SADRZAJ
1.0
Pasivna mrezna oprema…………………………………………………….03 1.1
UTP Kablovi………………………………………………………...04
1.1.2 Konektori UTP kablova……………………………………………..05 1.2
STP kabli………………………………………………………….…05
1.3
Koaksijalni kabli………………………………………………….....06
1.3.1 Konektori za koaksijalni kabli……………………………………….06 1.4
Fiber opticki kabli…………………………………………………...07
1.4.1 Konektori optickih kablova………………………………………….07
2.0
Aktivna mrezna oprema……………………………………………………08 2.1
Mrezna kartica……………………………………………………….09
2.2
HUB………………………………………………………………....10
2.3
Repeater……………………………………………………………..11
2.4
Bridge………………………………………………………………..12
2.5
Switch………………………………………………………………..13
2.6
Router………………………………………………………………..14
Literatura…………………………………………………………………………15
1
1.0 PASIVNA MREZNA OPREMA Pasivna mrežna oprema predstavlja najjednostavniju komponentu računarskih mreža. Atribut “pasivna” potiče od ciljne karakteristike komponenti ove kategorije da nad mrežnim saobraćajem ne izvrše nikakvu izmenu. Pasivne komponente mreže čine: 1. utičnice 2. kablovi 3. paneli za prespajanje i za završavanje kablova (patch panel) 4. kablovi za prespajanje (patch cabel)
5. rek ormani 6. kanalice za vođenje kabla Za prenos signala između računara većina današnjih mreža koristi kablove koji se ponašaju kao mrežni prenosni medijumi. Postoji mnogo različitih tipova kablova koji mogu da se primene u različitim situacijama. Njihov broj je izuzetno veliki i obuhvata više od 2000 različitih tipova. Većina današnjih mreža koristi tri osnovne vrste kablova: 1. koaksijalne kablove 2. kablove sa upredenim paricama (twistedpair)
3. optičke kablove Kroz upredene parice i koaksijalni kabl prenose se električni signali, dok se kroz optička vlakna prenose signali u vidu svetlosnih impulsa. Za ispravan rad mreže potrebno je da se kablovski sistem (kablovi i priključni elementi) formira od komponenti koje zadovoljavaju određene tehničke standarde. Kablovi koji se koriste u jednoj mreži zavise od više parametara: 1. binarni protok 2. pouzdanost kabla 3. maksimalnu dužinu između čvorova 4. zaštitu od električnih smetnji 5. podužno slabljenje 6. tolerancije u otežanim uslovima rada 7. cenu i opštu raspoloživost kabla 2
8. lako povezivanje i održavanje
1.1 UTP kablovi Kabl je medijum kroz koji se prenose informacije između mrežnih uređaja i računara. Postoji nekoliko tipova kablova koji se upotrebljavaju u mrežama. U nekim slučajevima u mreži će se koristiti samo jedan tip kabla, dok će se u drugim mrežama upotrebljavati više različitih tipova. Izbor kabla je vezan za topologiju mreže, protokol i veličinu mreže. Razumevanje karakteristika različitih tipova kablova i toga kako oni utiču na druge aspekte umrežavanja je veoma bitno za projektovanje kvalitetne mreže. Kablovi sa upletenim paricama postoje u četiri izvedbe: oklopljeni i neoklopljeni. Neoklopljeni (UTP) kabl je najpopularniji i obično najbolje rešenje za školske mreže. Iskustvo govori da je, ukoliko to sredstva dozvoljavaju dobro upotrebiti oklopljeni kabl za vertikalno kabliranje (STP kabl, kod koga je svaka parica obavijena metalnom folijom radi zaštite od spoljašnjih elektromagnetnih zračenja). Veze između spratova prolaze kroz svakakve građevinske konstrukcije, pa je zgodno obezbediti se. Kvalitet UTP kabla može varirati u zavisnosti od prečnika parice i kvaliteta i debljine njene izolacije. UTP kabl koji obično srećemo primenjen u računarskim mrežama je sastavljen od četiri para žica (parica) unutar gumenog omotača. Svaki par žica je upleten kako bi se smanjilo preslušavanje,. Što je korak upredanja parice manji ( više upletena), veća mu je otpornost na interferencije, a i cenu mu raste. Moderni industrijski standardi za računarsku mrežu napravljeni su od strane EIA/TIA i u okviru ove asocijacije ustanovljene su četiri osnovne kategorije UTP kablova, od kategorije 3 do kategorije 6e, detaljno propisanih po standardu EIA/TIA-568.
3
1.1.2 Konektori za UTP kabli Standardni konektor za UTP kabl nosi oznaku RJ-45. On je nalik konektoru RJ-11 koji smo videli na svojim telefonima, sa tom razlikom što prima osam umesto četiri provodnika. Montiranje konektora na kabl je posao koji zahteva adekvatan alat, strpljenje i iznad svega kvalitetan kabl.
1.2 STP kabli STP kabl se sastoji od parica, od kojih je svaka obmotana metalnom folijom (tzv. ekran) da bi se sprečili spoljašnji elektromagnetni uticaji (efekat preslušavanja nastao elektromagnetnom indukcijom od signala iz susedne parice, spoljašnji elektromagnetni uticaji i dr.). Nedostatak UTP kabla je što je osetljiv na ove uticaje, dok STP kabl to nije. Kada je potrebno razvući kabl kroz neku energanu ili roentgen odeljenje bolnice, ili kada se kablovi računarske mreže vode kroz iste kanalice sa drugim telekomunikacionim i energetskim kablovima koristi se STP kabl. On je malo krući i teže je montirati konektore na njega, a i RJ-45 konektori su za ovu namenu oklopljeni i malo drugačije izgledaju, čak je i raspored izolovanih provodnika drugačiji.
4
1.3 Koaksijalni kabli Koaksijalni kabl ima jedan jedini bakarni provodnik u svojoj sredini (povratni vod se dobija uzemljenjem). Plastični sloj daje izolaciju između centralnog provodnika i metalnog oklopa oko njega. Oklop sprečava pojavu interferencija od fluorescentnih lampi, motora i drugih računara. Iako ga je teško instalirati, ima veoma širok propusni opseg (može da podrži velike brzine prenosa) i veoma je otporan na interferencije. Može se upotrebiti za povezivanje računara na većoj udaljenosti nego UTP, za iste bitske protoke. U računarskim mrežama su se koristili RG-58 t zv. “tanki” koaksijalni kabl (koji podržava 10Mb/s protok u10Base2 Eternet standardizovanim računarskim mrežama) i 10Base5 tzv. “debeli” koaksijalni kabl (koji takođe podržava 10Mb/s protok u10Base5 Eternet standardizovanim računarskim mrežama).
1.3.1 Konektori za koaksijalni kabli Najčešći konektor u upotrebi kod koaksijalnog kabla (veoma rasprostranjen u video tehnici ) je Bayone-Neill-Concelman (BNC). Postoje različiti tipovi adaptera za BNC kabl (T adapteri,
5
terminatori ...). Proces montiranja BNC konektora se vrši krimp kleštima, pa se zove “krimpovanje”.
1.4 Fiber opticki kabli O ovim kablovima ste verovatno najviše slušali, pogotovo kada vam danima ne radi telefon, jer je magistralna mreža Telekoma uglavnom preusmerena na optičke kablove. Iako se često krive za probleme u telekomunikacijama, optički kablovi predstavljaju veoma pouzdan i brz način prenosa podataka. Oni su sačinjeni od vlakana sa centralnim staklenim jezgrom obavijenim staklenim omotačem. Vlakna su zaštićena sa nekoliko slojeva zaštitne obloge. Kroz vlakna se prenosi svetlost (koju proizvodi laserska ili LED dioda). Potpuno su otporni na bilo kakve elektro magnetne uticaje i najčešće čine osnovu tzv. kičmu (backbone) bilo koje ozbiljnije telekomunikacione mreže. Kada se pravi računarska mreža, obično se između spratova polaže optički kabl (vertikalni razvod) zbog velikih rastojanja i većeg propusnog opsega. Kod polaganja ovog kabla potrebno je poštovati pravila o njegovom savijanju jer isuviše veliki ugao savijanja može sprečiti prostiranje svetlosti. 10BaseF je specifikacija koja se odnosi na optičke kablove koji nose Ethernet (mrežni) signal protoka 10Mbps.
6
1.4.1 Konektori optickih kablova Postoje različiti tipovi konektora koji se montiraju na optičke kablove. Neki često korišćeni konektori nose oznake kao što su ST ili SC. Sam proces nastavljanja kablova se naziva "zatapanje u električnom luku", popularno splajsovanje i zahteva veoma skupu opremu.
2.0 AKTIVNA MREZNA OPREMA
7
Nakon uvoda u pasivnu mrežnu opremu, na red dolazi opis uređaja koji će upravljati saobraćajem na mreži. To su takozvane aktivne komponente. Neke su sofisticiranije od drugih, ali imaju istu namenu, da podatke koje šaljete transportuju do odredišta, kao i da podatke koje vi potražujete dopreme do vas. Povezivanjem aktivne mrežne opreme kablovima još uvek nije napravljena računarska mreža, jer ona podrazumeva i konfigurisanje mrežne opreme.
8
2.1 MREZNA KARTICA Mrežna kartica je uređaj koji povezuje računar sa računarskom mrežom. Često se naziva: mrežni adapter, mrežni interfejs, NIC... Jedan od važnijih elemenata svake mrežne kartice je MAC adresa koja čini da ovaj uređaj radi na 2. sloju OSI modela. MAC adresa predstavlja 48-bitni seriski broj koje IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) dodeljuje roizvođaču. Mrežne kartice su se ranije najčešće u računarima mogle naći u vidu zasebnih kartica dok se danas uglavnom integrišu u matične ploče računara. U jednom računaru se može naći i više mrežnih kartica, bilo na matičnoj ploči, bilo u vidu zasebnih kartica. Mrežne kartice uglavnom imaju RJ-45 (UTP), BNC i/ili AUI (Attachment Unit Interface) konektore. Takođe, na mrežnim karticama se uglavnom nalaze i LED diode koje služe za praćenje aktivnosti kartice. Najčešće brzine na kojima rade mrežne kartice su 10/100/1000 Mbit/s.
2.2 HUB
9
Literatura www.wikipedia.com www.gsm-nis.edu.rs Knjiga Uvod u racunarske mreze, autori : Mladen Veinovic i Aleksandar Jevremovic
10
