Mrkva

KORENASTO POVRĆE – – štitonoše Fam. Apiaceae 1. Daucus ca carota – mrkva 2. Petroselinum ho hortense – peršun 3. Pastinaca sativa – paštrnak, paškanat 4. Apium graveolens – celer Fam. Chenopodiaceae – pepeljuge pepeljuge 1. Beta Beta vulg vulgar aris is var var. escu escule lent nta a – cvekla Fam. Brassicaceae – krstašica 1. Raph Raphan anus us sati sativvus var var. maj major or – rotkva 2. Raph Raphan anus us sati sativu vuss var var.. rad radic icul ula a – rotkvica 3. Bra Brassic ssica a rap rapa a ss ssp. rapi rapifferae erae – repa ugarnjača 4. Bra Brassic ssica a nap napus us ssp. ssp. rapi rapife ferra - bros broskv kvaa

Dvogodišnje su kulture (osim rotkvice i nekih rotkvi) koje u prvoj godini obrazuju zadebljali koren, a u drugoj iz zadebljalog korena izrasta cvetonosno stablo sa cvetovima.

1

ZADEBLJALI KOREN

nastaje od epikotila i predstavlja predstavlja GLAVA, nastaje jako reducirano stablo. Iz glave izrastaju izrastaju

listovi koji čine rozetu.

Kod mrkve, peršuna, paštrnaka i celera celera u formiranju formiranju zadebljalog zadebljalog

VRAT, nastaje od hipokotila i čini vezu

između glave i pravog korena. Listova na vratu po pravilu nema, nema, dok se tanke korenske

dlačice često javljaju. PRAVI KOREN, (osnova korena), snažan deo

obrastao mnogobrojnim žilama koje prodiru u zemljište i snabdevaju biljku mineralnim materijama i

korena učestvuju sva tri dela ponika, ali je najviše izražen vrat (nastao od hipokotila). Zadebljali koren kod nekih sorti cvekle cvekle nastaje nastaje uglavnom uglavnom od epikotila i hipokotila, a postoje i

sorte kod kojih najveći deo zadebljalog korena nastaje od korenka. Okrugle Okrugle sorte rotkvice rotkvice nastaju nastaju debljanjem hipokotila, a

izdužene debljanjem sva 2tri

dela.

Na osnovu anatomske anatomske građe i načina formiranja razlikujemo tri tipa zadebljalog korena: - tip mrkve (mrkva, peršun, paštrnak i celer), - tip repe (cvekla), - tip rotkve (rotkva, rotkvica, broskva i repa

ugarnjača).

Deobom ćelija kambijalnog prstena prema perifernom delu korena formira se sekundarni floem (sekundarna kora), a prema unutrašnjem sekundarni ksilem

(sekundarno drvo, srce, srž). Ukoliko u korenu ima više kambijalnih prstenova svaki će se deliti po istom principu. Broj kambijalnih prstenova zavisi od vrste.

3

ar ota MRKVA – D aucus carota Fam. Apiaceae Fam. Apiaceae (Štitonoša)

Rasprostranjenost

4

Austria; 1534

Spain; 8000 Slovenia; 170

Belarus; 12738

Bulgaria; 502

Croatia; 622 Czech Republic; France; 13072 1033

Turkey; 31961

Germany; 10471 Greece; 1443

Slovakia; 2494

Hungary; 3000

Serbia; 7715

Italy; 13100

Kazakhstan; 13000

Russian Federation; 67500

Netherlands; 9100 Poland; 29547

Površine (ha)

Romania; 17643

5

Dvogodišnja biljka. Vodi poreklo iz srednje Evrope i umerenog pojasa zapadne Azije

Postoje tri grupe mrkvi. I Evropska – occidentalis sa tri varijeteta

a) var. aurantius – narandžasta b) var. hollandicus – naradžansto crvena c) var. anquvineus – crvena II Azijska – orientalis III Adanska – adanensis Dr Đorđe Moravčević,

6

Hemijski sastav korena mrkve (%) Voda Sirove belančevine Sirove masti Ugljeni hidrati

Šećeri Celuloza Mineralne materije

86,5-93,0 0,5-1,2 0,1-0,3 5,8-8,8 4,8 0,6-1,32 0,66-1,0

Od mineralnih materija u svežoj mrkvi najviše su zastupljeeni: kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor i jod. Takođe u manjim količinama sadrži i cinka, mangana, aluminijuma, molidbena i sumpora. Mrkva je značajni izvor vitamina u ljudskoj ishrani, naročito provitamina A (karotin). Treba napomenuti da iskorišćavanje vitamina A zavisi od načina pripremanja mrkve. Tako na primer beta karotin se iskorišćava samo 2% iz sveže mrkve, 18% iz kuvane, 82% iz sirovo ceđene ili rendisane i skoro 100% iz svežeg soka mrkve (Gvozdenović i sar., 2007). Lekovita svojstva se ogledaju pre svega u delovanju na smanjenje količine šećera u krvi, deluje protiv ar teroskleroze, malokrvnosti, pojačava rad jetre, čime se

organizam lakše štiti od bolesti, a sve to je u vezi sa

7

KORENOV SISTEM Pravi koren je dobro razvijen i glavna žila prodire i do 2m. Zadebljali koren je u tipu mrkve (najčešće izdužen, mada

može biti i okruglast). Na preseku zadebljalog korena registruje se:

a) Sloj plutastih, poroznih ćelija, b) Floem (kora) – najkvalitetniji deo, c) Ksilem (srž) – drvenasti deo koji čine traheje i traheide.

IzmeĊu kore i srži nalazi se 1 (jedan) kambijalni prsten.

Dr Đorđe Moravčević,

8

Zadebljali koren % KORE = D-d/D x 100 D - ukupan prečnik korena, d - prečnik srži

• Dobar kvalitet korena – učešće kore 70-80%, • Srednji kvalitet – 50-70%, • Loš kvalitet – ispod 50%. Boja zadebljalog korena je sortna odlika. Karotin daje narandžasto crvenu boju, likopin intenzivno crvenu, antohlorat žutu, a antocijan ljubičastu.

Spoljašnji faktori (niže temperature, viši sadržaj organske materije u zemljištu, pojačana ishrana kalijumom...) utiču na izražajnost boje. Dr Đorđe Moravčević,

9

Glava korena može biti ravna, zaobljena ili

konusna. Boja je ista kao i ostatka korena. Može biti i zelena, ali je to nepoželjna osobina.

Stepen ozelenjavanja glave korena Dr Đorđe Moravčević,

10

Prema obliku zadebljalog korena razlikujemo više tipova mrkve:

Pariska

Šantene Nantes Amsterdamska

Berlikum Imperator

Pariski tip – okruglog oblika, dužine 3-4 cm i prečnika oko 3 cm. Koristi se za proizvodnju u zaštićenom prostoru i u ranoj proizvodnji. Amsterdamski tip – valjkastog oblika sa tupim vrhom. Dužina korena je 8-12 cm a prečnik 1,5 cm. Rana do srednje rana sorta. Nantes tip – koristi se za letnju proizvodnju ali ima i srednje ranih i srednje kasnih sorata. Valjkastog je oblika sa tupim vrhom. Dužina korena je od 15-20 cm a prečnik oko 3 cm. Najviše se koristi u svežem stanju ali i smrznuta.

Šantene tip – kasna sorta, konusnog oblika korena sa tupim vrhom, dužine 12-16 cm i prečnika oko 4 cm. Pogodna je za skladišnjenje u podrumima i trapovima i za sušenje. Berlikum tip – kasna, bujnog rasta, sa dugim valjkastim korenom, tupog vrha. Dužina korena je 20-30 cm i prečnika 3,5 5cm. Stiže za upotrebu u jesen za svežu potrošnju i skladištenje . 11

INDEKS oblika korena = dužina / preĉnik 1.

Pariski tip (Indeks oko 1)

2.

Amsterdamski tip (5-8)

3.

Nantes tip (5-7)

4.

Šantene tip (3-4)

5.

Berlikum tip (6-8)

6.

Imperator tip (oko 10)

Krupnoća zadebljalog korena: a)

Sitan – do 60g,

b)

Srednji od 60 do 150g,

)

K

d 150 d 220


12

Prve sorte mrkve su stvorene još u XIX veku. Cilj oplemenjivača je stvaranje sorata pravilnog oblika, sa visokim sadržajem suve materije i šećera, sa intenzivnom bojom koja se ne razlikuje kod floema i ksilema. Prema dužini vegetacije sorte mrkve mogu biti rane (70-80 dana), srednje rane 80-100), srednje kasne (100-120) i kasne (120-150).

Zahvaljujući ovoj činjenici mrkva se u našim uslovima može proizvoditi od ranog proleća do kasne jeseni.

Sortiment Exelso F1, Presto F1, Bolero F1, Maestro F1, Texto F1, Jerada RZ F1, Cabana RZ F1, Zian RZ F1, Karotan RZ F1, Almaro F1, Dorgdone F1, Parano F1, Vitana F1, Damco F1, Crofton F1, Primo F1, Tempo F1, Mokum F1, Napoli F1, Napa F1, Naval F1, Nevis F1, Nanda F1, Jeanete F1, Corinna F1, Sirena F1, Chambor F1, Major F1, Turbo F1, Scarla (flakkee), Nantes, Bureau, Campo, Tip top, ..

Nantes tip 13

Nakupljanje nitrata

1500 mg/kg 400 mg/kg 65 mg/kg

14

USLOVI USPEVANJA Zemljište Traži lakša, rastresitija, duboka i plodna zemljišta. Na podvodnim zemljištima takođe dolazi do smanjenja kvaliteta i prinosa. Optimalna reakcija zemljišta za mrkvu je pH 5-7.

Kritiĉni period za vlagom Kritiĉni period za vlagom  Klijanje i nicanje  Faza formiranja 4-5 listova  Faza formiranja zadebljalog korena.

Temperatura Dobro podnosi niske temperature Klija na 3-6oC Iznikle biljke podnose do -5oC. Optimalna temperatura za rast i razviće je od 15 do 25oC.

Na teškim, zbijenim i plitkim zemljištima kao rezultat u gajenju mrkve dobija se često račvast koren, blede boje, žilav, koji kao takav gubi na upotrebnoj vrednosti.

Plodored • Treba je gajiti u plodoredu i predhodni usev đubriti stajnjakom • Dobar je predusev za druge kulture

Plodoredom smanjujemo mogućnost pojave bolesti, korova i štetočina

15

Osnovna obrada i predsetvena priprema zemljišta • Optimalna dubina oranja je 30 cm • Kvalitetna predsetvena priprema frezom ili

1. 2.

setvospremacem • Setva u gredice daje korenu mrkve najoptimalnije uslove za rast i razvice

Kvalitena, duboka osnovna obrada i Predsetvena priprema zemljišta = Kval itetna setva

= Dobar prinos Mašinsko formiranje gredice

Dobar primer kvalitetne pripreme za setvu u gredicu Gredice možete formirati i raspolo živim mašinama Praktičan način provere spremnosti zemljišta za obradu bi bio, da se uzme zemljište u šaku i od njega napravi grudva koju puštamo slobodnim padom da padne sa visine od emljišta oko 1,5m. Ukol ik o se grudva po padu na zeml ju r asprsne, vlažnost z dozvolj ava nesmetanu obradu Dr Đorđe Moravčević,

16

Osnovno Ċubrenje i prihranjivanje Stajnjak. Đubrenje stajnjakom vr šiti pod predhodni usev

PRAVILNO I RACIONALNO ĐUBRENJE obaviće se samo posle odraĊene hemijske analize zemljišta

Vrsta mineralnog hraniva

Planirani prinos [t/ha] 10 t/ha

NPK (8:16:24) NPK (15:15:15) KAN (27%)

30 t/ha

40 t/ha

550

750

200

250

50 t/ha

80 t/ha

200

13:11:20+2MgO+me 11:44:11+me

100 400

600

30

50

12:0:43+2MgO

50

60

120

15,5:0:0:26,5 CaO

50

60

60

Potrebna količina mineralnih đubriva (smeša) za odgovarajući prinos Ukoliko se duboka obrada izvodi u proleće, doze mineralnih đubriva se moraju povećati za 15-20% uz primenu sa predsetvenom pripremom. Prihranjivanje azotom je isto kao i pri jesenjoj obradi.

17

Setva NAĈINI SETVE • U redove - 30x3-5cm • U različite gredice – Npr. gredica širine 1,2m sa šest trakastih redova u kojima je seme posejano cik-cak ili rasuto difuzno (150-200 biljaka/m 2).

Mrkva za ĉuvanje – preporuĉena gustina je 1,5-1,8 mil. semena/ha KOLIĈINA SEMENA • Sejalica za sitno seme: 2-3 kg/ha. • Adaptirana žitna sejalica: 3-6kg/ha • Omaške (ručno): oko 10 kg/ha. 1 g= 700-1000 semena


18

KADA SE DOZE SEMENA POVEĆAVAJU? 1.Zemljište loše pripremljeno; 2.Seme smanjene klijavosti i male čistoće; 3. Pri setvi u jesenjim i zimskim rokovima (povećati doze 2-3 puta); 4. Kada se seje gusto za proizvodnju mladog korena (do 500 biljaka/m2).

Gustina useva je ĉinilac koji se u našim uslovima jako zapostavlja, a što direktno ima odraz na smanjen prinos svežeg korena mrkve. Bolje je posejati gušće, pa usev prorediti na željenu gustinu.


19

Vreme setve mrkve u našim klimatskim uslovima VR E ME S ETV E M RK VE

Sezona gajenja

Jan.

Feb.

Mart

April

Maj

Jun

Jul

Avg.

Sept.

Okt.

Nov.

Dec.

Predzimska

Prolećna Letnja

Vreme setve, berbe i čuvanja pojedinih sorti i hibrida mrkve

20

Mere nege Navodnjavanje Kritiĉni period za vlagom  Klijanje i nicanje  Faza formiranja 4-5 listova  Faza formiranja zadebljalog korena.

• Kap po kap • Veštačka kiša • U brazde

Optimalna zalivna norma

• 30 do 40 litara po m2


21

MeĊuredna obrada 

Valjanje posle setve  Okopavanje 

Prašenje



Kultiviranje

C i lj



uspostavljanje kontakta semena i zemljišta,



suzbijanje pokorice,

uništavanje korova,  delimično zagrtanje korenovog vrata. 

Po nicanju, kada biljka ima 3- 4 lista treba izvršiti proređivanje na planiranu gustinu i to kada

je zemljište dovoljno vlažno. Ako je potrebno još jedno proređivanje treba ga izvesti najkasnije do momenta kada je koren debljine olovke (prečnik oko 1cm).

22

BERBA Mrkva se bere u tehnološkoj zrelosti, kada zadebljali koren dostigne karakterističnu veličinu i odgovarajući kvalitet (sadržaj šećera i karotenoida). Tehnološka zrelost nastupa u periodu kada najstariji listovi počinju da odumiru. Ukoliko se koren ne izvadi u ovo vreme nastupa retrovegetacija (pojava novih listova). Ovo

se često događa kada se u toku vađenja mrkve javi kišovito vreme. Ova pojava umanjuje prinos i kvalitet korena, kao i

dužinu njegovog čuvanja. Mrkva se može ubirati i pre pune tehnološke zrelosti kada se koren prodaje kao mlad.

Berba se obavlja po suvom vremenu ručno ili mašinski. Mašinska berba može biti jednofazna ili višefazna. Princip kombajna ili mašina u linijije da podrije koren, saseče lišće i da ga utovari na prevozno sredstvo.

Prinos zavisi od sorte, vremena ubiranja, načina gajenja i kreće se od 20 do 80t/ha. Kasne sorte (jesenja proizvodnja) ostvaruju više prinose.

23

Klasiranje Ekstra kvalitet. Mora imati svojstva karakteristična za sortu, koren gladak pravilnog oblika, bez oštećenja i drugih mana, koji u dužini od 0,5cm može biti obojene glave. Prečnik korena mrkve iz glavne berbe mora biti 2-4cm. Koren ranih i malog korena sorta mora imati prečnik 1-4cm. Do 5% od ukupnog broja može odstupati od ovog kvaliteta, ali ne van okvira I kvaliteta. Prvi kvalitet. I ovde koren mora imati karakteristična sortna svojstva, da je gladak, pravilnog oblika, sa manjim naprslinama. Koren dužine do 8cm može da ima zelenu ili ljubičasto obojenu glavu dužine 1cm, a preko 8cm dužine do 1,6cm. Do 10% od ukupnog broja može odstupani od ulova za prvi kvalitet, ali ne sme biti van uslova za drugi kvalitet. Koren ranih sorti treba da je 1-4cm u prečniku, a ostalih iz glavne berbe 2-5cm. Drugi kvalitet. Mora ispunjavati minimalne uslove kvaliteta. Koren do 8cm dužine može imati kragnu do 1,5cm, a koren preko 8cm i do 2,5cm. Do 10% od ukupne mase korena može odstupati od uslova propisanih za drugi kvalitet, ali moraju biti upotrebljeni za ishranu. 24

Pakovanje Klasirana mrkva može se pakovati u gajbice za povrće ili voće, mrežaste džakove. Može se prevoziti i u rasutom stanju, samo se prethodno pod i zidovi transportnog sredstva oblože nekim mekšim materijalom (slama, pleva, stiropor...).

Ĉuvanje Mrkva se najbolje čuva u specijalnim komorama ili u trapu. Pored trapa, koji se dosta koristi, može se čuvati uspešno i u podrumu gde je temperatura oko 5oC. Dr Đorđe Moravčević, 25


26


27


28


29


30


31


32


33


34


35


36


37


38


39


40


41


42


43

Mrkva

Recommend Documents