep<<). Prikazuje se u ljudskom obliku, ali kao atribut na glavi nosi lotosov cvet, Sto je on u $v:td. Sa woje strane Nefertem je tesno povezan s bogom Re: bog lotosovog cveta je novorodeno dete Sunca. Ova tri toliko razliLita boga Ptah, Sakmet i Nefertem sadinjavaju jednu boZansku porodicu kao otac, majka i sin: - je vrlo vaianzasistematiku egipatske religije, kaoiza sakralne trijadu iz Memfisa. Tu -se susredemo s pojmom koji sa pojmom trojstva. Egipiani vrlo rado stvaraju trojstvo bogova: bilo kao Sto je otac-majka-sin, bilo lao bog s-dve boginje ili slidno. Trojstvo moie da bude stvoreno na lokalnoj osnovi, kao ovde u Memfisu, ali m;ir dz se sastoji i u spajanju bogova koji misaono dine zajednicu. Medutim, u svakom sludaju, osnova je uvek sreta brojka Tri, odnosno celina koja se sastoji od vi5e sastavnih delova. Tri boga predstavljaju sveukupnost bohnskih mo6i, a zajedno sadinjavaju jedinstvenu jedinku. 2t

!: i;:.

p

i

Od mnogobrojnih drugih bogova koje su oboZavali u Memfisu pre svega treba jo5 pomenuti svetog bika Apis4 koji je s glavnim bogom Ptahom stavljen u vezu na ta1 nadin 5to je bio smatran kao njegov >glasnrk< ili >pe srednik<. Zatim postoji bog Sokar, koji je prvobitno verovatno bio jedan htonski bog plodnosti. Izgleda da se pre svega bavio obradom polja, prvenstveno setvom. Medutim, gradski bog Ptah preuzima mnogo od njegovih Ptah-Sokar. Ali kako je Sokar, s druge modi i zbogtoga se ova strana njegovog bi6aizraiava spajanjem imena

-

strane, bio u bliskom prirodnom srodstvu sa Ozirisom kao zrnom koje podiva u zemlji, sveobuhvatno ime boga pre Siruje se Ptah-Sokar-Oziris. Ovo je lep primer menjanja bogova i njihovih imena, jer se sva trojica mogu pojavljivati ne sarno kao pojedinadni bogovi nego i kao jedinstvo. Najzad, medu bogovima Memfisa pomenimo jo5 jednog koji Ce posluilti kao primer obogaiivanja sveta bogova derfikacijom nekog doveka. To je Imhotep, neimar kralja DZosera, koji je hiljadama godina Ziveo u narodnom seianju. Docnije je deifikovan pa je dobio sopstveni kult i kalendar proslavljanja, tako da je kao >sin boga Ptaha< primljen u memfiski svet bogova. Abidos se smatra pre svega kao mesto kulta boga Ozirisa. Medutim, ovde je do5lo do vanredno znadajnog novog tumadenja starih kultova. Prvobitno su se ovde nalazile grofonice kraljeva iz l. i delimidno 2. dinastije, tj. prvih istorijskih faraona sa podetka 3. milenijuma pre. n. e. Njihovi grobovi stajali su pod zaititom boga smrti Kontamentija, bi6a pseieg oblidja diji hram u Abidosu takode pripada ranom dobu. Ovde u Abidosu svojevremeno se odrZavao ritual sahranjivanja umrlog vladara, a odmah nakon toga prestolonaslednik je vr5io preuzimanje vlasti. Ovaj ciklus radnji prikazivao je misaoni, a za yreme postojanja carstva zaista i su5tinski kruZni tok Zivota i smrti. No, ved za vreme 2. dinastije vedina kraljeva sahranjuje se u okolini glavnog grada Memfisa. Medutim, abidoski kult postoji i dalje i privladi boga Ozirisa. Njemu su sada posvedene pogrebne svedanosti, a njegov sin Horus preuzima vlast umesto njega. Prvobitni kraljevski ritual postepeno se preoblikovao u boZanski ritual. Postepeno se takotle i bog Oziris i bog smrti Konta.menti spajaju u boga Oziris-Kontamenti. Abidos i dalje ostaje predmet kraljevskog kultnog staranja. Mnogr faraoni podiiu ovde, podev od kraja Srednjeg carstva, svoje prividne grobnice i kultna mesta za svoje statue. A u svim vremenima su privatna lica nastojala da uEestvuju u proslavama boga i u njegovom ponoulom ofivljavanju time 5to su podizali stele sa svojim inenom, a delimidno i na taj nadin Sto su pripremali sopstvetru sahranu. Od kraljevskih hramova najlep5i je i najinstruktivniji hram kralja Setija I. Sudeii prema ovome hramu moZe se jasno sagledati koliko su zahtevi kulta odretlivali oblike hramova u pojedinim sludajevima. JoX davno, tj. za vreme Starog carstva, Oziris, bog podzemnog sveta i plodnosti, posebno je stupao u vezu s bogovima iz kruga kraljeva-bogova. Kljudna tafka za razumevanje ove povezanosti je lik samoga k aljq koji je posle smrti postojao Oziris, tako da jeiivi kralj, kao Horus, nuZno morao da bude sin boga. Na ovaj nadn je najpre stvoreno dvojno boZanstvo Oziris-Horus, kao otac i sin. Dalje se udruZuju boginje Izida i Neftis i to najpre kao >narikade< koje Eale za umrlim bogom. No Izida je takotle i boZanstvo sa funkcijom kraljice-majke, pa istovremeno ona postaje Ozirisova udovica, a time i mqjka Horusova. Tako i ovde imamo trojstvo: otac-majka-sin U tu zajednicu teiko je uvesti i Seta. Njegov neprijateljski odnos prema Horusu prenosi se na Ozirisa. Na pitanje koje se prirodno namede: kako je umro (mrtvi) bog podzemlja odgovorenoje jednostavno time 5to je Set, u suStini Horusov neprijatelj, obja5njen kao njegov ubica. Takvo re5enje zaista se ne moZe prihvatiti. Pored ostalog pri tome se javlja i te5ko6a Sto nasuprot prvobitaom dvojstvu neprijateljske brade Horus i Set, stoji drugo dvojstvo - Oziris da i Set. A prema mitu o Ozirisu oba dvojstva pripad4ju razliditim generacijama. Teolo5ki je postojala moguinost se Set podeli u dve generacije. Meclutim, po5lo se putem odvajanja raznih aspekata Horusa. Odvojen je >stariii Horus<<, tj. stari kraljevski bog Horus i Setov partnern od >>Horusa deteta<
Drugadije predstave bogova, pa stoga i sasvim razlidito gratlenje hramova, nalanmo u dobro oduvanom kasoptolemejsko-rimskom hramu u' bendari, koji je posveien bogioji Hator. Pretede ovoga hrama seZu najmanje do 6 dinastije, a sama boginja pripada najstarijim bolanstvima koja smo upoznali u Egiptu. Ovome odgovara dinjenie 5to je njeno biie mnogostrukb, a oblici pojavljivanja nejedinsiveni. Njeno ime znadi >kuia Horusova(, pa bi moida to nogio da bude ontaka za nebo, utotfo pre-Sto je Hoius bog neba. U svakom sludaju, njeno biie sadrZi i astrab Stavi5€, Halor crte. Ipak, njen odnos irema bogu nije majdinski crte boginje-majke u Egiptu preteZno ima Izida

-

-

29

fc njegova i*na i ljubavnica. I ba5 otuda ona dobija karakler boginje ljubavi. S druge strane, iza nje se krije i kult srete krave, iako ne moZemo dokazati da je to pravi kult krave, odnosno da je u Dendari oboZavana takva Zivotinja, kao Apis u Memfisu. Ali, vei na pobednidkoj plodi kralja Narmera pojavljuje se, pri krunisanju, dva puta glava boginje s ljudskim licem, ali s kravljim u5ima i rogovima. Skulpturalno se ovo ljudsko-kravlje lice pojavljuje na palici-feti5u posve6enoj boginji, a i kao kapitel na stubovima. U Tebi ponovo nailazimo na kravu rorazvanu Hator kao boginju smrti; medutim, njen odnos prema boginji Hator iz Dendare izgleda u svakom sludaju nesiguran.

Naroiita crta boginje Hator su njeni raznovrsni odnosi prema inostranstvu, pogotovo prema juZnim i istodnim Simbelu. Hator je vaZila kao gospodarica raznih stnoih zemalja. Tako je bila >gospodarica Punta<<, zemlje izmirne u Africi, koja je bila negde na obalama Somalije. Fod rjenom vla56u bio je i Sinaj sa svojim nalazi5tima tirkiza. Zbog togaje bilo blisko i shvatanje da se fenidanska rpspoaarica Biblosa< takode oznadava kao Hator. Kao poznata luka za trgovinu drvetom iz Libana, Biblos je feipianina bio poznat iz najstarijih dana. Povsanost ove boginje sa Horusom nije Zivela samo u teologiji i verskim predstavama. Ona je i pored te rere na5la dwst kultni inaz. A ta povezanost se odnosi na Horusa iz Edfua >>sa Sarenim perjem, gospodaia neba, svefe krilate plode Sunca<<. Oba boZanstva poseduju se medusobno svake godine u velikoj procesiji. Kao qjihov sin pomi.tjp se dva boga: Ihj mladi bog muzike, koji verovatno potide direktno izkruga boginje Hator kao boginje ljubavi i radosti, i Harsemtus, >>Horus ujedinitelj dveju zemalja<<, mladaladki bog Horus, dije ime jasno pokazuje da je nastalo u istorijskom vremenu. I tako u Dendari takotle imamo trojstvo, mada bi njegov nastanak suprotno Memfisu trebalo vi5e da - otac-majka-sin delovala s wodi na verske predstave nego na lokalna stanja. Vrlo je desto predstava likovno na safralnu arhitekturu utoliko 3to u velikim hramovima Poznog doba, ispred glavnog hrama u desnom uglu od osovine hrana nalazims takozvanu >ku6u rodenja< rodenja bo1jeg deteta koja je postala hram. U Dendari, - takva - mesto i$prd starije kuce rodenja kralja Nektanebosa iz 30. dinastije, nalazi se jedna kuda mlatleg datuma koja je podiputa za Yteme cara Avgusta.

mljama- Njoj je, na primer, bio posveien mali hram u Abu

Slika je sasvim drukdija u glavnom gradu nove drZave, u Tebi koja je na istodnoj obali obuhvatala danadnja mesta Karnak i Luksor, da bi se na zapadnoj obali Sirila od Medinet Habua i Deir el Mqdine na jugu, sve do Dila'abu'n-Naga na severu. Usled obilja materijala o ovom gradu i broja tamo saduvanih grailevina jisne su nam pofare, ali n'lihova mnogostrukost oteZava da se ogranidimo samo na neke bitle stvari. Gospodar grada je Amon, bog Cija je istorija zaista prebogata i u dijem su razvoju imali udela kako povest same drZave, tako i sveltenidke Naravno, njegovo se poreklo gubi u tami pro5losti i tek se za vreme 11. dinastije pominje u Tebi. NSegovo ine moZda znadi >skriveni( ili >tajni<<, kao i >>onaj koji ostaje< i sigurno je da u verskom mi5ljenju gnrng predstavlja princln koji sve nadahnjuje Zivotom. Ipak ne moZe da izbegne oblicima koje mu daje tradiciji. Xag bog pr€stonice on istovremeno postaje i -bog drZave. Na taj nadin se nuZno sjedinjuje si bogom-Re u dvodrutom imenu Am.on-Re, s nadimkom >Kralj bogova<< i >Gospodar prestola dveju zemalja<. Kao takav je pritsff u ljudskom obliku s visokom krunom od perja. Ali, pored toga, pripisuje se da se javlja i u Zivotinjstim oblicim4 i{je naq obrazloZelje i poreklo, naravno, nisu uvek poznati u pojedinostima. To su, pre svega, iikovi vgqry guske i zmije. U su5tini, to su svakako ustupci narodnom verovanju, mada ovim nisu o6ja5njeni izabrani

oHici.

I u Karnaku je tal5otle stvoreno trojstvo koje je veltadko kao i u Memfisu. Amonova y',ena je Mut, bogir{a tragri4 no i z4 ryu nije utvrdeno da li stvarno potide iz Tebe. Vedinom je prikazuju u ljudskom obliku s kragujevim pcri:n na glavi. Pored toga moZe da se pojavi i s glavom lava, dakle isto kao i Sakmet iz Memfisa, jer uz Amonao

tao_gospodarq nove prestonice, zauzima isti poloZaj kao Sakmet uz boga Ptaha, gospodara stare rezidencije (prema IL Bonnetu). Kao treci dlan, dakle kao >sin<< njihov, javlja se bog Kons, koji je takode u ljudskom oblitu, ali s*oj€6i sa skupljenim nogama kao Ptah smatran kao bog Meseca, te je i zbog -ovoga svoga svojstva u srodstvu - svake s Totom- Ovo tebansko trojqtvo pose6uje godine hram u Luksoru i posmrtni hram kraljeva u zapadnoj Tebi. Pored pomenutih, i rylogt drugi bogovi imali su svoj kult u Tebi. Navesiemo samo najvaZnije: Mont sa glavom sokola iz Hermontisa (iuZno od Luksora); Ptah iz Memfisa; Oziris u mnogim manjim-hramovima; Ipet, boginja materinstva" prikazana kao nilski konj koji stoji uspravno; Maat, otelotvorenje istine i pravednosti i drugi. lnzzapadnoj strani postojao je ditav niz domadih bogova. Od manje poznatih pomenuiemo: muSka-prazmija naaryl >onaj koji je zavrSio svoj Zivotni tok<; Zenska zmija >koja voli iutanje< i >>zapadni vrhunac planine< koji se_"u{!ie tVnd z-agadnog dela grada i nekropole. VaZniji je kult jedne krave koja izlazl iz brda, a dija Je postojbina oiigl€dno Deir-el-Bahari. Verovatno se ovde radi o nekom starom pastirskom kultu, ali kako je tebanska nekropola iaasla oko nje, postala je gospodarica nekropole i carstva mrtvih. Zbog toga Sto se javlja u obliku krave nazvana je llator, da bi se kao takva sada mogla da pojavljuje i u ljudskom obliku. Kao boginja nekropole nosi nadimke: rPqglravar zapadne pusti{e<<, >Vladarka zemlle pravednih< i slidno.

od najstarijih kultnih mesta Horusa bilo je a Edfuu, u pokrajini koja je nosila ime >>Horusovo uzdizanje - Jedno (na presto)<<._Bog se pojavljuje kao soko, kao dovek s glavom sokola i u distom ljudskom oblidju. Njegov odnos P!e,n4 bogu Reu razliEito se ispoljava. Kao bog neba moZe da bude izravnat s njim i to izravnavinje se iskazuje u slici hilate ploie Sunca. S druge strane, i sam kralj je Horus i, istovremeno, .gin boga Re, te se sada i Horus moZe oaaditi kao njegov sin. Stari spor izmedu Horusa i Seta dobio je ovde, u Edfuu, svoj najizrazitiji kultno:m

i, I R_k s I * I I I I t

II I f I I I I f f f I f I I I I f I I I I I I I I I I I I I I I I I I I

topografski oblik, u -tzv. kultnoj legendi o Edfuu. Ova legenda je, verovatno, stvorena u doba Ramesida, no pri tome je svakako koristila stara shvatanja kojima su tek docnije dodate nove crte. Zapis o ovoj legendi, koji nanje ostao saduvan, potide iz ptolemejskog doba. U njemu se opisuje ratni i pobednidki pohod koji je Horus, po zapovesti Ro, vodio protiv >pobunjenika<< pod vo6stvom Seta. Ovi neprijatelji pojavljuju se kao raznovisne Zivotiiie, niroiito kao krokodili i nilski konji koje je Horus progonio od mesta do mesta, sve dok nije konadno pobedio i osvojio go Egipat, a zatimse kao pobedonosni trai vr"atio na svoj presto. Ranije smo rekli da je smatran'kao muz boginje Hator iz Dendare, kad ga je ona poseiivala u Edfuu a on nju u Dendari. Pored toga, u velikom hramu u Edfuu oboZavali su i mnog4 druga boZanstva kao Sto su Min, Oziris, Sokar i druga. lzvan hrama nalazio se >>grob bogova< u kome su bili sahranjeni preci Rea i Hatore, koji su svake godine, prilikom posete ovih dvaju bogova, vaskrsavali po5to bi im bile prinesene Zrtve. Razumljivo je $to su ovde navedeni samo neki egipatski bogovi i njihova kultna mesta. Ali veC i ovaj mali iseiak pokazuje koliko su raznorodne snage koje su doprinele stvaranju slike o svetu egipatskih bogova u istorijsko doba. Stremljenja ka medusobnom ujednaEavaqju bogova i njihovom medusobnom udruZivanju, odredena teoloSkim shvatanjima i kultnim uslovljenostima, oteZavaju da se u pojedinadnim sludajevima odredi biie jednog boga. Medutim, s druge strane, ba5 ove namerne nejasno6e izra?avaju unutra5nju povezanost svega Sto je boZansko i omogu6avaju vernicima da se opredele za mnogostranu razoovrsnost njihovog tumadenja, nasuprot ustaljenoj Sarolikosti oblika

":::::::::",,,,e

pripada,"ffi:#,:,::*

si,a, .na se u is,.rijsk. d.ba ve.ma uda,ji,a od oboZavanja prirode u jednostavnim formama. Uz nekoliko izuzetaka, kult se vr5i u hramovima; bog ima svoj dom u kome obitava. Iz celog starijeg doba, tj. iz Starog i Srednjeg carstvao postoje samo vrlo oskudni arheolo5ki oshci hramova. U najstarije doba graclevine su zidane sigurno od tro5nog materijala. Prva monumentalna gradevina od kamsa6, koja ukljuduje i hramove, odnosno kompleks oko stepenaste piramide kod Sakkare, jasno pokazuje tako su gratlevinske forme od drveta, pletera itd. prenesene u kamen. Tipidni egipatski gradevinski ornamenti, kao Eto su Zleb i plastidni, p1gt, potidu sigurno od toga preno5enja. Drugi razlog za5to nam je tako malo ostalo od hramova Starog i Srednjeg carstva leZi nesumnjivo u tome Sto su ove gratlevine desto ru5ene i zamenjivane ve6im ta, Yreme Novog carstva. Sakralna arhitektura Starog carstva za nas je pre svega zastupljena faraonskim posmrtnim hramovima. Ali na ofinovrr njih ne smemo da izvladimo zakljudke da je ovo doba tako oblikovalo svoje hramove za bogove. MoZe se dokazati, naime, da su se lraljevski hramovi pravili kao prostorije u kojima su se vr5ili odredeni kultovi, dakle, imali su posebnu funkciju. Medutim, za kult bogova stvarale su se druge prostorije i razumljivo je Sto su se hramovi bogova razlikovali shodno osobenostima kultova. Pri tome treba imati u vidu misao da jedan od puteva za razumevanje egipatskih hramova pretpostavlja poznavanje kulta dUi dom i pozornicu predstavlja sam hram. Na podetku monumentalne sakralne arhitekture stoji ogromni gratlevinski kompleks kralja DZosera kod Sakkare, stepenasta piramida sa hramovima koji je okruZuju. Naravno, ovom kompleksu, u stvari, prethodi dug razvoj u grad€nju kompleksa grobova i hramova, diji je rezultat ovde saZet i >>preveden<< u kamen. Hramovni kompleks tralja DZosera je jedinstven, aL je, moZda, trebalo da ima svoju kopiju u nedovr5enom kompleksu hramova kralja f Schemheta, juZno od Dioserovog. Nacrt za oba kompleksa odigledno potide od istog neimara Imhotepa. Na i senernom delu zidina koje opasuju ovaj kompleks naden je zapis sa imenom i naslovima ovog -doveka. DZoserov hamovni kompleks opkoljen je zidinama, gradenim od spoljnih i unutrainjih izbodina, sa obimom od oko 600x300 Etara. Zidtne okruZuju kao sredi5te stepenastu piramidu koja se jedino vidi iz doline Nila, kao i takozvanu juZnu grobnicu, uz juZni deo zidina. Hram mrtvih sudeljava se sa severnom stranom piramide. Istodni deo hramovnog tmplelsa, u blizini jugoistodnog ugla, sadrZi jedini prilaz koji se produZava u prolaz sa tridetvrtinskim stubovima. Oci stubovi opona5aju nosade od snopova papirusa i jo5 ne stoje slobodno nego su zidnim jezidcima vezani sa rilovima. Na severu se nadovezuje takozvano dvori5te za Sed-svetkovinu, tj. dvoriSte okruZeno kamenim imitacijama frqn.la kapela, koje su izgradene i u prestonici povodom jubileja vladavine (Sed-svetkovine). Ove fasade opona5aju h4€h od trske, drveta i rogozine gde su odigledno stavljani egipatski bogovi koji bi prisustvovali jubileju. Na severu Lfi. takozvana JuZna kao i Severna paJata, dija stvarna funkcija nije sigurno utvrdena, ali koje ni u kom sludaju ne rydaju u arhitekturu grobnica, nego takode predstavljaju kopije gradevina a grada palata. Prilikom >prevodenja< orih gradevina u kamen nisu opona5ed samo op5ti oblik i ornamentika nego su i pojedinosti, kao 5to je konstrukcija ffi wata, prenesene u kamen. Cak je >okamenjeno< i poluotvoreno krilo vrata. Gratlenje monumentalne rezidencije pored faraonovog groba napu5teno je u ovom obliku svakako za vreme 3" dinastije. Istovremeno, gradevinski oblici doZivljavaju pravo prilagodavanja materijalu, zato ba5 u vreme 4. dinastije povlatluju kockasti oblici. Tematika, tj. funkcija gradevina strogo je prilagodena kultu mrtvih. To znadi da od delova trldevina DZoserovog hramovnog kompleksa, u stvari, nastavljaju da Zive samo dva elementa: sama piramida i

ffij"ffiiiHit*$,:riTKff;,ff;"-rJ"Hr'i:f#ffH:r"Jff::?:ffi##t8ir"f",1,H:1m;u""'"",if,ffi 31

I

jedinslveno ureOd 4. pa sve do kraja 6. dinastije hramovni kompleksi kulta se6anja i smrti.kralja pokazuju spolja promenama u vr5enju kulta, a na zasnivaju e*i". ni tome, nar-avno, dohzl do mnogo promena koje se delimidno delimiEno na razvoju stila. m3i teA na severu gubi na mada}u tokom vremena. Naime, ulaz:u-piramidu-je_uvek na njenoj i -H;-rwin obuhvatao otvoreno I ,"""r""j .t uol p" se] sasvim razumljivo, samo otuda sahranjivalo. U starije doba takav hram jejedna prividna vrata. je njemu se nalaze i zatvoreno u posle toga dvori5te dvoristi s jednom iil Ove slobodne itele; nikakve one osnovi nemaju Medutim, u Nila. prema dolini pruZaju6i se unapred, gradevine produZuje se il Istodne gradevine se ra5dlanjavaju u tri piramidu. Ove okruZuju koji zidovima si zavrsavaju o.go ;-;fi"-iao-, il li ffi"rii"-t" a;h;hrxfr u dolini, vlLz i sam hram mrtvih, tadnije rtazvan _ ryam za obolavanje. Hram u dolini 'f"c"k j" mumiju koja barkom itiZe iz plodnih krajeva. Njego,ve prostorije, kako tvrdi Rike (Ricke, 1?59), sluZe radnji bglsanloyallai otvarania usta. Uzlaz spaja ,itrti-" koji predstavljaju kultno-mitsko ponavljlnje zgnat9lihbio ukra5en. Medutim, na usponu...do _Unasove doba nije l* o dolini sa hrambm za oboilavanje. U starije treba shvatiti kao grupu svetiliStg. Njegovip Hram oboZavanja scenama. sa istorijskim I ;i*-ia" saEuvani su reljefi je, verovatno, stajalo pet kultnih figura pred kojimq se vr5io u kojima pripada*pe{*lgppla elementima I ;d""l"r6granidila sa zidom koji okruZuje piramidu, sadrZi jedan ' f,rft"i oti"d. poslednja piostorija-(Sf, [6ja se neposredno je desto vrlo bogata-imitaciia vrata kakvl nalazimo kamena, piividna To vrata. dr"d k rtt"i predmet -- iakozvana prolaz izme{y sveta Xvih i zagrobnog Ljvota p_redstavljaju ruku, u neku Ona, privatnih liCa. grobnica i" init"ttri toji- *ogu di proilu Zitve prinesene umrlom i molitve. Ponovo iemo nai6i na njih u hramovima bogova Novog

--po;;

carstva.

\-

kraljevskih hramova mrtvih Starog carstvan pos_toji takorsin Rea<<. kralja kao oznadavanje redovno takode svedodi doba, o demu to u ka Fil*;;.otretan3em kralj je podigao svoje sopstveno svetili5te. i6 td"" je vezivanje ovih svetiliSta za pojedinadnog Fralja, tj, s.vaki kraljeva dinastije koji nisu za vreme,posle4njih dak i n*-" se,"kult r" ,r qli*u nastavljao i posle kralja-griditda, svom boZanskom faraorlapr_ema svakoga inalavaobaveza se U osnovi ovde Suncu. *gt"dili sopswena .uetilista njihovog prethodnika,.odnosno hramova svojih pojavu dogradivanja kao carstvu Novom i u uo6ili sdo 6-sto Svetili5ta posveiena Suncu razlikuju se od drugih hramova pre svega po tome Sto qjihov kultni objekt ""Jrpitu"ju. lefi u owbrenom dvoristu kako bi bog-Sunce uvek imao slobodan pristup. Ovaj kultni objekt \Sleda da je l dva *trtiiu svetilista bio u obliku zidanog uzvi5enja, dok je docnije na uzvi5enju podignut obelisk. Ovi elementi imaju, ,"roi"ut"d svoj uzor u Heliopolisu i 4inov smisao ne 6i bio tadan ako bismo ih shvatili kao kultne objekte: u stvari, koji se na njih spu5ta u obliku sundevih ztakaoni - samo [ose boga posedujemo o hramovnim kompleksima iz Starog i Srednjeg carstva nedovoljna su da bismo k-oja Su"a"ei"stva *ogfi aotiti bar donekle potpunu sliku onoga Sto ji nekada postojalo. Ali t9 je..dov_o$nojeza..utvrdivaqje dveju je verovatnovedi nego docnije. Ovo odigledno u vezi sa rwii, prvo, broj l3zhilitif hramovnih kompleksa biojideg pravcu ujednadaianja, da bi u doba PtoleTeja._veliki hramovi ide u Razvoj kulta. vr5enju u vecim razlikama bili g'"afu po jednomledinstvenom planu. I- drugo, ovd" ie moZe dokazati postojenje svih bitnih _gr.a
eleminata hramova Novog carstva. Posioje razli€tte vrste stubova poput biljaka, Hator-stubova, poligonalnih stubova, pitoo", jarbola za stegovii obelisaka. Od ranije ved postoje obfici svetiliSta koji dopu5taju da se iavode zakljudci 'o raaieitim shvatanjirira o bi6u bogova: to su prividiavrata koja omogutavaja pristup u jedan, drugi svet; Skrinja za figuru koja prima lik boga; svetili5te zabarku u kome sveta barka boga ima svoje mesto - da pomenemo samo najvi;nije. Zu1"a"ifkt pore-tlak ovih elemenata u pojedinaEnim sludajevima odreduje se prema _zahtevima kulta. Siilrno je da uvek deluje i odretlena umetnidka volji i
ovom mestu treba se setiti jednog elementa koji se, zadudo, gubi u sakralnoj arhitekturi, a to je svod. Koni istrukcija svoda i onog prividnog, liuo i lirpolastog, bila je poznata jod od Starog carstva. Prilikom oponabanja starih i iprua"vioa od trske i ?rveta o Dzoserovom hr"-ouoom-kompleksu, za odredene gradevine ve6 su kori5ieni okrugli i liuk i plitko zasvodeni krovovi. Isto se odnosi i na okrugle gradevine. Mettu kultnim gradevinama nalazs' se samo ljedna^drevna vrlo Siljasta kapela zaboga Mina, nesumqjivo gra
i i Na

pokrivenih prostoijZzavisi, istin-a, od mogu6iairZinJ kamenih plola za prekrivanje. U. pojedinim sludaje- . ui*u, iuk, svod ili kupola omogudili bi ve6u SirTnu prostora. MoZe se-dokazati da je svoA primenjivan- u gradnji i: palati primerom paht6 Ramzesa= III u Medinet Habuu, kao i u gradnji skladi5ta. Sa- svodovima se sreiemo desto u konsirukcijama grobnica, kao i u pojedinadnim prostorijama tebanskih hramova, kao u Deir el Bahariju. I u 7,)

til:' *i.,.

hramovima rimskog doba u Oazi el Harge zasvodene su pojedine prostorije hrama. Ali, posmatrano u celini, Egrpcani su izbegavali ovu moguinost pri hramola.- ovo odbijanj" r" .iguroo-_""i52" ou:u."iti ,u-o'of,'ru^ -gradenju razlozima.ili oseianjem prostora- ko_d Egipiana. Svakako je potre-bno da-se ovde ou""ugrus"", n""ir"rrt pune plastike i strogu ravanreljefa. Oseianja.za prave linijei u^izvesnom smislu za "tuz" kockaste oblike spada nesumnjivo medu odludujuie dinioce egipatskog shvatinja prostora. biigl"dno;" aa su-Egip6a"i,-iOuei o"f:" sa svodom odredene predstave koje nisu odgwarale znateriju hrama.-Treb"?;;;;setimo "Ti"g",-il*.r.fi na ei"iE"i"I-Au ro Egrpdani i nebo zami5ljali kao ravnu tavanicu.i'lad zemlje. f zaista se krovovi nraondva ozna1avaju kao >rnebo<< pa saglasno tome i ukraSavaju. S.{rgse strane, izgleda da ivod podseda na pecine, a ti*. i poAi".ry-". ---' vrlo je vaLno saznanje-oveiinjenice kao_primera za predsiave koje su i-ui"-"ii"u:" "u o;-"tlik;;*je sakralne arhitekture- ono jasno pokazuje uzajamno.-dilovanje ruoi;. pom.-n run rn""t"":" i prenosenje u tehnidke mogudnosti, odnosno preimuistvo odredenih pojmova nao tinoifHm moguino-sfit"u.'igipatsu ";i[oro nrud ne -oz" ," uop5te- razumeti bez poznavanja njihovih shvatanja o-oblicima i potrebama-bogouu i iime!'srovrj"oo- u.rffi tort". Pomo6 7-a razlrmevanie nadina na. koji se vr5ilo gra
-Uz podev

prethodna razmattanja treba u nastavku da se kaZe i ne5to Sto 6e doprineti razumevanju hramova }oyog carstva, 5to ie pomo6i da se svet bogova, opisan na podetku s teoloske strane, ;ue" ow"Ui su

oya-

.od

*anoviSta

kulta.

G

definiciji >boZja ku-6a<1.Bog, dakle, stanuje u njoj i zbog toga se nase prvo pitanje -"gip"tskoj odnosr ^r_1:il"^_.LTT.u na svetinju nad svetinjama: gde se o-na nVlgzi Sti kazuje o nadinu stinbvanjaiog-ut Nj."o .glpuir{o ii" ! prestojte aaEi >veliko sedi5te<. Toje naziv koji oznadava i kraljev ukazuje ;p;d.A; ai Uog, tuo fr'ug,-..ai ou pestolu u svom hramu..Pa ipa.k, mnogoslojna jeanostavna. Oa 8iste utrrik" stvari oii" tuto f,ienosi se -stvarnbst u kojoj je siajao taj presto. Obidno se ,u"iilist" nalazi u zadnjem delu hrama. Ono je cilj na koji Tt T prostoriju 9**jg- prolazi, predvorja i dvori5ia. Razumljivo je gto je poloZaj *rtrpi"ili.O* u l.urnovima sa vise delova" tao u Karnaku ili Abid.oiu, jer su oni, u stvari, skui vise sveiitistu. l^r"iuti piJrt*rl":" i oni hramovi tao pro-fazne pgs.t?Je prilikom procesija, takozvana sv-etili5ta-postaje, koja ." iuto oiuo'..i"u i .u pr"a";" i toji-sruze s.a'zaan;e shane' ona se obidno sastoje od jednog jedinog svetili5ta okruZen-og stibovima i zato ih takotle naz'ivaju rru"tito rcdiSte<<. Ovome tipu pripada kapela Seiostrisi I u Karnaku, kojJje ."": L"r: p;;ig;o povodom jubileja svoje rladavine.

Svetili5te u unutraXnjosti hrama moZe da bude oblikovano vrlo razliiito; svojim oblikom i ukrabavanjem ukazuje razlidite predstave gogu stvorile q njemu svoje obitavali5te. bd oasoono! znalajaje to da u njem:u 9 mu ponranje-na dva predmeta kulta: kultni lik i sveta barka. Prvi predmet se duva u oAiji za lik iza ili pored

IP_{ tt

paorije za barku, ali.ista_ prostorija moZe da posluZi i za duvaqje oba predmeta."Lik k;lhi Uoga postauljan'je u se .-ogq zakljudavati. Poile svakodneunog rituala-skrinja je ujutio ot*ruou a Uog-naSnoinkan, oki6en, tltnju koja itd., kao da se radi o nekoj kraljevskoj lidnosti. Pristup u sveriliste imali ir, m2umljivo, samo "dT"t plranjen r*senici. Uostalom, zbog svojih ustih prosto-rija, zaanji-deo hrama ne bi uopste mogao piimi

Oa ve6i'broj ljudi. Bogsejannostipokazivaoiamo prilikom-svetkoiina. fad je iznosen njegov lik i'u povorii nosen u prednja avorista $i; prena mesnom ritualu, poieiivao druge hramou". I\ioorr-"ntatnJutce za piocesije oividene .fiogd; pomaim' na Plmer, iz Tebe, gde-spajaju Amonov hram u Karnaku sa hramom bogi"j. M;t, a oba hrama sa hramom Lik boga su stavljali ni ivetu barku, pa su onda prevag-ivali veee p; Nilu. Na kopnu su barku 1S-: scrI nt motkama za no5enje. Posete Hatore iz Dendare i Horusa iz Edfuauoi'5en*t tre6a zato da zamislimo iao procesiju prilikom. krunisanja faraona ili jubil6ja vladavine bili prisutni bogovi iz cele zem5e,-puiovafi Ui H-I$IA ,hd do :o Ero'ts brodom mesta gde se odrlavala svetkovina. Barkaza procesiju, takode svita stvar, isto jeiako duvana u odreitujuii syojom rantrerom duiinu prostorije kakvu inaee ne zahteva strinia u lojoj ie duva lik boga. Seq Ibog cvete barke svetili5le moZe da ima i oblik cEle ot"vorene nafred i pozadi, kao u Idom Ombou. Neki hramovi, tro takozvani hramovi *ttyth u zapadnom delu Tebe, koji su ristvari-i Amonovi hramovi, ugostili bi boga samo Fd bi, zbog svedanosti mrtvih u Tebi, posetio zapadnistranu i odseo u njima ,u j"a"" no6]zajedno sa 6arkomSt lroer' u posmrtnom hramu Ramzesa III u Medinet Habuu smestili bi ga u postean;u ptorio.i3, sa detiri stubal-le U oin' Pak, hramovima I kojima se oboZavalo neko trojstvo nalazimo, iasulm rogidro, tri sviilista jedno kraj kao kod Amon-Mul-Konsovog hrama u Luksoru,'u dvoristu kraj zapadnelilonske kule; ili kod hrnme $e s$iF I u Abidosu, sa po jednim svetiliEtem od tri kapele na severnoj i juZnoj sita"i ripuA"og dela Lru-u. Poseban 33

je bio _posveden bogovima Sukosu i Haroerisu i koji je imao ne samo sheaj predstavlja hram u Kom ombou, koji na koji i;;jr,o,1 K-ao izuzetno re5eqie treba posmatrati jenadin ndvostru&no svetiliste nego i sve prilaze t ;;il;; gradevinsko Drugadije jedna pored druge. u rc-Ji" pJi*r* s9d1m kapela rt sagratlen hram setija I u Abidosu, i" pt"i.ri".irliog nerioaa u g-aruu i Dendari, gde jegasvetiliste nalik na monuhramovima n"iikiresenje svetilista ,, okruZuje' o-rugin delova hrama hodnikom koji mentarnu Bkrinju postavljeno u hram i oouoi""o-iro odnosu prema njemu i njegovom delovanju, ne smemo Na osnovu onoga Bto nam je pomato o kultnom liku, niposto kao grEke kultne likove' Izgleda da se radi dakle, ioooo*.ritJoi iik b"g", niketo da ga zamislimo r."" ".ti t9:e iu sigurno bile bogato ukrasene datom i polusamo o matimo prenoiljivim, verovatno dt;;;i-;;t"iiit""' nijedan od oduvanih likova boga, kao na primer boga se draguljima, ali nisu ;iG;;liil" umetnidka dela. zbogtoga u uZem smislu' Stvarno stanje zasluZuje da se izvr5i li-kom< >kultniir moZe ne Mut, Konsa ili boginje -smatrati Naime, ostaje otvoreno pitanje po kojim uzorima su tipolo5ko umetnidko-ii-1t5"-ftnftfru;" toZu".Gn-fitova. pt"tttci i u bronzi' Da bismo razumeli kakvu je vaZnost pnavljeni titovi Uogov"a-,r"["fpi11ti, ptg ;C;;;;] u hramovima' koji pokazuju faraona prilikom krhni lik imao z.a igfie"tii iladajno j.,'iu[oA", la ria-tetjefimaje kultna radnja u stvari i namenjena, nego sam pred uif"tru tir:" priLuzin kt"-lj;;-k"iri lik, kome vrsenia -*{i kulta sa drugadijim izgledom i ukrasom' t"g; .:yerovatno da ve6 u rano istorijsko doba religio zrLo raztrmevanje boga, koji stanuje u ovom hramu, nije viBe bilo postavljena te. da, prenia tome,.statua ili statueta boga tolrto jednostdqro ou ul uog uio-identidan*s"-r^""** iit"iskljuduje bogova pregled oblika Prethodno dati u Elrrinju predstdylja*bls"-,i t".3 "j"gouoj -#-i -rrogo*ttotosii. boga smemo lik tome, Nasuprot mase. neuke je t", uilo"ttuutanje ova"kvu jednostavhu mogudnost, mada prinose u mu se koja oboZavanja ""r"*r:iuo] i zrtve primio bi da shvatiti jedino kab oblidje u kome uog -oz" ;u r"""uriuni ,ui.Uud"i nego i ggipatski tekstovi' Takode i sama rom njegovom ourit.r.-iivo shvatanje * ;;tuii"J;^-."*" "fli Naime' ved-9$ No-v99 c3r.s!va u hramo'n3ilazimo grobiiict i arhitektura donosi o tome svedodanstvo d;i;;;lj;;;?ottu'i*u' p
prividna vrata ne nalazimo u ukrasnu shemu. Medutim, ne posroji "ik;f;;;;iog za.takvo.shv4tanje.-Naravno, tt"ua irrotiinatiii njihovo postojanje, wim hramovima bogova Novog carstva i r". a" 0""?r "l:i *r:ui";!"o-t"to L"ltL ih nalazimo ulakozvanim hramovima mrtvih odnosno nepostojanje. Njihova prvobitna-iunl"i:u ouj"sri:"uu faraona. Ali' nalazimo ih i u Sest od ukupno umrlih *-otir kultu u zapadnoj Tebi i to u prost_orijama posvetenim pri"io"" ozirisa,. gde se umesto njih nalazi pravi kapeli rl nedostaju vrata sedam kapela hrama Setija I u Abidosuzatiaraiu srednju prostoriju malog prolazu prostorije b"iri-J"rrg tu.ltg kgje'r" r"i-" iia kapele. iJ Kutoiku ona zid svetilista od tri kapele za p;i;id; zadnii ukrasavaju vraia takode hrama Amenofisa n,l"*.o"ii i i piio* Luksoru' u Utt" e-ooa, Mute i Konsa u dvoriStu I hrama

,

je, ukoliko je o njemu.dosada bilo

sluiilo kultu samog

ili

samih

gospodara hrama'

boZ*stva mada nam rizlog nije poznat u svim sludajevima' I Medutim, -atigu. Amona,'Mute i bogova tl kapele z-a uattle u tebanskim hramovima mrtvih srednjiGu[itotti'pleksazauziiujq jedna svedana barka i nalazi takode ie poru"iro" mrtu urirtrih kraljeva .r ko3i*u Konsa. Levo se je kultu boga sluzilo strane desne s zrtvenikom "d;;;*a.i;. sa ovoristi poslednjeg umrlog vladara. Nasuprot to-i oiuoreno je bio obavljan da Setija I i Ramzesa III izgleda Sunca. U zadniim prostorijama hramova lt: din;rtij", u hramovima na nailazimo Egipta' kompleksu nrjvedem hrimovnom i kult boga ozirisa i boga plodnosti_ Mil. ii-d;alu, zemalja' prestola dveju je >Gospodaru Amolu-, poiveien objedinjavanje najraznovisnijih kultnih mesta. Veliki hram hrama, a u juZnom njegovom delu' kralju bogova<. U docnijem prvom dvori5tu, na otvorenom -prostoiu ispred- boga. seti II je u severnom delu, tri tebanska Ramzes rII podigao je hram u kome * ;;4. -dr-."6"+ barke manjih tazmeta. Mut i Kons imaju, pored toga' sopstvene -oJ podigao svetili5te oi?itup.fe za istu tntft"lufirnnogo Arooo-orrog hruo,u podigao je Tutmozis III svoj takozvani svedani hramove juZno od glavnog hrama. Istodno lakozvani stubovi-Satorske motke, kamene hram s petobrodnim poprednim tremom. u-J"s;ji t;aoui rt ruoua su jubilej. nekada sigurno bila veliki Sator' kraljevza imitacije drvenih -oiti'ru satore, posto J.-ru-"euia prostorija. tebanskim, ali i drugim bozanobitavaliste kao toijilyz" n*r*u c€ntralni hram je okruZen mnostvom *J..iin je hram memfiskog boga Ptaha; na s.evem stvima: kraj Konsovog hrama stoji hramffi, ;;i;;";ihkih konja; moZda je leZao i jedan grob uglu na severu i severoistoku su mnogobrojna fJt"u mesta ozirisu; u r"u"ioistodnom Amonov hram stoji hram boga-sokola Ozirisa, prema Bargeu (Barguet, 196z). Severno oa zidinakoje su okruZivale boginje Maat' hram istide posebno se kgjima medu hramova, takotte r uis. rioi""anih Monta, -je govora' bilo Abidosu ve6 . . O UoZunstoj ,uj.a"ici u hramu Setija I u -su narodito toguti .in9t"9n1q. kultovima koji su sada ukljuEeni u Veliki hramovi iz ptolemejskog ooua ulii ptoitorija, koja lezi iza samog svetiliSta, bila je posve6ena u Horusovom hramu o gor,r.,, srednja hranovni kompleks.-ourito s j.* rtr*i posvecena je memliskom Sokaru; prostorija uogu; dvostruka pros-toiila r jednom posebnom mnogim i Reu,..Minu bogovima su namenjene desne strane vr"r."ir'il.o"oi6"itirou"j-;ilk;iji; i ostale \?p"h se prema hodniku toji ga je opasivao' drugim. Kultne prostorije sporednih logouu or.t""iiuale su svetiliite i otvaraie U Dendari r. ptort-iju fi"r*e."" jeinom kultu Oziris a nalazrla na krovu velikog hrama'

,

Svetiliste

ovom kultu pridruZuju se jos.rrilg;

34

govora,.

Hramovima toga doba pripada, dalje, takozvana >porodiljska kuCa< (mamisi) koja leii ispred glavnog hru.r" I j a okrenutaje ulici za procesije. Porodiljske kude sastoje se od svetili5ta, s jednim ili vi5e predvorja, okruZenog kolo r i nadom- Ovi stubovi imaju kapitele bogato obradene u obliku biljaka. Verovatno u osnovi ovog tipa gradenja lefi , senica ili paviljon od asura i sa stubovima od papirusa, u stvari, gradevina podignuta van ku6e za porodaj i og- i Sdenje egipatske Zene. Odigledno je da su ove porodiljske kuie redovno pripadale samom hramu Sto je u vezi s konformizmom kasnoegipatske religije. Kao osnova sluZi stara predstava o boZanskoj trijadi koju dine otac, majka i dete. Takva trojnost pripada sad svakom veiem hramu, a po5to su se bogovi sve vi5e medusobno poistove6ivali, beznadajno je da li se boginja-majka zove Neit, Hator,lzida ili slidno, a bog-dete Re, Horus, Ihi ili Harsomtus: u ovoj kultnoj povezanosti oni su medusobno jednaki, jer su se majdinski aspekt boginje i detinji aspekt boga ovde

u&rstili kao oblik

oboZavanja.

Kao 5to smo rekli, pristup bogu u njegovom stanu, svetili5tu, nije bio slobodan. Ako je trebalo da bog bude svima, morao je da napusti svetiliSte i izacle. Odatle potide karakter hramova slidan putu. Oni se napred produZuju sa vi5e sala, dvori5ta i ulica za svedane povorke. Ovo istupanje boga-u svedanim prilikama povezuje se, posebno u Novom carstvu, s jednom bitnom funkcijom: bog prorodanski odgovara na pitanja. Ova fimtcija boga ne ogranidava se samo na poslove i odludivanja u svakodnevnom Zivotu, dakle na spremnost9a pomogne i obiinom doveku, iako je ova mogudnost rado kori56ena narodito u drugoj polovini Novog carstva. Stavi5e, tom pilftom se donose i drZavno-politidke odluke. ViSe kraljeva 18. dinastije izjavili su da ih je Amon, prilikom procesije u njegovu podast, izabrao za kralja. Znalajno je da se na ovaj nadin taj vaZni din odigrao u javnosti. Bo{i >stan< nuZno ukljuduje jo5 ditav niz prostorija koje su potrebne za njegovo kultno opsluZivanje. Za Einodejstvujuieg sve5tenika to je teorijski sam faraon koga zamenjuju sve5tenici Novog carstva potrebna je I - aPrikazi rakristija ili kapela za odi5denje. u ovim prostorijama pokazuju, izmedu ostalog, kralja kako ga-bogovi Horus I i Tot diste i uvode u hram. U hramu Setija I u Abidosu to je mala prostorija 14 pored prostorija za klanje ittava. U Karnaku ta prostorija leZi u sredi5noj gradevini, juZno od svetili5ta; a druga takva prostorija, koja pripada sreCanom hramu Tutmozisa III, nalazi se negde u sredini istodnog dela sale sa stubovima. U pogrebnom hramu Ramzrsa III u Medinet Habuu, kao sakristija je sluZila prva desna prostorija u odeljenju C ovoga hrama, dok je druga bila verovatno uredena u severozapadnom uglu drugog dvori5ta. Istu prostoriju, sa principijelno istom tematilom slika, nalazimo u Edfuu u predvorju (1) levo, ugradenu u prostor izmedu dva stuba. Za opsluiivanje boga narodito je vaina >rsal-a_Zrtvenog stola<<, prostorija u kojoj su prethodno pripremljene *, frtre postavljane i osvedene pre nego ito su prino5enb bogu. Kao salu Zrtvenog stola treba u hramovima Novog ii @stva smatrati sredi5ni trem koji leZi ispred svetili3ta, a u hramovima ptolemejskog doba pretposlednji trem r' iryEd svetili5ta. U njega su bile postavljene i statue bogova i kraljeva koji su prino5enju Zrtve bogu prisustvovali trto reci kao gosti. Hramovi su, pored toga, sadrZavali prostorije za pripremanje ittava, prostoriju za klanje, odaju za miro, za duvanje tkanini i odede, bibli,oteku i riznicu. Biblioteka, nazvana >kuia kqjiga< u hramu u Edfuu 1l nelazi se u predvorju, desno iza stubova i sadrZi, pored drugih prikaza, takode katalog knjiga, odigledno i I tetalog pisanih svitaka koji su se ovde duvali. Riznica je po pravilu bila ugradena tako da bude Sto skrivenija i siggrnija- U hramu Ramzesa III u Medinet Habuu takvu namenu su imale detiri odaje koje su se nalazile levo u nli C Uska ulazna vrata bila su obezbedena tako Sto su se neprekinuto nadovezivala za spoljne zidove diji su se reffi nastavljali i preko vrata, tako da se stvarao utisak celovite zidne povr5ine kada su vrata bila zatvorena. U Ertftru je riznica bila jedna duga, uska prostorija, desno od sale sa stubovima. U Edfuu i Dendari istoj swsi slufiIe n takozvane kripte, uski hodnici koji su se pruZali ispod poda ili kroz debele zidove; u Edfuu su pristupadni kroz pod rerlr{ih prostorija u uglu. U Dendari postoji vi5espratni sistem ovakvih skrivenih hodnika. Prilazi su zatvoreni koja se moZe izvaditi. Pri tome se, svakako, se6amo pride o Rampsinitovoj riznici Floion u zidu ili u podu

kf,o

nam

I bto

- Herodot. je preneo

se >boZji stan< pokazuje kao kompleks raznolikih prostorija.

{p*- do

U tome

kompleksu, predstave

o bi6u

boga

inaZala isto toliko koliko taj kompleks mora da ispunjava i sve praktidne zahteve za vr5enje kulta. f-el i njegovi ukrasni oblici i ornamenti imaju vedinom simbolidne funkcije, ukoliko ukazuju na prvobitno uredenje o&G&nog dela hrama. A pitanje umetnidkog savrlenstva nekog hrama moZe se postaviti tek ako je objaSnjena *ora tradicionalna povezanost i funkcionalna odredenost. Tek tada motn se traZiti pravilno re5eqje postavljenog aderta- Nasleileni oblici i religiozno doZivljavanje u egipatskom svetu bogova ispog-avaju se razrovrsno, kao Sto je i cii:ko oseianje, koje se takode menja, raznovrsno u oblikovanju zemaljskog obitavali5ta bogova. I to ide od smelih FkBSalr DZosera da svedane Satore i kapele ovekoveEi u kamenu, zatim preko savladivaqja oblika u hramovima-