Nikola Milošević - Zidanica Na Pesku

76s ESEJI

d

//s

7-l? t' Nikola MiloSevii

ZIDANICA NA PESKU KnjiZevnost

i

metafizika

CRNJANSKI, DESNf

NASTASIJEVIC,

9A, LALrc, ANDRrc, seiiniovlc

cn*r.

- C,>LBoC r4xs" 6p. fgfq SO

_,..;i.{

Xl\

{X.

lAZ. vy

SLOVO LJUBVE Beograd 1978.

-.

7 F#H#H##Fst METAFIZIEKI VID STVARALASTVA MILOSA CRNJANSKOG

pran, sve ie prah, kad dignem uvis. ruku 4 provitlnim brdima, i rekom' i itrevidem,'nad

Svaki ditalac iz sopstvenog iskustv a z\a da se, knjirazlikuju i po nedem Sto bi se uslovno Eevna o-tvarenja -rrstepenoin prbzirnostiu' Ima knjiga koje moslo nazvati se ,ide3ifruju.. bez imalo te8koda, kao Sto ima knjiga.dije vei na prvi pogled, predstavlja.problem' "a"Sitio"utije.., odielednom zamr5eno5iu i zapletenoSiu mnoga Svoiom knji"Zevna de-la vidno nas upozoravaju da priliko.m njit-Igvo! ditanja moramo angahovati mnogo vete zalihe na5ih

inii:lektuilnih moii nego Sto je to obidno-sludaj. Ali nije te5ko izbeei opasnost .taryo gde posto;r neKl znak koii"ttat na opasnostbpominje. Ima, medutim, i takvih knjiZerrnih oJtvarenja koja izgledaju sasvim ."qro' zirrta<, a koSa iza svoje toboZnie prozirnosti kriju jedno duboko i sloZeno znatenie. KnjiZevna dela Milo5a Crnjansko-g sqadaju u ovu nosledniu vrstu umetnidkih tvorevina. Da bismo se u to irverili, dovoljno je da se setimo onih stihova Sto se nalie u'zaglavtju o"vog rada: ,,A prah, sv-e je prah, kad dignem uvii ruku i prEvudem, nad providnim brdima, i rekom..,

Na prvi pogled, udiniie nam se da ovaj kratki. odlomak iz Stra1ilolra nosi u sebi samo izvesnu melodiju kona3 sluh, i ni5ta viSe. Ali, pazJjiv.o ia prijatno uzbucluje "koji da.. je it1',it,rjnei doZivljaj -on izaziva, uvid-amo ubrzo strul
Nikola Milosevic

8

>cmocionalnu( boju. Nekakvo neuobidaieno, setno rasDoloZcn.ic izar.ivqiv u nama qtihovi o toj iuci Sto se uriil. nacl providnirn brdima i rekom. .- AIi clolivljaj koji imamo prilikom ditania pomenutih stihova rrc .iscrpljuje se svojom melodijsliom i svojom cr:rotivrrom -komponentom. U njemu je prisutna jo5 led_ na dimcnzija koju iemo uslovno na:niti metafiiiek"om. Ona donekle odgovara jednoi od onih duhovnih situaciia rr kojima, sa izvesne kritidke distance, sagledavamo snii sao }ivota i sveta. Niie to distanca one vrlste kakvu ima_ rxo prema nekom realnom biiu, ili predmetu. a niie to distanca analogn_a onoj koju socijalni reformatori'u iivotu imaiu u odnosu na i2vesne-druStvene instituciie. Rcd. je o doZivljaju izvesnog univerzalnog kritidkoe .i";", Irolr podseda na one retke trenutke kad nam se tini da ni5ta nema smisla. Prisustvo takve jedne dimenzije u na5em ditaladkom dolivljaju ima, razume se, i svoj k;;1;;-; specifidnoj organizaciji umetnidlie "objektGi; tvo"revine. Odmah na_ da u odi jeda_n iskaz koji bi moZda mogao objektivno od_ govarati sudu vredn-osti_koji u nama-podsiidu stihovi Milo$a Crnjanskog. Mogli bismo pomisiiti da iskaz ,,sve ic praho predstavlja objektivni korelat tog suda. Ali iskaz ,'sve je prah.,, uzet nezavisno od svoie oesnidke celine, u stairjri je da .u*" d"li*il;i;1"'d;; ))prcncse( onaj bogati i sloZeni splet doZivljaja, koii iz:aziva misao o besmislenosti postojinja. Dovoilrio';e, fi"d;_ lir",, {.u u sebi lagano izgovorimb: i,A prah,"r""'ji,-piut, kacl dignem uvis ruku i prevudem, nad providnim'brdi_ rna,.i rckomu, p4 da oset-imo kako se u nama iznenada l)Lr(ll, u svem svom emotivnom i intelektualnom bogat_ stvu, pravi, izvorni doZivliai bezvrednosti svesa Dost;ierat's, l{azlika izmedu tog doZivliaia i onoe UEii- iiiiii prrrzrri,;rrcvodo stihova-Crnjanikbg, odgo"vara iazlici ko_ ,irr.p,st..ii izmedu nekog ko b proliinoJti i smrtnosti 8ovt.kovoj sr-rdi'na osnovi duboi
'lir

rrt: znadi da poruku stihova Milo5a CrnianskoE rrcgde u ravni neposrednif, ii"ot"itr i;k;;# l)olivl.ja.j rriStavnosti i bezvrednosti svega postojeieg,

Ir.lxr t'irfiti

vl,

zidanica na

pesku

9

izazvan stihovima o ruci koja sve pretvara u prah, nije istovetan sa doZivlia-iem koji neposredno proizlazi iz kakve tragidne situacije u stvarnom, praktidnom Zivotu. Prilikom neposrednog suodavanja sa nekom trag-idnom situacijom isuvi5e smo obuzeti elementarnim odbrambenirn" mehanizmom da bi to pogodovalo jednom tako sloZenom duhorrnom dinu kao Sto je univerzalni sud vrednosti. Pa dak i kada kasniie, evociraiuii odredenu tragidnu situaciju, na temelju pomenute evokacije gradimo kakvu vrednosnu konstrukciiu, moC elementarnih psihidkih mehanizama jo5 uvek je dovolino velika da nas u tom poslu ozbiljno omete. Po-prirodi svog znadenja, stihovi Milo5a Crnjanskog nalaze s-e negde izmedu onog spleta doZivljaja koji u,nama pobuduju tragidno obojena iskustva i doZivljaja koji imaiu op5ti, vrednosti karakter, konstituisanih u proznom obliku. Stihovi, medutim, imaju daleko veiu emotivno-intelektualnu izralainu moi od svog proznog ekvivalenta.

Izralajna moi njihova ne sme se me5ati sa stepenom komunikativnosti. Prozni iskaz osve je uzaludnou u pogledu komunikativnosti prevazllazi odgovarajuie pesnidko mesto iz Straiilova, ali ie upravo zato njegova izraiajna snaga daleko manja. To je sasvim prirodno. Prozni iskaz ne bi se mogao tako brZo i lako prenositi kad ne bi bilo njegovog relativnog intelektualnog i emotivnog siroma5tva. Stihovi Crnjanskog manje su dostupni i manje komunikativni upravo zatb Sto predstavljaju daleko teZi i sloZeniji vid poruke. fsto tako, ne treba misliti da je prozni iskaz )sve je uzaludnou precizan, dok je njegov pesnidki analogon iz StraZilova neprecizan i neodreden. Tako misliti, znalilo bi opet brkati stepen izralajnosti sa stepenorn komunikativnosti knjiZevnog dela. Zbog svoje jednostavnosti, prozni iskazi se lak5e i brte prenose, ali to joS nikako ne znali da njihova komunikativna moi obezbeiluje istovremeno isto toliko visok stepen odredeno'sti. Upravo zato Sto prozni iskaz osiroma3uje odgovarajuiu intelektualno-emotivnu sadrZinu, dok je pesnidko kazivanie konstituiSe u nienom gotovo celokupnom bogatstvu, pesnidku

l0

Nikota Milosevie

Zidsnica tla

red lnolcmo smatrati preciznijom i odredenijom od plozllc. Ne tako rctko sreiemo se i sa mi5ljenjem da je pesnidko kazivan.ie u nadelu li5eno svakoe"znadenia. at i i" vcrovati pristalicama ovog gledi5ta, pelnik bira redi onl_ ko kao sto urodenik birid'induve.' riled"ti-, -;p;;;;-;; -;;k;; lluyi MiloSa Crnjanskog pokazuiu jednc teoriie o pesnidkom je_ziku. Osnovna "";d;ti;oj odlika proz_ nog kazivanja potide iz potrebe da se redima lako i brzo p.rqneT bitna obeleZja nekog predmeta ili nekog doiiv_ rJaJa. .ulrda protzlaze i osnovne mane tog oblika izra_ Zavanja. Ono Sto se nal_azi izvan nas, a pogStovo ono Sto ie- u nama, isuvi5e je sloZeno i tanano 'a da bi ,r.""ni" iskazati telegrafskom kratkoiom

i oskud"oft;-;;;;;

komunikacijel Qsim toga, doZivljaji koji su u svakodnevnom Zivotu s.pecifid-niji i retli i koji, iz perspektive kolektivnih i poiedinadnih_interesa, imiju negaiivan k;r;ki;;, i"ii8fi'rl slabiie "fiksirani" od doZivlja-ia korisnih ,, ,rrdkodrr"rrrri f-.ivgt i nje,goyo,u{raprediv.anie.'Svi oni sloZeni i d;;i; pr;: tinjeni vidovi 4uhovnog Zivljenja, u kojima dovek oseia sopstvenu prolaznost i prolaznost stvari koie ga okruZu_ iu, nemaju odgovarajuei izraz u jeziku gcirroirre ii"r.. Dobro .i9 poznato zbog dega to tako biva. Coveku ie bttlo neophodno da iezidki svoi bol ili svoiu n"e_ vol.jtr,.pre svega zbog toga "fiksira" da bi od arugih i:iai riii"ii pomo_i;-za sopstveno olak5anje bio mu-ie dbvolian i ia_ ul<. Meclutim, za doZivliaj prolazno-sti nema nikikve ii-modi i .za .njega se ne-mogu naii odgovarajuii izrazi l{io za,oscian.ie neposredne ugro_Zenostr=. Iskiz ,sve je iiia_ lLrclno< lnnogo- je manje jezidki adekvatan od iednoe ta. Kvog tskaza kao Sto je, na_ primer, ,boli me glavlo, i lorlc sc ne treba mnogo dudiii. postojeieg spada u one d.o.. ..|)olivliqj _ta5tine svega ),ivli:ric na koie set jeifne-usko pilt tie"e iuet gi"_ 1? clrslir, oclnosno sa tadke " gledi5ta tvorca proznog iezi"ka, rrvck glcclalo sa podozreniem. AIi upravo zato i"e"i bilo rrrogrrCt: rla ovakvi ,prokazani" a deito neot,idntj sloie"i i .tunurri dolivlja.ii, nadu svoje jezidko pribeZiite iamo grlt.. svnkoclncvna, usko praktidna merila gube moi _ r,lrlirsti prczi.ic. To jc, po svoj prilici, :.afii oa -;logu

pesku

Il

Sto je pesnidki izraz postao sredstvo za saop5tavanie takvih intelektualno-emotivnih sadrZina kakve'ie inade proznirn kazivanjem lernoguie saopdtiti. Razume se, nije svaki pesnidki iskaz orude neke sloZene poru\e. Stihovi kao Sto je onaj o ruci koja se diZe nad providnim brdima i rekom predstavljaju-jedan od retkih, uspelih spojeva metafizidke i melodijske dimenzije pesnidke strukture. Takvi stihovi su u stvari jedan sasvim osoben jezik za ono o demu se obidno iuti.Medutim, emotivna boja, melodioznost i metafizidko znadenje stihova Crnjanskog ne stoje jedno kraj drugog kao slgjevi u preseku zemlji5ta. Izme-clu njih p-ostoji izvesna duboka unutra5nja povezanost. Metafizitka di menzija stihova Crnjanskog igra ulogu dominantne pesnidke strukture. Seta koju oseiamo ditajudi onaj odloq5rak !z Straiilorta, sasvim ie osobene vrste. To ie seta zbog

doZivljaja uzaludnosti, a ne zbog nekog drugog, konkret-nijeg, praktidniieg,rqzlog1. Njen odektivni-k-orelat, taj u,sporeni, sanjivi, slobodni ritam stihova MiloSa Crnianskog, daleko je pogodniji za jednq metafizidku poruku, nego Sto bi to bio vezani, brzi, patetidni metar-kakvog stiha. Takva vrsta povezanosti razliditih slojeva pesnidke strukture osnovna ie karakteristika i nekih druEih pesama Milo5a Crnjansicog. Sumatra je jedna od njiE. Pb vrsti pesnidke organizacije, ova pesma ima ,labavu., strukturu, Sto se vei i iz samog naslova vidi. Kod klasidne organizacije stiha, naslov pesme obidno je neposredno povezan sa smislom umetnidkog kazivanja Stepen povezanosti izmedu strofa u Sumatri ie takode znatno manji nego u tradicionalnoj poeziji. One slede jedna za drugom u relativno samostalnim celinama.

I u okviru pojedinih strofa Sumatre organizaciia stiha je, s klasidne tadke glediSta, olabava... Pesnik tiadicionalist bi, recimo, izmeiio redosled stihbva u prvoj strofi, trudeii se da im na tai nadin obezbedi smiiaoni kontinuitet koii je bliZi proznom nadinu izraiavanja. Sve strofe Sumatre uoblidene su tako da bi im iedan-klasidno nastrojeni kritidar, sigurno, porekao umetnidku celovitost,

r 12

Nikola Milosevie

Pa ipak, bcz obzira na to, ditanje Sumatre ispunjava rras nckinr lrlagirn i utiSanim raspoloZenjem, nekim duclrrinr spoko.istvom. Taj doZivliaj donekle odgovara onim stuniinra rltrha u koiima dovek u stvarnorn Zivotu prihva' lir svo.itr strclbinu, nalazedi u tome izvesnu utehu. Mcclutim, ova.i doZivljaj po sloZenosti i bogatstvu opct daleko prevazilazi svoje prozne korelate. Pesnikovo oclstupan.ic od uobidajenog nadina kazivania i ovog puta ima za cili da se posebnom, jezidkom mreiom pesnidkog izraiavan.ia, "ulovi< iedno znadenje koje proznom obliku komunikacije, po prirodi stvari, izmide. Razbiianjem klasidnih oblika stiha pisac nije Zeleo da kod ditaoca izazove efekat neke duhovne raspr5enosti ili prostog poigravania novim oblicima pesnidkog kazivanja. Naprotiv. Kao kod stihova iz Straiilova, ulogu dominante pesnidke strrrkture igra i ovog puta metafizidka komponenta pesme. To se ogleda dak i u nekim, na izgled sasvim proizvoljnim, kompozicionim osobenostima. Naziv Sumatra kao -odseden pEsnidke tvorevine. da lebdi, od )organizma( Mcdutim, upravo takvim -jednim oodsecanjemo naslova pisac se pobrinuo da eliminiSe asocijaciie istorijsko-geografskog tipa. Sluieii se ovakvim kompozicionim postupkom, pesnik nam stavlia do znania da ime >Sumatra< ima neko drugo, a ne lokalno, geografsko i istorijsko znadenje.

Citajuii Sumatru, odjednom postajemo sposobni za nclto Sto nam se u stvarnom Zivotu retko dogada; da

osctimo jednu tako reii kosmidku povezanost, na izgled vcorna udaljenih stvari, autentidno i izvorno. Sve strofe Stttttalre, svaka na svoj nadin, sugeri3u nam viziju izves. nt: la,ianstvcne niti koja spaja korale iz nekog dalekog nlora sa trciniama iz na5eg zavitaja. U lom srnislu postoii istovetnost poruke u svim strof:rr-rrr ;rcsnrc Crnjanskog. Svuda se izvesno mirenje sa slvarrro$itr clovodi Lr vezu s jednim kosmidkim proiimarr.jcnr svcgr.r posto.ieieg. Osnovno umetnidko sredstvo za izazivan.ic ovog utiska je strukturalno labavo reclanje izvesnog bro.ia lripcrbolidnih iskaza koji predstavljaju razlii'itc vali.jaci.ic na istu temu.

zidanica na pesku

13

Ovo umetnidko sredstvo na svoj nadin je prilagocleno metafizidkoi dimenziji pesme. Preuvelidavajuii pesnidkim figurama kosmidku povezanost i efekat mirenja sa egzistencijom, koji iz te povezanosti proizlazi, pisac izbegava direktni, prozni nadin kazivania, koji bi, svojim siroma3tvom i svojom jednostrano5iu, obezvredio i umanjio dornet pesnidke poruke. Osim toga, odsustvo spoljaSnje koherencije stiha, spojeno sa slobodnim nadinom pesnidkog izraLavanja i jednim usporenim, pomalo leZernim, neobaveznim ritmom, pogoduie, sa svoje strane, upravo takvom jednom metafizidkom efektu kakav ie na5 doZivlia.i Su.matre. Kao 5to znamo, Crnjanski ie u komentarima za svoju liriku prikazao i onaj privatni, istoriiski ambijent u kojem su nastali njegovi stihovi. Ako uporedimo istorijski komentar Sumatre sa samom pesmom, zakljudiiemo da tgj ambijent ima sasvim odredenu istoriisko-geografsku boju. Pesma je, zgadj"..gizve-sn*o_m smislu, nastala pu* tery eliminacije privatne, istorijske grade. Termin Uial, na-primer, prvobitno ima neks karakteristike koje ie u pesmi sasvim izgubiti. U istorijskom, konkretnom trenutktr nastanka Sumatre, Ural ie planina o kojoj je piscu ,'dugo i blago opisujuii taj krai" kazivao neki niegoy prijatelj, o kome saznajemo da je tamo proveo god_inu _dqn4 u zarobljeni5tvu. U pesmi, medutim, ovaj ovako lokalizovani geografsko-istorijski poiam pojavljuje se odi5ien od konkretnih, istorijskih n-aslaga. On se, najpre, direktno liSava privatno-istorijske boiJtime Sto sada neposredno oznatava iedino neku daleku planinu i ni$ta viSe. O1gi-yee gv_ako g9agr?fsko:istorijski po, "o-diS-iens jam dobija i Sumatri i ;'edno flrufo znadenie. Red Ural oznadava ne5to geografski dodu5e daleko, ali ne5to Sto je, bez obzira na, svoju udaljenost, u nekoi taianstvenoi, kosmidkoi vezi s narna, otkrivaiuii nam iako sveop5tu povezanost sveta kao izvor izvesnog blagog mirenjb sa egzistencijom. Pesnikovi komentari otkrivaju izvesnu analogiju s pesmom samo u nekim iskazima koii imaiu univerzalniji oblik. Tako, na primer, kada u Obiainieniu Sunratrrz pesnik kafu nkako ie sve u vezi, na svetu(, ili kada ka-

Nikoia Milosevi6

l4

).c >sva ta zarnrsenost postade jedan ogroman mir i bezglanidna uteha<, oseiamo da je to na neEi nadin P..ri9utrro i n samoj pesmi. Ali dak i u ovom sludaiu red je o irnalpredi5iavanja" geografsko-is'1 toriiskih poimova pisac je primenio i u drugim svojim pcsmarna. fiuSka gbra, o-kojoj se govori u zemljopisima, putopisima i uspomenama, nije ona FruSka gora o kojoj iu pera u Strad[lava. U pesmi, ime ovog brda je sast-armi cleo umetnidke viziie jedne tragidne sudbine, sudbine ko.ia, pre ili posle, moZe postati sudbina svih nas. Ta red ie,' da'kle, samo geografsko-istorijski, materi-jal od kojeg se, kao od svakog drugog materijala, gradi pesnikova poruka. ' Slidnu funkciiu vr5e i mnogi drug! istorijski-i geografski rekviziti pesama Milo5a ernjanskog. Izgleda, recimo, da u pesmi Prolog imena KrleZe ili Curdina imaju .iednu lokainu boju. Medutim, oba ova irnena pojavljuju 'se

u istom onorn svoistvu u kome se pojavljuj" i r4 sudbina, ili red tuga. Iz celokupnog istorijskogeografskog sadrZaja koji imaju_ imena-KrleZe i C-urdina, pisac.je oda6rao samo otte kaiakteristike koie odgovaraju duhu pesmc to da su ova dva pisca bila novatori i knjiZev-

ni br-rntovnici.

Pored toga, asocijacija na Kr:leZu i Curdina priprema finale pesme, onai finale s nebom "Sto visoko,, zvez' clano miri5e.. U takvom zavr5etku ilesme opet nalazimo icdan vrednosni sud, pomoiu kojeg ona postaje, ako se iako molc reii, fenomen univerzalnog dometa' Stranac koji bi hteo da spozna znadenje pesmg P-r,o/og morao bi, razurne se, najpre da naudi na5 jezik. Mer.ltrlirn, lom strancu ne bi bilo potrebno da se posveti n-ekakvim posebnim, geografsko-istorijskim studijama- da lri rr
r

pol rcbl.jitvlt,itt.

Ovakav nadin koriSienja "lokalnihu rekvizita, tako' i[c, svccloi'i o lrosto.ianju jedne metafizidke dimenzije u pocziii Miloln Cln.ianshog. Termini i poimovi koje pisac

Zidanica na pesku

15

uzima iz jedne geografski i istorijski precizno omedene .iezidke o6lasti sluie samo kao sredstYo za post?anje-izvesnih sloienih, umetnidkih efekata univerzalnog karaktera. Problem prividne prozirnosti nekih knjii,evnih struktura postavlja se i povodorn proznih dela Milo5a Crnjanskog.' Dnevnik o Carnoieviiu deluje, takode, na prvi pogled,-kao lako ditliivo i oprozradno" delo. U kornpozicionom pogledu to je po mnogo demu avangardno ostvarenje. Slruktura ovog dela, Aao i struktura pesama Crnjanskog, spada u onu vrstu literarne organizbcije koiu nazivamo "labavom<<. Redenice Dneunika Eesto imaiu takvu samostalnost da pokadSto izgleda kao da su uodsedeneu od kniiZevnog >organizfiia,<, poput imena ,sumatra( u istoimenoj pesmi. eitavi pasusi, ditave epizode smenjuju se u ovoj knjizi naglo i brzo. Takav nadin umetnidkog oblikovanja moZe ostaviti trtisak da ie Crnjanski teZio, pre svega, za nekim disto formalnim"efektiina. Tome ide u prilog i miSl3enje da su

.icdino >dvrste<<, klasidno gradene literarn-e celine Pogo-4iie za poruke metafizidkog tipa. eini se da ovaj, "haotidne nio, #azbaru3eni" nadin gradenia prozne strukture potiS' pobudi stanje u ditaocu da dalie od toga iedno ide tenosti i razdeienosti. lVledutim, na stranicama ove povesti o jednom modernom earnoieviiu sreierno relativno-desto najopStij-e vrednosne iudove o doveku i svetu. U ulozi nosioca ovih sndova, pojavljuje se, po pravilu, lik glarlnog junaka. Glavni iuirak Dnivnika zamiSt;en je kao-neko ko.se ,'oslobodio-i odrodio od svega", kao neko koga >niSta vi3e ne vezuie ni za dobro nina zlo". Ovorn iunaku Zivot lidi na komediju: usve sam dekao da ie jo5 neSto doii u Zi votu, da ovo dosad be5e samo komediia' Sad vidim' da lrosle saZalienja ne dolazi ni5ta novo " (Dnevnik o e arn-oit'tti6tt, Sveslovenska knjiZarnica, Beograd 1921, str. 60). Clrrnoieviieve noii prolaze ou groznicama i snovima. ' . lio,ii nisu mnogo ludi od jave". Na iednom drugom mestll, ovaj m-rl4erni-earnojevii \(' pila: ',ali zar ie Zivot vi5e nego senkal i odmah odgovr,:n: ,nc, senka ie vi5e nego Zivotn (Ibid., str. 116).

$H6.rit4O":ritda '

'r-PiAn/Q.

FEO'I '

Nlkola Milosevi6

Zldanica na pesku

.. (ilirvrri .iunak Dneu-nika, osim toga kale: ,rja ne volirrr ;rlac\ rrcgo tugu< (Ibid,, str. ll1). U stvarnosti ," plae i luga razlikuju isto onako kao Sto'se razlikuiu iednd ne. posrcclrro rcagovanje od stava koji iza sebe ima izvestan srrcl vr-ednosti. Emotivna karakteristika elavnos i,rrrui; Dttcvnika ie, dakle, ekvivalent za iedan it rioto"slii, ,rrri vcrzalni odnos prema svetu. O tom odnosu govo:e i neke dr-uge karakteristike Carnojeviigvog !k-a.- -Jedna od njih je?eZnia ;" ;;i;;;\,om u nekim dalekim, polarnim predelima, teinia za onom zemliom je led zelen a voda plava pod ledom, "gde sneg rumen". Druga je sazpanje da liubiv ima u sebi nedeg neprolazl:og u metafizidkom znidenju te redi. "eini mi se jedino ona i jg,g".q ostaie,,kaZe earnoievii, sve je drugo samo varka" (Ibid., str. 102). Vei u deZnji za polarnim predelima i saniareniu o leiem neprolaznom u liubavi, Eitalac oseia ,r"ko milurrholidno, blago qirenje- ia zamr5eno5iu i grud5iu t;;6_ janja.. To mirenje dolazi do izraza naroEito ,, ,urrisrri* pasusrma knjige, a na. temelju onog istog doZivljaja kosmidke_ pove_zanosti -J>sve to be5e uzaiudno i sme"Snou. T on ni.jc vi$e znao Sta je dobro, a fita zlo, a nebo mu je takoclc bilo uteha i vrhovni aksiolo5ki aksiom: ,Merio .ic svc rumenilom neba, utehom njegovom.< po mi5ljenju <-rvog potomka Egona Carnoieviil >sve Sto su einili.". . ncgdc, daleko na iednom oslrvu ostavlja traga<. Or, ,"

jele pune "te5io da ie umesto njega da iive rumene neke kakadua lepih na jednom ostmr dalekomn. I do,ilvljaj qzaludnosti iz Straiilova-i doZivljaj uteSne, kosmidke povezanosti iz Suntatre (potomak Egona earnojeviia sasvim odredeno kaile: "ia sam sumatraisto) i {gllvljai petqqa 5!o ,1i_isto, zvepd4ng miri5u" i-z Prologa, sne ta-ir;a ivoj pandan i Dn"u,riku o Carnajeuyu" -Fostoji i sasvim odigledna no-dudarnost izmedu' isstvartla5tvu Milosa Crnianskog i politerarnom kaza u jedinih iskaza u nekim njegovim delima koja ne spadaju L Iiteraturu u uZem smiilu te redi. o . . . verujemo, r'eli Crnianski u Obiainieniu Sumatre, u dublii, kosrnidki zakon i smisao radi kbieg se tuga, iz KamoenjSovih soneta, kroz tolika stoleia, frenosi u nas"' (Itaka i kotmentari, Prosveta, Beograd 1959, str. 178). A pode,tak -uspomene na nastanak {umatre, ovako glasi: ,Osetih, jednog dana, svu nemoi ljudskog Livota i zamr5enost sudbine naSe. Video sam da niko ne ide kuda hoie i primetio sam veze, dosad neposmatrane." (Ibid., str. 179). U Pismima iz Pariza i sarrr pisac za sebe kaZe da je osumatraist": >Vi znate da ia imam ludu teoriiu sumatraizma: da Zivot niie vidliiv,'i da zavisi od oblaka, rumenih Skoljl
l6

't ztdanicana

Pesku

fu.ffirjssj\t:9

17

zidanica na

Nikola Milo3evi6

l8 Ncrna,

u stvari, nijednog epizodnog junaka

Dnevni-

lioii niie tako zamiSljen da, na svoj nadin, potvrduje ilustruie gledi5te o uzaludnosti i besmislenosti dovekovog postojanja. earnojeviieva supnrga plitka ie, triviialna i dulna na iedan jeftin nadin; ljubar"nica Folikinja vara muZa s ljubavnikorn, a ljubavnika s muZem, pa dak i ona lckarka, 3to je po ceo dan govorila o ,pedagogiji i gospoili Elcn Kei", iznenadena je ,ina delu sa iednim sanitetskim kaplarom, iza harmonijuma, u sali bolnice". S,amo iedna junakinja u ditavoj kniizi zradi duhovnom lepotom. Ali qvai iedini Zenski- lik sa oreolom rizviSenosti i distote nedostiZan ie za glavnog junaka. Samo z4 Magjgm, toliko razliditom od svih drugih Zena, istinski-Zudi junlk Dnevnika, ali upravo__1u islu Mariju on ni kada neie dosegnuti. fako piiiuitvo ovog lika, koji se izdvaja svojom produhovlienom lepotom, takode potvrCluje poruku o uzaludnosti dovekovog posto.ian.ia. giCe koie u _sebi, kao Marija, ima ne5to Sto nije od ovog iveta, neuhvatliivo .ie i nedostiZno. Poruku o uzaludnosti potvrduiu na svoj nadin i likovi mu5karaca u Dnevniku.'Potomak Egoni earnojeviia umire rano, a.slutnjom sopstvene smrti zavriava svoju ispovest i sam fiktivni autor romana. - I druga umetnidka sredstva koia ie pisac koristio prilikom pisanja Dneunika podredeni su vrednosnim ocenam.a glavnog jqnaka. Evo, na primer, .iednog karaktcristjdnog odlomka u,kojern se opisuju prvi "susreti earnojeviia s njegovom buduiom suirugorn: ,Ona bi odmah sedala do mene i pridala mi. Sirode bcz oca i ma.jke, ona me je davno volela i dekala i bila lcl.ina. Mene je zadudila niena lepota a bio sam umoran. .Svc ic t-o prolazilo tako jednoliko i mirno. Tetke moie su mc dodekivale i v-ikale ioj: ti ide mladoZenja'u, "Evo po vas dan bila u niinoj n onfl kuii. /crr

i

.jc Napol.ju .je padala ki5a i dugo smo sedeli posle rud-ka.- Mr:ni bilo teSko, lice mi je jednako bilo podbulo .ic i l:lcclo. Ko zrra Sta se dogadalo u mojoj duii. Ona mc ni.ic ostavljala. eekala me i dolazila svaki clan. Salivcna cld svile i lepog mesa ona mi se nudila tiho i ponizno. Slu$ala ie o mojoj ublesavosti< i mom taj-

19

Pesku

to ie budilo njenu nom, raskala5nom Zivotu mnogo 'i i'gledala u -ito*' radoznalost. stu:al'a l!'igsi"-p?"au same' a ostavliale su..nas moie mutne i mir#tjji'T8tk" beLala ie ie dekaia' "*!"i't-tifit" sobe na meke devojka, upla5ena.'il"il' J";;;g'--s'to od mene u mraK t'#;;;il J"tittltt"" i seiala me kako divane. ona me i";l;;i;" nikako nisam mo' smo sc zaiedno igtufl,'rnua?-s" j.uioga oao da setim'" (trbid', str' 46-t) *"' da u ditaocu iza Eiur]';;;j ;;k';''u*istjs" je takrtdoZivliaia uzaludziva iednu'uor," u'iui;;';'il;ii;tnog kratkim' s suodava riosti. Odmah ., p"e*Ttt'-l -autgr. nas ,

z"i

u.-' d': i'" opi om ;;' l;. L, l^'lp;H-3r:.'J opis' nezavtsn< s

:?"0

liJii

" Sam tai barnoieviiu. Medtrtirn' nepos-redno zabi delovari'r# iiti:ito'bitno menjaiu znadenl"^,fl''.,nao Lim-clolaze dve rei'c]iic" ft"jg reclmo' ^

a ne' 'zadtrdila"' neulralno' sasvint zvudi ozanelao, lepota Ut'aiee suprllge' pa dak i ravnoduKno' p'isac 'poved-a-v^a Utisak nett'al"o'ti i ravnodu5nosti Ieponjena je zadudila omene ,^r.o"s"rolti; il;;;i;;acije nezaintetiiui* vidno da ookaZemlaclu: 'l"tuftt tan. koia treba sad'rLJ "a z^ !\ palanadku glul,,,oi rcsovanost koiim nam se stava"tuti.iskaz ,r*otu,t'i'=Zuii* bio sam gleiirt.ncirano i izdalekatako I ia do znania a" grffi i.,i]"^r. prolazilo je to cla na ono 5to ,"";;ii;r- zbiva:-osvepisus posveien kraticdnoliko i *i*o..lp3;i;;;;ttledi provincij ske 1lT'?sl
lt;. r;;;

i";i*";t-

'iJ'ii"iY#:"

junika

;"i;H;p;;;;;;'

lllCSa(.

priprosta' u istoj redenic-i' . suprotstavlia i""l-"*[T*i tLp*g" nrrrvincijsku "'r'tieli-tttt u'ia"e" je dugo preda mngln 1 l;ii:il;ij;;;c"e 'stajala 7'aLim se,

'"p*ea:rnirne-odi<'' Potom pisac kratKtm' *"i""I nalanadki' tako kaoti"ti*. dovrSava taiItiredu p at rii arhal n o g

lllcclala u moie

1rr:tyatliivim i lr r k t c r i st idni I i k';:1;;?"]"t'u'tup"t" radoznalosti' Ko' pttt"tt" strnha od musk#;"ftH;a;;'

20

Ntt(ola l4ilosevi6

niri.n() orllorrrak._s_c zlvrSaya redenicom u ko.ioi se saZeto tavlii riii r*r"uouanos li,!;';l'3i'['" r buduie sui,, ?:rprots

i*i';;ll#fl 'i:f i3';"i""1?'.1';g'f ";,"rutnil#:f it ova

tehnika J
l#li#gI*

.nekoherentnoEl

pa nekako nehai ntzacije knjiZevn cevc Zene zaslu:

-"lf,tT

3;*+g**rrutr-*{*[-iffi

[:it*ir#"i;*,x"*::3,T,1';t3,s;,Txtn5']#i,:ovakvu linijir.

no sprovodt t carnoieviiu,

obtikovanja pisac dosted_ $jiZevfi; ar.is";^ou..rr,,

iz Dnevnika " lllo_ "oT-pude ii- p?.r.iJit"- zveknu mutan oi

rp;f1f H:fi #r\r%tj?"*-*;"":rfr"1",ttt,#i;:nr I,,'

jtr*#fi:y:l*r#H:?$"f "',T,,#i;""",'J;li

*' " t f.";' "" *:, i ,,., s^!.:buru ru

!,.c,

n

?1 T

; ;;;

;'"';

uc-

n

p

". ;

kgjtq ,J;;lt#; *,h. s r.i j3. n i ;,

deratja

"

9

ffi

jy", u*

s

m

es

*o 3$fi }{,:"ri#,

an,,

#*.

io$vi.{.c'ili;""#"'i-"rtil#i.il..i'1tH"',y.o,r_"h,.loilg,orili uclnost bradne epiitrnaka.

zoclc glavnog

lri" il'lli i,1i,",1:.ft:":i"t'"t

potezu pravcu omarovaZava-

*,t"ji,iljlt*{;t*,''_1"}j -iroti"". ostio "Y,ffi u1, i,., i ;'ko rr.;. :fi ta.i natin, fr.agr'crr p*rjllii rar"t 1a " "iff,i::t?i "X,rffi : rt;i,;k;".jTl tarn os t i ri a o c u.lc' :lr:l;;'i.;;i^i'ilti,,f Tai prctaz

:l:::"...n posvcrc

r

.,

g"iig"'ilffi t J ;J'fi i.tf.flffi

?r:

Zidanica na

pesku

2L

ve Zene ne$to 5to niie vredno painje, ne5to na demu se ne treba dute z.adrtavati. Redenica koja zatim sledi: smeian u voi"bio sam svodeniu nidkom odelu i bled", jo5 vi5e doprinosi preih.odlog pasusa,,na nivo fragmenia. Zahvaljujuii tbme, titalac oseia odboinost prema liku earnoieviieve budu. ie supruge. fstovremeno, ovaj fragmentarni nadin obli kovanja knjilevnih likova pojadava i op5ti utisak koji, razume se, ide u prilog metafizidkoj poruci romana. Portret palanadke junakinie konadno se zaokruZr.rje izvesnim karaiiteristidnim detaljima iz earnojeviievog bradnog livota.,Sa puno n psiholobkom uverliivb$du, po-moiu svega nekoliko efektnih poteza, pisac nam sugeri5e viziju pleobraZaja supruge glavnog junaka, u podet, ku patriiarhalne i dedne. . Taj preobraiaj ima duboku psiholo5ku logiku. Nedovoli-no vr4ljiva, vulgarna strana patrijarhalnog mentaliteta kao da samo deka izvesno spolja5nje pokiiie, naideSie braino, pa da grubo izbije na videlo. Inspirisan tikvoqr psiho_lo5kom logikom, pisac zavrlava poitret svoje junakinje sledeiim opisom: ,iTo vede smo malo vi5e pili za vederom i ona se veselo nasmeja: >Pa Sta ie5, oko-toga se okreie svet.( I ja uiutah i pogledah je preneraleno.Letala je kraj peii sva gola. Njene lepe sjajne noge, ispruZene,-vitlal6 su se-u iaru pedi, kao da su igrale sa nekim. Ja joj tiho pridoh i nekim osmehom p,r.ti"rr stida, kojeg dotl6 nisam poznavao, uzeh njenu _koSulju sa zemlje, pokrih je i podeh joj govoriti o zemljoradnidkim zadru{ama. I iako-su opet prolazili dani i meseci. Ona je podela da se goji. I mi nismo imali dece." (Ibid., str. 534.) Prva redenica navedenog pasusa podinje jednim delaljem koji psiholo5ki priprEma Carnojevii6vo kazivanje ("to vede smo malo vi5e pili"). Zaiim dolazi izjaia njcgove Zene, u oblihu jednog op5teg mesta ("pa Sta ie5, oko-toga se okreie svet<). Fosle toga sledi oni telegrafski kratka i saZeta redenica kojom-se plastidno ocr"tava lcakcija-glavnog jgnaka na omisaou njegove supruge (ri ja uiutah i _pogledah je preneraZeno"). \a taj-naiin se izbegavaju dugi, patetidni_ opisi a ujedno se ubedljivije ocrtava stav glavnog junaka.

22

zidanica na

Nikola Milogevie

Tri

poslcdn.je redenice obuhvataju sasvim lapidarno Citav b''t'i ucriod, zajedno s njesovim ;r;it.g""i". ^i"i <-rpc.t prolaziii ii"il ,r*r"'.ll o"" je podela da se _,_.1\i ;r.l go.lr. I mi nismo imali dece.") Ovakav nadin telegrafskog saZimania teksta. nz Dorrovno o$tro "odsecanjeo pret-hodnog t.i-pori"il";; i;_ ka naglim prelazom-ni r_edenicu ,i t?to"*'oi?';rJfrrl"h ctanr i m€seci., predstavlja takode jedan ,iriil;;;i_ noll olnalovazavanja. lika suprugc glavnog "idjunaka. Kao
;;'i;.

^

i."j

formulisanim redenicu-u. postupkom pisac konadno _,_^_Ill_lip,kompozicionim lik carnojeviieve supruge. Kida se diralac, :::3ti::y:-l preq KraJ Tomana, jos jednom sretne sa ovim likom. on nru se,javl ja ditavim iiii#: "zatrpanoca. laKo autor i kompozicionim "iro.-pr"ifr6a"if, sredstvima o.r"mortrirr_ je diraocu da se dubUb i prisni;e;;;;;^;; irril?. i-r'rTi rrrah, iiraodevu oaZnj; intenzi;;lj;;;r;.;'d;j; ;; d;: lrr glavnog iunaka. MoLda naimelanholitniju i najsuptilniju epizodu D t a v t i k a preditavr j a p'id." ;' L"l"iii' M;;i j i. il"uii""iil g.:,;li:, jc pomoiu ve.c.gs broja psihol,oSkih'ii"i,-""i1" nego lik njene sestre Marije. piipak,tzi"i_ i::.,1"i.,11:ir.t.:la Dcrir .lc oDrcnA, gotovo tuZna u svoioi prolaidnosii; Mari_ .;ar, n:.r;rr,tiv, ima u sebi lirsku, ----^--^' J;;i;;;; $to ic izgubljeno i nedostiZno.' -.ito"fioiien"., Opisu ir-rii Izabelin lik, Crnjanski bira, uglavnom, y^silo lof k i i ko'rp,zicio"o _i.""-tilt"",'',ravnodu.nen lini_ .tc. uvaKo sc. rccrrlo,' u jednom trenutku tai Iik privida ^;Aa" glavnom i u n a k u : rf d;;; ;!" " bleda glava, koja mi "J se na suncu Idinita prosta i"';tjH; opalier

t

";

iil'l'l

23

Pesku

crte' koja me je prina. salivena od iedne bl?gq' tanke (rb'id., str' e5') tanku crtu' disSvodenie tzaoeliiie tiei"--na bledu' mu' u isti mah' iifl;;;;i'1'st'iuii glavnog junaka ,u,,.ii#Jiiu;;" da kroz ovaj opis ;""tl;i;;;ddttsttbtt starijoj sestri' - Ji"*"-nn"rijin6i t'""il,u'i"ki;t# ;;ilidk;g outit o,runia dolazi do iztatzabelinog izza i njednom dd;il;"iiiitr"f' ntikiz'a iedna iedina eleda: oNiena gru"uti"tiuaJ"J;q.q'mesedini itt' 95)" Izabelin lik 6taga, tanka .r,u 1'""X";;;;';-iua-i'uoravo takav sistem se ponovo.s,voctJ "^.lliriiu pi"tt da postignevezrvanJ ""?#lt, .*;;;;;ii i:.ti:l:e )oDredmecrvanta( -itu"'gtte em ot ivn o t uoi".''o di J".i-au ;iJliiiH;; rt"iSt bi' p9 svoj prilici' ov. iunakin-iu, za ^ffi;; "#ii;1""4; 'd:,*d'{;il; ;;h;i L; um e-tnid ko u kazivan i a'izvesnim li5 i""okruz"n

ilth;l;i."

il;il;

Nasuprot

**;;"oi;i:'p

.k,i;i;iil;.*.t"T,*'l;if3",i*"#r:tf Posle noii

"s:?fi

?s]t#t naka. i Marija staja5e pi"7.9to* uiutru budi nediji ;i;;"";fi bleramena golih fika i oLva5e. Prala je *f,lj; t "jenbg 96)' (ibid., str' 5t"s" zora-<< realistidne slike' u vredNa podlozi onai pomalo nadre"t""pit#ene' -y1'-"q ;;;"6;;iiiie" -d;;#;oe' -p"ri ".,#;';;ff.i" oe

.r'ri,

l-"t

U;'"i;;itf"

itt'ut"o doPrinosi i-okol't#rtJ?"0};;*"iffii diste zudnje glav-

Marijin lik iz persli"ek;i;"

;;;"ije"e'

u

nog JunaKa.

karakteristidno Prema tome, za strukturu Dnevnika povla5ien pologlav"i"ffit'-i*u prvo, da ie. p "pt"lutno asusi' Li : i i, a*q:,. *. .-e frlrfi] "Ui,nlffih;:, labavo vidu -Potl "1, mana smenJuJu u "edenice, .sP3ju"J,:TiY-q sasvim ;";;;";iF.qiapo"'a' orividno ^Jitittiri"itii a se kraj nj i metatrzrcxr i,.irupt a dobijovog f, i,'"' svog knjiZevnog 9lefekat knjige. oa ie u strukturi pri*'"-"[ *mo slapovili . I abavi nadin orga.

ii"ci":liii,rfi nizaci

jb-ol,li:1"^i";;id;'L;.al'p,1",;*l-itttl;in5:n: -primata junaku

glavnom i izolovano' U tom poo3"iltultt;'fC;1entarno gotovo vali iavio doZivliai uzasludaju u ditaocuTiti dt{"s"' opet na emotivnom nilurdnosti i OesmrslJno#,lti pt" wegdpolozaj glavnog ju-

1i.-,zici"onog

v,rt. ovako,,,*ii"i"iii"lpJ"i"sie#

Nikola Milosevi6

Zidanica na

naka onrogLrcr.r ic obrazovan.ie_dvrstog ta, otro ko.icg r":\"pLtr:;li"m'i#se aksiolo5kog sredi5_ podreclujri sve os_ l< c k onipoz icioir e'li ni D n ; ;; i< i.' 2in" I ;;, ii','l,r',t

i

ii

i:''l rrc,nrir.rrr'""t".1+i::L,1,:?:;?;:"gli::E#*:*f

:,l3]l

j"Jii?:i#iffi*iflrj,n"g:""'r.",'rf ri'",1, ii\iilliil i j"ii"ifi cloZivl ia i u uz"li, j-;;";" ;i " :3- "1'1gRgsredno doprtj:.ffiit1H.,iij"i'##rhlj,ruf", j,l#,H ,"iri t t<.rs

cl'tamil romana veii intenzitet.

Tako se i u strukturi ineunika o Carnojeviiu, iza prividno samo k33n-i{ir"rr"j' il:vttog dela. skriv.a jedna ,i"tutiriem Brjnoloskog sloia ftnii_ dimenziia, kao i ii'.l": ; r."i.li ! "' 3l,l [, ; I *:fi ff TlJl", "' Ova simntoqaiid,na duodim"nrionalnost literarnop opusa Mitosa Crnjanskog, alr"ri"jZ iir*i-i piStevom _stvaraijrl. rt."Oii,'ii'fr", "'i.;$ifi? sv oj o . t *r i [u J pttiiilfti, il oo ll"il.J,? "ii,"'a

*t*:s"'jl

j

"

"r

":

"

,"3:,tli?iiJ,?",1*i:'i*i,ff , i:"":q'ffii?;J'iff gledaju. oJa sam g":_?",

t-ukom uspostavim veze,Po?rrE"j" ;J_ orr, da drhiuiom nevidllive i neverovatn e.,< (Liu_ roksani, gy_l."", y !.:y .il6'";i?30, srr. 17) rako.se vec na poietku kr

f i"'#li:fi '*Ti"iEH?iJ"3f;,?*;$"'J'3;fi 'f

X,i3f ,'ffi Na sledeioi stlan^i9i nalazimo misao o l.iubavi, nne_ pt'olazno.i i rrepomidnoj:r, u u ovimi .""r*u opet oZivliava

illi""'i!;ti,fi J,'ff i'"'iio"'p.;;;;;;"r"i';;-;"il;';i;1 i str, icdn6 j;:?*3,,:?if,,"?:?i" ,,.^,:fyg te veze.,. u l1_yfi ^;";J;';:r,.lilT',ix".#?,j?l b.cta, u m ci n os t i. tt9 1= u rravi i si,iri u fi"j". l::1i,nul"d,irSke

i dudni zbir Dt;;; ;"_ znao d.a ispru_ i;tii:.lll:Ti ako ie bds;' ;;s"l; p;;tr,,*; u?"i:; Dlo.lcva, .iro povezal t59neri.

Lepi

r"znia da se-1,1"::* ...,-.^,I. {a]gkory, ledenom i sneznom otrrr.lc or-ro rrcbo kolg,se pri"i?"-gijrrrro_ iunaku Dneunrlca, prisutna ic u ovom >Providan svct,' risina aus" prrtopiiu niitosu Crnianskos: T.;;"#g:"Sum listiia Sto ie

pesku

25

stresaju, videh i duh, io5 iude, po glatkim i hladnim ikonama-Devoike. Zar se nije dinilo da prestaje Zudnja,, da oStri oblici' zvezda, volie i uma, svetle i trepere kao led, u kome je zauvek mir? einilo mi se da sam tl odim,a,sjedinio sve duboke i strasne bilike duSe, da u jedno blago zelenilo zarastu, Sto ie me ljuljati odsad, bez Surna, kao ispod voda, iz kojih ne mogu izi(i." (Ibid., str. 75-6.) Povremeno, opet, tekst putopisa seti nas na one melanholidne stihove iz Stralilova sa niihovom porukom o tro5nosti i ta5tini dovekovog postojanja: "Vei u Rimu osetih da je ceo put moj po Toskani bio samo jedno kratko prividenje i da ie moj prolazak, i tuda, sasvim uzalndan.n (Ibid., str. 129.) U svoiim zavr5nim akordima, Ljubav u Toskani donosi i svojevrstan metafizidki bilans tog, na izgled "samo turistidkof bavljenja autorovog u ltaliii: "Zagledan u sebe, sred- sijenskog proleia, uvideh da ie sve Sto se vidi prolazno, ali da je u meni moguinost zvezde, Sto vedrro sia.u (Ibid., str. 146.) Knjiga o Nemaikoi takode ima svoju metafizidkrr ravan. Olome najbolie svedodi Iris Berlina i esej koji se zove Tajna Albrehta Direra. Iris Berlina sadrLi mnoge utiske i podatke koji obrazuju onaj neposredno uodljivi, putopisni sloj- p-ripoveclanja. Medutim, ispod ovih geografsko-istoriiskih -pojg
26

Nikola Milosevie

zidanica.na

kc l;u'lirrskc kaldrme, ari su to ipak uvek oni isti bufoni, prrh i str.icra, i pepeo k*;" kulTmi. . ... (Ibid.,str.29.) "u iednu novu Iris Berlina donosj-i varijaciju na temu tYr.lrr.jc za rrciim nebeskim, prekora upuienoe ne_ rnadliim malosradanima. >>... " "ia" ,€ ;ilf""ir :E";;;;?il_ rro; zaboralljdj" svoju du-Su; k;; ; ct:rvo im odnosi sen-ku; iskopali ," T;;il;-"ii-"if."[. ""*"el-i*';d#;, fi" stanu, da stanu i.da se.zaglbda;u-ona_", ga"-j;';;;;.. i udole" isto. sde je mir i l;F;tailjii3e pevao Mezomed.o (thid., str. j0) Poznata slika ?aula Klea Zlatna. riba posluZila je piscu kao d.a eksplicit"o-iriluz" svoi metafizidki 'ovod crcdo: ."ztatna tu ,iuu j;, ir'i;la'iih T#,-"i ljud.skih gr.,poiti, L;;h ;ih'';iir.r' llg:ri, s!,ii#, . rma ne.Sto S.t-o..1ije bolno,-Sto nije teiesno, zno, niie vidliivo. Iris nedeg bgromnijesSto "il" p..i"_ (lbid., str. 50) "a-i"fri""* Uza fve ove, vet. iz StraZilova . i Dnevnika pozIraqg nate motive, u lrisu nalaziilo opet, ali, ,iri* -Berlina u d rugom, p ec iini jem ii l;;';i di; ?;;,k'.;;; ;: ;_e_, if rzvesnosti pred.s bqduqnr.rcsr.rosne_ r"pot",f 'sto td^F ";egovih remcno, stvarao. Ta razlika n" m6Ze;;;:"ffi"ilik;il.1: se, smatra pisac, objasniti samo onom opaskom da ,svaki, i rrzrivcii,mctnik, "6-t "^ie"Jt"'iir?urro_ ;;;;;"#ftd;%il"r;"; svakako znaca.inog, .oau,-'ru"Ju iltirr*" momenata ne_

|:dt

.

*"i;t;;;

?;

pesku

27

prolazne vaZnosti". Po mi5lieniu Crnjanskog, "krije se tu

neSto mnogo tajanstvenije i dublje u dinjenici da je Direr uceloga Livota slikao, besmisleno, kako niie Zeleo, a \a\o

su ga okolnosti (ne samo spoljaSnje) prisiljavale". (Ibid.,

str.

205.)

Ispitujuii Direrovo slikarstvo, Crnianski nam pokazuje kako se, pod prividom nacionalnih. umetnidkih i lidnih osobenosti slikarevih, odigrava jedna univerzalna drama. To kolebanie izmedu konvencionalnog i izuzetnog, ta fatalna i tainovita nemoi da se realizuju najinti mniji i najdragoceniji planovi, nije obeleZ-l'e samo Direrovog iivota. ,,Mi smo u toj prolaznosti vezani, pi5e Crnjanski, za skoro iste uzroke i okolnosti koje dine Direra tajanstvenim i uzaludnim.,, (Ibid., str. 211.) U lidnoj tragediji velikog nemadkog slikara ogleda se iedna univerzalna tragedija, diji je rasplet i ishod uzaludnost doveka. Taina Albrehta Direra kao da je pisana onom istom rukom pred diiim se pokretom brda i reke pretvaraju u prah. Prva knjiga Seoba umnogome se razlikuie od Dnevnika o aarnojevi1u. Kompoziciono, ona ie znatno "dvrSie" opgattizovana, 3 njeni glavni junaci su, po svojim psiholo5kim i sociialnim karakteristikama, znatrro jednostavniji. Dok u Dneyniku do,minira lik intelektualca, dotle u Seobama dorminiraiu likovi braie Isakovid, koji, po svoiim psiholo5kim i socijalnim odrednicama, nemaiu intelektualno obeleZje. Pada, takode, u odi da je Dnettnik pisan u ispovednom, ,subiektivnomu tonu, dok u Seobama preovladuje objektivni, "spolja5njin nadin umetnidkog

kazivanja. Sve to navodi na pomisao da su u prvim Seobama irlrtorove ambicije bile uglavno'm ogranidene na knjiZevrro-istorijsku viziju izvesnog istorijskog razvoja. Pisac kao da se definitivno odrekao Sirih, metafizidkih zahvata, za l.jubav nekih uZih, lokalnih preokupacija. T doista, stranstvovanie Vuka Isakovida ima mnogo oclrcdeniju istorijsku boju u odnosu na stranstvovanje lllavnog junaka Dnevnika. To kuda Vuk putuje i kako putuje, otkriva, reklo bi se, samo jednu dimenziju isto-

-

tipl,

iza, kojc nas ne deka nikakva sloZenija inIr'lchtrnllrrr poluka. Uprl
zldanica na

Nilrota Miloievic

28

str. 138 i 208.) Nijc te5ko prepoznati u ovom melanholidno intoniranom pasllsu onu istu ideju koja predstavlja rnetafizlil
govori se u Ljubaui u Toskani, u-Irisu Berlina, o uzaludno,sti ie red i u eseiu o Zivotu i delu velikog i La.jnovitog Albrehta Direra. Valja, medutim, videti u kakvoj je bliZoj vezi s li_ kom Vuka Isakovida ta misao o praznini i uialudnosti. Nimalo sludajno, ona se nalazi upravo na onim mestima na koiima Vuk Isakovid svodi neku vrstu Zivotnog bilansa, Sto njegovim vrednosnim sudovima obezbeduje istaknuto mesto u kniiZevnoj strukturi. Kad se prvi put pojavi misao o uzaludnosti i praznini, ditalac oseia da se njome sasvim prirodno zaokruZrrjc ditava jedna pripovedna iiniia Seoba. Leieii onen'toiao nad gradom Strasburgom, Vuk Isakovid uvida da .jc lrcz ikakvog dubljeg znadenia i smisla sve ito se sa rr.jirrr i njcgovim sunarodnicima u Zivotu zbiva. Misao o rrznluclnosti nameie se iunaku Crnjanskog kao logidan rr uzaludnosti

zal
Oscian je uzaludnosti obuzima Vuka Isakovida i kasni.jc, na vcst o Zeninoj smrti: Sto ie Vuka IsakovitYir lolil
Pesku

29

veianim putevima, tako su i dani Sto su prolazili jedno za'drugim, tresli i bacali biia i stvari, koje je voleo,.Zi vot niigov, njegovih voinika, donoseii mu sve neprijatirosti,"biige, ,rur-ede i 3rozote.u (Ibid., s1r. i98.) U- ovom tekstu stidu se dve- osnr:vne- Iiniig radriie u iiiem ie sredi5tu lik Vuka Isakovida. Metafizidko znadenie obeju linija u su5tini ie isto. I Vukovo ratov-aiiio-i ri"to"i por"odidtt^ drania imaiu isti zajednidki imeniteli. Kako'vojnidka tako i porodidna s-udbina. junako Ctotliinskog, otkrivaju nam siudajnost i besmislenost dovckovog postojania. Neka nemilosrdna i nerazumna sila upravlii Zivotom Vuka Isakoviia; protiv- svoje volje i zi tucl-radun ratuje on po tolikim gradov.irna i mesrirna Evrope, a protiv njegove volie, zbiva se i-smrt gos' poZe Dafine, tai naitragidniji dogarlaj tr porodici Tsakovid. Tako se oba glavna toka radnie rrsrccisrectttjtr i okupliaiu oko vrednoinih iskaza Vukovih, obezbedujuii im, na'1ai nadin, povlaiien poioZaj u strukturi romana. Vukovo od samog poietka prati-.i Stranstvovanie " rragoveStaj nedeg zvezdanog

i

uzvi5enog, nagov.eStaj koj

i'

l
f

30

Ntkola Milosevid

Mcclutim, likom nesudenog potpolkovnika Vuka ne iscrpliujc sc rnctafizidka dimenziia prvih Seoba. Zna(air-lo mcsto u str-ukturi rornana ima i lik Vukovog brata, trlIOVca Ar:andela. Na prvi pogled, dini se da ie Arandelov lik pisac zamislio kao protivteZu Vukovom liku- kako bi nagovcstio moguinost i jedne dmkdije poruke nego Sto .jc ona o uzaludnosti i nemoii dovekovo.j. I doist4, A{4n: clcl lsakovid ie po mnogo demu su5ta slrprotnost Vukova. Vuk bi Zeleo da se zauvek odseli i nastani negde u dalel
Tu razliku u likovima braie Isakovid pisac ie motivisao, pored ostalog, i razlikom izmedu oficirskog i trgovadkog mentaliteta. Vuk je, vei po prirodi svog zanimanja, osuden da po volii drugih, bez ikakve svrhe, luta svetom za tud radun. Arandel, naprotiv, ima moi odludivanja i vladanja ljudima, moi koju rnu njegovo bogatstvo i njegova trgovadka ve5tina i umeSnost obezbeiluiu. Dva brata Isakovida, po svojim psiholo5kim profili ma, deluiu dakle kao antipodi; oficir je olidenje nemoii pred sudbinom, trgovac je olidenie dovekove sposobnosti da ovlada svetom. Medutim, uprkos svoj toj razliditosti u psiholo5kim i sociialnim karakteristikama likova dvojice Isakovida, posto,ii u niima i ne5to istovetno. Istina ie da Arandelu Isakovidu, za razhku od njegovog brata Vuka, mnogo toga polazi za rukom, ali dak i toi njegovoi sposobnosti postavljene su sudbonosne i r-ieprelazne granice. O tim granicama govori epizoda s gospoZom Dafinom. GospoZa, Dafina .je iedina Zena koiu je Arandel isl
zidanica na pesku

3i

Kao i njegov brat Vuk, tako i Arandel Isakovid na kraiu liubavne epizode s gospoZom Dafinorn, svodi svoj Zivotni"bilans. Tai bilans ie ne razlikuie bitno od Vukovog: > . . . Arandelu Isakovidu, zaista, nikada jo5 u Zivotll ni5la nije i5lo ovako sneruke. To Sto ie sve tako nepredvideno do5lo, poralavalo ga je i gu5ilo. Na drugi nadin i o5trije, nego njegov brat, Arandel Is-akovid oseiao je uias, grozan-uZas Sto ie oko njih sve tako promenljivo i besmiilenc, jer se ne dogada po njihovoj volii i njinim nadama.o (Ibid., str. 172.) Metafizidku istovetnost Zivotnih iskustava dvojice Isakovida ditalac konadno otkriva na onim stranicama romana na kojima pisac prikazuje umiranje gospoZe Dafine. U tom tragidnom dasu i trgovac Arandel ugledao je ono 5to i njegov brat Vuk pre toga: "U izdisanju njegove snahe, koja vi5e niie mogla da govori, niemu s,e udini kao da se pojavljuje visoko nebo. Kao i njegov brat, u snu, i on ie n-ad njom video, van sebe od straha i Zalosti, plave krugove i u njima zvezdu,, (Ibid., str. 177.) Tako se upotpunjuje metafizidka analogija izmedu Vuka i Arandela Isakovida. Toliko razlilita po svojim

psiholoSkim i sociialnim odrednicama, ova dvojica junaka istovremeno su veoma slidna po svoiim Zivotnim iskustvima. Lik Aranclela Isakovida ima posebnu metaf izidku namenu. Psiholoiki i sociialni vid Arandelovog lil
Nikola Milosevic

zidanica na pesku

dutim trdkao ie i on kao budala moljakajuii u nesreii i prezren od clrugih. Postoiao je pak jedan dr-ugi Livot,-nevidljiv i neshvatl.jiv izgleda, u kome on nije mogao, da uradi ni najmanjc sitnice, a ipak je sve zajedno bilo taBo sjajno,

knjiZevnih dela Milo5a Crnianskog. Spolja taj nedovr5ekao _psiholo5ko-socijilni literarnu .r,uii_ JacrJa na staru ternu bradnog trougla, ali iznutra, odnos_ no- ispod ternatskog sloja, i bvai iedovr5eni roman ima Sednu specifidnu, metafizidku dimenziiu. Oba junaka romana, i liubavnik i muZ, iako iz razlidite perspektive, dolaze do istog zakliudka ; ;-i;l;d; vekovog postojan.ja. L.iubavnika-rru .u"*o- potlik"--.^a_ nje zatidemo,u.jednom, komidno-tuZnom, -vodviljskom poloZaju, iz kojeg-bi n_eki drugi pisac, verovatnoi iruu_ kao, pre- svega, vodviljske efekte. Crnianskom, medutim. ovakve- knjiZe,vne situacije sluZe samo ka;;;;;il^;; neke druge,, daleko ,duhovniieo svrhe. Jer, toe istoE. i podetka tako vodviliski komidnog ljuba""it u-t"tL-,-"u liraju njegove dvosmislene situaci"je "i"d;;; ; ;;i;trtd_ kom pogledu, melanholidna i sumorna .iaUi"". -_f"L il, se sila i moi Arandelovih trgovadkih mahinacil";; lvrrraiu .t .p{ul, pred-izvesnlm vi5im, nadzemaliski;-;;_ Zaboraviv snrr'l: d-a !e on moian einovnik,-';.;;;ik rrrirristra, ministra koji je tog dana imao da t;;i-i;;,li t't Ministarst'a Veia,"za .ri*dirru'i" voinidkih srob", lj;r i bcsplatne karte vladika i biskiip;, ,;il;;;i;?r";; irrr;r rrdobat',..rt1L, da ima alrciia ,'Uunku*u, l-;;.;; t,r() s(: rastuZio. Cinilo mu.se da i on tek stigao na. tu i da neki njegov zivo-t tekiepodinje. r"rii, rrrudurr" "trrrricu r.horrr ic izvesno sairo to da on'ive-viSe stari ida sa -llo"iJul" (Navedeno p9 rukopistr-) i,'1,,:1,;r11rt.n.. i"af;" situaci.ie i..ovai .iunak Milo5a Crnjanskog, bez l l:,l,ll, t.k" ,'r),,il:r rra svoju druitvenu moi i bogatslvo, usledao ie pr.rzrrirrr.r, pitaiuii se: ukal
32

ta nresedina na putu, pred kolima, Sto se kao konci rrrrsila od neba do zemlie i od zeml'ie do neba.,, (Ibid', J
sl

r.

175-6.)

Epizoda sa Arandelovom ljubavlju irna, u krajnjoj liniji, istu metafizidku por^uku kao i epizoda o Izabeli i n,tarill u Dnevniku o earnoievidu. U oba sludaja nalazi' uro ist-ove-tpu .nemoguinost da se u ljubavi ostr,'ari ono Sto je naipoZelinije u vrednosnol:n znadenju te redi, i u oba sludaia ta nemoguinost samo ie izraz opite- prazni ne i rrzaludnosti dovekovog postojanja. I Dnevnilc o earnojeviiu i prve Sepbe, podjednako govore o dovekovoj uzaludnosti, onoj istoj koja provejava iz ona dva melanholidna stiha l\{iloia,Crnjanskog o ruci nad providnim brdima i rekom. Nedovr5eni roman Strzni krokodil, po svojim psihoIodkim i sociialnim karakteristikarna, veoma se razlikuje od- prvih Seoba. Na izgled, to je prida o nedem sasvim clrr-r"gom. Dok u Seobatna nalazirno iednu istorijski reIativno daleku atmosferu u koioi likovi, obavijeni dahorn minulih vremena, irna,ju ispod srzo,ie istorijske povr5ine univerzalno znadenje, clotle junaci Sttznog krokocli.la kao da ostaiu zatvareni u okvire izvesne tradicionalne, desto kori5iene teme, locirane Lr vremenski sasvim clrukdiiu atmosferu. Medutim, izvesne podudarnosti izrnedu ova dva jednog dorrr5enog, a drugog neknjiZevna ostvarenia dovr$enog ipak -postoje" U Suznom krokodilu u st'vari ,ie, opet, red o dvoiici mudkaraca izmedu kojih se nalazi iedna Zena. Ali, dok u prvim Seobama iza ove klasidne sheme, kroz psiholo5ko i istorijsko ruho likova dvoiice Isakovida, prosijava i iedan rnetafizidki plan, dotle, reklo bi se, Suzni krolcodil ostaie iskliudivo u psiholo5ko-istorijsko.i ravni, li5enoi bilo kakve metafizidke ciubine.

Medutim, to ie samo varka. Suzni krokodil predstavlja jo5 jedan primer one prividne, \aLne prozirnosti

ni roman deluie

'

irlnila'

rt Irt

l)ft.l(lt

33

34

zldanica na

Nikola Mrloscvic

nu cDizodu Suznog krokodila, otkriva se onai isti nebest,ii"* je re.c { Prvim seobanta' Zivotne ioi pl;;ik;tg 'Ko'tras-t" izm"eilu " svakodnevne, triviialne, od zveT'daje,sve izatkala k-oja ravni druge ravni i iedne & naii u liicu drugog- -junaka lyy:.: 't "iiii Siialac "lll' gospodina M. M. G-osqo.$in *' lft, pt1Yl:1' iitoiit", lltrnruZ, iako isiholo5ki sasvirn drukdije zamiSljen .ocl vraiajuii--se^sa irl,r"tiir.i, t tedem mu ie veoma slidan' svoie oolitidke turneie, tai prevareni muz svodr na sle" oeinilo mu se (gospodinu :":i"";it";; ;;;;;ii'uiti"'' zatupelo clrv'3M.-M-- N. M) da, kad zaboravi-klijente' zitom i je'inekim i-polia,"s s"t"u ;;,;;;",;;ck;, Jili"t,t i mom. povr5inu ,"*1i", i"l"tttiuttu, modru' ruZidastu je osen'enrm na u traliama snega' kojeg -paornaizide pred samog "i"u,-i. ";;;;;s bii;;'d" ;"d; f """'u -itiu,i" rim danraznina 6eka na znali, lit"t.'. ffit];;^ilr:" p,rtu-"i-ouog-uvaZenog i politizvanidnikakraju Zivotnog je name' kojem sabiata' osreiiijegu tuii, f.uo i njEgbvog ljubavnika niena ruv"i uloga Suznog -krokodila ne moZemo a Upt' "tff".;iii."tititi da ne prepoznam" *"iufitifktr'shemtr orvih Seoba' izmedn razliditosti' isto*jsloi"i-ptn"i"Stt"i kos svoi povesti p'osioii ."*""J'" i."ri.'u!itit; i;; nedovrsene u oba sludaia istovetnost' ttliuliiietta iJa""'t"i,i;tk;,*oiiuu-tradnog trougla otkriva se, boga' iza orozaitn"n -i sad rii nom po tvrdena' m i' [?"";ih;I. it".- t ".il u it o -"postolanJa' sao o uzaludnosti dovekovog PiDnevnik o earnoievi1u, Obiainignie, Sunntre.i n^adi1, iedan izvest-an na dine, sma iz Pariza ffl9o Iu t niiZ"lorto- stvarala5tvu MiloSa Crnianskos' Ltuoav i Suzrti krok-oi\ili"tt'ii, Toskani. Kniigu -p"ti.a " p*" Seobe '" knjiZevno'g piSdevog at"ei ;;i ;;;d^i" - .tld,u oa Tz pcrspcktive koia nas ovde zanima' treba zabeleztrr Crnianskog MiloSa stvarala5tvo p"Ll"dt u formalno* --tt"te znataine novine' "Labavao donosi, , ',tr."-*o3rn, ^-{u ispovednim, *li. struktura, rpoi"n"u "i"U1"tii"ti*o, >evrscol< r mesto ustupa kom umetniftbg kazivania, ;ir'i"l;;i;;;i;"f;]* i t "j iz""n"g. s'aopstavSlj 1; -1', ^:"uino nagla5cno tcmatsko skretanje ka istortv (beooe)' Medutim, uprkos ovim bitnim formalnim izmenama' met;il;idd-jlJi,rrt"" Lniizevnog stvaralastva Milosa cr-

pesku

35

njanskog ostaje, u osnovi, oduvano. Pi5deva metafizidka pbruka menja se samo utoliko ukoliko ie on obogaiujc i produbliuje novim sadrZinama; a >dvr5ii" i "istorijsliiu oboi'eni oblici umetnidkog pripovedanja sluZe, pored ostal,og, i kao umetnidko sredstvo tog obogaiivania i produbljivania. Uporedo s tim, prisustvujemo i razvi.iahju metafizidkih liniia autorove poruke u njegovirn puiopisima i eseiistidkim radovima kao Sto su, Liubart u Toskani, Iris Berlina i Taina Albrehta Direra. Konadno sazrevanje metafizi6kih stavova pi5devil'. zbiva se u treiem periodu njegovog knjiZevnog stvarala-(tva. Crnjanski obogaiuje svoju misao pomoiu novih, obuhvatniiih, Iiterarrih sinteza. frvi vid misaonog sazrevanja pi5devog, vid putopisno-memoarski, dolazi do izrai,aia vei u komentarima uz Liriku trtake.Iako ti komentari, kao Sto sama red kaZe, imaju i zadatak da ditaocu dodaraju istoriisku atmosferu u kojoi ie nastala poezija Crnjanskog, ipak se kroz mnogi istorijski detalj u njima sluti i jedna metafizidka podloga na kojoj se piideva tumadenia grade. Tako, recimo, Crnjanski pripoveda o tome kako je novosadska poIicija, u svoje vreme, pohapsila srbijanske glumce >i strpala ih 1Jvoz, da ih... internira". A medu tim glumcima srpskim $,i6 je, veli autor, i >duveni fcoiniiar, Buca.,. (Itaka i komentari, Prosveta, Beograd 1959, str. 63) Tek kasniie ditalac uvida kakvu, zapravo, ulogu igra rr pi5devim seianjima kornidar Buca i zbog (ega se nje1',ovo zanimanje posebno, kurzivno istide. Friseiajuii se ()rlc veialima, Crnianski pripoveda kako je neki Srbin, h'l
rrk' r'ic u .

36

Nikola Milosevic

.Iuclco.Ja sam staiao u stavu mirno i

Zidanica na

mislio da sam po-

Mcc1utim, sve je to bilo u najlep5em redu. Sve je to siromah Buca udesio. Sludai je najveii komedijant u svctrr(. ( I bid., str. 92') je, Zivot pi5dev zavisio od ditavog niza tako - To da tudno, neodekivano i ludo isprepletanih okolnosti, u isti mah je i komirino i besmisleno, ili, moZda, tadnije, komidno na jedan besmislen nadin. I gde god se u Komentarima .pojavi k_omidar Buca, ditalaa moZe biti siguran da u seianjima Miloia Crnjanskog oZivljava neki-dogaclaj koji svedodi o tgJ, istovremeno-komidnoj i apsurdnbi liniji zbivanja u ljudskom Zivotu. Tako-u uspomenama pi5devim neki, na izgled usko istorijski, biografski detalii prerastaju u metafizidku viziju dovekove egzistencije. Najpotpuniju i najimpresivniju sliku piSdevih duhovnih preokupacija, u oblasti memoarske literature, prula nam obimni spis Miloia Crnianskog Kod Hiperborejaca.I u ovom spisu nalazimo dve razlidite ravni. Prvu dine mnogobrojni detalji iz pi5devog livota koji se prepliiu s razliditim detaljima o drugim liudima, pojedinim mestima, knjiZevnim i umetnidkim delima. eitavo to bogatstvo podataka obrazuie jedan, ako se tako moZe reii, povr5inski sloi kniige Milo5a Crnjanskog. I ako se ditalac zadri.i samo na tom sloiu, opet se izlaLe opasnosti proda postane Lrtva zablude koitr smo nazvali "laZnom zirno5iu". Spolia gledana, kniiga Kod Hiperborejaca lidi na mnoge druge knjige uspomena u koiima se evociraju dogaelaji i ljudi iz proSlosti, sa ambicijom da sc' ostavi neki spomen o adredenom vremenu, spomen sociolo5ki, psiholo5ki ili biografski, sveiedno. Medutim, i ova kniiga Milo5a Crnjanskog, ima iedan drugi, dublii. metafizidki tok. U Hiperboreicima, tecimo, desto nailazimo na duge i Zestoke polemike o izvesnim kniiZevnim i umetni6kim problemima, polemike koie mogu izgledati i kao neka vrsta prigodnih razgovora. Ali, svaka od tih polemika u svom podzemnorn, skriverrom,toku ima jedan fundamentalni, egzistencijalni problem, kojem je, u potpunosti, podredena. -Klasidan printer za razgovore ove vrste predstavliaju dijalozi o severniadkoi literaturi, koji se vode izmedu

pesku

37

autora Hiperborejaca i jednog mladog Svedanina, po imenu Torsten Roslain. Torsten Roslajn omalovaZava klasidnu severnjadku kniiZevnost. Pisac Hiperborejaca je, naprotiv, visoko uvatava i to ie neposredan povod njihovih razmimoilai.enia. Svaka strana u ovom sporu ima svoje razloge, kojima pisac poklanja dosta prostora. Roslajn smatra 4u *F Ibzeh, Strindberg, pa i Kirkegor, zastareli pisci i da ih treba tumaditi, ako su za'iednog modernog doveka uop3te dostojni tumadenia, pre svega, iz sociolo5ke perspektirre. Roslain tvrdi da su i literatura i Zivot tih autora u znaku skandala i da zanimati se za takvu literaturu i takve Zivote znadi biti isuvi5e obuzet "skandaloznim" vid-om stvarnosti. Za lbzena, oko kojeg se, pre svega, lome koplja u ovoj raspravi, Torsten Roslajn kaZe da nije imao smisla za humor, a d.a ono Sto Crnianski kod Ibz.ena naziva humorom nije ni5ta drugo do uglupave fraze". Osim toga, smatra Roslajn, i ti pisci i njihovi junaci, kao uostalom i Edip i Jokasta, olidavaju samo neito patolo5ko, neito izuzetno u liudskom Zivotu. Pisac Hiperboreiaca brani severnjadku literaturu od Roslajnovih napada, i njegova linija odbrane nam otkriva onaj podzemni, metafizidki tok koji nadahnjuje tu, na izgled akademsku i prigodnu raspravu o knjiZevnosti. ja te poete, veli Crnjanski, niti o tim slikari"Ne ditam ma, i skulptorima, kao moljac, da bih o njima pisao studije, nego zato lto su oni si5li u podzemni svet i pretvorili se tr seni, na dnu jezera Averno... Ibzenovo, Strindbergovo i Kirkegorovo delo, kao i njihovi Livoti, zanimljivi su, u prvom redu, kao svedodansivo o nedem 5to daleko prelazi okvire zemaljskih, usko praktidnih cilieva i teZnji. Tadno je da su ti pisci i mislioci imali u sebi i svom delu ne5to izuzetno, pa i patolo5Iro, ali, kaie Crnjanski: "I pogrebi su izuzeci po ulicama, erli zaustavljaju svakoga." (Ibid.) Uostalom, i Edip i Jokasta bili su uizuzetni sludajevi, u antidkom, grdkom svetu, Sudbina se i ogleda u izuzetnom sludaju, i u Zivotu. Nc znadi da ie nema.r, (Ibid.) Hiperborejska literatura je, zajedno s antidkom, srratra pisac, molda najuniverzalnija od svih knjiZevnosti koje su se ikad pojavile. >I najveii francuski pisci, ka-

38

najboCrnjernski, pisci su Francuskinja, pre.-sJ/-eg?. Kirkegor, Iii ruski pisci, Rusi su pre svega.( (Ibid.) --I Ibzcrr, Striirdberg, medutim, )govore . . ' o onome 5to nas svc zanima ..." (Ibid.) Silovanja, tragidna razmimoilaLenja i rodoskvrnjenja u niihovom Zivbtu i njihovoj literaturi,-samo su poiJbu" iiraz tniverzalne riesaglasnosti dovekovih moralnih zahteva i sveta u kojem dovek Zivi. Spolja, ta knjiZevna dela i biografije njihovih autora mogu -imati -u sebi i nedeg skandaloznog,- ali iza toga Plivida skandaloznosti ona-govore o jednbj prastaroj ljudskoj 4tq-i koja.se zove r-Laludnost". To ila u Rosmeisholmu Rebeka naslu' iuje vezu izmedu svoje majke, i domaieg- iekara, mole izgledati i kao izuzetan, patolo5ki sludai iz kakve skandaloZne hronike, ali u suitini, kroz tai izuzetni,-skaldalozni sludaj pisac nam sugeri5e svoju misao o sudbinskoj, tragidnoj,-vajkada5njof nemogudrosti dovekovoj da dosegne o\o za dime teZi. Ali to ie samo jedan oblik u kojem se ispoljava gretafizilia dimenziia Hiperboreiaca. Sa,sv-ega nekoliko briZljivo odabranih detalja, autor nas diskretno .pripreli iu i" jedan drugi epilog"ove rasp-rave o severnjad\oi smgjg.ci se, izjavRoslajq, irenutku, teraturi. U jedno.-m i Frojd i liuie da su "mu i doktor Vest i Rebeka i Edip je sigurno to da kaZe onda Crnianski komidni. Soiokle iuto St" -mladi Svedanin >niie imao slidnu sudbinu u familiii". A odmah zatim dodaje: "Tek docnije, se-iao sam re, du ie tai mladi dovek, nekako dudno uiutao kad sam to'rekdo, i,"da sam imao utisak, da ie poku5avao da me se otarasi... (Ibid.) Ovako intonirani pi5dev komentar budi u ditao-cu jednu tamnu slutnju. Medutim, ta slutnja se, ubrzo, gubi u talasima polemike o hiperborei,skoj kqjiZevnosti..Ali pisac nas ubrzo suodava s iednim drugim karakteristidnim podatkom koji ponovo oZivllava diiaodevo tamno nasluiiva' nje. Autor'Hiperborejacai izmedu dva razgovora sa Sve,dininom, kaZe kako je u blizini svog mladog i vaJrenog oponenta primetio iednu devojku. Ta,devojka jako lidi ni Torstena Roslajna, a >prati ga kao senkan. I kad se i ovai detalj izgubi u dugim polemifkim okr5ajima oko severnjadke literature, pisac jo$ jednom

Ic

zidanica na

Nikola Milosevic

pesku

39

ditaocu podstide onu tamnu slutnju, opisuiuii gosPodu Nordstioem kako ozabrinuto slu5a" raspravu o rodoskvrnjenju i erosu s mladim Svedaninom. Po5to je ova gospoda i upoznala Crnjanskog s Torstenom Roslajnorn, ditalac njenu zabrinutost mutno povezuje sa onom p-iSdevom plimedbom o "sludaju u porodici" i sa onom tako neobidnom slidno5iu izmedu Svedanina i devojke koia ga prati okao senkao. - Po5to je tako ve5to razgoreo na5u radoznalost, autor nas upoznile sa onim Sto hu je gos-poda Nordstroem ispridala o Torstenu Roslainu i toj devojci' Saznajemo, ndime, da je devoika vanbradna ierka Roslainovog oca. Mladom Sv-eilaninu ie to poznato, ali njoj nije' Povrh svega toga, devojka je zaljubljena u njega -i progoni ga svojbm fiubavlju, a on nema snage da,joi kaZe istinu. - f-ako se Roslajnov porodidni sludaj, kao i lbzenov, kao i Kirkegorov, kao i Strindbergov, pretvara u- neku vrstu metafiTidkog komentara te polemike o biperborejskoi kniiZevnosti.-Privatna drama jednog Svedanina, koja 6i, tikoile, mogla biti predmet kakve skandalozne hror,ike, prerasta u tragidnu i tuZnu povest o metafizi dkoj nembguinosti dove-kovo'j da izbegne svoj-u sudbinu. Toriten Roslajn gubi u na5im odima nacionalno obeleZje i postaje ni,kf,rrsta univerzalnog heroja, kgji Ppdseea ni onog poznatog antidkog vladara koji, Zeleii da-izbegne udel Eto mu ga je prorodanstvo predvidelo, nalazi svoju sudbinu onda kada ju je najmanje-odekivao. Polemika s Torstenom Roslajnom dobija Sire, metafizidko znadenje i, zahvaljujuii izvrsnim pi5devim asociniti memoarske grade pove' iaciiama, koie"mnogobrojne -celinu. Takvu jednu asocijaciju Zuid u sloZenu duhovnu predstavlia i ona fotogra[ija galebovog krila na- kojoj je irisac sluSajno uhvatio i sopstvenu senku. eitalac oseia da o,ra, prividno uzgredna,,iapomena pi5deva u sebi.krije neko ziotlutno znadenje, ali nije u stanju da to znadenje

u

odgonetne.

Tek polemika s Torstenom Roslajnom donosi konad-

nu poftrhu ditaodeve slutnje. Ta fotografija iz.Skagena je simbolidan izraz sudbinske uslovlienosti dovekovog Zivota. Svestan te dinienice, autorie i Roslajnu tumadi, pripovedajuii o polarnom istraZivadu Andreu, ,koji je na le-

40

Zidanica na pesku

Nikola MiloSevi6

clcnoi bcloi pusto$i polarnog predela, video tamnu senku

lcriia, ticc, koja ih je pratilan' (Ibid.) Ti.r scuka bila ie znak sudbine. Ona se kasnije, u pogl;rvl.itr pod naslovom Kuia koia se ne ntiie na vetru, up"i truiuuliuje u pi$devom duhovnom vidokrugu dok.di ta krr'jigu ltihonu francuskih pesni-ea kgju gt3 J^e.q3" niko iiiigi do Torsten Roslajn. U to; knSizi "I{eti Seblin' and, kaZe" u svojoj pesmi o imrti, da ona ume da uhvati u svoju mreZu, I one, koji poku5avaju da preskode svoju icclncrg

senku. Sa jezom, meni onda izlazi pred

mena nb pesak obale

u

skrhano, krvavo krilo, moiu senku.., (Ibid.)

oli,kale

-pisac, 9s-po-

Skagenu, gde sam slikao j"dlg galebovo. Nehotice, snimiv$i i

Ovakvim asocijacijama autor nam stavlia do znanja da i nad polarnirrr islraZivadem Andreom i nad Torstenom Rosliinom, pa i nad niim samim, lebdi tamna.senka ptidjeg krila, senka sudbinske uslovljenosti koja je za svakog doveka ista. TJ Hiperborejcima desto se pominje jedna slika iz Flerkulanuma na kojoj je, kako kaZe pisac, - ,,Vezuv. .. naslikan kao neki FudZiiama." U toj podudarnosti Crnjanski vidi iednu od onih veza koje i*ujg. u.sebi nedeg Sio se ne moZe protumaditi tehnidko-istorijskim razlozima. Njegov sabeiednik, suprLrg jedne Zene- koia se u Hiperboreicima pojavljuje pbd imenom 'Albank-an, ovako t.poru',ru teori^iu"Crniinskog: nPre dve hiliade godina, kaZe on, niie bilo, izmedu ttali3e i Kine, nikakvih !?za' Al
41

slidnost ima jedno dublje, metafizidko zna(enie i za nju Crnjanski upotrebliava red >vezao. Nevidliivi duhovni dodiri razliditih umetnosti samo poseban vid one duboke istovetnosti ljudskih sudbina su o kbjoj govor:i i antidka i hiperborejska kniiZevnost' T-a dudn"a,"n-eobidna ponavljanja-u Zivotu jednog Ibzena, ili iednog mladog Svedanina, koii Zivi nekoliko de-cenija kasniie u Rimu, zatim jednog Italiiana koji ie ieleo da podiva u Denovi i jednog srpskog pisca koji o svemu- torne piSe, ta veza u- stalnbj, a tako neodekivanoj, sudbinskoj nepredvidljivosti i isprepletanosti zbivanja, Sta je potdrugo a[o nije -seoblik one iste nevidliive, metafiz-idke neobja6njiva istorijsko-geograFski tka na kojoj ke slidnost Vezuva i FudZijarne na slici u Herkulanumu? Sve osnovne liniie Hiperborejaca stidu se u jednoj 'iedinoj metafizidkoi" tiLi, koia prosijava kroz svaki podatak i svaki dijalog ovih, u svom tanru jedinstvenih, uspomena.

U poglavlju Zakoni u Amalfiii, pisac -kaZe: -"Dok nroji p6znanicl nagada ju razloge takvih moiih preokupa- cija, u Rimu, mene te veze Evrope, Azije, Amerike te' 5e kao neko mirno, bistro, plavo more, kroz koje koradam, lagano, odlazeii prema Severu u Hiperboreju. ,{ko ni5ta drugo, inate moguinost, da pobegnem od stvarnosti, iz Rima, kao Sto se beii, u snu, od poZara." I pojam Hiperboreje ima u knjizi Crnjanskog- isto' riiski i metafizidki sloj. Istorijsko-geografska sadrZina tog pojma obuhvata severne zemlje i severne predele. Metafizidka sadrZina Hiperboreje sloiena je i, sa svoje strane, takode obuhvata viSe slojeva znatenia. lVIi iemo se, medutim, zadovoliiti time da istaknerno samo jednu crtu tag, za knjigu Crnianskog tako karakteristidnog traganja za polarnim predelima. Hiperboreja je, u isti mah, sumatraistidka uteha u kosmidkoj povezanosti sveta, i simbol nedeg zvezdanog i nebesnog. U poglavlju pod nazivom Triton nam daje Tnak pisac kaie, misleii na svoju tadaSnju lektiru o severnim zemljama: "To ie svakako irapor, duhovni, podsvesni, da stvorim sebi u poslednjem trenutku, neki svet, irealan, ali koii, i vidim, i dujem, i volim, u kojern mogu da Zivim." Hiperboreja je, pored ostalog, i "neki drugi svet" koji se, po svojim vrednos-

42

nirn

Nilroln Miloievie

lprostre po cetrom globu mrcZu prijemnika i otpremnika". Iz pcrspektive ovakvih vrednosnih stremljenja, Cr' nianski-tumadi i Tesline nade u istorijsku, tehnidki modnu Amcrihu. Njegov junak je u tehnidkim moguinostima Novog Sveta video sredstvo za realizaciiu svog sna o buduinosti. Materiialna snaga Amerike trebalo je da do' vede do uspostavljania onih hiperborejskih veza izmedu kontinenata o hoiima ie Tesla jo5 u detinjstvu sanjao. ic11

zidanica na

peskr.l

43

Zato je za njega spajanje Istoka i Zapada Zeleznidkom prugom bilo znak da se istorijska Amerika moZe izjednaditi sa onom drugom Amerikom koja je san. Medutim, i u tome ie najdublje rnetafizidko znadenje ove drame, Teslina Zudnja za torrr "zvezdanom i nebeskom" Amerikom, ne moZe se ostvariti. Istorijska, konkretna Amerika, olidena u beskrupuloznom industrijalcu earlsu trijumfuje. Poslednii din tragedije predstavlja, u stvari, konadni bilans hiperborejskog traganja Teslinog. Jedino prva ljubav svetli u Teslinom seianju; sve drugo pokazuje se kao \aL. U tom i takvorn iivotnom bilansu, ponavlja se, na nov i originalan nadin, metafizidki ishod prethodnih dela Milo5a Crnianskog. jo5 izbegao svpjoj sudbini." "Sta nosi bu"Nikoto . . nije duinost, . ne zrra, tti Dalaj Lama", kaZe Tesla. Junak Crnjanskog tumadi svoj poraz ne istoriiskim, vei metafizidkim razlozinrra. Buduinost dovekova, pa makar on bio i Dalai Larna, neizvesna je i neprozirna. fzvesno ie samo da svakog doveka prati ona senka iz Skagena u vidu njegove sopstvene sudbine. Teslina misao o sudbini potvrdul'e se i obogaiuje i motivom prve, neostvarene ljubavi. Jedino Zensko biie za kojim Zudi junak Crnjanskog i5dezlo ie u tami vremena.

Tako se, na kraiu ove drame, sudbina pojavljuje u vidu mradne, surove sile koia doveku oduzima ono 5to mu .je najdraZe. U toj sumornoj pomci slutimo onu istu metafizidku tragediju uzaludnosti, ovaploienu u earnoieviievoi diskretnoj, a distoj iudnji za Marijom, kao i u prvobitno gre5noj, a zatim zvezdanoj liubavi trgovca Arandela Isakovida.

Naizreliju i najdublju povest o traganju za Hiperborejom predstavljaju, svakako, druge Seobe. Dvostrul
Nil(ola Milosevie

zidarrica na peshu

arnl)i.icnta, lil< Pavela Isakovida i njegova sudbina dobija.irr poscbnr.r, ahsioloSko obeleije. O torlc ubedliivo svedode mnoge epizode Seoba, a rrrcclu niimu narodito ona o Pavelovom sukobu sa rusltaj dovek, sa licem

iaboranirn vetrovima, zimom i bitkama, udini kao npki Vi 54jevski, koji kaZe da ie pred njega stati i uzdi6 se, kao Karpati. Sve ie to glupa igra sudbine, sa njim, koja ga je, pred ovog Garsulija, dovela. Sve je to njegova nesreia koja ga prati i ne napu5taOn ie sasvim drugadiie zamiSljao da ie sa niim govoriti

44

i

45

Rosija." (Ibid., str. 907-8.) Asocijacije na ViSnjevskog i Garsulija imaju, u ovom kontekstu, naroditi etidki smisao. Garsuli ie jedan od onih austrijskih oficira zbog kojih su Isakovid i njegovi sunarodnici i odludili da ur Rusiii potrale spas. Vi5njevski, poreklom Srbin, inade ruski oficir, nasrie dak i na tr-udne iene svoiih saplemenika; a istovremeno se trudi cla, iz sebidnih razloga, po svaku cenu, zadrLi Pavela Isahovida na njegovom putu u Rusiiu. Oba ta lika, s toliko razliditim socijalnim i psiholoikim karakteristikama, izjednadavaiu se u moralnom iskustvu Pavela Isakovida s ruskim generalom Kostjurino n, predstavnikom one zemlje o kojoj je toliko sanjao. ( ,.-.n. \ I upravo to bitno odreduie akciolo5ki ishod Isakovi)t t :=_ljevog putovanja. Umesto Rusije-sna, Rusije carstva nebeskog, Pavel Isakovid ugledao je, na kraju svog puta, jednu drugu, prozaidnu i surovu Rusiiu, ne mnogo drugadiju od one Austrije iz koie je pobegao. Rizikuiuii svoiu vojnidku karijeru, Pavel Isakovid je odludio da, na originalan nadin, izrazi svoie neslaganje s generalom Kostiurinom. Znamo, medutim, Sta odekuie onog ko se za takvo reSenje opredeli. Kostiurin, istinaf neie, kazniti Pavela fsakovida,-ali ie mu poruditi 6[;1 "ide kud ga odi vode i neka mu se viSe ne pojavljuje pred odima. U njegovu kuiu kapetan vi5e priitupa nema!" (Ibid., II, str. 908.) Kara\teristidno ie i to kako pisac zavr5ava poglavlje u kojem se o ovom Pavlovorn moralnom podvigu prlpgveda: ,U opStoj ti5ini, koia je bila nastala, a koja je bila sve oficire-okol Kostiurina ukrutila, kao da su lutke od drveta, Kostiurin Parrlu okrete leda, i potrda, sa tribine, kao da ga ie'zmija ujela. Vitkovid je i5ao zg' niim, mlatarajuii rukama, a-Sevid se trudio,,usluino, da deneralu oti da mu vori put, kroz gomilu, koia ie bila zbuniena, dovede kola.

-

Nikola Milogevic

46

Zidanica na

pesku

4T l

S:.r lor.n gomilom odoie i OI
Trifun i Eorde. ie stajao i dalje, na tribini, v
vist bogova.

Tsakovid, koii niie znao mnogo o antidkim Grcima, liolic rcii nije znao ni5ta, sem da se lepoj ieni, u Temi5-

varu, kaZe da je nimfa, misJio je da se veterinar Sali. Valjda tck ncie reii da je smrt tog Zivindeta neobidna, neprirodrrer, cla nije kao druge? Vclcrinar mu ie odgovorio samo da postoji vedita borba clobra i zla. A zlo, pobeduje. Smrt Zivotinje, isto je tako rrclika lajna kao i smrt ljudi." (Ibid.,I, str. 391.) Jurritcrova smrt imala je ditav niz posledica i u Zivotu liucli koji su zavisili od grofa Para. Upravnik ergele Valdenzcr, l
To saznanje ispunilo je gordinom Pavela Isakovida. Da dobroduSni upravnik, njegova iena i ierka, pa dak i bezazlena sobarica Francl, doZive takr.u sudbinu zbog obesti jednog prebogatog glofa, izgledalo ie Isakovidu vi5e nego nepravedno. Takq je Favel Isako'rrid uvideo da i u Iirrd5po* Zivotu,dobra i zlo biju iednu metafizidku bitku, a.da.u toj bici, kao i u sve_tlr Zivbtinia, zlo pobedu je. Zavist bogova stiZe podjednako i konie'i ljude. Sve Sto se sa Pavelom Isakovidem u Rusiii zbilo notvrdtjg di Ronkalijem filozofiiu. pavel Isakovid ie u svetu ljudi ono Sto je- u svetu Zivotinja pastuv Jupiter i time je v.ei Inaprgd odreden aksiolo5lii ilhod njegovog putova-nja. '.Paraz Pavlov i njegova usamlienost r- 'sukobl i fo, stjurinorn po$u-dj.u su one iste metafizidkc nuZnosti koja je uni5tila i Valdenzerovu porodicu. Metafizidki smisao Pavlovog puta u RtLsiiu otkriva se, pred kraj romana, narodito reliefno kroz onu nesudenu audijenciju kgd ruske carice. oFoslednja, iedina Lelja,,, koja ie mudila Pavela Isakovida, ,bila ie'ta Zelia aidijencijeo. "Ako mu je privatan Zivot i bio postao"besmislen, i ako se bude svr5io u penziji, ta audljencija ie mu omoguiiti da, sve, carici kai.e, i ceo niegov put u Rusiiu, sve njegove selidbe, zavriiie se lepo.., (Ibid., il, str. IOIT.) Priiem kod rrske carice trebalo ie, dakle, da bude _ konadna provera di Ronkalijeve filozofiie. Susret sa imperatorico-m valialo je da potvrdi, ili opovrgne Favlovo nverenje da ie i Rusija -samo _lgdan ogrbmni Garsuli, da je i njegov san samo jedna velika obmana. Znamo kako se zavr5ila ta Pavlova toliko Zeljena audijencija. .Glgvn! junak SeoD a bio je Lrtva iedne"g;b; i glupe oficirske Sale svojih sunarodnika. Umesto prive imperatrice svih Rusa, P_avle Isakovid je video samo suprugu_nekog svog zemljaka koia se u imperatricu preru5ila, a da on, ni jednog trenutka, nije toga bio svestan. - - U zlvr5nom poglavlju pisac ovako komentari5e to posJednie Pavlovo iazodarinjb u Rusiju: ,Iako je carica Elisaveta primila nekoliko serbskih oficira, zaista, u audijenciiu sludai, hteo ie da je ni jedan od Isa- ne vidi komedijant, l
r 48

Zidanica na

Nikola MiloSevic

A rra slcclccl<-ri stranici, aludirajuii opet na ovaj neostvaroni susrct Pavlor', pisac kaie: "Takvi susreti slr, na ovol'lr svctll, uvek, retki "r, (Ibid., II, str. 1065.) Tako ncostvarena audijencija glavnog junaka postaje joi icdna potvrda tragidne predobredenosti, na propast ivakc one teZnje koja prelazi okvire svakodnevnih, e!emcntarnih potr-eba. Sve ono za tirrre dovek istinski Zudi, sve ono Sto u sebi ima ne5to odzvezda, ne moie se o'stvariti. "Takvi susreti su, na ovom svetu, uvek, retki.n Povest o nesudenoi arrdijenciji Pavlovoj, podseia na ncku zluradri, pakosnu ignr. Sluiai komedijant najpre sablainiava glavnog junaka nedim Sto podseia na san, iednc-rrn fatamorganorn koja se zove l{usiia, a zatim mu postepeno, prekd iitavog niza sve telth razotaranja, oduzima svaku nadu. Ista rnetafizidka shema sluti se i iza liubavnih prikljudenija Isakovidevih. Sve iiubavi Pavela Isakovida reiirao ie onaj isti sludaj komediJant koji je udesio i onu glupu oficirsku Salu s Caricom. Jedina I'ena u-romanu koiu ie, putuiuii za Rusiiu, Pavel trsakovid istinski poZeleo bila ic i-edna Crnogorka zelenih odiju. Ali,uprav-o tu Crnogorktr'-glavni iunak Seoba ne moZe niltrepavic-a boje pep,elikom Izin, Isikovit U"X" ,toliko poraZen. nienom lepotom "da ic lrao poludeo pomislio da bi to bila Lena, vredna zagtI iaja i liubavio. (Ibid..I, str. 488.) Ali, dok Pavle tako "kao ornadijin" stoji pred n,iorn, ponavljajuii drhtavim glasom jedina Lena ctra ie iz ,,lazareta,, izaii ,sutra, nakosutrarr, ta ,'Ti si, kaZe, ga gmbo hladno: i za koior"n Zudi dodekuje popre bi babru Sto nego bi ialmurio, koji od onih icdarr lirrbio!" (Ibid.,I, str. 488.) Pavlr.r Isakovidu palazi samo joi jednorn za rukom da srctnc 1rr Jolru Stana Drekova, koja mu se jedina na putu u Rrrsifrr udiniia dostoinom Zuclnie, ali dim toi Zeni stavi do znarrja da ie orr ne bi napustio da ie bio na mestu nje: nog nrr-tia, DDOI(aia se, ier vide, kako joj lice p-okriv-a neko samrtnii:l
49

osmehom l
A da Ia iena sa zeleni,ql odima zaista ne postoji u jednom metifiiiekom znadenju te redi, pokazuje re, korr"dno, tek u pretposlednjoj glavi romana. I u Rusiii, Joka Stana Drekova ostaje jedina tena za kojom Pavel Isakovid dezne. Ali upravo tu Zenu on ni tamo nije u stanju da dosegne. Pavel Isakovid. udinio je sve Sto je bilo u njegovoi rnoii. Stavi5e, ,podneo je i molbu da ga dodele drnogorskom vladici Vasiliiu, ako ustrebao. Molio je, takode, i "da bude izve5ten, ako se nade Joka Stana Drekova neka njegova, daljna, rodaka<. Pa ipak, uprkos svemu tome, Pavel Isako.i'id nnikad nije na5ao tu Zenu sa krupnim, zelenim odima, i trepavicama boje pepelao. (trbid.,II, str. 10s4.)

Medutim, jedan jedini dan posle ocllaska Favela Isakovida, Joka Stana Drekova vratila se u Kiiev. Ne samo, dakle, 3to u liku te Lene ima nedeg neuhvatliivog, nego 'ie, povrh toga, taj lik sredstvo iedne dudne i paradoksalne komedi igre koiu sa Pavelom Isakovidem igra ,sludaj jant". Sve se zbiva kao u pridi o Isakovidevoi -nesrrdenoj audijenciii. Oba puta Pavel Isakovid dolazi nadornak cilju kojem teLi i oba puta neko mu ili ne5to izmide predmetnjegove Zudnje zauvek. I Joka Stana Drekova, poput one Rusije za kojom Favel liaikovi6 dezne, olidenie ie jednog sna. Onaj ko se odludio da traga za lenom ko.ja se pretvorila u senku, iedinom Zenom dostoinom vedite i neprolazne ljubavi, izabrao je carstvo nebesko. Neposredno po5to je redeno da je Joka Stana Drekova svega jedan dan posle odlaska Isa4 Zidanica na pesku

L

pesku

Nil(ola Milosevi6

zidanica na pesku

kovidcvog do5la u Kijev, pisac dodaje: ,sludai je najveii komcdijant u Zivotu liudi i naroda. Iszrkovid nikad niie na5ao tu Zenu s krupnim, zelenim, odinra, i trepavicama boje pepela.n (Ibid.,II, str. 1054 ) Slidnu "metafizidku< povest u kojoj se sludaj tragidno i paradoksalno poigrao s glavnim junakom, predstavIia i Pavlova zakasnela ljubav prema njegovoj preminuloj supruzi. Medu tolikim drugim, neobidnim i istovremeno tuZnim doZivliaiima Pavlovim na putu u Rusiiu, ovaj je nroZda naineobidniji i najsetniji. Prema zamisli pi5devoj, Pavel Isakovid zaljubljuje se u svoju Zenu tek godinu dana posle niene smrti. Vei u tome ima nedeg neizledivo tragidnog i tuZnog. I druga ljubav Pavla Isakovida pretvorila

Drami Pavlovoj pisac pridaje joi jedno tragidno obeleZie: ". . . u Isakovidu se, na tom putu, iavi misao da na celom svetu, za njega, sreie ie moglo biti samo u tom jednom jedinom ljudskom biiu, u toi Zeni koiu je sahranios (Ibid., ff, str. S09.) Tako se motiv Pavlove umrle Zene prepliie sa motivom propu5tene sreie. To da je sreia Pavrela Isakovida sahraniena ba5 onda kad mu je bila na domaku ruke, opet je delo onog istog sludaia komedijanta koji je, videli smo, glavni rediteli Pavlove metafizidke drame. Sltrdai ..komediiant pojavliuie se i u ulozi reditelia iedne dudne, tulnds-lidnbsii izmedu Pavlove preminule supruge i gospoie Evdokije BoZid. "Kad bi se (go_spoZa Evdokiia N. M.) hladila crnom lepezomo lidila bi toliko na Pavlovu pokojnu Zenu da se on "ieLio od te po' misli". >Pitao se, otkud ta dudna igra sludaia da, u isti mah, iedno Zensko biie ode, sa ovog sveta, a drugo sasvim slidno, pojavi se, pred nama.( (Ibid., f, str. 351-2') I 5to ie duZe-Pavel Isakovid sedeo u kolima preko_ puta gospoZe boZid, putujuii iz Budima u Bed, >njene otkrivene grudi, njena noga, njen pogled, njen glas, lidili su, sve viSe, na grudi, na noge, na pogled, na glas, one koia je bila u grobu.o (Ibid.,I, str. 352.) SJ-udaj se, medutim, postarao i za jednu karakteristidnu duhovnu razliku izmedu gospoZe Evdokiie i njene preminule i nevidljive suparnice. "fako su lidile, i u snu, iedna na drugu, Isakovid ie bio svestan da predstavliaju Lndela i tlavola u njegovom -druga Zivotu. Jedna ie bila su5ta bestidnost' Jedna neinost, naivnost i stidliivost, je, pokazivala pohot,t." (Ibid., II, str. B50.) sva, druga "U ioj diiametralnoi,razlici izme{u ovih .iunakinja one Zive,"koiu Pavel Isakovid niie Zeleo i koia mu-se nametnula, i one mrtve, koiu nikad vi5e ne moZe videti otkriva se iedna vrsta cinidne Sale koju sludai komediiant zbiia s Pavelom Isakovidem. Umesto preminule supruge njegove, koia ie olidenje produhovlienosti. Pavelu Isakovidu sludajbodmeie dulnu i putenu Evdokiju BoZid. Motiv Pavlove pokojne Zene javlja se i u posledniem poglavlju romana, po svoi prilici zato da bi ditalac dublie-osefio svu uzaludnost konadnog metafizidkog ishoda Isakovidevog putovanja. U tom poglavlju na scenu jo5 jed-

50

se,

vei davno, u

senku.

Drama zakasnele Pavlove liubavne Zudnje ima, kao i njegova teLnia za Crnogorkom Jokom , izrazito aksioloiki karakter: uDok ie u TemiSvaru, i medu husarima u Varadinu, smatrao Lent, i liubav, nekom vrstom potrebe, kao parenje, i dovodenje ajgira kobili, na tom putu u Rosiju pomisli da bi liubav liudska trebala da ima trajanje vednosti, a da ie ta Lena, koju ie imao, i sahranio, onakva, kakvu vi5e nikad ne moZe imati.< (Ibid.,II, str. 806.) Zudnja za tom Zenom koje vi5e nema, iedan je oblik Lelie za nedim neprolaznim i vednim, koja Pavela Isakovida vude i onoj Crnogorki sa zelenim odima. I ova ljubav Isakovideva ima, dakle, duhovno obeleiie. Svoiom neostvareno5iu, predstavlja orta joS jednu potvrdu di Ronkali ieve filozofije. Supruga Pavela Isakovida oti5la je sa ovoga sveta pre vremena, isto onako kao 5to je pre vremena oti5ao pastuv plemenite pasmine, Jupiter. Ncsreina liubav Pavlova seia nas i onih drugih, tragiinih lfubavi s kojima smo imali prilike da se sreiemo u stvarala5tvu Milo5a Crnjanskog. Sve te neutoljene deZn.ic, tolil
51

52

Nlkolo Mllotrcvrc Zldanlca na

noln stlrpaju i ggspoZa Evdokija i njena ierka Tekla, da bi s.e ta.ko na podlozi likova tih dveju ,uspalienica;;; vo .istakla neprolaznost i tragidn"ri pu"i5*' #;;' #;;_ IoJnqF :u.p.{ygoT: "K1aj svih tih vr-lo dudnih, rei
,,#;J:"',T'#u"f"t"3,*if; Y,ll;',"f ?:;:ililtli"##Tff il,f nien primamljiv stas,-niene l"pe oti, sa

;

tamo'ninekon Jil ma 1a sebi, svi su, polako, dali i Varv;r;:;"b-;;;;llffi "' Ona im vi5e ni u razgovoru nije dolazila, e"-ike,'u .vokrinotini, sa iiorzetom"od sepui;,-k;f'r; biii l.:j {q"g.i veturrlt r crveni. Nigd" viSe, ni pomena, kod Isakovida, u Rusiji, o toi *^-', zem.

nj-en muZ ie nju saniao, njeno bledo, lepo , Medutip, ouguttasto lice.do s-m1ti. To lepo, ozbilino, skoro tuZno Irce, rako se sad iavlialo, sve rede, gledalo gaje, on je to video, i tamo, .r'Rort1r. .PL *" se javljala, samo u snu, sad mu se javljala, u mislima. I na- danu." (Ibid.,II, str. 1061.) To da se Isakovidu_sada lik preminule Zene poiavliu_ j" i.,:y mislimao,_i "na danu,.,;j; t;il;;" i.iirt ,'"f i*l_ 5-ovie-r, pa dak i Varvqra, zaboravili, deluie kao neki kre_ Sdendo osnovne rnetafizidke teme seobr." Ne"iatii"i^ r""t igra-sve v_edu ulogu u Zivotu pavlovom. Carstvoh"t"it" ulazi i u dnevno biie glavnog junaka, ali iamo-ka;-#;_ kqg spomen na neito de{a"nema.'l tako; uk;iik" ;is" lj", brva vrdna .neprolaznos,t I j ubavi, njena nebesna, zvezdana strana, trtoliko .iasni.ie biva da glavni iunak i";b;;;i;; Ju svog clugog putovanja na.laz.i.onu istu uzaludnost koja se vei u Dncwilku o Carnojevi1u sluti.

pesku

53

Poslednia glava romana donosi zavr5ni, metafizidki bilans ovog Pavlovog iskustva: "Niko niie jo$ svoju sudlru izbegao, a iivot niie naruden, nego jd to, Sto n-as snalazi,bez na5e vol.ie, i ne onako,, kako-bismo ieleli. Zivimo, plademo, smeiemo se, kad kako. Svaki ima svoj vek, svoju ljubav, svoi svetao deo Zivota, kao tica, koia, kaZe, uleti iz mraka u osvetlienu dvoranu i izleti na drugu stranu u tamu. Tako mu ie,kahe, protumadio to, pop Mikailo, pri qj-egovom po5astviju u Rosiju. Imao ie Vani pravo!" (Ibid., If, str. 1067.) Lik Pavela Isakovida ima i svoiu psiholo5ku dimenziju. Glavni junak Seoba zami5ljen ie kao neko ko je, po prirodi, sklon sumornim i mradnim raspoloZenjima. Pavel Isakovid ie melanholik. Ne kaZe njemu sludajno gospodin Georgiie Trandafilovid: "Ta nemoite uvek biti zloslut, moliiu lepo!" (Ibid,,I, str. 328.)

Takav psiholodki profil glavnog junaka mogao bi da, na izvestan nadin, ogranidi domet metafizidke dimenzije romana. Psiholo5ki ie logidno da jednog melanholika >sve snalazio protiv njegove volje. Sudbi,na koja je zadesila Pavela Isakovida na putu u Rusiju motda je samo njegova individualna sudbina. Autor Seoba radunao ie i s tom moguino5iu i zato Cemo u Seobama naii i takve likove kroz koie govori jedna sasvim drukdija psiholo5ka logika od one kojom je nadahnut lik Pavela Isakovida. Gospodin Georgije Trandafilovid veoma se razlikuje od glavnog junaka romana. Dok ie Pavel onotorni-,melanholik", gospodin Georgije se >smejao svakom ko bi bio tuian ili briZan". Dok je Pavel izraziti pesimist, destnjej5i Trandafilovid smatra da "NiSta na svbtu niie te3ko i sve se na svetu moZe udesiti, kao u svatovima". (Ibid.,I, str. 318.) Za razlftg,o__d Pavla koii veruie da je dovek igradka u rukama -netrd1;jAn6fviine,-zfe sile, gospodin T-iaadafil smatra da dovek, narbdito ako je bogat, moZe upravljati Zivotom po svoioi volii. uSve se moZe kad se hoie i kad se ima para(, kaZe destnjejSi Georgije Trandafilovid. I zaista, u romanu ie Trandafil i prikazan kao neko ko se proslavio svoiom ume5no5iu. Podtenerodni Rakosavlevid tako i preporuduje gospodina Trandafila Pavelu Isakovidu:

54

Zidanica na

Nil(ola Mllo5evi6

,)'l'ir.i svc ulnc. Taj sve zna. Sve moZe. Sve hoie." (Ibid., I, str'.316.) Gospodin Georgije se Pavelu Isakovidu smeiao: ofsaIcovid, kaZe, stalno, 'ia3e na nekom oblaku. Zar ne vidi kako ie proleie lepo, dan lep; zar ne vidi da ima lepih Zena na svetu? Sto se ne oZeni, pa dode u Btrdim, u lepo i veselo druStvo? Mogli bi trgovati. Brzo bi sc obogatio. Zadto prida sve o Kosovu? Sto spominje cara \,a1uJ eemu ta jadikovka o onom Sto je davno pro5lo?" (Ibid., I, str. 321.) Dodajmo jo5 tome da je u kuii gospodina Georgija uvek bilo radosno i veselo i da je supruga njegova, gospoZa Femka Futo5kinja, bila isto tako vedra kao i njen ntuL, a pri tom, jo5 i lepa nkao da je davolicau. Prema tome, psiholo5ki profil gospodina Georgija Trandafilovida kao da je predodreden za to da dramu Pavela Isakovida svede na privatnu dramu jednog melanholika. Ali Sto se viSe razvija radnja romana, ditalac sve vi5e uvida da je pisac postavio neprelazne granice i ve5tini i umeSnosti Trandafilovoj. Postoji jedna oblast u kojoj, slidno trgovcu Arandelu, dak ni gospodin Georgije nema nikakve moii; iedna sfera dogadanja u kojoj se sve zbiva protiv njegove, u svakodnevnim praktidnim poslovima toliko efikasne trgovadke ume5nosti. Jer, kad ie Pavel Isakovid ponovo svratio u kuiu Georgija Trandafilovida, nije u njoi )zatekao veselje, nego kuknjavu, kao na parastosuo. Pokazalo se, naime, da je ,gospoZa Femka, Futo5kinja, i po, Ziva vatra, vatra i po, bila. .. napustila svoga Gcorgija. eestnjejSi Trandafilovid odekivao ie jesen i zinru bez Zene, sam sa svojim devojdicama. Sav se dovek be5e izmenio i izbezumio!" (Ibid.,I, str. 547.) Ovai udarac, dodu5e, nije umanjio poslovnu ume5nost gospodina Georgija, ali ga je, zato, do kr4i4o,sti rastuZio i utukao. Iz destnjej5eg Georgija Trandafilovida, nekada tako vedrog i zadovoljnog, i2bija sada neka dudna melanholiia: "Lako (e, kate, sa konjima Isakovidevim i njegovim putem u Rosiju; sve ie on, i Rakosavljevid to udesiti lepo. Putovaie Isakovidi kao da u svatove idu. (. . .) Nego on, Trandafil, nije vi5e ono Sto je bio i neie nikad vi5e biti ono Sto je bio.u (Ibid.,I, str. 547.)

pesku

55

Tako se i nad destniei5im Trandafilom;'bez.obzira na svu 5rjegovu praktidnu sposobnost, nadvija senka sudbine,

ona ista senka koja prati i Pavela Isakovida u njegovom traganju za Hiperborejom. Medutim, ako sudimo po osmanaestom poglavlju romana, reklo bi se da je pisac, ipak, odludio da po5tedi gospodina Georgija Trandafilovida. Vraiajudi se u Budim, FaGl Isakovid bpet dolazi u kuiu gospodin-Georgijevu. >Hteo je da te5i doveka, kome su bili oteli Zenu, upropastili kuiu, ostavili bolesnu decu.., (Ibid.,II, str. 684.) Medutim, za dirrno dudo, kuia Trandafilova >sva treperi u svetlosti<, a gospodin Georgije istrdava pred Pavela isakovida )veselo(. GospoZa Femka ie, naime, u meduvremenu, napustila kalfu Brkida, i vratila se svome zakonitom muZu. Istovremeno s tim, destniei5em Georgiju Trandafilovidu vratio se i njegov optimizam. "Ta je 1' ja vama rekoh, veli on, opet, obraZaiuii se Pavelu Isakovidu, da ne treba biti zloslui, moliiu lepo!" (Ibid.,II, str. 684.) Ali prida o gospodinu Geo-rgiju- i njegovoj. supruzi Femki time se nJ zavr5ava. U glavi dvadeset sedmoj, Pavel Isakovid "u kuii Vitkovida", u iednom trenutku, pri' poveda ukako ie on, u Budimu, proveo lepo, u kuii jedirog sretnog doveka, podtenorodnog Trandafila, koji.ima vri6 l3upkiFutoZanku za vzenu. Nikad niie bio u veselijoj video-ni ves.glijq suprugu, kuii, hego Sto je ta, a nikad nije -Trandafil." (Ibid., II, str. nego 5t6 je g6spoZa Femka 101s.)

Na to izvesni fenrik Rakid, koii se tu zadesio, obavestavi Fdvela Isikoviea di ie ta ista vesela gospoZa Femka Trandafil po drugi put napustila destnjej5eg Trandafilovida, sa izvesnim tl'tiiom Padidem, barbirom, i-dq mu je "porudila da se ovoga'puta ne(e Liva vratiti.< (Ibid.,II, str. 1016.) To ie, uiedno, poslednja vest o Georgiju Trandafilo-

vidu. Kab sa'Arandelom Isakovidem u prvim Seobama, tako se i Georgiiem Trandafilovidem poigrao slttguj komediiant. Svu nieeovu silu i rnoi trgovadku, sudbina mu je dala samo zaiida bi ie, na kraju-, pretvorila u prah. Ovakvim pesimistidkim ishodom, prida o Trandafilu potvrduje Paviov sumorni pogled na- svet. Plvle- je,-posle 6noga Sio mu je ispridao fenrik Rakid, oti5ao kuii zato

56

Nlkola Mllosevic

$to oNije mogao da slu5a vi5e o ljudima, koji gube, i nalaze, sreiu, ni o ienama, koie sreiu trale, sad u Brkidu, a kad u Miii Padi6u. Niie hteo ni da duje o Budimu, ni ma kojoj drugoj varoii na svetu, gde se, svake godine, brakovi, i sreie, menjaju, i putnik nije nikad siguran, da li ie kuiu, priiatelja, Zenu koju voli, ili koju je voleo n4fi, na istom mestu, ili duti da su nekud, zauvek, nestali.< (Ibid., II, str. 1016.) Po optimizmu i praktidnoi ume5nosti u drugim Seobama podtenorodnom Georgiju Trandafilovidu ravan je iedino Pavlov brat Durde. U tom pogledu, on se, posebno, njima, Durcle je izdvajao medu braiom Isakovid. "Medu bio onaj, koji se najbrZe i najbolje sna5ao. Tamo, kaZe, gde je lepo druStvo, tamo je naSe carstvo.< (Ibid.,II, str. 8tS.) Oamah po dolasku u Rusiju, Durde je uspostavio naibolie odnose sa svim, inade ,rnamrtvo zavadenim<<, srfskiiir kuiama. eak ie i stara deneralica Sevid, "jedna jedino ubila gotova na, svaku, suha, seda, rospija.<,

5aluo.

s

njim

Promena sredine, i geografske i kulturne, ostavila je najmanje traga na Eurdu. On je omedu bratencima, najlakse i najveselije pre5ao granicu njihovog biv5eg i njiho" vog sada5njeg Zivota. . . Durcte se, u Rosiji, oseiao kao kod svoie kuie. Servija, ili Rosija,brzo mu je postalo sveiedno. Sve do Kijeva prolazio je kroz naselja koja su imaIa imena iz Batke, imena iz Srema, imena iz Slavonije. Kud god je projahao duo je srbsku pesmu, pa je nalazio poznanike, iz starog kraja, i u Arnautki. A bagrem je bio, i na Donecu, i na Begeju isti." (Ibid., II, str. 978-9). Durde Isakovid se u joS jednom pogledu istakao u krugu svoje porodice. Kao Sto je najlakSe prebrodio prelazal< u novu sredinu, tako se i nailak5e od svih Isakovida oprostio od patrijarhalnih shvatanja srpske, oficirske sredine. Isakovidi su, u Rusiiu, sa sobom doneli izvestan moral, koii se od morala ruskih oficira veoma razlikovao. I upravo to breme moralnih obzira, koje su svi oni iz domovine poneli, opet ie najuspe5nije i najbezbolnije odbacio debeli Durde. Prema Aninim redima, >Sve Sto Durde brine, to je vojeno, a ne familiiarno, ni Zenino. (. ..) Hoie i on da bude kao Rusi Sto su. Da bismo, kaZe, Zeno, ljud-

Zidanica na

pesku

57

ski Ziveli, a ne da ostanemo prazdnima Sakama.o (Ibid., str. 972.) Sve ove, tako krupne i dalekoseZne promene, nisu nimalo uticale na raspoloZenie ovog najdebljeg i najvedrijeg mectu Isakovidima: >Taj dovek, koji nije hteo, pre, da dozvoli Zeni, ni da dr-ugi sa njom igra, polonezu, sad, u Mirgorodu, jedva deka da ie utrapi nekom oficiru. >fgrai.,, kaZe, "dok si mlada i dokle se nie izvernulo vreme.( (Ibid.,IT, str. 972.) S takvim mentalitetom i takvom filozofiiom, Durde ie posti.qao izvanredne praktidne rezultate. Uz sekundina'jorstio, on ie dobio ona Donecu, toliko zemlie, koliko u nekoj nedoglednoi, banatskoi pustari.n (Ibid., II, str. 995.) Durde se, s pravom, nadao i napredovanju u sluZbi. >Ima, kaZe, Bibikov, lidno, da mu donese iz Sankt-Petersburga, kroz koju godinu, pukovnidku, pa zatim i deneralsku lentu.< (Ibid.,II, str.972.) Pa ipak, destnjej5eg lurata Isakovida neiemo nikad videti u generalskoi uniformi. Ono njegovo, sa onakvom sigurno5iu izredeno, prorodanstvo nije se ostvarilo. .I praktidnim sposobnostima ovog svog junaka pisac je postavio neprelazne granice. Opisujuii polazak Durdev iz grada Tokaia, Crnianski kaZe: ". .. da je destnjej5i major Jurat Isakovid, pri torn polasku iz Tokaja, mogao da sagleda, Sta ga deka. .. kroz koju godinu, svakako bi se bio zgrozio i okrenuo glavu, da ne vidi." (Ibid.,II, str. 733.) A malo zatim pred ditaodevim odima ukazuje se jedan drugi, unesreieni potpolkovnik, Durde Isakovid, koga, uz plad njegovih vojnika, >pronose, duZ prvog eskadrona onesveslog, sa rascepanorn cevanicom, koju su mu prt zalasku Sunca tog dana, \rojeni vradi, ruski, do kolena, odsekli.u (Ibid.,II, str. 734.) I tako, dakle, dak i ovog naive5tijeg i najume5nijeg od svih Isakovida niie mimoi5la ruka sudbine. Sva n,iegova ve5tina, sva njegova ume5nost nisu ga rnogle spasti'od zlog udesa, koji ga je neumoliivo dekao na kraju svih njegovih napora. I s Durdem Isakovidem surovo se poigrao sludaj komedijant. Bez obzira, dakle, na sve psiholo5ke razlike izmetlu Durda i Pavla, postoji izvesna bitna, tako reii metafizidlia, istovetnost niihovih sudbina. Ta istovetnost, oglcda scr

II,

Nlkola Milosevid

58

u nemoCi pred uvek neizvesnom buduino5iu, pred tragidnim osuiedenjem onih najintimnijih Zelja koie svaki od ova dva brata fsakovida, na svoi nadin, u sebi nosi. Polaze(i iz Tokaja, Durde se pitao: "Kakva li itr sudbina deka, tamo, u dalekoi, bratskoj imperiji?" a na to njego. vo pitanje pisac je dao sledeii, melanholidni odgovor: dato da buduinost vidi, niti svoju sud". . . d-ovekg niiegodinu, binu, kroz koju nasluti. To je jedino blaZenstvo koie je dato doveku da ono 3to ga deka, ne zna.I bolje talio." (Ibid.,II, str.733.) U ovim redima niie te5ko prepoznati onu istu misao iz Hiperborejaca, na kraiu istinite pride o Italijanu koji ie Zeleo da umre u Denovi, a koji ie umro u mukama, na prekookeanskom brodu, na domaku daleke ameridke varo3i, Nju Jork. Povest o Durdu i povest o Georgiju Trandafilovidu, u metafizidkom pogledu dopunjuju i produbliuju glavnu radnju romana. I za Durda i za Trandafila, bez ebzira na njihol,'n praktidnu ume5nost i ve5tinu, sreia ie, kao i za Pavela Isakovida, samo kratak trenutak svetlosti izmedu dva perioda tame. Ono Sto je Pavelu Isakovidu kazivao pop Mikailo Vani, prilikom njegovog po5astvija u Rusiju, postaje jedna univerzalna istina o doveku. Tako u kniiZevnom stvarala5tvu Milo3a Crnjanskog, podev od ranih poetskih ostvarenja, preko Dnevnika, prvih Seoba, SuTnog krokodila, Irisa Berlina, Taine Albrehta Direra i Ljubavi u Toskani, pa sve do drugih Seoba, Hi:. perborejaca i Nikole Tesle, iza prividno samo istorijskog, psiholo5kog i kompozicionog toka knjiZevne strukture otkrivamo iednu, u su5tini, istovetnu, metafizidku viziju dovcka

i

sveta.

A ta viziia iedva da se moi,e i pribliZno izraziti prozaidnim, svakodnevnim iezikom kritike. Niu autentidno kazu.ju molda samo oni neizledivo setni stihovi koji stoie kao moto u zaglavlju ovog rada: ,A prah, sve je prah, kad dignem uvis ruku i prevudem, nad providnim brdima, i rekom...

DUH MODERNOG VREMENA

U PROLJECIMA "IVANA

G,A.LEBA"

Roman Vladana Desnice Prolieda lvana Galeba spada, ; medu ona, ne bai tako brojna kniiZerina o'stvarenja, u ko-i i jima gotovo nema stranice bez nekoliko redova posvece-r nih kakvom psiholo5kom ili filozofsktim problemu. Pitanje je, meduti-rn, kako ihvatiti sva ta, u Deinidinom romanu I toliko vidno prisutna gledi5ta o razliditim temama psiho- I logije, etike, estetike i teorije knjiZevnosti. Jesu li to samo specifidni umetnidki instrumenti pornoiu kojih se gradi psiholo5ki i filozofski portret glavnog junaka i pomoiu kojih se literarno kazivanje dini raznovrsniiim i bogati jim, ili, motda, u tim iskazima ima neSto vi5e od toga? Od odgovora na ovo pitanje zavisi i kako iemo shvatiti status teorijskih i'skaza u knjiZevnom delu. Ako teorijski iskazi, osim Sto su orude psiholo5kog i intelektualnog portreta i orude stilske raznovrsnosti, imaju i neku relativnu smisaonu samostalnost, onda se, s pravom, mogpredeljenosti jednog Ze govoriti o izvesnoj pisEa, kao i obrnuti. "filozofskoin Zato pm 'daTu-Illadana Desnice znali, uiedno, suoditi se i sa moLda najznadajnijom i najdelikatnijorn dilemorn estetike i teorije knjiZevnosti na5eg vremena. Jedno od najzanimljivijih mesta za razmiiljanje o ovoj temi nalazi se u)(X{pgglavlju Desnidinog rornana. Tamo glavni juna[ Ivan Galeb, izlalu(i neke stavove o prirodi-knjiZevnog kazivanja, kaLe: "PtJ.+ p,.Fem knjige,"u i iim se knjigama ne bi dogadal_o ania'[45-ni5ta.< (ProJjsta' '*Meffia, I[olit, Beograd 1960, str. 107.) Ova kratka redenica sadrZi implicite ditav jedan program knjiZevnog stvaralaitva. O tom programu koji, razume se, ne predstavlja ne5to bitno novo, u istom ovom XXV poglavlju ditamo: uKako li odahnem kad u mojoj r

60

Nikola Mllosevi6

lcl
Zidanica na pesku

61

ki.,na5 poglcd greng;1 nam

u svijest po jednu iskrivljenu sliku stvarnosti.< (lbid., str. 165-6.)U ovakvu koncepciju kniiZevnosti i stvarnosti sasvim _ lcp.o.se uklapa i Galebovo shLvatanje aig."ri:".-nuJ;i;-i; u delima kiasidnog tipa okosnica svih ilao"'* t"iij;+;d;

kazivanja. Takva uloga radnie u skladu ie sa shvltanierfr 4u i r.l liuclskom iivotu postoji .jedna slidna nit, oilteria-ir dogaelajima,.oko koje se svl oblici postoianii ju u pravilnim, geometrijskim krugovima.'U ";64;;;a;: ovako zio.Kruzenom, matematidki precizno i skladno zami5l.ienom Zivljenju i njegovom literarnom ekvivalcntu. ai"."iii":l. neka vrsta sablazni. Tamo pak gde Zivot i literitura nL_ ma.iu strukturu >dogadaia"f odn6sno struktum "oua"i"".j odstupanj a post?ju- gotovo neka vrsta m etod;l ;Sk;_ ;i-i; tome u XIX poglavlju Desnidinog romana ditamo: "1p3.O >,Viedito su me korill z-bog ie 'niti' i ,bo"g nepieit^"in ai_ grgsjil.A ja slm se vei onda iudio: Sto im'ie toliko do tc bla7ene 'niti'! Kao da ic'nit'ono naivaZniie'i naibitniie Sto doviek ima da saopii! I dinilo mi ie da ba5 ,, ii* ;ai_ gresijama'leZi sama su5tina onoga Sto Zelim da iskaiem."

(Ibid., str.

-kl

135.)

Desnidin iunak izlale istu ovu koncepciiu

i na ooietsu donijele';"dan ;;JilJ;; iu ga u najbitniiim crtama: Neki doviek izi5ao ie iednog dana iz kude i nikad se poglavlja:

"LYl_lspridat slueal. rri5e

>Novine_

niie vratio.

ne-! N-a tai nadin priia je ispala i suvi5e kratka. . Ajikratka '.lako da.ie eto-vei ispridana. Htjo sam je svesti na

I

naibitniie, no vidim da to ne ide. Bitno predsiavlia .;;; i\ polovinu stvari. eesro onu manje bitnu polovinu. i"k bit_ l no i nebitno daiu ditavu istinu.., (Ibid.,'str. 310.) Oni.koji misle da radnja i clogaelaj dine ono Etal€6fi.---Lno u kniiZevnom i stvarnom svetu", *oeu se opovrsnilti principu "svodenja na_apsurd,.. eim -kakav'doeidai da"" nosno, po a.nalogiji, kakvu knjiZevnu povest, ogranidimo na- radnju, dobijemo iednu trivijalnost, ,rmesio bitnog dobiiamo ono Sto je ng!jt4o. polazeii od toga, Desnidii iunak paradoksalno zakliuduie dq ima vi5e'bitnog ,_, n*Uii nom, to jest u onom Sto nam se dini nebitnim sl gledi5ta fabule, odnosno sa glediita dogadania.

62

Nikola Milogevld

JoS iedan razlog se moZe navesti protiv kniiZevnih deIa klasidne umetnidke strukture. Klasidno organizovano lcnjiZcvno delo klizi po povr5ini takozvane ljudske prirode, ono sludajnu, samo prividno znalajnu ljudsku pojavnost dini predmetom svog ispitivanja, nemoino da, poput savremenih knjiZevnih dela, pronikne u dubinske slojeve d'crvehovog du5evnog Livota. lVledutim i to ie .io5 jedna znadaina crta Galebovog shvatania literature kad umetnik prodre do skrivenog, - biia, ono Sto tamo nalazi ne podtrbljeg sloja dovekovog tvrduje nekakvu harmonidnu, geometrijsku predstar,rr o Iiudskoj prirodi. eglek je g .svgjoj biti protivredno biie: je prosto 'ismiie5no kako su kasnb liudi dosli do toga da nemoguie zamisliti dviie tako disparatne, tako suprotne crte a da se ne bi mogle naii udruZene u koZi'iednog Zivog dovieka!." (Ibid., str. 190.) Na osnovu ovakvog shvatania liudske prirode, koje je Dostoievski prvi u svoiim kniiZevnim delima radikalno zastupao, junak Vladana Desnice izvladi sledeii zakljudak: "Zivu dovieku nije potrebna neka suvislost, neka dosljed' nost, pa da bi bio realan i za i.ivot sposoban. To je potrebno licima iz umietnidkih djela, a i njima samo donekle; svakako mnogo rnanie nego Sto se obidno misli. (. ..) Da sam pisac, nikad ne bih strahovao da ne upadnem u kontradil
tvorevinu koia se nalazi negde izmedu literature i

Zivota.

Zidanica na pesku

Povodom ovih Galebovih razmi5ljanja treba

63

reii

da

i.u okvirima jednog fittivnog postojania, kao Sto-ie ono lrterarno, autor moZe da _se razlidito opredeljuje. (in mo_ 2e. da.iskazima svog jqnaka dA manju iti iEi"", -._ nJu rll vecu snagu, i da, na tai nadin, ""C,1saop5ti dita_ ipak -odhosi

ocu i ne5to Sto se, preko knjiZevne, i drun". )pravu((, stvarnost, stvarnost realnog doveka "li realn"og sy.eta.l U. tome pogledu odludujuiu ulogu igra odnos teJ rr_JSKrn _tsKaza l(nJzevnog junaka prema psiholoskim i filozofskim crtama niegovog portreta. Sva'Galeboui iurmi5lianja p-Rrirodi tinjiZevnog izraza imaju i svoju piiholo5ku i filozofsku motivaciiir. 'Pisac je, recimo, zamislio fvana Galeba kao nekog ko -ie nemoian i star ko. vei pamt IakS--uarnti-iasni

ispituje sebe. On priznaie di mu ie otac stran 6ovek, on priznaje da ie njegova ljubav slidna cvetanju masladkovog cveta, itd, itd.

Ovu misao junak Vladana Desnice desto formuli5e na paradoksalan nadin, tvrdeii da godine i smrt rrostoie Samo za >ne- ja.., samo za dmge. Tako se motiv sopstvene, nezamenliive i neponovliive lidnosti pretapa u motiv smrti. fz svesti o iedinstvenosti i nenadoknadivo:-ti svoga >ia<, izrasta st?lna, intenzivna zaokupljenost Desnidinog junaka problemima nestajanja. Jer, ako to

64

Nikola Milosevii

siroto, "krhko,, lomno ja" toliko mnogo znati, onda je njcgov nestanak najtragidniji i najneshvatljiviji dogailaj u svctu i vasioni. O tom najtragidnijem i naineshvatljivije .icm dogadaju., u Desnidinom romanu se kaZe: ono 5to stvarima daie posvetu. Ona im pridaje"Smri znamen rcalnosti, ozbiljnost odistinskog. Ona svakoi stvari daje rrjeno dostojanstvo pred licem Livota. Ima niltavnih, beznadainih Zivota, beznadajrrih smrti nema. Svaka je smrt sveopii dogaelaj, svadiii dogadai. Jedan mali kathklizam. Jedna crna rupa bez dna u ti3"elu kozmosa. ( . . . ) Ona fe jedino Sto nam se u Zivotu stiarno dogatla. ._. fo opet nepojml-iiva. Nepojmliiva i nevjerovatna.( (Ihid.., str. 34-5.) Medutim, uprkos svesti o smrtnosti, Desnidin junak ne miri sa smriu i q torne ie, opet, iedna od njegovih ,sc brojnih protivurednosti. Takozvana 'svest, niie on6 Sto dominira likom Ivana Galeba. eovek ver-uje u apsurd. Apsurdno je-, na primer, verovati da ie Ivan Galeb predodreden za besmrtnost, pa ipak Ivan Galeb u to veruje. Dodu5e, on u to ni.je ubeden do kraja i bez ikakvih rezervi, ier onda ne bi bio ono Sto ieste, to iest biie puno trnutra5njih protivurednosti. No, kaho haZe -iunak Vladana f)esnice, sve zavisi od toga da li ie akcenat na onom ,veru.jem<< ili na onom oapsurdo. A u sludaiu fvana GaIt'ba akcenat je na onom overujem*. Jednom redju, glavni junak Desnidinog romana ie neka vrsta potpunog solipsiste; za njega je jedina prava realnost on sam, od-

nosrlo njegovo sopstveno >ja<. Tzgleda malo dudno, ali solipsizam Ivana Galeba iclc ruktr pod rt.ku ne samo sa izvesnim relativizmom, neJ1o i sa nckom I'rstom determinizrna. Tvrdeii da "Jedan nai'irr osjcdanja vrijedi vi5e manie koliko i drugi" (Ibid., slr. 334), Tvan Galeb, istovremeno, tvrdi da su ljudi jedrr:rki 1-ro ncnroii da se izbore sa uslovlienoiiu njihovih posltrpaka- Kad nekog osudujemo, to ie zato Sto u njega proicl
Zidanica na

pesku

65

drugome. -Tek u ituzetnim vremenima, u epohama opiih poremeiaja, revolucija, kataklizama, Zivot -zna da odstupi gd linije i da padne u stilske nedosljednosti. Tad ljudske sudbine poprimaju neverovatne tokove, a ljudski Livati zavriavaju dudnovatim, nezamislivim zavr5ecima. To su kao neka pokladna doba dovjedanstva.< (Ibid., str. 285-6.) Zajednidki imepitelj Galebovih psiholo5kih i filozofskih preokupacija je na praktiduorjrpJanu tuga, a na filozof 6 kom_ pb,sj niiza",m. Qlionos t t< a iug-iT ojil a{ i cu t o" "U se odnos prema umetnost-f U XV poglavlju ditamo kako njego,v_a, Galebova, muzika rodila u potkrovlju, na tavanu, dok je tragao za raznim zapasajima smrti. Junak Vladana Desnice plade 6ak i onda kad sluSa veselu muziku; niemu muzidaru:-->Svaka ie muzika tuZna..i- (Ibid., str. 60.) Za Desnidinog junaka i sreia predstavlja ne5to tuZno nideg tuZnijeg od tuZne sreie. I Galebova misao o dvostrukosti liudske prirode izraz je jednog, prilidno sumornog, mi5ljenja o doveku i njegovom moralnom biiu. ".. . veoma (ie) tanana crta koja dijeli cinika od moraliste kaZe Desnidin junak. - mahove prividaju kao Tako tanana da nam se oni na -sinonimi.< (Ibid., str. 161.) I Galebova razmiSlianja imaiu desto setan prizvuk. I kada tvrdi da nam knjiZevnost govori samo o smrti, i Iiada tvrdi da knjiZevnost stilizuie smrt, Ivan Galeb dini to u ime jedne tragidne vizije sveta. Ako ie zadatak literature da obuhvati pno Sto ie u dove.hu dvqslzuko, nedosledno, problematidno, i neizvesno, a na to se, u krajnjoj Iiniji, svode mnoga Galebova razmiSljanja o knjiZevnom delu, onda je literatura predodredena da nam saop5ti neke tamne i gorke istine o doveku. Izmedu Galebovog shvatanja umetnosti i Galebovog psiholo5kog i filozofskog portreta, postoji, dakle, duboka unutra5nja veza. Stoga ditalac lako moZe doii na pomisao da su Galebovi pogledi na umetnost prosta funkcija izvesnih psiholoSkih i filozofskih karakteristika. Dvostmkost, kontemplativnost, individualizam, iracionalizam, subjektivizam, relativizam, sumnja i tuga, sve su to odlike mnogog intelektualnog junaka na5eg doba. :, Zidan.ica na pesku

66

Nikola Milosevi6

- tl istr-r glupu karakteristika spada i sklonost ka krilidlio.i, pomalo cinidno, o-tvorenoj analizi sopstvene lidnosti, Iiao i lidnosti drugih ljudi, a bliska j"j jb i jedna gotovo patolo5ka obuzetost temom srnrti. _ eak je i dgterminiT_4rn Dqq4iiinog junaka moderno slwaien i zami5lien. Modeini dovek pozn-a5e se, pored ostalog, i qo tome Sto sv-oja determiniitidka'turnadenja, po pravilu, l.qfirti za to da pomoiu njih uternelii iednu' iumornu viziju l.judske prirode. MeCIu ove iste karakteristike spada i odlika fvana Galeba da se prema svemu, pa dak i prema sopstvenim uverenjima, odnosi s iz.zesnom rezervom. ,Treba se svakodnevno umivati surnnjorn kao vodom n, kale Desnidin .iunak.

Ova duboka istovetnost Galebovih shvatanja umetnosti i svih onih dmgih, broinili psiholo5kih i filtzofsklh karakteristika o kojima je bilo redi, kao da u potpunosti potvrduje pretpostivku da ie Galebovo tumaSenj'e knjiZevnosti odredeno bitnim crtama njegovog portr-eta. Medutim, da bi se ovo tvrdenje prihvatilo bez ikah- rezervi. vjh potrebno je prethoclno vidgti kako se Galebovi iskazi o umetnosti odnose irrema a;liil Desnidinog ronlana.

eitalac ie odmah uoditi da ie rornan podeljen na vrIo vcliki broi poglavlja koja su, po praviiu, vebma kratl
zidanlca na pesku

>Vegliate, arcieri!

67

...o Bdijte o strijelci...Stentcr-

ski poklid, koji je bez veze i smisla, iznenadno pao u dubinu mog sna, svega me proZeo. Imao je teskoban prizvuk i odjeknuo u meni glasom neizvjesnog upozorenja: kao neki mig, neko nevidljivo domahivanje s onu stranu pojml3'ivoga. Jasno sam u njemu razabrao tu vrijednost opomene. Upinjao sam se da joi doslutim pravo znalenje. Nekoliko mjeseci kasniie umrla mi je rnaika. Zadugo se nisam mogao oteti osjeiaju da ie onai poklid bio nedvouman nagovje5taj te nesreie." (Ibid., str. 119.) Desnica, medutim, niie ieleo da iskoristi pripovedadke moguinosti koie je pruZala ova cpizoda. Rasplet epizode dolazi gotovo istovremeno sa zaplctom. Gotovo istovremeno sa onim sudbonosnim nagove5tajem, dujemo i vest o majdinoi smrti. Pisac, clahle, namcrno izbegava sve 5to bi moglo da lidi na tradicionalni, klasidni nadin pripovedanja, ?asnovan na poznatoj aristotelovskoi trodlanoj shemi. fi,,i6dutini, odbacuiuii dinamidke mogudnosti umetnidke strukture, Desnica ne --na5q!4ya! koh_egenglju knjiqevnog kazivania. On samo bire.r jed,an drukdiji princjp qblllcoiania knjiZe',zne celine. Oiaai kobni poklid sa pozornice, odi5iijn-oit-Sffi pTiffiesa spolja5nie drarna-tike, prerasta, upravo zahvaljuiuii tome, u orucle izvesne p,esimistidke poruke o tragidnoi nemoii dovekovoi precl smrDesnidinog rornana posi.aie iu.Tako filozofska dj.glelzija 'kriiilevne strutriilre, na ustrb di-' neka vrsta-Hliiii'iilniF menzije radn.je ko.ja biva potisnuta u drugi plan urnetnidkog kazivanja. Nadelo iedinstva romana Vladana Desnice predstavlia, dakle, izvesna poruka, ili, precizniie, izvestan sloZeni psiholo5ki i filozofski stav. Na osnovu toga mogli bismo, s razlogom, zakliuditi da Galebove reflel
68

Nikola l,{ilosevi6

zidanica na pesku

ii,

ako se tako moZe reii, mogu da stoie sami za sebe, nczavisno od konteksta, zadrtavajuii i dalje svoju duhovnu draZ. Evo jednog takvog mesta iz XXIX glave: nI kao Sto se nekad svijest driala zasuZnjena u svome podrumu okovanog BaS-delika podsvijesti, "na na5em dana5njem stepenu, osloboileni Ba3-delik u tami svojih podruma-duva svrgnutu i okovanu svijest: koliko god j-e nekad svijest bill sva prorasla podsvijesnim, tdiko "ie danas reinstaurirana_-podsvijest podrovana i ugroZeni od svrgnute svijesti." (Ibid., str. 138.) Na nekim, u osnovi slidnim zapaLanjima, nikla ie 6itav_a jedna ncva psiholo5ka Skola, diii zagovornici kritikuju Frojdovu teinju da se svesni, moralni vid 6ovekovog biia shvati kao orahova ljuska na uzburkanom moru podsvesti. Na vrlo originalan nadin, a u istom teorijskom pravcu, u Desnidinom romanu analizuie se i problem krlvice. Red je o Galebovoj krivici prema Dolores: "I (da li da to kaZem?) kad mi je stigla vijesf 9.nieno,j_S_1;1rti,.'@odekao sam je kao jedno. oslohodeaie. Izmedu dva liudska stvora povezana krivicom ona raste i radi dok su god oni Zivi, i sama'Ziva 5tvar. Tek smriu krvnika ili Ziii^e ona je zavr5ena, zapeta(ena. Zauvijek fiksirana. Govorio mi je znanac koji je kao diiete u igri izbio oko djevojdici iz svog dvori3ta: "Svaki susret s niom nanosio mi je tako nepodnosivu patnju da sam joj Zelio smrt. Drugog izbavlienja nisam vidio. Ne iskljudujem da bih je, u podesnoj prilici, bio mogao ubiti. Jedna vrsta samoodbrane. Jedna od nebrojanih i neispitanih vista dovjekove samoodbrane.,,. ( I bid., str. 296.) Ovai tekst, pun o5troumnih i dubokih opservacija, opct, na samosvojan i duhovit nadin, istide misao o podzcmnoj moii moralnog dinioca, a, uporedo s tim, i misao da ta'i isti moralni dinilac, a ne neki potisnuti nagon, mo2e biti izvor agresiie. Takav tekst ima samostalnu intelektualnu vrednost, bez obzira na umetnidku celinu u kojoi se nalazi. Slidan ie sludai i sa ovim pasusorn iz XXVIII poglavlia: oI do$ao sam do opienitijeg zakljudka da je ispinjanje na ljestvicc uspijeha, ugleda, vlasti (a to znadi u prvom redu vlasti da drugima ogranidavamo slobodu i na-

69

meiemo qaSu vollu) uvjetovano time da se prethodno i sami podldinimo tudoi psihidkoj prisili (...) eesto se prisjeiimo legende o Sikstu V, koii se u konllavama grdio star i nemoian, da bi odmah po5to ie izabran za pa' pu odbacio Stake i ispravljajuii dugo sagibanu figuru zagrmio glasom od koga je podi5la ieza one iste kardinale koii su ga izabral| (. . .) Tajna jakih ie u tome da, kad to ustreba, urneju biti slabi, taina slnbodnih da u datom dasu umiiu obiesiti u klin svoiu slobodu." (Ihid., I

str.

133.)

Istina, i kocl kasnog Nidea naii Cemo razvijenu misao o potdr,njaya&iglao- sredstyv z,a pqstiglnjg pqii. Ali takav oblik volie za mqi, po Nideovom,n3iSljcnju, obelgZie "pie slabih. Pisac ProlieCa lvatta Galcba u evom sludai u olatfldil j e dno g. dulitl eg iivotno g i skustva. !{qsp.psq}nost za potEinjavanje je, desto, izraz izvesnog neurotidnog mentaliieta, Umeti se potdiniti kad treba, mogu, po logici stvari, samo zaista snaZne lidnosti. Na stranicama Desnidinoe romana naii iemo i lucidne opaske o moralnim vrecinostiriih. Na primer, Ivan Galeb na jednom,,,r.nestri ovako govori o zahvalnosti:

ie'zahvalnost'iedna od najdubliih i najprisni"Mada jih, pa molda i najtrajnijih osjeiaja u nama, ona je svakako jedan od najmanje djelotvornih. Te5ko da se na njemrr ma 5ta moZc graditi. Povr5an prohtjev, prolazan zanos, sitna ambiciia, mali inat kadri su da nas na neSto natjeraju. eak i iz neke difuzne tuge, iz neke nejasne nostalgije nZelio bih a sam ne znam Ston, dovjek je u da neito udini. Da o nedem staniu da ne5to poduzme, raskrsti, da ne5to raskine, da nekud otputuie. Ako niSta drugo, a ono da se propiie. Naivi5e na Sto zahvalnost moLe da nas natiera, to ie uzdah. TJzdah sjeianja, uzdah Lal1enja, uzdah samoprijekora, ali niSta vi5e od toga.u (Ibid., str. 295.) Ima mnogo istine u olrom zapaianju. Misao o- nedovolinoi delotvirnosti morila bila^je, u6stalom, jedna od c,kosni"ca one tako o5tre i duhovite kritike etidkog stanovi$ta, koju nalazimo u delima Lava Sestova. Istu britku, pomalo surovu moi opservacije, ima i orrir Galebova misao da je smrt ne5to Sto nije za rriarr,ne' ito Sto jc samo za druge.

Nikola Milosevi6

Zidanica na pesku

MoZda se ova istina nekom moZe diniti suvi5e jednostavnom. Medutim, niie svakom dano, dak ni u literaturi, cla tu, na izgled prostu i jednostavnu misao, formuliSe sa svom potrebnom o5trinom i dosledno5iu. smr"Misao o(Ibid., ti nije dana svima. Ona pripada odabranima."

Pojurio sam u moju sobicu, crven do udiju. Strahovao sam da dak i sluiindad ni.ie dula tupi, mukli zvuk njegovog brondanog pada." (lbid.) Viziia sloma starog liberala psiholo5ki je produbljena i_ pornoiu izvanredno sugcstivno uoblidenog portreta seoskog Zupnika. Svaki potez kofirn je pisac o-riao ovaj miniiaturni lik odi5e opipljivoSiu, podev5i od "slatke, smolaste udvorne intonacije" Ztrpnikovog glasa, pa sve do nadina- na koii Zupnik pristr-rpa (,pola l>Lelao je prel-riZeriih ruku, u bi.ieiim kondanim darapama. Bez trunke ganuda, gledao sam u njegov markantni, energidni profil i meditirao otkud na

70

str.

85.)

Nije tajna da i mnogi znameniti tvorci filozofskih

sistema, nisu bili kadri da se suode s mi5lju o srnrti. Ta misao je za njih s_amo prolaznatraka tame koja povremeno.mine kroz niihove metafizidke gradevine, ne^ostavlja. iu(i za sobom dublieg traga. U Desnidinom romanu ima i takvih iskaza koji, uzeti sami za -sebe, del,uju prilidno banalno, ali koji 'z^to u kontekstu knjige gube svoju banalnost, pretvara"iuii se u duboke istine o doveku i njegovom postoianju. U takrrim sludaievima, refleksiia Ivana-Galebane ioZe da stoji sanra za sebe. Sve svoie duhovno, bogatstvo crpe ona iz Iconteksta rornana. Tako u epizodi posveienoj liku Galebovog dede nalazimo, pored ostalog, i sledeii aforizam: "eoviek je, prije s\/cga dmgog, i nada sve drugo,, bijednik! pomislio - pa i oni lrilr u tim dasovima; svaki doviek bezizuzetno,

najgori i naitvrdi." (Ibid,, str. 148.) Izdvoien iz celine, ovaj aforizam zbilia nas nede im1-rrcsionirati lepotom i originalno5iu. Medutim, u epizodi o liku Galebovog dede, on prerasta u jednu ozbilinu i sloZr'nu istinu o liudskoj prirodi. Deda glavnog iunaka, odIrrdu jLrii sc za jedan sasvim beznatajan >poduhvat., doZivl.java sudbonosnu duhovnu avanturu. Iz iednog sasvirn jcdnostavnog i beznadajnog dina stari liberal izlazi ser ozbil.jno uzdrmanim autoritetom, koji je inade godinauril rrudno izgradivao. Prizor n.icgovog opada,, umetnidki je veoma efektno oblikovan: oDicd ie jo5 uvijek stajao nasred sobe, s dekiiem u ruci i zasulcanih rukava, ali ie bio skinut s postamcnta. lz.d,ri.ao.ic tolike nadelnidke bitke, s autonomistima i klcril
i

i

71

rnrtvacu brkovi uvijek izgledaju nekako laZni, kao nalijepljeni, kudeljni. Piliio sam suha oka u te nalijepljene, inertne brkove i za pokoj njegove du5e u sebi brojao do stotinu. Kosi paralelogram popodnevnog sunca polazio ie po tepihu primiduii se jednim o5trim kutom vrhu moje cipele. Odjednom mi je palo na pamet: Concert chanr pAtre i dviie-tri suzice skotrljale su se same od sebc." (Ibid.. str. 149.) Ovaj pasus je rnalo remek-delo Sifrovane psiholoike anerlize. Kad ga prevedemo na suvi, apstraktni jezik kritikc, dobiiemo jednu, kao sedivo o5tru, gotovo surovu vizi.jrr psihicil
72

Nikola Milosevid

lni(, >cncrgidni" profil, dotle u glavnom junaku

nema ni nlrunke ganuia". Ganuie se javlia tek onda kad se GaIcb scti trenutka dedinog ponilenja. Sve dok >predmet<< saZaljenja ima u sebi ne5to od onog 3to, po prirodi stvari, u ljudima izaziva otpor, neki clementarni mehanizmi samoodbrane potiskuiu na5u velikodu5nost u drcrgi plan. Dovoljna je, dakle, samo senka nenergijeu na jednom mrtvom licu, pa da pomenuti mehanizmi podnu da deluju, kao Sto je dovol'ino samo seCanje na nediie poniZenje, pa da se u nama javi oseianie saude$Ca, dak i'kad je u pitanju neko od onih "najgorih i naitvrdih". Svi ovi istandani psiholo5ki potezi, pomoiu kojih su oblikovani likovi Galebovog dede, Zupnika i samog Galeba, medusobno se dopunjuiu. Tek zahvaljujuii njima, priie svega druona, inade banalna maksima: "eovj-e.kje, goga i nada sve drugo, bijednik.., dobiffi Iji smisdo. C€IOkUp.riO psiholo5ko bogatstvo epizode koiu smo analizovali smisaono r>zradi( prema navedenoj maksimi, ispunjavajuii je jednom neobidno sloZenom duhovnom sadrZinom. Proljeia Ivqna Galeba predstavliaiu zanimljivu kniigu i s jedne Sire, kulturno-istoriiske tadke gledi5ta. Istorijski gledano, tek kod treieg od znamenitih grdkih tragidara, Euf-rpjda, dobija strukturalni primat jedan lin.jiZcvni lik koji nas, svojim sklopom i svoiom sudbinom, podseta na knjiZevne junake na5eg vremena. Taj lik ie psiholo5ki i filozofski dvostruk, a njegova dvostrukost ima neke takve dobro nam znane odlike kao Sto su: prcvaga iracionalnog, pesimizam i sumnja. Tck mnogo godina kasnije, u okvirima takozvane evropske kulture, slidna vrsta knjiZevnog lika dobiie ponovo strul
Zidanica na

pesku

T3

iih vidova literarne tehnike. Ova nova tehnika knjiievnog kazivania ne vodi kod Rilkea, kao kod DZoisa, gublienju knjiZevne hijerarhije. Glavni iunak, u- vidu ispovednog kazivanja, objedinjuje kog pripovedanja.

i nosi celokupni tok umetnid-

Neke osobenosti ovakvog nadina organizovanja kniiZevne strukture dolaze do izraza i kod Prusta. Psiholo5ko-filozofski vid literarne celine pretvara G u sredi3te oko koga se usredsreduiu svi drugi vidovi knjiZevnog oblikovania, ukljudujuii tu i dinamiku radnie. Kod Prusta su, medutim, jaie nego kod Rilkea, prisutne ueuripidovske" karakteristike o koiima je prethodno bilo redi: dvostrukost, prevaga iracionalnog, pesimizam i sumnia. U tom rasponu iimeilu Rilkea i Prusta nalazi se, s tadke gledi5ta kulturno-istorijske tipologije, i roman Vladana Desnice. Po nadinu pripovedanja bliZi Rilkeu, po strukturi lika glavnog junaka bliZi Prustu, Desnica je svojevrsni predstavnik iedne knjiZevne flore koia preteZno cveta na tlu modernog doba. Sa Prustom Desnicu vel,e i onaj nadin kvazi-optimistidkog zavr5etka, koii kritidara lako moZe dovesti u zabludu. Na kraju Desnidinog romana nalazimo iedan kratki, optimistidki izliv glavnog junaka na dve stranice. Malo je, medutim, verovatno da ovih nekoliko zavr5nih redova, ma koliko oni bodri i vedri bili, mogu izmeniti melanholidnu ponuku Proljeda lvana Galeba. Naveiiemo, uostalom, tih nekoliko poslednjih redenica Desnidinog rornana: ,Na koncu sviju staza stoji Sutnja i mir sa svima: Siroki mir sa bolom, s liudima, sa Zivotom sa samim sobom. U meni tiSina, nada mnom podne bez ruba, uokolo prizori zemlje u dobroj poplavi iunca. Zar se na tako malo sav Zivot sveo? Je li to starost, preZivjelost, umor? Ili posljednja, vrhovna mudrost: krajnja odreka svega? Ne znam. Oseiam samo da nema stvarnijeg dobra od toga: mir sa rado5iu, s bolom i preplavljenost sun-

(Ibid., str. 387.) Prilikom svakog ditanja valja razlikovati eksplicitno i implicitno znadenje umetnikove poruke. U sludaju Desrridinog teksta ovo prvo bi se moglo, ukratko i nedovoli-

ccm.<(

Nikola MlIoSevi6

74

,

Zidanica na pesku

no, suvim_ iezikom kritil,Zar se"posle-dnje na tako malo sav Zi;;t s;e;i" A takva poenta je-sasvim u duhu jednog znadajnog kul_ turno-istorij skog obeleZja modernog nadi*na literirnSg ka. zrvanJa. .

Klasifikovati, medutim, ne znadi oceniti. Desnica,

svakako, nije Prust, kao Sto nlje ni Rilke, ali po orro*" Sto je,u.njegovoj knjizi estetski valjano on spidu medu prsce I(oJr se pamte. Vrednost Proljeia lrgrlq Galeba je, pored ostalog, u o$troumno i inventivno oblikovanom-psiholo5kom i Fiiozofskom portretu knjiZevnog ju-naka, kbga moZe;;, ; t;;\/oln, nazvati iunakom naiega doba. U tom smislu, roiiran Vladana Desnice ima i svoj-kulturno-istoriiski znadai. pi:?c oyog. roma_na otkriva nam izvesne bitn"e crte psiholo_ $kog i filozofskog profila intelektualca na5eg do6a. tri, moZda,_ mogao staviti izvesne primedbe erid, |Ieko. liog karaktera na lik Ivana Galeba. Na takve primedbe valja, naravno, odgovoriti naipre ono Sto se obidrro ., takvim prilikama, s razlogom,"bdgovara da," orr* ,rL' tidu umetnosti, vei stvarnosti, odnosno moralne sfere dovekovog biCa. Medutim, prihvatimo, za trenl_rtak, da kritidar ima pr:avo 4u gd pisca zahteva da se ogradi-od takvih junaka kakav je Ivan Galcb. U torn sludlaju, po5to ." *orulrri

"

75

zahtev o kome je red postavlja s gledi5ta stvarnog Livota i u kategorijama stvarnogZivota, ireba istaii da nis iskustvo. ovog veka ni3'e narodito ohrabrilo kada su u pitanju

"delidneo, nmonolitne.,, ,'jednostavne( i samo jedni,m iciealu fanatidno odane prirode. S takvim mentalitetom-iiakvim ideolo$kim skl6pom, pre ili posle, lio*e ," i"Zi, makar-bio i najplembnitiii, pretrrara sc"ili u svoiu sup161nost, da i.rre g-ovorimo o onim sludajevima u kojima vei sam cilj takav da iz njega zradi ne5to nehumaho. ie Osim_toga, ovaj tip psiholodke i ideo,lo',monolitni" 5ke organizacije ne moZe nam se vide bredstavliati ni kao o_brazac d_u5evnog zdravlja. Ta, toliko"hval jena dvrstina i delidna celovitost lidnosti desto niie ni5ta drugo do iedan vid monomaniie. -Prer_na tome, kada i a\o u ime etike i du5evnog zdravlja kritikqiemo literarnu viziju slidnu onoj koju-nam je ovaplotio Desnica u liku Ivana Galeba, ondi moramo ,n"ati Sta nam se umesto te viziie nudi. Ako je to, nekakav "jednodimenzionalni., recept 2a liudsku sr5iu, onda smo q pravu da kaZemo da ni etika ni psiholoeiia savremenog doba ne potvrduju prihvatljivost iakvoglednog receptaf f Istina, olabilnao psiholo5ka i ideolo5ka itruktura moZe se pod odredenim psiholoikim i istonijskim okolnostima -pletvoriti u strahovitu razornu snagu. Verovatno j9 i-.Vladan_Desnica imao na umu tu moguinost kad je oblikovao_lik apotekara fvand.'Mada se umetnidkoi reaii Vaciji tog lika moZe Sto5ta zameriti, psiholo5ka shema na kojoj on podiva u osnovi je dobro p6stavljena. Ivan apotekar u potaji pi5e pesme i u potaii se bavi denunciraTeko-se=jg5 jednom potvrctuje i obogaiuje Galeljem.,,misao" bova o Tiiidskoj dvostrukoiti, o torie d-a 3e for'ek ,'skup intimnih konfradikcija 2aSivenih u iedntr- ljudsku koZu". Prema pi5devoj zamisli, protivrednost u liku Galebo- . vog imenjaka potide iz duboke unutra5nie razdvoienosti. iz dubokog nezadovolistva sopstvenom"lidno5iu. preko z.animl iivih i umnih analiza kojb je pripisao jednom svom clru gom jun_aku, Petru, Desniba "nagovedtavl moguinosi io !.uj apotekar, koji se u potaji bavi poezijom i d"enunci,jacijom, obude voinidku uniformu i lirene u kakzrv novi vandalski pohod.

zidanica na

Nikola Milo5evl6

76

Nc mclZe se osporiti psiholo5ka verodostoinost ovom litcrarnom nagove5taju. Mnogi savremeni vandal u unil'ormi potajno se bavio pisanjem pesama. Medutim i to ne treba smetnuti s uma vandal- nezadojedne labilne, sobom krajnje ska faza u razvoju voljne lidnosti, spolja moZe delovati kao izvanredno monolitna u psiholoSkom i ideolo5kom pogledu. Stoga oni ko.iima smeta dvostruki, iznutra razjedeni dovek, kao >simptom< psiholo5ke i ideolo5ke ,d,ekadenciieu, moraju uzeti u obzir neospornu istinu da se iza mnoge >>dvrste<< i "jednostavne<, uceloviteo, psiholoSko-ideoloSke fizionomije krije duboka intimna razdvojenost i nesigurnost. Stavi5e, ukoliko je ova razdvojenost i nesigurnost veia, utoliko su gmblji i po posledicama opasniji spoljaSnii vidovi ove toboZnje dvrstine i snage. Nije nimalo sludajno Sto su mnogi intelektualci, inade liudi sa skrivenim umetnidkim pretenzijama, nosili visoko uzdignutu zastavu politidke i intelektualne tiranije. Kada se apotekar Ivan odludi na akciju, on onda javno pi5e pesme i javno denuncira liude, i to obidno uz blagoslov sa nekog oviSeg< mesta.

U ovom razmi5ljanju, koje ved nije toliko razmi5ljanie o Desnidinom delu koliko razmiSljanje povodom Desnidinog dela, neizbeZno se nameie asociiacija na Zabele-

Ike iz podzemlja. Dilema: dovek akcije ili dovek kontemplaciie nikad, motda, nije bila jad,e izraZena nego u pomcnutoi kniizi. Istini za volju, oba vida ove dileme Dostojevski je

skinuo s etidkog pijedestala. Dostojevski nam je, u stvari, zavc5tao i poruku o opasnosti koja preti od ogranidenosti i po.jednostavlienosti doveka akcije i poruku o egoistid-

noi, individualistidkoj psihologiji doveka kontemplacije.

Svojim, pak, lidnim primerom nemanje drastidno ukazao nam ie Dostoievski i na treiu kulturno-istoriisku moguinost: mogudnost doveka kontemplativno i literarno orijentisanof koii, kad se odludi na akciju, piSe vernopodanidke ode. tako Sve ove tri kulturno-istoriiske moguin<.rsti - ko karakteristitne z.a na$e doba otvaraiu se onome razmi5lja o Proljetima Ivana Galeba. Dva Ivana i jedan pravca u kojima se Radivoj to su tri moZe krenuti.

-

pesku

77

Onaj ko razmi5lia o problemima vrednosti mora postaviti za sebe nekakve oznake na ovim pravcima moguiih kulturno-istorijskih kretanja. Dilema tog doveka nazovimo ga, u nedostatku boljeg izraza, aksiologom.krajnje je nezahvalna. Sa ne5to viSe cinizma moglo bi se kazati da pomenuti aksiolog ima da bira izmedu nekog ko je duboko potonuo u neizvesnost i sumnju, nesposoban da pomogne ni sebi ni drugima, zatirn nekog ko neizvesnost nadoknaduje denuncijaciiama i bezobzirnoSiu i nekog ko svojom bgranideno5iu seje oko 'rmonolitnom" sebe duh netolerancije i mrZnje. Treba Ii se, onda, duditi Sto se autor Prolieda Irsana Galeba, pod takvim uslovima, opredelio za onu prvu moguinost?

Dodu5e, postoji, moZda, i neko detvrto re5enje naieg kulturno-istorijskog problema. Samo, na Zalost iskustvo nas tome udi, a iskustvo je, po pravilu rdavo to - podetvrto re5enje izgleda postoji u oblasti naiih ideala, stoji, dakle, tamo gde, strogo uzev5i, ne postoji ni5ta.

MELODIJA I MOTIVACIJA EELESKA O STRUKTURI NASTASIJEVICEVE PROZE

ll!

U onoi dudesnoj umetnidko;j tvorevini Momdila Nastasiieviia, koia se zove Zapis o darovima moie rodake Marije, nalaze se, negde s podetka, i ove redi: "I bai u odi clana u koii zakazasmo verenidki prsten i zavet, dode mi pomka iz mesta ni pet sati peSice odavde: nUmrla ti je, veli, rodaka Marija, usbdela i osim jedne babe samotna devojka u kuii, te kovdezi darova izanje osta5e. A ti, veli, pazi i ne polakomi se na pustoline, jer ih ona nikome ne zaveita, i jer ne poZive niti umre kao druge. I opet, veli, u pamet se momde!" (Momdilo Nastasiievi* I1 tamnog vilaieta, Celokupna dela, izdanje prijatelia, Beograd 1938, str. 36.) Funkciia tog glasa koji stiZe glavnom junaku iz rne' sta dalekog, "ni pet sati pe5ice odavde.., u prvi mah dini se sasvim lako i iednostavno uodljiva. Umetnidka svrha pomenute poruke u ekonomiii Nastasijeviievog kazivanja je, izgleda, da nas odmah uvede u onaj tajanstveni, zagonetni >dvor< povesti sa koiim podiniu stradanja glavnog iunaka. Ved po nadinu na koii je poruka formulisana, ditalac sluti da u liku iunakinje Mariie ima nedeg Bto nije nlerljivo dulima, jer ona >niti poiive, niti umre kao druge".

Osim toga, ditaocu se odmah stavlia do znania da darovi o koiima je red iako zavijeno i zakudasto - i da onog ko u njih darne imaju u sebi nedeg kobnog mora snaii nekakva zla sudbina. S druge strane, i ponovljeno upozorenje glavnom junaku da se drZi daieko od ,ptrstolinao, posto ih Marija nikome ne zavelta, krije vei n scbr nagove5taj kasniiih, sudbonosnih zbivanja. tako bar Prema tome, redenice ko:ie ispituiemo izgleda umetneka su vrsta vezivnog tkiva u procesu

-

ttO

Nikota Milosevi6

lit\kog kazivania. Ukratko, reklo bi se da su one direktna lrrnkciia radnie. Pada u odi da 'ie to radnja posebne vrste. Motiv dar-ov_a upuiuie nas na umetnidku viziju iednog seo,skog anrbijenta- a stil pripovedanja prilagocierr je, u-izvesnoli snrislu, takozvanorn seoskom, rnarodnom( govo,ru. Mada ova ocena umetnidke funkciie navedenog odIgmk-1 Nastasiievi(eve proze moZe delovati uverljivol ima dovoljno razloga da se ona dovede u sumniu. Najveii problem predstavlia red >samotna". Ako osfm devblke ima u kuii jo5 nekoga, demu onda sluZi ta red? Izraz ,samotna(, razume se, ne treba shvatiti tako kao da nam pisac njime, skreie palnju na to da se njegova junakinja nije nikada udavala toj karakteristici --o ,utedela". Otuda Marijinog lika vei smo obave5teni redju izraz osamotna( nije moguie koherentno uklopiti u tok pripovedanja. U toil terriiinu, odnosno u nadinu njegove upotrebe, im-a, sva ie prilika, nedeg 5to se otima logici umetnidkog kazivanja. Logika pripovedanja najpre je logika motivacije.'Pri tom nije bitno koje ie nadelo pisac izabrati da na njemu zasnuje unutra5nju koherenciju svog motivaciiskog sistenra. U XII poglavliu Na Drini iuprije Andnc koriiti dva bitno razlidita principa motivisanja, ali svaki za sebe i u sebi potpuno koherentno. Tajanstveni neznanac koji na kartama uzima novac Milanu Glasindaninu nestaje posle petlovog kukurikanja ukao mehur od sapunicen. U-tom nestanku kriie se logika pripovedania, isto onako koherentna kao i u nagove3taju da ie celb ta fantastidna scena na kapiii rezultat Glasindaninove bolesti san koii Arrdriiev iunak sania leLe6 onesve5ien pred kuinim ,rritima. I iz onog prvog, narodnom fantastikom inspirisanog nrotivaci.i.skog si-stema, kao i iz perspektive ovog drugog toka rrrotivaciie bliZeg onome Sto ie savremenori eita5ci verovatno. izvestan_ knjiZevni din u sludaju isti - ovomLogikaTantajednako se koherentno obja5niava. di4 - po nedem ima slidnu shemu tab i logik'a verovatstike, nosti: -u oba sluia.ja knjiZevna radnja proiitide iz neke kn.iiZevnc radnie, samo Sto je" priroda veze medrr d*g" literarnim momcntirnir iz osnova diuteiia.

zidanica na

pesku

81

Zbivanja u Nastasijeviievoj povesti odvijaju se,,pre svega, prema nadelima fantastike. Taianstvena, kobna moi daiova rodake Mariie odnosi se prema sudbini glavnog junaka isto onako kao Sto se u Andriievom romanu kukurikanje petla odnosi prema iznenadnorn i zagonet.nom strandevom nestanku. U ovako zamiSljeni sistem motivaciie neki delovi Nastasijeviievog teksta sasvim se koherentno uklapaju. Iz' raz >>osim jedne babe.., ukazuje na to da je pisac na-stoj-ao da svome pripovedanju obezb-edi izvesnu motivacijsku dosiednost. Medutim, upravo zbog toga epitet >samotna( izlazi iz okvira imanentne logike motivaciie. Stavi5e, pomenuti epitet protivredi ovom nadelu. Prisutnost ovog izraza mogla bi se, eventualno, tumaditi i jednom drulom knjiZcvn-om logikom - Jogikom individualizaciie. I ovu vrstu koherenciie umetnidkog kazivania ilustrovaiemo jednim primerom iz Andriievgg 19*urru". Najstariji selia"k od trblice -seljaka, izabranih da oo,a: ft"gorrttaiu sa"MerdZanom oko Radivojev-e- sahrant: tebi ni da priliku, ,,Znamo na mi, dfielatu: k" !" obraia Samo, neie ni tebi krivati. Eto, detiri gro5a, tut "ii" ".;*o nasli, pa kao velim dosta ie'" (Na Drini ctL;;dd;" Svietlost -- Saraievo 1946, str. 52') grlla Seliakova beseda ima, najpre, motivacijsku podlogu' nuzgi"oi sa MerdZanom trebi psiholo5ki da pripremi i obiisni din sahran.iivanja Radivojevog tcla - da dLelat nij"e potkupljiv, do sahrane ne bi do5lo' Medutim , izraz una priliku", ni5ta ne doprinosi logici r"drl". i b"t ioe izrazapregovori sa MerdZanom i niegova r,, titil 5to se motivacije tide, dovolj' "lariiitii"oiittioeii iro uverliivo umetnidki prikazani. No ako ie red ,na priliku.. suvi3na u ekonomiii Anclriievog sistbma motivicije, ona- j9 -zato sasvim ekonoSeljak ic ;iJ;"; iurt " gledi5ta naSela individualizaciie' kasniie jo5 ravno tri puta upotrebiti ovo isto >na priliku< ' .;;i;d'8"id nj egovo kizivanie dobij a izr azito individualnu boju. Medutim, u Nastasijeviievoj prozi red >samotna< nerna svoje opravdanje niia tadke glediSta nadela individu:rlizacii6. Njena sviha nije da nam konkretnije i plastidri Zrliuljca

na peslitl

r 82

zidanica na Pesku

Nikola Mito5evi6

nifc uoblidi onaj glas koji glavnom junahu prenosi

zago-

nctnu poruku. U.kazivaniu tog-nepozrratog i neodredenog glasa lako sc moZe o.lfritj i_iedno drugo liarakteristidno odstupanje od umetnidke koherenciie, u ravni motivisania i individLalizovania. Poslednja redenica navedenog orllomka (oI opet, veli, u pamet se mornder,) takoile u s"ebi sadrZi izvcsnu.rnelogidnost<<. Izraz rri opet, veli< upuiuje na pomisao da jp i-stovetna f_ormulacija (ru pamet se "mom8eo) ved pretkrodno upotrebljena, Stb, razume se, nije sludaj. ' Oba ova Nastasijeviieva nogre5eniao o motivacijski sistem, odnosno sistem individualizacije, irnaju u osnovi istu umetnidku usmerenost. Zavrini deo Nastasijevidevog teksta mog-ao, je jednostavno da glasi: >Zato, u pamet sE momde... Medutim, iako bi time redenica neosnorno oostala g.motivacijskom pog_ledu sasvim koherenina, njena melodijska vrednost bila-bi, bez ikakve sumnje,'rnitn manja. fstina, aytor je moida mogao da oduva koherentnost trmetnidkog kazivania a da to ipak ne naru5i melodiisku Iiniju kniiZevne strukture. Da je zavrSni deo taianstvene poruke glasio: >>'tr zata, veli, u pamet se rnorndeo, d.uZina iskaza, potrebna za postizanie odredenog melodiiskog efekta, ostala bi ista,-a rnotivaciiski sistern urnetnidko[ kazivania saduvao bi svoiu unutra5nju dosleclnost Pa ipak, krajnji rezultat ovakve zan:rene redi te5ko da moZe biti isti. >Zato< upotrebljeno urnesto >opet< daje trmctnidkom kazivaniu krrrtu, u.zrodno-posledidnu odredenost, tc se tako iskaz,pretvara u puko orude motivacije, a n.iegov melodijski ,'sloj.. biva potisnut u drugi plan kniif,cvne strukture. Ovako pisac, oiklanjajuii strbgu rnotivaci"jskrr clctcrminisanost toka pripovedanja,,,.-oslobada" m cl ocl i j s ku I inii u kazivanj a nj ene nprirodneo podredenosti dirncnzi.ii znadenja. Slidna umetnr'dka logika mkovodila je Nastasijeviia i_prilikom upotrebe redi ,sarnotna". Ova red ima u pogledu_zvudnosti mnogo veiu vrednost od svog uobidajenog ekvivalcnta >sama<. se izmedu melodiiskih i motivacijskih - . Opredeljujuii pisac sc odluduie za ove prve. Nastasiievii naruefekata, Sava logiku nrolivacije, hao i logihu individualizacije, ,s

83

ime iednog drugog, niSta manje jedinstvenog i kohe,rent' nladela "muzikalnosti( umetnidkog teksta' nog iradeli je Varljiv i povr5an utisak d-a pisac koristi )narodnu<( leksiku kuoituot svoje umetnidke inspiracije' Taj utisak moZe se dobiti samo'ako vestadki razglobimo NastasijeuzeL ,rii"l" redenicu. Svaki izrazkoji pisac upotrebljava, izolovano, bez sumnje asocira na narodni, oizvorni., rnelos. Medutim, Nastisiieviievo umetnidko kazivanje sakoji imaiu stoii se iskliudivo od takvih unarodniho iz'tazajezidl
zidanica na

84

Isti knjiZevni postupak pisac primenjuje i u ravni urnctnidke individualizaciie. Posle pitanja glavnog junaka: uReci mi, dugokosa li be3e Maiija?n, dijalog izmedu babe i njega ovako se nastavlja: "Toliko da ioj ruka ne doseza3e de5ljem do

85

Pesku

Nikola Milosevi6

kraja prevuii!

A stasa i pogleda kakva li? Kakva se-redju ne pominje, a doveka sanja jednom li je viilenal" (Ibid., str. 39-40.) Pada odmah u odi da bismo slobodno mogli zameniti glasove Nastasijeviievih junaka, a da se p+ top. ni:t3 6itno ne promeni, Sto sigurno ne odgovara logici indivi dualizacij-e. Medutim, pisac naruSava ovu logikq za-to Sto je to usl6v bez koga s-e ne bi mogla postiii lirska lepota dijaloga. Nistasijevii inade pokazuj,e izuzetan smisao za indi' vidualizovanje svojih knjiZevnih likova tamo gde -se19 Fe kosi sa niegovom iutorsLom zamisli o prevazi melodiiskc Iiniie umeinidkog kazivania. To pokazuje, porcd ostalog, i ovai odlomak i7 babinog"pripovbdanja: oKad jedno vede dojaia u trku iz varoSi domaein kod koga na.radu bejah, gromovit i otsedan dovek, pa m9 onako s konja.pita: '.Re6ide mi, babo, ko ti je to na domu, te dim vede, a -ti se trudi5 do u varo5 stira? Koja ti je nevolja te ni jednom ne zanoii na selu, kad ni naSi konaci nisu za marvu no za liude?" Oitro me pita pa ni iutati-ni l?g?.ti' 'Devojde mi,'velim, u kuii sla6unjavo, pa mu kao bilici nege trebao. Dokle se on o-sede: nTi li si ta ve5tica? Hajde kupi se dok si ditava, ier ako mi smrkne, zlo po tebe!" (Ibid., str. 49.) Domaiin je zami5ljen kao ogrornovit i otsedan dovek" i upravo tako i govori: gromovilo i odsedno. On se na babu uotseca" ioi i ne si5av5i sa konja'-Osim toga-, on ne kaZc ni ,dadice" ni odadou, vei onako kako to odgovara Iogici €lncva: obabon. - I babin odgovor ima svoje motivacijsko pokriie. Ona govori kao feni koja Zeli da sakrije kakvo se to deljade il nienoi kudi nalaii, ier je ,o hlebu glavna briga" i jer zna' da ie Mariia vei iza5la na glas kao ve5tica. No bez obzira na Nastasijeviievu ve5tinu umetnidkog individualizovania, neosporno je da i u ovom sludaju pisac bira takve iiraze koii, sve i iskazujuii gnev, odnosno

pokornost, imaju, nezavisno.od toga' neospornu pi"*, dakle'. poitu i e koherenc i ju i nmel odi i sku.,n."at't ori.^ onoliko .uiir.t"""" iI rii'1rl"i'."ifi. tit'""a samo izraza' t;lik;;; eopusta -,iikulnbtt knjiZevnop tJ i u nadinu na Ista umetnicLu'Jiffittii^-"gi"aa kob sa oni m Lenama ti;i tti ; bibi n"su k. i i i;"ft ;;io ti I od tih Lena' ona redna ""ie d^ i; ;"Stica' l#'# ii;;ii,;^i;;a; ti veli sme5 oKako opijana i zgranovn;':""\;^k;"l"."til' Ve5ticu naiim Ieda se slunja5 po croil;il; i s-okacima! Pu (oliunu me)' bom ranis, pu nu,,t'lu"*d;;6;d;Zuiel tti i" kuiu trebalo Da je po5tenja I t"a-u, t"fi' katranom o"lk" mladeZ da namazati i ,,u o",gi"? ti,"il'?;;?iitit kuja li pogana!" oomori! onaku d"?i;;;";'a;;ii Pu' UUU.. str.47.) leoma veliku paZnju Iako ie i ovde pisac posvetio uprkos tome' ne ipak' ika' I

strah

i

'ii;i#iil;

individualirotu"it''"kijit;ti-"g

in dividual zaci om tvrditi^#:;';;?i; itk'bNastasiieviieve junaornou"u #ft^ ft"ti""":" pisac obli-

bi smo smeli

i

j

iscrpljuie koiih kinie. U redima, tpol;;;; redi fomocu prisutan je izbesa i kuie svoje ,rid"tj"1?Jiai"t-*iz"je prema muodbir opet ,reitan briZliivi i ta"u?i obUir'.i to po5tuje Iogiku m:ti:1pisac zikalnosti' I t ouoilli"Jui" ukoliko ona ne ometa pociiskoe sistema tu-"-"i"ilko- efekata' melodii skih ;H;i" l"^8^:"it'stvaii; t; babinim'reolikama na grdnJe stoje Slidno fvlaSiju - 9l?seoskih #;;:'o"ti i osovke ""t"e.palacinja "'""d;i;;"""c",zm i jjn j t vam au i ;J ""f;;t'J?53

ff tiil ("') I ako jzI preobratilo da mi se iz vase ruke primiYi:ilj J;;; k;;;

ffi'";il;

Li-Postao!

(Ibid., str. 48.) se Nastasiieviieva juSvaki iztaz, svaki obrt kpjini qsitro.toit<3^93' dovoljno nakinia sluZi, ima, iu--ru ."Uc, i nactn kazivanja umetnidkos ,f;;;il:".' M"h"ii*," ""iina o"og iitog 9dbila,t'^nY#;j, ;J"i" prisutnostgovora' Tzrazi )ako la odsebilo vei o*"'i" t o zil
li:ffi{;

:; i

"i;;.il;r

ti,-ii"ui"itet"il.

86

Nikola Milosevie

Zidanica na pesku

nosi se sa znadenja na obljk u korne se ono saop5tava, pa time efikasnosi umetnidkog*rut"pSr^uanja na s.raki na_ din postaje manja, ali zato ilelodiyska vrednost teksta posraje daleko lrdiu .r"go- Sto t'i"tJjnuA bio sludai. Ima i drusih mesta u Nastasii;;ti#; pijilN""i koj ima muzika'in osi tf: tz;ri"g. i"li'u,r;u d,olazi do svoo "" p un os izr aza. polenu,c eryo, k;;;[t";yr;;fi n.{^ iz prvog dela bahino g kazivanjil"nlig, "..i ";;j sila se -boZura d;pr.;;"*i'[u.iriruunam ba5ta u jeku; razmirisaro . . .o (Ibid., str. 41.) Reklo bi se da.pjsac.sebi ovde nam predodi umetnidku viziju jedi! stavlj a u zadatak da seosk" ba5te u cvetu. I\4edutim, prekomern, .u.p"rrurrost kn iiZev_ l"bgje/.;'i nos izraza do te mere dualizaciie da od F ;i"";;"_"'"#vestan, "J,;d;"iedva vidni u bo j u i bo satstvo"jt r:ru r.u;: liii: risna, slapovita rn"t,oai;u, "ll",iii';b; ;";j;ff"tj,; tzrazena ue"rl# sazvud iu -..J re d i, ra s p I a m t e I o < i gi .,,i uLiii irlt li"i" r Juiril slobodno-nad znaden.i"k;j#;;rYh- irt"uJi "i,o" kao Sto uru, onako se u pozori.nim tipa senka uzdiie nad predmetom "r"artu"uoiul;iTufig no ;;kil:;";t,;;1Jprtrr"r,i_ Slidan ie sludaj i ;;^;;;;'o? ,r-;:.: repotipravilima. izvanred_ nim opisom Mariiinog veza:,'A' ;;; ffi E_ Iom ne izlazi: razispu se cvetiii, qoz-",S,L';ii i okca su tm trepetljiva '"u da- prepodetak ,u"ri.diii'Lr"]'f.uo su vesele u ve\a9 drini, ili tica duEovrata. *6Ut_,.U;;;laeani grozd.; ili sam cvet, kao bo'ur."ali moin"iii, o iiriieiaa su mu plamenovi neke vatre .,, (Ibid., str. 46:i' sa pozori5tem senki ovde- je, dini nam pogotovu -^_^f9r"d"nje na mestu..Melodija, ta inade .kiod;; ;;;;;lse, ljiva pratitja znadenja,t;;*_l; suverena sospoAFH;- pretvara darica knjiZevnog pioitora. Z"r1;;j";e u senku . muzrke. Radikalno osamostaljivanje melodijske liniie dolazi do izraza i u ovom d'"*-;;iio,iir." r?i'ri;;?;S:'if, da vidis na koiu distinti iiuii se u odi rvanidana

pd"it[;;iil;;;il#i".; iffifi

i'

"r"'citi

tffi

ffi iitli:+tr:r,t+Iilffiilx,tf}rd,T??Lf,ft vei provirim i imam-sta via6ii:-i<'io'ld tu i, smem li verovati, ;"r;:i;;^;;"il ,eu" ozarena sedi b;d

;;;;;##

87

u Sapat i osmeh, i glasom njiha u nekoj radosti da pobojav se san je i odleteie, priiajim se ne 6i li duZe traj^ao. i tuZno kao na jutarnjoi kad onamo -U{em: drago mi ja Bogomajka, a ioj na poklonienje-siupam. I mi,svetli lozvudno mi kaZe: boj se, u meni zaplav{ nebesno i svetlo- mi ie Liveti; "Ne Gle, tri listiia izvezoF zeleno i plavi cr;et da se ispuni dolazak." (Ibid., str. 45.) Dram,atidni preokret koii se zbiva sa Nastasiieviievom junakinjom otkriva nam prisutnost i iednog drr-rgog motivacijskog toka u strukturi pripovedania. Maiiiin o"lrr-dilo moZe se tumaditi i kao psiholo5ki odgovor na traBidno s-amoubistvo mladog, odbijenog prosca. Marija izgleda "kao tica kad oboli",bna nkuti bei leba i sna< (ibid., str.43-44). Marijino ludilo moZe se, dakle, tumaditi kao

posle-

dica izvesnih >realistidnih", zbivanja ir psi holo5koj ravni, kao Sto se, s "prozaidnih* druge strane, moZe itrmaditi i kao rezultat izvesnih dogaclanja koja nisu od ovoga sveta.

Medutim, oba ova toka motivacije nisu u prvom planu umetnidkog kaziv-ania. Odmah phda;'u u odi, svojim

naroditim sklopom, dve zavrSne redenic.e navedenoe bdlomka. Prva (oUilem: drago mi i tuZno kao na jutainioi kad onamo svetli B_ogomajka, a ia joj na poklon3eni6 stupam") nije uskladena sa znaden-iern ostalih iskazi. Na osnol'tl onoga Sto prethodi ("poboiav se, san je i odleteie.,) ditalac bi pomislio da je za babu prizor Marijinog preobraZenja izvor radosti, pa otuda ret "tuZna" deluje neodekivano iz perspektive psiholoSke motivaciie.

- _ Unutra5niu \oherenciju sistema rnotivaciie autor je, cloduie, mogao obezbediti bilo tako Sto bi re8enicu opobqjqv se, san je i odleteie. iednostavno odstranio, ili tako 11o bi iz isk,aza koji podinje sa nudem<, izostavio red ,tuZ. noo. Medutim, i iedan i diugi postupak irnao bi nepovoljrrc posledice po melodidnost umetnidkoe kazivan{a. P,ez isltuZno< redenica koja podinje sa ,uclerno ne bi imala onu duZinu koja je potrebna da bi se postigao malisimalni muzidki efekat.

r

gg

Nil(ola Milo5evi6

Zidanica na pesku

fg]lko je dalek_o i5ao Nastasijevii u ovakvom svom umctnidkom ooredeljenju-vidi ." i"fo nadinu p"""ii"u"lu prve i druge d5L oat"-ka koii 'be"qi*-p_6!t;a;j;; 'li(i an-a_ Iizujemo. iskaz ior *ii'";-""?;; .brug.i t'J: se, u meni zaolavi nebesno i svetlo _i j"-zi""ii*fi""r.""i" uobliden da u kazivanj" .rrro"i-iru"Jrr., duo.-islenost. Niie sasvim jasno ko izgov,bra redenicu ,,11" plavi...(< Boeoriajka, iiiuaui"a n;ar*;;;;j;,1;k. d; se tek iz siree k:"ni;i;d;;2.";;"+;"tr -i,"^iiiirffifpl1 tide od roitaki Mariie. Poreklo ove dvosmislice ne treba trahiti u Nastasiievi ievo j nesposobno s ti da ovhdl t #.1" ili-

;i"#;

[.il;;;^;;;i';r":

-

"g*.-**"i"i"'i

;il:#i,if"ff k?*'"Hi*?fi ll?;,liiJrii*Tr.Jilitfti*r

lSllitH"?I{*:#ffi,,t;ry;rh::i,'Uur*It"*:, ;

mi i tuzdo d;f Marijri;i;A; i;;; na JurarnJo.l kad ">Drago onamo svetli Bogomajka,"a ii, ioi,ru pofjo-n:S":g s.tupam.< Medutim, pi8ruit;i ,rm6tui. ""d;f ; nepotrebno optereiuie i usporava -i.iji: ritam iyt^Tll:,9_t"clam< Kazrvanja, umaniujuii znatno melodijsku Zevne fraze. "i"a""rt Iste su oosledicg i ako, u cilju otklanjanja dvosmi_ g:"..91_elti:

:l:U',^riFnsia,.nair"a"eiiiuJirip'risj.i-;-Jfi ;-;"d;i_

b1l g kazivanj a: o I_ milozvudno :l,b^. " zaplavi nebesno i svetlo-i-Marij;fu;;,N" mi je iiveti." O"im l9lj_"_li,*eniiskaz prosrrentem je, nesumnjivo, _dobio ri pogledu [oh;: rentnosti motivaciie, uti i" di; ;;ko;esurrinilrro A;ti; u pogtedu metodijik! ;"11";r;. Oba sistema motivacije u Nastasijeviievoj prozi ne se uvek paralehb, pdt ,u p. *"i"i;;;; ITuiil{" r po svome znadaiu za.tgk umetnidko-g "iti taiivanja'fd;;fi: Lo gi ka fan tas ti ke" a;b;il;;i; r"ti"pirisana narodnim verovaniima u struktriri G;";tj;;td;;; - ima-prey?gu pripo_vctke. Krai prid6 o Uirijinoj-nesrei";i ;;Abi; rrli; je obl-ikovan da'u njemu- nemi vi5e ni traga od bilo kakve psiholoSke motivacij e, ali i u-ovom,i"i.r'-",""f ;a;;.il;t: menzija-umetnidkog ka.?ivanja oa""ii-pr"vagu.,,Ona mi ma5e rukom njoj di pribegn6m. milosnu se smi_ rut;;uz rim! I iqpli" mi: k;;EJ?""rii# nost zakljudaj, uspavtj ujcm,b ;i;i6;' .ei'ir.-" tJ#8;i

,u;b;;;,";;fi"d";

89

Pribijem se uz nju, i zaklopljenih odiju dujem u borenju je zadihana, i brzo, brzo u stravidnoi tiSini da se protinje igla. Neki se dremel obara na mene i da zaspim, kad najednom: fras! Pr5te ogledalo kao da neko s kosa prutem o5inu po niemu. Obnevidelu i gluvu uzme me tumaranje po kuii. U svanuie skine mi se tama i vidim: lVlarija, tu gde se zatekla, sva osedela smiruie se, niti joj veziz ruke ispade, no ga dvrsto drLi.IBoLe, zaboraviti ne

mogu, demu onako bleda i razrogatena, demu se smeSila istovetno kao prvi put kad se nasme$i?" (Ibid., str. 51.) Karakteristidno ie da Nastasiievii, u redi ,'tras<< zamenjuie prvo slovo slovom "fn. Time ovai izraz dobija jedan meki, odaravaiuii prizvuk, a motivisanost pripovedanja u izvesnoj meri gubi na snazi i otiglednosti. Da bi se ocenila dalekoseZnost ove na izgled beznadajne izmene, treba imati na umu da je red "fras.. znataina red u sklopu pripovedania, po,Sto se njome ditaocu predodava sredi5ni prskanie ogledala, kao tajanstvedogatlai babine pride ni, nepojamni razlog Mariiine smrti. Slidno umetnidko opredelienje otkriva nam i Marijina viziia zmiie, koja se kao zlokobni laitmotiv, po logici fantastike, sve de5ie pojavliu'ie u zavr5nom delu pripovetke. Sigurno je da bi neka dmkdije stilizovana redenica, u kojoi bi na primer stajalo "Sapie mi(, umesto "5aplje mi", ili u kojoi bi staialo >zatvori odi ako se boji5", umesto "zaklopi odi ako te groza,,, korisnije posluZila sa tadke gledi5ta logike motivaciie, ali, naravno, pod uslovom da se pisac odrekao svoie sklonosti ka muzidkim efektima. Ovako, iskaz, upravo zahvaljujuii odstupanjima od koherencije pripovedanja, dobija izuzetno veliku melo-

diisku snagu. Zanimljiv je i nadin na koji Nastasiievii upotrebljava izraz >>groza<<. Dva primera kori5ienja tog izraza: L ,koiu Ii... grozu veze<, i 2. "P'od zemlju da se zavudem, grozom bi me pobadale", samo potvrduju ono Sto smo vei ranije uodili: Nastasijeviiev prevashodni umetnidki cilj nije individualizovanje knjiZevnih likova. Pisac ne tcZi prvenstveno za tirr"r da ditaocu dodara sav ulas Mari.iine zagonetne viziie, vei, ako se sme tako kazati, pre svega, teZi lepoti redi pomoiu kojih se vizija pomenutog uZasa oblikuje.

90

Nikola Milosevii

U nc5to dnrkdiiem vidu slidan knjiZevni postupak or_ li,r'iva narrr se i na -io5 jednom primbi-u koiidde;j;-;;di >gt'o-za<: 'Na domu Marija mi u tamno veze, razainati se nc cla,-guje li su, akrepi, pedurke li, skaze ili irelopogan!; g{q gd" samo kao mlaz bistrine probije, ili zraka ili bokorii travki. Yeze, a na opiezu jbj'uho: nno"ia"tu, SuSte, clo vrata nam dovijuga5e, po lirovu riam niko5et. "A Ito ih u vez meieS Mariial-" - ljunDa me nije groza no lrav, dado!" (Ibid., str. 5b.) , ..Posle_Marijinog tamnog veza i posle onog zloslutnog usklika "Eno Su5te, do vrati nam doviiuea5e.; osiholo5k'i ie neobrazloZeno pitanje kojim se b'abl obrica svoioi podsvoikinji:."A Sio ih-u vez meie5 Mari.ia?n Mettutim, bez tog.pitanja ne bi jednog za uho neobidno ugod-bilo nog oblika ftazivanja, kao Sto ne 6i bilo ni melodijski 6esprekorno_ uoblideno_g Marijinog odgovora: ,Da "me niie groza no liubav, dado!" . Nastasijevii, dakle, odbacuie, ili prihvata logiku motivacije, vei prema tome koliko mu ie ona od Foristi u oblikovanju muzidke dimenziie teksta. V.alja istaii i to da se dijalog u Nastasijeviievoj pri poveci desto odvija u gotovo dramskom obliku, ali bez oznake imena lica koja govore. Lako je domisliti se zbog gega je to tako.- Imenov-nje knjiZevnih iunaka zahtevalS bi rraru5avanj-e linije umetniekog kazivaija izvesnim brojcm prozaidnih napomena. Otuda Nastasii-eviiev tekst mestinridno ima veliku Skrtost u izboru detAl.ia, koji bi nam onroguiili da glatko i brzo razaberemo identitet iunaka ko.f i. govori. Istovremeno s tim, pripovedanie se prosto prcliva od silnih pojedinosti tamo.qde to moZe da^uveia nrrrzikalnost kniiZevn,og kazivanja Lao,, na primer, onda kacl lraba opisuje razliEite vidov"e Marijinog veza. Mcc1utim, ima u Nastasiieviievom Zapisu o darovima rttoic rotlalcc Mariie i takvih mesta (istina ne mnogo) koja su bcz ikakvc melodiiske drai| Evo, recimo, kako pisic nastavlia pripovcdanje, posle Marijinog iskaza: 'Ne boj se, u mcni z.aplavi nebesno . . . >Ja pretrnuh, mislim, posveti se- ili_ por-ncri devojka, i celu noi predrhti kraj nje. Ona jednako vezc i du5evne redi govori, da svisn"m od tuge i radosti, ali ni pojma nije u meni Sta one kazuju.

Zidanica na pesl:u

9l

(Baba se digne. TraZi ne5to po mraku. Eto je nosi u ruci papudice. Videv, taj das zareknem se ukrasti ih.) Evo, veli, tolika ioi noZica beSe. Od prvog veza joi jedan prepode i papudice skroji oda ih veli nazuje trrad se dolazak ispuni". (Zagledana u vez baba se izgubi. Oprezno spustim ruku na papudice. Ona se trgne, pobegne, kriie ih negde po kujni. Napregnern svu silu sluha, do u tadnost pratim je i saznam gde ih sakri. Baba se vrati.) Gledala sam lude: budu mutne, mrak i rnemla iz pogleda im biie, a ova moia kao drugoj strani da skrenu. Sednem tako prema njoi (i da znaS, kali to udinio dramski pisac. Takvi momenti radnje ne ostavljaju, medutim, nimalo prostora za ortLl muzikalnost krr.iiZevnog izraza do koje je Nastasijeviiu toliko stalo. S dr-uge strane, odriduii se sasvim ovih momenata u
92

Zifranica na

Nikola Miloievid

nizu U Nastasiieviievoj pripoveci Lagariie po nodi -osamoncobidnih kazivania imaginarnog iunaka Kade - dostiZe stalienie melodijske ravni knjiLevne strukture svoi vrhunac. I ova prida ima dva motivaciiska sistema. Prvi pisac nagove5tava vei na P9>realistidno-psiholoSki" N.M.) detku: nsamb treba imati- na umu ovb: on (Kada grozno laZe; ni5ta od onog 5to kazuje nije se-desilo u stvari" (Morndilo Nastasijevii, Celokupna dela, Iz. tamnog vilajeta, Beograd, izdanje prijatelja, 1938, str. 118). Ova autorska napomena odnosi se prema Kadinim dogodov5tinama kao neka vrsta motivaciie. Pisac nam stavodnosno onaj glas Sto govori u pi3devo ime - iasno plod jelia do znania iia su ndoZivljajio njegovog junaka dne razbuktale ma5tovitosti i ni5ta viSe. Lagariie po nodi eak i sam naslov pripovetke prodita ijednu red no Sto Pre namenu. ima interpretativnu Kadinih ma5tovitih povesti, (italac je upozoren da one videnja jednog laiova. predstavljaju - Autoiske slikovita opaske, osim toga Sto su oryqe motivaciiskog sistema, sluZe i za oblikovanje psiholo5kog portreta glav:nog junaka. Kadina sklonost ka laganju niie samo liIerarni [arakteristika koiom se osvetlj avaju izvesna. im.ai ginarna zbivanja, vei i "podatak.. o njegovorn psiholo' Skom profilu. Ima i drugih autorskih komentara dija je svrha da- se prcciznije uobliei psiholo5ki lik Nastasij eviievog junaka' U icdan mah, Kadi se ovlaZe odi. uAli ne treba mu verokaZe pripovedad. Poslednji put ,plakao je on, -u vati - smislu,^ kad, u jedanaestoj godini iivota, razbi obidnom tctki najmiliji lonac, ne zbog Samara, vei Sto i njemu bc$c Zao lonca.u (Ibid., ll9.) Ambiient u kome KaEa drti svoje slovo zami5ljen je takode prema nadelima jednog realistidn_o'psiholo5kog- sistema motivaci-ie. Nastasijeviiev junak besedi u seoskoj krdmi, a u nadinu na koji se obraia svojoj publici (uzrye' dica nbrado") ima nedeg folklornog. Njegov lik je, dakle, zami5lien kao lik'iednog osobenog seoskog Sereta ifal'o.ua. Ovako realistidki uoblidenom psiholo5kom portretu odgovara i fizidki portret Nastasijeviievog junaka. Kada ,ima dve grbe i sasvim plave odi velidine najkrupnije clin-

Pesku

93

duve. (\bid.,115); "u telu kratak je, a u nogama dugatak". (Ibid.) --'-nnedutim, odogadajio o kojlmq kaluje- Nastasijeviiev iunak otkrivaiu nam i iedan drukdiji' "fanta-stiino-mrsprtiifrri., sistem motivaciie-i individualizacije. Tako,.rtaKoga izabrarrlK, nien se mer, devoika Marijana kale da ie jedino preo eodinama" odekuje, poznati po tom-e Sto se vrata' I doista' ;;tt";;H otu"tiii'tajanstvena Lelezna d-a je upravo on znadi ;i;;; a" Stvaraju pred Kadom, Sto preko sedamnaest dolazi koji Zenik ;;t A"g" odekivani

i

gora.

iazova '*-U Jtig"*

delu Lagariia po nodi postoji slidan o.dn9s izmedu Kaldinog straha" da' zipeva i one njegove naglo isuspava svatove, a isti smjsao ;"li;;; moii d"a pesmom juriak neprestano zazi'e od boaL glavni il;-i

"p;;t;i;r.. !.*U:6.-5n" t" tti

Srte Kidinog lika dine iednu celovitu

znadenia. mreZu '^'^ -

zarnisli' odil.ti"", Lta--t$irrutj a se,, prema piSdevgj nijq tih^zbivan-j.a logika n.rrruir t kadinoi elavi' Meatutim, i fantastidnog nedeg ima koja i';;ffil"c;"J., "6e"t"gika u sebi. mistidnog "'"'i:;;;ri6"oj togi"i motivacije odgovaraju i .portreti

Zenskih likova u Nastasijeviievoj-p-ripovecr. Marllana Je, ;;^;;l;;;:-'Jueolika i belan, a deluie "mirisno i disto" kao "*- oosvit vehkbg Praznika". is-to tako j" "'{tf ,,tetkina keEri, od 'i"ftik" umlla*, a lice g"ritu'i"b"d li[ ubgo*|3k" tukod" ie ndusolik", ugleda ga kada oduZi" kada popove Stojane -i.tiE"" iL u svetlosti Punog meseca. Karakteristidno ie i to da su portreti Nastasijeviiepotpuno li5eni qsis"L{uko namerno vih iunakiniu - popove Stojane s podetka nalaztmo nesto holosiie. U liku bi onaj njen da zato samo r"rfri.ip}tt"iost itt'ou"le1iaialimeseca' po pod. ztakama lik f."i"i.ii, fantastidno-misti8ni do izraza' doiao. i;;ri;i kontrasta, upedatljivije i snaZniie realisticno-pstnopripovedanja. tlonste, u sklopu Kadinog prrncrpu loSke crte, ukoliko postoje, imaju za cili.da' po umetnrcclement l
94

Nikola Milogevie

zidanica na

p(xll()zi tih liliova snaZniie dolazi do izraza fantastidnoitnir nit pripovedanja. M.cZrr'rcrt_l'vaci.ie u ov.i Nastasiieviievoi prino..,eci d'trlObiino svetluca K.aia iz"a daie vina. Vino j
.

pesku

95

i neki autorski komentari. Medutim, Kadin treii iskaz sa-

drZi jednu sasvim neodekivanu formulaciju.Izraz >strogo logidkio nikako ne pristaje liku seoskog Sereta i lahova. Upotrebom ovakvog izraza naru5ava se unutraSnja koherenciia realistidno-psiholoSke logike motivaci.je. Kazivanja Nastasijeviievog junaka prosto rrrve od takvih "obrta", koii nemaju nikakvo realistidno-psiholo5ko opravda"nje. Pada u odi, na primer, neobidan nad:in na koji ie Nastasiievid homponovao redosled paslrsit r-r ovom izlagan_iu svog junaka. tetka (to komsinica Sto me po njenoj smrti prih'.rati) "A obidava rni, kad sc od oca sklonirn, kazivati o nioi, ali nezavrieno nel
Nikola Miloievic

zidanica na pesku

izlirgurr.j:.r pisac ponegde namerno oslabio, preskakaniem

pomena ,dok jedno vede" krajnje je Skrta. Jedino iz Sireg konteksta i po nekim osobenostima redenice koja podinje sa >BoZe, Kado", ditalac razabira da to govori dobri paroh,, Stoianin otac. S druge strane, parohova primedba oblikuie se veoma iscrpno pa, tako, u istom pasusu nalazimo dva razlitita pristupa ekonorniji knjiZevnog izraza. Svi ovi razlititi oblici saZimania, ili pro5irivania teksta podredeni su istovetnoi logici kniilevnog kazivania. Lako ie zamisliti kako bi izgledao uvodni deo prve redenice drugog pasusa u svom razviienom, adekvatnom gramatidkom oblikrr. Umesto formulaciie "dol< iedno vede< ditali bismo, recirno: "Dok ledno vede Dobri mi veli: "Roi,e, Kato" itd. Ovakvim nroiirivaniem teksta sigurno bi se dobilo sa gramatidke tadke gledi5ta, ali bi se sigurno izgubilo u pogledu meloclijske vrednosti umetnidkog kav.tvanla.

t

)(r

po.icclinil-r medudlanova

u logici

kazivanja.-Redosled"pasusir Lr Kadinom nadinu_ pripovedanja reiultat je istov:etrrog .urnctnidkog postupka, samo radikalniie i iloslednije izvcdcnog. eak i onda kada pribegarra uobidajenom, tradicionalnom povezivanju pasusa, Nastasijevii to dini sa neuobii'aienom saZeto5iu. Tako, na primer, u pn/om delu Kadine pr-ipovesti ditamo: >On baci izmirne na oganj, klekne mi vi5e gllyg i moli bez umora. Zalud ti, od moliive tvoje sve korenitijim biva Sto bi ti da iskoreni5! Sunce izbiie s istodne strane. Sine, ustani, svanulo! Struk bosioka evo ti, da duvan -n.jime prispe5 Svetinji i da se molitva iz tebe izma:rnil" (Ibid., str.129.) Prve dve redenice sastavni su deo r,eie tematske celine, koja se sastoji iz ditavih dvanaest iskaza. Zavr5ne redi navedenog teksta samo su podetak lednog veieg pasusa. Prema tome, redenica >Sunce izbija s istodne strane", nije ni5ta drugo do usamljeno, malo ostrvo u Sirokoi matici Kadinog pripovedanja. Skrtost ove konstatacije obja5njava se upravo dinienicom da ona predstavlja vezivno tkivo, odnosno prelaz izmedu dve razlidite tematske celine. Kad se odludi za "tradicionalni" na6in komponovanja pasusa, Nastasijevii svodi starinski oblik porrezivanja kniiZevnih celina na na.imanju moguiu meru. Ponekad, opet, pisac saZima ovezivni* pasus na jedan io5 nekonvencionalniii nadin: oHoiu za pamtenje da vam kaZem: Zlo je s dovekom, jer nagnati se moZe da bude ito rri.ie. Onda, Sto bi da izbiie i grana sc iz njega, suzbi.icno nepriiateljski se vrati, od hrane otrov bide, i krv 1
97

U ovakvoi ekonomiii knjiZevnoe izraza leZi taina onoq sloienog sisterna saZimania koiim se Nastasiievii sluii oblikuiuii povest o Kadinim maitariiama. Pisac ie smi5lieno uzdrian i 3kr:t onda kad tok rrripovedanja ne osfarzlia dovolino Drostora za veii razmah iezidke melodiie. I obrnrtto, tamo gde se otrzarairr Sire mosu.inosti za it'dno mr:zikalnije J
r

t(

ir nit l)(.lklt

Nikola Milosevid

98

zid.anLca na pesku

po noti: ,,Da znate kakva i ko;jim glasom izvijena pesma, Nc smem .r-a3 ie otp""utl, -a redi ." .;;;;ft;;i;_ rro, cvctc ubavi!" Jel'da sa'svim prosto? A eto, 'r''io! rrrcrri bi kao da m.e zalutalog ,"i;" "d'il;; 8irl""'i;g'i"!il; "" vi5e so i ne zn-am s ko3e mr strane 1t9.du1em donre. lt,1 bistri trag ostavi u meni mutnome. S kole fi ;,rr ;b;l ,r_rua"" rc, :"q.1 I{oJtm putevima bi da osveZi *"j" -doneta noC?_I li u njoj^poziv, moZda, meni fuinif."^" U"rl puic?o +jg (Ibid.,

str." 122.) PI-u" dve redenice io5 bi i mogle odgovarati Kadinom _ ps ihol o S kom portretu -- portr€tu 1;" ;k;; S";;;^i]##:

IVlecl_utim,

vei pitanje, "i"l;"d;*r;;;i* prosto(,

pretpo_

:it'J'?"9,"f,:il':Fii#jil;r*.tF*t:i:*#?Hilj

provincijskom, kafanskom auditorir*rr. posredi L. svojevrsno odstupanje od logike p;ih;i"Sk;;;iil;;;: """i. reosKom.prrpovedadu Kadi ne prilidi rvisokointelektu;l_ na(, Kntrcka distanca prema stihovima narodne p"r_". . .PsiholoSki je-nemotivisan i tanani,-od"h;;i;rfi;fi. crp kontrasta na kome. se grat gnaj deo Kadinog kaziva_ pitania ,,Jel'dl ,urvim p;;t;;.ti;_ ljl_kgii dgla7i posle poeziia ne moZe se smatraii prirodnim ?"lu 1,p..9trniena r ubecltlivim obeleZjem Kadinog psiholo5kog portreta. Sa_ T1 pak zamisao da se. najprelim" ,"JiiJii":* ;;; pelmi o_Mariiani, dl bi'r. #;;, i:9no:luy"oj,folktornol zan\/a-rlulucr kontrast_u, iade i efektniie izvila rafinovana mclodi ia kazivan.ja glavnog junaka, -ri velikom i;-;;.k;: rat(u sa maStovito5iu iednog seoskog Sereta. . Nastasiievii i inade ne beZi od toga da pripiSe svome

irr'ak.

asociia_cije

koje

:i;;;;81;

"intelektualibseu.'l Sl_al{(o_ prevazilaze metlg Kadinog psiholo5kog portreta. Na icdnonr mestu, na primer, Kada se pita: oJE ti;;;;; cr()lroctrr() cta u korne saopiteniu dulu, mirisom ili glasom, ili oboicnotiu, nazrete-iia tgsq drd;,;;-6;;ifi'4 k;; kad, rra nlimcr, u leleku pok-ainica"duiete pesmu.;'ri;tl vanr sc rla niic pcsma?o (Ibid., str.126) Nema ,".rri" a" gJi\t" a,sociiaciia nimalo-ne- pristaje K;ti; t;ih;b ske taraktt.r'istikc, onako kako nam ih",ie pisac kroz au_ torsKe KolTcntal-c srrgerisao. .Do koic mcrc Nasta.siievii zanemaruje logiku moti_ vacije vidi se i po tome Sto se u njegovom pitF."!a""j"

99

povremeno me5aju glagolska vremena. Navedeni pasus o Marijani podinje pro5lim vremenom ("Da znate kakva i koiim glasom izviiena pesma, braiou), a zavr5ava se sada5njim ("I nije li u njoj poziv, rnoida, meni putniku u bespuie?"). Ovo "brkanie( vremenA 6est je sludaj u Nastasijeviievoi pripoveci. U vi5e mahova Kadino kazivanie je tako uoblideno kao da glavni iunak neposredno doZivl.iava zbivanja u koiima udestvuie. Auditoriium seoske krdme na takvim mestima potpuno i(tezava, Sto pokazuje da pisac mnogo ne drLi ni do ove uslovnosti psiholo5ke motivacije. f ovakva odstupanja od logike realno-psiholo5ke rav-

ni umetnidkog kazivanja u potpunosti se objainjavaju

pi5devom sklono5iu ka muzidkim efektima. Ponesen melodidnodiu knjiZevnog izraza, Nastasijevii povremeno ostavlia po strani princip slaganja glagolskih vremena, zarad iednog sasvim druk6ifeg pripovednog toka koji, vei po definiciii, iskliuduie obraianie slu5aocima. Oslobadaiuii se ovako radika.lno stega nsiholo5ke motivaciie, Nastasijevii postiZe melodi'iske efekte zaparriuiuie lepote. O tome svedodi i ova redenica iz njegove proze: nDole zatalasana zemlja, ozga zvezde Sire se kao roievi zenica, i da Ii kose niene ili dah nien ili moi leorSaju mrakom kao plameni barjaci." (Ibid., str. 149-150.) Jedva da ie potrebno dokazivati da prefinjena lirska Ienota ovakvih redenica ni naimanie ne odgovara maltariiama jednog seoskog dokonjaka. Medrrtim, ovakva i slidna ogre5enia o koherenciiu motivacilskog sistema ne noti6u otuda Sto Nastasiievii ne bi bio vidan psiholo5ki

verovatnom i ubedliivom umetnidkom oblikovaniu, vei iz re5enosti autorove da za liubav melodiie zanemari sve druge moquinosti kniiZevno g izraza. Osobito su zanimliivi pasusi posveieni Kadinom di ialosu sa kodiia5em, niegovim bududim poodimom. KodiiaSeva figura radena ie veoma Zivopisnim. ali psiholo5ki rnedusobno neuskla
r 100

Nikola Milosevi6

poveda -o {iteljima onog tajanstvenog sela Sto su ga on i njegov buduii posinak ugledali, jedne noii "bele od meseca<(: >,Kazivao mi pokojni ujak, opet ovako kodija5: zcmlia i stoka na zamerak im rode. PSenidno zrno, ieli, okrupnja im pa bude kao dreniak, vodeniaia i availika dosegnu im do dve litre, a groid, osim laZi, prebaci im koji put i tri oke. Ako im se ovca ne oblizni, -zabrinu se i hudu. Ali dudo iedno, Zene su im nerotkinie; a koia ponese, ona retko dotera do treieg, pa i to bude mrtvo iodeno. Ono Zenskinia 3to gaje nabdito ie i slatkokrvno da ti se u glavi zavrti, pa opet nijedna da pocle za jabanca, i-er niti se njinoj devojci odlazi u tudinu, niti im prosci dolaze sa strane. Tugaljivo ie nekako me5ati se s ijima, jer tlavolia su posla. Ko ih izranije zna, daleko ih obide; pa ni putnik im ne svrati na konak, no se proveze i zanoCi na treiem brdu s one strane. A nabasa li na njih u neznanju i okusi li im vodu, zalele se tu, pa bude kao i oni Sto su bunovan i udaren. I da znaS, ni moji konji, dok mi je ove pameti, ne stado5e im pred meharru. Kazujem ti ovo, da posle ne 2ali5 na mene!" (Ibid., str. 124.) Neobidno je i taianstveno to selo, a neobidno su i tajanstveni i njegovi Zitelji. U tematskoi podlozi kodijaSevog kazivan,ja ialazi se,- dakle, ne5to lio izlazi iz raini realistidko-psiholoBke motivacije. To odito, vi5e nije onaj svet u kome postoje kodijaieva Subara i kodiia5evi brkovi, vei jedan drugi, neuporedivo zagonetniji i tajnovitiii. Moglo bi se pomisliti da ie kodiia5ev lik samo izvdsrra realistidna podloga tog tamnog vilajeta, olidenog u neobidnim stanovnicima neobidnog sela i da poodimovo pripovcdanje sluZi samo kao literarni obrt pomoiu koga se ditalac uvodi u mistidnu dimenziju Kadine povesti. Mcdtrtim, zalud (emo traiiti u nastavku Kadinog pripovedania ne$to Sto bi bilo u ma kakvoi vezi sa Ziteljima onog zagonetnog mesta. Dodu5e, glavni iunak se - ne nalazeCi ona famozna Lelezna yy'2f2 priseia kotiiadeve - se he odnosi na primcdbe >Nedisto ie", ali ta primedba temu poodimovog kazivanja. I Mariianin lik i mesto na kome Mariiana prebiva po )geografiji" i po atmosferi veoma se razlikuju od "geografije" i atmosfere poodimove pride.

zidanica na

pesku

101

Prema tome, u motivaciiskom lancu Kadine fantastike pojedini beoduzi nemaju svoje >prirodno.. mesto. Ova >anomalija" moZe se, opet, protumaditi pi5devom teZnjom ka melodijskim vrednostil4a umetnidkog kaziva' nja. Kodija3eva red ima osobenu muzidku draL, slidnu onoi kojuimaju pojedini delovi babinog govora u Zapisu o darovlma moje rodake Mariie.Intelektualni sklop pripovedanja u oba sludaja je namerno pojednostavljen,,po izoru ni "narodskio nadin, ali upotrebljeni izrazi poka' zuju da imamo posla sa briZljivim odbirom prema muzidkoj vrednosti pojedinih redi. Pisac je znali i ovde, u rarn! motivaciiskog sistema fantastike,-isto tako strogo podredio sve vidove knjit'9vne strukture potrebama melodilske linije umetnidkog kazivanja. -Ovaj zakljudak moZe se proverit-i i na nekim 4fqgtp j

primeririra. Zanimlj ivo j e, recimo, kako -Na-stasi evii dalj e razvija dijalog izmeclu Kade i njegovog buduigg p-oodima: uJa s"mesia sidem: Zbogom bato i pro5iavaj! U -nemoii - mu se i zapla& kao malo dete' da me odvrati, raiali Sin da mi bude3 Kado! Evo godine su, kako svedoh u loZnicu nevestu! Zemlia i stoka mi za pridu radale, a samo u njoj ne zametnu mi se da mi u kudi zapladel Zaludu mi molitva i plad u srcu, ja ne dodekah, te mi je-pusto Ziveti. A evo noias ti, kakvom li milo5iu doveden docle i duknu na moja wata! vi5e legoli pro5apie-m: MaJa, u odgovor, propevam -pa mi ustreptalo govori: oVidim Sta riiano! On ubledi, nosi5 i od kojih si! Ali Bogom te zaklinjem, sine, duvaj se, jer grdna od toga do u smrt snalazi hed., i-nema joj uga5enji! Zapelati je u sebi da te LiLi samg I da.ti je tugiljivo"Zivetii To te molim i tebe i sebe radilu (Ibid., str. 124-125.) Ovaj tekst ima dve motivacijske ravni. Klia, koj{ je r:esio didalje krene, u potrazi za mestom rodenja, i kodiiaS koji se raZalio, pa hoce da ga usini, po nedem joi realistidno-psiholo5kom sistemu motivacije. uvek ostaju -- uparadoksalno, pllgutnost realiali tadno Mcclutim - delu pripovedastidno-psiholoSke ravni oseia se u ovom rria sariro utoliko ukoliko pisac odstupa 04 nje. Jedan-motivacijski sistem stvarno se prevazilazi tek onda kad au.

IOZ

Nikora Mitosevi6

tor izadc van okvira tog sistema tok znadcnia.

i

Zidanlca na pesku

,ruplovi< u neki drugi

Uvodni deo navedenog teksta ne moZemo smatrati logidnim nas,ravkom poodiirove piipovesti ;;g;;;iscoskim. Ziteljima-. f" qlq ko-dijas t;ko ;aAl,o " l;t;;--;;;: pripremljen-o<, tako reii iznebuha odluduiS au-"r*:i fudu'niie znak izvesnog.tajanstvenog, mi.iienog?i;;;;;, slidnog onom o komJje 6ito s_orro.Z prif*&i-J;;d;_ netnim stanovnicima orroga s6la, vei"piosto ,"uk-"ai?"_ panja od realistidno-psihoJ-o5kog sistema motivaciie. Kodija5evo dudno pgna5anJe moglo bi se, iili"u, t"_ maditi iz perspektive psihoroskbe poitreta sru""on i,r""ka, kao simptom Kadine sklonosti-ka izmislianiu."^iedrrtim, poodimovo neobidno drZanje predstaviia," .,"irii", samo izgovor za postizanje _odreaenih melodi"ys'kih ;i;k;j ta. OgreSenja o realno-psiholo5ki i ovo_ ,sistem motivacije ga puta-potidq iz pi5deve teZnje da umetnidkom "pripove_ ctanJu obezbedi Sto je moguie veiu melodiisku viednost. deo navedenog teksta, koji podinje redenicom: - uDrugi oJa odgovor, propevam . .." nialaii je vei u ravni ied_ nog- sasvim drukdijeg motivacijskgg sistema. ni:alog li_ mgdu 5_ueS i njegovog poodima odiila se u izvesnoi mi_ stidnoj i fantastidnoj ravni znadenla. poodim izninada pqstaie neko ko u Kadi otkriva izveinu "nadzemalisku.,. a. kobnu Zudnju, Sto pripada sasvim drukdiiern-;.i;il;: recimo, gn1 Lelja za usinjenjem si ko;om i fo_ Ti T"go, dinje pomenuti dijalog. Nastasiievii nam ne daje dovolino elemenata da se razaberemo u onoj logici na kojoi bi irebalo aa s" ius"i"a lantasLidno-mistidni sistem motivacije. pisac niie smatrao za shodno da ditaocu omoguii uvid -u aksiome ,um"e t"n sistcma. Meclutim, ako tvorac jedne onadrealne., lSsikE motivaci.ic nije duZan da obja5njava aksiome na kol"imi sc ona zasniva jer bi u protivnom pome5ao ravan"fan_ tastilrc, sa rcalno-psiholoSkom ravni _ on je ipak dulan da u okviru pomenute logike ditaocu staviha rasoolaEa_ nje makar izvcsne elemeite na osnovu koiili bi;t-oi; mogao uspe$no kretati u odgovarajuiem koordinatnoni sistemu znadenia. kniiZevni postupak bolje iemo razumeti po_ _^,_1"1"_lgv redecr KocUasevo pripovedanje o stanovnicima onog ia-

103

g,onetnog sela sa zavr5nim delom dijaloga o kome razmi-

Sljamo- Kodija3eva prida ie po svojoj unutra5njoi logici isto tako fantastidna kao i pomenuti'dijalog. nhziikije, medutim, u tome Sto u kazivaniu Kadinog poodima nala-

zimo iedan koherentan , zaokruten sistem znaten\a. Tako, na primer, plodnost zemlje i plodnost stoke onih tajanstvenih seliaka karakteristike su koie se nalaze u logidnoj uzaiam,no-i vezi. Koherentno je i logidno i to Sto putnici iz dalekih zemal.ia obilaze ovakvo iedno mesto, imajuii u vidu opasnu neobidnost njegovih stanovnika. _ Stavi5e, i pojedine nesaglasnosti u karakteristikama onih zagonetnih ieljaka ipak- se, u osnovi, sklapaju u jedng zaokruZenu, koherentnu celinu. Plodnos[ iemlje i stoke na prvi pogled kao da nije sasvim u skladu sa neplodn_o5iu seo-skih Lena, ali i jedna i druga odlika podjednako ostavljaju utisak ne6eg dudnovatog i natprirodnog. Na taj nadin se >neusagla5enosti" kodiia5eve pride prirodno i logidno stidu u istoj ravni znadenia. Logiku sistema fantastidne motivacije Nastasijevii je, medutim, u potpunosti zanemario oblikuiuii zavr5ni dijalog izmedu Kade i njegovog poodima. Ono o demu kodiia5 kazuje, kao i ditava prida o Marijani, ne nastavlja se logidno na smisao Kadinih redi. Tako, na primer, kasnije se moZe videti da poodim nije tadno odredio prirodu Kadine tajanstvene lecti. Ta Zed je istina neugasiva, ali ne usled nekog nienog imanentnog obeleZja, vei usled spolja5njih prepreka, olidenih u onom Skripavom glasu i onom zelenorn pogledu Sto sadekuju glavnog junaka kad hoie da se dombgne Marijane. Dodr.r5e, nesaglasnosti u fantastidno-mistidnom sistemu motivacije opet se mogu tumadi'ti kao posledica Nastasijeviieve teZnje da psiholo5ki portreti5e Kadin lik. Meclutim, treba imati u vidu da poslednji deo Kadinog dijaloga sa kodija5em ima retku muzidku lepotu. Melodijska vrednost teksta odevidno bi bila manja da je pisac nastojao da koherentno uoblidi fantastidno-mistidni sistem motivacije. Karakteristidno je i to kako pisac koristi ime Kadinc izabranice. Ono se pojavljuje na stranicama pripovetkc u najrazliditijim varijacijama. Najpre ga srei6m6, po-

7 lO4

Nikola Milosevic

Zidanica na pesku

novl.i.cn.g dvaput, kao moto: >Marijano, Marijano, cvete ubavi!" ZztIim se isti stih javlja u skraienom obliku _ >Ma_ da_bi ,", potl-, samo to ime ne:-i.il!,r, cvete ubavili Icoliko puta ponovilo- u .rriieitiil" f.ontekstima. To daie Kadinom pripovedanju naroditu melodiisku tt r.aL. z ahi al j u j u i i t ;o'6 ;;8"M;t;;;; i;;"ii;,i "i,._ .

s;;';

z.liditim kontekstima, njen. r""k l;-#il';il"|."il; rl rr-r kdijom_ melodijskoboatog"-.'Oa"oi""u-od r;;;';;i_ d rr o g, f-o lk lo rn 6 g ruf. au, ii ;; d ; ;;i ;-;;;' ;?5J"'. 'o " kivana, daleko bogitija i ,i,iz""ij"i izvucja. ostaje saduvano ne5to od one iedno_ . Na.taj nadin lepote narodne melodil",-a A ;;""d r;;ll11"",.izvorne nJu.le, rstovremeno, nimalo izvesna distanca p."rrrr-io3 izvornoj melodiji kao takvoj .Slidan primer kori5ienja narodnog omelosao nalazi_ mo i-g drugom detu Lagarijh p;;;;;:p"orf" i"E""i.;;;;; c'o blasouinna i krotk? ;;;; i;"."."*, Jr-l"ri".r"i"ii"prl o

sus: "Dobroga red rastrese -", Ur"if, kao ono vetar drvo. miru_ ne ostane. pa se -ni-listidu i?"rrilJli s_e; da li pesma ili ptad da tine d azd u s t ivi ti da ;;c" i F; ;,ffi ;; co i pozaimurim:"" _pro"uti, *f ""riill'il: A;;;.1J..'r+ifi "Veni """i-""i;;"i; Sve5tenikova upitna redenica odevidno rpudu ., .urrun -;i;;;;;: f ant a s ti dno g mot ivdci j ; k; u ;j ;e;-r; ir t r"l.i * nagove5teno ie no.sroj-anj Jizvesnog tujuririu"";;, kad

;

;;".;il sa;;tffi;;';?ilil1

iij;bt:

r"a.eings rir.;:;;;;;;'r".? ftr, se nazire i u neliinos,vida rrrrn orugrm razrvanjima Nastasi.ieviievog junaka. AIi

ma kakvog smislenog odgoriora na postavlieno oi_ :r]r]gsto rarrtc, polavltule se, u motivaci.jskom pogledu .ar.rim ,,".dc'lciv.rro i s-asvim nerogidno,-riiill,rz""i mi veni nevene(. koj i, bcz sumnje, imu lEli:"8t"" i;i;'il;i:"ij;1'"", Kao i stih o Marijani, tgko i pesma o nevenu iskrsa_ va u vi5c mahova. popu-t refrena, na pojedini;'d"#;; Kadi'_r-rg kazivan.ia,^ d;fti""1#'e"nu kniiZevnim I
;i.dt

l0-5

vidovima teksta ona obrazuje jednu novu, "polifonijsku" celinu. - Q*Sr deo Kadinog kazivanja sadrZi ditave pasuse za ,koie bi se ve6 na prvi pogled reklo da imaju neka obele?ia fantastidno-mistidnog sistema motivaciie. Takav je, recimo, sludai sa vizijom Kadinog vendania: je nepristupna danu, da su likovi srzetli, prcd"Bogomoija kandilima, jer za nas gore ona, jasno da vidimo niih u tamnom smirenju. VrSi se obred; moja je u njenoi n* ci i preves prebaden a krunisani. Ali Sta vredi, meni je hladno, njima osvetljenim vapijem: "Smireni, nedokudnom bliskil poznajem vas, tamni trag na licu muka vam ostavi! Putem li kuda sad j-a, prohodiste, umudrite me, znak ta'ini dajte i razumedu, koiorn li rediu, kojim udinom, u mir da ini se razre5i du5a?" Oni svaki sobom zanet, ili u beskraj zagledan, ili bez povratka nedemu zadivlien, i ne vid6 mene. A gle divni Bogomajke lik! Lekoviti neki pogled upire u mene i blago mi kao na materinorn krilu. Zaboravljeno nazirem u tome. Drhtaiem li ii5ka ili zaista duZi se i ustrepti i neke p_oznate odi gledaju me? BoZe moj, kuda ovo, u svetost ili bogohulu?" (Ibid., str. 152-153) Bez ikakvog dvoumljenja moZe se reii da navedeni tekst ulazi u mreZu onih iskaza pomoiu kojih se obrazuje mistidno-fantastidni motivacijski sistem pripovedanja. Izraz _>sistem< pretpostavlja, razurne se, postojanje izvesne koherencije u odnosimapojedinih vidova knjiZevne celine. Kadin doZivljaj u bogomolji upuiuje nas na ne"eitajuii ke drug_e motive,Nastasijeviieve pripovetke. opis bogorodidin_og lika priseiamo se d-a je i majka Kadina -kad udugolika" bila, a i lik nevestin, u tienutku mesec po pj.pj >,razasipa zrakuu, nimalo sludajno, podinje da se duii. _s tim, u pripoveci su vidno prisutni i neki - Uporedo d*gi, isto tako sistematiEno povezani vidovi iednog fantastidnog motivacijskog sistema. Tako, na primer, srr-a ona mesta na kojima se pominje Kadin strati od bogomolje tql.o$g opisuju i zatvar?ju s,vojevrstan motivacijsLi krug. Ali dok u okviru samih ovih iistema ili bolle redenb >podsistema< vlada relativna koherenciia, doile se oni - nikako ne mogu usaglasiti. Kadin sami medusobno strah

Nikola MiloSevi6

106

i

Kadino obraianie likovima svetaca i bogorodicc, iskl.jupodsistem" fantastidno-mistidne motivacije. Njega dine svi oni iskazi koji se tidu traganja za mestom Kadinog rodenja. Znatenje ovih iskaza, dodu5e, ne protivredi znadenju prethodno analizovanih motivacijskih krugova, ali se zato ne moZe reii ni da se koherentno uklapa u njih. Onaj Kada koji beZi od bogomolje, i onaj Kada koji traZi pomoi u njoj, ne mogu se dovesti u neku koherentnu vezu sa tom mistidnom potragom za mestom uklijanjao. Prema tome, u okviru mistidno-fantasti8ne ravni motivacije postoje kada je red o drugom delru Lagariia po noii kruga znadenja. Oni protivrede tri posebna jedan drugom, ili se pak nalaze u smisaono neutralnom

od crkvc

i

ravnodu5nom odnosu. Takva neuskladenost pojedinih ravni znatenja mohe sc dvojako tumaditi. Ili je pisac bio nemoian da sklopi u zavr5en i zatvoren smisaoni krug sve posebne elemente sistema o kome je red, ili se pak opredelio za neko sasvim drukdiie nadelo oblikovanja knjiZevne strukture, s one strane svih zahteva za koherenciiom umetnidkog kazivania. Po sredi je, razume se, ovo poslednje. U svim tim razliditim ravnima znadenja ima nedeg zajednidkog. I iskazi koiima se "opisuje" Kadino traganje za mestom uklijanja" i iskazi posveieni njegovom strahu pred bogomoljom, i iskazi o njegovoj molitvi u crkvi, jednako su usmereni na postizanje muzidkih efekata. Osnovno nadelo izgradnje knjiZevne arhitektonike od koga polazi Nastasijevii opet ie nadelo favorizovanja melodijske dimenzije umetnidkog izraza.

Zldanica na Pesku

to7

Oba vida logike motivacije u pripoveci Momdila Nastasiieviea-pieditavljaju orude jednog,- u suStini istovetSv,a ogrese;;;-il;;;au- obiit orrdni a knjiZevne strukture' dve o oveboli"e redeno, ;i; ;;;i"nit ju - iii teilnie d a um et nidk o m -logike k azivan ifii i" -i, N"-.-t" ii1" evieeve izuzetiu melodijsku vrednost' bbezbedi ""*il;;l;d";;;;iu oeresenie o motivacijski tok uslovljeno pomenutom teneposredno iriie "ti"""eda"ia Kad glarini junak, odlazeii -sa mesta na kome Je iittb.tt. setim se kodi'i.a;;l;t;"-Muriiut r, iii".'",. . naiednom red "kodiiaSeonda 128), (Ibid., str. $;;;tr;"8iii"''i"" p.o5to i: k::i ;;;; ;;;6'pooeimo"en, ivudi :relogidno, usinio Kadu' Mccfutim' ai(o ova ia5 u mectuvremenu -"ii. diiektnoveiuslovljena pi5devim trSga5rjem za L-rlka indirektno po;;;tk"I""iJ"-t "lz"u"og jeizraza, ona ipakbio prvenstveno Nasta-sijevii tiEe iz. ovog traganja. Di toKa jednog zaokruzenog skladno oblikovanje usmeren nI motivaciie, a ne na m,ttiek" viednosti knjiZevnog kazivaomaska o kojoi je red izvesno mu ne br promaKla' nia, ' Zanimliiva su i Nastasijeviieva gglgS.9nja o logrKu individualiiovania knjiZevnih likova' Videli smo da sve na drugu, a vet naPryi pg;i;;;;" fi""t i"i" lide jedna jezikom-roJr naJjunaci niegovi da-i eiei[ ie iisno "boiu. goyore i Kada i sam kodija5 I E"lZ"'-"t*u individuilnu se na veoma izralavaju autor, u svojstvu komentatora, nadin. gotovo istovetan slidan, "^^--ild.; je ;dlomak iz sve3tenikovog, kazivanj.a osobitoglesa znadenja i melodije odnosa oonodutt za ispitivanie diSia problema umelnidke vrednosti' >Pa tek zastanem' Da z.aipravam u mest;, i malo mi, jaoj, m-alo, moj Kado' se' prainuti i kriknuiiposiroko, fii-i" ;k;iiti i.tit.to, ,i giu*lot" napreh bap o ledinu, da prsnem i nema me' (''') " T"k u'neko doba tu blizu zubori izvor voda kroz -tra,ui"r.la -iriS". A ;;; Zari jenjalo u meni, i bije jara kao na plodu' Ko velim nij.e ; lii.dil^iil-l"t; ffi;?i t.i baci bauij, moj Kado' i napij pa baulj, podti, r.sores da se to tt"ttTY .iE tud'utt", i ostinionako detvoronoZno, B.oc TP xao u klupee i zauiia' puP\u, okrenuo. Ono se muti na egtY:IP1"^ti9 opet li otud Kad navise. pa ide rklupfa se taodb. To i6: ovo se u meni penje,, ono nadolazl da se ;;5ffi.}",lilr.iu i" ptrastane'i giedamo se u mraku: pas

108

li

Nikola Milosevi6

ic,.vuk Ii ic, pogan li neka noina? Ja da se prekrstim, li .pr.trvali mgjq. veselje i rig na njega. i or.o, l::,1 -oj Kadc-r, .jacli ga znali Sta mu bi, tek da je ieii greh meni, nirclu sc, prStc i crde!" Tu zamukne dobri, pa tek dalekim nekim glasom kao tr .sn-u kad se govori: slaba na srcu bilaia krvlju izobilna., p3 je m_oralg."KaLu, Mnogo mi oni znaiu, jer otkud s rr.jom-da_bude ovako, kad samnorn onako?"To"samo pi tam, otkrrda? Beziaci, ne vide plaianie u tome! JoS naopako plai_anje, jer kraj mene duZnog,-Sto na niu neduZntr d-a n-ad19? A tvoja Ii je ruka BoZe,"ume5ana,'nedokudan si-mi milo5iu, ali tu sam ia, i treba li samo, udri po meni. udri posvetila ti sel" (Ibid., str. 146-147) r - -------' jednog knjiZevnog junaka pogotovu onda . . Ggtg.l - ioc'ijalno-psihojunaka_ relativno precizno lik..togig l.q{q lo5ki obeleZen kao ovde (sve5,tenidki din, kr5t6n3e, sluZba bo1ja, poskurica itd.) neizbelno izveinu moti- Bez sumnie,zahteva vagiju i individualizaciju. u Nastasiieviievom tekstu prigglqo- j9 i j-edno i drug6. eitalac, da primer, moZe zamisliti kako izgleda taj pop koga obuzima vatra i.ono Sto-taj pop dini. Medutim,Izrizi koje pisac upotrebIjava da bi ozn_adi-o sve5tenikovo pona5anje'nemaju u prvom.redu za-ci-lj da liku ovog knjiZevnoglunaka dajuindividualno-obeleZje. Redima pio iar ij"enjalo u menio, ili nbaulj., baulj, moj Kado","aill "provali moie veselje i qig-na njega" ne postiZe se toliko plastidnoit literarne dcskripcije, koliko- jedan naroditi, muzidki efekat. . .fuj efg\at je, dodu5e, druge vrste no onai Sto ga izazivajg kodija3eve redi namenjene Kadi. Dok'sve5tJnikov rcdnik ima neku ljupku drai naivnosti, kodiia5evo kazivan.ic ima ne5to od melodiie crkvenih zvorra. Cak i uzredica >moj Kado.. nije smiSljena zbog toga dar bi se sve5tenikov lik individualizovao. Ona sluZi-za To da sc niome postigne onai efekat naivne, liupke lepote lionrc su podredeni i drugi detalji pripovedania. pojedinosti Kadinog, kazivanja po pravilu . .I litcrarne imaju usmercnost na melodidnost knjiZevnog izraza. Na priTgl, lica svih f-ena u Kadinom pripovedanj*u imaiu isti dugi- lik, nc zato da bi-ditalac mogao plastidno sebi"predstaviti njihovu nczemaljsllu pojavir, niii pak zato da'bi se time upotpunio psiholo5ki -portret glarinog junaka, vei

zidanica na pesku

109

prosto zato Sto red "dugolika" ima osobenu melodijsku vrednost. Ne5to slidno rnoZe se reii i kada su u pitanju detalji odevanja Nastasijeviievih junakinia. Platno na Marijani je >gustotkano(, a vendanica popove Stoiane je "tankotkana.,, opet ne zato da bi se dodarao izgtred odeie Kadinih izabranica, nego zato da bi se u ekonomiii knjiZevnog kazivania iskoristio onai osobeni zvuk Sto ga ovi izrazi odaiu. Sa gledi5ta umetnidke vrednosti, ovakvo kori3ienje muzidkih viclova knjiZevne strukture ima povolian efekat. Oslobodena ogranidenja Sto ih sobom nose pravila individualnog oblikovanja kniiZevnih likova, jczidka melodiia rnoie da doile do sriog punog izraza. Do slidnih zakliudaka mora se doii i kada .ie red o problemu odnosa umetnidkih vrednosti prema ogreieniima u sistemu motirraciie. Sve5tenikovo kazivanie, koje smo izabrali kao neku vistu nkontrolnog" primera, pokazuje iziesna karakteristidna obeleZja motivacijske logik-e. Da neko ko je rnnogo pio hoie da utoli Led. i da zatim ide takav redosled knjiZevnih detvoronoSt
suie Zeninu smrt kao da je red o nekoj me5ini, a ne o Zivoin liudskom biiu (unadu se, pr5te i crdg"). Narodito je upadljiv nedostatak blitih "informacijau o tom Zenskorn bjCu koje je oDobri" nehotice usmrtio. Pisac nam uskraiuje gotovo svaki "podatak" koji bi nam mogao biti od pohoZi da shvatimo znadenie zavr5nog dela sve5tenikove >ispovesti". f ovoga puta. razume se, ogreSenja o koherentnost motivacijskog sistema potidu iz N"astasijeviieve teZnje za muzilkim efe-ktima. Svako drugo, iscrpnije umetnitko kazivanje ostavito- bi -mnogo mamelodijske linije teksta. i3e " proitoia 'Iako je za nesmetaniurazvoj po nodi temeljno Lagariiama Nastasijevii naru5io unutra5nju"koherenciiu motivacijskog toka pripovedanja, prisutnost ovog toEa-ipak se oseia u arhitekionici t
str.

zidanica na

Nikola Milosevl€

110

134.)

Imali smo vei prilike da pomenemo, u iednom drugom kontekstu, i ovaj odlomak iz Kadinog oripovedanja: ",Zlo s dovckom, jer nagnati se moZe da bude 5to nije. ie

pesku

111

Onda, Sto bi da izbije i grana se iz njega suzbijeno neprise vrati, od hrane otrov bude, i krv tog ukusa, i znoj, i gledanje razbiieno i nakrivo smeh, i Zivot izvitoperen, i bude5 crn, a misli5 beo si.u (Ibid., str. 148.) Umetnidka slabost navedenog teksta potide ovoga puta iz drugog razloga iz pi5devog napora da jezikom glavnog junaka iskaZe -jednu preterano sloZenu, npsihoanalitidku" poruku. istina, srazmerno uzev5i, U svim ovirn sludajevima dolazi do ogre5enia- o knjiZevnu vrednost pliretkim - usled toga Sto Nastasiievidevo, nastojq.nje da povedania naile prikladnu iezidku melodiiu nije urodilo plodom. U teorijskom pogledu daleko su zanimljivi-ia ona mesta na kojima nivo umetnidkog kazivanja opada zato Sto autor oprenosi" teZi3te teksta na ravan motivaciie i individualizaciie. Umetnidki slabe tadke Nastasijeviievog pripovedanja mahom su tamo gde pisac pribegava interpolaciiama, kao i tamo gde se Kadine pustolovine zavrSavaiu. U oba sludaja re6 je o pi5devom poku5aju da oduva Iogiku realistidko-osiholo5kog sistema^ motivacije- Ovako sel recimo, na jednomlmestu prekida Kadino izlaganje: >- A ne pominie5 neSto popovu Stojanu? Mora biti da si tu grdno zasvinjio pa te mrzi kazivati! i namigne taj. Izbacite rdu napolie! Oni udine, a Kada nastavi. ..<<

jateljski

-(Ibid., str. 147.)

Ova vrsta akciie ne ostavlia gotovo nimalo moguinosti za razviianie neke bogatiie i sloZenije melodiiske Iiniie. Stoga se pisac sluZi saZimanjima (,namigne t-ai", to jest onim umetnidkim ,Oni udinJ, a Kada nastavi") pod okolnostima jedino stoje takvim koia mu sredstvima na raspolaganju. fzvestan odbir redi po melodidnosti sluti se u zavrzaiedala (>pa te mrzi kazi' Snoi formulaciji nepoznitog -instrurnenta kniiZevnoq kazivanja u vati..), ali oba"ova ravni realistidno-psiholo5ke motivacije deluiu u najmanju ruku neprikladno. Slidno stoje stvari i sa poentom drugog Kadinog pri povedan'ia: nOn dita li dita, ja sve mirniji, sve manii. On zavr5i, ji otegnem papke. DomiSliate li se braCo, ko bi lo bio?

Nlkola Milosevid

t12

DomiSliamo! -Onda gotovo, i nazdravlje."

I

(Ibid., str.

Zidanica na pesku

156.)

ovde sistem motivacije ne ostavlja mnogo mesta za Siri razmah muzidke komponente teksta. U tetnji da ipak postigne nekaka_v muzidki efekat, Nastasi.jevii-opet pribegava saZetom knjiZevnom izrazu, koji, medutim, u
kao nagli, grubi

i

nepotrebni prekidi melodiiske linije.

113

Kako to izgleda, pokazaiemo na jednom, moZda najkarakteristidnijem primeru, iz drugog dela Kadinih maStarija: >Tiho je gde ona deka, i drugo van nje nevidimo: to ljubljeni spolja po njoj samo razasipa zraku. Spi, rekao bih, ili od stida oborila odi. Zenik je tu, i u snu li, kroza stid nasmeSi se. Da ne potraje ovo, jer ushit izdrLati ne mogu. Hoiu da Sanem red neZnu, i dodirnem je za razbudenje, ali zanemeo i ukipljen ostajem kao pred svetinjom. Ko je ona? Mesecom ovendana niie li nedostiZno daleka? Ne meni, ne meni, vei kome li Zeniku gajena? Dodirom da ne oskrnavi. Za opomenu pred kandilom zatreperi lik stravidno u odsev dalekogL Sad i njeno lice duZi se! BoZe moi, ne dai mi pojmiti! Doveka molitvu za spasenje bez predaha da ditam tebi, iivot moi za tebe kao sveia da sagori. Ne daj mi pojmiti. (Tu zeleno sipa iz odiju Kadi, i davo da ga zna iemu nasmeie se. Onda kao ko je zavr5io, hoie da ide. Ne, po Bogu! Sta bi mi bez kraja?)" (Ibid., str. 154.) Tekst koji prethodi zagradi pleni svojom lepotom. Tekst koji dolazi posle zagrade deluje, naprotiv, kao oporo, resko naru3avanie darolije. Redenice uokvirene zagradama pokazuju kako se u realistidno'psiholoikoi ravni pripovetke sve vrline Nastasijeviievog umetnidkog kazivanja pretvaraju u nedostatke. Figuratirmost i saZetost pripovedanja postaju gruba ogre3enja o logiku motivacije i individualizaciie. Ovakvi umeci imaiu, razume se, nepovoljne posledice i u ravni znatenia. Opis Kadinog poslednjeg susreta sa nevestom spada medu ona retka mesta u Nastasijeviievom pripovedaniu na kojima melodiia umetnidkog kazi' vania bar donekle tede paralelno sa podzemnom strujom smisla pripovedanja. Iskazorn "Sad i nieno 11"" dni,,i se< podinie-da se obrazuie jedna koherentna rnrela knjlZel' nog znadenja. Meilutim, pisac upravo tu odsedno prekida i ovaj tok motivacije u nastajanju. Na osnovu svega toga moZe se zakljuditi da Nastasijevii "planskiu elimini5e svaku smisaonu vezu rnedu pojedinim elementima kniiZevne strukture. Ovako se, na primer, prikazuje, u drugom delu Lagariia po noii, smrt Kadine tetke: "Napolju samo zuji ti5ina i strahobno su sami udari dekiiem po nakovnju. Najednom kao prekiI Zidanica na pesku

ll4

Nikota Mitosevic

Zidanica na pesku

nulo sc. Uletim: ona mi ma5e rukom, uZas joi zumeri, i molba da uradim sta;;b;.'M"g_""*h"ho,iu li ra_ pJl*ir,

li* Jmi"#gt l,:;;q,H Za tudo skine

s,"*

*ll *1+"',1T ;?i:, :x?'f; r,imii:

33 :H ??#t:h::[ ffi,,r:j1;H;: $.lilrt , I ovai tekst ima rJaroditu melodijsku -. Muzilka arabeska umetn idkog kariffi ^i'.ia'" -i draZ. ai i.u Ji" J'i samo_s_vojno, iznad rauni znatenja "

"u

Eliminaciia smisla ptip"u6au"ja vr3i se, medutim -- _ puta, na sasvim ovoga osob-en nadin. oajuei-6di;d"i;c.i prednost melodi i i, NastasileviC t".""it";il;#j;;;r;; ku emotivno-huriranu t"krtu. "ori*io=t Tako dolazi do jednog rr"o-u iu"i-t3iuog paradoksa. Kori.ien.ie starinskd ,',eto?i;it sijeviievim lirskim p-esmama poveiava " ".J".f..i ";iiilN;;;_ emotivno.humanu nos ivost teme. Zahvaliujuii tome, ob razuje,","ti""rrJun sistem. znatenja, koji' rie ;;#:ff;

"fis;;;";;tJ.ftfiil

umetnidkog kazivaniia

,,".,,*Y:??,fi::f,tx'?s:F:ffl3lii;o"3t#:T.#:*l]-:l,1* i siru". t"gi.i ;;,-iuil j; -r;;;;;ffit"; i'i"ii"ia,illil je, inade, podloEno 71ciie, -kgjoj u prozi. stoga u sklopu. jedne tirst "ri"t"iti" f ottii.orJn;ffiffiiJi: tvorevine nema vei. po svojoj prirod

nideg Sto

bi

se

_-sltd;i;ilrj;;;;;;;

strukturi o"setiti [.. .gr"S;;Je o pomenutu - moslo. giku, makar i u"vidu-neie-;.;ff;"'i iedva osetne sonance.

Io_

di_

sada, privodeii ovu analizu kraiu, ^r-_.-lto orrzrr sve one osobeno-sti odnosu m"lodiidl uzmemo u ;;;i; ; kgj im a j e bi lo redi, on da-."Jie-iiJ ;ffi

sla u

Nb sr a sij evii_evoj.

;;^;iilfi;;i"'i;"#;i prit;;;;";;;;""ffi ;tr;i ;

grupe. U prvom sludaju pisa-c ,,odst*";";&-;;;;;;"*ir: k a z.a t a k o' st-o, i d uii. ri ; uil g;;r;";_ tra5niu Iogiku motivacije. i i"ai"id""lizacije "i.irTrii, "i u obe ravni

*i)itii-

p

ri

p.o ve da n j

tastidnoi.

a

- i rear

G

ti

dn;t;ih;i;ila ^i -# riir"r,

"

s""ll

.U,drugom sludaiu, red ie o iskazima srazmerno male muzidke vrednosti. tipravo rdg;Jffie umetnidke nedoma.enosti, mi ove iskaze pri*i-"""*

i.J';;#;;"'iili"

115

ne5to znale, vei kao redenic-e ko,ie nemaju onaj visoki umetnidki nivo koji inade karakteri5e Nastasijeviievo

knjiZevno stvarala5tvo. Otuda joS jedan paradoks knjiZevnog postupka autora Lagarija po noii. Tamo gde pisac "planski" elimini5e znadenje, ogre5enje o smisao postaie umetnidka vrlina. Tamo g-{e pisac znadenie, ogre5enje "plans\i" uspostavlja o rnel,odidnos t pripove_danj a postaj a u umetnidkom pogl"e" du ozbilian nedoslatak. Ponekad se eliminaciia znadenja iavlja kao posledica zdruteno-g delov4nia obaitr dinilaci o kolima jd bilo govora. Takav ie sludaj sa onim mestom kdie potinje redenicom: "Tibo ie gde ona deka. . ." Nien smisao se "odstranjuje<, kao 5to smo videli, naglom i grubom interpolacijom realisti6no-psiholoSkog motivacijskog sistema, ali isto tako i odstupanjima od logike faniasti8no-mistidne ravni motivaciie. . U ie_dnoi ovakvoi knjiievnoj strukturi, svako tragalie ?? redenicama univerzalnog znadenja bilo bi uzaludno. Razlikovanie univerzalnih i pirtikulainih iskaza po obimu znadenja moguie je samo pod pretnostavkom da posto.ii ono_ na osnovu dega se ovo iazlikovanje i vrii znaienje kao takvo. Na primer, w Zapisu o darovima moie rodake Marije prva redenica u nadelu moZe biti univernPosle onog Sto mi se nepoimljivo dogodi hoiu zalna da po_istini_i,dokle se redju uhvatiti iole, di zapi5em sve kako je bilo." (Ibid., str. 35.) Vei sam izraz "nsp6imljivo" kao da svojim smislom pokriva ditav ona.i fantastidno-mistidni tok kizivanja koji se nalazi u srediStu p{ngvetke. Medutim, u prvi plan knliZevnog kazivanja ipak dolazi melodiia, a ditav tai fantastidno-mistidni motivaciiski sistem pripovetke odlazi duboko u senku muzidke usmerenosti Nastasijeviievog teksta. S drrge strane, redenice s kraia pride o fuIariiinim darovima, kole mogu biti protumadene kao poku5ai da se smisao pripovetke osvetli iz perspektive realistidno-psjhqlo5,ke rarmi, predstavljaju disonantno ogre5enie o melodijsku liniju _knjiZevnog kazivanja, pa, simim 'tim, ne mogu imati neki univerzalni domet. 8i

116

Zidanica tra

Nikola Milosevic

U Lagariiama po noii mistiEno-fantastidna ravan motivaciie donosi dve vrste iskaza za koje bi se moglo pomisliti da su univerzalni. Prvu vrstu iskaza nalazimo u. slededim Kadinim redima: nOvo se desilo u drugom vidu nekad, pa zaboravlieno. I jencle Sto pevaiu drugo znad;i. Kliud ie u meni; samo van moga hotenja razre5iie se. Naiednom iasno mi: ja sad nije Ii jezgrom istovetno Sto i ia iude, i ia nekad? I biie niie li u tome da ista ruka z.aveie i odreSi?u (Ibid., str. 152.) Na prvi pogled, dini se da Kadino kazivanje predstavlia eksplicitan oblik onog Sto .ie u Sifrr:vanom vidu iskazano scenom u crkvi i onim poslednjim, zavr5nim susretom glavnog jtrnaka sa niegovom zagonetnom nevestom. Meclutim, smisaona slidnost ovih mesta u Nastasijeviievom pripovedaniu samo ie prividna. Kadine redi pretpostavljaiu ipak neko ,znanje" o tajni koia dini okosnicu fantastidno-mistidnog sistema motivaciie. O tome svedodi, pored ostalog, redenica: "Najednom iasno mi.., Ona druga dva mesta, naprotiv, znadeniem u potpunosti odgovaraiu autentidnoi logici tajne. Medutim, sudeii po niima, u Ka.dinirn dogodov5tinama ni5ta nije jasno niti pak iasno moZe biti. kao i mnoge Ova koliziia znalenia obia5niava se druge sli6ne u Nastasiieviie'roj pripoveci. - pi3devom usmerenoSiu na melodidnost umetnidkog -kazivania. Ono Eto dvrsto povezuie ove tri gruDe iskaza u iednu celinu, niie niihov smisao, vei niihova mrr.zikalnost. Prerna-'tome, Kadine meditaciie ne mogu biti iskazi univerzalnog smisaonog dometa. Istina, iitalac moZe doii u isku5enie da smatra uni.zerzalnirn one dve redenice glarrnog junaka u koiima se kale: oNe dai mi poimiti". Te redenice se, kao Sto znamo, poiavljuiu u"kontekstu onog Kadinog ooslednieg, naizagonetniicg susreta sa niegovom nesudenom nevestom. Medutim, sve Sto se o tom susretu u oripovecika1e, nema nika kvo rclevantno znatenie. Fantastidnomistidni sistem motivaciie ne poklapa se u celosti sa smislom one scene u koioi se popova Stoiana pojavliu'ie >ovendana mesecom(.

Sto se tide zavrinih redenica pripovetke, onih koiima se zaokruZuie psiholoSki portret glavnog junaka, treba

Pesku

Il7

ravan priporeii da to vraianje u realistidno-psiholo5ku relevantnu ir"a."L eitalac doZivliava ne kao neku vrednostumetknji-

;ik"';.ild;;Jk;"

;sreienje o muzidku kazivanja. Zevnog T-ako, dakle, razlikovanje univerzal$h.,! partikularnih islaia, [;d; je o Nastaiijeviievom kniiZernom izraostvareii-ritt, jalov je i uzaludan poduhvat'.Umetnidka ili M-ariie' rodake moie tii i"piti-i-darbvtma il" k;Jil;po noii staposluZimo iednim se da se nalaze iisariie ne nasuprot' vei s one .ifr i"6lJst im razlikovanjem strane svakog znadenja.

LrI

tt

ANTROPOLOGIJA MORALISTIEKOG STANOVISTA TRAKTAT O ,RATNOJ SRECI<

U Ratnoi sreii tatka gledi5ta glavnog iunaka ima izrazito dominantan poloZaj, pa zato analizovati lik glavnog junaka dobrim delom znadi analizovati Laliiev rornan u celini. Medutim, kratko i saZeto odrediti ugao gledanja Peja Grujovida nije jednostavna stvar. Kada bi to bilo neophodno udiniti jednom jedinom redenicom, onda bismo mogli kazati, uz sva neizbelna pojednostavljenja koja prate ovako salete formulacije, dt je tadka gledi5ta Laliievog junaka, u izvesnom smislu, "moralistidlia". Treba, medutim, odmah reii da izraz ,rmoralistidka" ovde nikako ne bismo smeli shvatiti u njegovom popularnom znadenju. Pod tom redju obidno se podrazumeva neSto Sto veoma lidi na dangrizanje i prazno zanovetanje. Kad se kai.e da ie neko >moralist(, onda se pri tom obidno misli da tai neko voli da prestrogo i jednostrano sudi o svojim bliZniima, bez imalo razumevanja za ljudske slabosti, traie(i uvek i svuda udlaku u jajetu<, pri demu na samog sebe, po pravilu, ne primenjuje sopstvena stroga merila.

Ovakvo jedno, bez sumnje uskogrudo i pre svega praktidno, a ne teorijsko stanovi5te, ide zajedno sa uverenjem da bi ljudi koji se osuduju mogli biti bolji nego Sto jesu, samo kada bi to hteli i da ih zata treba Zigosati moralnim prezirom, a po moguinosti i nekim stroZijim kaznama. Laliiev junak ne spada u ovu popularnu, uskogrudu, je moralist u jednom "praktidnu< vrstu moialista. On mnogo sloZenijem, "teorijskomo i mnogo manje uskogrudom i sitnidavom znadenju tog izraza, onom u kome se,

120

na primer, kaZe da je jedan Laro5fuko bio moralistidki prsac.

Da bi ova poslednja vrsta "moralizrna" bila razumljivija, valja se u najop5tijim crtama osvrnuti na neka

shvatania ljudske prirode, onako kako su se ona javliala kako se i danas desto javljaju u istoriji kulturno-filozofskih stremljenja. Redju >moralist.. obeleZavaju se izvcsni mislioci diii spisi pokazuju, najpre, jedno zajednidko formalno obeleZie. Pomenuti mislioci ne poklanjaju mnogo paZnje sistematidnosti u izlaganju; njihov osnovni oblik izraZavanja je fragmenat ili, tadnije redeno, aforizam. Filozofska orijentacija koja ove mislioce povezuje, prvenstveno je antropolo5ka dovek je gotovo iskljudiva preokupaciia njihova, pri demu oni o dovekovim aksiolo5kim moguinostima nemaiu baS naibolje mi5ljenje. Ovo mi5lienje pomenuti mislioci potkrepljuju tananim, desto neobidno duhovitim i efektnim analizama dovekovog pona$anja, sa ciljern da pokaZu kako svaki, pa i, na izgled, najuzvi5eniji din ima svoje nalidie, odnosno neku svoju pretpostavku, u oblasti nagona, interesa i strasti. U jednu red, moralisti pro5iruju kritiku naivnog realizma iz oblasti gnoseologije na oblast aksiologije, otkrivajuii svuda ispod privida moralnosti, humanosti i hrabrosti, jednu su5tinu koja je u pogledu vrednosti potpuno negalivna. Za razliku od kritidara ideologije koji, takode, ispod privida filozofskih, religijskih i drugih doktrina trale iednu drukdiiu, skrivenu su5tinu socijalnih interesa, moralisti, po pravilu, ostaju na terenu psihologije. Moraliste, takode, treba razlikovati i od pristalica moralizma u filozofiji. Ovi poslednji svode spektar vrednosti na jednu jedinu, i to moralnu vrednost, kojoj desto daju poseban, metafizidki status. Nasuprot tome, takozvani moralisti su skloni da u moralnim vrednostima vide neku vrstu iluziie, ili neku vrstu nedostiZnog ideala, a praktidno neku vrstu paravana ispod koga se kriju egoizam i suieta. Te3ko je nadi sasvim dist i dosledan oblik moralistidke knjiZevnosti. Paskal i Monteni nude nam, na primer, u svojim spisima izvestan broj zapaianja za koja se moZe

i

zidanica na

Nikola Milo5evi6

pesku

tzl

rasudivanja' reii da predstavljaju -obrasce moralistidkih i neke drukbrane na-din, ;iii i"d;; I d.,rei, t""ki;;-;"oj ili bi bar hteo da u-veri r,"ii, i"t"ii Eii" $;;;;. P;il"i "t*f;;"dt5te,

"

a $o.'nteij j e -desto sklon .iiitu prosvetitelj ske filozofij e' " znadeniu "a"" N*^iir"i:i,.i"eri,. rioraliste u" specifidnom hri5ianNiesovo Laro5fui<-o' po t.toj'piiiiti, tog izrizaje, jedno t"tit;';;k; .radi stvo je najdesie ,aroblidav"anje razliditih vikalno i desto .,rrLo oliiorm.o "iiiu-utiuija"zi dova moralnog Pona5anja. -"' moralistidke ffi^ s;;"?ft";;;;-t'uk"d" sreiemo neke tet< \-tei^n111] i:,.medutim' or"o^r.,ip"u"ilE. u Razume se' t-o nrJe i;d6;tiii. i'nastavliad Laio5fukoov' it gl .pe4 o {a ni e povo s stvaralastva' ii;S"* i;;;""r't koji "t,]t "" onai Nide koii, aodirillf.?z"' at ie."istina r-uznao' ali viziju dovekovog.stvarala)"i? i"i" i;dil ;;;;;t'k'; ne"bismo propali gd'it-1iffi;.-;niltnost imaili iito dauvek je, u osnovi' gledi5te gi"aiSi" to Nideovo icr5 ne< filozofije. Sopenhauerove u njemu' sa svim ovom Prema "k"1"-;; ;l"digt", svet- i i.gY"k j ivo i e rttLan' Zato ie .ilu*t ;;il."dq-itepoi"osl kaneonhodno au r",u*tei U"ai zastrte velom umetnosti svetu' i doveku o istinu p"a"esemo ii;6i";;";;cii-.a-u "" 'i;k t" t"jigo-'ol-judsko,. suvise li"4tkg::Yd^"--13: smislu te..redi' to iest postaJe -oatu"ttje staie--oiutitt"tiprultom -f.. svaku iluziju fi."4-:I:i-ni e#"f. i i rrr".tto " svole utemeljujuii filozofska, iii ;;i;tii;';na umetnidka niza na;u aforizama' ;;;;;i5;" fi*oe" ditutttg tradicije' hlis.tavih b;ii"* duhu Laro5fukoove nastavljadi moralistidke tradi U dvadeset"* ;;;G;

i'ia",'iil"""i; ^j

;;;r;;?; *

i

u"t""&j

iastupnike u oblasti p-sihoanaKaren Hornaj' a il,;ft'i#i";d-iAj;;pu 'u" timonadoiz:u(avani-e takozvaAna Froid e", .tuJlffi&-akcenat "-;hanizama'q izvuii u prvi'plan ono ;iii;.d-d;r;6"";ih najbiize oloj vrsti literature' !il il;-F;;ia;;#;d;juLaro5fukoa i Nidea' u-aiorizmima "iied".J Meduvelikimromanopiscimamoguse,takode,naii jul jud.ske nastavij??i'iiiriri'iilr.J;;l"l'**:eu"tumaden Tolstoj,,u i Dbstojevski nrirode. U devetnleilo*-u1"t,r razlrKe neminovne Uz.sve Prust' Marsel iuua"."t"* veku ttt se izraaavali jedan Larosciie na& ie

svoje;;ibJj;

;;;;;;aiiuona-[ioiko;"

122

fuko i jcclau Nide s iedne strane, i pomenuti knjiZevnici s druge strane, nalazimo ne5to Sto ie sasvim blisko moralistidkoj vizi.ji sveta. Ova kratka ekskurziia u oblast tipologije nekih kullrrrrrcr-Filozofskih stremljenja, bila je potrebna zato dabismo bliZe raz.lasnili na Sta mislimo kad kaZemo da je tadka gledi5ta Laliievog glavnog junaka moralistidka. Onome ko ne bi razumeo ovo osnovno obeleZie stanovi5ta Pcia Gruiovi6a lako bi se moglo dogoditi da potpuno pogre5no protumadi onu kritiku takozvanog "herojskog doveka", stalno prisutnu, u ovom ili onom vidu, na stranicanta Ratne sreie.

ztatanica na

Nikola Milosevid

uHerojski doveku je, bez sumnje, jedna od osnovnih preokupacija u razmi5ljanjima Peja Grujoviia, pa je zato osobito vaino naglasiti dinjenicu da se pomenuti dovek, ili, tadnije redeno, njegove ovrline.., analizuiu iz moralistidke perspektive u pravom smislu te redi; one iz koje su Nide ili Laro5fuko razmi5liali o ljudskoj prirodi. Bio bi to, naime, veoma ozbiljan nesporazum kada bi se analiza herojskog mentaliteta u Ratnoi sreii shvatila samo kao poku3aj da se taj mentalitet izvrgne ruglu, ili kao poku5aj nekog sitnidavog deprkanja po nedem Sto nije vredno painje umnih i pristojnih ljudi. Kritidka analiza herojskog mentaliteta ne predstavlja za Laliievog junaka ne3to Sto bi bilo samo sebi cilj. Ova analiza treba da bude podloga za izvodenje nekih najopStijih zakljudaka o onome Sto se zove ljudska priroda. Prostije i jednostarmije redeno, Laliiev Pejo Grujovii ima kritidko mi5ljenje o herojskom doveku, ne zato Sto bi o drugim >vrstama< ljudi bolje mislio, ve1 zato Sto o svim l.f trdskim biiima, bez obzira na to koje su verske, nacionalnc ili druge pripadnosti, kritidki misli. Priroda herojdoskog doveka za njega je samo jedna modifikacija lju_dske prirode. durSc, siroviia i grublja Da ic upravo ovo poslednje sludaj, moZe se lako pokazati na izvcsnorn broiu primera. Evo, recimo, kako Laliiev iunak occniuie svoje sopstveno bratstvo, bratstvo Gruioviia: "Ovo ispade da su moji Grujoviii pitomiji od ostalih Musidiia, a nijesu, ne dao bog, e bi brzo nestali. Bilo je vremena, i io5 ie ga biti, kad su dak i prednjadili. Jedna grana na5ih, tu s Gradine, odselila se u RoZajsku

pesku

123

vje-ry'("') Kad sam-za-njih i pre5la u tursku .6duk"'poturdenjake krije- se fiil; ;;l#; 0";'iJ?J se Vami su Lalili t;;;ttil;;rku ,.u-otu) iiiraspitao^druga tri no Gradiniani tizi $i:#;;;;;:;;?;; i."- (not"o ireta, Nolit, Beookolinu

seia muslimanska iii-"ib";;i grad, 1973, str. 51-52.)

Laliiev -podvrgav'a Istoj takvol, rr"i,1L"dnoj .?nali:i na 'iednom meTalio' potoaice' irrrrut*fStu*u""iuol" "2" o je njegov strrc >rezao( na neke nepravde >smetale kniaz-Nikolinog reZiriri ali samo zato Sto su -mu a koie Vuletiia' Vuka "i"tit"ti.-iut Esg"ea ilii'ii'.ji?"iliJJ;;;tG?; niZi rang i su niesa i nieeovo;;;k; FEsieu stavljale u teZi iro-loZai,;. (Ibid., str' 65') doma5aia moraliNi brat Pejov, 6b'o, nije ostao van jedna epizbda u koosoUiio';L''i"i*f:iuu stidke analize' koji se Bukuiiia' iiii"ili"'iJe^ ffiiglp Glavni duZnosti' tii""j"-"ojoidkih u brzo podeo isticati^"itti""":t. doizvesnom sa pri'kut"i" iunak to njegovo je Lom lake ironiie. B;;^ob;t, m'edutimikoji makar tgl]1l Tll ona t'u,zya*ta i slavarstva' a;:iit;i;;;l;iijiu uzdizanie iiiii'"; il t ii.,' Lt .^i!rl,*-'i'^"I:uy ie e]edao je prvo star"niii-" il"t'"rul'"i:" t
;;ru;;j."li"l;

kuii' barjak.uiu^i^uti" tt" iu-o na5oi Gruiob'r11s-tvu i no i""rlr..ii,,J'iF!t;iA;;il-sino"ima, j"ri M"ririca". (Ibid.. str. 196..) ie5instvo orrog

viia i eemerikiia'iaj'"G iznenada Posle duZeg t"t*i5lJ't";3 o-t-oj temi' Obro

i*'I*H; !3e"h.'PP P ;fl5'if:%' "ltriil, s3? -"'*1i u stvari' nije. od bratstva- Bukura' bot -rlie, iri'r!:" ;:'c ; I b;a; t"; ffi b'i e' i e "-"'in na-\oji taj.Bukur; iii".i" luko i

e

i,ffili

-"tl'it:

?"3, loze' njegove "uei" odlikama pr"t*"ttti"i se jedan sluti lika' Obrovog U ovakvom oblikovanlu ^p p reovlad a da j Jt'"t'p":L". bt ai' zeleci t anani motiv aci s'kT je postikoii ii'1ii'iii""iti piia ":rsPehomo u tom cenu svaku n"ri"'ie, f"['isu"u 91;" predaka-' Tako se usnesnom momK;;;dJk* -'op'tveriih jmaniv'yt"dudno i"-d;;;"ilk;;i;#i,ii.'a,'alw-una neutralno' din laznog preiH;t;;:;;t"';;;;;idTi Asvini dimenziji' kao Doznavanla, oo"ti":""^,'" t"tjt: a"Uinskoj izam' a n eh m i"".iii'S-J"iri8an koinp e nz acioni

;;;d;ffi;u

;;#;;;;;:" ;;;;;ilii

124

Nikola Milogcvic

i likovi pejovog oca i majke sagledavaju u jedne nepo5tedne,"-orulTrtidki i;oiz rrilanc.analizc, -ugla koia i ov-oga puta, iza prividno ,llrtif*.'i Cak sc

Ru

I r ro

j

sr

e:

i

i

ncs('r)rcnrh- postupaka

otkriva njihovo egoistidko nalidie. ika nudi glavnog junaka,iza"branim io.iur-ti-L-u"-ir-" zuttr Sto iz nie progovara neka u,pesmama operrana, idea_ trzovAnr, romantidna maidinska liubav, nego zato Sio nokrr.iava da ga ,,veZe,za khiuo, au' ,irt""" ?;2."i;;;r:; icI(c", a naiveia Zelja joj je da se njen sin,rurrrl*-rriuti Kucr_r .ognJlstu<, pa da mu ona obira djevoikuo. (Ibid., str. 83.) Qt".q,. opet, s_ralno odvraia peja od oMa5a, Obra i momdadiie(, sa obrazloZenjem da cid ,iili"ma Sta da naudi. Medutim, to niie prlrro ";it "i"eoi, 6U?"a.1""i". T7.1 te privid.no plemenite odinske Zeli!-da-mu ;t"'b;"'; coDrom ctruStvu od koga moZe ne5to dobro da naudi _ )narodnu pjesmu, zagonetke i ostale *ijfi;"il" _ ,i.i_ vala seximalo plemenita ilelja za afirrnaciiom. >Vodio me na londLe staraca Laliiev iunak _ da to duiern -_kaie a rr strrari da mu lsramotne bolestiu,_glavni junak p"t au;ilFil ffi6;;1; "Si"u uzalud. fzvesni Nikola Ivov otkri;; ; d"ri; F ;;; 6;: l\4a

Zidanica na

pesku

125

kos njegovom protivljenju, odvodi ga, uz pomoi nekih drugih saplemenika, lekar-u. Iako se kasnije taj Nikola fvov >odrZao kao rijetko ko od na5ih * diste ruke, dasna proSlost, nigdje mrljeo, glavni iunak ipak nije mogao da mu oprosti to Sto je otkrio da on, Pejo Grujovii, boluje od jedne zarazne

bolesti. Za Nikolu Ivova ditamo joS da ie oskrornno iiveo od advokature, besplatno branio sirotinju, besplatno i komuniste pred sudom za zaititu drlave, i to u vrijeme diktature, kad drugi za komuniste nijesu smieli ni zube da obijele. . .., (Ibid., str. 97.) Uprkos tome, glavni junak kaLe da mu je taj dovek, ostao "tvrd i opor, neprijatan, od toga trenutka pa vjerojatno i do groba". (Ibid.) U psihologiji se ovakvo preno5enje nckog negativnog utiska na celokupnu lidnost naziva halo-efektom. PsiholoSka analiza o koioj je red impresivna je literarna viziia pomenutog psihidkog mehanizma. Samoanalizu slidnog doma5aja nalazimo i u jednoj drugoj finoj psiholo5koj miniiaturi, u vidu seianja glavnog junaka na niegovo detinistvo: "Znao sam vei i priie toga da je vojvoda Durko Vejovii opasan i jednouman. . . Kad me put nanese pored kuie voivodine, koradao sam na prstima da me ne opazi on ili neko od ukuiana. Strah je udinio da prvu mrZnju, za koiu niiesam ni znao Sto je, osim da ie neprijatna osjetim prerna starome vojvodi, - kasnije, kad su podeli da ga nakoji je nije ni slutio. Tek iako on zvanidno nije bio razvojzivaju razvojvodom u pozadinu i kad sam vidio voden... no samo potisnut moja se mrZnia kako bolestan sjedi u hladu i driiema Mijeniala ugasila. Tadnije reii: objekat je promijenila. ga ie vi5e puta, ali se uvijek oliretala na onoga ko vlast drli i strah zadaje.< Ova epizoda satkana ie od prefinienih motivacijskih niti. Tek kad ie vojvoda postao nemoian, ugasila se mrZnja prema niemu u duii glavnog junaka. Nije, dakle, saZaljenje ono Sto ovde gasi rnrZniu niti je to prestanak onog straha iz kaga je ona i potekla. Dobro je psiholo$ki uoden i stilski efektno uobliden i motiv promene objekta mrZnje. Izmenjeni stav prema

126

Ntkola Milosevic

lirzvlai('cr)()nl voivodi ne nastaie kao posledica nekog mor-ulrrol'; pr-ctrbraZaizr u glavnom junaliu, vei iednosiavno l
Niie na odmet ukazati ovim povodom na onu poznau Ratu i ntiru. u koioi knez Andreja opra5ta Anatllu Kuraginu. Psiholo5ka motirraciia od lioie je poSao Tolstoi, takode se temelii na slidnim moralisiidkim pretpos_tavkama. Knez Andreia opra5ta svom suparniku tek onda kad ovai nostane nernoini, uplakani dovek, kome tek 5to behu odsekli nogu. Tako, bez obzira na Tolstoierze dlrge. vanumetnidke intenciie, hri$iansko pra5tanie niegovog iunaka dobija zna(enie koie ie prilidno da]..fro g4 onog 5Jo je autor inaie podrazumevao pod hri-

tu

scenu

iiar-rskim moralom. l\4oralistidki intonirano samoispitivanie dolazi do izraza dak i tamo qde Laliiey junak govori o razlozima l
Zidanic;r na pe:;liu

iii, jer, ako niSta drugo, ono bi podsticaj za pisanje

r27

trebalo da bude ne5tr: 5to ie pisac sklon da uidealizuje". Ako sve to imamo u vidu, neiemo moii ni ovu vivisekciju ko'ioj Laliiev .iunak podvrgava mentalitet herojskog 6oveka, shvatiti drukdije nego kao poseban vid moralistidkog traganja za skrivenim pobudama ljudskih postupaka. Tema heroiskog Eoveka, u kulturolo5kom smislu, inade ie vrlo stara. Jo5 u antidkim vremenima ma5tu mislilaca nezadovolinih sada6njicorn sablaZniavala je pomisao na neka davno minula vremena u koiima je narzodno dovek bio destit i neiskvaren, Ziveii u tako reii idealnom skladu sa samim sobom i sa dnreim ljuclirna. U noviie doba, lik hcroiskog doveka uskrsnuo 'ie n oblasti hurnanistidkih disciplina sa Rtrsoom i njegovim udenicima, a ne bi se moglo reii ni da su neki moderni mislioci sasvirn slobodni od uticaja ovog mita. Spisi Hegela i Marksa doneli su, medutim, prve ozbiline i trezvene primedbe na adresu mitologije heroiskih vremena. Dodu5e, i neki Marksovi sledbenici rronekad su skloni da zami' Sliaju buduCnost dovedanstva kao iednu vrstu novog herojskoq doba, zaboravljajuii da u takvom uredenju ne moZe biti ni govora o onoj slobodi pojedinca, koja ie uslovljena slobodorn za sve. r: ]rojoj su pisali u ,Manifestu komunistidke partije" klasici marksizma. U jednom $irem, kulturoloikom kontekstu, danas je analizi her oj s kog mentaliteta i z moral i s tidke perspektive, u najmanju-ruku, zanemarena. Od rnodernih etnologa- i antropologa ne rnoZemo odekivati da nam u tom pogledu mnogo pomognu, pa tako i ovde urnetnidka vizija moie da posluii, ne samo kao kniiZevna nego i kao kulturoloSka inspiraciia. Laliiev rornan, sa svojom skeptidnom, gorko,rn udublieno5iu u jedan mentalitet koji polako iKtezava i o kome se, ina6e, u evropskirn okvirima gotovo ni5ta ne zna, razullrre se, ne rnoLe zarneniti etnolo3ka i antropolo5ka istraZivanja, ali ni ova istraZivanja, dak i kada bi ih dovolino bilo, nisu u stanju da narn zamene ona saznania kojima nas vodi umetnidka moralistidka analiza homo heroicus-a. Laliiev roman obiluie britkim, desto izuzetno o3troumnim analizama herojskog mentaliteta. Vei prve strani-

zidanica na Pesku

t2B

Nikola Milosevid

cc kn.iigc kiptc od motivacijski dobro pogodenih, a po praviltr gcrrkih i desto jetkih zapaLanja o mitologiji heroislpricxinjava,, da su se pod krovom Vudka Ma5ova GrujoviCa sastali da uodrecituiu svoie kljudne monologe: Ludi Lir, stravljeni Magbet, Saiavi Hamlet, mrZnjom otrovani Ridard Treii i ostali neurastenici". (trbid., str. 30.) Medutim, vei sledeia redenica pokazuje da je izraz glavni iunak upotrebio vi5e zato da motivi5e "pridinjava"poredenia oblik svog sa Sekspirovim junacima, a manje zato Sto bi mislio da gosti koji su se sabrali pod krovom njegovog oca ne5to zaostaju po manama za Sekspirovim >neurastenicimau. Stavi5e, dok likovi koje ie autor Ham.leta stvorio pokazuju Sirok spektar motiva, kao Sto su: liubav, liubomora , iled za. rrla5iu ili osveta, motivi gostiju Vudka Gruioviia monotono se srrode na svega dva podsticaia: ostrah od skore buduinosti nadidkane ciljevima i i.elia da se tai strah prikriie barem dotle dok neko drugi ne bude izvikan za stra5ljivca". (Ibid.) Moralistidka o5trica analize Laliievog junaka ovde je rrsmerena prema jednoj od najznadajnijih vrlina hero-jskog doveka. Moglo bi se reii da ie za Lalilevog Peia Gru.joviia neustraSivost zapravo samo iedan od nadina da sc prikri.fe strah. Motiv prikrivanja IeZi, po mi5lienju Laliievog junaka, u osnovi mnogih oblika ponaSanja heroiskog doveka. Ne pr:ikriva se samo strah, nego >i glad mora da se krije icr niic sramota biti sirotinia, ali ie bruka priznati to . .-.< (lbid., str.31.) Isto tako se kriiu i liubav i saZaljenje "i lrircl lcna muZa i.ali,ne treba to da pokaZe da ioj se rdavo nc: 1'romisli; i muZ ne smije dopustiti da se vidi kako Zenu i.ali icr bi sc moglo povjerovati da .ie zaista iskreno volio- tr-r nc:srcinu siroticu koia u Zivotu nije na5la drugog izlaz.u rro da s niim diieli hranu i postelju.... (Ibid.) Hcroiski iovck mora da skriva dak i fizidke slabosti -* slab vid, ,cla qa ne nazovu eorou, slab sluh, nda ga ne nazovu Sluiitcu, tragovc boginja, oda ga ne nazovu Sa-

129

rac<. Heroiski dovek ne sme se dak ni "pode-Sati kad ga ,"r.'rUi ;"t Ui gu mogli nazvati ee5o-ili-Socalj, 3. zatobi da"ubiie'ili pogine, e da bi kako mrlju sprao Ui. "iiriii"ndast odbranio. . 'o (Ibid.) i nlemiiku Ova duhovita, gordinom i jetko5iy proleta, viziia lneroiskos mentaliteta daleko ie o
t;i;l;;;iliil'p;;i',';i p;;;;"il

str. """'

1.55.)

LaliCevog junaka uz ovakvo pona5anje viau najmanju rukq, sarkastidno: )Gledao zvudi, snika konja o ..tto *i dudni neki patrioti i plekat t[;';i.ti"t ;; zalimo za slobodu domovjne, *iei,-t* i diecu svoju,ne "a ii^i-#^;; l#o t uz", kon5i su nam eto predi od obra-

r"tit""tar

(Ibid.) U kontekstu romana, ova epizoda sa vlasnicima koh:tl."ilu,';;;J oiiutog,'a" poliaZe da je.spremlo:: iz proistide "iu ;;jrk.;8orr"ka da se zrtvyje nesto 5to vi5e priiz njegov_e snlcifiEnih drubtvenih okolnosti, a manje vrline homo ,5a"" fi.t"te i plemenitosti. Sve takozvane jednom strojunak uslovljene kao vidi trl*i""t-" Laliiev honmaksimalno koja zajednicom, g"*, p^tiijarhalnom zat . ..<<

I

Zidanica na Pesku

r30

Nikola Milosevid

troli$c svojc dlanove u svakom od njihovih postupaka na osnovu rrckc vrste nepisanog kodeksa dasti. Poscbno mesto u moralistidkim preokupacijama LaliCcrvog iunaka ima rat rat koji igra tako znadajnu - Zivotu nego i u sistemu vrctulogu nc samo u praktidnom dnosti herojskog doveka. Pejo Grujovii, medutim, u ratu vidi ne5to Sto valja staviti na najniZe mesto aksiolo5ke lestvice. O tome na jednom mestu ditamo: ,Na neki nadin-rat i jeste praznik posveien velikom propadanju - (Ibid., str. 195.) ljudi i stvari u prazninu.o Ovakvo vitlenje rata sluti se i iz samih naslova ona dva dela od kojih se Laliiev roman sastoii. Prvi deo se zove: oKako je podeo praznik propadanjao, a drugi: nI kako se zavrBio... Takvim videnjem ratnih zbivanja, glavni junak radikalno obezvreduje herojski pogled na svet u jednoj od njegovih najosetljivijih tadaka. Malo 5ta je na tolikoj ceni, sa gledi5ta plemenskog mentaliteta, kao podvig na bojnom polju, pa otuda i bitke sa ovog gledi5ta logidno imaju ne5to gotovo nezemaljsko u sebi. Medutim, evo Sta o ratu kaZe na drugo'm mestu Laliiev junak: >Rat je za sve velika lutrija koja mora da se igrabez obzira hoie li se ili neie. Svi su prisilieni da uloZe: neko konia, neko vola, neko klavir i uitedu, kuiu, sina, mladost, glavu s ramenima: kad se vei mora, svi se bar nadaju zgodicima, a dobiie neko slavu i medalju, - neko sjenku na imenu, neko_ ranu i protezu, neko pliadku, a veiina ima da dobiie nepobusan i neznan grob, zajednidki ili zaseban, u zabiti.u (Ibid., str. 164.) Nema potrebe posebno naglaSavati koliko je ovakva viziia rata u oprednosti sa "herojskimu pogledom na svet. Trcba, nredutim, istaii umetnidki efektnu formulaciiu koju je Lalii na5ao za tatku gledi5ta svog iunaka; Sto je, mo/.da, naibolii nadin da se u romanu utvrdi i privileguje izrrcsno stanovi5te. Pisac, naime, mole, u izvesnom smislu, da "nodclin sa svcljim junakom sopstvenu ve5tinu umetnidkog oblikovanja. To ie inade dest sludai sa knjiZevnim delima koia su zamiSliena u vidu ispovesti. Jezgrovitost i britkost kazivanja, sloZenost i tananost psiholo5ke i socijalne molivacilc, plastidnost u vaianju, odnosno indivi dualizovanfu, lilpodeli< sa svo.jirn glavnim iunakom, odlike koje, sasvim

zidanica na

Peskt!

131

orirodno. u ovakvom kontekstu, presudno doprinose da se izvesna tadka gledi5ta oprivileguje"' Da je takav sludaj upravo sa.uglom gledanja L^11:,:: vog Peja Grujoviia, po-ku5aiemo- da pokaZemo i na nekim razdr;tni prim6rima.'fako su, r€cimo, jedan od nadina ana' ;;8;dt; nlitu o ratu i izvesne 'funkcionalistidke"Ratne tiie iatniSt ih pesama koje nalazimo na stranicama ir:iC". U pioglavlju ofgra.", pored os_talog,.ditamo: ,,Pjevadi su vei piomukli, ne moZe se razabrati sll plevaJu: nrJe ni vaZno, ier je monotona recitacija postigja,svoje--.dP se strah pbtisne da se brige, zaborave, q? i. qu se eovlel< naudi kako ie se strahu i brizi oduprijeti. [u.d :".t3.* samcit s njima suodi. Istina ie da tu ima i hipokri-zile' ' '.' ;ii il se iroZe kad svaki ta't znadi njeno cvetanje?Li"Aft; drugo ne preostaje no da budu - ili optimisti;ii;ftiliii-iti Stetne i' sramotne kukavice'" (Ibid''

str.

167.)

Za

ovakvo tumadenje uloge

koju ratnidka popevka

U stvari' ' i-".ipotieUiti sio iztaz "tunkcionalistidkoo' po I.-;il; donekle i samo uslovno. Funkcionalist je na5ao ako poiavu "i,"'.i" opravdao, rr""ifl-r *isli da ie neku je' naprotiv' ;'ffi;'t"".".t"ii-njena funkcija' Moralist smlslu' izvesnom u

sklon da svaku funkcionalnost smatra' pojave o kojoj ie red' "bei"t"di"anjem Ova poslednia tafka glediSta dolazi do iztaza u na6-rnr, ri'foiii-urieri;; i;;;t ?umadi ratnidke popevke svojih sapi"menika. U rtmetnidkoi transpoziciii toe monotono-q pevania, pesma se, tako reii apsol'ttno' srrodt. ".? -tY-"^]:l funkciju svodenjem na di,stu.i ttt;;';;;;;^ du ki""" u boi' Timpoeziia ie diskredituje, 5to i,iarli]iiiit 'ut'.'jdku Laliievog junaka' anatize ii ;iij ;"';listidke U poglavliu ,Isrrraiajn aksiologija boinog polia. disGrujovii kreditoi"'ie na jednom mestu i tako Sto Peio prisutnih ugla iz vidi regruta. ;;;"1't"''povodom' odlaska Z""u i-air"" taka, za koje ovo 'pomirenje dveiu strana.plemena Brzaka nije neka velika promjena --one s.e niiesu ni srradale ni mirile, niti su raiumjele mu5karadkebidjglit medatiama, ni niihovo prazno.veselje kad bilo "l"tii" piiioini:e da s"e kukan. (ibid., str. 163)

;;;i;; i'#;;'i;;-;

132

Nlkola MlIoSevi6 Zidanica na pesku

, , Ovakav trgao glcdanja Laliievog .junaka posebno ie saDtazlr.lrv .sa stanovista-hcrojsl>d3'etinja.ii*. H;;irk; ctika, kao Sto znarno, stavlfa Zenski"princip""""*u .ra _lcstvici vrednosti, a red odietinjariiao,,rk""i"[rt;^;;; "iril clikc, ima narodito pogrdno r"re""i", r"ut rk"-pi"-;";;; s t roee, patri j arhal ne po tdi n j i - I ;;if, ii""ril i*? 1]1<3q Kola se, sasvim prirodno, javlia u";;.; okviru plemenskih in_ stituciia. iunak sasledarra iz rnoralistidke perspektive .r dr-uStveno , I-aliiev ureilenie heroiskog doveka. opet sa ciliem da ispod i edne_ idilidne_vizi ie "stva'inosti ;it.il;l;;;i", rle.gllq od toga. V"Z{^ je. u- torn pogled;, ""g;-urutt".i_ stidniii. ieql nopis* Gospodareuog lojalrt;;t.rl" "uit "r-a .lavnoSiu: >Kad on izacJe na stepeni5te,-skidali su karre s_glave sve do kraia, da\ i oni koii ea ne vide, i *fi"iii. Nastao bi zatim tajac, u k-ojern se duiu samo niegorr" poi_ pctice-:-p.rimide se, a pred niim se ot*ru.u put kao more pred Ntotsi.jem. Za niirn perianici, svi stasiti i unezviereni _. Jednom stranom lica usJuZni, onom dmgom ,,"*.n"_ deni da zastraie narocl. Jedan *r' ,r.ri-it;fi",r"-a;;^;;Fr;_ ku,-treii ne5to treie ili 6etvrto. pri io*"-r"'"t.li"i" _ ].u4 o.l o,kom, oni skokom - ier to im ie ieclina lktla: pleme.nski kap-etani treba orwo a" ii""ir?" "ir"T, I,ud.uqi krainie posluinosti. Glavari, stariii. vei na zalasku, drze.rr ruJ
\y:

d;d;'"1;;

133

Puno smisla za tananu karakterizaciju, spojenu sa persiflaZom, pokazuje ono poredenje pred -i "iiao moie Mojsiiem". Mgtly obezlidenosti javlji, ali ovde s"e ponovo u drukdiiem obliku. Masa,koia se uklania pred"Cospodarem s_iv_a je i bezbojna, jednolidna i homogena, poput mora. Lik knjaza po_redi se sa Mojsiievom lelendirnom figurom zato da bi dobio iednu irbnidnu crtrf na podlozi iatetike legende. fsta tema varira se i na treii, urnetnidki ni5ta rnanje ilventivan nadin, u zavr5nom delu navedenog pasnsa. KnjaZeva pratnja poredi se sa >ogromnim Saienim rojcmo, predvodenim maticom zato da bi se na slikovit i r{astidan nadin ocrtala icdna bitna karaktcristika heroiskog dru5tvenog uredenja, karakteristika potpune potdiujenos-ti jednoi jedinoj, visoko uzdignutoj' osobi. Gospodarev lik, u ovom kontelNiko kolo nek ne krene, dokle kniaza ne pom.ene!.. Sledeia pjesma opet njemu: "Oj miiosni kijaz Nikola, ne daj ryojin1 junacima .-..<<, a posii;e nje dolazi: "U ponoii, u ti5ini, kniaz Nikola sabor eini, oko njega sve glava-ri i senator svaki stari. . .u Izgledalo je di je naumio da sve preplavi, te da se samo o njemir pjev"a. Pa ne samo Sto se tide pjesme, nego pred kafanom- kad se_ sku_pe, kad krdmar piinese pune EaSe naigrlatiia galamdZija podinje da, deklamuje: oA1, u zdravljJ rr.rn.u svijetloga.., a_4ru-gi u horu prihvatajul'Nikolala, knjaza milosnoga!" (Ibid., str. 64-65.) Vei sam izbor stihova posveienih knjazu, stihova, !l4go redeno, priprostih, ukaZuje na motiv loia i matice. Takva-,vrsta priproste po-ezije, potpuno podredene glorifikaciji jgdnog doveka, tako ieii prirodno nide na tlu-potpune podanidke obezlidenosti i sivila. - Pretvaranje ovakve poezije u sastavni deo rituala narc.rdnih veselja pa dak i zdravica po krdmama, dopunju.jc

t34

i

Nikola Milosevic

rygtiv matice i roja. Ovako iiroko priic izvcsnih oblika "metanisan"ja., treba definitivno cll potvldi i obogati ono poredenje icnjaZevog statusa sa orlrrosom matice prema roiu, poretleni'e koie"ukazuie na it'clrnr tako reii apsolutnu podredenosl her6lskitr poleairLrl.jt: olxrglaiui-e

lrv:rtrrrr

llilcel svom Gospodaru.

_ Razmi5ljajuii o sopstvenim iskustvima sa heroiskim clnr5tvenim uredenjem, Laliiev junak na drugom riestu, ppre{ ostalog, kaZe: "Ne bih htib da se ovo mlo;" piia";d shvati kao neka alegorija, i to posprdna, na *ui" irr"rru"i he i dvorove i na duh likeiski tto^ea namjerno o+t;Fj; apsolqtistidki vlastodr_Sci iabadenifr drzavrca * Ja r ne Vnary kako je to tamo bilo, znam samo ono Sto sari vidio. Ipak mislim da je drugdje drukdije bilo: uvijeno u oblandu nekih normi i skriveno nekim sloZenim"protokolom. zatvoreno od odiju nepozvanih i nedoraslih. a'ne solo metanisanje i bogotvorenje kao ovdje". (Ibid-, str. 5g.) Ovo je. jedno od onih mesta na koiima dolazi do izraza nastojanje Laliievog junaka da iednu lokalnu temu razmotri u Sirem antropolo5kom kontbkstu. Laliiev junak ne misli da se na nekim drugim, modernim prostorima ne5to bitno menia u motivimJkoii pokreiu dovekovo pona5anje, on samo misli da se ti motivi, u modernim diuStve-nim uredeniima, ispoljavaju na jedan manje grub i pgoljen nadin. U ravni druStvenih odnosa "herojskli" obIici suiet-e, pokornosti i "bogotvorenja< siroviii iu i manje ugladeni nego inade. . - oKosmopolitska" tadka gledi5ta peja Gruioviia dolaz.i do izraza i u njegovom lomentari uz redi izvesnog popa Puni5e, koji je govorio da ,ren6 s dime se druge zemlic k dobru kreiu, u Crnoi Gori se na zlo obrnE. ..., ja Na to Laliiev iunak dodaje: "No sam vidio da se i kod drugih tako obrne.u (Ibid., str. 319-320.) Umctnidki je izvanredno efektan jedan drugi komentarPcia Gruioviia, povodom poslednje zapovesti serdara Janka VtrkotiCa crnogorskoj vojsci: "Vojsku odmah raspustiti da ide svojim kudama, a od moje strane izjavljujem oficirima, podoficirima i vojnicima najtopliju iahialza junadko, slavno i dostojno, iako zaludu, vojnidko lolt drZanje.u (Ibid., str. 337.)

zidanlca na pesku

135

Serdarovu zapovest Laliiev junak uzima kao povod za jednu "refleksiju" u kojoj se specifidno crnogorska drama pretvara u dramu dovekovog postojanja uop5te: >Otada mi se usjeklo u sjeianje, kao prigu5eni krik i lelek, lek. ono njegovo: niesovo uiako zaludun. prijezaiudu.i Za nieEa-ie njega je to bilo oriieie kor Gospodaru 5to je vojsku i narodd i sve ostavio kad je te5ko. a za mene povod oovod da se pitam oitam Sta 5ta to naSe, naKe. i Sta Kta ljudliudte5ko, sko, nije bilo i ostalo zaludu. Godinama sam se to pitao je li slava ili osvajanje, li blagostanje ili saznanje - i io5 ne nadoh odgovoraiekoji bi me zadovoljio: sve -nam je zaludu!" (Ibid.) Saleta, lirski efektna refleksiia povodom Serdarove voine zapovesti ukazuje na io5 jedno bitno obeleZje gledi5ta Laliievog glavnog junaka. Motiv uzaludnosti prisutan je, u razliditim vidovima, u mnogim razmi5ljanjima Peja Grujovi(a, a, pre svega, u njegovim sentencijama o ljudskoj prirodi. Ove sentencije dobar su povod da se preciznije razIudi moralistidko stanoviSte od drugih, njemu desto samo prividno slidnih stanovi5ta. Tako, na primer, prosvetiteljsko gledi5te moZe se udiniti po nedem sasvim blisko moralistidkom. Mnogi je prosvetitelj izrekao gorku red o Ijudskim slabostima. Poznata misao, prema kojoj je istorija dovedanstva istorija gluposti, odgovara i prosvetiteljskom i moralistidkom shvatanju, pa ponekad izgleda da je te5ko povudi jasnu granicu izmedu ove dve vizije ljudske prirode. Medutim, ta granica, iako desto nedovoljno vidljiva, ipak postoji. Uprkos svim svojim nevericama, uprkos svoj svojoj skeptidnosti, prosvetitelj veruje da se ljudi jednog dana mogu organizovati prema zahtevima razt)ma, pri demu ovu poslednju red treba shvatiti u njenom naj5irem aksiolo5kom znadenju. Moralist je, naprotiv, sklon radikalnom pesimizmu u pogledu ljudske prirode. On misli da je dovek u su5tini duboko iracionalno biie. Nasuprot tome, prosvetitelj je sklon jednoj varijanti naivnog, utopijskog, racionalizma. On veruje da zahtevi razuma nisu u nekoj nepremostivoj opreci sa dovekovim aksiolo5kim moguinostima. U ovom kontekstu, moralistidko i prosvetiteljsko stanovi5te suprotstavljaju se jo5 od

136

zidanica na pesku

Nikola Milosevic

antidkih vrcn"lcna, pri demu ovo prvo treba traliti ne toliko kocl rr-rislilaca koliko kod pisaca, Euripida u prvom rcdtr. Misli se, recimo, ne bez razloga, da ie ona Fedrina rcd o tome da ljudi znaju Sta je dobro, ali ipak dine zlo, usmcrcna protiv Sokratovog optimistidkog racionalizma. Sto ie knjiZevnost desto tokom istorije bila u neku rukr.r pribeZiSte moralistidkih stavova, za to postoje dva razloga. S iedne strane, moralistidko stanovi5te mahom sc iz,ral.avalo u aforistidnim oblicima, koii ne trpe sistematidnost i zaokruLenost kakvu nalazimo u filozofskim raspravama. Stoga su ovi oblici osobito povolini za knji Zevnu transpoziciju. S druge strane, dosledni pesimizarn zagovornika moralizma lak5e se mogao iskazivati u okvirima umetnidkih medijuma, za 1ta postoje odredene, sasvim razumliive, socijalne i psihidke pobude. Tz ove kulturno-istorijske perspektive treba videti i gledi5te Laliievog glavnog junaka. Ono je moralistidko i zbog toga Sto podrazumeva jedan radikalni pesimizam u pogledu aksioloSkih moguinosti ljudske prirode. Ovaj radikalni pesimizam u razmi5ljanjima Peja Gruioviia desto uzima aforistidke oblike, pri demu takozvani heroiski dovek sluZi samo kao povod za neka 5ira, filozofsko.antropolo5ka razmatrania. se tjeiim dobrinr "Tako junak razumnim razlozima kale Laliiev ali uzalud, - paradoksalan, kao-i svijet, a ne jer dovjek je po prirodi razLtman Sto ie slabiii i ukoliko ima manje razloga da - se vi5e pla5i smrti . . ." (Ibid., str. 139.) livi, utoliko Iracionalnost dovekova ogleda se i u njegovoj neizledivoj sklonosti ka iluziji. Na jednom mestu Laliiev junak lcaic: "U stvari: noj nije tako glupa ptica nije tadno - jednu od cla skriva glavu no su rnu to ljudi podmetnuli svojih osobina... (Ibid., str. 191.) ll omiliene moralistidke teme spadaiu i poredenja Iiudskih osobina sa Zivotiniskim. Skrivanje glave u pesak sa osobina koja se inade pogre5no pripisuie noju -razlogom se smatra simbolom iracionalnog, neprimerenog pona5anja. Kada se takva osobina pro3iri na ditav ljudski rod, u kontckstu sarkastidnog poreilenja sa nojem, onda se dobija jedna originalna knjiZevna verzija antropoloSkog pesimizma moralistidke orijentacije.

."

137

Ovaj antropolo5ki pesimiza-m nije--ni5ta manje umetnidki ef6ktno ilralen i-kroz jednu refleksiju glavnog ju' naka o sujeti: oOsim toga, ima i drugih prepreka istini: predubedenje i pristrasnost, interes ili ono Sto se smatra neizbielna sujeta, koia nas prati kao interesom, iaizad sjenka sienka. To se"tako- kaZe klo sjenka, a u stvari n"e moZe nikad biti tako vjerna po5to nas sujeta prati i u tamnicama, peiinama i tamarna, gdje od sienke nema ni pomena . . ... (Ibid., str. 54.) Pada u odi da i ovai aforistidni oblik razmiSljanja Laliievog junaka podiva na jednom, u osnovi istom umetnidkom postupku. Red'ie, naime, o svojevrsnoj gradaciji, koja imi za cili da poivrdi i obogati pesimistidku tadku gledi5ta glavnog iunaka. Noj, sa svoiom loboinjom sklo.ie no5iu ka skrivaniu glave u pesak, simbol iracionalno-g pona5ania, ali se pohazuje- da su mu tu osobinu lju-di odnosno pokazuje se da je to ljudska "podmetnulin, osobina. Sklonost dovekova ka iluziji potide, po mi5ljenju Laliievog junaka, i iz jednog drugoe izvoia; "Pa i kad bi bilo jasno sve to Sto niie, mi bismo vei na5li nadin da ne vidimo, ne dujemo i da se s istinom ne suodimo' Nije ni odvratna je." (Ibid., str. 173.) dudo Iz kulturno-istoriiske perspektive, ovakvo shvatanje istine moZe u prvi mah da pobudi asocijacije,na Nideovu Sopenhauerovsku fazu. T za Nidea ie istina odvratna, odnoino rulna. Medutim, kao i njegov tada5nii uditelj Sopenhauer, Nide u to vreme smatra da iluziia ^ima svoje bpravdanje, pa joj dak pripisuje terapeutski efekat. Sa gledi3ta jednog moraliste, ovakvo rehabilitovanje gledi5ta, -d-ovekova iluzije riije "ka-prihvatljivo. Sa njegovog iluzijama ne predslavlja lerapeutsko sredskloirost stvo, vei samo jedan pokazatelj njegove nemoii da se suodi sa stvariml onakvim kakve one iesu, dakle, strogo uzev5i, pokazateli njeggvg ne-sposobnosti da bude na visini odr-edenih aksiolo5kih zahteva' Moralist je, medutim, neko ko neie da ima nikakvih iluzija. Zato iiemu ovaj svet izgleda ruZan: "Jer ruZan je ovaj svijet kad se gleda trijeznim odimao (Ibid., str. kaZe na jednom mestu Laliiev junak. 25.)

-

Niliola MiloSevic

Zidanica na pesku

ieste osnovno obeleZie svakos autentidnos cdi5ta u duhu Larosfukoa. A"uten tidni-mtl ralist nastoji da treznim odima sagleda ru" rtuu"-.Jrurr" d-ovcka i njegovog sveta. Njemu ie", stoga, sasvim nriro_ clrro, svaki optimizam u pogledu dovekivih nroguirrgsli izgledati kao posledica nedovoljnog "tii.t'"lfit poznavania.l.itrdske prirode, odnosno kao rezultat"onJ iri"dol.jivc potrebe za iluzijama, koia karakterise liudski ""o_ rod. U ovom kontekstu psiholo5ki je dobro pogoden i od" nos Laliievog. junaka-n5ema marklizmu. fo .iE odrrou-ti pjdn-og morallste, u duhu tradiciie Nidea i LaroSfukoa. Na kraju poglavlja koje se zorre "Biegunci*, Laliiev iunak,.dajuii odu5ka-razodaranju u did6 pokolenje, por""a os_talgg, kaZe: tajni udruZenji niiesu "ili;dsajala da po5tuju"Njihova protivnika, no da ea lome-bez i,alien\a. a marksizam ih niie udio da smanie suietu i samoliriU-

Oni misle da ie to njihov pronalazak, a ja smatram da je to san svake mlade generacije prije no je poraiena od stvarnosti i starosti.< (Ibid., str. 106.) Marksizam je, dakle, po Laliievom junaku sasvim -samo nov u skladu sa moralistidkom tadkom gledi5ta oblik stare iluzije o moguinosti su5tinskog -popravljanja ljudske prirode. Pejo drujovii ne orporirru l- Udr tr" kada je o progresu red aksiolo5ke osnove marksizma, - nairmo verovati on samo smatra da bi bilo da se na takvim osnovama moZe izgraditi neki drustveni sistem u kome suieta i samoljublie ne bi igrali onu istu pogubnu ulogu koju su igrali i u drugim sistemima tokom istori.ie

r3B

[J lornc

rrr,

r'n

I i s I i c* k

i

og

gl

lje.-. . Ukratko mislim predovanje,,.nsCo

napretkl.

ii"Jri:"'".-

upgllo-_nema dovijanje da se po5to-poto" osia-

ne isti.< (Ibid., str. 46.)

.Laliiev junak, zpapi, i-u marksizmu vidi samo jednu varijantu -pr-osvetit-eljske filozofije, koja se, kao i ivaki prosvetiteljski -pogled na sve_t, temelji"na veri u liudski progres. -Moraljstidkg,m-. g!e.{!Stu, m;dutim, duboio je stran svaki evolucionistidki ili revolucionarni optimizarir, Sto logidno proizlazi iz onog radikalnoe pesimiima ,, ooglcdu.ljudske-prirode o kome je vei ianile bilo govora. po svojoj su5tini ne moZe" biti n; visini - A-ko d,ovek aksiolo5kih zahteva, onda progres u pravom smislu te redi nije mogui. Osnovna smetnia prosresu za Lalilevos jurraka.je, kao i za svakog_pravdg;norllistu, sujeta i sal moliublje, pa po5to ni marlisizam", smatra peio Grriovii. ni.jc ni5ta bitno udinio da or,rr smetnju otkloni, to irema nade da ie se na njegovim temeljima"sazdati bi;" novo u istoriii dovedanstva. Istoiiia se ponavlia. ""Si">ma to krijen (Ibid., str. 288.), kaie Lalicev iunik. U istom duhu su formulisana i razmi5lianja peja Grujov.iia na jgdnom drugom mestu: ,rDanas kolrnu"is'ti prrzel.lku.irr vaclenje meda5a, brisanje meda i granica, te dazemlia,brrde za.lednidka njiva, ko-munica, i n"a toj niivi velika moba, dobrovolika radi se isrom uz pieiml i Salu, pa se poslijc podilele- plodovi ,u"clu j"dri;6. . .

"u

139

dovedanstva.

Za moralistidku poziciju Laliievog iunaka karakteristidna je i iedna epizoda iz poglavlja "Dani manifestau. Red je o proglasu crnogorske univerzitetske omladine. Formulaciie ovog programa predmet su kritidke analize Laliievog junaka. Kad Laliiev iunak kate da se po >moralistidkoj intonaciji< proglasa moZe pretpostaviti da je Dakovii, "sin grabljivca i Skrca Aiima<, imao znatajnu ulogu u njegovom sastavlianju, onda izraz umoralistidkojn treba shvatiti u njegovom popularnom znadeniu. Moralist je u ovom sludaiu neko ko osuduje jedno stanje stvari sa izvesnih etidkih pozicija, uveren da se ono moZe izmeniti nabolje, ako samo to liudi hoie. Stanovi5te Laliievog junaka bitno je drukdije . Za njega je stanje o kome je red crnogorski reZim i njegov - izraz fundamentalne, ako apsolutizam samo poseban se tako moZe-reii, metafizidke iskvarenosti liudske prirode, kojoj, po prirodi stvari, nema leka. U tom smislu treba razumeti i sledeii kornentar Peja Grujoviia: ,Vrhunce i dna ne bi trebalo pominjati kad je rijed o negativnim pojavama, po5to su ljudi u toj oblasti narodito obdareni i sposobni za nevjerovatne pronalaske i rekorde kad to ne bih znao vierovatno bih i ja - naivdina koje, kao i Borko Goridii, bio jedna od onih vjeruju u moguinost ostvarenja marksistidkog raja na zemlji. To su moja kasnija iskustva, gomilana i potvrdivana decenijama, ali u ono sretno vrijeme djetinjih godina dvadesetog vijeka vjerovali smo da je jedini izvor bo-

t4t

Nil(ola l4ilogeviA

zidaniea Ra pesku

lcsli morala sta-ri knjaz, njegova samovolja, njegova navika. cla bira,poslgjlg a ne parnetne i poStene, ,r36gov lciirrr i kanrarila.,, (Ibid., str. 231.) Ovc rcdi Laliievog junaka u potpunosti odgovaraju clrrhrr or-r_ou- drugog znadenja izraLa fejo "rnoralistid[i". Orrrj
ievog )antiprosvetiteljstva<. Laliievom junaku prosvetitelji, a sa njima i niihovi rnoderni marksistidki sledbenici, izgledaju kao ljudi odbojni prema svim onim iskustvi ma, koja dovode u sumnju radikalni racionalizam u tumadenju ljudske prirode. Primedbe na ovakav radikalni racionalizam usredsreduju se oko rnotiva telepatije. Dada, zvarra >Zlidna", sa-

r40

on .sam, veli, verovao, kao mlad dovek, da se na zemlSi moZe ostvariti rai. Ova crta samokritidnosti u liku Laliievog junaka ima

dvostruku narnenu._S jedne strane, njome "se pejov lik dini sloZeniiim i individualno izrazitijiin, a s druge strane, on_a ima za svrhu da n'iegovim pogledima dA-dimenziju iskustva. Glediite Laliievog junaka ima, medutim, i jednu karakteristidnu crtu skepticizma i agnosticTzrna.""Odavno mi je nepodno5ljiva svaka mudrosi koja tvrdi da je si pru-rna i da je je,dina kale Pejo Grujovii meni ona tahva niie_mudrost -nego pripiemljeno potdinjavanje.o (Ibid., str. 217.) Ovako izraileni agnosticizam i skepticizam prirodno se uhlapaju u portret moraliste. Moralist je, po iravilu, pesimist, pa su i njeg_ov agnosticizam i njegov s-kepticizam, u slvari, samo posebni vidovi jednog pesimistidkbg pogleda na svet. Kao Sto dovek ne moZe b"iti na visini m"oialiih i lrurrrranih zahteva, tako nema pouzdanog i jedino ispravnog znanja_o tokovima svetskih zbivanja, pa i o doveku samorn. Jedino u Sta je moralist potpuno siluran jeste to da sc litrcli nc rnogu popraviti. agnosticizam i skepticizarn Laliiev iunak vidi .kao 9toj izraz clastidnosti i otvofenosti za sva iskustva, one elastidnosti i otvorenosti-koja treba da predstavlja osnovno obeleZie izvcsnc mudroiti Sto dola?i s godinama. U tom hontckstu valja razumeti i jedan drugi*vid Grujovi

znaje, nekirn neobidnim i nesvakida5njim putevirna, da je njen sin Tomo, koii se L1 tom dasu nalazi daleko od nje, poginuo. To pobuiluje njene sugradane na raspravu o dnrgim slidnim sludajevima, raspravu u kojoj umladi prar. nik Vlajko Bracovii" odludno odbacuje sve pretpostavke o moguinosti telepatije, kao Takav stav "bapske prideo. junaka, odolikuje mladog pravnika, sa gledi5ta Laliievog

marksistima ili popovima nove viere.,. (Ibid., str. 185.) Na prvi pogled moZe se udiniti psiholo5ki nedosledno to Sto pisac liku jednog skeptidnog moraliste pripisuje crtu vere u telepatiiu. l\4eclutim, ta crta se psiholo5ki sasvim logidno uklapa u portret Peja Grujoviia. Laliiev junak ne pridaje fenomenu telepatije teozofsko ili uop5te "natprirodno" i dogmatsko znadenje: oNe kaZern da bi to bio dokaz postojanja neke nadtjelesne du5e, nadstvarnosti ili rnoguinosti dozivanja sa pokojnicima neslavno - To Sto su su zavr5ili svi koii su poku5ali da to dokaZu. stari nazivali du$om, vierovatno je neotkriveni oblik ener" gije, to jest zradenia nekog iezgra neuhrratliivo prefinjene rnaterije koju na5a dula ne mogu da opaze ier je stalno na ivici nepostojania. MoZda u trenutku rasula biia to jezgro na neki nadin eksplodira, bljesne, raspe zrake na pri tome neke od tih zraka dopru do za njih sve strane priiemljivih- ogledala u daljini ". ... (Ibid., str. 190.) Laliiev junak, dakle, nastoji da bude potpuno otvoren prerna svim dinjenicama, pa i prema dinienici telepatije, 3to je sasvirn u duhu skepticistidke dimenziie niegovog moralizma. On ne zamera prosvetiteljima to Sto odbiiaju da prihvate turnadenja koja polaze od pretpostavke o nekim natprirodnim uticajirna na svetska zbivanja, vei to Sto zatvaraiu odi pred odiglednim poclatkom o prenoSeniu vesti na daljinu, nekim nepoznatim putevima. Sa gledi5ta Peja Gruioviria, ovo zatvaranje odiju je posledica tipidno prosrretiteljske r,rskogrr"rdosti i dogrnatidnosti.

142

N.lkola Milogevi6

Kritiikonr saglcdavanju ove uskogrudosti i dogmatidnosti posvcicn jc, iz perspektive Laliievog junaka, i motiv nranihcr.lskog dualizma, koii se u vi5e mahova javlja nir slltrnicatna Ratne sreie. Tako u poglavlju "Imena i 1rr-ii'c", ditamo: >>... znarr- samo da se dualizarn ne da ist,jcrali iz vjerovanja, kao ni iz prirode i Zivota. HriSianstvo sc nikad, pored svih napora i progona, nije od njega
prizna da su sva ta stra5na zvierstva podinjena iz gluposti mrZnie. Pa ni dana5nli monizmi, ukljudiv5i tu i Marksa, ne sto,ie bolje.'naudni. Meni ie nespojiv materijalizam s diialektikom, osim pod uslovom da se materija shvati onako pluralistidki kako oni to i dine, ali onda ocl monizma ne ostaje ni pomena." (Ibid., str. 112-113.) U ovom tekstu tema dualizma ima nagla3eno negativno aksioloiko znadenje. Laliiev junak vidi iednu kontinuiranu liniiu koia vodi od bri5ianstva, Lutera, bogumilstva, pa sve do modernog prosvetitelistva; liniiu u su5tini istovetne netrpeliivosti i iednostranosti u tretiranju antropoloikih problema. Po mi5ljenju Peja Grujoviia, sklonost ka deljeniu litrdi na dva opre6na tabora, sa bitno razliditim aksioloSkim karakteristikama, duboko ie usadena u dovekovo biie, bez obzira na istoriiske periode i ideolo5ka opredeljcnia. Takvo gledi5te je sasvim u skladu sa moralistidkom orijentacijom glavno.g iunaka, koii smatra da je dovck, u svoioi biti, neizledivo asociialno i sebidnoiiu duboho oplcreieno biie. Manihe.iski pogled na svet samo je poseban oblik u komc sc ispoljava ovo sudbinsko ogranidenje liudske pri rclclc. Jcclnostrana, uskogruda podela sveta na svetlu i tan-lnLr polovinu, koioj su skloni zagovornici desto istorijski vcoma r.rclaljcnih ideolo5kih strujanja, Laliievorn Peju Grtrjoviiu prcdstavlja dokaz vi5e da se u dovekovim stavovima nrcn.jaju samo oblici, dok su5tina ostaje ista. Ovoi ten-ri posveieno je i jedno drugo razmi5ljanje Laliievog junal
ili

Zidanica na pesku

143

,,Tom strahu od tijela i tjelesnog, uvelidanog fantazijom kao sve na5e, ne bi trebalo da se zadudi onai ko zna kako smo _ nasljedno optereieni bogumilskim, manihejskim, orfidkim, iranskim i dijim ne, dualizmima, od 6ijih tamnih uticaja nijesu slobodni ni trgovci Sto Sest dana gule narod, a sedmi dan idu u crkvu, pa ni liudi Skolovani, ni marksisti, ne bar ovi na5i ovdie.n (Ibid.; str. 307.) U ovom pasusu, motiv manihejstva dobiia i jedno novo znadenie. Maniheistvo vi5e nije samo simbol uskogrudosti i "jednoumnosti" - nego i simbol dovekove teZnie da se odvoii od prozaidne svakida5njice, da se uzdlgrq nad svoiu vezanost za element zemaljskog i plotskog. _ Or? lirska, poetidna dimenzija lika Laliievog iunaka dolazi do svog punog izraza na podetku poglavlja "Novosti Borka Goridiia": >Lasta mi ie i tu u san dolazila kao Ziva. Obidno ie bila tulna, skoro nikad nije govorila, desto ie bila zaklonjena nekom granom, nekom re5etkom ili zaviesom, da ie ne mogu kako Zelim pogledati, ali sam * stalno osieiao njeno prisustvo i ono me radovalo ne samo u toku sna i noii no pomalo i poslile. Tako se u meni zatela misao da ie du5a ne5to drugo, i da je trajnija od tijela: nadZivi ga i viie se neko vrijeme ovim sviietom, polijeie i spu5ta se da odmori krilo u snorrima ili sieianjima svoiih bliZnjih koii su je zaduLili dobrom ili zlom, prije nego se naizad odludi na daleki let medu zvijezde, ili, 5to je vjerovatniie, priie no se i sama rasturi po takozvanom kontinuumu, u stvari ponoru, prostor-vrijeme.u 0bid., str.322.) Ovde motiv dualizma maniheiskog porekla niie vi3e polazna tadka za aforistidno obojeni, krainie kritidki pogled na dovekovu prirodu, vei povod za iednu disto lirsku viziiu sveta. Nije sludaino Sto se ova vizita dovodi u vezu sa likom Laste. Tai lik ie ona Lif.na tatka u kojoj se stidu bitna obeleZia lirske dimenziie Laliievog romana. Dodu5e, treba odmah istaii da Lastin portret nije oblikovan kao neka poetidna apstrakcija. Ima i u tom liku, prema piSdevoi zamisli, neke duboke, moralistidke mudrosti. Lasta se, Stavi5e, pojavljuie kao inspirator moralistidke orijentacije glavnog junaka.

144

Nikola Mitoievid

To sc rnoZcla najbolje vidi iz sledeieg pasusa: nJedno vli"icrnrcr sarn oboZavao- iakobince i pof,azivao p.ifl8"" sklorrost prestignem po moguiifys _ treba Lasii ,i" ih (ra zlrhvi.rttnt Sto sam taj put napustio na vrijeme, to iest priic r-rcgo Sto sam udinio nedto Sto se ne bi'dalo nooraviti. Nazivali su rne oumjerenjak", pa obezbojan* ,lu'"itpaclnik", oneutralac<, otr{ta*, 'nniutra,., pa i gorim'il";irrrl, ali ia se viSe ne priklr:nih ni iednim N" zrrnrn kako sam izdrZao, rreku mi ie dudn", "idrusim. rnuclrost i pravidnost, velikodudnu, Sirokogr;d;l.p;ill;; ^"iai-f=;;k". trl*,ala Lastina blizina, pa i sama pornisaJ*u str. 305.) "j.r."-iifia, To 5to Laliiev 'iunak nazi'ra muclroSiu i pravidnodiu .l.ryiT dobro odgovara -moralistidkoi kritici ;;td;.L: slt I )lednoumnosti<. Jakohin"ly_s ie samo modernija va_ rijanta te isre uskogrudosti i iednoumnosti,-ii k;jfi'ilIi. iev ,iunak vidi postojanu odlil
Xidanica na pcsklr

145

kasnije i on sam, na osnovu sopstvenog iskustva, ovako opisuje: ,Ko su danas nasljednici i nastavliadi djela zavjerenika, zanesenjaka, romantidara, i sanjaia iz onih dana? . . . Ja bih na to odgovorio: komunisti, a znarn da se taj odgovor, kad. bi mogli da ga duiu, ne bi svideo ni jednima ni drugima, nego bi ga srnatrali uvredom. Razlika ima, razumiie se, vriierne ih je nametnulo, ali su slidnosti jod uvijek jake. Kao niihovi nekadainji prethodnici, i ovi danas su proglasili poZrtvovanje za vrhunac svih vrlina. Oni su jedini koji strasno, a i dosta organizovano, brinu brigu o narodnoi buduinosti, dak i o dasti, iako je 6ast idealistidka i aristokratska kategoriia. Frivukli su radoznalu omladinu taianstveno5iu zabranjene sekte i njenih obreda jo5 neopisanih u literaturi, tako da sad raspolafu udarnorn snagom, skoro voiskom. Vofska ta neie posla udiniti, kao 3to ni na5a onder, ali bi mogla strah zadati ako se nade ko da je vodi. Cilj im ie isti kao nama nekad. Svrgavanie stare vlasti i zarnlena nekorn boliom; da -niie nado5la ova spolja, vierovatno bi im i sudbina bila ista ili slidna kao i svima Sto zapotegnu da ubrzaju istoriiu: kad istro3e mladost i snagu i izgube najplemenitije, da se zgranu kako kad pobijede i ostvare svoirr utopiju se to degradiralo, izrodilo i kako sr,r- ih vjeiti nametnici, realizatori, odbacili na slijepe kolosijeke." (Ibid., str. 243-244.) Uporedo sa ovom crtorn izvesne gorke, tipidno moralistidke mudrosti, lik Laste irna i iednu poetsku, lirsku dimenziju, koia'ie, u stvari, dominantna. Nien portret je raden u senovitirn, "paudinastim< tonovima. Lasta se osmehuje blago, okao nebo predve6ernie, predjesenje. . (ibid., str.297.) Ona izlazi oneduino, bez 5uma, kao Sto izlaze sienke iz sna. . .., (Ibid., str. 251.) Uop5te je Lastin lik sav u znaku senke. Neuhvatljiva i nestvarna, ona dini neku rrrstu melanholidne, Iirske potke uspornena Peia Gmioviia. eak i u nienim shvatanjima ima nedeg melanholidnoq i stiSanog: "Sjedade5 se ako i neieS, ier to ne zavisi od razumne volie kaie ona pa iu ti biti kao Ziva za trenutak, Peju Grujoviiu a ni iivot nije drugo- no trenutak. Ili kad ti negdje bude sasvim lijepo: izlet, Suma, teferid neki, lete laste zalaliie5 Sto nema Laste, a ja iu kroz tvoju uspomenu,- kao po.<<

10

Zidanica na pesku

146

Nilrola Milosevi6 Zidanica na pesku

zvana, kao kroz vrata poluodSkrinuta, izaij zL:nrrc trrrnrricc da.ti prodem ispred odiiu. iz moie ood_ samo sicnka, no ni.u-Zivotu Covyek nije n;t"-lf"&'"S" fi;;. sicnka, a tcna je jo5 i.manie *-(ibii., str.mnogo ZSO.) . - Spomen na Lastu je jedan od motiva koii'peia G.,_r"#;;il_ .irv_ica pokreiu na pisahle ,rrpo*"r,u. il stid'kom videniu sveta Lalii"irog i""uku,"fi't'il",t"';;:; stavlia .iedinu srretlu ia6kr_, Medrrtim, Lasta umire, a seianie na niu se postepeno. raspliniava. Ni u svojim ,rrpo*lnurna peio niic u staniu da oZivi ne.{ro od'Ilk;;;'d;""if." Gruiovii it: mato,stueaino, nosi ime otice elesantnih oblika I"rJ. Sto ir"ii" promide nebom: bih sad htio, a frtio I."Ji?11""m Drn neospo i mqtda je to".Ako od slavnih p"arii_ iedan caia ovoe pisania . _ d_a se sietim niene zive,iir.JilJli ke, nien ih_ sesira. i har iin a i' k;k; i;' il;rft;i"" T l'rrlJ izgledalo. rreperil., i"ri""il";i; ;;;;;ji :.':r l-:*ai:dno a ructe, to se pod moiim unutrasniim pogledom osin"_ lurp?d?,pretvara ! Rrah i i5dezava, kao'ona fina svila i ooia.sevi, zakopani_ s pokoinicima Sto poI?Iti_l;rglrni sllle, Kacl se srob otvori, pod dodirom sviezeg vazduha naglo potamne i i5deznu*. [lUia- ,t.i:g.l Oyui Iirski pasus i?uzetne umetnidke lepote otvara ioK ied-an teoriiski_problem, iJin- )" u-etnifir,, ispovednor oblika. T lenota kazivania, p;;;b;;;.k;: ;;;; 5to je Sto pisac-'ispovedneu p.orr.ru-izvestan nadin ndelio ""_ sa svoiim junakom. Ne, samo poetski p."fini""i,-;;;;l_ trnsli<< lik Laste neso i lirska dimenziia Ratn'i ii"c[ i":"i r c, s i srrovedn og obr i ka prirr"""a"" i .zrro rYln n div i du a I izaci ie p-siho_lo5kog poriieta"' pe ";ff;;;x"r;X.i ia Gru ioviia, atr r naeu'r na..koji se isnoljava umetnidka osobenost l-uti_ ccvofl trmctnidkog metoda.

ilkl;;

i:

je. medutim, u teZnji da i iezidki individuali . I-a-lii zrri. lik svorr itrnaka_ unosio u'GruioviCer, .eenik i-;"kL

tz.raTc t(()tt. inilC(: s-tilski nisu sasvim korektni. To su ma_ hom strarri iz.raz:. k-arakteristidr;i ;; irrt*l.ki,ruica k"il;; ie Peio Grui
"a ""lUof:ff-""a; """"rtil

147

smo na proplanak i na okuku iza stijene, -nebo,a tu ispred nas iznenada zadimi nebo ne gornje no kio da se zemlja proglodala te otvorila put plaveti s donje strane. U stvari je to donje nebo, s dna jezera, dublj-e, mlade, sasvjm njeZno_. Dimi uvis sa sredine, a kraievi iu mu sjenoviti modre se u njima potopljene Sume, okrenute - vise u doniem dolje da Eudesnom vidiku obasjane kao u s:ru nevidljivim suncem nekog drugog svijeta. Ovaj susret dva svijeta probudi mi i oZivE zaboravliehe misli b duSama: Sta ako su ovi odbliesci du5e br.eza, smrda, jela i borova?. .. Tada i sitno, bezimeno, Zbunje na obali"i liticama ima svoie male du5e, ne manie besmrtne od ostalih, a sve ih_zajedno drZi na okupu i u neshvaienoi ravnoteZi velika plava du5a neba u kojoj trepere.< (Ibid., str. 211.) Ovaj lirski pasus antologijske lepote te5ko se moZe uskladiti sa nekim stranim izrazima koiima se Pejo Grujovii sluZi. S iedne strane, logika individualizacije memoari pisani "kako ti kad dode.., kao 5to ditamo u-uvodzahtevala je da se nadin kazivanja Peja noj napomeni od pojedinih rogobatnijih jezidkih Gruioviia ne "disti" tvorevina. S druge strane, pisac ie morao dati maha i svojoj zaista izuzetnoj sposobnosti da jezidki lepo uoblidi umetnidko kazivanie. Pod takvim okolnostima,Lali6 je mogao ili da otkloni neke iezidke rogobatnosti u stilu svog junaka, ili da odustane od lirske dimenziie romana. Da je udinio ovo poslednje, bilo bi to za taljenje, jer bi nas time li5io jedne umetnidki retko vredne ravni svoje proze. S obzirom na to, dini nam se da je bilo bolie odstraniti iz rednika glavnog junaka stilski najneprikladnije izraze, utoliko pre Sto to, po svoi prilici, ne bi bitno uticalo na individualizaciju Grujoviievog lika. Drugi problem koji otvara lirska dimenzija Laliievog romana, a koii leLi u sferi motivacije, autor ie re5io na sasvim zadovoljavajuii nadin. MoLe, naime, izgledati dudno to Sto ie pisac Peju Grujoviiu, zagovorniku jedne gorke, moralistidke mudrosti, pripisao izvesnu poetidnu, lirsku crtu, olidenu u liubavi prema Lasti. , Medutim, doslednost iednog knjiZevnog junaka nije ni logidke ni etidke prirode. U stvarnom Zivotu moZemo nekome suditi sa gledi5ta doslednosti u logidkom ili clid-

148

Nil(ola MiloBevid

Ir
IVO ANDRIC I NJEGOVA "tsODLJA

U

SRCU"

ie moje tamno iezcro, koje niSta ne i u kom se niko ne oglccla.< Jedna stara i mnogo puta navodena izreka kaZe da nijedan dovek nije veliki za svog sobara. fma neke istine u toj izreci. Onai kome se pruZila prilika da, sticajem okolnosti, baci pogled -mnogou piivatnu Stb5ta 5to ". sferu velikog doveka, naii ie u njoj nije u skladu sa njegovom velidinom. To je i razumljivo. Pobude koje pokreiu velike ljude u nadelu nisu bitno drukdije od pobuda koje pokreiu ostale smrtnike. Zato se ponekad po Zivotima istaknutih pojedinaca deprkalo i joi uvek se deprka sa sitnidavom namerom da se u niima pronade neito Sto bi ih svelo na meru onog Sto je prosedno. U svetlosti ove dinienice deluje sasvim razumljivo jedna Hegelova ironidna dopuna izreke pomenute na podetku ovog teksta. U Hegelovoj ironidnoj parafrazi ta izreka otprilike ovako glasi: za sobara nema velikog doveka, ali samo sa "sobarskog" gledi5ta. Ovakvim ironidnim kornentarom Hegel je Zigosao ditavu jednu tradiciju u psihologiji i antropologiji, koja je svoj moida vrhunski izraz naila u delima francuskih moralista. Medutim, Hegelov komentar pogada samo jednu karikaturu ove tradiciie, karikaturu, dodu5e, ne retko i danas prisutnu u prilidno destim poku5ajima da se delo nekog knjiZevnika ili mislioca tumadi iskljudivo ili pre svega uz pomoi izvesnog broja biografskih podataka. Takvi poku5aji po pravilu su usmereni na to da se knjiZevna i filozofska ostvarenja, koliko god ona velika i znadajna bila, svcdu na pobude, odnosno na lidnosti, njihovih autora. >Ali srce d12e

Nil(ola Milole vi6

Zidanica na pesku

[J svo.jo.j kritici Hegel je, dodu5e, pre svega imao na unru tzv. istoriiske lidnosti, to jest one ljude koji se pojavl.jrr.iu l
stiti o tvorcu kakvog izuzetnog umetnidkog ili misaonog opusa, onda tom izvoru valja pristupiti bez ,rsobarsken, siinidave radoznalosti, ali i bez romantidarske zaneseno' sti i naivnosti. Na ovaj nadin valja priii i neobidno zanimljivoj i za razmi5lianje veoma podsticajnoj knjizi svedodanstava o Ivu Anilriiu, koju ie priredio Radovan Popovii. Popoviiev trud se vi5estruko isplatio' Zahvalj.ujuii niegovom naporu i odzivu izvesnog 6roia Andriievih po,taiika i prijatelja, koji su o njemu imali Sta da kaiu, dobili smo i"dtto Stivo u kome Ce ljudi razliditih duhov' nih orijentacija naii mnogo podstrelra z4 r-azmi5ljanje o temami koje ih zanimaju, podev5i od psihologije i antropa sve do teorije i istoriie- knjiZevno-sti. pologije, ^ F.azuine se, svedodanstva obiedinjena u Popoviievoj knjizi nisu sva podjednako podsticajna i podjednako zanimljiva. Neka od njih moZda vi5e govore o svojim autoriminego o samom"fvu Andriiu. Ipak,-najveii broj ovih kazivanj"a sadrZi gotovo uvek izvestan- broj podataka ili ocena kbji bacaju svetlo na lidnost velikog pisca. - Smisbo jednog npodatka", medutim, nije-uvek lako odgonetnuti,-pogot-ovo kad je r-ed o j-ednorn tako zatvore' nom i nekomunikatirmom doveku kakav je, po svemu sudeii, bio Ivo Andrii. Zato Popoviievu knjieu valja ditarti sa velikom paZnjom. Mnoga ivedodanstva o Andriiu,- da bi valjano bila odgonetnuti, zahtevaju da im pridemo kao nekoi vrsti rebusa. vei -sad se Odgonetanje ovih rebusa predstavlja izazov- za psihologe, to sa silrrrno5iu moZe kazati --velikiknjiZevnosti. vJer,.ako E.'v v' Lvr rv4r v Ii teoretidare rvvr vLrv antropdloge, 4rlr vl/vrvSv, istoridare lo je i5ta izvEsno kad je u pitanju Ivo Andrii,.-o-p-da -^--:;.r-*-_::;:l:_ ie izve' --ino licu nosio nosib neku neftu vrstu masKe--" masKe. .sno da ie on na Iicu maske, ikakve bi bio bez koji doveka tog nema Istilna, ali ta masi
150

proseka?

Moj odgovor na ovo pitanje je odredan. U nadelu, analiza lidnosti velikih stvaralaca moZe se osloboditi one "sobarskeo sitnidavosti protiv koje je ustajao Hegel, Tako oslobodena i tako ona moZe biti pouzda- iedino - krainosti u tumadenju protiv druge no sredstvo u borbi

duhovnih pojava, koja isto tako zasluZuje osudu. Joi uvck, naime, biva da se na tvorce znadainih duhovnih ostvarcnia i sama ta ostvarenja gleda naivno i romantidarski zaneseno kao na neSto Sto ie palo s neba, u vidu

dara kal
i

unize.

Istinu valia, po svoj prilici, traiiti negde izmedu ovih dveju krajnosti one biografske i one romantidarske. - neki izvor iz koga se moZemo obaveKad je pred nama

151

152

Nikola Miloievic

Kroz ovo Jakdevo, na izgled samo usko profesionalno, slikarsko zapalanje probija svest o tome da je Ivo Andrii bio dovck sa snalnom i dubokom potfebom da se"skriva; Koliko ie daleko i5la ta njegbva potreba za skrivanjcm, molda najbolje pokazuje jedan de13l| k-oj|p*qq,rinje McSa Selimovii. Andrid je, veli Selimovii, krio dak iTta \./7 dita, boredi se osvim i svadim< protiv bilo kakvog pokuSaia da se prodre u intimne sfere njegove lidnosti. Da ova potreba za skrivanjem nije ostala samo na nivou spontanosti, svedodi i jedno seCanje Zuka DLtam\. *hura. DZumhur pripoveda kako ie AndiiE'?aviddo fiane* nu, taleci veoma Sto nije pisao pod pseudonimom. Da je pod pseudonimom pisao bio bi seia se DZumhur mnogo slobodniii. Ovako, to 'rprokleto lidno ime i prezije meo u mnogim Stvarima ga obavezivalo i ograniddvElo. Tako je, prema DZumhurovom seianju, veliki pisac video dak i onaj svoj knjiZevni oblik javne delatnosti koji je imao najmanje veze sa njegovim privatnim Zivotom. TeZnja za skrivanjem ili teinia za maskom mote, medutim, imati veoma razlidite razloge. Ponekad je skrivanje, odnosno maska, posledica neke izuzetne, a prola\' zne, situacije u kojoj veiina ljudi drukdije ne moZe saduvati svoj integritet, ili postiii neki cilj. Ponekad, opet, maska sluZi izvesnim pojedincima da lak5e i brZe obmanu one koii ih okruZuju, kako bi iz toga izvukli neku neposrednu, najde5ie materijalnu korist. Nije takav sludaj sa maskom Iva Andriia. Njegova maska moZda najbolje odgovara onom Sto se u psihoirnar" .llizi naZiva odbrambenim mehanizmom. Naiveii broi crta postupaka o kbjiml"nas bbave$tivaiil-Andriievi prijatelji i poznanici moZe biti obuhvaien jednom, u osnovi istovctnom, logikom mehanizma odbrane. Rcd ologikao valja, naravno, uzeti uslovno. Mehanizmi odbrane u praksi desto mogu imati ne5to iracionalno. Niie redak sludai da se ljudi oruZaju i utvrduju i protiv opasnosti koie im realno ne prete, ili da se oruZaju i utvrduju i onda kad opasnost prode i kad to, sa praktidnog glediSta, vi5e niie ncophodno. U AndriCevom odbrambenom mehanizmu bila je, kako izgleda, prisutna i crta ovakvog jednog neadekvatnog za5tiiavanja. U tom pogledu najkarakteristid.niia je jedna

Zidanica na

Peskr"r

153

epizoda iz Andriievog Zivota koju pominju neki njegovi prijatelji i poznanici dija su kazivanja zastupljena u Poio"ieevb; kir;izi. Red je o Kirkegorovom uticaju na Andriievo stvarala5tvo. U odgovoru na anketu Dragoslava Adamoviia- ",Ko je na Vas plesudno uticao i za5tol, Andrii pri-poveda o to" me kak6 se, pre no Sto ie dospeti u zatvorsku ieliju, dudnim sticajerir okolnosti, u nje.govim rukama na5la sanio

p/

iedna iedina kniiea, od svili ftnjiea koie je posedovS'o' "Simotomatidno i"l itedntim, da ,A.ndrii ne kaZe koja je to kirjiga i od k6jeg pisca bila. On samo."gli 4g je to mosao biti-nis Kirkeeor",Iao Sto ie mogao biti i Zil V-crg ostavda-nagadamo tio 3e 5d ove dvojice bio autor iiuj.tei finjige sa kojom le na5 pisac proveo toliko vremena u tamnici. Medutim, iz kazivania Du5ana Matiia i DraSka Re- u" depa, lepo se moZe videti da je knjiga o kojoj je red neko ocl dela- danskos filozofa- a ne roman Zila Verna. Zbog dega fi onda an?iii imao-potrebu da u interviuu Dragoslivu" Adamoviiu ovu dinienicu na izvestan nadin mimoide? Indirektan odgovor na ovo pitanje opet s-e moZe naii u kazivanjima Dutana Matiia i Dra3ka $edg-fa. D35.an Matii se ieia da se Andrii Lalio na one lcniiZevne kritidare koji zakljuduju da je on, Andrii, bio egzistencijalist, samo na osnovu t6ga Stb je u zatvor pon:o- jednu Kirkesamo kakc' kaZe gorovu knjigu a poneo ju je zato da bi imao-3ta da dita. Dra5ko Redep, opet, pamti da je-Andrii, -u jednoj drueoi prilici, pominiao ovu istu epizodu sa Kirkegorom, da j
154

Nil(ola Milosevi6

lizlkvc strrrrrric cla ic rcd o stavu koji je pisac desto i u ra zliiitinr ;'rr-ilikarna zastupao. - I-i rrai:clu, miSlienje velikog pisca o biografskom meIochr sasvirrr ic prihvatljivo i 5to se toga tide nema mu se ita prig
rrai nobclovac obidno posezao za pomenutim gledi5tem. Obidno fc to bivalo onda kad ie red o nedem StIo ie u neko.j vczi sa njegovom sopstvenom biografiiom. " Nar osnovu toga moZe se s razlogom pretpostaviti da .jc Andriiev kritidki odnos prema blografskom metodu najvcrovatnije bio u funkciii izvesnog mehanizma odbranc. U svoiim eventualnim biografiiama video je Andrii opasnost zasecania u onu intimnu sferu njegovog Zivota, a to je upravo bilo ono od dega se on, premi Selimoviievom i ne samo Selimoviievom kazivaniu, branio osvim i .ic'

svadim,..

Takvu odbrambenu funkciiu-imao je, po svoj prilici, i Andriiev-stav prema onoj epizodi sa Kirk6gororr6- krriigorn. Dra5ko Redep u svom seianju kale dd. ie pisac, pri pomenu ove epizode, >strogo odmahnuo rukom". Gest neobidno karakteristidan. Kad tako reaguje je_ dan,-po op5tem priznanju u redi i gestu veoma iril*Ln dovek, onda to ukazuie na neko skr:iveno i osetliivo iezgro u njegovoj lidnosti, na neku "bodlju u srcu.,", u KirI(cgorovom znadeniu te redi. . Sa jednog racionalnog i praktidnog stanovi5ta, Andriicva.rcakcijq n1 epizodg ia i
Zidaniea na

{1

_qrje svejedno

ZilYern.

pesku

ko ie bio njen autor

155

-

Kirkegor ili

I doista, nije svejedno. Rana Andriieva poezija, onako kako je u Ex pontu uoblidena, nalazi se bez sumnje u nekoj vezi, sa subjektivistidki obojenom, po mnogo demu pesimistidki intoniranom literaturom Serena Kiikegora. Ta veza, naravno, nije neposredna i ona ne treba da nas udini slepim za neke odigledne razlike izmedu dvojice pisaca. Najtadnije bi bilo reii da je mladi Andrii u Kirkegoru mogao videti srodnu du5u, koja ie, kao i on, imala svoju "bodlju u srcu<. I u Kirkegoru je bilo neko duboko skriveno, osetljivo jezgro lidnosti, iz koga su poticala njegova nastojanja da oko sebe podigne zid, kako bi se zaklonio od pogleda radoznalaca. Nimalo sludaino, Danac je ne jedan svoj spis objavio pod pseudonimom. I Dancu je smetalo ,prokleto lidno ime i prezime". medutim, nije uspe5no reSio svoju Zivotnu - Kirkegor, jednadinu. Stal-no u sukobu sa sobom i ljudima koji su ga okruiivali, danski mislilac umro ie relativno mlad. -Vei je dugovednost ponekad - ko zrra - pouzdan znak da je neko prilidno ilobro re5io svoju Zivotnu jednadinu ako psihidki dinioci doista igraju,onako presudnu ulogu- u na5em Zivotu, kao Sto se, sirazlogom, misli. Ivo Andrii poZiveo je dosta dugo, i to, kako se dini, u miru sa sobom i sa drugim ljudima. Nije li to razlog viSe da se upitamo, zbog dega mu je bilo potrebno da u svom odgovoru na anketu Dragoslava Adamoviia, mimoicle,dak i dinienicu da je toliko vremena proveo u zatvoru sa knjigom Serena Kirkegora? MoZda je i mir Iva Andriia bio samo spolja5nji mir? Na tu pretpostavku navodi i jedna uzgredna napomena Desanke Maksimovii iz njenog seianja na Iva Andriia.f.*..-Zavidela.sanl-mu.:=. kaZe Desanka Maksimovi(. __'_._ na nJegovom spolJnJem mlru. Ovoj uzgrednoj napomeni moZe se poklo,niti poverenje, osobito ako imamo na umu da je pesnikinja umela da razludi u Andriievom ponaSanju ono Sto je povr5insko od onog. Sto j e dubinsko. 3-U-_9i11io-. ini,sqf4_o_ gtryg.,--\uZ" ona na jednom mestu, sedajuii se svog prv@ susrela sa Andriiem i odmah dodaje, iz perspektive svog dugogo-

L.

I

cliSrr.jcg

il(ola Milolc\/i6

livotrrog iskustva: >Danas bih to krstila

zrdanica na

povu-

u st'lrc.n Druga jcdna Zena koja je poznavala Iva Andrida, M-a.ja Nilctic'-Culid, kaie o velikom piscu ne5to jo5 karaklcristilniic: oOn je, veli ona, stalno proganian nekim stralrorn, on sc sa strahom i rodig- dini mi se izato se kasno i olcnio. Niie se, iednostavno, usridivao da ucle u taj deo livota . . . I tako_j9**_Z!v-eo-, -s_ jg{pe. slrane strah, a s d41ge d't'tt

V'

N

56

sarrr
Psiholog bi, verovatno, umesto redi "strah< upotrebio ncku drugu red moi.da oanksioznost< ali, nisu vaine - se u kazivanju te Zene,- koja ie Andriia rcdi. VaZno ie da znala jo5 iz njegovih mladih dana, razabira iedna moguinost za razumevanje onog skrivenog jezgra piSdevog sistema samoodbrane. Iz tog jezgra moZe se protumaditi mnogo toga od onog o demu izve5tavaiu Andriievi prijatelji i poznanici, pa dak i neke prividno nesaglasne crte njegovog karaktera. i./ *Vphb,pr Gliep-rj9.recimo, .kaie laje An-drii bio vrlo " sta6-Zen i"da svo3e emocrJe n,.ye pokazilao dak ni kad je bio liut. -Siet?n Marii se,.medutim, prideia iednog doga- daia iz koga se moZe videti da Andrii ipak niie tiko savr5eno vladao sobom. Jednom prilikom pisac je zakasnio na sastanak s nekim poznatim francuskim autorima ._ ne svoiom, vei Mariievom krivicom. Sve vreme dok je ta.j sastanak traiao, Andrii je mrko pogledao Mariia, Sto je samo po sebi sasvim razumljivo. Medutim, malo je neobidno to Sto je pisac svoje neraspoloZenje ispoljavao i prilikom tazgovora sa francuskim autorima, tako da je jcdan od niih dak doSao na pomisao da ie naS nobelovac privremeno izgubio moi vladanja francuskim jezikom. Na prvi pogled, ova epizoda o kojoj kazuje Sreten Marii ne slaZe se ba5 najbolje sa Gligoriievim utiscima. Medutim, nema razloga da sumniamo u Gligori(eva zapaianja.I neki drugi Andriievi prijatelji i poznanici uodili su istu crtu karaktera o kojoj pripoveda Gligorii. Tu crtu, clodu5e, ne treba tumaditi tako kao da je Andrii bio staloZen<, nego tako kao da je on u najveiem broju"vrlo sludajcva uspevao da obuzda neko eksplozivno jezgro u sebi. Ponckad, iako retko, nije mu to polazilo za rukbm i o takvoj jcdnoj situaciji i govori Sreten Marii.

pesku

I57

Sva ie prilika, dakle, da je negde u dubini svoje lidnosti Andrii ipak nosio neku "bodlju u srcu" i da je to u niemu izazivalo snaZnu potrebu da se brani od svega Sto bi to njegovo osetljivo i skriveno iezgro moglo ozlediti. Odbrambeni mehanizam u5tedeo ie Andriiu sigurno mnoge neprijatnosti i utoliko je u tom mehanizmu bilo izvesne racionalnosti. Meclutim, bilo je u njemu i nedeg neadekvatnog. Epizoda sa Kirkegorovom knjigom to sasvim lepo pokazuje. Spontano nastoieii da se obezbedi od svega 5to je moglo da ugrozi njegovu s naporom odrZavanu stabilnost, Andrii ie ponekad od sebe odbacivao i ono Sto ie bilo isuvi5e odigledno prisutno u njegovoj duhovnoi biografiji. Sli6ne pobude verovatno se kriiu i iza pi5devog dugogodiSnjeg odbijanja da dA odobrenje za Stampanje jerdnof' i"t ir'"r-"i"&'i;;drj"og d"iu [u;ltr i" Ei poi',tci. rspoi t " oblik ove knjige, sa nienom snaZnbrizraZenom pesivedni ' mistidkom porukom, u kbioi bi ideolo5ki ortodoksni kri-tidari lako naSli izvor podozrenja *-. Sve je to verovatno bitno uticalo na doveka kakav je bio Ivo Andrii da i stav prema mladaladkoj lirici Ex ponta saobrazi logici sopstvenih odbrambenih mehanizama. fmamo i neke druge dokaze da je Andrii svoiu ispovednu i lirsku prirodu vi5e potiskirrao, a manie srrontano gubio, kreiuii se ka nekim oobiektivnijim", eoskim obli cima umetnidkog izrai,avanja. Znamo, naime, da je Andrii dak i u poznim godinama svog Zivota pisao pesme. To Sto neke od njih na5 nobelovac niie obiavio, moie se opet obiasniti delovaniem odbrambenih mehanizama. U jednoj od neobjavlienih pesama pominje se >neshvat- j{" duga, ljudska sriilbina." (Sta .ljiva, duga, nepodnoSljivo -se dogada, Beograd, ProSveta, 1976.Yta saniatn i mi

str.

113.)

U drugoi pesmi, koju ie Andrii ne dugo pred smrt V' napisao, moZe se proditati da pe-snik ponekad duie neSto kao omolitven Sapat rt sebi. j di'-se tai Sapat iavlia ,bfi '-iiektrd iz dubina", iz niegovel)stare i vedno liv:e Lelie" da nade naizad ono Sto ie oduvek uzalud tralio ovde: i,Sirinu i prostranstvo, otvoren vidik, malo slobodna daha." (Ibid., str.

116.)

Nikola Milo5evi6

158

Ovi stihovi l
t_r

da ih ona nema. Delovanje psihidkih mehanizama moile se uporediti sa nekom skretnicom. Kao 5to skretnica odluduje o smeru kompozicije,- ali ne i o tome kakva ie kompozicija biti, tako i psihidki dinioci ponekad odluduiu o tome kakav ie pravac trzeti duhovna aktivnost nekog umetnika, ali ne i o san-roj toi aktivnosti. MoZda bi trvo,-Andrii nastavio da pi{c -tr _()nom smeru,koji nagove5tava lirika Ex ponta, da ni.jc bilo r-riegove tako snaZne Zelje da oko onog tamnog jezgra rr svoioj lidnosti podigne nepristupadne"bedemel _ Ostaic otvoreno pitanje da li bi na putu lirskog stvarala$tva ner5 rrobclovac postigao jo5 veie umetnidkJrezultatc. Ako bismo sudili po njegovoj lirici iz Ex ponta, odgovor na ovo pitar-r"je bio bi pre potvrdan nego odredan. {ed1o .jc, mcrlutim, u svakom sludaju, sigurno: usmeravajuii po-svoj prilici opet pod utiCajem izvesnih od- mchanizama wojti umetnidi
-

Zidanica na pesku

159

prema.epskom, Andrii je potisnuo jednu dragocenu i nezamenljivu moguinost svog knjiZevnog izrazi. To ie moZda ona dimenzija koiu Matii naziva tom(. Matii, koii ie desto bio u moguinosti da s '6etvrAndri iem razgovara, kaLe u svo,iim seianiima da u Andriiu i njegovim papirima postoji i,neka deivrta dimenziia, koje u njegovoj literaturi niie bilo" Kako je da ie, tek paZliiviii ditalac seiania koia je _ Radovan Popovii sabrao, ne mai.e se oteti utisku da' je-u velikom riscg postoiala izvesna dvostrukost. Niz n.iegovih slavova i sudova podreden sjqvqva je logici po ici mehanizma odbrane, dok izvestan broi ddrueih sudova i stavova svedodi o jo3 uvek Zivoi >detvrtoi< dimenziii lidnosti. U nekim seianjima na Andriia mogu se naii zanimliiva svedodanstva o razliditim vidovima u koiima su se odbrambeni mehanizmi ispoljavali u njegovim glediStima. I)raqan Jeremii, na primer, pripoveda kako ie Andrii o ;vaJcop doveku govorio kao o zanimljivoi pojavi, ne upuStajuii .se u -ocene njegovog rada. Za Andriia ie. seia' se Jeremii, svaki dovek ima,o svoie mesto i svoju ulogu. ,.\ . Gligorii opet ka*e-"d,a-*e,rtnd'rtfltaaftar-Sav&*+u-r'l gosloverskog dramskog pozori5ta. nikad niie,.konkretno' \ --an€dZovao za neki komad, nekoq --disca ili neki predloe. t Ah"dfii, kako nas Glieorii -obaveSta"a, niie_:roleo hoiii+*,u l..ud rnu ie ponudeno da bude akadel -ai 41ije nauka, on ie to odbio.{ "r"dr"dilik-frik" Selimorrid€e MeSa seia razqovora prosa Andriiem o _blemima anzalovanji. andrii ie smatrao da pisac ne samo, ng treba,-nego L..le qme da :'" "mi5ljep,je o stvarima '--"daie za koie ne odgovaffl-."-. U svim ovim stavovima i iskazima Iva Andriia vidna ie ista logika odbrane. Bilo da svakom doveku dodeliuie neku korisnu ulogu, bilo da se uzdrZava od kritidkih'sudova o spornim pitaniima, bilo da odbiia kakr,rr visoku i trglednu funkciiu ili da se zalale za mi5lienie o umetnikovom dezangalovanju, Andrii u svim ovim sludaievima nastoii da oko sebg;!2gradi qqero_b-p.ini zid, koii odsovar njegovoi potrebi zi osiEurailfrj"il:'*-*"** Mg@tim, u izvesnim trenucima u Andriievom ponaSaniu bila je vidliiva i ona detvrta dimenziia niegove lidnosti. Neka seian.ia na Andriia pokazuju nam'kolilio |c

160

-*.

Zidanica na pesku

Nikola Milogevid

vcliki pisac o nekim stvarima umeo umno i pronicljivo da srrcli, bcz. obzira na delikatnost teme. U uspomenama Dra- _ ganit Jcrcmiia knjiZevnog kritidara iroga je, prcfr{-

llc(lcp<-rvom ka2ivanju, naS nobelovac naivi5e cenio nalazc sc, porcd ostalog, neka Andriieva tanana zapalanja a .t () tonlu zaito kod nas io5 uvek nema dobrih dramskih tt'kstova. Nama mnogo' vi5c o@ov-ara fronolog ;Cgo =di suvi5e desto smo razgovarali ialog, govorio je Andrii prcko muSice na pu5ci. Istina, uz ovakve ocene, koie odito nisu odgovaralc logici odbrambenog mehanizma, ima u Andriievim kazivaniima Jererniiu i iskaza druge vrste. To se u prvom rcdu tide Andriievog tvrdenja da je Ex ponto prevazide. na etapa u njegovom stvarala5tvu. Simptomatidno je, medutim, da Andrii Nernire stavlia po vrednosti znatno ispod Ex ponta. Nemiri su, kako je pisac kaZe, "pitino dete<. U njima sabrano ono Sto nijc uSlo u Ex ponto. Svaki obiektivniii kritidar sloZiie se sa ovom AndriCevom ocenom. Nemiri su, doista, samo bleda senka Er ponta. To, medutim, pokazuie da je veliki pisac ipak dobro znao Sta zaista vredi u njegovom ranom stvarala3tvu. Iz.r[eremidcylh uspomena valja izdvoiiti i seianje na \, icdno'knjiZevno vede ujeKragujevcu. Tom prilikorn Desimir Blagojevii izjavio da Kafka niie veliki pisac i da jc Andrii mnogo veii umetnik od Kafke. Andrii se ovakvoi occni usprotivio, seia se Dragan Jeremii. ./ I o svoiim savremenicima Andrii ie sudio sa puno /ob.icktivnosti i gospodstvenosti ii se seia kako mg ie Andrii, posle dodeljivanja Niego$ve nagrade l\{iroslavu KrleZi, rekao: >>Zaista ste lepo uradili." pak, najveie i najdragocenije priznanje namenio je r- MiloSU_ _Cjni4nqkgn*Gvozden Jovanii prida kako jcdnoi prilici, Andrii izjavio: mealu nama je '&41ni

--

O dctvrtoi dimenziji AndriJEi'e lidnosti govore

i

seia-

nja Milana DokoviCa. Katastrofu putnidkog aviona u kojoj su se spasli samo putnici koji su bili u repu, Andrii je ovako prokomcntarisao: oU svim katastrofama najbolje proclu oni na rcpu.(

761

Neobidn,o ie zanimljivo i Andriievo midljenje o ,'Hasanagilici", koje u-svojim seianjima takode pominje Mi lan Dokovii. O stidu ove poznate iunakinie narodne poezije, koiim su se na5i krilidari toiiko ushiiavali, Andrii je mislio -- i Aiie da je u tome imao pravo da je to samo izraz iednog golemog primitivizm-a i da -u torn"e nema nideg demu bi se trebalo posebno diviti. I u seianiima€retena-Mariia ima iedan detali kaiiL,.' redito govori o >detvrtoj" dimenziji Andriieve lidnosti. Veliki pisac je Mariiu rekao da ie ranije u svakom selu.,,-. seoska luda koia ie Iiudima sovo-rile-isilnu. r-^_ <'*bila poneka --' " ' "--+' "anl;GIe-t -d ,Ba-ah-in >baoa rn -viSe vrse nema<;-clodao n em a < . 6d ao le i on, pos i-;i.e pauze. o a:uzd: " naslutiti kakve su -*Iz w-iF ovili sedanja lako se moZe sve druge i drukdije moguinosti postojale u Iidnosti Iva Andriia. Te moguinosti ostale su neiskori3iene i mi da-

nas moZemo samo da nagadamo kakve smo sr/e duhovne tvorerrine zauvek izgubili, zahvaljuiuii delovaniu onog moinog odbrambenog mehanizma koiim se veliki pisac tako uporno branio od svega Sto ie moglo da ugrozi njegovu relativnu sigurnost. eetvrta dimenzija Andriieve lidnosti ponekad je dolazila do izraza i u njegovoi gradanskoi delatnosti. U seianjima pi$devih priiatelia i poznanika io5 uvek Zivi spomen na neke Andriieve, odista svakog po5tovanja dostojne gestove iz te5kog i sumornog vremena okupacije, u kome izvesni intelektualci nisu bili na rzisini svog duhov. nog poziva. trako ti gestovi naSoi iavnosti nisu sasvim nepoznati, uspomene Andriiu bliskih I'iudi joS jednom, sa dobrirn razlozima, skreiu na5u paZnju na ovaj nedovolino pominiani deo pi5deve biografiie. Van doma5aia Andriievog mehanizma odbrane ostala je i njegova- liubav.,Mirko Miloradslri( pamti da ie AndriC, u iednom trenutku, seiaiuii se svoje tada vei po- L-' kojne Zene, potpuno neo6ekivano rekao: oJa sam Milicu *-Illn o go,Uo-!eo.s Ta i edno s t avn a reden ica, ko.iilp.z govo-rio-' toveEllndriieve zatvorenosti i uzdrLanosti. sasvim ie dovoljna deMJn;ffiTftTajb ta i,ena za pisca znalila i Sta je za njega morala zna(iti njena smrt. Vredi zabeletiti i to da ie u Ivu Andriiu bio izvestan otpor i protiv onog, tako destog i tako prirodnog nasto11

Zidanica na pcsku

162

W

Nikola Miloscvic

ian.ja, clu sc i rr;r_b-iografiju rasprostre sjaj jednog izuzeL- \-.-'' nog.kn jiZcvnog clcla i Nobelove nagrade.SinasqjMladenovit'prii'a kako.ic na pr.oslavi gimnaziie u lroioi ie An_ clr-ic' uc'i,, biv5i diiektolove SiiolE tvrdio du'ie io"b6louuc .[tio ocllii:an dak. Andrji ga je na to podsetio da to ne odgovara istini i cl:r jc zbog matem"tike_ ied:r_am dak ponavtriao razrcd,. D i rcli t or se, rnedut im, xi-ie _dao._zbuniti, .ba id _ppdes__da

r-rbcrlu.ic Andrida da nije u pravu i da ig on?rjbio* ieCa kako je veliki pisac bio odlidanrifak, a'daleko od tosa da .ic sa matematikorn rdavo staiao i da ie zboe nie p6rrarrljao razred. Andriiev irontdin"komentar bio ie i- deia se .Janasije Mladenovii -;:nb-&ako,se--kroi.il-istort_iaxc koju je priredio Radovan Fopovii dobro do-lazi i{njiga kao svoievrsna opornena onirna koii u svom rornantidarskom zano-su imalu obid,ai da preliraiaiu biografiie vclikih pisaca. Na osnovu te kniige titalac"nLie ste?i r-ttisak da je Ivo Andrii bio dovek tioii 3e relaiivno spokojno i zadovoljno proZiveo svo,j vek, obisut podastinia i iriznanjima.. Naprotiv. Onaj ko paZljivo bude ditao ovu knjigu seianja na l-va Andriia, shvatiie da ie veliki pisac ce\r,,_ log svog Ziv-ota bio sam. I oni bo*ii.su,moUifinaj5liZj""-bili -.-*S.tl. samc >rdq-o-"glegO-v-e---s-amo i"&, k ako to lepo*u svoj im u^spomenama kaZlA4aija-e*nobori. Celog svog iivota noI sio Ivo Andrii svoiu "bodliu u srcu(, neprcstano sc .ie I i utvrduiuii u-gidu odbFa-nb, j traileci uzalrrcl I orrrZajuii ono Sto nikad nije mogao da nade. ,\ MoZda to zvudi pomalo melanholidno, ali ni naivectamno iezero u kome se \' vcliliog, rrije oglcdno nikou. .

ZIDANICA NA PESKU 'DEVtrS I SMRT* MESE SILIMOVICA

>Tamne

reii koje se govore noiu,

svoi siai""

izgube daniu

MeSa Selimovii spada u one retke poslenike na polju knjiZevnosti, koji o svojim umetnidkim delima umeiu da kaZu pravu red. Stoga njegovu red nikako nd bismo srneli smetnuti s uma, kada se vei laiamo te5kog i odgovornog posla pro'sudivanja jednog romana o kome je dosad ?redeno closta pohvalnih, ali i dosta nedovoljno preciznih, a ponekad i nedovolino adekvatnih sudova. Jedno od Selimoviievih upozorenja knjiZevnim kriti darima tide se i nadina na koii su neki od niih shvatlli piSdev odnos prema Kuranu. Selimovii, riaime, kate da uglavnom pogre5no pomislili da on suviSe oziu kritidari -iril""di-; ;"i;:i-[iJiri't iti*"it* istine,.. Nije,. ra6ir:"" ,,rir" se, red o tome koliko pisac tadno citira pojedina knjiZevnik je le5to rnesta iz rnuslimanske svete knjige nego j* f"i o tome kako drugo od istoridara i sociolo€Ja - prema duhu pomenutih se i na koii nadin umetnik odnosi istina<. "kuranskih to krajnje ozbiljno i sloZeno i seZe u samu Pitanje ie srZ porulie Selimoviievog romana pa, ako hoiemo, i u :;amu srZ umetnidkog videnja sveta uopSte. R.ed je, naime, o onome 5to se inade obidno naziva univerzalnoiitr jednog miSlje- ,, l
v/

I{il(ola Miloicvid

164

u pravom srnislu te redi, vei neka vrsta svedodanstva

Zidanica

o

iednom partikularnom_, verskom nadinu videnia sveta, u komc ditaoci iz drugih sredina neie prepoznati sebc i srroje sopstvene te5koie i dileme. Ovr,r, rcklo bi se sasvim iednostavnu i sasvim prihvat_ Ijivu istir-ru o Selimoviievom romanu, nije, medutim, lako dokuditi. Selimovii ie kako na jednom mestu i sam - ditaccima pisac koji svojim kaZc rzoli da prireduje irv/ licnaclcnla, Jedno takvo iznenarlenie deka ditaoca vei na samom podetku romana, u vidu onog poznatog >navoda. iz Kurana koii se zavr5ava melanholidnim iza smisao kniiee taho karakteristidnim redima "da ie svaki doviek uvii6k gubitku.r, (DerviS rra i smrt, '- str. 17) ---' "Svjei1cist,., Saraievb,-tgZ4,-

'\

eitalac sklon brzim i lakim uop5tavaniima mogao bi ove uvodne redi Selirnoviievc kniise shvatiti kao piod niidevog nastojanja da nam odmah-stavi do znan.i'a da'se cl-rqma njegovog romana zbiva samo u granicama" rkuranskih istina<, to_jest u granicama jednog verski i etnidki zatvorenog i izdvojenog sveta, u koji dovek drukdije ori jentaci'ie te5ko moZe svojim duhorrnim pogledom da prodre. M-edutim, oprezniii ditad Selimoviieve knjige, koji bi -htco htco _da da negde na stianicama stranicama Kurana nade tJ te pesnidki redi, zalud ie ih tamo traLiti.I stilizaciia i mi 4radahnute 'saona poenta tih redi iskliudivo ie Selirnovidriva--i'ffih-o-."::_= no pripiSivailjeKffinu-je samo iedno oil onih i : .::.r.t':..:--F.€4---.nja koia Disae-vdli Sdffidluie svdiim titaoiin aocrma."

11a pesku

165

SAm autor u iednoi drugoj prilici kaie da ie to >citat iz Kurana koji nije potpun(. U Kuranu se veli or l
.

Nclnoi<, ,srrdnii dan., ,ry1'gpe") mogu se, naravno, i u Kuranu nacli, ali trnrcrtnidki drukdije i manie efektno uoblideni. I misao cla jc dovck na gubitku moZe se na vi$e mesta proditati u musli))l)tcsc('((,

rrrarrsho.j svcloi linjizi. Meggti divo na orrc l
uranu odnosi iskliune Trrlpaoalu. nDadalu. 111 llr na one onc

airnoni5ta Rurana"

-ir raol la I prlmera

p1f

navesce-

,[toji vicrrriu ir':rtlt- clobra (cliela) i koji irripot,te"ju fieani aruei: /Yna).str1rl iivosl< (l(rrr-arr dasni, Zagreb, 1974, str,827). rq-v-al posledn.lr )llL.t( na.jbol.ie naibolie "stvaniosto, pokazuje u demu je sustinska ra_ Qv.aj posledrr.ii -,ir.ictn, zlika izmcdur dr.rlur Kulaua i duha S6limoviieve"kniise. ovoi kniige. U ovoj

zclno privilegovan poloZaj. Kao 5to znamo, ro,man Dervii i :;ttrrl na samo Sto podinie, nego se i g4vr5ava istom melanlxrlii'rrrrmporuko;fi ;,@Elgiki lojgiitffi leklr?glrbitkuu. po:,lr'ilrrjoi, rrrclanlrolidna tlisao o gubitku tide se svih ljudi bcz r.rzlikt'. lrili orri vclnici

ili

nc.

166

Zidanica na pesl[u

Nikola l\,[ilosevi6

Takav_.kompczicioni poteV, razume se, nije nimalo Time nam pisac itavlja do ,narja' ii';.rti,^;;"vod.no iz.Kurana preuzfti stihovj, a"Uot ol;;;i;;S;j;j vezi sa skrivenim smislom niegove" knlrge. .ko- Taj smisao je - u to nema nikakve*sumnie - dubo_ !1agiq_4n. .Meclutim, t rosludaf an.

sloZenu urnetnidku tvorevinu. / - - I] jed_noj svojoj ravni DerviS i smrt je_ tr:agedija--p.rt S,ve urru ono sru Sto sc sa gtavntm .JunaKom, ,lr9_l_qsko-g.kar$da. :iy*,_y:.r>.'v-6_-\er1\!g:l 4. o_v: Seihom Numdinom , zbiva, moZe se vide-ti i iz ugTa tanane i duboke. psiholo5ke- motivaci ie, t ":" """bl;;;l"g;'#; asocijaciie na-neke kljudne problerire savremene frsihologiie i antropologi.ie. Arhimed ie uzviknno, kaZu.., prilici: oDai-te mi .iednu dvrstu tadku i preokrenuiu svet!.l ""t"; U metaforidnom smislu te redi moelo bi se reii da ie dvrsta tadka idealna tadka ne samo fiiiekog neeo i psi_ hidkog sveta. eovek je vei po prirodi stvaii nedovol'ian i prikraien i zato traZi ne5tb ni dem.o bi rnogao ;";d;i neku, makar relativno dvrstu i stabilnu zgra.lu'i.,Li;a;S;. U Selirnoviievom romanu govori s" o nmrrdrro- Ziirli"o* kovitlaniu koje doviek moia da uZli.iebi, a";;bi irilai;:; lQgrvli i smrt, op. cit., str. 228.) Za takvjm iednim uZliepJie11eq, za takvom iednom arhimedovskom dvrstomG_ ekom fJaga I glavni junak Selimovideve knjige, Seih Nu_ rlrdrn, r temi tog trajanja posveiena je, u -iednoj bitnoi svojoj ravni, ta knjrga. Medutim, i sa,m pojam psiholo5ke dvrste tadke irna, ili moZc imati, razlidiia 2nad6nia. psiholozi rnodernih-wemcna ne mogu se io5 uvek sloZiti oko toga koie je od tih znaCcnja ono pravo. Da li je moi ono uiori5ie Lez kosa d'ovck nc rnoic opstati, kao Sto je to misiio tvorac indiiiduralnc psihologije Adler, ili je to upori5te neka vrsta osegunj? -siqurnosti kao Sto to misle-izvesni psiholozi novijeg doba. .Veliki pisci, po pravilu, nisu tako ieilnostrani u redavanju _ovcg..problema. Junak Selimoviievcg rcmana Ahmed Nurudin Zeli i sigurnost i nroi. Iz pers"pektive .sisG_

gtd"ffiEffi:

pjiloloikc nrctivacije ,T? dija Sejha Nurudina r

1,/

Selimcviieuog rc'*urrn,'iiui.-

i

167

{noji.-U sklopu ove drame Nurudinovo pripadni5tvo mevlevliiskom dervi5kom redu dobija posebno i dalekoseZno psiholo5ko znadenie. Ovo pripadni5tvo za Selimoviievog iunaka ona ie tadka oslonca'koia je Seihu obezbedivall psihidko uporiSte bez koga se u Zivotu ne moZe. Znatilo - ,;' pro5ao svi-[" ie to za Sejha Nurudina da ni.je sam, da jet-ory neviden i beznadaian." (Ibid., str. "niie 119.) Pripadnost uglednom dervi5kom redu bila .ie za Selimovidevog iunaku da posluZimo poredenjem samof pisca - Stosei pripadnostiednirn isto nekom moinorn, nepregi-ednorn -mqru, u kome siiuina liudska kapljica n'alazi r'rr"oi *ir i iz koga crpe svoju snagu. Tragedija Sejha Nurudina podinje onoga dasa kada ,\ se njegova siiu5na kapljica, sticajem okolnosti, izdvoli iz \v stihije kojoj pripada. Jer, u periodima kratkotrajnih zati5ja- more nekog deJrvi5kog ili nekog drugog reda, predstavlja-relativno_ sigu,ran iaklon i relativno sigurnir zaStilq-, ali_u- periodima burnih i dramatidnih zbivinia, koja se filozofskim iezikom zovu granidnim situaciiami, ta iaStila i taj zaklon pokazuju svu svoju relativnost i nedovolinost. " U Selimoviievom rornanu takva dramatidna, granid-

{

rvledurlm, ztc.,antca Medutim, zidanica o Kojoj kojoj je red nije podivala samo na nelpravt putii. pist<<. Zd"-Ginika, La vernika, ?pJ?Ji l(ururr -ic lrururr kojoj_ se nala2iJ nalaZe'tddnT fadnl i"precizni uputi upuri .ic knjiga u kojoj o torrc l
168

Niliola Miloievi6

lizovati. Moic Ii onda biti sludaino ito se vei na prvoj stranici Sclirnoviievog romana sreierno upravo sa tim u Kurantr toliko desto ponavljanim izrazom opravi put< i moZc li biti sludaino Sto nam se odmah, na samorrr podetku, Scih Nur-udin prikazuje kao neko ko vi5e ne zna Sta jg zapravo, taj pravi put o kome govori sveta knjiga? Aksiolq{ka. polazi5,te Selimoviievog rornana je, dakle, trdgid: na svest osvedodenog pripadnika uglednog mevlevlijs[og reda i osvedodenog bianioca vere lhmedi. Nuiudiria dI Kuran ne odredujg sve odnose medu liudima i da nije svetionik ko,ii svetli u tami. To pokazuje da i motiv Kurana u Selimovidevoi knji zi ima vi5e znadenia. U kontekstu o kome je red, Kr-rran se pojavljuie ne toliko kao zbirka verskih propisa vaiedih za pripadnike odredene religije, koliko kao kodeks izvesnih vrednosti, dije se vaZenje ne moZe svesti samo na poseban etnidki i verski duhovni krug. Pravi put o komq govori sveta knjiga protumaden je ovdq kao put pravde.) Medutim, najveii paradoks aksiolciSk6 diam6 Seili'i--.. Nurudina .je u tome Sto se pokazuie da ni put pravde riiie "_ i.- pravi put. SloZenost'i zapleiienbTT"ttivekbvog Lii oia '- iedin i-e, poiEl6sliTog, u tome Sto piavih puteva ima vise i sto nem_a te kniige koja ie nam pomoii da se u Zivotnoj zbrci -' snademo i izaberemo stazu koiom se valia uputiti. Do tog saznanja Selimoviiev junak dolazi zahvalju-

nom uvcreniu sve na5e nevolje potidu od toga Sto se vrednosti teSko ostvaruju u svetu, bnakvom ka-kav on jeste. Sa ovog glccli5ta, problematidna je samo stvarnost u kojoj Zivimo, dok je svet vrednosti harmonidno i skladno ureden. U svcl,u vrednosti sve ie na svom mestu. U- takvu igdnu aksiolo5ku viziju verovao je i Sejh Nurudin, sve dotle dok ga sudbina njegovog brata nije lprobudila iz tog dogmatskog Spp. Na primeru svog brata L' Sejh Nurt.din podeo ie da uviela da pravda mole biti surova i nehumana, da zahtevi etike mogu biti u suprotnosti sa zahtevima humanosti, i da izmedu razliditih vredno-

Zidanica na

pesl
169

sti umesto harmonije postoji nere5iva i dramatidna kolizija. S pod_etka, Selb"lile*-sp_19m-agftse qtvoreno suodi sa ovory gqrkp-m, istinom, o demu svedode njegove rasprave sa Has,anorq. Hasan se suprotstavlia dervi5kom i ne samo dervi5kom mi5ljeriju pravda su vera i vaZnije dA - se ia "Sejfidrn Nr-rrudinom, koji ios od toveka. Sporeii uiiSF't??ihi stanovi5te etike, Hasan na primeru Haruna, Nurudinovog brata, ukazuje na ogranidenost i nedovoljnost etidkog stanovi5ta. ,,Lako je izmisliti opSte propise, giivd Uuai, u n"bo i viednost traZe Ha, gledajuEiaffi;d \,'san. A pokuSai da ih primjeni5 na Liie ljude -. . . a da ih ne qovrijedi5." (Ibid., str. 95.) Umesto "spasavanja pravde i svijeta kai.e io5 Hasan udini neSto zi dbvieka - ime i p_rezime,_koji ti je sludajno i brat, di ne kome zna5 pfop-adnei ni kiiv ni dui,an u-ime-te pravhe koiu brani5."

(Ibid., str. 101.) Polazeti od izvesne humanistidke aksiologiie Hasan se poziva i na jedan drugi primer nehumanosti moralnih propis-a. U krugu njegovih slugu Zivi relativno sreino jddan bradni par, ali samo zahvaliuiuii tome 5to muZ ne zna da ga Zena vara. Sta bi se, medutim, dobilo kada bi se, u skladu sa zahtevima morala, otkrila istina pripadni cima ove relativno sreine zajednice? nNadi kakvo-hoie5 pravilo komentariSe Hasan ova.i sludaj uspostavi red! Ali-da ih ne uni5tiS.< (Ibid., str. 96.) Tako se Sejhu Nurudinu, kroz drui.enje sa Hasanom, postepeno rasvetljava aksiolo5ka drama njegovog novog lidnog iskustva. Ni svet vrednosti nije platonijanski skladno clno i harmonidno urecten, ureden, i u svetu vrednosti vladaju vladaiu kolizija i pornetnja. Zahteyi-gtoml:rosli*hose se sa zahtevima humanosti i nema nadina da se oii onilZmire-li*rieli6l re u neKo-J vi5oj sintezi. Na posebno dramatidan nadin Sejh Nurudin postaje svestan ove_ dinjenice za vrerne razgovora sa Ajni-efendi jom. Ajniefendija zastupa ono stanovi5te etike, koje je i ic.lh zastupao u spom sa Hasanom. "N.iegovi su razlozi trdz;i, mo;i lSudsLi - kuze se3'h Nurildifri(:)THiE?4" nrc jc cla svoi sludaj-po'dvedeffi-pi6a'vjedna mierila. (. ..) Nisrrl tada ni osjetio da sam u tim razrnjerama vjcdnosti izllrrbio bruta.n (Ibicl., str. 111.)

Nikola Milosevi6

170

U razmerzunn. vednosti, u razmerama etike, konkretni, pojcdinadni dovek sa svoiiin konkretnim mukama i nevoljama, predstavlja ne5to beznadaino i bezvredno. Su-

morna pouka koja se na ovakvim i slidnim rnestima SelimoviCcvog romana sluti, mogla bi se, nepotounim i samo pribliZno tadnim jezikom knjiZevne krifike, ovako forrnulisati: dak i onda kada se Kuran shvati u svom najdi stijem i najuniverzalnijem obliku kao zahtev za pravdom, dak ni tada ova sveta knjiga, slidno svim dmgim svetim lkniigama, ne moZe da nam bude svetilika u timi. PraveTdnost i moralnost nisu iedine vr"ednosii. Tragediia dove1r/ kovog postojanja ie rr tome Sto biti pravedan-des"to znadi biti nehiiman. Da bi se ostvarila iedna vrednost, neka druI eu vrednost moqa_ssp9r9{!.

#DrugividukomeseSelimovicevomiunakuotkriva -I nepouzdinost i nestabilnost njegove aksiblo5ke ozidani/ ceu ima izvesnih dodirnih tadaka sa onodi, u modernoj

filozofiji i knjiZevnosti veoma prisutnom, sartrovskom temoln-fffljavih rukuitr"Sejh Nur-udin je "vjerovao u snagu blagosti i boZje rijedi". (Ibid., str. 254.) Seih Nurudin ie poku5ao da sludaj svog brata vidi i kao sludai nepravedno osudenog i nepravedno pogubljenog doveka. Sejh je poku5ao da se stavi i na stanovi$te etike, kao da je to jedi no moguie i jedino opravdano stanoviSte. Medutim, Sta vredi pravda koia se ne moZe realizovati? Sejh Nurudin to vrlo dobro zna i zato se isprva trudi da pravdu ostvari molbama i razlozima, ali ubrzo se uvcrava da je sve to uzaludno.

za,..pra-

ako

brata feil{?ii I )q"4p.Jl9 stri.i*ka-cl p ielq.( (Ibid., str.249), fdjest tek ondfkail'pribefi Gfiima intrige i podmetanja, sr@lffra ffiIi dt -rre ddtvfiava.*I'tao-St6 se onaj most u na preifaniu nije' mogao odrtati sve doile dok u njega nije bila ugradena iedna neduZna Lrtva, tako se ni zdanje Nur-udinove osvctc ni.je moglo udvrstiti sve dotle- do_k niie .

t7t

Zidanica na pesku

'.-Y--.ffi---**p-g.".".%r tome sam Sejh Nuruclirr ovako kaZe: >Niie me uznemirio osjeiaj krivice Sto ie zatvoren dobar dovjek, jer da je druk-

diie, sve ovo ne bi imalo nikakva smisla, ne bi nidemu posluZilo. Ako i strada posluZilo bi to veiem i vaZnijem cilju nego Sto je Zivot ili srnrt jednog dovjeka." (Ibid., str. 253.)

i'-

>t

O.

nalk*o".*?pJ.L-da*q-s-t-van

ne sarno ide

tks

ibio

ffiTfrfilii"

sludajno upotreblien. on oznadava je sigurno i dvrsto, on ie sinonim one arhimedovske tadke i u tom smislu rnoglo bi se kazati da je povest o Seihu Numdinu osobeno knjiZevno videnie jedne unisve Sto

verzalne psiholo5ke i aksiolo5ke drame, diie se prisustvo sa naroditom snagom sluti u rnodernim vremenima. MoZda nema boljeg i tadnijeg izraza za pomenutu dramu, nego Sto je nemadka red nGrundlosigkeit,.. Razume se, ne u njenom prvobitnom vei u onom izvedenom, dopunskom znadenju, koje je imao u vidu Lav Sestov, prevodeii pomenuti nemadki termin ruskim izrazorn ,rbe.spodvennost<. Sestov misli na iedno takvo stanje duha u kome se dovek li5ava sigurnosti koju mu pruiaju vrednosne, pre svega etidke norme. Upravo takvo jedno stanie po mnogo demu je blisko onoj duhovnoi atmosferi Sto lebdi oko lika Sejha Ahmeda Nurudina. Seih Nurudin odludno je prekinuo sa svojim tlom, ne samo u etnidkom i psiholo5kom, nego i u aksiolo5kom znadenju te redi. S,elimo-vii.e:z-iu-nak izgubio je sve putokSzg, poqumnj4v$i da inu bilo koja sveta . k;rjlgr ryro-je, qk-a2_ati .+a. _p.J g_v-t put. U nedem se, medutim, SelimoviGfo umetnidko videnje stanja ,obeskoren.jenosti" bitno razlikuie od filozofske vizije nekih rnislilaca novijeg vremena. Za Sestova je stanie ,obeskorenjenosti" samo prva etapa na putu ka iznalalenju jedne arhimedovske dvrste tadke. Za Sartra je ovo stanje isto Sto i "autentidna egzistenciia<. Veliki pisci, medutim, nemaju nijednu od ove dve iluzije. Stanie uobeskorenjenosti" je trajno stanje Ahmeda Nurudina i, ujedno, stanje potpunog bezizlaza. Jedna ocl gorkih poruka Selimoviievog romana je da se bez si- ) Iurnos*i-"d.-vJp!og. -tla-ped-*gg+.Tg ne mbZe Ziveti*. d'Iffia ( il .l(' svaKo srgurllo r evrsto tle varka. \

Zidanlca nr pcsku 172

Nikola Miloierzi6

Timc sc, mcdutim, io3 ni izdaleka ne iscrpljuie bogat. stvo i slolcnost znatenjakoje u sebi krije traei;aiia Sejha Nurudirra. U drggom*d*e'!11-ggmana Ahmed Nonidir, ,ru_ stavlia. svoje bezrrspe5-no traganJe t; dvrstom thdkom, ali , , - S?d,u;e$ngj sasvjm*dzugpj-Jalmi. Ako je pre toga traLio u _onom Sto je aksiolo5ki pozitivno, lp95o.l r.srgurnost Selimoviiet jyLuk sada poku5avi da nade spai u onom S to e aks iolo Ski n egativno. W*tia. pq qlde.n:ido-;a .nqrra -j ,,z.idanicao, za koju-on verujE a; id .p."*ol-E" .a"iil na.l,lactm polrestma. . I doista, irpryu izgleda kao da je iejh Nurudin naj_ zad na5ao svoi mir, odnosno svoju iigubljenu arhimedov_ sku tadku. ,Mo.ie srce je na5lo oslonac. (. ..) Zivot ie dobio smisao" kaZe-Selimoviiey iunak. (Ibid., str. ZtS.) - u kome se nalaiio, Iz,mudnog stanja Sejha Nurudina je, dakle, (Ibid., mrZnia<. str. 204.) "izvukla

, I I L

niu etidki ihirmdno hedopu5tenih sredstava. Seihu Nurudinu polazi za.rukom da^ se osveti svoiim du5manima i to lnu vraia izgubljenu sigurnost i samopouzdanid.*rlNe_ stalo je- stida, nelaggdnos4 kqianja_" (Ibid., sft. n6.) A.Iiada njegovu osvetu,izvr5l razjareni narod, Sejh Nurudin konadno se oslobada mudnog-oseianja usimljenosti i sumnie, tako da, naizad, moZE spokoino sebi ha kai-e: oNisam sAm, nisam u iumnii, bodai sam, kao svaki rltrbil:__vo.inik, ka.ji zna da je na boZjoj strani.< (Ibict.)

Dobijanje. kadijsk*oe z"venja joS. vi5e udvr5iuie Seiha Nurudina u uverenju da je na strani zla na5ao onir dvrstti ta{ku zg. kojom jg-tolik[-Zgde-.".,,Kadijska'td3t" i zvanje daj.u pri.iatan osjeiaj sigurnbsti i moii" (Ibid., str. 2Bd), k.aZc na jcdnom mestu Selimoviiev juriak. Stavi5e, Sejhu Nurudinu dini se da ie ta_dag-t_ -t to 4v.pn|e_-,gs!_ye,feqj-e 4avnog detinjes sna, 4?_jS t" oia 4l1tii pticj it";a;tiiUiip pdda". (lbid., str. 281.) Mcctr-rtirn, Sclimovii ne bi bio veliki maistor psiholoSk-e motivaciic, kada bi odiseju svog iunaka zavi5io pristizanjem u ncku mirnu luku bilo f,oie vrste, ou -ui.u. to bila i luha zlqScjh Nur-udin, koii 6i u zadovblistvima osvete i vlaStfltffi.1dno nli-ag svoi mir, n" bi blio, "it Selimo"na: slgZen i dubok kniiZcvni lih kakvim ga mi, ditaoci viieve knjige, znamo.

1

173

_ Selimovii ie i ovdg uspeSno odoleo isku5enjima pojcdnostavljenog, jednobojnog oblikovania kniiZevnih- li kova, isku5enjima kojima nisu odoleli, kada je o ovoj temi red, i neki poznati pisci. Potrebno ie mnogo istandanosti, odmerenosti i smisla za niianse, pa da se tema zla rrmetnidki oblikuje psiholoBki zaista uverljivo i ona moZda i jeste pravi probni kamen svake velike urnetnosti. Neki rnanji pisac bio bi, recimo, u isku5enju da apsolutizuje efikasnost zla, ne sluteii molda da tako u ivoj motivaciiski postupak unosi izvesnu iednostranost i shernatidnost. Takav pisac bi, po svoj prilici, problem odnosa Sejha Nurudina prema Mula Jusufu re5io tako 5to 6i-Sta-vio tadk-u nzi paiholo3ku analizu tog odnosa tamo gde glavni jrrnak kaZe: "Nljsgov strah . . . vezade ga uza me iade od liubavi." (Ibid., str. 254.) Ova red Seiha Nurudina ima, dodu5e, u kontekstu rornana svoje psiholo$ko opravdanje. Iskustvo_ .fe pokazaio Ahmedu Nurudinu da dobra dela nisu naibblii nadin da liude veZemo za sebe. Mula Jusqf-ie, znamo, Seihov duZnih, ali to ipak niie dorrolino da ga udini odanim i priiateljshi raspoloienim prema njegovorn dobrotvoru. Ima u tome duboke psiholo5ke istine. JoS su stari antidki pisci govorili da nas dobrodinstvo, koje nismo r-r staniu da uzvratimo, moZe dovesti dotle da podnemo mrzeti na5e dobrodinitelie. Ovai gorki nauk o dobroti i vrlini shvatio je_Ahmed Nurudin i zata on u drugom delu knii-

' 7?-

r pruale listvo dT@u Tjude!1- ._ nisu _.- devolini # satr I tako onai isTtTeTFNurudin, koji ie nekadlilei|vio-risnagu blagosti i boZje fbdi, postaie proradunati i hladni cinik. _ S _podetka,.zaista izgleda da ie strah sasvim pouzdan i clovoljan oslonac u upravljanju liudirna. Kao 5to znarno, Mrtla .fr.rsuf postaie poslu5no on-lde deiha Numdina. Staviir:, on je ta'i koii doprinosi da se najzad ostvari $eihov tlutr1o sanjani i Zudeni plan osvete. Mcdutim i u tome ie ista,ndanost i sloienost Selipostupka nrovidcvog motivaciiskog upravo tai isti - propastiiesvog Mrrla .Itrsuf onai koii naivi5e doprinosi ne11da$n.ic13 dobrodinitelja, a potonieg moinika Ahrneda Nr-rv_ec rJuDav o,

174

Nikola MlIoSevle

Zidanica na pesku

"rudina.

Seihov rukopis i Da Mula Jusuf niie falsifikovao -kafiiera na osnoVu- toga oslobqdiq_ Ha$ena, AbmAde-Ilu'rddina ne bi se tako" nasl_e i _tako_ tiael{ng,:(ff9:# il""Ova.i potcz Mula Jusufa Selimovii je motivisao na jcclan upravo rnagistralan nadin. Kuda*qq*igjb"*I{g*ditt odludi da Zrtvu.je svog iedinog pqijaleua_flasa4g.*-11 njegovim odnosima sa Mula'Iiisufom nap-tupa, kako ie se kasniit: pokazali, sudbonosan p-:reglret. Prvi put Mula Jusuf moie'da pogleda mirno r"dfrffif,snjeg dqbro{-lnrtelia -(Ibid.,i sadaKnieg tiranina. >ZaLo Sto 6-qrq ga"{,igdgAkj., str. 2eB), komcntari5e b-nzii"bidSlirei Seih Nurudin, Leleti time da kaie da ie u moralnom pogledu izmedu njega i mla dog pisara uspostavliena ravnoteZa. Tgtr.. pgg"l.e*gygg moralnog poravnanja, odltriuic se Mula JusuF da pgmog',ne Hasanu i da tako uprppasti 5-ejf.a Nurydina. V-ern-gqt Mule Jusufa niie. dakle podivala samo na strahrf iieeo i na oseianiu moralne inGiibrnosti. Onoga dasa kada idlo oseianie i5dezlo. strah vitc'niiet'ro dovollan da obuzda dotle poslu5no triudsko ontde Seihovih nametra. Pouka koia odatle sledi mogla bi se pribliZno ovako iskazati: strah ie, doduie, jadi od liubavi i iade vezuje liude, ali ni strah niie ona" dvrsta tadka n"a ko-iu se mojemo u iivotu osloniti. I z,idanica, na zlu sagradena, podiva na kliskom i peskovitom tlu. Froblem efikasnosti ila Selimovii postavlja u drugom deh-r roilrana i na iedan dn-rkdiii nadin. Iako ie Seih Nurrdin, sluZeii se rnoralno i humano .ned.ozvolienim .sredstvima. postigaq izvesnrt sigu.nosi, ipak prZnia i ne' piilalelistvo nisu u sfaniu dq u potpunosti ispune njegovrr'drr$u. Seihu Ntrnurdinu rrotrcbna je io5 neka, doptrnska ladka oslonca. Ta dopunska tadka oslonca le njegovo pri' i at el j stvo'-p(enAlEa;-e*E;- ili, bol i e red-eno ; prii atel'iSiirOkciie r:r'ai prerna niemu fbkazuie. O tnme sam Seih ovako ka7e: "DrZim sc za niega (Hasana, N. M.) kao z.a kotl'r-r. toE Cortiefia sviteb 6i mi bio tamna 5pilia." (ibid., ' Bez. s{f. 2s7.) Medutim, prihvataiuii rizidnu i mutnu igru vlasti, Sc:.ih Nurudin prihrrata i riziK-da- ilgubi tq;.v-9iu*rkotvu priilrrcliswa<<."Thko, I
175

l);r svc bucle io5 sloZeniie, odriduii se priiatelja, iejh

Nrn rrtlirr, po logici one tanane psiholoSke rnotivacije o ko-

1r, i .it' bilo rcdi povodorn lika Mule Jusufa, gubi i upori5nu l;ri lirr vlzrsti, iedinu dvrstu tadku koja mu je jo5 prbostala. 'l';rko_ ic i ,zlatna ptica< moii konadno i-neopdzivo prhrrrrlrr iz Numdinovih ruku..

se, me-

\4 +

s 4

opet gradio sv
Ifu

Nit(ola Miiosevi6

176

u

Zidanica na pesiiu

i

beznade, kao dto je to sluda.j sa Ahmedom Nurudinom. U tom carstvu mraka ima, -r-cklo_bi se, fedan tradak svetlosti i nade, oliden u li l
rezigna-ciju

Lr\

{r 'l

t77

.pljosrrrrli", vci da se posluZimo jednom u teoriji knji nokrugli-u. podelom /('vn()sli oclomaienom za ona iznenadell lonrc i ieste .iedno od obja5njenja rr;:r l
;

r

l()ll()m.

Tz perspektive Hasanovog psiholo5kog portreta .hurrrrrrristilika aksiologija izgleda drukdije nego Sto se to iini rrt'liirn kniiZevnim-kritidirima, sklonim da u ovom lik'.r virlc svetionik i putokaz u tami dovekovih nedoumica i lrrlarrja. Hasan ie, dodu5e, spreman da pornogne ljudima i nalazi zadovolistvo u tome da daie. Za Hasana je dovek uvc:l< iznad pravila, i Hasan ume da se "osmiiehom nanriri za gubitkeo. (Ibid., str. 240.) i povrian" (Ibid.'rl Medutim, Hasan je isto tako zftnosu koii ne traie" slr. 151), I{asan osve dini naglo, u"lak
bio bi muia carigradski ili vezir carski. Ali on je-volio svoirr slobodu i pu5tao ie svoju -nesputamr qjed. da ka" zurc nrcsovu misao. Nikome niie laskao, nikad nije govo,'i
it Iil

l)(aj]itt

Nikola Milosevid

zidanica na pesku

zire opasnosti i traLi-ih po mradnim bogazima i pustim planinama. Kad htiedne, udiniie ono Eto zateli, duie se o (1 niemu daleko." (Ibid., str. 240.) ju prava Metlutim, Hasanova biografiia, onako kako v 7 .ic pisac u romanu zamislio, i kroz priseianja Ahmeda Numdina iskazao, nema u sebi nideg od baike. Prava pri\ da o H_asalu je prida o jednom rdavo prilagodeqom pro) vincijalcu koji nije uspeo da se istakne*rryeliknm "wfudua , prida o.-do_yeku nesreino zaljubl.ienom u jednu udafu buFrofian\u,_ Sto iz iednog nirirald "bajkovitog( Lrgla osvetljava psiholo5ki smisao njegovog otpora prema Jvakoj ve-

nova mudrost ie dnevna mudrost, mudrost Ahmeda -!rfuiriaino ie nocni mudrbst, mudi-o'si venRilf isffiSm'jaivsllklh gdbitakdl Uostalom, dak i vedri Selimoviiev junak llrrsari-menja se pod uticajem saznanja da su mu rodaci ;rolrijcni. "Nestalo je njegoye.pezbnLne povr5nosti., i- opopisac. (Ibid., str. 284.) U .lrrrlf iivc lakoie" -kaile velikih isku$enia i velikih-takvim gubitrenucima tr'.'rirrcima pojavljuje tada se i dovolina ni.ie t:rk:r, dnevna mudrost ,rn:r rlruga, za koju Nide kaZe ,rda cveta u tagli". Moglo bi se reii da ie Selimoviiev roman umetnidka vizija nodne mudrosti, vizija vrhunske vrednosti i snage, n(' samo u na5im nego i u svetskim raz.l1erama. To, narafrbSe znali da ie svaki ditalac imati dovolino razumevanjazatu viziju. Onaj koga su nekom sre' raonr rnimoi5li periodi melanholidnih i tragidnih iskuSenja, rrc'(t: naii sebe u Selimoviievoi kniizi. Ali takvom ditaocu Selimoviieva kniiga niie ni namerr,it'nn. Jcr, kako kaZe jedan stari.persijski p9,9n!\, >tamne rci'i koje se govore noiu, izgube ddfi-;u SVoj sjaj:.:

178

I

zanosti.

U romanu se, naime, kate da ie ta nesreina liubav

,u/ molda razlog zboe koga je Hasan oosjeiao koh-.vezanqstin (Ibid., str. 239), neprestano oslobadanjao.

"dineii" Prava prida o Hasanu ie. kako Ahmed"napor Numdin kaZe, omaprida o doviekrr prava irez zavidaia, bez prave 19 F".?r? Iirrbavi, bez prave misli--lqji je nesigurnost svoga Zivotno_g puti p-rimiii T66-f.iildilii sudbinu-, ne kukajuZi Sto je tako. MoZda ima neke priiatne vedrine i hrabrosti u tom miren.iu,, ali to je proma5enost.o (Ibid., str. 239.) Humanistidka aksiologi.fa Hasanova ima, dakle, jednn sasvim realnu psihidku oodlogu, koia je daleko od toga da bude satkana od prediva baike i sna. Zlatna ptica humanistidke aksiologije ima svoie psiholo5ke pretpostavke. koje njeni moderni zasovornici iz redova mislilaca i psihologa previdaiu, ali koie ne izmidu budnom i pronicliivoin oku velikog umetnika. U svakom sludaiu, od Hasano-og kniiZevnog lika ne (,/ nroZe se nadiniti svetionik i..pu1okap. U tom liku traZiti "sviitcjsti "Zivotno tradak u i timi, zndiiTo bi ne razlikovati baiku od stvarnosti. Ni5ta se ne dobija na .fednoj strani, ako se na drugoj strani ne izgubi. Svo-iu vedrinu i spremnost za davanie Hasan je platio povr5no5iu i neprilaqodeno5iu. U Hasanu nema one_ dubin_e_d-uhovne koiu nalazimo u liku Ahmeda Nurudina. f Hasanova ;;tidhi;i.i sazdana ie na pesku. P.esak ostaje pesak, pa makar u njemu i bilo po kole zlatno zrnce. Dvoiica Selimoviievih junaka ovaploiuiu, svaki na svoi nadin, dve vrste mudros-ti u.Ijudskorn Zivotu. Hasa.,,7

I

t79

KNJIZEVNIOST I METAFIZIKA NEKOLIKO ZAVR.SNIFI NAPOMENA

Tako pisani u razliditim vremenskim periodima, tekslovi ovde sabrani imaju ipak jedan zajednidki imeniteli. 'l'
lvrlrcvinama. Terna, ujedno, krajnje kontroverzna. Ako ni5ta drut,,(), ono vei i zbog vi5eznadnog termina >metafizika.., o liornc ie i oko koga je, kao Sto se z.na,bilo dosta sporova. l)rr li se izbegli nesporazumi, valja re(i da je sporni terrrrirr kori5ien u ovim tekstovima samo kao zbirna imenica zir sva ona pitanja koia se tidu smisla dovekovog postoirrnja. Druga znatenja ovog pojma, a pre svega ono nadcnrpirijsbo i _)onostrano(, ostala su izvan interesovanja ;risca ovih redova. Medutim, pitanje_o smislu Zivljenja postavlja se i varr granica kniiZevnih dela, Sto, razume se, povladi za soborrl neke ozbiline te5koie za svakog ko razmi5lja o rrrctal'izidkoi dirnenziii knjiZevnosti. O tim tedkoiama bilo it'. r'crdi i u rnojjm knjigama Roman Miloia Crnjanskog i I I rt il o14i jcr, psihologij a i stvaralaitvo, povodom Ingarden()v()g udenia o metafizidkim kvalitetima. Problem je u slt'rkricm: ako se takozvani metafizidki kvaliteti konstiIrri$rr nczavisno i pre knjiZevnih dela, kako onda oni mo1',tr biti .iedno od specifidnih obeleZia tih istih dela? Mo.j odgovor na ovo pitanje bio je da se ti kvaliteti j;rvljrrirr tck sa nastankom istinski vrednih umetnidkih lrrort'virur. Zato sam io5 u knjizi o romanima Milo5a Crrr jrrrrshog zapisao da je knjiZevnost jedina prava postojr

182

Nikola Milosevic

Zidanica na pesku

kvaliteta. Nevol.ia ie, dakle, i ovde, kao rPTi_mer?fizidkih. u mnogim d**1T,.l"tajevima,-u"tome sto razlidite po_ 3ave oznadavamo

neprecizno;ii';,'1i{it"_,_,t31#iJ'foi,"l#XH?,Xi,*

-;;i;i;td

il' ;dti;#. l,?ITg;i"ff:ifr ii:i;JixffiH,ll$ttif :#+'".,x.""$:9,:*ru;tia#,# terminom'

u,:"4?0,#"if

:q!F,li[iift"H'i1ffi l#,"::T""" j; jl.?

3to izvan tih tvorwina p.ebiva u iut uo_ drugom duhov, nom medijumu, ili ,, .fuurno_;t";

jedne._turir,.kJ'inaravno"rr""""'irti"?ril:Ti#:*ru moglo bi se reii o:_9,:i;,*,:iih";tJ; nose u sebi izvesiu

metafizidku dimenziju,.\oja u tbrmalnoj nego i

;jffi

nastaie ne samo u

razrititaod svesa ctrugog Sto se izvan " hl$?iildi'i"iTi, tih a"iu-i.l".iii"iS". Imajuii u vidu ovo saznan.ie, dini mi se neophodnim

$3lf#"#T*ffi#'1"',*f j:t*nl'',.,t*;;?*t-,,trf

pomena.

1. Tekstovi koie ie ditalac ovde naii _ svi raniie vei objavliivani ,.Lfi"lausrr:i oblik, usled - nemaj" broinih naknadnih"ill^. i"'t"*""""i:.,"{rffi" i Iogidke prirode. Neki od tih teksto.va sr, poiie orriii'rrrt"*encija, krati za ditavu treiinu, ;j.iiL"n d"ki ra potorrinu ispali prvobitnog obima. pri svem tom,'nasto6;; -rad-&;; da oduvam izvorovih k;i, ;ullui rur.ui iesu, predl] tgl""lciju i svoj evrsno'*io8ui'lt;; ; ft;;j.' ;;iJ#;r: :lh,lsrjT. upravo zato,biloje.n_eophodno no, makar samo sarnekoliko're8enicida se ovako naknad_ osvrnem na pomenute tekstove. utotiko pre Sto #;A;jih;;;kffi:ilU: jevima, deli vise od:Ldne j.I""ii"]*' 2. U pojedinim analizama, obuhvaeenim ovom knii_ gom, aksiotoski nrist"p,

k"t" #r.i. stvari, pripa-d". Iilaoui n.f.ril_dt vrednoiti nri_ sutnr samo implicitno, q ngg{E ," Scni, tako da sb stide "p"i "";";;fi;;II".: ;;Silrazlidite-vredndsri

"tg-fg[i;ffi;;;;; tr;&;;

"ti*iiJ" g*'H:,}:3 t ffiJti*"a Tg''"* i:Xffi#*,.'*",

"

183

najkraiim potezima, ukaiem bar na one ocene u kojima se moji sudovi razilaze sa sudovima veiine kniiZevnih kri-

tidara

i

istoridara.

Red je, pre svega, o nekim ocenama kniiZevnog opusa

Milo5a Crnjanskog. Po mom mi5lienju, naiveii umetnidki domet dostigao je Crnjanski u drugim Seobama, tam verovatno najboliem proznorn ostvarenju srpske knjiZevnosti, mada su, bez sumnie, i Dnevnik o Carnojevi1u i prve Seobe umetnidke tvorevine prvoga reda. I neke procene Andriievog knjiZevnog opusa u ovo,j knjizi razilaze se sa opSteprihvaienim mi5lienjima. Za njega je Andrii svoje najvi5e domete dostigao sa Ex pontom i ranim pripovetkama. Takva dela kao Sto su Na

Drini duprija i Travni|ka hronika, dela koia po

svom

knjiZevnom profilu spadaju u pro5lo stoleie, nemaju, po mi5ljenju pisca ovih redova, ono mesto na lestvici umetnidkih vrednosti koje imaiu Seobe Crnianskog ili DerviY i smrt MeSe Selimoviia. Autor ove knjige nije sklon da prihvati ni izvesne ocene Nastasijeviievog proznog opusa. Prava vrednost Nastasijeviieve proze nije u nekim metafizidkim dubinavei u meloma kojih, pravo redeno, u njoj nema dijsko-ritmidnoj rarrni knjiZevne strukture,- diie zvudanje predstavlia jedinstvenu pojavu ne samo u okvirima na5e knjiZevnosti, nego i u okvirima evropske literature. Strogo uzevii, knjiga I1 tamnog uilaieta spada pre u poeziju r-rcgo u prozu, i upravo kao takva predstavlja jedno od vrhunskih ostvarenia evropskog pesni5tva. Ova napomena bila je nuZna i zato Sto se metafizidka dimenzija knjiZevnih dela moZe konstituisati samo ukoliko su ispunjena dva uslova: a) ako delo poseduje visoku kniiZevnu vrednost i b) ako delo ima kao dominantu dinrcnziju znalenja. Ovaj poslednji uslov podrazumeva postojanje i takvih knjiZevnih ostvarenja koja nemaju metafizidku ravan u svojoi strukturi, a koja ipak imaju veorna visoku melotli.jsku vrednost, kakav je upravo sludaj sa nekim npripovotlcama< iz Nastasijeviieve knjige I1 tamnog vilajeta. 3. U izvesnim tekstovima, nastalim pre vi5e godina, krriilevnost sam video kao iednu vrstu osobene, tanane jt:zidkc mreLe, pomoiu koje pisac sabira metafizidka isku-

Nikola Miloievi6

184

stva,

u stvarnom Zivotu, iz praktidnih

poZcl.ina. Na osnor,'u toga moZe se

Zidanica na pesku

razloga, inade

ne_

;i;j;_ zcvnc tvorcvine samo prenosioci nereg"stJ^;;; ilJ; rrro)c posroiati pre i izvan n.jih iamih."D;;"u.":;;:'#iJclc'i ic i odtuenije.nsso pre, rtit"" Jr'i"rdiffi; uiu m *a ti zi dki ril tia -i<;; ;;il; g"" r"k' ;;"ff ;;'"lir!iz5"'ii,i, clclima odredene r

r

is

steii utisak d;

s

vrste, a ne izvan riii goi, duhovnoi ili Zivotnol ra,"ni.--- -^^ ;;i;, ; #il;;';#_ 4. Kada ie o umetnidkim tvorevinama sa metatizid_ L9.T^{i-,""2i'iom r"e, "ut.tu_"oaiii".-ue""u i o tome da se stvarnosti ne moZe uporediti ni sa lit::^"^_ldlos.prema ,.nosom toplje prema originalu, a ni sa odnosom ,iur* zavetnog boga prema novostvorenom svetu. Ur"etrriete t'ore-r'ine, metafizlcki intonirane, od ;l"u;;;;;;lr;; onoliko koliko iedno t"*rt""l" ;;;i;" l"t orro_ sludaju, na_ ravno,_literamo -l zavisi od o"og Sto" se tumadi. to. Dela sa metafizidk-o-m dim;;riiom nezavisnaI obrnu_ su od -;;;;.;; stvarnosti, onoliko koliko je jedno' ii*ae"";" L\ od onog na Sta se ono odnosi.''--r^v po5to svaka interpretacija podrazumeva ne_ ,.^r__Yfrtim, KaKav ugao pod kojim se stvarni svet -sagledava, to je svako, pa i kn.iiZevno-metafizidko .rrio"n;" sveta, u izve_ snoj ovo saznanie -meri i na izvesta" nije "uei",-i"anoriruno.

bilo dovoljno prisutno ;'

;;";ir";;;i?; ''';j-ir" implicitno prbdl se,stoga u-njima knjiZevnost l1tiT"; 11 stavlja kao jedna sv.eobuhvatna, totalna itu"ii.rti. _ Tu slabost ranijih teksrova nastoiao "iriia sam da dd;ti; otklonim u radu posveienom setimi1"iee""* iui"-i"u"i nom romanu Dervii i smrt, razliku.iuii udnevnu., i ;;;_ nuo mudrost. _

por!-edgja otprilike odgovara metafizidko i dimen. ..,Oy?. z4r knjiZevnih dela. Knj?evna dela, koliko god velika bila, nisu nikad neka sveobuhvatna viziia sveta-, vei samo ie_ dno "noino" videnie dovekove rtrruirrorti.--St" irr".i". i._ kva nnoina" videnja sveta daju irva-nr"drre;;i#k;;_ zLtltate, pitanje je za jedan drugi i drukdiji razgovor. . U ovoj prilici treba dodati jo5 samo iednu rruoo-"rr,, ispovednog karaktera. Kada sarn p." oa il;;'i;; crcccnue zaprsao na kraj_u moje prve knjige "i8" da'se u meni gasi ona mudrost koju le Nide nazvao "tfi"aios-J"-"*"" scnkeo, nisam mogao-ni"srutiti k"tik" i" p-."a"r?"ii:i"

"""

1Bs

nesigurno i neizvesno. ViSe godina kasniie, u vreme kada sam pisao poslednji po redu prilog u ovo,i knjizi, ponesen sumornom poezijorn povesti o Ahmedu Nurudinu, 6uo sam prvi put od mog priiatelia Aleka Vukadinoviia, sti' hove Abu Nuvasa, nastale pre vi5e od dvanaest vekova i, istoga dasa, osetio sam kako u meni ponovo oZivljava ona ista "noina mudrost", mudrost koia niie nikad ugasla sasvim i koia moida nikad ugasnuti neie. Toj mudrosti posveiena je najveiim delom ova knjiga. Zato i za ovu knjigu vaZi ono upozorenje na kraju mog zapisa o Selimoviievom romanu. eitalac kome ne leLi na srcu omudrost noine_ senken, neie u ovim tekstovima naii ni5ta Sto bi bilo blisko niegovoi du5i. ,Tamne redi koje se govore noiu, izgube danju svoj sjaj".

.v (€

o

o

FOVODOM JEDNOG TUMAEENJA KNJIZEVNOG OPUSA MILOSA CRNJAI{SKOG

U vrerne kada ie bila Siroko prihvaiena Ristiieva teorija moj >mrtvorn pesnlKu<, usamijen mo] ku., ostao je Crnjanskom kao >mrtvolTt o Crnianskom Je usamlJen broju oDelan na poku5-aj da godine t964. ulDela. ... poslao br. 4 dasopisa od ove godine, a u tom broju vidim VaS odlo,mak eseja o drugoj knjizi Seoba' Jod od vremena Skerliievog, kod nas je kritika bila skoro uvek lidna, politidka, klika5ka, a vrlo retko prikaz knjiga, za ditaoca. A najmanje sa gledi3ta intelekta" U Va5em prikazu bez abzira na to Sto je povoljan za pisca .--- prui put na-lazim ta intelektualna gledi3ta koja me sad, u mojim godinama, iedino 'io5 zanimaiu. To Sto ste Vi napisali ne salno da je nov nadin, nego mi se dini napisano i sa znanjem savremenog literarnog aparata, a ne sa tendencijama. To je najozbiljnije u hrpi onog Sto sam ditao dosad o mom romanu. Kod nas obidno kritidari nalaze ono Sto u kniizi nema, a ne vide ono Sto pisac teli da ditalac primeti da ima. Vi ste, sa Vasim prikazom, bez obzira ko ste i kakva Vas buduinost'deka, nova i lepa poiava meclu na5im kritidarima. ( . . . ) SvaSta se na5lo u drugoj kniizi Seoba samo ne ono 5to ie p sac hteo, a Sto ste Vi na5li. Iako duiem da ste mlad dovek po godinama, i tek podetnik medu profesorima univerz.iteta, ia sam Zeleo da Vam kaZem da sam posle mnogo groclir:ra, prvi p'ut, ditajuii Vas, video, da kritika i kod nas neie vi$e biti samo vika na pijacama, nego da ie pisac moii da lrrduna sa ljudima koji ie zapaziti i ono Sto je u delu bila

Nlkola Milogevif

zidanica na Pesku

intelektualna intensija pisca. Do sada je kritidarima bilo sve i sva5ta vaZnije od toga.(1 OsvrCuii se jo5 iednorn na ovde sabrane radove i proditavajuii ponovo, posle viSe godina, pismo Milo5a Crnjanskog, udinilo mi se da Cc ova moia kniiga biti nepotpuna, ako ditaocu ne stavim na uvid, u obliku neke vrste d.odatka, jo5 tri moja teksta, posvcCena autoru Seoba. Prui i najobimniii je onaj na koji se pismo o kome je red odnosi. Iz ove vremenske perspektive meni i danas izgleda prihvatliivo tumadenje metafizidke dimenzije drugih Seoba, koje sam godine 1964. u >Delu< zastupao,. Danas, metlutim, sigurno ne bih propustio da se zadrLim i na melodijsko-ritmidkoi dimenzij'i ovog rornana, kao Sto sam to, svoievremeno, u svojoj knjizi o Crnjanskom udinio. Ritmidko-melodijska linija kazivanja u drugim Seobama blistavo ie izvedena. Ona je osamostaljena onoliko koliko ie to najvi5e rnoguie, a da se pritom ne ugrozi prvenstvo dimenzije znadda, u korn slutaju bismo dobili jednu knj,iiermu struktum sasvim drukdiie vrste, slidnu na neki nadin Nas;tasijeviievim kazivanjima iz tamnag vilajeta. Sledeia dva teksta ovog dodatka neka su wsta kratkih osvrta na kniiZevno delo Milo5a Crnjanskog i njegovu sud' binu. Da i njih u ovaj dodatak uvrstim rukovodilo me je, najpre, to Sto je red o mojim poslednjim tekstovima o delu Crnjanskog, pa ima razloga da se oni naitu u neposrednom susedstvu prvog rada koji sam o ovorn piscu, godine 1964, u >Delu. o;biavio. Osvrt pod naslovom Piscu u pokoiu moZe biti zanimljiv i sa psiholo5kog stanovi5ta. Prisedajuii se jedne-redenice iz pisma CrnjansFog, pogreSno sam naveo njen redosled, i pogre5no sam, umesio redi ubuduinost.<, upotrebio red >sudbina". Kad danas razmi5ljam o razlozima koii su me na ove oma3ke naveli, dini mi se da je tome krivo moie melanholidno vidlenje pojma bududnosti. Odito, za men.e se red b'r.rduinost izjednadila sa redju sudbina, a ova poslednja sa nedim Sto je ritavo. Ta sklonost ka jednom melanholidnom victenju dovekovog je, takotte, da moja dva kratka mesta pod -na suncem, doprinela delo Milo5a Crnjanskog uvrstim u ovaj dodatak. osvrta Tome je sigurno doprinela i tema pomenutih osvnta. Pomisao na kniiZevni i Zivotni put Milo5a Crnjanskog meni je uvek bila povod za izvesna setna razmi5ljanja o ljudskoj sud' bini, razrni5ljanja koja su se mahom usredsredivala ok'o dva

onog Sto se zove "kolizija vrednosti< i It.rrr:rtsker srecli5ta onog $to se zove >halo-efekat<'Jeclnom specifidnom obliku kolizije vrednosti posveien romanu Dervi\ i it'
190

1

Potpuni tekst ovog pisma ditalac

knjige.

ie nadi na kraju ove

'

rr ako

i dopustajii postojanie drugih

191

vrednosti, onda to

bi im porekli svaku stvarnu autonomnost. lJ ovom poslednjem sludaju, svet vrednosti,bio bi hije-' rrrrhi.iski i haimonidrio uretlen, bez ika5vih sukoiba i naprslirrir, kero Sto je to sludaj u Platonovoj filozofiji.

rxirrrr sorn.-o

zato da

Moderna vremena"donela su nam, medutim, tragidno -sa,.n,,.tl"-au je i svet vrednosti podeljen-i qulolljeq' da moralna vrcclnost di3e leaina i da Platonova aksiolo5ka sinteza poetv"l rrt ncsigurriirn i nepouzdanim temeljima- Praktidno, .t" 1-':"el .iii i*"-te u mode^rnim vremenima, pored ostalog, iasniie i ,r--,-a+ixniip nego nacn ikada ilrqdq suodili crrni.ili sa tinjenicom iinienicom da ne neko moZe rlrarnatidnije gt rimetnit ili mislilac, a da niegove ostale, gradansk-e hili u"titi iiiii veliki ,im"ttiit i pofilidi
i

umotnidkih kvaliteta. Uorkos tome, mnogi savremeni intelektualci trude se da tlrLc cialeko od sebe ov6 tragidno saznanje. Tome ie u prvom i'.rir" t.i"u oni pojava koja se u psihologiji 291'e halo-efekat' ll:rlo-cfekat se isp6ljava u teZnji da utisak-koji u nama izazi' vrriu nediie neeativne, rette pozitivne, osobine nastojimo da prir*irimo na cilokupttu lidnost dotidne osobe. Nljf; rr4JvvlldruEre\l4' Lvil. halo-efe.kta. u\) Lt Zrtva KrllrL:ar bioMnopr je Ig Knllzevru knjiZevni lriqida5 Mnogi si.' r" ro"dcieatlaio onda kada je trebalo sa um-etnidlog glediiiri i"aiti o"delu izvesnos pis6a, privremeno ili trajno angaLovanos na nolitidki poerEsiroi strani. U ovakvim situacijama "kniiz'evni kriiid;ri, istbridari i teoretidari ispolj avali ir toin i *,t iklotroit da negativan-utisak koji pogre5no angaZovanje sudove vrednosti o njego' ub, pro$ire i na sudove izaziia, Irrkvos oisca izaziva, Irrkvog pisca opusu. kn vrntr celokupnom kniiZevnom Tako ie to bilo i tako to jo$ uvek na izvestan nadin biva i liacla je i'ed o knjiZevnom opusu MiloSa Crnjanskog' Milo$ tlrn.ianski progla3en je jo$ za Livota >mrtvim pesnikomu, up' rirvo usled' d.istva v6i lomenutog haloefekta' Pokerzalo se, meilutim, jo5 jednom, da je Zivot mnogo sl-o)t.rriii i zanle'teniii od ideoio5liih shema. Tako se i dogodilo .lrr vcri .,tn"liko pokopani pisac Milo5 Crnjanski iznenada vas' krsrrt' sit drueim Sebbania, u punoj svojoj umetnidkoj slavi

ivt'li[,ini.

llazumc sc, to jo$ nije bilo dovolino da halo-efekat u.potprrrrosli izgubi ,svoiir mafidnn moi, narodito u sudovima izve-

Nihola Miloicvii

192

snih.InjiZevnih kritidara i istoridara, koji su druge Seobe ocenili kao silaznu tadhu ner. pi5devom-umetnidkom [utu. paracloks buclc vcii, kacla ie sa povratkori, mloS^ ^ .Daskog Crnj.an dei s tv<-r pwobitrrog halo-efekta^ podelo p"rt"p""o neki od p.ornlnuritr l
OSNOVNE FILOZOFSKEI LINIJE DRUGOG DELA 'SEOBA"

i

kroz blagu nejasnoiu, smrti slika suita. Usnuo prati plen ito noiu U smrti blagi krai se spu.Sta.. "Gonid Roalene

.

i u nekim drugim stihovima istos iii pesnidko-g kazivania,-vei nadin kazivania p" "t"g"rilili"utifi p?*;id ;;gr: ve5taja, koji se, u neku ruku, i u moiim oivitima na stvaialaitvo preminulog Milo5a-C.rnj-anskog, moZe u izvesno5 meii oseJiti. Snirt Crn.janskog bila je, pre-ma tome, za men. i po_ voct cla u dva, setnom i blagom zami3ljeno5iu obojena napisa g.njegovom delu, nagovestim i nesto od sopstven6, melaihoIidne zaoliuplienosti lemama prolaznosti i fropaaanja. U trenucima kada se na izvestan hadin, onoliko tbtit
pesnik_a, nisam nikada video simboridici

Druga knjiga Seoba je od mnogo veieg znataja za predmet naSeg isp,itivanja. Sve ono Sto se prethodnom knjigom samo nago\re5tava, dolazi u drugom delu romana do svog najpunijeg i najefektnijeg izraza. Stoga ie ovaj rad uglavnorn biti posveien drugoj knjizi Seoba, knjizi koja se pojavila onda kada se to najmanje moglo odekivati i predvideti. Celokupna struktura drugog dela romana usredsreifuje se oko lika glavnog junaka, Vukovog posinka Pavela Isakovita. Zadatak koji pred sebe postavlja Pavel Isakovid na izgled ne prelazi okvire sudbine jedne manie nacio ralne.ce' iine. To nije, strogo uzev, tema od Sireg metgfizi-ikogznadai.a koia bi, simim tim, dala neko iztazitiie filozofsko obeleZje kniizi Milo5a Crnjanskog. S druge strane, Pavel Isakovid, po pi5devo'i zamisli, doi.ivliava tfiav niz razliditih epizoda u kojima liubav igra jeclmi od glavnih uloga. Te epizode ditaocu pogotovu mogu_izglcclati kao ne5to 51o ie veoma dale,lq od svake rnetafizike. iia ipak, uprkos tome,'i u drugoj knjizi romana ispod jednog prividno usko nacionalnog i specifidno ljubavnog toka radnje iei'c duboka reka filozofije. Dinamidku okosnicu metafizidkih liniia dnrge knjige prcdstavlja Pavelov put u Rusiju. Njego'r,'u fiJozofsku dinarrriku u prvorn redu Eini izvesna razlika, odnosno izvesna neT,sskoviia.i njihove lrrrdr-rclarnost izmeclu ielja i namera Pavela nralizaciie. To se moZe reii kako-za onaj deo radnje koji se tii:c Pavelovih nastojanja da do Rusiie dode, tako i za onaj

, Tlci treba shvatiti uslovno. Literatura, razume ilo i filozofiia. Literatura moZe, mealutim., biti iedno rriic'islo"filozofsken r;pt.t ilitrno rrtnctnidl
"lilozulsktt l:l ZlriInl('r

,

tlirrrcrtzi jtt.

ilJr l)csl{u

Nikola MiloScvii

194

Zidanica na pesku

koii Rusiji i njegov napor da tamo nade ono za dimc ic Lia"". Sto sc tidc or-vog clcla pavlovc oclisc.lc, u n.iemu se rrrosu razlikova I i clva'z'adi i,r.'iri""irri; ;;;;,' b;;;;;ii";'#;i I szr norocticom Boi.id. Ni'prvi plgf"a, I:,kgjl f 111ct sKr cvorovr-rm.l. prc svcg.r zr cil.i da odrie' ilazvilu "uia'r?-_ raan;u romana. Filozofski momcna_t, naprotiv, di;i-s; k;;',;;ili;_ hov uzgredan i sporedan ptoa rif ii 3.ir,.1" .., nalnog zarlatka pavela Isai
se odnosi na p.avelov boravak- u *

r

;il- #;;i t"il:

Pavtovih planova, boravak u Tokaju .ie, ,^,-^l,TI"^gl:d-r]g. svgi nadin svedoianstvo o nesrazmeri

i nefodu_ l1l919lni darnostl rzmeclu dovekovih Zelia i niihovog ostvarenia, prvi predstavnik ruskih vlasti-s_a kgiim ;; i;;tr;;';;;;-;#;; ruski oficir _yp*"g porekla, di;i st; Sio moZe Aa etavn; lunaka zadrii tako reii na domaku cilia kome ;r*j f"Zl. i|? ygl _ls_1]<_ovle j e odeki v3.q da. Tokaj u" o i; grr;i ;;;d";; s;; ;; nJegovom putu, pribeLiite iz koga ie se, "' iajzad,'p"rf" i"lif." muka, prebaciti -u veliku_prq,{rlu"""-'imieriiul M;d;;i;, onaj od kgga je pivet Isakovie oebr
195

i duZnost da mu u tome pomogne, pokazuje se klo ljuti i uporni neprijatelj Pavlovih zavetnih Zelja. Tako je i rr Tokaju glavni junak doZiveo ne5to sasvim suprotno od ()n()ga za (ime je teZio i demu se nadao; sasvim u duhu one irlc jc po kojoj se 6ovekove telie i nade nikad ne mogu ostvaIorn, bila dak

rili tr svetu onakvom kakav on jeste.

Susret sa porodicom BoZi6 takode cltvara problem odnosrt izmedu Pavlovih teLnji i njihovog 'ostvarenja. Stavi5e, ovaj srrsrct moZda najreljefnije istide metafizidku dramu Isakoviircvog putovanja. Susret sa porodicom BoZid doprinosi da se

vei pri polasku u Rusiju udvrsti uverenje vi5em cilju jsdnq,-3 stvarnost u kojoj taj cilj trebarealizovati ne5to sasvim drugo. Zlhvaljujuii majoru BoZidu, a narodito njegovoj Zeni i ierki, 1il;rvni junak, bez svoje namere i Zelie, dolazi u takva mesta rr koiima nije ni slutio da ikada moZe biti. Tako, na primer, rr Pavlu Isakovidu

tll je dovekovo stremljenje ka nekom

prrtujuii u Rusiju "jego blagorodije, destnjei5i Pavel Isakovid litmajstor novouspostavljenog po,lka sirmijskih husara" sti11iro je dak i u Gran, ,rvaroS u koiu nije bio poSao. U kojoj nikada nije bio. U koju se nikad vratiti neie.. (Ibid., strana 349, I.)

Na jo5 karakteristidnije, a svakako

i

pomalo tragikornii-

rro, odstupanje od svojih planova i i,elia Pavel Isakovid bio icr prinuden pod uticajem, ili bolie redeno pod pritiskom, gospoZe Evdokiie BoZid i njene ierke Tekle" Glawi junak,

po zamisli piSdevoj, prilikom svog putovanja u Bed, mora bori sa otvorenim liubavnim ponudama Zenskog dela porodice maiora BoZida. Vei na samom podetku puta u Bed gospoZica Tekla poku5ava da od Pavela Isakovida, koii je krenuo u iedan veliki nacionalni poduhvat, nadini svog liubavnika. To ie, razume se, moglo samo znaditi da bi se Pirvlovo putovanje da je samo popus,tio draLima ove gospoZice moraJo -zavr5iti io5 i pre nego Sto ie zapodelo. - Tekla zahtevala je, naime, da se Pavel Isakovid ()ospoZica odrekne svih svojih planova i ilelja i ostane u Bedu sa njom, rr ulozi sreinog i neodekivanog supruga. Sa Pavlove tadke lllccli5ta te5ko se moglo zamisliti veie i teZe odstupanje od n icgovih namera nego Sto je ovo koje mu je sudbina nagovcstila u liku gospoZice Tekle Boiid. Na joS veie muke stavila ie Pavela Isakovida majka go spo/.ice Tekle, gospoZa Evdokija. Njoj je dak po5lo za trkom ono Sto njenoj ierki nije. Suprotno svim svojim namerama i planovima, Pavel Isakovid postao je ljubavnik supruge masvc vreme da se

196

Zidaniea na Pesku

Nikola Milosevi6

jora Joana loiida- Stavi5e, pod utica.jcm gospoZe Evdokije, Pavle Isakovid na5ao se neko vrerlc'u poloZhju velikosvLtskog ljubavnika koii, kao Sto ic 1o vei'recl, odlazi u kuiu prevarenog muZa, Caska sa njim, pa derk i obeduje u njegovom dru5t.r..u.

to Sto gospoT-a BoZid glavnom . Vrhun_ac.sv.ega rprcdstavlfa junaku..{ola1i ga dovocli u iednui sa njehotel i time i_?.k gove tadke glediSta, krajnje dvosmislenu situaciju. Marko Ziminski, dasni i uvaieni zemliak Pavlov, sluderjno sreie gospoZu- Evdokiiu qpravo kad ie kretala u posetir svorle llub'avniku. Da bi prikrio bruku, Pavel Isakovid Zi,minskom ni brzr; ruku servira jednu izmi5ljenu i providnu pridu, pa tako umes_tq u poloZaj putnika koji u dtlekoi Rusiii traZi svoi spas, dolazi u poloZaj obidnog i sasvim furovidnog obmanjivida. S obzirom na Pavlove namere i planove, gospoZa- BoZid i njena ierka trebalo ie da budu, >samo neke bube. .. neki mravi nasred njegovog puta, neki vrapci u pra5ini, koii ostaju iza njega." (Ibid., strana 396, I.) Medutim, upravo to Sto je prema predvidanjima Pavela Isakovida trebalo da bude ne. Sto sasvim sludaino i sporedno, to Sto se, uostalom, prerna tim istim predvictanjima nije dak smelo ni dogoditi, postalo je su5tinsko i glavno obeleZje jednog dela njegovog puiovanja u Rusiju. Ovo evociranje nekih osnovnih linija Pavlovog putovanja dovoljno je da nam nagovesti da se iza tog poduhvata glavnog junaka kriie izvestan dublii, metafizidki smisao. Jedna vrsta privremenog bilansa, koia bi se mogla nadiniti na osnovu politidkih i liubavnih prikljudeniia Pavela Isakovida, govorila bi o potpunoj nesaglasnosti izmedu d.ovekovih odeki vanja i onoga Sto mu se u iivotu de5ava. Zakliu6ak o kome je red vrlo je radikalan. PiSdeva stvaraladka zamisao mogla se kretati i u nekim drugim pravcima. Pisac je mogao da se odludi i za jednu takvu variiantu putovanja glavnog junaka u kojoi bi se Pavlova predviilanja ostvarivala bar u nekim sludaievima. Crnjanski ie, takode, mogao da se odltrdi i za vartjantu po kojoi bi planovi njegovoglu11ka u svakom_ pojedinadnorn sludaju, ili veiini sludajeva, bili demantovani samo delimidno. Metlutim, ono Sto se Pavelu Isakovidu de$ava na putu u Rusiju, de5ava se sasvim drukdije, pa dak i sasvim suprotno od svih njegovih planova i predvielan.ia.

_ Q*gu jedna metafizidka dimenzija koju implicitno sadrZi Pavlov put u Rusiju je d,imenzija-sludajnosti. Skoro sve ono Sto_ se doggtta junaku Milo5a Cinjanskog moglo je i cla se ne dogodi,-ili bar nije u sebi imalo doioljnd miZnosti.

197

'l'ako, na primer, gospoZa Evdokija BoZid saop5tava. glavnom iunaku cla su se niih dvoie sreli samo pukim stlcaJem o.Kototputuj.e dva dana ;;;;ii. M;j"i Bozid'i", u sivari, trebalo da je na silno 'l'randatek i doii, Isakovid Pavel ie r.:rrriie no"Sto A- da je.gonamere,' odus,tao od te svojq iii"u" "au"tjivanje tiienuta onda kada je brilo predvi(Ieno, ditav r|,uzo nua"iliia junariiz
niic otputovali onda kada je trebalo da otputgje, porazaua t"ivcla'Isakovida i utvrduie u njemu zakl jud.ak-da u svetu svc zavisi od nekakvog udesa, u kome nema nrkaKve clllDoKe'

i'vrste

i

logidne veze.

svoj suoiiettivne dimenzije Pavlorog puta-i'mai,u-i namera' na5ih t)ick;iv;i eli.vivalent. Ako se sve deSava protiv inati sta ga deka'.Ne postoii nadin da ;;fi;';;;"k';;;;i" sc clokudi ono Sto u sebi kriie buduinost' Nemogucnost precliz onog.Sto s9. zb.iva ti*i ie zakliudat< tdli se nameieputovan3a u r(usrJu' "ia""lt njegovog junakom, prilikom sa glarmim Ove

Medutim, svest o apsolutnom neskladu izmeelu dovekovih i sveta u kome dovek Zivi, kao i svest o sludajnosti :y9r':r oostoieiee' loeidno ie povezana i sa odredenim metarlzli.i.ii-,-at-iirfjiji*i. U jeanbm oa svojih filozofskih trenutaka ima uti"sak da ie nmuv:a u mreZi-neko.g pauka<. i,^""t irut posledicu svih onih-peripe"i'id T;ij;ti;tipreaiiavt:a prirotinuprblazi glavni junak'. Pavlovo tiie kroz koie na tlto*b putu o eovekovoJ nemoct' saznanja oblik is'liustvo ie z"apravo iedan silama, koje u sebi nemaju ;t;;;k""+;i;;;;"sd";;;ti nekim rr ikakvu unuira5hju, logidku nuZnost' Metafizidke niti Pavlovog puteSestvija organski su uttane istovremeno' ctalJe i u ljeEov boravak u Rusiii,- s tim Sto se,filozofskim lilijama rirzvlraru, pa r spalaiu sa nekim drugim i.';r i i;;:' ij.- bi imaginarna istorija- glavlog junaka i*uk- lql: r'"bt"t obuhvatnost, valjalo je pokazati da ono Sto se Pavelu i speci' i;;6id" a"surra tii" nesto udamljeno, -pojedinadno strukturu u da potrebno je za. pisdc smatraol-itno. Stoga i pon"st o sudbini gospodina Georgija Trannacla

',,r'r-rono "fit;"fi tla['ilovida.

Gospodin Georgije Trandafil pojavljujg se pred Ltt-="]-"ll Isakovid'em kao ofiEdnje jednog optimistidkog i-Prakttclstrc' kog pogleda na svet. Op1!m!2a9. Trandatilov tohko Je racrk;i"; ;t ie svoiom ra-dikalno5iu m-oZe up.ore{iti samo.,;1 J.,ucnim laibnicovskim optimizmom' Po TiSIje-nJu .gospodrna iil;ij; r,:u"aufito"ida ,,niSta na svetu niie te5ko i sve se na svctr-r rnoZe

udesiti't"l "-iit"tovimao. (Ibid', strana

318,

I')

198

Nikola MiloseviC

Zid,anica na pesku

Metlutim, Trandafilov optimizam je optimizam narodite vrste. Trandafil. u stvari, ,i" i"Jr"rrivan i priprost nadin formuUse svoie islr

vcrkovih. Nevolie Pavela Isakovida jo5 se mo'gu obia5njavati

(,i,';;'a;;,il,l,:;?,,',":i{1i1.?t-L}Hi.'3'Sll';::,*tl: Georgija Tran
Gospodin Gcorgi.ic jc u tonr pogicau susta suprotnost Pavclu rsakovidr. pi;Li'"1Juiii, rjiX5iie"im diialozima suodava zam glavtrog -trgovadki "pri*iio-'l;;ftiifilj i neobuzdani ideari.iunaka.

U podctku, Trandatilova realistidka laocu_ kao savrSena garancija ;$;-S;; ideologija izgleda ii_ f a' ii i o ; i+ q. vedi to nas m dj a n i utJ" " znan' F pa ioak, kada se paveTiiatoviei';:iig J:'l{'#'j; r '-")sve lovoj kuii u eudim, zatekao j"-;;;;,fr"esrovidiio"i."'"i"rinjavu kao na Darastos"...-i;;;ui;i;; z"r,.r, vesetja, ,kuk_ tutolkiniu, odi'eo i. eirie, i."i#ir'itTri'"r. gorpozu Femku a, a daon. Tran_ '"iti il;J znao )k"ud ;a"lt, # #sii?; $jl'l,jjil:. "i ea"'.i,, s\/ome

Femka se, dodu5e, vraia ?vesnog !reTeq?, glsRoZa i pisac osta-vl.ii "paietJ liailovid" -iraii d;-a;;;, rtut;

.mqzu-

u'eren iu kako ie eosp.odin ceorgi j e ?-rLtj':"" ;;i zad ipak na.ao"srJiu'i-,-iru" li?3i".'T"* _'oeo kasniie. u Rusiji, Pavte sasvi".r ,t,fd;j;;;;;;l; iu "iir Trandafilo'ida bita kratkog u"ru.-E"ii"I; ," sreia Geoisiia

iilk;i= ;ili";r;

Hlii:'13,;Hg,*',llll#.:hl,:"x*g,t*:'*",y:i;.81,1i''i1#l

tom Trandafilu da p Pi3deva ironidno intonirana maSta htela ie da njegov j-yyak, uprayg. trenurakstvaraladka p." sto'?;:#;'ti i; nor.u porodidnu trbgedi;u goip;iila deorgi;a, ""g" pripoveda o tome kako je ou Budimri, ilr9"^!9 i;i;, r'r.r-di!a""";"r;;"; doveka, podtenorodnog qlu".d3fila, tojilrn" Zanku za ilenu. Nikad" nije bio-u'""rlrfiioi vrlo ljupku tuto_ kuii. neso toi. a ni kad ni ie video ni veseliju,,rpru_g.r, .r"g.ilt"^i" g"r;:;"";rJ# ka Trandafil.. (Ibid., strana iOrl]fl.i'" poenta epizode o gospodinu Georgiju Tran_ , ^.lletafizidka dafilovidu veoma je znadajna za razumevanie osn8v,r,ih^iil; t?I:uu ariie" li"ji'e" s;"b;K;; aF;"b;;;il't"?" ?:f:!l Je I ova prrea pored ostalog i vi5e nepredvid-' ledna potvrda ljivosti i sludajnosti svetskih ,"Uiuu"ii. znalaj e.pizode sa Georgijem Tran_ . ^.1\'Iedutim,jemetafizidki dafilovidem pre svega u torne dto ona pokazuje da sreia, strogo uzev, ne zavisi mnogo oa sutietrliuiit *;ilc"rrtt;:

rr.jcgovom nesposobno5iu da se

199

u iirrotu efikasno bori za svo-

,ic cilieve. Nesklad izmerlu Pavlovih ielia i njihovog ostvarenja moZe biti protumaden i kao posledica neke Pavlove s;ub-

icktivne nemoii. Upravo zato trebalo je pokazati da i iedan tako sposoban i ve5t dovek kao Sto ie Georgi,ie Trandafilovid niie u stanju da tai nesklad izbegne. Cak i sam gospodin Georgije, sa svom svoiom snalaZljivo5iu i ve5tinom, ipak je szlrrlo muva u mreZi nekog pauka. Misao o apsolutnorn neskladu izmedu liudskih teZnji i svota u kome te tef,nie treba da se ostvare, dalie se pc'tvrdluie kroz Pavlovo iskustvo u zemlji za koiom ie to,l,iko deznuo. Tiho svodedi bilans svog bavlienia u Rusiji, jednoga clana avgusta meseca u Kiievu, Pavel Isakovid sacla vei Volkovid, kako primeiuje pisac sa gordinom -ie pomislio - Sto ie odekivaon. Jer ono cla se i tu )sve zbiva drugade nego Sto ie sebi Pavel Isakovrid ,nazidao, za to v'reme, u vetar, eto, sve se ru6i". Evo, na primer, kako Pavel Isakovid vidi tragediju svoje porodice: ,Petar od ljubomore, srarnotne, eto, kao Itrdi, gubi sve Sto mu je lena imala, a Yartrara ie do$la da neko polumrtvo dete muZu rodi. Durtle se promenio sav, za vi5i din oficirski, valjda bi i decu i Zenu ostavio. Ana ie do smrti za ljubavlju Zaliti i za svojom Agripinom plakati. A Trifun, strele ga, matorog, ubile, onako dobar otac, onako prused, po5tovan, sav se poaigrrio na putu u Rusiju". (Ibid., strana 963,II.) Podjednako je tuLan,i bilans Isakovidevog napora da ostvari svoju zavetnu Zelju i uz pomoi Rusa nazad u otadZbi rrtr docle. lz duLeg unutra5njeg monologa Pavlovog na tu temu nave$iemo samo ovai karakteristidni odlomak: "Jesu li sc obukli u svetlo oruZje, i vratili se, u. oklopu, srebrnom, na rati5ta svoje zemlje, pobedonosni kao arhangeli? Vraga! Dodo3e ovarno u gomilici, odrpani kao prosjaci. Vitkovid, eto, brigadir, a deka na platu, osam meseci. Niko ih, medutim, ovde, u Kiievu, za Serviiu ne pita. (...) Cak se i to Sapuie, da ie knjaz, veliki, Petar, prajski da ih komandira i da ie ih prajskom kralju odvesti.u (Ibid., strana 964, Il.) Neuspeh Pavlovog plana za izbavljenje srpske nacije postaje konadzrn sa onorn nesutlenom, tragikomidnom audijencijom kod carice Jelisavete. Videii da propada i nestaje sve Sto je naumio, Pavel Isakovid je uobrazio da bi ova audijencija mogla doneti njemu i njegovom nacionu toliko Zeljenu podrSku i spas. Ali umesto ruske carice, Isakovid je video

200

Nikola

ly{iloEevi6

Zidanica nn freskll

siuu() ncku svoiu zemljakinju, koju su k,r'is tcC i sc n icgo's6 neoUbveEie"r;S,A ljgggvi sunarodnici, li:rz:rli liao gospodaricu ."t"-nioil"."""' ;' .....-.l..Pr.l"dnji poduhvat glavnog junaka zavrSio se, dal
Hi;;";#i,i,'ilil

r r su protno od njegovih ode-kivanla. vak rr Rusiji upotpunjir:i i aatie p"*ia"i"f"k;-ir;"i;;";#;: misao o apsolurr,'r'cs k radu izmeclu- dovekovih tt'2" i i i riiir""r!""1;;#;;. Iza spccifidno istorijskog i ptana pavlovos bav_ I i c rr i a u ru sko i im p6ri j i -i "u.io""l"'og ;;A;;; r?;ir.' -lo!"ri:""t r,fi bll;r, filozofsta ainieniitr. Melanholidni epilog pavlovog prebivania u Rusiii .i nc.kc sadrZi nove metafilietE riniie. 1% -""-.*ir""i"Eill"iiJa;.', :rud ijenciju gl-aynog junat
sir sv

rr

r

jAil

;ii;;i

il#ft,"i

to

;n-;;;;

T; ""#;

2At

l)rcma njoj, Joka Stana Drekova, naglo se menja. Ona oposvo'ie hlebove i ode prema lazaretu, kao da joj ni5ta rri.ie kazao<. A Pavel Isakovid gledao je za njo'm ,sve dok se rrije, u sumradju kapije, ulazaretu, pretvorila u senkun. (Ibid., strana 532, I) StigavSi naizad u Rusiiu, Pavel Isakovid se >neprestano slniko nije bio video u Kiievu, icnu, koia ima krrpnc, zelene odi, a trepavice, kao u pepclu<. (Ibicl.) Joka Stana Drekova naizad ie, meriutim, ipak dospela u onaj grad u kome ju je Pavel Isakovid toliko dugo traZio. Ali rrpravo u tom trenutku glavni junak bio je vei daleko. I ne samo to. Ova Crnogorka mimoiSla se sa Pavelorn Isakovidem za svega jedan jedini dan. Tako Pavel Isakovid onikad nije na5ao tu Zenu sa krupnim, zelenim o6ima, i trepavicama boje pepela(. (Ibid., strana 1054, II) Sludajnost se obidno uzirna kao klasidan izraz slepog i rlcsvesnog delovanja. U epizodi sa Zenom zelenih odiju, slui:rj, naprotiv, lidi na neku svesnu, inteligentnu silu za koju .ie dovek samo predmet cinidne zabave. eita.luii ovu cpizodr,r clolazimo gotovo do zakljudka da pos,toji neka "viSa" sila hoja namerno pode5ava dogadaje tako da dovek dode do Zefjenog biia samo zato da bi se tako redi za dlaku mirnoi5ao sa nllm. Ovakvo shvatanje sludainosti ostavilo je svoi pedat i na jcclan lirski rnotiv koii stalno prati avanturu glavnog junaka. C)voga puta sludaj se pojarrljuje kao taianstveni reditelj svetskih zbivanja u dijoi je moii ,da, u isti mah, iedno Zensko biie ode, saovog sveta, a drugo, sasvim slidno, poiavi se pred nArrra(. (Ibid., strana 351-352, I) Taj taianstveni, reditelj udirrio je da gospoZa Evdokija BoZid neverovatno lidi na Pervlovu pokojnu suprugu. oOne su imale isti, tamni, dim na crnirrr odima, ista uzvijena usta, iste dak i grudi, pa i glas. Isto lepo, setno lice, ali sa malo priastim nosem, a isto tako i tai mio pogled". (Ibid., s'trana 352, I) I Sto ie duZe Pavel Isakovid sedeo u kolima sa gospoZom Bo1it, oniene otkrivene grucli, njena noga, njen pogled, njen glas, lidili su sve viSe, na grudi, na nogu, na pogled, na glas one koja je bila u grolru.u (Ibicl., strana 352, I)

ililc

202

Nikola Milosevie

Zidanica na pesku

I;izii.ka slidnost gospoie BoZid i pavlove pokoine suDru_ lf is;-xrt j;rva sc i u n-etip situaciiama-t.;" ri"6'i"t'r""l"ril
r

I

^

6;;;';;;.s&.iii iilri

nego samo obidan i prdlazan tr"n.,tit pavela Isakovida, vidi se i no t"rir" si" gr;;;ij;;f .ra putu

oseia potrebu da se joS jednom vriti u tu ergeiu, d";; ga, prema pi5devoi t;f zamisli, rukovodi >nesto i"oti-iis"; i"o' ;di.-; "dj :^. . da ga tamo deka nesto, sro tretli-vi'J"ii". ,;;iiu iffial, A to nesto Sto ie trebai""."ig-"tt p.i,oJl?i:. i"ri;r".,il##';# se tako moie ieci, metafizi8ke i;;;;.-'. Drama o koioi je red._podinje smriu pastuva Jupitera. To i", nimalo

;i;;;

ilslii

stritli

iiffiti:1,1,:?,,lrf ff iil',;ruf :*,1 i*y"r":.g"",,t"itg'i,ft ,'9nJ?, smrr Je va,6rala upravo tog Jupiteia koii nodi, t"t-rd." n imalo- sludajno, ime jedie plane?e. iiri"".t""jlii ;;;-;,d; dnom.fenomenuu, pa*l Isa.kovid ;;r;J; Lto-i'l,ru-J" u ovoj_ergeli biva. >p-re_.t-ri au"u-"duriiq aa io .il ; l,ig"r" *.ii mora. Prebolelo ie nekoliko matoritr,- oUdngavelifi, k.bii; pistuva, kgji ;;;i i,nJ Jupitera, planete, Qvaj.priperak ne(Ibid., pau;l-I;ak;;E, straria 390, I) :^c." tutoa", saznaie da jc t*rva kojo-m se Jupirer or.rovao, truuu-toj?i;ijffifrk'r;fi pasti,.pa ipak "nijedha kobila, nijeain fcori;, "il.aiir%r"U8, Sarno Jupiter, eto, crkavao. (Ibid., strana 3gI,

nc crkava.

D

Izgleda, dakle, kao da postoje neki drugi razlozi, osim prirodnih, za Jupiterovu srnrt. Kao da postoji neka moi pod dijim uticajem najlep5i primerci jedne vrste bivaju uni5teni pre svih drugih. Smrt pastuva grofa Para navodi na pomisao da je zli darobnjak koji upravlja svetom, zakleti neprijatelj svake lepote.

Ali konj je plemenita Zivotinja, pa zato u njegovom umiranju ima nedeg narodito tuinog. Kada koni slomije nogu na preponama, >ta plemenita Zivotinja se ubija". Nasuprot tome, >pacov Zivi i kad mu drugovi odgrizu jednu detvrtinu tela<. (Ibid., s:trana 392, I) Onai rdavi darobnlak je, znati, ne szrmo smrtni neprijatelj svake lepote, nego i svake plemenitosti.

Prva poseta Pavela Isakovida grofovoj ergeli sluZi i kao povod da se postavi pitanje o sudbini etidkih vrednosti uopSte. Druga pak poseta Pavela Isakovida donosi sobom i jedan odgovor na ovo pitanje. Glavni junak saznaje da je Valdenzer otpuSten i da je sudbina ditave njegove porodice neizvesna. Na Valdenzeru ie sve visilo >i njegov trbuh, i njegovi obrazi, tizme, i odelo. Visili su mu i odni kapci, kad se zaplakao.< (Ibid., strana 540, I) Cak je i sobarica Valdenzerova, bezazlena Francl, zahva' ljujuii smrti pastuva Jupitera, morala da ode u Bed. Tamo je ostala u drugorn stanju, pa su je poslal,i u nekakvu gostionicu kraj Beda koja joj je sluZila kao neka vrsta miraza. Pavel Isakovid je saznao i to da sada Valdenzerova kii treba da zameni Francl na to'me poslu u Bedu, Sto je u njemu izazvalo neke tuZne i sumorne misli. Pavel ie, naime, pomislio da ie i Valdenzerova kier "kad zatrudni, dobiti, za udadbu, kao i Francl, i neku malu gostilnu, u okolini Beda, \rz mvLa.,, (Ibid., s,trana 542, I) Ova veza izmedu stradanja plemenite Zivotinie i stradanja neduZnih i dobrih ljudi ima iedno skriveno, metafizidko znadenje. I u svetu liudi vlada ista ona sila koja uni5tava plemenitost, isti onai rdavi vol5ebnik koji mrzi 'i progoni svaku dobrotu. Ako bacimo jo5 jedan pogled na Pavlovo putovanje i Pavlov boravak u Rusiji, videiemo da to putovanje ! taj bo-ravak imaju pre svega izvestan etidki srnisao. Pavel Isakovid nije neko ko iudi za bilo dim, on ie i neko ko L:udi za izvesnim moralnim idealom. Kroz lik glarrnog junaka pisac nam sugerira i svoje gledi5te o sudbini moralnih vrednosti, u svetLl onakvom kakav on ieste. Ishod suodavanja moralnih ideala ,i stvarnog sveta po pravilu je takav da se moie zakljuditi da ideali nemaju ni-

204

Nikota Milosevie

kakvog izglcda da budu rculizovani. pavlov put u Rusiiu .;ilii,:"iffi, obejS riagidrrim

ncskracloil- ;;"d;" ;i"EJ"iil l"?"1. te'nji i srvarn'sti kria r"z,r;;i;;;;" oclgovara. Jedan od nrogrriih rrarrrca p.vtrir _ri'r l-sat<'vrJi'-'ic'-i i"i a^ se svaka tehnia i'l i ro p rctaz i . trs k.,2... nr" r i_ r.".' b["i ; r;;;i;r;ilr1 il,::.i glcnl" I)()r'irz()rr. l):rvlrv tr R.sij,, 1r,.iih i;;l;;;;.;l
'rrl

vr'ct 1'r'vi r)()rrF('r pa-vcra rsakovirla svctr,c{i o pisdevor zelji cl:r istaknc rrlocu moral.r:"g -;rr"ni, l, .t*t rr.i romana. Uprav<.r zatrvaIjLr jrrii

svoIi'r-pia;;;;;;; rcZniama pavct Isako_ vid otlmalr.dospcva u zatvor, i tako isiustvo nil prvo'lr kora ku. notvrd-uje rtu_- i poznatu glavnog .iunaka, tnko rcii onroloskoi pr"a"i."A!"?rri"X-ooru fii.;;'"r[;;;j na propast. _ Svc Sto se odigrava sa pavlom Isakovidem na tom Dutu u Rusiiu sarno dal'ie potvra"j" Luu'"iil"r. Izbavivsi se'bekstvom iz zatvora, Flrt-" ,3 ruskom postanstvu u Bed,. ali, "iie[iili*'"u_erama k;; Sil;;_o, umesroodlazi da tamo e nj egovim i;ij;n;, ;,

i;1;;"il's;'

3;],T,11:."0 "vorj

"ird"',;s

y_ A kada yajza!,, lli9ne u tu Rusiiu za koiom ie toliko ceznuo, pavel Isakovid_"ostaje ,Ur"l"rj*i gledu narodito ie karakterisile""T"i,l"" zgaclen. U tom noriil"ti' rJ : J;;' #:: vashoditeljstvorn, deneratd

;;;i; .^irt" armiie, Kostiuriir:. "".i;!r;ilffii.; L -.uo_ povredenom

nom. Prinuden da osranid.,lo* ge;;r"i" dvosmislene odeovcire, pavel lia?o;ld

otii udu e $:;'?lX?:lu "" :. 4"" J'ig;"ir'" i ;i.fi;;;# uprqiro tal taj protes.t protes,t umalo uqa-lo niie stao pavela Isakovida + I upravo nusekovanija jazikov", ilii_ m.ota; moZcla i J$' i, Li ogo go." kazne. 5"1* ! : : ""r'. i,? " j1",1**:i{.'"^,1*11"..1".1;;;Iii;;;-r:;#"i?!,5H1":if ednos tavn a : ptemenit =:l:y:,_,1i rupori ; ;;" ili'j r.Y,lif 'illr j; budu ostvareni u svetu onukvom k;k;;; on ie.r" ""'j: leste, ^

i

i

mor.alnih teZnii

i

stvarnosti X"*l*^llyeitu j"-3"1?*l:":1.:,:::tlqc:",ffii;#i;-ilft #;j"il;;: i::^ f ::lnxT:TL:llj::,.,'r*:g*'*^;;;r!"5";;il;1,;1; *l " a "ii ;;;,'p;,il # 5.= -"i #5 i:l?,ti,,l : 1'..1: " q9\Hsaj da ^t :1i,.":g ostvari Ineito' od ;";tih-;;1;ih ;i;;;"1-rl,,i3?l j1 q5e1 jmi e.r.i'i"'- rj,", i, il. ; ;;; ; *p_9199i." ili:T "",":ll i :*i1 i svoga niroda,'kao il;"i, ii&; stvar, i

nemoralne ;

svakako ilma

rzvcstan moralni oreol. oreol. U tome, Lakode. treba dko{ pcsimizma. Ona misao

videti iedan znak autorovog etif..i" ,,iL"rn nosi epizoda o erseli gro! !a1a dobiia novu potvrd" na prime* pil,ir"! u";r%: sne rcZnjc da bude primljen d;i;;;;ij"

"

rca;;;;;;;lti;

Zidanica na

205

vete. JoS lednorn se pokazuje da je svet pode5en za to da ismejava i uni5tava svaki plemenitifi napor. Ali ako je pi5deva namera bila da posebno istakne tragidnu obredenost na propast koja lebdi nad dobrotom kao lakvom, onda je on, naravno, morao u tom srnislu posebno izdvojiti sr.rdbinu Pavela Isakovida. I zaista, u romanu su vidni tragovi autorovog nastojanja da Pavelu Isakovidu i onorne Sto se sa njim zbiva dd jedno narodito tragidno obeleije. Glavni junak ima doZivliaj jedne, ako se tako moZe reii, me-

tafizidke samode, samoie koja predstavlja prirodnu posledicu ontolo5ke izolovanosti svega Sto ie plemenito i uzvi5eno. Usamljenost pohodi Pavela Isakovida vei pri njegovom prvom etidkom poduhvatu. Razmi3liaiuii u zatvom o poloLaju u kome se na5ao, braneii izmedu ostalog i svoje srodnike i svoje sunarodnike, Pavel Isakovid dolazi do sledeieg, nimalo vedrog zakljudka: ,Ceo iedan narod Zeleo ie to Sto ic i on Zeleo, otselitciia, ali eto, sami smo kad opasnost smrti preti.- Ni braie ne -imamo, kad nas zaokupi nesreia. Sam je doek u bedi." (Ibid., strana 311, I) Ovo iskustvo o usamlienosti i izolovanosti svakog plemenitog napora prati putovanje Pavela Isakovida, poput kakvog lajtmotiva. Kasnije, u Vijeni, Pavle ie ga ponovo imati u jednoj hotelskoi sobi, odseden od 6itavog sveta: >Prostorija u kojoj je Ziveo, pode Isakovida, sad sve viSe da se6a zatvora. Razlika je dabogme bila velika, izmedu onog zatvora u TemiSvaru, u podrumu, u memli, sa pacovirna i mi5evima, i ove sobe, u ogledalima, u orahovini, ali ie unutra5nii smisao bio isti. To su b'ili ti zatvori, o koiima je toliko slu5ao, u kojima je toliko oficira bilo pretvoreno u mrtvadki kostur, koji nije vi5e iza5ao iz ormana.n (Ibid., strana 424,I) Navedeni tekst ukazuie dodu5e i na iednu uZu, "istorijsku< usamlienost iunaka Seoba. Medutim, ta soba u koioj ie stanovao Pavel Isakovid, koja svoiirn ounutra5niim srnislorn. podseia na temi5varski zatvor, uiedno ie i sljka Pavlove samoie na etidkom planu, slika potpune uzaludnosti njegovih teinji, utoliko ukoliko su inspirisane nekim ovi5irnn ciljern. Sto duZe traie Pavlovo putovan,ie i njegov boravak u Rusiii, istoriiski plan rornana sve vi6e podinie da otkriva svoju etidku podlogu. Isakovideva usamlienost u gradu Kiievu ima vei sasvim eksplicitno nagla5en filozofski smisao: ,IJ toj izbi Zolobova, u kojoi ie sad u Kiieriu Ziveo, Isakovid je ose6ao da tone u neku duboku tLlgu, a ne n:rrZnjr-t. Oseiao je, meclu bratencima, koii su bili Zenieni. svoiu, sve veiu, udovidku, samoiu. I ta iztra ga 'jc seiala zatvora u Temi5varu. A nije se vi5e mogao naclati da ie tamo, icclnog

246

Nikola Mltosevii

dana., moii-da.slr.p:r,

i orr, Garstrlija. svinr varosima, dakle, u svim lraktirinra, pu i l)() k(rtrrna trU Kiicuu, im"a;;"#; neka, takva, i.zba, r.r ko jo.j sc oscli la strasna samoia-. gtlc ic nut()g() svc.t:r, __ Lr llt.i.rr, : ;;;A;;;; Samoia. l.tu1l.l, l.iudskih lic'. i 1rr.srva, r'r'crr ht'zhr-
,cna, i rltrz rlrrr.lr rrcz.rrroirrirr vrata i (l bitl.,'a :itnur:r 853, I l) "giua"." 'r.z,r'n, Nijc slrri.:rirro
BedukaoiuKijevu.

nadin, Pavlovo oseian.ie usaml.jenosti prerasta . Na_tai jedan oblik meralizidkgg iskust;;'o r"iii-' orrour'i--uid6,uilu ma..etidkog problema. I-bko se ,ru po8"tt,, tos puta pavlovos moZemo Tapitati kakvog izgleda imaiu ;;*t;J;;;d'"*;';; na.ljeeovom kraiu, dobijamo jasan i je_ ?::l^i,"1,i"yane, onostavan odgovor: nikakvog. sa gospoZom BoZid - Pavlov besmisleni i sludaini slrsret -Jimenrii i m a, takocle, vidno izr aLenu etictu rJi r" tr"t" sanro svo.iev-rsna potvrda dovekove nemoii"lA;;ril;;;;i; "ii " namer-e t Zelie, nego i svojevrsna potvrda nemoii _o.uf"ifi s'cnrl jcrria kao rakvih. n6spomoeii"ri-i.i" ,;,1" l;;;ii;; Pa'cI Isakovid ima ne5to od'berpo*"C"".ti moralnih normi uc4ritc. S-tide se utisak da je pisic, suodavajuei i""g l;"lk; .sa.,qo.spoiom Evdokijom, imao- namem da, pored ortifbn. kalc kak. sc u ovorn svetu, priliko- n.poirLa;G;;#;i;d; "". d<-'brog i rclavog ljudskog biia ovo p"J"a"i" ,A;;;;;;d: zlrJc Kao onu ko.jc ima vedu moi. pavela isakovida vrbdalo

\-

Zidanica na pesliu

207

je da se sve Sto se izmectu njega i gospoZe BoZid dogodilo ,nije dogodilo po njegovoj volji, nego zato Sto je ona, tako,

htela". (Ibid., strana 543, I) Ne upotrebljava Pavel Isakovid uzalud red misleii na svoj susret sa gospoZom Evdokiiom. "rnacliien, Neke madije udinile su da on, Pavel Isakovid, na svome putu tu Zenu ne samo sretne, nego i da postane njen plen. Moralni faktor nema nikakvu praktidnu snagu na takvu misao upuiuje nas Pavlovo prikljudenije sa gospoZom Evdokijom BoZid. Na svoj nadin, i na drrrgom planu ovu misao potvrcTuje i epizoda sa Jokorn Stana Drekova. Iako se to nigde eksplicitno ne kaZe, iz teksta Seoba ie iasno da oko lika te Lene zelenih odiju lebdi nekakav duhovni orcol. Zato se Jokin lik pojavljuje Pavelu Isakovidu, jednom u trenutku liubavne strasti sa gospoZom Evdokijom, kao neka vrsta kontrasta dulnom doZivljaju koji je glalrri junak imao sa suprugom majora BoZida.

Ona ironidna i cinidna mod koia prisiliava Pavla Isakovida da ostane vedito razdvoien od Joke Stana Drekova ima i ovde izvesno dijabolidno obeleZje. eini se da Pavle ne moZe pepeljastih trepavica samo zate, zato, ili uprada dosegne dosesne tu Zenu pepeliastih vo zato, Sto u njoj ima nedeg Sto niie od ovoga sveta. Stavi5e, ista ona davolska inteligencija koja se zove sludaj, nagoni glavnog junaka da se pred gospoiorn BoZi6 ilidno toi Crnogorki. U teLnie, olidene u toj svoie duhovne deZnie, odiekne svoj odrekne kontekstu Seoba, ovo odricanie zvu6i vi5e nego obidan poku-

da ute3i svoiu liubomornu ljubavnicu: -"Ta 5aj ljubavnika -sa zelenim odima tuda ie, oti5la, meclu niima nije bilo dak ni najmanjeg dodira. Na5alio se. Ne postoii ta Lena' Zali N. M.) izlaLe sramoti, zbog jedSto se oni (goipoZa BoZid nog udovca,-koii ne ume da- voli, ajlukdiija. Ne postoje trepavice boje pepela." (Ibid., strana 504, .505, I) Tako govori Pavel Isakovid gospoZi Evdokiii, navodeii besedi naslutimo i ne5to mnogo sloZenas da u toj njegovoj -ljubavnog jadanja. Kao da iz Pavlovih redi nije od obidnog izbija nekakav metafizidki bol zbog ontolo5ke nepostojanosti Zena

uzvi5enosti

i

lepote.

Metlutim, Parrlova beseda o koioi ie red otkrirua nam ioB iedan vid etidkog problema. Umesto prod,uhovliene lepote za koiom Zudi, Pavel Isakovid neprestano dobija strasnu i nasrtliivu supmgu maiora Joana BoZida. Sa Pavelorn Isakovidem ovde se ponavlia, u iednom dmkdijem obliku, ista etidka drama. Onai zli vol5ebnik, koii lc izazvao smrt pastuva Jupitera i prc.rpast Valdenzerovc por(> clice, lai isti zli vol5ebnik koii je r.rniSlio Pavlovu suprugu,

248

Nikola Milosevic

Zldanica na pesku

i ovdc sc Dokazrric kao rcliki Iiubircli. etiikih paradoksa. Svaki dove'k koii na o.yoll sr.ctir za|crr ncSto Sto ie iznad svakidaln ih i xozc,ma l-j i ir-., ri,r"r.ii.', ja z-a uzv rat ono Sto_.ic: suprotno tonrc. >l\Ir tl$j ".ru, .clobi -sasvim zatekao tanro gcli' i."r.,,i.i" r.uzu. l" nrestu iipgk, -- rt.ri na f('Llnorll jedan clrirgi iurrak s,'ii,,', Etidki petr.;rcloks." snagom ie ["*q .jr: rcc, sa nar"oiitorn ova ptoic n u morivu r sakoviEcivc til;; z;;;. "ii"ilri""Bi'il'si datk it' i nicrro tt'lo ,,s. si"ur,"k".i;'i"'Lzor" u rricgovom i

<

r..

zaar_ iu secahju, Iepo"i disto,i. (ff,i.t.,.r]ana 435,-i) pavlovc M<>riv mrrve supruse ima ioi j;;r;';;;;;,"1;iiii" dirncrrziju. prvom pla"" Fauiou.'t je", .U nosn. doveko'a nemoguinort cu-in zirit" aru;;';;;;;#uiiva u nedem uzvi5enom. puruiuii se uverio da ie ona celom.sve"ru, za."j";;:-;.;;;...'*lgro " ft"rii",-p;;i'I;k.rii biti samo u toin .tednom

ljaiu, bilo

sacl,

iedinom tiudskoin-b;iu,

, rlj i"ft rrrj; j";;Hrt-.;

ihvatiil;l;-i.;ri"ii.e" zivero biie koic sa je moglo udiniti srecnjm ,vi5em., smislu te red,i pavel rsakovit jeut. iir"^iit "iitr.oi;k 'recfutim "' ;"t^-il# ,;; t?: vei uveliko nije bito *"A" Ziui*u]"'" Pavet Isakovid ie

,

Otuda potide tragedija gf1""og junaka. Njemu se )pro_ ... didila lenia od svega Sto- je sad imao*. (Ibid., stfana rnrtva Ze.nal onevidilivl-v;Se medu Zivima, * Jll:,J).Nl"gova zrveta le sa niim. sad.vei.godinu aa"i, snu, kao ncsto leoo. Sto se dini.tim lep5e, .1er Je nepovralno(." (Ibid., strana SS+. il j ovoj nepo vrat nb izgu ut.j *"i" r ir.J^ T;;;;l; ;; jij;;# opet trago\/e one iste zle- metafiii8te """J l.er" ,u ljudskim biii_ ma, samo Sto se ovoga puta fa is; in; jeanoril;i$;; planu. ima ut-is-ak.a" G ;;.";"*" -na veoma pakostan j rclav Citalac mogao-udesiti aa ;eJan-#;; uo., ooo mu ie rr m oral nom s m i slu nai arag"oc; j,;r","i Li slo . ia., t to ncpovratno izgublieno. ;1'.. ;',;; :J ^ja' Metlurim, priia o.i;1\olitgvoi pokojnoj metafizidku dimenziiu od posebnog'znad,a.1a Zeni ima i iectnu me je. red. ova pridi govdri-; i;-fr.-;;3" za problern o koo,'o Sro ie ctraso_ ce'o i dis ro ne samo_ titno, n!e;*' i Gik.il ti,; ; i"r;; _"nedos pavlove rnah. Jauci suprug€_vrai;i;:;,'p"put kakvoe mera_ lizidkog simbola, >kao neki Sumovi u i liSiu, ko-ie .*,,, Zutii opada, pa susti poo noeimi.lflilal, Sumi ,;i";;; ridil,r;)",' Ono Sto ie pastuv Jupiter bio u svetu Zivotinia to je svctu liudi Zena paveta IiakoviEal A ;;;" ;aceg lazloga dau 'urr ncko_br1o umre, nego stole^r^j. - rr Zakl.iudak glavnog jglaf<3 da*je.samo u roj umrloi Zeni rnogao naii lid'u sreiu,"ima takocl!, ii"*riuo metafizidki smisao. Pavcl Isakovid ni.ie doZiveo ,r".r.p"'titrag aju(i za svojom Slost

209

lidnom sreio.m, zbog nekog specifidnog, samo njemu i niego_ pisl" nam vom sludajusludaiu svojstvenog,-spieta svoistvenog, spleta o okoinosti. n"- ',;r.l?ii. Pisac indirektno stavlja_do znanja da je tragedija j""Li.a ";"g""og dnJi iit"J" pgtviSim< teZnjama. ..- IJ-{*gom delu Seoba postoji i iedan isktjudivo antropo. -lo5ki filozofski tok, koiim dominira"tradicionilno, dobro ioznato pitanie -o tome koliko su i da li su tiudi sposobni'da budu na visini moralnih zahteva. .. Vei prvi znadajan susret Pavela Isakovida na putu u R.usiju, susret sa porogjcom BoZid, donosi sobom iediro prilidno st,rmqryg antropolo5ko-etidko iskustvo. Svi dlanovi ov,e poro9jce bili srr_za_glav.nog jgnaka neka vrsta moralnog skandala. Kad Pavel piedlaie gospoZi Evdokiji da oitavi muZa i sa njim, _Isakovid Pavlom, pocte, ona ne prihvata tu-ponudu, rukovodeii se nekim sasvim trivijalnirn razlozima, meclu kojima je i taj d_a se )sav nakit, skupocen nakit koji joj ostade od m"atere i babe nalazi... kod BoZida". (Ibid., ltrjna 645, II) Po Pavlovom mi5lienju, dovek odan iednom uzvi5enom cilju,--mor_a_ Zrtvovati sva zemaljska zadovoljstva nedostojna tog cilia. Medutirn, kod gospoZe BoZid Pavel Isakovid ie haiSao na potpuno neraz-umevani_e za svoia stremlienja. Ta 2ena, a njegova sunarodnica, bila je zainteresovana samo za nakit i strasti srpski nacion i interesi tog naciona iednostavno nisu nostoiali za n.ju. _ _ Ni5ta manje razolaranje doZiveo ,je Favel Isakovid sa ger}gm -go-spoig Fvd_okije, gospoZicom Teklorn. GospoZica BoZid takode niie imala mnogo fazumevanja za duhovni stremljenja glarmog junaka. Njoj nikako niie"i5lo u glavu da bi se neko mogao rukovoditi nekim teZnjama koje nisu vezane za lidnu korist. JoS manie je gospoZica Tekla razurneia da se neko do kraia_Zivota rnote truditi da ostane veran jednoj darmo-premiq,ilpj Zeni. >Nikad joj' niko", kate, "nije prida6 ne5to lutfe." (Ibid., strana 342,I) Glava porodice, maior Joan BoZi6 samo ie upotpunio i produbio etidko razotaranie Pavela Isakovida. Poclmukao, lukav-, ci:ridan, zlodinadki,bezobziran prema drugim liudima, major BoZid je u Pavlovim odima bio Zivi demanti mith o moralnoj nadmoinosti pripadnika srpske nacije. Iskustvo.koje je Pavel Isakovid stekao, dolazeii u dodir sa ovim-svojim sunarodnikom, bilo je vi5e nego mudno. Isakovid niie ni slutio da bi se neko mofao pred n-ekim dovckom l4 Zlclanicu na pesku

Nikola MiloEevi6

zldanica na pesku

tako lukavo i tako licemcrno prctvarati, samo zato da bi mu p.rvom.poygljnorn prilikorn nemilosrdno zabio n"Z i"Ai. rvraJor ttoT'tc, vr(rl Dcvcrsrvo svo.ic sul)rlrgc, ali sc dobro " duva pri pokalc. tom, on ncf'rcstano poku5ava da !,1 lo_otvgrcno nckako yrra-Li. i svoirr kicr za Zc,nu. StaviSe, Fliyl?T..1unakrr rvraJor br Cak prcSao prcko idilc,, koia sc rezvila izmeclu nie_ gove supruge i Pavela Isakovida, samo cra ic ovii i*"rii"-,i" yo-ljn9 spremnosti da..reSi A kada su se nade BoZidcve _probt"m "ai;.- 6#"zH;',i;ii;. tio"ue"o iriaicivirJ, .h ," "Ir* i_ surov ti"; po'tula;;';; p;;1" "af"l"i" 11 |,ruj"j._.podmukao ga. je prdhodno u svome domu clobro podastio II?-"lill,l"rto, ugosrro, ul(toni sa ovoga sveta, u iednoi mradnoi l.riici, i to ne sopstvenom rukom. . Pavlovo antropolo5ko iskustvo potvrcluie se i na primerrma orugrh pnpadnika s_p+e n1-cije, sa koiima se prilikom sretao- Posle svih iiir, totitVeli dosad mi_ l{aJa, srJase da smo svi mi jednaki, svi sinovi istog naciona. orii,i Iegis.anog naciona. A n"audih, veti, u Vijeni, fft;;;';;;;^"'maj , 1111 pa 91a, Iacmana,' tomtiisan ata, s isobika,'to._ ^ *^N,"_g_"_ Kara, kurvara, i idera, svinia, ulizica, a pored beilmnih junq!_a, i mnogb turonja,'go."d'tus"*, ili.u"i;;;: (Ibfi ;;;;: na 682, II) S wemenom se i ;r l5*qt porodice Isakovid de5avaju neke stvari o kojima pavre n'iie'-oguo ni slutiti. i"i"aii" rsaKovrc putu u Rusiju i u samoj Rusiji propada u moral_ -nanom pogledu.

Petar je, naime, odludio da napusti Varvaru, najplemenitiju meilu svim Zenama u porodici Isakovid. Glavni julak pokuSava da spredi ovu bruku, ali Petar se opire i tako izmedu braie dolazi do sukoba koji pisac ovako prikazuie: >,Za trenutak se dinilo da ie ga bratuded, Petar, u besnilu i odaju, udariti. Da (e Petar nasrnuti na Pavla." (Ibid., strana 726, Il) Ovaj kratak, ali znadeniem bogat tekst, navodi ditaoca na neka-etidka uop5tavanja. Moralnu poentu teksta pisac istide. stavljanjem.akcenta.na imena,dvojice Isakovida. Pavel se i inade ir thjizi eksplicitno dovodi u vezu sa svoiim imeniakom. apost kom, apostolom Pavlom, i to ne samo formalno, vei i su5tinski. Moralnim distunstvom on zaista podseia na nekog apo stola, pa ga i sami njegovi ,bratenci. povezuju sa lidno5du iz Novog zaveta. Osim toga, treba imati u vidu da je posle Pavla Petar najodludniji pristalica odlaska u Rusiju i. da se inade i on izdvaja od ostale braie privrZeno5iu izvesnim etidkim principima. Sve to dobija poseban smisao u moralnom kontekstu navedenog pasusa. eitalac razabrra da dak i ona dvojica Isakovida ko-ia se istidu jednom takoreii apostolskorn telniorn za ostvarenjem ,viSih.i, moralnih telnji, ne mogu odoleti srrdbinskoj sklonosti dovekove prirode ka moralnom padu. Ako se autorova skrivena misao, koja nadahnjuie ovo suodavanje Petra i Pavla, prevede na apstraktni i samo pribliZno adekvatni jezik knjiZevne kritike, onda je moZerno formulisati otpriIike ovim redima: ljudi s;u do te mere etidhi nepouzdani da se dak i niihovi apostoli ne uzdiZu iznad sitnih slabosti i strasti, kao Sto se, uostalom, ni novozavetni Petar nije uzdigao nad izdaju koju mu je prorokovao Isus Hrist: Ova gorka i stara misao potwcluje se moZda io5 drasti6nije na primeru Pavlovog odnosa prema Trifunovoj ljubavrrici Dindi Zekovit, s tim Sto ovoga puta uzima oblik jedne tanane kritike etidkog dogmatizma. Kao Sto se seiamo, Pavel Isakovid smatrao je za potrebno da pomenutoj Dintli odita neku vrstu moralne lekcije zato Sto ie njegovog brata Trifuna odvojila od Zene mu, gospoZe Kumre. Citaiuii tu lekciju, glavni junak bio ie uveren da dini ne5to najpravedniie i najdasnije na svetu. Medutim, posledice ovog Pavlovog dina nikako se ne bi mogle namati moralnim i dasnim. Dintta Zekovid, na veliko dudbnje i iznenattenje glavnog junaka, posle pridike koja joj ie odrZana, oduzima sebi Zivot. Ovaj efekat Pavlovog radikalnog morala ima u romanLl n-egla5eno tragidno znadenje. Dint1a Zekovid oudavila sc tr Rc-

210

-

Moralno oronada-nje. Isakovida razlog ie viSe za pavlov g.tjdk: pesimizami p"aibiiC"*" ffi";;a'an a.iaii ri;;';; tide Trifuna Isakovida r nJegove supruge: ,U;di';;G'"dl[i;

iz Kijeva, onda, Trifun je p."orudio'gor"poZi f"*ii,-iu-toilri zi]/e.oJ Sestoro_ izrodio, da bi najbolie bito l.^ .-q"drla da ::r9t, se davr.u. liegeig! zqleo bi da je vidi mrtvu, a"r,e"da mu ona dovodr decu u Rosiiu." (Ibid., strana 955, II) Ovako ne5to destnjej-Si pavel Isakovid najmanie je mogao

odekivati, odtazeii u virti't
vid, razmi5liaiuii o I

judsku".

ovo

n

siudaju,

rgiorio-i"^;;-;gil;;t

Moralno_ propadanie porodice Isakovid zahvatilo ie 6ak iunai
r. samog pavla, pa se, tako, i na primeru glavnog

tvrduje misao o korumpiranosti ljudske prirode. Upi6;r[; plemenitim teZnjama, pavel Isakovid je,- ilt"i"Ct'; Iojjp Rusiju, do5ao u sukob-dak'i sa roalenirn Urbfop6ii".r,_

2t1

212

Nikola Mllosevi6

gelu, tamo ede ic na.jdubljc, Adc lrcsak. vadc. NaSIi su je za_ kadenu za i6dnti urbii. i;i,,-t":;-#';:jb, sku, crnu, suknirr. u koioi ic fiii"].''t.*" samo svoju sirotinj_ oou"o u kuiu. A ne haliine sosrolc'Krrmrc.n ilbirl., .itr",i" zz4, II) To da su telo Dincle Zekcivid n:r$ri..samo;; ;i;;;ii;iirotiniskoi, crnoi, .ie.suk_ nji<, clircktna .jc oplrr)fr". piriiu'i),iu.,i" na_ rmc, prcbacio Trifu.nc,vqi' r ubavni;l- i^ rrnt,ruida. On i .;' i.;;;ii".rrliirii". gospoZe Kumrc i taj-,preior'p;;;;ilr-icr uricao da Einda Ze_ kovid scbi oduzrnc zrvo1. Uzr.ok Dintline smrti naqoveStava se i kroz Duralevo sa_ op$tenje da "f1i1rtr smatra fru l" Fauf" Dinclin ubicao, posle dega dolazi iedan kratat i u eii8t
3,*.,,"1i+lfi5rl1#fi

Zidanica na pesku

Iole- pouzdan:j

213

a -moralna ocena zahteva, pre svega, poznavanj e konkretnog ljudskog biia koie se toj oceni podvrgava. Ako nam ova pri6a o Dindi Zekovid sugeri5e i neki zakljudak o ljudskoj prirodi, onda bi taj zakliudak otprilike ovako mogao da glasi: tak i iza prividno naidistiiih etidkih pobuda kriie se desto duh sebidnosti i uni5tenja. Ali Pavlovo iskustvo ne bi imalo potrebnu antropoloSku Sirinu, kada bi se ogranidilo samo na ideju o moralnoj nemoii njegovih sunarodnika" Stoga antropoloSki smisao Pavlo" vog putovanja valia traZiti i u otlii'rv?hju-nekih-slabostl ljuds EF Fn-rode---uLoP sta. ' Nije te5ko pokazati da se osnovne smernicc putovanja glavnog junaka kreiu i u pravcu ispitivanja i proveravanja dovekove sposo,bnosti da bude r-ra visini moralnih ideala, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Tako, na prirner, vei od podetka romana je jasno da Austriia i Bed gube svaki moralni oreol u o6ima Pavela Isakovida. Jedva da ie potrebno p_osebno ukazivati na Pavlovo razodaranje i razodaranie svih Isakovida u funkcionere moine austrijske carevine. U izvesnom smislu, to razodaranie ie ne5to Sto predstavlja polaznu tadku Pavlovog putovania u Rusiiu. Problem op5te korumpiranosti ljudske prirode dalje se u romanu postavlja i re5ava pre svega preko saznanja do kojih glavni junak dolazi o liudima i naravima ove druge velike carevine. Vei prvi kontakt sa predstavnicima ruske imperije, donosi glavnom junaku prvo veliko razodaranje. Pavel Isakovid otkriva u ljudima liudima iz te daleke i u njegovim niegovim odima idealizovane dri,ave, iste one slabosti koie je otkrio i u svojim sunarodnicima. Ne po'dseia njega uzalud sekund sekretar carskog, ruskog poslanstva u austrijskoi prestonici gospozu r.vcroKrJu ponota ir ista Volkov vorKov na gospoZu Evdokiju BoZid. lJoztc. Ista rsra je To pohota lsta Je to bezobzirta vitalnost Sto pokreie oba ova lika. Prema tome. tome, vei u Bedu Pavel Isakovid podinje oodinie da nazire neku suStinsku su5tinsku istovetnost svih ljudi, uprkos postojeiim nacionalnim razlikama. Veliku ulogu u ruSenju Pavlovih etidkih iluzija 6rligrao ie i Sef ruske misije u gradu Tokaiu Vi5njevski. Vi5njevski je, svojim moralnim likom, u najmanju ruku, dvostmko zanimljiv. S jedne strane, on je odnarotleni Srbin, koji svog sunarodnika Pavela Isakovida uverava da naciono nema drugog izlaza nego da se ulije u )veliko"serbski rosijsko more(. S druge strane, Vi5nievski se pred Pavlorn pojavljuje i kao predstavnik ruske imperatrice, sa svim onim slabostima koje inade karakteri5u rusku oficirsku sredinu, pa time njegova Iigura prerasta u neku vrstu testa za proveravanje mbralnc

214

Nilrola Mitosevii

Zidaniea na pesku

vrednostj one Dravoslavnc drZave koiu je pavel Isakovid uzclj_ cao 99 svoic..iccr inc i r. i:Ji i,-.' r"ziiiJ.Lik ViSn icvskog i ma,",lr.,friirdl' " jzuzc.tan zna(aj za izvo_ tlenje nckih bpstijih, ;kiireli. r stosa Sto se kroz n;ega manit'csruic. jcctna ";ilkih cirrii.na iitoiofiia-;;;;"i;: d;";,;" primcr, kako ovaj prcdstavnik rustc misao o Iiuclima piavTom junuku,-For"f"carcvjne izlaZe svoiu ski jc pavlu g"uoiig_q3J;'d;;;k il;*;icnaIsakovidu: "Vi5niev_ krearura. Visnlevskom, kaZc, samo Visnjevski ;;;;;:.b; Visnjevski llll:gna nacion. "" ui'i-u". F;i;;i;", ";;;'i/il;i;;Jil;; sve misti nu ruro* ruu, pita iiosa. s-"" si"l-"';t"i.;; ffii:, "u.::c.J" ViSnjevski, Vi5nievski je sim sebi"stekao. vek. Nema ni prbvih pii:"1"r:.. d";;t'ilr, . . Usamljen je done pomaZe, ako se ne pomogne sam.< (Ibid., srfana ZdO, iif Owr svoiu filozofiju' ViSnjev;ki'aort"ano primenjuje. I sam Pavel Is"akovid ,{"-u:tq j;^A;ilU"zrtva egoizma Sefa nr_ ske tokaiske misiie. viSnievifrosi.jskog< car_ skog predstavnika rin"ln""j"j;;" ;j";"rom neobuzdanom pohotom, diia su i, pt?'i." Isakovid: Ana i -"il.t^du"';;;" Varvara. ov"a mana Vtrli"*|
iqisi$#"?".3ffi

ix;,?T:,',:fi

Vi3nievski. dakle,, pavlu izgleda ne samo kao konkretno Ijudsko 6iie' neEo i tao simboT-eitlt"":"a"e carevine. stosa rsakovid u pohot'1 t"g pr"di-tuuiid'irlr.'"'imperatrice vidi nibedu. i tamo gae-sa tome najman"i"" iuauo. -zla Ali Pavlovo etidko razotaran.je,r" Ui bilo potpuno, ,. kada br se ogranidilo samo -na moralnu u"a"-s"iu firrii"*ilir#ll 'zovojemom fotai.. sioga*r!"ii1u. potrudio da svos .ci3glt u n aka suodi sa moralniri s tauo-sii ma !-,r, k".. fi;i.: i" :;"il ;: u i.::,rui"9"":". mnoso takvom suoda_ :t{"* v-an generat rudke- carrr." ir-1T""ft1".T_ .znadajqu urogu igra ";;;;i;;#pili,". Jurrn r atmosfera roiu_9fo njega stvaraju "Pavle je bio setan i n"v"se5nikii" pi3u.,"jQil'ili;#ili: ,yidev, kolikb je .J

slugeranjstvo,- u p_ona5anju prema Kostjurinu, ne samo kod Sevida, nego i svih drugih, prisutnih, si:rbskih i ruskih ofi-

cira. Da su i ruski-ofjci,ri pbnizni, toliko, kad ih Kostjurin oslovi, joS- vi{e ga je bolelo." (Ibid., strana 868, II) Jecinom redjur-Pavle ie >s-asvim drugade zami5ljao svet, i
;:fu :m:,lJij.tffi

t: kad vidi -kako ie rosijski oficir. s.r niiiijl u-irilJ;,i,,,i,'iihi, pLl'"sa prema zeni mra_ koj i o d razi ti R",iff ?; . i,IT ; ;o;;;i.i",i:., i r iiiil, Sflr"fj1'Si Pavel kaZe iednom pritikom-"a"'

215

I a

ne, odnosno nemoralne, _stvarnosti kij evskog of icir'skog kora, kpije u sebi i jednu.galekoseZnu antr6polo5t'u tendenci"ju. pavlovo razodaranje_nije viSe samo razo8aranje u nekog "posebnog- doveka,.ili neku posebnq naciju. To ;e razocaranJe u poslednje utodi5te u kome ie pavel isakovid mislio da"ie nlaii ljude sposobne da se uzdignu iznad nekih moralnih slabosti. JJ.tom s,mislu pisac-kaZe da je Pavel Isakovid drukdije zamiSljao tu sredillr za kojom ie toliko deznuo i zbog koje je toliki put prevalio. jq"ql. iz svog_ sllsreta sa generalom Kostjurinom . Glavni i. njeg-gvom okolinom,.izvladi qeke op5te zakljudke o i;uAstol prirodi. Pavel Isakovid formuli5e ov^e zakljudke pornoiiu izve'snog broja slikovitih asociiaciia. U iednom trenutku Kostiurin se Pavelu Isakovidu u?inio ukab neki ViSnievitii..- i'to vreryg onog diialoga sa komandantom Kijeva, dijaloga Puf.* koji.se tragidno zavr5io pb samog pavla i koii mu je'ko"nadio otkrio duhovnu i moralnu praznlnu sredine ir t oid, se na5ao. Stavi5e,. Pavle tog generala osa licem izboranim iretrovima, zimom i bitkamau ne dovodi u vezu samo sa ViSnievskim. lego i sa Garsulijem. Osnovna misao, koia prati doZivliai Pavela Isakovida za vreme dijaloga sa ovim"geireralom, sv
novi moralni kredo saZeo u vidu iedrie slike, prepune nai"dublje-g etidkog pesimizma. Ta Rosija >nije bita'Roiiia toi
Nikola tlitoicv.i6

216

Zidanica na pesku

su$ob.a sjt gencralorr K.ost.jurinom. poslc tog sukoba svi napustaiu Pavcra

rs.k.vicya. svi napirsiaii' oriEi.a i
1

i

rt iHr^;;,"iili't:i

217

se na razlidite podgrupe, po logici dovekovog moralnog raspadanja i po lo_gici antropolo5ke istine o slabosti lju-dske prirode uop5te. Na-cionalna tema Seoba umnogome se iscrpligje temom tragedije u moralnom pogledu naiboljih pripainika jedne nacionalne celine. Kao laliva, ova.-tema iltazi iz granica zatvorenih i specifidno nacionalnih okvira. To Sto su srpski doselienici osualeni da nestanu i da poput Pavela Isakovida i njegove porodice ne budu niSta vi5e doli obidan prah, upuiuie i na neke druge, op5tiie zakljudke 9 igv.ekovoj istoriji. U propadanju onog dela srpskog naroda kojj je otisao u Rusiiu, znadajnu ulogu opet igra wemoini sludaj-komedijant. Citavo to kretanje-Isaliovidevih sunarodnika besmisleno je i nema u sebi nikakve prave, su3tinske nuZnosti.

_ Prema tome, u sudbini onog dela srpske naciie koii ie u Rusiju oti5ao, dolaze do izraza neki op5ti zakoni istorijskog kretanja. Najbolji ljudi ovog naroda, odnosno najbolji njegovi predstavnici, ne p,ropadaju zato Sto nad njima lebdi neka specifidno nacionalna kob, neka kletva cara Lazara, ve6. zato Sto je i na istoriiskom planu svaka plemenitija teinja vei samom svgjom plemenito5iu osuclena na izrodavanje i propast, zato Sto i na istoriiskom planu vlada bezobzirni i cilidni sludaj komedijant. Bogovi zavide kako pojedincima tako i narodima. Ideja o sudbinskoi predodreclenosti srpskih doseljenika da nikada ne ostvare svoie cilieve i teZnie, p,relama se na jedan specifidan nadin kroz svest glavnog junaka. Za vreme manevara u okolini Mirgoroda, destniej5i Isakovid je svoje saznanje o ljudskoi prirodi povezao sa saznanjem o-sudbini svoje nacije. Ako u svetu nema pravde, ako ie i ta Rusija samo jedan ogro'mni Garsuli, onda je iasno kako se, po zakonima istoriie, mora zavr5iti putovanje Pavela Isakovida i nje-gov.og nqciolt ,r7a vreme tih manevara, u okolini Mirgoroda, destnjei5i Isakovid ie, u svakom sludaiu, mogao r6ii da je naudio ne5to, iako niie bio narodito pismen, ni-naditan. Uvideo je kakav ie krai svi oni imati, i u filozofideskom smislu, u Rosiii, krai koie ie i on imati, - bi i u Austriji irnali. Bio je isti, koii Neki eki ie biti granidari, na Poljskoj granici, gde ie, kao Zbiri. hvatati muZike. mr koii beZe isood paorskog ispod isa naorskbs u lJkraiga r6a UkraPqvrui jini. Drugi ie otiii na Moldavsku, tursku granicu, pa ie tamo ostaviti svoje kosti. Ruski narod, Moskvu, Sankt-Petersburg neie ni videti, niti poznati... Daie svoju krv, pa ie, u jeseni, u stepi, u Azovu, nestati.< (Ibid., strana 999,II)

218

Nikola Milosevill

. N9ma, daklc, nikakve razlike izmealu sudbine tog kolek_ tiva ni.u A.trslri ii, kao ni u Rtrsiii. opcr sc pokazuie d""iii, rsaKovrcevrrr sunar-,tlrrika i. rr jihovih tcLn nije uilovljen sa_ iimo nckirl syrr.cilitno istor.iisl
Tako se i na podrudiu istorije igra jedna dudna, diiaborcna rgra, u rzvesnom smislu slidna onoi koiu smo upo2nali na.prime-ru Pavlovog odnosa prema Dinrli zbkovid. f;Eil_ se, dakte, dogoditi da jedan cilj, ptemenito Illl llll"du.i mo-Ze voeten, dovede, nezavisno od volie onih koji tome ll,r,L,lt^.9-" cu.lu teze, do sasvim suprotnih, u moralnom pogledu krajnje negativnih posledica.

Zidanica na pesku

2t9

Ako sada na osnovu celokupnog dosadaSnjeg ispitivanja metafizidkog vida drugog dela Seoba izvedemo iedan op5ti zakljudak, onda moZemo kazati da ni u kretaniu pojedinaca ni u kretanju naroda pisac ne nalazi nikakav dublji, unutraSnji smisao. Svekoliko liudsko kretanje prikazuje se piscu ovog romzrna kao jedan veliki i nepopravivi apsurd. Bilo da pratimo put Pavela Isakovida, bilo da kroz taj put i pored njega pratimo seobu d.itave iedne male grupe ljudi, u oba sludaja zakljudak koji nam sc namcie u su5tini je isti: i pojedinac i naciia y',ude z.a ncdirl dcga ncma. SLUCAJ KOME,DIJANT

U drugim Seobama tom, po svoj prilici, najboljcm - knjiZevnosti proznom ostvarenju srpske na mnogim stra- ie za Crnjar-rskog nicama javlja se motiv smrti. Poiedinac siiu5no zrnce peska sa kojim se s,mrt, poput bezmerne vodene stihije, poigrava, odnoseii ga u zaborav i nepovrat. Ne znam da li se joS negde mogu naii pasusi tako velike, melanholidne lepote kao Sto su oni na kojima je o ovoj stihiji red. Jedan od njih urezao se u moje seianje za uvek. >Sudbina pojedinog doveka, ili Zene, kate pisac sitno je posle zrno peska, koje izbacuju, na obalu,-bezmernog mora, bura. Smrt jednog doveka, ili Zene, dak i kad, u tom istom trenutku, padne jedna zvezda, sa neba, ne traje duZe u uspomeni ljudi, nego u mraku, jedan trepet, u mnogim treptajima nodnih svitaca.. Tamna i setna melodiia ovih redi ima sada iedan narodito t?man i setan prizvuk. Covek koii je te redi napisao niie vISe zrv. U trenucima kada se dogodi ne5to tako nepopravljivo, kao Sto je smrt, moZe li se naii red utehe? Kad umre takav pojedinac kakav je bio Milo5 Crnjanski, da li i njegov nestanak traje u uspomeni ljudi koliko >u mraku jedan trepet, u mnogim treptajima no6nih svitacan? Ako je odgovor na ovo pitanje neizbeLan i ako se on vei iz samog pitanja moZda ne moZe dovoljno dobro videti, onda valja reii i to valia reii upravo sad da ie spomen na - Milo5a Crnjanskog trajati -sve dotle dok bude prozno delo ljudi koji ie na ovom jeziku pisati knjiZerma dela. Ne znam, meclutim, smemo li reii, kao Sto se to ponekad u ovakvim prilikama dini, da Ce Crnjanski kroz svoja knjiZevna ostvarenja Ziveti vedno- Vedni Zivot kroz literaturu ipak je, na Zalost, samo metafora, skovana najverovatnije zbto da malo ublaZi bol zbog onog nestajanja kome nema leka.

Nikoln Mitosevi6 zldanica na pesku

Zato ovom nrisod.om razmiSljanja o Crnjanskom nuZno imaju boju. profazn'osti i ,""rn"rr6riill d" tog gledi5ta, kniiZerma sudbina atrtora., S e oba neoclol ivo- poO.?e?-"u i #fitska, na obalama vclikih mor.. Jcclva'cla if neki piru. ,l'.,uiJi kajizevnosti imao rako b.ristav dd;i;'i'kao Miros crnianski-. Njegov D n evn i k o C a,r n o j ivii u, ;jA;;; ;;"'S;;;; ;j$;l; Ljubav u Toskani dera su vclikc i-fi.pioior"e vrednosti. Y:.9*lT,_ ju f:ll:u1"

i

je izglectato h Ig?" llt t f,"." |

:p^:1y: zves ni

du-.

nedovoljnom

-c9, pTiJ"" :;il;; ri'

";".k;; "";i l,:::f ;*:,",.T:11:,j'i*ili-l;oq'.;il'k;;il.,i;"fr

;,ii'"";,',"; i'#"t?:f.',",:j,Hi::i?,;-:s,i"9,1r^:-LrFij'"'r.!:i"iH.ii("x igra tako znada.inu ulogu u Zivbtu gt"r"rejJ""Jr.l's"ra,i. ^f#,?,ri"lJ;i;lsI1l

cajem okolnosti, pisac''se JUr""-a?iii.;;", oranina za-r;.^j, :ii"#-*""t:*l,p'^::=.:p,*-.a3i;i,9?,fi osuden da provodi syope osu_del svo eqr_igrantske aane ta6- oUuJa.-rfi;;: dnik i anonimni atuiziter.-fa-to .i"'d.ii."rf.i upravo pod takvim okornostima ;lik"' :r;;;,","1i",ii.iii :;"i:"Ji: 9*,: : lglry os tvaren j J,. ;, i ; ;;';" riil;i "l ; "; T; ; ;i il' iJ3lj,:*:::^"^'t11l99;;,;;;;"riff iliJf i

il;s;;

;; ;;;i# i;

9i*f":{*.:,ru&:i'.?;#'T.J1'f&'3i3"j"*iH"f zvao >izazov<_

komedijant< je hteo da upravo za ovu kniisu

"Sludaj crnjanski ltobije Pod uticaiem bnoE ".jyi"'J;

p';;;fir;d i;iiiJff

#iirt"TJ

r.iitir"iii',i',i["]h,ij"s:;p:;;'y'ifjii,"1iil&,'fJi;?,T,i?:i poemi u umetnidkd* le reei I'"giu.ii,J;il#'ffi;irjl ski

roman o konjima, "miir" oficicma-iilpim'z"rramu. Da paradoks bude v_edi, kada se Crnjanski, naizad,,vratio . u domovinu i kada je "poljri $9jst-vo-*ifo_-"i"ttu. podelo da stabi. mnogi postenici

t":izl"ro-i..i;ik..;;i;ut]-;t; .upue,rluCi pof,vJ"';j;;;"# il: snom delu, Roman b Londonu. f tuLJl" ort, k';;; mii"" Q5njapg_kog, umesto drugih iioui, i"r"" irli,lik fiilriltri?i tidarskih olena. na

vrate du-g velikom

pill,

No, za kniiZerrne kritidare se moZe kazati da su bar ne_ kako, pa makdr i n" poerllu" da izmire svoi ftirsali dug. To se, mettutim, ne. moZe ."ei'ru^i"l"

ftil,

;#';i#:1

kulturne ins-titucije. ostace suat"t"- ra6"i;;;;"; i;, .i;;;; znak okoStalosti izvesnih znadainih ustanova ovog naroda, dinjenica g-a najveii prozni pisac srpst
221

Qalo nastaviti, tivot Milo5a Crnianskog podeo je da se gasi. Tako se okondala slolena sudbinska putanja autora Sebba, slidnija no ikad pesku na talasi,ma mora. I pored toga, moZda u toj sudbini, bar Sto se njenog kraja tide, nema nideg izuzetnog. Dok pi5em ove redove, pomi3ljam na jednu pesmu Detlefa fon Lilijenkrona u koioj se kaZe: >I onaj koji ovo iita, i onai koji ovo pi5e, podivaie jednom negde u pesku ko zna gde."

-

PISCU

U

POKOJU il"i'

ilH l3T"3li'' ##:ffi""'

Prema iednom starom narodnom verovaniu, du3a 6ovekova posle smrti bludi po mestima na kojima je telo boravilo, ne nalazedi sebi smirenja, sve dokle joi ne istekne rok, sudbinom odretlen. Njeno prisustvo sluti se po nekim nedovoljno vidliivim, skrovitim znacima, kao Sto su neodredleni Sumovi noii, neobidno krckanie nameltaia, ili neki neodekivani treptai kandila. A kada procle vreme dosu{lenog lutanja, roclaci i prijatelji pokojnikovi okupljaju se da obave jedan obred za pokoj njegove du5e. Slidno mnogim drugim obidajima i ovaj paganski obidaj moZe biti shvaien kao metafora. Dok je spomen na nediju smrt Ziv, dini nam se, ponekad, svakoj logici uprkos, da pokojnik na neki nadin i dalie prebiva negde blizu nas. Metlutim, dim protekne izvesno vreme i seCanie na umrlog po6ne da bledi, zaborav je znak da je onaj koga vi5e nema na5ao svoj mir. Tako dovek i na ovai nadin iskazuie svoje nemirenje sa smrdu i svoju potrebu da od sebe otkloni pomisao na jedan odlazak kome nema leka. Po5to se broj dana dosualen nemirnoi du5i Milo6a Crnjanskog nije navr3io mi ga se sada ioS uvek seiamo kao nekog ko je na izvestan nadin i dalje prisutan metlu nama. Zato neka ovo bude, u iednom metaforidnom smislu te redi. slovo za smirenie i pokoj njegove duSe. Po prirodi stvari, to slovo imaie oblik seianja na umrlog i oblik seiania na njegovo delo. Ne zato Sto bi se jedno na drugo moglo svesti, vet zato Sto odnosi pi5deve lidnosti i nicgovog stvarala3tva mogu ponekad biti sasrrim neobidni i upravo stoga vredni jednog razmi5lian.ia koje daleko prclazi okvire teoriie kniiZevnosti. Sa Milo5em Crnjanskim prvi put sarn stupio u korrtaht preko jednog pisma. f danas-pam'tim da ie to pismo vcC rr

Nlkola Mllogevi6

zidanica na pesku

prvoj rede.nici imalo rcd >strclbina". Rcd ,sudbina.., vei na podetku pisrna trpuCcrrog .icclnor.n nepoznatom 6oveku, TFon] delovala-.jc na_ mcnc ncl
u koju on sa svom svoiom unre5no5iu i snalaZliivo5iu ne moZe da izmeni niSta. Jer, istoga dasa kada se rodila Aranctelova ljub_avna Zudnj.a, predmet te iudnje, gospoZa Dafina, podinje da kopni i svi napori preduzimljirrog trgovca da spredi io nelJmitno kopnienje ostaju uzaludni" Strtnice na kojima se prikazuje Arantfelov povratak sa puta kod mitropolit-a, kada junak Crnjanskog naizad shvati da ie ouop5te trebalo iutati<, spadaju meclu najlep5e stranice na5e literature koje su ikada

2.22

Kasniic, prilikor-tr ilul()rovog 1-r
u ,kao Vec -ranim _njegovim delima pojavliuie prcsrrdan dinilac umctnidkc ponrkc.

se ovaj motiv Naiprc u Dnevniku o Carnoievi6u. Glavni iunak ovo{ romana nema moii da bilo Sta promeni u svom neveselonr Zivotu. Sve Sto oko niesa biva yrrima on sa tihom rezignacifom. Svet ie, dodu5e, rdavo ureden za iunaka Crnianskog, ali svet niko ne moZe promeniti ta iednostavna i tulna'istina Lr samom je sredi5tl umetni-dkc noruke Dnevnika o Carnoievi1tt. Poema Straiilovo tako,tle predstarrlja svo.1'evrsno videnle dovekovog Zivot_nog puta, kao-neumoljivog, sudbinskoe krbtania- ka propadaniu. Junak ove poeme, "luta io5 vitak., ali vei sluti da ie ga stiii liSina smrti. Seobama, motiv suclbine podinje da zvudi rna. S_a pr1_m gistralno. Oba iunaka romana _- i Vuk'i Arandel svodeii svo je Zivotne bilanse, d.oTaze do istih melanholi6nih- saznanja. Obojica uvidaiu da ie uzaludno sve Sto ie zaniima bilo i ita ic uzaludno sve Sto je u Zivotu ispred njih. _ Narodito upedatljivo deluje motiv sudbine u liku Arandela Isakovida. Nimalo sludaino, Arandela ie pisac zamislio l-
223

naprsane.

Ipak, motiv sudbine dostiZe svoj naivi5i umetnidki izraz u drugim Seobama, toj najboljoj knjizi srpske proze, koja se moZe meriti sa naiveiim delima svetske literature. Prisustvo onog zlog vol5ebniika koji dini uzaludnim svaki dovekov trud pod suncem, ovde ie vidljivije nego ikad. Sve niti Zivota Pavela Isakovida mrse se na isti, sudbinski nadin. Od svih Zena koje na svom putu u Rusiji sreie glarzni junak samo je iedna Lena zelenih o6iju i trepavica boje pepela omadiiala njegov duh. I upravo kada mu ie ona bila takoreii na domak ruke, >sludaj-komedijant" ovaploienje onog istog zlog vol5ebnika odvodi je zanavek- u nepregledne prostore ruskog carstva. - Druga velika Zudnja Pavela Isakovida bila Rusija. Ruie -sija, razume se, ne kao geografski i istorijski pojam, v-ei kao stani5te ostvarenih ideala, obeiana zemlia u lioiu treba otiii da bi se naizad na5la dugo Zeljena pravda. Put u Rusiju i put po njoj, za Pavela Isakovida predstavlja, metlutim, niz sve

i teLih razotarania. Junak Seoba postepeno uvida da je zemlja o kojoi je ma5tao samo n.jegov san, a da istorijska stvarnost ove zemlie izgleda kao i svaka druga grrba stvarnost ovoga sveta. Susret sa Vi5nievskim, zatim sukob sa generalom Kostiurinorn i, naizad, ona neslana, oficirska Sala sa lainom caricom, sve su to kljudne etape fsakovidevog putovanja kroz koie ovaj junak Crnjanskog doTazi do saznanja da je sve bilo uzaludno. Tragediia Pavela Isakovida je univerzalna tragedija. I u stvarnorn Zivotu bilo ie i uvek ie biti onih koii u nekoj dalekoi drZavi traLe Pavlovu obedanu zemliu. Niihova je moZda jedina sreia u tome Sto ponekad ne dospeiu da sopstvenim iskustvom provere kako u strrarnosti izgleda niihov san. Druge Seobe predstavljaju umetnidku viziju takvog jednog proveravanja i otuda po svoj prilici onai gorki ukus uzalrrdnosti, koji rr nama ditanie ove kniige iz.aziva. Sad, kada r'e pisac Seoba oti5ao u nepovrat, pada rni nl um da sam prilikom posledn.jeg razgovora sa niim laho(lt' imao jedan doZivliaj uzaludnosti. Plilikom toq lazgor,
Nikoia Milosevi6

224

sebe odima Pavcla Isakovida. Pomislio sarn da bi onaj isti oiotofizikus Trikrolt-rs, trl pitzrn.ic o umetnikovom stanju du-

fiu, oag""".io onal
nekom, gotovo dudesnom, snagom umetnidkog eina.ta3 prscev a"iluf iai'opscclnutosti preobrazil-t u gcnijalnu knjiZevnu tvo' rcvind Seoba i kako ie iz iedne Zivotne, prozaiine tragectrJe prvoJ' nastala tragedija knjiZevna, na neki nadin slidna ovoJ a ipak tako razliiita od nle. odgovora' Ipak' Pitanja su to na koja, verovatno, nema je.i pomalo bolna Stara a*n' ttis uprkos tome, ona "pt"adi" istina da nas saznanje o'Lzaluclnosti nekog dina ne spredava da tai din obavimo' Tako je i sa uzaludnoiiu seianja' Zboe 1oe3r-11t11E: pisca srpske knJlzevnostl rma u sporiten najveieg red

Pro-1llog oa met|tit'tolidni svetlosti Zi5ka' koja gori

r"ui'""sio "pokoj nediie duSe.

za

ffi#iffi fi$l# ,dl,iit Fr:tokopija pisrna Milo5a Cririanskog

,j-icq{}K**.*,[Fffi

SADRZAJ

Metafizidki vid stvaralaStva Miloia Crrrjanskog Duh modernog vremena u nProljeiirna Ivana Caleban Melodija i motivaciia Bele5ke

o strukturi Nastasijeviieve proze

Antropologija moralistidkog stanoviSta Traktat o ,Ratnoi sreiiu Ivo Andrii i njegova obodlia u srcLr( (Zldanica na pesku "Dervi5 i srnrt< MeBe Selimoyica Kn.iiZevnost

i

.

{ v}!

metafizika

Nckoliko zavr5nih napomena I)oclatak Pov
Mikril

149

Crn.ianskog

Osrrovrrt' l'iloz.ofske Slrri:r i kornccliiant

181

187 189

liniie dn-rgog dela

rr rr poko.ju Itrlokopij:r pisrrra Miloia Crnjanskog

oSeoban

193

2lq 22t

l)isc

.

225