Проф. ЛАЗО м. кослљ
0 СРПСНОМ
КДРДН
РУ
БОКЕ К ОТ ОРСК Е
Издањ е м ш ч ш Цирих 1961
П Р Е Д Г О В О Р
С а м о јед н а љ у ба ба в н е ч и л и у п а р и П ролаз ролазнос ност т и: сам сам о једна се не м ењ а; С а м о св св ој оја з ем ем љ а н е л еж еж и у б а ри ри Д о са са д е; е; и п о р ед ед св св и х и ск ск у ш ењ а , С ве се виш е воли воли u l t o се в и ш е ст ари. ари.
Сима Си ма Пандуровић, Пандуровић, послед последња ња строфа песме «Р «Р одна одна Г руда». руда». Р а зл зл о зи зи к о ји су л е н а в ел ел и д а о ву ву к њ и г у н а п и ш ем и и зд з да м , са оп оп ш т ен и су су м а л о за ов ови м , у п р в ом ом о д ељ ељ к у к њ и ге ге. Т р еб еб а л о j e т о п одробн о изло излож ж ит и, т ако ако рећи са « на учни м апарат апарат ом » , a пр ед- говор н и је за за т о при кл адан. О в у к њ и гу г у са са м р а д и о са н ек ек и м н ар ар оч оч ит ит и м ж а ро ром , са са н ек ек и м р ел ел и ги о зн зн и м р а сп сп о л ож ож ењ ем . И з дв а р а зл зл о га га : п р в о ш т о се њ ом е наст наст оји доказ доказат ат и српски нац ионал ни каракт ер кра ја у к ом е сам сам се родио, где сам п ровео де дет ињ ст во и свак е годин годин е свој годиш њ и одм ор, где су м оји п реци ж ивел ивел и т ри века века и им али једно једно је једи н о зан им ањ е: очувањ е пр авосл авосл ављ а и српс српст т ва сво свог га краја краја (је (јер н е- коли ко са сат и богос богосл л уж ењ а у м есецу н е м огу огу се се см см ат рат и зани зани - м ањ ем ). Д руго, руго, ш т о се сличн им пробле проблем м ом дуго дуго бавио бавио м ој от ац и на бавио огром ну лит ерат рат уру. ру. О н je пи сао ист ист орију рију П ревла ревла ке, н ека даш њ ег седиш т а Зет Зет ске еп ар хије хије одн. одн. м ит рополиј рополије е, која се нал азила азила у њ еговој овој na poxuju , a т о j e у су суш т ини ист ист орија право- сла вљ а и српс српст т ва Б оке К от орске рске.. Р укопи с н ије ије заврш ио, и н е знам да ли се још налази у њ еговој овој заос аост авш авш т ини. К њ и ге су т ако акође најве највећи ћи м делом делом пропал е. О не које које су су се се још наш ле, ле, по- сла о м и j e м ој брат брат анац. анац. Б ез њ и х би овај овај pad би о дал еко не- пот пунији. А л и j a н и са са м ш т едео н и т р уд уда н и н о ва ва ц а д а д ођ ођ ем ем и д о д р у - ги х публи ка ци ја, ст ст арих и н ових, из сви сви х градова градова E spone, spone, наро- чит о из Б еча, З агреба, агреба, Б еогра огра да. У Ш вајца вајца рској рској j e то м огуће огуће ако се се т раж раж и пр ек о једне једне јавн е библиот библиот еке и у њ ој чит а. А л и , м ора се знат и где где се се публ и ка ци ја нал ази, ази, м ора се пла плат ит и по- ш т арина, арина, м ора се ић и у библиот еку која п оср оср едује дује да да се т у дел дел о чит а (а (а j a н е ж и ви ви м у гр гр а д у) у) . Т о са са м ч и н и о и за остале к њ и ге ге, п а т им п р е за за к њ и гу о Б ок и . К о л и к а j e м ук а до дозн а т и са са л о гд е
3
л ож е књ ига da се се доби доби је, у к ојој ојој библиот библиот еци Е вропе. вропе. A н и је м а њ е т еш к о дозн ат ат и да да п ос ост оје са м е к њ и г е и ш т а се у њ и м а нал ази. ази. Једна Једна лат инска инска пословиц пословиц а гл гл аси: аси: Qui seit ubi sit sdentici, лободном п реводу реводу срп срп ски : K o proximus est habenti habenti sapientiam sapienti am.. y слободном зна где се зна зна њ е налази, најближ и, je оном е к оји њ и л већ већ ра- сполаж е. A коли ко пу пут а се дес деси да се се набаеи књ ига и у њ ој не нађе ниш т а или вео веом а м ало (сам (сам о нека рече речени ни ца)! К њ и ге к оје су се се м огле огле купит купит и, куп овао сам сам . П а ип ак, ова ова књ и га н ећ е бит и без без празнин а, т ј. ос ост авиће авиће се се м огућнос ћност и други други л а да изн есу ш т а у њ ој нем нем а. Т ога ога н ећ е бит бит и м ного ного, ал и h e бит бит и и т ога. H o, сад да се се вра врат т им н а ел ел оци јал н е м олент лент е к оји оји су м е обуј- обуј- м ивали и заг загре ревали вали за цело вреле рада рада на к њ изи. К ад ч овек овек ост ара, ара, све виш е чезн чезн е за свој својом пост пост ојбином ук о- ли ко je удаљ ен од њ е; кад je неко неко изгнан изгнан ик, бол га га хват а при пом исл исл и н а свој своју у от от аџбину аџбину.. О т а цб цби н а и м а уж уж и и ш и р и п ој оја м , т о j e т а чн чн о; о; за м ен е j e је- данпут анпут от аџб аџбина цолокупн о Српст Српст во, друг други пут пут најуж најуж и п реде редео т ог С рпст рпст ва чи ји сам хоризонат ризонат у м ладо ладост и је једи н о и гледао гледао.. И т е сли ке из лладо лладост и се ст ално п она вљ ају ају што j e ч ов ек ст ари ар и ји и у д а љ еи и ји и з О т а цб цби н е. е. Д о к л е j e јо јо ш у м уш к о ј сн а зи зи , об об у - хват а сав сав т ерит ориј свога вога н ар ода; кад он ел огн огн е и п ада, враћа се љ убави де дет ињ ст ва. Један од на јвећ већ и х духова духова чит аво авог чове човечанс чанст т ва, С ократ крат А т и- њ ани н, гово говори ри о j e пр ед сал сал о свој своје е погубљ погубљ ењ е са са сво свој јим уче- ниц им а и след следбе бени ни ци м а у ат инско инскол л зат зат вору. ру. Т е дијал дијал оге оге j e ове- ове- к овечи овечи о њ егов учени к П лат он у свол свол е дел дел у « К рит он». О вај К ри - т он, њ егов егов учен и к , саве савет т ује С ократ у да п обегн обегн е и з зат вора, вора, јер j e све св е п р едв и ђ ен о за њ егов бег. С ократ окр ат н ећ е да ч у је: он хо ћ е да се се покорава зако законим ним а от ацбине ацбине до краја. краја. О н директ директ но каж е К рит ону: « И ли , зар j e т воја лудрос лудрост т т акв аква да да н е зна ш da je и од ла јк е, и од оца, оца, и од свих ост ост алих п редака редака от ацбина ацбина ча- сн и ја и узви узви ш ен и ја, и свет вет лија, лија, и у већ већ ој почас почаст т и и к од богова богова и код који палет палет и и м а ју...» О н j e гово говори ри о « от ац- код сви х љ уди који бина» (хе пат пат рис рис), али j e под от от аџбино аџбинол л ра зул зул евао град град Ат ину и околи ну. Н еки нем нем ачки п реводиоц реводиоц и овог овога а т екст кст а каж у « град от аца»м аца»м ест о от от аџбина, аџбина, јер j e заис заист т а т ако С ократ крат ли сли о. H o ш т а h e н а м С ок ра ра т да ов ов о р а сп сп о л о ж ењ е п р и к а з уј ујел о . И л а - м о u ближ е, и п от рес ресни је при л ере, дал еко адекват адекват није није, је једн ог
4
ељ а . С т јеп ан ан М и т р ов ов Љ уб и ш а у св св о јо јо ј п р и ч и « П оп А н дро- Б ок ељ вић н ови ови О били ћ» опи сује ује једн ог прогнан прогнан ика и бес бескућн ик а П а- ш т ров ровића, који који j e побег побегао у Т урску урску (С кадар) је јер j e био ду дуж ан крв. Г л адовао адовао j e са са седм седм еро деце и у т акво аквом ст ањ у га га зат зат ече j e dem dem А рбана с кад je В укац из П аш т ров ровића зурио, зурио, гладан гладан и бес беспо- м оћан, у С ка дарско дарско је језеро. зеро. Н агов аговарао арао га га j e d a п ри р и м и богат о m u t o n a d a уби је n o n a А ндровић а. В укац одбиј одбија а свак свак у пом исао исао на т о. « А ш т о ж алиш т у прокле проклет т у зем зем љ у кој која т е j e расини расини ла? - на до- до- ст ави ави А рбан ас.» ас.» « А В ука попа ну сузе сузе и р ече уздиш уздиш ући : Н ије ије она она прокле проклет т а, но чест ит а и n o ст ст о пут пут а благос благосл ове овена ! В оли о би х у њ ој гладо ладоват и.. на он ој гол ој ст ије ијени н его да л е су султ ан пос пост ави овђ е везиром везиром . Љ убим j e као обије обије очи у глави, глави, као оно гла гла дно пет пет син ова,као ова,као оба бра брат т а од од м ајке ајке.. H a њ у сам сам па о челом челом из м ат ерине ут робе робе,, т у м и се раскл опи ш е т репавице репавице да уг угл едам свије ијет , т у сам н ајп ајп ри је чуо м или звук м ат ерина јези ка , пр овео овео м ладо ладост , пр ип асао асао оруж је, окући о ce ce. H a њ ој м и j e гробљ гробљ е прађ едовс довско, ко, на њ ој м оје плем е од К осова осова клица. К ад пром пром ислим ислим да сам сам no њ ој у дј дјет ињ ст ву чу- вао јагањ ц е, и п л ан довао довао n o њ езин и јем дубравам дубравам а, гл гл едао зору гдје дје она она ко еедр еедр о свић свић е, к ад м е j e онај зрак јут јут арњ и и вечерњ вечерњ и обидов обидовао, ао, и п ојил и они хл адни извори извори , ка д м и па ум ум па дну на- родне све свет т ковине ковине,, брацка дика и јунач јунач ки понос, понос, пом пом ам ио бих се д а са м љ еб ом ом си т .. . » И Љ уб и ш и н и ју јун а ц и , у др уг уги м дел ов о в и м а , д р уг уги м П р ип и п ов овет к ам ам а см ат рају сво свој јом от аџбинол аџбинол најуж најуж и п редео редео сво свог га п орекл орекл а и ж иво- ва њ а , у ск ск о П р и м ор је је, и л и ч а к са са м е П а ш т р ов ови ћ е. е. Т а к о к н ез & е - ван ван Ш т иљ анов ановић, доцн доцн ији ији дес деспот пот и св свет ац српски, м ора да да на- пус пуст и свој свој родни родни крај. крај. О н т о саопш аопш т ава ава у п оверењ оверењ у игум игум ану С ераф ин у П оповић оповић у у м анас анаст иру Р оцу, гов говоре орећи ћи « как о j e н ау- м и о селити из отаџбине п ри је н его га га М лечић и удаве» (у пр и - повес повест и « С к оч и девојк девојк а », У о де дељ а к : Р от от а ц) ц). О н ос ост а вљ вљ а и гу гу м а н у dea dea закл ада: је један у корис корист т сест рића к оји j e на м лет лет ачким ачким га- ли јам а спу спут т ан « ако се жив поврати и стани у отаџбини». К н ез ез С т еван ван се се пр авда п ред игум игум ан ом : « Н ем ој м ислит ислит и да се гри је- ш и м , запуштав отаџбину без главе, д ан ан а с к а д j e у ш к р и п ц у л е - ђ у л а во вом и зм зм а јем . Ј о ш j e п ре реост а л о ср п ск ск е з ем ем љ е . . п а и де дем т ам о гђе ћу барем арем јунач ки гинут инут и, a не да да м е овђе и з пот пот аје т р у ју ју .... . » И ћ и h e он , к а ж е С т ева н Ш т и љ а н ов ови ћ , у д р у ге ге зем љ е срп ске (и (и заи заис ст а je от от иш ао у С рем рем ), али т о н и је от аџб аџбина. ина. И ш у-
5
м ан j e уви део део « da j e кн ез озбиљ озбиљ но одлуч и о селити из отаџбианов j e побег побегао Т урци л а и пос пост ао т урски рски ria не». С ест рић С т еванов дн и м сл у ч а је јем он н а л а зи зи у С р ем ем у и гу гул а н а С ер а - ma; ma; јед н и м ч у дн ф и н а, и « п оч е га га припитивати о отаџбини и свој војт ин и». И гум ан м у даде даде закл закл ад ујак а «кад остави отаџбину». С ам Љ убиш а, у предгово предговору ру првог издањ а свој своји их « П ри п овје- ст и каж е: « М ени j e нам јера била да да ово овом радњ ом учувам учувам н е- к оли ко зна зна м ени т ије ијех дог догађ аја аја своје отаџбине... » И он j e Б о к у см ат рао рао от аџбино аџбином м као и С ократ крат А т ину. ину. « 25 м аја 1806»п 1806»п и ш е на срп ском руск руск и ш т ат ски сов совј јет ник Ст . С т анковс анковски « препош препош т еној ком унит ади ади П аш т ровића» ровића» , пр иговара- иговара- јућ и да « н еки од ваш ваш е ком ком унит ади ади н и јесу дош л и да бра не бар- бар- ја к н аш ега сла вн ога ога им перат перат ора и своје своје от от ечес чест во» во» . У м а на на ст ст и ру ру Р еж ев и ћ у н а л а зи зи се се гр гр об об а рх рхи м а н др др и т а Д и м и - т рија П еразића, нa ком е j e он за за ж иво ивот а дао искле исклес сат и речи речи da j e « n o н евољ и избивао из отечества 42 годин годин е и поврат поврат ио се се п осљ осљ едњ и пут пут годин е 1851 1851» ». Н и је м у А уст уст рија рија била от аџбина, аџбина, већ већ Б ока. Ј ед ед а н п р ос ост оср да да чн ч н и Б о к ељ ељ , Н и к ол о л а Б ер б ер ер ов ов и ћ и з М ор и њ а , ш т ам пао пао j e у За дру год годин ин е 18 1855 ст ст арим рим српски рпски м пра вопи вопи сом « дјел дјел ц е ори ги н ал н о п јесн есн овезн о» п од н асл овом « П р вор одн а к ћ и ». песм и « Б окељ ск и В и јеп ац » на л азе се и ова два два ст ст иха: иха: У песм Д акл е, свак свак се пази дом овин овин е, И j a м о ју љ уб и м о д ис ист и не н е! својој зан осн осн ој хим н и срп ској м ајци ајци , у својој својој п есм и у прозн У својој « М оја М ат и» , С рбин и з К онавала, н еп осред осредн н е близине Б оке, оке, Љ у- девит В ули чевић , овако оп и суј сује своју своју ност ност ал гију ију за свој своји м Ц ав- т ат ом , св ој оји м К он а в л и м а и Д уб р ов ов н и к о м : « К о се за своје своје м ладос ладост и одал ечи о од к ућ е и пост пост ојбин е, н е- ка се сад т ам о врат рат и да види м јест а, игралиш игралиш т а, усп усп ом ен е сво- јега дјет ињ ст ва и своје своје н егдаш њ е чес чест ит ост и. О н ђека h e на јбо- љ е ув уви д јет и ш т а м у j e od od се себ е ос ост ал о и ш т а м у j e ум ум р л о ; оиђека he разу разум јет и cee ceeM ozyh ozyh y си си л у сл сл учаје учајева и п ри года. ода. Б ла го њ ем у ако м у би би чис чист вир ж иво ивот а! Ч ист ист ији ији h e пос пост ат и кад опе опет т види кy h y гдје га га мат и роди , задој задоји и и одгој одгоји и . О н ђека се ч овјеку овјеку п о- в ре р ећ а п р еђ еђ а ш н и д у х и п р еђ еђ а ш н и м д ух ух ом ом он о н ђ е д и ш е. С ве вет а су она м јест а! Н евидиви духови духови н аш их м рт вијех онђ онђ ена обл и јећу и чека ју' н ас да н ас ви де макон дугог дугога а от суст вов вовањ а и клат ењ а,
6
d a н а м в еч еч ер ер њ и м су л р а је јем ш а п ћ у о сл ат ат к им им д н ев ев и м а , о у сп сп о - л ена м а н аш ег дјет ињ ст ва» . T o j e пи сао Љ удевит В ули чевић чевић око 187 1877, 7, a ос ост ао j e сам сам у т уђини још п уни х 40 40 го година, да у т уђини и ум ре. ре. H e знам да a u j e н ек и пут за т о в р ем е п осет осет и о О т ац би н у, ал и н и је у њ ој ж и в ео ео. Ј ер ер л у м а јк е н и је в и ш е б и л о м еђ у ж и ви ви м а , a n o Ц а вв- т ат у су се кочопери кочопери ли аус ауст риски риски џандари. М ож да га га je то од- б и ја ја л о да да н е и сп сп у н и т ак о ја к у ж ељ у , к а о ш т о j e н и м и и сп сп ун ун и т и неће нећем м о, нит нит и ж елим о док док се « м ил иц ионери» ионери» Јосип Јосип а Б роза роза и Б л а ж а Ј ов о в ан ан ов о в и ћ а ш епуре кроз срп ску Б оку. оку. З ат ат о са м и п а к за за хв хв а л а н С уд б и н и ш т о м и j e о м огућ и л а да да ба ба р на овај овај начи н одрж одрж им конт конт акт са сво свој јим родни родни м краје крајем и м ало се одуж и м њ егов и м добр оч оч и н ст ст ви м а . * М а т ер и ја л о Б ок и К от ор ск ск ој ој п р и к у п љ а о са са м годи н а м а , уп уп о р ее- до са са м ат еријало ријалол л о друг другим им српски рпски м преде предели ли м а, па чак и инт ен- зивн и је. С ве ш т о м и j e изгл изгл едал о инт ерес ресант но за м оју оју т езу, j a сам п р еп и си ва о, п р ево ди о, ба ц а о у од р еђ ен е ф а сц и к л е. П а, м а њ е- ви ви ш е, св св е са м т о и код упот ребио. ребио. код обра де упот К ад j e сав сав овај pad био го гот ов, увидел о ce da j e он испао п ре- вели вели к, да прем аш а обим обим једн е « норм ал не»књ не»књ и ге која која м ож е аспи аспи - рират рират и иол е на п рођ у у срп срп ск ој ем играц играц ији. ији. О ва к уп ује ује у на ј- бољ ем сл учају учају књ и ге од од је једн ог долара, долара, н ајвиш ајвиш е два. П реко реко т е ц ен е књ и ге ос ост ају пот пуно непро непродат дат е. Т ом ст аву аву ем играци је м о- ра се се сваки сваки и здавач прилаго прилагодит и. Д а би књ ига ига била рент рент абилна, абилна, н е см см е прелзит прелзит и пет пет -ш ест т абак абака а за дол дол ар и л и дес десет -једанес данест за два дола дола ра. Т р еб еб а л о j e в рш рш и т и ре рест р и н к ц и ју, са са ж и м а њ е, и з ба ба ц и в а њ е в ећ ећ гот ових сграна. О нда сам сам се реш реш и о да да поде подели м м ат еријал у бар d ee к њ и ге: је једн у, за м оју оју т езу гла вну, иак о не no см ислу пр ву, к оја оја ће нос носит и н асл асл ов « О срп ском каракт еру Б оке К от орске» орске» : другу, к оја оја би м орала овој прет прет ходит и (ал и h e јој следов ледоват ат и), п од насловом насловом « Б ока и Б окељ и ». A м ат еријала иљ ам за бар т ри к њ и ге ге, м ож да и ви в и ш е. И т ак о п о д ељ ељ ен е , к њ и ге ге би би и сп сп а л е п р ев ев ел ел и к е. е. A ж ељ а м и j e d a св св е ш т о са м н а п и са о за за к њ и г е о Б ок и б у д е у н ек ек и м к њ и га га м а и са са др др ж а н о (н (н е у еф еф ем ер н и м н ов ови н а м а ). ). За Зат о са м и м а о ср ср ећ ећ у da dea dea оде одељ ка , до дост а позам позам аш на, из ове ове књ иге О српском рпском ка -
7
ракт еру Б оке пр ен есем у к њ и гу « И з срп срп ск ог верског верског ж ивот ивот а» , к оју оју сам сам п и сао пр ек и дајући дајући овај pad и к оја оја j e ш т ам пана 196 1961 1 у М и н хен хен у, у библиот еци « С вечан вечан ик ». П рви j e ве вели ка расправа « П равосла равосла ени храм ови у С рп скол П ри м орју»(о у»(од д укуп н о 35 35 страстрана), a други други « Н ош ењ е крс крст а код С рба, специ специ јал но у С рпском рпском П ри м орју» орју» . To je био део оде одељ љ ка који који j e у књ и зи ост ост ао п од н асл асл овом овом « О држ ава њ е ст арих срп ск и х обича ја». И т а j e ст ст удиј удија а заузе заузел а 10 ст ст рана рана у реченој реченој књ и зи и м ене сад сад од одт ерет рет ила. О вде he ее ее сам сам о рекапит рекапит улат ивно наве навест и ш т о j e т ам о, у обе обе ст ст у- ди је, дет дет аљ но прет рес ресено. А л и са м м ор а о јо ш м а т ер иј ија л а и з п р в е к њ и г е да и зб зб ац ац и м . Т ако оде одељ љ ак « Г еограф ограф ско и адм адм инист инист рат рат ивно ивно оп редељ редељ ењ е Б оке К от орске рске» » са бар 12 12 ст ст рана. ана. О н j e ос ост ављ ављ ен за за др угу угу књ игу, игу, где л оги оги чн о спада, спада, али би ола кш ао м ного ного упот упот ребу ребу и ose к њ и ге ге. Ј едну нарочит нарочит о успел у ст ст удиј удију у « С рп ск е прест прест ониц е у Б оки К от орској орској»т »т акође акође сам и зузе зузео, о, да да б и х j e — ак о се се Б ог сл и л ује ује једн ој збирц и ист ист ориски риски х pacnpaea. pacnpaea. О вде he бит бит и сп сп о- — дао у је м енут нут и сам сам о главн и рез резулт ат и. И из друге друге књ иге о Б оки изу изузет j e м ат еријал који који j e им ао да да чин и главни главни пред предм ет при казивањ а бокељ бокељ ског ус уст аничког аничког и ре- бел бел ског духа и објављ објављ ен у Х ам илт ону 195 1959 9 под наслово насловом м « К ри - вош и ски уст анак 1869 1869» », јер јер j e новац за издањ е т е књ и ге плат ио са м М и л о ш К о в а ч и з К р и в ош о ш и ја ја (т (т ада у В ен к у ве вер у) у) . Т и м е м и j e м н ого ол а к ш а о п осао. оса о. П онеки онеки део део м ат еријала je избачен избачен уо уопш т е, и ни кад се се неће неће публиковат и. О н и е и згл згл еда за за м ом енат « н еоп ходан », м ада н ик о н е зн а да ли би т о с врем врем еном пос пост ао. ао. Ч ак и Л ит ерат рат ура, ра, која која j e к од обра обра де м ат еријала била на кр ају ају сваког оде одељ ка , см см еш т ена j e сад сад на кр ај ц ел е књ и ге, т ако da j e испал испал а сам сам о једна. Т ако сам сам пост пост упио и у друг другим делим а, неш неш т о због бог економ економ ије ије про прост ора, ра, a за зат им ш т о м оде одеран линот линот ип от еж ава ава јак о м еш ањ е ћири ловског ловског и лат инско инског г т екст а. М ада т о и ес ест ет ски и практ ично ни је без без нед недост ат ака, оно им а и пред предност ност и прем прем а уобичаје уобичајеном цит ирањ у испод испод т екст а, где где нпр. ст ст оји: В ид. Ц вијић вијић п ом . књ ига, ига, ст ст рана... рана... С ад т реб реба ц ел у к њ и гу уна уна зад пре прелист лист ат и да се се види види на как ву j e Ц вијић вијић еву к њ и гу г у п и са са ц м и сл сл и о. о. га п ре рет ст а вљ а п и ш ч ев ев о п ри ри ва ва т н о и з да да њ е. А л и он н е Osa к њ и га би био кадар da je пус пуст и у ш т ам пу да м у н и је била била обећана бећана
пом оћ угл угл едн и х и уве увек к п ож рт вова вованих них Б окељ окељ а, који који су се се обаве обаве- - зали да от от купе купе,, чим књ ига ига изађе изађе,, ове овећи ћи број прим ерака. П ош т о се м ногим ногим а ни сам досад ни јављ ао (не знам знам им ни адресе адресе), већ већ ћ у то учинит и н акн адно, то ћ у спи спи сак ли ца к оја су пом пом огла издавањ е ове ове књ иге, иге, от от купивш купивш и бар бар десет прим ерака, поим енц е спом енут нут и у др угој угој књ и зи и посе посебн о се зах захв валит и. О вде т о чи - н и м п а уш у ш а л н о и а н он он и м н о: о: Н ек а и м Б ог узвр ат ат и !
H a Д ухове 1961 Ветинген (Кантон Аргау) Швајцарска
J I. М . К остић остић
ПОСТ СКРИПТУМ Морам, нажалост, пред само штампање већ сложене књиге да обавестим јавност о једном догађају који изгледа скоро невероватан. J a сам цео цео октоб октобар 1960 год године про провео вео у Т рсту рсту,, где сам сам уређиуређивао Библиотеку Српско-православне црквене општине и тражио материј материјал ал да довршим довршим овај рад о Боки Б оки (нешт (н ешто о сам сам ипак тамо нашао). шао). Чим Ч им сам се вратио у Ш вајцарску, вај царску, стигоше стигоше пашквиле пашкви ле тамошњим властима вл астима из Трста, Т рста, да да сам се се j a тамо бави бавио о политиком, састај састајао ао са југос ју гословенским ловенским агентима агентима итд., итд., али увек у друштву друштв у «познатог позна тог комуни комунистич стичког ког агента» агента» Драгољуба Драгољуба Вурд В урде ел»е л»е. Т ако ако je je директно у пашквилама стојало. Н еким срећно срећно пронађеним индицијама утврдио сам недвосминедвосмислено да све те пашквиле потичу од самог Вурдеље. Он je од мене тражио да пишем у корист његову, нудио ми паре и претио ако то не учиним. J a сам категорички категорички одбио одбио,, јер ј ер имам доста доста сво9
ји х глав главо обоља a за паре паре не пише пишем. Т ражио ражио je да хвалим хвалим књиг књиге које je општина издала, што сам такође одбио. Онда je истог јутра кад сам ja отпутовао послао прву пашквилу. Ч им сам j a то дознао, дознао, ja сам сам га га упозорио. Циљ Ц иљ му je био јаја сан: створити утисак као да je његова «опозиција» то против мене писала и тако мене ипак натерати да пишем против ње a у корист његову. Кад није могао да ме купи, покушао je да ме уплаши. Обавест Обавестио ио сам и њего његово вог г агента агента у М инхену, који кој и у корист В урдеље деље пише пиш е књиге, што се десило. десило. Овај О вај ми одма одговара одговара да то ниј ни ј е писао Вурде В урдеља, ља, већ «Љотићевци» ! И да то докаже, докаже, пос п ослао лао je сам из М инхена инхена швајцарс швајцарској кој полицији полицији једну једну велику велику пашквил у против мене мене,, кој к оји и се са са Вурде Ву рдељом љом дружим. дружим. A овај пак слао je сад пашквиле пашквиле из Беогр Београд ада а (пре (преко ко своји својих х одн. удб удбиних аге агената), та), и из разни ра зних х дело делова ва Е вропе. вропе. То Т о му je тим лакше лак ше што он он то не плаћа из свог џепа, већ све плаћа несрећна Црквена општина у Трсту. П ошто немам немам другог гласила, хоћу хоћ у баш овде овде да да жигошем жи гошем тог тог неваљалца, денунцијанта и пашквиланта, који стоји на жалост на челу ове старе и патриотске установе. Он, који je пре рата тако поступао са српским патриотима у Хрватској, који je за време рата тако поступао према српским патриотима у Србији и предавао их џелату (где je био окупаторски срески начелник), који кој и сад тако поступа са Србима у И талији, талији , мислио ми слио да да може и у Швајцарској. Мада то овде нико озбиљно не узима, не сме се више дозволити притајивање овог неваљалца и криминалног типа, који код куће има читаву лабораторију за пањкање, шпијунирање и упропашћивање других лица. J a нисам имао никакве ник акве везе везе са са његовом опозицијом, нити je данас имам, али он неће мене натерати да хвалим оно што се не може хвалити. М олим читао чи таоце це да ме извину што им и овакве овак ве ствари ствари сервирам, али нисам имао имао где где друго да да то кажем, a дог догађ ађај ај се збио збио баш кад сам тражио материјал за рад око ове књиге и кад сам ишао иш ао да да тај материј материјал ал тражим. Н ека виде читао чи таоци ци на шта све човек наилази кад ради за општу ствар! Ш вајцарска, вај царска, 31 октобра октобра 1961.
10
Л азо М . К остић остић
I. ПОКУ ШАЈ И ОТИМ АЊА БОКЕ ОД ОД СРБА СРБА
С еб и р у к е, ђ ев ер ер е , Ј ер е р j e т уђ а м л а да да .
И з српске срп ске народ народне не песме песме.. I. Кад сам саопштавао својим пријатељима намеру да желим писати о српском српском карак ка рактеру теру Б оке К оторске, оторске, мног мн оги и су ме одвраћаодвраћали од тога. Говорили су да Бока није спорна и да je боље да браним друге српске, већма угрожене, крајеве. T o je j e био главни главни разлог разлог да да сам одуг одуго овлачио са овим овим рад радом, да сам, иако сам Бокељ, давао предност етничком оправдању осталих српских крајева. Мени су они сви подједнако свети. Али за Српство Боке постоји опасност можда већа него за српство српство осталих преде предела кој к оје е сам узимао узима о у одбрану. одбрану. И та опасност je сваки дан већа, као што he се видети из овог одељка. Она je двојака. Хрвати аспирирају на Боку и они то јавно, кад год им се прилика пружи,наглашавају. С друге стране црногорски комунисти, који њом владају, гледају да збришу сваки траг српства у њој. Српство Боке je угроженије данас него икад у историј историји. и. J a то смело смело тврд тврдим. им. П ре него него пређем пређем на мериторна излагања излагања хоћ х оћу у да докажем докажем да ове речи речи нису ни су празне, празне, и да изнес изн есем ем хрватске хрва тске претензиј претензије е на БоБ оку текстуелним изјавама њихових меродавних личности. О црног црн огорс орским ким аспирацијама аспирација ма на Боку Б оку овде овде нећу говорити, говорити, већ већ у следећо следећојј књизи књи зи — ако Бог Б ог да. да. Али А ли не треб треба а мислити ми слити да да су само црногорски комунисти који негирају српство Боке; то чине и у емиграцији, неки отворено a неки подмукло. Отворено нпр. неки Н икола То Т омић из Дро Д роб бњака, који к оји тврди тврди да да се се Бока није ни је никад ни опреде опредељивала љивала за српство. српство. Њ ега ега ниј н ијед едан ан Ц рногорац рногорац нини је ни демант деманто овао вао ни упозо упозорио рио на нацио националну налну прист пристојност, јност, други руги спречавају да се о томе пише. Тако je например један бивши уредник Ам. Србобрана и Слободе онемогућавао мени да ма шта изнесем изнесем против десрб десрбизира изирања ња Б оке. оке. A кад сам сам то учини учи нио о преко других листова и штампаних дела, онда ме прогласио да «нападам целу Црну Гору», писао против мене неке недостојне допи11
ce y једном уцењивачком листићу, са туђим потписима, и слао стотине писама са разним потписима свим утицајним лицима српске емиграције да се мени забрани сарадња у њиховим гласилима. С друге стране ми je оспоравао право да говорим о Боки, јер нисам «до «досад сад ништа ниш та за њу учини учи нио» о». A истицао je j e као пример родољубља Стефана Сремца, који je Сремац по имену, Бачванин по рођењу, a Србијанац по писању. Мени, пак, који сам бранио све српске крајеве сем Боке замера на томе! А ко и нисам досад досад написао књигу књи гу о Боки, j a сам се на по једине једине мега мегало лома манс нске ке прохт прохте еве Хрвата осврћао врћао у српској рпској загр заграаничној публицистици, кад су ми они дошли били до знања; у Л итератури овог одељка одељка под (’) наводим наводим те чланке члан ке уколик ук олико о су сачувани. Главни аргументи биће у овој књизи поновљени. II. Тре Т реб ба разлико разликоват вати и хрватске хрватске прете претензије нзије на Б оку до 1918. и од 1918. Док je посто постоја јала ла Ауст А устор-У ор-У гарска, Х рвати нису специјалн специјално о тражили Боку, већ je тај захтев био инхерентан у тзв. прохтеву за реинкорпорацију Далмације Хрватској и Славонији, у фактичном спровођењу спровођењу «Т «Т роједни роједнице» це».. К ако ак о je Бока Б ока била админи админи-стративно саставни део Далмације (као и Дубровник, мада они историски тамо не спадају), претпостављало се да би инкорпорација несумњиво донела и потчињеност те две посебне провинције (Боке и Дубровника) Хрватској. Ta T a je прет претпос поставка тавка била на свом вом мес месту; ту; нико није замишљ замишљао ао да отцепи отцепи ј уж ужн н е делове делове Ј адрана адрана од севе северни рних, х, већ или ил и да сви припадну Аустрији у ужем смислу, којој су и припадали од 1815 до 1918, или да сви припадну Хрватској и Славонији, a тиме и «Крун «К руни и Св. С в. Сте С тевана» вана».. Зато се није потезало посебно и поименице за Боком; ако се инкорпорише Далмација, ту he доћи и Бока. Заигго спомињати специјално Боку, где су хрватска права најслабија, кад она има да следује следуј е гроу земл> земл>е, где где су Х рвати рвати у већини? већини ? A где где j e ипак било сумње да да би би се могли могли истаћи при п риговори говори посебности Боке и Дубровника, ту су се они изречно споменули. 12
У том том поглед погледу симптоматичан симптоматичан je j e један један државноправни акт од пре сто година. Хрватско-славонски сабор у Загребу решио je био у седници од 29 29 априла априла 1861 «да «да ће се ради повреде повреде цјелокуп цјел окупности ности хрв х рвататских ски х земаља обратити обратити на краља к раља посебном посебном претст претставком» авком».. (Др. (Др. Р удолф Хорва Хорват, т, (2, стр. 192). 92). «О ву претставку претставку j e израдио изр адио посебан посебан одбо одбор, р, a Сабо С абор р ју ј у j e прихватио при хватио 1 маја мај а 1861 1861.» .» У њој изос, стоји: стоји : р а љ ев и ш м а Хрватском «Н ека се — полаг задане задане ријечи риј ечи — с к ра и С л а в он он и јол з др др у ж е: краљевина Далмација, Дубровник, К от ор и Кварнерски отоци». П равни основ основ je j e нека нека «зад «задана ана риј ри ј еч»; еч»; јамач ј амачно но младог младог Франца Ј осифа осифа кад je тек тек био ступио ступио на прес престо и кад се уопште уопште није знало какав he државно државноправни правни облик М онархија да доб добиј ије. е. К отор се овде спомиње засебно, јер, канда, у «задатој ријечи» није био споменут. Па, било je и појединих писаца који су то «право» Хрвата на Боку истицали иако то није било много популарно. Бока се имала придо при добити бити за за Хрва Х рватску тску «фуртима «фуртимашк шки» и».. К атоличк атолички и жупник у Груб Г рубишном ишном пољу Ј ермершић рмершић издао издао je крајем прошлог века једну купусару под насловом «Хрватски народ» народ» (3). Ha H a страни 100 те књ књиге иге писац писац позива пози ва читаоца читаоца да ајди вн и ја би сера у н и зу погледа погледа на запад «и наћи ћеш ћеш ту два н ајди драгуљ драгуљ а кр уне хрв хрват ат ске, ке, a т о су славна славна хрв хрват ат ска А т ина Д убров- убров- н и к , a д а љ е ди к а о д Х р ва ва т а х Б ок а К от ор ск ск а . О њима да ти
причам, брајане мој». «.. .Баци један поглед баш под себе (!!!), пак ћеш наћи природну красоту какве как ве — људи веле — више виш е нема нема на свиету, свиету, a рска, за коју коју већ већ К ачи ћ п јеваш е то je морска увала: Б ока К от орска, da j e дик а од Х рват рват а, и доис доист т а јест ...» . ..» Н аводи аводи важниј важни ј а места места и каже: «С «С ва та стара стара мјеста, мјеста, која к оја основаше Грци још прије долазка Римљана и Хрвата у те крајеве...» « З а дњ е м јест о хрват ско на југу југу је јест е С п и ч ...»
К ао што се се види, види, код к од Ј емершића, мершића, ј еднак еднако о као донекле донекле код В ј екосла екослава ва К лаића лаић а (4), главни «наслов» за хрватст хрва тство во Б оке претставља ставља један један стих песника песника Качића-М К ачића-М иошића да да je j e «Б «Б ука од К отора» отора» «дика «дика од Р вата». вата». Осврћући О сврћући се на Клаића, К лаића, српски научник учни к из Лике Л ике,, проф. Василиј В асилије е Ђ ерић пише пиш е (5 (5): «Да «Да je j e В. К лаићу стало до истине, он би овде додао мисао налик на ријечи И в. К укуљевића: ,бунц ,бунца а вриед вриедни ни К ачић’, ачи ћ’, па би би из самог самог КаК а13
чића споменуо примјере који говоре против поменутог мјеста». Ђерић цитира цитира само самог г фратра фратра Качића, Качића, који тврди врди да су се Хрват Х рвати и населили били само до Цетине. III. К ад j e наст настала Ј угославиј угославија а и кад je Б ока отрг отргнута нута од зајед зај ед-нице којој никад није интимно припадала, кад je постала део Зетске области и, после, Зетске бановине, Хрвати почеше истицати изрично изрич но своје свој е «право» «право» на Б оку. И спочетка спочетка тихо, a после све све гласније. гласније. Н арочито арочито кад би Срби били у стисци, стисци, или кад су су Х рвати веровали да je то случај, онда би чак дрско постављали своје захтеве за Боком. Специјално у вези са питањем преуређења државе, јер треба да имају Хрватску, па да за њу траже и Боку. Сматрали су да им je та прилика специјално пружена после оног лудог убиства Рад Р адића ића и другова. другова. К ао рекомпензаци рекомпензацијј у тражили су много тога, па и Боку. П ретсе ретседник дник највеће нај веће предратне предратне хрватске хрва тске странке, странке, Х С С , Др. В л ат а т к о М а ч ек ек j e у аудијенцији аудијенци ји код крал крал> >а Александ Ал ександра ра 5 јануара јан уара 1929, дан дан пре фаталног Ш Шесто естог г јану јануара, ара, захтевао захтевао федералн федерално о уређење ђење Ј угославије, угославије, пристајући сад сад на пет пет јед јединица (раније их je je тражио седам, али сад хоће ипак мало мање Србе да разбија, па каже да да Хрвати Х рвати «дозвољвај дозвољвају у да да Србија С рбија узме М акедонију акедонију и остатак Босне и Херцеговине»). Али јединица Хрватска мора да добије као накнаду знатне делове Босне и Херцеговине (Србима ју са К от ор ол ол . (6) припада «остатак»), и Д а л м а ц и ју И ако «С «С поразумом» од од 1939 Б ока није ниј е припала Хрва Х рватској тској бановини, Хрвати се нису ње одрекли. Они су цео «Споразум» сматрали провизоријем и почетном фазом окупљања Хрвата. A у току преговора преговора тражили тражили су Боку. Б оку. О томе томе дај даје е ауте аутентичне податке новинар Сима Си ма Симић С имић у књи к њизи зи изаш изашлој лој 1958 (7 (7, стр.8 стр.8). ). Тамо Т амо стоји стоји да je Др. Др. М ачек ачек био изне изнена нађе ђен н понуд понудо ом «Беогр Београд ада» а» за уступке «и у томе видео слабост партнера. Због тога je одмах поставио захтев укључивања Босне и Херцеговине, једног дела Војводине и целе Боке Которске у будућу Бановину Хрватску П олитичко иступање Вл. М ачека доб добило ило je j e најширу најш иру под п одпору пору хрватског хрва тског клера и усташа. усташа. Т ако je j e отпоче отпочела ла кампања за «хрватску територију коју би ,Београд' морао да призна». 14
К ао очит очи т доказ доказ тога посматрања посматрања нека између осталога осталога послужи и ова ова чињеница. чињеница. К ад j e осно основана вана Х рватска бано бановина, вина, на конференције Хрватског епископата «позвати су били бачки и которски бискупи, док бискупи београдски, барски и скопски нису позвати. Тенденција довољно провидна о аспирацијама на Б ачку и Б оку К оторс оторску. ку. A приликом приликом своје посе посете те Б оки, фебруфебруара 1941, надбискупу загребачком Степинцу je сваки камен Боке «мирисао» «хрватством». То саопштава бивши народни посланик из В асојевића асојевића и мој школс шк олски ки колега колега са Правно П равног г факултета факултета Ф илип ли п Ц емовић емовић (8); не знам одакл одакле е je то преузео п реузео.. К ад j e створена створена наказа од «Н Д Х », П авелић авелић ниј н ије е смео смео да да тратражи Б оку коју к оју су И талијани талијани анект анектира ирали.*) ли.*) Али, чим je j e капитулирала Ита И талија, лија, постав поставље љен н je j e и тај тај захтев. захтев. И сход сход рат рата а није ниј е им ишао на руку. Бока je, истина, одузета Србији, али није дата ни Хрватској. У земљи земљи не н е сме нико ни ко да да се буни буни прот п ротив ив државио— држави о—правне правне структуре и разграничења с њом повезаног. Али зато хрватски емигранти, предузимајући улогу чувара хрватских интереса, захтевају са пуним правом правом и Б оку. П рво се се јавља ја вљајј у публицисте публицисте и «научници», да после исте захтеве поставе и најодговорнији политичари. J a не знам знам сва та мишље мишљења хрват хрватс ска, a не бих их мога могао о сва ни навести. Али она што имам довољно су репрезентативна и довољно снажна, да свакоме Србину отворе очи. Бокеље мора гроза да хвата. П рво ћемо ћемо навести навести шта пише пиш е В атрослав атрослав М урвар, «доктор доктор државних жавн их знанос знан ости» ти» у једној једној збирци есеја есеја («државн («државно-социј о-социјолошолошки прик п риказ аз 17 есеј есеј а») а») изашл изашлој ој 1953 у С А Д (9). у епилогу те књиге стој стој и: «П о цркве црквеним ним инфо ин формацијама рмацијама првог ред реда Бока Б ока j e К оторска указивала на велику већину хрватског пучанства у часу постанка такозване такозване К р. С Х С 1918 годин године» е». У Б оки су све згољни згољни Хрвати, Х рвати, каже даље даље,, a Срби С рби и х «своја «својатај тају у за себе себе» ». Њ ему je одгово одговорено рено у чланк чл анку у «Ј «Ј едно едно хрватско хрва тско знастве*) За време «НДХ» радила je у Загребу једна кафана под називом «Бока» (можда ради и данас?); у њој су се купили и теревенчили хрватски писцибоеми боеми које кој е су Срби деценијама деценијама мазили (Тин У јевић, Густ Г устав ав Крклец, Крк лец, Франо Алфиревић Ал фиревић итд. итд.). ). Сваког С ваког часа су очекивали очекивали да се Б ока припоји прип оји том државном монструму.
15
но дело» ('), a из даљих излагања ове књиге, нарочито званичних статистичких података увериће се читаоци колико je тај писац извртао право стање ствари и измишљао бројеве одн. бројне пропорције. И сте сте год године, ине, 195 1953, j e изашла изашл а у Аргентин Ар гентини и књига са сличним сличн им прохтевима на Боку. Ј едан од најпризнатијих најпризнатијих хрватских хрватских емигрант мигрантс ских писац писаца, а, ко ји ј и je досад сад издао издао више књига и кога кога су највећи највећи Х рвати рвати у писмима смима славили, Влахо Вл ахо А . Раић, Р аић, написао написао j e у својој књизи «Х рватска и С рбија» рбиј а» (10) на стр. стр. 210 210 да се у садашњој, садашњ ој, «Д ругој Ј угославији’ чини велика неправда Хрватској: «Већ се код облисл а б љ ењ ем Х р ва ва т - ковања нових федералних јединица ишло за сл ске, к ојој ојој су одуз дузет и С ри јем и Б ока К от орска. рска. Први je додијељен Србији a други Црној Гори, којима нису никад припадал и ... .. . Н ије иј е вођено вођено рачуна о то томе, ме, да да сви град градићи ићи у Боки Б оки К оторској, на челу са Котором, осим Херцегновог, имају хрватску вегосп одарски одарски , и n o сво свом м ћину, те да Б ока спада и п ови јесн о и гос пол орском орском духу, далм ат инско инској ј Х рват ској, a н е пат ријархалној ријархалној и п аст аст ирској ирској Ц рн ој Гори.
Ово одузимање Хрватској појединих њених дијелова и присаједињење истих Србији односно Црној Гори, којима никад нису припадали, припадали, има и јасно ј асно симболич симболично но значење значење.. Т о комад комадање ање ХрХ рватске у корист С рбије рбиј е односно односно Ц рне Горе Г оре,, и то са мотиваци јом да су у С ријему ријему и Б оки К отор оторско скојј у већини већини Срби, Срби, разго разголићава сву лаж крилатице ,Братс ,Б ратства тва и Ј единства’. инства’. .. Са културног и поморског гледишта још je теже укључење Б оке К оторске оторске Црно Ц рнојј Гори, земљи земљи која ниј н ије е никад знала што култ урно дал еко зао заос ст ала, е да би мо je помо поморс рст тво, во, и к оја j e култ гла успјешно управљати тим дијелом Далмације, која има мили јенску јенску трад традицију ицију лат л атинско инско-хрв -хрват атс ске културне културне симб симбио иозе зе» ». С лично лич но пише пиш е две две године године потом, потом, 1955 вероватно, вероватно, неки хрва х рватски тски шпортски шпортски радник Звонимир Звонимир П ерош у књизи «Ш порт и Х рварва ти» (! (!!!). !!). J a ту књигу немам, немам, али сам нашао у чикашкој чикаш кој «С лободи» неке изватке из ње, међу њима и овај: рват ска od вајкада. Б окељ окељ јест у ант рополош рополош - «... Б ока je хрват к ом ом и п си х ол ол о ш к о м п о гл гл ед у н а јч јч и ш ћ и хр ва ва т ск и ч о вј вјек . Према доказима Ш уфлаја уфлај а и В јекослава јекослава Клаића К лаића,, Ц рвена рвена Хрватс Х рватска ка бизантијских и римских кроничара простирала се на подручју гдје je данас анас Бока К оторс торска. ка. Б оку укључити у Ц рну Гор Г ору у значи значи исто исто 16
што je С уед и Гибралтар Гибралтар у рукама Енгле Е нглеза. за. Бока К оторска оторска je je важно стратег стратегиј ијско ско мјес мј есто то на на Ј адранско адранском м Мору М ору.. Т ко je и кад к ада а овластио овластио (тј. (тј. данашње властод властодршце ршце у Ј угославиј угославији!! и!!)) да Боку Б оку К оторску предају Црној Гори.» Разумљива je ствар да ниједан Црногорац није одговарао ни Р аићу ни П ерошу; ерошу; место место тога тога они су покушали да дисквалификују онога који брани српство Боке и то средствима којима се културни кул турни људи љ уди не служе. H o ипак, ипак, то лице je j e дост достојн ојно о одгоодговорило и јед ј едном ном и другом другом хрватском хрва тском писцу. писцу. П рвоме са са два два нај на ј пре навед наведена написа у Л итератури итератури под 1; другоме другоме у чланк чл анку у «Хр«Х рвати и Бока Которска» ('). Одгово Одговорио рио je Хрват Х рватима, има, колико к олико ja j a знам, знам, само ј ош један један Б окељ, правник и кућић, који je, нажалост, ту скоро умро. Одговорио je Душан Бан из Виндзора али нажалост у једном листу који образовани Срби не читају, јер обично нема шта да се у њему чита ("). Он каже да je «прије три-четири године један угледан угледан члан М ачекове странк странке е у својој свој ој уобрази уобразиљи љи створио хрватску хрва тску државу са К оторо отором, м, крајњом крај њом тачком тачк ом на ј угу». М ало даље: даље: «Видио «Видио сам једну карту ка рту пре неколико неколик о дана, дана, где се отиш отишло ло још и даље аље, по к ојој су Х рватско рватскојј припојен припојени и Б ар и У лцињ лцињ .. .» П исац се осврће на моје мој е одговоре одговоре Х рватима рвати ма (свога «земљака «земљака и пријатеља»), и завршује свој аргументован чланак са речима: «А Б ока je j e била била српска и остаће» остаће». Две год године после Перо П ероша ша један фратар са велик великим им научним претензијама издаје књигу «Црвена Хрватска», пуну цитата писаца к оје ој е j e историска наук н аука а одбацила одбацила (12). У тој књ књизи изи изос. стоји: стоји : «Земље Црвене Ц рвене Х рватске рва тске и данас данас су стварни стварни народни простор стор хрватског хрва тског народа.. нар ода.... Б ока К оторска оторска j e имала до г. 191 1918 дводвотрећин трећинску ску хрватску већину.» већину.» Он je j e то јамачно јамач но читао код М урвара, али се не позива ни на кога. Шта he један научник његовог говог ранга да да се на неког неког позива? позива? J a сам му одговорио одговорио у чланчлан ку «Хрватска и Бока Которска’ ('). У сташк сташко-фрат о-фратареки ареки лист «Даница» «Даница» који кој и излази у Ч икагу додоноси из броја у број географску карту са поднасловом «Хрватска држава у својим народносним и повјесним границама» (!!!). Т у je разуме разуме се обухв обухваће аћена на и Б ока (по (поред ред Срема Срема,, Б осне и Х ерцеговине итд.). H e само само неодг неодгово оворни рни надринаучници пл плед едира ирајју за хрватство Боке, већ то чине и одговорни хрватски политичари, ревинди17
цирајући je без икаквог зазора. He кажу чак на чему базирају те своје «ревиндикације», не спомињу никакве «наслове» претензија на Боку; по старој својој пракси, они сматрају да je доста доста да да они поставе неки неки захтев и да je j e тиме свако «право» право» фундирано. П рво ћемо ћемо изнети изнети једно једно мишљење мишљење д-ра Ј урја урј а К рњевића, рњевића, главног тајника тајни ка Х рватске рва тске сел>ачке ачке странке, странке, a затим д-ра Б ранка ранк а П ешеља, првака те Странке. Већеслав Вилдер сматра да je говор д-ра П ешеља ешеља «инспирисан «инспирисан од Вл Вл.. М ачека» и да овај овај говори говори кроз д-ра П ешеља ешеља (,3). A г. В илде илдер р те ствари зна као као ико у емиграцији. Оба су мишљења, дакле, дакле, репрезентативн репрезентативна а и оба оба су сасвим скоскорашња. J a ћу и х навести навести у главним тачкама, па нека нека из тога тога Срби виде je ли била потреба да се одговара и да се ова књига напише. У једном једном сво свом чланку изашло изашлом м у Х рватском рватском Гласу Г ласу јулајул а1959 (14), Ј урај ура ј К рњевић пише пиш е страшно страшно против изградње и зградње пруге Б еоград еоград — Б ар (на шта му такође ни један један Ц рногорац рногорац у емиграовређеии инт ерес реси цији није одговорио) и каже да су тиме п овређеии хрват ски х кр аје ајева: Сплита, Д уб р ов ов н и к а , Б о к е К от ор ск ск е, е, да je то чак «уперено «уперено против» против » њих. њих. М ало затим пише пиш е директно: «С хрват ат ском ком п одручју одручју много мање новаца би се поморске луке на хрв Р ије иј ека, Ш ибеник, ибеник, Сплит Спли т и Кото К отор р могле могле поправити поправити и мод модернихрват ском п одр уч ју». зирати....» Д а к л е j e Котор т акође н а « Д-р Бранко Пешељ je своје гледиште изнео на једном јавном предавању одржаном крајем новембра 1959 на «Српском нароном уни ун иверзи верзитету» у Ч икагу. ик агу. (15). Ja држ им да нем нем а Хрват Хрват а, ко- Тамо j e изме између осталога алога рекао рекао:: « ји j e во вољ а н Б о сн сн у и Х ер ц его ви ви н у , Б о к у К от ор ск ск у, у, С уб от от и ц у ит д. деф и н и т и ен ен о п ре реп ус уст и т и С р б и м а .. .. . . » «Они који то предлажу
заборављај заборављајући ући да да he Х рват у С убот уботици, ици, С арајеву арај еву или К отору отору гласовати за Хрватску и Загреб »И тд. тд. Т о говори говори за случ случај ај да дође дође до до разједињења разједињења и распада распада Ј угослав угославиј ије. е. Али, Ал и, ако остане остане Ј уго угославија Х рвати рвати су спремни премни на «уступке уступке» » сличне М ачеко ачековим вим 5 ј ануара ану ара 1929. 929. Е во шта он каже: каже: «Н «Н ема сумље да je данашњи данашњ и терито териториј риј Р епублике Срб С рбије, ије, осим осим западних западних кот к отаре арева ва В ојвоојв одине и неких мањих коректура у Сријему, С ријему, српски. српски. Ј еднако je рит ориј риј B o српски териториј Републике Црне Горе, и скљ учив т ерит x e К от орске» орске» . К осово осово и М етохиј етохију у неће да претре претреса са,, јер ј ер je j e то -----
18
првенствено првенствено «српско— «српско— албанско питање» питање». A онда онда каже: к аже: «Исто «И сто тако мислим да нити један добронамерни Србин неће оспорити да je териториј данашње Републике Хрватске хрватски иак о у њему живи око 14% Срба». И д-ру П ешељу ешељу сам одгово одговорио рио у С лободи лободи за 196 1960 (’) и изразио и зразио сам жаљење где где j e и шта je говорио. говорио. J l eno je то саслушати пропр отивника достојанствено, корисно je да противник отвори карте рпском народном али сваког Бокеља je јако заболело да се на С рпском универзитету Бока проглашује хрватском без икаквих аргумената и без икаквог оправдања и да спољни свет добије утисак да и сама установа то мишљење дели. М ного после сам сам добио добио «И «И справак г. д-р. П ешеља» у «Д «Даници» аници» од 27 сиј сијечња ечња 196 1960 (на сам Савин-д Савин -дан). ан). У њему се буни д-р П ешељ што су неки листови донели погрешан навод из његовог пред предавања, према коме би би он тобоже тобоже искључио искључ ио Б оку од хрватхрв атских претензија, a он ју je укључио. И он моли уредника да «у следећем броју, у цјелости,објелодани ово објашњење због Х рвата Б оке Кото К оторске рске у домов домовини ини и туђин туђини» и».. Д оказ да да сам j a писца сместа добро схватио (као што се види из новинских чланака члан ака под 1 из 196 1960). 0). У редни редништво штво усташке усташк е «Да «Дани нице це» » призна при знајј е да je j e тако говорио говорио д-р П ешељ ешељ и на Н ародном ародном универзитет уни верзитету у и закључује: ск а б и л а «П рема томе, г. П ет ељ није рекао, да б и Б ок а К от ор ск срп ски т ерит ориј, но остаје код тога, da j e срп ски т ерит ориј «република Ц рна Гора» Г ора»,, иако и ако све више расте број људи с тога тога који се се не см ат рају С рбим а, н его сам о Ц рногорцим рногорцим а подручја, који и као такви траже за Ц рну Гору посеб посебан ан државоправн државоправни и положај.» Разуме се да ни на ово Црногорци нису реагирали; извештен сам чак да су они највише пљескали после предавања д-ра П ешеља. шеља. I V. То Т о су само амо прете претензије нзије на Б оку до којих сам дошао и којима којима сам, из разних обзира, обзира, поклонио поклони о важност. важност. И ма их, дабоме дабоме,, још ј ош сијасет. Бока улази у хрватски територијални програм, у њихово мегаломанско посизање за туђим, у покушаје крађе које су чинили кроз целу своју историју. 19
П оступајући оступајући тако, тако, њихови њ ихови вођи вођи доказуј доказу ј у отсуство моралне моралне и политичке одговорности, постају демагози, који чак не повлађују масу, већ својом радикалношћу успаљују код масе најшовинистичкиј стичк ије е инстикте. При П ри томе томе највиш нај више е рачун рач унај ају у са са слаб слабох охпћу пћу «С рбија рбијанаца» наца» и осталих осталих Срб С рба, а, којима којим а je j e главно главно сачувати сачувати Ј угославију, и који he пристати да слабе српску позидију без обзира на величину жртава. Они, разуме се, ни најмање не воде рачуна о жељама Бокеља; чак се се не ставља ставља у изглед ма каква консултациј консултација а њихова. И сториске титулусе не могу да поставе, јер их нема, a национални титулус просто игноришу. To je та њихова демократија и објективност, са којима се толико размећу. С рећан рећан стицај околности je учини учи нио о да да им се може одго одговорит ворити, и, и то у емиграцији, у «слободном свету». Била би огромна грешка кад се тај стицај стицај не би искористио. искори стио. П исац j e срећан, срећан, он то понавља, понавља, што ш то je на њега њега пала та дужност и он ће покушати да јој одговори крајњим напрезањем, не жалећи ни средстава ни времена. Он жели да Бокељима, и данашњим и будућим, специјално оним који буду живели и деловали у одсудном моменту, пружи материјал за националну одбрану Боке. Он само пружа грађу и аргументе аргументе,, не обавезуј обавезујући ући никога. никога. Н и јед један појед појединац инац не може може да да обаве бавезује зује зајед заједницу. ницу. Н екдашњ кдашњи и вођа приморских Срба Бјелановић оспорава чак Љубиши право да ма шта обавезно стипулира у име Бокеља. Бјелановић каже изречно: «И за њега њега и посли послије је њега њега увј ек народу народу у Б оки остаоста је самоо амоодлука: лука: nil de nobis sine ine nob nobis» (ништ (ништа а o нама нама без нас нас, Л М К ). (,6 (,6). Друго je обавезивати некога, a друго упозоравати га на његова права. Ово последње je посао научника. Књига није резервисана само за Бокеље: свима Србима треба да отвори очи да има ју ј у своје своје море море,, дивно ивно, исконски исконски српско српско море море,, без кога кога не могу могу да опстану.*) опстану.*) А ко се у томе имало имал о успе, књига je j e поститла поститла свој циљ. *) К ад се, се, у јеку ј еку А нексионе кризе, расправљало расправљало о излазу Србиј Ср бије е на Море М оре и немогућности њеног живота без тога, одговорио je познати и најзваничнији аустриски аустриски публициста публициста барон Леопо Леополд лд Хлум Х лумецки ецки ово (17 (17): «Можд «М ожда а je j e тачно да српска држава не може привредно да дуго опстане без излаза на Адрију, али еве ове консидерације консидерације неће у нашој на шој политици ни ј оту да измене измене.. Ј ер би
20
Књига неће имати ни полемичан ни дефанзиван карактер; неће се доказивати да Бока није хрватска, јер пре свега то нико аргументима не тврди, a затим позитивне a не негативне чињенице се доказују. Циљ je књиге да докаже да je Бока била српска и да je данас српска и само српска. Тиме постаје сувишно одбацивати одбацивати данас данас јој наметнуто наметнуто црногорст црногорство. во. А ко се кроз црноцрн огорство горство афирми афирмира ра српски каракте карак тер р Б оке, оке, онда онда ова књига нема нема ништа против њега; ако се, пак, црногорством негира српство, као што што данашња пракса пракса у комунистичкој Ј угославији угославији то стрик стрикттно спроводи, онда he аргументи изнети у књизи једнако погодити и црного црн огорство рство као и хрватство хрв атство.. М имо српства, српства, Бока Б ока не зна и неће да зна за неку другу нацију. М ада се се ради о расправљању расправљању где емоционалн емоционални и моменти не могу да се елиминишу, настојаће се у целој књизи да се њен строго научни карактер нигде не повреди. Само тако ће она испунити задатак који јој je намењен.
II. ИСТОРИСКИ ОСВРТ « Љ убиш а j e м огао огао свој своју у ист ист о- ри ју изниј изније ет и, и каз казат и da j e B o n a би л а ср ср п ск и јех Н ем а њ и ћ а и Б а л ш и ћ а ; п о сл сл и је м л ет ет а чк чк а; а ; н е- к а д ви ви ш е и л и м а њ е н ез еза в и сн сн а ; се свој својевољ евољ н о, no би л а - — и да се т ерално ралном м угово уговору, ру, предала предала А у- ст рији: рији: дак дак ле хрвац ка ни кад.»
Сава Бјелановић у књизи Дон М ихо их о на бран браник ику, у, Задар Задар 18 1883, стр. 38. I. М и немамо немамо намеру намеру да да пишемо историју историј у Боке Б оке.. И з више виш е разлога: Она je много пута досад писана од далеко компетентнизначило да ми самц себе жртвујемо кад би ову ерпску тежњу уопште примили за дискусију». И данас данас они они који Србију Србиј у удаљују од М ора ора имају имај у исте исте преокупациј преокупације е као званични кругови Беча 1908.
21
ји х личнос личности. Њ ено пуно пуно излаг излагање ање пре прелази лази оквир овог вог рад рада. И, најзад нај зад,, пој едини моменти моменти из и з њене историје историј е биће у овој књизи књи зи забележени у одговарајућим рубрикама, тако да би концентрично приказивање пртстављало ипак неку врсту понављања. М есто есто тога, тога, овде овде he се изнети поједини догађај догађаји и из историје историј е Боке који не улазе у посебне теме a који одговарају наслову књиге. И то ће се махом пустити пусти ти да да говоре говоре други писци од нанаучног угледа и гласа. Цитирањем њихових дела у овом одељку и другим одељцима књиге, читаоци he дознати наслове дела ко ја се бав баве е исто историјом ријом Боке. Боке. Овај одељак одељак he углавном садржавати фрагменте, фрагменте, изводе и зводе из разних разн их писаца, писаца, a не систе систематски матски ток догађаја. догађаја. H o и ти извод и зводи и биће саопштавани по извесном реду (хронолошком и коицидентном одн. синхронолошком). Цела данашња Бока није делила у прошлости исту судбину; кад би се обашка приказивала историја целе Боке, требало би о сваком граду и дистрикту говорити засебно. То Т о се неће неће моћи моћи избе избећи ни у овом вом осврту. врту. Али, разуме разуме се се, К отору he бити посвећена највиша пажња. He само што je «глава Боке», већ што je већим делом био и центар историског збивања што су због њега њега предузимани предузимани главни подухвати, подухвати, што j e имао највећу подложну територију, што je у историским изворима највиш нај више е споменут споменут и у историски историским м делима делима нај н ајбо боље ље обрађе обрађен. н. П оследњих следњих 250 250 год година, исто и сториј риј а К отора отора и Боке Б оке су скоро нераздруживи. Док то није био случај, и кад није био случај, морају се остал р области приказивати посебно. Овде he бити речи о политичкој историји; демографско—етничка биће засебно третирана. И, сходно наслову и теми књиге, и једна и друга почеће од појаве Срба одн. српских држава. Сигурних историских података из предходних времена једва и има. (Синдик, 18, 18, оде одељак љак I I I : Кратак К ратак преглед преглед историје историј е Б оке К оторске). оторске). II. Р уски историк историк А полон полон Аље А љександ ксандро рович вич М ајков писао j e у сво јој И сто сторији Српско Српског г наро народа (”, стр. 139): « З а дуго п ри је Н ем ањ ић а је језгра згра j e С рб и је бил а Зет Зет а, која се у тјешњем смислу смислу зваше Далмација Далмација и Дукља. Д укља. У З ети je била 22
Србији власт Зета je била њен најглавнији дио, који je највише могао у државним пословима Зета бијаше највиши угао Ј ужне С рбиј е... ........
-----
Зет Зет а, иако бијаш бијаш е на м ору, ору, држ држ ећи залив К от орски рски ,где ,где je при - ст аниш аниш т е једн о изм еђу н ајљ ајљ еп ш и х на свиј свијет у, опет имаше што
имају земље које нијесу на мору, јер у њој, над равницама које јој наро народ хранише хранише,, те могаху могаху бити ити без морс морске ке трго рговине, вине, влад владаху планине које je везаху са осталом Србијом. Од значења тежачког и трговачког бијаше у њој претежније државно које имаше ост але област бласт и от падош падош е од С рби је, она она за Србију. Стога, ка д ос би јаш е једн ак о с њ ом у вез вези.
A кад се у српској држави показа показа државни државни квар и Срб С рбија, ија, губећи самосталност, оптерећена освојеним земљама, растрзана на личне властеоске правце по областима, пође да се распада и пропадне, тада се Зета сасвијем одвоји од Србије, веома драге » -----
Највећи румунски историк, и најпознатији историк Балкана, проф. Н икола Ј орга, рга, у неколико неколико студија студија штампаних дваде двадесе сетих тих ср п ск а држ др ж авн ост ост п оч е- година овог века, истицао je стално да j e ср л а н а Ј а др др а н у , у Б ок и и о к ол ол и н и .
У предавањи предавањима ма одржан одржаним им на паришк паришкој ој С орбони орбони (м, стр. стр. 111 111) казао je: век ове ср п ск ск е др ж а ве ве ф ор м и - «И звори који кој и се односе односе на п рве век ране, под утицајима које сам покушао да анализирам, на обала- м а Јадрана и која je много доцније нашла у унутрашњем пределу Рашке центар и кристализациону тачку...» Стр. 116: «Била je на страни Срба који су напредовали према унутрашњости... једна војна концентрација, покушај политичке формације која се доцније проширила до капија Дубровника, обухват обухватајући ајући Бар и У лцињ...» лци њ...» У другој другој ј едној едној студиј студији и из и з истог истог доб доба а (2\ стр. стр. 18) 18) пише Ј орга: орга: « О рган рган изац ија ија српска п очел очел а j e od ст ст ране Ја дран ског М ора,
у Дукљи, инфлуенцирана у свим односима животом латинског Запада; она се фиксирала и најзад консолидирала у унутрашњем њем преде пределу Р аш ке...» ке.. .» (а пост постигла игла j e најве нај већи ћи домет домет у М акедоакедонији). Стр. 8: «Н «Н ови назив жупана, старешина старешина жупа, жупа , дошавши дошавши,, како как о где j e срп срп ски ж иво ивот п очео да се орган орган и- изгледа, са Јадрана, где зује зује под западни западни м ут ицајим ицајим а, заменио je назив војвода...» 23
У једном једном пред предавању одржаном одржаном три године године доц доцниј није е пише Ј орга (2 (22, стр. стр. 56): 56): «Ј ер има три три де дела: С рбија унутрашња, ун утрашња, византиска, управљена извесног момента према Дунаву и најзад Цариграду; затим Србија јадранских обала и Србија далматинска. Од старе Зете, која je пос после поне понела ла име Ц рне рне Г оре, ре, барске арске Зет Зете, и з К от ор а j e ф о р - м и р а н о п р в о к р а љ ев ст ст во С р б а , које није било ни византиско, ни православно, ни источњачко, него католичко по вери, латинско по канцеларији, канцеларији , a западњачко по правцу. К онти ове области, области, кнезови кнезови (то (то Ј орга орга српски српски означује, означуј е, Л М К ), постали постали су краљеви по вољи народа. Они су тада бацили свој поглед према краљевској круни, и Света Столица им je дала». Ф едро едро Ш ипшћ ипш ћ пише пиш е (23, стр. стр. 99): 99): «Н у, док j e К отор већ у XI XI вијеку припао српско-дукљанској држави, Дубровник, који никад није припадао ни Хрватској ни Србији, умио се уздићи до особ особите ите обла области.. сти...» .» (Шишић ту доказује доказуј е да да ни Дубровник Дубровник ни К отор отор нису н ису спад спадали али у Далмацију.) Г оворећи оворећи о X I веку, проф. проф. Ј иречек иречек каже ка же (24, I , стр. 155) 155):: «К од Срба j e у то доба доба бил било о два средишта средишта са две две дин династиј астије. е. Ј една je, кућа Стеф Стефана В ојислава, јислава, влад владала ала у П риморју, риморју, у попокрајинама Дукљи, Травунији и Захумљу. Како je ова област сретно сретно одб одбила ила нападе В изантинаца, постала постала j e она, она, у X I веку, прва народна народна сила. сила. У унутрашњост унутраш њости, и, у некадашњој и првобитној земљи земљи Срб С рба, а, влад владала je друга друга лоза, лоза, која кој а je j e од краја крај а X I века века својим непрекидним нападима на Грке бацила потпуно у засенак владао владаоце це у П риморју, те их j e пред пред крај X I I века, века, сасвим сасвим потиснула и у Дукљи...» В ладар ладар Дукље М ихаило имао j e у К отору отору свој свој двор. вор. A за државу његовог његовог оца Сте С тефана фана В ојислава, ји слава, под к оју ој у je j e јамачно јамачн о и К отор спадао, каже византиски хроничар Георгије Кедрин да je хо т опос пос т он С ербон (Рач к р а ј С р б а », (Р ачки ки,, 25, стр. 117), 117), што знач зн ачи и« « обл аст С р б а », « ср п ск о м ест ест о» . В изант изант инци су су звали звали владаоца владаоца на П ри м орју на јчеш чеш ће хо хо т он С ер б он он а р х он он , a т о зн а ч и к н ез С р ба ба , и л и п р в а к С р ба ба и л и н еш еш т о сли чно. Б ока je била под прим орским рским српским рпским владарим владарим а док док р а ш к и н и су ст ст аса ли ли ; п о сл сл е j e би би л а п о д њ и м а .
III. Са прелазом тежишта српског народа на континент, са стварањем водећих српских држава далеко од мора, није дошло до 24
одрицања од мора, није дошло ни до његовог ниподаштавања ни запостављања. запостављања. Народ Н арод се множио мн ожио и ширио; шири о; море j e чинило чини ло фифи зичку зич ку брану њиховог њи ховог географског географског распростирања. распростирања. З ато се морао померити и центар државе. А ли je j e то учињено учи њено не у негирању Приморја, П риморја, већ већ у његовом његовом афирмирању. Т о се очитуј очи тује е у два вида: рашк ра шки и владаоци владаоци хоће да потврде продужење своје државности настале на мору и тражењем легитимитета за њу и у употребљеним титулама. «О д Н емањина времена времена нема више дукљан дукљански ских х владалаца од старе куће, и у титулама Н емањини емањиних х наслед наследника редовно редовно се истиче стварање њихове државе из два дела: Српске, рашке области, области, и П риморја. П а ни Котор К отор ниј ни ј е могао могао давати давати дуго дуго отпора. отпора. У ј едној едној повељи повељи из 1181 не спомиње спомиње се никакав ник акав врховни вр ховни господ сподар, па ни византиски ви зантиски цар, цар, не н его само само домаћи домаћи кнез Т рифун као Гос Г оспод подар ар К отора. отора. У ј ануар ан уару у 11 1186 датиран датиран j e један један закљу зак љу-чак кото к оторске рске општине под влашћу влаш ћу великога жупана Н емање: мање: У доба доба господ господин ина а нашег Немање, Немање, великог велик ог жупана жупа на Р ашке» ашке» (на (на лала тинском, тин ском, Ј иречек, иречек, 24, I , стр. 196) 196).. У малопре цитираним пред предавањима професора професора Н иколе Ј орге на париш паришкој кој С орбони (21, стр. 141) 141) стоји стој и да у време М ирослава, ирослава, захумског захум ског кнеза, кнеза, «К оторан оторани и нису ни су признавали никога другог другог до до ,великог жупана Р ашке’» аш ке’». A мало пред пред тим (стр. (стр. 140) каже: «П апа je j e дао дао В укану ука ну титулу ти тулу ја » (око краља П р и м ор ја ( око 1195). И проф. проф. бечки бечки Ф ранц М иклошић не н ешто слично слично тврди тврди позива јући се на Доме Домент нтијана ијана.. П о овом вом српско рпском м писцу писцу (246, 247) Сава Сава иште од nane да му пошаље венац «јако да вјенчајет брата сво јего јего на краљевс краљевств тво о по првом првом краљевс краљевств тву у отече течес ства тва их». их». М иклошић додај додаје: е: «тиме «тиме je je мислио на Д укљу» укљу » (као прво краљевство к раљевство њихов њи хова а отечества, отечества , 26). «И з домаће домаће краљевске титуле лепо се види види како к ако j e држава постала сједињењем две групе земаља у унутрашњости и у приморј при морју. у. Она гласи на српском српском ,краљ все в се сербске сербске земл земл> >е и поп оморске’, морске’, на латинском: латин ском: ,тотиус P ace ет ет М аритим ари тиме, е, на грчком грч ком ,пасес ,пасес Сербиас Сербиас каи Диоклеј Д иоклејеас еас (или П араталасиас)’.» араталасиас)’.» П араталасија на грчком грчком значи П риморје (исто (исто што и М аритима аритима на латинском). ском). У оригинални оригиналним м јез ј езицима ицима налазе се титуле код Ј иречека, иречека, одакле одакле j e ово узето узето (24, II I I , стр. 2). 25
Н едуго едуго пред пред своју свој у смрт, смрт, кад j e одбио одбио напад М ађара, краљ М илутин ути н се гордо нази називао» вао» (2 (24, II II , стр. 260 260)) господарем господарем области «De gulfo gulfo Adriati Adri atico co usque usque ad flum flumen Danub Danubii magni» (од Ј адранск адранског ог залива па до до Великог Вели ког Дунава). Дунава). К ао да да му je у Б оки било исходиисходиште власти, нека полазна тачка. «Архиепископска титула начињена беше по узору на краљевску: ,по милости божијеј архиепископ всјех српских и поморских земљ’» земљ’».. (Ј ирече иречек, к, 24, 24, II I I , стр. стр. 11). 11). «М «М илошћу Б ожјом патријарх патриј арх свих С рба и П риморју рим орју столовао столовао je стално у Пе П ећи» (цит. (цит. де дело, стр. стр. 222). Ј ош je С вети вети Сава, чим je испословао автокефалност автокефалност СрпСрп ске цркве, цркве, био посвећен посвећен од од патриј арха М анојла анојл а Саранте С арантелес леса а за првог архипастира — архиепископа архи епископа «свих српских српски х и поморски поморских х земаља» земаља»;; и ту су титулу задржали задржали чак и патријарси под Т урцима. I V. К отор, отор, а с њим и већи део Боке, имали су три консолидиране периоде: периоде: српску под Н емањићима, млетачк млетачку у и аустриску. П рва je трајала трајала скоро скоро два два века, века, дру друга га скоро скоро чет четири, тре трећа више од од ј едног. Пре П ре прелаза у консолидо консоли дован ване е периоде, периоде, Бока Б ока je j e мењала мењала господаре сваке године-две. Да укратко изнесемо догађаје између прве и друге периоде по Синдику (’8, стр. 34/35). «П озитивно озитивн о je je да од 11 1186 К отор припада припада сред средњевековној њевековној С рбији, под чијом je влашћу остао све до 1369 или 1370.» «Септембра 13 1369 цар цар У рош назива К отор свој свој им градом; градом; међутим међутим у јун ј уну у 1371 био je К отор отор под влашћу влашћ у угарског краља. К отор je j e изашао из склопа српске државе државе својевољно. својевољно. Расуло Р асуло у С рбији после после смрти Душанове Душ анове осећало осећало се се у непосред непосредној ној близини К отора. отора. Н арочито забринути због појаве Балшића, који су се отимали о њихов град, Которани су тражили јаког заштитника и мислили су да су га нашли нашл и у Људе Људевиту, виту, краљу кр аљу угарскоме. угарскоме. Год. Год. 137 1378 Млеча М леча-ни су заузели К отор, отор, али су га миром миром у Т орину орин у (13 (1381) опет опет вратили У гарској гар ској .. . . К ад су после после смрти смрти Људ Љ уде евита (13 (1382)) настала настала мутна време времена на у М аџарској, аџарској, К оторани оторани затражише заштиту босанског краља Твртка. Т вртка. тако у К отору почиње почи ње 13 1385 босански босански перип ериод. од. К отор je j e остао остао под Твртк Т вртковом овом влашћу влаш ћу до његове његове смрти 139 1391. 1... .. П осле осле Тврткове Т врткове смрти Котор К отор je био потпуно самост самосталан алан све до 26
1420, кад je дошао под млетачку власт. Ово доба которске самосталности представља врло велику борбу против суседних српских династија Балшића, Сандаља Хранића и Црнојевића; сви су се они они отимали о К отор. отор. П оред оред тог тога, а, политичке поли тичке прилик при лике е су се, услед продирања Турака, измениле биле из основа, не само у С рбији него него и на читав чи таво ом Балканском Б алканском полуост полуострву. рву. С тога тога су К оторани торани тражили тражил и опет опет заштиту заш титу неке моћне моћне државе; државе; овога овога пута » изабрали су Венецију (1420) ........
Сад ћемо ћемо говорити говорити посебно посебно о граду граду К отору и ист и сториски ориским м збизби вањима у вези с њим. К отор се први пут п ут ставио под заштиту заш титу српских српски х владара владара средином ином 11 11 века, после после срп српски ских х победа победа над Византинцима. Визан тинцима. Е во шта о томе томе пише бокељс бокељски ки историк историк Ј осиф осиф Ђ елчић лчи ћ на основу основу подаподатака код Ди Канжа, Шлица, Дукљанина, Рафаелија и других (27, стр. стр. 51 51 ид.): ид.): «. . . В изантиск изантиска а војска вој ска се ј ош јед ј едан анпут пут сукоби сук оби са српск српском ом фалангом фалангом недалеко недалеко од од Котора, К отора, али али то je било пообеда к оју оју су су С рби и знели , славна славна у аналим а r o следњи пут: п обеда свет лос лост о ваљ ваљ аност аност и срп ск е на ц ије ије. Тога дана sa доба, баци п рву св достојног памћења (1043) нађоше смрт 40 хиљада Византинаца, међу њима седам војсковођа. Т а к о бу буч а н у с п е х п о ди ди ж е п о н о с С р ба ба . К от ор ан ан и , у ви ви д ев ев ш и да на т ај начин Ц арс арст во ст рем рем и вели вели ким корацим корацим а пропас пропаст т и a da ce ce м оћ су су се сед н и х С р ба ба св св е в и ш е ш и р и н а њ и х о в (в (ви за за н т и ск ск и ) р а ч у н и да пост пост аје аје дал еко опасни ја (за (за К от оране), оране), п ом и сл и ш е da је је гл гл а- вна ст ст вар избећи избећи опасно паснос ст капит улације лације т раж раж ећи њ и хову заш т и- т у. И постигоше je стварно, продужујући да се управљају соп-
ственим законима, независни од ма кога страног утицаја и, што je још важније, важније, екзимир кзимирани ани (ос (ослоб лобођени) ђени) оних поре пореза за и оних даданака који су претстављали тежак терет највећег дела муниципи ја. И сторичари, ричари, од Рафаила Рафаила на овамо вамо,, тврде врде да да je j e град град К отор отор био био Србима подчињен подчињен и да су су га га ови ови сматрали сматрали као поданика. поданика. Али А ли протекција (заштита) није у то време била синоним власти, нити je такав акав био дух оног ног време времена на да би га Срби Срби тако разум разуме ели, као што су то после после разумевали К ромвел и Напо Н аполео леон. н. Ч ињенице мо» гу то да докажу П исац навод наводи нове сукобе сук обе међу Срб С рбима, има, од Бод Б одина ина до Ђорђа, који je дошао на власт захваљујући махинацијама Бодинове удове Ј аквинте из К отор отора. а. ........
27
Сад ћемо прећи на једног другог писца који je писао давно пре Ђелчић Ђелчића, а, али, ли, изг изглед леда, црпе црпео о ис и сте изворе изворе,, наро нарочито чито Ди К анжа. анжа. Ф ранцуск ран цуски и географ географ Ами А ми Б уе писао je j e пре 12 120 година година (Js): (Js): «B eh у I X или X веку je j e Кото К отор р независ независна на репуб република. лика. .11 .1115 Ђорђе, Ђорђе, краљ Србије, поклања му Шкољ, Луштицу, Кртоле и равницу Грбља... Р адослав адослав потврђуј п отврђуј е 125 1250 те дарове.. даров е.. .П осле осле тога тога република републик а припри ма у више ви ше махова махова од С рпског рпског краља У роша и краљице Ј елене села села Горње Г орњег г и: Доњег Доњег Грбља, Грбља, Мирац, М ирац, Доб Д оброту, роту, Л еденице еденице и Би Б и ј елу, као и К рушевице до до Фи Ф и ј умере... ум ере... .1 .1361 потврд потврди и цар цар Душан Д ушан ове дарове.. дар ове.. .Тад .Т ада а je j e К отор био републи република ка под српски српским м протекторатом и стаиовнике стаиовник е села села je j e држао држао као своје свој е поданике. поданике. И мао j e законе грађанске и кривичне.. .Кад je Србија 1368 подељена у четири области неједнаке снаге, република стресе српски протекторат и повеза повеза се за Лај Л ајоша оша I маџарског. маџарског. Т ада ада насташе велик велике е борбе борбе и Бока Б ока спада спада час тамо a час овамо: овамо: под п од М аџарску, Б осну, осну, Балшу, док Венеција не заузе територију дефинитивно и задржа до 1797....» Писац наводи и услове под којима je Венеција заузела Боку, тврдећи да их je поштовала. Ј едан Н емац, ац, који к оји je прилико приликом м прве окупац окупације ије Б оке у почетку почетку прошлог прошл ог века века био «плацмај «плацм ајор» ор» у К отору отору (180 (1801 год године) и канцелар кан целар ген. ген. Б радија радиј а пише пише такође так ође почетком почетком прошлог прошлог века (29): «И з прастарих прастарих цивилних и кривичних кривич них закона који проистичу из К отора отора може м оже се закључи закљ учити ти да да je град чешће имао своју свој у сопствену владу. Без обзира на то, он се добровољно подврже краљевима Србије, под чијом заштитом остаје до 1368, кад je ова Краљевина била разпарчана у четири дела ради наследства...» V Сад ћемо укратко изнети податке о другим важним местима Боке која су некад имала различиту судбину од Котора, али повезаност са српством није била мања. Од писаца које ћемо цитирати једни истичу једне, други друге моменте, и не слажу се увек у појединостима, што je само доказ да историју Боке треба детаљније проучавати. П рво неколико неколико речи о П ерасту, расту, некад некад значајном значај ном граду граду који кој и j e бранио бранио приступ приступ К отору. отору. Б окељски окељски ист и сторик орик Ђ. Ђ . Ђе Ђ елчић лчи ћ ггиш ггише е (”, (” , стр.145): «У сред средњем веку су К отор и П ераст ераст биле биле општине општин е са са сопственом владом, засебним статутом и апсолутном аутономијом, док 28
су Рисан Р исан и крај кра ј где где сада сада Херце Х ерцегнови гнови стоји биле бил е ивице малих брдских држава...» раст су чешће били у оружаном сукобу до Градови Градови К отор отор и П ераст потчишења потчишења Србима, али тада, како как о пише пише Ђ елчић елчић (27, стр. стр. 145)) 145)):: «П осле борба борба између изм еђу П ераштана и К оторан оторана. а... .од г. 116 1160 овај овај град j e следовао следовао судбин судбини и К отора до 136 1365. Кад К ад се К отор потчини потчинио о заштити угарског краља, Перас П ераст т се потчи потчини ни М летачкој републици . . .» Далматински историк Франћеско Мадираца каже за Р исан (ту (ту век у пот пот паде паде п од срп срп ск у гос госп п о- се увек разум разуме е и околина): околина): «У I X век д у и у X I V в ек ек у п р еђ еђ е п о д др др ж а ву ву Босну. —Године 1451 уступио га je краљ босански Стефан Томаш Дубровачкој републици. — 1539 заузеше заузеше га га Турци Т урци;; 164 1648 М лечани, кој к оји и разориш разорише е утврђења, али су га морали морали после повратити повратити Т урцима. — 1687 пређе пређе деф дефин иниитивн тивно о под Мл М летке.» етке.»(30) С рпски историк историк архимандрит архимандрит Н икифор Дучић из и з Херд Х ердег еговине овине пише пиш е о Р исну и Херце Х ерцегновом гновом (њего (његови ви датуми датуми су тачнији) тачниј и) у историској ри ској студиј студиј и о Б оки и Зет З ети(3 и(3'): Т ако су: Р исан исан,, Херце Херцегно гнови, ви, К ривошиј ривошије е и изме између њих вас вас ___ Тако « __ простор до мора били под влашћу травунских или херцеговачких владалац владалаца, а, док ниј ни ј есу есу Турци Т урци 1484 освоји освојили ли Т ребиње ребиње,, Р исан иХ и Х ерер су т ек доцн доцн и је и т е дви је срп срп ск е варош варош и пот пале п од цегнови. П а су м лет лет ачку власт ласт : Р исан 1649, 649, a Х ерц егн ови 1687 1687,, и то што су М лечићи помоћу мјеснијех и навластито црногорских Срба истјерали Турке из Боке». Ј ирече иречек к (м, I I , стр. 85): П осле осле смрти смрти Ђ уре Балшића Бал шића краљ Т вртко заузе, у пролеће пролеће 13 1378, крајеве између Дубровника и Котора. Српски владаоци изгубише за увек ове пределе.. пределе.. .Тиме je С рбија била потиснута потиснута са Ј адранске обале обале сев север ерно но од К отора.. отора .... . » За Б удву удву пише пи ше Ђелч Ђелчић ић (цит. дело дело 27): «Б удва и Паштровићи П аштровићи образоваху, попут попу т К отора, отора, две аутоноаутономне засебне општине, али малог простора и не толико старе колико ли ко К отор, отор, a Б удва не увек ни апсо а псолутно лутно независна» независна».. Ђ удва уд ва je п осл осл е пада В изант изант иско иског г царс царст ва пот пот пала Стр. 177: « п о д ел ел ас аст Р а ш а н а , a зат и м С р б а .. . . П ераштани раштани je предају предају 13 1367 господарима Зете. Балша je уступи Венецији 1398 » П окушавај окуша вајући ући да издвоји леге легенде од стварнос стварности, ти, далматински ди р ац а ц а каже ипак за Будву: « С и гур н о je da je историк, д-р М а ди -----
29
Б у дв дв у по посет и о ср п ск ск и к р а љ Д уш а н , који je ту, у цркви св. Госпо-
ђе, ђе, ратифицирао границе између териториј а К отора отора и Будве Б удве,, K o je су се сустиз устизале але у ували ували Т рашта» рашта».. (3°, стр. 317). М адира адираца ца наводи и литературу, која то потврђује. Даље пише пише Мадираца: М адираца: «Дана Дана 10 марта 142 1420, Венециј В енеција а обећа обећа Будву Ђорђу и Љешу Ђурашевићу, зетским баронима. Али Ђорђе Б ранковић заузе Б оку К оторску оторску и направи н аправи уговор уговор са са Млец М лециима (11 (11 деце децембра мбра 142 1425), 5), према коме Ђурађ Ђ урађ добива добива Б удву и ту утвр у твр-ђује свој боравак, мада за кратко време. Стефан, нећак и наследник Сандаљев, подиже се са старим прохтевима, али ипак пристаде стаде на мир 23 августа 144 1443. — И тако тако Вене Венециј ција, а, са дефин дефинити ити-вном окупаци окупа цијјом Б удве, доврши освај освајањ ање е Боке Б оке К оторске.» оторске.» (30, стр. 318). За П аштрови аштровиће ће пише пише М адираца (30, стр. стр. 323)): 323)): «К аже аже се да j e Општество већ од најдавнијих времена било аутономно; б и л о j e у заш т и т и ср ср п ск и х к р а љ ев а и де десп от от а , п о ч ев ев ш и од С т еф а н а Н е- м а њ е. е. Били су заштитници тог краја Балшићи, господари Зете
и П риморја, од год год. 1366 — 1421... 1421 ... С тефан тефан Црнојевић Ц рнојевић j e обдарио обдарио 20 децембра 1413 плодним обимним земљама цркву и манастир Св. Н иколе у Прасквици, чији чи ји je j e био ктитор». ктитор». (У поред пореди Ј иречек, иречек, Споменици српски, с. 67). A Ђ елчи елчић пише пише (27, стр. стр. 178): 178): П аштровићи заузимај заузи мају у обалу обалу од области области Будве Б удве до граница граница БаБ ара у обиму десет морских миља. До времена Стефана Немање прост раним образоваху општину са прерогативом племства и са прос при вилег вилегијам ијам а к оје оје су су им дали дали С рби и м лет лет ачка ачка вла да...
Г одине одине 142 1423 се се подвргоше подвргоше М летачкој републици републици,, која кој а их и х припри дружи власт вл асти и К отора» отора».. Ш то се тиче судбине остали осталих х места места Иванбег И ванбеговине овине кад je нест н естаало српских држава, архимандрит Дучић каже у цитираној расправи (31) да да je j e и онда, кад je je К отор дошао под п од заштиту зашти ту М летака, летака, «Грбаљ и послије тога остао под влашћу не само Балшића него и Ц рнојевића рној евића.. .... . Т ек у другој другој поло п оловини вини 15 в., од од прилике 145 1456 г., уступи га Иван Црнојевић Млечићима за неку новчану накнаду. Остале три приморске опћине између Котора, Грбља и Будве: М аине, аине, П обори обори и Брајићи Брај ићи биле су под под влашћу како зетских зетских владалаца тако так о и црногорских црн огорских владика владик а једна еднако ко до 171 1718. A тада тада су су уступље уступљене не М лета летачкој чкој републици.. . . Н ајпослиј ајпослије е два два манас манастира: тира: 30
С тањевићи тањевићи и П обори обори били су властито вл аститост ст црногорских црногорских владика до 1838 г.» Ј ирече иречек к пише (24, I I , стр.1 р.193): 93): «К ористивши ристивши се непријат непријате ељс љским ким расположењем сељака против которске властеле, утврдише се Турц Т урци и стално стално у Грбаљс Грбаљско којј Ж упи и узе узеше ше тамо тамошње шње сланице ланице (1497). Отада изгубише Млечићи сваку везу на суху између својих градова дова К отора отора и Б удве.» удве.» Н ајдетаљније ајдетаљније и најпрец нај прецизниј изниј е податке податке о Г рбљу да да 'е Илиј И лија а Син_ дик у ј едној расправи распра ви где се не би би очекивал очекивали и (32). Тамо Т амо стоји, стоји , на страни 158: «Грбаљ j e до 130 1307 био у скл склопу опу Н емањићке државе, a тада тада га j e краљ М илутин дао Кото К отору. ру. Г. 1420, зајед зај едно но са К отором, отором, дошао дошао je je Г рбаљ под власт млетачку млетачку.. П осле осле дост доста а бурног X V столе столећа, ћа, када су буне у Грбљу биле праћене привременом окупацијом од стране Балшића и других српских великаша из которског залеђа, Грбаљ су г. 149 1497 7 заузели зау зели Т урци урц и и задржал задржали и га 150 150 година. година. 1647 1647 j e Г рбаљ опет опет потпао потпао под млетачку власт вл аст,, али не више у склопу К оторске општине, него je био непосредно потчињен млетачким властима. стима. 170 1702 Т урци су били окупи окупирали рали Грбаљ по други пут, али овога овога пута пута само до 171 1715, кад je j e no no трећи трећи пут п ут потчињен потчињен Млецима. М лецима. Такво Т акво je стање ос остало тало до 17 1797.» Б осански историк историк Хами Х амид д Хаџи Ха џибе беговић говић пише пише (33, стр. стр. 88): 88): «Грбаљ je 1497 пао де дефинитивно инитивно у Т урске урске руке. руке. И прије тог тога, за вријеме вријеме рата са Венецијом, они су били заузели Грбаљ, али су се у смислу одредаба мировног уговора повукли». ........
У другој другој аднотацији аднотацији (стр. (стр. 90 90.) пише Хаџибе Хаџи беговић: говић: «Рат «Р ат између В енециј енеције е и Турске Т урске трајао трај ао j e пуних пуни х 16 го година (14 (1463— 1479). Мир М ир je скопље копљен н под под врло непо непово вољним љним условима условима за М лет летке. ке. И ван ван Ц рнојевић, нојевић, који кој и j e био био на страни страни Ре Р епублике, публике, побјегао побјегао je j e у И талију. У току току рата рата Турци Т урци су запосје запосјели ли Г рбаљс рбаљску ку жупу и хтјели х тјели je j e задржати држати за се, наво н авод дећи да да je j e она била у посједну посједну И вана Ц рнојерној евића. Али, саслушањем сведока, они су се увјерили да je Грбаљска жупа била млетачка, те су je напустили.» Стр. 91: «Грбљани су положили већ 1497 заклетву вјерности Тур Т урцим цима а да би се ослоб лободили пот потчињено чињенос сти грађан рађаним има а К отора тора и да би постали слободни сељаци.» У ј едном едном новинском новин ском чланку члан ку 1956 пише пиш е которски препозит п репозит дон дон А нтон М илошевић (34) да да су у време док док су држали Р исан и Н о31
ви «бо «боравили равили Т урци мало повише повише П ераста, раста, у селу селу Глог Гл оговцу овцу и у ближњем ближњем селу селу О раховцу». раховцу». T o j e на домаку домаку К отора! отора! Кртоли и Луштица, на полуострву Луштици, припадали су тзв. М ихељском Збору о коме се се говори говори мало мало доцније доцније у овој овој књизи (Правни обичаји). Ha његовој ивици био je манастир Превлака, седиште Зетске епископије (доцније митрополије), a у непосредној близини близини М анастира анастира била била су чувена Солила. М ихољски ихољски Збо З бор р je углав углавно ном м делио судб удбину К отора тора (са (са малим малим време временс нским ким изузеизузецима). П роф. Синд Син дик овако карактерише стање стање Б оке у најдуже нај дужем м пепериоду (3 (32, стр. 160): «У Б оки je од краја X V до сре сред дине X V I I века века била била оваква оваква државно—правно вно— правно гео географска графска ситуација: ситуациј а: С еверозападни еверозападни део део Б оке (од Р исна до Х ерцегновог)) држал држали и су Тур Т урци, ци, сред редишњи део Б оке са К оторо тором м признав признавао ао je млет млетачку власт, власт, Грбаљ je био у турским рукама, a Б удва и П аштровићи аштровићи у млета млетачким, чким, док док су Бар Б ар и П риморје јужн ј ужно о од ње њега припад припадали Т урцима. Према П рема овоме, овоме, обала, обала, дугачка нешто више више од 10 100 кил., била je полит политички ички исе исецкана цкана на пет пет одво одвојених јених делова лова,, од којих су три припадала Турцима a два Млечанима.» VI . Сад да истакнемо неке моменте из постнемањићског доба, док Бока није сасвим постала млетачка. Н ајпре ај пре треба треба нагласити да je К отор припао прип ао босанском босанском крал> крал>у кад j e овај овај већ већ био краљ Срб С рбије. ије. A такође такође Херцегнови Херцегнови и Рисан Р исан припадали су захумским, херцеговачким и босанским владарима кад су ови били српски. «Босански су владари носили српску краљевску титулу све до пропаст пропаст и босан босан ск е држ аве» . (Ј иречек, 10, I I , стр. 86.) 86.) *) H e само само што je j e К отор отор Т вртко доб добио ио као српски краљ, већ већ j e он као такав поставио претензију на Котор, само као такав сматрао да му К отор припада. К ад j e Твртко Т вртко I проширио проширио своју своју државу ка мору, мору, освојио освојио К онавле и Драчевицу Д рачевицу (доцниј (доцније е Н ови), ови), «бацио je он свој похлепни поп о*) Твртко се најчешће потписује «Твртко, в Христа Bora краљ Србљем и Б оснје и Примор П риморију» ију» (Ј иречек, иречек, w, w, IV, I V, стр. стр. Ш ). «Дослов Дословце це су исту исту титулу титулу имали и познији босански краљеви.»
32
глед и на друго знаменито приморско пристаниште (поред Дубгр а д К от ор . И м а ју јућ и н а ум ум у d a je ово м јест о још п ре ровника), н а гр н ек ек о л и к о го го ди ди н а б и л о н а јљ јљ еп ш и бисер у к р у н и њ его ви ви х п р ед ед ш а - сн и к а и н а јз јзн а т н и је п о м о р ск ск о т рж и ш т е у др ж а ви ви Н ем а њ и ћ а , a пост пост авивш авивш и си главном лавном задаћом адаћом сва права срп срп ски х владара, владара, као гит о сам каж е « п адш аја аја се вздвиг вздвигнут нут и a ра зорш аја аја се укрепи укрепи т и», даде се живо на то да оживотвори своје основе и град К отор да да
прите притегне под своју власт вла ст» ». — Т ако пише хрватски историк историк Ћ орић ри ћ (35, стр. стр. 20). М ало даље даље пише Ћ орић да да je j e К отор већ већ 20 ј ула ул а 1385 био био «у власти краља Т вртка», јер ј ер му га je предала предала његова његова сестра сестра угарО н К от ор пон осн осн о назива гра- гра- ска краљица Ј елисавета. елисавета. (стр. (стр. 24 24). « дом дом своји своји х предак предак а, којег je добио за вјечна времена милошћу величанства своје сестре краљице угарске». Та Т а њего његова ва тврд тврдња ња налази налази се у једно једном м акту пронађе пронађено ном м у М лелецима и публикованом публик ованом од Ш. Љубића Љ убића (Лист (Ли ст.. I V , стр.22 стр.221); 1); који на латинск ати нском ом гласи гласи civitas civitas predece predecessorum ssorum nostrorum nostrorum Cattaren Cattarensis. sis. П ретходни ходни цитат у старосрпском старосрпском језику језик у објављен je у М иклошићевим иклошићевим «М онумен онумента та сербик сербика» а» стр. 138 138 (36). К ао што се се види, види, кад к ад j e краљ Т вртко тражио «наслов» за за заузеће К отора, отора, он га je нашао у припадности припадности тога тога града српским српским владаоц владаоцима, има, чиј ч ији и се он сматрао наследник. наследник. К отор je пре био српски, и сад има да буде српски, резоновао je Твртко. Српски ће бити преко њега њега и кроз к роз њега. њега. — Н а страни страни 15 истог дела, Ћ орић наводи један нешто ранији акт Дубровника којим моле маџарског српског г (Тврт Тврт ка) ка) краља Л ајоша ај оша «д «да се заузме за њих код к од краљ а српско да забрани забрани увоз у воз хране у К отор » -----
И Балшићи су, једнако као Твртко, једнако као деспоти, «поносили се свезом с краљевским домом Немањића и истављали je као основу политич политички ким м претензи претензијј ама» ама» (Че (Ч ед. М ијатовић, иј атовић, 37, стр. стр. 141). Ђурађ Страшимировић Балшић год. 1386 истиче како га je благодат божја узвисила у роду његовом «молитвами и мољени јем свет светих мојих прарод прародите итељ Симе С имео она Нема Немање ње,, прваг прваго о миро мироточца српскаго, и светитеља Сави». Српски деспоти, чије су државе биле јако удаљене од мора а престонице на самом Дунаву, неизказано су чезнули за морем. Е во шта каже М иленко Вуки В укићевић ћевић за првог деспо деспота та Сте С тефана фана Л азареви азаревића ћа (38): 33
«П ошто je очист очи стио ио земљу од Турака, Т урака, пот п отруди руди се да да размакне границе границе своје државе до Ј адранскога адранскога Приморја, П риморја, ј ер je j e обе обећање ћање о јединст јединству ву и целин целини и српске рпске држа државе ве са зетс зетским ким примо приморјем рјем оживеживело у души С тевановој тевановој одмах одмах пос п осле ле ангорске битке. битке. Ha H a то га j e гонила потреба да српска трговина добије везе с главним светским тргов трговинским инским путем путем на Ј адранско адранском м мору __ ___ » У спели спели су били оба оба деспо деспота та да бар неке неке дело делове ве Српског С рпског П риморја прикључе српској држави, и у самој Боки и у њеној непосредно среднојј близини. А ли се увек радило радило о «П оморију омориј у зетском» зетском»,, на које су они своја права полагали. П ошто ми ове ове појаве поја ве сматрамо сматрамо необично необично важним као к ао карактекарак теристике повезаности, чак нераздвојености Боке и Србије, то ћемо им дати мало више места у књизи. О томе има података у свакој српској српској историј историји. и. М и ћемо углавном углавном цитирати цитирати Ј ирече иречека, ка, најбоље н ајбољег г и најнеприст најн епристрасниј раснијег. ег. У I I књизи књи зи своје свој е Српске Срп ске историј е (24, стр. стр. 122) каже: Б алша j e одред одредио ио за свога наследник наследника а деспот деспота а С тефана тефана Л азаревића ревића и овај je j e послао војск вој ску у да да његову земљу узме у посед посед.. М лечани су се оду одупрли, прли, али су ипак ип ак бил били и принуђе принуђ ени да да велики део данашње Боке предају Деспоту (на основу уговора о миру из 1423 и 142 1426). «С «С рби задржаше Д ривост, ривост, Бар Ба р и Б у дву дв у ... .. . С рбима рбима je je припала ј ужна ужн а страна страна Бококото Б ококоторског рског залива с краје крај евима Л уштица и Богдашићи, као и жупа Св. Михаила. (To je тачно све заједно Михољски М ихољски З бор бор са центром центром у К ртоли ртолима ма као делом делом Луштице Л уштице,, Л М К ). Н у жупа Грб Г рбаљ, аљ, као облас област т Котора, Котора, враћена враћена беше беше МлечиМ лечићима. Србиј С рбија а je, дакле, дакле, опет стекла стекла комад к омад П риморја рим орја од К оторког залива до Б ојане, кој к оје е су једино прекидале прекидале мале обла области сти ПаштроП аштровића вића и град града а У лциња.. лци ња...» .» И деспо деспот т Ђурађ j e настојао настојао повратити повратити Српско С рпско П риморје, риморје, na j e у том том циљу и ратовао ратовао са са М лечићима. лечићима. Опширниј Опш ирније е код Ј ирече иречека, ка, (M, II I I , стр. 157) 157),, одакле одакл е ће се овде овде пренети само само следећи следећи под п одаци аци:: «Р атовање са са Млечићима М лечићима трај трајал ало о j e, међутим, међутим, непрест непрестано. ано. Ђ урђева војска, под заповедништвом војводе Алтомана, пустошила je куће и виногр виноград аде е све све до до испо испод д кото которс рских ких улаза улаза у град рад, У з српсрпску војску беху још и Црнојевићи, Паштровићи, становници грбаљске баљске жупе и се сељаци из околине К отора.. отора .. . . Д еспото спотови ви заступници у П риморју риморј у код Л уштице уштице,, преко пута од од Н овог овога, а, беху Вук В ук Биомужевић и српски зетски митрополит » Ј еричек, ричек, (2i, I V , стр. 88) гагп гагпге ге: ........
34
« Т ак о се се С рби ја (де (деспот а) опе опет т прост прост ирала од Д ун а ва ... .do м о- ра, do Б ара и Б у д в е. е. .. .. »
«Деспот Деспот j e имао даље даље у Приморј П риморју у Бар, Б ар, опатију опатиј у Ртачку, Р тачку, стари стари град град Будву и јужн ју жну у страну страну К оторс оторскога кога залива зал ива... ... (Михољ (М ихољски ски Збор). Збор). Паштро П аштровићи вићи и Г рбаљ рбаљ беху млетачки, млетачки, a Н ови ови и Р исан херцеговачки». Деспоти су имали поједине делове Боке, али постојбину писца ове књиге имала су оба деспота, a она je, као седиште Зетске православне митрополије, претстављала за деспоте нарочити значај. Деспот Ђурађ Бранковић се више пута званично обележава као « Г осп осп один С рбљ ем и П ом ори ју и П одун одун ави ју», па га тако означава историк Че Ч ед. М ијато иј атовић вић у веома веома лепој лепој студиј студији и о њему, њему, означава га тако у самом наслову на слову студиј студи ј е (39), a у тексту тексту наводи наводи на више места по који податак. Тако из једне повеље издате Дубровчанима децемб децембра ра 142 1428 8. У њој, њој , поред тога наслова, стоје стој е и ове речи: у п ри м орје, орје, у облас област т и Г ос- А ко се нека дубровачка дубровачка лађа разбије разбиј е « подст подст ва м и». У његово, његово, њему њему подчињ подчињено ено приморје, прим орје, с којим кој им се из С медерева упра уп рављ вља. а. (39, стр. 156, 156, 158, 158, 400). 400). He само то: Кад су Турци први пут заузели Ђурђеву државу, па и само Смедерево Смедерево,, «Н ово Б рдо ј ош се ј една еднако ко држало; држало; тако и градови Зетског приморја». И у другим својим титулама деспоти су се поносили да су господари подари Приморја, П риморја, да имај им ају у дела дела од од мора. У титулама не само само писаним, већ и у камену резаним; у титулама сажетим и кратким, a не само пуним: пуни м: све се може изоставити изостави ти само не власт власт над морем. *) Толика je била чежња српских деспота за морем и толика гордос гордост т да да им je делими делимично чно припадало припадало.. Е во најеклатантни нај еклатантнији ји припри мери: Р уски ист и сторичар оричар В. Г ригорович сапштава сапштава садржај садржај надгроб надгробног ног написа деспота Стфана Лазаревића на камену који je после ослобођења Србије почетком прошлог века нађен у селу Древенглава *) Ч ак и кнез кн ез Лазар из Крушевца, Круш евца, коме ниј е црипада црипадала ла ни најмања најмањ а чест Ј адра адранс нско ког г примо приморја, рја, пот потписива писивао о се покат покаткад кад као гос господ подар «П омори морија» ја».. Миленко В укићевић укићевић (38) сматра сматра да j e то Ј Газар чинио чинио зато што га je j e Ђурђе Ђурђе Страцимировић, његов зет, признао призн ао за «врховн «врховног ог господара» господара». М ожда je то био заиста мотив овог «наслова», али je такође могуће да овом титулом Лазар испољава да се не одриче мора и да ће му тежња бити да га понова поврати. и он je увиђао, као и деспоти, као и Немањићи, да Србија не може опстати без мора.
35
близу Крагујевца и први пут описан у српском календару «Даница» за 1826 1826.. Тамо Т амо стој стоји и С0): «А з Дес Д еспот пот Стефан, Стефан, син свјатаго свј атаго кнеза Лазара Л азара и по того преставлениј ставленију у милос мил остиј тију у Божиј Б ожиј еју бих би х госпо господ дин всјем Срблем Срблем и П одунавију дунавиј у и П осавиј осавију, у, и чести чести угрскије угрскиј е земли, земли, и боснс боснски кије, је, јеш ч е ж е и П ом о р и ју ју зет ск ом ом е » H a двору његовог његовог прејемника прејемник а на деспотс деспотском ком престолу престолу Ђ урђа Бранковића у Смедереву, још данас je очуван један сличан натпис. М и ћемо овде овде пренети пренети тај податак из једног ј едног опи описа са у београдбеоградком ли л исту Републ Р епублик ика а за 1956 1956 (41): Ha завршетку грађевине, при врху једне од највећих кула, нереда срп - имар je узидао црвеним циглама крст и испод њега два реда ски х речи речи , које гласе: от Ђ ур ђ , го го сп сп о д и н С р б љ ем и «В Христа Бога благоверни десп от П ом орију орију зет ском ком у. П овелениј овеленијем ем јего ј его сзида се град сџ сџ в лето 6938.» (г. 1429— 1429—30). 30). И стове стоветан тан податак податак се налази налази и у монографији монографији Ч еде М ијато иј атовића вића о Десп Деспоту оту (39, стр. 173). 173). ........
Ђурађ je увек увек губ губио П риморје риморје кад и целу целу деспото потовину; вину; са њењеним дефинитивним нестанком нестаје и српска власт над Боком. О томе Ј иречек иречек (цит. (цит. дело. дело. стр. 93): 93): П осле пада Д еспото еспотовин вине е 14 1439, «М лечићи лечи ћи узеше уз еше сва деспотова деспотова мест места а у П римор ри морјј у...» у.. .» Де Д еспот, спот, који j e сад сад столо столовао вао у Бару, Б ару, започе започе рат еа М лечићима. лечићима. «Т ако j e дошл дошло о до до ратовања, ратовања, кој к оје е се водило водило све до испред которски которских х капија. капиј а. Д еспот еспот нађе свуда присталице У з Србе С рбе пристад пристадоше оше Ц рнојевићи, рнојевићи, П аштров аштровићи, ићи, Грбљани и кото к оторрски сељаци сељац и .. У Л уштици, преко пута од Х ерцегново ерцегновога, га, беху деспотови заступници Вук Биомужевић и српски митрополит у Зети. И з Л уштице су су одлазили одлазили трговачки трговачки каравани без без икакве и какве препрепрепреке у унутрашњот Србије....» *) «Т ада М лечићима пође пође за руком да да придобију С тефана тефана ЦрноЦ рно јевић јевића, а, који беше пос поставље ављен за млет млетачког ачког војводу војводу са плато платом у *) Н а стр. 16 165, у аднотациј аднотацији и и на стр. 170, наводи наводи Ј иречек иречек један ј едан акт акт из фебруара 14 1450, из Дубровачког Дубровачког архива архива,, где се В ук Б иомужовић иомужовић и митропоми трополит називај назив ају у «господари «господари те области Луштице» Луштице». H a латинском стози «контраконтра да» да», што не значи «покрајина «покрајина» », како то погрешно погрешно преводи преводи и Ј иречек и Р адонић, донић, већ област, крај. крај . П од «контрадом» контрадом» се разумевала цела Луштица, Луш тица, цело полуострво Луштичко, a то значи Кртоли и Луштица (за разлику од Луштице у ужем смислу).
36
Горњој Зети (1451). Стефан енергично и немилосрдно угуши покрет рет «бунт «бунтовника» овника» у околини К отора, отора, у Г рбљу; смири ПаштроП аштровиће, виће, Ј Бешевиће Бешевиће,, Бог Б огд дашиће и покрај покра ј ину ин у Луштиц Л уштицу у (14 (1452). У савесавез у са Стефаном Стефаном Црнојевићем Ц рнојевићем потукоше потукош е Млечићи М лечићи три војводе вој воде десдеспотове....» VII. H e само што су српски владари желели желели увек ув ек имати «дела од од мора», како наши Бокељи кажу, што су стално настојали да завладају Зе З етским тским П риморјем, риморјем, већ су том том Приморј П риморју у поклањали поклањали нарочиту рочи ту пажњу. Ве В еома често често,, они су у њему њ ему резидирали. резидирали. У то доба нису ни су постојале постоја ле сталне владарске владарске резиденци резиденцијј е, већ покретне. (42). Владаоци су померали и мењали своја седишта према спољним околност околностима, има, год годишњем добу итсл. итсл. А ли су ипак насто н астојј али да то буду важна места и истакнути крајеви. Многи, ако не сви, средњевековни српски владаоци су имали и у Боки своје дворове, пребивали ту бар један део године. О томе сам био за ову књигу написао посебан одељак (посебну студију). која je морала да испадне због превеликог обима. Главни део (без научног науч ног апарата) штампан j e у П аландачићевом аландачићевом календару кал ендару (43), a цела студија he, ако Бог да, угледати света негде друго. И з ње ћемо пренети пренети само неколико неколик о података, података, чији чи ји he h e извори тек тек у тој студиј студији и бити видљиви. видљиви. Д укљанске укљан ске престо престони нице це су биле Скадар, К отор и Припратна П рипратна код Бара, све на мору или при мору. П осле осле je К отор заме заменила нила П ревлака (полуострво са замком у Кртолима). Дукљански владари су често заседали у Боки. К ад je j e Н емања заузео П риморје, разруши разруш и градов градове е Скад С кадар ар,, Драч, Свач, С вач, У лцињ и Бар, Б ар, «а «а К отор остави, остави, утврди га и пренесе пренесе свој двор у њ, који кој и j e и данас» данас».. Т о аопштава аопштава нико ник о други други до Н емањин син, краљ Сте С теван ван Првов П рвовенчани. енчани. П од Н емањићима се К отор често често спомиње спомиње као «столн столни и град». град». У ј едној едној повељи повељи цара Душана Д ушана говори се о властели и грађанима «нашего вјернаго и столнаго и љубимаго и славнаго славнаго града града К отора». отора». И цар У рош га зове «верним «верним нашим градом». Балшићи, после Немањића, датирају своје повеље, како каже Ј ирече иречек, к, у Скадру Скадру,, У лцињу, лцињу, Бару, Б удви.. . Ђ орђу орђу и Страт Стратимиру Балшићи Б алшићима ма била била je j e П ревлака ревлака «омиљено омиљено борави боравиште» ште». 37
T y je j e стано становао вао неко неко вре време и војвода војвода С анд андаљ (Хранић— (Хранић—К К осача). ача). М леци леци су уступили уступили званично Сте С тефану фану Ц рнојевићу К отор отор као боравиште равиш те и закупил зак упили и зграду (дво (двор). р). Н еко време време j e «ст «столовао оловао у Б ару» депот Ђурађ Бранковић, a такође и у Будви. Х ерцег ерцег Влатко Вл атко становао становао je у Х ерцег ерцег— — Н овоме воме,, и ту j e нест нестала слободна Херцеговина. Ц рногорске рногорске владик владике е су бар бар јед ј едан ан век столовали столовали у будвански будванским м манастирима Стањевићи и Маине. И духовне власти за време Немањића имале су епископска седишта у Боки: православни за целу Зету, католички за целу Србију или бар њен већи део. Тиме je Боки такође била призната нарочита важност. Бока je остала млетачка до краја 18 века, управо до г. 1797, кад je Н аполе аполео он срушио ту држ ржаву. аву. Т ада ада je Бока по К ампофо ампоформирмиском миру допала допала А устриј устри ј и и остала под њеном влашћу око 9 гогодина. T o j e тзв. прва аустриска аустриска владавина вл адавина у Б оки: од 17 1797 до 18 1806. H a основу основу Мира Ми ра у П ожуну, ожуну, Б ока припад припаде е Ф ранцуској, под п од којом кој ом оста оста од 1806 1806 до до 1813 1813.. Т ада je j e јед једин иним им њеним делом владала мешом ешовита бокељско—црногорска Централна комисија, док 1815, на оенову Б ечког конгреса, конгреса, не припаде цела цела Бока деф дефин инитивн итивно о А устрији. И о млетачкој и о аустриској владавини биће на више места у књизи речи. речи. Б ока je j e остала остала под А устриј ом до П рвог рвог светс светског ког рата. та. Т ада ада je, ј ош 1914, сву И ванбего ванбеговину вину заузела била црногорска црногорска војска, која ју je напустила после капитулације Црне Горе у зиму 1915. 1918 год године ине долази долази у Б оку српска војск в ојска, а, која кој а je j e доче дочекана кана неописаним одушевље одушевљењем. њем. П осде осде равно пет п ет векова Бока Б ока пост п остај аје е понова српска. српска. И да je j e до самих самих Б океља стој стој ало, она би вечно остала само само српска; српска; ja не знам знам Србина Бокеља који j e био за за Ј угослаугославију. Да се ради о поновном поновном задобиј задобијању ању српског Приморја, П риморја, за којим који м je Србија толико толико чезну чезнула, ла, доказ доказ су и речи речи краља Александ Александра ра изречене речене у Бару, Б ару, одакле одакле je j e он проследио проследио да да обил обилази ази цело цело своје свој е Ј адранско П риморје рим орје 19 1925 год године, после преноса преноса костиј к остију у Њ егоша егоша на Л овћен. овћен. Х ронограф ронограф тога пута, К раков, рак ов, бележи ово (4< ): «К раљ j e био био узбуђен узбуђ ен када када je, при првом п рвом сусрету сусрету М ора, дигао дигао на ручку у Бару чашу и наздравио: 38
овом првом кора ку сл сл ободног ободног срп ск ог м ора, дижем У Б ару, на ово чашу за ваше благостање!» Он j e са са југа ј уга ишао и шао на севе север. р. H e знам докл докле е je сматрао да да допидопире «слобо «слободно дно српск српско о море» море», али јамачн ј амачно о знам да да му j e Б оку ставио у центар, као што je Бар ставио на почетак.
III . ЕТН ИЧ КИ ОДНОС ОДНОСИ И У ПРОШЛОСТИ ПРОШЛОСТИ « С л ав он и ја се звал а т ада ада обала о д Б о к е д о У л ц и њ а , н ас аст а њ ен а угла угла вном . С рбим а».
П роф. роф. Томаше Т омашек, к, Беч I. Овде нас не интересује стање до доласка Словена на Балкан, a ни историск историски и подаци подаци нису довољно довољно издашни да да би се поуздано поуздано могао установити етничк етнички и састав састав становниш становништва тва до до V I I века. века. Оно Он о што се зна, то je обрађено синтетички од бокељских историчара Ј осифа Ђ елчића (27) и П авла авла Б утор уторца ца (45), a нарочито нарочито Ј иречка иречка (24 и 45). H o инте и нтерес ресантно антно j e да Ђ елчић, први озбиљн озбиљни и историк Боке, Боке, Д о им и - први део своје и досад ненадмашне књиге интитулише « гра ц и је С рба «(638 после посл е Х риста)». ри ста)». To T o je j e тај перио период д који нас не инте интерес ресује. ује. Долаза Долазак к Слове Словена на je историски посведо посведочи чио о К онстантин онстантин П орфироге орфирогенит, нит, и његови његови респективни ставови стално се понављају. Ha хиљаде пута je он цитиран и од Срба С рба и од од Х рвата, т. ј . његово његово дело дело «О управљању управљањ у Ц арством» арством».. За З а Ј адранску обалу обалу и њено њено прво зале залеђе, ђе, он j e више него јасан: Ha северу, до Цетине, населили су се били Хрвати, a на југу, југу, od Ц ет ине, ине, С рби. Али та српска племена нису била сасвим исте де деноминације: номинаци је: четири групе се ту дистингвира дистингвирајј у: Н ерет еретљанн, љанн, Захумци, Тре Т ребињани бињани и Дукљани. Велики хрватски научник Т ома Марет М аретић ић пише пише поводом поводом тога (47): «П орфирогенит орфирогенит о Заху З ахумљ мљаанима, Требињанима (с Конављанима) и Неретљанима изријеком вели да су србске србске народност народности; и; о Д укљанима не вели (ваљда (ваљда j e заборавио забељежити што није знао) ништа које су народности да ли хрватске или српске. Али, ако помислимо да су Дукљани наЈ Ј уж ужнији нији од од она четири четири племе племена на и да да су прави Х рвати досе досе-39
жали до ријеке Цетине, онда ће нам бити веома вјероватно да су и Дукљани били исте народности које и Срби.» С ви озбиљни озбиљнији ји научници света света прихватају прихва тају ове тврдње тврдње П орфи-
рогенита рогенита без без двоумље двоумљења. ња. Т ако нпр. највећи нај већи етнограф етнограф А устриј устри ј е прошлог века у којој су живели сви Хрвати и велики део Срба, барон барон Ч ерниг. У својој монументално монументалнојј Е тнографији тнографији А устрије устриј е (тр (три и огромна огромн а тома) он пише пи ше (^ (^8, II I I , стр. стр. 30): «И з удружених вести вести које кој е се налазе код Константина Константина П орфирогени рогенита та (глава 29 29 и 30) 30) и Л етописа етописа nona nona Дукљан Д укљанин ина а (гл. (гл. 11-13 11-13), ), стара стара поде подела Далмације Дал мације остала остала j e подлога подлога за деоб деобу у хрватскохрв атскосрпских српск их пле племена». мена». Онд Он да цитира један став из главе 30 П орфироорфи рогенита: „А Zenti Zentina na fluvio fluvio Crob Crobati atia a inc incipi ipit, t, extenditur xtenditurque que versus mare ad I striae usque usque conf confiinia". ni a". (Porf. caput 30). Ј едан од најве нај већих ћих лингвис лингвист та Н емачке мачке у прво првој поло половини вини пропрошлог века, Каспар Цојс, пише у својој књизи «Немци и еуседни народи» народи»,, 1837 1837 годин године е (4 (49), пози позивај вај ући ући се свуда свуда на П орфирогенита орфирогени та и остале остале тада тада познате изворе, ово о распрострањености распрострањености Срба после њиховог њи ховог досеље досељења ња на Ј уг: «С рби су заузели веома веома знатан простор: простор: они су се раширили рашири ли од од мезиских мезиски х Сло Сл овена вена (Бугара) на запад све до Хрвата, и на јужној страни ових (Хрвата) заузели орског појас појаса. а. Србима су преко планина ј ош u дуг ком ад П ри м орског припадали припадали и они С ловени ловени земље земље која кој а j e no имену реке Б осине назвата назвата Б осна (цитира дословце дословце на грчком грчк ом П орфирогени орфирогенита). та). Д а су С ловени ловени П рим орског рског п ојаса аса јуж но od od Ц ет ине били Србм, к оји су са севера вера дош дош л и за врем врем е цара И ракл ија, ија, К онст нст ант ин п он о н а вљ в љ а в и ш е п ут ут а, и то Паганци, к оји оји се и Н ерет еретвљани вљани зову,
настањени око реке Н еретве еретве,, Захумл>ани око Дубровника Дубровни ка (К онеЗ а х ум ум ск и С р б и : З а х л у м о и С ер б л ои ои ) , Тривуњани, стантин их за в еЗ Конављани, Дукљани, становници Тривуније, Конавала, Дукље све до предела где данас Црногорци претстављају крајњи словенски народ према Арбанасима. Да су ту Срби седели, чули су били и Ф ранц ранци и: Liud Li ude evitus, vitus, Sisci Siscia ci civitate vitate relie relieta, ad Sorabas, quae quae nati natio o magnam agnam part parte em Dalm Dalmatiae ati ae obtinere obtinere dicitur, dicitur, fugiendo ugiendo se contuli ntulit. Anna!. Einh Einh. ad ad a. 822, Pertz Pertz 1, 1, 209." 209." « К азири cy cy несум несум љ и во к рајњ рајњ и Јуж ни С рби на обали, т о су
чиј чи ј и предео предео ј ош године године 116 1166 спомиње спомиње Н икита ики та Х ониј они ј ат (издање П ар. стр. стр. 103 103), тон Катарон К атарон хе х е кири кириоте отес’.» с’.» (Власт (В ласт КоторК оторана ана, J I MK . Н икита икита Акоминат А коминат или Хонијат, Х онијат, из малоазис малоазиског ког гра град да
KoTopauw
40
Хоне, био je византиски великодостојник и књижевник на цариградско градском м двору двору у другој другој половини половини X I I века.) века.) Аустриски историчар Вилхелм Томашек даје у издањима Ben ne академије наука 1886 године један детаљан и стручан приказ географ географског ског де дела Арапин А рапина а Идрисија И дрисија из и з 12 века о Б алкану алк ану (написаној саној око 115 1153). Ид И дриси je j e дуго дуго живео у Сицилиј С ицилији, и, на двору двору Р уђера ђера II . Опширно Опши рно говор говори и о Ј адрану, адрану, па и Боки. И дриси пшпе пшпе између остал осталога ога (“): (“ ): «Од Д убровника убровника има 20 миља до бујн буј ног града града Катаро или Квадхара, чији су становници сасвим предузимљиви Далматинци, Далматинци, који к оји се баве трговином. трговином. Њ ихов предео предео спада спада у И склавониј кл авониј у». у». Сад проф. Т омашек даје овај овај коментар коментар (стр. (стр. 345) 345)): ): « И ск л авон и ја, С л авон и ја, звал звал а се т ада ада обала од Б ок е до У л ц ињ ињ а , н а ст ст а њ ен а уг угл а в н ом ом С р би би м а. ..» II. Док се сви писци од ранга и значаја значај а слажу у томе томе да j e стастановништво Боке још од седмог века углавном српско и да отада Срби дају етнички етничк и печат Ј адранској адранској обали обали све на север север до до Цет Ц етиине, не, нема нема слагања само само у поглед погледу у града града Кото К отора. ра. М ноги писци смасма трају да je несловенско становништво у том граду остало и даље доминантно, оминантно, чак скоро до наших наш их дана. дана. Други Д руги опет опет то порич поричу. у. М и ћемо изнети упоредо њихова мишљења. В ећ цитирани цитирани бокељс бокељски ки ист и сторик орик Ј осиф осиф Ђе Ђ елчић расправља расправља и сам сам о овим подацима подацима К онстантин онстантина а П орфироге орфирогени нита та у даљим даљим отсецима књиге књи ге (27), и пориче пориче да j e Херакл Хера кли ије сам К отор настанио Србима, а л и јесте околину. Он каже на страни 33 поменуте књиге: «Хераклије, немоћан да сам обузда Аваре, упути Хрвате и Србе на Д алмацију алмаци ју;; ови, поставши побе победници, дници, поделиш поделише е j e. С рби заузеше Далмациј Дал мацију у У лтрамонтану (с оне стране стране брд брда), а), која к оја се после после назвала назвала Рашка Р ашка и Бос Б осна, на, и Горњу Г орњу Мез М езиј ију, у, која к оја ce по њима назва Србија. С рбија. У подели подели цисмонтане цисмонтане Далмације Далмациј е (с оне стране стране годео доп доп аде С рбе и би би подеље подељен н у четири четири жупани жупа нијј е: ра), јуж ни део Н арона арона (Паганија), (П аганија), која кој а се простирала простирала од Н еретве еретве до Ц етине; тине; ач а З ахумље ахумљ е од тери териториј торије е Дубровника до Н еретве еретве;; Ду к љ а о д Д р ач а; Т р и в у н и ја ја od К от ор а d o Д уб р ов ов н и к а и према брдским ào К от ор а; пределима..» «И з ове поделе поделе проистиче проистиче да j e један едан део део Р исанског исан ског залива залива припри пао Србима. Србима. Али Ал и не К отор отор и околина, околина, јер Хераклиј Х ераклије, е, уступај уступајући ући 41
С рбима рбима и Хрватима окупацију окупаци ју Далмације, Далмације, задржа задржа за себе себе нај ___ » главније градов градове е Приморја П риморја __ Ђелчић сам сам признаје да да j e пред предео јужн о од К отора тора припа припао о ететнички нич ки и лолитич л олитички ки Србима С рбима Дукље, Дук ље, за преде предео о северно северно од К отора отора каже даље даље:: «Х ераклиј еракли ј е уступи уступи Србима (Тривунцима) (Тривунцима) Рисан Р исан и по јас ја с исто источне обале обале залив залива, а, који се од то тог град рада (Рисна (Рисна)) проте протеже же до Оштро Ош трог г Р та». та». Ј едан немачк немачки и научник, научник, Ј езуита зуита,, Д. Р атинг атинге ер, у чисто чисто језуитском али веома веома признатом часопису «Гласо «Гла сови ви из (манастира (манастира)) М ариј ри ј а Лах» Л ах»,, (где (где су сви сви сарад сарадници ници искључи искљ учиво во језуитск језу итски и патрес) патрес),, покуш окушао je j e у распра ра справи ви издатој и здатој 1898 1898 године године (51) да да докаж докаже е да да су Срби испочетка испочетка били били католици, католици, нарочито на П риморју. П ри томе томе он усваја усвај а П орфирогенитове орфирогенитове наводе наводе о распрострањеност распрострањености и С рба и унут унут раш њ у, доц доц н и је уж у Х рвата. Срб С рби и су населили населили — каже он « С рби ју, a на оба обали ли најп н ајпре ре Паганију П аганију или и ли Н еретванс ретванску, ку, од Ц етине до Н еретве ретве,, затим затим јужн ју жно о З ахумље које кој е je допирало допирало до Д убровника, ника, онда онда Т равунију равуниј у од Дубровника Дубровника до К отора.. . . Овој области ласти Н ајј ајјуж н и ји п редео редео који који je j e Ко К онста нстант нтин ин причислио причислио и Ко К онавле су С р б и т ада за п о се сел и б еш еш е п р ед ед ео ео Д у к љ е « (ст (ст р. 148). 148). П рим дрски дрски С рби» Сва та племена заједно писац назива « (Küsten (Küsten Јуж ни С рби» (Südserben, serben, стр. 249, 259, 260) или « (Südserben, стр. 250, 252 ид.). У купан куп ан пред пр едео ео зове «Српска «Срп ска Далмаци Д алмација ја» » (стр. (стр. 254 254). ........
........
H a стр. стр. 260 260 вели: «П риморски рим орски Срби С рби допреше допреше до великог велик ог знача знача- ја. П рво рво су осно основал вали и државу државу Заху З ахумс мску, ку, после после Дукљанску» Дукљанску».. Г овооворећи о Травунији, писац каже: «Град и предео прозват по њему, који кој и се протезао од К отора отора до Д убровник убровника, а, имали су још ј ош од почетка (von Anfang) своје сопствене српске жупане, а затим кнезове док док 1460 не падоше падоше под Т у р к е...» е.. .» Ш то се самог самог Котора К отора тиче, писац писац сумља да се, се, после доласк доласка а Срба, одржао «ј едан део старог романск романског ог становништва становниш тва као као у осталим приморским градовима Далмације. О томе нема података. И з околнос околн ости ти да он он ниј ни ј е морао морао да да плаћа трибут сусед суседни ним м српским владарима као други староромански градови, који су га мологл логл о би би се се закљ учит и da j e он он им ао срп ско рали плаћати, ст а но новн и ш т во. (К аже да да тако мисли и чувени историч историчар ар Димлер.) Димлер.) И његово његовог г епископа пископа налазимо у були папе папе Александра Александра I I подчиподчињена јужносрпској метрополи Бар.» ........
42
III. Само постојање романског елемента у бокешким градовима не може да се спори. спори. П итање j e само ко je j e имао превагу: социј социјалн алну у и државно-правну превагу превагу су несумљиво несумљиво имали вековима вековима Р омани, за бројну то je теже рећи. Синдик Си ндик тврди тврди у књизи књи зи о К оторском статуту (’8, стр. 38) 38) да да су «средином средином 15 15. века Романи Р омани у К отору сачињавали само једну деветину становништва, и то, ако се претпостави да су 100 властеоских поро пород дица, колико коли ко их j e тада тада живело у К отору, отору, све биле биле чичи сто романског порекла». Он сматра да je «градско становништво средином 15 столећа било у великој већини словенског порекла», и цитира једну листину Чрмошника у којој стоји, на италијанском, да je «ових племића (ђентилуомина) сто кућа, a нас народних људи управо 800». H o овде се очи очиглед гледно но не ради само о граду Котору, К отору, већ о његовом целом дистрикту. 900 кућа одн. породица никад није могао К отор да да има; крајем крај ем 18 18 века имао их j e непуних 300. То Т о се виви ди из јед ј едног ног пописа попи са породица породица К отора извршеног изврш еног због због деље дељења ња соли 1784, који к оји се нашао преписан у оставштин оставштини и академика академика Ј ована ована Томића Томића,, a пос после га je саопшт аопштио ио Глигор Глигор Станојев Станојевић ић у једном једном бробро ју «Споме Споменика» по под ред редакцијом акцијом само самог Синд С индика ика (“). Тамо Т амо су су навенаведена дена сва имена градских градски х породица породица:: католич ка толички ких х j e било бил о 198, од чега племенитих само 15, док укупно има породида са несумљивим романским именима 133, a са сумљивим још нека десетина. Н ису сви Рома Р омани ни били племићи, племићи, мада мада Срб С рба а племића племића ниј ни ј е уопш уопште те било. Град j e дакле и тада, тада, пред сам пад М летачке летачк е републике, имао већином већином романски карактер. к арактер. П оред оред 19 198 католички католич ких х породипородица било je ј ош 80 православни православних, х, но они зајед зај едно но са католици католицима ма несумљивог словенског порекла нису могли чинити већину. С редином редином 17 17 века, управо управо г. г. 166 1666 6, известио je Р имску им ску кур кури ију скадарски скадарски бискуп П етар етар Бог Б огд дани: «К отор захвата 300 300 огњишта. огњишта. Њ егово становништво становни штво се дели дели у три дела: дела: власте вла стелу, лу, грађане и пук. Властелу сачињавају 143 душе, грађана има 62, a број пука достиже 1000 душа». К отор je j e садржавао садржавао само јед ј едан ан невелик невелик део део становништва Боке, Б оке, па и у њему je било Срба који су се стално досељавали. Е кспа н зија зија срп ск и х го горш т ака Ј ирече иречек к пише (2*, I I I , стр стр.. 172 172): « кре крет ала се у ран ије ијем средњ редњ ем век век у на јвиш е п рем рем а Јадран ској обали, a од од XI X I века века више виш е на исток, исток, док док нај зад нису велики велики успе-
43
си пре према Грцима изазвали нову струј стру ј у у правцу југа. Овај развој заустављен je био од 1371 турским освојачким походима. П осл е т ога зап очињ е уст упањ е ст анов ановниш т ва на север и запад, на Дунав u Јадранско М оре оре.» К ао што се види, види, струјања струј ања С рба рба ка Ј адрану, адрану, где су већ већ имали своје сународнике, скоро je стална појава, местимично само прекидана. H a стр. стр. 176 исте књиге пише пиш е Ј иречек: «П од притиском прити ском многих терета и дужности, људи су се исељавали на запад у далматинске градове, где су нове насељенике примали радо. Ha дубровачком земљишту земљишту нико није плаћао плаћао п орез.. орез .... У К отору отору je j e био био дужан дужан нови варошки становник само уписати се код нотара. Сељаци су се слободно могли настанити у граду, и нико није имао право да ек у ж и - их из града одведе у неко село варошке области. У X I V в ек вели вели су у К от ору дос досељ ени ц и и з Б рсков рскова, а, К чева, чева, П одг одгориц е ит д.
У околни околним м селима селима помиње око 133 1330 нпр. нпр. неки насељеник насељеник из Г ацка Одлазак у приморске градове појачан je био и тим, што je млад млад свет вет оба пола пола привре привремено мено живео живео у овим варо варошима као послуга.. послуга .... . У К отору отору су слушкиње слушкиње биле биле највише највише из план планина ина саса ___ » дашње Црне Горе __ H e треба треба заборавити да да je j e К отор доживео доживео,, откад откад су С рби насенаселили лил и његову околин околину, у, неколико неколик о великих велик их каламите каламитета. Т ако нпр. нпр. кугу ку гу 157 1571 и потрес 16 1667. П рема рема хронича хрони чарим рима а je j e од саме куге куге умрум рло у К отору и околин околини и 3.50 3.500 лица. Ј едан едан савременик савременик пише да да у К отору ниј ни ј е ост остала ала ни четвртина четвртина становништва. становништва. H a њихова мест места а су свакако дошли дошли друг други, и, и Р омани омани (И талијани) и Срби. Срби. J a мислим мислим да je ту почетак почетак масовне масовне инфилтрације Срба. Даље цитирамо цитирамо из Ј уречека уречека (II (I I I књига, књига, страна страна 202 202): «С лично лич но (као у Дубро Д убровни внику) ку) беху уређени уређени еснафи у К отору. У оба оба града града помињу се многи шегрти шегрти у X I V веку из суседни суседних х земаља. ља. У К отору отору су млад млади и Сло С лове вени ни код код златара златара и обућара обућара.. .... . У приморски морским м град градо овима живели су и многи страни страни мајст мај стори, ори, преко којих се тамошњи свет познао са занатлиством далеких земаља. Беху то највише Италијани. Поред њих јављају се и Грци као... сликари у К отору. отору. Н емци беху: неки табак табак у К отору око 1330, неки неки клобучари клобучари у К отору отору и Д убровник убровнику...» у...» Стр. 229: 229: «И «И у Дубровник Д убровнику у и К отору беху робови и робиње робиње,, у 13 и 14 веку, највише из Босне, али било их je и таквих који су ........
44
купљени били у унутрашњости, нпр. у Липљану, Грачаници или Н овом вом Б рду...» Турс Т урски ки ис и сторик торик и гео географ граф Хаџи-Х Хаџи -Халфа алфа (Ћ атиб атиб-Ч -Че елеб лебија) пише око 165 1650 да да je становниш становништво тво П одгорице, одгорице, Скадра С кадра и Котора К отора «мешовито вито састављено састављено од А рбанаса рбан аса и Срба». С рба». (52а) A зна се докл докле е су допирали a где су почињали Срби. Трећег милета Хаџи Халфа није нашао. Н ије иј едном речју речј у не споме спомену ну ни Ј иречек иречек бар бар појединог појединог Хрвата Х рвата на Српско С рпском м Приморј П риморју; у; било их j e од одсвакуд свакуда, а, али не из Х рватске. рватске. H a селима селима су доминантан елеме елеменат нат сачињавали Срби, у два два града Романи, али са сталним прираштајем и примесама Срба. П ри томе се вршио врши о јед ј едан ан неминован неминован процес асимилирања, асимилирања, амалгамис амалгамисања, ања, апсо ап сорб рбовања. овања. У селима селима je j e то вршено брзо и лако; Словени (Срби)) навалили су необуздано, са елементарном силом, као бујица, буји ца, и кога к ога су поштед поштедили ил и тога тога су претопили. претопили. У градовима градовима било je много друкчије: романски елеменат није се дао лако истиснути a још мање претопити; њега су спасавала техничка средства (нарочито (нарочито лађе), новац (богатст (богатство), во), култу ку лтура ра и власт. П од градов градовима има треба треба углавном разумет разум ети и К отор и Будву. Б удву. Херце Х ерцегнови гнови je тек тек наст настао при крају крај у слове ловенс нске ке перио период де и ускоро ускоро пот потпао под Т урке; урке; Р исан исан je током током вре времена мена руст рустифицир ифициран. ан. ве говори О становништву Б у д ве говори између остал осталих их и исто и стори рик к Ч едоедомиљ М ијатовић иј атовић у свој својој ој студиј и о Б алшићима алши ћима (37, стр. 132/ 132/33 33). ). «H a само самом м П риморј ри морју.. у.. . . по гра град довима какви су били били У лцињ, лцињ, Бар овн и ц и су су би би л и в ећ ећ и н ом Л а т и њ а ни ни , нешто потоми Будва. ... ст а н ов ци старих римски ри мских х колонија, колониј а, нешто нешто досеље осељеници ници из Италије, И талије, већином трговци и мајстори»...
М ијато иј атовић вић цитира и извештај извештај француског француског путника путника Б рокара из у, Улциг. 1336 1336 (53) у коме коме стој и да у приморск при морским им градовима К от ор у, други Beh Beh Л ат ини и нар од који који je у ок ок ол ол и н и т и х њу итд.ие ж иве други грод гр ода а ва ». Тај околни народ, кога Брокер не специфицира, то су Срби. У градов градовима има je j e било било само њих њи х и Лат Л атина, ина, али више Латина него њих. Доцније je, свакако, било у Будви све више Срба, и романски елеме елеменат нат се се посте постепено пено претакао. претакао. Ј аков Колети К олети пише у Илири И лирикум кум С акрум акрум (54), како как о преноси П етар етар Шеровић Ш еровић (” ) «da «da je je Б у дв дв а би би л а п у н а С р ба ба , по роду додуш додуше е Слов Сл овена, ена, али присталица присталица догмата догмата и обред обреда а грчкога, који к оји се такође назива и рашким рашк им (српским)». (српским)». К олети je живео од 1734 а умро 1827; био je језуитски свештенослу45
житељ. Ови његови подаци су јамачно из доба млетачког, a то значи с краја 18 века. Н ије иј е баш лака етничка етничка спецификација спецификација тих которских которских и будбудванских Романа; једну исцрпну исцрпну студиј студију у о њима дао je Ј иречек иречек C“). Овде ћемо пренети само оно што он рекапитулативно каже, a што се, мало другим речима, налази и у његовој историји Срба (24, I, I , стр. стр. 114 и другде): другде): «С асвим асвим различити од ових румунских румун ских планинских пастира пастира беху беху романски романски варо варошани у П риморју на Ад А дрији, рији , највише н ајвише заназанатлије, трговци, рибари и поморци, названи Р о м а н и ил и л и Л ат и ни ни , си . У К от ор у и у Д у б р ов ов н и к у надвладао je од српски још и В л а си крај кра ј а С ред редњег века српски говор, говор, и то због изумирања изуми рања старих варошких породица и пријема многобројних нових, због територијалног повећања и јаког трговачког саобраћаја са унутрашњошћу. У северној северној Далмацији, Далмациј и, пак, за владе владе Р епублике Св. Марка, М арка, потиснуло je млетачко наречје стари романски дијалекат, чији су се после послед дњи трагови трагови изгубил изгубили и на острву острву К рку рк у у X I X веку». веку». О тој симбиози симбиози Срба и Ро Р омана и напос нап ослет летку ку апсорпцији Р омана од од стране стране Срба пише ту скоро дописни дописни члан С А Н и управник управн ик њеног њеног И сторис сториског ког инстит института, ута, Срб С рбин ин католик из Б оке И лија лиј а СинС индик О : «И пак у овом превирању разних разн их етнички етнич ких х елеме елемената, ната, одлуч одлучуу јући факто фактор р су Сло С лове вени, ни, који су најзад ет етнички поб победили и одродржали се до данас. З аузевши сву териториј териториј у, готово готово до самих градски градских х зидина, зидина, они су постепе постепено но улазили улази ли у град град (Кот (К отор), ор), ступали у крвне везе са градским становништвом и, као биолошки јачи елеменат, допринели да je романско становништво, уколико није нестало природним процесом умирања, сукцесивно било амалгамисано и претопљено у словенско. словенско. Н ема сумље сум ље да при првом додиру није био искл.учен гог и обрнут процес. Многа властела, пореклом Словени, осећали су се Романима __ ___ Ипак су се најзад Словени, као бројнији и биолошки здравији, једино одржали.» За П аштровиће аштровиће je утврдио утврдио савреме савремени ни етнолог етнолог др. Ј ован Вукм Ву кмаановић у својој свој ој докторској докторској дисертаци дисертацијј и (56) да да су «по свему судећи судећи већ већ у X I V вијеку виј еку били били изразита изразита српска српска етничка етничка група, група, у којој к ојој су страни народни народни елемент елементи, и, уколи ук олико ко их je j e некада било, већ већ били асимиловани» (стр. 65/66). 46
За период Н емањића каже ка же бокељски бокељски историк П етар Шеро Ш еровић вић:: «Б ока се у оно доба доба у сваком сваком поглед погледу у подиже. О соби собито се много народа насели у Боку из унутрашњих крајева српске државе и тако појача у знатној мери још раније ту насељени српски елеменат на штету романског становништва по градовима, које су све више више проређ проређив иваш аше.» е.» (55, стр. 472). 472). Бока као целина није никад губила српско национално обележје жј е откад откад су се се С рби тамо населили. населили. Е во шта о томе томе пишу пи шу два два етнографа аустро-угарска (један Немац, други Маџар) у репрезентативној зентативној едициј едицији и описа Аустро-У А устро-У гарске гарск е монархиј монархи ј е (57): «Република Котор, чија je сила заштитница била Србија, онда У гарска гарска,, напослетку напослетку Ве В енециј неција,по а,почивала чивала j e на сасвим сасвим словенсконационално националнојј основи, снови, кој к оју у су Мле М лечићи чићи најбрижљивиј нај брижљивиј е чували из страха од Дубровника П рави народ остаје сасвим сасвим нетакнут (од мешања са Романима) и задовољавао се са далеко плоднијом народном песмом својих гуслара». ........
I V. Е тничка стуктура стуктура станов становништва ништва Б оке ниј е ост остала ала увек иста; иста; она се мењала, али национална слика није тиме алтерирана. П ознте су сталн сталне е миграциј е српског српског становништва становниш тва готово од н> н>егове гове појаве на Балкану. Балк ану. Т о су та чувена чувена мет м етанасте анастетичка тичка крет к ретања ања чије чиј ем je проучавању пок. Ј ован Ц вијић вији ћ посве посветио тио био своје главно тежиште. Та метанастатичка кретања се запажају и у Боки: неки се становници становници исељавај исељавају, у, други дос досељавај ељавају. у. М играције играциј е су акак тивне и пасивне, но имиграција je већа од емиграције све до 19 века, кад почиње исељавање преко мора. До тада, до половине прошлог века и нешто мало доцније, Бокељи су пловили на лађама по неколико деценија да се после ипак врате кући; жене и деца су остајал остајала а код к од куће. куће. И у мом детињству детињству се говорило говорило за нен екога ко се сели сели у А мерику мерик у (Ј ужну ужн у или С еверну) верну) да да иде иде у «мрнаре». мрнаре». Н ово ово стано становништво вништво Боке, Боке, к оје ј у j e вековима вековима насе насељавало, љавало, биби ло je углавном из Црне Горе и Херцеговине, бар оно које се досељавало у села. Оно je било скоро искључиво српско, тако да се Бока није никад могла национално мењати; она je добивала увек изнова евежу евежу српску крв и сваком сваком миграцијом миграциј ом афирмирала, па чак и појачавала свој српски карактер. Сам Ј ован ован Ц вијић вији ћ констатује констатује за Б оку (“, (“ , I , стр. стр. 237 237): «У Б оки су се у турска време времена на и доцниј доцније е у таквој маси маси населили Херцеговци и Црногорци да су потпуно асимиловали старо 47
зетско становништво, многе Арбанасе и, истина ретко, млетачко становништво по градовима.» М ора се признати призн ати да млетачке власти нису ни су правиле скоро никакву ка кву сметњу сметњу дос досељавању ељавању новог српског елемента лемента у Боку. Б оку. Они су тиме јачали своју привредну снагу и повећавали број својих поданика. П оп Сава Накиће Нак ићенов новић ић je j e дао дао у својој свој ој студиј студији и о Боки Б оки податке податке о пореклу порекл у свих српских српски х породица породица (59). Т е податке преноси сумарно марно и проф. Е рдељан рдељановић овић (60, стр. стр. 45 ид.). Он О н каж каже: е: «П о и с питивањима питивањима С. Накиће Н акићено новића, вића, у самој самој Б оки излази да су од данашњих бокешких братстава српске народности (укупно 836) 836) 32 325 пореклом порекл ом из Ц рне Горе, Горе, 288 288 из Х ерцеговине, ерцеговин е, 137 су «ста «ста-росједиоци росједиоци» », 43 из Далмације Далмациј е, 20 из А рбаниј рбани ј е» итд. итд. П од српским српским братствима оба писца разумеју и православне и католике српског језика. језика. И Ј ован ован Цвиј Ц вијић ић даје исте исте закључн закључне е бројеве на основу основу под података из Н акићеновића аки ћеновића и срачунавања срачун авања проф. проф. Е рдељанови рдељановића ћа (5 (58, II I I , стр. стр. 96): «Бока je чисто српска област п њено становиштво je, no Сави Н акићеновићу, аки ћеновићу, састављено од од 83 836 српски српск их братстава. братстава. Од ови ових х су 137 старинци зетског типа, већином католици (мада међу бокељским католицима, који чине нешто преко четвртине становништва, тва, има покатоличених покатоличени х Црн Ц рного огораца раца.. ...». .». Дакле Д акле,, те «старосједиоце» оце» по Накић Н акићено еновићу вићу назива Ц вијић виј ић «старинци старинцима ма зетског зетског типа» и у њима налази само католике (разуме се: доцније покатоличене). П одаци одаци nona Накићено Н акићеновића вића нису н ису сасвим поузд поуздани. ани. И сам проф. Е рдељановић рдељановић налази склизања на много ме места. ста. М и смо у Боки Б оки то више пута утврд утврдшд шда, а, нарочито н арочито мој стриц стриц К рсто ЈГ Ј Г. Кос К остић, тић, проп рофесо фесор р Г еографије еографије и И сторије сторије на Ц етињској тињској гимназији, гимназији, који кој и je млад погинуо погинуо за време П рвог рата, рата, тако та ко да се његове забелешк забелешке е нису очувале очувале.. А ли најдо н ајдокументо кументованиј ваниј е je то, то, ту скоро, скоро, утврдио утврдио бокељски историк (некадашњи (некадашњи срески срески начелник н ачелник которски которски)) П етар етар Д. Шеровић, у својој студији о родном месту Бијелој (“'). Он je ту сасвим сасвим научно, у архивима Х ерцег-Н ерцег-Н овог и К отора, отора, испитивао порекло становништва свог завичајног места (у коме je живео и радио). То Т ом прилико приликом м je конст констато атовао да у делу делу Накић Н акиће еновић новића а «има врло велики велики број број грешака.. . . Ш то вриједи вриједи за село село Б ије иј елу, то у једнако једнакојј мјери мјери вријед вриједи и за сва остала мјеста у Боки која je опи48
сивао.» Он je заиста то радио на брзину, ослањајући се на податке кога било мештанина. Скоро за све старије породице, које су досељене у бокељска села пре више од једног века, индивидуални подаци подаци Н акићенов акићеновића ића су нета нетачни. чни. За Б ијелу иј елу je j e то документардокументарно утврђено. П а ипак, сумарни резултати не н еће бити бити мног мн ого о удаљени удаљени од истине, не, ј ер ако j e једанпут заменио заменио Х ерцеговину ерцеговину са Ц рном Горо Г ором, м, други други пут je поступио поступио обрат обратно. но. У купан резултат резултат није ниј е мног много о измењен (истоветну појаву имамо код систематских грешака у Статистици). Е рде рдељановић je j e израчунао израч унао да да према навод наводима Н акићеновића акићеновића две петине петине братст братстава ава води в оди порекло порекл о из Ц рне Горе Гор е (то j e око ок о 40° 40°/о). /о). Знатно више од једне трећине становништва je из Херцеговине (приближно (приближно 34, 5° 5°/о). /о). А ли je оно скоро све сконцентрисано сконцентрисан о у северном верном делу делу Боке Б оке (у крајевима крај евима Н овога овога и Рисна), Р исна), где где чини огромогромну већину становништва. И з српких српки х земаља земаља je j e целокупна целокупна принова прин ова.. Речено Р ечено j e да да 20 породица воде воде порекло порекло из А рбаније. Т о су најве нај већим ћим делом делом у К ртолима, ма, где где су сконцентрисани сконцентрисани у три села села (Рад (Р адовићи, овићи, Миловићи М иловићи и Н иковићи); сви воде воде порекл порекло о од од браће браће Дапчића из и з «А рбаниј рбани ј е» (Рад (Р ада, а, М ила и Н ика). ика). Ови су саградили аградили велелепну велелепну цркву цркв у Св. Госпође Госпође кад су се населили; славе сви Светог Срђа, и јамачно су негде из цен т и м а занооколине Св. Срђа око Скадарског језера. Мада у aк це се на арбанашки, по свој прилици су чисто српског порекла. За П аштровиће j e писао ту скоро др. др. Вукмановић Вук мановић (“ , стр. стр. 74): 74): «М ноги старосјед старосједил илачк ачки и родови родови су се коначн коначно о иселил иселили и у разр азним правцима, a на њиховим мјестима су дошли досељеници већином поријеклом из Старе Србије, који су разнијели српску традицију дициј у и у ново н овојј сред средини ојача ој ачали ли националну свијес свиј ест» т».. С рпство миграциј миграцијама ама није ниј е губило губило од свог свог саст састава. ава. С рби су долазили Србима. У малопре наведе наведеном попису которски которских х породида породида крај кра ј ем 18 века због због деобе деобе соли, соли, «С рпске рпске породице» породице» су засебно засебно приказа прик азане не (15, стр. 38) и то груписане по пореклу, (под «српским породицама» звани чн о озн озн ач ују ују као се јамачно схватају православне, али се звани српске). Од њих су 26 из Црне Ц рне Горе, Горе, једна са са Грахова, две из Ц уца, ца, a ј една една из Т ребиња. ребиња. 18 18 j e из других крај к рајева ева Б оке: 14 14 из П аштровића, тровића, једна из Будве Б удве,, јед ј една на из и з Шкаљара, Ш каљара, a две две из «К отора». отора». П ошто су обе обе Л азаревићи, азаревићи, то j e очито да с у и з Г р б љ а , који се 49
сматрао доме доменом ном Кото К отора. ра. Н ажалос ажал ост, т, за 32 32 породице породице није ниј е озн означ ачеено порекло, порекло, ј ер га га јамач ја мачно но пописни органи органи нису ни су знали. За неке би ce по презименима могло установити одакле су, али ипак за мањину (Жане Паштровић, Ђуро Шутовић итд.). V. Сем Срба, у селима бокељским, међу православним становништвом, твом, спомињу се се нпр. у которски которским м нотариј нотаријални алним м књигама пре неколико векова Арбанаси А рбанаси у Грбљу. Г рбљу. A такође се се на више места места говори о «Власима Риђанима» у Кривошијама. В ероватно роватно j e било било Арбанаса у Грбљу, као што их j e било било и у другим другим нахијама нахиј ама Црне Горе, Горе, специј специјалн ално о у Црмници. А ли су се се они током током време времена на посрбили, посрбили, како к ако гласи конј кон ј ектура и самог Е рдељановић дељановића а (60, стр. стр. 60). 0). С тварно у Г рбљу ниј н ије е бил било о за време Ау А устриј е нијед ниј едног ног католика, католика, a камоли не несрб србина. ина. T o je била најве нај већа, ћа, најчистија и најкомпактнија српска општина. Многа презимена имају стран призвук (Парапид, Батута, Бубања итсл.), али се то током времена потпуно амалгамисало. Грбаљ je кроз иеторију био најбунтовнији, најправославнији, и најсрпскији. Ш то се К ривошија ривошиј а тиче, тиче, који к оји су у бунтовнос бунтовности ти премашили премашили ГрГ рбаљ тек тек у 19 веку, Е рдељанови рдељановић ћ сматра да да «вла «власи си Риђа Р иђани» ни» што «свакако долази од Хриђани, a ово од хрид, јамачно нису били Власи него Срби сточари, као што показује и само чисто српско име Риђани», (Цит. страна). Синд индик, ик, пак, пак, пише пише за Арбан А рбанасе асе (18, стр.39): стр.39): «Арбанаси су живели највише у Грбљу, и бавили се земљорадњом и сточарством. Они су рано почели улазити у град (јамачно мисли на Котор, ЛМ Л М К ). Т у су се бавили бавили ситном ситном трговином трговином и занатима, a неки су били свештеници и монаси; било je између њих и кућне кућн е послуге. H a основу дос досада ада познате позна те архив архивске ске грађе, грађе, и згледа да њихов број није био велики». В лаха мисли мисли Синд Си ндик ик да j e било у мањем мањем броју у још неким местима местима Боке, врло ве вероват роватно но на полуострву пол уострву Врмцу. И пак закљузакљ учује: «Архивски подаци не дају никакве грађе на основу које би се могло могло решити решити где су живели В ласи у Б оки К оторској, оторској, да ли одвојено у појединим селима, или у већим групама. Свакако их je било на К ривошијама ривошијама (Влахи Риђа Р иђани) ни)» ». 50
VI . За време време А устриј е етнички однос односи и у Б оки постали постали су много много шароликији. Док су пре по селима били скоро исжључиво Срби, a no варошима варошима (углавно (углавном м у К отору) отору) претежно претежно Романи, у X I X веку настањује се у приморским местима Боке сав могући милет и отпад отпадак ак национални национални и друштвени руштвени из велике велике М онархије. У њој њој јеважило јеважи ло наче начело слоб лободе кретањаи кретањаи наст настањива ањивања ња (Freiz Freizü ügigke igkeit), it), па су многи сумњиви типови користили ту прилику да се настане на обали обали Ј адрана, адрана, нарочито у питомој питомој и благој благој Боки. Б оки. П осеб осебно но су тамо остајали и после пензионисања ислужени подофицири, нижи официри и војгог чиновници, којих je било безброј, јер je Bo na увек имала ј аке ак е војне гарнизоне. гарнизоне. Н еки су се се оженили оженили из Б оке, оке, али без без обзира на то, то, многи многи су се ту стално настанил настанили. и. К ако ак о су скоро искључиво били католици, то су већ у другој, ретко у трећој генерацији, генерацији, били похрваћени. похрваћени. За сам К отор пише о томе П ераштанин ераштанин С рећко В уловић (2,стр ,стр.. 184): «М еђу 2.000 2.000 његових становн становник ика а нема ни десет десет стари старих х домаћ домаћих их породица јер су или умрле или отсељене. Данашње становништво К отора отора састој састој и се делом елом од италиј итал ијански анских х усеље усељеник ника, а, кој и су се настанили као занатлије или пиљари, a делом од арбанашких и црногорских породица пор одица.. .. . . С ем тог тога, а, бар he се наћи ту по једна пород породица из разних градова градова Далмације Далмациј е, чак из многих других град градова ова М онархије, нај чешће ислужени ислужени под подофицири, официри, који кој и су се у К отору отору оженили женили и ту стално стално настанил настанили... и...» » To T o je Ф орту ортунато нато Вуло В уловић вић писао писао крајем крајем прошло прошлог г века века,, дакле у истом веку кад je Аустрија ушла у Боку. И у Н овоме овоме j e било било слично, слично, и у Б удви, удви, П ерасту, расту, као и католи католи-чким местима местима у околини околини К отора отора (мада (мада у мање мањем м опсегу). опсегу). С рпска еела еела Б оке нису ни су била била тангирана од ове « «поша пошасти» сти».. А устриска устриск а статистика статистика ниј ни ј е питала за народност народност становник становника, а, већ само за језик ези к у употреби, употреби, конверзациони конверзациони ј език, език , Um U mgang angsprac sprache he.. Тако Т ако су многи многи странци ранци у Б оки изнели изнели српски рпски језик као језик крај кра ј а где где живе и којим који м се следст следствено вено служе. П а ипак je j e за ова четири четири пописа изјави изј авио о доњи доњи број број лица след следећи ј език као свој (према (према званичним статистички статистичким м публикациј публик ацијама ама наведе наведеним у Л итератури одељка под бројевима 63-66): 51
Ј е з и к: к: немачки чешко-словачки пољски украјински словеначки италијански румунски
Год. 1880
1890
1900
1910
1749 98 4 1 16 831 5
602 1165 2 1 108 969 2
842 778 24 17 210 731 —
1206 717 192 784 98 538 4
Овим бројевима je потребна експликација, њих тешко можеда разуме разум е нест нестатист атистича ичар. р. М ени се се чини да je обухваћена и војска, војска , a Бока je увек имала јаке гарнизоне. Али су објављени само подаци о аустриски аустриским м држављанима, ржављанима, било војним војн им или цивилним. Т у нису унети бројни подаци о маџарским држављанима (камо спада и Хрватска са Славонијом), припадници Босне, поданици Црне Горе итд. Само аустриски у ужем смислу, јер укупан број свих лица обухваћених обухваћених пописом пописом дај даје е укупан број с једне једне стране стране А устријана стријанаца ца a с друге Странаца. У публик публикаци ацијји за 1910 1910 (66) стој стој и да je j e у Б оки било «страних страни х држављана» држављана» 456 4568. Међу М еђу њима je j e несумљиво било и лица са српским језиком али далеко више странаца. П ошто су се у Б оки мењали мењали гарнизони, то je разумљиво разумљ иво да да једј едног пописа има у Б оки мање мање од од 10 100 Чеха Ч еха a после далеко преко 1000. М аџара je j e било било бар толи толико, ко, a такође дост доста а и Р умуна из и з М аџарске, џарске, јер су овде овде пописани пописани само Р умуни умун и из Аустриј А устриј е. Тако Т ако се може разумети разумети откуд У крај крајинаца ин аца («Р («Р утена») 19 1910. г. г. 717 717, док их je раније раније је ј едва било по не неколико колико.. Т ада ада j e јамачно био био у Б оки један гарнизон гарнизон из И сточне сточне Галиције Галициј е. В иди се и по томе што je и П ољака тада тада бил било о десе десет т пута више него иначе. инач е. Н емаца j e било било између бокељских устанака близу две хиљаде a после знатно Marte. Мада je увек било официра и подофицира Немаца, у датим бројевим бројевима а има и дост доста а цивила. Ш то се И талијана талијан а тиче, они су скоро сви сви били били цивили. цивили. Њ ихов број број у овом овом веку знатно опад опада. а. М ахом ахом су то то Ита И талијан лијани из И талије талиј е («Н («Н аполитани»). аполитани»). Лица са немачким језиком било je, као што се видело, највише. Б ило их j e и по целој целој Б оки, и то прили п риликом ком послед последњег њег аустриског аустриског погог погогса са (3 октобра 1910 1910)) у «судском котар к отару» у» Будви Б удви 35, 35, Херцегн Х ерцегнови ови 332, Пераст П ераст 312, 312, Котор К отор 527 527. У купн ку пно о 12 1206. П реко хиљаде хиљаде и х je j e било у варошима. 52
Од цивилног становништва огромна већина je стално остала у Б оки. П осле осле П рвог рвог рата рата нико н ико ниј е био био избачен избачен из Боке Б оке,, никоме н икоме није замерено држање за време рата. Али су и многа војна лица остала, нарочито «гажисти». Они су, скоро без изузетка, постали Хрвати.
IV ВЕРСКИ ОДНОСИ У БОКИ. С рби ја je и м а л а н а ц и о н а л н у ц р - к ву, к оја оја ост ост аје аје један од ви дова О т а џб џби н е. е. Ш а р л Л оа зо 1.
У науци je j e углавном усвојено гледиште гледиште да су до Свет Св етог ог С аве становници становници Боке, били католици, католици, не само Р омани у градо градовима, већ и Срби по селима. М и смо већ ј едном едном изнели то мишље миш љење ње заступано по ј езуити Р атингеру атин геру (у предходном предходном одељк одељку у дел о51). И мамо потврде и од пипи саца саца тога доб доба. а. М лечанин М . Т орзело написао напи сао je ј ош за време време владе С тефана тефана Дечанског Д ечанског дело дело «И «И сторија сториј а Романске Р оманске држав државе» е» у коме стој стоји и (67): «Осми (по реду) je краљ Србије који држи под својом влашћу П риморје рим орје Ј адранског адранског залива кој е се се простире до до око око 250 250 миља, миља, и чиј чи ј е j e становни становништво штво потчињено Р имској цркви; цркви ; али сви друти народи народи на континенту контин енту кој к оји и се још ј ош чвршће чврш ће држе уз поменутог поменутог краља, следују секту и обред грчки». И српски српски писци то то не поричу. поричу. Н пр. Станоје С таноје Станојевић, Станојевић, Ч еда М ијато иј атовић вић итд итд. Овај послед последњи њи то то нарочито нарочи то истиче у студиј студији и о Б алшићи алшићима ма (37). Други, савремени савремени клири кл ирик, к, a сад сад — ако се не варам — митрополит загребачки, Дамаскин Грданички писао je у истом истом смислу у својој тези тези на католич католичком ком У ниверз ни верзитет итету у Фрибург Ф рибург у Ш вајцарској вај царској (48). Т ако он пише пиш е (стр. (стр. 27): 27): «С «С тановништво тановниш тво ј ужног ужн ог П риморја рим орја Н емањине државе продужило je j e да да обавља обавља латински обред», (стр. 30): «Српске јужне покрајине су стварно зависиле од Рима...» Све то може бити тачно, али je такво стање било веома кратко. Ј ер поло половино вином м X I века века се тек тек цепа цепа И сточна црква црква од Запад Западне и 53
настај настаје П равослав равослављљ е, a почетком почетком XIII века века добива С вет вети С ава при знањ е аутокеф аутокеф алности алности С рпске рпске православ православне не цркве и оснива оснива једну од први х епархи ја на П ревлаци ревлаци у Бо ки. Т ада се све све оно ш то je српски српски осећа осећало ло вратил вратил о М атери атери Ц ркви, a српски je осећала већи већи на Б оке, углавном углавном сеоска еоска.. О на се се канд а одм а определила за за православ православљљ е, и остала остала м у верна до дана данаш наш њ ега. К атолиц атолиц изам изам К отора отора био био je огра ограничен ничен н а гра градд и н ајбли ж у околину. С вуда већ већ у м ало даљ даљ ој околини би ли су правос правосла лавни. вни. Т о до казуј казујее и једно једно папско писм о од новем бра 136 1367. О н п иш е у и сти сти м ах Д убро убровч вчааним а, Задра Задраним ним а, Н апуљ цим а Д рача рачаним ним а и упозарава и х на пр екаран екаран пол ож ај которских которских католика. П репоруча им «епархи ју которског епископа, која која несигурно несигурно леж и усред усред јејеретич ки х С рба и А рбанаса» рбанаса» (прем а П уркови ћу, 69 69, стр. 74 74). И ови делови С рпског рпског П рим орја орја који који су оста остали ли би ли католи католи чки ни су и сказ сказивали бигот биготност ност и слепу слепу послуш послуш ност рим ском ском п рвосвеш веш тенику. К оторани оторани су били н ајвећи већи м делом делом католи католи ци и то то добри католикатолици. Ho и пак, у коли зији ији и нтерес нтересаа српске српске др ж аве и католи католи чке цр кве они су м ахом давали давали преднос предностт држ ави ави и краљ краљ у сво свомм српско рпскомм . О ни су су били понекад понекад и у рени рени тентни прем а са сам ој К урији, урији, па и у сукобу укобу са са њ ом. Забележ Забележ ено je како су су се се К оторани оторани опи рали рали да прим е за епи скопа скопа С ерђа Б оли цу јер јер je им еновањ е било противпротивно С татутим утим а гра града да К отора отора О ни су апелира апелирали ли на краљ а С теф ана Д ечанског ечанског (т (то je б ило 1328 1328), ), ком е су су у п утили и брата епи епи скоповог, коповог, познат познатог ог власте властелин лин а М арина, ради казне. казне. П апа je тада тада екс екском ком уни ци рао и анат анатем исао исао К отор. отор. Ho К отор ни је попустио. попустио. Т ако je прем прем еш тени еписко епископп у П уљ у за зам олио П апу да К отор отор осло ослобо боди ди п ро кл етства етства јер м у он праш праш та. (П (П рем рем а П урков урковићу, ићу, 69, стр.28). Н и сам сам и католички католички извори извори не спом спом ињ у да су су се се К отора оторани ни им ало п околебали околебали у след след екском екском уни кације. кације. О ни су см атрали атрали оданост оданост свој војој држ ави и послуш ност својим закони акони м а важ важ ни јим од при падности падности вери и лојалност лојалностии П апи. П рем а ист историским изворим изворим а првог реда који који су објав објављљ ени на виш е м еста еста (изм (изм еђу осталог осталогаа и ко д Ји Ји речка) тако да и х овде н е м орам орам о понављ понављ ати, у другим другим градовим радовим а С рпског рпског П рим орја орја било било je једн ед н ако , јо ш и ж еш ћ е ан тири ти ри м ско расп рас п о ло ж ењ е. Т ако ак о н п р. ч у ли су се у Б ару у м ају ају 1247 године ови узвиц узвиц и: «Ш та je nana? Господ Господин ин наш краљ краљ У рош рош je нам нам а nana nana». ». A у доба доба њ егове ове управе управе 54
над барс барском ком надбискупиј надбискупијом ом краљ У рош je изјав изјављљ ивао да «гос «госпоподин nana и ц рква рим рим ска ска нем ају ају ни какве какве влас властти у њ еговом овом краљ евст вству». ву». К раљ ев брат брат, бивш и краљ В ладисла ладислав, в, кој којии je тада тада ууправљ ао Зетом Зетом и Т ребињ ребињ ем , гов говорио орио je «руж не и нечувене нечувене pe nn», н ази ази вајући вајући псим а пап у и све кардин але ре редом . II. К ада je н аиш ла м летачка летачка управа, управа, појав појавио ио се безобз безобзирн ирн и католи чки про зелитизам елитизам , као ш то ће се се видети видети и з сле следећ дећег ег одељ ка. ка. О д крајева крајева уж е Бо ке кој којии су били стално под М лецим лецим а, са сам о полуос луострво рво Л уш тица (опш (опш тине К ртоли ртоли и Л уш тица) нису подлег подлегле том прозел прозелитиз итизмм у, као као ни П аигг аиггровићи у И ванбе ванбегговини. овини. И наче сви предели предели у непосре непосредној дној околини К отора и с обе обе ст стране В рм ца још у почетку почетку су су преобраће преобраћени ни у католици католици зам . У првом реду Д оброта са П ераст ерастом ом (ве (већ О раховац м еђу еђу њ им а није није преобраћен преобраћен јер јер je био би о п од Т урц ур ц и м а), затим зати м П р ч ањ и С толи тол и в, М уо и Ш каљ ка љ ари ар и , Л аства ства и Т иват иват са гор горњњ им селим а Б огда огдашш ићи и М рчева рчевац. ц. В иш е je него него сигурно сигурно да су све све старе старе породи це у тим п ределим а бил е п равос вославне лавне.. А ли предели предели под Т урцим а нису нису уопш те ни н атруњ ени би ли кат католиц изм изм ом , тако тако да je je поново сј сједињ ена Б ока им ала опет сасвим надм оћно православ православно но обележ обележ је. Б ројно ројно ст стањ е, израж израж ено било било у апсолут псолутним ним или рела релативним тивним бројевим а, м ож ем о дати дати сам сам о за за XVIII и XIX век. век. И з виш е раразлога: лога: Т ада je тек тек Б ока п остигла остигла понова свој својуу целин у и данаш њ и тери тери тори јални опсег опсег (с (сем С пича). — Т ада je груби п розели розели тизам тизам прест престао (преф (преф идн и je продуж ен и да даљ е, али али са м ини м алним дејдејством вом ). — И з тог тог врем ена, са м алим и зузеци узеци м а, и постоје постоје бројни бројни подаци, подаци, до средин средин е XIX века при ватни ватни (базирани (базирани виш е н а процени) и од тада тада сасвим сасвим зван и чн и које које je сам о један један статистич статистич ар у стањ стањ у да набави набави и да консум консум ира. А ли и ран и ји верски односи, и б ројне ројне релац и је обе вере, вере, даће се великим делом у следеће следећемм одељ ку, где где се и з реф ерата м исион ара-про зелита зап аж а бри га због због пр ем оћи и несавлади несавлади вости вости пр авослављ авослављ а у Б оки. Р еф ерати ерати су су такви такви да се не м огу огу цепат цепати. У ост осталом алом то je пи тањ тањ е см см еш тај таја м атериј атеријее чист чисто технич технич ко и архитектонско; тектонско; главно главно je да се се сви сви под аци у књ и зи н алазе. алазе. О вде ће се дати, дати, и з м летачког летачког доба, доба, само само он и п одаци који који н ем ају ају израз изразито пр озелитс озелитски ки карактер карактер (а тих je врло м ало). ло). М и см о посе посебно и здвајали двајали и п репи сивали сивали и з разн разн и х књ ига нарочи нарочи 55
то оне по датке о вери где се верни ци н ази ази вају вају С рбим а, и ли где где се њ ихово српско српско пр авосла авослављ вљ е по се себи истиче. истиче. Д а се се види да правосла вославни вни Бокељ и нису нису били Г рци или неки други други правосла православни вни м илет, илет, већ чи сти сти С рби, који који су тако тако себе звали звали и које које je окол ин а тако тако таксир таксир ала, ала, ч ак у н ајз ајзванич ни чи м акт актим а. П рво ће ћем о видети видети да je и у сам ом К отору отору било дост доста С рба, рба, у самом граду, да их je било и у XVII веку. К ад je je сре средином 17 века иш ао у П ећ папин и засланик-п асланик-п розелирозелита, укр аји аји н ски ун ијат ијатски ски свеш свеш тени тени к П аулин Д ем ски, ски, зауст заустав авио ио се децем бра 1649 1649 у К отор у (Р адон ић , Ш там там п. 70, стр. стр. 117 117). ). «Ha заузаузим ањ е кавалира кавалира Ф рана Б олице, олице, a прот против вољ вољ е там ош њ ег каптокаптола, уступ уступ љ ена je бил а о. П аули н у цр ква св. Л уке »per »per serv servit itio io di quel quel popolo pop olo ignoratissi igno ratissimo mo serviano" servi ano".. (Lettere ant. voi. 220, 220, folio 284 ir» Vat.) Vat.) To значи: «за с л у б у т г о м а г л у п о г с р п с к о г п а р о д а ». ». Ч ак ту нем а озн озн аке по вери и ако се се радило о верским верским акци јам а; народ се зове просто просто српским српским ! У извеш извеш тај тајим а м исион ара П авла П асквалиј асквалијаа из 16 1662 или 1663 (Радонић, 7' 7') ст стр. 33 337) стој стојии да у С толиву и н а П рчањ у им а С рба н а 1200 душ а, сем ж ена рим ског закон закон а и деце. деце. — To je било, истин истин а, за врем е К анди ског рата, рата, кад се у П ри м орје орје склонил о м ного ного становника становника са околн их брда. Н есум есум љ иво да ја ја велики део део њ их там там о ос остао. У и звеш тај тају П аскава аскавали ли ја стој стојии даљ е како они и здр ж авају авају своје воје калуђере. калуђере. Р им се нарочито ж али м летачким летачким власт властим им а да С рби гоне там ош њ е ж ене, ене, које које узм узм у, да пређу на православ православљљ е. «М летачк летачкаа влада није није хтела хтела ни ш та енерг енергичн ичн ије ије предузим предузим ати ати пр отив С рба, рба, јер су су јој они били од велик е кори сти сти у рату са Т урцим а. А ли, убрзо убрзо по склопљ еном м иру са Т урцим а, гледала ледала je м летачка летачка влада да добар добар де део С рба пресели пресели из јуж н ог С рпског рпског пр им орја орја у друге друге крајеве. крајеве. Т ако je нпр. и зврш ена једн једн а сео сеоба ба С рба у И стру по н аредб и влад е 29 м аја аја 1671..» (Р адон ић , 71 71, стр. стр. 339). 339). К атоли атоли чки свеш тени тени к К . Д рагановић рагановић саопш саопш тава ава у је једној стустуди ји и заш ло ј и зм еђу два рата (72, стр. стр. 226) 226) би скуп ски извеш тај из годин годин е 167 16722 у ком е ст стоји: оји: «Н ароди П аш тровића, ко ји се пр остиру од Б удве до до С п и ча... сви сви су су ш изм изм атици ». К оторски оторски б искуп М арин арин Д раг раго јављ јављ а крајем крајем 17 века (ок (окоо 1697) да су се се сва сва села села око Б уд ве одвојил одвојил а од ове и и звук ла и спод њ ене катол катол и чке јури јури сдикц ије. ије. «К ад су су их М леци освојили освојили , остала остала су под влаш ћу м летачких летачких орга органа у К отору, отору, а у црквеном црквеном погле погле-56
ду под под влаш влаш ћу цетињ цетињ ског владике, владике, ист истог и з л а и ч к о српског 435).. О ве последњ последњ е речи ц итир а Радоо б р е д а » (Радонић, 7\ стр. 435) њ ић у и талијанс алијанском ком оригиналу. оригиналу. Н адбискуп дбискуп барски барски Ф ранћеск ранћескоо Б орзи орзи у свом вом извеш извеш тај тају о канон канон ској ској визитаци ји из г. г. 179 17955 н алази алази у Б уд ви свег свега 157 157 католи католи ка. «Н ека екада je, je, истиче истиче са са болом болом надбискуп Б орзи, орзи, у Б уд ви било три четвртине католика a а м о је ђутим , за за ј е д н а ч е р т и н а С р б а . М еђут њ егове егове уп раве број број католика спао je на четвртин четвртин у укупн ог броја броја становн становн иш тва» тва» (Р адон ић , 7\ 7\ стр. стр. 683 683). ). Ma ja 1729 године године ш аљ у м летачки летачки консултори консултори влади реф ерат ерат о православни православни м а у Д алм ацији, ацији, и ли бољ е рећи «у обе обе прови нц ије, ије, тј. Д алм аци ја и Х ерцег ерцегнови са Рисном .» To je било око четири четири деценија деценија откад откад су су Х ерцег ерцегнови и Р исан потпали били под М лет летке. ке. У северној верној Д алм ацији ацији су су правосла православци вци « о р л а ц и к о и повеMorlacchi professanti il rito serviano). serviano). «Д « Д руги ру ги cy д а у с р п с к и о б р е д » (i Morlacchi становни становни ци Р исн а и Т опле, м еста еста која која ни су обу хваћена појм појм ом Д алм аци ја, в е ћ р и м о р с к а С р б и а к о ја (luo ја с е о в е Х е р ц е г о е и н ghi non compresi nella Dalmazia, ma nella Serbia marittima, chiamata Erze govi govina na), ), исп оведају оведају као и М орлаци српски обред и исте исте греш греш ке, и подчињ ени су у духовним духовним стварим варим а П ећском ћском патријарху; патријарху; ник акав католички епископ епископ ни је ни кад им ао, па ни сада сада не претендупретендује на јури сди кц и ју у тим тим м естим естим а, е р с у о и а б и л а , п а с у и с а д о д ју р и с д и к ц о л п а т р и ја ј а р а х а С р б е ». » . . . (siccome era no e sono della giurisdizione giurisdizione dei dei patriarchi patriarchi di Ser Servia via). ). (М и лаш , С пи си, 73 73, стр. стр. 209). 209). М летачки летачки провидур Г рим ин и обаве обавесстио je С енат енат јану ара 17 1753, 53, поводом поводом ж алба католич ки х п релата релата,, да су су православни православни м ногоброногобројни у обе провинци је: Д алм ацији ацији и Б оки (М лет летачкој А рбаниј рбанији), и), коју коју назива назива «Горњ ом П ровинци јом ». О том реф ерату ерату се се говори говори на кр ају ају следећег следећег одељ ка; њ егов егов заврш заврш етак етак овде овде спада. спада. П равославни «у Г орњ ој (провинцији) (провинцији) м ногоброј ногобројни ни су у јури сдикц ији ији Х ерцегновог цегновог;; пон еки еки стану стану ју у сам ом К отору, а м ноги ноги у њ еговој еговој контади (околини) и у контади Будве; напослетку су грчке вере сви становници Грбљ а, М аина, П обора обора,, Б раић а и П аш тровића». ровића». (73). 1758 доста достављ а бивш и проведит проведитор ор Д алм аци је Ф ранћеск ранћескоо Г рим ини поверљ поверљ ив и звеш веш тај тај В лади м лет летачкој о правос правосла лавним вним а у Д алм ацији ацији и М лет летачкој А рбанији рбанији одн. одн. Б оки К оторс оторској кој.. У овој овој, каж каж е, им а 138 138 цр кава и 4 м анаст анастира. ира. С вет ветовних свеш свеш тени тени ка 42 42, а калу ђера ђера 40 40 (и 93 93 искуш искуш еника). ника). О нда објаш објаш њ ава ава ш та су су све све чин чин или 57
кат католички проз прозелити лити и у «Горњ «Горњ ој и у Д оњ ој пров провинцији» инцији» (М илаш , С пи си, 73 73, стр. стр. 366 ит.). ит.). У С пом енику С А Н за 19 1956 са саопш тио je Глигор Глигор С таноје нојевић из заоста оставш тин е Јована Јована Т ом ића која која je повере поверена на С А Н , попис лица у К отору 178 1784 године године,, м ало ало п ред крај М летачке летачке републи ке (” (” ). Т у су наведена наведена им ена свих свих дом аћина са бројном бројном ознаком ознаком коли ко чланова свака породица има. О дм а и за наслова наслова у ком е ст стоји оји да he се изнети изнети поим ени чни списак сак «породица и лиц а потчињ ених граду граду К отору у години години 1784» следују следују им ена дом аћина, њ их 198 на броју. броју. Т у су су очигледно очигледно ун ети сам сам и католи католи ци ; им ена су су за за бар бар три четвртин четвртин е чисто чисто итали јанска ска. К атоли атоли чке породице српск српског ог јези ези ка, м еђу њ им а и «најпре«најпречасни ји господи осподи н кан он и к, господин господин T o m o М илош евић» вић» (ј (јам ачно и з Д оброте) оброте) били су срећни срећни кад су их и зједн ачавали са осталим осталим Л атиним а. И за тог тогаа броја броја нов наслов: наслов: «С ледују ледују породиц е К лич ића». Т о je део М ул а. И м ен а су сва срп ска, ал и су вер оватн ов атн о већ сви он и били п олат олатињ ени. — О нда долаз долази нов нас наслов: « л е д у ј у о р о д и ц е тако ст стоји: оји: п о р о д и ц е с р п с к е (sequono le famiglie servi с р п с к е ». » . Б аш тако tine), а у поднаслов поднасловим им а ce каж е откуда откуда су досе досељ ене, и то: и зЦ рн е Горе, Горе, из П аш тровића, тровића, Г рахова (једна породица), породица), Ц уца (две (две породице) це), Б удве, Ш каљ ара, ара, К отора, отора, Т ребињ а (једна) и без ознаке ознаке порекла највиш највиш е њ их. С ве н ајчи стиј стијаа српска им ена; код м ногих ногих пр езим езим ена, а код извесни извесни х сам сам о очево очево им е без пр езим езим ена (С тијепо М итров итров,, С танко Јовов Јовов,, В укан И лин, М аре Д раг рагићева итд. итд.). ). Д а су су С рби одвој одвојено ено трет третирани ирани , доказ je и ово њ ихово издвојено при казивањ казивањ е. И др В ладан ладан Ђ орђевић орђевић описује ст стањ е Бо ке при доласку доласку првог првог аустриског аустриског ђен ерала Ру кави н е (17 (1797 97 године) па каж е да je м еђу Б окељ им а било било разм разм ири ца које које су су почивале на раз разни м узродим узродим а. О нда додај додаје: «С ем тога ога беш беш е м еђу еђу њ им а и м ноге ноге верс верске ке суре суревљ вљ ивости и сукоба: е р д в е р е ћ и н е о к е љ а б е х у п р а в о с л а в н е a е д н а р е ћ и н а к а т о л и ч к е в е р е . . . . » (74) III. За XIX. век им ам о обиљ е ст статист атистичких ичких података података о верниц верниц им а Б оке, и то то разн разн е провони јенције. енције. У другој другој полови ни тога ога века им ам о већ и звани звани чн е под атке атке најп најп ун и је веродост веродостој ојност ности. и. А ли и подаци из прве половине тога века, дати од приватних лица и 58
установа, установа, и м ају ају често често звани чн у, адм ин истративну, истративну, подлогу. Ч ак и там там о где ово ово н и је случ ај, ај, он и су и н тересантн тересантн и д а се се ви ди како су у свету свету см см атрани атрани верски одн оси Бок е. Зато je добро н авест авестии и стране стране и д ом аће писде. писде. Ф ранцуски свеш свеш тени к П авле авле П изани изани писао писао je у је једној веом веом а цењ еној студиј студијии изаш изаш лој крајем крајем прош лога лога века века,, да je на почетку почетку тога тога века, уп раво 1811 1811 годин е, Б ок а и м ала 31.57 31.5700 становн становн ик а, и то «кантони «кантони » К отор 20.83 20.830, 0, Н ови 6.46 6.460, 0, a Б уд ва 4.28 4.280, 0, (књ . по д 75,ст ,стр. 8.) a на предходној предходној страни пи ш е П изани изани да у Д убровнику убровнику ни је уопш те трпљ ен «ни какав какав кул т разли разли чан од кат католичког» оличког» па онда настављ настављ а: «У рбан , н а п р о и в, р ц и о р м р а ју ју д в е р ећ и н е а р о д а ». ».
П од А рбаниј рбанијом ом он раз разум е тзв. тзв. «М лет летачку А рбаниј рбанију» у» одн. Б оку (књ ига се однос односии сам сам о н а ауст аустриску риску Д алм ацију, ацију, кам кам о je спадала спадала и Б ока). ока). А ли као као кат католички свеш веш теник виде видео je нес несум њ иво виш виш е католи католи ка него него и х je било. О н се ваљ ваљ да сам о с њ им а и друж ио. Т ада није није м огла огла никако б ити трећин трећин а кат католш олш га у Боки. He знам знам о како je дош ао до укуп н их бројев бројева, а, али али он и и згледаледају п рили чно поуздани поуздани ; са сам о сразм сразм ера пр авосла авославни вни х и к атоли атоли ка дата je м ало ало на корист ових ових последњ последњ их. Д ок je П изани изани изнео изнео под атке атке из врем врем ена три три године пре аусаустриске окуп аци је Б оке, им ам о такође такође податке податке и после три одн. одн. четири годин е од те те окуп аци је. они су дати дати у п утопи су неког неког Н ем ца (нем (нем ачког плем ића) напи напи саном саном године 18 1818 (док je књ ига ш там там пана 4 године после после,, бр . 76. у литератури). литератури). Д ао je сасвим асвим детаљ таљ не под атке атке по опш тин ам а, из чега чега се јам ачно види да их je до био од од држ авни авни х адм ин истра истраттивни х власт власти, и, које које су су изврш изврш иле би ле неку про визорн визорн у кон скрип скрип ци ју. У толи ко су ови ови бројев бројеви, и, до којих којих ће теш теш ко неко неко доћи, доћи, веом веом а дра драгоцени. оцени. П рем а њ им а и н акнадним правим правим статист атистичким ичким подацим а А устриј устријее м ож е се се скоро коро по уздано уздано пр ати ати ти б ројни ројни р азви азви так верои верои сповести сповести под аустриском аустриском управом управом . П рем а том том «попису» «попису» од од 18 1818 било je у Б оки становни становни ш тва тва укупно к а то л и к а гр к а О п ш ти на на 2.222 1.203 К о то р 1.019 1.399 1.399 — Д оброт оброта 1.186 122 1.064 П р ча чањ 645 36 609 С толив олив 4.701 2.167 2.534 К онтада онтада которска которска 2.415 1.060 1.355 П ерас раст 59
О п ш ти н а к ато л и к а гр к а укупно Рисан 3.119 13 3.132 3.638 Г р б аљ 1 3.639 4.106 Б у д ва 187 4.293 408 5.859 6.267 Х ерцег рцег-Н ови ови 29.899 21.310 8.589 Г лавни бројев бројевии П од К онтадом онтадом которс которском ком п исац исац ја јам ачно ачно обухвата обухвата Л уш тицу, К ртоле, ртоле, Т иват и Л аств аству. у. П исац исац je отворио отворио био и рубр ику Јевреј Јеврејаа (јер je њ их било у другим другим деловим деловим а Д алм ације ције); у Б оки ни је било 1818. ниједног. В ук С т. К араџи араџи ћ je писао писао у првој половини прош лог века: века: «У «У ци јелој Б оц и им а око око 33 хи љ аде душ а, све све пр авијех авијех С рба какови и гдје дје би ти м огу; огу; једн а четврт од овога би ће закон закон а ри м скога, скога, a ост остало ]е све грчкога рчкога. У Н овом овом е, К отору и Б уд ви изм ијеш ијеш ани су љ уди од обадва обадва закона; у Р исну и м а сам о једна кућа закона закона ри м cio ra, у П ераст растуу им а сам о 25 кућа закона закона грчког рчкога; на П рчањ у биће их м ало повиш повиш е, у С толиву са сам о двиј двијее, у Д оброт обротии нем а ни једне; дне; у Л уш тици и у К ртолим ртолим а им а по неколико неколико кућа и закона акона рим ског кога, a no К ривош ија ијам а, У блим блим а, Л еденицам деницам а, Грбљ у, М аинам нам а, П обор оборим им а, Браићи м а и П аш тровићим ровићим а, као као и по св свим ост остали јем сели сели м а која која су су од воде м ало даљ е, све све су закон закон а грчкога грчкога.» .» С ве ово je В ук п исао исао 1836 1836 a пр во je о бјавио бјавио у свом свом по знатом «К овчеж овчеж ићу» за 1849 1849;; прем а том е се м ож е см см атрат атратии је једни м од п рви х « стат статистички истички х» п од атака атака и з п ера једно г С рби на. (77) Д оц ни је je ово ово преш там там пано у књ и зи «Ц рна Гора и Б ока К оторск оторска». а». (7 (78) О дм а би би за за њ им био Д им итриј итријее М илаков илаковић ић (Х ерцег рцегова овац, секре секре-тар тар Њ егош ев). в). О н даје даје у алм анаху «Грлица» «Грлица» који који je он уређива уређиваоо (и злази лази о je н а Ц етињ етињ у) за 183 18388 годи ну (79 (79) ове ове по датке: У куп но им а у Б ок и 35.4 35.405 05 ста становн новн ика, и то 25. 25.55 5555 пр авославни х и 9.85 9.8500 римокатолика. He саопш саопш тава ава одакле je п одатке одатке црпео, црпео, али су они били веом а близу стварности. У «С рп ско-далм атин атин ском М агаз агазин ин у» за 1838 1838 (80) стој стојии да je број православ православни ни х у Б оки 23.73 3.7366, «дакле м ањ и нег него у М илаковића илаковића»» (Е рдељ ановић , ®\ ®\ стр. стр. 71) 71).. У истом истом «М агазину» азину» за 1843 1843 стој стојии да «ц ијело ијело окру ж и је которско броји броји о коло 34.59 34.5944 ж и тељ тељ а», од који који х су 10.5 10.594 94 католи католи ци . И нтересан тересан тно да се овде овд е даје даје «п реци зан» a не окру ок ру гао гао број, број, п а се се и п ак каж е да je број «около» «около».. (82) 60
Ш ест ест годин а доцни је даје даје у истом истом алм анаху одн. «М агазину», доц ни ји сарајевски сарајевски м итроп оли т (родом (родом С рем рем ац), једн једн у п овећу расп раву о «К оторском оторском ору ж ју» (83) и ту један један «П реглед реглед народ а у целом окр уж и ју кот которском орском » за 184 1849, по ком е би тада тада у Б оки било 25.934 православна становника, a 9.954 католика; укупно 35.888. С ада да се поново вратим вратим о страним страним писцим а. Ф изикус изикус П раг рага др Јосиф Јосиф М илер, илер, који који je некад некад служ ио у доњ ем П рим орју орју и био почасни почасни грађа рађани ни н Б удве, удве, дао je у је једној књ и зи (8 (84) изаш изаш лој 1844 у П рагу рагу и са са предговором предговором П . Ј. Ј. Ш аф арика п одатке сам о за за «Д истрикт Б удве», који који се дели, како он к аж е на: «предео «предео града града,, на три три кн еж и н е (тре (тре ком уне) и пространу опш тину П аш тровић ровићаа». Три кнеж кнеж ине су су П обор обори, и,ММ аине и Б рај рајићи. Б ро јн и под аци се односе односе н а кр ај годин е 1838 1838 и износе укуп но 5.31 5.3122 «душ а», од који који х м уш караца 2. 2.896 896 a ж енски х 2.41 2.4166. О д тог тогаа отпада на град град Б уд ву 965 965 «душ а», на М аине (8 (8 сел селаа) 717, 717, П оборе (5 села села)) 345, 345, Б р аји аји ћ е (4 села)485 ела)485 и П аш трови ће са 48 села, села, засе засе-лак а и м ајур ајур а 2. 2.800 800. П иш е да je крајем крајем 1813 им ала Б уд ва 612 612 стастан овни ка a цео ди стри стри кт 3.82 3.822. 2. П ораст ораст je огром огром ан и био би неразум љ ив да се н и је ради ло о ратно ратно ј години. Ш то се се вере тиче каж е писац: писац: «С а изузет изузетком ком 29 породиц а од који који х 28 у граду, граду, сви становни становни ци Д истрикта пр ип адају адају грчкој несједињ еној (правос (православ лавној ној)) вери. Њ их овој вери вери п ри п адају 18 цркава које које м иреки иреки свеш свеш тениц и оп служ ују ују и н е м ањ е од од 7 м анаст анастиира». 29 29 пор оди ца су су м огле огле им ати ати м ало преко стотину стотину становн становн ика. М еђу њ им а су биле, биле, како je м ало пре цитирано цитирано (у прет претходном одељ одељ ку) 5 арбанаш ких и 12 и тали тали јанских п ородица. О стале стале назиназива српск српским им . Ho ш то би ост остало ало Х рватим рватим а и да су су биле хрватске хрватске?? Н ем ачки ачки путописац путописац Х ајнр ајнр их Ш тиглиц, иглиц, који који je пре је једно 120 годин а обиш ао Јадран Јадран ско П ри м орје орје и напи сао сао 1845 своје своје утиске, утиске, говори овори и о Б оки (85). Н ацион алност ни где у књ и зи н е спом спом ињ е; тим виш е паж њ е посве посвећуј ћујее ве вери. П равосл равослав авну ну веру назива назива конзенквентно енквентно грчком и п равославце равославце грцим грцим а (т (то се се пиш е м алим слословом, јер јер означу је веру, веру, док би велики м словом словом означавала народност грчку). Ha стран стран и 228 228 каж е: «12 «12 до 13 стотин стотин а стано стано вн и ка Р и сна сви сви су без без разли ке одани грчком обреду. обреду. С ам о једн једн а католи католи чк а породиц а je ту ту наст настаањ ена, К олу м бари ћа... О на je им ала дуго дуго вреврем ена посеба посебанн олтар олтар у там там ош њ ој главној лавној цркви, где где je несм несм етано 61
обављ обављ ала служ служ бу Б ож ју, док н ије ије у последњ последњ е врем врем е за за њ у огра огра-ђена зас засебна ебна црквиц а, на п отстре отстрекк В л аде...» С тр. 234: 234: «М еђу становници становници м а П аш тровића, тровића, који који не износе износе м ного виш виш е од од две две хиљ аде, им а најм најм ањ е 50 500 спос способних обних за за о р уж је... . М еђу њ им а влада влада скро скрозз грчка вера....» С тр. 254 254:: «И ако ст становниш тво Х ерцег ерцегновога новога са околни околни м пр еделом ко ји м у п рип ада броји броји д алеко алеко ви ш е верни верни ка грчког грчког обре обреда да,, ип ак je катедра катедрала, ла, као као и у К отору отору и у Б удви, католи чка...» чка...» С тр. 238: 238: «Б удва сад сад им а једва једва 500 500 ста стано но вни ка, м еђу који који м а незн атан атан број број католи католи чки х породица. У пркос тога ога je катедр катедр ала католичка, a грчка само споредна црквица.» Ha страни страни 236 236 писац писац истиче католи католи чки про зелитизам елитизам и п риви лег легисањ исањ е католика католика у целој Б оки за врем врем е м летачке летачке влас власти, па каж е да су « р ч к и п о д а н ц и . а к о no no б р о ју д а л е к о п р е ни део сам о трпљ трпљ ени. тако тако да нигде нигде нису нису им ао в а м о ш е р б а н и ј , ип ак са ли катедралу, катедралу, п а су су чак у К отору м орали да јавну јавну верску верску н аста аста-ву об ављ ају ају ван ц ркве; ограни ограни чењ а која која je аустри аустри ска управа јајако ублаж ублаж ила.» ила.» У књ изи енг енгле лесског писца С ир Ј. Ј. Г. У илкин сона «Д алм аци ја и Ц рн а Г ора», и заш заш ло ј 1848 1848 (86), стоји стоји на н а стран странии 383: «О д 13.8 13.848 48 становн становн ик а Б ок е 7.0 7.050 50 п ри п адају адају грчкој цр кви, a њ и х 9 су су ЈевЈевреји. Ч и тав округ К оторски им а укуп н о становн становн ика 34. 34. 326, 326, од чега чега су грч грч ке вере 24.49 24.498, 8, a р и м окатоли чке 9.81 9.819. 9.»» О вај вај податак податак м и je љ убаз убазно ста ставио на располож располож ењ е г. и л е . В ујин ујин овић из Б алтим алтим ора С А Д , на чем чем у м у много много бла благодарим одарим . П од Боком je он раз разум евао евао јам јам ачно судбени судбени котар К отор одн. одн. у ж у Б о ку ку . Један н ем ачки путописац путописац ко ји je п отпи отпи сан сан сам о ин иц ијалим ијалим а (Г. ф он Н ............... р), р), дао дао je средином средином прош лог века у водећем водећем нем ачком часопи часопи су «И ностра ностранст нство» во» неке податке о ребелском ребелском карактеру Бокељ а, који који je 1848 1848 тобож е обуздао обуздао нам есни есни к Д алм ац ије ије генерал генерал Л азар азар М ам ула. У делу стој стојии дир ектно ектно (а7): «О вај вај генерал, родом из Х рватске рватске,, говори говори јез језии к н арода и npun np unad ada, a, о ћи
а н а р о д а (у Б о к и ) и с т о ч н о ј
в и . . .»
П руски руски п исац исац из половине половине прош лога лога века века (1 (1851) И . Ф . Н аиге игебаур даје даје у свој својој књ изи « Јуж ни С ловени ловени и њ ихове зе зем љ е» (88) одм а скоро скоро у п очетку очетку и нтерес нтересант антан ан опис Бо ке К оторск оторскее. С тално ално н аглаш аглаш ава да je већи већи на ст становни ш тва пр авоела авоелавна. вна. То га je, изгледа, изгледа, м ного ного им пресион пресион ирало. 62
Г оворе оворећи о Ц рногорцим рногорцим а који који слазе лазе у К отор, отор, писац писац каж е: «И стог народа као и Б о к е љ , к о ј и т а к о ђ е н а ј в е ћ и м д е л о м р и а д а ј углавном ном ж и ве м еђусобно ђусобно у добрим добрим односим односим а, татаи с т о ч н о ј р к в и , углав ко да се и ж ене м еђус ђусобно». обно». С тр. 40: 40: « е ћ и а с т а н о в н и ш а г р а д а и о к р у г а , о к о 27.000 д у ш пископ которс которске ке зем љ е... беш беш е под под п р и п а д а и с о ч н о ј р к в и . Е пископ М лецим лецим а увек увек црн огорс огорски ки владика, владика, јер јер М леча лечани ни ни су ни кад кад доздозвољ авали авали да један едан ш изм атички атички епископ епископ буде поста постављ ен у Д алм аци ји ... ...» С тр. 46: 46: « а н о в н и ц и о к р у г а К о т о р .. . . . . , д е je je в е а с т а н о в..» ни а , к о а с е а с о ји ји о д 27.000 о р и е н т а л н х х р и а н . ..» (им ају свег вега три три ш коле и то са италијанским италијанским јези ези ко м ).. . . » а т о свеш тенство тенство за с т а н о в н и им а једног једног л и ч к о свеш о о д 7. 7.000 д у ш епи скопа скопа и ку ри ју; сви све свешш тени тени ци доби вај вају п лату лату од др ж аве; аве; јадни православ православни ни свеш веш тениц и м орају радити као теж ац и ...» ...» Тада су. дакле, долазили у Боки скоро четири православна н а једног једног католи ка. IV. У друг другој половини X IX века ауст аустриска риска «Ц ентрална нтрална ком исија исија за стат статист истику» ику» поч ела je да врш и, и стално стално je, у разм разм ацим а од од десет десет годин а, врш и ла праве стат статии стич стич ке поп исе становни становни ш тва. тва. У том веку и х je би ло пет пет, ш ест ести 1910. Б и ло je и пре поп иса, иса, али се сам сам о ови см атрај атрајуу статист статистич ич ки б еспрекорни еспрекорни м и п оуздани оуздани м (63(63-66 66,, 89-90). Њ их ови р езултат езултатии гласе ласе овако: овако: Г оди н е 1857 1869 1880 1890 1900 1910
К ат ато л и к а П равос равосла лавних вних 9.421 8.350 10.960 11.823 12.737 14.523
24.332 22.173 22.735 22.794 24.130 24.794
Д ру р у ги х 22 40 62 190 228 1265
У ку куп н о 33.775 30.563 33.757 34.807 37.095 40.582
П ренећем ренећем о још још и по датке датке по рег регион им а одн. одн. «судс «судским ким котарекотаревим а» за за прва и за за последњ последњ а два попи са, a објаш објаш њ ењ а даћем даћем о на кр ају ају одељ одељ ка. ка. У судском удском срез срезу Б уд ва je било: 63
Године 1857 1869 1890 1900
К атолика 267 342 1465 1537
У судском удском срезу срезу Х ерцег ерцегнови je било: Године К атолика 1857 669 1869 525 1890 1447 1900 2198
П равос равосла лавних вних 5.030 4.574 5.383 5.526 П равос равосла лавних вних 6.504 5.575 7.024 7.377
У судском удском срез срезу К отор je било: Године 1857 1869 1890 1900
К атоли атоли ка 7.370 6.647 7.470 7.617
П равос равосла лавних вних 7.797 7.219 6.662 7.207
У судском удском срез срезу Р исан je н ађено: ђено: Године К атоли атоли ка П равосл равослав авни ни х 1857 1165 5.001 1869 836 4.805 1890 1441 3.725 1900 1385 4.020 У Југославији угославији су врш ена све свегга два поп иса становн становн иш тва тва и зм еђу ратова; ратова; у ком уни стичкој стичкој Југославиј угославијии су изврш ена такође такође два, два, ови х дана и трећи, али они н ем ају ају прец изне под атке атке о вероисп овестим овестим а. С а дв а м еђуратн еђу ратн а попи по пи са п од ади су ови (91,92): Године 1921 1931
К атолика атолика П равос равосла лавних вних 12.342 23.777 14.411 26.578
Д ругих ругих 420 577
У купно купно 36.539 41.566
V О ткад ткад су су објав објављљ ени п рви званич званич ни подаци аустриск аустрискее стат статист истиике, ке, они су су постали постали м еродавни еродавни и са ни каквим другим другим се виш е не 64
см е оперисати. оперисати. (С ем да се оспори оспори веродостој веродостојност ност аустриски аустриски х слу ж бених п одатака одатака,, a за то то н ем а довољ довољ но основ основаа.) П а ип к, и п оред оред тих п одатака одатака,, и п осле осле њ их, п ојављ ојављ ивали су се се и други, не увек увек саг сагласни са пр вим а. О ткуда та та диф еренц еренц ија ија? И ли писци ни су зн али за за оф иц ијелне ијелне по датке (уост (уосталом н ије ије било ни лако до њ и х доћи; они су објавобјављ ивани сам сам о на нем ачком јези ези ку у огромним огромним том овим овим а, у којим којим а се једва једва и статист статистич ич ар сналази). сналази). И ли су узи узи м али п одатке и з др угих и звор а, a то то значи од верски х ор гани заци ја. Р уски н аучни к К оваљ евски евски п иш е 18 1858 године године (9 (93): «Боко ди К атаро» атаро» се рачу н а тад тад да им а 34. 34.69 6999 ж и тељ тељ а, од који који х су 24. 24.73 7399 п равославног исповедањ а, 9.9 9.950 50 ри м окатоли чко г a 10 10 Јевр Јевр еја. еја. И нтереса нтересантно нтно je да се ови бро јеви при ли чн о п оду дарају дарају са резултатим а првог поп иса аустриског аустриског који који даје даје под атке о верским верским односим односим а. Т ај попис je изврш ен крајем крајем октобра октобра 18 1857, 57, тако тако да К оваљ евски евски н иуједном иуједном случају случају н ије ије м ога огао знати знати њ егове егове резулрезултате (они су тек 1859 публиковани). Н ем ачки барон О то Рајнсберг Рајнсберг,, који који je веом а дуг дугоо ж ивео у Д убровнику и дао низ податак податакаа о Јуж но м Јадрану (а такође акође и њ егова ж ена), п исао je у «Г лобусу» за 1864 1864 (VI (VI том , стр. стр. 266 266)) да «скоро «скоро три ч етвртин етвртин е становн становн иш тва тва Б ок е од од укуп н о 35.0 35.000 00,, исповеда грчку веру». С тјепан М итро итровв Љ убиш а у св свом чланку «Б ока К оторс оторска ка», », иза изаш лом 187 1870 a после виш е п ута пр еш там там паваном (94, стр стр 6) 6), пи ш е: «И м а у Б оц и поп исана народа 34.7 34.770 70,, од којег којегаа ж ена 17.9 17.900 00;; по вјери вјери се ди јели н а рим љ ане 9.500 9.500,, a на пр авославн е 25. 25.270 270». ». Т и се бро јеви слаж у пр или чн о са резултатим резултатим а попи са од 185 1857, 7, али не од од 186 1869, 9, јер je Љ уби ш а члан ак напи напи сао сао чак пре нег него je тај тај по пи с и зврш ен био (31 (31 дец. дец. 1869 1869). ). Р азл азл и ка je за око 1000 1000 ли ца укуп но. Јам ачно je он обухват обухватио био целокупно при сутно сутно ст становн иш тво, тво, a звани звани чн а стат статистика истика са сам о оно и з А устриј устрије. е. А уст устриски риски оф ици р К арло В рбанић, рбанић, Х рват рват који који je служ служ ио у Б оки и после ту ж ивео као пенсионер пенсионер,, казао казао je у свом свом опису Б оке 1887 1887 г. (9 (95, стр стр 15): 15): «С едиш те окр уж н е власти власти je у К отору. Б рој становни становни ка се пењ е, кад изуз изузмм ем о избег избегле ле К ри вош и је после У станка станка од 1882 1882,, н а око 33 х и љ а д 700, к о ји ји н а ј в и ш е п р и а д а ј неким м естим а ж иве искљ искљ учиво учиво кат католир ч к о - с т о ч н о ј в е р и . У неким ц и , д о к je j e в г и н а о с а л и х н а с а њ н а п р а в о с л а в ц и а , и ретко се где обе вере заједно налазе.» 65
С им а М атавуљ атавуљ пи ш е 189 18933 (9 (96, стр. 144) 144):: «С вег вега je у Б оц и 5 граградова, 121 121 село село са 8.0 8.030 30 кућ а, од ко ји х je 2000 2000 пустих. пустих. У рођен и ка се броји броји на 35. 35.000, a од њ их половина м уш ких ж иве и зван ван завиавичаја. о в е р и с у т и ч е правосла лавни». вни». М атав атавуљ уљ ни је им ао и н е правос преци зне п одатке одатке,, па и х je од ока дао. дао. Н ије ије истин истин а да п оловина м уш ких од половине половине укупног броја броја од 35 35 хи љ ада ж иве ван ван зазавичај вичаја. М ож да их je било било и виш е, али 35 35 хиљ ада лица je нађе нађено но да ж иви у са сам о ј Боки. Бок и. Ђ орђе С татим ировић je писао писао 189 1895 да je Б ока тада им ала 34.807 становника (97), о д к о ј х с у т и ч е р т и н е п р а е о с л а в н и a годин е ни је било поп иса ста становнове д н а ч е р т и н а к а о л и ц и . Т е годин ни ш тва, тва, и он je сиг сигурно урно овде изврш изврш ио екстра екстрапо по лаци ју прем а попису од 1890. О д 187 1874. излаз излазио ио je редовно редовно Ш ем атиз атизаам Е пархи је бококоторбококоторско—дубров ко—дуброваачке, чке, и у њ ем у je био наве наведен број број првослав првославни ни х у свакој свакој п арох и ји . У стат статии сти сти чко ј н ауц и je по зн ато ато да су овакви бројев бројеви, и, који који п отичу од верских органа органа,, увек неш то већи већи од стварних. варних. To je донекле и разум разум љ иво: ц рквени рквени орга органи не врш врш е «сним «сним ањ е». одређеног одређеног м ом ента ента, они н е од би јају ају «тренутно «тренутно отсутна отсутна лица», лица», они н ису ст статист атистички ички ш коловани коловани , они ж еле, еле, ако je икако м огуће, огуће, да број свој својее пастве пастве п ри каж у знатниј знатнијим им . П а ип ак, истин и за вол вол> >у треба треба рећи да су бр ојеви ојеви п равославног становни становни ш тва и з тих ш ем атиза атизамм а не разли разли кују кују м ного ного од звани вани чни х, држ авни авни х. Т ако ако je 189 1896. Ш ем атиз атизам ам означио означио за за претпретход ну годи ну (97) округло 28.000 28.000 право славни х; п о зван зван и чн ој стастатистиц тистиц и и х je би ло код пр вог следећег следећег поп иса 24. 24.00 000. 0. Н ајм ајм ањ е 4.000 4.000 су заи заи ста би ли о тсутни («по свиј свијет ету»). у»). П о доцн ијем ијем Ш ем атизм атизм у Б ококоторске епархи је (9 (98) било je 1900 1900 у Б оки 27.8 27.861 61 лице, док и х je no званич но ј стат статистици истици било 24.1 24.1330. Р азли азли ка je н есум њ иво у том том е, ш то су пароси пароси уврстили уврстили и тзв. тзв. «п риврем ено отсутна отсутна лица», док зван зван ич н а ста статист тистик ик а обухв ата сам сам о ли ц а која која се н алазе н а дан по пи са н а и звесн весн ој тери тери торији. орији. О вакве вакве ист исте греш греш ке, ке, и то м ахом повећањ повећањ а, чине све све вероиспове роисповести, и то увек. Зато Зато њ иховим стат статист истикам икам а треба треба пр ил азити са обаз обазривош ћу. П о попу С аву Н акићеновићу (” (” ) у Б оки око 19 1910 «ж иви 37.096 становн становн ика, од који који х п равославни х 24.13 24.130, 0, a ри м окатоли ка 12.77 12.777, 7, a других вјероисповједи 189». 66
К атолички каноник дум Н ико Л уковић уковић писао писао je после после рат рата (1951 1951)) да су су Б окељ и «по «по вјерској вјерској при падн ости ости три четвртин четвртин е пр авославни a једну четвртину католици». ('00, стр. 15). To je писано у доба кад се се виш е нису м огли огли им ати ати званич званич ни подаци о вера верамм а, и ли бар бар не сиг сигурни. урни. У толико je овај овај под атак атак драг драгоцен. оцен. V II К од и звлачењ влачењ а закљ закљ учака тре треба ба дати дати преднос предностт звани вани чни м подацим а; то то je евидентно. евидентно. Ho ни они н е п ру ж ају ају јас јаснн у и пр аву слику н ум ерички х односа односа. И з једног простог простог разлога разлога:: у њ им а je обухваћена обухваћена и војска војска,, a не са сам о циви лно становниш тво. Б ока je би ла увек један један вели ки војни војни гарнизон, и, под А устриј устријом ом , увек већи. већи. Б рој војни војни ка се се кретао, кретао, по м ом е м иш љ ењ у, изм изм еђу 10 10 и 20% становни тановни ка. ка. О н ja био у стањ стањ у да алте алтери ри ра битно сли сли ку стални стални х одн оса (јер се во јска м ењ а; сваке годи годи не до лазе но ви и од лазе лазе стари стари војни војни ци ). У А устриј устријии су војни војни ци претеж претеж но били католиц католиц и; у Југос Југославиј лавијии je би ло б ар тол и ко п р аво славн сл авн и х (не (н е ви ш е, збо г м орн ор н ари ц е). К о д другог другог поп иса у Југосла Југослави ви ји било je у Б оки 426 426 м услим ана; ана; већи н а je би ла несум несум њ иво у војсци војсци (док под А устриј устријом ом ни је било ни јдног м услим анин а; они су били у свој својим им , босанско-херцег босанско-херцегоовачки вачки м , рег регим ентам ентам а). а). У А устрији устрији je, опет, опет, било доста доста протеста протеста-ната и Јевреја. Т ако ако се се м ож е разум разум ети ети да je број број православ православни ни х за цело цело врем врем е А устрије устрије ост остао стаци стаци он иран; једн ак je био код првог и код последњ следњ ег пописа. пописа. He значи то да je п лодност пр авослав авославни ни х би ла м ањ а, али су су они ми грационо рационо били у деф деф ици ту. И м игра играциј цијее православни х п рактичн о н и је било, док je ем играција, играција, нарочи то у преком орске орске зем љ е, покри вала вала виш ак рођени рођени х над ум рлим а. 1869 се осећа ч ак један један нагао нагао п ад пр авославни х; н е треба треба забор забор авити да je то то годин годин а П рвог бокељ бокељ ског устанка, устанка, и да су м ноги устани устани ци бил и за врем врем е пописа ван ван рајем прош лог века je било . К рајем такође такође исељ авањ авањ е преко О кеана кеана н ајин тензивни тензивни је. Т ек, ек, м ож е се се рећи д а je број пр авосла авославни вни х у Б оки остај остајао увек увек и сти сти ; ни н и 1921 1921 н и је био већи него 185 1857. 7. Т ек je 1931 п овећ ан осетосетно, опет захваљ ујућ ујућ и војсци, војсци, ко ја je сад сад би ла у велики м разм разм ерам а православна. православна. Д ок je број пр вославни вославни х за за врем врем е ауст аустриских риских поп иса ост остао увек исти, исти, број католи ка се се по већао већао за пр еко 50%. П ораст ораст н ечу67
вен вен и невиђен. невиђен. Д а ни је овог овог објаш објаш њ ењ а с војском , био би и необјаш њ ив. Тим пре ш то кат католичко ст становниш новниш тво Боке им а дадалеко м ањ у рекреативн рекреативн у снаг снагу него него п равосла равославно. вно. Још ин структивн структивн ији ији су подаци по срес среским срезовим резовим а. У срез срезу Будва je било католика 1857 само 267, и то скоро све у граду, па јеи јеи м еђу њ им а било чиновника чиновника,, ж андара итд. итд. кат католика олика.. П осле осле се, за за 50 50 година, година, тај тај број скоро уш естос естостручио. тручио. Н еш то je сличн о било и у срез срезу Х ерцегнови. рцегнови. М ада тај тај виш ак углав углавном ном отпада отпада на вој војск ску, у, не м ож е се рећи да баш све бројев бројевее чин е прип адниц и војск војске. е. Б ил о je м ного ного досељ сељ авањ авањ а католи католи ка из целе А устриј устријее у Б оку; нарочито су су ост остајали даљ даљ е у њ ој ислуж ислуж ени подоф ицири, ж андари, ндари, ф инанси инанси итд. итд. О том е je гов говоре орено но у одељ ку III III.. Е тнички je важ важ но то да су практичн практичн о сви правосла православни вни пописапописани у Б оки били С рби (м (м ада je je била н ека дес десетина етина православ православни ни х Ру м уна м еђу еђу вој војници м а), док je код католи католи ка било сва сваког м илета. Т ако je било «присутног «присутног становниш становниш тва», ва», јам јам ачно цивилног, из целе уж е А устрије устрије (без (без У гарске, арске, Х рватске рватске и Б осне) осне) са српским српским јези ези ком : Г оди не 1880 1880 32.595 32.595 29.599 1890 1900 31.087 1910 32.475 А ко се ови бројеви бројеви упор еде са укуп н им бројевим бројевим а поп иса исте годин е вид еће се се огром огром на ди ф еренц и ја: 1910 1910 годин е било je п реко 8000 8000 ин ојез ојезич ич ког ста стано но вни ш тва, тва, док и х je 1880 1880 годин годин е било м ало виш е од једне хиљ аде. де. Т е детаљ детаљ е овде овде не м ож ем о претрес претресат ати, и, али ћем ћем о у погледу погледу односа С рба и Х рвата п озват озватии се н а највећег највећег ста статист тистич ич ара Х рват ватске, ке, н а Јосу Јосу Л акат акатош ош а, који који je баш пред П рви свет светски ски рат и здао д ва пу та своју своју чувен у Н ародн у стат статистику. истику. Т ам о стоји Г , стр. 23): 3): «Н и попис аустриски аустриски ни је л у ч и о Х рвате рвате од С рба, рба, п ак зат затоо не м ож ем о одсјећи точно точно гра грани ни цу колико je Х рвата рвата a колико опет С рба. рба. Д ок се у Б осни п ом оћу по датака датака о вјери вјери м огло огло израчунати чунати број број Х рват рвата, у Д а л м а ц и и н и о и ј е м о г у ћ е , е р у њ о ј и м а д е п ет к а т о л и ч к и х С р б а , н а п о с е у д в а к о р а д у б р о ва ч к о м ђутим број број њ ихов н ије ије особ особит итоо велик, велик, да би дии к о о р к о . М еђутим 68
ф еренц и ја би ла богз богзна како велика, п ак ћем ћем о се се броце броцемм сљ едбеедбен и ка српско-п равославне равославне вјероисп вјероисп овјес овјести ти м оћи означи ти углавном ном и број број С рба рба у Д алм ацији. цији. У Б оки К оторској оторској je било (без (без С рба католи католи ка) лиц а срп.-хрв. срп.-хрв. језика: Г од. У куп н о С рб а % % Х р в ата 24.130 (65) 1900 31.087 7.157 (19,2) 1910 24.791 (61) 32.475 7.684 (18,9)» To je писао писао хр ватски ватски стат статистичар, истичар, ком е и наче Х рвати ук азуј азујуу пуно повере поверењњ е. О н je Х рвата рвата наш ао са са ве већ усе усељ еним и за заселим селим м ногим ногим лиц им а ван ван Б оке на п реокрету реокрету овог овог века 19%, 19%, a после после још м ањ е. А ли сам сам он рече да су су ту ту урачунати урачунати и С рби кат католици , чи ји број «ни је особит особитоо велик». велик». To je тачн тачн о, но и п ак je и зносио бар један један пр оц енат од укуп но г становни становни ш тва, тва, а к о д а « р в а т а » пе. е м о г л о б и т и у ц е л о ј о к и в и ш е о д е д н е ш естм пе. М еђутим еђутим , хрватство хрватство Б ок е још још ни је било развиј развијено; ено; оно се се тек у Југолавиј Југолавијии расплам расплам сава сава,, тако тако да je и та ш естина естина Б окељ а сум сум њ иве хр ватске ватске ори јентаци ентаци је. Е то, како изгледа изгледа «Х рватска рватска Б ока»! VIII П равос равосла лављ вљ е Б оке обеле обележж ава такође м нош тво, во, огро огромм но м нош тво правосла православних вних храм ова. ова. И м а их виш е нег него и у је једном пределу пределу С рп ства н а једн једн ако ј тери тори ји . To je j e п ојава ојава ко јој се се цео свет свет чудио и ко ју смо смо м и п окуш али објас објасни ни ти у п рилично великој великој студи студи ји «П равославни равославни хр ам ови н а С рпском П рим орју» орју» (102). Ha крају храм ови дају дају н е са сам о о ус т а н о в и л и ( . 167/8) да верско верско нег него и н аци онално обележ је крају. Н ећем ћем о н иш та одатле одатле преносити преносити м ада би то то н ачело ачело п отпун отпун ости ости и злагањ лагањ а захте захтева вало. ло. И м аћем ћем о сам сам о неколико нових доказа. доказа. И М леча лечани ни су ове ове цркве називали називали српским рпским а, као као ш то и веру веру тако тако н ази ази вају. вају. У једном и звеш тају которског пр овид ура од 176 1768 говори ее ее пр во о ц ркв и С в. Л уке у К отору «у којој којој се сваки сваки дан сврш врш ава п р а в и л о н а с р п с к о м е з к у » (ш ). Д аљ е ст стоји: оји: «Ч етири етири су тутора речене с р п с к е р к в е : два и з града a два из Г рб љ а...» а...» «Због потреба цркве с а з в а с е с р п с к и з б о р о б и ч н о у о в о ј р к в и без п ри јаве и дозволе стари стари је власт власти» и» . П рови дур м оли да се се то убу дуће осујећа осујећава, ва, јер јер ти зборо ви м огу огу рем ети ети ти јавн јавн и м ир; стаста69
новни ш тво je «бунтовничко «бунтовничко и највећи највећи н епри јатељ атељ закон а латинлатинског». П ознати ознати нем ачки путопи сац Ј. Ј. Г. К ол који који je дао дао веом веом а запазапаж ен опис Д алм ације ације и Ц рне Г оре из доба доба владике Рада, Рада, каж е у тој свој својој ој књ и зи (1М, I, ст стр. 466) 466),, оп исујући исујући неке бокељ ске м анастире: алобројни « и п р а во сл а в н и м а н а и р и у Б о к и , као и они м алобројни м анаст анастири који који се н алазе алазе у чи тавој авој ост осталој алој Д алм ацији, ацији, н а јојо т ни и су ди а рим а у ањ
н е го в а о ц и и ч у в а р и а ри х сл т а редела. ни о јеје у в е з и ун у аш и Т р ск е. н и н е , н а У р о ш е и д р у г е зн а м н и т е
о в е н с к и х ус п о м е н а и т а православ им ана иг у ју ју у с п о л е н у н а С на р п с к е ц а р в е и к р а љ е в е ». ».
М ноге ноге су су пр авосла авославне вне цркве у Б оки биле посвећене посвећене српским српским свецим а: С ветом С ави, С теф ану Д ечанс чанско комм , С теф ану Ш тиљ ановићу, вићу, В асили ју О строш ком ком итд. итд. И там о где где су цр кве биле посвећене посвећене опш тим православ православни ни м одн. хриш ћанским ћанским свецим вецим а и дога догађај ђајим а били су чес често у њ им а ликови српских свет светите итељљ а, било у ф рескам рескам а, икон ам а или том е слично. Т ако ако напр. у м анас анастиру П одост одостригу ригу у М аинам а н алаз алазе се се «ли«ликови С в. С им еона српског српског и С в. С аве аве српск српског ог»» (’0 (’05). У м анастиру анастиру П рас расквици квици у П аш тровићим ровићим а ст стародре родревне иконе Св. С им еона (М ироточ ро точии вог) и С в. С аве. (104). У цр кви С вет вете Госпође Госпође (У (У спенија пенија Богом Богом атер атере) е) бли зу м анаст анастиира Градиш та налази налази се цела гале галериј ријаа Н ем ањ ића у ф рескам рескам а из годин е 162 1620. 0. To je утврди о проф есор есор С рпске средњ средњ евековн евековн е ум ететно сти сти С ветоза ветозарр Р адо јчи ћ (С и н д и к,32 к,32, стр. стр. 157) 157).. To je и нтересантно, нтересантно, да пуни х 20 200 година година откад откад су П аш тровићи били под М лецим лецим а, свој својее цркве укр аш авају ф рескам рескам а старих старих српских владара, владара, који м а остај остајуу увек наклоњ ени. (О том е пи ш е и С трика, ”9, ”9, стр. 281 281)). И гробљ а око цр кава означу ју српство српство у једн једн и х других (и ц ркава и гробо гробова ва). ). А ко je неш то забе забележ леж ено, ту ћете наћи и српско им е и српско српско писмо. И м а и стародревних стародревних гробова робова, нарочито на П ревла ревлаци ци ; изм еђу еђу ост осталих «тре «треће ћегг витеза витеза у цара цара» Ђ ураш а В ранчића, о ком е се се говори овори на другом другом м ест есту у овој овој књ изи. изи. Г оворе оворећи ћи о м анаст анастиру иру С авини у половини прош лога лога века века,, пом енути н ем ачки п утопи сац сац Ј. Ј. Г. К ол к аж е (104), I,I, стр. стр. 466) 466):: «М анаст настирска ирска цр ква je била окруж ена м нош твом вом ин тересант ресант-ни х н адгробни адгробни х кам енова, који који су п окри вали гробов гробовее ни за о д л и ч 70
н и х с р п с к и х п о р о д и ц а и к н е зо в а »
(ову (ову реч кнезови кнезови даје даје К ол н а
српском). П а ни у туђини Б окељ и не заборављ заборављ ају ају да и стакну стакну српст српство свосвоје Боке, чак и на надг надгробним робним спом еницим а. Б аш ових дана додобих од познат познатог ог српског патриоте и з Б оке г. г. М илош а К овача слику спом еника браће Б рон зић а из Ђ оксона оксона,, К алиф орн ија, ија, на којој којој стој стојии у српској ћи ри ли ц и утиснуто да ту п оч и вају вају зем зем ни ост остаци Т одора одора и М илана илана Б ронзића «рође «рођених них у К ам еном , у С рпској кој Боки». Н ису рекли рекли са сам о Боки, већ већ С рпско рпскојј Б оки. Њ ено српсрпство не заборав заборављљ ају ају ни на сам сам рти рти у огромн огромн ој даљ даљ ини . А ко не м огу бити бити сахрањ сахрањ ени у Б оки, н ека ека се се зна да њ ој и м ртви ртви прип адаадају, С рпско рпскојј Боки. И српске богослуж богослуж бене књ књ иге које које су су сачуване сачуване у још још по некој православ православној ној цр кви Б ок е потврђују потврђују њ ихов исконски српски српски каракт карактер. ер. Н арочито у м анаст анастиру иру С авини, која која им а и п ознат ознатуу С авинску К рм чију, чију, којој којој се диве научниц научниц и, и у ц ркви П окрова окрова Бо городице у Б и јелој. елој. И м а и доста доста С рбуљ а, м ада je н ајвећи ајвећи број њ ихов н ест естао почет почетком прош лог века кад су су три три В ука, од од који који х два два Б окељ окељ а (no (nonn В уко уко П опов оповић и В ук В рчевић рчевић пре преко В ука К араџића) раџића) сакупљ сакупљ али те те књ иге иге и продавали продавали и ност ностранст ранству. ву. За наш у тезу je доста утврдити где су се налазиле. Ч ак и на књ игам игам а стра стране не провенијенци провенијенци је, руским нпр., налазе налазе се мн оги оги српски српски за записи. У м ом селу елу им а записа записа В ладике В асили асили ја П етровића, ровића, Рада П етровића етровића као као ђака итд. итд. М ладе ладенн Ц рногоррногорчеви ћ саоп ш тава тава (107) да се се у м анастир у С авин и н алази једно једно «го«голем о еван еван гели гели је ш там там п ано у М оскви 1684 1684,, где где стој стоји: и: «С ије ије свјасвјатоје тоје еван еван гелије елије откупи гдн капетан Р ади вој С рбин за душ у свосвоји х родите родитељ ». И тд. Б ескрај ескрај обележ обележ ја српст српства ва Б оке у њ еним црквам а и око њ их (док (док су су све све кат католи чке цркве пуне ром анских анских и сам о ром анских — лати лати н ских — обележ ја). IX Т реба неш то рећи и о све свешш тенству. нству. С м еста се м ож е каз казати ати да je оно било скроз српско и народно. С рпско рпско je било не са сам о ни ж е све свешш тенст нство, во, већ већ и виш е, чак и сам и архијере архијерејји. Х ерцег рцеговац, овац, архим андрит Н ики ф ор Д учић у свој својој ој И стори стори ји срп ске ц рк ве (1 (10в, стр. стр. 248) 248) п и ш е са уд ивљ ењ ем : 71
«К ако се се Зетска Зетска епи епи скопи ја, позни је м итроп оли ја, одр ж ала са са својом српском јерарх и јом неп реки дн о од свог п остан остан ка 1219 1219,, тј. од С аве С рпског рпског до наш их д ана, ш то je једин једин и п рим ер у српсрпској православ православној ној црквеној и стори стори ји» ... И заиста, аиста, ни кад на вл ади чан ску столиц столиц у Зете н ије ије сту ступи пи о један један странац, странац, најм најм ањ е Ф анариот. С рпско рпско je било н е са сам о м ирско све свешш тенство нство већ већ и калуђери, калуђери, од најм најм ањ ег до н ајвећег већег.. С ви су то то би ли до м аћи синови; сви, са са м ини м алним изуз изузееци м а, Б окељ окељ и, a С рби без без изузет изузетка. ка. И протопротопопи, и игумани, архим андрити. С веш веш тениц и су били, као као и другде другде у С рпком народу, по правил у из истих истих п ородица, све све-ш тени тени чки х дин аст астија, ија, «поп овских овских кућа». кућа». С ви су су били н ародни л»уд л»уди, и, чак и м ало сувиш сувиш е. To je зг зграж авало авало епи скопског копског вик ара Б оке почетком почетком прош лога лога века века арх. арх. Г ерасим а Зел и ћа, к оји оји и х je j e из и зос. овако ов ако оп исао (10 (109, III, стр. стр. 26 ид.): «Ђ е je рат ил и к аква ларм а, ту ту je п рви војвода војвода non; ако се се ђе скупш скупш тине сва сваде де и потуку, ту je п рви non; ако ако je ко ји на рату и з пу ш ке свој својее кога и убио, то то je њ ем у ни ш та: та: савј савјест ест га га не обли чује, чује, него него он по пу је и слу ж и свету свету литур ги ју као и доса досад. Н ити ту п ом аж у свије свије светиј светијее апостола и светиј светијее седа седамм сабора сабора канони, канони, a кам кам о ли м итрополити итрополити и јеписк јепископи опи и њ иови нам јесниц и ... Н и спом енути нути црн огорс огорски ки м итрополити итрополити ни јесу м огли огли поста поставити вити сам сам овољ овољ ни они клир у народ у црквено црквено благочи благочи ни је... е... А ко се свади свади једно једно оп ш теств ествоо с другим другим , ту non ваљ а да будо најп најп рви војвода, војвода, да се пр ед њ им а бије. бије. А ко би који који м ир јани н д ругом ругом е коју коју горк у ри јеч р екао, и ли би га опсовао, опсовао, он да се се зову зову н а м ејдан, и ту ваљ ваљ а да non пред њ им а бу де...» «В ећи чес чест м ирскије ирскије попова у Б оки бри је браду, браду, брке и косе косе на глав и ... Н иједа иједанн non н е и злази и з свој својее куће, ни у цр кву, без ду гачке пуш ке, a за за пасом пасом по д вије вије м але и јатаган јатаган ...» К аж е да се се носе једнако као м ир јани : «Т ако се м ноги ноги п опови од м ирског ирског човјека човјека н и у чем у не разли разли К УЈУ> веће ако je у ц ркви, к ада обуче н а се се одеж де ц рк вен е...» Т ако опи сује сује бокељ ске поп ове од пре 150 150 годин годин а њ их ов стастареш ин а из С евер еверне не Д алм ације. ације. Један м ир јанин католи католи к, опет опет Д алм атин атин ац, др М адираца, каж е за за њ их (30, стр. 324 324): «.. .С веш веш тениц и су били у м иру саве саветтодавци одавци a у бојним бојним окрш ајим а вође вође н аро да... Л епе су биле те те ф и гуре калуђера и игум игум ана, са кам и лавкам а, ко ји у м едитаци ји окретаху окретаху бројаниц бројаниц е; — 72
ф игуре патријарха патријарха и пророка вредни вредни х пош товањ овањ а, са са дугим дугим бебелим брада брадамм а; снаж снаж не ф игуре ратни ратни ка и војсковођа.. војсковођа...» .» С веш веш тенике je бирао бирао народ народ са сам , a владика je je на Ц етињ у им ао сам о да ту ту народн народн у о длу ку спрове спроведе де одн. ратиф ратиф иц ира. О н je, и с и на, давао давао син ђелије, ђелије, али су м ноги попови би ли п освећени освећени и од других, н енадл еж н и х архи јереја. ереја. Т о ни ко н ије ије см см ео да оспори. оспори. К оторс оторски ки м летачки летачки провидур се се ж али С енату нату 176 1768 (ш ): «Н арод српски грчкога грчкога закон а у К отору н аста астањњ ен и зби ра свог свогаа капелан а или п ароха на основу С енатског енатског декрета од 26 26 септ септем ем бра 1760, 760, по ком ком е су су овлаш ћени б ирати ирати п ароха a да и х ни ко у том том е не ом ета: ета: сам о нека буде м летачки летачки п одан и к и бл агон агон араван араван свесвеш теник. О том е избору избору нем нем ају обичај обичај обзнањ обзнањ ивати ивати др ж авну влас власт као као ш то би тре требало бало ради познава познавањњ а и потврђивањ потврђивањ а дотични дотични х кандидата». К ад je та тако било у К отору, отору, м ож е се се зам ислити како како je и згледало дало по се селим а. П ровидур ровидур и то то пом ињ е даљ даљ е у реф реф ерату ерату ж алећи алећи се н а ц етињ етињ ског вл ади ку «којег «којегаа народ грчко га зако н а пр и зн аје аје за свог свогаа ди јецезана» ецезана» a који који (народ) (народ) пар ох е «и забира». В лад и ка ни је м ога огао н ароду н ам етат етатии n on a н и тада ни доц ни је.
V К А Т О Л И Ч К И П Р О З Е Л И Т И ЗА ЗА М У Б О К И . а je д а н а с ре у Б оки К це до от ра ске до Б ар а, X V . и X V I.
р б а љ а р и м с к е в је је о т о р к ој о д иш тров ров и од м ђе о je с в е о б р а ћ е н о з а је .
Д р. Бож идар П етранов рановић, ић, «Бо«Богум или » 1867. 1867. I.
Б ез обзира обзира на односе односе у унутраш њ ости ости С рбије рбије, једно једно се се м ож е тврди тврди ти као као сигурно: игурно: да на С рпском рпском П ри м орју орју н ије ије било за за врем е Н ем ањ ића поку ш аја правос правосла лавног вног прозе прозелитизм литизм а, најм најм ањ е принуђавањ нуђавањ а прим орских орских католика католика да прим е правос правосла лављ вљ е. (А (А пре Н ем ањ ића српског српског православљ православљ а није није ни било). било). Н ајбољ и историк историк Б оке, оке, кат католик Ђ елчић, хвали хвали верс верски ки м ир и снош љ ивост ивост који који су су владали владали у К отору отору под српс српском ком влаш ћу. О н ди ректн о п и ш е (27, стр. стр. 95): 95): 73
«К отор, отор, м еђутим еђутим , н ије ије био увек п острани острани од религиозни х зби зби вањ вањ а С рбије рбије, која која м у je пр уж ала за заш титу, али од дана кад кад je У рош II прим ио влас власт над том држ авом вом , К отор отор je имао мир у погледу леду религиј религијее и ни ш та м ањ е у политичким и адм ин истра истраттивним стварим стварим а.» II. С ве се из основа основа изм изм енило кад je у ж а Бо ка (са (са П аш тровићим ровићим а) п отп ала под М летке. летке. He чекајућ чекајућ и , тако тако р ећи, ч аса, аса, настао настао je јеједан б езобзирни езобзирни и им петуозни петуозни «лов н а душ е», једна јаг јагмм а ко he ш то виш е правосла православних вних ста становни ка да преобра преобрати н а кат католиц изам . Т о су радил е црквен е старе старешш ин е са свој својее стра стране, не, a м летачка летачка власт власт je, из др ж авни х разлог разлога, а, покаткад покаткад и кочи ла. З а те околн ости ости се знало и рани је, нарочи то на основу основу Ф арл атија тија (м) (м) и М илаш а (”° (”°)), a такође такође и других исписа из В атикански атикански х архива. А ли je нарочито нарочито то то пи тањ е осве осветтлила књ ига ига ака академ дем ика Јована ована Радонића о Ри м ској курији курији и њ еној дела делаттност ности у н аш им крајевим крајевим а (7 (71). К њ и га je изаш изаш ла ту скоро, скоро, углавном углавном н а основу основу испис исписаа из В атикана дра М ихаила Г авриловића вриловића,, И з њ е ћем ћем о пренети нети ни з по датака датака о покуш ајим а a такође такође и делим ичн им успес успесиим а католичког католичког прозелитиз прозелитизмм а за за врем врем е м летачке летачке власти власти над Б оком , али he се успут вид ети ети такође такође и јако б ројно ројно стањ стањ е православљ лављ а у Б оки под М лецим лецим а. М ада je то то ст стањ е треба ребало ло приказати у п редходн ом одељ ку, оно се због еконо еконо м ије ије про стора стора и органске везе везе са пр озели озели тизм тизм ом овде пр и казуј казује. е. Јован Р адони ћ je употребио употребио такође и м онум етлано тлано дело дело епископа скопа Н икодим а М илаш а «П равос равосла лавна вна Д алм ација ција», a такође акође и зби рку извора извора коју коју je М илаш дао дао као као допуну свом свом е делу. делу. М и см о њ у директ директно но корист користили, и у овом овом и у п редходном редходном одељ ку из два разлога разлога:: Г дег дегод се се м ож е, треба треба ић и на извор извор н епосре посредно; М илаш je у сист систем атском делу делу «П равос равосла лавна вна Д алм ација ција» м ањ е гоговорио о јуж јуж н ом делу Јадран а, који који н и је спадао спадао у н егову егову ди јецезу, д ок су доку м енти у «С писим а» (73) не м огу огу лако од војити, војити, па они доста доста података података о Б оки пр уж ају. ају. П рво ћем ћем о навес навестти ш та о том е пиш е К онста онстантин Јир Јир ечек опопш тим изра израззим а, да би би после после преш ли на дет детаљ е, који који н енадм надм аш но оп и сују сују ситуаци ју. П рво у IV књ и зи свој својее И стори стори је С рба (2 (24, ст стр. 174 174) каж е Јир ечек: 74
Beh три десетих десетих година 15. 15. века «д акле пр е него него je деспот Ђ урађ био потиснут потиснут са П рим орја орја, правосла православни вни у К онавлим онавлим а, Т реребињ у и Б оки К оторској оторској нерадо нерадо су бил и гледа гледани ни од стране стране рим окатоли католи ка, ос особито обито ри м окатоли окатоли чког кл и р а....» П роф . К онст онстантин нтин Јирече Јиречекк пиш е е (2 ( 2 , II, с т р . 222): «К ад су су С рби потиснут потиснутии били са П рим орја орја, пост постадош е М лечилечићи неп ри јатељ атељ и српског српског кли кли ра. Beh 144 1446 добио добио je бискуп которски н аредбу аредбу да п ротера словенске словенске свеш свеш тени тени ке (пр (пр ети ети скијави), скијави), и да и х зам зам ени латин латин ским ским , сам сам о притом да п оступа оступа полако, на зг згодан начин, али н ик ако одлучн о и отсе отсечно.» чно.» (Љ убић, IX, ст стр. 25 252). О н то то скоро скоро исто исто пон ављ ављ а у IV књ изи И стори стори је С рба, рба, која која je на н ем ачком (зај (заједно са трећом ) б ила засе засебн бн а књ ига (отуда веовеом а чес честа пон ављ ављ ањ а из прве две и друге друге две књ иге иге српког српког превода вода). ). Т ам о Јир Јир ечек ечек хш хш ш е: «П ритисак ритисак на пр авосла авославне вне оп аж а се се (не сам о у Д убровнику, нег него) и у околини К отора отора.. Јул Јул а 1446 писала писала je К оторска оторска опш тина у М лет летке како у њ еној облас области им а р п с к и х н и к а , који су против против наш е вере вере и ш изм изм атици атици . М оле стога ога Р епублику да кс кси торски торски ректор ректор и там ош њ и би скуп скуп п ротерај ротерају п равосла равославне, вне, п а да на њ ихова м еста доведу доведу латин латин ске све свешш тенике. М летачк летачкии сенат сенат беш беш е одлучио одлучио да се поверљ поверљ иво поручи ректору ректору которс которском ком и бискупу како пр истај истају да се се ш изм атиц атиц и зам зам ене са латин латин ским свеш веш тени тени ци м а, али посте постепено и веом веом а опрез опрезно, н а начин како они то за нај најбољ е буду наш наш ли.» To je Ји Ји реч ек п исао исао н а п очетку овога овога века века,, осл ањ ајући ајући се на Ф арлатиј арлатија. а. М и ћем ћем о, прем а преводу преводу Ђ орђа С трат ратим ировића (’ (’") пр енети енети д ва п одатка и з Ф арлатија, арлатија, која која je јам јам ачно Ји речек им ао У виду. С ачувани ачувани су и од Ф арлатиј арлатијаа публи ковани ковани подаци из првих дец ени ја м летачке власти власти . У једн ом и з годи годи не 1446 (1 (112) м летачке власти власти н алаж у которс которском ком бискупу и кн езу езу (рект (ректору) ору) «да најбонајбољ им начином начином који који би им помога помогао покуш ају да обра обратте та там ош њ е ш изм атике, атике, али не све све одје одједном , већ већ полако, веш веш тим начином , да се не би, р а д и л н о а т их из и к , изродила каква неприлика.» У дуж девом ду калу од 22 22 м аја аја 145 1455 истиче истиче се се и п охваљ ује ује деделањ е которског которског би скупа Б ерн арда овим овим речим а (” (” 3): «враћајући «враћајући на стотине отине у католи католи чку веру веру ш изм изм атичко атичко и н еверно верно љ удст удство, во, које које се се обратило обратило и п окрстило окрстило , и њ еговим еговим (бискуповим (бискуповим ) сопстве сопстве-75
ним рукам а било криз кризмм ано, a највиш највиш е у м есту С в. П етра етра на Г радцу испод М рчевца рчевца К оторс оторске ке дије дијецезе цезе. У тој ист истој цркви je исти исти госп. осп. би скуп по став ставио ио једног једног католи католи чког свеш свеш тени тени ка као као душ естара старате тељљ а ист истог м еста, a усто усто села Б огдаш огдаш ић а, К авча и околних». К ао ш то се се види, католици католици м а није није било до чекањ а: ковали ковали су гвож ђе док je вруће. вруће. В ласт ласт м летачка летачка ни је још још бил а са сасвим у седлу седлу кад je пр озелитиз озелитизам ам већ да дао п рве плодове плодове (М леци леци су заузаузели били уну траш траш њ у Б оку тек тек 142 1420 и после после). ). П рви су изг изгледа преобраће преобраћени ни чланови М ихољ ског збора блиски блиски К отору (из (изнад над Тивта). Ha основу основу исписа исписа из М летачких летачких архи архи ва Ш им е ЈБ убића (њ егових «Л истина» истина» IX 252 252 и X 22) 22) пиш е Ји речек даљ даљ е: «Н ове овем бра 1453 м олио je С теф ан Ц рнојев рнојевић ић М летачку летачку републи ку да заш тити срп срп ку цр кву на териториј територијии од К отора до Jbe uia. uia. У след лед тог тог наредила je Р епубли ка рект ректорим орим а у К отору и А рбанији банији да ни какве какве пакос пакостти н е чине црквам а и све свеш тениц им а српским ....» ....» У поре поредо са са унутра унутрашш њ ом Боком, ри м ски прозе прозелитиза литизам се окооком ио био био и на плем плем ениту опш тину П аш тровиће ровиће.. «П аш тровићи, ровићи, татако рећи рећи пред капиј капијам ам а Ри м а, боли боли су су очи Рим ској курији. курији. К онгрегаци регаци ји (за (за ш и рењ е вере вере)) беш е ст стога ога м ного ного стало стало да п рид оби је за ун ију ију ову плем ениту опш тину, како се каж е у једном једном савре савре-м еном и звеш тај тају: овај охоли народ, који који им а виш виш е него него један један м анастир анастир своје своје српске српске сект сектее под влаш ћу Ц рно горског владике». (Congr. part. vol. 119 119,, fol. 250. 250. - „Gente „Gen te fiera che ch e a più d'un monaster mona steroo della sua serviana setta...) Јован Р адони ћ ц итира и даљ е акте акте В атикана, али не наводи наводи увек д атум атум е. (7 (7!). О дноси се канд а на XV I век и ли н а сам сам по четак 17 17 века (г (г. 160 1609) 9):: Б арски н адбискуп Б и ц и каж е у свом свом и звеш тај тају К урији урији да су «П аш тровићи ровићи ско скоро ро сви сви ш изм атиц атиц и...». и...». «И «И м а врло м ало католи католи ка који који су сиром аш ни занатлиј анатлије». е». (I popoli Pastrovich Pas trovichi... i... quasi tutti scismatici... scismatici ... Catholici Catholici sono pochi e poveri, che tutti tutti vivono de industria. Lettere Lettere antiche voi. 179, 179, fol. 99.) 99.) «И ако покуш ај надбискупа Би ци ја ни је ус успео да преведе преведе П аш тровиће тровиће на ун ију, ију, Р им ска црква н ије ије напуш тала тала давно давно запо запо чети чети рад н а уни ји у тим крајевим крајевим а» (Радони ћ, ци тирано дело, ст стр. 36) 36). У трећој трећој десет десетин ин и 17 века рад на ун и ји и звођен je и з К отора» отора» 37). П роф . Радо ни ћ оп исује исује скроз скроз католи чки К отор тог тогаа (7\ стр. 37 доба и п ро ду ж ује ује (ст (стр. 38) 38):: «И з тога тога и таквога таквога града града крен ул а 76
je ак ц и ја п ро тив ти в п р аво славн сл авн и х С рба, рб а, ч и је се ц р кв е спом сп ом и њ у у Л уш тиц и (св (св. Н иколе), иколе), св св. Л уке и св св. М ихаила и још још једна у селу Љ еш евићим а, чији чији je non С теван ван м ного ного нагињ нагињ ао Рим ској кој цркви». «У и звеш тај тају задарског задарског надбискупа О ктавиј ктавијана ана Г ацадоацадоро спом спом ињ е се у Л уци Poca се седам дам дес десетогодиш огодиш њ и калуђер калуђер В исаисарион «и с т о г о б р е д а који je пред пред њ им лично прихват прихватио р б а », који сим бол бол Ри м ске цр кве..» кве..» (Dell' istesso rito de Serviani... Arch. S. Congr. Compendio della visita di Dalmatia.) Ha стр. 115 115 истог истог дела п род уж ује ује J. Р адони ћ, ув ек на основу основу В атиканских атиканских архива: архива: «Рад на унији унији П аш тровића ни је напуш напуш тен н и п осле осле неус неуспе пешш не акдије акдије надбискупа надбискупа барс барског ког М арин а Би ци » «К он грегаци ја je рад на ун ији ији у П аш тровићим а и Б оки К оторс оторској кој поверила поверила споспособном обном м исионару исионару дон дон Ђ орђу В уш ковићу, канони канони ку С вет ветоје ојерони м ског ског завода. авода. О н je им ао спораз споразум ум но д а ради ради са которск которским им биску бискупом пом В ићентиј ићентијеем Б ућ ом ... П оред оред В уш ковића ковића дела делаоо je онде онде,, од 16 1629, ка као м исиона исионарр и Ф ра С ераф раф ин М исе исеричић и он у спора спора-зум у са са кот которс орским ким биску бискупом. пом. Ф ра С ераф раф ин радио je на уни ји у Л уш тици, Љ еш ев ићим а и К ртол ртолим им а. И спрва прва са са вољ ом и с привидпривидним успе успехом хом , али je убрзо убрзо почео почео м алакса алаксава ватти у р ад у ...» ...» «Би скуп Б ућ а, м еђутим ђутим , радио радио je свој својск скии и предано предано да спроведе спроведе ун и јук од правос правосла лавних вних у Б оки К оторс оторско којј и у П аш тровићим ровићим а. О н признапризнаје да са са уни јом не иде лако, али и пак м исли д а се се м огу огу постићи постићи извесни резултати...» «Бискуп Бућа нада се да he придобити за унију унију правос правосла лавне вне С рбе рбе у Л уш тици, К ртолим ртолим а и Л зеш евићивићим а. . .» (Радонић свуда ци тира акта акта из архива В атиканских). атиканских). С тр. 297 297: «У «У околин и К отора отора,, у парохијам парохијам а Љ еш евићи евићи , К ртоле ртоле и Л уш тиц а, раз развио je био ж ив рад которс которски ки бискуп бискуп В ићентиј ићентијее Б ућа. М исионе исионерр И ван ван П асква асквали ли каж е у писм у К онгре онгреггацији цији од 5 август августаа 164 16466 да су су онде, онде, зауз заузим им ањ ем бискупа, м ноги ноги п оло ж и ли у њ егове егове ру ке траж траж ену и сповес повест вер е...» е...» С тр. 299 299:: «Л ука Б оли ца, потоњ и канон канон ик, постав постављљ ен je био за за м исионара исионара специј специјаално за К ртоле и Л уш тицу» М лади Бо ли ц а je писао писао К онгрегациј онгрегацијии 23 м аја аја 1646 1646 да je оио у селу селу О раховцу раховцу у близин близин и К отора отора.. У њ ем у je 400 400 правос православ лавни ни х душ а «потчињ ени х турској турској јур и сди кц и ји ...». ...». О пи сује ује потанко потанко покуш аје аје прозе прозелитизм литизм а, који који ни су били усп еш ни ....» ----
77
«И ван ван П асква асквали ли j e јављ јављ ао 29 апр апр ил 1648 и з К отора секре секрета тару ру К он грегци регци је И нголију нголију да je м ного ного запослен запослен у Г рбљ у, због због српских м ногоброј ногобројни ни х при дош лиц а који који су пон ова ступи ступи ли под славславну влад у м летачку. летачку. И згледи су врло добри, сам сам о треба треба да за за њ ихове парохи је пош аљ у» утвари «на начи н грчки», грчки», после после ст стоји оји «на начин грчко-српски (tutto alla greca serviana). П апски апски м исионар исионар Д ом енико Б убић био je одређе одређенн 1656 за за м исион ара и учи тељ тељ а у С рбији. рбији. А ли он, као као рођени Б удванин , ост остао je р ађе ађ е код ко д ку ће, ће , и о д атле слао и звеш таје таје у Р и м . У једн ом од њ и х (од (од 5 септе септемм бра 165 1657) каж е да у б у д в а н с к о ј д и е ц е з и и а т који једва ч екају екају д а се п ри кљ уче п апи!! хиљ аде рпских д а , који У другом једном и звеш тају тају од 19 авг август устаа 1658 1658 каж е да становстановни ш тво Бу две и непосредне непосредне околине броји броји око 4000 4000 душ а, од ко ји х су 300 ри м ског закон а, а « с в и о с а л и с р п с к о г о б р е д а п од духовном управом п атри атри јарха пећког и владик е цет цетињ ског», ког», како то то писм о ци тира Р адон и ћ н а итали итали јанском (л , стр. 325 325). «П аш тровић ровићии тако такође ђе,, привлаче привлаче паж њ у м исиона исионара ра Б уби ћа... ћа... у П аш тровићим а с два касте кастела ла а н а 40 4000 д у ш а , о д к х с у веатри јарха и цетињ цетињ ћ и н а п р а в о с л а в н и С р б и под управом пећког п атри ског владике. а т о л и к а je азум е се се да je са м о о к о 50 50 у ш . . . » Р азум су, прем а Б убићу, и П аш тровићи «н аклоњ ени унији». унији». (Горњ е дело Ј. Радонића, стр. 325). III II I К ад су крј крјем XVII века века придруж ени М лецим лецим а а тим е и Б оки К раји раји н е Н овска овска и Р исанска, исанска, а почет почетком следећег ледећег века и Г рбаљ ска Ж уп а, број број православни православни х je јако јако пораст порастао; он он je далеко далеко прем аш ио број католика католика.. П оред оред тог тогаа, у овим овим облас областим а je православна славна вера за врем врем е Т ур ака би ла сас сасвим вим толери сана, сана, п он екад екад чак и п ривилегиса ривилегисана на прем а кат католичкој. оличкој. Б ило je психолош ки те теш ко да једна једна хри ш ћанска држ ава, ава, каква се см атрала атрала В енеци енеци ја, одузм одузм е тек тек задобиј задобијеним еним хри ш ћани м а она пр ава која која су су у Т урској кој уж ивали, тим пре ш то су ове ове облас области отет отете од од Т урака и лрисај лрисаједињ ене Б оки уз помоћ околних С рба рба (из (из Б оке и Ц рне Г оре). Н овљ овљ ани, Риш њ ани и Грбљ ани продуж или су су без без страха раха и зазор зазор а да об ављ ају ају своје своје верске ф ун кц и је како су то то од стастари н а чин ил и. Р азум азум е се се да то н и је оста остало ло без од јека у другим православни православни м пределим а Боке, који који су до тада тада м орали трпети пети н ајвећа ајвећа ограничењ ограничењ а у свој својим им верским верским радњ радњ ам а. 78
К атоли атоли чко свеш свеш тенств тенствоо Б оке било je озлој озлојеђе еђено но и забрин забрин уто. П релат релати су слали слали м ем орандум орандум е и петици петици је Рим ској курији. курији. Т ако je об јављ ављ ена једна једна пераш ког опата опата В ин ка Зм ајевића ајевића од 28 28 августа августа 1695 1695 (”4), (”4), ко ја се се још чу ва у В атик ану ан у (л), у К он грегаци грегаци ји де пропга пропганда ф иде (ш ирењ а ве вере), ре), ка кам о je била упућена. упућена. О пат Зм ајевић ајевић се јада у тој тој претста претставци вци «на теш теш ку угрож еност којој којој су сад сад и зло ж ени град и кр аји аји н а Х ердегно ердегно вог на п отпун у ш тету ету наш е све светте вере... Г рчки ш изм изм атички калуђери калуђери обављ обављ ају јавно служ бе без и какве см етњ етњ е, и то не сам сам о у обл асти асти већ чак — авај авај! — у сам ом граду Х ерцег ерцегновом , где где се се чак врш е јавн јавн е процесиј процесије, е, пр опраћене народни народни м одобрава одобравањњ ем . К оторски оторски бискуп, који који се сада сада стара стара о овом граду, граду, рекао м и je д а не м ож е спречи ти толи ке нереде због због несуглас несугласиц иц а во ђа ... С ам о једно једно село ело из ове области области поверено поверено je м ени као оп ату ату и з П ераста ераста и j a сам наст настојао ојао да га га укљ учи м у крил о католи католи чке ц ркве којој којој je р аније пр ип адало, адало, али je због нехатно нехатно сти сти м ојих ојих пр едход ни ка било потпуно потпуно притиснуто притиснуто грчко грчкомм ш изм изм ом ; и м ада м и ни је успело успело да све упу тим у п ознава ознавањњ е ист истине, надам надам ce у Б ога и у пом оћ ваш и х ем ин енци ја да ћу то то ш то пре учи ни ти, јер јер од овог овог свет ветог дела не м огу огу м е одвратити одвратити ни кнезови кнезови н и власт власти, због дуж но сти сти којој којој сам п ри вр ж ен ...» ...» Јован Р адони ћ, ко ји такође спом ињ е укратко овај овај акт (7 (71, ст стр. 430) 430),, надод аје: «М летачке летачке власти, власти, им ајући ајући у виду сам сам о држ авне интере интерессе, нису хтеле хтеле предузим предузим ати ати н иш та против С рба у погледу погледу вере вере,, јер јер им je потребна потребна би ла српска српска пом оћ у рату са са Т ур ц и м а...» а...» «К оторс оторски ки бискуп бискуп М арин Д раг раго ж али се такође акође на локалне локалне власти власти да м у неће да изиђу изиђу у сусре усретт у п огледу огледу С рба. рба. Ф ебруара м есеца есеца 1696 1696 ж али се он К он грегаци регаци ји д а je нови срп ски талас талас опет запљ уснуо К отор и околи ну. Једва Једва су се се С рби спустили спустили у К отор, отор, јада јада се бикуп Д раг раго, почели су у К отору зидати зидати м анастирчи стирчи ћ бли зу цркве С в. Л у ке. .. С обзиром обзиром на опасност опасност која која грози св. св. католи чк ој вери, би скуп je п реду зео м ере да се спречи даљ е зидањ зидањ е српског рпског канасткра канасткра,, али али je м ного ного ож алош ћен ш то није није наш ао одзива одзива код м еродавни х...» х...» «К онгрег онгрегација ација je била задовољ на радом радом бискупа М арин арин а, те те м у je поверила адм адм ин истраци истраци ју обли ж њ ег града Б удве, чи ја се се епископска епископска катедра катедра деценијам деценијам а ни је поп уњ авала авала.. П оред Буд ве, ве, која која м у je, je, због због несређ несређеени х там там ош њ их п рили ка, ка, дала виш виш е посла посла него него чи тава тава њ егова егова ди јецеза, ецеза, обратио обратио je би скуп Д раго раго н арочи ту 79
паж њ у С рбим рбим а у Н овом овом е и околини. околини. С тупио je чак у вез везу са са два срп ска владик е у околи ни Х ерцег ерцегновога, новога, али j e 15 јул а 169 1697 са ж алош ћу ја јављ ао кардиналу Л еонарду онарду К олере олередо до да није није м огао да их н аговори аговори д а искрено п риступе католич кој цр кви, д а се сједин е са њ еним поглавицо поглавицо м и да од баде заблуд заблуд е против католи католи чке истине, истине, који који х се п ри др ж авају...» авају...» (У век век следуј следујее цитирањ тирањ е ака акатта, ш то за за нас нас им а м ањ у ва важ ност, ност, јер јер je књ ига проф . Радонића нова и доступна.) «П оред оред которског би скупа, водио je разг разговоре у ствари ствари ун ије ије са два српск српскаа владике владике у околини Н овог овогаа и пераш ки опат В ићентије ћентије Зм ајеви ајеви ћ.. . «Н езадов езадовољ ољ ан и разочаран, разочаран, опат Зм ајевић ајевић je j e јавл>ао секр сек р етар у К о н грегац и је, 5 м аја аја 1697, и з П ераста ер аста д а српске рпске влади влади ке једино м исле исле на учврш ћењ е и ш ирењ е православљ слављ а. О ни су, су, каж е Зм ајевић, уп утили своје воје изасланике изасланике у М лет летке, ке, с м олбо олбомм да им дуж д поклони нове нове цркве у околини Н овога овога и п ри зн а за за вечита врем врем ена те те црк ве које које су су им генерални п ровидури признали признали са сам о пр иврем ено...» ено...» Н адбискуп дбискуп барск барскии А ндри ја Зм ајев ајевић ић траж ио je од Р им ске ске кури је новем новем бра 1689 1689 да се се отвори у Б уд ви једн а про зелитска ш кола «да би олакш ала прелаз и ћ на унију» (Радонић, 70, стр. стр. 116, јер к аж е: «о н и с у го го т о в о с в и р б и » (che quasi tutti sono Serviani«), «А ли и П аш тровићи ровићи и Б удвани удвани бранили бранили су се се упорно упорно и одлучно одлучно од уни је» (Р адони ћ, ц и тир ана страна). страна). «Због тога тога je син овац надби скупа А нд рије, рије, н адбискуп В ић ентије ентије Зм ајевић ајевић јављ јављ ао 17 јул а 1704 у Р им (са (сад Р адони ћ ц итира и тали тали јански њ егов извеш извеш тај тај, који који у п реводу треба треба да глас гласи): и): «са «са овим пр епотентни епотентни м народом треба деликатно поступати у погледу вере с обзиром на присташ сташ е које које им ају ају ван град а...» а...» П розелитим розелитим а ни је било лако. лако. А постолск постолскии м исионар Б ернардо Л еони јављ јављ а јул јул а 1709 1709 «да су р б и и з р б хтели д а уб ију ију и з засе заседе де Зм ајеви ајеви ћа, због због чега чега он не см е да и зађе из ку ћ е. ..» (Радонић, цит. дело, стр. 525.) А рхи м андри т Г ерас расим Зелић, који који je ж ивео и дејст дејствова воваоо под М лецим лецим а а био генера енерални лни викар (епископс (епископски ки за зам еник) Б оке К оторске кад je н естала естала м летачка вл ст, ст, пи ш е (109, стр. стр. 149): 149): «И ваљ а знати нати да от када су су Д алм атин и и Б океж и од К отора отора изаг изагнали нали Т урке сам сам и и з свог свогаа отече отечест ства ва и п олож ил и се под владањ е вевенеци јанске анске републи републи ке бивш е, н икада се се ни је чуло м еђу њ им а 80
им е ун и јатско, атско, н его его сам сам о хр и стјан и п равославн е восточне цркве, који који ж иве м еж ду рим рим окат окатолицим а, a у п р о ш л е п р в е в е к о в е с в и с у б и л и с и н о в и с в е в о с о ч н е а т р е р к в е и је је д н е с л а в је свједоче исте ц ркве, создане, создане, и о лтари о -с - с р п с к е н а ц е , ш то свједоче
на исток окренути по оби чају чају греческом ...» IV О чигле чигледно дно je да од поч етка етка 18 18 века православни православни В окељ и не подн осе осе лако п оку ш аје аје верског верског обраћањ а, већ већ се се служ е свим средст редствим а да прозелитим прозелитим а учин е занат занат м рским рским . Р адони ћ пи ш е (л (л , стр. 58 584): 4): «Н адбискуп адбискуп барски барски В ић ентије ентије Зм ајевић, евић, и которски которски би скуп, скуп, н ачин или су п лан како да се бране од агресиј агресијее православљ православљ а. 18 ф ебру ара 1708 1708 јављ ао je н адбискуп Зм ајев ајевић ић Ри м у да он и которс которски ки бискуп бискуп и м ају ају м ного ного невољ невољ а са православцим православцим а и з Г рбљ а, који који су са сам о привидн о поданиц и турски, турски, a стварно тварно н езав езависни исни од сваке сваке потчињ потчињ еност ености. О н даљ е каж е да га га Г рбљ ани страховит страховитоо м рзе, рзе, али се се боје боје њ егових егових П ераш тана.» П рем рем а м иш љ ењ у которс которског ког бискупа и барс барског надбискупа надбискупа «ка «католич ка акц ија ија je заг загрож ена још још акцијом акцијом два православна православна епископа, копа, на Ц етињ у и у Х ерцег рцегновом новом ». У италиј италијанс анском ком оригиналу оригиналу стој стојии два «перф идн а лаж н а епископа епископа», », разум разум е се се зато ато ш то ни су посвећени од nane. С тварно варно je «м летачк летачкии ду ж д Јован Јован К орн елије, елије, свој својим дукалом од 7 м аја аја 171 1718 признао признао цетињ цетињ ском ском владиц и Д анил у црквену јури сдикц ију ију над п рвослав рвославни ни м а у крајевим крајевим а која која су су дош ла под власт власт м летачку летачку у тадаш тадаш њ ем рату (М (М ореј орејском), са са слободним врш ењ ем о б р е д а г р ч к о -с р п с к о » (del (del rito rito greco serviano) serviano),, c п раво м п оправке ст старих и п одизањ одизањ а нових ц ркава ркава у свим свим м естим а потчипотчињ еним В ладичин ој јурисдикц ији» ији» (Радонић, цит. дело, дело, ст стр. 58 583). У једном П ром ем орију орију м летачком летачком сенат сенатуу писао писао je надбискуп Зм ајевић ајевић 1722 722 како С рби свуда и «сво «свомм снаг снагом н апад ају ају катокатоли чку веру, веру, гово говоре рећи ћи «п рљ ави Л атини , п рљ ава ава вера вера». ». Ч ак je je и М ухам ухам ед им ао лепш лепш е м иш љ ењ е о лат латинској инској вери вери нег него С рби, рби, па зар онда да се не назову назову јере јереттиц им а. Још Још су ж и ве ж ене у Б оки које које м огу огу посве посведочити да су се се пош авш авш и за С рбе, рбе, м орале покрстит крстити, и, и зар зар се то см см е деш авати авати у др ж ави једног једног при нц ип а по бож но г и религиозног?» религиозног?» (Р адони ћ, ци т. дело, дело, ст стр. 603) 603).. Радонић пиш е на другом другом м есту: 81
«Н адбискуп дбискуп В ићентије ићентије Зм ајевић ајевић пратио пратио je с бриг бригом ом снаж снаж ењ е пр авоелавни х у Б ок и К оторској. оторској. 23 авг август устаа 1723 1723 пи сао сао je он и з Задр а секрет секретару ару К онгрег онгрегације, ације, сликајући сликајући ж иво стањ стањ е католи католи ка у Л уш тици и К ртолим а... а... где где су ш изм изм атици с успе успехо хомм били били потисн ути ... А ли у ратовим ратовим а пред крај 17 и на поч. 18 18 века века насенасели ли су та м ест еста м ноги ноги п равославни равославни и з Г орњ их крајева крајева и бројно бројно н адјачали адјачали католи католи ке, те те гроз грозее њ иховом вечитом вечитом спасеш спасеш у...» «У истом истом см ислу писао je К он грегаци регаци ји 18 октобра октобра 1723 1723 и которски которски бискуп Ц анибети. нибети. Б едно je ст стањ е, каж е он, он, м алобројни алобројни х католика католика у Л уш тици и К ртолим ртолим а. С иром аш ни и сла слаби би на број броју, они не м огу огу издрж издрж ават аватии свеш веш теника, a окруж ени м ногобр ногоброј ојним ш изм изм атици атици м а, најве највећи ћи део део њ их п реш реш ао je на српс српско ко правос православ лав-љ е.» Т ако Радон ић преводи један један став став,, кога кога ци тира и у и талиталијанском ан ском ори ор и гин алу. Т ам о стоји стоји н а кр ају ају : essendos essendosii la maggior maggior parte dei cattolici cattolici pervertiti pervertiti all' empietà del’ Servianism Servianismo, o, а то зн зн ачи : «п о je
и
о
а
о у
т
».
Р адон и ћ н аста астављ вљ а (ст (стр. 586) 586):: «26 «26 ф ебру ара 1697 1697 био je о дређен дређен м исион ар за за та два м ест еста, али к ада je пр отекао отекао ро к од три године, повучен je од анде на ш тету тету католич католич ке вере вере која која се се сва сва пр љ а с р п с к и х д о г а м а » (che sempre più viene contaminata dalla falsità dei dogmi serbiani). Ц анобет анобети пи ш е још још једном да се се «католиц «католиц и губе с дана у дан све виш е, па им ваљ ваљ а хитно хитно при скочити скочити у помоћ». помоћ». Радонић потом потом пиш е: «He знам о да ли се К онгрегациј онгрегацијаа одазвала одазвала поновној м олби бискупа Ц анобет анобетија ија и ж ељ и надбискупа надбискупа Зм ајевића, евића, али je он до пред кр ај ж и вота гледао гледао са са бригом н а будућност католи ка у орју.» н о м лри м орју.» Р адон ић , стр. стр. 586: 586: «14 «14 јан уар а 1744 1744 пи сао сао je надб и скуп З м ајевић и з Зад ра К он грегаци регаци ји д а je р п с к и л а д и к а Ц р н е о р од пре неколико неколико година година утврдио утврдио своју куж н у столицу столицу у П аш тровићима». 1750 године (10 (10 апри апри ла) ш аљ е задарски задарски католи католи чки архиепи скоп М атиј атијаа К арам арам ан једа једанн веом веом а опш иран изве извешш тај тај м лет летачким ачким власт властим им а о правос правосла лавним вним С рбим а Д алм ације ације (М илаш илаш , С писи, писи, ст стр. 271 271 и даљ е), е), обу хватај хватајући ту и Б оку. Н а ст стр. 28 283 стој стоји: «Х ерцег ерцегновске области области су траж и ле од П ри нци па дозволу дозволу да обнове цркве, и да про дуж е свој својуу п рип адност и д ухо вну власт грчког српског српског епископ а Х ерцеговин ерцеговин е. П реузвиш ени С енат енат, декретом декретом од 14 14 јул а 171 1718, 8, пр их ватио ватио je п рву тач82
ку, a пуст пустио да пропадне друга друга». С ад су и Н овљ ани траж траж ил и да потпадну под цетињ цетињ ског ског владику, и надбискуп К арам ан се се јако противи том е да се се Н овљ ани п отчине једном једном епископу који који н ије ије никад био био њ ихов. ихов. Т ај велики велики реф ерат ерат са садрж и виш е «конс «консиде идера рациј цијаа». У осм ој од њ их се ж али архиепи архиепи скоп-прозе скоп-прозелита лита ш то се се трпи у Х ерцегрцегновом новом е епископ Љ убибратић: убибратић: «He «He знам знам ш то he бити бити од од наш наш ег обреда обреда.. Зн ам сам о добро да je у две простране простране држ аве Б угаругарској и С рбији рбији он био апсорбова апсорбованн о д с р п с к о г о б р е д а . Зн ам такође акође да не рез рези ди ра виш е у Б удви бискуп, бискуп, који који je још учест учествовао вовао на Трентском концилу. а н е с р е ћ н а д и е ц е з а н а л а и е го го т о в без ри д и к е .» .»
а д н и к а л а т и н с к о г о б р ед а , б о г б л и
е ц р н о го р с к о г в л а -
С ве je, je, каж е К арам ан, побе побеггло због због насиљ насиљ а С рба. рба. И арциби скуп апелира на С енат да на то обрат обрати п аж њ у, јер јер на католи католи чкој религији религији п очива М летачка летачка републи ка. « р п с к и п а к о б р е д — каж е изре изречно чно К арам ан —, м аж ен од Турака, Турака, због због м нош тва подаподан ик а њ их ових који који га исповедај исповедају, пош то je ст стран, нов нов и ш изм атички, држ и душ е поданика поданика раз раздељ ени х од њ иховог иховог лат латинског инског пр ин ци па, н ем а изгледа изгледа да he га волети волети они који који га због због разли читог обреда и догм догм е, см атрај атрајуу н епри јатељ атељ ем Б ога». ога». И не дај Б ож е — каж е К арам арам ан, да се се у Д алм аци ји догоди догоди ист исто: да латинлатински обред буде апсорбован о д с р п с к о г , као у С рби ји и Б угарској угарској.. Х вали епи скопа которског которског Б ерн арда «који «који je око годин годин е 145 14555 био би о о ч и с и о с в о ј у д и е ц е з у о д с р п с к е к у г е , вративш вративш и и х на јеједин ство ство латинског латинског обреда обреда,, и тим е зас заслуж луж ио јавно авно пр изнањ е дукалом од 22 22 м аја аја упућеном которс которском ком конту». конту». П ри кр ају ају п репоруча строг строгуу кон верзиј верзијуу С рба и м оли Б ога ога «да нас о с л о б о д и с р п с к е о п а н о с и , да се се не би наш наш и потом потом ци рађали рађали као ш изм изм атиц атиц и у српск српској ој Д алм аци ји, него него као као католиц католиц и у м летач ко ј Д алм аци ац и ји » (Н rito lati latino. no..... Benedirà Benedirà sempre quel quel Dio Dio di lui pietà per liberarci del serviano pericolo, onde li nostri posteri non nascano scismatici nella Dalmazia serviana, bensì cattolici nella Dalmazia veneta".) А ли сва сва та преклињ ањ а надбис надбискупа купа К арам ана нису м ног ного пром ени ла верске верске односе у Б оки . Јер јан јан уар а 1753 1753 године, године, ни три пун е године иза иза овак оваквог вог ж алопојног алопојног извеш извеш тај таја К арам арам ана и њ егових ових преклињ ањ а да се ист истреби реби правос правосла лављ вљ е у Боки, ш аљ е М лет летачкој ачкој влади извеш извеш тај тај далм атин атин ски ски проведит проведитур ур Ф р. Г рим ини, 83
у ком е м ирн о саоп саоп ш тава тава како како по стој стојее м ногобројни ногобројни пр авославци авославци у «обе «обе ове прови нц ије», ије», «Д «Д оњ у» (сев (севорну орну Д алм ацију) ацију) и «Г орњ у», тј. данаш данаш њ у Б оку К оторск оторскуу (М илаш илаш , С писи, писи, ст стр. 331). К рај овог овог извеш извеш тај таја, са са неким м есним дета детаљ им а, саопш тен je у прет претходном о дељ ку ове ове књ иге иге. Г рим ини каж е да je «терм «терм ин ација ација од 25 м арта арта 16 1686 генера генераллног проведи тура В али јера п рви јавни докум енат, енат, по којој којој су поданиц и Републике, били п ридру ж ени јурисјуриср ч к и С р б и , нови поданиц дикц ији ији католичких епископа пископа». ». Ч им су се се М леци леци дом огли огли ових предела, почела je, дакле, и прозелитска акција, почело се са истребљ истребљ ењ ем првославног првославног С рпства рпства.. Г рим ин и то то осуђуј осуђујее недвосм исле ислено. но. О н каж каж е даљ даљ е: «М рж њ а ко ју гаје срп срп ски калу ђери (i call calloge ogeri ri ser servi vian ani) i) п рем а лат латин ским бискупим бискупим а м огла огла je бити бити ин спи рисана рисана још још строгош ћу којом којом су ови хтели хтели да врш е свој својуу јури јури сдикц ију, ију, врш ећи м им о дуж нести нести п астирску астирску ревнос ревностт, не гледај гледајући ући да je ублаж е законом м илост илости, са са изве извессним ум илни м практикам практикам а и духом благост ости, ш то су све карактери карактери апостола постолатта». М ало даљ е каж каж е: «Р ећи ћу сам о укратко укратко да све све оно ш то су учини ли латин латин ски бискупи од пре пола века (а то значи од почетке XVIII века, JIMK) да би увели у ж иво т свој својуу јури јури сдикц ију ију прем а р ч к и м р би м , ни је служ служ ило н ичем у друг другом нег него да код ових ум нож е неза незадовољ ство прем а њ им а; показале показале су су се се некорисни некорисни м јавне терм терм ин аци је, некорисним некорисним чак и казн казн е за затвором , везивањ везивањ е ланц им а и изгон и з зем зем љ е које које су су п рактиковали да би се се све светиле тиле непослуш непослуш ност ности и ом аловаж аловаж ењ а по казана казана прем прем а бискупим бискупим а. О вим а je било било главно да ш тите свој својуу свету свету ли чн ост и да одр ж е епископска права... а л м а т и н с к и б и с к у и о в о р е da da б и б и л о в е л и к о д е л о к а д б и с е ц е л а п о к р а ји ј и н а о ч и с и л а о д о в и х г р ч к и х С р б а , или бар да се избаце избаце њ ихо ви калуђери, и д а се се зам ене са са оцим оцим а ф ранц искан и м а... а као као м одел одел так таквог вог поступка поступка наводи наводи се се прим ер П ољ ске и ауст устриске К уће. уће. А ли овај овај предлог предлог се не м ож е см см атрат рати др укч и је нег него као плод апостолске апостолске ревности ревности ко ја нем а ни ш та заједничко са љ удском удском м удрош удрош ћу». Н а крају крају Грим ини препоруча да се се дозволи С рбим а да и м ају ају н а П ри м орју орју свог свогаа јерарха. јерарха. У једном дном врло врло опш ирно ир номм м иш љ ењ у млета млетачких «М «М удра удраца ца и С аветн аветн и ка» (Sav (Savii e Cons Consigl iglie ieri ri)) ко ји су д али н егде егде око 1770 1770 годи не о потреби о евентуалн евентуалн ој рези рези ден ц и ји п равославно г епи скоп а у Д алм аци ји (М илаш , 73 73, стр стр 433 433 и сле след.) д.),, каж е се се за за Х ерцегерцег84
но ви д а je «м ест есто н ајп ајп огодн и је да води м ногобројно ногобројно грчк о стастановн иш тво тво старе старе про винц ије» ије» a зат затим им м у даје даје друге друге одл ике (обиљ е ста стано но вни ш тва тва у граду, граду, околн е тери тери торије торије итд.). итд.). О вде н ас пр ва речени ца ин терес тересуј ује. е. П од «грчким «грчким » становни становни ш твом твом стално стално се у м летачким летачким извеш извеш тај таји м а разум разум е православ православно но становниш становниш тво, као као ш то се за католичко католичко увак к аж е «лат «латинско». инско». Т о су са сам о верска верска обележ авањ авањ а. П од «ст «старом провинц ијом ијом » јам јам ачно се се м исли на пределе пределе Б оке К оторс оторске ке који који су М лецим лецим а припадали припадали још од 142 1420, на уж у Б оку, зе зетску. ску. Beh у том том акту акту «М удраца удраца и С авет ветника» ника» се п ри знаје наје там там ош њ е правос православ лавно но становниш становниш тво «као «као обилно» обилно» (copiose populazioni greche). Д аљ е там там о (73, ст стр. 453) 453) стој стоји: и: «А ко се говори о п равославни м а («грцим («грцим а») ста становн новн иц им а Б ок е К оторске, оторске, тј тј. старе старе про вин ци је, они и м ају ају свог свог епи епи скопа. скопа. Ц рно горски епископ je њ их ов јејерарх («пре («прела латт»), »), изабран изабран њ иховом једнодуш ном вољ вољ ом , и н е са сам о аутори аутори зован од преузвиш преузвиш еног С енат ената пр ецизни ецизни м декре декреттом , при сам ом оруж ју, н его и старим старим булам а папским папским све до Л еона III. III. Д акле о овом овом е, ш то у ства ствари ри п ретст ретстав ављљ а веће веће тело тело грчко-д грчко-д алм атинско, атинско, нем а ж албе, ни ди скусиј скусије, е, ни ти je у јав јавном ном ин терес ересу (да (да се то питањ е покреће, покреће, Л М К ), ако ако се не ж ели и згуби ти тај тај н ајљ ајљ убо м орн ији ији део др ж аве, аве, л>ут л>утећи епископа који који им je глаглав а. ..» ..» М ало напред напред у ист истом извеш извеш тај тају стој стојии да ови ови Б окељ и «не брин у о другом другом владиц владиц и, н и м исле о том том е, као као ш то се види и з м ногоброј ногобројни ни х скораш скораш њ их реклам аци ја и претста претставака вака судовим а у провин цији цији и сам сам им М леци м а... а...»» Н а све све се ж але, але, ст стоји оји там там о, н а разн разн е непр авде и прогоне, прогоне, али н ик ад не траж траж е «новог стастареш ин у обре обреда, да, ни п ротопоп ротопоп а ни епископа» епископа».. V П ри свој својим им прозе прозелитским литским акцијам акцијам а М леча лечани ни се нису служ служ или сам о персуазивн персуазивн им средст средствим вим а већ, већ, гдекада гдекада,, и м ного ного осетосетљ ивијим ивијим . Д авали авали су служ бе, при вилегиј вилегијее и патенте патенте пр етеж етеж но конвертитим конвертитим а. Н арочито арочито су су искори ш ћавали ћавали глад глад да са са неколико неколико лађа двопека (беш (беш кота кота) н атерај атерајуу љ уде на кон верз верзиј ију. у. П онекд je то и усп евало евал о , али ал и н е за дуго: ду го: ч и м н астан е ро д н а годи н а, љ уди се враћају враћају свој својој ој вери, вери, коју коју интим но н ису ни напуш тали. тали. Један аутентичан догађај м рг je j e п о знат зн ат п рем а п р едањ ед ањ у у м ом кр ају ају и прем а породичн им забелеш абелеш кам кам а. To To je било крај крајом XVIII века, века, при кр ају ају м летачке летачке влас властти. Б еш е стра страшш на гла глад, д, ч ак без без 85
траве раве. М лечићи лечићи нагово наговоре ре целу опш тину К ртоле на преве преверу; сасам о су су два брат братства остала остала верна верна П равос равослав лављљ у: К ост остићи и Л акиакичевићи. чевићи. Ц ркве рквени ста стареш реш ина je био био прото прото Н ико К ост остић, врш врш њ ак и м анастирски анастирски друг м итрополи та П етра етра I (то (то je тај тај «прота «прота К оста» из Љ убиш ине приче В ука Д ојче ојчевића вића «Ш «Ш алу je je Б ог ост оставио», где je опи сан сан по тпун о истин и т до гађај гађај,, сам сам о м ного доц ни ји). П рото се се договори договори са са преоста преосталим лим «хриш ћани ћани м а» да преверн преверн ике нас насилно врате врате П равос равосла лављ вљ у. О н криш ом , ноћу, дозва дозва једну групу оруж оруж аних Њ егуш а, са сакри их по кућа кућамм а К ост остића сазове ујутро ујутро збор збор свих свих о пш тин ара. ара. Т у пр ед ком ком уном сакри сакри и један један бада бадањњ посве посвеће ћене не воде оде. К ад се се сакупи сакупи народ народ,, хрупиш е Њ егуш и и оп коли ш е их. П рото их тада п озва озва да се се врате ста старој рој вери, вери, и ови без без противљ ењ а прист присташ е. Л итургиске итургиске ф орм е за за то то нем нем а, јер су су они већ је једном крш тени тени . А ли н арод м ора и видн о да осе осети акт, акт, na je он сваком сваком е за зам очио главу у бадањ . Д овде je све аутентично. нтично. А ли м и je др Р удолф С арделић, рделић, држ авни савет ветник a раније раније адвока адвокатт у К отору, отору, причао да je прото прото Н ико том п рили ком увек понављ ао речи: речи: «Н адвор двор Бог лат латин ски, ски, ун утра Б ог хриш ћански». ћански». О дакле дакле je он он то то дознао, дознао, ja га га наж алост алост ниса нисам питао. А ли je м ало ко знао знао истори истори ју Б оке као он. (О (О тац м у je био са К орчуле; ц ела породиц а je била српска иако католич ке ве вере). ре). Н аче ачелно je било за забрањ брањ ено п одиза одизањ е правос правосла лавних вних ц ркава уз м орску обалу; обалу; старе старе су су још још некако толерис толерисане ане.. А м и Б уе, коЈи коЈи je j e Б о к у п осетио осети о три тр и д есети х годи год и н а п ро ш ло г века, век а, и м огао р азговара оваратти са м ногим ногим лицим а која која су су ж ивела под М лецим лецим а, пиш е (2S, III, 485 485) да Б окељ и н ису см см ели врш и ти црк вене проц еси]е еси]е ван сам сам е цр кве (неш (неш то слично као данас код ком уни ста, ста, али али су данас погођене све вере). Н ем ац из Р ајха, ајха, б арон О то Рајнсберг Рајнсберг je пи сао сао у геогра географф скоетно етно граф ском часопи часопи су «Глобус «Глобус» за 186 1864 о Б ок и и ово: ово: «С коро три три четвртин четвртин е ста стано но вни ш тва које које допи ре до 35.0 35.000 00,, исповеда исповеда грчку грчку веру, веру, иако су М лечани лечани све чин или да и х преведу веду на католиц католиц изам изам . Т ако je нпр. м орао орао ко се се ож ени са католи католи ком (или кат католики њ ом ) постат постатии католи католи к, да би бискуп одобрио одобрио венчањ венчањ е. К алуђерим алуђерим а кој којии би се се усудили да изврш изврш е венча венчањњ е без ове до зволе бил о je 1667 1667 запр запр ећен о про гонством онством , затвором затвором и галијом алијом . Један Један д ук ал и з 167 16722 и стера стера из Б ок е све све несједи несједи њ ене грчке свеш свеш тенике, и сви грци грци који који су хтели хтели у Б оки да се населе селе м орали су при знати врхо вну вл аст аст П апе. апе. Т акође су су грци грци 86
м орали, орали, п рем а еди еди кту од од 1679, да славе славе празни празни ке Р им ске цркве, a у К отору отору им je тек тек у врем врем е Ф ранцуза ранцуза доде додељ ена црква С ветог Н иколе, која која je пре тог тогаа п ри падала дом ин иканском м анас анастиру.» (Д ело под 115. Б арон Р ајнсберг ајнсберг je ж ивео м ного ного годи годи на у Д убровнику и познав познавао ао одлично одлично наш е П рим орје). Р азум азум е се се да су су у ш иканам а предњ ачили нови конверт конвертити: ити: потурице горе од Турчина! То су и страни писци установили. Т ако кат католички ф ранц ранц уски уски све свешш теник П иза изани п иш е за м лет летачко доба да je «верска «верска деоба деоба би ла веом веом а зн зн ачајн ачајн а: н а трећи трећи ну Л ати ати на бројено бројено je две трећин е грчко-и сточн сточн их : о т д а а лн и с у к о б и к о ји ј и м а с у с л е д о в а л и в е р с к и н е м и р и » (75, стр. 39). Н ем ац др Р едли ед ли х ко н статуј статујее следеће (2 (29, стр. стр. 79): 79): «М рж њ а католи католи чки х станов становни ни ка ове ове провин ци је на грке грке у првом р еду je п оследиц оследиц а сла слабог бог про свећивањ свећивањ а од од стране стране И тали тали јана; н а другом другом м есту есту дол ази ази и з страха страха у ком е ови (католици (католици ) ж и ве, јер јер грци чин е највећи највећи део ста стано но вни ш тва; тва; најз најзад у осећањ осећањ у зависти, јер јер грци м ного ви ш е зарађ зарађ у ју и, следстве следствено но , м ного су су им ућн ији ији нег него католици католици ». Н ајљ у ћ е с у с е п р е а п р е о с а л и м оброћа-р б и м а о д н о с и л и Д оброћа ни , који који су дали «једин «једин оспасавај оспасавајућо ј вери» вери» толи ко кано н и ка, препо зита и бискупа! бискупа! С ам А м и Б уе je писао писао 184 1840 да се се «у Д оброти броти ни једна првославна првославна породиц а н и је м огла огла задрж ати виш е од 24 24 сат сата, а, a н иједна иједна пр авославна авославна служ авка дуж е од три године» не» (на ци тираном м есту). Т о ист исто потврђуј потврђујее м ало година година потом потом нем ачки ачки п исац исац Ш тиглиц (В5; овај овај део je претходно ш там там п ан у ли сту «Д ас А усланд» усланд» од 30 јан уар а 1845) 1845).. Т а огран огран и чењ а он п ри п и сује сује «старом «старом , вековном закону». акону». H a стрни стрни 216 каж е за за Д оброћане оброћане да м ноги ноги од њ их воде воде порекло порекло из Ц рне Горе Горе «ода «одакле су ш љ егли егли у нем ирна врем врем ена и на м ирним обала обаламм а Б оке наш ла уточиш уточиш те. К ад je je опш тина порас порасла, ла, саг сагра радила дила je je ц ркву С вих С вет ветих и у њ ој се ггреобра реобраттила у једи н оспасавај оспасавајућу веру Х ри ш ћан а...» (П исац исац je јам ачно про тест тестант, ант, па зат затоо о вако отворено отворено ова пи тањ тањ а распра расправљ вљ а.)
87
V I.
В Е Д О
Т В А O
Р П
Т В У Б О
х , д и в н а je je с р п с к а Б о к а , е о с о р да ам и. Ha ј ј и м е да се он а с ра вн и ?
Н икола I. Д а je Б ок а српска и д а je таква скоро скоро један један м ил ениј, ениј, ако не и виш е, то то нико озбиљ озбиљ ан н е спор спори. и. Ч ак ни је ни ко ни кад ни споспорио и зузим ајућ ајућ и х рватске рватске м егалом егалом ане, који који се још п озивају озивају на једног руског пу тника који који je у Б оки видео видео Х рвате рвате као као ш то je Ф ранцуз В иала де С ом ије ијер чуо владику владику црногорс црногорског ког П етра етра I да говори говори са са свој својим подани ци м а грчки! грчки! Т о су су н еозбиљ еозбиљ ни подаци које које наука игнориш е. П а ипак, ипак, ш то рекли рекли ст стари Л атини: С увиш увиш но не ш коди. коди. Н еће бити на одмет навести неколико позитивних доказа да je свак Б оку см атро српс српском: ком: и стра странци нци , и С рби, рби, и сам сам и Б окељ окељ и. I.
У претходним претходним одељ одељ цим а ове ове књ иге иге (IV (IV и V) м и см см о пренели пренели н и з по датака датака где где м летачке летачке власти власти и католи чки пр елати елати —пр озеозели те пр авосла авославне вне становнике становнике Б оке н ази ази вају вају С рбим а: некад им веру зову српском (српски обред, обред, срп ска секта, секта, срп срп ске догм догм е итд. итд.), ), или им свеш свеш тени тени ке нази нази вају вају српским (српск (српскии калуђери, да су м анастири анастири српски, рпски, д а су су п отчињ ени српском рпском патријарху), патријарху), или чак и зречно сам сам народ н ази ази вају вају српским (так (такоо 1649 каж у да су су цр кву С вет ветог Л уке у К отору дали на п ослугу ослугу «тог «тог глупавог српског рпског народа», народа», за за П аш тровиће каж е католич католич ки надбискуп Зм ајевић, ајевић, сам сам Б окељ , 1689 1689,, да су су гот готово ово сви сви С рби), рби), у К отору 1784 1784 наводе породице «српс «српске ке»» итд. A још још п ре М лечана лечана ж али ce nana У рбан V да которска которска ди јецеза ецеза «леж и усред усред јерејеретички х С рба и А рбанас рбанасаа». И тд., д., итд. итд. М и см см о преносили преносили акте директно са са пун им текст кстом , најчеш најчеш ће чак и оригин оригин алном алном речени речени цом у и тали тали јанском јези ези ку, м ада то чини огромн огромн е техничке те теш коће ш там пару, па нисм нисм о см см ели до краја краја ићи у том том е. М ож е се се слободно лободно рећи да у актим актим а В ати ати кана н иједан иједан кр ај где С рби ж и ве н и је тако тако о стента стентативно тивно означаван ван српским српским као Бо ка К оторска оторска.. З а ознаку ознаку вере вере не каж е се се ни 88
кад правосла православна, вна, н екад екад сам сам о ш изм атич атич ка или грчка, a најчеш најчеш ће српска и ли србијанска србијанска.. Д а се се у Б оки српски дисало и срп ски осеосећало види се и из сва сваког ког акта акта В атикана. атикана. И да се ж ели њ их ова дедесрби заци ја, једн ако као католи чењ е, по стај стајее евидентно сваком сваком е ко те акте чита. И м а, ип ак, и звеш веш тај таја и д ругих ругих спом еника, ника, чак и н аучних трактрактата тата,, где се Б окељ и означавају означавају С рбим а без обзира на веру, веру, сви и ли један један њ их ов део, део, и то у свим вековим вековим а. У познат познатом ом опису С кадарс кадарског ког санџ санџ ака од од плем ића которск которског ог М арин а Бо ли це с п очетка 17 17 века века (тачно (тачно 1614 1614 године) налазе се се и н еки подаци о Грбљ у, јер je он тада тада био под Т урском и непосредно средно п од С анџаком С кадар (,(,17). К аж е да садрж и 25 села села које које je срп ски ц ар д аро вао би о п лем ле м и ћ и м а ко тор ски м и тд. H a к р ају ају каж е да им а 74 743 куће, куће, лиц а спос способних обних за бој 1648. « и ж и в , к а о ш о je je в е ћ р е ч е н о , no с р п с к о м ». (Vivono tutti, come si é deto, alla serviana). O ko 1680 јављ а У рбан рбан Ћ ери папи И нокентију нокентију XI да К онгреонгрегација ација за за ш ирењ е вере вере (кат (католичке) оличке) др ж и у К отору је једног попа да учи « р б е г р ч к о г а к о а » (ш ). Н а и талијанско талијанско м стој стоји: и: Serv Servia ianì nì di rito greco. 1750 године (1 (10 априла) ш аљ е задарски задарски католич ки архиепи скоп М атија ија К арам арам ан једа једанн веом веом а опш иран изве извешш тај тај м летачк летачким им властим властим а о пр авославни авославни м С рбим а Д алм аци је (7 (73, стр.271 р.271 и даљ е), е), обу хватај хватајући ући ту и Бо ку. У целом огром огром ном и звеш тај тају ста стално говори овори о С рбима С рбим а грчког грчког обреда. обреда. К аж е чак (ст (стр. 27 273) da ce «и д у р б и , у и т а л и ја ја н с к о м
,
а
м
м
..
Anche al presente fra loro illiric illi rica... a... chiamansi chiamansi Serbi, in lingua italiana italia na Serез
у С е р в и а н и ».
medesim medesimii in lingua viani. П а и сам сам а зе зем љ а, терит териториј орија, а, Бо ке се пон екад екад н ази ази ва С рбијом рбијом , или њ ен сов совеерни. захум захум ски део. део. О ш гсујући географ географ ски појам појам С рби је пр ве половин е 19 19 века века,, вас васпост постављ ене С рбије рбије К арађорђа арађорђа и М илош а, велики велики нем ачки ачки историчар Л еополд еополд Р анк е пиш е у адн отаци отаци ји стране стране 24 244 ("’) ("’): «Још «Још 1585 није није било тако. М арко А нтоније нтоније П игаф игаф ета ета пиш е те те године: «П «П од С рбијом рбијом се заправо разум разум е онај онај јуж н и део преко ко га се и де ка к а Д убро уб ровн вн и ку» ку » (’2 (’20) „La „La Servi Serviaa s'intende propriamente quella parte meridionale, per la quale si va a Ragusi". 89
Ш тета ета ш то нем нем ам о цео цео текс текстт те те књ иге иге П игаф игаф ета ета, али изг изгледа несум несум љ иво да се се ту подраз подразум ева ева Б ока (м ож да и Х ерцег рцеговина, овина, али je Б ока јуж јуж н ија ија од њ е). М лета летачки консулт консултори, љ уди н ајбољ е упу ћени у ствари, вари, извеизвеш тавај авају Д уж да и С енат нат да Е рцогнов рцогновии и Р исан исан н е чине Д алм ац и ју «већ П ри м орску С рби ју ко ја се се зове зове Х ерцеговин ерцеговин а » (са (саопш тено напред у целини). целини). II. У XIX веку и после после им а цео цео ни з писа писаца, научн научн ика и путописапутописац а који који утврђу ју, и ли спом ињ у као п ознату ознату катег категори ју, српство рпство Б оке К оторс оторске ке.. М и то то нисм нисм о све све ни п реписива реписивали. ли. Н авеш авеш ће се се сам о н еки случ ајн ајн и и списи и лустраци је ради. Н ем ачки путописа путописацц из сре средине дине прош лог века века Ј. Ј. Г. К ол каж е у свом свом оп ису И стре, стре, Д алм аци је и Ц рн е Г оре (,< (,<м, I, стр. стр. 69) 69):: «Д алм ацију ацију м ож ем о узду узду ж поделити поделити на три три д ела: ела: севе северни рни виш е хрватс хрватски ки део, део, и м еш овити овити преде предеоо ни виш е рпски де средине...» И сти писац писац К ол, гов говоре орећи ћи пос посебно о П рчањ у и С толиву каж каж е у и стој стој књ и зи (104, I, I, 235), 235), д а су становн становн иц и та два м еста еста « с в и а (као и остали остали Б окељ и, хтео je јам јам ачно к о ђ е с р п с к и С л о в н и » (као рећи). Н ајбољ и аустриски устриски етногра етнографф из половин половин е прош лога лога века века и ди ректор ректор А устриске устриске држ авне стат статистике истике барон Ч еринг писао писао je да п рем а «кон скрип ци ји из годин годин е 185 1851» 1» у Д алм аци ју спадају спадају 31.72 31.7200 С рба Б окељ а. (201) С ве ко ји су срп ски говор ил и о н je званично као С рбе обеле обележж ио. Ф ранцуски публиц иста иста Ж ан У бићин и (18 (1818-18 8-18884) писао писао je je 186 1864 у «Ревији оба света»: « о к а К о т о р с к а , р и т о р и ја ја у п о п у н о с (Bouchee de Cattaro, territoire entièrment serbe). (ш ). с р п с к а » (Bouch Н ем ачки путописац путописац П асарж асарж (јам (јам ачно хугенот хугенотсског порекла) порекла) у свом опису путова путовањњ а по Д алм ацији ацији и Ц рној Г ори (1 (122) каж е на страни 294: « а Б о к о м п у н и к н а с п а у р е д е о г р ч к о -к -к а т о л и ч к и х С р б ...» Н ем ачки ачки путописа путописацц Х ајнр их Н ое, ое, у св свом опису Д алм ације ације и Ц рн е Г оре, оре, изаш изаш лом 1870 1870 (125), девети девети капи тел тел и нти тули ш е «У Б оки» и ди ви се нарочито њ еним лепотам лепотам а, уп оређујући оређујући je са алалпи ским ским језерим езерим а Ш вај вајцарске, царске, нарочито нарочито са са језером езером Ч етир етир и К антона. Ho нал ази ази и п ак и разли разли ке. Т у, у Б оки , о дјекуј дјекујуу « а јд јд и в љ 90
и
оно и српског ра
м рж њ е и боја, крви и
ају успом ене о к л и ч а », » , свуда се зап аж ају ват ватре, ре, « х е р о ј с к о г о г о р е њ С рба м р у и л а ч ног
изнад ове ове м орске орске дивљ ин е лет лети огромн огромн и орао, који се, u l to с р п с к е пе е р и а ј у о црном гаврану, храни очима и утробом палих бораца... О н н е говори говори нигде нигде ди ректно ректно о национ алности алности становниш становниш тва, тва, али овим ин директни директни м пом еним а се се јасно асно испољ испољ ио да je знао знао ко етни етни чки Б оку сачињ сачињ ава. ава. He са сам о да овде овде ни где не види Х рвате, већ их ни је видео ни у Д алм ацији. ацији. 1870 1870,, одм ах после Б окељ ског устанк устанк а, један један Ч ех п атри атри ота опи сао сао je тај устанак, ком е je, изгледа, изгледа, био оч евидац. Ha ж алост, он j e остао остао анон анон им ан, бојећи бојећи се аустриске аустриске репр есалиј есалије. е. К њ и гу je п ревео рев ео н а ср п ски С тојан тојан Н ов ако ви ћ и сте годи н е (,24). О п и суј су ју ћ и Б окељ е, каж е тај тај пи сац сац да им je «једина «једина образованост образованост јун ачке п јесм е о 4). С вуда ом р п с к о м р а т о в а њ у а Т р ц и м а ». ». (С тр. 4). се инди ректно ректно обазире обазире н а њ ихово српст рпство. во. И талиј талијанск анскии списат писатељ А нтонио нтонио Б алдаћи алдаћи , у свом вом опису опису Боке, спом ињ е уче учесстану градњ радњ у утврђе утврђењњ а у Б оки од ст стране ране А уст устријан ац а, п а каж ка ж е (’2 (’25): «О ва см етена коли ко см отре отрена на нац ија ија им а донекле и п раво раво (да (да то чини, д а гради гради утврђењ утврђењ а, JIM JIMK) K),, јер јер кад би руска ф ло та уш ла у Б оку, околне српске српске област области Х ерцоговине, рцоговине, Ц рне Горе и сам сам их Б окељ а, кој којии су толико наклоњ ени Ц рногорцим рногорцим а, уједини уједини ли би се лако са зај заједни чком и м оћном м ајком С рба». рба». П роф . В атросла атрославв Јаг Јаги ћ п иш е у свом свом А рхи ву год год.. XVII (’2 (’26) да Д убровник им а м еш ан, српско-хрват рпско-хрватсски каракт карактер, ер, налазећи налазећи се и зм еђу хр ватске ватске области области н а севе северу ру «и ј н е п р и м о р с к е о б л а с к о г б е с а О с м а н л и а », »,
а j e у X II и X IV в е у у з е л а с р с к о и
е ». ».
Ф ранц уски путописац путописац П јер М арк објав објавио ио je ова свој својаа запаж ањ а и утиске о Б ок и (127): «К оторск оторскии округ, округ, иако чини чест чест А устриске устриске Д алм ације, ације, им а сопстве опствену ну етни етни чку ф изионом изионом ију. ију. И ако ако су ста становници који који ж иве уокруг Боке, о к и , плод разн разн и х н арода: грчких, и тали тали јанских, српских, арбан аш ких , које које су су историски случај и ли потреба за за по слом до вели у тај тако особан предео света света,, зап аж а се се без м уке да je већин а словенска словенска.. A и и , и , особено обено становни становни ш тво тво а л и с у в и ш е С р б и н е г о и д е д р у г о : то je ос које које виш виш е држ и до Ц рногора рногораца ца нег него Д алм атин атин аца... аца...»» 91
Ф ранц ранц уски уски научник научник (ге (геогра ографф ) Е м ил О м ан писа писао je у П рвом рвом светском светско м р ату (,2 (,28): «О во становни становни ш тво тво (Боке) целокуп но je српско, српско, али разн разн ог порекла. Н ајста ајстари ри ји становн становн иц и су били, већ je давно том е, преведени на кат католиц олиц изам изам ; доцни ји нас насељ ениц и, Х ерцеговци рцеговци или Ц рногорци, ногорци, п равославни равославни су, али су сви сви сачували традиц ије ије некадаш њ е С рбије рбије, једва једва м ало утањ утањ ене утицајим утицајим а доцн ијих ијих господагосподара О бале бале:: М леча лечане не,, Ф ранц ранц уза уза, А устри устри јанаца... анаца...»» III. Јасна je ства стварр да не би ет етранци у туђини Б окељ е називали називали С рбим а да се се ни су они сам сам о тако тако означава означавали. ли. В идели см о м алопре у изве извешш тај тају надбискупа надбискупа К арам арам ана м летачк летачким им власт властим им а из године 1750 1750 да се се Б окељ и м еђу собо собомм н ази ази вају вају С рбим а, и то «и сад», ш то значи ви ш е од три три века откад откад су преста престали ли д а потпадају дају под српску држ аву. аву. И м ам о, сре срећом ћом , по датака датака још још непосредни непосредни јих, од вео веомм а истакн истакн утих српских српских пи саца, па и сам сам их Б окељ окељ а. П аш тровски ровски збор збор налаж е још још 1617 године године да калуђе калуђери ри им ају у својим м олитвам олитвам а да се се « о л е о г у а н а р о д с р п с к и , за свијетлу господу осподу м летачку, летачку, ко ја су нам ово даровала, даровала, и за вас вас народ од П аш трови ћа» (5, стр. стр. 3). 3). Д ирљ ива je ова ова одлука одлука: «Н арод род П аш тровића налаж налаж е да да се се при богос богослуж луж ењ у м есто суве суверена рена пом ињ е С рпски рпски народ, васце васцели ли н арод, a на крају крају тек тек П аш тровићи. С тварни тварни суве суверен, рен, м летачки, летачки, je н а другом другом м есту. Бокел>и, Бокел>и, као и остали остали далм ати ати нски С рби, у свој својим им пр етст етстававкам а М летачкој летачкој влади, се себе увек озн озн ачавају као С рбе. рбе. Н авеш авеш ћем о две са са средин средин е 18 18. века. века. Т у се траж и влади ка за за С рбе; рбе; м олбу су су подн ели и потпи сали сали сам сам о Б окељ и х ерцегова ерцеговачког чког дела, дела, јер су они други други и м али свог свогаа влади ку н а Ц етињ у. У м олби П ри нц и пу (73, стр. стр. 363) 363) од 20 н овем бра 1754 1754 стој стојии н а почетку: « и с л а в е н о -с -с р п с к и а р о д г р ч к о г а з а к о н а и с о ч н е р к в е који се налаз налазим о под влаш ћу В аш е прејас прејасне не републи ке у предје предјелим а Е рцег рцегновога новога и Ри сна, сна, Н еретве... еретве... (молим (молим о) да нам В аш а С вет ветлост лост и п рејас рејасна на влада доп усти усти да им ам о ун апр ијед ијед с в о г з а с е б н о г п а обреда И сточне сточне ц р кв е...» е...» и р а о д а ш е г с р п с к о г е з к а и грчког обреда 92
У м олби П ринц ип у пет година доцни је (М (М илаш илаш , ист исто дело, дело, стр. 368) 368) стој стојии н а п оч етку по тпун о и сто, сто, a затим затим : « а ш je сл а в е н о свагда да наклоњ ени ји и вјерни вјерни ји био хри ш ћанској р п с к и н а р о д сваг влади него него ли отом анском анском тирјанств тирјанству, у, и ради те вијерно вијерно сти сти п рем ноги ноги и небројени небројени С лаве лавеносрби носрби и з м ногих прови нц ија, ија, a н ајвиш е и з Б осне и Х ерцег ерцеговине овине и и з све свегг И лир ика, који који су се се н алазил и под влаш ћу отом отом анско нскомм , добров добровољ ољ но остав оставиш иш е и остав остављљ ају сва сва евој евојаа добра и уж ивањ а, ко ја су су им стекли стекли били њ ихо ви стастари, и пређош пређош е неки неки п од крило п рејасне ваш ваш е Републи ке, ке, a н еки под власт Ц арскога арскога вели вели чанства». чанства». Ha кр ају ају стој стоји: и: «С м илуј се и п ом илуј, илуј, свиј свијет етли ли К неж е, ради ради љ убави убави Б ож ије ије, о м л у ј н а ш с л а в е н о -с - с р п с к и н а р о д . . . и даруј нам неограничени неограничени и м илостиви ду кал прејас прејасне не Реп убли ке да м ож ем о и м ати свог вога духовног духовног п асти асти ра....» П рво су су по тписана 29 29 ли ц а и з «Х ерцегновске ерцегновске К раји раји не», он да 15 15 и з «Ри санске санске К рајин рајин е», a онда и з северни северни х крајева крајева Д алм ације. ације. У Ри санску санску крај крајин у спада спадајју и К ривош ије ије, У лби и М орињ орињ , a у Н овску овску све све до К ам енара енара.. М летачка летачка влада je и здал а 25 25 септе септемм бра 1760 1760 своју н аредб аредб у поводом « л б е п р а в о л а в п и х С р б а о п којој и м гагаи и е о п л а » у којој ран тују тују слобод у уж и вањ а верои верои сповести (7 (73, стр. стр. 416). И м ног ного доцниј доцнијее пиш у П ринципу из Д алм ације ције и Б оке К отороторрске н а овај начи н: « н о г о б р о јнј н и с л а в е о -с -с р п с к и н а р о д г р ч к е вијерни поданици поданици В аш е в је је р е , к о ј и ж и в и у м л е а ч к о ј л б а н , вијерни узвиш н е владе, горко горко п лаче без свог свог дух овн ог п асти р а...» (73, ст стр. 492) 492).. М олба je од 14 септем септем бра 179 1795. Г оди ну д ана до цн и је (исто (исто дело, дело, стр. стр. 496), 496), свеш свеш тенство тенство и народ об авеш авеш тавај тавајуу влад у да су су изабр изабр али за свог свогаа епи епи скопа С им еона И вковића: «Је «Једин одуш но и једин огла огласно сно избирајем избирајем јего во А рхи пастири в с е го г о н а ш е го го с л а в е о с е р п с к а г о д а л м а т и н к а г о н а р о д а , котори ји н аходи тсј тсја под владјени владјени јем пр еведраг еведрагоо П ри нц ип а В енецијанскаго...» To je било бли зу пада М летачке летачке републике. С ви правос православ лавци ци Г орњ е и Д оњ е К рајин рајин е називај називајуу се себе искљ искљ учиво С рбим а — С ловенима. И м ам о, сре срећо ћомм , и А утобиогра утобиографф ију ију протос протосинђела инђела К ир ил а Ц вјет вјет-ковић а из Б аош ић а у Б оки К оторској оторској,, који који je оп исао исао изве извесне сне до гађај гађајее с п оч етка XIX X IX век а (’2 (’29). О н je дејствовао дејствовао као свеш тени к н ајвиш е у Ш ибенику, где где се се као као лав борио борио за за правос правосла лављ вљ е 93
и осуђен због због тога тога н а 20 годи на роби је. Т о м у je у главн главн ом сасадрж ин а списа писа. Ho Ц вјеткови вјеткови ћ своје своје српств српство, о, односно срп ство ство Б окељ а, ко је репрезент презентира, ира, и њ ихову солидарнос олидарностт са са ост осталим С рпст рпством вом , н а виш е м ест еста ист истиче, ниш та м ањ е него него веру за коју коју се тако тако м ученички борио. 181 1812 годин годин е путује путује м лади Ц вјет вјетковић ковић за Ш ибени к да се зађакони. У Д убровнику убровнику н ађе ађе ф ранцуски војни војни одре одред. П озва озван, н, п осе осетио je оф иц ире, 14 14 на броју, броју, «м еђу којим којим а бјаш бјаш е њ их по лак наш ије ије С рбаљ а Л ичана» (с (стр. 74 74/5) /5). С рби су су Л ичани, С рби су су Бо~ Бо~ кељ и, све и ста ста крв. Н овем овем бра 18 1813 улази улази у Ш ибени к ауст аустриско риско «воинст «воинство во», », м еђу еђу њ им а, као као ком андант андант «ге «генерал нерал барон барон от М илутиновић, илутиновић, С рбин душ ом и срцем срцем » (ст (стр. 80 80). То б ележ ележ и м лад ђакон ђакон од 22 22 године године.. 1816 иде Ц вјет вјетковић ковић у пр атњ атњ и епископа К раљ евић евић а у Т рст рст на поклоњ ењ е аус аусттриском риском цару. цару. Т у je упознао упознао цареву цареву пратњ пратњ у. Једа Једанн ђенерал траж и благ благослов ослов од м ладог архи ђакона и п ретст ретстављ ављ а се се као као ђенерал ђенерал Р адош евић. К ири л га га описује описује и каж е: «В иди се се да je j e С рби рб и н , срп ски м м лек ом задо зад о јен и срп ски м д ух ом ди ш е» (стр. (стр. 90). У Т рст рст je je дош ао на подво подворе рењњ е и владика владика «карлш «карлш татски М ојојсеј от М ијок ијоков овић» ић».. О н je служ служ ио у српс српско којј цркви a К раљ раљ евић (ин аче Г рк) у грчкој (ст (стр. 88) 88). У М лецим лецим а упознали упознали су су се се потом потом «с ост осталим наш им С рбим рбим а» (стр. 92). Т у, у М лецим лецим а, траж траж и сам сам о српск српскее књ иге иге (ко (кодд С оларића оларића,, с ким после после одрж ава ава непрекидне непрекидне вез везе), нарочит нарочитоо књ игу «М ати С рб и ја и син С рбин » (стр. (стр. 94). 94). У век, век, кад хоће некога некога да п охвали и да м у пр изна квалитет квалитете, е, истиче истиче К ири ло да je добар добар С рбин или том е слично. Тако je С теф ан В уин овић «ревнос «ревносттан С рбин и добар хриетј хриетјанин » (ст (стр. 133 133); Д им итриј итријее П етричевић ричевић и Н икола К неж евић евић и з С крадина крадина «о «оба ревни ревни ви С рби правос православ лавни ни » (ст (стр. 13 134); Јоан Б ош ковић «С рбин наш » (стр. (стр. 145) 145);; «С рбин н аш ега ега вјерои вјерои сповједањ сповједањ а» (стр. (стр. 195) 195);; «то«тобо ж С рбин , ц. к. сердар» сердар» (ст (стр. 229) 229) итд. К ад се се обраћа обраћа свој својим парохијаним парохијаним а у Ш ибенику, ибенику, као као њ ихов парох и протос протосинђел инђел,, К ири ло и х ословљ ословљ ава са са речим речим а «м ила браћо по Х ри сту сту и по народности» народности» (ст (стр. 137 137). 94
Зар све ове ситниц е не показуј показујуу довољ довољ но коли ко су су Б окељ и у почетку почетку XIX века били С рби и осећа осећали ли се се С рбим а и све све љ уде и догађај догађаје са гледи гледи ш та српског српског ценил и? Д ок je je ова овако писа писао о С рбим а о к е — п р е л а т православни Ц вјет вјетковић, ковић, који који je ж ивео у С еверној верној Д алм аци ји, треба треба изнети изнети ш та je о Б оки и њ еним синовим а писао писао други други правосла православни вни прелат из С еве еверне Д алм ације ације који који je к о р о у и с о в р е е ж и в и дејствовао. А рхим андри т Гера Герасим Зелић, који који je н еко врем врем е био био епископепископски ски генерални енерални вик ар за Б оку, п иш е у предговору предговору (предисловиј (предисловију) у) свог свогаа Ж и ти ја (’0 (’09), у п редговору пи сано сано м г. 1817, 1817, како he он у књ изи изи и знети нети разне разне м ом енте нте «ст «стањ а наш наш ије ије С рбаљ рбаљ а у Д алм алм аци ји», a «р авном јерно u о о ц и о т о р ск о ј и л и т и А л б а н и ј , д о к л е д о п р у no no р и о р ј у а д р и ја ј а т и ч е с к о м с е л е н и а с р п с к а » (I књ . стр. 5). У трећој трећој књ изи својих својих Ж и ти ја опи сује Зели ћ н а стра страни ни 38 додолазак лазак ф ранцуског дуке М арм она у К отор отор 180 1806 године године:: «Т у м у се претста претставе ве сви сви д епутати епутати и господа од рим ске цр кве; н о у и с od в р и је је м е д о ђ у и пу р а н е с л а в е н о -с - с р п с к о г а р о д а ». ». С тварно тварно су «депутати «депутати и господа господа од ри м ске цркве» би ли туђи ни, неслове несловени ни , док су су сви сви православни православни би ли С ловени ловени и С рби. Зелић их крсти онако како су они сами себе претставили. Једнако су тада били свесни свога српства као и данас. У пролеће пролеће 18 1806 за зам ера руски руски ком андант Б удве М илет илетић П аш тровићим а ш то су су пропустили да се ставе таве под «сла «славни вни и м пераператорски торски бар јак» ... «па са сад В лади ка и барјак барјак и ду без вас вас». О нда je в а ш е с а р о в а љ а н с т в о ?» ?» (13°, их пита: «Ђ j e с р п с к а к р в , ђ е je стр. 251). За врем врем е ф актич актич ког постој постојаањ а зај заједни едни чке Ц рногорск рногорско-Бокељ о-Бокељ ске држ аве, аве, кад су се се Б окељ и — с правом или не — побојали побојали да he њ ихо ва аут аутоном оном на позици ја бити бити п огаж огаж ена или да се се о њ иховој етничкој особини особини неће водити водити довољ довољ но рачуна, рачуна, подносе, 17 новем бра 1813 1813,, В лади ци Ц рногорском рногорском е «ка «као свом свом е гос госпоподар у у резид енц и ји у Д оброти» оброти» адресу у којој којој изос. изос. стој стоји: и: «М и који см о уж и вали сва преим ућства ућства,, о на е с л а в е н о -с р п с к е , који права и с л о б о д у , за ко је се уздам уздам о и ун апр ијед ијед д а ће бити равни јем начи н ом ...» ...» Т о са саош птава птава др В ладан ладан Ђ орђевић орђевић у сво својјим архи вским испи сим а односа односа Ц рн е Г оре и А устрије устрије (,(,3°). 95
Б окељ окељ и, п равос равослав лавни ни — како како то то В ладан ладан Ђ орђевић орђевић истиче истиче — као да уп озоравај озоравајуу В ладику да н икакво реш реш ењ е које које не би водило рачун а о њ иховој славено-с лавено-српској рпској етни етни чкој прип адност адности, и њ иховој аутоном утоном ији, ији, неће признати. признати. 35 година година доцни је дош ли су Бо кељ и у ситуаци ситуаци ју да опет упозоравају зоравају једно једно г цр но горског влад и ку, н аследн и ка П етра I,I, да су они С рби. рби. П етар етар II се се дрзнуо дрзнуо био да Б окељ е прет претњ ом тера у табор бана Јелачи ћа: «да будете будете срцем и душ ом пр иврж ени свосвојој н ародн ости и са свиј свијем ем вјерн вјерн и и послуш послуш ниг Јелачи ћу , свом е једноплем еном Б ану од трој троједне едне краљ евине који који je под круном ћеса ћесарс рском ком ». К о тако тако не поступи поступи «крв ће се се и здајни дајни чка н ем илиц е пр оли ти и к ућ е и здајн дајн и чке у п епео епео разас разасути». ути». С ам хрва хрватски ист историча оричар Ф ердо пл. пл. Ш иш ић не м ож е да се се наначуди да je В ладика ц етињ етињ ски м ога огао по слати слати такав такав проглас проглас (1 јун а по новом 1848) «на туђе туђе држ ављ ављ ане». (13') П ош то je и Загребачк ребачкии сабор сабор упутио упутио Б окељ окељ им а сличан сличан позив позив да м у се се при кљ уче (али без без п ретњ а као као са Ц етињ етињ а), а), то су су ови одговорили одговорили 13 јун а исте године, разум разум е се на српској ћи рил иц и, изос изос.. и ово: ово: «Б ез сум сум њ е толико кра крал>е л>евина вина Д алм атин атин ска, ска, коли ко њ ој за сада сада скопчано о к р у ж е Б о к о к о т о р с к о р и а д а no n o о л о ж а ју ј у , no и с т о р и ји ји , no с т и ». ».
, no
у
г
ја
ј-
ј
-
(132, стр. 151). С ва ова пи тањ а ће бити бити — Б ож е здрављ здрављ а — посе посебно и дет детаљ но претре претреса сана на у друг другој књ изи изи (у одељ одељ цим а: Б ока прем а Х рват рватској ској,, Б ока п рем а Ц рној Г ори итд.) итд.);; овде je треба требало ло сам о наглас нагласиити д а с е о к е љ и н и с у н и к а д а о д р и ц а л и р п с а н и и х л и с позорујеем да je ова ова претњ претњ а Њ егое ч и н и т и н е к и к о п р о и с . У позоруј ш ева текст текстуелно уелно отш там пана у листу «Једин ство» ство» Л уке М . П ејовића, a дели м и чн о и бокел>ски бокел>ски одг од говор. (133) Н есум есум љ иво je да то то нису једини једини С рби који који су истиц истиц али српст српство Б оке; им а их још још сија ијасет чак кад кад сам сам е Б окељ е изуз изузмм ем о. Ц итираћем о са сам о неке. неке. П авле С оларић пиш е 18 1818 како «гов «говоре оре е р б и б о к о - о т о р с к и », », м ало даљ даљ е «Ј у ж н о -а -а д р и ј а т с к и е р б и ». » . (’34). Beh см см о једном навели навели како je В ук К араџи араџи ћ писао писао у првој половини ловини прош лог века века да у Б оки им а 33 хиљ аде душ душ а «с в е р а в и равослав лавне не и католике католике е С рба ка ко ви д ј е б и т и м о г у »»- О н je и п равос С рбим а см см атрао. атрао. К од п равославн равославн их je заиста би ла јако р азви азви јена н аци он ална све свест, док код католи ка ни је било ни п ом ена, ни S6
трунке, хр ватске ватске све свессти. Н ије ије je било тада ни у Д алм ацији, ацији, a кам кам о ли у Б оки. оки. 1864 1864 годи не и здаје даје доц н и ји сарајевски сарајевски м и троп оли т Г еоргије еоргије Н иколајевић колајевић «П исма свједочанства свједочанства од сјај сјајнн е реп убл и ке М летачке летачке благородној српској д р у к ч и е Ћ л о ви ћ »
ороди ци
у Р
сну, ко а се
вала
к о ви ћ ,
(,3 (,35). У при м едби испод текст текстаа пиш е Н иколајевић лајевић да пуб ли кује кује писм а «Републи ке м летачке летачке ш то ји ји je она издала н а т н и м у д м а и з р б с к е п о р о д и ц е Ћ л о в и ћ а , к о ја ја и д а н а с . ..» ..» С тојан ојан Н оваковић, оваковић, у уводу превода дела дела једног једног чеш чеш ког патрипатриота о устанку устан ку у Б о ки 1869 1869 (,2 (,24) каж ка ж е (стр. (стр. 3) 3) да н арод С рби је осећа «јачу «јачу свезу свезу (него (него Ч еси) еси) н аш е једн е народ не кр ви и trame rà једи н ства народ но г са са бра ћ о м , к о ј а с у у в и е к б и л а н а д и к у с р п с к о м н а р о д у ». ».
В ојвођа ојвођани ни н А рса рса П ајевић, евић, доцн ији ији познат познатии књ иж ар, учес учествовао вао je као коресподент коресподент при Ц рногорс рногорској кој војсци војсци у рату рату 1876. 76. О н описује описује и св свој п ролазак ролазак кроз Б оку, па каж е (ш (ш ): С тр. 21: 21: «Е рцег рцег Н ови вазда вазда беш е челенк челенк а којом којом се Б окези окези тако тако радо поносе, е р о в ђ е с е р а а х у п р а в и с р п с к и с о к о л о в и , к о и с в о е п о р е к л о п о т е за з а х у јо јо ш з вр е м е н а с а С в . а в е у о в о м к р а ј у ». ».
а р е с р п с к е с л а в е и в о јв јв о д -
С тр. 14 140: «Р исан исан je м алена алена,, лепа и врло ж ивахн а варош варош иц а са са својих својих 300 дом ова a у њ им а 120 12000 о в е а н х с р п с к и х д у а ». ». Ц итира итирано но je ве већ како како je С рбин из С еверне верне Д алм ације ције С им а М атавуљ тавуљ пи сао сао 189 1893 да су с в и , е љ и «no а р о д н о с т и р б » (,6) иако je четвртин четвртин а католичка. католичка. У једном писм у другом другом српском рпском књ иж евни ку, М арку Ц ару 190 1903 године (,(,37) каж е на крају: крају: «Твој ж ивот и твој твој рад драг драгоцјени оцјени су докази докази д а je и љ рбин,
и ј л ом и д у
о м ».
Јов ан Ц ви ји ћ je п и сао сао за врем е П рвог рво г светског светског рата (13 (138): « о к а и њ ено je ст становниш новниш тво, во, по С ави Н аки je о а ћенови ћу, саста састављ вљ ено од 836 836 срп срп ских б ратстава...» «Боке «Бокељ и су в и с о к о р а з в е н е н а ц о н а л н е с (то писац сам по двлачи ), ко ја je ојачан ојачан а богатс богатством твом срп ских и стори стори ских тради ди ја.» Р азум азум е се се да то м и деле сви остали остали срп ски географ географ и етногра нографф и. В ећ je ци тиран Јован Јован Е рдељ рдељ ановић ановић у одељ ку о праправослављ вослављ у Б оке; то то важ и и за све све остале остале следбенике следбенике и учени ке Ц вијића. вијића. 97
Ц рногорс рногорски ки књ аз Н икола I не сам о ш то je у свој својој ој заносној носној песм песм и «Б оки», чи ја се п рва строф строф а наводи наводи као m o t o овога овога одељ ка, виш е пута наглаш наглаш авао авао српство српство Б оке, већ и у безброј безброј својих својих и зјава и н апи са. са. Т ако у свом свом оп ису Х ерцеговачког устанк устанк а (139) каж е да су четири четири вели ка топа топа п ослата ослата и з Руси је пренета ноћ у у Ц рну Гору «п о м о ћ у ч е и т и ј х С р б а , и с т и ј х П а ш р о в и ћ а ». аш н и ». Т у б аш је м орао да истич истич е њ их ово српство, српство, али je знао д а су они то као Срби и чинили. IV. Н ису са сам о пр авосла авославни вни С рби у Б оки били увек све свесни сни свој својее народности народности и духовн е прип адности адности С рпству, рпству, већ већ je то дон екле био случај случај и са кат католи оли ци м а ст старинц им а Б оке. П ре П рвог свет свет-ског рата велики део елите католичке у Боки осећао се и опредељ ивао ивао као као С рбин. рбин. Н арочито рочито je предњ ачила била у том том е акаакадем ска ом ладина. ладина. И згледало je да he п окрет бити све свеопш опш ти, да ће сви католици Боке увидети и признати да су Срби. Ja сам о томе писао у «Слободи» неколико пута (литература под ') и не ж елим понављ ати. Р езултат езултат се сам о м ора поновити: поновити: Захваљ ујуујући декретираном декретираном југослове угословенст нству ву П рве Југос Југославиј лавијее и још ж еш ће декретир декретир аном црн огорст огорству ву Д руге Југославије угославије настала настала je пом етњ етњ а, п ри ко јој см о см ест еста изгуби изгуби ли С рбе католи ке (са (са неш то м ало изузетака). етака). С ве су то бил е м лади ц е без дубо ког кор ена, ко је ни су м огле одо лети ж естоко естоко ј ол уји уји оба систе системм а (код другог пр аћеног неиска неисказзаним дивљ дивљ аш твом вом ). V О собито обито у XIX веку, веку веку разбукталог разбукталог национ ализм ализм а уопш те, бокељ ски С рби осте остентат нтативн ивн о су и стиц стиц али у свакој свакој даној пр ил и ц и своје своје српст српство, во, п а су су чак у одбрану њ егову егову д ва пу та ди зали устан устан ак п ротив А устрије устрије (м ож е се се рећи и три п ута: ута: 1848 1848,, 1869 1869 и 1882 1882,, не р ачун ајућ ајућ и доба Н аполеона). аполеона). Ha хи љ аде начин а се се м аниф естов естовало ало то српст српство во Боке. Н пр. кад кад би прош ао црногорс црногорски ки књ аз одн. одн. краљ краљ , он je био био одуш евљ ено дочекиван дочекиван и п оздрав оздрављљ ан (с (сам о зат затоо ш то je био С рбин и српски владалац , то се се м ора додати да се се не би погреш погреш но тум ачило). A кад кад je крајем крајем прош лога лога века века п осе осетио Б ок у аустриски аустриски 98
прест престолонасле олонаследни дни к Ф ранц Ф ердинанд он он се се сам ж алио н а неонеоби чн о х л ад ан д о ч ек (1,и>). Т о се се м аниф ест естовало код избора избора за за Ц аревинско аревинско веће, веће, при којим а се се н и кад ни један Н есрби есрби н н и је ни канд ид овао; ни је м ога огао на то ни да пом иш љ а. Т о би се се см атрало атрало изаз изазовом овом специјалне специјалне врсте. Ha то то се нарочи то ж али главни аустри аустри ски пуб ли ци ста ста Jleополд ф он Х лум ецки, који који je некад некад био чиновник К ота отарског рског поглаварст лаварства ва у К отору. отору. О н то чи ни у н ајм еродавни еродавни јем ауст аустриском по ли тичком часоп часоп ису «А устриски устриски П реглед» реглед» (141). Т у се такође такође ж али како како су Бокељ и 1908 напали напали и и нзулт нзултирали ирали ш пи јуна Н астића (у следећ следећем ем броју). броју). Т ам о изос. стој стоји: и: « а л а т и н с ки С р б и с у се о ш д а н п у , приликом пропутовањ а Н астића, ића, п о к а з а л и у с в о м п р а в о м лу као прис аш е с аког п о к р е а к о ји ји и д е з а о т ц е п љ м а л м а ц и е od od р и ј . Н астић, који који je у свој војој брош ури «Ф инале инале» разоткрио разоткрио револуционарне револуционарне тен тен ден ци је вели косрп ске п роп аганде аганде ко ја и з С рби је пр оистиче, био je на сво свомм путу од Х ерцег ерцег-Н овога овога до М остара остара на м ногим ногим стастани цам а предм ет неописивих и нсулта од од стране стране ста становн новн иш тва тва потстакнутог стакнутог великосрпски м агитат агитатори ори м а; оно оно je у Н астићу астићу видело «ш пи јуна» и «и здајни дајни ка». К олико je м ного ного м орала да поткопа поткопа зем љ иш те великосрпск великосрпскаа пропаганда пропаганда,, ко ја се се већ већ виш е од једне једне децени је некаж њ иво и несм етано проводи проводи по Јуж Јуж но ј Д алм аци ји, и колико je он а м орала орала да утиче утиче на начин начин м иш љ ењ а а н о н и ш а , к а д се он о и д ен т и иц ира а и н т р е и м а ср п с к е ди н а с у тој тој м ери, да ли косрпског покр
и је је и р е в о л у ц
о н а р н о г в е-
се онај онај ж игош е као ш пи јун и и здајни дајни к, који који je открио један један део револуц револуц ио н арни х велик осрпских рпских см см утњ а... а...»» М и см см о цео чланак превели, превели, али простор простор не дозвољ дозвољ ава ава да се се сав овде пренесе. доста je и оволико да се види како je Беч таксирао ирао Бокељ е куда их je см еш тао. Њ егове егове уби ф икаци је нису биле нетачне. У следеће следећемм одељ ку he се говорити о сист систем ем атској атској и често честојј, каткад каткад пркосној пркосној употре употреби би и истицањ истицањ у српских српских национ ални х сим вола. Б окељ и су свој својее српст српство во истицали и у корп орац ијам ијам а одн. устаустановам новам а. С коро свак свакоо м есто je им ало српску српску читаони читаони цу, српску српску зем љ орадни чку задругу задругу итд. итд. М нога нога су су им ала српска српска певачка друш тва; тва; н ајст ајстари ари је канд а у С рп ству ству јесте есте С рпско певачко певачко др уш тво 99
«Је «Јединство» динство» у К отору. отору. У већем већем делу м ест еста пред П рви светс ветски ки рат пост постојал ојалее су су српске српске соколс соколске ке друж ин е «Д уш ан С илни». П остој стојала ала je С рпска гарда гарда у К отору итд. итд. С вем вем у том том е je учини ло кр ај уједи уједи њ ењ е 1918 1918.. З а врем врем е П рвог свет светског ског рата вели вели ки део С рба je био и нтерни ран ран или евакуира вакуиран, н, a неки неки су ст стрељ рељ ани одн. одн. ве веш ани. Њ им а je je поди гнут спом спом еник п ри м анастиру анастиру С авини. Н ајп озн озн атиј атијии je случај капетана капетана пом орског орског М илана С рзентића рзентића који који je стрељ стрељ ан у тврђав тврђавии Ш пањ оли виш е Н овог овогаа 19 1914. Х рони чар чар пиш е (’ (’42): «Ha «Ha губил иш ту je скинуо скинуо м арам арам у са са завез авезани х очи ју и узвикн узвикн уо н епосредно посредно п ри је нег него га je пл отун покосио: П уц ајте ајте крволоц крволоц и, Ж и вјела вјела С рбија рбија». Т ај je случај овекове овековечио чио у веом веом а успелој успелој песм и В ојисл ојислаав И лић-М лађи; лађи; али je наж наж алос алостт тој тој пес песм и дао дао наслов: К ако ум ире «Д алм атинац». To je најбољ најбољ и доказ колико су се м ало разли разли ковале пр ил ике код н ас. И за врем врем е последњ последњ ег рата су се се бокељ бокељ ски С рби ванредно ванредно држ али, и они који који су ост остали али били у Б оки и они ван ван Б оке. оке. Н ико од С рба ни је ни кад своје своје срп срп етво етво затај затајии вао. Н арочи то м ени н и је по знат ни један едан случај да je неки Бо кељ , заробљ заробљ ен од Н ем аца ил и И тали тали јана, казао казао да н ије ије С рбин д а би био ослобође ослобођенн роп ства. ва. Т о су су чини ли други други али не С рби Бокељ Бокељ и. У сам ој Б оки било je je и националиста националиста и ком униста униста; ови ови први су били далеко м ногоброј ногобројни ји. А ли н и једни једни ни други други н ису ни кад, и ни у каквој пр или ци , од риц али се српства српства,, ни ти су су траж и ли м а какве држ авне авне ф орм ације ације неза независне од од српс српсттва. ва. Д уш ан Б ан je у је једном ам еричком листу листу 195 1958 са саопш тио како како je j e о ку п ац и он и и тал и јан ски ск и ко м ан дан да н т захтева захте ваоо да се ски н е са зид ин а Бу две спом ен-плоча у славу српске српске ослободите ослободитељљ ске ске војвојске постав постављљ ена 19 1918. П ретсе ретседн дн ик опш тин е П етар етар Л укетић укетић се усп ротиви о и к азао азао д а he см еста еста дати о ставку ставку ако се «не оп озове озове н аређењ аређ ењ е». (’43). П осле рата им je н атурен атурен а једн једн а до тада тада н епозната епозната народност, народност, али je je нико интим но и добров добровољ ољ но не прим а. С рби рби Бокељ и у ем ем игра играциј цијии држ е чист чисту и неф алсиф иковану иковану српску лин и ју; н е само само да их нем а ван те ли ни је, већ већ и х једва једва им а ин диф ерентних. рентних. С ве je то то С рбин, ватра ватра ж ива! Зато ja ни сам сам , ерећом ерећом , зап зап ази ази о да je и један једин и у честв чествовао овао у некој м аниф еста естаци ци ји којом којом би се се огре огрешш ио о српс српсттво. Н апротив, у свакој српској м ани ф естаци естаци ји ч ују ују се, и ви де се се, и д ејеј100
ствуј ствујуу и раде. раде. М ало je м еђу еђу њ им а печалбара, печалбара, м ањ е него него из иједиједног другог другог краја краја С рпства рпства.. Н еки су успели д а се се под игну до водећи х п оло ж аја аја српске српске ем ем играци играци је. Н иједа иједанн Б окељ ни је пром енио вером вером у ем играци играци ји; тј. тј. им а католи ка који који су по стали стали православни, православни, али нем а обрн утих случајева. О ни чу вају вају и веру и народн ост отаца отаца као и једн а друга гругруп а С рпства рпства.. Н исам исам наш ао ни једну д ругу ругу област област из које које потиче потиче српска ем играци играци ја да je толико верна српском српском писм у као ш то су Б о ке к ељ и . Ja се допи сујем са 10-2 10-200 Б окељ а у ем ем играциј играцији. и. С ваки ваки од њ их м и je н ајласкавиј ласкавијим им речим а израз изразио ио допадањ е са са м ојим ојим радом радом и уверавао м е да м оју оју ли н и ју беском беском пром исно следи. следи. A ни сам сам чуо заист заистаа никад да je један један једин једин и Б окељ осудио осудио м ој наци он ални став став или се са сам о од њ ега ега дист дистанцирао. Ja нем ам н ик акав акав п окрет и не прикуп љ ам приста присташ е. И зраж авам авам свој вој став и свој својее нањ ион ално В јерују ерују без обзира обзира да ли ће ико у свет светуу би ти са мном . А ли м и je увек увек пријат пријатно но било уверав уверавањ ањ е Бокељ а да м е разум разум еју, да м е под раж авај авају, д а м исле као ja. Д оказ да су м оје оје по литичке м исли плод бокељ бокељ ског ског узг узгоја, оја, ком е м ного ного и м ам да захвалим. V II. Ч У В А Њ Е С Р П С К И Х Н А Ц И О Н А Л Н И Х О Б Е Л Е Ж ЈА у к К а р а џ ћ je je у с о м е « о в ч е и ћ у » и у о с а л и м с в о ји ји м д е српско лим а, рославио т о чис е з д о , д е с е у н а јв е ћ о ј ч и с о т с а ч у в а ш е : е з к , н о г и њ а и о б и ч а ј. ј.
С и м а М атав у љ у књ к њ и зи зи « Б о ка ка и Б окељ и » (96) Д а су су се С рби Б оке К оторс оторске ке очували очували у свој свој свој војој чист чистоти оти треба реба захв захвалит алитии будном будном чувањ чувањ у њ ихових националних одлика и наци оналн их обележ ја. П од тим тим е се им ају ају у првом реду разуразум ети ети вера и српско им е. Ho те те см см о ф акторе зас засебно ебно и стакли, стакли, у посе посебним поглав поглављљ им а. О вде he се се навест навестии како су су С рби бокељ бокељ ски чу вали своја своја даљ а н аци он ална обележ ја: јез језии к, писм о, сим сим воле наци оналн е, да би се после, после, опет зас засебно, ебно, говорило говорило о чу вањ у н ародних обичај обичаја, п равни равни х и опш тих. 101
I.
Б окељ и су одрж али св свој јези ези к чист и леп какав je морао првобитно бити. бити. П опри м или су м ноге ноге италијани италијани зм е за за врем врем е дугодуготрајн е м летачке летачке управе, управе, то се се не м ож е спорити, спорити, али м ањ е нег него ш то су су у С рбији рбији и Б осни осни поприм или турциза турцизам а. О блици са сам и јејезик а, и њ егова егова синтакса, синтакса, остали остали су недирн ути. У Б оки je било нес несум њ иво иностра инострани ни х оаз оаза, гра градови дови су су били ром ански. ански. А ли б ар пун у стотину стотину година не постој постојии д руги руги м атеатери нски јези ези к н иједног иједног ста стално лно г ста стано но вни ка у Б ок и него него српски. српски. И странц странц и ко ји се ту н аселе аселе,, н ајдаљ ајдаљ е у другој генераци ји п опри м е српски јез језии к. С вакако вакако у Б оки им а доста доста ди јалеката алеката,, виш е него него игде игде у С рпству ству на тако тако м алом простору. Д оказ аутон аутон ом ије ије и посебност посебностии бокељ ских опш тина. Н егде егде су су се се очували н ајпрвоб итни ји облици старог старог српског српског јези ези ка (као напр. у К ртоли м а м укло а), док се се у Н овској овској и Р исанској краји краји н и и д ан-д ањ и говори чисто чисто херц херц егоеговачки. вачки. Р азли азли ке изм изм еђу дијалекат дијалекатаа нису у том е ш то би један један био чи сти сти је a други слабије слабије српски, српски, већ у изговарањ изговарањ у (и нтони рањ у и нагла наглашш авањ авањ у) појединих појединих речи. Још je В ук к азао азао (7 (78, стр. стр. 8): 8): «М ож е би ти да н ик ако м јесто есто у народу наш ем у ни је тако тако важ важ но и знат знатно но за јези ези к н аш као као п рава Бока (око Залива)...» У П редг редгов овору ору Љ убиш иних «С писа писа» иза изаш лих у Б еогра ограду ду попосле њ егове егове см рти (,4 (,44, ст стр. 49), 49), али пи саном саном по свој п ри ли ц и од њ ега ега сам сам ога ога за за ж и вота, стој стојии изос.: изос.: «Љ убиш а н ије ије учио српског српског јези ези ка на реторици реторици књ иге, иге, већ већ из устију устију н арода н аш ега ега н а југу, гдј гдјее je м атиц атиц а и ковн иц а пуч ки х ум отворин отворин а... а...»» О Б оки п иш е нем нем ачки ачки барон О то Рајнсбе Рајнсберг рг у час часопису «Гло«Глобус» за 1864 1864 (”5, (”5, стр. стр. 266): 266): «И тали јански ан ски се говори сам сам о у већи м м естим а м еђу еђу образова образованим ним лицим а; у кућној употре употреби би искљ искљ учиво се срп срп ски јез језии к јављ јављ а, јер јер су становниц становниц и, са м алим делом катокатолика, сви словенског порекла. У опш оп ш те за с р п с к и е з н ије ије ни један едан предео предео толико в аж ан и зн ачајан ачајан као Б ока, јер јер се там там о н алази алази м аса аса старослове старословенских нских pe nn које које ни где виш е нису уоби чајене, чајене, a изговор, изговор, ко ји у С лаволавони ји, Д алм аци ји и Б осни дозвол дозвол>а >ава ва да се одм ах разаз разазнн а при падн ик ри м ске и источне источне цркве, цркве, у Б оки je једнак једнак код грка и католика. ..» 102
Н ем ачки ачки п утописа утописацц JI. JI. Ј. Ј. К ол, и з половине прош лог века века,, казао je да у К отор у п ретеж ретеж но говоре и тали јан ски (’м , I, стр. стр. 233 233), ), али — додаје додаје он: «С ве je то дру кч и је у осталим осталим м естим естим а Б оке, где... се у породици о в о р и с к љ у ч в о с л о в е с к и (с ( с р п с к и )» ) » . Тако je п и сац сам казао: ка зао: сло вен ски , a у заград и срп ски . Јези ези к којим којим говоре оворе Бо кељ и сви сви п исци н ази ази вају вају српским српским , и стастари и нови, нови, и дом аћи и стра страни, ни, и Б окељ окељ и и Н ебоке бокељ и. М ног ного смо смо при м ера навели навели у вези вези српског им ена, неколико ће бити у вези вези пи см а. О вде треба треба такође такође н еке посебно посебно спом енути. енути. У једном спом спом енику ш там паном паном код код М иклош иклош ића (М онуме онумент нтаа, 465) спом спом ињ е се се српски рпски оп ш тински канцелар канцелар у К отору отору још још године 1454. Х рват рватски писац писац Ш им е Љ уби ћ писао писао je да су «дјел «дјелаа најстаристарији х спи сат сатељ а дубр овачких и которских родом родом србским рбским и ли бар одгој одгојених ених под упли вом србског рбског нари ечја, ечја, како како на при м јер Ш иш ка М енчет нчетића, ића, Ђ оре Д рж ића итд ...» ...» (М5). П роф . В ас. Ђ ерић j e на виш е м еста еста изнео (5, стране стране 6, 6, 7, 7, 8, 8, 9) 9) како се у давни давни м актим актим а писани писани м српски српски н а преводу преводу италијаниталијанском о зн ачу је да су су преведен и са «или рско-срп рско-срп ског» ског» одн. «и ли рског или српског». С трани п исци и з прош лог и овог овог века зову зову такође такође јез језии к Б окељ а српск српским им , као ш то je м алопре наведе наведено но (у вези вези чистот чистотее јези ези ка). ка). Њ им а се се м ож е додати додати Јосиф Јосиф М илер илер у књ изи издат издатој ој 1884 (м). м). У репрезент репрезентат ативн ивн ом опису А устро-У устро-У гарске арске м он архије архије који који je изаш изаш ао, веом веом а луксуз луксузно но у м ного ного том том ова ова, писа писао je проф . М арцел К уш ар (м ени je био био директ директор ор Г им назиј назијее у Задру, a м ом оцу пропроф есор у К отору) как о се где зове зове језик језик ко ји говоре ста стано но вни ци Д алм аци је. «Д анас православ православци ци , како се сам сам и зову, зову, у Б оки, као и ост остали који који ж иве у С еверној верној Д алм ацији, цији, д а у с в о м е з и у н а једваа м ож е да опрос опростти: ш то се се нав с р п с к и » . (То им К уш ар једв зи вају вају п равославни равославни a не кривославни кривославни , и ш то свој свој јези ези к н ази ази вају вају српским рпским ). (ш ). У С рбини, извиш извиш е Н овог овога, постој постојала ала je, као као ш то je познат познато, о, аутоном аутоном на П ом орска орска ш кола, из чијег чијег И звеш тај таја за за 1885 годину годину (w) пр еносим о следеће: следеће: П рви ф ондатор ондатор Јован Јован Б ош ковић образуј образујее 18 1826 Ф онд и већу већу сусум у новаца «ост «остављ ављ а својој м илој О таџбини, да се се приходом истих оснује оснује и и здр ж ава ш кол а српског српскогаа и итали јанскога јез језии ка и м орепловс орепловсттва» ва» (и он Б оку н ази ази ва О таџбином !). !). 103
Д руги руги ф ондат ондатор Ђ уро Ђ уровић, уровић, пиш е у тес тестам енту нту сас састтављ еном у Т рсту рсту 183 1838 да оста остављ вљ а две куће «да се се при ходом истих оснује оснује и издрж ава у Е рцег-Н рцег-Н овом е ш кола српског српскогаа, италијанскоиталијанскога и њ ем ачкога ачкога јез језика». ика». Јевросим а Л акетић, акетић, «одива гласовите ласовите поро диц е В лади славића, славића, од које које je гроф гроф С аво свјетско етско им е стекао стекао био» «о стављ стављ а у п отоњ ој свој својој ој вољ и до бар дио свог им ућа за про свјет свјетуу своје своје отаџотаџбине» бине» (и њ ој je Н ови са са околином ота отаџбин а) «да буде у ползу ш кол е која која се се благонадеж н о и счекује счекује да се устан устан ови п о завјезавјеш тањ им а почивш их Јова Јована на Бош ковића ковића и Георг Георгија ија Ђ уровића уровића,, на српском рпском дијале дијалект кту, у, словим ловим а кирили јанским анским или наш ије ијем црквени вени јем буквам буквам а, ради ради п олзе олзе наш е м лад еж и ...» ...» Још je Д осите оситејј за врем врем е м летачке летачке владавине писао писао да треба «у Л уци К оторс оторској кој серпско рпско правилно правилно уч или ш те пост поставити» вити» и да je у том ц и љ у «род «р од ољ уби уб и ва д уш а, п о ко јн и Јов ан Н и ко л ајев ајев Јововић от С тратим тратим ир ович онд је опр едјелио едјелио био даром свој својим им јед ан дом д ом и вертоград» . (С олари ол ари ћ, 148, стр. стр. 61). II. У поредо поредо са српским језиком езиком , у Б оки се употребљ ава ава и српско српско писм писм о. О д Н ем ањ ића још , од С вет ветог С аве и њ егових егових еписко епископа па на П ревла ревлаци ци , С рби боке бокељ ски се се не служ служ е другим другим писм писм ом до сво сво-јом свет ветом ћирилицом . П ош то од пре тог тогаа врем врем ена нем нем а никаквих траг трагова српске писм ености, ности, м ож е се се рећи да je она сва дата у ћирилици. М и имам о спом спом еника и из доба доба Н ем ањ ића на ћирилици, раразум е се се кам кам ене, ене, лапи лапи дарне спом енике. Н арочито арочито у некрополи на П ревлаци ревлаци (у К ртолим ртолим а). а). Т ам о се се ди ж е један један ст стуб, и данас очуван, ван, који који je био на гробу гробу Ђ ураш а И лића ум рлог приб лиж но 1360. Т ам о ст стоји оји «Раб «Раб бож и Г ураш ураш , унук став ставилца илца Гураш а В ранчика ранчика,, би у цара С тјепана трети трети ви тез...» тез...» Т аквих спом еника им а по Б оки још још ; верова вероваттно he се се наћи и виш е. (К атолици, и м летачки летачки и дом аћи, чи ни ли су све све да их нест нестане). не). О вај вај натпи натпи с на стубу стубу витез витеза Ђ ураш а саопш тен je виш е пута; пута; ja га га пренос преносим им из С тојан о ви ћ еви х З ап и са (149, I, број 120) 120).. К од Ф арлатија арлатија (управ (управоо К олетиј олетија) а) у И лир икум С акрум акрум (54, VII, VII, 211) 11) ст стоји оји д а je у будванској будванској цр кви Б огородице огородице од К аш ћела, «ве«веом а ста старој рој», », био ур езан езан н атпи атпи с на «раш «раш ком језику езику ». Р аш ки м је104
зиком се називао називао српски, српски, чак специ специ ф ичн о српски. српски. С ад тог н ататписа нема. У тек тек скоро скоро откриве откривени ни м ф рескам рескам а кат католи чке цркве св св. В азиазилеја леја у С толиву нађени нађени су натписи натписи латин латин иц ом и ћи рилицом , бољ е рећи рећи ф рагм рагм енти н атписа. писа. Л атини цом су писани писани на итлијанитлијанском јез језии ку, ћири лиц ом на српск српском ом . П роф . С вет ветозар озар Р адојчи адојчи ћ их баш тако ако обележ обележ ава ава («П («П осле оследњ дњ а три реда п и с а н а с р п с к и , ћ и ају м ањ а слова слова.. Т алијански алијански и српски текст текст пи сани сани р и л и ц о м , им ају су истоврем ено , истом и стом руком ру ком », 150, стр. стр. 60). 60). To je било по по св свој прилиц и у XV веку, веку, у држ ави ави Н есрба. рба. П роф . Р адојчи адојчи ћ п иш е поводом поводом тога ога: «Д војезичн езичн и текст текстови ови н а делим делим а наш их сли кара кара из XV века века ретки ретки су, су, али и х им а. Баш на делу делу који који се прип исује исује К оторани оторани ну Л оври М ариновом (из год. од. 146 1469) на олтарској олтарској слици Богородиц Богородиц е у ф рањ евачкој евачкој цр кви на О м бли, на књ изи коју коју држ и М адона, дона, три четврт четвртин ин е су су исписа исписане не латилатиницом, a четвртина ћирилицом» (цит. дело). О м бла je не териториј територијии Д убровни ка и м и не бис бисмм о о том том е гоговорили да ни је пресум пресум птивни сликар сликар био био Б окељ окељ . У С толиву им ам о и тали тали јански текст текст поред српс српског ког,, у О м бли латин латин ски п оред оред српског рпског.. У век век у католи католи чки м црквам а. Ји речек п иш е да латин латин иц а ни је била по зната као слове словенско писм о на П ри м орју орју уопш те. те. О н каж е (2 (24, IV, стр. 63) 63): «У далм далм атин ским прим орским орским градовим радовим а писало писало се се лат латин ски ски и и талијански талијански латин ским пи см еним а, пр и чем у се се, све све до 14 14 века оп аж ају ају траг трагови тзв. тзв. лан гобардског и ли беневентанског беневентанског писм а. А ли су тада н а П р и м о р ју ју с л о в е н с к и и пи ани ам о ћи рилагољ ицу каж е да je употре употребљ бљ ал и ц о м и л и г л а го г о љ и ц о м . (За глаг вана севе северно рно од С пли та па све све до у И стру стру и до Загреба) Загреба).. У средсредњ ем веку нем а ни једне југ југослове ословенске нске повељ повељ е, која која би би ла пи сана сана латин латин ским ским писм писм ом . Т акве повељ повељ е, писане писане латин латин ицом , почињ у чак и у Д убровнику убровнику и у Х рва рватској тек у XVI веку веку.. Н еш то рани је, непосредно непосредно пр ед 1500 1500 г., по куш ало се у Д алм аци ји д а се се латин латин иц ом прво п иш у словенски словенски богоуг богоугодни одни списи и свет световне пепесме. см е.»» П роф есор есор С лавист лавистике ике у Грацу, С лове ловенац Грегор Грегор К рек, писа писао je п ро ш ло г век ве к а у п р едгово едго вору ру «С ловен ло венске ске А н тологи тол огијје» (74) д а се глаг лагољ ица на П рим орју орју им а см см атрат рати хрватск хрватским им писм писм ом «и сви сви њ ени спом еници и м ају ају да се вин ди ц и рају рају хрватској хрватској писм ености. ности. Ha Југу (П рим орја) орја) у исто исто врем врем е, у саобр аћају аћају са са Б осном и С р105
бијом бијом ,било je у употреби употреби ћи рил ско писм писм о, које које су Руси, Руси, Б угари угари и С рби били трај трајно п рим или и н а ј ћ и м д е л о м с у с п о м н и ц и н а е м у и с п и с а н и с р п с к и ». ».
У Б оки je било много много писаца писаца у ст старини; било je ш там пара, пара, нарочито у М лецим лецим а. Т рагови рагови бокељ ске писм ености ности су знатни, и о њ им а je дост доста писано писано (у последњ последњ е врем врем е Д ејан М едаковић, едаковић, '52 '52, ко ји у свој својој ој студи студи ји д аје аје пр еглед еглед досадаш досадаш њ е литературе литературе). ). Ho сва та пи см еност еност je, укол ик о по тиче од од католик а, би ла на страним раним , ром анским анским језиц езиц им а (лат (латин ском и и талиј талијанс анском ком ). К атолици бокељ ски ски н ису до 18 века никако, a п осле осле ве веом а ретк реткоо и изузет изузетно, но, п исали исали н а наш ем јез језии ку лат латин иц ом . А налогију налогију са са Д убровником Б ока н е показуј показује. е. А ката ката писаних писаних ћи рилиц ом им а у К оторс оторском ком м узеј узеју, али са сам о до годи не 1636 1636 (М едаковић,15 едаковић,152, ст стр. 21); 21); М лечани су настојали настојали д оцније није да се ш то м ањ е народ народ с њ ом служ и и чин или су раз разне см етњ е презент презентирањ ирањ у српских српских писмена. писмена. А ли су м есто њ их дош ли и тали тали јански акти a не хрватски. хрватски. Б удвански католички католички канони канони к, a родом родом и з Б удве, удве, др А нтон нтон К ојовић ојовић напи сао сао je још још прош лог века на и тали тали јанском јези ези ку четири четири књ иге под насловом насловом «А нали ди Б удуа», који који су обухватили п рве четири четири деценије деценије прош лог века века.. Н ису биле ш там пане ни кад у целини, али су објав објављљ ени «одлом «одлом ци» од Р. К овачића, овачића, и то, разум разум е се, италијански италијански , a са «уводом «уводом ћири лиц ом », како lut in e дон П авао Б уто рац 1938 1938 (153, стр. стр. 29). 29). Д ру кч и је ни је м огло ни да буде буде: стари стари су су Б окељ и п исали ил и и тали тали јански латин латин иц ом или српски ћирилицом. П равос равослав лавни ни С рби писали писали су са сам о ћирили цом и н а српс српском ком језик у (неш (неш то славе славено-с но-српск рпском ом a неш то изм изм еш ано са народ народним ним ). И зузетка узетка ни је било н ити га je м огло огло бити; он ај који који би написао написао неш то др укч и је него него ћири лиц ом , см атрао атрао би се се као да се се одрекао и вере своје своје и н ародности. И турске турске власт власти, и, једнако једнако као и народ под Т урци м а у Бо ки, пи ш у српс српски, ки, ћирилицом . Тако пиш е В ладим ладим ир Ћ оровић (, (,54) да су у врем е Б ајазита ајазита (свакако другог, другог, ко ји j e в ладао кр ајем ајем XV и почетпом XVI века) «турске власти, централна и провинционалне, налне, п исале исале свој својим потчињ еним а у Б осни, осни, Х ерцеговини рцеговини и Б о к и власти су гот готово ово искљ учи о т о р с к о ј р п с к и , јер пр ови н ци јалне власти во по знавале сам сам о овај јези ези к и ово ово писм о. У XVI веку још још увек траје ова традиција». 106
Ila и Л атини су ш там пали српске српске књ књ иге иге ако ако je то одгов одговаарало рало њ иховим тргова рговачким чким калкулаци калкулаци јам а. «За српску српску културну и стори ју свакако свакако да je н ајз ајзаслуж н и ји Јероним Загурови Загурови ћ, п ознати ознати и здавач српски х ц рквен и х књ и га у В енецији». енецији». (М едаковић,1 едаковић,1552, 15 15). «П рва српска српска књ ига коју коју je овај К оторани оторани н и здао у В енеци енеци ји била je П салтир салтир с последова последовањњ ем и час часловцем , који који je започет 10 10 м арта 1569 1569,, a доврш ен вероват вероватно но 1570 1570 године. И сте сте годин годин е доврш ене су су и оста остале књ књ иге иге које које су су ш там пане у њ еговој овој ш там парији, рији, и то: то: Т ребник, ребник, С луж абни ци и О ктоих». ктоих». (Ц (Ц ит. ит. де дело). ло). И синови инови Је Јероним а, А нђело нђело и Ђ ова овани Загуровић Загуровић ш там пали су су у М лецим лецим а 15 1583 «Н аук карст карстиј ијанки», анки», «први католич католич ки катихи зам ш там пан ћирилицом ћирилицом ». «О ва je чињ ениц а бес бесум њ е интере интере-сантна сантна — пиш е Д ејановић. Јер Јер док je њ ихов отац отац покуш авао авао свој својуу трговачку трговачку срећу срећу ш там там пањ ем књ ига за правосла православне, вне, дотле већ њ егова егова деца под ређују ређују свој својее сличн сличн е књ иж арске нам ере католичко ј пр опаганди, опаганди, за чи је потребе потребе уоста уосталом лом и и злази п ом енуто дело.» З а наш у аргум аргум ентаци ентаци ју у овом одељ ку то то je сас сасвим свеј веједно. Г лавно лавно je утврдити да и отац и синови м орају орају ш там там пати ства ствари ри ћирилицом ако ж еле да нађу прођу м еђу правос правосла лавним вним Б ок ељ им а. У П ераст ерасту, у, најкатоли најкатоли чки јој оп ш тини Б оке, нал ази ази се од ста ста-ри на један један м ач кој којим им су се се «пасали «пасали пераш ки капетани капетани ил и претсједниц и оп ш тин а и см атрали атрали га оби љ еж јем свој својее власти власти и чувал и га у својим својим дом овим а» (1SS, стр. стр. 67). Т ај м ач «би м огао огао п отицати с краја XV или првих година XVI века» (цит. дело). Ha м ачу су урезана урезана два старос старосрпска рпска натпи натпи са у ћи рили ци . Ha једној страни страни су п рва три стих стих а П салм салм а 35, 35, a на другој м оли тва тва С в. Н икол и (у савре авремм еном српском рпском преводу: С вет вети Н икола, који који си брз на пом оћи и снаж ан у боју, боју, те теби при ступам ступам и теби теби се м олим ; ти ти м и буди у помоћи; ja гре грешш ни слуга слуга В укш а С тепанов пановић) ић).. Д уго уго се се веровало веровало да je то м ач Зм ај О гњ еног В ука; историк историк Б оке П етар етар Д . Ш еровић je, je, канда деф деф ини тивно, доказ доказао да je м ач припада припадаоо П ераш раш танину В укш и С тјепановићу. пановићу. И он за вре вре-м е м летачке летачке власт властии уреш ује ује м ач српским српским словим ловим а, a пераш пераш ки капетан капетан и н е виде заз зазор ор а да за за врем врем е М летака летака и А устри устри је тај тај м ач ноее као о зн аку власти власти у тради ци ји старине. старине. Н адбискуп дбискуп барски барски А ндри ја Зм ајевић, евић, П ера ераш танин, написао написао je још 1675 1675 годин е једн у распр аву (књ (књ игу) игу) под насловом насловом : «Д арж ава 107
свет света, а, славна славна и крјепосн крјепосн а царковн ог лиетопи лиетопи са» са» и то ћи рили цом ! К њ ига ни је до до данас данас ш там пана (ве (верова роватно баш зато ш то je писана сана ћири лицом ). Зм ајевић ајевић je пи сао сао и лати лати нски и италијански, италијански, но кад je писао српски, писао je ћирилицом. Р ећи he неки: м ож да он то то н ије ије см см атрао рао српским српским писм писм ом. A баш га je таквим таквим см атрао, рао, јер јер у тој тој књ изи оп исује исује «пераш «пераш ки м ач» (В укш е С тјепановића) епановића) о ком е je м ало пр е говоре оворено, но, и каж е, баш баш у тој тој својој расправи: расправи: «Ha истом истом м ачу с е р б с к и е м в е л и ц е м с л о им златом и спу њ ени јем ви де се и ове ри јеч и ...» (’5 (’55, стр. стр. 68). 68). И сти архиепи архиепи скоп Б ара А ндри ја Зм ајев ајевић ић саопш саопш тава ава како како je би ла отворе отворена на про зелитска елитска католи католи чка ш кола 168 1689 у Буд ви, у којој којој je предавао предавао ун ијат ијатски ски све свешш тени тени к дон В учко М иџор. О н je д ецу ец у уч и о ч и тати и п и сати и тали тал и јан ски ск и , a сам о je вер ве р о н ауку ау ку пр едавао едавао на српском српском . (7 (70, ст стр. 116) 116).. А ли «ш изм атич атич ки калуђери» почеш е да ж естоко естоко протест протествуј вујуу « ж елећи елећи д а он поучава са сам о читати тати и пи сати сати са са словим словим а илирским српским рпским , a да остав оставии л атинска». (Volendo loro ch'insegnasse solamente leger e scriver con li tali caratteri illirici serviani e lasciasse i latini.) У судско-нота судско-нотарским рским актим актим а К отора стој стојии да je 27 новем новем бра 1728 728 кнез Б ечић и з П аш тровића тровића преда предаоо П етру етру Ф онтани, онтани, јавном тум ачу словенског и српског језик а у Х ерцегно ерцегно вом е «једну «једну стару пове повељ у, де делом ош тећену, ћену, п и а н у с р п с к и м л о в и м аз, буки, в јед и ...» У ор и гин алу стоји стоји : privile privilegio gio in bergamin bergaminoo antica, antica, parte logorata, logorata, scri scritt ttaa con con letter letteraa servi serviana ana A, Б , B .. . Б ечи ћ je траж и о да се п р евед е н а итал ита л и јан ски ск и . (15 (156). К ао ш то се се види, ћири лиц а je називана називана српск српским им писм писм ом и језик je н азиван српс српским ким ако je je неш неш то ш там пано пано ћирилицом. Н апротив, кад кад je, од 18 18 века, века, било ш то ш там пано латин латин иц ом (у данас нем огућим огућим ком би нац ијам ијам а слова слова), ), тај тај je јез језии к н ази ази ван слословинским винским и ли наш наш ким. Т ако je je П ераш раш танин дон А нтон нтон Н енада нада (Н енадић) издао издао н еколико ствари ствари у латин латин иц и средином средином 18 века. У једном делу, издат издатом ом у М лецим лецим а 175 17577 («П («П ут криж а»), а»), стој стојии н а н асловн асловн ој стран стран и «П ренесен ренесен ис итали јанск ога н а слови слови нски јези ези к» (157, стр. стр. 100). 100). У п редгово ру њ еговог еговог чувено г «Ш ам бока», у ком е узноси узноси подвиге два Д оброћанина «М арка и Јоза Јоза браће браће И ванови ванови ћа и њ ихове друж бе» стој стојии у II издањ издањ у (18 (1857) да je пр во било и здато дато б ез њ еговог еговог зн ањ а и «без «без разум а настој настојнн ик а словинског језик език а, с чеса чеса заљ заљ егош егош е мн ога ога п ом ањ кањ а... не ра108
зум ијући ијући добри утјеш утјеш итељ наш ега ега јез језии ка ним ало» (цит. (цит. дело) дело).. И то пон ављ ављ а још једном . К рајем рајем 18 века К отор добива свој својуу прву ш там там п арију арију м ало годи на и за како ју je и Д убр овн ик доби о (158). У оба града отвара ш там парију парију по један М леча лечанин, нин, у К отору отору Ф ранћиско ранћиско А ндреоло дреоло,, и одм ах ш там па једну српску српску књ игу ћирилицом . To je «Ж ертва ртва А врам рам ова ова» од игум игум ана м анас настира Ф енека нека у Ф руш кој Г ори В икен тија тија Раки ћа (г. (г. 1799). З а њ у к аж аж е М и ра раш К и ћо ћо ви ћ м а je то то «књ ига ига која која je после ћи ри лских књ ига XVI века прва и све све до до 30-тих годин годин а 19 19 века века једин једин а срп срп ска књ ига ш там там пана на дом аћем аћем зем љ иш ту» (’5 (’59). С рпске књ иге су биле ш там там пане и до тада, тада, али али н е н а српск српској ој етничкој териториј риторијии (биле (биле су ш там пане у М лецим лецим а, у Б ечу, у Б удим у, Л ајпц игу итд. итд.). ). П рви предзнак предзнак дом аћих ш там там парија парија попојавио се у К отору. И С рем рем ац, високи црквен и достојанст достојанственик, веник, ш там там па ту свој својее дело. Тр ебало ебало je још још скоро четир четир и д ецени је чекати чекати док се по јави н ека друга српска српска ш там там пари ја (одн. (одн. ш там там пари ја са са српским српским словим ловим а) н а наш наш ој териториј територији. и. М лечани лечани н je осе осетио, кад je неста нестало ло М летачке летачке др ж аве каква слова и к акву ш там парију парију Б окељ и требај требају. И Д осит оситееј je им ао нам еру да у почетку почетку 19 века створи ћирилску ш там там парију парију у К отору, отору, и то то по наг наговору овору трш трш ћанских ћанских С рба рба, али ал и та н ам ера н и је остварен а. (,6 (,60). У очево очевојј библиоте библиотеци сам сам наш ао збирку прогла прогласса и н ареда редаба ба аустриских аустриских ком анданата пр или ком прве окуп ације ације Б оке 179 1797 и 1798 1798,, нарочито барона Т ом аса аса Д е Б арди , «ци вилног и војног војног ком анданта генерала енерала А устриске устриске А лбаније» лбаније» и генерала генерала барона барона М атије тије Р укавине, ком анданта корп уса у Д алм ацији ацији и Б оки. С ве je саст састаављ ено искљ учиво и талиј талијански, ански, али на ле лепом , класичном класичном итали јанском јези ези ку. Р азум азум е се се: А устрија устрија je дош ла као наследниц а М лет летака и продуж ила je je њ ену пракс праксу. у. У П рогла роглассу ге гененер ала ал а Д е Б ард и од 1 септем септем бра бр а 1798 стоји стоји ово (,6 (,61): «В елика je злоупо треба треба да су су р п с к и п а п и р и (Carte Serviane) који који се подн осе пон екој установљ установљ еној власти власти п реведени реведени од лиц а ко ја н ем ају ају н и какав леги леги тим ни стат статус ус и који који м а, усто, усто, недостај недостаје п отребна способност пособност. П отсећајућ отсећајућ и вас на старе проп исе, ова геген ерална ком анда став стављљ а до знањ знањ а да сваки сваки превод превод и с в а к и с р п ки папи (qualunque Carta Serviana) треба да чине званични тум ачи П ровинц ије, ије, чији чији п отпис отпис до казуј казујее њ ихо ву лег легитим ност; ност; 109
ин аче сваки сваки дру ги п ревод ревод см атраће атраће се се као без важ но сти, сти, и неће м оћи бити бити прим љ ен ни у каквом каквом уреду уреду нити пред пред м а ка каквом квом влаш влаш ћу.П редњ редњ е ћ. ћ.е се п р е в е с и и о б јаја в и т и д а б и г а с в а к р а з у е о .» .»
To je цела наредба ил и п роглас роглас.. He са сам о да се у чи тавој тавој књ и зи не спом ињ е јези ези к хр ватски, ватски, него него чак ни «словинск «словински», и», како je од И тали јан а било уоб ич ајено. С ве се об јављ ује ује итали јански , и пор ед тог тогаа се се каж е да ће се ч и н и т и з в а н и ч н и п р е в о д и н а с р п с к и . Ј а м а ч н о с е п о д с р п с к и м п а п и р и а р а з у м е х а р и ја ја н а п и с а н а с р п к о м ћ и р и л и ц о м . Д руго руго српско писм о у Б оки н и је ни постојало.
А уст устриски риски ком андант ндант Б оке Гаус Гаус упућује упућује Бокељ Бокељ им а априла априла 1804 П роглас роглас у ком е саопш саопш тава тава долазак долазак њ еговог наследн наследн ика Н иколетиј колетија. а. П роглас роглас je ш там там пан н а три три ступца, ступца, п рви и тали тали јански, дру ги латин латин иц ом , a трећи српски, српски, ћири лиц ом . (Б уторац, ’53, стр. 194). Т олико je била ћири лиц а увреж ена у Б оки, да су су се се и Н есрби њ ом е служ ил и ако су су се се у нечем нечем у обраћали обраћали н а Б окељ окељ е. Т ако je je у архиви О пш тине П ера ераш ке доцнији доцнији которс которски ки биску бискупп (уст усташ а) П авле авле Буторац Буторац наш ао акт акт Ж уп ани је вара варажж дин ске од 2 м аја аја 18 1848 којим којим се обраћа Б окељ им а и Д алм атин атин ци м а да се се заузм аузм у за при п ајањ ајањ е ти ти х крајева крајева Х рватској рватској и обећава све све повластице. властице. З а тај тај «позив» «позив» В араж ди н ске ж уп ани је (једине где где С рба практичн практичн о ни је било било)) пиш е Б уторац уторац у аднота аднотаци ји: «Ш там пан ћирилицом у народ народној ној књ игопеч игопечаатњ и дра Љ уд. Г аја у Загребу ребу,, са са ручним потпис потписом ом ,С купш тина Ж упани е ва вараж дин ске’ ке’.» (’32, стр. 127). И сте сте године, године, почетком авг августа, уста, je упу тио «одсјек ф и н аци јални х п ослов ословаа држ авног банск банског ог ви јећа... ш там пани п рогла рогласс ћирилиц ом ... П рим јерак рак у П ераш раш ком ком опћинс опћинско комм архиву упуће упућенн je j e ,вел ечастн ој обћи об ћи н и п р аво славн сл авн о ј’ у П ер аст. ас т.....»» (а п р аво славсл авни х у П ерасту ерасту п рактич рактич но н и је ни било). (И сто дело, дело, стр. стр. 138). В елечас елечасни ни Б уторац се чак као чуди ш то je и «О бја бјавлениј вленијее» В ладике Р ада В окељ окељ им а и Д убровча убровчаним ним а исте исте године писано писано ћири лиц ом , јер у адно тац тац ији ији ст стр. 130 130.. каж е: «П ри м јерак ерак ти ти скане кане владичи владичи не обја објаве (ћирилицом (ћирилицом ) у П ераш ераш ком архиву послат послат je ,п ош теном тено м е об ш теству п ерастко ерас тко м е и ор авач ко м е и м ор и њ ско м е’ a стиг стигао ао je 11 ју н а ...» Разум Разум љ ива je ст ствар вар да су су Бокељ и отписали отписали ћирилиц ом не са сам о В ладици нег него и «С лавном лавном у С абору Х рват рватско-С ско-С лавонс лавонском ком у у 110
Загребу»; Загребу»; у оба акта акта они до казуј казујуу д а су су С лаве лавено-С но-С рби, као ш то he се вид ети ети н а другом другом м ест есту. О ба одговора одговора je текст текстуелно уелно сасаоп ш тио Б утор ац у н аведено аведено ј књ и зи (’3 (’32, стр. стр. 151 и 153) 153).. Г оворећи на стр. стр. 142 142 о одговору одговору Загребу, Загребу, Б утор ац утврђу је: «О вај вај je одговор био напи сан сан ћири лиц ом , a потписан потписан je талијански, талијански, ш то ни је чудо, јер јер je аустријска аустријска упр ава у оно до ба. .. н ам етала етала Д алм аци ји тали јански јези јези к ...» О каквом «хрва «хрватском » п исм у ни говора. И стог дана кад су упућени одговор одговории н а Ц етињ етињ е и у Загреб, Загреб, 13 јун а 184 18488 (при ликом саст састанка анка на П рчањ у), саст састављ ављ ена je и «Б ратска ратска погодба погодба бокељ бокељ ских ских опћи на за за м еђусобну ђусобну пом оћ и обрану», разум е се се н а срп срп ској ћи ри ли ц и. (Б уторац, ’32, стр. стр. 167) 167).. Г рам рам ата ата аус аусттриског риског цара Ф ранца Јосиф Јосиф а I о уст установљ ановљ ењ у Б ококоторске ококоторске еп еп архије архије и им еновањ еновањ у новог епи скопа скопа (Герас (Герасим а П етрановић етрановић а) од 1874 1874,, оп ш ир на и дугачка, дугачка, «н аписана аписана на пергапергам ени српс српским ким језиком и ћири лским лским словим ловим а, a тако тако je П ревиш ревиш њ е по дп и сан сан а. Ч у ва се у епи еп и скопи скоп и ји.» (’6 (’62). С твар твар једва једва чувена: Б ечки ћесар ћесар доноси звани звани чан акт и з своје своје ком петенц ије ије на српском језик у и српски се п отписује. отписује. Јер би иначе вређа вређаоо Бокељ е. К олика разли разли ка прем прем а С рбом рбом рсцу рсцу који се зове Јосип Броз «Тито»! Н ем ачки геог географ раф X. Х асин асин гер писао писао je 1928 у геог географ раф ском ском часопи су У н и верзитета верзитета Ф рајбу рајбу рг студ студ и ју о Д алм аци ји (’4 (’43), у којој се изос изос.. н алази и ово: ово: «М ногос ногосттруки ситуа ситуаци ци они односи односи далм далм атин атин ске зем љ е утицали су и на образовањ образовањ е њ ене народност народности. И ли рска плем ена образуобразују н ајстари ајстари ју истори ски по зн ату подлогу. К елтска крв се ту м еш ала, ла, грчки грчки колонист колонисти су се се насе населш лш ш у прим орским орским градорадовим а, рим ски освај освајачи донеш е св свој јези ези к и културу, културу, п оходи оходи Г ерм ана и А вара вара су су врш ени кроз ту зе земл>у мл>у, М леча лечани ни се нас населиш е по обалс обалским ким градов радовим им а, Т урци наваљ наваљ иваху та там о из позадин е, али н ајп ајп остојани остојани је je и п ак деловало словенско насељ авањ е у IX веку, на северу северу хрватско хрватско a н а југу српско. српско. О но je прес пресудно за данаш данаш њ и јуж нословенски нословенски јез језичн ичн и и народнос народносни ни каракт карактер ер зем зем љ е... е...»» «С а свим свим тим , у јуж јуж н ој Д алм аци ји се стој стојии тачн тачн о н а грани грани ци западн ог и источн о-европ ејског кул турн ог бић а, дан ас једн ако као као у доба Западног и И сточног Ри м ског ског царства царства.. П ретеж ретеж н а вевећин а Д алм атин аца je je дуг дуго ж ивела са са Западом Западом , пиш е лат латин ицом 111
и католичка je. Ho
к а м у е у п р а в о с л а в н и х ц р к а в а и п о ч и њ е вл а т ћ и р и л о в с к о г п и с м
. ..» ..»
III. Још једно српско српско знам знам ењ е у Боки je нарочито нарочито п аж ено и истиистицано : то je српска зас заста тава. ва. В ерујем ерујем да н ећу п ретерати ретерати ако устврдим да нигде нигде друго друго у С рпст рпству нису нису у другој другој половини XIX века и у п очетку овога толико ви јори ле српске зас заста таве ве као у Б оки. В ијале ијале су се се при ц рквам рквам а и у п риват риватни м домовим а, на свадбам вадбам а, на ш колским пр азни азни ци м а (С вет вети С ава), ва), a нарочито нарочито на м ногоброј ногобројним ним «ф еш там а» које које су су наизм наизм еничн о по целој пр им орској орској Б оки слављ лављ ене. С вака вака се се при лика искориш ћавала ћавала:: и см рт, рт, и рођењ е, и венчањ е, и слава да се се српски заста застава ва попери. Ha М едитера едитерану ну je и онако обичај обичај да се се заста аставам вам а поп рати рати сваки сваки важ н и ји д огађај огађај (на лађ ам а се се, тј тј. и зм еђу лађа, чак заставам заставам а и говор овори). и). То су бокељ бокељ ски ски и дубровачки дубровачки С рби искорис искористтили и у своје сврхе. Ja сам о ово овомм е обичају обичају Б оке и п риврж еност ености Б окељ а српс српској кој заста астави ви гово говорио рио у другим својим делим делим а. Т ако у књ изи «О застава ставамм а код С рба» рба» (1М, (1М, пасим пасим ), и у к њ и зи «С рбија рбија и ли ЈугослаЈугославија» вија» I (’6 (’65, стр. стр. 108 108 итд.). Т о н ећем ећем о п он ављ ати ати , ал и не см ем о пр оп устити устити д а наведе наведемм о један један до гађај ађај отпре 80 годин а, кад су Б окељ и ди гли уст устанак анак и бој бој повели повели под знам знам ењ ем српских рпских зазастава става (ш (ш то овде п рви п ут донос доносим им о). Д руги руги К ривош иски иски уст устанак анак изврш изврш ен првих недељ недељ а и м есеца 1882 1882 им ао je неколи ко значајн значајн и х п ојава ојава које које су м у п ретходи ретходи ле: напади на ж андарм ериске ериске ст станице, раз разоруж ањ е и уби јањ е нанаоруж аних ж андарм а итс итсл. С ве се то дес десило после последњ дњ их дана 1881 године, године, и опи сано сано je детаљ детаљ но у књ и зи једног једног бивш ег аустри аустри ског оф иц ир а, Х рвата, рвата, који који je и тада тада и после (ка (каоо пензион пензион ер) ж ивео ивео у Боки f 5). У том делу, н а стр. стр. 110, 110, стој стојии ово: «С ледећег ледећег дан а (то (то би и м ало бити бити 30 30 децем децем бра 18 1881, Л М К ) појав појавиш иш е се у К отору љ уди у м асам асам а из К ри вош ија ија и околине, који који су све све м огуће огуће ствари ствари покуп овали али али углав углавном ном највиш највиш е ору ж ја. И зм еђу ост осталога алога су иш ани к упи ли т с р п с к и х з а с а в а , к о је с у , б е з каквог р ах а и с и д , р а з в л и и н о си л и л и ц а м а и с р п ен т и н а м а и з н а д Л д е н и ц а ; ту су су при м етили неколико поста постављ ених страстра112
ж а (аус (аусттриских, риских, Л М К ) и онда су м ахали хали за заста ставам вам а уз ш енлучењ чењ е и испаљ испаљ ивањ ивањ е читавих читавих салва...» салва...» М ало даљ е ст стоји: оји: « С тојану К овачевићу , који који се н алази алази о за врем е ате атентат нтатаа у Д рагаљ рагаљ у (под «ат «атентат нтатом » пи сац сац м исли н апад на ж андарм андарм ериску кас касарну у К ам ену, Л М К ) дођош дођош е следе ледеће ћегг дадан а (то (то би им ало бити 31 децем бра 188 1881) 200 200 м ухам еданаца и зам олиш е да им се да оруж је. Т о им je одобре одобрено но пош то су су полож и л и а к л е т в у н а с р п с к о ј а с а в и . То су били ст становници Х ерцеговин цеговин е, ко ји се по сле овог овогаа п овр атиш е опет у своју своју дом овину.» V III. О Д Р Ж А В А Њ Е С Р П С К И Х П Р А В Н И Х Т РА Р А Д И Ц И ЈА ЈА у п о ш о je je у в е д е н о б и ч а ј , о ш а Д а н ,... н е иј о рос прес ђиват и ни З акон ло ит и, о су у д р и ји м о з о в и у с је је к л и и а н о ви л и .
С тјеп ан ан М и тр тр о в Љ у би би ш а (У при чањ чањ у В ука Д ојче ојчевића вића:: Ж енски донос донос,, празни празни понос понос). ). I.
С рпски рпски каракт карактер ер Б оке К оторс оторске ке м ож ем о да ут утврдим врдим о још још и у кон тину елности старосрпских старосрпских тради ц и ја из области области п рава, рава, у одрж авањ авањ у правних об лика и правни правни х оби чаја насталих насталих под српсрпском ском влаш ћу, у истовет истоветности ности старе старе и н ове српске српске пр авне све све-сти .Ja м ислим ислим и тврдим тврдим да се се у том том погле погледу ду не м ож е са са Боком да м ери н иједна иједна др уга срп срп ска облас област. О ва тем тем а заслуж ује ује посе посебан бан и опш иран трет третм ан, који који н ам je у даним п ри ли кам а једва м огућ. огућ. А ли се м огу огу бар бар скици рати рати ососнове тем ати ати ке и н аговес аговестити тити главни аргум аргум енти. енти. Т ројак ројак je углав углавном ном српски пр авни авни контин уитет у Б оки : оргаоргани заторан, аторан, нор м ативан ативан и ин ституцион алан. алан. О рга ргани заторни, ко ји се испољ испољ ава у задрж задрж авањ авањ у старих старих облика друш твеног веног уређе уређењњ а (ж (ж упа, упа, кнеж кнеж ин а, опш тина итс итсл.), л.), и њ иховом ховом ф ункц ион исањ исањ у на ст стародревни родревни начин. начин. Н орм ативни или рег реглем лем ентарни нтарни континуитет континуитет се одраж ава у ослањ ослањ ањ у на једнак једнак или сличан текс текстт правни правни х п рописа у п ро113
ш лост лости и тадаш даш њ ост ости, одрж авањ авањ у истог истог обје објективног ктивног права права, и стих норм а, чак и ф орм ално позива позивањњ е на те те норм е (царос (царосттавнике, внике, староставни староставни ке и тсл.) сл.) д а би се тај тај кон тин уи тет тет јасни јасни је и спољ ио. П од ин ституционалним континуи континуи тетом раз разум ем о истов истовеетност ност п равни х устано устано ва одн. одн. п равни х и н ституц ституц ија ија (институт (института) а) старог старог српског српског п рава и об ичајног ичајног пр ава Б оке. Т а истовет истоветност ност не м ора да потиче из истих норм а; негде негде јој јој се чак п орекло и н е зн а (као (као нп р. код задруг задруге). е). М ож да су су неке установе установе настале настале у постпостнем ањ ићско доба доба,, али су ип ак древне древне и израз изразито српске српске.. И еистем казн казн а спада спада у институцион алну сф еру. С ви ови делови делови чине укупн у п равну равну повез повезаност; ност; р азликовањ азликовањ е и подела горе изведена само су теориски, народу непознати. То je п осебн осеб н а и н ајтв ајтврр ђа вр ста п о везано везан о сти са старин стари н ом , к о ја je оли чена у пословици : Бо љ е je да неста нестане не село село него него обичај. обичај. «К ако су су наш и стари стари утврдили утврдили », «како «како су наш и стари стари обичава обичавали», како су они мислили и радили, тако морамо да радимо и ми. Ту je осн ова ове ов е везе ве зе са д ревн рев н ош ћу . A та древност древност иде н алчеш лчеш ће до средњ средњ евек евековни овни х српских држ ава; ава; у њ им а се се налази налази ослона ослонацц и база база за за поавни поавни ж ивот. ивот. Ш то je би ло п ре тога. то н и ко ж и ви н е зна зн а н и ти м и сли о њ ем у; ш то je д ош ло п осл е см атра се као п р и врем вр ем ено ен о стањ е ко је н е см е д а алтери алтери ра основе српског пр авног појим појим ањ а. Н ека нам je дозвољ дозвољ ено овде овде се ш то виш е позиват позиватии н а друг друге пи сце, већи већи но м стран стран е (несрпске (несрпске), ), ко ји су и сту сту п ојаву ојаву запазил и и свој својее гледиш гледиш те јавно и стакли. стакли. И стин стин а, ту ту ће бити увек ци тиран е исте области, области, где je та п ојава ојава бил а наји наји зразити ја. А ли je она опш та за све све српске рпске, па чак и н еке католи католи чке опш тин е Боке. II. П рво ћем о спом енути енути градове радове где где ста становни новни ш тво тво н ије ије било српско, па ни обич аји ни су били српски. рпски. А ли су њ их ове организа организа-торне норм норм е нас настале под под српс српско комм влаш влаш ћу и у тој ф орм и вековековим а одрж аване. ване. Г лавни лавни гра градд Б оке К отор отор добио добио je св свој С татут под под Н ем ањ ићим а, 130 1301 годи годи не (’6 (’66). О н je по сле п отврђи ван од вл адара Н ем ањ ића. Р едигова едигованн латин латин ски, чуван je и доц ни је за све све врем врем е М лелетачк тачк е влас власти; ти; он je био основа пр авног ж и вота К отора све све до 114
п ре ст сто годин а (детаљ (детаљ ни је код С ин дика, ,8). Ha челу града je, прем а С тат татуту, био био кнез постав постављљ ен указ указом «Господина наш ег, преуз преузвиш виш еног краљ а Раш ке». ке». Д руги руги бокељ бокељ ски ски гра град, Бу два, «преда «предаоо се М лецим лецим а са са за закони м а које које су су уж и вали под дес деспотом потом Ђ урђем урђем , једнаким једнаким законим а граграда Б ара» (М адир аца, 30 30, стр. стр. 318) 318).. Б удван ски С татут атут je je м ного ного доцн ији ији од К оторс оторског ког,, но и пак je и он донет за врем врем е цара Д уш ана, ана, као ш то стој стојии у њ егово еговомм и тали тали јанском текст текстуу («П ост оставио га га je Ц ар»); ар»); за за врем е М летака летака je п о н ова ов а ред и гован . (Јиреч (Ји реч ек, 24, III, II I, стр. 102.) 102.) A сад сад да пр еђем еђем о н а села села,, углавном углавном п равославна села села Б оке, груписана руписана у кнеж кнеж ин е, оп ш тине итс итсл. П рво ћем ћем о ци тирати тирати хрватског хрватског пи сца великог великог дом ета, проф . В ладим ладим ира Д ворников орниковића ића,, ш та пиш е у својој м онум онум ента нталној лној књ и зи «К арактероло арактероло ги ја Југослове угословена» на» (ш , стр. 853 853): ): « п а к с у u после Н еког прас ,к ’
а њ и ћ а п р е о с а л е , к а о п р а в н и и ,д ,д р ж а в н и ’ р у д и м н т а ро г , р а з е м а л е а у о н о н е је је д и н и ц е , пе или о . и д , љ у идр.
Т и ж уп ски ат атавизм визм и, не са сам о на нем ањ ићском ићском нег него и на друг другом ом југослове угословенском нском по друч ју, до ж и вели су пон егде егде и по четак четак XIX века!» Ha стр. стр. 676 676 каж е Д ворни ковић како се пон егде егде још н алазе алазе « ци некадаш е г п р а с а р о г п л е м е н с к о г у р е ђ е њ а » . «А ш та су су П ољ ица, ица, ш та Грбаљ Грбаљ , ш та П аш тровићи, ровићи, који који су су још до неда недавно вно — како ка ко je у тврд твр д и о А л. С ол овј ов јев — суд су д и ли п о Д уш анов ан овом ом З ак о нику? » С тр. 71 710: «У М ем оарим оарим а М атеј атеје Н енадовића енадовића још још се осећај осећају плем енски и брат братстве ствени ни траг рагови по кн еж ин ам а и н ахијам ахијам а С ра ро л п л е м н с к о м д у х у и л а в и ј е с у б и л е , о н т н е гр гр о бије. У д н е ’ п р и о р с к е к н е ж и н е и ,к ,к н е ж и н ри кне ине из ђу а и Б уд баљ или Г рба ка ж па, ро р а ји ји ћ и и еђу удве и Ц рне оре
и ц ’: р и в о ш е, бли, че иве п о д ск уп н и м и м н о м Г р и ћ и у б уд ва н ск о м п р и м о р ј , и т .»
Д алм атин атин ски истори истори к Ф р. М адираца пи ш е (30, стр. 324 324): ): е П и ћи «И по п реста рестанку нку м летачке летачке власт власти, и, ро опш инско 1 26 6 о д о б р и о С
ро о и н а р о д н и гр а ђ а н с к и с у д к о и а н с р с к . . . Н ародне родне скупш скупш тине су су
с л je о ш
се се одрж авале на средин средин и обале обале, н а ,Д робном пи јеску’ еску’,, м ало пристани пристани ш те с н ајф ајф и ни јим песком песком (П уст усто ж ало). ало). Б и ла су четир четир и суђе, суђе, 12 вла115
стелина изабрани од првих породица, по правилу сваке три годин е са са изве извессним турнусом урнусом . — С ваки ваки je дом аћин им ао право речи и гласа. ласа. — Један Један пи сар сар je бележ и о сваки з б о р , све одлуке и пресуде пресуде.. — С уђе и господа оспода би рани су у народној скупш тин и н а В и д о в -д - д а н ; то се звало вало Б анкада. — О ни који који су напуш тали тали ф ун кц и ју предаваху предаваху новоиза новоизабрани брани м : Законик, С тарост роставник, К њ игу (уписа (уписа)) и С ребрни ребрни п ечат. ечат. — С уђе и вл асте астела ла полагаху полагаху заклетву д а he судити б ез по двала, двала, пр ем а разум разум у и саве савест сти, и, д а he чувати зак законе, оне, и да he изврш ивати одлу ке народн е скупскупш ти н е .... . С ам суд je ф ункци онисао онисао до г. г. 18 1805, кад кад га укидош е Ф ранцузи и образоваш образоваш е на њ егово м есто обичан синди кат (опш тинско претсе претседни дни ш тво).»*) тво).»*) Н ем ачки публи ци ста ста барон барон Р ајнсберг-Д нсберг-Д ири нгсф нгсф елд, који који je са свој војом ж еном , такође такође публицисткињ публицисткињ ом , прове провео дуж е вре времм ена у Д убровн ику, п исао je 186 1869 у студи студи ји о П аш тровићи м а (’6 (’68): « х о в и о б и ч а ј ,а т о с у о б и ч а ји ји а ри х С р б а , с у се са ч у али, упркос раз х вл а д а ви н а , н и ш а ањ е чи и и н е а л си и к о в а н и н е го њ и х о в а н а ц и о н а л н а н е а в и с н о с т и њ и х о в и с о п ни
за к о н
.
О ни су задрж задрж али свој вој засеба асебанн суд, који који им je био зај зајем чен 1266 1266 од српског српског кр аљ а С теф теф ана и у ко ји н ико н и је см см ео да се се м е ш а . ..» П исац, исац, који који je посе посетио био П аш тровиће, ровиће, пом ињ е како како се ови ови хвале да им ају ају још неколико српских средњ евеков евековни ни х хрисов уљ а. Ho нису са сам о П аш тровићи судили у својим судовим а нег него скоскоро и све друге друге српск српскее опш тине Боке. И ни је П аш тровски ровски суд суд укин ут 18 1805, како како пиш е М адираца, дираца, ве већ je у многим многим предм предм етим а продуж ио да послује послује све све до наш их дана, дана, као као ш то je и Б анкада паш тровска била саз сазиван а све до П рвог све светс тског ког рата. рата. К атоли атоли чки свеш веш теник П ол П изани изани (Ф ранцуз ранцуз), ), кој којии je крајем крајем прош лог века издао издао једну једну веом веом а запаж ену књ игу о пост поственецивенецијанској Д алм аци ји (” ), напи сао сао je у њ ој и ово: ово: *) М ада су м ноги ноги ставов ставовии из овог ци тата тата М адираце гт гтреуз реузеети од Љ убиш е (прича К ањ ош М ацедоновић ацедоновић на почетк почетку), у), ипак см см о см см атра атрали ли поуздани поуздани јим на_ вести вести М адирацу сам сам ога, ога, и због због њ егових егових дод атака атака и због тога тога ш то je он архивски ствар испитивао. 116
«Б окељ и, снабдевени снабдевени п ри вил егиј егијам ам а, које које су им п ри зн авале готово отово апсолу апсолу тну незав независност, исност, ни су ни кад хтели хтели вид ети ети у М лечићи м а господа осподаре ре већ већ заш заш титн и ке... Б ли зин а Ц рне Горе дозводозвољ авала авала им je да су су м огли огли чи нити при тисак исак н а м летачки летачки сена сенатт, да доби ју и з страха страха ш то нису м огли огли доби ти средст средством вом нагованаговарањ а... К орист ористећи м лет летачке сук сукоб обее, Б окељ окељ и су добили добили најш најш ире слободе као н аграду аграду њ и хове верности верности (нарочито због због ,руске ,руске утваре’ која која je у 18 веку стојала стојала и за Ц рне Г ор е)... М леци леци м а je Б ока би ла потре потребна бна као као зим ско п риста ристани ш те њ ихове левант левантиске иске ф лоте: лоте: право да држ е војни војни ке у тврђа тврђави, ви, про веди веди тура и понеког м летачког летачког м агист агистрат рата, а, то je еве ш то je траж ио С енат енат м летачки, летачки, a за за све све остало остало препустио препустио je био Б окељ им а скоро скоро апсолутну аутоном ију». ију». С коро из ист истог доба су су запаж запаж ањ а нем ачког путопи сца који који се означио означио сам сам о ини ци јалим а ф он X ... (76). О н пи ш е н страни страни 63: 63: «П оред оред м нож ин е судова судова које које je установила установила стара стара влада (м исли исли јам ачно на м летачку) летачку),, м орала je она и пак допу стити стити да стари стари обичаји чаји долазе долазе до и зраж аја, аја, да не би са са њ им а дош ла у сукоб сукоб при другој другојаачем пост поступањ упањ у». П исац исац н аводи виш е судск судских их одлука П аш тровић а са са заседањ аседањ а од 7 м арта 179 17988 годин годин е; н аводи и х текстутекстуелно. Ф ранцус ранцуски ки дипло дип ломм ат и књ иж евник Барон А долф долф д’А д’А в рил, рил, кок оји je м ноге ноге књ књ иге издао издао п од псе псеудоним ом С ирил, пи сао je 1876 под овим псеудоним псеудоним ом у п утопису по словенс словенским ким зем љ ам а (, (,ет): «М лет летачка Р епубли ка није није ни кад траж траж ил а да н ам етне етне свој својуу адм ин истрациј истрацијуу С ловеним ловеним а Б оке: она се се обично задовољ задовољ авала авала тим е, да зауз заузмм е К отор отор и Б удву, где где je др ж ала проведит проведитуре уре (потчињ (потчињ ене задарском дарском ). С тановници Б оке су задрж задрж али свој својее законе, свој својее обичаје. обичаје. Г рађански и кри вич н и п роцеси су вођени у јези ези ку зем љ е. М агистрат истратии су били д ом аћи, које које je народ бирао сваке годин годин е; наследн и су остали он и (м агистра агистрати) ти) ко ји су постој стојали али у врем е С рба. рба. О ви главари главари беху слободни и горди, горди, пон аш али су се се као као вели вели ке личности. личности. (С пом ињ е грбаљ ске кнезове кнезове.) .) Д алеко алеко од тог тогаа да траж траж е паре од од свој својих их п оданика, М леци су их чак давал давали. и. М ноге ноге угле угледне дне личн ост ости пр им аху пензиј пензију. у. М лелеци су сам сам о захте захтевали вали д а бране бране границ границ у од Т урака, ш то су Б окељ кељ и радо радо чинили». чинили». 117
П аш тровићи ровићи су ка као услов услов потчињ потчињ еност ности М лецим лецим а ст ставили одрж авањ авањ е свој својих дотадаш дотадаш њ их правних обич аја и прописа. прописа. О том е саопш тава Јов ан Р адон и ћ (71), ст стр. 22): 22): «Ч етврт етвртог ог ап ап ри ла 1423 1423 паш тровско тровско и засланство асланство од 14 14 чланова предал предалоо je м лет летачком ачком адм иралу Ф ранћеску ранћеску Бем бо услове услове под којим којим а би би прим или м лет летачку за заш титу. иту. А дм ирал ирал je у им е РепуРепублике прихватио ове услове и у име владе признао право плем ени тој опш тин и П аш тровића да бира се себи сваке сваке године кнеза, кнеза, кога кога he потврдити М летачка летачка републи ка. в а ј к н е з с у д и е у г р а ђ а н ск и м и к р и ви ч н и м п о р о и м а ,п ,п р е а с и м а и п р о п и с и м а ’ (secundum antiquos mores ром осиг рана бе е аш еза, кога кога у е л а с и : кн еза,
ро ићим а ау
et
оно
и м њ и х о ви м о би ч а Statuta).. .О м и ја ја .
н и б и р а ју
о-
XVI век у зам зам ењ ују ују четири суди је биран е на годину дана, а по ред суђа би рају рају сваке годин годин е још и два војводе војводе и и зврш но веће од 12 12 п лем и ћа (од (од сва сваког ког плем ена по једа један), н), ко ји врш е судску судску и уп равну вл аст. аст. л и н а д и м а и а je je З б о р , а с а в е н о д с в и х д о м а ћ и н а . О н се састај састајее под в едри м небом небом , саслуш саслуш ава одл уке суди суди ја, војвода војвода и изврш изврш но г већа, већа, одобрава их, уч ествуј ествујее у суђењ у, п а и здаје даје чак и закон ске одредбе.» (’70). П равилн о je пр им етио етио С ин ди к (3 (32, стр. стр. 139 139)) да je «однос п аш тровски х власти прем а В енеци ји у тврђен у уговору 1423 1423 сам о у погледу погледу кнеза, кнеза, кога кога су су бирали П аш тровићи а потврђивала м летачка тачка вла власст». О другим другим ф ункц ион ерим а (С (С индик погре погрешш но гоговори чин овници м а) н ем а ниш та у уговору уговору.. О стај стају старе старе устаноустанове, ве, али су оне м огле огле бити и м оди ф ико ване, ване, јер јер кон троле над тим тим н и је било. К оји оји су ста стари ри оби чаји, суверено суверено je одлуч ивао сам сам о збор П аш тровића. ровића. О н je заист заистаа у току току векова векова м одиф ици рао рао свосвоје устано устано ве, своју своју адм и н и стративн стративн у ор гани заци ју, али м атери атери јалн и део п рава ни је м ењ ао. Ш то je н ајваж ајваж н ије, ије, то није није неко неко ванредно, ванредно, н еправно еправно стањ стањ е, н ека узур узур п аци ја власт власти, и, н есаг есаглас ласна на са пр авним пор етком етком држ аве којој којој су ове обл асти асти би ле подвргнуте. Н апроти в, то je сасастав ставни ни део правног по ретка ретка те држ аве, аве, бар ш то се се П аш тровић а тиче (а врло вероватно вероватно je аналогно аналогно поступано и са Г рбљ ем ). Јер Јер су П аш тровићи ровићи успе успели ли да им М леци, леци, још још приликом приликом њ иховог иховог потпотчи њ ењ а М лецим а (4 (4 апр апр ил а 14 1423), потврде старе старе при вилегиј вилегије, е, ш то ф орм ално-правно лно-правно значи значи као као да су им и х они, они, М лечићи, лечићи, дали. A стварно то значи да he стари српски закони, статути и 118
обичај обичајно право право н а њ им а за засновано, новано, важ ити и д аљ е као као легални легални пр авни авни извори извори М летачке летачке републи ке за за ову одређе одређену ну облас област. Јер пр ва тачка тачка њ иховог уговора уговора сас састтављ еног на латин латин ском и публи кованог кованог виш виш е пута (овде (овде се преводи прем а латинском латинском тектексту код ко д Н овако ви ћа, '7 ' 7|, стр. стр. 118), 118), гласи овако: «П рво рво ш то горе гореоз означе начени ни плем ићи (П аш тровс ровски) ж еле да препреко свога збора изабирају кнеза (,ректора’) сваке године, који м ора да буде потврђен потврђен п реведрим реведрим дукалом , власт да се они сам и уп рављ ају, ају, и п р а в о к о ј и м h e е с а м и р у к о е о д и т и у г р а ђ а н с к и м и у к р и в и ч н и м п р ед м а и и м а .» .»
и м а п р е м а с о ји ји м
а ро др е н и м
о б и ч а ји ји -
Д руга тачка гласи: гласи: «И сто тако тако н а основу основу горњ ег пр еведрог еведрог дукала задрж задрж авају авају власт власт и бране њ ихова права и њ ихове гра границ ниц е, и, ако ако би ове њ ихо ве границе или стара стара њ их ова права треба требало ло повратити, повратити, зато зато ш то су она би ла силом силом отета отета и ли им одузет одузета непр ијат ијатељ ељ ством ством , он а ће бити васпост васпостав ављљ ена». Једну посе посебну друш твену вену и правну ф орм ацију ацију свак свакак акоо je прет претстав стављљ ао и х о к и З б о р , у ком е се се налазил налазил а и у ком е je централни полож ај им ала м оја оја завичајна авичајна опш тин а К ртоли. ртоли. Д а je je то творе творевина вина из доба доба Н ем ањ ића, о том е не м ож е бити сум сум њ е. Н ем ањ ићска ићска лавра лавра св. А рханг рхангеела М ихаила ихаила на П ревла ревлаци ци дала м у je им е и значај значај.. А ли ja доса досад ниса нисам наиш ао на довољ довољ ан број број по датака датака који који би расветлили расветлили пр авну авну карактеристику карактеристику те ф орм ације ције. У сваком ваком случају, она je продуж ила била св свој ж ивот и под М лецим лецим а, али али не знам знам докле докле.. М ладе ладенн Ц рногорч рногорчеевић je у својој студи студи ји посвећ посвећееној М ихољ ском Збор у цитирао један један «спис «спис из 17 1751» у ком ком е се «помињ у Л уш тице, К ртоли, ртоли, Б огда огдашш ићи и Sborro ro di San Mi Michiele.» To ЈБ еш евићи , који који саст саставлЈ авлЈаху аху Ч Sbor и з књ иге Ц рн огорчевића, огорчевића, одн. њ еговог еговог сепарата сепарата из београдс београдског ког «С тарин тарин ара» ара» (172) Ђ орђе пл. С тратим тратим ир овић стр. стр. 209 209). М ој отац отац се дуго дуго тим пи тањ тањ ем бавио и оста оставио вио м ноге забелеш ке, за за које које не знам јесу есу ли очуване. очуване. У К ртолим а им а несум несум њ иво тратради ц и ја о том е. П од М ихољ ским Збором Збором се не разум разум е са сам о са сабор бор пунолет пунолетних м уш караца једне једне облас области, већ и та та сам сам а облас област. У С редњ редњ ем веку се звала О блас бласт С в. М ихаила, доцн ије ије латин латин ски М етохиј етохијаа С ветог ветог М и хаи ла (Met (Metoc ochi hiaa Sanc Sancti ti Mic Micha hael elis is), ), а по сле М и хољ ски Збор . У етудиј етудијии Ђ орђа С трат тратим ирови ћа одакле ово ово преносим стр. 208) 08) стоји: оји: «Д анас народ зове зове негдаш негдаш њ у м анастирску анастирску зем љ у М и119
хољ ски Збор Збор». ». М ој ота отац je то то испра исправио вио и дописа дописао «дана «данашш њ е м анастирско анастирско подручје». подручје». В ероватно ероватно je то то исто исто м ислио и С тратитратим ировић: под зе зем љ ом je разум разум ео териториј територијуу .Тек, та ин ституциституција Збора je толи толи ко важ н а била, на ce ce по њ ој н азвала азвала сва сва обла област (као (као ш то се се зове краљ евин евин а, дес деспотовина, потовина, ж уп ани ја, кн еж и н а итд. прем а носиоц носиоц им а власт власти). и). Б ранислав К ојић, ојић, оп исујући исујући ту скор скороо се село Б огдаш огдаш ић, пи ш е (17 (173, стр. стр. 193): «У среди сред и н и села сел а нал на л ази се јед једнн а зарав зарав ан , н а узвиш ици, сва сва обра обрассла м ладом ладом храс храстовом овом ш ум ом a у сре средини њ е стој стојии један п растари дуб «који «који ни ко н еће посећи», јер јер се см см атра као н ека свет светињ ињ а. Н акићен ови ћ оп исује исује м ест есто где где се др ж ао М ихољ ски ски збор збор и оно тачно тачно одгова одговара ра м ест есту на ком е се се н алази алази овај оронуо хр аст.. . О но свакако озн озн ачава м ест есто, н а ком е су се држ ала већа већањњ а М ихољ ског ког Збор Збораа.» Ји речек н аводи н еколико слу чајева чајева «збора «збора»» п рви х годин годин а м летачке власти (24 (24, стр. стр. 36) 36).. Т ако 1422 у Д рачеви ц и (то (то je дан аш њ и Х ерцегнови ) «чи не нек акав збор» (fanno (fanno certo certo sbor sboro) o).. Један сведок и зјављ ује ује пред дубровачким дубровачким судом м арта арта 14 1449 ш та je чуо «на збо збо ру у Л уш тиц и» (ad sbo sboru rum m in Lustic sticaa). А вгуста вгуста 144 14433 про дали су изве извессни Б огдаш огдаш ићи «у им е свих других других Б огдаш огдаш ића сакупсакупљ ених н а збору збору у свом свом селу» неке зем љ е једном которском которском вл астелину (vice omnium aliorum Bogdasichiorum, congregatorum in sborum in sua villa). К ао ш то ce види, Л уш тица и Богда Богдашш ићи су им али и своје посебне посебне зборове зборове за предм ете ете који који се са сам о њ их тичу и опш те М ихољ ског збо ра ако се тиц ало ц еле зај заједн едн иц е. П осле оследњ дњ е врем врем е под М лецим лецим а и цело цело вре времм е под А уст устријом ријом , М ихољ ски Збор je био са сам о историск историскаа рем рем ини сценција ценција. И у Грбљ у je je био збор гла главни вни орга орган Ж уп е и доказ доказ признањ признањ а њ ене аут аутоном оном ије: ије: кад je било збора било je и њ е, било je «сло«слободе»; боде»; сваки сваки атак атак н а аутоном ију ију био je и нагурисан забраном забраном збора. Грб љ ани су се се бун ил и често често про тив которских газ газда, којим а су су били п отчињ отчињ ени. Ha збору збору су ф орм ули сали сали своје своје одлуке, ке, н а збору збору су реш авали авали д а се се буне. буне. Т уђин ска власт власт чини одм ах атак атак на са сам у уст установу збора збора.. Е во ш та о том е пиш е проф . И лија лија С и н ди к (32, стр. 161): «С обзиром обзиром на аутоном аутоном ију, ију, глав главни ни предм ет борбе борбе изм еђу К оторана торана и Г рбљ ана претст претстав ављљ ала су два пи тањ а: р ж а њ е з б о р о в а , г о с н о в н о г о б ел е 120
а
ау
оно
них
је је д и н и ц а
у
наш им
прим ор-
избор избор кнезова кнезова.. И у овом овом п огледу огледу М лечани лечани су били п опустљ опустљ ивији ивији од К отора оторана. на. Д ок су су ови после последњ дњ и у свим свој војим ж албам албам а, проте протестим а и захт захтев евим им а пред М лет летачком владом увек наглаш наглаш авали авали д а су су зборови зборови извор извор свих нем ира у Грбљ у, М леча лечани ни су дозвољ дозвољ авали авали зборов зборовее у п рисуст рисуству три-чет три-четири ири которска властелина.» И у дукалим дукалим а са саопш теним од Ч ерм ош ника (ш (ш ) збор се на латинском језик у н ази ази ва зборум (sbo (sborr rrum um). ). К оторани оторани су ип ак у овом овом погледу погледу победили. победили. П осле осле треће треће буне у Грбљ у, они су су предлож или изос изос.д .даа забранм д р а њ е б о р о в а . М лечани су веш веш то одговорили одговорили (1454 1454)) да они н еће засебном асебном наредбом наредбом пон иш тити повластице повластице које које су су дали Г рбљ аним а, јер јер су због сам сам е буне све све по властице властице п реста рестале ле да важ важ е. (ЈБ (ЈБ убић М онум ента). нта). И , заиста, аиста, п осле осле 145 1454 не по став стављљ а се се виш е п итањ итањ е зборова. Ha крају крају тога тога века Т урци су зауз заузели ели би ли Г рбаљ рбаљ и д рж али га век век и по. (Грбљ ани су радо при м или турску власт власт,, огорче огорчени ни н а которску власт властелу). елу). И з тог тог доба нем ам д овољ но п одатака. одатака. 1647 1647 Г рбал. je по нова поста постао м летачки летачки (друга (друга м летачка летачка власт) власт),, зат затии м 1702 1702 пон ова турски, н ајз ајзад 1715 трећи пу т м летачки, летачки, али н е виш е у ф еуду К отора оторана на.. П роф есор есор С ин ди к каж е у пом енутој енутој студи студи ји (® (®2, стр. стр. 171) 171):: У трећем трећем периоду м летачке летачке власти власти н ад Грбљ ом од 171 1715, 5, ове им онда по тврђују тврђују по власт властиц иц е од 16 1647. Г рбљ ани сам сам и б и рају рају гуверн ера, сердара и чети ри к н еза. еза. 1743 1743 се се п отп и сују сују као «збор «збор грбл.ански», рбл.ански», «гувернадур, «гувернадур, сердар, сердар, к н езови езови и главари главари грбљ ански» ански» (’75, стр. 216). Грбаљ je под Т урском урском уж ивао са сам оупра оуправу. ву. Једа Једанн н аш м услиуслим ан ко ји j e и страж и вао тур ске архи ве, пи сао сао je ту скоро (17 (176, стр. 73): «Л окална окална управа у са сам ом Грбљ у била je препуш тена њ иховим иховим кнезовим кнезовим а. A пр иватноп равне спорове спорове рјеш рјеш авао je црно горски кади ја, јер јер je то био дом ен њ егове егове територ територ и јалне н адлеж адлеж но сти.» сти.» П ераш ераш тани су су одрж авали вали зборо зборова вањњ е испоче испочеттка у сам ој цркви Б огородице огородице на острву острву Ш крпјелу крпјелу («Гос («Госпа од од Ш крпјел крпјелаа»), и то «по старом старом оби чају» «како се то к аж е у једном једном акту XV I века у старом старом оп ш тинском архи ву у П ераст ерасту» у» (П Геров Геровић, ић, 17 177). Ha П рчањ рчањ у je одрж аван ван се сеоски оски збор збор под М лечић лечићим им а. Ш пиро К ул и ш и ћ н аводи архи вске под атке атке и з 17 17 века (17 (178, стр. стр. 197), 197), у ским
к р а је в
а,
121
којим којим а се се н алазе алазе овакве речени речени це: начи ни вш и збор у својој реченој ченој опш тини; са са опш том сагла агласснош ћу ов овог час часног «Збор «Збораа» (avendo fatto il sboro nella detta sua villa; con comun consenso di questv honorato „Sboro"). У Љ убиш ин ој при чи «К рађа и п рекрађа звона» вона» (94), у селу селу одн. одн. кнеж ин и П обори, обори, кад кад су уст установили ановили д а им je украдено украдено звоно, воно, » . Т а«викне позивач с поклича д а и д у с е о с к и д о м а ћ и н и н а з б о р ». кав je збор несум несум њ иво п остој остојао ао и у остале остале две сусе суседне дне «ком уне»: не»: М аине Б раиће. П ост остоја ојао je у целој целој Б оки. И см атран ран je као највиш највиш и, управо суве сувере рени, ни, орга орган оп ш тества. ва. К ад М ахм утутпаш а хоће да пређе пређе преко преко П аш тровића тровића упућу је им поруку, кокоја према ЈБубиш ЈБубиш и у прип ове оветци «П оп А ндровић ндровић нови нови О билић» билић» (94) овако овако почињ е: «О «О д мене, мене, вези вези ра М ахм ута Б уш атли атли је, паш е скадарскога, ч е и т е б о р у п а ш р о к о , мили и драги поздрав...» Д ок су су једнове једноверни рни С рби у насељ насељ им а држ али зборов зборовее целог целог насељ насељ а, дотле дотле су су нпр. правосла православни вни С рби у К отору држ али збор збор у цркви С вет ветог Л уке, уке, како се ж али м летачки летачки провидур 1768. О ни се др ж е «без «без при јаве и дозволе стариј старијее власт власти», и», како je саопш тено тено у о дељ ку IV ове књ иге на к рају рају (103). Гд егод егод je био повећи већи број лица, ни ш та се се није није могло могло реш реш ава авати без збора. бора. П ош то je то срп ски об и чај, чај, то ко торс то рски ки Р о м ан и н и су у њ ем у у ч ество вали. Р еч Збо р се ни је преводи преводи ла ни н а италијански италијански н и н а лати лати нски; она je б ила терм терм ин ус техникус. техникус. О на je о зн ачавала ачавала сас саста танке нке који који се нису дали дали друкчи је обеле обележж ити. У доба Н ем ањ ића су су се се и српски држ авни сабори абори нази нази вали зборови, зборови, или зборови српске српске зем љ е (Ји (Ји реч ек, 24, стр. стр. 37). 37). Н а друг другом ом м ест есту (I, (I, 93 93) пи ш е Ји Ји речек: «У С рбији рбији су су од Н ем ањ е добро добро познати познати држ авни сабори (сбо (сбор) р),, а тако тако исто исто и у Б осни. Н а скуповим а ж уп а ил и њ ених појединих појединих делова делова расправрасправл>а л>але су се ствари ствари м ањ е важ н ости ...» ...» «И сто тако тако јављ јављ ају ају ce у XV веку у Т ребињ у властела властела и «сбо «сбор» р» као као највиш највиш и аутори аутори тет. тет... ..»» У Д уброва убровачким ж упам а се још од 1279 1279 скуп ш тин е нази вају вају лати н ски sbor sborru rum m sive sive parlamentum... parlamentum...»» В ладим ладим ир Ћ оровић га га находи у древној древној Б осни и Х ерцег рцеговини (179), па д а п отврди њ егову егову оп ш тост ци тира на том истом истом м есту есту Љ убиш ину причу причу о К ањ ош у М ацедо цедонов новићу ићу где се спом пом ињ е П аш торвски орвски Збор. Бо кељ ске сачува ачуване не уст установе анове служ служ е као као прим ер 122
ил и ч ак као као м ерило за српске српске установе установе у другим другим српским српским крајевим а. У Ц рној Г ори су им али свој своје зборов зборовее и нахи је и плем плем ена и друге јавноп равне корп ораци је. А ли je постојао и и м ао велик упли в и вели ку власт власт укупан збор свих одраслих одраслих Ц рногора рногораца. ца. О пш ти црногорс црногорски ки збор збор био je н ајваж ајваж ни је управно управно и политичко те тело у Ц рној Г ори од њ еног коначног коначног пада под турску турску власт власт 1496 године до почетка 19 века. П раво раво учеш учеш ћа на опш тем црногорс црногорском ком збору збору им ао je сва сваки ки одрасли одрасли Ц рногора рногорац. ц. To je било п итањ е час части, na je на збору збору било просечно просечно по 200 2000 љ уди, a по некад некад и 4000 4000.. Г лавну реч реч на њ ем у им али су цетињ цетињ ски ски влади ка и н ајиста ајистакнутиј кнутијии главари лавари Ц рне Горе. ре. Збо р je засе заседавао давао обично о пр азни азни ци м а. О пш ти црногорски црногорски збор збор донос доносио je н ајваж ајваж н и је одлуке из унутраш њ ег и спољ спољ ног ж ивота народа народа.. И м ао je посредни посредни чку улогу улогу изм еђу еђу народа Ц рне Горе и Т урака. урака. Ha њ ем у су прет претреса ресана на сва сва пи тањ тањ а из односа односа са са В енецијом нецијом , А устриј устријом ом , Русијом Русијом и др угим угим држ авам авам а и п окрај окрајин ам а. Ha њ ем у су су донош ене одлуке о јединству ству црногорских црногорских п лем лем ена. ена. П очет очетком 19 века, века, под владиком П етром I све све je м ањ а улога опш тег тег црн огорск огорског ог збора, a оснивањ ем С ената ната 18 1831 године године Њ егош егош je коначно коначно укин уо опш ти црногорс црногорски ки збор. В иш е пута je обја објављ ивано ивано писмо Ц рногора рногораца ца м лет летачком ачком провидуру М арћелу арћелу од 27 27 нове новем бра 16 1694 (Рувара (Руварац, ц, Л . Т ом ановић итд. итд.). ). Ja сам га наш ао ци тираног у једној распр распр ави Р. В еш овић а (18 (180).Н а пи см у стоји стоји д а га je п ослао («потписа («потпи сао») о») « в а с з б р н о г о р с к и » . Њ им се нотиф нотиф икује икује да je м итропо итрополит лит С ава О чинић изабран «за духовног пастира и главу народа» од кнезова, војвода и целог Збора. Љ уб а С тојановић тојановић je објав објавио ио једн једн у од луку и з годин годин е 174 17488 која која дословно гла гласи:« си:« Д а се се зн а и да je вјеровано вјеровано како ja влади ка С ава, ва, м итрополит итрополит ц етињ ски, и господин осподин војвода војвода В укадин укадин В укотић, котић, и серда сердарр С ава П етрович, рович, и серда сердарр С тани ш а Радонич, и п ро чи кн езови езови и све огапте огаптест ство во сената сената черн черн огорскога, огорскога, прим ам о Д ака С ладојев ладојевич ич а co co свј свјем а В илусам а и co co свј свјем ем плем еном Р и ћанима, д а с у у з б о р ч е р н о г о р с к и , и п о с а д д а с у Ч е р н о г о р ц и у в л е к , д а б у д у за е р н о го р ц е п о н и ј ги ер го . ( ìn , V , 97).
и
ло ил и добро како и дру-
123
П рем а том е: при м ити у «збор «збор црногорс црногорски» ки» значи исто исто ш то и прим ити у облас област Ц рне Горе, Горе, у њ ен држ авноп авноп равни равни састав. У том е je необично зн ачајн ачајн а ова одлу ка, али такође и у том е да се види како се постепе постепено но и пом ало разви разви ја адм ин истративнн истративнн и географ еограф ски ски п ојам ојам Ц рне Горе. Горе. П ре 200 200 годин годин а нису ни В илуси и Р иђани иђани спадали падали у њ . З а зборове зборове н и ж и х тела тела каж е Ји Ји речек (24, стр. стр. 94) 94):: «У Ц рној Г ори скуговала скуговала су се се, још још од пам тивека, тивека, п лем ена и братств братства, а, због реш авањ авањ а правни х спорова спорова, и то сваг свагда да на утврђе утврђеном ном м есту, нпр. у Д робњ ацим а на Зборној Зборној Г лавици ...» ...» К ао ш то се се види, у свим српским пределим а пост постојао ојао je je збор збор као врховни орган власти. Т ај израз израз je je веков вековим им а у Б оки одрж ан. С ам о je у П аш тровићи м а м естим ично зам зам ењ ен доцни је са са итали итали јанском речју речју банкада (Јиречек, 24, III, стр. 36). Збор je саст састана анакк слобод слободних них љ уди; познат познат je п ролис Д уш ановог закон и ка (члан 69) 69) да je себрим себрим а забрањ забрањ ен збор. збор. Т олика je je била аут аутоном ија ија боке бокељљ ских опш тина за за вре врем е М лелетака и ли бољ е рећи сам осве освесст о тој аутоном утоном ији, ији, да су « с в о д р у ч ј е з в а л и д а р ж а в а , дакако не у обичном зн ачењ у ријечи, ријечи, прем да су у с а р и и б и л е д р ж а в и ц е » (Б у тор то р ац , 15 153, стр. 196). Ja се сећа сећамм да са сам наил азио азио на те прим ере, ре, али и х ни сам сам бележ ио. И м ам свег свега један забеле забележж ен из С тратим тратим ирови ћа (’ (’"). "). В ладика ладика С теф ан Љ убибрат убибратић д аје ост оставку на л а д и ч а н с т ф ебру ара 1729 1729,, у којој којој каж е да je био «А рхи јереј ереј Д алм ати ати јски чест чести њ екоје екоје Захум Захум љ а, тј. е р ц е г - о в о г а u е г о в е д р ж а в » И код ЈБуби ш е налаз налазим о овај овај и зраз држ ава, ава, али, али, интерес интересант ант-но, не за бокељ бокељ ске опш тине већ већ околину Б ара. ара. У прип овет оветци «П оп А ндровић нови нови О билић» (9 (94) на виш виш е м еста С пичани спом спом ињ у «сву «сву барску држ аву». аву». To je једва једва виш е од од једне бокеш бокеш ке опш опш тине, не, али се не п одудара са са појм појм ом опш тине. В ерова ероватно je обли к и с о р и с к и : оно ш то je под тим тим м естом спадало падало у прош лост лости. Т ако и зраз доби ва свој логичн и см см исао. исао. И у «П ричањ ричањ им е В ука Д ојче ојчевић вићаа» спом спом ињ е се Б арска арска држ ава. ва. Т ако при ча «А ко им аш злотвора, м ати ати ти га je родила» (201, I) почи њ е овим овим речим а: «Б јеш е се једном закрвавил а Б арска држ ав а. ..» A у п рич и «Б ољ е у пам ет и кад него него никад» (20 (200, II), II), каж е се се на једном м есту: «П росили росили Ш естани по сво својјој држ ави ави __
124
м ил остињ остињ у...» у...» М ислим ислим да се и ту ради о Б арској арској држ ави, ави, јер јер они траж е пом оћ за за зид зид ањ е цркве и ван свога свога м еста. За врем врем е А устриј устријее опш тине су задрж задрж але сво својј атар; атар; нигде нигде се се н и је ни ш та тери тери тори јално м ењ ало одозг одозго, али je аутон ом ија ија јајако суж суж ена. Ево ш та о томе пиш е которс которски ки бискуп бискуп П . Б утора уторацц ('5з ('5з, 197/ 197/121 121): ): «С таре таре су преро гати ати ве бо кељ ски х м јеста еста и оп ћи на пом ало укинуте. укинуте. О пћи нска аутоном утоном ија ија м одерном одерном уни ф икацијом икацијом законо давства давства ни је додуш е уки н ута, али je би ла тек тек сјена сјена стастарих повластица ком петен петен ци ја из м летачке летачке epe.» epe.» Ha кр ају ају ћем ћем о се се позват позватии н а В ука К араџи араџи ћа, на њ егове опш те прим едбе о ов овој поја појави, израж израж ене у књ изи «Ц рна Гора и Бо ка К ото рска» рск а» (7в (7в). С тр. 9: 9: «К ад Т урци С рпском рпском зем љ ом облада обладајју, ови крајеви крајеви дођу под М лечиће лечиће,, a ш то они с м ора није нијесу м огли огли бранити, бранити, оно им послије послије одуз одузмм у Т урци. А ли ни М лечићи лечићи ни кад кад ове зем љ е није нијесу уп рављ али сас сасвим по сво свомм начину, нег него су су са сам о држ али К отор отор д е о no м ју , и Будву, a М л еч еч и ћи ћи од од њ ега ега веће веће кори сти сти н ијес ијесуу траж траж ш га, ни ти су су je им ати ати м огли, огли, rie rie ro да им чува крајин крајин у од Т ур ака...» ака...» В ук при ча да су су М лечићи лечићи и м али свој својее провидуре провидуре по гра градовидовим а, «и то то су били главни главни чи новници м летачки; летачки; a зем зем аљ ски или је с е у п р а в о м о ж е р е ћ и д а с у н а р о д о м у п р а в љ а л и , домаћи, а к о је би ли су сас сасвим вим други.» други.» И онда В ук наводи све «дом «дом аће» ће» и ли сам оуправне оуправне орга органе у поје поједини м опш тинам а. «О ни су пресуђивали пресуђивали све све циви лн е распре по свој својим им оби чајим чајим а (а (а за кри м и налн е суди суди л и су прови дури ), и све по слове своје пи сали су с р п с к и » . III. С ем територи јалн их груп а постојале постојале су и групе по п ерсон ерсон алном при нц ип у: братст братства ва и плем ена. ена. И она су су им ала свој својее ста старирином увреж ене организ организациј ације. е. Ји Ји речек пи ш е с главни лавни м обзиром обзиром на Ц рну Гору, но то важ важ и м утатис утатис м утанди утанди с и за за Б оку (24, III, III, стр. 50): «П рем рем а суседс суседсттву чинило je плем е једну п оли тичку цели ну (члан се звао плем еник). О но je и м ало своје своје сопст сопстве вене не вл асти ... П лем е je своје своје скуг скугпп пп тие и судске судске саст састанке анке држ ало п од ведри ведри м небом небом на одређе одређеним ним м естим естим а... а... П лем лем е je им ало зај заједни чке пријатељ атељ е и н епри јатељ атељ е и своју своју сопстве сопствену ну во јску ... У војсци војсци су 125
ратни ратни ци распоређе распоређени ни no братстви братстви м а... П лем е изводи изводи своје воје порекло од једн једн е породи це ил и једног једног човека. човека. П а и свако свако бр ататство (члан братства се зове братственик), које се дели на породиц е или куће, a зауз заузим им а је једно и ли виш е сел села, а, им а свог свогаа родоначални ка, по чијем чијем се им ену прези прези вају вају братстве братствени ни ц и.. . С м нож еш ем становн становн иш тва тва од ваја ваја се се ново братс братств твоо од старо старо га...» га...» A проф есор есор Е тнограф тнограф ије ије н а Б еоградс еоградском ком ун иверзитет иверзитетуу Е рдељ ано ви ћ je п исао иза П рвога рата (’8 (’81): «У пределим а ди нарских плем ена од С кадарс кадарског ког језера езера и К оторског залива и м а ч е и р и с р п с к е о б л а с и , у к о ј а je je д о с к о р а , a
м
и ca da , јо ш
о у
у ч на Х
н и . Те четири области су ове: 1) р ц е го в и н од реке Н еретв еретвее до близу К оторског оторског зали ва... 2) Б ока о т о р к а , око око К оа Ц р н а Г о р а , и зторског зали ва и југоисточно од њ ега, ега, 3) 3)
м еђу Х ерцег ерцеговин е, Б оке, С кадарског кадарског језера езера и долин е реке Зете (уз њ у, са сам о м алим делом делом , и р н о г о р с к а К р а јиј и н а , изм изм еђу С какадарског јез језера ера и Јадр ан ског м ора), ора), и 4) д а . . . Т ако су се се пост поступн о, у току векова, векова, делом од старих старих српских плем енских нских целина a делом ... од нових за зам етака така ф орм ирала јака пл ем ена и створи створи ла јас јасно но разви разви јена п лем енска органи органи зација у о в и м п р е д е л и м а д и н а р с к и х С рба. рба. У и м а с е о д р а з г р а н а т и х ср п с к и х р о д о е а и ањ а и м а њ а са п о ср н а јс т а р и ји с л о ј с р п с к о г л и к е в ек о в е с а лн о п л е м н а в и к е о ва к во г н а ч и н а ж
бр а ва , a бљ ни м а ро а н о вн и ш а, пским ив ив . . .»
е гд е и о д њ х о в и х с п а с д ео ц и м а , о ри о п р ви , к о и je , ивећи кр оз т м к а о ја ја к о у к о р е њ е н е
Н ајвећи већи славис славистта свих свих вре времм ена проф проф . Ф ранц ранц М иклош иклош ич писа писао je у својој својој студ сту д и ји о срп ској ско ј д и н асти ји Ц р н ојеви ојеви ћ а (182): «У ста станове које које наил ази ази м о код цр ногорских п лем ена доби вају тим е једно веће веће,, опш те значењ начењ е, ш то м и у њ им а рас распознај познајем ем о првоби тно устрој устројст ство во словенске словенске опш тин е, словенске словенске др ж аве. аве. У Ц рној Г ори су су сви сви једнаки: нај најсиром аш ни ји м ож е сва сваком ком е да одговори: одговори: «Н исам исам ja гори од тебе тебе ни ти слабијег слабијег пор екла». екла». И у нош њ и, и у начину ж ивота, ивота, глав главари ари се се ни ш та не разли разли кују кују од осталих осталих Ц рн огораца... У овом овом устрој устројст ству ву привредно je од осоособитог битог зн ачаја ачаја п атри атри јархалн а зад зад ру га... Н иш та м ањ е зн ачајна ачајна н и је ни крвн а освет освета, а, ко ја чува тело тело и ж и вот у зам зам ену к ад држ ава ову заш титу не п ри зн аје као као своју своју задаћ у ... Н арод се се дели 126
на п лем лем ена, ена, плем ена на братст братства ва;; н а челу челу п лем ена je наследни наследни кнез...» «И н сти сти туци је које које се се означ ују ују речи м а задру задру га, освета освета,, п лем е и братство, братство, војвод војвод а и кн ез, ез, к м ет итд. п ретстављ ају ају старослостарословенско венско плем плем енско енско ур еђењ е... Т о ист исто важ и за остала остала слове словенска плем ена... ена...»» И стове оветно je било уређе уређењњ е ових ових плем ена и њ ихов м ентал енталите итетт у Б оки одн. одн. С рпск рпском П рим орју и у Ц рној рној Гори. Гори. Н ем ачки и сторик сторик Jleo, Jleo, писа писао je у свој својим П редава редавањњ им а о нем ачкој ачкој историј историјии (,8 (,83): «П рокоп каж е о С ловени ловени м а ен дем дем ократиа ократиа ек палају палају би отеузи отеузи (српски: (српски: ж и ву ју у д ем ократији ократији п рем а ста старом ром обичају). To je д ем ократија ократија раш члањ ена н а породице, у којој којој свак свакии дом аћин и плем енски ста стареш реш ин а уж и вају вају патри патри јархалн архалн и углед углед (понекад (понекад и х спољ на опасност опасност п овеж е у веће зај заједниц е). е). С тањ е код код Ц рногора рногораца ца je je и данас данас ист исто та тако». ко». П редава редавањњ а проф . Л ео односила су се се на ш ест ести век после после Х риста риста. Т олико наш е плем енско нско уређењ уређењ е им а коре корена. на. IV. Ш то се се тиче норм ативн ативн е тради тради ци је, то се п равна наук а тек тек одскора одскора почела бавити бавити овим питањ питањ ем . Т ек од овог овог века. века. П ре тог тогаа ни ком е ни је ни на п ам ет падало да п остав оставии једн једн у такву тез тезу. Н ајвећи већи н аш правни историк историк проф . В алтаз алтазар ар Б огг оггапић je у првом бр оју оју ор гана Б еоградског еоградског правног ф акул тета, тета, 1906 1906 гогоди н е (18 (184) изнео изнео своју своју п ретпо ставку ставку да об ич ајно ајно п раво Г рбљ а и П аш тровића није није лока локално, да оно оно им а сво својј далеки далеки корен, корен, и да се, врло врло вероват вероватно, но, тај тај корен м ож е наћи у средњ средњ евек евековној овној С рбији, другим другим речим а да су те две област области пр одуж ил е да ж и ве по српским закони м а и он да кад већ нису биле у склопу С рбије рбије већ већ туђин туђин ских власти власти (М летак летакаа a Г рбаљ некад и Турске). Турске). А ли кон кретне кретне и п оуздани оуздани је податке податке,, на основу основу дета детаљљ ни х испи тивањ тивањ а на терену терену и у историј историји, и, п руж ио нам je један један страна странац. ц. Т о се се по јавио Ру с, проф есор есор И стори стори је словенских словенских п рава н а Б еоградск радском ом ун иверзитет иверзитету, у, А лександар лександар С оловј оловјев, са тврдњ ом да се у С рпском П ри м орју орју (так (такоо га га рани је звао, звао, али п осле Д ругог ругог рата je м орао орао да избег избегава ава овај овај назив, назив, п а говори овори о «Јуж «Јуж ном П рим орју» орју» и «наш ем праву»), праву»), судило за цело врем врем е М лечића, лечића, a делом и А уст устрије рије, по Закони ку Ц ара Д уш ана, нарочит нарочитоо у Грбл Грбл»у »у П аш тров ровићима. 127
Ty je тврдњ тврдњ у пост поставио у «А рхиву за правне правне и друш твене вене науке», органу органу П равног ф аку лтета београдс београдског ког за за 1933 1933,, и н а ту њ егову тврдњ у алудира проф . Д ворников ворниковић ић у м алопре цитирацитираном став ставу. у. П роф . С оловјев оловјев je објавио објавио доц ни је и м ногу респекреспективну грађу грађу у «С пом енику» С А Н за 193 1936 и 19 1938. 38. П осле je он рекап и тулатив н о се об азрео азрео н а сав сав тај свој свој рад 1947 1947 у једној једној студи студи ји отш там там пано ј у С арај арајеву, где где je то своје своје м иш љ ењ е још јач е подву као и по ткрепи ткрепи о (,7 (,75). М и ћем о овде пренети пренети н еколико ставова ставова из те њ егове егове расправе: С тр. 22 224: «У наш ем чланку у А рхи ву г. г. 193 1933 скре скренули нули см о а н о в а за к о н о д а в а одр ала п аж а ж њ у н а то , д а с е р а д и ц и јаја Д кроз к о ве у Ј у н о м р и м о р ј — у а н о н им п а а П ро ића рукоп си скам ењ ен ни и прил
и Грбљ а под л е а чк ом лаш ћу. у су б и л и ч ув ан и с р е д њ е в е к о в н о г с р п с к о -в -в и з а н и с к о г рава, и т о не у о л о б л к у , н е го п р е п и с и в а н и , п р е и н а ч и в а н и , с к р а ћ и в а а го ђ а а н и д р ном ж ив у њ еговој овој понов поновној при-
м итивизациј итивизацијии после пропаст пропасти н аш их сам ост осталних држ ава — Х ерцег ерцеговине и Ц рне Горе. Горе. *) *) Н авели авели см о званич званич ни текст текст Д уш ановог законодавств аконодавства, а, уписан уписан после 17 1767 у књ игу званич званич ни х при вилегиј вилегијаа подарени подарени х Грбљ у од м летачких летачких власт власти; и; навели см см о и тзв. тзв. Загребачки Загребачки рукопи с истог законо давства давства за за који који смо у тврди ли д а он потич е и з П аш тровића ровића,, из м анаст настиар Реж Реж евићског вићског,, прем прем а бе белеш леш ци И вана вана К укуљ евић а, који који га je у Загреб Загреб донео. Д оцн ије ије см о м огли огли да н авеаведем о још још један р уко п и с и з ,м лађе рец ен зи је’, е’, али старији старији х јејезич ни х облика, чи ји см о препис из сре средин дин е XIX века наш ли у Б огиш огиш ићевој ићевој архиви и за који који je Б огиш огиш ић река рекаоо да je ш егов к д ’. оригинал носио наслов ,З П остој остојањ ањ е ових рукопи са дало нам je повода да истак истакнем нем о нову претпост претпостав авку: ку: иако су су П аш тровићи и Г рбаљ рбаљ биле аут аутонооном не ж уп е као као и П ољ ица, нису никад им але неке неке за засебне ст статуте налик на П ол>и ол>ичк чки. и. П о наш наш ем м иш љ ењ у, за за то то ни је било било ни о у е о бе п е у Ј у н о м П р и м о р ју ју лу иле потребе, п о К ако je различи та терм терм ин ологија употребљ авањ авањ а пре и после Д ругог ругог еветеветског ског рата рата нека покаж е и ова овајј прим ер. У једној ф ранцуски ш тампаној рас расправи 19 1936 (’8 (’855) пр оф . С оловјев оловјев пиш е о «паду појединачн појединачн их срнских ду ж ава у XV веку: Р аш ке, Босне, Х ерцеговине ерцеговине и Зет Зетее». П осле je м орао пи сати сати «на «нашш е» држ аве! аве! A то то нису би ле руоке држ аве! аве! *)
128
— они садрж садрж е већим већим делом делом оно се се у тим областим областим а м огло огло при м ењ ивати. ивати. а ро с И стакли стакли см см о и п ретпоста ретпоставку вку да онај онај « а к о н к и
а н о и м п р а в о које које
а ко н и
а ,
п с а вн и к »
к о е б и п а ги т р о в к е су д и е п р е д а в а л е с во ј м аследни а c ed ue о д и н е н и с у б и л и н и ш а д р у г о н е го р у к о п с и Д у ш а н о в о г а к о н и к а и са њ им повез повезаног Закони ка К онстант онстантин ин а Јустин Јустин и јана...» ана...»
П исац н аводи нове, нове, још још непоби тни је доказе доказе и н аста астављ вљ а на стр. а к о м с л у ч а ју м о ж о т ит и да у се п а ш ро ке 231: «У с уд и е р у к о в о д и л е у и зв е н и м в о г а к о н о д а в с в а , од који који х
с л у ч а је в и м а р у к о п и
им а Д
ано-
се један чувао у м анастиру анастиру Р еж евић у (баш (баш недалеко недалеко Д робног П ијес ијеска, ка, где се скупљ ала Б анк ада), a други je вероватно био чуван од Банкаде и од канцелара у С вет ветостеф остеф анској анској опш тини . Т ај зборн ик закон закон а они су са сам о наводили као царост цароставник, авник, ш то je доцније доцније С тјепан епан Љ уби ш а назва назваоо старост староставни авни к. И једно и д руго руго означава — Збор н и к ста стари ри х српско-ви зантиски х закона, закона, закон закон а благоверни благоверни х царева К он стантистантина, на, Јуст Јустин ин ијана ијана и С теф ана...» ана...» И у ф ранц уској студи студи ји и заш лој 193 1936 о истори истори ји п рава на Б алкан у (’8 (’85) п он ављ а пр оф . С оловјев оловјев свој својее тврдњ е овим речим а: Д уш анов Законик, Законик, м ало изм изм ењ ен и скраће скраћенн «важ «важ ио je ка као прави зак закон он под влаш влаш ћу турс турском и у аутономн утономн им прим орским орским опш тинам а (пот (потчињ чињ еним М лецим лецим а) све све до краја краја XVIII XVIII века века (Гр(Грбаљ баљ и П аш тровићи). ровићи). Т реба реба напом енути нути да, да, док док je Н ем ањ ићска ићска С рби ја нап редовала м ало по м ало ка једној једин стве ствено но ј коди ф и каци ји, западн западн и Б алкан je ради је теж теж ио ка локалној аутоном ији». ији». Д руги руги Рус који који се бави бави наш ом П равном равном историј историјом ом , В ладим ладим ир М ош ин, дао дао je у С тарин тарин ам а Југ. уг. академ академ ије ије у Загребу Загребу цео цео текс тексгг Д уш ановог законика и з м анаст анастира ира Р еж евића који који се налази налази у Загребу Загребу (украден (украден од И вана вана К укуљ евића-С евића-С акци акци нског) нског) и у предговору п отврђује отврђује наводе проф . С оловјев оловјева, а, посебно посебно «да je п рераа у С р п ск о м р и м о р ју ју и з ђу ра да тога Законика н а и Б а р вероватно у XV век у (’8 (’88, стр. стр. 10). 10). М ало затим затим каж е: а у С р п ск о м ри«А ко je заиста заиста п рерада м лађе редакц и је н а о р ј на прелазу из XV у XVI век...» (онда je вероватно она и м ала ути ц аја аја н а срем ске и остале остале редакци редакци је). К ад се п озивају озивају н а пр авне изворе, изворе, на п равн у базу базу својих својих закл>учака кл>учака и п рес ресуда, П аш тровићи у н и зу и справа из 16 и 18 века н аглаш аглаш авај авају да их дон осе осе «по закону наш ем у». Д оцни је, 129
нарочи то при п релазу у 19. 19. век, век, каж у да одлу ке доносе доносе по «ц ароароставни ставни ку». С ин ди к (32, стр. стр. 154) 154),, на осно осно ву м ин уц ио зно г и спи тивањ вањ а, долази долази до закљ закљ уч ка «да су закони закони к и староет тароетав авни ни к Закон Јустин устин ијанов ијанов и Д уш анов З акони к, чи ји су пропи си п остој остојали али у П а ш тр о ви ви ћ и м а. ..» Ha основу потпуно и сти сти х правн их н орам а суђено суђено je, изгледа, изгледа, једнако у 18 веку као у 15. У п равне проп исе, исе, оби чајим чајим а пренете али први пут радици ране у Д уш ановом закони акони ку, није није нико им ао кураж и да дира. дира. М огла огла су се се м ењ ати тум тум ачењ чењ а неких неких одреодредаба, даба, али али сам сам е одредбе одредбе н и је ни ко см атрао атрао ком петентни петентни м да м ењ а (В ид. ид. m o t o овог одељ ка). ка). С тварно варно так такоо п роизлаз роизлази и з У говора овора о подврга подвргавањ вањ у П аш тровића М лецим лецим а из 142 1423. О ви су су им дозволили, дозволили, ови ови су их правно правно овластили, ови су их такође правно обавезали да традиционални правни поредак поредак проду ж е као као ос основу свог вога судова удовањ а. М ењ ањ а нем а, јер би се тим е једнострано еднострано м ењ ао уговор уговор о потчињ ености ености М лецим лецим а. О ви нису признали признали П аш тровићим ровићим а право право нов новог стат статууи рањ а (pote (potest stas as stat statue uend ndi) i) већ п род уж ењ а старих старих оби чаја, на ососно ву до тада тада постојећих постојећих пр опи са. са. Т о су су уосталом уосталом «п аш тровска тровска власт властел ела», а», «паш тровски ровски плем плем ићи» и траж траж или . М леча лечани ни су им пр изнали један један познати познати пр авни пор едак, едак, до тада тада при м ењ иван. О бавез бавезали су и себе и паш тровску тровску властелу властелу да ћ е са сам о такав такав по редак и у б удућ е да при зн ају ају и д а га га см см атрај атрајуу легалним легалним . Д акле акле,, по м лет летачком ачком позит позитивном ивном праву, праву, П аш тровићи ће се владати дати и судити «прем «прем а ст старим њ иховим правим а и статутим утим а»; не сам о то, то, нег него, ако ако би н еко њ их ово старо старо право би ло изг изгубљ ено, и он о се се рестаури рестаури ра. П ри сни ја веза веза са са старином старином , са п роду ж ењ ем рани јег правног стањ стањ а, не да се зам исли ти. Зато каж е С тојан ојан Н оваковић оваковић у својим аднотаци аднотаци јам а после тектекста ста У говора од 1423 1423:: «О ве паш тровске повластиц повластиц е, очевидн очевидн о стастари је од м летачког летачког господарс господарств тваа у Д алм ацији, ацији, д рж але су се се, доиста, иста, до краја краја м летачке владе и б ил е су, по средњ средњ евековном евековном обичају, чају, често често п отврђи ване од по зн и ји х дуж дева» ('л , 121) 21). С трог рого узе узевш и, П аш тровићи нису нису им али аут аутоном ију ију у ф орм алном см ислу речи, речи, пр аво аво стат статуи уи рањ а нових закона, закона, већ већ са сам о право право и дуж ност одрж авањ авањ а ст старих арих зак закона. она. П равни равни назори назори и правна правна ми ш љ ењ а м огла огла су се се м ењ ати, али али их П аш тровићи ровићи нису см см ели сле следит дити. и. О ни то то нису ни хте хтели. О ни су траж траж ил и д а сусуде по старом српском праву. То су им нови господари призна130
ли, и свак свак je био задовољ задовољ ан. О вде су су биле на бро ју a вукови сити.*) И С ин ди к см см атра атра (2 (25, стр. стр. 14 148) «да су у П аш тровић и м а кроз чи тав тав п ериод м летачке летачке владавин е, која која je трајала трајала пу ни х 400 400 годин а, по стој стојали али услови за при м ену Д уш анова зак законод онод авст авства ва... ...»» Д а je та та прим ена закон а врш врш ена, ена, не м ож е се се сасвим асвим сигурно игурно устано устано вити али «им а очитих знако ва и п од атака атака које које je, изг изгледа, пр ви запаз запазио ио Б огиш огиш ић и к о ји ... увелико оп равдавај равдавају претпост претпостав ав-ку да су су у пи тањ тањ у ,за ,закони који који владаху у ст старој српској рпској држ ави’. ави’.» Ho н ајвећу ајвећу сензаци сензаци ју п ретста ретстављ вљ а кон стат статаци аци ја учи њ ена иза иза последњ последњ ег рата да je у сам ом П ераст ерасту, у, чисто чисто католич католич ком граду, раду, била још још под М лецим лецим а «дугот «дуготра рајјна прим ена Д уш ановог закони ка». To je рекапи тулативн и ц итат и з једн е студи студи је бокељ бокељ ског истори ка П етра Д . Ш еровића у «С пом енику» 195 19566 (155). Т ај исти Ш еровић еровић je, м еђут еђутим им , д ва пута рани рани је обаве обавесстио н аучну јав јавност ност да je je у А рхи ву опш тине П ераст ерастаа наш наш ао сукце сукцессивно два акта акта у којим којим а изречно изречно стој стојии да су донета донета по Закон и ку кр аљ а одн. одн. ц ара С теф теф ана. О ба су су из прве четврти четврти X VII века, века, око 200 200 годи годи на откад je П ераст ераст потпао потпао био под М лет летке. ке. О ба су су из доба м летачке летачке владавине. Н аји аји нтересантни нтересантни је je да je то то бил а оп ш тина градградског кар актера и ако словенског стано стано вн иш тва (дакле без средсредњ евековних евековних градских радских при вилегиј вилегија) а) место скроз католичко (покат католичено). А рхи ву те те опш тин е пр егледали егледали су ран и је са сам о католички писци, већином већином клири ци и србож дери, дери, у првом првом реду реду «први «први Х рват рват Боке» Боке» сам сам П ера ераш танин Ф ортуна ортунатто В уловић уловић и бискуп-уст скуп-усташ а Буторац, Буторац, такође такође прирођени прирођени П ераш раш танин . П ост остоји оји оп равдана сум сум њ а да су су они отстра отстрани ни ли п оједин оједин е акте који који м а се се С рпст рпство Б оке м ож е да поткр поткреепи. П рви je налаз Ш еровића, еровића, ког когаа ja см атра атрамм далеко зн зн ачај ачајни јим од свих свих п одатака одатака Б огиш огиш ић а и С оловјева, ва, објављ објављ ен у цетињ цетињ ским «И сториским ориским Записим а» за 19 1949 (ш ) на једном једном од последњ их м еста ста као ствар ствар скоро безн безн ачајн ачајн а. Т у се се саоп саоп ш тава тава један п ераш ки «П роглас роглас пр отив п совке» совке» од 25 августа августа 162 1624. 4. П роглас je п исан *) У заоста аоставш вш тини академ ик а Јован Јован а Том ића прон ађен je препи с једног акта акта из М летачких летачких арх ива прем а ком е П аш тровски збор збор дон есе есе г. г. 17 1769 једну одлу ку у к ојој ојој стоји да се сакупи о «да отст отстрани рани теш ке нереде м еђу нам а који који су настали настали противно противно н аш им старим старим законим а и обичајим обичајим а» 0*9). Y оригиналу: per levare le gravi disordini tra noi in contravenzione delle nostre antiche leggi e costumi. costumi. 131
на италијанском италијанском јези ези ку, a Ш еровић га даје даје у српском п реводу. реводу. Ha к рају рају П роглас рогласаа ст стоји: оји: «А ко би онај ко je н еког екогаа увредио увредио остао неповређен и ако би се доказало са два сведока да je он увредио увредио свог вога ближ њ ега ега горе горепом пом енутим нутим речим речим а, нека га га наш наш е веће осуди по закон закон и м а кр аљ а С теф ана (sec (secon ondo do le le legg leggii del del re re Stef Stefan ano) o) теле телесном сном казн казн ом као да je уби о п овређеног овређенога. а. И ова одлука би прихваћена и потврђена свим гласовима». Ш еровић додај додаје: «П «П од ријечим ријечим а: по закони акони м а краљ а С теф ана без сум сум њ е се се им а овдје овдје раз разум јети ети Д уш анов Закони Закони к» и пи сац сац н авод и за то то своје своје аргум аргум енте. П осле осле сам наба набавио вио друг другии чланак П етра етра Ш еровића ровића у И сториским ским Запи сим а С90 С90). Т у он текс текстуелно туелно н аводи један један акт ум ир а и з сам ог п очетка 17 века (16 (1603 03)) одр ж аног н а острву острву «од Ш крп јела». ела». И уби ца и уб ијени ијени б ил и су П ераш тани тани , а судије судије («с («сттарци»), њ их 24 на број броју, у, били су су из м ногих ногих опш тина Боке. Н а првом првом м есту сту je им енован енован non С тијепо ијепо из К ртола, ртола, потом потом градоначелни к П ераст ерастаа итд. итд. Н ису сви сви означе означени ни по м есту борављ борављ ењ а, још још сам о један и з Р исн а и један један и з К ртола (ћеф алија). алија). К ртоли су били м ало ало м есто, прили чно удаљ ено од П ераст ераста, а, и скоро цело православ вославно. но. П росто росто звуч звуч и н еверова евероватно тно да je п рво им енован «ста «старац», нека врста претседника поротног суда, православни non из К ртола. Запи сни к, са пресудом пресудом , вођени су н а и тали тали јанском језику, езику, јер ју ју je писао писао Ђ овани овани дал К апело из М лет летака, ка, а Ш еровић ју j e п ревео ревео на српски (сам (сам о он то не см см е да каж е, већ вели д а je пр евео евео «на н аш језик» език» , се сем ако то уредни ш тво тво часопи часопи са н ије ије са сам о и зм енило). У ди спозитиву спозитиву пр есуде есуде стој стојии д а убиц а а н а , a no им а да плати плати крв «no З а к о у п р е јај а с н о а к р а љ а С обичају а ш х к р а ј е в а » . Д а се се ради о Д уш ановом новом законику, о том том е не м ож е бит битии сумњ е; чак je и М лечанин, лечанин, који који je рег регистрова истроваоо пресуду, пресуду, означио означио њ ега ега С теф ^н, док je сва сва ост остала при сутна сутна ли ца са тим им еном означио означио и тали тали јански «С теф ано». П равилн равилн о при м ећује Ш еровић на крају крају и злагањ лагањ а: «П опг опгго су су у овом слу чају чају суди је и з разни х кр ајева ајева Б оке, о n o о в о м е з а к љ у ч у је је м о д а с Д а н о в З а к о н к у о н о д о б а , у з о б и ч а јн јн о п р а о, пр лим
ењ ивао по крај и м а Б о к е ».
ра
а,
рбљ а и П аш
ро ића, и у ос
-
Н есум есум њ иво су за за судије судије одн. одн. «ста «старце» узи узи м ани п ознаваоци ознаваоци закон а и д ом аћи х об ич аја. Н и је, свакако, свакако, случај да су дво ји ц а’ од 132,
н ајваж ајваж н и ји х суди ја (једини (једини спом енути енути по зани зани м ањ у поред синдика П ерас раста) из К ртола ртола.. М еђу судиј судијаам а je и Т риф ун Б ућа, ућа, јам ачно и з К отора. отора. О стала стала ли ц а су су означена означена по очевом очевом им ену a не по презим презим ену сем сем једног М арковића. У р т о л и м а , о д н . ихољ ком б о р у je je н е с у м и в о с у ђ е н о т к о ђ е no а к о н к у . а т о je р а ђ е н о у с е н ц и Н е м а њ и ћ с к е а д у
а н о во м бин е.
П роф . И лија лија С индик je указао указао на неке неке подударнос подударностти К отороторског стат статута ута и Д уш ановог закони ка: «У К оторском оторском стат статуту уту им а, не са сам о у пи тањ тањ у законитос законитости, ти, нег него и у другим правни м појм појм овим а и схвата схватањњ им а, по глављ лављ а која која потсећај потсећајуу на Д уш анов закозаконик». (8, ст стр. 83). 83). A тај тај С татут татут je п ри м ењ иван и под м летачким летачким властим властим а. V. Б ез обзира обзира на ф орм алну прим ену Д уш ановог законика, које које н ије ије м огло огло би ти свуда свуда (нити je свуда свуда било «царостав «цароставни ни ка», еамог еамог Д уш ановог кодекса, кодекса, a ретко ретко га je ко м ога огао и чи тати), тати), за за правн е однос односе je не м ањ е важ важ но да ли je он у м ате атеријалном ријалном см ислу ислу прим ењ иван, иван, д али су долазиле долазиле до и зраж аја аја њ егове институциинституције и н орм е без без обзира обзира да ли су при м ењ ивачи би ли у век све свесни сни тога. Заи ста ста су м ноге ноге правне устано устано ве у Б оки , ко је су су се вековим а непром непром ењ ено сачува сачувале ле,, ф рапантно рапантно сличне уст установам новам а Д уш анова закон ик а или стар старог ог српск српског ог пр ава уопш те. Зад рж ане су исте исте п равн е установе, установе, једн једн аке ин ституц ституц и је. И нституционал нституционални ни континуитет континуитет се се одраж ава ава у свим свим облас областим а пр ава: ава: у јавном авном праву, приватном приватном праву, кривичном праву. О вде ће се се све све то сам сам о скиц ирати, јер јер и сцрп на и спи тивањ а ове врсте сте не ул азе азе у задатак књ иге. иге. 1) У јавном авном праву je одрж ан и до до крајњ крајњ их конзек конзекве венц нц ија ија изведен веден сист систеем дем ократиј ократије. е. О на не потиче из ф еудалн е држ аве Н ем ањ ића, али je оп ш та слове словенска нска установа установа која која je je увек долази ла до и зраж аја аја кад je јавни јавни по редак ни је забрањ ивао. A у Б оки je канда по стој стојала ала и за врем врем е Н ем ањ ића (разум (разум е се се: ван ван градова радова), ), јер јер je тада тада Б окељ им а била пр изната изната зн зн атна атна аутоном аутоном ија. М ож да она у Б оки ни је никд н и п реста рестајјала. ала. С поЛ поЛ )Н а ем анација анација дем ократиј ократијее je Збор, о ком е см см о м алопре писали. писали. Ha њ ем у учеств учествуј ују, у, са једнаким правим а, или сви сви од133
расли расли м уш карци карци (спос (способ обни ни за за оруж је) или сви дом дом аћини. И у једном и у другом другом случ ају ају je дем окр ати ати ја изрази изрази та и п уна, једједнакост накост неприкоснове неприкосновена. на. П рим ер П аш тровића, вековим вековим а непронепром ењ ен, то најбол>е до казује. казује. За р азли азли ку од Ц рне Горе Горе, у Б оки ни је било к л а с е главара, већ су и све све м есне есне старе старешш ин е биране од Збора, и то н а веом веом а ограогранич ено врем врем е. Јача Јача братст братства ва су, су, истин истин а, им ала виш е ш анса да доби ју те п оло ж аје, аје, али je н еретко еретко би ран и п ретста ретставни вни к слаби слаби јег бр атст атства ва ако се се одли ковао чојст чојством вом и јун јун аш твом . Једи Једи но у Г рбљ у су су биле чет четири кнеж ин е са са кнезовим кнезовим а увек увек из ист истих п ороди ца, али je та устано устано ва н астала астала за за врем врем е Т урака, кад je Г рбаљ баљ делио исту исту судбину осталих осталих н ахи ја Ц рне Горе. Горе. Ц рквени послови су обављ ани зај заједно са свет световним овним ; н ије ије се се у том е п равила разли разли ка, јер јер je верски верски м еш аних п редела било врло м ало, и верска верска м ањ ин а би ла je сас сасвим незнатна. незнатна. У глед попова je био велик, нарочито ако су из старих, традиционалних поповских повских ку ћа (ш то je било правило) правило).. А ли je и ту владала владала послопослови ц а: јаче јаче село село од no na (као (као и д ру га: га: јаче јаче село село од км ета, ета, обе ем анација анација дем дем ократиј ократије) е).. П ош то су попови били дож ивотни, они су п рест рестављ ављ али највиш највиш и друш твени вени п олож ај (опе (опетт за разли разли ку од Ц рн е Г оре, која која je и м ала и војводе, војводе, сердаре итсл.). итсл.). У уговор уговоруу изм изм еђу еђу М летак летакаа и П аш тровића тровића од 4 апри апри ла 14 1423, којим којим се ови ови стављ стављ ају п од м летачку летачку заш заш титу, титу, стип стип ули рају рају они да п лаћају лаћају данак там там ан онолико коли ки су плаћали дес деспоту поту Ђ урђу Б ран ко ви ћу «п рем а старим старим оби чајим чајим а» (juxt (juxtaa mor mores es anti antiqu quos) os).. И стара стара српска норм а пор еза еза м ора се одрж ати! ати! (П одата одатак из Ч . М и јатови атови ћа, 39 39, стр. стр. 170; 170; он сам сам н аводи ори гин алне акте од акле je п о д атак ц рпео). рп ео). 2) У при ват ватном пр аву су две стародре стародревне вне установе установе дом ин ирале: патриархат и задругарство. П атријархат атријархат je потчињ еност оцу одн. дом аћину, ко ја je, татакорећи, апсолутна. апсолутна. He значи то да дом аћин све одлу ке сам сам доноси; он се чест честоо саветуј саветујее са са пуно летни летни м синовим а и укућ ани м а. А ли je њ егова реч после последњ дњ а и безус безуслов ловна. на. Н арочито рочито то то важ и за ж ене: оне се ни су и зједначи вале са м уш карци карци м а. С вака вака je од њ их п рип адала адала или оцу или м уж у, па се се то очитова очитовало ло и у наназивим а: С тане тане П ерова ерова,, Јок Јок е Н икова итд. Н иједна иједна ни је м огла огла ег егзистирати за себе, ни у стварности ни по имену. 134
Задругарс Задругарств твоо je такође такође једна једна ж иво тна ф орм а по п ревас ревасходст ходству ву српска српска (али (али не искљ искљ учиво; им а je и код код других других Јуж Јуж н и х С лове ловена но н е свих свих и не свуд свудаа). У Б оки je п ородично задруг задругарс арств твоо доскора постој постојал ало; о; ja сам познавао познавао неколико задруж н и х кућ а. О породи чни м задругам адругам а код С рба je толико писано, писано, да ja избеизбегава авам м а ш та додат додати. He знам знам по рекло задруга задруга,, но свакако je оно ст стародревно. ародревно. О на н ије ије ни ш та друто друто нег него једна једна прош ирена ф орм а патријархат патријархатаа и п релазни релазни облик ка братс братсттвени вени чком и плем енском енском уређе уређењњ у. Д уго уго врем врем ена пош то са сам ово ово био напи напи сао сао наш ао са сам код н ајајвећег већег балканског и стори стори ка, рум ун ског пр оф есора есора Јорге, орге, ове речи (”): « о д С р б а ; и с а о к о д С р б а , по једно једно ј специ јално ј традиц ији ији , з а ј е д о ce p a d и и з а ј е д о с е с т а н у је је . To je задруга, чије постојањ е потиче од патри јархали зм а патријархата». П роф . В атросла атрославв Јаг Јагии ћ je писао писао у сво свомм е А рхи ву (XV, (XV, ст стр. 116) 116):: «В рем рем е српске српске сам сам осталн осталн оста оста изгледа изгледа да je било м ањ е погопогодно за постанак постанак кућ н и х задру задру га нег него доц ни ја врем врем ена, п ун а опасност пасности, и, под турском турском владавин владавин ом . С ад, као као ш то je по знато, нато, свусвуда рапи рапи дн о н азадуј азадујее ова у при нц ип у древна и нституци нституци ја». Јиречек наводи (24, III, стр. стр. 63) 63) једн једн у п арни цу у К отору о ко г. г. 1465 изм изм еђу сељ сељ ана М ихољ ског Збор а и которске власте властеле ле која која им je забрањ забрањ ивала да саде саде нове винограде винограде.. О ва села села су им ала, ала, истина, м ало поро ди ца, али су по род иц е бр оји оји ле «десет «десет,, 15, 15, 20 20 и још још виш е лица». лица». To je друга друга гене генерациј рацијаа под м лет летачком ачком влаш влаш ћу задруге! П оетој оетојале але су у Б оки , као и целом целом С рпст рпству, ву, још још им овинско овинско-правне рез резидуе плем енског нског уређењ уређењ а: зај заједни едни чки паш њ аци, ливаде, ваде, ш ум е итсл. итсл. Б ратства ратства су су обично им ала заједн аједн и чка гум гум на, заједн ед н и ч ке бун аре («би стиј стијерне») ерне») итсл. Ји реч ек навод и за друге српске области: области: «П лем е je, н а свој својој ој тачн тачн о об ележ ележ еној тери тери тори ји и м ало зај заједн и чке п лем енске Mena na rne и ш у м е...» (24, III, стр. стр. 50). 50). С ве су то то стари стари српски српски им овински облиц и ко ји су допрли до наш их дана дана.. У старом С рпско рпскомм П рим орју орју било било je им овинск овинских их облика кокоји су се се звали «кн еж ин е». Јир ечек еч ек (S4, III, стр. 193) 193) ка ж е да су то «добр «добраа некадаш некадаш њ их кн еж ева ева или удеоних удеоних владалаца владалаца м еђу влада владаоче очевим вим им ањ им а у П рим орју». 135
He треба треба п ренебрећи ни установе установе н аследног аследног оби чајног п рава које које такође такође им а свој вој корен у дубокој дубокој старини старини (нес (несум њ иво српсрпској). кој). Т ако нп р. и поред об авез авезни х одредаба А устриског устриског грађанграђанског закони акони ка, ка, који који je м уш ку и ж енску децу децу ста стављ ао н а равну равну ногу, који који je у дови ум рло га остављ остављ ао четвртин у итд., све све те установе се се ни су м огле огле увести увести м еђу С рбим а Б оке. С ест естре су су на основу судске судске пресуде пресуде или нотарс нотарског ког распоре распоредног дног реш реш ењ а при м але свој део и см еста еста га, истог дана, п рено силе н а браћу. To je исто исто чин ила и м ајка ајка прем а синовим синовим а. Т ако се вековим вековим а одрж ало им ањ е у истом истом братст братству. ву. Јач Јач е су су би ле ста старе ре установе установе од нових држ авни х п ропи са и м оћне власти власти која која je за њ им а ст стојала ојала.. Јер Јер je С рби рб и н и з Б о к е у њ и м а гледао глед ао туђе ту ђе п роп ро п и се, ко ји га м ор алн о нису обаве обавеззивали. ивали. О н je продуж ио ж ивот по српс српским ким обичајиобичајим а происте проистеклим из некадаш некадаш њ их српских српских норам норам а (писа (писаних или неписаних). П обратим обратим ство тво и кум ство нису такође такође искљ искљ учиво српске српске устаустанове, нове, али су оне код С рба доби ле нарочи те обли ке и посебну посебну важ важ ност. ност. Т е су су уста установе нове одрж ане у целокупном С рпству, рпству, и свуда подједнако. подједнако. У истом истом обли ку оне се се јављ ају ају у Б оки . 3) К ривичн о-правне о-правне уст установе анове нису ни ш та м ањ е по казале казале свовоју р езист езистент ентност ност.. Н икакви закони туђе туђе зем зем љ е која која je Б оку анектирала ни су м огли огли да и зм ене правну свест вест народа ни ти д а потисну у вреж ене уст установе анове. Н ису ни судови м огли огли да ства стварр сасвим свим за се себе арогирај арогирају; у; н ародно судовањ е je иш ло по ред др ж авног, авног, и народ je сам сам о оно прво см см атрао трао интим но својим и моиално обавезним. Т у треба треба прво навест навестии к рвн у осве освету и ум ир, зат затим им кам еноваеновањ е итсл. итсл. С ве сам те установе установе ja ja п ретре ретреса саоо у скораш скораш њ ој књ изи «П равни равни институ институтти у Њ егош евим пес песм ам а» и не м ислим ислим да их повтора повторава вамм . И сте су су уст установе анове важ важ и ле у Ц рној Гори и у православној вославној Б ок и н а овом терену. терену. С ве и м ају ају древн у основу, основу, која, која, м ож да, ни је сасвим српска српска,, али je током током врем врем ена несум несум њ иво србизиран србизиран а. Д оказ да исте исте установе установе им ају ају С рби и уд ал.ени ал.ени јих пр едела, a нем ају ају Н есрби есрби истог кр аја. аја. К рвн а освет осветаа je je нарочито би ла разви разви јена у областим областим а С редоредозем љ а, м ањ е у унутра унутрашш њ ост ости С рбиј рбијее. А ли je Зак Законик оник Д уш анов ни где не забрањ забрањ ује ује (Јир (Јир ечек, III, ст стр. 159 159). Ч ак je врш ена за за 136
вре врем е цара Д уш ана, како како м ало за затим Јир ечек ечек нав наводи. оди.*) *) О н даљ даљ е каж е: «Још «Још и данас данас у Х ерцег рцеговини, овини, Б оци К оторс оторској кој и А рбанирбанији судском судском казно казно м за убиство убиство не укл ањ а се се ни н ајм ајм ањ а обавез обавезаа за освет освету, у, јер јер je крвн а освет осветаа при ватна ватна ствар ствар и он а траж траж и н еку .» нарочи ту одм азду азду по о б и ч а ј о м р а в у .» О во са сам нарочито подвукао, јер јер одкад je, ту ту скоро, скоро, изаш изаш ла м оја оја књ ига «П равни равни институт институтии по Њ егош евим пес песм ам а» читао читао сам два пута у београ београдск дским им новин ам а да су су при ликом суђесуђењ а А рбанас рбанасим им а за за убис убисттво на К осову осову и М етохији, охији, рођаци рођаци убијеног баци баци ли бом бу на убицу и ли га га погодили погодили п уш чани чани м м етком . (Један (Један je извеш извеш тај тај и з П ри ш тине од 6 октобра 19 1959) 59). Јер Јер се не см см атра атра да се се судским судским пр есудам есудам а васпоста васпостављ вљ а повређено повређено право. Ш пиро К улиш ић н аводи води из прчањ прчањ ске архиве архиве један едан случај лучај са по четка 17 17 века који који je у овом по гледу врло карактеристич ан (178, стр. стр. 198) 198).. Један П рч ањ ани н уби о другога у М леци м а 160 16055 годин е (там (там о се наводе и им ена). О нда су обе обе стра стране не д але пред м летачким летачким власт властим им а изјаву изјаву да се се неће виш е гони гони ти и нападати нападати док се не ум ире « р е м а о б и ч а у о т а џ б и н е » (secondo il costume della patria), HiTO iTO знач зн ач и п рем а о б и ч ају ају к о ји у Б о к и влад вл ада, а, и ко ји н а тај тај начин м летачке летачке власти власти при знају. нају. О ни су чак далеко далеко у М леци м а ж ивели по оби чајим а Б оке, које које су су собо собомм носили. М ада су били м летачки летачки поданици , они ни су отаџбином отаџбином (пат (патријом ријом ) см атрали ову област област м летачке летачке држ аве, аве, већ са сам о Б оку. Р азум азум е се се да je устано устано ва м и ра после крвн е осве освете те њ ен саста саставвни део. део. О на je до танчи танчи на регули регули сана сана обичајни обичајни м правом правом . И м а још цео један н из уста устано но ва скоро скоро истих у старом старом српском ком праву праву и п раву раву Боке под М лецим лецим а а дело деломм и под А уст устријом. Њ их je ве већим делом делом наброј набројио проф . С индик у пом енутој нутој студи ји (32, стр. стр. 179 ид.). Н ароч и то je указао у казао н а под уд арн ост и звесних весних на п рви м ах неуоби чајених чајених одредаба одредаба Г рбаљ ског ског ста статут тутаа први п ут са саопш теног од В ука В рчевића рчевића.. У каз казао je (а пре њ ега и п роф . С оловј оловјев) да су су неки терм терм ин и у судским удским пресудам пресудам а из П аш тровића идентични идентични са те терм иним а Д уш ановог новог законика, нанарочито у вези са поротом. *) У м алопре наведе наведеном ном при м еру суђењ суђењ а у П ераст ерастуу по «Закону прејас прејасног ног краљ а С теф теф ана» ана» и з по четка четка 17 17 века, који који je саопш тио П етар етар Ш еровић еровић (15 (156), баш се једа једанн случај крвне освет осветее ликвиди ра по том том Закону. Закону. 137
С ин дик закљ закљ учу је: «Т реба реба им ати ати у вид у да су не сам о судисудије и кан ц елари елари , него него целокуп но становн становн иш тво тво са пи сани сани м закони м а, услед дуге уп отребе ко ја je трајала трајала н еколи ко векова, били сродили у толикој толикој м ери, ери, да су су их знали н апам ет и чест често ид ентиентиф и ковали са народним обичајим а». О но нису увек били све свессни извора, али су ин зи сти сти рали н а «старим «старим обичајим обичајим а». He треба треба забора заборавити вити д а м ноге ноге одредбе одредбе Д уш ановог закони закони ка ни су уопш те м огле огле да дођу до при м ене, тако тако одредбе одредбе јавно-пр јавно-пр авног зн ачаја, ачаја, одредбе о верам верам а, о класни класни м ди ф еренц и јаци јам а итд. итд. О но ш то je народ народ трај трајно реци реци пирао и ве верно прим ењ ивао ивао у Боки К оторској оторској,, то то je, je, м ож да, једна четв четвртина, ртина, и м ањ е, Д уш ановог ановог законика. «Је «Једноли чност сеос еоског ж ивота», ивота», како каж е С индик, свела свела и х je на још још м ањ у м еру у селим а. О туда су су се они м огли огли заиста пам тити од сваког сваког просечног просечног човека и стри стри ктно п рим ењ иват ивати. 4) Ш то се судова судова тиче, већ ци тирани хрватски хрватски писац Д ворниковић (ш ) пи ш е на ст стр. 71 710: «А уст устриска царевин царевин а, кад кад je м ировним угово уговором ром добила Боку, м орала je још још неко врем врем е не са сам о да трпи него него и да по м аж е ста стари ри п атри атри јархалн и «народни суд», јер свој својим им упр авни авни м и судским удским апаратом апаратом ни је м огла огла да разм разм рси старе старе п реостале реостале ли чн е и п лем енске спорове бокеш ког становни становни ш т в а. а. . . Ј о ш . 1848, о д у с р и о м , р е с у д е , а р о д х с у д в а ’ р и м о р ју ј у б и л е с у и з р ш н е .» .»
IX . О Д Р Ж А В А Њ Е С Т А Р И Х С Р П С К И Х О Б И Ч А ЈА Бока je
ј
е je
и
о д кајбољ е о ч у в а о с в о а р е д а а и с в о је је о б и ч а е , д е j e «с в а к и р ећ и в је к о д ри ро де ник и ово рџ а ».
М ар к о Ц ар (У студи студи ји о ЈБ убиш и као предгов предговору ору њ еговим овим «П риповјес вјестим тим а», С К З 177, 177, 1924 1924). ). I.
Н есум њ иво je да се се и по том том е м ож е одређива одређиватти н ацион ални карактер једн е области: области: какви оби чаји чаји там о вл адају, адају, у чем у се 138
они разилазе a у ч ем у ид ентиф и кују кују са обич ајим а других група група исте нац ије. ије. Затим Затим , да ли су оби чаји чаји н ови ил и п реузети реузети из прош лости лости и строг строго, о, скоро скоро без без изм изм ена, одрж авани авани вековим вековим а. И з које које прош лости лости су узети узети и ч и ју стари стари ну о дају. дају. H a ш та се се реф лектују лектују и позивај позивају. И тд. Р еч je о «ф олклорним » обичајим обичајим а, јер јер су пр авни авни оби чаји чаји истакнути м ало ало пре. пре. А ли и зм еђу еђу њ их нем а са сасвим јасне асне разли разли ке ни ти je у век м огуће огуће повући тачну грани рани цу. Ч ак прелазе прелазе једни једни у друге друге: оно ш то се нпр. у слоб слободно однојј држ ави обављ обављ ало као као део део пр авног поретка после je задр задр ж ало снагу снагу об ич аја. A санк санк ци је су м у скоро истове истоветне тне,, нарочи то соци јалне санкц и је (друш твени твени пр езир езир , и збаци вањ е из зај заједн едн и це итсл.) итсл.).. И сто тако тако изм еђу верс верских ких и свет ветовних ф олкл орн их обич аја н и је често често м огуће огуће н аправи ти отсечне отсечне границ границ е. Н арочито код нас С рба где где je вера неодвојива неодвојива од н ације. ације. К рсно им е je нп р. једједнако религиоза религиозанн акт као и друш твена твена све светк тковин овин а проф аног карактера. У П редг редгов овору ору скупљ ених С писа писа С тјепана М . Љ убиш е које које je по чео био д а издај изда је њ егов егов син кр ајем ајем п рош ро ш лог ло г века век а (,4 (,44) стој стојии да je Љ убиш а причао: причао: «К од С рба рба највиш највиш и дио народниј народнијеех обиобич аја аја стоје стоје у тиј ти јесно ј свези с вјерск вјерск и м об и чајем чајем , тако д а je теш ко вјерова вјеровати ти да je добар добар С рбин он ај који који те обичаје обичаје пр езир езир е и ли ладн окрвно ш тује, па био он турске турске,, католичке и ли п раворавославне вјере. вјере. Т и су оби чаји чаји сп асил асил и к од С рба наро дн у свијес свијест, т, он и he je и гојити». ојити». Ц ео српски народ je оч увао увао своје своје древне древне оби чаје чаје до н аш и х дан а као ретко ретко који који д руги руги н арод све света. М ноги ноги су ф актори том е доприм огли, огли, али н ајвиш ајвиш е збег збегови ови и изолир изолир аност под Т урцим а. Т о су су стра страни ни п исци већ виш виш е пута истакли. истакли. А ли je Б ока сачувала те обич аје м ож да виш е нег него иједа иједанн други крај С рпства рпства.. Б ок а која која у целин и н ик ад ни је би ла под Т урцим а, a и онај онај део део који који je био Т урцим а потчињ ен ос остао je под њ им а непуна два два века века.. Б ока, ока, која која леж леж и на м ору и излож излож ена je д о ти ц ају ају ц ело г света. О н а к о ја би м о р ала ал а п остати ко зм оп о ли тска, ска, о стала стала je ви ш е нацио налн о чиста нег него м а који који српски кр ај. ај. Т а чистота чистота се зап аж а и у оби чајим а. О би чаји Б оке, то то су су обичаји обичаји С рба и С рпства рпства,, и то то м ахом стастародревни адет адети. О ни су српски српски ил и зат затоо ш то су у ист истом облику били негова неговани ни од старих старих С рба, рба, или ш то je je опш тим хриш ћанским ћанским 139
одн. балкански м оби чајим чајим а дата дата једна једна српска нота која која их чи ни специф ичним , или ш то су су опш опш тим обичајим а народа исте исте цивили заци је утиснут српски н ацион ални каракте карактер. р. « о к а je е м а арих р а д и ц и ј а », » , како je je река рекаоо А нтон нтон Д абиновић, биновић,-- п роф есор есор П равне равне историј историјее на Загребачком Загребачком ун иверзииверзитету, тету, н аста астављ вљ ајући ајући даљ е: « П овучена од од до тиц аја аја са страном страном свосвојим дубоко дубоко урезаним урезаним , теш теш ко при ступачни ступачни м заливом , пресјечена ечена високим пл ани нски м беде бедемм ом од свог свогаа црн огорског огорског залеђа, алеђа, Б о к а je
је а анов , как вих н
а и а у друг м
н к р а је в
и ј и а П р и м о р ја ја » (” 2).
С вој чувени чувени «К овчеж овчеж ић» В ук К араџи араџи ћ je скоро коро са сав посве посветтио Б оки и њ еним оби чајим чајим а (7 (77). П осле н аслова аслова н алази алази се сли сли ка Риш њ анина у наро народно днојј нош но ш њ и. П рви рви члана чланакк под по д нас наслов ловом «С рби сви сви и свуда свуда»» н ајвиш ајвиш е je посве посвећен Б оки. У преам булу њ егоеговом стој стоји: и: «О во je пи сано сано још још 1836 1836 да се се ш там там па пред књ игом ,Ц рна Гора и Б ока К оторска’. оторска’.» Д руги руги члан ак носи носи наслов наслов «Б ока К оторс оторска ка». ». Т рећи «Р исански исански обичај обичаји». Ч етврти етврти «С рпске рпске здравице»; це»; посла послаоо non В ук П оповић из Рисна прем прем а каз казивањ у nona М арка К ом ненов неновића ића из К ривош ривош ија ија. И тд. Х рват рватски ге геогра ографф М одес одестин п иш е (1 (193): «В ук К араџи араџи ћ и В ук В рчевић рчевић славе славе Р иш њ ане ш то су нај најбољ е очували очували чистот чистотуу јез језии ка, ка, народну нош њ у и обичај обичаје». В ојвођ ојвођаанин , А рса рса П ејовић, доцни ји књ иж ар, у опису борба борба цр ногорских 1876 1876,, казао казао je за Б ок у и ово: «Н ародне свет светковиковине и н ародни обич аји п од рж авај авају онај онај пр ави српски српски дух, ко ји се тако лепо леп о сачувао сачу вао ко д б океш ок еш ке С рбади је» (13 (136, стр. стр. 31). 31). Ш ћ еп еп ан ан М и тр тр о в Љ у би б и ш а н ав ав о ди ди у сво м « Ш ћ ем ан у М ал ом » одгов одговор ор м аинског аинског кн еза еза Јан ка С тани тани ш ића которск которском ом прови дуру кад кад м у ов овај траж раж и изда издава вањњ а Л аж ицара О : «М и се се закле клесм о једном бити вјерни вјерни дуж ду, а л и н а ш е с а р е о б и ч а јеј е ч у а т и к а о о ч и у гл а в и ; о в о н е с о н и п р е д а л и и п р о д а л , oeo j e у н а ч к а д и к а тi o у ћ е м о б р а н и т и к а о с а р и н с к и а м а н е ».
К ад кнез кнез С теван ван Ш тиљ ановић напуш та «от «отаџбину», џбину», тј. П аш тровиће и П рим орје орје српс српско, ко, он он пору чује чује П аш тровском ровском збору: « у ва ј е о б и ч а ј и н а р о д н о с т к а о о ч у з е н и у . Н аста астати ти he вреврем ена там там на и к рвава да he се м ноги ноги одр иц ати ати м ајчи на м ли јека. ека. Б лаго лаго оном у који који у таквом таквом м етеж етеж у н е изг изгуби свијес свијестт свог свогаа плем ена и величанство величанство свог свогаа им ена». (Љ убиш а, м, С кочидјев кочидјевој ојка ка). ). 140
Б ок а je заиста сачувал а обоје, обоје, и «свест «свест свога свога плем ена и вели чан ство ство свога свога им ена», срп срп ског им ена. To je м огла сачувати, сачувати, као ш то сам Љ убиш а наг наговеш овеш та, је једино ч увајући увајући своје народне народне обиобичај чаје. И чувала чувала их je будно будно,, бриж но, неж неж но. Н икад икад и ни заш та н ије ије пр истај истајала да и х ж ртвује ртвује и да од њ их отст отступа. упа. А ко игде игде важ и дословно дословно српска стара стара пословица «Бољ е да пропадне се село него него обичај», обичај», она важ и у Б оки. Б ок а je зем зем љ а реда, реда, рег регула, дисцип лин е, осећаја колективн е одгово одговорнос рностти. Н иш та се се не ради ради сам овољ но и без без обз обзира ира н а остаостале ч ланове зај заједни це. Т у се Б ок а битно р азли азли ку је од суседне суседне Ц рн е Горе, Горе, за за коју коју je казао казао игум игум ан Т еодосиј одосијее «Н аш е зем љ е не трпе рег регула». ула». (Њ (Њ егош , Ш ћепан ћепан М али). ли). У Б оки су су личност личности ориориги налн е као игде на свету, свету, и ни ко н еће да м исли и да говори говори једн ако као други, али свак свак поступа једнако једнако као други. други. Н ико и не еањ еањ а да «игра ван кола». кола». Н ико н ије ије доскора см см ео ни да пом исли да пр едлаж е м а какве изм изм ене у стародре стародревном вном обичајном пор етку. етку. Њ егове егове регуле регуле се пр им ају као да су бож анске догм догм е. Ф олкло рн и оби чај чаји Б оке до скорих дана били су нај најм ноговрноговрснији. нији. О њ им а je веом веом а м ного ного писа писано; један један бокељ ски врло врло плодн и п исац исац посве посветио им je ско скоро ро цео цео св свој ж ивот (В (В ук В рчевић) рчевић),, a десет десетин ин е и стотине отине других д али су интереса интересантне нтне прилоге прилоге. М ож да знач ајн ајн и ји и звор од свакога свакога дру гога за спознају спознају б окељ ских обич аја претст претстав ављљ ају дела дела С тјепана М итрова итрова Љ убиш е: Њ егове П рип овје овјести сти ц рногорс рногорске ке и п рим орске орске и П ричањ а В ука Д ојче ојче-вића. И у нови је доба и х je н аучно и синтетички синтетички п ри казао казао етнолог етнолог Ш пиро К улиш ић у делу делу сва сваком ком дост доступачном, упачном, где je наве наведе дена на и богата литература (али ни издалека потпуна, ,78). О вде ни је м есто есто да се се сви сви ти об ич аји аји оп и сују сују и да се износе у детаљ детаљ им а, јер то н и је ци љ ове расправе. расправе. Главно je утврди ти да ти обич аји и м ају ају д ревну основу основу,, да су п родуж ене ем анације анације старостаро-српс српског ког ж ивота, ивота, да се се и у њ им а и са њ им а српски српски карактер тер Б оке оч итује итује и испољ ава. ва. Т о признај признаје, е, м ож да и невољ невољ но, први «Х рва рват» Б оке, оке, проф . С рећко рећко В уловић. уловић. У свом вом е пр иказу иказу «Н ародног родног ж ивота Б оке» оке» у репр езента езентативн тивн ој едиц ији ији оп иса А устро-У устро-У гарске арске м он архи је он он п иш е (“ , стр. стр. 186) 186):: «Т реба сам о погледати погледати народн е свет светковин ковин е, бил о код рим ских католи католи ка који који чи не добру трећи трећи ну ц елокупн елокупн ог становниш становниш тва и 141
најве највећим ћим делом делом ж иве на обали, обали, или код при падн ика грчко-ист грчко-источочне вере, вере, који који углавно м н асељ авају авају б рдске пределе, п а he се чо век к о ви н е у п у н о м с м и с л у р еч и в ер лако уверити да с у с е о в е ско- ац
он ал
е ». ».
С ад он пом ињ е изос изос.. како се се ват ватра ра лож и уочи В идовда идовдана, И вањ дана и П етровдан етровдан а (с (стр. 19 191). Ha следећој следећој страни страни каж е: «Ш то je je другим другим народим народим а први први м ај, то то je јуж јуж ни м С лове ловеним а уопш те Ђ урђевда урђевдан». н». Н ису то јуж јуж но словенски, словенски, већ чист чисто српски српски обичај обичаји. И ш та им а Јуж н о С лове ловенство нство са В идовда идовданом ном ? В елики сла славис вистта П авле Јосиф осиф Ш аф арик каж е у И сториј оријии срп ске пи см ености ености (1? (1?4) да онај ко хоћ е да се упо зн а са срп срп ским обич ајим а, треба треба да прегледа прегледа В уков С рп ски Р јечн и к где где ће их н ајви ајви ш е наћи. О н уп озору озору је спец спец ијално ијално на н еке изразе изразе где где се се ти «обичаји «обичаји и н авике» авике» С рба налазе, налазе, изос изос.. Ђ урђевдан, урђевдан, И вањ вањ дан итсл. итсл. В ук К араџи ћ у свој својим им «О бичајим а народа српског рпскогаа» стр. 67 исл. исл.)) опи сује «И вањ вањ дан и П етров етров дан», дан», где где наводи како С рби уочи та два празни празни ка пале ватре ватре.. Њ егово егово излаг излагањ ањ е почињ е речим а: «С рби рби при по виједа виједајју да je И вањ вањ дан тако тако велики свет ветац, да на њ ега ега сунц сунц е на небу трип ут од од етраха етраха стан е...» С аврем врем ени ет етнолог Ш пиро К улиш ић, гов говоре орећи ћи специја пецијално о н ародн им об ич ајим ајим а Б оке, к аж е (17 (178, стр. стр. 212) 212):: «У народни м обич ајим а очувани очувани су елем елем енти патријархалног патријархалног ж и вота и патријархалн патријархалн е културе. В идан одраз п атри атри јархалн и х односа односа и традиц и ја посе посебно je сачуван сачуван у ж енидбени м обич ајим а... Н еким ж ени дбеним обичај обичајим а, који који су се се у ист истом облику сачували сачували у свим овим м ест естим а, налазим налазим о и звор у и нституци јам а сре средњ дњ ег век а...» а...» Р азум азум љ ива je ст ствар вар да сав савре ремм ени научни истраж истраж ивач у ЈуЈугослави ји треба да до крајн крајн ости и збегава бегава м а какво и сти сти ц ањ е српских српских м ани ф еста естаци ци ја Боке. Д ва оби чаја чаја треба треба посе посебно истаћи: истаћи: то je слављ слављ ењ е К рсног им ена и Н ош ењ е крста крста.. Јер Јер ти обичаји обичаји и м ају ају у Б оки своје воје особе особеноности, a несум несум њ иво су су наци наци онално радици рани. О свадби вадби и са са њ ом скопчаним обичајим обичајим а, ко ји о дају дају витеш витеш ко доба a у п озадини озадини и страх од отм иц е довојке, довојке, изнеће се сам сам о н еколи ко ставова ставова који који истичу н аци он ални карактер и овог овог обич аја. 142
II.
К рсно и м е славе славе сви сви Б окељ и, тј. сви сви бокељ ски ста старосе роседеоци деоци без об зи ра на веру. веру. И сви сви га н ази ази вају вају једн једн ако: « К рсно им е». A К рсно рсно и м е или С лава лава,, то то je обичај обичај свих свих С рба гдег дегод се се н алазил лазил и и у ист исто врем врем е обича обичајј сам о С рба рба. Н икаква друга друга етничетничка група н е зн зн а ту установу установу и нем а тај тај оби чај. Ф ранц уски геоеограф раф Ж и л С ион писа писао je 19 1919, приказуј приказујући ући ф ранцуско ранцуско изда издањњ е Ц вијић вијић евог евог «Б алканског П олуострва олуострва»» : «С ваки ваки С рбин врло ж иво чува успом успом ену на своје воје п ретке и прослављ прослављ а их С лаво лавомм , овом овом породичном породичном свечанош вечанош ћу која која, како како je то р екао ека о Јов ан Ц ви ји ћ, д о п у ш та д а се п о зна срп ска зем љ а као као ш то карактеристичан карактеристичан ф осил доп уш та да се се по зна један један гегеолош ки слој.» (О том е по бли ж е у свесци свесци под 196 стр. 58) 58). У народној песм песм и из Босне, Босне, у збир збир ци Б . П етрановића, етрановића, ђак-сађак-сам оук упозорује упозорује цара С им еона ком е се на слави слави служ и: Г осподине, осподине, царе С им еуне, уне, К ада двориш двориш , ти ти браће не двориш двориш В еће славн а свет светии тељ тељ а свог свога; а; И
д в о р и а в а зд а и д о в и е к в а к и С р б и н no а к о у с о м
.
Д акле сваки сваки С рбин двори свог свогаа свеца свеца по свом свом закону , тј. оби чају чају који који се не м ож е м ењ ати. В ук К араџи ћ пи ш е (1 (19S, стр. 69 69): « ... С ваки ваки С рбин им а по јеи, дан дан у годи ни ко јега ега он с л а в и , a то се зове р с н о и м , о и Б л а т д а н » (подвлачењ (подвлачењ е В уково) уково).. К атолички свеш веш теник дум И во С тоја ојановић из Д убровника убровника писао je поводом поводом слављ слављ ењ а К рсног рсног им ена од католика католика дубровачке дубровачке околине (197, стр. 148): «Јуж «Јуж ни С лове ловени ди јеле се у различ различ ита п лем ена... словеначсловеначка, ка, хрватска хрватска,, српска српска и б уга угарска рска.. С ви су им али м ањ е или виш е исте обичаје, обичаје, али, како згодно п ри м јети ети Б огиш огиш ић , к р с н о и м е к а р а к т р и с т и к а je je с р п с к о г л е м е н а . У данаш данаш њ е доба гледа леда се се на ј с р п с к и о б и ч а ј, сваки н ачин , с и звјесне вјесне стране, стране, утам ани ти a највиш е у К онавлим онавлим а.» Ж алим ш то не знам где je то то напис написаао В алтаз алтазар ар Богиш Богиш ић, који je не сам сам о био наш најбољ најбољ и по знавалац навалац народни х обичаја, него још К онављ онављ анин . А ли се се у цитат цитат дум дум И ва С тоја ојановића 143
не м ож е сум сум њ ати: он je био био скор скороо савре савремм ени к и при јатељ атељ Б огиш ићев. ићев. Д а обе обе вере вере у Б оки славе славе С лаву, лаву, о том том е саопш саопш тавај тавају сви писци који који овај овај проблем проблем дотичу. дотичу. П рво сам «Х рва рват» С рећко рећко В уловић (који се на нем ачком ачком и и тали тали јанском н ази ази ва Ф ортунат ортунато). о). О н каж е н а стр. стр. 192 по м енутог д ела (62 (62): « в а к а б о к е ш к а п о р о д и ц а , п а п р и п а д а л а је д н о ј и л и д р у г о ј в ер и , с л а ви К р с н о и , тј. тј. н еког свеца свеца као свог свог посебног по род и ч-
ног заш титника. С вако вако плем е ил и братст братство во слави слави ист исто К рсно име.» И српски рпски етнолог етнолог,, проф . Е рдељ рдељ ановић ановић тврди то ист исто: «К рспо рспо л е с л а ве у Б о ц и и р б и , и п р а в о с л а в н и и к а т о л и ц и » (81, стр. 20). 20). Ha страни 24 каж е да се се у но вије вије доба « славски славски о би чаји чаји код Ц рногораца рногораца у м ногом ногом е разли разли кују кују од оних у Б о ц и у к о о ј с у е
а р и о б и ч а ји ји м н о г о б о љ е о д р ж
ал
... »
Један аустриск аустрискии оф иц ир, јам јам ачно Х рват из Х рватске рватске,, који који je осам осам десет десетих их годин а прош лог века опи сивао сивао Б ок у у којој којој се био био н астан астан и о, к азао j e и ово (95 (95): «О бичаји бичаји цр квени и верски грчко-источног обреда су су н ајразајразно врсни врсни ји и народ и х саве савессно обављ обављ а. Н арочито арочито треба пом енути енути лепи народн и оби чај слављ ењ а К рсног им р о с л а в љ а ј у с в е п о р о д и ц . . .»
н а , к о у св а к е
один
He знам знам да ли je В рбанић хтео хтео рећи да сам сам о «грчко «грчко-ис -истточно» становниш ановниш тво слав славии К рсно рсно и м е или такође такође и католици дом ороци. ороци. О но су га доскора славили славили једнако једнако свечано вечано и при љ еж но као православ православни ни . У м ојој ојој опш тини , где где je ост остало око 20 20 католи католи чки х породица превере преверени ни х под М лецим лецим а, носили носили су чак пуњ е и просф оре у цркву, све све док н ије ије почетк почетком ом овог овог века дош ао за њ иховог ховог пароха бивш и «опат «опат св. Ђ орђа орђа» у П ерае раету, и сам П ераш ераш татанин, дум М арко рко Т омичић, омичић, ш колов коловаан у П адов дови. О тац м и je припричао о том том доследно доследно врш еном обич ају католг католгааса кртољ кртољ ских (из села села Б огиш огиш ића). Ран и ји п опови су су радо радо у зим али вино и хлеб, који који п ри кат католичком богос богослуж луж ењ у нем ају н икакву ф ункц ију, ију, ил и зато ато ш то се се ни су усуђивали да обарају обарају оби чај, чај, ил и зато зато ш то им je та хран а била добродош ла (цела (цела њ их ова парохи ја није није бро јил а виш е од од 20 кућа!). кућа!). Б окељ ски католи католи ци су н апустил апустил и извес извесне не српске обичаје, обичаје, али слављ лављ ењ е К рсног рсног им ена нису напуш тали никад. никад. 144
О пи сујући сујући бокељ ске ске католике, католике, који који су некад некад б или п равославравославни, Љ уби ш а у при чи П родаја родаја патријара патријара Б рки ћа (’ (’4) каж каж е изос изос.: .: «Забо раве на сој сој и по ри јекло, од свог свог се јата ли че и стиде, м рзе м у јез језии к, старин у и об ич аје; сам сам о још још ш арају арају јај јаја, а, с л а в е р сн о и м и н алагај алагајуу бадњ аке, аке, ил и да нас бољ е варају варају и ли ш то им ни је м ило с Богом ратова ратоватти». И у скор скорааш њ ем опис оп исуу боке бокељљ ских обича обичаја од Ш пира К улиш ића (’7 (’78, стр. стр. 204) 204) и стиче се да још још и дан ас «С тариј тари је катол и чк о стастановн иш тво тво ови х м јеста еста без и зузетка узетка слави крсно им е (крсну (крсну славу)» ву)».. А ли сам сам пи сац сац детаљ детаљ но н аводи аводи коли ко je католи католи чко све свеш тенст енство радило на том е да се се ова прослава прослава и ли сасвим уки не или бар да се се ш то скром скром ни је и н евид евид љ иви је прослављ прослављ а. У студији тудији о П останку останку К рсног рсног им ена, ш там паној 1920, Б осаосанац В ладисла ладиславв С карић карић тврди да je тај тај обичај обичај наст настао на П рим ор ју и од атле прен п рен есен есен у остале срп ске кр ајеве ајеве (,9 (,98, стр. стр. 261 261 ид.) ид.).. О н тврди тврди чак да je К рсно рсно им е «прв «првобит обитно но било обичај обичај католи чк и х С рба» (ст (стр. 270) 270).. A ства стварн рн о м ноге окол но сти сти говоре да су првобитни првобитни бокељ бокељ ски ски С рби били католици. католици. III. Д руги руги обичај обичај прим орских орских С рба рба, ф орм ално ално религиски религиски a ст стварно варно ф олклорно српски, рпски, то то je ста. О н je био у рукопису j e Н о ш ењ е К р ст ове књ иге иге у дет детаљ им а описа описан. С рећом, рећом, п исац исац je био позван да об јави засе засебн бн о зби рк у своји своји х рели гиозни х састава састава он je то учин ио у колекц и ји «С веча вечаник», ник», М инхен, св св. 32 32. Збир ка носи носи н аслов «И з српског верског верско г ж и вота» (’0 (’02). Ha стран ам а 172-182 172-182 н алази лази се рас расправа права. «Н ош ењ е крста код С рба, рба, специ специ јално у С рпскгм кгм П риморју». у». К њ ига ига je и заш ла 19 1961, о ш j e сас сасвим свеж свеж а и доступ доступ ачна, ш то нас ослобађа ослобађа обавез обавезее да м а ш та овде овде понављ ам о . IV. С вадбени вадбени о бич аји, к оји оји су до у н ајм ајм ањ е танчи танчи не регули регули сани сани стародревним стародревним оби чајим а, од који који х се за ж и ву главу не би одустало никад нигде нигде,, опи сивани сивани су м ож да највиш највиш е. О вде, вде, разум разум е се, не м огу огу се ти детаљ детаљ и преносити. преносити. И знећем нећем о сам сам о два-три м ом ента из који који х се очи тује тује српски карактер и овог народн ог обичаја. 145
К ад се се девојка девојка просила у Б оки била je скоро скоро стална стална ф орм ул а одговора опа девојке девојке који који je п ри стао стао на бр ак, до зи вајућ вајућ и браћу и син ове: ове: «Е, браћо и ђецо, ђецо, кад ћем о одр едити дан свадсвадбе, бе, д а буде збор збор збором , a одговор одговор с Б огом огом , д а буде срећан, срећан, ђ у ср ећ н у б р а ћ у С р б е и Б о к е . » (Н акићен аки ћен ови ћ, 59 59, стр. стр. 327) 327).. И Љ убиш а описуј описујее једну прош евину (94). К ад je изврш изврш ена, просилац каж е изос изос.: .: «О «О д овијех овијех м ладенаца ладенаца ш то заручис заручисмм о дај дај Б ож е ли јеп пород: девет девет син син ова као као девет Југовића, a десет десетуу кћер за м илост». илост». Југовић Југовић и су ид еал еал онога ш то тек тек им а да се се роди. О ни су идеал и као јун јун аци и као следбеници следбеници Л азаре азареви, ви, као С рби. С рби не н алазе алазе идеале идеале ван ван С рпства рпства.. П редра редрагг К овачев овачевић, ић, п роф есор Н аутике аутике у К отору, отору, дао дао je дедетаљ таљ ан опис веридбе веридбе и сва свадбе дбе у П аш тровићим а XX века века.. Т ај њ егов егов опис je пр енео енео и календ ар «А м ерика» ерика» за за 195 1951 ('” ('” ): Т ам о стој стојии изос.: изос.: «У четвр так при је свадбе свадбе в јеј е с и е о к и е н и с р п с к и б а р а к , који који се поздрав поздравии п уцањ ем из пуш ака, ка, н а врх врх куће, куће, као зн зн ак да наступа наступа вес весељ ељ е и свадб а...» а...» С вадба вадба je обично у недељ недељ у; «сват «сватови пол азе азе овим овим редом редом : а р а к т а р с а о к и ћ н и р п с к и м б а р ј а к о л , м ачета ачетарр са са исукани исукани м м ачем чем , пр ви јен ац...» «Д ом аћин им енује енује ста старог рог сва свата та,, ко ји je обично и старј старјеш еш и на братства...» V. И у м ногим ногим другим другим при ликам а истиче истиче окупљ окупљ ени народ народ сво својје српско српско осећањ осећањ е: при светковин светковин ам а јавног јавног и п ри ватно ватно г карактера, код здравица, поздрава итсл. Т о чине чине и ж ене, нарочит нарочитоо при туж туж балицам балицам а. С ам В ук К араараџи ћ je навео навео јодну јодну «туж «туж балицу сес сестре nona М арка арка С ам арџића, рџића, којег којегаа су Т урци Н икш ићки на О м утић утић су су три три њ егова синовца н а вјер вјерии п осјекл осјекл и 1848 1848 годи годи не» (77, стр. стр. 206). 206). С естра м но го јад јад и кује кује за за ваљ ваљ аним и знаним знаним брат братом . А ли м у за зам ера, ра, као и сес сестра Б атри атри ћева и з Г орског орског Б ијенц ијенц а, ш то je верова вероваоо Т урци м а: он je м орао орао знат знатии да су су Т урци били ваз вазда крвниц крвниц и «наш «наш ој руци» руци» О д Л азара азара,, наш ег цара, цара, Р ане љ уте уте! С рпске м ајке ајке оцрнили, Н ам а црно!... црно!. .. И освет осветии јадн јадн е С рбе, рбе, Б ож ја правдо!... правдо!... 146
С рпском рпском сину нека врате врате Ђ е довину.. дов ину.... К ао ш то су м уш карци карци користили користили гусле гусле да се се национално ег егзалтирају, алтирају, то користе користе наш е ж ене као као туж балиц е. И м ени су година годинамм а препева препевали ли туж балиц у м ом е ђеду ђеду коју коју je држ ала м ајка ајка дра Ф или па Л азаре азаревића вића из Грбљ а, једна једна од од најнајбољ их туж балиц а Боке. Ja сам свег вега два-т два-три ри стиха за запам тио из почетка: Н ије ије лако рећи п рото, рото, П опе оп е Л азо... азо... С рпкињ а те те ве већ не роди Н и ка к ад в и ш е . . . И 1848 1848,, и 1897, 897, и у век кро з историју, историју, бо кељ ске ж ене су биле, биле, једнако као и љ уди , свесне свесне свог свогаа и њ енога енога (бокељ (бокељ ског скога) а) С рпства рпства.. VI. He треба треба још заборави ти народ не песм песм е: Б ок а спада у ред класичн класичн их зем аљ а српск српскее народне народне пес песм е. He м ож е се се рећи да je ту н аро дн о п евањ е р азви јен и је н его у суседн ој Ц рн ој Г ори ор и и Х ерцеговини, рцеговини, али ни је ни заос заоста тајјало за за њ им а. И у Б оки je свасвака српска кућ а и м ала гусле гусле,, и скоро скоро свака свака по неког гуслара. услара. Н иш та народ народ није није виш е одуховљ одуховљ авало вало и раздраг раздрагав авало ало од пес песм е уз гусле. Б ил о je, разум разум е се се, и ор игинални х п есам а, спевани спевани х ад хок. А ли најлепш најлепш е српске српске пес песм е не потичу потичу из Бо ке, ако ако се и зузм узм у бугарш бугарш тиц е, које које су су специф икум С рпског рпског Јадрана. Г лавно лавно je то да се исте исте лич но сти сти и и сти сти д огађај огађајии оп евају у Б ок и као у свим другим српским крајевим крајевим а. He оп евај евају се ло калн и јун јун аци , већ свес весрпски. рпски. М арко рко К раљ раљ евић евић ни је ниш та м ањ е слављ лављ ен у Б оки нег него у М акедониј кедонији. и. И сто та тако цар Л азар, М илош О билић ит итд. И то у ш еснае еснаесстослож ослож ним буга бугарш тиц ам а као као у дес десеторос еторослож лож ним обичн им песм песм ам а. О ве по следњ следњ е су, свес свесрпске, рпске, доц ни је потпуно истиснуле истиснуле буга бугарш тице. У епиц и ни је се виш е С рбин из П рим орја разли ко вао од С рби на из Загор Загор ја. A то то je оно оно ш то м и ж елим о да наг наглас ласим о. Један од најбољ најбољ их п ознавалаца срп срп ске народн е по езиј езије, е, А ртур С ерензе ерензен, н, ко ји j e о њ ој дао дао н ебројено ебројено студи ја (највиш (највиш е у Јаг Јагии ћевом ћевом «А рхиву за за словенску словенску ф илологију»), илологију»), писао писао je у XV књ изи 147
«А рхива» рхива» да je «јун «јун ачка песм песм а С таре таре С рбије рбије наш ла на обалам обалам а Јадр ана своје своје последњ е при беж иш те». те». Јер Јер je то једин и кр ај био «ђе «ђено клети клети Т урци ни кад не доход доходее» (та (тако он каж е). е). VII. И м а дост доста и витеш витеш ких српских обичаја обичаја очувани очувани х у Б оки. ЈеЈедан je у почетку почетку прош лог века описа описаоо Боке Бокел> свеш веш теник, К ир ил Ц вјет вјеткови кови ћ (12 (129, стр. 16 ид). О н je био искуш ени к м анастира анастира С авин е 1806 1806 кад се п ојави ојави руска ф ло та a онда глав главом ом цетињ ски м итрополит П етар етар I. I. Н арод Х ерцег ерцегновога новога и околин е став стављљ а се под њ егову егову власт власт,, и о н и м р е д а ј е б а р а к е з а « к р јеј е п о с т и » . М и н е б а р ја к е трополит траж траж и da е а р о д з а к у н «da ћ е с б ра ни т » . «Н арод једнодуш но п овиче «Заклиdo о с л е д њ х с и л а ». «Заклињ ем о се се», а и по стар старом ом српском обичају, обичају, м ахајући ахајући голим м ачеачевим а, закли закли њ али су се прахом свој својих их пр еткова еткова да до гроба гроба вјерн вјерн и хоћ е бити». бити». Ц вјет вјетковић ковић и зречно каж е да су су м ахали голим голим м ачев ачевим им а, тј тј. и з кори ца истрг истргнутим нутим м ачевим ачевим а «по «по ста старом ром српском обичају». обичају». To je би ло 1806, а стари стари обичај обичај je м орао орао вековим вековим а бити бити и сти. И то српски оби чај, а не бокељ бокељ ски, херц еговачки, еговачки, црн огорски огорски или какав какав слични. слични. М ене je, je, ка као Бокељ а, из целе А утобиог утобиогра рафф ије ије К ири ла Ц вјет вјетковића ковића н ајвиш ајвиш е им пресион пресион ирао ова овај став. С рби рби бокељ бокељ ски су су увек, увек, уз црногорс црногорску ку нош њ у, носили носили и оруж је, све све до последњ ег устан ка 1882. 1882. У ствари, ствари, сва три три устанк а (184 (1848, 8, 186 1869, 9, 188 1882) 2) п окр ену та су су и због због забр забр ане но ш ењ а ору ж ја. Б окељ им а je изг изгледало ледало да их власт власт ж ели дегра деградират диратии на ж ене, и они на то то н икако ни су при стај стајали. И у том е су били доследни доследни српским оби чајим а. У народно ј песм и стој стоји: и: О вакви вакви je аде адетт у С рбљ ака, ка, У С рбљ ака, добри јех јун ака: Ђ егођ егођ дођу, под ору ж јем сједе, еде, П рек’ ору ж ја ладно ладно п и ју вино, П од оруж јем и санак санак бора бораве! ве! Т ај српски српски адет био je у српској Б оки до крајно крајно сти сти п ош тован ован и примењ иван. иван. 148
Л И Т Е Р А Т У Р А 1) Л . М . К остић, остић, Х рватске рватске Ч ињ ениц е, «К анадски анадски С рбобра рбобран» н» од 19 19 м аја аја 19 1955; В лахо Р аић, С рби и Х рвати, рвати, «к анадски С рбобра рбобран* н* од 26 26 м аја аја 19 1955; Још Још једна хрв атска ф алси ф и катор ска кн»ига кн»ига, «К анадски С рбобран» рбобран» од 13 13 м арта 1958; Х рвати рвати и Б ока К оторска, оторска, «К анадски анадски С рбобра рбобран» н» од 5 м аја аја 19 1955; Још Још једно х рватско ватско «знанств «знанствено» ено» дело, «К анадски С рбобран» рбобран» од 6 ф ебру ара 195 1958; «Х рватска рватска Б ока К оторска», оторска», «Слобода «Слобода»» од 10 10 м аја аја 19 1958; О католи католи чки м С рбим а из Б оке К оторске, торске, «Слобода «Слобода» од 10 10 април а 19 1959; Један Један ж алостан алостан јуби леј у Б оки К оторској, торској, «С рпско Јединство», Јединство», Ч ик аго, аго, 29 29 јану ар 195 1953; «Ja уоп ш те ни сам сам С рбин»/ «К анадски анадски С рбобра рбобран» н» за за 19 1957; Н еколико п одатака одатака о С рпском П рим орју, орју, «К анадски С рбобран» рбобран» од 14 14 новем бра 19 1957; Х рватске рватске аспи раци је на Б оку К оторску, «С лобода лобода»» од 10 10 м аја аја 19 1960; Још Још о хрватским аспи рац ијам ијам а на Б оку , исти лиет од 1 септем бр а I96 I960; 0; С рпство w М оре, исти ли ст од 10 10 септем бр а 19 1960; Koj e je српско м оре, исти исти ли ст од 20 20 септем септем бра 19 1960; О двајањ двајањ е С рби је од М ора, исти исти ли ст од 20 октоб ра 196 1960; С рпство и Б ок а, «К анад ски С рбобран» за јул јул и 196 1960; и С тјепан пан М итро итровв ЈБубиш ЈБубиш а je — Х рва рват! У књ изи «О «О бмане бмане и изврта извртањњ а као као подлога народнос народностти». С рпско-хрватски рпско-хрватски одн оси оси п оследњ их година. III свес свеска. ка. Х ам илтон 19 1959. Биб лио тека тека «С рпска књ ига» ига».. С тр. 93 93/94. У књ изи «М егаломаниј егаломанијаа једног м алог и нескруп улозног народа», народа», С веска веска II «С рпске К њ иге» иге»,, Х ам илтон 1955, одељ ак XIX. «П рим орје» орје» и Д одатак «Х рвати рвати и Б ок а К оторска» (ст (стр. 71 71 ид; 84-85). 2) D r. r. R u do do lflf H o rv rv a t,t, N a j n ov ov ijij e d ob ob a h rv rv at at sk sk e p o v ijij es es titi , I zd zd a nj nj e M a titi ce ce H rv rv at at sk sk e, e, Z a greb 1906. 3) Iv an an N e p. p. J er er me me ši ši ć, ć, N a r o d H r va va ts ts k i,i, 1899. 4) V j ek ek o s la la v K l ai ai ć, ć, Im e H r v at at , Z a g re re b 1890.
5) П роф . В ас. ас. ђерић, ђерић, O српском српском им ену no запа западни дни м крајевим крајевим а наш наш ег народ а. II изд. У Б ио граду 1914, стр. стр. 153 153. 6) Д р. Бранко М иљ уш , Л аж на евед еведоча очанст нства ва.. Ф абриковањ бриковањ е документа документације. ције. (У једном канад ском ли сту с кр аја аја 19 1959; исечак н ем а датум датум а). 7) С им а С им ић, П рекрш тавањ тавањ е С рба за за врем врем е Д ругог ругог свет светск ског ог рата. рата. Т итоитоград 1958. 8) Ф или п Ц емовић, С поразум поразум Ц ветк ветковић-М овић-М ачек. ачек. «Брат «Братство» во» Т оронто, оронто, јуни јуни ју л и 1960 1960.. 9) Д р. В атрослав атрослав М урвар, Х рватска рватска и Х рвати, рвати, Ч икаго 19 1953. 10) Б лахо A. Раић , Х рватска рватска и С рбија. рбија. П рилог сређе сређењњ у П одун авско-ј авско-јадранадранско-балканског сект сектора. ора. Б уенос А ирес, ирес, 195 1953. П иш чева наклада. наклада. 11) Д уш ан Б ан, Б ака н и је спорна. спорна. А м ерикански С рбобран од 14 14 м аја аја 19 1958. 12) О . D om o m in in ik ik M a nd nd ić ić , C r v e n a H rv rv at at sk sk i p ov ov je je sn sn i i n st st itit ut ut , k nj nj . I.
H rv rv a ts ts k a
u s vi v ij e tltl u p o v je je sn sn i h i z vo vo ra ra ,
č ik ik a go g o 1957.
13) У ствара стварањњ у др ж аве и нације. нације. Зад атак атак историје. историје. Д оводом предавањ а д-р Б ранка П еш ељ а «Х рва рвати и Југосла Југославиј вија» а» на С рпском рпском народном народном универзите универзитету ту у Ч и кагу 28 28 новем бра 19 1959. Један Један југ. југ. канадски ли ст ко ји се ш там па ћир ил и цом , број од 25 25 ф ебру ара 19 1960. 14) Д р. Јурај Јурај К рњ евић, евић, П азим азим о на наш е море. У Београду Београду су подијелили подијелили Југославију. гославију. «Х рватски Г лас» лас» К ан ада, 20 јул а 19 1959. 149
15) Д р. Бр анко П еш ел» у Ч икагу. икагу. «С авез вез Зем Зем љ орадника», орадника», двоброј двоброј новем новем барбардец ем бар
19 59.
16) С ава ава Бјеланови Бјеланови ћ, Д он М ихо на бр анику. З адар 18 1883. 17) L eo eo p ol ol d F r e ih ih e r r v o n C h lu lu m ec ec ky ky , K a is is e r F ra ra nz nz J os os ep ep hs hs B a l k a n p o lili titi k . Ö se se rr rr ei ei ch ch is is ch ch e Rund Rundsc scha hau, u, 1 Dezembe Dezember r 1908 1908, , S. 323.
18) И лија лија С индик, К ом унално уређењ е К отора од друге половине XII до по четка XV столећа столећа.. С А Н , И стори стори ски институт, институт, књ ига 1, 1, Београд 19 1950. 19) A. М ајков, И сториј сторијаа С рпског народа. народа. П ревео ревео Ђ . Д аничић, II издањ издањ е, Б ео град 1876. 76. 20) N . J o rg rg a , F or or me me s b y za za n titi ne ne s e t r é al al itit és és b a lc lc a ni ni qu qu e s. s. Le? on ons f a itit e s c S o rb rb o nn nn e . B uc uc a a
rest-Paris 1922. 21) N . J o rg rg a , R e la la titi on on s e n trtr e S er er be be s e t R ou ou ma ma in in es es . B uc uc ar ar es es t,t, 1922. 22) N . J o rg rg a , C i nq nq C on on fó fó re re nc nc es es s ur ur l e S ud ud E E sstt d e ( 'E 'E u ro ro p e, e, 1924. B uc uc ar ar es es t t Pa Pa riri s. s.
23) Ф ердо Ш иш ић, К ако je пост постао данаш данаш њ и геог географ раф ски ски п ојам ојам Д алм ације ције и пи тањ тањ е сједињ ењ а с Х рватс рватском ком . А лм анах «Јадранска «Јадранска стра стражж а» за за 19 1927. 24) К онстантин онстантин Јиречек, И сториј сторијаа С рба. рба. П ревео ревео и допуни о Јован Р адонић. I-IV књ и га, Б еогр ад 192 19222-19 -1925. 25) Ф рањ а Рачки, Борба Јуж Јуж ни х С лове ловена за држ авну авну неодв неодвис иснос ностт. С А Н , П осебна издањ а, Д рупггве рупггвени ни и истори ски списи, к њ . 38 38. Београд 19 1931. 26) F ra ra nz nz M i k lo lo s ic ic h , D ie ie s la la vi vis ch ch en en E lle e me me nt nt e i m M a gy gy a riri sc sc h en en . . . 27) G iu iu se se p pe pe G e lc lc ic ic h , M e m o r ie ie s to to r ic ic h e s u llll e B oc occ he he d i C a t ta ta r o ( ffii n o a l 1492) Z a r a. a. 1880. 28) A m i B ou ou é, é, L a T u rq rq u ie ie d e Г Еи Еи го го р е, е, I V t om om e , P ar ar is is 1840, p . 410. 29) H . F. R ö dl dl ic ic h, h, S kkiiz ze ze n d es es p hy hy si si sc sc h h mo mo ra ra lili sc sc he he n Z u st st än än d e D a lm lm a titi en en s u nd nd d e r Bu ch ch te te n v o n C a t ta ta r o . B e rl rl in in 1811. S. 44. 30) D o tttt. F ra ra nc nc es es co co M a d ir ir a zz zz a , S to to ri ri a e c on on st st itit uz uz io io ne ne d ei ei c om om un un i d a lm lm a t i.i. S p al al at ato 1911.
31) H. Д учић, Б ока и Зета. Зета. Гранид е Бо ке и Зете почетком 15 в . . . Гласник Д руш тва срп ске словесност словесности, и, Б еоград 18 1875. 32) И лија лија С индик, Д уш аново аново законода законодавс вств твоо у П аш тровићим тровићим а и Грбљ у. ЗборЗборни к у част част ш есте есте ст стогоди огодишш н»ице Закони ка цара Д уш ана. I. С А Н . Б еоград еоград 1951. 33) Х ами д Х аџибег аџибеговић, Н еколико туроких туроких д окум ената ената о Грбљ у из XVII стољ стољ ећа. ећа. С пом еник С рпске академ академ ије ије наука. О деле делењњ е друш твених твених наука. наука. Н ова сер и ја 7. Б еоград 1956. 34) Д он А нтон нтон М илош евић, евић, К ула Б аја аја П ивљ анина, беог београдс радски ки лист «Репу«Република» за 1956 (нем ам тачан тачан датум датум , али je члан ак дум А нта датидатиран 15 априла 1956). 35) Д р. Н ико ла Ђ ори ћ, Г рад К отор до год. год. 142 1420, с особитим особитим обзиром обзиром на бо санску п ревл аст (1 (1385-14 -1420). С тара Г ради ш ка без годин е (око 19 1925). Ш там там пано латиницом. 36) Fr. Fr. Miklosich, Miklosich, Monumenta Monumenta Serbi Serbica. ca. . . Viennae Viennae 1858.
37) Ч ед. М ијат ијатовић, овић, Б алш ићи , С кице за за и сториј сторијуу Зете. Зете. Глас С А Н , Београд 1880. 38) М иленко М . В укић евић, И стори стори ја српског српског народа. народа. 39) Ч едом едом иљ М ијат ијатовић, овић, Д еспот еспот Ћ урађ Бранковић, Господа Господарр С рбим а, П одун ав ав љ у Зетском Зетском при м орју. орју. К н». н». I, Б еоград 18 1880. риторович, ич, о С ербии и ее отнош отнош енилх к с о с б д н и м держ авам, авам, преим преим у4 0 ) В . Г риторов ш енствено в 14 и 15 столетилх. К азан 1869. 150
41) П етар етар П анић, С м едеревс едеревски ки град н а Д унаву и н»ег н»егов господар господар Д еспот еспот Ђ урађ Бр анкови ћ. «Република» број 536 од 7 ф ебруара 19 1956. 42) Д р. JI JI. П . П оповић, П ром ењ ива седиш седиш та српских владара владара у С редњ редњ ем веку. Ч асоп асоп ис «Т ам о Д алеко», алеко», М елбурн (А устралиј устралија) а) бр. 5, 5, 19 1959. 43) Л азо азо М . К остић, остић, С рпске преетонице преетонице no Бо ки К оторској оторској.. «А м ерика рика». С рпски народни календар за 1961. 44) С танислав нислав К раков, пр еко В исоких Д ечана ечана и Л овћена овћена у П рим орје. орје. А лм ан ах Јадр Јадр ан ска С траж а за за 19 1926 годи ну. Б еоград 192 1926. 45) P av av ao ao B u to to r ac ac , B ok ok a K o to to rs rs k a o d n a j s ta ta r i jiji h v re re m en en a d o N e m a n jiji ć a, a, S p l itit 1927. 46) C o n s ta ta n titi n J irir eč eč e k, k, D ie ie R om om an an en en i n d en en S ttä ä d te te n D a lm lm a titi en en s w ä h re re n d d es es M i tt tt e la la l te te r s . Denksch Denkschri rift ften en der kais. kais.öster österr. r. Aakademie Aakademie der Wissens Wissenscha chaft ften. en. Wien 1902. 47) D r. r. T. M a r e titi ć, ć, S la la ve ve ni ni u d a v n in in i,i, Z a g re re b 1889. N a k la la d a . M a titi c e H r va va ts ts k e" e" , s tr tr . 67. 48) C a r l v o n C z ö rn rn ig ig , E tth h n o gr gr a ph ph ie ie d e r ö st st er er re re ic ic hi hi sc sc he he n M o n ar ar c hi hi e. e. W i e n : I B a nd nd 1857, II u nd nd I I I B an an d 1855. 49) Kaspar Kaspar Zeus Zeuss, s, Die Deut Deutsc sche hen n und die Nachbars Nachbarstäm tämme. me. Münche München n 1837. 50) W i lc lc h e lm lm T om om as as ch ch ek ek . Z u r K un un de de d e r H ä m us us Ha Ha lb lb in in s el el . S iitt zu zu n gs gs b er er ic ic h te te d e r P h ilil .. H is is t.t. Class Classe e der Kaiserl Kaiserl. . Akademie der Wissensch Wissenschaf aften ten, , CXIII CXIII Band. Band. Wien 1886. 51) D . R a ftft in in g e r. r. SJ. D e r S er er be be n k a to to lili sc sc h e V e rg rg a n ge ge n h ei ei t.t. « St Sti mm mm en en a us us M a r i a L aa aa ch ch *, *, 55 Band, Band, 189 1898.
52) Глигор С таној танојев евић, ић, Н еколико стат статистичких истичких под атака атака о Б оки К оторској из сре средине дине 18 18 столе столећа ћа.. С пом еник С А Н . О дељ ењ е друиг друигггвених вених наука, Н ова серија еоград 19 1956. . 7. У редник И ли ја С индих. Б еоград 52а) С тојан Н оваковић у С пом енику С рпске краљ евске академ академ ије ије кн». кн». 18 18, 1892, ст стр. 53 53. В ид. од истог истог пи сца П утни чке белеш ке 17 17 и 18 века. Г оди ш њ иц а Н и кол е Ч уп и ћа књ . 17 17. 18 1897. стр. стр. 13 136 ид. 53) М атховић, атховић, П утовањ утовањ а no балканском полуотоку. Р ад Југ. Југ. академ ије ије зназнаности, 42, стр. 162. 54) Ј. C o le le titi ( P ar ar la la titi , R ic ic ep ep ut uti) l llll yr yr ic ic u m S ac ac ru ru m, m, V I I v o i.i. 1817, p . 217.
55) П етар Д . Ш еровић, ровић, Б ока К оторс оторска ка у доба Н емањ ића, А лм анах анах Јадра Јадраннска страж а за 19 1926 годи годи ну, Б еоград 1926. 56) Д р. Јован Јован В укм ановић. ановић. п аш тровићи. А нтропогеог нтропогеограф раф ско-е ско-етнолош тнолош ка испитивањ а. Ц етињ етињ е 19 1960.
57) F e rd rd in in a nd nd B a ro ro n v on on A n d r ia ia n W e r b u ng ng u nd nd P au au l H u n fa fa l vy vy , E t hn hn o g ra ra p h is is d ie ie E iin n le le itit un un g . „ D ie ie ö st ste rr rr ei eic hi his ch ch u u ng ng ar ar is is ch ch e M o na na rc rc h ie ie im W o r t u nd nd B ilil d* d* . 12 B an an d. d. W i e n 1887.
58) Јован Ц вијић, вијић, Б алкансхо П олуостр олуострво во и Јуж нословенске зе зем љ е. О снови нови антро по географ географ ије. ије. К н». II. Б еоград 1931. 59) П оп С аво аво Н акићенови ћ, Бо ка, А нтропогеограф нтропогеограф ска студи студи ја. Н асељ асељ а српских зем зем аљ а, кн>. н>. IX. IX. У редио Јован Ц вијић. вијић. С рпски ет етнограф нограф саш саш зборни к. И здаје здаје С рп ска краљ евска академ ија ија нау ка. К н». н». XX. Београд 19 1913. 60) Јован Е рдељ ановић, ановић, Е тничко сродств родствоо Б окељ а и Ц рногора рногораца. ца. Глас С рпске к раљ евске академ и/је и/је наук а, 96. 96. С арајево арајево 192 1920. 61) П етар етар Ш еровић, еровић, Б и јела у Б оки К оторској. С тарине тарине и по ри јекло становстановниш тва. ва. С пом еник С А Н , О дељ дељ ењ е друш друш твених вених наука, наука, Н ова сериј серијаа кн кн». 7. 7. Б ео град 1956. 62) F o rt rt un un a t V u l ov ov i ć, ć, D as as V o lk lk s le le b en en i n d e r B oc oc ch ch e. e. D ie ie ö s t.t. u u n g. g. M o n ar ar c hi hi e i m W o r t u nd nd B ilil d. d. X IIII I B an an d: d: D a lm lm a titie n . W i e n 1892.
151
63) Ö s te te rr rr e ic ic h is is c he he S t at at is is titi k. k. D ie ie B e vö vö lk lk e ru ru n g der im R ei ei ch ch sr sra te te v e rt rt rre e te te n e n K ö ni ni gr gr ei ei ch ch e und Länder nach der V ol ol k sz sz äh äh lu lu ng ng v om om 31 D ez ez em em be be r 1880. I H e ft ft : N ac ac h d e r R el el ig io io n, n, W i e n 1882. 64) Ö s te te rr rr ei ei ch ch is is c he he S t at at is is titi k. k. D ie ie E rg rg eb eb ni nis se se d e r V o lk lk s zä zä h lu lu n g v o m 3T. D e ze ze m b er er 1890. in den im R ei ei ch ch sr sra te te v er er trtr et ete ne ne n K ön ön ig ig re re ic ic he he n u nd nd L än än de de rn rn . ! H e ftft, W i e n 1892. 65) Ö st st er er re re ic ic hi hi sc sc he he S ta ta titi st st ik ik . D ie ie E rg rg eb eb ni nis se se d e r V ol ol ks ks zä zä h lu lu n g v om om 31. D ez ez em em b er er 1900. I H ef e f t, W ie i e n 1902. 66) Ö st st er er re re ic ic hi hi sc sc he he S ta ta titi st st ik ik . D ie ie E rg rg eb eb ni nis se se d e r V ol ol ks ks zä zä h lu lu n g v om om 31. D ez ez em em be be r 1910. Wien 1912. 67) M a r i n o S an an ud ud o T o rs rs e llll o, o, I st st o riri a d e l R eg eg no no d i R om om an an ia ia . K o d: d: H o p f , C h r on on iq iq u es es G r éc éc o R om om an an es es , p . 142. 68) D a m as as k in in G r d a ni ni tc tc h k y, y, L’ i nf nf lu lu e nc nc e o c c id id e n ta ta le le s u r l ’ a rc rc h itit ec ec tu tu r e r e lili gi gi e us us e e n R as as ci cie d u X i l a u X IIV V s iè iè cl cl e. e. (Th ès ès e d e l ’ U n iv iv e rs rs itit é d e F r ib ib o ur ur g ) B e lg lg r ad ad e 1924.
69) М иодраг иодраг А л. П урковић, А вињ онске nane и српске земљ е. пож аревац 19 1934. 70) Јован Радони ћ, Ш там там парије парије и ш коле Рим ске кури је у И талиј талијии и јуж јуж но словенским словенским земл»ам емл»ам а у XV II веху. П осебна осебна издањ издањ а С А Н . Б еоград еоград 19 1949. 71) Јован Р адсни адсни ћ, Р им ска кури ја и јуж нословенске зем зем љ е од XVI до XIX века. П осебна осебна издањ а С А Н , књ . 15 155. Београд Београд 19 1950. 72) K. S. D r ag ag a n ov ov ić ić , M a s se se n üb üb e rt rt ririt te te v on on K a th th o lili ke ke n z u r „ O rt rt ho ho d o x ie ie * im k ro ro at atis ch ch en en S pr pr ac ac hg hg eb eb ie ie t z ur u r Z e itit d er e r T ür ür ke ke nh nh er er r sc sc ha ha ftft. „ O ri r i en e n ta t a l ia ia C hr h r is is titi a na na P e riri o di d ic a" a" . V ol olu me me n III III. . Roma Roma 1937.
73) E. H. M. M. (Е пископ пископ Н икодим М илаш илаш ): С писи о историј историјии П равосла равославне вне цркве у Д алматинско-ист алматинско-истриј ријск ском ом владичанству владичанству од XV до XIX ви јека. ека. К њ ига L Задар 1889. D oc oc um um en en ta ta s pe pe ct ct an an titia h is is to to ri ri am am o r th th o do do x ae ae d ìo ìo ec ec es es eo eo s D a lm lm a titi ae ae e t l st st ri ri ae ae a X V u sq sq ue ue o d X IX IX s ae ae cu cu lu lu m. m. V ol olu me me n I, J a de de ra ra e, e, 1899.
74) Д р. В ладан ладан Ђ орђевић, орђевић, Ц рна Гора и А устриј устријаа у XV III веку. веку. С А Н . Београд 1912. 912. С тр. 139. 139. 75) L’abbé L’abbé Paul Paul Pisani Pisani, , La Dalmatie Dalmatie de 1797 à 181 1815. Paris Paris, , 1893. 76) R. v on on H .................. g , Reis en en d ur ur ch ch d as as ö s te te rr rr ei ei ch ch is is ch ch e l llll y r ie ie n , D a lm lm a titi en en u nd nd A l b an an i e n im J a hr hr e 1818. E iin n e u mf mf as as se se nd nd e D a r st st el el lu lu n g d es es L an an de de s u nd nd d e r S iitt tte e n , G e w o hn hn h ei ei te te n u nd nd m e r kw kw ü rd rd ig ig s te te n G e br br äu äu ch ch e s ei ei ne ne r E iin n w oh oh n er er . I u nd nd I I T h e ilil , M ei eis se se n 1822.
77) В ук С теф . К араџи араџи ћ, В ока К оторска оторска,, «К овчеж овчеж ић», I . 1849. 78) В ук С теф . К араџић, араџић, Ц рна Гора Гора и Б ока К оторс оторска ка.. С рпска рпска књ иж евна зазад ру га бр. 161. 161. Б еоград ео град 192 1922. 79) Д им . М илаковић, К ратко геог географ раф ическо-стат ическо-статистичко истичко оп исаније исаније Б оке К оторске, «Грлица» за 1838. 80) С рп ско-далм атин атин ски М агаз агазин ин за 18 1838 годину. годину. 81) Јован Јован Е рдељ ановић, ановић, Е тничко сродс сродсттво Б окељ а и Ц рногора рногораца, ца, Глас С рпске рпске краљ евске академ ије ије нау ка XCV I, С арајево арајево 19 1920. 82) С рп ско-далм атин атин ски М агаз агазин ин за 18 1843 годин годин у. ије К оторс оторско, ко, С рпско-дал рпско-далмм атински атински м агаага83) е о р е и к о л а е в и ћ , О круж ије зкн за 1849. 1849. 84) Dr. Jose Joseph ph Möller, Albanien, Rumel Rumelien ien und die österr österreic eichis hisch chmont monteneg enegri rini nische sche Gränze. Gränze. P ra ra g 1844. M i t e in in e r V o rr rr ed ed e v on on D r.r. P. J. S ch ch af afa riri k. k. 85) Heinri Heinrich ch Stieglit Stieglitz, z, Istrie Istrien n und und Dalmatien. Dalmatien. Briefe Briefe und Erinner Erinnerunge ungen. n. 1845. (Stuttgart (Stuttgart und Tübingen).
152
86) S iirr J. G a r d n e r W i l k in in s o n , D a l m a t ia ia a n d M o n te te N e g r o , L on on d on on 1848. 87) G . v on on N .................. r , W a n d e ru ru n g en en i m e ur ur op op ä is is ch ch e n O s te te n . „ D as as A u s l a n d ' M ä r z 1852. 8. D a lm lm a titie n u nd nd M o nt nt en en eg eg ro ro . 9. V on on C a tt tt ar ar o na ch ch T ririe st st . 88) i . G . N e i g e b a ur ur , D i e S u d d Sl Sl av av en en u nd nd i h re re L än än d er er i n B ez ez ie ie hu hu ng ng a u f G es es ch ch ic ic ht ht e, e, C u ltlt ur ur u nd nd V e rfrf as as su su n g. g. L e ip ip z ig ig 1851. 89) S ta ta titis titis ch ch e Ü be be rs rs ic ic ht ht en en ü be be r d ie ie B ev ev öl ölk er er un un g v on on Ö st st er er re re ic ic h n ac ac h d e r Z ä hl hlu n g v on on 31 Oktober 1857. Herausg Herausgegeb egeben en vom Ministerium Ministerium des des Innern, Innern, Wien 1859. 90) B ev ev ö lk lk e ru ru n g d e r im R ei ei ch ch sr sr at at e v e rt rt rre e te te n e n K ö n ig ig r ei ei ch ch e u n d L ä nd nd e r, r, d a nn nn d e r M i l itit ä r grenze grenze nach nach der Zählung vom 31 Dezembe Dezember r 1869. Von der k.k. k.k. Stat Statis isti tisc schen hen Central Centralcommi commisio sion. n. 1 H e f t,t, W i e n 1871.
91) П ретходни ретходни резулта резултати ти попи са станов становниш ниш тва тва у К раљ евин евин и С Х С и зврш еног 31 јан у ар а 1921 1921.. С ар ајев ајевоо 1924 1924.. 92) Д еф ин итивн и резултати резултати п огш са ста становн новн иш тва од 31 31 м арта 1931 године. године. K. XI XI. П рисутно становни становни ш тво no вероиспо вести. вести. Б еоград 19 1938. 93) Е. К оваљ евски, евски, П утевија утевија запи запи ски славданск славданских их зем љ ах. «Р усскаја Б есједа», трећи год, к њ и га ђевјатај ђевјатаја, а, М оеква 185 1858, I. 94) С тјепан М итров ЈБ убиш а, П рип овјес овјести ти црно горсхе и при м орске, С рпска књ и ж евн а задр задр уга, коло XX VII, кн». кн». 17 177, 1924. 95) K a rlrl V rb rb a n ić ić , k .k .k . H au au pt ptm an an n i. R. R. : G es es ch ch ic ic ht hte d e r Bo cc cch e e d i C a tt tt ar ar o m i t b es es on on de de re re r Berück Berücksic sichti htigun gung g der Insurect Insurections ionskri kriege ege 1869 und 188 1882. Agram 188 1887.
96) С им о М атав атавуљ уљ , Бо ка и Бокељ и, К њ иге за народ М атице атице српске, српске, св. 38, Н ови С ад 18 1893. С абрана Д ела, VII к њ и га, Бео град 195 1954, стр. стр. 138 138-17 -170. 97) Ђ . пл. С трат тратим им ировић, О прош лости лости и неим арст арству ву Бок е К оторс оторске ке.. С помени к С рпске краљ евске академ и је наук а, 27 27, 18 1895. 97а) Ш ематизам ематизам П равосла равославне вне еш рх и је бококоторс бококоторске ке,, ду бравачке бравачке и спичанске за годи ну 1895. К ото р 1896. 98) Ш ем атизам атизам П равославне епар хи је бокок оторске. . . за 1900. 99) П оп С ава ава Н акићеновић, Б ока (А нтрпогеог нтрпогеограф раф ска студиј студија). а). Н асељ асељ а српсрпских зем зем аљ а књ , IX. С рпска К раљ евска евска акаде академм ија. ија. У Београду Београду 19 1913. 1Ö0) Н ико ЈХ уковић уковић,, Б ок а К оторска. Ц етињ етињ е 19 1951 («Н ародна књ ига»). ига»). 101) J os os ip ip L ak ak at ato s, s, N a ro ro d n a S ta ta titi st st ik ik a , Z a g re re b 1914. V l as as titi ta ta n a kl kl ad ad a . J os os ip ip L a k a to to i , N a r od od n a S ta ta titi st st ik ik a, a, D ru ru go go i zd zd a nj nj e, e, Z a g re re b 1914. N a k la la d a R od od os os la la va va B aČ aČić a, a, O s ijij ek ek . ( Ob Ob a su i zd zd a n ja ja s ko ko ro ro i de de n titi čn čn a , t ak ak o d a n e tr eb eb a c i titi ra ra t i k o je je j e i zd zd a nj nj e. e. S trtr an an e se p o du du d ar ar aj aju sve d o p re re d k ra ra j)j) .
102) Л азо азо M. M. К остић, остић, ГГ равос равосла лавни вни храм храм ови на С рпском П рим орју. орју. У кљ изи «И з срп ског верск.ог верск.ог ж иво та». Б и бл и отека «С вечани вечани к». М ин хен 196 1961, стр. стр. 136-17 -171. 103) И звјеш тај которског прови дур а од 28 28 дец. дец. 176 1768 о цр квам а у Б оки . С рцско далматинсЈШ далматинсЈШ М агацин агацин 186 1868. К н». н». XX VII. С тр. 13 131 ид. 104) Ј. Ü . K o hl hl, Reise n ac ac h I st st riri en en , D a lm lm a titi en en u nd nd M o n te te ne ne g ro ro . E rs rs te te r u nd nd z w e itit er er T he he ilil , Z w e itit e A u sg sg a be be , D re re sd sd en en 1856.
105) П етар етар Д. Ш еровић, М анастир анастир П одостр одострог ог у М аинам аинам а. К отор 19 1937. 106) П етар етар Д. Ш еровић, М анастир анастир П расквиц расквиц а. К отор 19 1935. (Н ародни У ниверз ниверзи« тет, тет, бр. 5). 5). С тр. 8. 8. 107) М ладен ладен Ц рногорчевић, рногорчевић, М анаст анастир ир С авин авин а у Б оц и К оторској, оторској, Б еоград еоград 19 1901, стр. 31. 108) А рхим андрит Н ићи ф ор Д учић. И сториј сторијаа С рпске православ православне не цркве, Би оград оград 18 1894. (С купљ ени К њ иж евни радови, кн кн>. 9) 9). 153
109) Ж ити је Герасим Герасим а Зелић Зелић а. С в. прва, прва, друга и трећа. трећа. С рпска књ изкевна изкевна зазад ру га, Б ео град гра д 1897 1897,, 1898 1898,, 1900 1900.. HO) E. H. М , п раво славн а Д алм аци ја. И сторнјски сторнјски преглед. преглед. Н ови С ад 1901. 111) Ђ орђе С тратим тратим ировић. П равославна равославна цр ква у Бо ци К оторској оторској.. П остана останакк и судбине н> н>ене. не. Годиш њ ица Н иколе Ч упи ћа, књ ига XVII, Б еоград еоград 18 1897. 112) C o l e titi F F a r l at at i,i, 113) C o l e titi F F a r la la t i,i, 114) Ex t a b ul u l a rl rlo a g os os to to 1695. V o i.i. 115) F re re ih ih e rr rr v on on
l llll y ri ri c u m S ac ac ru ru m, m, V I p . 465. l llll y ri ri c u m S ac ac ru ru m, m, V I p . 467. S. C. C . d e p ro ro pa pa ga ga nd nd a f i d e. e . S cr cr i t tu re re o ri ri g . r ifif . n e lllle C on on g . 522. R e in in sb sb er er g g Dü Dü ri ri ng ng sf sf el eld . D ie ie B ok ok a. a. . G lo lo b u s " 1864. V I B an an d. d.
116) Д р. Б ож ид ар П етранов етрановић, ић, ри чк а распр ава. У Задр у 18 1867.
бо г о м и л и
.
gen.
de
Ц рква босанска босанска и К рстј рстјани. и сто-
117) R el el a titi o ne ne e t d es es cr cr itit i o ne ne d el el S an a n ga ga ic ic at ato d i S cu cu ta ta riri d i n ob ob . M a r in in o B ol oli z za za , 1614. S ta ta ri rin e Ju g. g. a k ad ad e m ijij e, e, Z a gr gr e b, b, k nj nj. X IIII . 118) A. Theiner Theiner, , Vetera Vetera Monumenta Monumenta Slavoru Slavorum m meridionalium. meridionalium. II, 187 1875, p. 2114. 119) L e op op o ld ld v o n R an an ke ke , S e rb rb ie ie n u nd nd d i e T ü rk rk e i.i. G e sa sa m me me ltlt e W e r k e , 1879. 120) M a rc rc A n to to n io io P ig ig a fe fe tttt a, a, I titi n e ra ra r io io , L on on dr dr a 1585. 121) A . U b i c in in i , Le p ay ay s S er er be be e t l a P r in in c ip ip a uf uf é d e S e rb rb ie ie . S o uv uv e ni ni r d e v o ya ya g e. e. Revue d es es d e ux ux M on o n de de s, s, 15 m ai ais 1864, p . 446. 122) L. P as as sa sa rg rg e. e. D a lm lm a titi en en u nd nd M o n te te n e g ro ro . R ei eis e e u nd nd K u l tu tu r b ilil d e r . L e ip ip z ig ig s. a n no no . 123) H e in in ri ri ch ch N o e , D a lm lm a titi en en u nd nd s ei ei ne ne I ns ns e lw lw e ltlt , n eb eb st st W a n d er er u ng ng e n d u rc rc h d i e S cch h wa wa rz rz en en Berge. Berge. 1870, S. 313, 313, 314.
124) У станах станах y Б оки К оторској оторској 1869. C чеш ког превео превео С тојан Н оваковић. оваковић. У Б и оград у 1870. 125) A n t o n io io B a ld ld a c ci ci , Le B oc oc ch ch e d i C a t ta ta r o e d i M o n t e n eg eg r in in i . B o lo lo g n a 1886. 126) V . J ag ag ić ić , E in K ap a p itit e l a u s d er er G e sc sc h ic ic ht hte d e r sG d s la v is c he n S pr pr a c h e n . A rc rc hi hi v f ü r s la la vi vis ch ch e P h ilil ol ol og og ie ie , J a hr hr ga ga n g X V IIII , S. 63. 127) P ie ie rr rr e M a rg rg e, e , V oy oy ag ag e en D a lm lm a titi e , B os os ni nie H H er er zé zé go go vi vin e e t M o nt nt e ne ne gr gr o. o. L 'E 'E ur ur o pe pe a n A u to to m o bi bi le le . P ar ar is is 1912. 128) E m il e H au au ma ma nt nt , 1915, p . 419.
Le p ay ay s d in in a ri ri q u e e t les ty pe pe s s e rb e s . A nn n n al al e s d e G e og og ra ra ph ph ie ie ,
129) Д им итрије итрије Ру варац, варац, А утобиограф ија ија протоеинђела К ири ла Ц вјет вјетковић ковић а и н»ег н»егово ово страдањ страдањ е за П равослављ равослављ е. С рпска краљ евска академ академ ија. ија. Б еоград 1898. 130) Д р. В ладан Ђ орђевић, Ц рн а Гора и А устри ја (17 (1784-1814). С рп ска краљ краљ . академ академ ија. ија. Д руш твени вени и иеториски иеториски списи, К рб . 14. 1914. 131) F er er d o š iš iš ić ić , K ak ak o je p os os ta ta o d an a n aš a š nj nj i g eo e o gr g r af af s ki ki p oj oj a m D a lm lm a ci ci j e i p itit a n je je s je je d i-in j e n ja ja s H r va va ts ts k om om . „ A lm lm a n a h J a dr dr an an s ke ke S ttrr a že že " 1927, s tr tr . 129. 132)
P av av ao ao B ut uto ra ra c, c, B ok ok a K o to to rs rs ka ka p re re ma ma N a ro ro d no no m e p ok ok re re tu tu u r ev ev o lu lu c io io n ar ar n oj oj g o d in in i
1848. Rad J ug ug os os lo lo ve ve ns ns ke ke a k a d e m ijij e z n an an o st st i i u m j et et no no s titi , k n j.j. 260. Z a g re re b 1938.
133) M.: Н >егош >егош ев С тав. «Једин «Једин ство», Ч и каго 2 ф еб ру ар а 19 1956, стр. стр. 3. 3. 134) П . С оларич, Р им љ ани С лавенствовавш лавенствовавш и, 1818. С тр. 34 34, 54 54. 135) Н ик ол ајевић ајевић , у С рп ско-далм атинском м агаз агазин ин у за 18 1864, стр. стр. 22 22 и даљ е. 136) А рса П ејови ејови ћ, Ц рне Горе и Х ерцег ерцегавине. У спом ене војева војевањњ а за за народ но осло бођењ е 1876. Н ови С ад 18 1891. 137) С им о М атав атавуљ уљ , М арку Ц ару, П исм о од 3 септе септемм бра 19 1903. К њ ига под 96 96, стр. 550. 154
■138) Јован Ц вијић, вијић, Б алканско П олуострво олуострво и Јуж но словенске зем зем љ е. О снови снови антроп огеограф огеограф ије. ије. К њ . II. В еоград еоград 19 1931. 139) Н и кол а I, Х ерц еговачки устанак. «Записи» Ц етињ е XV, 19 1936, стр. стр. 20 204. 140) L e op op o ld ld v o n C h lu lu m ec ec ky ky , E rz rz he he rz rz og og F ra ra nz nz F e rd rd in in a nd nd . W i r k e n u nd nd W o l l e n . B e rlrl in in 1929. 141) Österrei Österreichi chische sche Runds Rundsch chau au, , Band Band XVI, Heft 5, 1908.
142) J. J. К апета апетанн М илан илан С рзе рзентић. нтић. Годиш њ ак П оморског оморског м узеј узеја у К отору отору.. II. 1953, стр, 17. 143) Д уш ан Б ан, Б ок а н и је спорна. С рбобран од 14 м аја аја 19 1958. 144) С писи С тјепана М итрова Љ убиш е. К њ ига прва, свеска свеска 1. 1. У Б иограду 18 1888. И здао М ита итар С тј. Љ убиш а. (П редг редгово оворр без без потписа, потписа, пи сан сан пре емрти С тјепанове, панове, no свој прили ци од њ ега ега са сам ог). ог). 145) S iim m e L ju ju b ić ić , O g l e d a l o I , s tr tr . 69/ 70 70. 146) M a r ce ce l K uš uš ar ar , D ie ie s e rb rb is is ch ch k k ro ro a titi sc sc he he S pr pr ac ac he he u nd nd L itit e ra ra t u r ( in in D a lm lm a titi en en ) . D i e Ö st ste rrr ei ei ch ch is c h h un un ga ga riri sc sc he he M o n ar ar c hi hi e im W o r t u nd nd B iill d , X I IIII B an an d. d. W i e n 1892.
147) П рви извеш тај o С рпско рпскојј м оре ореловно ловнојј закладној кладној ш коли у С рбини рбини крај крај Х ерцегновога ерцегновога ш кол ске године 18 1884/5. /5. У Д убро вни ку 188 1885. 148) п. С оларић, оларић, П ом инак К њ иж ески, ески, 18 1810. 149) Љ уб. С -гој -гојановић (скупи о и средио): С тари тари српски запи си и натпи си. К н». н». I-VI. С рпска краљ евска академ академ ија. ија. Зборн ик за за историју, историју, јез језии к и књ иж евност С рп ског народ а. I одељ ењ е. Б еоград 190 1902-1926. 150) С ветозар ветозар Р адо ји чи ћ, сликарст сликарству ву у Боки К оторок оторокој ој.. С пом еник СА Н , О дељ ењ е друш твени твени х наука, Н ова сериј серијаа 5. Београд Београд 19 1953. 151) Gregor Krek, Krek, Slavi Slavisc sche he Anthologie in deuts deutsche cher r Überset Übersetzung zung. . Stuttgart Stuttgart 1895.
152) Д ејан М едаковић, едаковић, П рило зи историји историји ку лтуре у Б оки К оторској оторској.. С пом еии к С рпске академ академ ије ије наука. наука. О дељ ењ е друш твених твених наука, Н ова сериј серијаа 7. Београд 1956. 153) П авао авао Буторац, Буторац, Б ока К оторска оторска након пада М летачк летачкее републике до Б ечко га кон греса (17 (1797 97-1 -181 815) 5).. Р ад Југ. ак ад ем и је зн зн ано сти и у м јетно сти. К н>. 265, Загреб, 1938. 154) V . ć o ro ro v ić ić , D er er F riri e de de ns ns ve ve rt rtr ag ag z w is is ch ch e n d em S ul ult a n B ay ay az az id id II u nd nd d e m K ön ön ig ig Ladisl Ladislaus aus II. II. Zeitschrift Zeitschrift der deut deutsc schen hen morgenl morgenländi ändische schen n Gesellsc Gesellschaf haft, t, Band Band 90, 90, Leipzi Leipzig g 1936.
155) П етар етар Ш еровић, еровић, М ач В укш е С тјепановића епановића у П ерас ерасту ту.. С пом еник С рга ргаж е академ ије ије наука. О дељ ењ е друш твени твени х н аука, нова серија серија 7. 7. Београд Београд 19 1956. 156) П етар етар Д . Ш еровић, еровић, П овељ овељ а о оснива осниван»у н»у манаст манастира С в. Н иколе у П расквирасквици и њ ени додаци. «И сториск сторискии часопи часопи с СА Н ». К њ . V. 19 1955 Б еоград. еоград. С тр. 32 323. 157) М илош илош М илош илош евић, вић, И звор К ачићеве ачићеве пес песм е о М арку И ванов вановићу, ићу, С помепомени к С рпске академ ије ије наука, CV; CV; О дељ ењ е друпггве друпггвени ни х наука, Н ова сериј серијаа 7. Б ео град 1956 956. 158) Д ејан М едаковић, едаковић, О ретким ретким писаним писаним и ш тамп аним књ игам игам а на подручју подручју Б оке К оторс оторске ке.. С пом еник СА Н , О дељ дељ ењ е друш друш твених вених наука, Н ова сериј серијаа 5Б ео град 195 1953. С тр. 39 39. 159) М ираш К ићови ћ, Једно Једно непознато непознато издањ е прве котореке котореке ш там там парије. парије. Зборник радова радова И нститу нститутта за проучава проучавањњ е књ иж евност евностии С А Н , књ . X, Београд 1951, стр. 113. 160) М ита К остић, остић, Д оситеј оситеј О брадовић брадовић у и стори стори ској перспективи перспективи 18 и 19 века. века. П осебна осебна издањ а С А Н ,књ . 19 190, Београд 19 1952, стр. стр. 25 255. 155
161) К њ ига je у оригиналним оригиналним кориц ам а од картона; картона; нем а наслов, наслов, већ сам сам о аустри аустри ски д воглави воглави o pao са једни м m o t o m и з Ц иц еронових «Зак «Закона она». ». Ha рб ату стоји стоји , сасви м и зблед ело, Bocc Bocche he di Catfaro. Catfaro. 162) Д иони сије сије М иковић, С рпско-православно рпско-православно владичанство Б ококоторско. Д у б р о в н и к 1907, стр. 87. 163) H . H a ss ss in in ge ge r , D a lm lm a titi en en . M i tt tt e ilil u ng ng e n d e r G e o gr gr ap ap h is is c he he n F ac ac hs hs ch ch af af t d e r U n i ve ve r s itit ä t F r ei ei bu bu r g Ì. B r.r. H e ft ft 2, S om om me me rs rs em em es es te te r 1928, S. 17 u nd nd 20.
164) Ј1азо 1азо M. К ости ћ. O Заставам Заставам а код С рба. рба. М ин хен 19 1960. 165) Л азо азо М . К остић, остић, С порни п редели С рба и Х рвата рвата.. Ч икаго 19 1957. И здањ е А м еричког еричког института института за пи тањ тањ а Балхана. 166) Јосип М одест одестин, ин, К отор, Н ародна енци клоп едија едија С Х С , суб воце. воце. 167) В ладим ир Д ворниковић , К арактерологиј арактерологијаа Југос Југословена, ловена, Е диц ија ија «К осм осм ос», ос», Б еогр ад 1939. 168) О . F re re ih ih e rr rr v . R e in in sb sb er er g g Dü Dü ri ri ng ng s fe fe ld ld , P aš aš trtr ov ov ić ić s in D a lm lm a titi en en . »Das A u sl sl an an d * 1869, S. 112 1124. 169) C y r ilil le le , V o y a ge ge s e nt nt im im e n ta ta l d an an s le s p ay ay s s la la ve ve s. s. P ar ar is is 1876.
170) А лександар С оловјев, оловјев, П аш тровићи , ид еална дем ократија, ократија, у којој којој влада једн акост и братство. братство. «П олитика» од 9 септем септем бра 193 1934. 171) С тојан Н оваковић, оваковић, Законски спом еници српских др ж ава средњ средњ ег века. С рп ска краљ . академ ија. ија. Б еоград еоград 19 1912. 172) М ладен ладен Ц рногорчевић, рногорчевић, М ихољ ски Збор, Б еоград еоград 18 1893. 173) А рх. Бранислав К ојић, ојић, Г орњ а села села на полуострву полуострву В рм цу. С пом еник СА Н , О дељ еш е друш твени твени х наука. Н ова сери сери ја 5. 5. Београд Београд 19 1953. 174) G r . Č re re mo mo šn šn ik ik , K ot oto rs rs ki ki d u k al al i i d r ug ug e li st st in in e . G l as as n ik ik Z e ma ma ljljs ko ko g m uz uz ej eja za Bosnu Ì H e rc rc eg eg ov ov in in u za 1921 i 1922.
175) А лександар С оловјев, оловјев, С тудије тудије из истори је наш ег народн ог права у X VIII веку. Г ласни к Зем ал»ског м узеја узеја у С арајеву, арајеву, 194 1947. 176) Х ам ид Х аџибег аџибеговић, Н еколико турских докум ената ената о Грбљ у из XVII столе столећа ћа.. С пом еник С рпкж рпкж е академ академ ије ије наука. наука. О дељ дељ ењ е друш твених твених наука. наука. Н ова сер се р и ја 7. 7. Б еогр ад 195 1956. 177) Л . Д. Ш еров еровић, ић, С уђењ уђењ е no Д уш ановом новом Законику у XVII виј вијеку еку у П ерарасту... сту... И стори стори ски Запи си. Ц етињ етињ е, свеска 4-6 1949. 178) Ш пиро К улиш ић, Е тнолош ка испитива испитивашш а у Б оки К оторс оторској кој.. С пом еник С А Н , О дељ ењ е друш твених твених наука, Н ова еериј еерија, а, 5. 5. Б еоград еоград 19 1953. 179) В ладим ладим ир Ћ оровић, Босна и Х ерцег ерцеговина, овина, С рпска књ иж евна задруг задруга, а, П оуч ни к 1. 1. Б еоград 19 1925. 180) Р. В еш овић, овић, проф .г У лога лога црквених поглава поглавара ра у народном народном ж ивоту и истори ји Ц рне Горе. «Л овћенски О дјек». дјек». Год. I, број 2-3 2-3. Ц етињ етињ е 19 1925. 181) Јован Е рдељ ановић, ановић, Н еке црте у ф орм ирањ у п лем ена код С рба. рба. Г ласник ласник И сториског сториског друш тва, тва, Београд, Београд, свеска свеска 5, 1921 1921.. С тр. 67 и 76. 76. 182) F ra ra nz nz M i k lo lo s ic ic h , D ie ie s er er bi bi sc sc he he n D yn yn as as te te n C r no no je je v ić ić . Ein B e itit rra a g z u r G es es ch ch ic ic ht hte v on on Montenegro. Montenegro. Sitzung Sitzungsber sberich ichte te der Philo Philosoph sophis isch chhi hist stori orisch schen en Class Classe e der Kaiser Kaiserliliche chen n Akademie Akademie d e r W i ss ss en en sc sc ha ha ftft en en . C l l l B a nd nd , W i e n 1886, S. 83 f f . 183) H. Leo, Leo, Vorlesun Vorlesungen gen Ober Ober deut deutsc sche he Gesc Geschi hicht chte. e. II Band, Band, S. 100.
184) Д р. B. B. Богиш ић. Д есет есетина ина судских запи запи са из П аш тровића. А рхив за правне и др уш твене наук е. Б ро ј 1. Бео град 19 1906. С тр. 39 394. 156
185) A le le xa xa nd n d re re S ol olo vi vie v, v, A pe pe rc rc u h is is to to ri ri q ue u e d u d év év el elo pp pp en en t d u d r o itit d an an s les B al alk an an s ( ju ju s q u 'a 'a u X V s iè iè c le le ). ). Revue I n te te r n a titi o na na l e d es es E ttu u de de s b a lk lk a n iq iq u e s. s. I l a n né né e, e, B e og og ra ra d 1936.
188) В ладим ладим ир М ош ин, П аш тровски ровски списак списак Д уш анова зак законодав онодавст ства ва прем прем а Загребачком рукоп ису. «С тарине», тарине», Југ. Југ. академ ије ије знаности знаности и у м јетно етно сти, сти, кн» кн». 43. Загреб, 1951. 189) Глегор Глегор С таној танојевић, евић, О судским казнам казнам а у П аш тровићи тровићи м а. И стори стори ски чачасопи с С А Н . V књ и га 1955, стр. стр. 45 451. 190) П . Д. Ш . Још један случај случај при м јене Д уш анова анова закони ка у П ераст ерастуу у XV II ви јеку. «И сториски сториски Запи си», свеска 1-3 1-3 за 19 1952. Ц етињ етињ е. 191) Л азо М . К ост остић, П равни равни инстит институт утии у Њ егош егош евим пес песм ам а. М елбурн, лбурн, А устралија, стралија, 19 1958. Ч лан ак «О свет светаа прем а Њ егош егош евим стиховим стиховим а», стр. стр. 117 117 до 143 143. 192) А нтун С тј. Д абинови ћ, П озади озади на бокељ ског устанк а год. год. 18 1869. Рад Југосло вен ске ак адем и је знано сти и ум јетности, књ . 237. Загреб 192 1929, стр. стр. 71-12 -128. (К њ ига ига je ш тамп ана ла латинидом). 193) Ј. М одест одестин, ин, Р исан. Н ародна енци клоп едија едија С Х С , с. с. в. в. 194) P. Ј. S a f a riri k , G es es ch ch ic ic ht ht e d es es s er er bi bi sc sc he he n S c hr hr ifif tttt um um s , h e ra ra u sg sg eg eg e be be n v on on J . J irir eč eč e k, k, Prag 1865 1865..
195) В ук С теф . К араџи араџи ћ, Ж ивот и оби чаји Н арода српског српскога. а. О писао писао и за ш там там пу приугото приуготовио вио В. С т. К . У Б ечу 18 1867. 196) Л . М . К остић, остић, Н адион ални став став српске ем играци играци је. С абрани абрани чланц и. М елбурн 195 1959. 197) И ван ван каж . С тој тојановић, ановић, Д убровачка књ иж евност евност.. Д ала на видјело: видјело: С рпска рпска академ ска ом ладина. Д убровни к 19 1900. 198) В ладислав С карић, П останак останак К рсног им ена. ена. Г ласни ласни к Зем аљ ског м узеј узеја у Б осн и и Х ерц егови н и , 32, 32, 19 1920, стр. 245 245-2 -272 72.. 199) П редраг В . К овачевић, В јеридб а и свадба свадба.. П аш тровски тровски стари стари сватовски сватовски оби чаји. чаји. С рпски народн и календар «А м ерика ерика»» за 19 1951. 200) Б ош хо С трика, Д алм атин атин ски м анастири анастири . Загреб 1930. 201) С тјепан епан М итро итровв Љ убиш а, П ричањ а В ука Д ојче ојчевића вића.. I и II књ ига. ига. С. К њ . За д р у га бр. 67 и 81. 81. Б еоград ео град 1902 и 1903. 202) C ar a r l v on on C z ör ör ni ni g , E th th no no gr gr ap ap hi hie d er er ö st ste rr rr e ic ic hi his ch ch en en M on o n ar ar ch ch ie ie . I, I I u nd nd I IIII Ba n d. Wien
1855 85518 1857 57..
157
З А С Е Б Н А Д Е Л А П Р О Ф . К О С Т И Ћ А О Б ЈА В Љ Е Н А У Е М И Г Р А Ц И ЈИ ЈИ . I.
А
З
Е
И
Е
.
1. И З Њ Е Г О Ш Е В И Х Д Е Л А . А н ал ал из и зе и и нт н тер п ре р етац и је. П о во дом стог стогодиш одиш њ ице П есникове см рти. рти. Ч икаго икаго 19 1952. И здањ е П аланаландачи ћа. У корич ено у п латно, латно, стр. стр. 220 220 ос осм . 2. П Р А В Н И И Н С Т И Т У Т И У Њ Е Г О Ш Е В И М П Е С М А М А . И здањ е библиотеке библиотеке «С рпска рпска М иса исао» у А устра устралиј лији, и, св св. 4. 4. М елбур н, 1958. 1958. С тр. 160 осм ине. ин е. ‘ 3. И З С Р П С К О Г В Е Р С К О Г Ж И В О Т А . З б и рк рк а р асп ра рав а. Б и ббли отека «С веча вечани ни к» Н ем ачка. ачка. С в. 32. М ин хен 196 1961. 1. С тр. 19 198 осм осм . 4. Ћ .И Р И Л И Ц А И С Р П С Т В О . К у лт л ту рн р н о - п о ли ли ти ти ч ка ка сту ди ди ја ја. С в. II: II: У грож авањ вањ е ћирилице и њ ена одбр одбраана. на. И здањ дањ е А м еричког ин ститут ститутаа за Б алканска питањ а. Ч икаго икаго 196 1960. (Ш там пано у М елбурну, А устралиј устралија) а).. С тр. 26 260. 5. О З А С Т А В А М А К О Д С Р Б А . И сто р и ск ск а р аз азм атр ањ ањ а. М и ннхен 196 1960. И здањ е пиш чево. чево. С тр. 10 100 велике велике осм осм ине. ине. 6. В И Д О В Д А Н С К Е Б Е С Е Д Е У К А Н А Д И И А М Е РИ Р И Ц И 1958 год. од. Х ам илтон 195 1958. И здањ е «К анадск анадског ог С рбобрана» рбобрана».. С тр.46. р.46. 7. К Р И В О Ш И ЈС К И У С Т А Н А К 1869 Г О Д И Н Е . Х ам и л то н , К анада 19 1959. П риват риватно издањ издањ е М илош а К овача овача из К ривош ија ија, стр. стр. 56 вел осм . II.
А
Е
Е
.
8. Ч И ЈА J E Б О С Н А . М и ш љ ењ а стр ан ан и х н ау ау чн ч н и ка к а и п ол о л и ти ти чара о етни етни чкој при падности падности Бо сне и Х ерцеговине. рцеговине. Торонто (К анада) 1955 1955.. И здањ е часопи са «Б ратст ратство». во». С тр.88, вел. осм осм . 9. С П О Р Н И П Р Е Д Е Л И С Р Б А И Х Р В А Т А . Ч и ка каго 19 1957. И зд ањ е А м еричког ин ститута ститута за балкан балкан ска пи тањ а, књ . I. I. С тр.520 р.520 осм. укоричено. 10. О С Р П С К О М К А Р А К Т Е Р У Б О К Е К О Т О Р С К Е . Ц и р и х 1961. И здањ е пиш чево чево.. С тр. 160. 11. Н А Ц И О Н А Л Н Е М А Њ И Н Е У С Р П С К И М П Р Е Д Е Л И М А . Д ем ограф ограф ско-етног ско-етнограф раф ска студиј студија. а. Т оронто оронто 19 1961. «С РП С К И П РО БЛ Е М И », С ериј еријаа национ алних спис списаа. 1 свес веска. ка. И здаје даје С рпски културни културни клуб «C «CB. С А В А », К анада. нада. III.
И
И
.
12. С Р Б И ЈА И Л И ЈУ Г О С Л А В И ЈА . П о ли ли ти ти чк ч к а сту ди ди ја ја. К њ . I: Н ачелна ачелна раз разм атрањ атрањ а и Е тни чки и терит териториј оријални ални пробле проблем и. Х ам илтон (К анада) нада) 195 1957. И здањ е пиш чево. чево. С тр. 160 160 вел. вел. ос осм . 13. С Р Б И ЈА И Л И ЈУ Г О С Л А В И ЈА . П о ли ли ти ти чк ч к а сту д иј и ја. К њ . I I : Д рж авно-пр авни авни м ом енти. Х ам илтон 195 1959. С тр. 208 вел. вел. ос осм . И здањ дањ е пиш чев чево. 158
14. С РБ И ЈА И Ј1И ЈУ ГО С Ј1А В И ЈА . П олитичка олитичка ст студија. Кн> Кн>. III: С пољ но-политички и војни војни аспек аспектти. Х ам илтон 19 1961. И здањ е пи ш чево. чево. С тр. 170. IV .
—
И
.
15. К О ЈИ С У Г Л А В Н И И О С Н О В Н И С Р П С К И З Л О Т В О Р И . Т оронт оронтоо 195 1953. И здањ е С рпске рпске народне одбране одбране у К анади. Б ибли отека «С рпска К њ ига» ига» св. св. I.I. С тр. 87 87. 16. М Е ГА Г А Л О М А Н И ЈА ЈЕ Д Н О Г М А Л О Г И Н Е С К Р У П У Л О З Н О Г Н А Р О Д А . Х ам и лт л то н 19 1955. И зд ањ ањ е С Н О у К ан ад ад и . Б и б л ио ио тека «С рп ска књ ига», св. II. С тр. 87. 87. О бе ове последњ последњ е књ иге — 15 15 и 16 — изаш изаш ле су под псеудопсеудоним ом Д р. Л. П . П опов оповић. 17. О Б М А Н Е И И З В Р Т А Њ А К А О П О Д Л О Г А Н П Р О Д Н П С Т И . Х ам илтон илтон 196 1960. И здањ дањ е С Н О у К анади. нади. Би блиоте блиотека «С «С рпска рпска књ ига» св. св. III. С тр. 152. 152. V. Х Р В А Т С К И
С Т О Р И
С К И
П О Д В И
18. П Р И М Е Р И Х И Љ А Д У Г О Д И Ш Њ Е К У Л Т У Р Е Х Р В А Т А . I. књ . П одвизи одвизи Х рвата рвата у 17 17 веку (Тридесе (Тридесетогодиш огодиш њ и рат рат). Ч икаго икаго 1953. 53. И здањ е С рпске народне одбране одбране у С А Д . С тр. 61. 61. осм осм . 19. П Р И М Е РИ РИ Х И Љ А Д У Г О Д И Ш Њ Е К У Л Т У Р Е Х Р В А Т А . II. II. кн кн>. П одвизи одвизи Х рвата рвата у 18 веку: веку: Ш лес лески ратови ратови и С едм огодиш огодиш њ и рат рат. Ч икаг икаго 195 1955. И здањ дањ е С Н О у С А Д . С тр. 45. осм. 20. П Р И М Е Р И Х И Љ А Д У Г О Д И Ш Њ Е К У Л Т У Р Е Х Р В А Т А . К њ . III. III. Ч етрдес рдесет и осм осм а. Х ам илтон илтон 1956. И здањ дањ е С Н О у К анади. С тр. 104 104 вел. осм осм . 21. П Р И М Е РИ Р И Х И Љ А Д У Г О Д И Ш Њ Е К У Л Т У Р Е Х Р В А Т А . К н>. IV. IV. П одвизи одвизи Х рвата рвата кроз веков вековее. Х ам илтон 19 1958. И здањ е С Н О у К анади . С тр. 88 88 вел. вел. ос осм . V I. Р А З Н И
С П
С И
22. Н А Ц И О Н А Л Н И С Т А В С Р П С К Е Е М И Г РА Р А Ц И ЈЕ . « С рп р п ски ем игрантски игрантски списи» списи» св. св. I. М елбурн, А устралија устралија 195 1959. 9. С тр. 82. 82. Ш апирограф пирограф ирано. 23. DIE DIE WAH WAHLBETE LBETEILIGUNG ILIGUNG IN DEN VOLK VOLKSDEM SDEMOKR OKRATIEN ATIEN.. - Estr Es trat atto to dai „Studi in onore di Corrado Gini" (voi. 2). Università degli studi di Ro ma. Istituto di Statistica della Facoltà di scienze statistiche, demografiche ed attuariali. P. 31.
159
C A Д
Р
Ж
A J
С трана рана П ред гово р ...................... ................................. ..................... ..................... ....................... ........................ ....................... ................... ........ 3 I. П ок уш аји аји отим ањ а Б ок е од С рба .... ..........................................................................1 ..111 II. И стор и ски освр осв р т ...................... ................................ .................... ...................... ....................... .................. .......21 21 III. III. Е тни чки однос односи у прош лост лости ...................... .................................. ........................ .............. 39 IV.
В ерски одн оси у Б ок и
........ ............ ......... .......... ......... ........ ........ ........ ........ ......... ......... ........ ........ ...... .. 53
V.
К атол атол и чки п розели розели тизам тизам у Б ок и
VI.
С ведоч анства о срп ству Б о ке
VII.
Ч увањ е српских нац ио нални х о б ел еж ја..... а....... .... .... .... .... .... .... .... .... .... .... ....1 ..10 01
...... ......... ..... ..... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ..... .....7 ...73 3
....................... ................................. ..................... .............. ...88 88
113 IX. О држ авањ авањ е старих старих српских обичаја обичаја ................................ 138 Л и терату тер ату р а ....................... ................................. ..................... ....................... ....................... ....................... ...................... ...............149 .....149 .........................
VIII. VIII. О држ авањ вањ е српс српских ких правних правних традиц традиц ија
Б У Д У Ћ Е П У Б Л И К А Ц И ЈЕ О Б О К И . П редвиђене су с Б ож јом пом оћу, a делом делом већ написане, написане, још две књ иге о Боки , ч ији ији н аслови аслови и п ровизорни ровизорни садрж садрж ај гласи: ласи: А . I. II. II . III . IV . V. V I. V II . V III. IX I X . X .
И
Б О К Е Љ
.
о u о -с и . е е е (п а но т и ар хеолог а у оки. У улт урне аниф ациј . аро дн а р а д и ц и ја . ч н е к а ра к т р и с и к е о к е љ а (п (п р е м а о је д и и у г л е д и ок ељ . и и у . е о . .
I. II. III . IV . V. V I. VI I . VI I I . IX I X .
Б О К А
Б О К А
а а а
а а а а А а а а би
Бока
пре ока прем ока рем ок а рем азне ком .
е
.
).
р а н ц и м а ). ).
П Р Е М А С В О Ј М О С П О Д А Р И О К О Л Н И М Н А Р О Д И М . м . . р и ји ји . рној ори. рби . р в а т с к о ј. ј. а ц е са Б о к о
м
.
.
