Med i polen kao osnovna hrana pcelinje zajednice, glad i prihrana
Hrana pčela Za izgradnju telesnih tkiva larvi u rašćenju, za zamenu istrošenih ćelija i tkiva samih pčela, za proizvodnju voska, polnih ćelija , kao i za dobijanje neophodne energije-snage mišića i toplote, pčele imaju potrebu za belančevinama, mastima, ugljenim hidratima, mineralnim solima, vitaminima i dr. Ove materije pčele dobijaju iz polenovog praha, meda, medljike i drugih izvora hrane. Preradom polena pčele se snabdevaju belančevinastim materijama , mastima, ugljenim hidratima, mineralnim materijama, vitaminima, fermentima i dr. Pčelama je polen najpotrebniji za vreme gajenja larvi, a isto tako i za izgradnju saća. U oskudici cvetnog praha one slabo ishranjuju larve i manje luče vosak, a u slučaju potpunog odsustva polena nastaje proteinska glad i uginjavanje larvi. Od cvetnog praha spravlja se i mleč. Ako s proleća, u vreme intezivnog umnožavanja društva i izgradnje saća, nema dovoljno polena, taj proces prestaje. Potrebu za proteinskom hranom imaju, mada u manjoj meri, i odrasle pčele i zbog toga u nedostatku polena, kojim one, inače, mogu direktno da se hrane, prevremeno se istroše i brže uginu. S jeseni polenov prah služi za stvaranje rezervi masti i belančevina u organizmu pčele, u tzv.masnom telu. Ova rezerva hrane je neophodno potrebna za gajenje legla, koje počinje krajem zime, pre nego što počne cvetanje prvih prolećnih biljaka, odnosno pre nego što počne da pristiže svež polen. Kvalitet polena različitih biljaka je nejednak. Najmanje je hranjiv polen biljaka koje se oprašuju pomoću vetra. Dobar i veoma dobar polen daju cvetovi repice, voćaka, vrba, deteline, maslačka, suncokreta, maka, bresta i dr.Još prilikom prikupljanja u korpice na zadnjim nogama, a zatim i prilikom stavljanja u ćeliju, polen biva navlažen i obogaćen nektarom i sekretom pljuvačnih žlezda. Tako obrađen polen pčele zatim slažu i sabijaju u ćelije saća. Radi dužeg očuvanja polena pčele zaliju ispunjenu ćeliju tankim slojem meda. Uprkos tome, dužim stajanjem u saću kvalitet polena postepeno opada. Količina polena koju sadrži jedna ćelija dovoljna je da se odgaje 2 larve. Godišnja potrošnja polena u jednom pčelinjem društvu iznosi oko 20 kg. Med koji pčele spravljaju od cvetnog nektara ili medljike glavni je izvor ugljenih hidrata u pčelinjoj ishrani. On sadrži, uglavnom voćni i grožđani šećer. Sem toga, med sadrži i složene šećere, kao i polisaharide. Složenih šećera ima više u medljikovcu, koji pčele spravljaju od izmeta lisnih vaši.na njemu pčela ne sme zimovati Med sadrži još i belančevinaste materije, vitamine, organske kiseline i mineralne materije, ali u malim količinama. U njemu ima i antibiotičkih materija-inhibin i dr. Neki od fermenata dospevaju u med s nektarom, a drugi potiču od samih pčela. Antibiotičke materije su od značaja za trajnost meda. GL AD Zbog specifičnosti ove jeseni visokih temperatura pojave legla i raznih okolnosti može doći do gladovanja pčele to je nenormalno stanje u životu pčelinjeg društva koje nanosi velike štete. U toku zime umre samo deo pčela ili celo pčelinje društvo. Prilikom osluškivanja ovim aparatom koji je na slici čuje se šum naričit kao šuštanje suvog lišća. Posle lupkanja u košnicu šum se pojačava i ne utihne brzo kao kod normalnih društava. Gladne pčele se zavlače u prazne ćelije i tako umiru s glavom unutra , ili padaju sa saća Ako pčele gladuju zbog kristalisanog ušećerenog meda uginula pčela pada na pod zajedno sa sitnim kristalima Ako je uzrok gladovanja nepravilan razmeštaj zimskih rezervi, mrtve pčele se mogu naći samo na satovima i ispod satova na kojima je bilo formirano pčelinje klube, a sa strane ima još meda. S proleća kada nema još dovoljno nektara pčele umiru zbog bržeg utroška zimske hrane Na prihrani legla ili grabeži tuđice.tada se zapaža i umiranje legla. Da bi to sprečili u toku zime treba staviti na ramove položen ram sa medom koji će zimovati sa pčelom U proleće kada
pčela počne opštiti sa okolinom treba staviti ram sa medom u zbeg košnice kao stimulativnu prihranu i pomoć Matica će osetiti unos i počeće sa bržim polaganjem jajašca i bržim razvojem pčelinje zajednice, koja se treba spremiti za bagrem, ja tako radim možda pogrešno ali je uspešno Zimi ramove stavljam samo gde je nužna potreba
SOLI Pisano je u par navrata o upotrebi soli u pčelarstvo kako u dodavanje soli u poilice tako i u šećerni sirup, reč je o kuhinjskoj soli i ostalim solima. Kod prevelike količine soli ako se daje dolazi do trovanja pčela, to je ne zarazno obolenje. Trovanja pčela izazivaju i soli u otpadnim vodama, a i u izvorima slane vode gde pčela nema uzimati druge vode, isto i kada dođe do mešanja mineralnog đubriva sa vodom pa dođu pčele u dodir sa time. Siptomi trovanja mineralnim solima nisu karakteristični, U početku pčele su uznemirene, razmile se pojavi se dijareja, U proleće i u jesen bolest se i ne primeti, a povećana smrtnost pčela prepiše se nekoj drugim uzročnicima bolesti , Zato drage kolege treba obratiti veliku pažnju na mestima gde selite pčele da ne dolazi do prihranjivanja kultura u tečnom stanju a poilice nemate a postoje izvorčići razni sa dosta soli u vodi, Najbolja zaštita je sopstvena poila čistom i svežom vodom. Dozvoljena količina soli je 0,1%- 0,2% ali voditi računa ako stavite a dolazi do isparenja vode procenat se povećava. Zato obratite pažnju na još jednu takozvanu belu smrt SO Aprilsko podsticajno prihranjivanje Već je rečeno da je aprilsko vreme nestabilno i onemogućava iskorišćavanje svake cvetnice. Veoma retko se dogodi da pčele idu sa cveta na cvet za vreme voćne paše. Za njeno sukcesivno iskorišćavanje potrebno je sunčano vreme, solidna vlažnost vazduha, dublja vlažnost tla kao i povoljan nivo temperature vazduha. S obzirom da to nije tako pčelaru se nameće potreba da na svaki način, u tim nestabilnim prirodnim uslovima,pruži adekvatnu pomoć pčelama, sa ciljem da se ni po koju cenu ne zaustavi ubrzani prolećni razvoj. Pčelar I tada (kao u uvek u toku godine), mora da obezbedi da pčele kontinuirano donose hranu sa strane pa bilo da ona dolazi iz prirode ili iz tzv. podsticajnog prihranjivanja. Pčelama, dakle, treba pružiti pomoć onda kada im je potrebna. U ovom periodu ta pomoć, pre svega, u energetskoj hrani pruža se na nekoliko načina. U praksi se primenjuje prihranjivanje pčela u malim dozama mlakim šećernim sirupom (1:1) svakodnevno u kasnijim popodnevnim satima ili u dozama 250 – 300 g svaki drugi dan. To mogu postići oni pčelari kojima je pčelinjak u blizini. Ako je pčelinjak udaljen I u njemu postoji pčelarska kućica pčelar, ako je u mogućnosti, se za vreme kišnih I hladnih dana preseljava na pčelinjak. Pošto takvih uslova uglavnom nema (pčelar je u random odnosu, nema pčelarsku kućicu…), onda za podsticajno prihranjivanje pčelar koristi ram – hranilice. Ram hranilica sa medno – šećernim testom stavlja se u medišni proctor a najbolje rešenje je da ona nadje mesto na severnoj strani plodišta, ako za nju ima mesta. Ovu čvrstu hranu pčele iskorišćavaju za svoju ishranu, I to po pravilu, kada ne opšte sa prirodom. Ipak, pravu podsticajnu hranu u ovom periodu predstavljaće med u ramovima koji su izneti iz plodišta u medište za vreme prvog proširivanja gnezda. Pčele će je radije uzimati nego što će to biti slučaj sa veštačkom hranom. Kod nukleusa I oplodnjaka stavljaju se medno-šećerne pogače I to na satonoše. I ovom prilikom treba nedvosmisleno istaći da se pravo podsticajno prihranjivanje vrši prirodnom hranom, odnosno dodavanjem ramova sa medom I pergom ili pak dodavanjem kristalisanog meda na različite načine. Samo takva prihrana maksimalno pomaže pravi razvoj svake pčelinje zajednice. Svako prihranjivanje ima svoje prednosti I nedostatke, najbolje prihranjivanje je dodavanje ramova sa zatvorenim medom u zbeg. To je
način kojim ja radim I nadam se da je jedan od najboljih kada ima meda. Nedostatak kod toplog sirupa je taj što je uslov za izazivanje tuđice. Kod ovakvog stimulativnog prihranjivanje pomažemo pčelinjim zajednicama da se što pre razviju I iste pripremimo za bagremovu pašu. Ko nema bagremovu pašu već neku kasniju nema potrebe za prihranom sem ako ne uvećava svoj pčelinjak. Ukiseljavanje meda To je biohemiski proces koji dovodi do pretvaranja šećera u sirćetnu kiselinu. Prva faza ovog procesa je fermetacija, raspadanje monosaharida u medu na etil-alkohol I ugljen- dioksid pod uticajem encima cimaze koji stvaraju neke vrste kvasca sposobne da se razvijaju pri visokoj koncentraciji šećera C6H12O6- 2C2H5OH+ Šećer
etil alcohol
2CO2 ugljen dioksid
Sledeća faza oksidacija etil alkohola pod dejstvom sirćetne bakterije; dobija se sirćetna kiselina I voda. Med koji je počeo da fermentiše ima miris voća I na površini pojavi se pena. Pod pritiskom oslobođenog ugljen dioksida mogu da popucaju dobro zatvoreni sudovi u kojima se med drži ili da se raspuknu ćeliski poklopci na saću sa medom Uskisao med je jako vodnjikav, odaje nakiseo miris ima neprijatan ukus. Štetan je za ljude I za pčele. Prema ispitivanjima uginulo je 90% zajednica koje su hranjene ukiseljenim medom I to u vremenskom periodu od 17 dana. Ukiseljavanju podložan je med koji u sebi sadrži više od 20% vode bilo nezreo ili zero, koji je upio mnogo vlage ako je držen otvoren u prostoriju gde je vlažnost vazduha veća od 60% Med koji je počeo da se kristališe lakše se ukiseli jer prilikom kristalizacije grožđenog šećera polovina njegove vode ostaje nevezana s kristalima i tako se povećava procenat vodeu tečnoj frakciji meda. Ukiseljavanje najbrže protiče na temperaturiod 14 do 20C ispod 4 C I iznad 30 C prestaje. Zbog toga se tokom leta , kada je temperature u košnici iznad 30 C med nikada ne ukiseli. Isto I tokom zime nikada ne ukisne med na saću Koje je pokriveno pčelama, jer one održavaju temperature iznad 20 C dok med na krajnim , pčelama ne pokrivenim satovima, može lako da se ukiseli (temperature ispod 20C ) To važi za nepoklopljen med ili sirup. Zbog toga jesenje prihranjivanje treba obaviti blagovremeno , tako da pčele imaju vremena da sirup prerade I poklope do zime. Ukiseljavanje isceđenog meda može se zaustaviti zagrevanjem suda sa medom u toploj vodi s temperaturom od 71 C u trajanju od 10 min ili 30 min ako je temperature vode60-63 C Ukiseljavanje može da se spreči ako se cedi sazreo med iz zaklopljenog saća I ako se čuva u dobro zatvorenim sudovima, u suvoj prostorijina temperature od 0 do 10 C uz relativnu vlažnost vazduha do 60% Centrifuga sudovi I sve što je u dodiru mora biti suvo I čisto POLEN Polen ili cvetni prah predstavlja muške oplodne ćelije u cvetnica. Posle nektara to je najvažnija pčelinja hrana, bez koje pčele ne mogu da opstanu. Pčele počinju da sakupljaju pollen od ranog proleća, pojavom previh cvetovai čim se stvore uslovi za pčelu da može da leti ,opšti sa okolinom. Neke biljke nudepčelama samo pollen, ili samo nectar, a druge I jedno I drugo. Pčele sakupljaju pollen I sa biljaka koje se oprašuju vetrom, kao što su leska,jova topolakukuruz idr. Polen svake biljke razlikuje se od polena drugih vrstapo obliku, obliku krupnoćibojii
drugim spoljnim obeležjima. Oblik može biti loptast trouglasr četvorougast itd po boji crn narandžast mrk crven žut u svim bojama, pollen svake vrste ima spocifičnu boju I po tome se može razlikovati. Površina kod jednih biljaka je glatka kod drugih ima bodljice ili druge izrasline. Kod biljaka koje se oprašuju vetrom pollen je suv gladaki sitniji, Dok kod biljaka koje se oprašuju insektima polen je lepljiv i sa raznolikim izraslinama Polen sadržibelančevine, masti, šećere, mineralne materije vitamine,fermente idr. To je product sa visokom hranljivom vrednošću. Naći zamenu za pollen je ne izvodljivo, surogati mogu biti dopuna I samo u određenom trenutku korisni U nedostatku polena prestaje svako odgaivanje legla, zbog toga je neophodno da pčelar stalno kontroliše nedostatak polena u košnicu I adekvatno deluje Sa pojavom svežeg polena u prolećepčele radije koriste njega a ostavljaju onaj u saću Cvetni prah (polen) je prah sa prašnika biljaka, koga pčele sakupljaju i donose u košnicu. Značaj cvetnog praha za dobro prezimljavanje i rani razvoj pčelinjeg društva toliko je veliki da od njega zavise i rekordni prinosi meda. Takođe je dokazano da cvetni prah oživljava ćelije u organizmu ljudi, ubrzava oporavak posle preležanog gripa, suzbija nervozu i stvara fizičku otpornost organizma. Pčele sakupljaju cvetni prah zato što sadrži belančevine, masti, šećere, vitamine i druge korisne supstance za negovanje legla. Ako u košnicu iz prirode nema unosa cvetnog praha, pčele zaostaju u razvoju i dobija se lošiji kvalitet pčela. Pčelari u periodima kada u prirodi ima dovoljno cvetnog praha i kada pčelama, zbog prevelikog unosa pravi smetnju u košnici, treba da postavljaju sakupljači cvetnog praha i da ga oduzimaju od pčela. Sakupljen cvetni prah se zatim suši, konzervira i čuva da bi se upotrebio u ljudskoj ishrani ili dodavao pčelama u periodu kada ga u prirodi nema dovoljno. Cvetni prah sa medom se koristi u ljutskoj ishrani kao sretstvo za usporavanje starenja, za revitalizaciju, za jačanje odbrambene sposobnosti organizama, u lečenju prostate, anemije kod dece i drugo. Poslednjih godina cvetni prah koristi se i u kozmetici za spravljanje pomada koje osvežavaju kožu i daju lepši izgled licu. Polenova zrna raznih vrsta biljki imaju određene i stalne veličine, boju i oblik. Ako gledamo pod mikroskopom polenova zrnca uzeta sa tela pčele ili iz meda, po njihovoj veličini i obliku možemo odrediti koje je cvetove posetila pčela, odnosno od kojih biljki potiče med. Veličina polenovih zrna raznih biljki mnogo se razlikuju. U većini slučajeva ta zrna dostižu oko 0,015 - 0,050mm u razmeri, a kod samo malo broja biljaka npr. tikava, 0,15 - 0,20mm. Po boji polena može se raspoznati od kojih je biljaka sakupljeno: beli sa maline, svetložuti sa jabuka, zlatnožuti sa suncokreta i žutog kokosa, crvenožuti sa krušaka, tamnocrveni sa kajsije i kestena, smeđi sa bele deteline, žutozeleni sa hrasta, svetlozeleni sa lipe, ljubičast sa facelije itd. Pošto ima veliki značaj za razvoj pčelinjih društava i za potrebe čoveka, cvetni prah treba redovno prikupljati u vreme kada ga pčele unose u košnicu u količinama većim no što su potrebe pčelinjeg društva. Polen se sakuplja pomoću posebnih hvatača. Veoma je bitno da se sakupljeni polen dobro osuši (da ima oko 8% vlage), i da je potpuno čist. Polen vremenom gubi svoja dragocena svojstva. Tako, na primer, polen, dobro osušen,stavljen u plastične kese, zatvorene, kroz 6 meseci gubi 30%, a kroz godinu dana i do 75% svojih hranljivih i lekovitih svojstava. Posle 2 godine polen postaje praktično nekoristan. Najbolje je da se polen čuva na sledeći način: * u plastičnim kesama, hermetički zatvoren, na temperaturi do +4ºC; * u mešavini s medom (1:1) iznad koje se u tegli naspe sloj čistog meda i sve dobro zatvori; * u mešavini sa šećerom.
Savremena prehrambena industrija koristi liofilizaciju polena (uklanjanje temperaturama ispod 0 stepeni). Liofilisani polen ima rok upotrebe 5 - 7 godina.
vlage
na
Hemijski sastav polena: u raznim smešama polena nađeni su sledeći vitamini: tiamin(B1), riboflamin(B2), piridoksin(B6), nikotinska kiselina, pantotenska kiselina, folna kiselina, askorobinska kiselina(C). Pronađeni provitamin(A), tzv. karotin, vitamin R(rutin) i vitamin E i D. Detaljnom analizom je ustanovljeno da polen mnogih biljaka sadrži: silicijum, sumpor, bakar, kobalt, natrijum, gvožđe, aluminijum, kalcijum, magnezijum, mangan, fosfor, bariju, srebro, cink, hrom, stroncijum i druge mikroelemente.[1] U njegov sastav ulaze razne belančevine i slobodne amino-kiseline, za organizam važni fermenti katalaza, invertaza i neke organske kiseline, jabučna, vinske i mlečna. Delovanjem fermenta koje pčele izlučuju prilikom nabijanja polena u saće u polenu dolazi nakon nekoliko nedelja do znatne izmene tvari. Hemijski sastav i hranljiva svojstva razlikuju se između svežeg polena i polena u saću. Količina belančevine i masti smanjuje se mlečna kiselina povećava. Povećava se i veličina šećera, što zavisi o medu koje pčele dodaju polen prilikom konzervisanja.
Perga Perga je fermetirani polen, tj. proizvod koji nastaje tako, što pčele polen koji sakupljaju sa cvetova biljaka unose u košnicu, prerađuju ga dodajući mu produkte lučenjem svojih žlezda. Praktično, pčele polen koji unose u košnicu natapaju sekretima koje luče iz svojih žlezda, smeštaju ga u ćelije saća i zalivaju ga odozgo medom. U procesu fermentacije, tako obrađeni polen od strane pčela, postaje bogatiji brojnim aminokiselinama, fermentima, raznim kvascima, bakterijama, mlečnom kiselinom i dr. Tako prerađeni polen pčele smeštaju u ćelije saća (do oko 2/3 ćelija), a ostali deo iznad perge u ćeliji je ispunjen medom. Pčele pri preradi polena koriste preko 200 mikroorganizama, inicirajući pri tome veoma složen proces fermentacije polena.
Fermentirani polen, perga, koja je gotova hrana za pčele (jer sakupljeni polen to nije), je istovremeno izvanredna hrana za čovekov organizam. Perga sadrži preko 100 vrsta različitih gljivica, preko 80 vrsta kvasca, preko 40 vrsta bakterija i sve ono što sadrži sakupljeni polen sa cvetova biljaka, a to su belančevine, vitamini, minerali itd. Treba istaći da niko do sada nije uspeo da napravi pravu pergu sa toliko mikroorganizama. Zapravo, može se napraviti nekakva mešavina koja sadrži sve sastojke kao i prava perga, korišćenjem pekarskog kvasca, sojinog brašna, mleka u prahu, svežih jaja i dr., ali takva mešavina nema ono što je bitno za pergu - brojne mikroorganizme. Kada bi čovek čak i uspeo da sve te mikroorganizme obezbedi u veštačkoj pergi, našao bi se pred nerešivim problemom - kojim redosledom dodavati te brojne mikroorganizme? Ostaće još dugo tajna, koju samo pčele znaju - redosled "pakovanja" i obrade polenovu pergu i postupak dodavanja pomenutih mikroorganizama. Teško će bilo kome poći za rukom da ukrade taj recept od pčela. Zbog svega toga, perga ce jos dugo ostati izvanredan, neprevaziđeni, jedinstveni, isključivo pčeljini proizvod. Da nema takve perge u pčelinjem društvu, ne bi bilo ni legla, ni razvoja pčelinjeg društva, ni pčela. Jer, perga sadrži kompletno sve što je potrebno za uspešan razvoj i život pčelinjeg društva: belančevine, vitamine, aminokisaline, eterično ulje, šećere, mineralme materije, enzime, hormone i brojne mikroorganizme. Perga je osnovni izvor belančevina za razvoj legla. Perga je više puta vrednija od polena i kao takva ona je pravo bogatstvo za čovekov organizam. U pergi je utvrđeno prisustvo većih količina vitamina A (karotina) koji posebno doprinosi jačanju zidova krvnih sudova, pri čemu zidovi kapilara postaju čvrsći. Pergi se daje poseban
značaj kod određenih kardiovaskulrnih oboljenja, oboljenja sluzokože zeluca i creva, kod površinskih oštećenja kože, kod osoba sa uništenom ili obolelom crevnom florom, itd. Treba, sigurno, što više koristiti polen, ali kada se u trgovini bude prodavala i perga, to će onda biti prava stvar. Treba očekivati da će i pčelari i potrošači u narednom periodu saznati mnogo više o pergi i da će je mnogo više upotrebljavati. NEKTAR Nektar je slatka tečnost koju luče nektarske žlezde koje se najčešće nalaze u cvetovima,a retko I na drugim delovima biljake. Pčele nectar prerađuju u med. Nektar predstavlja vodeni rastvor. Trščanog Grožđanog Voćnog – šećera U njemu ima još I mineralnih, aromatičnih, belančevinskih,i bojenih materija. Sastav nektara nije isti u različitih biljaka. Odnos različitih vrsta šećeraje je takođe različit. Nektar divljeg kestena sadrži pretežno trščani šećer 65 – 75% A nectar repice samo grožđani I voćni. Ustanovljeno je da nektarske žlezde u toku rascvetanih cvetova luče više trščani šećer,a kasnije njegov udeo postaje sve manji. U koliko u nektaru neke biljke ima više grožđanog šećera utoliko će med brže kristalisati. Takav je med od uljane repice. Bagremov nektar sadrži veliku količinu voćnog šećera, I zbog toga ovaj med ostaje dugo u tečnom stanju.Količina vode u nektaru je vrlo promenljiva, ako voda iz cveta ne može da isparava, količina šećera može da spadne na 1%i obrnuto kod velike suše u cvetovima nectar može I da se preobrati u kristaliće. Koncentracija šećera u nektaru veoma je promenljiva I u visokom stepenu zavisi od spoljnih uslova- temperature vazdušne I zemljišne vlažnosti, vetra i drugih faktora. Koncentracija šećera se menja I u toku dana, pčele najradije skupljaju nectar koji u sebi ima preko 50% šećera a ne više od 56% Jako razređen ili jako gust nectar sakupljaju nerado jer im je smanjena produktivnost. Za sakupljanje jako retkog nektara prinuđene su da utroše puno vremena i truda za prenošenje u košnicu, a posle toga za isparenje viška vode. Gust nectar pčele teško I sporo usisavaju. Nektar koji ima manje od5% pčele ne sakupljaju. Uloga nektaraje da privuče insekte koji pomažu oprašivanju cvetova. Higroskopnost meda Dosta puta bilo je pitanje o medu, procentu vode u medu,odnos pri stimulativnoj prihrani. Ali nije me to povuklo da napišem, već u vezi čuvanje meda u ramovima za dodavanje I stimulativnu prihranu u proleće, hoću da potsetim kolege na nešto našta treba posebno obratiti požnju. Počeću od higroskopnosti meda radi boljeg upoznavanja. Higroskopnost meda je svojstvo meda da upija i zadržava vazdušnu vlagu.Ovo njegovo svojstvo potiče od prisustva voićnog šećera. Utvrđeno je da zero med ima 17,4% vode, ali u sredini gde relativna vlažnost vazduha oko 60%ne menja svoj procenat vode Pri većoj relativnoj vlažnosti vazduha procenat vode u medu ide naviše, a pri manjoj smanjuje, med se suši. Primeri: Med držan u otvorenom sudu u prostorijama gde je relativna vlažnost vazduha 81 % posle 3-4 meseca procenat vode sa 17,4 % povećava se na32 % A u prostorijama gde je procenat vlažnosti vazduha 100% procenat vode u medu povećava se na 55,2 % U prostorije gde je relativna vlažnost bila 20% posle 4 meseca procenat vode u medu smanji
se sa 17,4% na 10,6%. Vlaga iz vazduha teže prodire u kristalisan med I zbog toga je ovaj manje higroskopan nego tečni med. Medljikovac je higroskopniji od nektarnkog meda. Ovo sam sve napisao da bi se došlo do ovoga došlo je vreme pripreme zajednica za zimu treba obratiti pažnju na ovo. Med zatvoren u saću, kada se čuva uvlažnoj prostoriji, takođe upija vlagu, koja prolazi kroz medne poklopce ćelija. Zbog povećanja zapremine ovlaženog meda na poklopcima se pojavljuju pukotine kroz koje med počinje da curi. –Takav med lako ukisne- Prilikom čuvanja meda uvek na umu treba imati njegovu higroskopnost, usled čega može izgubiti svoj kvalitet. Pročitajte ovo I odaberite mesto za čuvanje meda za proleće Gladovanje Pčelarska godina je prošla, unosa više nema, na nama je da spremimo pčele za prezimljenje , i pokažemo kakvog smo karaktera. Ako smo povadili med više nego što smo trebali, pa sada muku mučimo kako i koliko dodati-dati šećera, ubeđivanjem sebe da je tako bolje grešimo, nije, med je pčelinji proizvod. Ali ima i jedno nepisano pravilo a to je ako nema meda nisu ga spremile tada moramo dodati šećer a i polen, koji takođe nedostaje, u nekim područjima. Gladovanje je nenormalno stanje u životu pčelinje zajednice koje nanosi velike štete. U toku zime od gladi umiru mnogo pčelinjih zajednica, ili samo deo pčela, te ono oslabi. Ovo vam pišem sada da bi vas potsetio kako vršiti kontrolu pčelinjih zajednica u zimskom periodu bez otvaranja košnica. Od pribora vam treba samo slušalice za merenje pritiska sa crevom. ( to me je navelo jer sam na TAŠu video da se prodaju slušalice od mobilnih telefona) Crevo se stavi kroz leto u košnicu i kucne se sa spoljne strane, kod društva koja gladuju čuje se šum šuštanja suvog lišća koji ne prestaje već traje dugo, dok kod normalnog društva čuće se brujanje zatim prestanak. Gladne pčele se zavlače u prazne ćelijei tako umiru sa glavom unutra,ili padaju sa saća. Ako pčele gladuju zbog kristalisanog meda, zajedno sa mrtvim pčelama padaju i mnogobrojni kristali meda. Ako je uzrok gladovanja nepravilan razmeštaj zimskih rezervi, mrtve pčele mogu se naći samo na satovim a i ispod satova na kojima je bilo formirano pčelinje klube,a sa strane od njih ima još meda. U proleće kada još nema dovoljno nektara , pčele umiru od gladi zbog bržeg i većeg utroška zimske hrane na podizanju legla, ili zbog grabeži napada tuđice. Tada dolazi i do umiranja legla od gladi i prehlade (eto bolesti) Krivicu za gladovanje pčela, u toku zime i proleći snosi isključivo pčelar, jer nije ostavio dovoljnu količinu hrane kao zalihe da može pčela preživeti . Gladovanje nije samo u tome što izumiru pčelinje zajednice. Kao i druga nenormalna stanja gladovanje je važan faktor koji doprinosi pojavi zaraznih oboljenja. Zato treba obratiti veliku pažnju na pčelinjaku zajednica koja je uginula delimično i došlo do prehlade legla, takve zajednice napada tuđica , takve zajednice su prenosnici zaraza. Zato drage kolege obratite pažnju na ovo što sam napisao trebaće vam Moj aparat za ispitivanje stanja u košnicama. Dodatak hrane- Stimulativna prihrana Ja sam počeo da izjednačujem pčelinje zajednice sa medom, ujedno kao dopuna hrane a normalno čim ima unosa mora da ima i povećanog polaganja jajašca matica, što znači da deluje i kao stimulativna prihrana. Stimulativnu prihranu počeću od 15 avgusta i to na više načina ramovima sa medom u zbegove kao ovo sada podbacivanje medišta ispod plodišta postavljanje medišta iznad konfiguracije koja ostaje da zimuje sa malim otvorom za prolaz pčele i prebacivanje meda povećanje medne kape. Jačina zajednica je na izuzetno visok nivo tako da će ući u zimu sa dosta pčele i dovoljno meda, sa zdravim pčelama. Samo da napomenem da je unos iz prirode isti potrošnji tako da vage stoje na 0
