Neurološki poremećaji
Neurološki poremećaji Akutni
Hronični
• Delirijum ▫ afekat straha ▫ psihomotorna agitacija ▫ pomućenje svesti ▫ obmane čula • Drugi mentalni poremećaji izazvani moždanim oštećenjem i disfunkcijom i somatskim oboljenjem (npr. organska SH) • Promene mogu biti reverzibilne
• Demencije • Mogu biti: ▫ kortikalne – u prvom planu su kognitivni deficiti ▫ subkortikalne – u prvom planu su promene u ponašanju i afektivitetu ▫ opšte i nespecifične
Vrste neuroloških poremećaja • • • • •
Cerebrovaskularne bolesti Degenerativna oboljenja mozga Tumori mozga Traumatske povrede mozga Cerebralne infekcije
Cerebrovaskularne bolesti (akcidenti) Moždani udar (šlog) – vrste i uzroci šlog
Infarkt / ishemički MU – začepljenje krvnog suda
• embolija • tromboza
Hemoragički MU pucanje krvnog suda
• aneurizme
Znacci i posledice MU
Ishemički i hemoragički MU
• trnjenje, slabost, paraliza (jednog ekstremiteta ili jedne strane tela) • nerazumljiv govor ili nerazumevanje govora • zamućen vid ili gubitak vida • konfuznost, nestabilnost • afazija, agnozija, apraksija • druga kognitivna oštećenja • emotivna labilnost, tupost ili depresija Epidemiologija • među vodećim uzrocima smrtnosti u svetu • 150-200 obolelih na 100000 osoba godišnje
Faktori rizika na koje se ne može uticati
na koje se može uticati
• • • •
• hipertenzija • fibrilacija pretkomora (aritmija) • bolesti srca • šećerna bolest • dislipidemija (povišenje/sniženje holesterola) • pušenje cigareta • + gojaznost, fizička neaktivnost, način ishrane, zloupotreba alkohola...
starost (>55 godina) pol (muški) rasa nasleđe/hereditarno opterećenje
Hronični organski psihosindrom
Degenerativna oboljenja • Odlikuje ih klinička slika demencije koja podrazumeva: ▫ postepenu, polaganu opštu deterioraciju kognitivnog, emocionalnog i fizičkog funkcionisanja ▫ obično počinje u starijem dobu (7% onih preko 65 godina i 30% onih preko 85 godina) ▫ izazivaju ih organske promene u mozgu
Demencija u Alchajmerovoj bolesti Kortikalna demencija Klinička slika • progresivno slabljenje kratkotrajne memorije • afazija, apraksija, agnozija • otežano zaključivanje i donošenje odluka • dezorijentisanost • u kasnijim fazama sve veća konfuznost • afektivna inkontinentnost • bihejvioralna otkočenost Epidemiologija • najčešći tip demencije • najčešće nakon 65. godine • bolest traje od 8-10 godina
Rizik faktori • starost • pol (ženski) • genetika –Alchajmerova bolest i druge demencije • istorija povrede glave • nizak edukativni status
Protektivni faktori • fizička aktivnost • duvan? • alkohol (malo) • vitamini B6 i B12
Alois Alzheimer
Hipoteze o uzrocima Alchajmerove bolesti • razvoj beta-amiloidnih plakova zbog abnormalne sinteze proteina u mozgu, ovi proteini se gomilaju i ubijaju zdrave neurone • neurofibrilarni čvorovi – abnormalno skupljanje spiralnih vlakana usled čega se javljaju greške u prenošenju impulsa i eventualno ubijanja neurona • pogođene su oblasti mozga zadužene za proizvodnju neurotransmitera acetilholina – snižena nivo (memporijski i ostali deficiti)
Vaskularna demencija Klinička slika • zaboravnost • nerazgovetan govor • dekoncentrisanost • teškoće praćenja/izvršavanja instrukcije • lako “odlutaju” od teme razgovora • dezorijentisanost • vrtoglavice • slabost ekstremiteta • otežana kontrola afekta
Uzroci – oslabljeno snabdevanje delova mozga krvlju zbog blokiranje krvnih sudova usled • naslaga na zidovima (ateroskleroza) • tromba • aneurizme Epidemiologija • druga demencija po učestalosti u svetu • početak između 60. i 75. godine • češće oboljevaju muškarci nego žene
Parkinsonova bolest Subkortikalna demencija Klinička slika • usporenost, teškoće započinjanja radnje i duže trajanje, laka zamorljivost • tremor i uvrtanje ruku, šaka i glave • ukočenost mišića i otežano kretanje 75% ovih bolesnika razvije demenciju • problemi pamćenja, učenja, koncentracije i zaključivanja • socijalno povlačenje i apatija
Uzroci • oštećenje bazalnih ganglija, pogotovo dela supstantia nigra zaduženog za stvaranje dopamina (problemi koordinacije)
Epidemiologija • preko 4 000 000 ljudi u svetu pati od Parkinsonove bolesti • početak nakon 50. godine • muškarci marginalno brojniji
Hantingtonova bolest Subkortikalna demencija Klinička slika • nespretnost • horeatični pokreti (čudno uvrtanje udova) • karakterne promene – primitivnost, afektivna labilnost • kasnije kognitivne promene i puna demencija
Uzroci • greška na 4. hromozomu, stvara se mutant Hantingtin – protein koji vodi uništavanju neurona u bazalnim ganglijama
Epidemiologija • 5-10 obolelih na 100 000 stanovnika • ne počinje pre 35 godina • nema polnih razlika
Demencija sa Levijevim telima • Zahvata koru i subkortikalne strukture mozga • Obično počinje posle 60. - 65. godine • Kognitivni, bihejvioralni i ekstrapiramidalni poremećaji (nevoljni pokreti)
Demencija u Pikovoj bolesti • Kortikalna demencija • Početak spor sa stalnom deterioracijom • U ranim fazama bolesti poremećaji ponašanja su izraženiji u odnosu na poremećaje pamćenja • Pretežna zahvaćenost frontalnog i temporalnog režnja: emocionalna otupelost, grubost u socijalnom ponašanju, dezinhibicija, apatija ili nemir, afazija
Demijelinizaciona oboljenja: multipla skleroza Nervna ćelija
Multipla skleroza Klinička slika ▫ širok spektar kognitivnih i bihejvioralnih simptoma zavisno od zahvaćenog dela mozga motorika percepcija kontrola nad telesnim funkcijama afektivitet - depresija kognitivne funkcije pažnja memorija brzina obrade informacija
Uzroci • uništavanje mijelinskog omotača neurona u bilo kom delu mozga • atrofija mozga
Epidemiologija • 2 do 150 obolelih na 100000 stanovnika • početak obično u 30-im godinama • češće kod žena
Tumori mozga Vrste
Simptomi
• Primarni tumori mozga (nastali transformacijom tkiva) • Sekundarni tumori mozga (metastaze primarnih tumora drugih lokalizacija/sa drugih organa)
• U početku ▫ glavobolje ▫ pospanost ▫ mučnina i nagon za povraćanjem • Kasnije ▫ problemi pažnje i pamćenja ▫ dezorijentisanost ▫ loša motorna koordinacija ▫ abnormalni refleksi • Drugi mentalni poremećaji sa ose I i ose II
Vrste povreda mozga Povreda
Uzrok
• Kkomocija (potres mozga)
• Zzatvorena povreda glave – nema strukturalnih povreda
• Kkontuzija (nagnječenje mozga)
• Uudarac izaziva oticanje i krvne podlive koji pritiskaju mozak
• Ppenetrantne povrede mozga
• Ootvorena povreda glave, prskanje lobanje i pucanje ovojnica
Simptomi
• Ggubitak svesti (ređe i kraće), konfuznost, glavobolja, mučnina, zamućen vid, amnezija, perseveracije • Mmoguća je koma, konvulzije, delirijum, kognitivna oštećenja • Oopasne po život, javljaju se trajne promene u afektivitetu, ponašanju, osobinama ličnosti
Tipovi hematoma: 1. epiduralni hematom (krvni ugrušak između kosti lobanje i omotača mozga - dura mater); 2. subduralni hematom (ugrušak između omotača mozga i mozga); 3. intracerebralni hematom (ugrušak unutar mozga)
Slučaj: Phineas Gage
Akutni moždani psihosindrom
Vrste cerebralnih infekcija Bolest
Uzrok
Simptomi
• Meningitis
• Upala moždanih ovojnica
• Cerebralni apscesi
• Lokalizovana upala mozga
• Encefalitis
• Virusna infekcija mozga
• Temperatura, glavobolja, pospanost, ukočenost vrata, iritabilnost, deficiti memorije • Glavobolje, slabost mišića, promene vida, problemi ravnoteže ili koordinacije, napadi • Iritabilnost, konvulzije, delirijum
Primeri cerebralnh infekcija Bolest
Uzrok
• Bakterijski meningitis
• Bakterijska upala moždanih ovojnica
• HIV infekcija
• Infekcija mozga HIV-1 virusom
Posledice
• Slepilo, gluvost, kognitivna oštećenja: usporenost, vizuomotorna oštećenja, depresija (može biti i reverzibilna) • Kognitivne i motorne poteškoće • minimalne – slabije pamćenje, računanje...
• Varijanta KrojcfeldJakobove bolesti
• Spongiformna encefalopatija kortikalnih i subkortikalnih struktura
• teže – HIV demencija
• Promene raspoloženja i ponašanja, deficit memorije, konfuznost, smrt u roku od 4 meseca od prve pojave simptoma
