Gaji se zbog zadebljanog-okruglog (sorta pariska), cilindricnog (nantes) ili izduzenog, kupastog oblika (santene). Najkvalitetniji Najkvalitetniji je koren ciji su srednji deo (srcika) I koren isti, tamnonaradzaste tamnonara dzaste boje.
Mrkva ne podnosi visoke temperature i nedostatak svetlosti i vlage u zemljistu. Odrosle Odrosle biljke dobro podnose i nisku temperature (do -8 stepena). Za rast je najpovoljnija umerena vlaznost zemljista. Ako se suvise zaliva, koren brzo truli. Koren puca kada se, posle duzeg susnog perioda, mrkva obilno zalije (ili padne obilna kisa). Mrkvi najvise pogoduje srednje laka i laka, rastresita plodna i duboka zemljista. Najcesce oboljevanje je pegavosti lista. Proizvodnja mrkve Mrkva se najcesce uzgaja u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija najrentabi lnija za gajenje u plastenici plastenicima ma i staklenicim staklenicima. a. Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariska), ili sorte tipa nantes. Setva moze biti u jesen (septembar, (septembar, oktobar) i zimi zimi (decembar, januar januar i februar). Zemljiste Zemljiste za uzgoj mrkve mrkve treba da je strukturno. To znaci da se pri pripremi zemljista unosi treset ili pesak uz 1-2 kg zagorelog stajnjaka na m2, 50 g azota i 100 1 00 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2.
Setva se obavlja u redove sa razmakom izmedju redova 20 cm, a u redu, posle proredjivanja (u fazi prvog lista)ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8 cm. Pri gajenju u sirim objektima seje se u pantljike, sa razmakom izmedju pantljika 50-60 cm. Zemljiste se posle setve zalije, a pri temperaturi oko 18 stepeni mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba obaviti prihranjivanje sa 20-50 g N i K djubriva na m2. Za rast mrkve pogodna je temperatura oko 18 stepeni, uz vlaznost zemljista 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana). Medjuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvija, tako da zatvori redove.
