Visoko poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija u Prokuplju
SEMINARSKI RAD
Profesor:
Student:
Dr. Milic Vojinovic
Miljan Stosic157/10
Prokuplje 2011.
Visoko poljoprivredno-prehrambena skola strukovnih studija u Prokuplju
SEMINARSKI RAD
Mehanizam delovanja Fungicida
Profesor:
Student:
Dr. Milic Vojinovic
Miljan Stosic157/10
Prokuplje 2011.
Definicija Fungicidi su sredstva hemijskog ili biološkog porekla namenjena suzbijanju fitopatogenih gljiva, prouzrokovača bolesti biljaka. Neki od fungicida mogu imati i baktericidno dejstvo.
PODELE FUNGICIDA Prema mestu primene odnosno objektu koji se tretira: 1) za tretiranje semena i sadnog materijala 2) za suzbijanje prouzrokovača bolesti u zemljištu (dezinfekcija) 3) za tretiranje nadzemnih delova biljaka (folijarna primena) Prema pokretljivosti u biljci: 1) kontaktni (nesistemični, površinski) – ne kreću se u biljci 2) sistemici (translokacioni) – kreću se kroz biljku ascedentno i descedentno 3) lokal-sistemici (ograničeni sistemici) – kreću se kroz biljku ograničeno, samo oko mesta primene, najčešće u okviru lista. Prema načinu delovanja na patogena: 1) preventivni (protektivni) – suzbija patogena kad dospe na površinu biljke pre ostvarene infekcije 2) kurativni – suzbija patogene posle ostvarene infekcije 3) fugicidi sa rezidualnim delovanjem (post-infektivni i postsimptomski) – preventivni ili kurativni sa produženim delovanjem Prema hemijskom sastavu: 1) neorganski a) bakarni preparati b) sumporni preparati 2) organski a) biološki – preparati na bazi Trichoderma harzianum koja je prirodni antagonist mnogim fitopatogenim gljivama b) Organski fungicidi sa kontaktnim delovanjem - ditiokarbamati - ftalimidi - dikarboksimidi - ostali organski fungicidi (dodin, cimoksantil, dinokap, pirimetanil) c) Strobilurini – produkti metabolizma nekih viših gljiva koji ispoljavaju fungicidno delovanje na neke patogene gljive; ispoljavaju dobro translaminarno delovanje
d) Organski sistemični fungicidi – Naneti na biljku jednim
delom funkcionišu kao kontaktni (površinski) fungicid, a veći deo biva usvojen i prenet u druge delove biljke. Koliki deo će biti usvojen zavisi od vrste sistemičnog fungicida, patogena, domaćina, perioda inkubacije, vremena primene itd. Daje im se prednost u odnosu na kontaktne, ali zbog rezistentnosti moraju se koristiti racionalno – samo kad obezbeđuju prednost (kišni period, visok pritisak infekcionog materijala) - benzimidazoli - sterol-inhibitori (SI-fungicidi) – inhibiraju sintezu ergosterola u gljivama koji učestvuje u izgradnji ćelijskog zida bez kog gljive gube sposobnost za život. U sterol-inhibitore se ubraja nekoliko hemijskih grupa: • morfolini • piperazini • pirimidini • spiroksamini • triazoli • imidazoli • tiofosfati • fenilamidi • kinolini • ostali sistemični fungicidi (propamokarb, fosetil-Al, dimetimorf, karboksin) e) Sredstva za sistemično indukovanje otpornosti (acibenzolar
– S – metil) – aktiviraju odbrambene mehanizme kod biljaka, a primenjuju se pre infekcije f) Sredstva za dezinfekciju semena g) Hemijska metoda dezinfekcije zemljišta – dazomet i metilbromid koriste se za potpunu dezinfekciju zemljišta: suzbijaju nematode, insekte, parazitne gljive i bakterije i inhibiraju klijavost nekih korovskih vrsta. Zbog visoke otrovnosti primenjuju ih samo ovlašćene organizacije.
TRIAZOLI Prvo razvijeno jedinjenje grupe triazola kao fungicid je triadimefon. 80-ih godina je usledio brz razvoj ovih jedinjenja. Imaju nizak napon pare i uglavnom dobro se rastvaraju u organskim rastvaračima, a slabo u vodi. Zbog niskog napona pare vrlo teško isparavaju sa lišća, a zbog slabe rastvorljivosti u vodi spiranje sa lista je svedeno na minimum. U zemljištu su slabo pokretni, ispiraju se jako malo i teško dospevaju u podzemne vode. Triazoli su sistemici ili lokal-sistemici, a usvajaju se lišćem i korenom. U biljci se kreću akropetalno ili ksilemom. Za triadimefon i triadimenol se ističe da se lako translociraju u mlada rastuća tkiva. Jedini ne-sistemik je bitertanol. Mehanizam delovanja – inhibiraju sintezu ergosterola u ćelijskim membranama gljiva putem sprečavanja demetilacije u C-14. Posledica ovog delovanja je kolaps ćelijskog zida gljive i inhibiranje rasta hifa i micelije. Za imibekonazol se navodi još i sposobnost da se direktno ugradi u ćel. membranu i izazove fizičku destrukciju ćelije. Spektar delovanja: Na sve pepelnice deluju skoro svi triazoli. Na sve rđe deluju skoro svi triazoli. Mnogi triazoli efikasno suzbijaju kako folijarne, tako i semene patogene žita (Tilletia spp. i Ustillago spp.). Efikasni za suzbijanje Venturia spp. Efikasni za suzbijanje Cercospora beticola, Phoma spp. i Ramularia spp. na šećernoj repi. Veći broj triazola se koristi u zasadima jabuke za suzbijanje venturije i pepelnice. Takođe se dosta njih primenjuje u zaštiti šećerne repe protiv pegavosti. Triazoli su preventivni, kurativni a nekad i eradikativni fungicidi. Koriste se u manjim količinama – manje od 100g po ha. Registrovani preparati: - ciprokonazol (Alto combi 420-SL sadrži i karbendazim) - difenokonazol (Score 250-EC, Rias 300-EC sadrži i propikonazol) - epoksikonazol (Duet sadrži i karbendazim) - fluvikonazol (Flamenco) - flutriafol (Impact 25-SC) - flusiazol (Olymp 10-EW, Punch 40-EC) - miklobutanil (Systhane 12-E, Systhane-MZ sadrži i mankozeb) - penkonazol (Topas 100-EC) - propikonazol (Bumper 25-EC) - tebukonazol (Folicur EM 50-WP sadrži i tolilfluanid) - tetrakonazol (Eminent 125-ME) - triadimefon (Bayleton WP-25) - triadimenol (Shavit-F sadrži i folpet) Rezistentnost gljiva na triazole se razvija sporo i teško uočava, ali se smanjena efikasnost u polju može dogoditi i bez potpunog odsustva suzbijanja. Na triazole
rezistentnost se uočava u E.graminis na pšenici i ječmu, Uncinula necator na vinovoj lozi, Venturia inaequalis na jabuci.
PIPERAZINI Pripada im samo jedno jedinjenje – triforin. Teško je moguć dalji razvoj ove grupe jedinjenja. Vrlo je slabo rastvorljiv u vodi i dobro prodire u biljku pa ne dolazi do spiranja sa listova. Sistemik je, kreće se ksilemom, a u biljke može dospeti preko lišća ili korena. Triforin na principijelno isti način blokira sintezu ergosterola kao i triazoli. Spektar delovanja Je veoma širok, a prvenstveno deluje na pepelnice, venturiju, monilije, cerkosporu na repi, a koristi se i protiv antraknoza na lubenici, dinji i krastavcima. Deluje protektivno i kurativno. Rezistentnost gljiva na triforin se posmatra kao i rezistentnost na triazole. U praksi do sada nije bilo problema rezistentnosti.
IMIDAZOLI Iako je prvo jedinjenje ovog tipa proizvedeno odmah nakon Drugog svetskog rata – gliodin – ovo jedinjenje se već duže vreme ne koristi kao antibiotik. Tek ’70-ih godina počinje njihov intenzivniji razvoj. Postoji veliki broj jedinjenja ove grupe koje služe u humanoj medicini za lečenje mikoza. Imaju nizak napon pare, pa se teško gube isparavanjem. Rastvorljivost u vodi se razlikuje kod pojedinih jedinjenja. Vrlo slabo se rastvaraju u vodi prohloraz, imazalil i pefurazoat, a relativno dobro se rastvaraju imazalil-sulfat i triflumizol. Spiranje s lista nije direktno povezano samo sa rastvorljivošću u vodi, pošto su uglavnom sistemici. Imazalil se kreće i naviše i naniže u biljci, a prohloraz se kreće translaminearno. Mehanizam delovanja – isti kao triazola inhibiraju sintezu ergosterola sprečavanjem demetilacije C-14. Spektar delovanja: Imaju veoma širok spektar delovanja. Deluju na prouzrokovače pepelnica. Na jabuci, vinovoj lozi i drugom voću i povrću koristi se triflumizol, a na tikvicama, ruži i ukrasnom bilju imazalil. Imazalil suzbija patogene na semenu, naročito Helminthosporium i Fusarium. Triflumizol uspešno suzbija i Tilletia i Ustilago. Dobri su i u suzbijanju folijarnih patogena žita, Cercospora beticola na repi (prohloraz), patogene suncokreta (prohloraz), Monilia spp., Venturia (triflumizol) i mnogih drugih. Deluju protektivno i eradikativno za folijarno tretiranje i tretiranje semena, a mogu služiti i za tretiranje plodova nakon berbe i za tretiranje zemljišta.
Registrovani preparati: - prohloraz (Octave) - imazalil - triflumizol Fitotoksičnost se može ispoljiti jedino pri primeni na tikvicama i ukrasnim biljkama u vreme kad je letnja žega, ili kad se prskaju otvoreni cvetovi. Problem sa rezistentnošću je identičan kao kod triazola. Inače, imidazoli dobro suzbijaju gljive koje su razvile rezistentnost na benzimidazole.
DIKARBOKSIMIDI Prvo jedinjenje ove grupe je iprodion koji je razvijen 70-ih godina, a zatim su otkriveni i vinklozolin i prosimidon. S obzirom da je napon pare iprodiona i vinklozolina nizak, oni teško isparavaju sa površine lista, dok prosimidon ima veći napon pare, pa se on može značajnije gubiti isparavanjem. Slabo su pokretni u zemljištu i teško mogu dospeti u podzemne vode. Iprodion i vinklozolin su kontaktni, tj površinski nesistemični fungicidi, a prosimidon je sistemik koji se apsorbuje korenom i translocira do lišća i cvetova. Mehanizam delovanja – iprodion i vinklozolin inhibiraju klijanje spora i rast micelije. Prosimidon inhibira sintezu triglicerida koji ulaze u sastav membrana. Sva jedinjenja deluju protektivno i kurativno, izuzev vinklozolina koji deluje samo protektivno. S obzirom da sem prosimidona koji je sistemik, ova činjenica da deluju kurativno iznenađuje. Spektar delovanja Dikarboksimidi su specifični BOTRITICIDI i retko deluju na vrste gljiva koje su značajno drugačije od Botrytis spp. Svi dikarboksimidi deluju na Botrytis, Sclerotinia i Monilia spp . Na Helminthosporium spp. takođe deluju iprodion, vinklozolin i prosimidon. Na Alternaria, Fusarium, Phoma i Rhizoctonia spp. deluje samo iprodion. Najviše se koriste za suzbijanje Botrytis cinerea (siva trulež) na vinovoj lozi, Sclerotinia sclerotiorum (bela trulež) i Monilia laxa (sušenje cvetova i rodnih grančica) na mnogim biljkama. Registrovani preparati: - iprodion (Kidan) - vinklozolin (Ronilan-DF, Konker sadrži i karbendazim) - prosimidon (Sumilex 50-FL) Rezistentnost je najveći problem na vinovoj lozi gde se koristi u suzbijanju Botrytis cinerea. Upravljanje rezistentnošću se zasniva na minimalnim dozama, smanjenom broju tretmana i korišćenjem smeša. Dodatni problem koji postoji jeste rezistentnost na dvo ili trokomponentne smeše u kojima se nalaze pored dikarboksimida i benzimidazoli.
STROBILURINI Ova jedinjenja potiču od gljive Strobilurus iz koje je izolovan strobilurin A, koji je poslužio kao model jedinjenje za sintezu ostalih strobilurina. To su novija jedinjenja čiji razvoj počinje od ’92. godine. Imaju specifičan mehanizam delovanja i širok spektar gljiva na koji deluju. Treba očekivati njihov razvoj i dalje. Po hemijskom sastavu strobilurin-A je metoksiakrilat, a drugi strobilurini izvedeni iz njega su njegovi estri ili amidi. S obzirom na veoma nizak napon pare, strobilurini ne isparavaju sa lista. Spiranje sa lišća se teško može desiti, budući da imaju vrlo malu rastvorljivost u vodi i da su sistemici, tj usvaja ih biljka. Iako se vezuju za zemljišne čestice, ipak se određeni mali procenat ispira, ali ne ide dublje od 15cm, tako da nema opasnosti od zagađenja podzemnih voda. Mehanizam delovanja – Strobilurini imaju specifičan mehanizam delovanja na gljive. Oni inhibiraju transport elektrona između citohroma u elektron-transportnom lancu u mitohondrijama. Inhibiraju klijanje spora i rast micelije, a deluju i kao antisporulanti. Spektar delovanja Je jako širok – deluju na sve četiri klase patogenih gljiva (Oomycetae, Ascomycetae, Basidiomycetae i Deuteromycetae), tako da na istom usevu služe za suzbijanje i pepelnice i plamenjače. Koriste se folijarno. Deluju protektivno, kurativno i eradikativno. Koriste se u relativno malim količinama: od 100g do 300g a.s. po ha. Registrovani preparati: - azoksistrobin (Quadris, Abound) - kreoksim-metil (Stroby, Sovran) - pirakolstrobin (Pristine sadrži i Boscolid) - trifloksistrobin (Zato, Flint) Rezistentnost u strobilurina nije još utvrđena, ali ukoliko dođe do neracionalne primene, za očekivati je pojavu rezistentnih sojeva gljiva.
MORFOLINI Od fungicida iz ove grupe je prvo razvijen dodemorf. Najmlađe jedinjenje je dimetomorf i uveden je ’88. Ova dva jedinjenja predstavljaju osnove za razvoj drugih jedinjenja. Isparavanje s lista kod većine morfolina je minimalna u normalnim uslovima. U uslovima vlažne sredine i pri povišenoj temperaturi tridemorf umereno isparava. Pošto se slabo rastvaraju u vodi, a i biljke ih usvajaju, slabo se spiraju sa listova posle sušenja depozita.
Dimetomorf je lokal-sistemik, a ostali su pravi sistemici i kreću se akropetalno – ksilemom. Mehanizam delovanja nije isti kod svih. Dimetomorf inhibira obrazovanje ćelijskog zida Oomyceta, a ostali inhibiraju obrazovanje ergosterola inhibicijom sterol – reduktaze i izomeraze. Spektar delovanja Dimetimorf se koristi za suzbijanje gljiva Oomycetes (Peronosporaceae i Phythophtora) s tim da ne deluje na Pythium sp. pa uglavnom služi za suzbijanje plamenjača. Deluje protektivno i kurativno a deluje i kao antisporulant. Drugi morfolini dobro suzbijaju pepelnice (Erysiphaceae): Dodemorf se koristi u ružama i ukrasnom bilju, tridemorf na žitima, a fenpropimorf na žitima i šećernoj repi. Deluju protektivno i kurativno. Fenpropimorf suzbija rđe (Puccinia sp. i Uromyces sp.) na žitima, pasulju i šećernoj repi, a dobar je i za suzbijanju Cercospore kod šećerne repe i Phomopsis helianthi na suncokretu. Registrovani preparati: - dimetomorf (Acrobat-MZ sadrži i mankozeb, Forum-R sadrži i Cu-oksihlorid, Forum star sadrži i folpet) - dodemorf - tridemorf (Calixin) Rezistentnost gljiva na dimetimorf nije uočena, ali se može očekivati s obzirom na njegov specifičan mehanizam delovanja. Iz predostrožnosti, primena dimetimorfa je dozvoljena samo u smešama sa drugim, klasičnim fungicidima. Kod ostalih morfolina teško je utvrditi kada je gljiva rezistentna, vrlo slično kao kod triazola. Nema crossrezistentnosti između morfolina i inhibitora demetilacije u C-14, pa se mogu koristiti u smešama.
BENZIMIDAZOLI To su stari sistemični fungicidi, razvijeni još krajem ’60-ih. Zbog veoma niskog napona pare, praktično ne isparavaju, čak i u uslovima sredine povoljnim za to. Spiranje sa tretiranih površina je minimalno, s obzirom na veoma lošu rastvorljivost u vodi i to što ih usvajaju biljke. Slabo su pokretljivi u zemljištu. Metabolizam biljaka lako apsorbuje karbendazim, a benomil transformišu u karbendazim. Svi Benzimidazoli su sistemici i usvaja ih biljka preko korena i lišćem. Kreću se pretežno akropetalno (ksilemom). Mehanizam delovanja – inhibiraju mitozu putem sprečavanja sinteze β-tubulina koji učestvuje u izgradnji deobnog vretena. Takođe inhibiraju razvoj klicine cevčice i rast micelije. Spektar delovanja Benzimidazoli (BIA) imaju širok spektar delovanja kao fungicidi. Toksični su za veliki broj vrsta Ascomycetes, Deuteromycetes i za neke Basidiomycetes.
BIA deluju i na grinje (ovicidi), a vrlo su toksični za kišne gliste (vormicidi ili lumbricidi). Tiabendazol se koristi u veterini i medicini kao antihelminik (parazitne gliste). Skoro svi BIA deluju na nekoliko istih bolesti: Cercospora beticola, Botrytis spp., Fusarium spp., Monilia spp., Venturia spp., a suzbijaju i razne vrste pegavosti, pepelnice (Erysiphae spp., Podosphaera leucotricha, Sphaerotheca pannosa var. rosae) i druge bolesti. Imaju veoma široku primenu iz više razloga: Veliki broj vrsta suzbijaju, na velikom broju useva i zasada koje štite, kao i po raznolikosti načina primene. Koriste se folijarno ili tretiranjem semena i krtola, tretiranjem plodova posle berbe, tretiranjem rak rana i rana uopšte na drveću, injektiranjem u stabla. Pri tretiranju semena žita koriste se isključivo u smešama sa drugim fungicidima. Registrovani preparati: -
benomil (Benlate) fuberidazol karbendazim tiabendazol (Baytan special) tiofanat-metil (Topsin M, Fungo 50)
Fitotoksičnost je moguća u nekim slučajevima nestručne primene: - Benomil može izazvati pojavu rđanja plodova jabuke Zlatni delišes, a ne sme se primenjivati na vinovoj lozi, povrću i jagodama upravo zbog pojave fitotoksičnosti - Tiofanat-metil, slično Benomilu, ne sme se primenjivati na jabuci od faze precvetavanja do faze zametanja plodova zbog povećane mogućnosti „rđanja“ plodova, naročito ako je prethodno korišćen Captan. - Karbendazim ne primenjivati ako se očekuje kiša ili mraz, ili ako su biljke vlažne Kompatibilnost BIA sa bakarnim preparatima je jako mala i ne sme se mešati sa tim jedinjenjima, kao i sa kiselim insekticidima (naročito Benomil koji nije stabilan u jako kiselim sredinama). Rezistentnost gljiva na BIA je odavno poznata činjenica i to kod mnogo rodova. Generalno, ovaj problem se rešava ograničenom primenom i obaveznom primenom u mešavinama sa drugim fungicidima.
ORGANSKA JEDINJENJA KALAJA Ova jedinjenja kao fungicidi razvijena su još polovinom ’50-ih godina i služe u suzbijanju brojnih bolesti naročito na šećernoj repi. Napon pare je veoma nizak tako da ne dolazi do isparavanja, a rastvorljivost u vodi je minimalna tako da se ne ispiraju sa površine lista. Fentinacetat i fentinhidroksid kao organska jedinjenja kalaja su nesistemici, deluju protektivno i delom kurativno. Prvenstveno inhibiraju oksidativnu fosforilaciju (disanje), ali nisu sa strogo specifičnim mehanizmom delovanja, već deluju na više mesta (multi-site). Sprečavaju klijanje spora.
Primenjuju se u zaštiti šećerne repe od Cercospora beticola, krompira od Phythophtora infestans i celera od Septoria apii. Registrovani preparati: - fentin-hidroksid (Betafen-TS i Bevesporin) Koriste se u smešama sa manebom i sumporom, a nije kompatibilan sa uljanim preparatima (captan, uljane emulzije i EC formulacije). Ne primenjuje se sa okvašivačima i lepilima zbog pojave fitotoksičnosti. Fitotoksičan je za useve u staklari, v. lozu, voće, hmelj i ukrasne biljke. Rezistentnost gljiva na ova jedinjenja se teško javlja.
PIROKETALAMINI Ovo je sasvim nova grupa fungicida i za sada sadrži samo jedno jedinjenje – Spiroksamin, koji specifično blokira sintezu ergosterola. Spiroksamin značajno isparava u povoljnim uslovima vlage, zbog umerenog napona pare, pa njegovo delovanje može biti i gasnom fazom. Spiranje sa lisne površine zavisi od pH sredine u kojoj se nalazi, ali uglavnom se umereno do slabo spira. Dobro se rastvara u kiselijim, a lošije u alkalnijim sredinama. Mehanizam delovanja – Spiroksamin je novi inhibitor sinteze ergosterola. Slično deluje kao fenpropidin (piperidini). Ispoljava brzi inicijalni efekat i produženo delovanje. Deluje i preventivno, kurativno i eradikativno na pepelnice, rđe i druge patogene žita. Ispoljava sličnu efikasnost sa morfolinima i piperidinima. Cross-rezistentnost gljiva se javlja na spiroksamin i morfoline ili piperidine, ali sa drugim inhibitorima ergosterola nije zabeležena. Registrovani preparati: - Falcon EC-460 (spiroksamin + tebukonazol + triadimenol) - Impuls - Pronto plus
KARBAMATI Karbamati su razvijeni krajem ’70-ih godina. Napon pare, a time i isparavanje karbamata je različito. Najveći napon pare i najveće isparavanje ima propamokarb koji značajno isparava. Delimično u povoljnim uslovima isparava dietofenokarb, a propamokarb-hidrohlorid praktično ne isparava. Rastvorljivost u vodi kod propamokarba i propamokarb-hidrohlorida je visoka, pa se lako spiraju s lista, a dietofenokarb se vrlo teško spira. U biljku dospevaju lako preko korena i listova, pravi su sistemici.
Mehanizam delovanja – Dietofenokarb blokira mitozu ćelija klicinih cevčica B.cinerea, a propamokarb-hidrolorid deluje na više mesta (multi-site). Spektar delovanja Dietofenokarb deluje na B.cinerea, Cercospora sp. i Venturia sp. Propamokarb-hidrohlorid deluje posebno na plamenjaču krastavca (Pseudoperonospora cubensis), ali i na veći broj drugih plamenjača (Peronospora sp.), truleži izazvane gljivama Phythophtora sp., Pythium sp.i Bremia sp. Regisrovani preparati: -
propamokarb (Previcur 43.5-WP, Tato sadrži i mankozeb) propamokarb-hidrohlorid (Bevicur-N) iprovalikarb (Melody combi 43.5-WP sadrži i folpet)
O rezistentnosti nema podataka. Poznato je da dietofenokarb može da suzbija sojeve B.cinerea koji su otporni na benzimidazole.
DITIOKARBAMATI Oni su kontaktni, preventivni fungicidi, uvedeni u upotrebu posle Drugog svetskog rata. Na gljive deluju inhibirajući SH-enzime koji regulišu disanje. Gljive ne razvijaju rezistentnost na ditiokarbamate. Kod čoveka mogu da izazovu nadražaj kože (osip) i konjuktivitis. Registovani preparati: -
Mankozeb Metiram Cineb Ciram Tiram Propineb
MANKOZEB Šitokog je spektra delovanja. Apsorbuje se lišćem, stablom i korenom. Slabo se spira kišom. Dužeg je delovanja nego cineb. Ako se koristi sa sumpornim preparatima njegovo delovanje se produžava, pa se u tom slučaju ne sme primenjivati na zadnjem prskanju vinove loze. Ne meša se sa kiselim insekticidima (dihlorvos, dimetoat...), Bordovskom čorbom, sumporno-krečnom čorbom i sredstvima za prihranjivanje koja sadrže bor. Spektar delovanja: Suzbija Venturia spp. na jabuci i kruški,
Plamenjaču (Plasmopara viticola) na vinovoj lozi, Pegavosti na šljivi (Polystigma rubrum) i višnji i trešnji (Blumeriella jaapii), Plamenjaču (Phythophtora infestans) i crnu pegavost (Alternaria solani) krompira i paradajza, Plamenjaču duvana (Peronospora tabacina), Pegavost i rđu na pšenici i ječmu (Septoria sp. i Puccinia sp.) METIRAM Širokog je spektra delovanja ali nije registrovan u mnogim kulturama. Ne rastvara se u vodi. Ne meša se sa jako alkalnim materijama, kiselim insekticidima (dihlorvos, dimetoat...) i uljanim preparatima. Meša se često sa cimoksantilom, vinklozolinom i oksadiksilom. Ne sme se koristiti u proizvodnji salate. Registrovan je samo u smeši metiram + piraklostrobin za primenu na plamenjaču (P. viticola) i pepelnicu (Uncinula necator) vinove loze. CINEB Širokog je spektra delovanja. Nestabilan je u prisustvu toplote, svetlosti i vlage. Posle primene na biljkama pri toplom vremenu se za 7-10 dana može razgraditi do elementarnog Zn. Zbog toga se ne primenjuje na biljkama osetljivim na Zn. Sa druge strane, voćke ga trebaju i pozitivno utiče na opšti razvoj biljaka, a i ne utiče na oplodnju pa se može primenjivati i u fazi cvetanja. U vinogradima se od skora ne koristi jer je zapaženo izuzetno povećano javljanje pregljeva i pepelnice na vinovoj lozi. U Hrvatskoj je od 2003. godine cineb potpuno zabranjen jer može biti fitotoksičan na biljke osetljive na Zn i neke sorte krušaka. Izuzetno dobro deluje u smeši sa Cu-oksihloridom, ali se ne sme mešati sa Bordovskom čorbom, kiselim preparatima i EC formulacijama kiselih insekticida (dihlorvos, dimetoat...) jer dolazi do koagulacije koja izaziva fitotoksičnost. Spektar delovanja: Koristi se za suzbijanje venturije na jabuci i kruški, pegavosti i rđe (Polystigma rubrum i Puccinia pruni-spinosae) na šljivi i pegavosti koštičavog voća (Stigmina carpophila). Suzbija takođe plamenjaču na krompiru i paradajzu (Phythophtora infestans). CIRAM Kao i cineb, sadrži Zn, pa može biti fitotoksičan za biljke osetljive na visoke doze Zn (duvan i Cucurbitaceae) ukoliko se meša sa bakarnim preparatima, uljanim preparatima i kiselim insekticidima. Znatno je stabilniji od cineba. Rastvorljiv je u kiselinama, a u vodi praktično nerastvorljiv, pa je spiranje sa lista svedeno na minimum. Meša se sa preparatima na bazi: dodina, miklobutanila, sumpora, tirama i cineba.
U odnosu na cineb ima nešto uži spektar delovanja. Deluje na venturiju, plamenjaču vinove loze, pegavosti koštičavog voća, kovrdžavosti breskve (Taphrina deformans), kao i za suzbijanje rđa na mahunarkama, luku i ukrasnom bilju. U Hrvatskoj se koristi za premazivanje rana nakon rezidbe voća. PROPINEB Najmlađi ditiokarbamat. Praktično nerastvorljiv u svim organskim rastvaračima. Veoma povoljnih osobina – znatno redukuje pojavu pregljeva i pepelnice na vinovoj lozi (to je slučaj kod Cineba!) tako da se količina sumpora koja se koristi u suzbijanju istih može smanjiti. Loše osobine – izaziva zadebljanje pokožice bobica kod grožđa i u vlažnim uslovima može izazvati ožegotine na listovima i plodovima nekih sorti jabuke. Kao i ostali ditiokarbamati, ne sme se mešati sa jako kiselim preparatima i jako alkalnim preparatima, EC formulacijama, preparatima na bazi bakra i preparatima na bazi fentin-hidroksida. Spektar delovanja je sličan ostalim ditiokarbamatima. TIRAM Najstariji ditiokarbamat. Razlaže se u kiseloj sredini, a nerastvorljiv u vodi. Poznat je po tome što slabije deluje na nižim temperaturama protiv Venturia sp. Uglavnom se koristi za tretiranje semena jer štiti od MO na semenu i od MO u zemljištu nakon setve. Takođe služi i za dezinfekciju zemljišta radi suzbijanja prouzrokovača poleganja rasada. Obično se za tretiranje semena kombinuje sa sistemicima. Ima vrlo širok spektar delovanja. Pored karakterističnih gljiva na koje deluju ditiokarbamati, suzbija Botrytis cinerea na jagodi i mnogo širi spektrar plamenjača.
PIRIMIDINI U okviru pirimidina ima četiri podgrupe: A – 2-aminopirimidini B – 4-aminopirimidini C – derivati pirimidin-5-metanola D – 2-anilinopirimidini 2-AMINOPIRIMIDINI Ova jedinjenja su razvijena krajem ’60-ih, početkom ’70-ih godina i teško se može očekivati njihov dalji razvoj. S obzirom na nizak napon pare, slabo se gube isparavanjem.
Bupirimat i etirimol se slabo rastvaraju u vodi, a dimetirimol umereno. Pošto su svi sistemici uglavnom se slabo spiraju s lista, a dimetirimol se spira nešto više nego ostali. Nisu stabilni na povišenim temperaturama. Usvajaju se lišćem (bupirimat), korenom (dimetirimol) i korenom i lišćem (etirimol). Kreću se ksilemom, a bupirimat se kreće i translaminearno. Spektar delovanja: Deluju na prouzrokovače pepelnica mnogih useva. Primena po usevima: Bupirimat inhibira sporulaciju i koristi se za suzbijanje pepelnica jabuke, koštičavog voća, vinove loze, jagode, maline, ribizle, ruže i ukrasnih biljaka, tikvica i bostana. Etirimol se primenjuje za suzbijanje pepelnica žita i tikava. Registrovani preparati: - bupirimat (Nimrod) - etirimol (Ferrax sadrži i flutriafol i tiabendazol) Fitotoksičnost ispoljava bupirimat na hrizantemama, ruži i jagodi. Da bi se izbegla mrežavost plodova zabranjeno je prskati jabuke 21 dan posle cvetanja. Rezistentnost nije problem kod bupirimata. Javlja se zapravo negativna crossrezistentnost između bupirimata i inhibitora ergosterola. Zato se može koristiti kao alternativni fungicid za suzbijanje rezistentnih populacija na inhibitore sinteze ergosterola. DERIVATI PIRIMIDIN-5-METANOLA Ova jedinjenja su se razvijala ’70-ih godina i teško se može očekivati njihov dalji razvoj. Napon pare im je nizak pa slabo isparavaju. Vrlo slabo se rastvaraju u vodi, pa se slabo spiraju sa lišća nakon sušenja depozita. I fenarimol i nuarimol su sistemici, a kreću se kroz biljku akropetalno. Mehanizam delovanja – inhibiraju sintezu ergosterola sprečavanjem demetilacije u C14, kao triazoli i imidazoli. Spektar delovanja: Uglavnom deluju na prouzrokovače pepelnica, ali deluju i na Venturia spp., Cercospora beticola na repi, Septoria spp. i Ustilago spp. na žitima. Na žitima se folijarno primenjuje fenarimol, a za tretiranje semena nuarimol. Fenarimol deluje protektivno, kurativno i eradikativno, a nuarimol ne deluje eradikativno. Fitotoksičnost je zabeležena kod fenarimola u slučaju da se primenjuje u većim količinama. Simptomi su nenormalno razvijanje lišća i mrežavost plodova jabuke Zlatni delišes ako se primenjuje 21 dan nakon cvetanja. Za nuarimol nema podataka o fitotoksičnosti.
Za rezistentnost nema podataka, ali se može javiti problem kao kod triazola i imidazola. 2-ANILINOPIRIMIDINI Ovo su jedinjenja razvijena ’90-ih godina i iz ove grupe se može očekivati razvoj novih jedinjenja. Slabo isparavaju. Slabo se spiraju sa lišća nakon sušenja depozita. Ciprodinil je sistemik i dospeva u biljke preko lišća. Transportuje se kroz biljke ksilemom. Inhibira sintezu metionina, pa time utiče na sintezu proteina i njihovu funkciju. Procesi koji se ometaju kod gljiva su penetracija u domaćina (inhibiranje sekrecije pektolitičkih enzima)i porast micelije na površini lista. Pirimetanil i mepanipirim su nesistemici i oni inhibiraju sekreciju enzima patogena neophodnih za ostvarenje infekcije. Spektar delovanja: Ne deluju na Oomycetes, ali su zato posebno dobri u suzbijanju Botrytis cinerea i Venturia spp. Na Monilia spp. dobro deluju ciprodinil i mepanipirim. Ciprodinil je dobar i za suzbijanje mnogih drugih gljiva: Alternaria sp., Rhizopus sp., Cladosporium sp. i dr. Najčešće se primenjuju u suzbijanju Botrytis cinerea, Venturia sp. i Monilia spp., a za tretiranje semena žita dosta se primenjuje ciprodinil. Ciprodinil se primenjuje u smešama sa fludioksonilom, propikonazolom i difekonazolom. Pirimetanil se koristi u smeši sa hlortalonilom i fluvikonazolom. Registrovani preparati: - ciprodinil (Chorus 75-WG, Switch 62,5-WG sadrži i fludioksonil) - pirimetanil (Mythos, Clarinet sadrži i fluvikonazol) Rezistentnost i fitotoksičnost nisu problem trenutno.
