ш МАЈ1А МОРАЛНА БИБЛИОТЕКА 4
АУРЕЛИЈЕ АНТОНИН Уредник библиотеке
С А М О М С^БИ Превео са грчког Албин Вилхар Приредио и поговор написао Дејан Матић
V МИЛПРОМ Горњи Милановац 1998.
САМОМ СЕБИ АМ1СО КОМТЈА1ЛЗО ОРТ1МО ООСТ1551МО бЕV
Прва
књига
1. Племенитост и благоет наследио сам од свога деде Вера.1 2. Скромност и мужевност од онога што се о моме оцу2прича и што још сам знам о њему. 3. По мајци3 страх божји и дарежљивост и не само страх од рђавих дела, већ и од рђавих мисли; од ње сам још наследио и то да живим умереним животом, далеко од живота богаташа. 4. Од свога прадеде4 примио сам начело да не посећујем јавне забаве, предавања и рецитације и прихватио обичај да држим у кући добре учитеље и убеђење да на такве ствари треба у великој мери трошити. 5. Мој васпитач5 научио ме је да се не одушевљавам ни за „зелене” ни за „плаве”, ни за „округли” ни за „дугуљасти штит”; улио ми је моћ да истрајем у напорима и да будем задовољан малим; оспособио ме је да се сам умем латити посла; да се прихватим многих ствари и да нерадо слушам клевете. 6. То што се не бавим ништавним стварима, имам од Диогнета;6 што не верујем у приче чудотвораца и чаробњака о бајању и истеривању демона ни у друге ства7
ри те врсте; што се не бавим одгајањем препелица нити ме нешто слично може да залуди; што волим да чујем и искрену реч; што сам упознао филозофију; што сам прво слушао Бакхеја, па Тандасида и Маркијана; што сам још као дете писао дијалоге; што волим грубо лежиште прекривено само крзном, и што уопште имам навике које одговарају животу грчких филозофа - заслуга је Диогнета. 7. Благодарећи Рустику,7 сазнао сам да свој карактер треба исправљати и сређивати; нисам упао у софистичко одушевљење; нисам писао о научним теоријама, нисам изговарао изреке које треба да побуде на врлину, нити сам се приказивао као аскет или добротвор; нисам желео да постанем говорник, песник или какав духовит човек; нисам код куће облачио свечано рухо нити сам чинио нешто слично; своја писма писао сам једноставно и природно, онако као што је било његово писмо послато из Синуесе8мојој мајци; чим су људи који су ме увредили или учинили било какав преступ према мени сами хтели да опет поправе своју кривицу, попуштао сам и помирио се са њима; навикавао сам се да пажљиво читам и да се не задовољавам само тиме што ћу површно схватити само садржину; брбљивцима нисам лако веровао; и упознао сам се са списима Епиктетовим, које ми је он дао из своје библиотеке. 8. Од Аполонија9 сам примио слободу мишљења и начело да се ништа не сме оставити случају, него да се у целокупном своме делању ни један једини тренутак не сме имати пред очима ништа друго него разум; још сам примио постојано држање у тешким патњама и због губитка детета и у дуготрајним болестима; он сам био ми је живи пример како један те исти човек може бити и веома енергичан и попустљив; поучавајући друге, није никад био нестрпљив; у њему сам упознао човека који је своју вештину и искуство у претресању научних пита-
н>а сматрао за најнезнатнију од свих својих врлина. Од н>ега сам научио како треба примати тобожње услуге пријатеља и да ради њих нити треба жртвовати своју независност, нити се опет мора равнодушно прећи преко њих. 9. Секст10 ме је упутио да будем љубазан; дао ми је пример каква треба да буде кућа којом управља отац; од њега сам сазнао да треба живети по природним законима; научио ме је неусиљеном достојанству; упознао сам његову велику пажњу и бригу за пријатеље; његово стрпљење према неупућеним и неуким људима; његову способност да се свакоме прилагоди, тако да је дружење с њим било пријатније од било каквог ласкања, а истовремено је свим тим људима уливао поштовање; он ме је оспособио да пронађем и средим своја животна начела; никада није испољио гнев и никада га није обузела Цикаква страст, него је, напротив, у исто време био и сасвим непристрасан и веома љубазан; видео сам и његов начин како ненаметљиво изриче похвалу; како је његово богатство у знању и како се, ипак, њиме не размеће. 10. Филолог Александар11 научио ме је шта је обзирност; он није погрдним речима ухватио и прекоревао ученика кад би овај употребио неки варварски, погрешан или груб израз, него је у виду одговора или потврде, или измењујући мисли о тој ствари а н е о тој речи, 41ли на неки други сличан и као узгредан начин, спретно истицао баш ону реч коју је овај морао да употреби. 11. Од Фронтона12 сам сазнао колика је завист и сплеткарење и неискреност код тирана и да наше племство, наши патрицији, имају мање човекољубља него остали људи. 12. Платоник Александар13 улио ми је особину да не говорим често и без потребе и да ни у писму не напи9
шем како „немам времена”, те да се тако, изговарајући се приликама око нас, непрестано не извлачим од дужности које нам намећу односи према нашим ближњима. 13. Катул14ме је научио да не одбацујем пријатеља који ме, макар и безразложно, због нечега оптужује, него да покушавам да му поново повратим пређашње расположење и наклоност према себи; да о својим учитељима говорим само добро и да то чиним из убеђења, као што се прича за Домиција и Атенодота;15 најзад, да искрено волим своју децу. 14. Од брата Севера16 наследио сам смисао за домаћи живот у љубави и љубав према истини и правди; преко њега сам упознао Тразеја, Хелвидија, Катона, Циона и Брута и стекао претставу о.демократском уређењу, које почива на равноправности међу грађаЈЈима и на слободи говора свих људи, и о монархији у којој слобода поданика вреди више него све остало. Његова је заслуга и то што сам дубоко и непоколебљиво ценио филозофију; примио сам његову склоност да чиним добро и обилно делим поклоне; стекао убеђење да се од својих пријатеља увек могу надати најбољем и да могу веровати њиховој љубави; имам и његову отвореност према онима који се са његовим поступцима нису слагали: и искреност према пријатељима који нису морали да нагађају шта он жели, а шта не, јер је био отворен према њима. 15. Од Максима17 сам научио да владам собом и да по сваку цену истрајем на добром путу; да увек, а нарочито за време болести, сачувам ведрину духа; да ускладим свој карактер оном лепом мешавином љубазности и озбиљнога достојанства; видео сам како је он без муке и роптања вршио своје дужности; како су сви имали поверење у њега; како је, кад год би што рекао, исто та10
ко и мислио, а све што би урадио, чинио је без икаквих рђавих намера; како се ничему није дивио, ништа га није могло избацити из равнотеже, никад није ни журио ни оклевао, нити је био у неприлици или утучен; никад није видно истицао своју љубазност или нељубазност, није се љутио нити је био подозрив; упознао сам његову доброту, његову склоност праштању и његову љубав према истини; осетио сам да је то човек који зна куда иде, а не човек који се, пометен, враћа на прави пут; знам да нико никада није имао прилике да помисли како га он презире, али и да се нико не би усудио да себе сматра бољим човеком него што је он; умео је да се љубазно опходи...
16. Од.оца18 сам наследио благост и непоколебљ ву постојаност у ставу који би заузео после дугог размишљања; исто тако, његову уздржљивост према привидним почастима; његову љубав према раду и његову истрајност; и то што је умео да чује оне који су имали да предложе нешто што би било од опште користи; што је са сваким поступао према његовим заслугама и свакоме давао оно што је заслужио; што је знао где треба притегнути, а где попустити; што је укинуо љубав са дечацима; затим његово дружељубље; његове уступке пријатељима, које није приморавао ни да стално ручавају са њим, ни да га на путу прате, него је увек био подједнако расположен и према онима који су, због неког важног разлога, остајали код куће; што је на седницама све оштроумно и не журећи се испитивао, а није пре времена прекидао истраживање и задовољавао се површним разлозима; наследио сам и његову вештину да сачува пријатеље; њему они нису били сувишни, али није ни лудовао за њима; од њега сам научио да будем увек весео; да прозирем далеко у будућност и будем спреман на сваку и најмању случајност, али да, притом, никога не узнемиравам; уочио сам да је за време његове влада11
вине нестало клицања и ласкања било које врсте; да је стално водио надзор над потребним уредбама и разумно управљао јавним добрима; да је мирно подносио незадовољство уобичајено у таквим случајевима; према боговима био је без празноверја; и да, што се људи тиче, није ишао за тим да буде омиљен; уопште, није тежио да се допадне и није чинио никакве уступке светини, него је у свима приликама чувао своје трезвено расуђивање и свој одређени став: био је непријатељ простачких схватања и свих новотарија; умео је да скромно и без гордости користи све ствари које живот чине лепим, и које срећа тако обилато нуди: у својој скромности радовао се ономе што је имао, а оно што није имао, није му ни било потребно; нико за њега није могао рећи да је софиста, брбљивац или цепидлака, него да је човек зрелога духа, савршен у сваком погледу, неприступачан ласкању, природа која уме да управља и собом и другима; уза све то, треба поменути да је праве филозофе поштовао, а оне који то нису били, није прекоревао, али није дозвољавао да они утичу на њега; затим, ту је његов начин опхођења и његова љубазност која ипак никада није прелазила границе; онда, још његова одмерена брига за тело и то што нимало није личио на човека који претерано воли живот нити се, иако није био сасвим равнодушан према томе, трудио да себе улепша, него је живео тако да су му, благодарећи тој пажњи, лекар, лекови или било каква спољна лечења били веома ретко потребни. Одликовао се једном нарочито лепом особином да се без икакве зависти повлачи пред људима који располажу неким нарочитим знањем, речитошћу на пример, темељним познавањем законодавства, етике или какве друге ствари, и да се заједно са њима труди како би сваки од њих био цењен према својим способностима; и све је то радио угледајући се на своје претке, али није намерно стварао утисак да се држи
баш њихових обичаја; није био ни колебљив ни несталан, већ се радо задржавао на истим местима и истим пословима; после јаких напада главобоље брзо се разведравао и одушевљено се опет враћао својим уобичајеним пословима; ретко и у малом броју случајева је нелгго тајио, па и то само ако је било у питању опште добро; када су приређиване јавне игре, подизале се зграде, делили поклони или се обављало нешто слично, био је разуман и одмерен као човек који води рачуна само о ономе пгго је потребно, а не брине се за славу која би му његова дела могла донети; купао се увек само када је томе било време; није се подавао страсти да непрестано зида и гради; није се заносио ни добрим јелима, ни ткањем и бојом одела, ни лепотом младих тела; одело му је стизало из Лорија, са његовог имања у равници, а највећи део својих потреба набављао је из Ланувија. Сети се и тога како је у Тускулу поступио према царинику који га је молио и других сличних црта његовога карактера; није у њему било ничега оштрог, ничег непристојног, претераног или неумереног, а најмање је било неумољиве строгости због које би могао рећи: „До зноја!”; све је на њему до ситница било смишљено, није било ни журбе ни немира, једно је одговарало другоме, а све је чврсто и снажно било усклађено са самим собом: могло би се и за њега рећи оно што се говори за Сократа, да је био у стању и да се одрекне и да ужива такве ствари које просечни људи нису у стању да одбију, а у уживању њиховом немају мере; ако је човек постојан, јак и трезвен у оба ова случаја, онда је то доказ његовог исправног и несаломљивог карактера, а такав је био мој отац у Максимовој болести. 17. Боговима имам да захвалим што сам имао ваљане претке, добре родитеље, добру сестру, добре учитеље, добру породицу, рођаке и пријатеље; кратко речено, скоро само добре људе око себе, и зато што се ни13
када нисам толико заборавио да учиним преступ према некоме од њих, иако сам, да се само указала згодна прилика, био у стању да заиста учиним тако непгго. Само доброти богова захваљујем што се није десило ништа што би могло да ме доведе у искушење; захваљујем им што нисам дуго био васпитаван код миљенице мога деде и што сам своју младост сачувао чисту, а нисам пре времена почео да трошим своју мушку снагу, него сам је сачувао преко уобичајеног времена; што сам за господара имао једног владара и оца који ме је ослободио сваке охолости и најзад довео до сазнања како је и на двору могуће живети без телесне гарде, без сјајних одела, лучоноша, кипова и сличнога сјаја; како је, шта више, сасвим могуће да владар живи скоро у истим условима као и обичан грађанин, а да зато ипак не буде ни малодушнији ни мање равнодушан када су у питању бриге за опште добро. Што сам имао брата19 који ме је својим честитим животом потстакао да се и ја старам о себи и који ме је у исто време веселио својим поштовањем и љубављу; што нисам имао децу која би била глупа или са неким телесним недостацима; што у говорништву, песништву и у осталим мојим студијама нисам напредовао више него што треба, јер бих их, можда, да сам приметио како у њима лепо напредујем, наставио; што сам своје васпитаче брзо уздигао на положаје, за којима су изгледа тежили; и што их док су још били млади, нисам само тешио надом да ћу то учинити касније; што сам упознао Аполонија, Рустика и Максима; што сам често и живо размишљао о начину природнога живота, тако да ми - уколико то зависи од богова и дарова које они дају, од њихове помоћи и надахнућа - ни сада ништа не пречи да живим по природи; ако сам још увек далеко од тога идеала, онда је то моја кривица, јер нисам слушао божје савете и њихова - да их тако назовем - непосредна откровења; богови су ми дали што је 14
моје тело могло тако дуго да издржи све напоре оваквога живота; што нисам имао додира са људима као што су Бенедикт и Теодот, него сам успевао да се ослободим љубавне страсти кад би ме она обузела; што никад нисам учинио ништа због чега бих касније морао да се кајем, иако је то био разлог моје честе љутње на Рустика; што је моја мајка, којој је било суђено да умре рано, последње године свога живота провела са мном; што, кад сам хтео да помогнем сиромашка, или некога који се налазио у невољи, никада нисам морао чути да за то немам новаца; што ја сам нисам никада био у таквој невољи, да бих од неког другог морао нешто узети; што сам имао жену тако послушну, тако нежну и тако једноставну; што сам својој деци умео да нађем примерне васпитаче; што сам у сну примао многе корисне савете, пре свега оне којима имам да захвалим што сам престао да избацујем крв, што се изгубила моја несвестица и за упутство онога човека у Кајети: „Како ћеш се послужити тим средством”; што, упркос својој жудњи за филозофијом, нисам пао у руке неког софисте; што нисам губио време читајући њихове списе, нити доспео дотле да решавам логичне лажне закључке и да се расплињавам у расправљању о небеским појавама. Јер сви ови послови траже божју помоћ и срећу. Писано међу Квадима код Грануа. Прва књига.
Друга књига 1. У зору реци самоме себи: Данас ћу наићи на наметљивог, неблагодарног, дрског, препреденог, склоног клеветама и недружељубивог човека. Све те особине имају људи, јер не знају шта је добро и зло. Мени, међутим, зато што знам да је суштина доброг у лепом, а суштина зла у ружном, да је и човек који греши у сродству са мном - можда не по крви и по зачетку, али по духу и по томе што је божанског порекла - мени ниједан од њих не може наудити, јер не може нико да ме наведе на срамно дело. Ја се не могу љутити или бити непријатељски расположен ни према рођаку. Јер смо ми створени за заједнички рад, као руке, ноге и трепавице, и као горњи и доњи зуби. Кад бисмо радили један против другога, било би то противно природи: а људи раде један против другога ако се један на другога љуте или се међусобно избегавају. 2. Све што јесам и све што претстављам, то је ово мало меса, мало даха и разум-владар. Зато, одбаци књиге! Не дозвољавај да те и даље буне! Немаш за то времена! Презри ово бедно месо као да си већ на самрти! Оно није ништа до крв, кости и сплет нерава, вена и артерија! Промисли и о томе шта је твој дах. Нестални ветар који ти у једном тренутку избацујеш, а у другом 16
опет увлачиш! А треће у теби је разум, владајући део. Сети се да си стар. Н е допуштај, дакле, да ти разум робује. Не дај му да га непријатељски нагони повлаче тамо амо! А осим тога, не љути се на своју садашњу судбину и не кукај над будућом! 3. Божја су дела пуна провиђења. Случајни догађаји нису неприродни. Они су повезани и испреплетани руком провиђења. Све извире из њега. А напоредо с њим иде Нужност и оно што користи свему, а чији си ти само сићушни делић. Оно што ствара природа целокупнога света, међутим, и чиме се она одржава, корисно је и за сваки поједини њен део. А свет се одржава тако, што се елементи и тела настала од њих мењају. Нека ти то буде довољно и као нека врста принципа. А да би једнога дана могао умрети уистину радосно, искрено и од срца благодаран боговима, а не гунђајући, одбаци жеђ за књигама! 4. Сети се колико си то одлагао и како си често пропуштао и ниси искористио прилику коју су ти дали богови! Ипак је крајње време да постанеш свестан тога шта је свет чији си ти само мали део, и ко је владар света, чији си ти излив. И да је веома ограничено твоје време, па ако га не употребиш на то да истераш мрак из душе, оно ће проћи неповратно и биће свршено с тобом, јер се више неће вратити. 5. У сваком тренутку и као Римљанин и као муж храбро мисли на то да своје претстојеће послове мораш обавити са озбиљним и неусиљеним достојанством и љубављу према људима, слободно и правично и да све остале мисли отстраниш да би могао сачувати своје спокојство. У томе ћеш успети ако све што радиш радиш свестан тога да би то могло бити последње дело у твоме животу, далеко од сваке бесциљности и без страсне м р ж ^ д а ^ а о д л ^ и разума, без претвам !се-
бичности и без роптања на судбину која ти је додељена. Видиш ли како је сићушно оно што треба савладати да бисмо могли водити срећан и богобојажљив живот? Јер ни богови не траже ништа више од онога који ово испуни. 6. Мучи се, душо, мучи се! Нећеш више имати времена да самој себи указујеш почаст. Јер свако од нас има само један живот. Твој је већ скоро прошао и, пошто саму себе ниси поштовала, тражиш сад спасење у душама других. 7. Да ли те узнемиравају догађаји који се збивају ван тебе? Потруди се да једном научиш нешто заиста корисно и престани да луташ. А чувај се и друге заблуде: јер су будале они који се целог свога века труде и муче, а немају пред очима циљ према коме би могли усмерити своје тежње и мисли. 8. Тешко је наћи човека који ће бити несрећан зато што се не брине о ономе што се збива у душама других људи. А они који не воде рачуна о покретима своје сопствене душе, морају безусловно бити несрећни. 9. Увек мораш размишљати о природи целине, и својој сопственој, о томе какав је однос твоје природе према оној другој, какав је делић и какве целине твоја природа, и да нема никога који би те могао спречити да увек радиш и говориш сходно природи чији си ти делић. 10. Говорећи о пороцима - уколико је уопште могуће правити поређења са обичним појмовима - филозоф Теофраст1вели да су тежи преступи учињени из пожуде него они који се врше у гневу. Гневан човек не слуша разум, али чини то с неким болом и потиштеношћу; онај, међутим, који греши из пожуде, побуђен насладом, мање је обуздан и мање мушко у своме греху. Зато је Теофраст с правом и као прави филозоф рекао
да теже прекоре заслужује преступ извршен под утицајем насладе него онај који се учини у болу: гневан човек, уопште, више личи на човека који је прво претрпео неправду, па је онда у болу због тога постао срдит. А онај други је сам пожело да учини грех, јер је дозволио да га пожуда на то наведе. 11. Нека свако твоје дело, свака реч и свака помисао буду такви као да је могућност твога одласка из овога живота већ ту. А ако има богова, онда одлазак од људи није ништа страшно. Јер те они, свакако, неће гурнути у зло. Ако, међутим, богова нема, или ако се они не брину за прилике у којима се људи налазе, шта је онда живот на овоме свету без њих и њиховог провиђења? Али они постоје, брину се о људским стварима и они човеку пружају мо 1тћност да не падне у истинско зло. Ч ак и кад би постојало још неко друго зло, они би се побринули да од сваког појединог човека зависи хоће ли га то зло задесити или неће. А како би оно што самога човека не чини слабијим могло учинити да његов живот буде гори? Природа свемира не би учинила такву грешку ни из незнања, ни - ако је имала знање - из немогућности да тако нешто спречи или поправи. Не би ни из немоћи ни због неспособности погрешила толико да би и добрим и злим људима, не правећи разлику међу њима, поклањала и добро и зло. Али смрт и живот, слава и одсуство њено, богатство и сиромаштво, све то припада и добрим и рђавим људима, јер све те ствари нису ни лепе ни ружне. Стога не спадају ни у добро ни у зло. 12. Како брзо пролази све, на овоме свету људи, а у вечности успомена на њих. Таква је природа свих видљивих ствари, а нарочито оних које нас маме насладом или плаше тегобом, или које празна домишљатост чини чувеним. Дужност нашег разума је да схвати како су оне мало вредне и достојне презрења, како су прљаве, 19
пролазне и мртве. К о су они које њихова мишљења и речи чине славним? Шта је смрт? Ако је будеш посматрао саму за себе, и ако критички одбациш све оно што јој машта приписује, сву ону страхоту, наћи ћеш у њој само дело природе. А онај који се плаши дејства природе, тај је дете. Смрт, међутим, није само дело природе, него и дело које природи користи. Како и којим делом своје природе је човек наслутио божанство? И шта је са њим, са тим делом човековим? 13. Нема беднијег створења него што је човек који око свих ствари обилази као да иде у круг и који, као што песник2 каже: „испитује ствари у дубини земље”, покушавајући да закључцима погоди шта се дешава у души његовог ближњег, а не схвата да је довољно удружити се са демоном (генијем) који је у његовој души и примерно служити само њему. А служити овоме значи: сачувати га од страсти, бесциљности и незадовољства оним што долази од богова и људи. Јер је оно што чине богови достојно поштовања баш зато што је савршено; а оно што ураде људи, драго је зато што нам је блиско, али је понекад и достојно сажаљења због тога што људи не знају шта су добра а шта зла. А ова болест није ништа мања од оне која човеку одузима способности да разликује бело од црног. 14. Ч ак и да живиш три хиљаде година, или можда десет пута толико, увек треба да мислиш и на то како нико не може изгубити никакав други живот, до ли онај којим је живео и да нико није живео неким другим животом, него оним који је изгубио. Зато је и најдужи живот једнак ономе који је најкраћи. Јер је садашњи живот исти за све, онај који је изгубљен, није више наш, а оно што губимо, осећамо као губитак само у једном тренутку. Нико не може изгубити прошли или будући живот, јер како неко може узети некоме оно што он нема? Према томе, увек треба мислити на ове две исти20
не: прво, да је све од памтивека исто, да се све у одређеним временским размацима поново враћа и да не постоји никаква разлика у томе да ли исте ствари посматраш током сто или двеста година или током читаве вечности; друго, да смрћу подједнако губе и најстарији старац и најмлађи младић. Јер сваки од њих може бити лишен само садашњег тренутка, пошто, уствари, само њега и има, а оно што неко нема, не може ни изгубити. 15. Све зависи од схватања. Речи киника Монима3 су јасне; јасна је и корист од његове изреке, ако заиста схватиш њено језгро. 16. Људска ће душа лишити себе части највише онда када својом кривицом постане пришт или нека врста чира на телу света. Незадовољство било чиме што се дешава, исто је што и одвајање од природе која у себи садржи природе свих других бића. Душа се каља и кад се одвраћа од неког човека, или кад према њему заузима непријатељски став, као што чине душе оних који се одају гневу. Трећи пут изгуби част тако што се пода наслади или болу. Четврти, ако се претвара, па у речима и делима крије притворство и лаж. Пети пут, ако неко своје дело или закључак изврши без одређене сврхе, без претходног размишљања и без доследности, упркос томе што се и при вршењу најнезнатнијих наших дела мора узимати у обзир њихова последња сврха. А последња сврха разумних бића је да се покоравају начелима и законима најстарије владавине и уређења, то јест космоса. 17. Дужина људског живота само је тачка у времену, његово постојање је у непрестаном току, чула су мутна, склоп читавога тела подлеже распадању и трулежи, душа је чигра, судбина је загонетка, наш глас сумњив. Једном речју, све што сачињава тело, река је, а што је у вези са душом, сан ц дим. Живот је борба и пу21
товање странца; посмртна слава је заборав. Па шта нас, онда, може да води? Само и једино филозофија. И то тиме што ћемо у себи, као победника над насладама и боловима, чувати демона од злостављања и штете, што ништа нећемо радити без сврхе и служећи се лажи и претварањем, и што нећемо зависити од тога да ли и неки други човек ради то исто или не. Тако што ћемо оно што нам се деси и што нас снађе примити са убеђен>ем да све то долази однекуд одакле и геније сам долази. И што ћемо у свим приликама ведро очекивати смрт у убеђењу да она није ништа друго него раздвајање елемената од којих је свако поједино биће саграђено. Па, ако нема ничега страшног у томе што се сваки поједини елеменат непрестано мења у други, зашто би онда човек са сумњом посматрао промену и распадање свега? Оно се врши по законима природе, а што је природно, није зло.
Писано у Карнуншу.*
Тр е ћ а књига 1. Не треба стално мислити на то да је живот из дана у дан све краћи и да нам од њега преостаје све мањи део, него би се морало размишљати и о томе како никад није сигурно да ли ће и онај који дуже поживи моћи за све време сачувати своју способност мишљења тако да она буде довољна да схвати и испитује ствари које се односе на спознање божјих и људских дела. Јер способност дисања и варења, стварање представа и деловање нагона не престају заједно са губљењем способности за расуђивање. Напротив, прво се угаси човекова способност да располаже самим собом, да буде свестан захтева које му налажу дужности, да критички размишља о стварима које се у њему збивају, да му буде јасно баш то: је ли већ дошло време да пође са овога света, и друге ствари те врсте које несумњиво изискују извежбано размишљање. Зато је потребно да пожуримо, не само зато што смо све ближе смрти, него и због тбга што ћемо врло брзо изгубити способност да ствари схватамо и разумемо. 2. Треба обратити пажњу и на појаве које се јављају напоредо са природним појавама и имају нешто примамљиво и привлачно у себи. На то, на пример, да хлеб за време печења пуца на извесним местима и да баш те пукотине, које не зависе од хлебареве стручно23
сти, падаЈу у очи и изазиваЈу у нама жељу за јелом. Тако се исто распукну смокве ако су сувише зреле. И кад маслине сувише сазру, онда им баш то њихово стање, блиско трулежи, даје нарочиту лепоту. Повијање класја, наборана кожа на лављем челу, пена која нерасту тече из уста, и још многе друге ствари које, посматране саме за себе, уопште нису лепе, ипак доприносе лепоти бића и имају нешто привлачно у себи ако се јављају упоредо са природним појавама. Тако ће на онога који уме да осети и проникне оно што се у природи збива, деловати и ствари које се дешавају само као последица неких споредних ствари и он ће осетити како и оне, а не само целина, могу на неки начин да пруже радост. Такав ће човек са истим задовољством посматрати разјапљене чељусги грабљивих животиња као и оно што нам, подражавајући природу, показују сликари и вајари. Чистим погледом посматраће и зрелу лепоту старице и старца и милину која је својствена деци. А таквих ствари има много, али њих не може појмити свако, већ само онај који разуме природу и њена дела. 3. Хипократ,1који је многе болести излечио, и са се разболео и умро. Халдејци2 су претсказали смрт многих људи, а њих је на крају задесила иста судбина. Александар, Помпеј и Гај Цезар који су тако често до темеља рушили читаве градове и убијали у биткама хиљаде коњаника и пешака, ипак су морали једном умрети и сами. Хераклит,3 који је толико размишљао о томе како ће свет ишчезнути у пламену, умро је обавијен ђубретом и испуњен водом. Демокрита4 су појеле ваши, а Сократа5 исто тако, само ваши друге врсте. Шта значи све то? Да си се и ти укрцао, возио се преко мора и стигао у пристаниште. Искрцај се, дакле! Ако те пут води у други живот, онда и тамо има богова. А ако те начини потпуно неосетљивим, онда ће и твоји болови и радости престати, па неће бити потребно да робујеш једном су24
ду који је гори него оно што му служи. Јер су дух и божанство једно, а земља и блато друго. 4. Не троши остатак свога живота у размишљањ о другим људима, осим ако то служи општем добру, јер ћеш, ако се будеш мучио око тога шта овај или онај ради и зашто он то ради, нгга каже, шта мисли и намерава, и осталим сличним питањима која нас одводе од посматрања нашега сопственога ума, бити спречен да обавиш неки други посао. Стога у низу претстава треба избегавати све што нема основе и сврхе, а пре свега радозналост, бригу о стварима које те се не тичу и све рђаве мисли. И треба себе да навикнеш да имаш само такве претставе које те неће спречити да у тренутку када те неко запита: „Шта сада мислиш?”, простодушно одговориш: „То и то”, тако да се одмах види како је у твојим мислима све једноставно и добронамерно, и како долази од бића које схвата опште ствари, не брине се за похотљиве и пожудне претставе, нема ни труни славољубља, зависги, подозрења или нечег сличног чега би се човек морао стидети кад би рекао да је мислио баш на то. Јер само је онај човек прави свештеник и слуга божји који се непрестано труди да буде најбољи, који има тесне везе са бићем које живи у његовој унутрашњости и даје му снаге да га ниједна страст не окаља, никакав бол не рани, никакав злочин не додирне, и да буде неосетљив према свакој слабости; које га и у највећој борби потстиче да не клоне (да га наиме ниједна страст не руши), да буде испуњен правичношћу и да од срца поздравља све што се догоди и што се са њим збуде. Веома ретко, и то само ако је у питању општа корист, мислиће он о ономе што неки други каже, учини или помисли. Јер он не жели ништа друго до ли да испуни своје дужности, непрекидно размишља о томе шта му се спрема у вечности и васиони, и своје задатке испуњава лепо, јер је убеђен да је то добро. Из васионе свако до25
носи са собом на свет свој досуђени део, а сваки део доприноси и сврси целине. Он размишља и о томе да су сва разумна бића у међусобном сродству и да људска природа налаже бригу о свима људима, али да не сме ићи за мишљењем свих људи, него само за оним људима који живе по свеопштој природи. А увек су му пред очима они који не живе тако: он прати какви су они код куће, а какви ван ње, какви дању, а какви ноћу, и са ким се друже. Разуме се да хвали ових људи који ни сами са собом нису задовољни, он не придаје никакву важност. 5. Ма шта радио, немој радити против своје воље, без љубави према људима, без претходног размишљања или ако те што вуче на другу страну. Нека ти мисли не буду скривене углађеним речима. Не говори много и не започињи много одједном. Нека бог у теби буде господар једног мушког и зрелог бића, политички свесног мужа, Римљанина и владара који је, као неко који очекује знак да пође из овога живота, направио свој избор, и спреман је за пут тако да му нису потребне ни заклетве, нити било какав сведок. И нека ти срце буде испуњено радошћу. Теби није потребна помоћ која долази споља, ни мир који би ти могли пружити други. Мораш се сам усправити, и не смеју те придржавати други. 6. Ако у људском животу пронађеш нешто што је боље од правичности, истине, самосавлађивања и мужевноети, једном речју, од свега онога што твоју душу чини задовољну самом собом - уколико се то односи на ствари у којима ти она дозвољава да радиш по своме разуму - а уколико се тиче ствари које нису у њезиној моћи, чини да је задовољна судбином - ако видиш - кажем - нешто боље од тога, онда се целом душом обрати томе и уживај у ономе што си нашао да је најбоље. Али, ако ти се учини да ништа није боље од демона који живи у теби, који је своје сопствене нагоне потчинио самоме себи, који брижно надгледа твоје представе, који се, 26
по Сократовим речима, ослободио примамљивости чула и који се препустио вођству богова; ако видиш да је све остало мање и незнатније од њега, онда не пуштај никога другог у себе: ако само једанпут пружиш своју наклоност неком другом и одступиш од свога начела, никада више нећеш моћи да дајеш предност оном стварном добру које ти лично припада. Јер је супротстављање нечега другог, похвале људске, на пример, или високе почасти, или богатства и чулног уживања, умном и општем добру противно божјем закону. Иако нам се чинило да ће нам све ове ствари само за кратко време бити угодне, оне одједном загосподаре нама и повуку нас за собом. А ти одабери - кажем ти - без предомишљања и слободно оно што је боље и држи се тога. „Боље је, међутим, оно што је корисно.” Ако је нешто корисно за тебе као за умно биће, онда то задржи; а ако ти је од користи само као живом бићу, онда то гласно реци и нека твоје мишљење остане непоколебљиво. Само, настој да овај избор извршиш добро! 7. Никада немој сматрати за корисно нешто што би те једном могло присилити да не одржиш реч, да заборавиш на стид, да замрзиш некога, да посумњаш у њега, да га прокунеш, да се претвараш, да зажелиш нешто што би морао сакрити иза зидова и завеса. Јер онај који више од свега на свету цени свој ум, демона у својим грудима и свету службу његовој врлини, неће постати трагичан јунак, неће уздисати, неће му бити потребна ни самоћа, ни скуп многих људи. И, што је најважније, живеће а неће никога гонити и неће бити гоњен. Он се уопште не брине о томе да ли ће његова душа дуже или краће време бити затворена у телу. Јер и кад мора отићи, он полази тако лака срца као да полази на неки други посао који се може извршити исто тако часно и поштено. Једина његова брига целога живота јесте да му душа не претрпи неку промену страну бићу које има разум и смисао за опште ствари. 27
8. У души умереног и прекаљеног човека не можеш наћи гнојно место под кожом, па чак ни срамне мрље. Ни судбина не прекида његов живот као недовршен, као што се за неког глумца трагичара може рећи да је отишао пре завршетка и пре него што је одиграо улогу до краја. У његовом карактеру нема ничег ропског ни улепшаног, он не зависи од људи и не одваја се од њих, није несамосталан и нема ничег скривеног. 9. Да се у твоме разуму не би створило никакво мишљење противно свеопштој природи и устројству разумнога бића, цени своју способност да закључујеш, јер је у њој све. Природа захтева промућурност у доношењу судова, осећање припадности људскоме друштву и оданост божјој вољи. 10. Одбаци, дакле, све, и задржи само ово неколико појмова и сети се, усто, још и тога да свако живи само у овом тренутку сада. У остало време, или је живео, или је оно још у мраку. Сасвим је, дакле, кратко време које сваки појединац проживи, а исто је тако сићушно место на земљи на којем живи. Сићушна је и најдугртрајнија посмртна слава, која се, уосталом, ослања само на предање сићушних људи који ће већ сутра умрети и који не познају ни сами себе, а камоли човека који је већ одавно мртав. 11. Додајмо реченим начелима још једно: да себи увек морамо створити појам или претставу о некој ствари која се у томе тренутку појављује у нашој свести, тако да будемо у стању да ствар претставимо себи у њеној правој а не прикривеној суштини, у целини и у појединим деловима, да назовемо правим именом и њу саму, хиљаду комадића од којих је она сложена и у које ће се опет једном распасти. Јер ништа није погодније да створи духовну величину него способност да сваку ствар на коју у животу наиђеш можеш да испиташ методично и са видика са којег ти постају јасни њени односи према 28
свету и да процениш какву вредност има за космос, а какву за појединца, каква је њена вредност кад је у питању целина, а каква кад се односи на појединца као на грађанина највише државе, у којој поједине државе значе исто онолико колико поједине куће у једном крају; способност да будеш начисто с тим шта је ствар која у теби изазива претставу, од којих је делова она сложена, колико дуго још може она да постоји сама по себи и која нам је врлина потребна, да ли: благост, мужевност, верност, простодушност, задовољство самим собом и друго да бисмо погодили пут који води до ње. Стога за сваку ствар морамо рећи: ово долази од бога, све је настало уплитањем судбине и њених случајних веза и повезаности, а ово је дело човека који је, додуше, мога рода и мој рођак и друг, али који не зна шта доликује његовој природи. А ја то врло добро знам, и зато сам, по природном закону заједнице, благонаклон и правичан. У исто време, ја тежим да правилно оценим вредност ствари које су негде у средини. 12. А ко се управљаш по здравом разуму, те озбиљно, снажно, благонаклоно вршиш своје свакодневне послове; ако ништа не радиш тако као да је то од споредног значаја, него свога демона чуваш у себи чистог, као да је већ време да га отпустиш; ако се тога начела не придржаваш зато што нешто очекујеш или се нечега бојиш; ако си задовољан поступцима које природа захтева, задовољан херојском истинољубивошћу и свим оним што говориш и исповедаш, онда ћеш живети срећно. И неће бити никога који би те у томе могао спречити. 13. Као што лекари за изненадне операције вазда имају при руци потребне инструменте и ножеве, тако нека су и твоја начела увек спремна како би могао разумети божје и људске ствари, и сваку од њих, и ону најмању, извршити као човек који се увек сећа да су оба 29
света међусобно повезана. Јер нити ћеш срећно довршити нешто људско ако се не обазиреш на оно што је божје, нити обрнуто. 14. Не лутај више! Нећеш стићи да прочиташ ни своје забелешке, ни дела старих Римљана и Грка, ни изводе из њихових списа које си оставио на страну за старе дане. Зато, ако ти је стало до себе, жури своме циљу, остави празне наде и помози самом себи док још можеш. 15. Људи не знају шта значе речи: красти, сејати, куповати, одмарати се, води рачуна о ономе што треба урадити. Јер се то телесним очима не види; зато је потребан други вид. 16. Тело, душа, разум: телу припадају чула, души жеље, разуму божји принципи. Способност за примање утисака помоћу чула имају и животиње. Њихови прохтеви повлаче амо тамо и животиње и полуљуде, па чак и Фаларида6 и Нерона. Такви су и људи који не верују у богове, напуштају своју отаџбину, и способни су за све кад једном затворе за собом врата и признају разуму вођство само у ономе што они сматрају за своју дужност. Ако су ово особине заједничке свима поменутим бићима, онда добром човеку преостаје само то да воли и радосно поздрави све оно што му се деси и што му живот поклони; да не окаља демона који пребива у његовом срцу и не узнемирава га гомилом разних претстава, него да га сачува у ведром миру; да послушно служи богу; да ништа не говори против истине и ништа не учини против правичности. Он се неће љутити ни на једног који му не буде веровао да живи једноставно, поштено и добро, и неће дозволити да га скрену са пута који води животном циљу до кога треба да стигне чиста срца, мирне душе, брзо и драговољно у сагласности са својом сопственом судбином. 30
Ч е т в р т а књига 1. Ако се разум који у нама влада управља према законима природе, онда је његов однос према догађајима у свету такав да се увек може прилагодити ономе што судбина одређује. Он није везан за неку одређену материју, него изузетно тежи за вишим циљевима и све што му је на путу, претвара у своју сопствену материју, баш као ватра која овлада предметима који су у њу пали, док би се мала лампа под њима угасила. Пламен их, међутим, гута и они га само још више распламсавају. 2. Немој предузимати ништа на срећу или на неки други начин супротан начелима која стварају савршену уметност. 3. Људи траже места у селу, на мору, у брдима, да би се у њих повукли. И ти си навикао да имаш такве жеље. А свака таква тежња је у највећој мери детињаста, јер је с друге стране ипак могуће да се човек, ако само хоће, у свако доба повуче у самога себе. Нема места које човеку пружа већи мир и спокојство него што је то његова душа, нарочито ако је она таква да, чим се у њу повуче, одмах наиђе на савршени мир. А кад кажем „мир”, мислим само на савршени склад. Зато нека ти увек склониште буде ту, и у њему се обнављај. Нека принципи који ће, чим на њих наиђеш, бити довољни да 31
искључе и одвоје од тебе цео двор* и да те поново отпрате у свет у који без љутње мораш да се вратиш, не буду ни предуги ни плитки. Јер, на шта се љутиш? Зар на поквареност људи? Сети се реченице која каже да разумна бића живе једна ради других, да сношљивост према људима спада у правичност и да људи греше против своје воље. Помисли, такође, колико се њих међусобно свађало, било пуно подозрења и мржње једно према другоме, како су се међусобно борили на живот и смрт, а напослетку су ипак прободени падали и претварали се у прах и пепео. Сети се тога и престани већ једном са љутњом. Или си можда незадовољан оним што ти је природа доделила? Онда знај да постоје само две могућности: провиђење, или игра атома. Сети се и доказа по којима се закључује да је и свемир држава. Или те, можда, још увек узнемиравају телесни прохтеви? Онда мисли на то да се душа, чим се једном одвојила и сазнала за своје нарочите особине, више не предаје и не меша ни са благим ни са грубим дахом света. Размишљај и о ономе што си чуо о боли и о наслади и са чим си се у потпуности сложио. Или ти, можда, не да мира жудња за оно мало славе? Онда се сети како се брзо све заборавља, и како је огромна провалија вечног времена на обе стране, испред и иза тебе; помисли како је све само ништавно одобравање, несталност и неспособност расуђивања масе која изгледа да те хвали и како је безначајно мален простор на којем се све то догађа. Та, цела земља и није ништа друго до једна тачка, а ово обитавалиште људско је само њен сићушан део. Како је мало оних и какви су то људи који ће те хвалити! Зато непрестано размишљај о могућности да се повучеш на оно месташце које ти припада и нарочито не дај да те повлаче овамо онамо и немој се одвише гордити, него * Место је доста нејасно. Можда би требало: да ти уклоне сваку тугу из срца и да те отпрате натраг у свет...
32
буди слободоуман и посматрај ствари и као муж, и као човек, и као грађанин, и као смртно биће. А од ових правила која увек морају да ти буду пред очима, запамти нарочито ова два: прво, да се ствари не дотичу душе, него да непокретно стоје ван ње, а немир долази искључиво из твога схватања; и друго, да се у свему ономе што гледаш већ врше промене и да њега као таквог ускоро неће ни бити. Увек мисли и на то колико си времена већ ти сам доживео. Свемир је промена, а човечји живот је само привиђење. 4. Ако ми, људи, имамо заједничку способност мишљења, онда нам је заједнички и разум помоћу кога постајемо способни за мишљење. Онда нам је заједнички и разум који казује шта треба урадити, а шта не. Онда нам је заједнички и закон. А ако је тако, онда смо ми људи, грађани. Онда учествујемо у некаквом државном уређењу. Онда је и свемир на неки начин држава. Јер, у каквом би другом заједничком уређењу могло да учествује целокупно човечанство? А баш одатле, из тога заједничког уређења, долази и наша способност мишљења, и разумна природа и закон. Одакле иначе? Јер, као што се оно што је на мени земаљско, издвојило из неке земљине материје, као што влага проистиче из неког другог елемента, а топлота и оно што је у мени ватрено опет из неког нарочитог извора (јер ништа не постаје из ничег, као што и не прелази у ништа), тако и наша способност мишљења произлази из неког, било каквог извора. 5. Смрт је, као и рођење, тајна дрироде; као што је рођење спајање елемената, тако је и смрт распадање њихово, али никако није нешто чега би се човек морао стидети. Она није у супротности са природом бића које је способно да мисли или са законима своје сопствене природе.
6. Неминовно је да човек одређенога карактера врши дела која одговарају његовој природи. Онај који то неће, жели да смоква буде без сока. Уопште, не заборављај никад да ћете и ти и тај човек кроз кратко време умрети и да убрзо затим неће бити више ни вашег имена. 7. Уклони мисао, па се нећеш жалити: „Увређен сам”. Уклони мисао: „Увређен сам”, и увреде неће бити. 8. Оно што човека не чини горим него што је он по природи, то ни његов живот не чини горим и не шкоди му ни споља ни изнутра. 9. Суштина корисног је у томе да оно увек делује корисно. 10. Знај да се све оно што се дешава, дешава како треба. Ако пажљиво посматраш, видећеш да је заиста тако. По моме мишљењу, оно се не дешава само по природном реду, већ и по начелу правичности, као свесно дело бића које свакоме дели према заслузи. Пази убудуће како почињеш, а све што почињеш, ради трудећи се да будеш добар, и то у правом смислу речи добар. Било шта да радиш, управљај се по томе принципу. 11. Не мисли онако као што мисли човек који жели да ти нашкоди, или како би он желео да ти мислиш, него ствари примај онаквима какве оне уствари јесу. 12. Н а две ствари мораш увек бити спреман; прво, да радиш само оно што ти за добро човечанства по својој краЛ>евској и законодавној власти препоручује разум; а друго, да измениш став ако се појави неко који ће те исправити и одвратити од погрешног мишљења. Али та промена сме да се изврши само на основу чврстог убеђења да је становиште оног другог правично или општекорисно, и разлози могу да буду само ти; то што те-
би изгледа да је нека ствар пријатна или доноси славу, не сме да ти буде мотив за преокрет. 13. Имаш ли разум? Имаш. Заш то га онда не употребљаваш? Јер, ако ти разум ради како треба, шта тражиш више? 14. На овај свет си дошао као један делић. Нестаћеш у ономе што те је створило; или, још боље, после промене, бићеш враћен у животну клицу света. 15. Многа зрнца тамјана падају на исти олтар; једно раније, друго доцније, али то не ствара разлику.1 16. Ако се вратиш начелима и поштовању општег разума, онда ће те они исти којима данас изгледаш као звер или мајмун, после десет дана сматрати за бога. 17. Немој радити тако као да ћеш живети десет хиљада година. Смрт је већ над тобом. Буди добар док живиш, док можеш. 18. Какво спокојство духа поседује човек који се не брине за оно што други каже, ради или мисли, него само за оно што он сам ради, да би његово дело било правично и богоугодно; не приличи се добром човеку да тражи тамне мрље у карактеру других људи, него да иде право своме циљу и да не гледа ни десно ни лево око себе.2 19. Онај који се брине за своју посмртну славу, не мисли на то да ће сви људи који га се још сећају за најкраће време и сами умрети, да ће умрети и сви они који су од њих чули о њему, и да ће се читава успомена на њега угасити занавек. Али, ако узмемо и то да су људи који те се сећају бесмртни, па да је зато и сећање на тебе бесмртно, шта имаш ти од тога? Да не говорим о томе како онај који је мртав нема ништа од свега тога. Него, има ли жив човек нешто од празне хвале? Остављам на страну неку привремену корист. Зато, остави 35
сада, на време, помисао на тај празан дар, и не брини се о ономе шта ће људи говорити о теби доцније. 20. Све што је лепо, па макар шта то било, лепо је и добро само по себи. Хвала у томе нема ни каквог удела. Јер ништа неће постати ни горе ни боље ако се хвали. То тврдим и за оне ствари које називамо лепим у ширем смислу речи, па било да су оне творевине природе или уметничко дело. А да ли ономе што је заиста лепо нешто недостаје? Ништа, као што ништа не недостаје ни закону, или истини и исто тако добронамерности или поштовању. Која би од тих ствари била лепа само зато што је хвале, или која би од њих нестала зато што су је кудили? Да ли ће, на пример, смарагд, ако га не хвале, бити гори него што је био? И како је са златом, слоновачом, скерлетом, лиром, мачем, цветом или жбуном? 21. Ако душе и даље живе, како у ваздуху после толико векова може да буде места за њих? Откуда земљи простора за људска тела која се вековима сахрањују? Али као што ова после извесног времена иструле и распадну се те направе места другим лешевима, тако и душе, пошто су се преселиле у царство ваздуха, живе још неко време, па се затим полако изгубе, претворе у огањ, поново их прима у себе разум - творац, и тако праве места душама које долазе после њих. То бисмо могли рећи човеку који верује у вечност душа. А притом треба водити рачуна не само о мноштву овако сахрањених људских тела, већ и о животињама које ми или друга жива бића свакодневно поједемо. Колико њих буде поједено и на тај начин такорећи сахрањено у телима бића која су се њима хранила. А ипак, благодарећи томе што се све претвара у крв, или прелази у ваздух или огањ, има места за све. Шта нам показује испитивање ове истине? То да се све на свету претвара у материју и узрочност. 36
22. Не дај да те нико одвуче за собом, него свакој жељи одговори морално и при свакој претстави задржи добар суд. 23. Слажем се са свим оним са чиме се и ти слажеш, о свемиру. Оно што ти сматраш благовременим, не долази ни мени ни сувише рано, ни сувише доцкан. Све оно што дају твоја годишња времена, о добра природо, мени је пријатан плод. Све је из тебе, све је у теби и све се у тебе враћа. Песник вели: „О, драги граде Кекропов!” ,3 а зар ти нећеш рећи: „О, драги граде Зевсов?” 24. Ако желиш да уживаш радост, онда ради само мало, каже Демокрит. Зар није боље радити само оно што је неопходно и онолико колико захтева и шта захтева разум од човека који је по природи одређен за заједницу? То онда не доноси задовољство само зато што радимо добро, већ и зато што радимо мало. Јер, ако највећи део онога што бисмо говорили и радили изоставимо као нешто непотребно, имаћемо више времена и мање неспокојства. Стога се у сваком поједином случају морамо запитати: „Зар није баш ово нешто што није неопходно?” А треба избегавати не само непотребне радње, већ и непотребне мисли, јер само у том случају неће бити ни радњи које нас скрећу са правога пута. 25. Покушај једном да се снађеш у животу доброга човека који је задовољан оним што му пружа природа и који налази задовољства у своме поштеном делању и мишљењу.. 26. Јеси ли то схватио? Онда схвати и ово: не узнемиравај самога себе! Буди једноставан и природан! Можда неко греши? Онда греши на своју штету. Да ли ти се нешто догодило? Онда је добро. Све што се дешава, природом је предодређено од самога почетка и суђено. Кратко речено - живот је кратак. Искористи тренутак у паметном размишљању и правично! Остани трезвен и кад си разуздан! 37
27. Свет је или сређен, или је збрка и мешавина, али је ипак свет. И још, је ли могуће да у теби буде ред, а у васиони супротно, неред? И треба ли да буде тако, кад су све ствари, упркос њиховом разилажењу и растурању, тако тесно повезане међу собом? 28. Карактера има црних, женских, тврдоглавих, животињских, питомих као овца, детињастих, глупих, лажних, подлих, ситничарских, тиранских. 29. Ако је онај који не схвата овоземаљске ствари странац на земљи, онда је исто тако странац и онај који не разуме шта се на њој догађа. Онај који бежи од људскога друштва изгнаник је, који затвара око разуму тај је слеп, а просјак је онај коме је потребан неко други и који сам себи не може да створи све што му је за живот потребно. Онај који се одриче и одваја од свеопштег разума природе, јер није задовољан оним што се у њој догађа, није ништа друго до изрод космоса. Јер иста она природа која је створила тебе, ствара и догађаје. И сваки онај који своју душу одваја од душе осталих бића са којима је она у суштини истоветна, отпадник је од људскога друштва. 30. Један филозофира иако нема ни кошуље, други, иако је без књига. Трећи је полунаг. „Немам хлеба,” каже он, „али се држим разума”. А ја кажем: „Науке ми не дају ништа за јело, али им ипак остајем веран.” 31. Воли оно мало стручног образовања које си стекао и у њему тражи утеху! Проведи остатак свога живота као човек који је све своје ствари од срца радо предао боговима у руке! А од самога себе немој стварати ни господара ни роба ма кога човека! 32. Сети се понекад, а то ће ти бити од користи, Веспазијанових времена, па ћеш видети ово: људи су се женили, васпитавали децу, боловали, умирали, ратовали, светковали празнике, трговали, обрађивали земљу; људи су ласкали, хвалили се, сумњичили друге, плели 38
замке; многи су желели да умру, жалили се на свој положај, а други су, опет, волели и гомилали благо, тежили да постану конзули или жудели за краљевском круном. А нигде ни трага од живота ових људи! Пођи у мислима још даље, у времена Трајанова: опет ћеш видети то исто. Ни живота ондашњих људи нема. И ако исто тако посматраш друга сведочанства ранијих времена и читавих народа, видећеш како су људи који су се преко мере упињали, брзо падали и претварали у елементе. А изнад свега се сети људи које си и ти сам познавао, оних који су јурили за испразним стварима и уопште нису мислили како треба да раде оно што би одговарало њиховој природи. Уједно треба да мислиш и на то да и истрајност у ономе што радиш има своју вредност и свој разлог. Јер ти посао неће досадити ни дојадити само ако се стварима од мање важности не бавиш више него што треба. 33. Изрази који су некада били у употреби данас су застарели. Тако су и имена људи који су некада били славни некако застарела: Камил, Кезон, Волес, Дентат; онда Сципион и Като;4 затим Август, па Хадријан и Антонин. Све пролази, и врло брзо о томе говори још само предање. Најзад се потпуно заборави. И то ти говорим о људима који су се дивно истакли међу многим хиљадама људи. А сви остали нестали су и пали у заборав * још са својим последњим дахом. Шта је уопште „вечита успомена”? Само празна реч. Да ли уопште постоји нешто због чега би требало да се човек труди? Има само ово: поштено мишљење, дела која проистичу из човекољубља, говор који никада не лаже и расположење које све што се дешава прима као неопходно и појмљиво и као извор истог таквог праизвора и праврела. 34. Драговољно препусти самога себе Клоти и пусти да она испреплеће твоју животну нит са стварима које она одабере. 39
35. Све траје само један дан, и човек, који се сећа, и ствар које се сећа. 36. Своју пажњу обрати увек на оно што се дешава због неке промене, и навикни се да схватиш како природа изнад свега воли да ствари мења и обликује нове од исте врсте. Јер је свака ствар, у неку руку, семе онога што из ње треба да постане. Под семеном ти подразумеваш само оно што уђе у земљу или у мајчино тело. А то је схватање свакако ограничено. 37. Ускоро ће и на твоја врата закуцати смрт, а ти још увек ниси постао једноставан и природан, немаш душевног спокојства, ниси без страха да ће ти спољни свет причинити неку штету, ниси љубазан према свима људима и још увек ниси схватио да је мудрост и правично делање једно те исто. 38. Загледај у душе мудрих људи и труди се да видиш за каквим стварима они теже, а какве избегавају. 39. Никакво зло за тебе не може понићи у души неког другог човека, а поготову не у каквом преокрету или у промени твоје околине. Па где онда може? Тамо где је твоја машта која ствара судове о добру и о злу. Тај део твоје душе не сме да машта и све ће бити добро. Чак и ако њен бедни сусед, тело, буде сечено или спаљивано, ако се буде гнојило или почело да трули, душа која о томе ствара неки суд мора да остане потпуно спокојна. То значи да она ваља да просуђује како оно што може задесити и рђаве и добре људе није ни зло ни добро. Јер све што се дешава и човеку који живи против природе и ономе који живи по природним законима, не одговара природи, нити је против ње. 40. Мисли увек на то да је свет једно биће, да има једну супстанцу и једну једину душу, да све што се дешава прелази у једну једину свест тога свемира, да је све заједнички узрок свега што се дешава и о томе које је врсте то међусобно преплитање и уткивање. 40
41. Ти си душица која носи мртваца - вели Епиктет.5 42. З а ствари чија је промена у току нема у томе зла, као што ни за оне које се јављају због неке промене нема у томе никаквог добра. 43. Време је река настала од свега онога што се дешава, и још више, оно је брзак. Јер у истом тренутку када се појави, ствар је већ однесена, и талас доноси другу, а за њом опет долази нова. 44. Све што се дешава тако је обично и природно као ружа у пролеће и као плод у јесен. Ту спадају и болест и смрт, и клевета и заседа, и све што будалама причињава радост или тугу. 45. Оно што долази доцније, то потиче из унутрашњих побуда и долази после нечег што му је претходило. Јер то не бива као кад се ређају појединости које међу собом немају никакве везе, него је њихова повезаност добро оправдана. И као што су ствари хармонично повезане међу собом, тако се и догађаји не збивају само један за другим, него су дивно повезани неком унутрашњом везом. 46. Треба увек мислити на Х ераклитове речи: „Ако земља постане вода то је њена смрт; за воду је смрт ако постане ваздух, а за ваздух, ако постане огањ” и обрнуто. Мисли и на „човека који заборавља куда води стаза” и на оно: „Људи се не слажу са разумом који влада васионом и са којим су непрестано у вези, а оно на што свакодневно наилазе, изгледа им туђе.” И „не смеш да радиш и да говориш као да спаваш“. Јер изгледа да и тада радимо и говоримо. А не смемо радити ни као деца својих родитеља, то јест не смемо мислити: „Онако како су нас учили.” 47. Кад би ти неки бог рекао да ћеш умрети сутра, а најкасније прекосутра, теби, ако ниси сасвим безвре41
дан, неће бити тако важно да ли ће то бити већ сутра или тек прекосутра - пошто је разлика тако мала - па нека ти буде онда јасно и то да нема велике разлике ни у томе да ли ћеш умрети кроз сто година или сутра. 48. Треба увек мислити на то да су многи лекари који су се често мрштили над својим болесницима такође умрли. Да се исто десило са многим астролозима који су другим људима претсказивали смрт као нешто велико. Да је тако било са многим филозофима који су храбро држали бескрајне говоре о смрти и бесмртности; са многим јунацима који су у рату поубијали много непријатеља; са многим тиранима који су охоло злоупотребљавали своју власт над животом и смрти, као да су сами бесмртни. И да су многи градови такорећи у целини изумрли: Хелика,6 Помпеји, Херкуланеум и безброј других. Сети се и великог броја људи које си сам познавао и који су један за другим поумирали. Онај који је некога сахранио, морао је ускоро и сам на то да мисли, а неко је опет сахрањиван одмах после погреба неког другог човека. И све то у врло кратком временском размаку. Уопште: треба видети како људске ствари, као све ствари без вредности, трају само један дан: јуче је то била још некаква слуз, а сутра је већ мумија или пепео. Овај кратки разм ак треба прелазити онако како то природа захтева, па онда расположено отићи на одмор, као што зрела маслина која отпада се дрвета још у паду благосиља дрво које ју је родило и захваљује му. 49. Буди као стена о коју се таласи непрестано ломе. Она стоји непокретна, а море које око ње бесни постепено се смирује. Никада немој рећи: „Тешко мени јаднику кад ми се то морало десити!” Него: „Благо мени што живим безбрижно, што ме садашњи положај није срушио и што се не бојим будућности, иако ми се то десило.” Јер се тако нешто могло свакоме десити, али није свако у стању да у таквој прилици остане безбри-
жан. Заш то је онда један догађај више „несрећа” него што је неки „срећа”? Да ли уопште под срећом једног човека подразумеваш нешто што не претставља неуспех људске природе? Или ти се чини да је неуспех људске природе оно што није противно њеној вољи? Како то? Ту вољу ти познајеш; да ли ти она пречи да будеш правичан или великодушан; да се савлађујеш; да останеш разуман, трезвен, истинољубив, стидљив, независан карактер, или да имаш друге врлине које, ако их човек поседује, дају његовој природи нарочито обележје? Убудуће се при сваком догађају који те узбуђује сети да се мораш управљати по начелу: „То није никаква несрећа, али је срећа поднети то храбро.” 50. Размишљање о људима који су се грчевито држали живота можда и није неко филозофско средство, али нам ипак помаже да лакше презремо смрт. Какву су предност имали такви људи пред другима који су умрли? Они, који су толике испратили, па напослетку и сами били испраћени, сигурно леже сада негде сахрањени као Кадикијан,7 Фабије, Јулијан, Лепид и други. Како је уопште малена разлика у трајању живота појединих људи! А са каквим тегобама, са каквим људима и у каквом бедном телу треба ту разлику проживети! То нема никаквог смисла. Сети се само како је безгранична прошлост и како ни будућност нема граница. Каква је разлика између живота детета које поживи само три дана и човека који је видео три људска поколења? 51. Зато иди увек најкраћим путем. А најкраћи је пут онај који одговара природи и онда су свако наше дело и свака наша реч савршени. Ако тако будеш чинио, бићеш ослобођен свих тегоба и неприлика као и свих врста обзира и претварања.
43
Пе т а књига 1. А ко се у зору пробудиш зловољан, поми ово: „Пробудио сам се зато да као човек кренем на посао. Па зар да онда будем зловољан кад се спремам да радим оно због чега постојим и због чега сам и дошао на свет? Или сам можда предодређен за то да лежим у кревету и да се грејем?” - „Па, то је пријатније.” - А зар си ти рођен само за пријатност? Да ли си уопште створен да би уживао или радио? Зар не видиш како и цвеће, и птице, и мрави, и пауци, и пчеле раде своје послове и како према својим могућностима заједно са нама изграђују свемир? И зар ти нећеш да вршиш дужности човека? Зар не тежиш за циљем који ти је поставила природа? - „Али ја морам да се одморим.” - Свакако, и ја тако мислим. Али је природа одредила границе и томе а исто тако и јелу и пићу. А ти ипак прелазиш границе онога што би ти морало бити довољно. Не чиниш то само кад је у питању рад; ту остајеш у „границама могућности”. То је зато што самог себе не волиш, јер би иначе волео и своју природу и њену вољу. Други људи, они који воле свој позив, пропадају на своме раду, не стижу ни да се умију ни да једу. Па зар ти своју природу волиш мање него ливац своју уметност, или играч своју, или грамзивац новац, или славољубив човек оно 44
мало славе? Кад ови људи одушевљено раде свој посао, онда остављају и јело и спавање, само да узмогну створити оно што им лежи на срцу. А зар деловање за општу корист теби изгледа мање значајно и недостојно толиког труда? 2. Како је лако одагнати и избрисати сваку претставу која нам смета или не одговара нашем бићу и опет стећи душевно спокојство! 3. Сматрај себе достојним сваке речи и сваког рада који одговара природи. Не дај да те у томе узнемире оговарање и причање људи које ће уследити. А немој себе сматрати недостојним ни оних ствари које су лепе и као реч и као дело. Људи имају своје мишљење и управљају се према своме сопственом расположењу. Ти о томе немој водити рачуна, него иди право своме циљу и управљај се према својој и према општој природи, јер је пут и једне и друге један те исти. 4. Ја идем својим путем по законима природе све донде док се не срушим, не одморим и не издахнем у . елеменат који сваког дана удишем; све донде док не паднем на тле из којег је мој отац добио способност плођења, моја мајка мало крви, а моја дадиља оно мало млека; док не паднем на земљу из које толико година примам храну и пиће и која ме носи, док је ја газим и тако често злоупотребљавам. 5. Људи се не могу дивити твојој оштроумности. Можда. Али има других ствари за које не можеш рећи: „Ја немам дара за то.” Ради, дакле, оно што је потпуно у твојој моћи: буди чисте душе, достојанствен, издржљив, презири чулне насладе, буди задовољан својом судбином, немој имати великих прохтева, буди добар, независан у доношењу судова, природан човек; мери своје речи, буди великодушан. Зар не схваташ колико си ствари већ могао урадити, а да притом уопште ниси чорао да 45
се правдаш како за њих немаш способности или си неспретан? Па зар ћеш, упркос томе, својевољно остати тако низак? Јеси ли, можда, приморан да ропћеш на своју судбину, да будеш тврдица, да ласкаш, да сваљујеш кривицу на тело, да пузиш пред људима, да се хвалиш и својој души ствараш толико неспокојства, зато што ниси довољно обдарен? Не чини то, тако ти богова! Свих тих мана си се већ одавно могао ослободити, а у крајњем случају - кад би то и било тако - гледали би те мало испод ока, као човека који споро мисли и тешко схвата. Онда би се у томе морао вежбати, а не би смео да занемариш своју тромост или да јој се, чак, раДУЈеш .
6. Понеко је спреман да тражи благодарност некоме учини услугу. Други, опет, не рачуна на то а ипак сматра да му је његов ближњи дужник и да зна шта му је он учинио. Трећи свега тога уопште некако није свестан, него је сличан лози која даје грожђе, и пошто је једном донела плод не тражи ништа више; он је као коњ који заврши трку, као пас који је пронашао траг, као пчела која је донела меда. Човек који је извршио добро дело не мисли много на то, него је спреман на ново добро дело, као што је лоза спремна да опет у своје време роди грожђем. „Да ли треба да будемо као та бића која своја дела чине такорећи несвесно?” - „Да. Али ми то треба да радимо свесно! Јер друштвено биће, како каже један филозоф, има ту способност да свесно ради из осећања према општој ствари.” - „Јесте, Зевса ми, али оно има жељу и да његов ближњи то примети.” - „Истина је то што си казао. Само, ниси схватио оно што сам рекао. Зато ћеш припадати оним људима које сам малопре споменуо. Јер и њих заводи нека вероватноћа. Ако, међутим, желиш да схватиш на шта смерају поменуте речи, онда се не плаши да ће те оне спречити у твојој љубави према човечанству.” 46
7. Молитва Атињана гласи: „Пошаљи кишу, пошаљи је, драги Зевсе, на поља Атињана и на њихове ливаде!” Ми, или уопште не треба да се молимо, или треба да то чинимо овако једноставно и простосрдачно. 8. Као што кажемо: „Асклепије је нашем познанику наредио да јаше, да се купа у хладној води или да иде бос,” тако исто можемо рећи и: „Природа је нашем пријатељу доделила болест, осакаћење, губитак или неку сличну штету.” Јер и овде реч „доделила” има слично значење. „Он је овоме или ономе преписао ово или оно као корисно по његово здравље.” А у нашем случају, оно што се свакоме од нас дешава, одредила је природа као корисно за судбину света. Тако кажемо и кад неко нешто доживи, као што и зидари говоре да се камење у зиду или пирамиди лепо слаже ако га на нарочит начин ставе један поред другога. Постоји уопште само један склад, и као што свемир усклађује сва тела да би постигао савршенство целине, тако се и сви поједини узроци повезују у један савршени свеузрок као у своју судбину. Овако како ја то казујем мисле и људи који иначе немају везе са филозофским размишљањем. Они обично кажу: „То му је било суђено.” Другим речима: тако предодређено и тако писано. Примимо то онако као што примамо оно што нам прописује Асклепије. Много штошта од тога је, разуме се, непријатно, а ми га ипак радо прихватамо, јер се надамо здрављу. Онако како мислиш о своме здрављу, треба, отприлике, да схватиш и оно у че'му природа види испуњење и довршење својих циљева. Тако ћеш све што се дешава, макар како ти то изгледало тешко, примити радосним срцем, јер ћеш знати да оно води здрављу космоса и благостању и успешном делању Зевсовом. А овај не би додељивао такву судбину појединцу кад то не би било корисно за целину и кад и најобичнија ствар не би доносила нешто што не би било корисно телу које она провејава. Постоје два раз47
лога због којих мораш волети оно што се с тобом збива; први је: јер ти се оно што ти се дешава, што ти је писано, или што се на било који начин повезује с тобом, догађа зато што ти је тако суђено одозго, од бескрајног низа узрока; други, јер онај који управља целим светом, у свему ономе што се догоди свакоме нојединцу и њему самоме, види узрок за добро стање и савршенсгво целог света, па тако ми Зевса, и узрок свога сопственог даљег постојања. Јер, уколико би ти, тиме што би му одузео његове делове или узроке, само мало окрњио његову зависност и склад, читава би се целина осакатила. А ти то чиниш ако, колико си ти у питању, ропћеш на своју судбину и покушаваш да је на неки начин спречиш. 9. Не треба се плашити нити губити наду или љу и напуштати своју намеру ако те изда срећа, па оно што радиш не испадне онако како то прави принципи захтевају. Ако претрпиш неуспех, мораш свој посао поново започети, мораш бити задовољан ако већи део твојих дела буде достојан човека, и морапГ волети оно чему си се поново вратио. Филозофији се не смеш вратити као каквом строгом учитељу, него онако као што неки болесници прилазе сунђеру и јајету, а други, опет, мелему или топлој облози. Тако ћеш показати да се разуму не покораваш силом, него се, благодарећи њему, смирујеш. Мисли на то да филозофија захтева само оно што тражи и твоја природа, и зар ћеш ти онда пожелети нешто друго, нешто што није у складу са њом? „Има ли нечега што је пријатније од ње?” - Зар наслада не упропашћује људе баш зато што је пријатна? Размисли још, да ли великодушност, слобода, једноставност, доброта и побожност нису много пријатније? И да ли ишта може бити пријатније од увиђавности, кад знаш да је моћ разума и сазнања у свима стварима непогрешива и да постиже успех? 48
10. Ствари изгледају запетљане, рекли бисмо, тако да су многи и не баш најгори филозофи мислили како се оне уопште не могу сазнати. Да не говоримо о томе како и стоици сматрају да их је теш ко сазнати. И свако наше тврђење подложно је грешкама. Постоји ли уопште човек који не греши? А сад, усмери своје мисли на видљиве ствари: како су оне пролазне и без вредности, кад могу бити својина чак и похотљивца, блуднице или разбојника. Затим размисли о карактеру својих ближњих, од којих је и онај најљубазнији такав да га једва можемо поднети, а да не помињем како и сами себе једва подносимо. Не могу да видим шта би у таквом мраку и прљавштини и при тако брзој промени материје, времена, покрета и покренутих ствари, заслужило да се због своје вредности нарочито истакне или да се око њега уложи било какав труд. Напротив, треба чак да се тешимо, да очекујемо природно распадање свога тела и да се не љутимо што то морамо чекати, него да се задовољимо овим речима: прво: „Није ми се догодило ништа што не би било у складу са природом” и друго: „Само од мене зависи хоћу ли предузети нешто против свога божанства и демона; јер нема онога који би ме могао натерати да према њему грешим”. 11. Зашто ми је сада потребна душа? Ово питање морамо себи постављати увек и морамо се потрудити да га објаснимо. Шта се у овом тренутку дешава у мени у оном делу који зовемо владајућим? Каква је моја душа сада? Ваљда није као у детета? Или као у недорасла младића? Имам ли душу какве слабе жене? Или, можда, душу тиранина? Или стоке, или звери? 12. Које ствари гомила сматра за добре, можеш видети из овога: ако смо неке ствари, на пример разборитост, трезвеност, правичност и мужевност заиста сматрали за добре и ако смо себи већ раније створили претставу о њима у духу, онда не би више требало слу49
шати речи (Менандрове)1: „Од самих добара...”, јер то уопште не одговара. Али, ако неко мисли на ствари које гомила сматра за добре, онда ће примити речи комедиографа и слушаће их спокојно. Тако и народ схвата разлику. Јер иначе те речи не би изазивале никакво негодовање и не би биле одбачене, него бисмо их, напротив, уколико смерају на богатство и друге угодности које воде у раскошан живот и дају углед људима, примали слободно као добру и духовиту изреку. Размисли и запитај се да ли и оне ценимо и као добре сматрамо на које бисмо могли применити речи да њихов сопственик од самога изобиља не може наћи место да испразни црева. 13. Начињен сам од начела узрочног и материјалног. Ниједан од њих неће прећи у ништа, као што није ни произишао из ничег. Сваки ће мој део, дакле, мењајући се, прећи у један део космоса, а овај ће се опет променити у један други део космоса, и тако ће то ићи у бесконачност. У таквој једној промени постао сам и ја, тако су постали моји родитељи и тако је то опет ишло до друге бесконачности. Н иш та нам не смета да то утврдимо, иако је свет створен у јасно одређеним периодима. 14. Разум и вештина разборитог мишљења способности су које се слажу и саме са собом и са делима која одговарају њиховим бићима. Те способности проистичу из сопственог извора и теже одређеном циљу. Стога се поступци који показују „правилност” пута називају „добрим поступцима”. 15. Не можемо, међутим, казати да човеку треба приписати и оне ствари које га, уколико је заиста човек, не погађају. Такве ствари нити тражи он, нити их обећава његова природа, нити оне претстављају савршенство човекове природе. Нема у њима, према томе, ни намере човекове, а још мање има онога чиме се та 50
намера постиже, тј. доброте. Даље, уколико би неке од тих ствари ипак припадале човеку, он не би морао да их презире и да им се противи нити би заслуживао похвалу онај који би се правио да може бити без њих, као што не би био добар онај који би се одрекао једне или друге ствари ако би оне заиста биле добре. И онда је човек утолико бољи уколико се тих и таквих ствари лакше одриче и ако равнодушно подноси њихов губитак. 16. Твоја ће душа бити онаква какве су и претставе за којима тежиш. Јер оне души такорећи намећу своЈУ боју. Чини и ти то исто, тако што ћеш стално понављати ово: „Свуда где се може живети, може се и морално живети. А на двору се може живети. Онда се и на двору може морално живети.” И даље: „Свака ствар тежи за оним за шта је створена. У тој њеној тежњи њезин је циљ. А онде где је циљ, тамо је и корист и спас сваке ствари. Спас разумнога бића је у заједници. А да смо ми одређени за заједницу, то сам већ одавно доказао. Или, можда, није било довољно јасно да нижа бића постоје ради виших, а виша бића једно ради другог? Она бића, међутим, која имају душу, виша су од оних која је немају, а од виших бића са душом још су виша она која имају разум.” 17. Лудост је јурити за немогућим. А немогуће је да рђави људи не чине рђаве ствари. 18. Човеку се никад не дешавају ствари које он по својој природи не би могао поднети. Ако се некоме и деси тако нешто, он ипак остаје спокојан и не да се победити, било зато што не зна да му се то десило, или што жели да покаже снагу свога карактера. Зло би било кад би незнање и сујета били јачи него права увиђавност. 19. Саме ствари никако не утичу на душу, нити јој се могу приближити, а не могу је ни мењати ни покре51
тати. Она се сама мења и покреће, а битност ствари које наилазе споља процењује према томе како уме да процени своју сопствену вредност. 20. Човек нам је најсродније биће само утолико уколико морамо да му чинимо добро и да га подносимо. Уколико нам, међутим, смета у нашим пословима, постаје нам у моралном погледу равнодушан, баш као сунце, ветар или звер. Ове би појаве могле на неки начин да спрече моју делатност, али моја воља и моје душевно расположење не знају за препреке јер их могу својим мислима отстранити, а способан сам и да им дам други правац. Све оно што јој смета, душа мења и окреће набоље, тако да баш оно што је њен рад кочило, постаје за њега корисно и потстиче га, а оно што му је затварало пут, сада га отвара. 21. Треба ценити само оно што је у космосу најмоћније. А то је биће које се служи и управља свима стварима. И од сила које су у теби, цени само најјачу. ова је, у суштини, једнака оном бићу. Јер то је и у теби сила којој се све остале покоравају и која управља твојим животом. 22. Оно што не шкоди држави не шкоди ни грађанину. Кад год ти се учини да си оштећен, сети се овога правила: ако држава од тога није претрпела никакву штету, онда је нисам претрпео ни ја. А ако је ш тета причињена држави, онда се не смемо љутити на онога који је то учинио, него треба да му покажемо у чему је његова грешка. 23. Мисли често на то како догађаји и ствари брзо пролазе и неприметно се губе. Ствари су непрестано у току, као река, њихова дејства се непрестано мењају, њихови узроци мењају се хиљадуструко, и ништа, може се рећи, није трајно. И бескрајност прошлости и безграничност будућности у којој се све губи, непрестано су 52
око нас, и то сасвим близу. Па зар није луд онај који се у таквом свету размеће, који дозвољава да га та ништавила вуку тамо-амо, или јадикује, као да има ичега што би могло да му задаје бол за дуже време или чак заувек? 24. Мисли на свеукупност чији си ти само један незнатан део, на вечност, од које је теби дато само кратко време и на судбину света: како је незнатан део тога твој живот! 25. Да ли неко други греши према мени? То је његова ствар! Он има свој темперамент и свој начин поступања. Ја имам, међутим, оно што свеопшта Природа жели да имам и радим оно што моја природа од мене . захтева да у овом тренутку радим. 26. Н ека владајући и одлучујући део твоје душе буде независан од нежног или снажног покрета твога тела и нека се не меша са њим, него нека се одвоји од њега и нека у својим удовима спречава надражаје које изазива чулни део душе. Ако они, благодарећи својој међусобној повезаности, ипак продру у душу - а то се код јединственог организма може десити - онда не смеш покушавати да се том чулном осећању, које одговара природи, одупреш, него свој разум мораш сачувати од погрешног мишљења да такве ствари претстављају неко добро или неко зло. 27. Треба живети са боговима. А живи са боговима ко им увек показује да му је душа задовољна оним што јој је суђено и ко ради оно што жели демон кога је, као делић самога себе, сам Зевс одредио свакоме појединцу за чувара и управитеља. Тај демон су дух и разум свакога појединца. 28. Ти се, ваљда, не љутиш на човека који заудара на зној? Ни на оног коме заудара из уста? Шта се то те53
бе тиче? Таква су његова уста и такво пазухо, а са таквих места мора и испарење бити такво. „Али, човек поседује разум,” рећи ће неко, „па може, ако хоће, размислити зашто га се људи гаде.” Врло добро! Али, и ти имаш разум. Покрени дакле његов разум својим, објасни му његове недостатке и поучи га. Јер, ако те буде слушао, излечићеш га и нећеш морати да се љутиш на њега. - Немој бити ни трагичар, ни блудница. 29. Још на овом свету можеш да живиш онако како би после смрти живео на оном свету. Кад би ти људи то онемогућили, онда би заиста морао напустити живот, али би исто тако морао сачувати убеђење да то није никакво зло. Кад се дими, ја излазим из собе. Зашто ти то сматраш за нешто бог зна како важно? Али, догод ме нешто слично не истера, остајем ту као слободан човек, и нико ми не може бранити да радим оно што хоћу. А ја хоћу оно што тражи природа разумнога бића која има смисла за заједницу. 30. Дух целине захтева заједницу ствари. Стога је и створио нижа ради виших бића, а виша да би радила у сагласности са собом. Видиш ли како је једне подредио, а друге повезао и како је свакоме бићу одредио оно што му припада, а најплеменитија повезао да буду у слози. 31. Како си се досада односио према боговима, родитељима, браћи, жени, деци, учитељима, васпитачима, пријатељима, рођацима и робовима? Можеш ли о своме понашању према свима њима рећи за себе оно што каже песник: „Никоме није учинио зла, никога није увредио својим речима?”2 Сети се и свега онога што си морао претрпети и тешкоћа које си већ поднео. И тога да је твој живот већ при крају и да се твоја служба завршава. Мисли и на то колико си лепога видео, колико си наслада и бола презрео, колико прилика да се појавиш у сјају пропустио, и коликим си безобзирним људима пружио своју љубав. 54
32. Могу ли сурове и неодгојене душе узнемирити човека који има уметничку душу и који је разуман? А која је душа уметничка и разумна? Да ли она која зна за прапочетак и крајњу сврху ствари, за општи разум који прожима читав свет и који вечито и у одређеним размацима управља васионом? 33. Још један тренутак, и ти ћеш постати или мумија, а остаће још само твоје име, или можда ни то; а име је само празан звук и одјек. Ништавне су ствари које смо у животу толико високо ценили, оне су труле и без вредности, а људи су само пси који се међусобно уједају и деца која се свађају, смеју и плачу. Верност, пристојност, правда и истина побегле су „са земље широких путева на Олимп”.3 Па шта нас још задржава овде, кад су видљиве ствари изложене непрестаној промени и несталне, кад су нам чула несигурна и лако подложна заблуди, кад ни сама душица није ништа друго до испаравање крви и кад је уживање угледа међу оваквим бићима сасвим без вредности? Шта, дакле, треба радити? Само спокојно чекати да угаснеш, или да се преселиш. А шта треба чинити док не дође време за то? Шта друго него да богове поштујеш и славиш а људима да чиниш добра дела, и да их подносиш, или избегаваш. И да се увек сећаш како ни твоје месо ни твоја душа нити су твоји, нити у твојој моћи. 34. Имаш услова да увек будеш срећан, ако само хоћеш да идеш правим путем, и ако можеш да мислиш и радиш у складу са правим начелима. Разумној души и божијој, и човечијој и сваког разумног бића две су следеће ствари заједничке: она не дозвољава никоме да јој смета, а добро налази само у правичном мишљењу и раду и тежње своје задовољава баш тиме. 35. Зашто да се узнемиравам ако то неваљалство није моје, нити је последица мога неваљалсгва и ако за-
једница није оштећена? Губи ли заједница нешто због тога? 36. Немој да се потпуно поведеш за уображењ својим, него помози другоме колико можеш према томе колико ко вреди. Ако претрпиш какву штету у стварима које су морално индиферентне, немој то сматрати за штету, То би била рђава навика. У том случају ћеш и ти морати да урадиш оно што је урадио старац који је, одлазећи, тражио од детета чигру, иако је знао да је то само чигра. Јер пошто наступаш на трибини...... Зар си заборавио, човече, шта то значи? Јест, али то људи најрадије примају. Па зар због тога и ти мораш бити луд? Остављен негде самоме себи, ја сам некада био срећан. „Срећан” значи: био сам човек који је сам себи досудио срећу. А добра судбина, то су добре наклоности душе, добри нагони и добра дела.
Шеста књига 1. Супстанца читавог света податна је и лако се може обликовати. Разум, којим је она прожета, нема никаквог разлога у себи да чини зло. У њему нема злобе, ниједној ствари не наноси он зло и ниједна ствар од њега не трпи никакву штету. Све се врши и све се постиже благодарећи њему. 2. Ако савесно вршиш своју дужност, мора ти бити свеједно да ли се притом мрзнеш или ти је врућина; да ли си сањив или си се добро наспавао; куде ли те људи или хвале; да ли ћеш умрети или ће ти се десити нешто друго. Јер и смрт је само једна природна појава која такође спада у живот. 3. Погледај у суштину! Не сме ти промаћи ниједна лична особина нити вредност ма које друге ствари. 4. Све ће се видљиве ствари брзо променити и постати или дим, или ће се, ако њихова супстанца ствари остане иста, распасти. 5. Разум који прожима цео свет, зна с каквом намером шта ради, и на какву материју делује. 6. Најбољи је начин освете да не узвраћаш истом мером! 57
7. Насладу и спокојство тражи само у једноме: да вршиш једно човекољубиво дело за другим и да притом увек носиш бога у срцу. 8. Водећи део душе је онај који сам себе буди и покреће; чини од себе што жели и постиже да све оно што му се деси изгледа онако како то он жели. 9. Све се усавршава како то општа природа жели, а не онако како то хоће нека друга природа која је око ствари, или је у њиховој унутрашњости, или изван њих, одвојена. 10. Свет је или мешавина ствари, међусобно преплитање и одбијање атома, или је целина и ред и дело промисли. Ако је оно прво, зашто још увек желети да боравим у таквој случајној мешавини и нереду? Какву још жељу треба да имам, осим да „некако постанем земља”? Заш то се још увек узбуђујем? Макар шта учинио, нећу избећи распадање. А ако је свет оно друго, онда му се са страхопоштовањем клањам, ведар сам и имам пуно поверење у онога који њиме управља. 11. А ко те неке околности присиле да изгубиш мир, онда се брзо повуци у себе и немој оданде излазити више но што је потребно. Боље ћеш овладати хармонијом ако јој се непрестано враћаш. 12. Кад би у исто време имао и маћеху и мајку, ти би оној првој свакако указивао поштовање, али би се ипак стално враћао мајци. Тако је и са твојим животом на двору и филозофијом. Враћај се, дакле, често овој другој и у њој налази спокојство; њеном помоћи ћеш и ти лакше поднети дворски живот и он тебе. 13. Као што за месо и друга јела мислимо: ово је мртва риба, ово мртва птица, или мртво свињче; за фалернско1 вино: то је само грожђани сок; за скерлетно одело: то је само овчија вуна потопљена у крв неке 58
шкољке; или за полно општење: то је само трљање једног уда о други и лучење некакве слузаве материје праћено неким грчевима; као што су то претставе које те ствари одређују и продиру у њихову суштину и објашњавају је, тако морамо поступати и у животу уопште и морамо ствари, макар се оне у још лепшој светлости појављивале, свући, такорећи, до голе коже, оценити њихову вредност и одузети им углед којим се оне поносе. Јер је живот, изгледа, велика варалица, и превари те н ајч еш ће баш онда кад мислиш да имаш посла са озбиљним стварима. Мисли оно што К ратет вели за Ксенократа.2 14. Већина онога чему се светина диви, спада у најобичније ствари које нека снага или природа држи заједно: такве су ствари камење, смоквино дрво, лозе, маслине; ствари којима се диве људи вишега реда, спадају у оне које повезује и држи у заједници душа; на пример: стада говеда или оваца. Оно, међутим, што цене још образованији људи, спада у ствари којима управља разумна душа, која, разуме се, није општа, али је ипак пријемчива за уметност и уопште способна и увежбана; укратко, душа какву има највећи број људи (или који, једноставно, воле да имају мноштво робова). А ко уме да цени разумну душу управљену према целом свету и људској заједници, не мисли на друге ствари, него се, пре свега, труди да своју душу сачува у разумном и човекољубивом расположењу и делатности, а да би све то постигао, сарађује са оним што је њој сродно.3 15. Увек једне ствари журе да постану - а друге да их нестане, и од онога што настаје, увек је један део већ нестао. Као што непресушни ток времена стално обнавља безграничну вечност, тако и токови и промене непрестано обнављају космос. Можемо ли, онда, да кажемо нешто о стварима које у томе току пројуре поред нас, и шта у њима треба да ценимо, кад за то немамо 59
никаквог јаког упоришта? То је као кад би неко хтео да помилује врапца који је пролетео поред њега и већ измакао његовом погледу. Такав је и живот појединаца: некакво испаравање крви и дисање ваздуха. Јер кад једном удахнеш и издахнеш ваздух, што свакога тренутка понављамо, или ту способност дисања коју смо јуче или прекјуче рођењем стекли опет вратити онамо одакле смо је и први пут добили - исто је. 16. Никакву вредност не претставља мирис би ка, ни дисање животиња и звери, ни примање утисака помоћу чулних сазнања, ни одавање страстима, ни окупљање гомиле, ни исхрана. Јер је све то исто онако без вредности као и лучење остатака наше хране. Па шта, онда, уопште претставља неку вредност? Пљесак светине? Никако? Ни то да те људски језици хвале? Јер светина показује своју наклоност пљескањем са језиком. Тога ради си оставио оно мало славе. Па шта онда уопште преостаје као вредно? Сврха којој теже све вештине и уметности, мислим, у овоме је: радити или не радити управљајући се према својој природи. Јер свака вештина тежи, да њен производ одговара послу коме је и намењен. Виноградар који негује лозу, и јахач, и одгајивач паса имају увек пред очима тај циљ. За тим теже и одгој омладине и методи поучавања. У томе је дакле вредност ствари. Ако си се и ти осведочио у ту истину, нећеш тражити да стекнеш никакву другу ствар. Зар онда нећеш престати и да цениш многе ствари? Нити ћеш бити слободан, нити задовољан самим собом, нити без страсти. Неизбежно ћеш осетити завист и бићеш нерасположен према онима који имају оно што ти цениш. Онај коме једна од тих ствари недостаје, мора бити стално неспокојан и мора се, усто, свађати са боговима. А ако поштујеш своју душу, онда ћеш бити задовољан самим собом, са својим ближњима живећеш у слози а са боговима у сагласности, што значи да ћеш ценити оно што они додељују и одређују. 60
17. Елементи се крећу нагоре, надоле и по кругу. П окрети врлине, међутим, врше се у сасвим другим правцима; она је нешто божанственије и пробија се према циљу тешким и нејасним путем. 18. Како су људи глупи! Неће да хвале оне који живе са њима, у њихово време и у њиховој заједници, а веома им је стало до тога да их хвале њихови потомци, које нити су кад видели, нити ће их икада видети. То је исто као кад би хтео да се жалиш што ти твоји преци нису певали славопојке. 19. Ако ти је нека ствар тешка, не смеш одмах мислити да је она човеку недостижна. Мораш веровати да је, ако је човеку уопште могуће, и ти можеш постићи. 20. У гимнастичким салама нас, неки пут, неко огребе ноктима, заборави се и удари нас у главу. Али му ми то не замерамо и то нам много не боде очи. Ми у томе човеку ни касније не гледамо свога непријатеља. Чувамо га се, разуме се, али не као од неког личног непријатеља и са сумњом, него му се само склањамо с пута, а пригбм мислимо добро. Тако би требало да буде и у другим животним приликама. На игралишту живота морамо друговима много штошта погледати кроз прсте. Можемо се, као што смо рекли, уклонити не сумњичећи никога и без мржње према човеку. 21. Ако неко може да ми докаже и да ме убеди како моје мишљење или рад нису правилни, ја ћу радосно променити своје гледиште. Јер ја тражим истину која још никада никоме није наудила. Оштећен је само онај који истраје у својој грешци и незнању. 22. Ја, међутим, вршим своју дужност: ништа ме се друго не тиче. Јер друго су или ствари без душе, или неразумне, или су залутале и не знају пут. 23. Према неразумним бићима и према стварима и предметима уопште понашај се као човек који је разу61
ман, што оне нису, па буди према њима великодушан и племенит. А према разумним људима понашај се као брат. И стално позивај богове у помоћ и не мучи се питањем: „Докле ћу још тако да радим?” Јер су за то довољна и три овако употребљена часа. 24. Смрт је изједначила Александра Македонског и његовог сеиза; јер су обојица примљени натраг у исту изворну материју космоса, или су се на исти начин распали у атоме. 25. Размишљај понекад колико се телесних и душевних појава у истом кратком тренутку деси у свакоме од нас. Онда се нећеш чудити што се још много више ствари, што се уопште сва збивања врше у једној општој целини коју називамо космосом. 26. Ако те неко пита како се пише име Антониново, зар нећеш љутито изговорити свако поједино слово? А ако се због тога наљуте на тебе, хоћеш ли се и ти љутити на њих? Зар нећеш сасвим спокојно изређати једно за другим сва слова? Тако и овде мораш знати да је свака дужност збир извесних бројева. О њима мораш водити рачуна и мораш истрајно наставити и завршити предстојећи пут, не љутећи се и не срдећи на зловољне незадовољнике. 27. Како је страшно одвраћати људе да не теже стварима које им се чине природне и корисне! А ти ипак на неки начин не дозвољаваш да тако раде кад се љутиш на њих зато што греше. „Али, то за чим они теже, уствари и не постоји!” - рећи ћеш ти. Па онда их поучи и објасни им њихову заблуду, а немој се притом узбуђивати. 28. Смрт, то је крај противностима у нашим чулним сазнавањима, ослобођење од тираније наших нагона, починак после нашег напорног мишљења и после робовања месу. 62
29. Срамота је да у једном телу душа ослаби пре него што је ослабило тело. 30. Пази да се не исквариш и да не примиш „царске” обичаје и да се не заразиш њима. Јер, и то бива. Нека буде обрнуто: остани простосрдачан, добар човек, без задњих мисли, озбиљан и достојанствен, једноставан и природан, пријатељ правичности, богобојажљив, пун љубави према рођацима и сталан у вршењу својих дужности. Бори се да останеш онакав каквим је хтела да те филозофија створи. Бој се богова и спасавај људе! Живот је кратак, а твој боравак на земљи дао је један једини плод: племенито мишљење и човекољубива дела. Буди у свему ученик и следбеник Антонинов! Покажи се тако истрајан као он у вршењу добро смишљених одлука, остани увек непоколебљив и побожан, имај његово јасно и ведро лице, и његову благост, не тежи за празном славом и нека се твоје славољубље састоји у томе да, као што је он то чинио, и ти о стварима сазнаш истину. Мисли на то да он није пропустио ниједну ствар док је није у потпуности испитао и јасно схватио; и да је људе који су га неправедно кудили подносио, не враћајући им истом мером. Да се ниједног посла није лаћао брзоплето и да није волео клевете. Карактере и радње испитивао је темељно а није био склон ни грдњи, ни страху, ни сумњи, и био је без икаквог софизма. Сети се како је био скроман у свему што се односило на стан, постељу, одело, храну, послугу. Како је волео рад и како је био стрпљив. Како је због таквог живота био у стању да се до вечери задржи на истом месту, и како ни своја црева није празнио у време које за то није било одређено. Како је у пријатељству био веран и сталан, како је лако подносио људе који су слободно устајали против његових схватања и како се радовао кад би га неко поучио и показао му нешто боље. И како је био богобојажљив, али не и празноверан. Размишљај о све63
му томе, како би и ти имао чисту савест кад ти куцне последњи час. 31. Истрезни се и дођи себи, па ако си се отресао сна и схватио да си се мучио само у сну, пробуди се опет и погледај на земаљске ствари онако како си гледао на оне у сну. 32. Ја сам сложен од сићушног тела и душе. Телашцу су све ствари исте, јер оно не може да их разликује. А души је, опет, равнодушно све оно што не спада у њен делокруг. Оно, међутим, што спада у њезин делокруг, све је у њеној моћи. Од тих ствари обавља она само оне које захтева садашњица. Јер су њој будуће и прошле радње потпуно равнодушне. 33. Догод нога врши свој посао а рука свој, и једно и друго су у складу са природом. Тако и човек, све донде док врши дужности човека, не ради ништа што би било против природе. А ако не ради против природе, онда то није никакво зло за њега. 34. Како су ниске биле насладе у којима су уживали разбојници, похотљивци, оцеубице и тирани! 35. Зар не видиш како се пррсечни радници само до извесне мере прилагођавају жељама нестручних људи, али се ипак држе закона своје уметности и не напуштају их ни под каквим условима? Зар није страшно кад зидар или лекар више поштују законе своје уметности, него човек основни закон своје природе који је и њему и боговима заједнички? 36. Азија и Европа су два сићушна места у васиони. Свеколико море је само једна кап у васиони. Атос,4 само грудва земље у васиони. Сва садашњост, само тачка у васиони. Све малено и променљиво, брзо се губи и нестаје. Све долази из васионе, долази непосредно од онога који управља васионом или се дешава посредно, 64
под његовим утицајем. И лавља чељуст, и отров, и све штетно, као што су трње и блато, све је то само узгредна појава оних величанствених и узвишених појава. Немој, дакле, сматрати да су те ствари стране бићу које поштујеш, него мисли о њему као о праизвору свега што се на свету догађа. 37. Онај који је видео оно што сад постоји, видео је све: и оно што се вековима досад дешавало, и оно што ће се кроз векове десити. Јер је све то исте природе и истог облика. 38. М ораш мислити и на испреплетеност свих ствари у космосу и на њихов међусобни однос. Јер, су, у извесном погледу, све ствари међусобно повезане и тако су све у међусобном сродству. То је зато што оне произлазе једна из друге, да би кретање било сређено и складно и да би све оно што постоји било јединствено. 39. Прилагођавај се стварима за које те је везала судбина! Воли људе са којима те је она саставила, и воли их од срца! 40. Инструмент, оруђе и свака справа добри су кад раде оно за што су начињени. Али њихов творац не присуствује њиховој употреби. Код ствари које су у природи, међутим, сила која их је створила јесте и остаје увек у њима и делује у њима. Стога њих мораш више поштовати и мораш бити убеђен да ће се и у теби дешавати све по твојој вољи ако се и сам придржаваш воље те силе и живиш по њој до краја свога века. Јер се тако и у космосу све врши по њеној вољи. 41. Ако се ствари које су ван твоје моћи и које ти сматраш за добре или рђаве по тебе, појаве једном као зло, или их изгубиш као добро, ти ћеш се, безусловно, свађати са боговима; мораћеш, безусловно, мрзети и људе који су томе криви, или на које сумњаш да су мо65
гли проузроковати овакав губитак или овакву несрећу. Али и ми чинимо разне неправде кад оваквим стварима придајемо важност. А кад бисмо за добро или зло сматрали само оно што је у нашој моћи, онда не бисмо више имали разлога ни да се свађамо са боговима, нити да мрзимо неког човека. 42. Сви ми радимо за један циљ, неки са пуним разумевањем и свесно, а неки и не слутећи то. У томе смислу, чини ми се, говори и Хераклит о успаваним људима, кад каже да су и они сарадници и помоћници у раду за васиону. Сваки, разуме се, ради за заједницу, неко на овај, а неко на онај начин, и прекомерно, па и људи који гунђају против тога тока, буне се против њега и хоће да онемогуће појаве које се дешавају. Јер су космосу и такви људи потребни. Размисли на коју ћеш страну ти стати. Јер онај који управља васионом, употребиће те на сваки начин добро и одредиће ти неко место међу својим сарадницима и помоћницима. Али се ти сам чувај да не постанеш онакав члан заједнице какав је онај смешни и безвредни стих у драми коју спомиње Хризип5. 43. Тражи ли сунце да обавља посао кише? Или Асклепије да врши задатке Деметре, носиље плодова? А шта чини свака звезда? Зар оне нису сасвим различите међу собом а зар ипак у своме раду не теже све за истим циљем? 44. Ако су богови одлучили нешто о мени и мојој судбини, учинили су то сигурно добро. Јер није лако замислити бога без промисли. А зашто би они доносили одлуку да ми учине неко зло? Какве би користи од тога имали они или космос о којем се богови првенствено старају? А ако нису решили ништа што би се тицало мене лично, онда су своје одлуке доносили у вези са васионом, па оно што ми се као узгредна последица ових 66
закључака догоди морам примити радо, морам поздравити и волети. А ако, о безбожне мисли, они уопште ни о чему не решавају, онда више не треба да приносимо жртве, ни да се молимо или заклињемо, нити да чинимо друге ствари које вршимо мислећи на богове и верујући да они постоје и живе међу нама. Ако се, дакле, они заиста не брину ни за шта што се односи на нас, онда сам бар ја сам у могућности да се бринем о себи, и имам способност да стварно мислим о ономе што је за мене корисно. А за свакога је корисно оно што одговара његовом стању и његовој природи. Моја природа, међутим, поседује способност разумнога размишљања и осећања да припадам своме ближњему: то значи да је моје место и моја домовина уколико сам Антонин, Рим, а уколико човек, космос. Оно, дакле, што је њима добро, једино је и за мене корисно. 45. Све оно што се дешава сваком поједином од нас, користи космосу. Већ то би нам морало бити довољно. Али, ако озбиљно размислиш, признаћеш да је исто тако у потпуности истина и ово: све оно што је добро за било ког човека, добро је и за остале људе. Појам „корисно” требало би овде схватити у општијем смислу кад су у питању ствари морално индиферентне. 46. Као што ти се не свиђају претставе у амфитеатру и на другим сличним местима, зато што се тамо увек виде исте ствари и зато што иста извођења чине да нам гледање постаје досадно, такав је и утисак који целокупни људски живот оставља на нас. Јер све што се догађа неко је кретање нагоре и надоле, све је једно и исто и све извире из истог узрочника. А докле? 47. Увек мисли на различите људе свих могућих позива и разних народа који су већ помрли. Крени духом доле до Филистиона, Феба и Ориганија.6 Онда пређи на друге. И ми морамо ићи онамо куда су већ оти67
шли толики славни говорници, толики достојанствени филозофи, као што су Хераклит, Питагора7 и Сократ, толики хероји давних времена и толике војсковође и тирани познијих времена. А осим њих: Еудокс, Хипарх, Архимед8 и други радни, умни, издржљиви, обдарени и горди духови; па онда исмевачи људског живота који траје колико и један дан, па прође, као Менип9 и други људи те врсте. Сети се да сви они већ одавно леже у гробу. Је ли то за њих зло? Је ли то зло за оне људе који више нису познати ни по имену? Само једна ствар има истинску вредност: живети до краја у истини и правичности и бити благ према лажљивцима и свима неправедницима. 48. Кад хоћеш да обрадујеш самога себе, помисли на предности својих ближњих; на предузимљивост једнога, скромност другога, дарежљ ивост трећега и на слично што код неког четвртог. Јер ништа не причињава такву радост као слике врлина које се јављају у карактерима наших ближњих и које, уколико је то могуће, наилазе све одједном. Зато их стално морамо имати у мислима. 49. Ти се, сигурно, не љутиш зато што си тежак толико и толико фунти, а не, можда, триста? Онда се не смеш љутити ни зато што имаш да живиш само толико и толико година, а не више. Јер, као што си задовољан тежином која је дата твоме телу, тако треба да будеш задовољан и временом које ти је одређено. 50. Покушавај да људе убедиш, али, ако то тражи правичност, ради и против њихове воље. Ако ти се, међутим, неко силом одупре, ти се покори и немој се због тога љутити, а ту препреку искористи да развијеш неку другу врлину. И мисли на то да си тежио само условно, а не за немогућим стварима. Па за чим онда да тежим? За нечим што је томе слично. У томе ћеш имати успеха, јер кад се човек нечему преда, он то и постигне.
51. Славољубив човек тражи своју срећу у делатности других људи, а онај који воли телесне насладе, тражи је у своме уживању. Разуман човек, међутим, налази своју срећу у своме сопственом делању. 52. О томе уопште не треба да размишљамо, нити да мучимо своју душу. Јер ствари саме немају моћ да изнуде наш суд. 53. Навикавај се на то да добро размислиш о ономе што други говоре и, ако можеш, унеси се у душу човека који говори. 54. Оно што не користи роју, не користи ни пчели. 55. Да ли морнари који грде крманоша, или болесници који се обарају на лекара, мисле притом на нешто друго осим на то како би он сам могао спасти посаду, или здравље болесника? 56. Колико их је већ помрло са којима сам заједно дошао на свет! 57. Болеснима од жутице и мед се чини горак; људи се боје воде ако их је угризло бесно псето, а лопта деци изгледа величанствена. Па зашто се онда узнемираваш? Или, можда, мислиш да погрешна мишљења имају мању вредност од жучи код жутичавих и отрова код бесних? 58. Нико те не може спречити да живиш по законима своје природе; а неће ти се ни десити ништа што је против закона свеопште природе. 59. Ко су ти људи којима други желе да се допадну, зашто то желе и каквим делима мисле то да постигну? Како ће време брзо застрти све и колико је ствари већ застрло! 69
Седма
књига
1. Шта је неваљалство? Оно што си већ често видео. Зато, макар шта се десило, ти мисли: „Тако нешто сам већ видео, и то често.” Уопште, и горе и доле наћи ћеш то исто, тиме су испуњене и књиге старога, средњег и новог времена, а градови и куће још и данас су тога пуни. Нема ничег новог. Све је добро познато и све је кратког века. 2. Можеш ли да уништиш своја начела, а да претходно не угасиш претставе које им одговарају? И само од тебе зависи да ли ћеш их опет са лакоћом запалити. У стању сам да размишл>ам о некој ствари како ваља. Кад сам то у стању, зашто да будем неспокојан? Оно што је ван домета мојих мисли, то се њих уопште и не тиче. Научи се да схватиш то, па ћеш бити на правом путу. Моћи ћеш да отпочнеш нови живот. Посматрај ствари опет онако како си их раније гледао, јер у томе је тајна поновног оживљавања. 3. Како су ништавни раскош и сјај, драме на позорници, стада говеда и оваца, борбене утакмице, коска коју бациш псу, мрва која падне у рибњак, муке и мучење мрава, пролетање уплашених мува, лутке које покрећеш концем.1 Али пред таквим призорима мораш 70
љубазно и мирно седети на своме месту и схватити да свако вреди онолико колико и оно за чим тежи. 4. Приликом говора, треба пазити на изразе; код онога што се збива, на мотиве; код тежње, треба одмах повести рачуна о томе чему се тежи, а у говору о томе какав је смисао реченог. 5. Је ли мој разум довољан да схвати то, или није? А ко јесте, онда га за извршење свога задатка употребљавам као оруђе које ми је дала свеопшта природа. А ко није, онда, уколико то и иначе није искључиво моја дужност, одустајем од дела и препуштам га ономе који може боље да га изврши. Или га обављам онако како могу и узимам помоћника који оно што је потребно и корисно општој ствари може да уради служећи се мојим разумом. Јер, у свему што радим сам или помоћу другог, морам да тежим за оним што је корисно и што одговара општој ствари. 6. Колики су од оних којима су се певале славопојке већ заборављени, и како је већ много нестало оних који су им те славопојке певали! 7. Не стиди се да примиш помоћ. Ти мораш да извршиш своју дужност као војник који напада на бедеме. П а шта ако, хром, не можеш сам да се попнеш на бедем, а можеш уз помоћ другог? 8. Будућност нека те не узнемирава. Ако ти је суђено да је доживиш, доживећеш је и са разумом који сада имаш и којим се у садашњости служиш. 9. Све су ствари међусобно повезане светом везом и нису једна другој стране. Све оне заједно сачињавају једну целину и све заједно доприносе једном и истом реду у свету. Јер се од ових ствари ствара само један свет; једна божанска моћ прожима све; и само једна праматерија постоји, један једини закон и разум који је зајед71
нички свима умним стварима, и Једна Једина истина, наравно, ако је и савршенство бића једно, које су истога порекла и које имају удела у једном разуму. 10. Све што је материјално, брзо се губи у суштини васионе, и свака се узрочна сила брзо враћа у општи разум, а сећање на било коју ствар брзо ишчезава у вечности. 11. З а разумно биће природна је радња исто што и разумна. 12. Или си усправљен сам, или те подупиру други. 13. Разумна бића су, макар како њихове природе биле различите, исто што и телесни удови у јединственим организмима, јер су она створена за заједнички рад. То ћеш, међутим, боље схватити ако што чешће кажеш самоме себи: „Ја сам један уд у склопу разумних бића.” Али, ако због слова р сматраш себе за само један део, онда ти људе још не волиш истинском љубављу, и још ти вршење добрих дела не причињава радост само ради самога себе. Ако све то чиниш само по дужности, онда још увек не радиш из убеђења да тиме чиниш добро самоме себи. 14. Понеке ствари, изложене спољним ударцима, претрпе понешто. Они који су тиме погођени могу бити незадовољни, ако хоће, али ја од тога не трпим ништа све док сам не помислим да је то несрећа. А само од мене зависи хоћу ли тако мислити. 15. Нека други говоре и раде шта хоће, ја морам бити добар. Онако као кад би злато, смарагд или скерлет стално понављали: „Ма шта ко рекао или учинио, ја морам остати смарагд и чувати своју боју!” 16. Разум сам себе не узнемирава и не узбуђује се страшћу. Ако нешто друго има ту моћ да му зада страх или бол, нека то слободно учини. Он се сам, међутим, 72
због једног погледа, неће усудити на такав погрешан пут. Нека се тело само брине да му нико не зада бол и нека каже шта му недостаје. А душа која може да се плаши, да се ражалости, и да има своје мишљење о таквим стварима, неће трпети, јер она за то није способна. Што се разума тиче, он нема потреба, осим ако их сам себи не створи; и, исто тако, нико га не може узнемирити или у нечему спречити ако он сам не створи себи узнемирења и препреке. 17. Блаженство се састоји у томе да или имаш доброг демона у себи или си сам добар. Шта, дакле, тражиш овде, утваро? Одлази, у име богова, као што си и дошла! Ниси ми потребна. Дошла си по своме старом обичају, не замерам ти! Али, сад одлази! 18. Да ли се неко плаши промене? А зар без ње може нешто да се деси? И, шта је општој природи милије и драже од ње? Да ли можеш да се окупаш ако се у дрвету не изврши промена? М ожеш ли да се храниш ако намирнице не претрпе промену? Да ли је уопште могуће да се без промене изврши нешто корисно? Зар не увиђаш да је и теби неопходно потребна промена, а да је твоја промена потребна и општој природи? 19. Све ствари пролазе кроз супстанцу васионе као кроз брзак, срасле са целином и међу собом повезане као наши удови. Колико је већ људи, као Хризипа, Сократа и Епиктета, прогутао ток времена! Сваки човек и свака ствар увек треба да пробуде у теби такву мисао. 20. Само ме једна ствар брине: да ја лично не урадим ништа што је противно природном човековом уређењу, да не урадим тако да му то буде противно и да не урадим нешто што му је сада противно. 21. Ближи се време када ћеш све заборавити и кад ће сви заборавити тебе. 73
22. У природи је људској да воли и оне који греше. Тако ће бити и с тобом, ако будеш мислио на то да су ти они род, да греше из незнања и против своје воље, да ћете сви кроз кратко време бити мртви и, нарочито, да ти грешник није нанео штету. Јер он није начинио да твој ум постане гори него што је раније био. 23. Свеопшта природа је од супстанце света, као од воска, створила сад коња, сад ју је, опет, растопила и употребила његову материју за дрво, онда за човека, па затим опет за нешто друго. Свако од ових бића дошло је на свет само за један тренутак. А сандуку је свеједно да ли ћеш га раставити, или ћеш га склопити. 24. Гневно лице увек је противно природи, а ако се често гневи, оно постепено губи свој уобичајени изглед док га сасвим не нестане тако да га више не може повратити. Зато се потруди да схватиш како је то против природе. Јер ако сасвим изгубимо смисао за грешке које смо починили, каквог онда још разлога имамо да живимо? 25. Све оно што видиш, мења свеопшта природа већ у наредном тренутку, прави од његове материје друго биће, а друго опет од материје овога, и тако се свемир стално обнавља. 26. Кад неко погреши према теби, ти се одмах питај шта је он сматрао за добро а шта за зло кад је тај преступ учинио. Кад то будеш увидео, сажалићеш се над њим и нити ћеш му се дивити нити се љутити на њега. Јер и ти сам сматраш за добро или исто што и он, или нешто слично. Мораш му, дакле, опростити. А ако ти лично не сматраш те ствари више за добре или зле, онда ћеш утолико пре бити благ према грешнику. 27. Не мисли на оно што немаш као да га имаш, него од онога што имаш одабери оно што је најдрагоце74
није и, мислећи на то, рачунај како би жестоко тежио за њим да га немаш. Али, пази се да се, пошто му се толико радујеш, не навикнеш на прецењивање; јер ћеш изгубити спокојство ако га једном више не будеш имао. 28. Повуци се у самога себе. Разуму који у теби влада, прирођена је способност да, ако ради правично и ако је зато сасвим спокојан, буде задовољан самим собом. 29. Одбаци сваку уображеност. Укроти страсти. Сазнај оно што се и теби и другима дешава. Разликуј и раздвајај оно што те задеси, на узрок и садржину. Мисли на свој последњи час. Пусти да грешке које други чине према теби остану онакве какве су. 30. Труди се да што је могуће боље схватиш оно што се говори. Загњури свој дух у оно што се збива и у оно што је узрок збивања. 31. Украси се простосрдачношћу и стидљивошћу, а не брини се за ствари које леже између добра и зла. Воли људски род! Слушај богове! Мудрац, наравно, каже: „Све је по закону, а постоје, у ствари, само елементи.” Довољно је сетити се да су све ствари онакве како их ми обично схватамо. А то је исувише мало! 32. Шта да ти кажем о смрти? Ако постоје атоми, онда је само рашчлани, а ако је она чиста јединица, онда је она или гашење или прелаз. 33. А о болу? Ако је несносан, доноси нам крај. Што дуже траје, то се боље може поднети. И душа сачува спокојство и владајући део душе, разум, нема од тога штете. А они делови којима бол причињава зло, нека се о њему изразе, ако могу. 34. О слави: Пази на мишљење славољубивих људи, на ствари које они избегавају и за којима теже. Мислим на то да, као што надошле гомиле песка прекрива75
ју оне претходне, тако и живот врло брзо прекрива оно што је пре њега било. 35. „Мислиш ли да велики дух који живи у посматрању свих времена и свега бића, може сматрати људски живот за нешто велико?” - „Не може.” - „Значи, да такав човек ни смрт неће сматрати за нешто страшно?” - „Ни најмање.”2 36. (Антистенова изрека): Краљевски је вршити добра дела а добити за то рђаву захвалност. 37. Стидно је да наше лице слуша разум, прима израз и прилагођава се наредбама душе, а да разум самоме себи не одређује ни држање ни удешавање. 38. Не треба да се љутимо на ток ствари јер он се ни за шта не брине.3 39. Дај радости бесмртним боговима као и нама!4 40. Ж ивот треба жети као зрело класје, тако да док једно настаје, друго пропада.5 41. Ако се богови не старају о мени и о двојици мојих синова, и то има свој разлог.6 42. Добро и правичност су на мојој страни.7 43. Не треба плакати са другима, не треба беснети.8 44. Али бих ја таквом човеку с правом одговорио: „Немаш право, човече, кад мислиш да човек који иоле вреди треба да мери између живота и смрти, а не да пази само на то да ли је оно што ради правично или неправично, онако како то ради добар, или како ради рђав човек.9 45. Јер, заиста је тако, Атињани: по моме мишљењу, човек мора издржати на ономе месту на коме се зауставио кад је мислио да је најбољи, или на месту на ко76
је су га поставили његови претпостављени и мора пркосити свакој опасности, бринући се само да се не осрамоти и не водећи рачуна ни о чему другом, па ни о смрти.10 46. Али, пази, драги мој, да ли се племенитост и доброта не састоје у нечем другом, а не само у спасавању других и самога себе. Јер постоји гледиште да уколико честит човек дуже живи утолико више мора пренебегавати живот, не сме се држати за њега, него мора то оставити богу и веровати у оно у шта жене верују, да нико не може избећи судбини, па се према томе мора трудити да оно време које му је још суђено проживи што узорније.11 47. Посматрај ток звезда као да заједно са њима кружиш и стално мисли на промену елемената. Јер представе те врсте отклањају прљавштину земаљскога живота. 48. Лепа је изрека Платонова: „Зато, ако посматрамо људске ствари, морамо посматрати и земаљске промене, и то тако као да са неке високе тачке гледамо у дубину: стада, војске, земљорадњу, свадбе, разводе, рађања, смртне случајеве, бучне људске расправе пред судом, напуштене покрајине, шарене гомиле варвара, њихове светковине, туговања при сахрани, тржишта, мешавину свега тога и виши ред који се из те супротности појављује.12 49. Треба посматрати прошлост и безбројне промене краљевских власти. Тако ће бити могуће предвидети и будуће ствари. А оне ће у сваком погледу имати исти карактер и неће моћи иступити из тока садашњих догађаја. Зато и није важно, да ли четрдесет или хиљаду година испитујеш људски живот. Јер шта би за то време могао више сазнати? 50. Оно што је израсло из земље враћа се опет у земљу, а оно што је никло из небеског семена, враћа се 77
у небо.13 То је или расплитање атома, или је некакво разлетање непролазних (неуништивих) атома. 51. Ми се и јелом и пићем и чаролијама трудимо да умакнемо смрти. „Кад богови пусте на нашу лађицу олују, морамо храбро издржати тегобе и не смемо тужити.”14 52. Може неко бити бољи од мене у песничењу, али ме у уљудности, скромности, оданости судбини или благости према преступима ближњег неће превазићи. 53. Тамо где се неко дело може извршити у сагласности са природом која је заједничка и боговима и људима, нема ничега злог. Јер онде где се може постићи благостање делатношћу која је кренула правим путем и која је у сагласности са људском природом, не треба да се плашимо никакве штете. 54. Свуда и увек ће само од тебе зависити да ли ћеш се одано предати приликама око себе, да ли ћеш са својим ближњима поступати по принципима правичности, и да ли ћеш са љубављу контролисати претставе које су се тек појавиле, да се нека од њих не би несметано провукла. 55. Не обазири се на оно што мисле други. Мораш добро пазити само на то куда те природа води: природа је свеопшта по ономе што ти се дешава, а твоја сопствена по ономе што треба да урадиш. Свако, међутим, мора да ради оно за што га је природа оспособила. Сва су остала бића на свету само због разумних бића, и свуда рђаве ствари постоје ради добрих; само су разумна бића створена ради себе самих. Битно у човеку је његово осећање заједнице и непопустљивости према телесним уживањима. Разумна природа се одликује тиме што је у стању да себе спута и да увек победи чулне и нагонске покрете, јер су и једни и други животињске природе. 78
Мишљење хоће да има предност и не допушта да га чула и нагони савладају. Тако и треба да буде: оно је зато и створено и природом оспособљено да искоришћава све њихове покрете. Трећа особина одређена устројством разумних бића у томе је да се она не даду намамити ни преварити. Само ако се придржава ових принципа, може наш разум ићи право циљу, и тако ће испунити свој задатак. 56. Остатак свога живота мораш проживети у сагласности са природом као да си већ умро и као да си само до овога тренутка живео. 57. Треба волети само оно што се човеку дешава и што му је судбином одређено. Јер, шта би могло бити прикладније од тога? 58. Ма шта ти се десило, сети се људи којима се догодило то исто и који су се због тога љутили, запрепашћивали и гунђали. Па где су сад ти људи? Нигде. И онда? Хоћеш ли да чиниш то исто? Зар нећеш овакве поступке препустити онима који су такве омашке и изазивали или им се предали, и зар нећеш своју способност мишљења усмерити на то да из тих догађаја извучеш неку корист? Само тако ћеш моћи добро да их искористиш, и то ће ти пружити добру грађу. Једино мораш пазити да у свему што радиш сачуваш чисту савест. Мислим и на једно и на друго, наиме да... 59. Испитуј свој унутрашњи живот. У њему је извор добра који, ако непрестано и све дубље копаш, може увек поново да проради. 60. Тело мора бити чврстог састава и не сме се расплињавати ни кад се креће ни кад мирује. И од њега се тражи исто што и од душе која увек утиче на израз лица, које одржава паметним и пристојним. Само, све то не сме имати никакву одређену намеру. 79
61. Вештина живљења сличнија је вештини борења но вештини играња: то је зато што се стварима и догађајима које не можемо предвидети морамо супротставити борбено и постојано. 62. Треба увек размишљати о људима које желиш да за тебе сведоче, какви су они и какав је њихов дух? Тако, нити ћеш морати да се љутиш на оне који и против своје воље греше, нити ће ти, кад будеш знао изворе њиховог схватања и страсти, њихово сведочење бити потребно. 63. Кажу да се свака душа противи томе да буде лишена истине.15 И да је исто тако и са правичношћу, самосавлађивањем, добронамерношћу и другим врлинама те врсте. Али је неопходно потребно да се стално мисли на то. Само тако ћеш свима моћи бити још више наклоњен. 64. Увек кад осетиш бол, помисли да он није никаква срамота за тебе и да душа која у теби влада њиме не постаје гора. Иако има разум и испуњена је осећањем према заједници. У највећем броју таквих случајева могле би ти, можда, помоћи речи Епикурове:16 „То није ни неподношљиво, ни вечито.” Али само под условом да будеш свестан његових граница и да му својом маштом ништа не додајеш. Мисли и на то да ми не запажамо многе ствари које су тесно повезане са боловима: сањивост, ватру, смањени прохтев за јелом. Све то често остаје незапажено. Ако тако нешто изазове твоје нерасположење, онда реци да те је савладао бол. 65. Чувај се да према нечовеку не поступаш онако као што он поступа према човеку. 66. Откуд ми знамо да можда Телаугов17 карактер није био бољи од Сократовог? Није довољно само то што је Сократ славније умро, што је вештије распра80
вљао са софистима, истрајније проводио ноћи под ведрим небом на снегу и леду,18 што се јаче противио кад му је било наређено да доведе Саламињанина19 и што је гордо шетао улицом, јер би то понашање, уколико је историјски тачно, могло дати повода за размишљање. Прво треба мислити на то какву је душу имао Сократ; да ли је био у стању да се задовољи тиме што ће према својим ближњима бити правичан, а пред боговима побожан; је ли могао да се не љути на неваљалство других људи; да ли је служио нечијем незнању; је ли оно што му је животни ток доносио примао као необично и неподношљиво и да ли је ум свој пуштао да трпи заједно са телом? 67. Природа није створила у нама такву мешавину тела и душе да би нас то спречавало да се усретсредимо на саме себе и да сами водимо бригу о својим приликама. Сасвим је могуће постати божји човек, а да те нико не препозна. Мисли увек и на то да срећан живот зависи од врло малог броја ствари; ако си морао напустити наду да ћеш се прославити као филозоф или физичар, не значи да нећеш моћи постати човек слободан, моралан, пун љубави према ближњем и покоран боговима. 68. И кад би сви људи викали на тебе, ти би без ичијег приморавања могао провести свој живот у највећем спокојству, све и кад би ти звери кидале удове који расту из твога телесног одела. Јер, ко брани души да у таквим случајевима сачува спокојство, задржи своје правилно мишљење о околноме свету и да буде спремна да употреби ствари које су јој на расположењу? Тако би њен суд о ономе што те је задесило гласио овако: „Такав си у суштини, иако си привидно друкчији”; и тада би њена способност да догађаје искористи по своме нахођењу рекла томе догађају: „Тражила сам баш тебе, јер ми је оно што се деси увек материјал за разумну и општу врлину, уопште за уметност достојну и човека и 81
божанства.” Јер је све што се дешава познато и божанству и човеку, није ни ново ни тешко, него је и познато и лако. 69. Суштина савршеног карактера састоји се у томе да сваки дан проведе као последњи, да не бесни, да није укочен и да се не претвара. 70. Богови, који су бесмртни, не љуте се што у сва времена морају да подносе тако неваљале људе. Они се чак и старају о њима, и то на све могуће начине. Па зар ћеш да очајаваш ти, коме је живот већ скоро прошао? И то сад, кад си и сам један од тих неваљалаца? 71. Смешно је што човек неће да бежи од свога неваљалства, што му је лако могуће, а хоће да побегне од неваљалства свога ближњега, што му је, свакако, немогуће. 72. Разум и осећање заједнице с правом суде да је оно у чему они не виде разумност ни општу корист, испод њихове части. 73. Ако си учинио нешто добро или је неко други нешто добро од тебе примио, зашто као будала тражиш нешто треће, наиме, зашто хоћеш да људи виде како си учинио добро дело, или чак како тежиш да ти се оно врати? 74. У тражењу користи никоме не постане досадно. А корист је делатност која одговара природи. Нека ти не буде заморно тражење користи која ће другима користити. 75. Свеопшта природа пошла је да створи свет. Све што се сад догађа, дешава се као неопходна последица реда у космосу, па је тако и са највишим стварима према којима се душа која управља светом сваки пут посебно односи. И ако на то мислиш, учиниће да будеш спокојнији према многим стварима. 82
Осма књига
1. То што ниси имао могућности да цео свој век или бар један део младости, проведеш као филозоф, донело ти је ослобођење од празног славољубља. И теби самоме и многим другима постало је јасно да си далеко од филозофије. Зато је у теби настао поремећај, и зато ти није лако да стекнеш глас и славу филозофа. И само твоје звање ти смета. Али ако си заиста увидео где је истина, онда се немој бринути за свој изглед, него буди задовољан што ћеш крај свога кратког или дугог живота провести онако како то природа захтева. Испитај, дакле, шта она тражи, и не дај да те ма шта збуни. Ти знаш коликим си путевима лутао, па ипак ниси нашао прави живот. Ниси га нашао ни у логичном размишљању, ни у богатству, ни у слави, ни у чулним уживањима. Па у чему се он састоји? У томе да радимо оно што људска природа захтева. А како да то почнемо? Тако што ћемо се руководити правим начелима, по којима ћемо моћи подесити све своје тежње и склоности. А каква су та начела? О добру и злу, са убеђењем да ствар која човека не чини правичним, трезвеним, храбрим и слободним не претставља за њега добро, и да ништа што није супротно овоме не може за њега бити зло. 83
2. Макар шта радио, постављај себи питање: какав је однос тога према мени? Да ли ћу се због тога кајати? Ја ћу брзо умрети и свршено је са свим. Ако је оно што сада чиним дело разумнога бића које воли заједницу а руководи се божанским законима, онда шта имам још да тражим? 3. Шта су Александар, Гај1и Помпеј, према Диогену, Хераклиту и Сократу? Само ови други су заиста упознали ствари, њихове узроке и њихове материјалне састојке, и само они су имали непобедив дух. А колике су бриге мучиле оне прве и коликим су они стварима ропски служили! 4. Људи ће чинити оно што хоће, макар ти пукао одједа. 5. Прво, не губи спокојство! Јер све се дешава према законима опште природе и ти сам ускоро ћеш бити ништа и нигде, баш као и Хадријан и Август.2 Друго, посматрај ствари, схватај их и буди свестан да мораш бити добар човек, онакав како то људска природа од тебе захтева. Такав и буди, не обазирући се ни на шта, и говори само оно што се теби чини да је најправичније али говори увек благо, нежно и искрено. 6. Задатак је свеопште природе да ствари помера с краја на крај, да их мења, подиже са једног места и поставља на друго. Све су ствари резултат неке промене, али се не треба плашити да ће се десити нешто ново. Све је сасвим обично. Па и подела! 7. Свака је природа задовољна собом ако у својим потхватима успева. Разумна ће природа, међутим, успети ако се у њене представе не увуче нека лажна или несигурна представа; ако своје нагоне управља само према вршењу човекољубивих дела; ако своју тежњу и мржњу ограничава само на ствари које зависе од нас са84
мих, и ако све што нам је свеопшта природа доделила радо прима и поздравља. Јер је она само један део њен, као што је и лист само један део целокупне биљке. Разлика је само у томе што је природа листа само део једне природе која нема ни чулних осећаја ни разума и која се може ометати, док је људска природа део једне разумне и правичне природе коју нико не може омести, и која свакоме делу подједнако и према његовој вредности додељује једнаки део времена, материје, узрока, делатности и случајности. Али ако то хоћеш да сазнаш, немој поредити поједине особине појединих ствари међу собом, него пази да ли се збир особина једне слаже са збиром особина друте ствари. 8. Можда немаш могућности да читаш књиге. Али си, зато, у могућности да савладаш обест; да загосподариш насладама и боловима; да се издигнеш изнад славољубивости; у могућности си да прикријеш своју љутњу на безосећајне и неблагодарне људе и, још више, да се, упркос свему, заузимаш за њих са љубављу. 9. Нека нико никада, па ни ти сам, не чује од тебе оштре речи о животу на двору! 10. Кајање је нека врста пребацивања самоме себи што си пропустио нешто корисно. Оно што је, међутим, добро, мора бити и корисно, па добар човек заиста мора да се бори за њега. Ниједан заиста добар човек не би требало да се каје што је неку насладу пропустио, а није је окусио. Јер наслада није ни нешто корисно, ни нешто добро. 11. Шта је, уствари, ово овде по својој природи? Шта је по својој суштини и материји? Шта му је узрок? Шта ради у космосу? Колико траје? 12. Ако се пробудиш нерасположен, онда помисли на то да си и по своме устројству и по људској природи 85
одређен да вршиш човекољубива дела. Сан је нешто што је заједничко и теби и неразумним животињама. А оно што се слаже са природом, то је свакоме не само доличније и пристојније, него чак и пријатније. 13. Ако је то могуће, онда сваку претставу посматрај са принципа физиологије, етике и дијалектике. 14. Чим неког сретнеш, ти се одмах запитај: „Како овај човек гледа на добро, а како на зло?” Јер ако су његове претставе о наслади и болу и о њиховим узроцима, или о слави и бешчасности, о животу и о смрти овакве или онакве, онда ми неће бити ни необично ни чудновато кад он учини ово или оно нити ћу заборављати да је он принуђен да ради онако како ради. 15. Мисли на то да је исто тако глупо чудити се што смоква рађа смокве, као и бити изненађен што космос који је творац овога или онога ствара баш то. Глупо би изгледао лекар кад би се чудио што његов болесник има ватру, или крмар, коме би се чинило необичним то што се јавља супротан ветар. 16. Имај на уму да, не крњећи своју слободу мишљења, можеш променити свој суд о нечему, и послушати човека који те је поучио бољему. Јер свако дело које одговара твојој вољи и твоме суду, кратко речено, твом духу - твоје је сопствено дело. 17. Заш то чиниш нешто ако то од тебе зависи? А коме пребацујеш и кога кривиш ако то зависи од неког другог? Да ли атоме, или богове? И једно и друго је глупо. Никога не смеш да кривиш. Јер, ако си у стању, усмери то на прави пут. А ако ниси, онда бар поправи саму ствар. А ако чак ни то не можеш, онда каквог смисла уопште има кривити некога? Зато не ради ништа без сврхе и без смисла. 18. Оно што је умрло, није отишло ван света. Ако остаје ту, промениће се и распасти на своје саставне де86
лове, који су исто тако делови космоса и твоји сопствени. Они се мењају и не опиру се. 19. Све има своју сврху, коњ као и лоза. Што се чудиш? И сунце може рећи: „Створено сам за неко дело.” Тако исто и остала божанства. Па због чега си онда ти ту? Због телесних наслада? Размисли може ли твој разум да се помири са таквом помисли! 20. Природа је, као човек који је свесно бацио лопту у вис, наметнула свакој ствари свој циљ и брине се не само за њен свршетак, него и за њен почетак и ток. Користи ли лопти то што је бачена у вис и хоће ли јој шкодити ако се опет врати и падне на земљу? Какву корист има водени мехур ако нестане, а какву штету ако прсне? То исто важи и за светлост. 21. Преврни ствар на наличје и посматрај каква је с те стране, каква је кад остари, кад се разболи, кад пропадне од похотљивости. Кратког су века и онај који хвали и оно што се хвали, и онај који се сећа и оно чега се сећа. Осим тога, све се то дешава у једном кутку овог простора, па ни ту се не слажу сви међу собом, чак ни појединац са самим собом, а читава је земља само једна тачка. 22. Обрати пажњу на оно што је овога тренутка пред тобом, па било да је то неки принцип, или нека ствар. Добро чиниш ако то трпиш: више волиш да тек сутра постанеш добар, него да си то већ данас. 23. Чиним ли нешто? Чиним са намером да људима учиним добро. Дешава ли ми се нешто? Онда то примам као да долази од богова и из општег праизвора из кога ничу све ствари које су међу собом чврсто повезане. 24. Као што ти се чини при купању, да су зејтин, зној, прљавштина и лепљива вода гадни, тако ти изгледа и сваки део живота и све што је у њему. 87
25. Лукила3 Вера, затим Лукила. Секунда Максима, затим Секунда. Епитинхан Диотима, затим Епитинхан. Антонин Фаустину, затим Антонин. Тако је то уопште. Келер Хадријана, затим Келер. А где су мудраци, где пророци, где охоли људи? Где су људи оштроумни као Харакс4, као платоник Деметрије,4 и Еудајмон4 и остали те врсте? Сви су били појаве једнога дана, већ одавно мртви. Неке од њих су памтили људи прилично дуго, неки су се задржали у причама, а неки, опет, ишчезли и из прича. Мисли, дакле, на то да се твоја телесна грађа мора распасти на своје праделове и да се твој дух мора или угасити, или променити своје место постојања, или мора некуд бити премештен. 26. Човек се радује кад ради оно што човеку одговара. А човеку одговара да буде расположен према своме ближњем, да презире чулне појаве, да разликује лажне претставе, да разумно посматра свеопшту природу и све оно што по њеној вољи постаје. 27. Постоје три односа: однос према суду који је око тебе, према божјој узрочности из које је потекло све што постоји и однос према ближњему. 28. Бол је зло или за тело - то нека објави оно само - или за душу. Али је ова способна да сачува своју ведрину и потпуно спокојство и да не поверује да је он зло. Јер сваки суд, сваки нагон, љубав или мржња рађају се у нама, а у нашу унутрашњост ништа не улази. 29. Стално бриши представе и мисли: „Од мене сад зависи да душа буде без икакве слабости, без прохтева или било какве сметње. Ја све видим онако како уистину јесте, и сваку ствар употребљавам према њеној вредности.” Н ека ти је та способност, дар свеопште Природе, увек на уму. 30. У сенату као и у приватном општењу говори одмерено, не сувише јасно. Говорити треба природно! 88
31. Аугустов двор: његова жена, његова кћи, његови потомци и преци, његова сестра, Агрипа, његови рођаци, његова послуга, његови пријатељи, Арије, Меценат, лекари, свештеници: све је мртво.5 Онда пређи на друге (и на њихову смрт) не појединачно, него на пропаст целог рода, рецимо на племе Помпеја. Размишљај и о речи коју врло често читамо на неком гробу: „Последњи из свога рода.” Сети се како су се грчевито борили њихови преци да иза себе оставе наследника, и како је ипак неко морао бити последњи. Ето, опет ћеш видети смрт целог рода! 32. Свој живот треба заснивати на појединим делима и треба бити задовољан кад свако дело према својој могућности постигне свој циљ. А нико те на свету не може спречити да то не постигнеш. „Али, може искрснути нека препрека споља”, рећи ћеш ти. - Неће, ако радиш правично, разумно и трезвено. „А неће ли нешто друго спречити твоју делатност?” - У том случају треба да се пажљиво уклониш од препреке и да пређеш на оно што је још увек слободно, па ће се препрека одмах претворити у неко друго дело, које ће се слагати са уређењем живота о коме говорим. 33. Примати скромно, а праштати радо. 34. Ако си некад видео одсечену руку, или ногу, или главу која лежи одвојена од тела, онда знај да такву слику пружа човек који не воли оно што га задеси, уколико се оно њега тиче, и који се издваја или ради нешто што је против заједнице. Ти си се, некако, одвојио од природне целине: јер, родио си се као део природе. А сад си самог себе одсекао. Али, постоји чудновата могућност да се опет можеш спојити са природом у једну целину. Ниједном другом делу није бог дао ту способност да се, одвојен и одсечен, опет припоји целини. Размисли једном о доброти којом је он обасуо човека: не 89
само што му је дао на вољу да се уопште не одвоји од целине, него му је оставио слободу да се може и одвојити и опет сјединити с њом, и тако поново заузети оно место које и припада органски повезаноме уду. 35. Са многим другим способностима које је општа природа доделила сваком разумном бићу, примили смо и ову: јер као што општа природа окреће у своју корист, уклапа у ток неопходности и претвара у део саме себе све оно што се пред њом испречи и што јој се противи, тако и разумна природа може сваку препреку искористити за своје циљеве и употребити је за оно што она сама хоће. 36. Нека те слика твога живота као целине не узбуђује. Не мисли одједном на све теш ке ствари које претстоје и на многе сличне које ће вероватно још доћи, него се у сваком поједином случају запитај: „Шта је у тој ствари тако неподношљиво и страшно?” Видећеш како ћеш се стидети што уопште немаш шта да признаш. Па се онда сети како ти нису тешки ни будућност ни прошлост, него увек само садашњост. А ако посматраш само њу, и ако успеш да ободриш своју душу која није у стању да се одупре ни оваквој ситници, видећеш како је она кратка. 37. Да ли Пантеја или Пергам6 још увек седе на гробу Веровом? Или Хабрија или Диотим7 на гробу Хадријановом? Смешна помисао! А кад би седели, би ли то мртви приметили? И ако би приметили, би ли се томе радовали? А ако би се и радовали, да ли би, благодарећи томе, постали бесмртни? Зар није судбином било одређено да они прво постану бабе и старци, па онда да умру? Шта је после њихове смрти требало да учине они који су за њима остали? Све је то само џак смрада и блата. 38. „Ако умеш оштро да посматраш, онда гледај и пресуди најмудрије што можеш“, рекао је неко. 90
39. У устројству разумнога бића не видим врлину која би се противила правичности. А видим да се самосавлађивање одупире наслади. 40. Ако напустиш предрасуду о томе што ти по твоме схватању задаје бол, онда си ти сам потпуно сигуран. „Шта значи то ,сам’?” - То је разум. - „Али, ја нисам само разум.” - Нека: разум сам себи не сме чинити зло. А ако ма коме другом твоме делу није добро, нека све сам о себи размисли. 41. Ограничавање чулнога сазнања за животињску је природу зло. Ограничавање нагона за животињску је природу такође зло. Постоји исто тако нешто што смета биљкама и што је за њих зло. И исто тако је спречавање твога ума зло за разумну природу. Све то пренеси сада на самога себе. Да ли осећаш радост и бол? То ће ти рећи чулно сазнање. Је ли се нешто испречило пред тобом кад си осетио прохтев за нечим? Ако по сваку цену тежиш за својим прохтевом, онда је већ само то зло за разумно биће. А ако се држиш заједнице, онда значи да још од тога ниси претрпео штету и да ниси био спречен. Нико не може спречити способност духа, јер њему не може наудити ни ватра, ни гвожђе, ни бес тирана, ни клевета, ни ма шта друго. Јер кад је једном постао „округла лопта”, такав остаје. 42. Не заслужујем да самога себе мучим. Никад нисам никоме намерно учинио зло. 43. Неко се радује овом, а неко оном. Ја се, међутим, радујем кад ми је разум здрав, кад се не окреће ни од једнога човека нити од онога што овоме може да се деси, него све посматра и прима благонаклоно а сваку ствар употребљава према њеној вредности. 44. Посвети ово време самоме себи. Људи који теже за славом, не помишљају на то да ће будући људи, на 91
које се сада љуте, бити исти као што су они. И они ће бити смртни. Шта те се уопште тиче да ли ће до њих стићи овакав или онакав глас о теби и да ли ће они о теби имати овакво или онакво мишљење? 45. Подигни ме и баци куда год хоћеш! И на том месту ја ћу сачувати свога демона, тј. дух који ће бити задовољан што може живети и радити у сагласности са својом природом. Да ли нека ствар заиста вреди толико, да ми се због ње разболи душа и да, понизивши се и поставши роб телесне насладе и допавши окова страха и бојазни, изгуби од своје вредности? И шта је то што би имало толику вредност? 46. Човеку се може десити само оно што је човекова судбина, као и говеду оно што је његова судбина, или лози оно што је њена судбина, или камену оно што приличи камену. Пошто се, дакле, свакој ствари дешава само оно што је њеном природом условљено и што је за њу сасвим обично, зашто си онда незадовољан? Свеопшта природа ти не наноси ништа што ти не би могао поднети. 47. А ко ти нека спољна ствар зада бол, тебе, у ствари, не мучи то, него суд о томе. Од тебе, међутим, зависи да тај суд брзо одбациш. Ако ти задаје бол нешто што потиче из твоје душе, ко може да те спречи да поправиш свој став? Исто је тако и кад не можеш да радиш онако како се теби чини да је добро и корисно јер ти је то тешко: зашто га онда не урадиш, него се љутиш? „Зато што ми смета нека јача сила.” - Онда се немој жалостити због тога. Ниси ти крив што не можеш да урадиш. - „Али, не вреди живети ако се то не уради.” - Па онда умри са истим оним расположењем са којим умире човек који је то извршио, а умирући опрости свима онима који су ти у томе сметали и стварали ти препреке. 92
48. Мисли на то да је разум непобедив кад се повуче у себе и кад је задовољан тиме да ништа не уради против своје воље, макар се понекад и без разлога опирао. А шта тек онда ако мудро и после размишљања доноси свој суд о нечем? Зато је дух, кад је без афеката, као тврђава. Нема сигурнијег места у које човек може да се склони. Јер онда је он непобедив. Човека који то не схвати, није могуће ни поучити. А онај који је то схватио, а ипак се није ту склонио, биће несрећан. 49. Не додај ништа ономе што ти првобитне представе достављају. Јављено ти је да овај или онај говори ружно о теби. То ти је речено, али није речено да си ти тиме претрпео неку штету. Видим да је дете болесно. Јесте. Али не видим да је дете у опасности. Тако се увек задржавај код своје прве представе и немој јој ти сам ништа из своје унутрашњости додавати: онда ти се ништа неће ни десити. Или, још боље, додај понешто, али као човек који познаје свет и сваки догађај у њему. 50. „Краставац је горак.” Баци га! „Трње је на путу.” Заобиђи га! Је ли ти то довољно? Немој томе додавати још и: „Због чега ли су такве ствари на свету?” Ако то учиниш, смејаће ти се људи који познају свет и природу, као што би ти се смејали грађевинар и обућар кад би им пребацио што у радионици видиш триње и отпатке од ствари које се тамо израђују. Ти радници бар имају места да све то избаце. А свеопшта природа нема такво место, па је то оно чудновато у њеној вештини да све оно у себи што изгледа да је остарело, прошло или постало некорисно, претвара у своју материју, и да баш из онога што нема ни спољну грађу која би јој била потребна, ни места где би се одбацило оно што је покварено, непрестано ствара нове ствари. Она се, дакле, задовољава својим сопственим простором, својом сопственом материјом и својом сопственом уметношћу. 93
51. Не треба одуговлачити на раду, у расправљању не треба набацивати ствари једну на другу, у представама не треба лутати без плана, душу не треба ништа да одвлачи, нити она сме да искочи из реда, не треба да ти у животу недостаје време. „Убијају нас, раскидају нас, проклињу нас и гоне”, кажеш ти. А да ли све то значи нешто ако је душа чиста, разумна, трезвена и правична, и ако таква остане? То је као кад би човек приступио чистом извору па га обасуо грдњом, а он то, наравно, не би чуо, нити би престао да и даље даје добру пијаћу воду. Чак и кад би у њега бацио блато и прљавштину, он би то брзо избацио, испрао и уопште се не би испрљао. А како да нађеш баш такав неуништиви извор, а не неки бунар без воде? Тако што ћеш се у сваком тренутку трудити да сачуваш слободу духа у ведром, простосрдачном и чистом расположењу. 52. Ко не зна шта је свет, тај не зна ни где је он. Ко не зна зашто постоји, тај не зна ни ко је он сам и шта је свет. А ко не зна једно од тога двога, тај не може ни рећи за шта га је природа одредила. Шта, дакле, мислиш о човеку који полаже на то да га људи хвале или му не одобравају, људи који уопште не знају ни где су, ни шта су. 53. Хоћеш ли да те хвали човек који те трипут на сат прокуне? Желиш ли да се допаднеш човеку који се теби самом не свиђа? Је ли задовољан собом онај који се скоро за све што је учинио каје? 54. Убудуће немој удисати само ваздух који је око нас, него се напајај и разумом који нас све обухвата. Јер се и разум излива на све и свуда је присутан за онога који може да га освоји, као што је и ваздух приступачан ономе који може да га удише. 55. Неваљалство, углавном, никако не шкоди свету, а неваљалство у појединостима никако не шкоди ближњему. Оно је штетно само ономе који је у стању да га се ослободи кад год то зажели. 94
56. Слободна воља мога ближњега мојој је слободној вољи исто тако мало важна као и његово дисање и његово тело. Јер, ма колико ми постојали један ради другога, ипак у свакоме од нас господари разум - господар. Кад не би тако било, онда би неваљалство мога ближњег могло да буде несрећа за мене. А то бог није хтео, да моја несрећа не би зависила од другога. 57. Сунце оставља утисак као да се излило и да је свуда разбацало свој сјај; али његови зраци нису истекли. Његово изливање је простирање, ширење. Сунчеви зраци се зову „ас1теб” по глаголу „ес*етеб1ћа1”,8 што значи: простирати се. А шта је зрак, то можеш видети кад посматраш како сунчева светлост улази кроз узан отвор у неку тамну собу. Она се простире у правој линији, просеца ваздух и одупире се некако у прву површину на коју падне. Ту остаје, не клизи и не пада. Такво мора бити и жарење и разливање твога духа: никад га не сме нестати, него се мора простирати, не сме ударати силом и насиљем о препреке које се јављају, а не сме ни да се сруши на земљу, него мора остати чврсто и мора осветљавати оно што погађа. Јер оно што се његовим зрацима одупире, то само себи одузима светлост. 58. Онај који се боји смрти, боји се или тога да ништа више неће осећати, или да ће осећати на други начин. Али, ако више уопште немамо осећања, онда нећемо осетити ни зло. А ако нам осећања постану друге врсте, онда ћемо и ми постати друкчија бића и нећемо престати да живимо. 59. Људи су на свету један ради другога. Или их поучи бољему, или их подноси! 60. Друкчије лети стрела, друкчије дух. Дух лети кад има за циљ дело и кад са свих страна посматра, па као стрела иде право своме циљу. 61. Треба ући у душу свакога појединца. Али треба дозволити и сваком другом да уђе у твоју душу. 95
Д е в е т а књига 1. Безбожан је онај који чини грех. Свеопшта рода створила је сва бића да буду једно уз друго, да помогну једно другоме кад треба, да једно другоме не чине никакво зло. Онај који ради против њене воље, греши пред најузвишенијим божанством. Онај ко лаже, греши пред истим тим божанством. Јер свеопшта је Природа природа истинских ствари. Оно што је истинито, међутим, по суштини је у сродству са оним што постоји. Уколико, дакле, онај који намерно лаже, чини неправду јер вара друге, он греши. Греши и онај који лаже против своје воље, јер је тиме, уколико се сукобио са свеопштом природом и покварио ред у васиони, пореметио ред у космосу и његовој природи. А то чини човек који, уколико то од њега зависи, ради против истине. Он је још пре тога добио од природе способности које није умео да искористи, па зато сада не може више да разликује погрешно од истинитог. Безбожан је онај човек који тежи за насладама као да су оне истинска добра, и који избегава болове. Кад такав човек помисли да свеопшта природа често и рђавим и добрим људима додељује оно што им не припада, јер много пута рђави људи радосно уживају и имају средства за такав живот, 96
док добри људи проводе век у јаду и чемеру, онда он, неминовно, мора гунђати против ње. Човек који се боји страдања, бојаће се једног дана свега на свету. А већ само то је безбожно. Онај, пак, који тежи за насладама, неће се плашити ни да учини неправду. Потребно је, међутим, да они остану потпуно равнодушни према стварима које свеопшта природа дели свима без разлике (јер, да је између једних и других направила неку разлику, она то не би радила); они који се управљају према свеопштој природи, једног су мишљења са њом, па морају бити равнодушни према њеним поступцима. Онај који ни сам није равнодушан према болу и радости, према животу и смрти или слави и неславном животу, према стварима, дакле, које природа дели не правећи разлику, свакако је безбожан. А под тим да природа дели своја добра не правећи разлику, подразумевам то да се све дешава без неке разлике, тј. све се збива као последица онога што природа подједнако додељује и садашњим и будућим бићима, а она то чини по закону реда и у сагласности са неком прапочетном тежњом промисли по којој је већ од самога почетка управила данашње уређење света на тај начин што је одређене елементе сјединила и одредила стварајуће способности супстанци и њихових промена и редоследа. 2. Своју би племенитост човек најлепше показао кад би отишао са овога света не осетивши превару ни подмуклост било које врсте, као ни раскош ни охолост. Другу по реду награду заслужио би човек који је издахнуо испуњен гађењем према тим стварима. Зар више волиш да останеш при својим неваљалствима и зар те ни искуство не тера да умакнеш куги? Јер покварена је душа много више куга него што је то промена и поквареност ваздуха који је око нас. Покварен ваздух је куга за жива бића, уколико су они жива, а покварена душа је куга за човека, уколико је он човек. 97
3. Смрт немој презирати, него буди расположен према њој, јер је и она нешто што захтева природа. Престанак живота је појава исте врсте као и младост, старење, растење и цветање, добијање зуба, браде, седе косе, рађање, жеља да жена зачне и да роди, и друге природне делатности које доносе разна годишња доба твога живота. У складу је, дакле, са унутрашњим расположењем човека да није равнодушан према смрти, али и да не тежи претерано за њом и да је не потцењује. Напротив, он је мора очекивати као неки догађај који ће природа сгвари и онако донети. И као што сада очекујеш да се из утробе твоје жене појави дете, тако очекуј и време када ће душа отићи из овог оквира. Ако желиш да ти пружим још једноставније, више окрепљујуће и утешније средство за полазак на тај последњи пут, онда запамти да ћеш најмирније гледати на смрт ако се осврнеш на ствари од којих се мораш одвојити и ако размислиш какви су они карактери са којима твоја душа убудуће неће више бити помешана. Над тим стварима не смеш се саблажњавати него се љубазно мораш бринути о њима и стрпљиво их подносити, а притом не смеш заборавити да се не одвајаш од људи чија су начела иста као и твоја. Ако би ишта могло да те повуче натраг и задржи у животу, то би било сазнање да можеш живети у заједници са људима који имају иста начела као што их имаш сам. Сада, међутим, видиш колико беде и невоље имаш са људима са којима заједно живиш, па мирно можеш рећи: „Дођи што пре, мила смрти, да се не бих и сам заборавио.” 4. Онај који греши, чини то на своју сопствену штету. Онај који је крив, крив је према самоме себи, јер самога себе чини рђавим. 5. Неправду врши често и човек који нешто не уради, а не само онај који нешто уради. 98
6. Довољно је имати миш љење које одговара истини, дело које се врши са жељом да служи општем добру, и расположење душе којој се допада све што је резултат спољних утицаја. 7. Треба искоренити уображење. Спречити нагоне. Угушити прохтеве. Задржати разум у својој власти. 8. Једна једина душа подељена је неразумним бићима, а једна разумна душа подељена је разумним бићима. Као што је земља, из које потиче све што је земаљско, само једна, тако и ми, тј. све оно што има разум и способност гледања, сагледамо све благодарећи једној светлости и удишемо један ваздух. 9. Све што има удела у нечем заједничком, тежи ономе што му је сродно: све земаљско тежи земљи, све што је влажно стиче се заједно, исто је и са ваздухом, па је потребна сила да их раздвојиш. Ватра тежи навише због оног елементарног што је у њој, али се и овде доле радо пали од сваке ватре, тако да се свака мало сувља материја брзо запали јер у њој нема елемената који би је спречавали да то учини. Исто тако, и још више, тежи ономе што му је сродно и све оно што има удела у заједничкој свеопштој природи. Јер, уколико је нешто боље од нечег другога, утолико је већа његова тежња да се помеша и слије са оним што је исте врсте. И у царству неразумних бића постоје ројеви, стада, јата и, тако да кажем, љубавна друштва. Јер већ на том степену постоје душе, а нагон за дружењем развијен је код виших бића у мери какве нема ни код биљака, ни код камена, ни код дрвета. Разумна бића имају државе, пријатељства, породице и скупове, а у ратовима уговоре и примирја. И код бића са још вишом природом, код звезда, на пример, постоји, упркос великим растојањима, неко јединство. Исто тако жеља да се човек издигне на један виши ниво може, упркос растојању, створити симпатију међу 99
појединим бићима. А видиш ли шта се сада дешава? Само су разумна бића заборавила на своју тежњу и међусобну зависност и само се код њих не јавља жеља за сједињавањем. А ипак се један за другог везују, без обзира да ли једно од другог бежи, или не. То је зато што природа побеђује. Ако само будеш пазио, видећеш да имам право. Лакше ћеш наћи комадић земље који се ни са чим другим не додирује, него човека који би био потпуно одвојен од човека. 10. И човек, и божанство, и космос, доносе плод. Сваки у своје време. Не значи ништа што обичан говор зна за реч „плод” само у њеном правом значењу, за плод код лозе, на пример, или нечег сличног. Разум има и заједнички и посебан плод, и из њега настају само онакве ствари какав је и он сам. 11. Поучи човека нечем бољем ако можеш. Ако ти то није могуће, онда размисли да ли си добар. Чак су и богови према оваквим људима милостиви. Тако су добри да им у многим случајевима помажу да дођу до здравља, до богатства, до славе. Ту могућност имаш и ти. Реци, ко би те у томе могао спречити? 12. Врши свој посао, али не као неко ко је због тога несрећан, нити са жељом да пробудиш неЧије сажаљење или дивљење. Тежи само једном: да искористиш своје снаге и да их сачуваш онако како то траже обзири према заједници. 13. Данас сам се ослободио свих препрека, и још више, одбацио сам их све. Оне нису биле ван мене, него у мени самом, у мојим предрасудама. 14. Све ствари сазнајемо само преко искуства, све трају само један дан, и све су оне по своме саставу прљаве. Све је то онако исто као што је било и за време оних које смо сахранили. 100
15. Дејства стоје пред вратима, она су ван нас, сасвим за себе, и нити шта знају о себи, нити о себи могу нешто рећи. Па шта је то што нас о њима обавештава? Наш разум који мисли. 16. Разумна бића, она која имају смисла за заједницу и за опште ствари, не виде зло у ономе што трпе, већ у ономе што раде, као што ни њихова врлина ни њихово неваљалство нису у ономе што они трпе, него у ономе што раде. 17. Камен који си бацио у вис, није ни несрећан што је опет пао на земљу, ни срећан што си га бацио у вис. 18. Продри у људске душе, тако ћеш видети какве су судије којих се бојиш и како они суде самима себи. 19. Све је промена, па се и ти непрестано мењаш и на известан начин пропадаш. А тако бива и са целим светом. 20. Грех свога ближњег остави тамо где је. 21. Није никакво зло ако делатност попусти, и ако се неки покрет или мисао заустави или такорећи замре. А сада пређи на разна доба старости, на своје детињство, дечаштво, младост и на своју старост. И овде прелаз из једног доба у друго значи смрт. Па зар је то нешто страшно? Сети се сада свога живота уз деду, па поред мајке, и онда живота са оцем. Додај томе још и ово или оно што ти је донело неку разлику, неку промену или некакав крај, и постави себи питање: „Зар је то било тако страшно?” Исто то важи и за свршетак, крај и промену читавог твог века. 22. Обрати се своме сопственом разуму, разуму света и разуму људи. Своме разуму, да би га учинио етичким, космичким и да би мислио на то како си ти само један његов део; разуму свога ближњег, да би уви101
део да ли у њему влада глупост или разборитост и да би се, уједно, сетио како је он с твојим разумом у сродству. 23. Као што сам можеш користити људскоме друштву, тако и свако твоје дело треба да допринесе употпуњавању општег живота. Ако се твоје деловање ни изблиза ни издалека не односи на заједничку сврху, онда ти оно раскида живот, спречава твоју једнообразност и ствара у теби раздор, као пгго чини човек који, уколико му је то могуће, у скупштини разбија јединство. 24. Да би се човек што јасније сетио „Н екије”1 треба да мисли на свађе и шале детиње и на душице натоварене лешевима. 25. Размишљај о особинама начела узрочности и проучавај га, пошто га претходно у мислима одвојиш од његове материје. Онда размисли колико најдуже може да постоји ствар којој је та особина природом дата. 26. Претрпео си многа зла зато што се ниси задовољио тиме да ти разум ради оно за шта је одређен. Али, доста о томе! 27. Ако те неко грди или мрзи, ако људи у томе смислу о теби говоре, ти обрати пажњу на њихове душе, продри у њих и види какви су заправо они сами. Онда ћеш видети да се не треба узнемиравати због онога што људи о теби мисле. Мораш, разуме се, бити расположен према њима, јер су они по природи твоји пријатељи. И богови им на све могуће начине, и сновима и пророчанствима, помажу да дођу до ствари за којима толико теже. 28. Космос се креће увек на исти начин: нагоре и надоле, и из векова у векове. Свеопшти разум делује притом или на сваку ствар понаособ - ако је тако, онда прими то са радошћу - или је сваку од њих покренуо једном заувек, па се све остало јавља само као последи102
ца... оне су или на неки начин атоми, или недељиве ствари. Уопште, ако светом управља неко божанство, онда је све добро, а ако њиме влада случај, онда твој живот ипак не треба да буде само игра случаја и ништа више. Ускоро ће нас покрити земља, онда ће се и то стање променити, па ће се све опет у бесконачност мењати, и опет мењати у бесконачност. А ако неко, макар и за тренутак, помисли на то узбуркано таласање промена и мењање облика, мораће да презире све оно што је пролазно. 29. Општи узрок је као брзак који све одвлачи са собом. Како су бедни човечуљци који се баве државничким пословима и притом мисле да поступају као филозофи. Будале! Али, човече, па шта да се ради? Оно што природа у овоме тренутку захтева од тебе. Не сањај о Платоновој држави! Буди задовољан ако си макар за један корак пошао напред. Не презири ни најмање напредовање. Али, ко може да промени њихово убеђење? А можеш ли без промене њиховог мишљења очекивати нешто више, него да људи уздишу и робују и да раде као да се покоравају. Хајде, покаж и ми неког Александра, Филипа, Деметрија Фалерског! А ко су увидели шта од њих тражи свеопшта природа и ако су сами себе васпитали: добро. Али ако су своју улогу одиграли трагично, онда ме нико не може натерати на то да се угледам на њих. Како је једноставно и скромно оно што ствара филозофија: не наведи ме на празну хвалисавост! 30. С висине гледај на безбројна стада, безбројне религиозне обичаје и пловидбе на све стране света, по олуји и на пучини, посматрај промене ствари које постају, сједињују се и нестају. Мисли и на живот којим су људи некада живели, којим ће живети после тебе и на живот варвара. Мисли и на то како многи људи не знају ни твоје име, како ће га многи брзо заборавити, и како 103
ће те многи који те данас уздижу до неба већ сутра кудити, и на то да ни сећање које ће после смрти остати, ни посмртна слава не вреде да се говори о њима. 31. Сачувати спокојство пред догађајима који су проузроковани нечим споља; и радити правично, уколико та жеља извире из тебе самога, значи да твоја тежња и твоја дела, убеђ.ена да је то у сагласности са твојом природом, имају за циљ само општу корист. 32. Можеш да се ослободиш многих непотребних ствари које те муче, јер оне постоје само у твоме уображењу. Ако, међутим, читав космос обухватиш својим духом и ако помислиш на суштину вечности и на брзу промену појединих делова у једној ствари, онда ћеш себи свакако створити широко поље за своје деловање: како је кратко време које протекне од постанка до нестанка једне ствари, а како је безгранично дуго време пре њеног постанка и како бескрајно после њене пропасти. 33. Брзо ће проћи све оно што данас видиш и брзо ће пропасти и сами људи који гледају како све пропада. Онај који умире у дубокој старости, умреће исто онако као и онај који умире у цвету младости. 34. Каква су начела ових људи и за каквим стварима они теже? Зашто их људи воле и цене? Научи се да њихове ситне душе посматраш у свој њиховој нагости. Како је глупаво њихово убеђење да некоме шкоде ако га грде, или да му користе ако га хвале! 35. Губитак није ништа друго него промена. Тој промени се свеопшта природа радује, јер су све ствари постале по њеној вољи, тако су постајале кроз векове и такве ће бити њихове промене у свим идућим вековима. Заш то онда тврдиш да је све што се десило и што ће се десити рђаво и да се међу толиким божанствима никада није нашла сила која би те недостатке одстранила, па је 104
космос осуђен на то да буде за сва и вечита времена везан за зло. 36. Остаци су сваке ствари трулеж: вода, прашина, косги и смрад. Тако је и мермер само стврднута земља, злато и сребро су само њен талог, наше одело је само нека врста косе, скерлетна боја је само крв, а тако је и код свих осталих ствари. И наш дах је нешто слично, јер се и он из једнога мења у друго. 37. Доста са тим бедним животом, са гунђањем и са мајмунисањем! Што се узбуђујеш? Шта је ново у томе? Шта те узнемирава? Узрок? Испитај га! Или материја? Посматрај је! А сем овог двога, треће ништа и не постоји. И према боговима буди већ једном простосрдачнији и услужнији! Да ли ток живота посматраш сто година, или три, резултат је исти. 38. Ако је неко погрешио, онда је грешка у њему. А можда уопште није ни грешио! 39. Ствари се рађају или из једног и истог разумног извора, као у једном телу, и онда се део не сме жалити на оно што се дешава у корист целине; или се свет састоји од атома, и онда је све само бесциљна мешавина и раздвајањ е. Што се узбуђујеш? Реци својој души: „Мртва си, покварила си се, постала си животиња, претвараш се, марва си и живиш само за трбух!” 40. Богови или уопште немају моћи, или је имају. Ако је уопште немају, онда, зашто се молиш? А ако је имају, зашто се не молиш да учине да се ниједне ствари не бојиш, да не жудиш за њом и да се на њу не љутиш? Заш то се место тога молиш да ти неке ствари дају, а неке не? Ако уопште помажу човеку, они му свакако и у томе могу помоћи. Али ћеш можда рећи: „Богови су учинили да то од мене зависи.” Зар није боље да у слободи користиш оно што су ти они препустили, него да 105
ропски тежиш за оним што није у твојој моћи? Ко каже да нам богови не помажу и у оним стварима које су у нашој моћи? Почни да се молиш и видећеш! Овај овде се моли: „Учини да спавам са овом женом!” А ти реци: „Угуши моју жудњу да са њом спавам!” Други каже: „Кад бих само могао да се ослободим овог човека!” А ти, моли: „Угуши моју жељу да га се ослободим!” Трећи моли: „Само да не изгубим своје дете!” А ти кажи: „Само да сузбијем свој страх да ћу га изгубити!” Управљај своје молитве уопште тако и пази шта ће се догодити! 41. Епикур прича: „Док сам боловао, нисам разговарао о страдању свога тела. Ни пријатељима који су ме посећивали нисам говорио о томе. Стално сам се бавио основним питањима природне филозофије и покушавао сам да објасним баш то: може ли дух који трпи од сваког покрета нашег тела, ма какав он био, сачувати своју срећу и спокојство? На тај начин нисам лекарима давао прилику да се хвале како су са мном направили чудо, него сам и у болести живео лепо и спокојно.” Тако мораш поступати и ти у болести, ако си болестан, а и у другим неприликама. Јер се све филозофске школе труде да човек, ма шта га задесило, остане привржен филозофији, и да не разговара и не троши речи са човеком који о филозофији и о природним наукама ништа не зна. Наше мисли морају бити управљене само на оно што тога тренутка треба радити и на оруђе којим се то ради. 42. Ако те саблазни бестидност једног човека, мораш се сместа запитати: „Да ли је могуће да на свету уопште не буде бестидних људи?” Немогуће је. Онда немој ни тражити оно што је немогуће. Јер је и тај човек један од оних бестидних људи којих на свету мора да буде. То исто мораш мислити и кад је у питању пропалица, издајник или уопште човек који на било који начин греши. Јер, чим увидиш да таквих људи мора би106
ти, бићеш попустљивији према појединцима. Биће корисно и ако одмах размислиш о томе коју је људску врлину природа супротставила оваквој мани. Јер је она, као некакав противотров, дала поред тврдоглавости питомост, а неко друго средство супротставила некој другој природи. Уопште, постоји могућност да свога ближњег који је погрешио поучиш и упутиш на боље. Сваки онај која греши, губи свој прави циљ и лута. Какву штету имаш ти од тога? Видећеш да ниједан од ових људи није учинио ништа због чега би твоја душа могла постати гора, него што су они на које се ти љутиш. А твоја несрећа и штета зависе само и једино од тога. Има ли нечег рђавог и злог у томе што се клипан понаша као клипан? Види прво да ли можда самоме себи не треба да пребациш што си превидео да ће се такав човек тако и понашати. Разум ти је дао способност да размислиш како је врло вероватно да ће се такав човек тако и понашати, а ти се ипак дивиш што се он тако понаша, јер о томе ниси мислио. Ако хоћеш да га прекориш што није одржао реч, или што је неблагодаран, онда прво помети пред својим вратима. Погрешио си свакако ти, било што си уопште поверовао да ће човек таквога карактера моћи да остане веран, било што, ако си му учинио неко добро, ниси то урадио без задње мисли и ниси схватао да је већ само то дело довољна награда. Па шта сад још хоћеш зато што си једном човеку учинио неко добро? Зар ти није довољно то што си урадио нешто што је у сагласности са твојом природом, него тражиш још и награду за то? То је као да око тражи награду зато што види, или ноге зато што иду. Јер, као што ти удови постоје ради неке сврхе, а награда им је то што свој задатак врше онако како им је одређено, тако и човек, кога је природа одредила да чини добро, ако је нешто добро или опште корисно урадио, врши само оно за што је одређен, и то му је награда. 107
Д е с е т а књига 1. О, душо! Да ли ћеш икад постати добра и једноставна, да ли ћеш се одвојити од свега, обнажити се и бити прозрачнија од тела које те опкољава? Да ли ћеш окусити нешто од љубазног и нежног срца! Хоћеш ли се једном заситити и бити задовољна, тако да не тежиш више ни за чим, ни живим ни неживим, и хоћеш ли угушити своје прохтеве, макар какви они били? Можеш ли да не тражиш више времена како би дуже могла уживати, и да не жудиш за местом, крајем, земљом или симпатијама људи? Него да будеш задовољна својим тренутним положајем и да се радујеш свему што имаш? Можеш ли да будеш уверена како све што постоји долази од богова; како је све то тебе ради и како ће теби бити од користи све оно што се њима допада и што они буду давали савршеном бићу, које је добро, правично и лепо, и које ствара, одржава, обухвата и повезује све оно што мора да се распадне, како би из њега могло настати нешто друго, слично? Хоћеш ли већ једном постати таква да можеш живети у заједници и са боговима и са људима, а да их не оптужујеш и да они тебе не презиру? 2. Води рачуна о ономе што природа тражи од тебе као од бића којим она сама управља. Ако твоја природа, као природа живога бића, неће тиме постати гора, 108
онда изврши то и изврши га радо! Пази, затим, на оно што природа тражи од тебе као од живога бића, па ако твоја природа, као природа разумнога бића, неће због тога постати гора, ти све то прими за себе. А разумно је све што води рачуна о заједници. Држи се тога начела и не ради ништа што је некорисно или излишно. 3. Све што ти се деси, дешава се тако да га ти или можеш, или не можеш поднети. Ако те задеси оно што можеш поднети, онда се не љути, него га поднеси како можеш. А ако те задеси нешто што не можеш поднети, онда опет не гунђај, јер ће те оно пре времена уништити. Мисли, дакле, на то како ти имаш снаге да поднесеш све, како од твога суда зависи да ли ће ти нешто бити сношљиво или не, а чини то са уверењем да рад није само твоја дужност него да ти и користи. 4. А ко твој ближњи греши, поучи га љубазно и објасни му његове грешке. А ако то не можеш, онда или окриви самога себе, или чак ни то немој чинити! 5. Све што те задеси, било ти је суђено од давнина. Међусобна повезаност узрока спојила је твој живот са тим догађајем пре много векова. 6. И ако је свет сложен из атома, и ако њиме управља природа, прво моје начело мора да буде: „Ја сам део целине, којом управља природа.” А друго: „Ја сам са свим истородним деловима у неком односу.” Ако будем мислио на то да сам само један део, нећу се љутити ни на шта што ми целина буде доделила. Јер оно што користи целини, не може шкодити делу, а целина, опет, не садржи ништа што јој не би било од користи. Али догод је то заједничко свим природама, дотле је свет у могућности да се одупре сваком спољњем узроку који би хтео да га присили да створи нешто што би му шкодило. Ако, дакле, будем свестан да сам само један део целине, бићу задовољан свим што се дешава. Уколико 109
сам тесно повезан са истородним деловима, нећу учинити ништа што би се противило духу целине, него ћу имати на уму своју истородност, читаву своју тежњу управићу према добру заједнице, а одрећи ћу се сваке супротности. Кад би се ови принципи тако обистинили, онда би живот морао бити срећан: исто би тако био срећан и онај живот у којем би грађанин прелазио са једног дела на друго и радо примао на себе све што му заједница налаже, увек са циљем да користи ближњему. 7. Сви делови природе које обухвата космос, рају пропасти. То треба разумети тако да они морају претрпети неку измену. Кад би то за њих по природи било рђаво и нужно, онда целина не би била лепо уређена догод би њени делови подлегали промени и догод би на разне начине били одређени да пропадну. Зар је природа сама подесила да своје сопствене делове уништава и упропашћује, да они неизбежно морају падати и пропадати, или она, можда, није запазила да се тако нешто десило? Не можемо веровати ни једно ни друго. А кад би неко покушао да објасни ток света тврдећи да тако треба да буде по природи самих ствари, онда би и то што бисмо, с једне стране, тврдили како се делови целине мењају због неког природног уређења, а с друге стране се дивили или љутили као да се све дешава против природе, било неко смешно тумачење, поготову кад се сви делови претварају у оне праделове из којих свака поједина ствар опет настаје. Јер распадање значи: или да се ствари раздвајају на елементе чијим су спајањем и постале, или да се првобитна чврста материја претвара у нешто земаљско, духовно и ваздушасто, па се и те супстанце враћају у праузрок свега, било тако што у одређеним периодама враћају ватри или што се кроз непрекидне промене обнављају. Ни код чврстог тела ни код духовних ствари не смеш мислити на оно што је постало из првога постанка: јер су све те ствари постале тек 110
јуче или прекјуче, из јела и удисаног ваздуха. Мења се само оно што си на тај начин примио, а не оно што ти је мати родила. Чак и ако мислиш да је природа тај променљиви део веома тесно повезала са твојим индивидуалним особинама, опет тај приговор нема никаквог значења за ово о чему смо сада говорили. 8. Ако самога себе називаш: добрим, скромним истинољубивим, разумним, постојаним у мишљењу, великодушним, и слично, онда се чувај да те једнога дана не назову другим именима. А ако једном изгубиш ова имена, онда им се опет брзо врати. Мисли притом да реч „разуман” треба да означи човека који својим разумом брижно продире у сваку ствар и тачно о њој размишља; реч „постојан”, опет, добровољно примање свега онога што нам свеопшта природа одреди; реч „великодушан” значи да твој мисаони део, душа, треба да се издигне изнад сваког слабог или бурног покрета онога што је у теби телесно, изнад празне славе, смрти и сличног. Ако та имена будеш умео сачувати у себи, и ако не будеш тежио да ти их други људи дају, постаћеш други човек и започећеш нов живот. А ако и даље останеш онакав какав си сад, и ако те у овако рђавом животу буду растрзале страсти и прљавштина, онда си човек без осећања, онај који се држи живота, и сличан је оним борцима са дивљим зверима који су већ напола раскидани, а који, упркос крви и ранама, још увек траже да их сачувају за сутрашњи дан, иако знају да ће их и такве опет бацити у канџе и зубе дивљих звери. - Стога читавом својом душом приони за оваква имена и особине. Ако будеш имао снаге да им останеш веран, бићеш као човек који је стигао на острва блажених. А ако приметиш да си поново сишао са правог пута и да ниси остао победник, онда се утешен повуци онамо где би могао победити. Или, кратко, одрећи се живота уопште, али не у гневу, већ без много припрема, добровољно и са 111
побожним мислима. Тако ћеш бар постићи једно у своме животу: да тако умреш. - Али, постоји једна јака снага која помаже да се увек мисли на поменуте врлине: она се састоји у томе да имаш богове у души, да никада не заборавиш како они не желе да им ласкамо, него да се сва разумна бића труде како би постала њима слична, и да човек врши дужност човека као што смоква врши дужност смокве, или пас дужност пса, и пчела посао пчеле. 9. Глума, рат, страх, отупелост, ропска природа брисаће свакодневно из твоје душе оне свете принципе које ти, кад посматраш природу, не можеш себи да протумачиш, па их занемарујеш. Али би све морао посматрати и радити тако да се твоја практична проницљивост све више усавршава са радом твога теоретског разума: тако ће се твоје знање о свакој ствари ширити, а уједно ће неприметно и неприкривено расти и твоја самосвест. Када ћеш, најзад, наћи спокојство у једноставној природности? Кад у достојанству и озбиљности? А кад у сазнању шта је свака поједина ствар по својој суштини, које место у космосу она заузима, колико времена може по својој природи да постоји, из којих је делова састављена, коме је корисна и ко је може дати а ко узети? 10. Паук се поноси кад ухвати муву; човек, кад улови зеца; други, опет, кад упеца рибу; неко кад ухвати дивљег вепра, неко медведа а неко кад зароби Сармата.1 Кад бисмо испитали њихова начела, зар не би сви ти људи били разбојници? 11. Прихвати научну методу посматрања, по којој се све ствари мењају једна у другу, мисли стално на то и вежбај се у томе. Нема ничега што би у већој мери потстицало великодушност. Онај који тако поступа, већ је одбацио своје тело, и свестан тога да ће, ако се одвоји од људи, ускоро напустити све те ствари, он се у свему 112
што ради потпуно предаје правичности, а у свему што му се дешава, предаје се природи целокупности. Он се уопште не брине шта ко о њему мисли или против њега ради, јер он свој мир налази у овим стварима: да сам увек дела правично и да буде задовољан оним што му је судбина доделила. Не жели ништа друго него да иде правим путем закона и да се управља по божанству, које у вршењу својих дела иде правим путем. 12. Заш то сумњаш и немаш поверења, кад си у стању да видиш шта треба да се уради? П а кад то увидиш, онда пођи својим путем ведро и не гледај ни десно ни лево. А ако не увидиш, онда причекај и питај за савет најбоље саветодавце. Ако ти се, међутим, нешто испречи на путу, ти иди и даље придржавајући се онога што мислиш да је правично и у складу са средствима која већ имаш. Јер, ако си се већ огрешио о свој циљ, онда је најбоље постићи тај други циљ. А човек који у свакој прилици иде за разумом, спокојан је, окретан, весео и озбиљан. 13. Чим се пробудиш из сна, запитај се: „Да ли ћеш ти имати користи, ако неко други уради оно што је правично и лепо?” - Нећеш. „Зар си заборавио да су људи који се поносе хвалећи себе и кудећи ближњег исти такви и за столом и у кревету? Зар не знаш каква дела они почињу, какве ствари избегавају, за чим теже, шта све покраду и опљачкају - не рукама или ногама, него оним делом који треба да им је најдрагоценији, и који се, само ако они хоће, може у њима претворити у верност, скромност, истину, закон и у доброг демона?” 14. Истински образован и скроман човек каже природи која све даје и опет одузима: „Дај оно што хоћеш, и узми што ти је воља!” Али он то не говори из ината, него из чисте послушности и доброг расположења према њој. 113
15. Остало ти је још мало времена да живиш. Поживи то као да си на брегу. Ако свуда будеш живео тако да се то слаже са редом у космосу, онда ће бити сасвим свеједно да ли си овде или онде. Нека људи у теби виде истинског човека, који живи у складу са природом. Ако не могу да те поднесу, нека те убију: боље је и то, него да тако живиш. 16. Не расправљај о томе какав треба да буде добар човек, него ти сам буди такав. 17. Увек треба имати на уму претставу целокупне вечности и целокупне супстанце, као и то да су све ствари овде доле, у односу на целокупну супстанцу, као зрно проса, а у поређењу са вечношћу, слично тренутку у ком си једном окренуо бургију. 18. На сваки постојећи предмет обрати пажњу и мисли на то да се он већ раствара и мења као да трули, другим речима, да је свака ствар по својој природи одређена да умре. 19. Мисли на то шта су људи кад једу, спавају, полно опште, чисте се и раде томе слично (на то мисли). Затим, шта су кад се држе гордо као господа, кад се поносе или љуте и са висине гледају на човека кога грде? А сами су још пре кратког времена робовали другима, и то по какву цену! И још мало, па ће опет бити међу робовима. 20. Свакој је ствари корисно баш оно што јој доноси природа и корисно је баш онда кад га природа донесе. 21. Зем љ а чезне за кишом, а свети етар за земљом.2 Космос, опет, чезне за тим да створи оно што треба да постане. Затим кажем космосу: „Чезнем заједно са тобом.” Зар се не каже тако и оно: „То се радо збива?” 114
22. Или си овде и већ си се навикао на то, или одлазиш одавде и то си желео, или умиреш и завршаваш своју дужност. Осим ових, нема никакве друге могућности. Зато буди добре воље! 23. Увек треба да ти буде јасно да је твој комадић земље исто тако добар као и остали крајеви на свету, и да су све ствари овде доле исте онакве као што су горе на брегу, или на морској обали, или ма где на другом месту. Видећеш да су тачне Платонове речи: „Пастир који је направио стаје за овце на планини” и „Мусти стада оваца.”3 24. Шта је моја разумна душа, шта стварам ја од ње и зашто је у овом тренутку употребљавам? Ваљда она није без духа, није, ваљда, отргнута и одвојена од осећања заједнице? Ваљда није тако чврсто стопљена са телом и тако утонула у њега да оно њоме господари? 25. Онај који побегне од свога господара, бегунац је. А господар је закон, и онај који ради против закона, такође је бегунац. Бегунац је и онај који се жалости, љути, или боји, онај који не воли оно што се десило, што се дешава или што ће се десити оно што је наредио господар света, тј. закон који свакој ствари одређује шта јој припада. Онај који се боји, који се љути или узнемирава, тај је због тога бегунац. 26. Човек оставља своје семе у телу жене и одлази. Неки други узрок то семе прихвата, преображава и претвара у дете - какво уметничко дело од како сићушног узрока! Дете прима храну преко једњака, а онда њу прихвата нека друга сила, она ствара сазнање чула, нагоне, живот и снагу уопште, и безброј других ствари, и све то усавршава. Треба посматрати ове ствари које се тако тајанствено догађају и треба размишљати о њима, и стваралачку силу треба схватити исто онако као што схватамо тежње према земљи и уздизање од ње, 115
оно што не видимо телесним очима, а што нам ипак није нимало нејасније. 27. Увек треба мислити на то да су се све ове ствари које се сада дешавају дешавале и раније и да ће се оне и убудуће дешавати. Треба подједнако имати пред очима и целе драме и поједине сцене за које знаш из сопственог искуства или из старе историје, као: цео двор Хадријанов, цео двор Антонинов, цео двор Филипов, Александров, Крезов; све су те сцене биле исте, само су глумци били други. 28. Знај да је човек који се због нечега љути или је због нечега нерасположен, сличан прасету које се приноси на жртву и које се рита ногама и дере: такав је и човек који се ваља по своме лежишту и сам за себе оплакује човекову судбину. Мисли на то како је само разумноме бићу дато да добровољно следи догађаје, и како ти догађаји некако морају да иду један за другим. 29. Обрати пажњу на свако поједино дело које вршиш, и запитај се да ли је смрт страшна зато што ти одузима ту ствар. 30. Ако се саблажњаваш над погрешком неког човека, одмах се удуби у себе и размисли да ли и ти сам немаш неке сличне мане, да ли, на пример, и ти сам не сматраш да добро лежи у новцу, уживању, слави или у нечем сличном. Кад тако будеш мислио, брзо ћеш заборавити свој гнев, нарочито ако се још сетиш да је тај човек био присиљен да тако ради. Шта је друго могао да чини? Или му, ако можеш, одузми силу! 31. Кад видиш Сатирона, замисли да је то Сократик, или Еутих или Химен; кад угледаш Еуфрата, претстави себи Еутихиона или Силвана; кад видиш Алкифрона, онда замисли Тропеофора; кад угледаш Ксенофонта, сети се Критона или Севера,4 а кад погледаш се116
бе, сети се некога од царева, и увек чини слично. А притом увек мисли: „Па где су сви ти људи?” Нигде, или богзна где. Само тако ћеш на људске ствари увек гледати као на дим и ништа, нарочито ако притом будеш мислио да оно што се сад променило никад више неће постојати у бесконачној вечности. Заш то се онда мучиш? Зашто се не задовољиш тиме што ово кратко време можеш пристојно да проживиш? Каквих се ствари и узрока бојиш? Зар све те ствари нису само нека врста вежбалишта за разум који у њих понире до дна и као природњ ак посматра све оно ш то се у ж ивоту догађа? Остани дакле на своме месту све док тим стварима у потпуности не овладаш, онако као што здрав стомак савлађује све, или као што светао пламен осваја и претвара у жар и пламен све што у њега бациш. 32. Немој давати повода да ти неко с правом пребаци како ниси честит и отворен карактер, ни добар човек; нека сваки онај који тако о теби говори буде лажов! А све то зависи од тебе, јер ко може да те спречи да будеш добар и искрен човек? Али мораш бити довољно одважан да више не живиш ако немаш снаге да будеш такав. Јер, ако ниси такав, онда ни разум не захтева то од тебе. 33. Шта је, поред ове или оне ствари, најпримерније што би ти могао да урадиш или кажеш? Ма шта то било, само од тебе зависи хоћеш ли то учинити или рећи. Стога се не изговарај како си спречен да то учиниш. Нећеш престати да уздишеш све док не осетиш како је, за тебе, исто онако као што је разврат неопходан људима који само уживају, најважнија ствар свест да радиш оно што, с обзиром на задатак који ти је судбина одредила, захтева од тебе људска одређеност. Јер све што можемо да урадимо у сагласности са природом, треба да нам буде уживање. Ваљак, на пример, није у могућности да свуда изврши сваки покрет који му одговара; 117
исто је тако са водом, ватром, или неким другим стварима којима управљају природа или неразумна душа. Оне наилазе на многе препреке и на отпор. Само дух и разум могу по својој природи и вољи прелазити преко сваке препреке. Имај увек на уму да ће разум, исто онако као што ватра иде нагоре, камен надоле а ваљ ак укосо, умети да савлада сваку препреку. Све остале препреке тичу се или само беднога тела, тог леша, или нам могу нанети зло и несрећу само ако им твој разум или попустљивост то допусте: да није тако, свако би морао да постане рђав чим би наишао на прву препреку. Све друге ствари имају ту особину да одмах постају горе чим се некој од њих догоди неко зло. Само човек постаје још снажнији и заслужује још већу похвалу ако у правој мери искористи оно што се пред њим испречило. Уопште, увек мораш мислити на то да оно што не шкоди општој ствари, не шкоди ни грађанину, и да општој ствари не смета ништа што не шкоди закону. А оно што зовемо несрећама, то закону уопште не шкоди. Оно, пак, што не шкоди закону, не наноси никакву штету ни држави ни грађанину. 34. Ч овеку који је прекаљ ен правим начели истине довољна је само кратка и општепозната изрека, која, такорећи, лежи на друму, да се сети безболности и тога да се не треба плашити. Тако: „Ветар расипа по земљи лишће... баш као род људски.”5 То лишће су и твоја деца, и људи који ти довикују: „Врло добро!”, и пљескају; и противници који те проклињу, кришом грде и ругају ти се; лишће су исто тако и људи који ће нашу славу продужити после смрти. Све је то лишће: „роди се у пролетње доба”, 118
онда га обори ветар, а дрвеће рађа ново. Кратка судбина је оно што је заједничко свима. А ти бежиш од свега и јуриш за свим, као да све траје вечито! Још мало па ћеш заклопити очи: а ускоро ће неко други оплакивати и онога који тебе буде сахранио. 35. Здраво око мора видети све што се видети да и не сме рећи: „Ја хоћу само зелену боју.” То би већ био знак да око није здраво. Здрав слух и здраво чуло мириса морају такође примати све што се може чути и мирисати. Здрав стомак мора према свакоме јелу бити подједнако расположен, као што је и млин према свему што је одређено за мливо. Па и здрав разум мора бити припремљен за све догађаје. А ако он, на пример, каже: „Нека се спасу деца”, или „Нека сви хвале оно што ја буде*# радио”, онда је тај разум као и оно око које жели да види само зелену боју или као зуби који траже само меке предмете. 36. Нико није толико блажен да поред своје самртне постеље не би имао људе који воле што ће он умрети.6Иако је био добар и честит, ипак ће се наћи неко који ће у себи рећи: „Најзад ћемо ипак моћи да одахнемо душом од овог досадног учитеља. Он, додуше, није био рђав ни према коме од нас, али сам ипак приметио да нас је потајно мрзео.” - Ето, тако се дешава и добром човеку. А колико је таквих мана због којих ће људи желети да нас се ослободе у нама самим. Мисли на то кад будеш умирао: лакше ћеш отићи кад будеш мислио: „Одлазим из овог живота у коме су и они за које сам се толико борио, молио и бринуо, желели да се повучем, јер су сматрали да ће им то донети неко олакшање.” Зашто да се неко и даље везује за живот овде на земљи? Али, са овога света не смеш због тога поћи мање расположен према њима, него до краја остани веран својим принципима, буди љубазан, саосећај са њима, буди добар, и не остављај утисак да се силом од њих одва119
јаш. Као што се код човека који умире лаком смрћу душа лако одваја од тела, тако лак мора бити и твој опроштај са ближњима. Јер те је природа повезала и сјединила са њима. „Али ме сада одваја од њих”, рећи ћеш ти, „Ја их, разуме се, напуштам као рођаке, али не против своје воље, него мирно и без силе”. А то је у складу са природом, 37, Навикавај се што више можеш да, кад год твој ближњи нешто ради, упиташ себе: „Шта хоће тај човек тиме?” Али почни од самога себе, и прво себе испитај. 38, Сети се да је у нама скривена сила која све нити држи у својим рукама: то је способност говора, то је, можемо рећи, наш живот: од те силе зависи човек. Њега немој никада заменити са његовим оделом, или са удовима који су из њега израсли. Ниједан од тих удова нема узрочну силу која га покреће и умирује, па је бескористан исто онако као и ткачев чунак, писарева оловка, или возарев бич.
120
Ј е д а н а е с т а књига
1. Особине разумне душе су ове: она види саму се бе, издваја саму себе, обликује саму себе по својој вољи, сама ужива плод који рађа - јер плодове биљака и одговарајуће плодове животиња уживају други - и постиже своју одређену сврху макар где се налазила граница живота. Њој се не дешава оно што бива са игром, представом или сличним^тварима (код њих се целина крњи ако наступи прекид); душа, напротив, свуда и на сваком месту у потпуности испуњава све што је себи поставила за циљ, тако да јој ништа не недостаје и да увек може рећи: „Ја сам постигла своју сврху.” Она пролази кроз читав космос, кроз празнину око њега и око његовог лика, простире се у безграничност вечности, обухвата периодични препорођај свих ствари, посматра и види да наши потомци неће доживети ништа ново, да раније генерације такође нису гледале ништа ново, штавише, да човек од четрдесет година, ако је само мало разуман, може имати увид у све што је по закону истородности било и што ће тек бити. Нарочите особине разумне душе јесу и љубав према ближњему, истина и скромност; најзад и то што ништа не цени више него саму себе - то што има свој закон. Тако се разум који право мисли ни по чему не разликује од разума који правично ради. 121
2. Ако мелодију рашчланиш на поједине тонове, па се код сваког тона посебно запиташ може ли он да те занесе, презрећеш лепо певање, и игру и панкратион, али то никад нећеш признати. Исто ће тако бити и са игром, ако на исти начин поступиш са сваким њеним покретом или положајем. Тако је и код панкратија. Уопште, код свих ствари - осим код врлине и код свега онога што из ње извире - гледај на њихове саставне делове, па ћеш, кад их почнеш рашчлањавати на поједине саставне елементе, доћи до тога да их мораш презрети. Исти тај метод пренеси и на живот као целину. 3. Како је узвишена душа која је спремна да се, кад затреба, одвоји од тела, да нестане, да се распадне, или, пак, да и даље траје! Та спремност, међутим, мора долазити из сопственог убеђења, не из ината као код хришћана, него после дугог размишљања, озбиљно и достојанствено, без театралних ефеката, тако да и друге може привући својим примером. 4. Да ли сам урадио нешто што ће бити од заједничке користи? Ако јесам, онда и ја сам имам користи од тога. Нека ти то буде непрестано пред очима и немој никад престати да мислиш на то. 5. Шта је твој позив? Да будеш добар. А како ће то моћи да буде, ако не на основу посматрања целокупне природе и онога због чега је човек заправо и створен? 6. Трагедије су првобитно извођене да би нам приказале догађаје у природи, да би нас поучиле да у природном току ствари не може бити друкчије и да нам на већој позорници - то јест, у животу - не би биле немиле ствари које нас на обичној позорници привлаче. Ми видимо да се све мора тако свршити и да они који вичу: „Јао мени, Китаироне!”1, морају стрпљиво подносити сваку несрећу. Драматичари кажу и покоју корисну изреку, као што је ова: 122
„Ако се богови не брину за мене и за синове, то има свога разлога.” или: „Не смеш се љутити на ствари ток”, и: „Живот треба убрати као зрео грозд.” и друго томе слично. После трагедије, појавила се стара комедија, која је имала васпитни карактер и која је баш својим отвореним начином учила људе скромности и умерености. Зато је и сам Диоген много штошта примао од ње. После старе комедије дошла је средња и напослетку нова комедија, која се, у жељи да подражава живот, претворила у извештаченост. Познато је да су и ови песници казали понешто корисно; али какву сврху има уопште цела та сЈвар, све то певање и састављање драма? 7. Све ми је јасније да у животу нема положаја који би ми био тако повољан за филозофирање као што је овај у коме се сад налазим. 8. Грана, коју отсеку са друге гране за коју је срасла, отсечена је, неоспорно, и од целог дрвета. Тако је и човек који је отпао од само једног човека, отпао од целога друштва. Али је грану отсекао неко други, а човек се од свога ближњега, ако га омрзне и ако се од њега отстрани, одваја сам. Он не увиђа да се тиме у исто време одвојио и од целога људскога друштва. Зевс нам је, међутим, подарио један нарочити дар кад је створио заједницу. Благодарећи томе, имамо могућности да опет срастемо са својим ближњима и да опет постанемо заједнички радници на изградњи заједнице. Само, ако се такво одвајање често дешава, онда се, разуме се, раздвојени делови тешко опет спајају и сједињују. И грана која од самог почетка расте заједно са стаблом, друкчи123
ја је од гране која је била отсечена, па поново накалемљена, а тако кажу и вртлари: она, додуше, поново срасте са стаблом, али се никад више не држи тако чврсто. 9. Као што не могу да те скрену са правог пута деловања они који ти сметају и да ти стану на пут у твоме напредовању према њему тако не треба да те буне ни у твојој наклоности према разуму. Напротив, и у једном и у другом случају остани непоколебљив, буди наиме доследан не само у својим судовима и делању, него и у својој благонаклоности према онима који покушавају да те спрече и омету или да на други начин изазову твоју љутњу. Јер, ако се на њих љутиш, показујеш своју слабост исто онако као кад престанеш да делујеш и кад малакшеш у својим тежњама ако би те они завели. Они су и један и други подједнаке кукавице: један зато што се уплашио, а други зато што се одвојио од човека који је природно везан за њега и пријатељ му је. 10. Ниједна природа није гора од уметности: напротив, и саме уметности подражавају природу. Ако је тако, онда ни свеопшта природа, која је врхунац савршенства и која обухвата све, не може бити гора од било које уметничке вештине. Све уметности, међутим, обрађују непотпуније ствари да би користиле потпунијим: тако чини и Свеприрода. Од ње је постала и правичност, а од ове, после све остале врлине. Зато се правичност неће одржати ако нагињемо стварима које су према моралу равнодушне, ако се лако дамо преварити, и ако смо склони пренагљености или попуштању. 11. Ствари које те, кад за њима тежиш или од њих бежиш, узнемиравају, не долазе теби, него ти сам на неки начин долазиш њима. Нека, дакле, твој суд о њима буде миран, па ће оне остати тамо где су, и нећемо морати да те гледамо ни како за њима јуриш, ни како од њих бежиш. 124
12. Душа је слична лопти, јер нити се растеже нити скупља, не расплињује се и не угиба: напротив, обасјава је светлост у којој види сву истину, па и ону која је у њој самој. 13. Да ли ме неко презире? То нека буде његова ствар! Ја ћу се, међутим, трудити да ме нико не ухвати на неком делу или речи која је достојна презрења. Да ли ме мрзи? И то је његова ствар! Али ја сам ведар и расположен према свакоме и спреман да том истом човеку укажем на његову ману, не грдњом, или тако што ћу људима показивати да ја ту нешто трпим, него отворено и срдачно као онај Фокион,2 уколико се он није претварао. Нека богови виде човека који у себи нема никакве наклоности ни према гневу ни пре^а раздражљивости. Је ли нека несрећа за тебе кад сам радиш оно што одговара твојој природи и кад, као човек чије је целокупно мишљење и тежња усмерена на то да се на сваки начин уради што је од опште користи, примаш оно што помаже Свемиру? 14. Један другога презиру, а ипак ласкају један другоме; сваки од њих жели да се истакне пред оним другим и један се другом клања. 15. Како је труо и покварен онај човек који каже: „Решио сам да искрено и поштено поразговарам с тобом.” Шта радиш ти, човече? Тако нешто не сме се унапред рећи. То се мора само показати. То мора бити написано на челу, сам глас мора тако да звучи, у самим очима мора се то видети, онако као што вољени човек одмах све открива у погледим а оних који га воле. Искрен човек мора бити као човек који се јако осећа на зној, тако да сваки који му се приближи мора то запазити, хтео или не хтео. А намерно изношење и показивање своје честитости делује као нож. Ништа није срамније од вучјег пријатељства. Тога се, свакако, највише 125
чувај! Добар, искрен и поштен човек носи те врлине у очима, и те његове особине нису никоме тајна. 16. Ако не тежи за стварима које су у моралном погледу мало важне, онда је душа способна да буде срећна. Она ће то и бити ако сваку од тих ствари рашчланимо на њене саставне делове, али је посматрамо и као целину, а притом будемо свесни да нам ниједна од њих не натура своје мишљење о себи нити сама долази до нас; да је, напротив, свака од њих сасвим мирна и да ми сами стварамо судове о стварима и утискујемо их такорећи у себе, а у могућности смо да то не радимо и да их сместа избришемо ако су се у нас увукле. Наше занимање за те ствари траје само кратко време, а онда живот нестане. Шта је тешко у томе што су те ствари такве? Радуј им се ако их је дала природа и нека ти то буде лако; али, ако су оне против природе, онда мисли на оно што твојој природи одговара, и тежи за тим иако то не доноси никакву славу. Јер, ако тежи за добрим које јој одговара, онда свака ствар заслужује да јој се опрости. 17. Размишљај о томе одакле је свака ствар дошла, из каквих је материја састављена, у шта се мења, шта ће бити с њом после промене и хоће ли претрпети какво зло. 18. Прво треба да мислиш: какав је мој однос према људима; ми смо на свету један ради другога; ја сам, с друге стране, постао њихов вођа као што је ован овцама, или бик стаду говеда. Онда се дигни још више и реци: „Ако свет није састављен од атома, онда је природа она сила која њиме влада. Па, ако је тако, онда ниже ствари постоје ради виших, а више ради себе самих.” Друго: какви су људи кад су за столом, у кревету и иначе? И, нарочито, колико на њих утичу начела и колико уображења има у њиховом делу? 126
Треће: Ако нешто раде с правом, немој се на њих љутити, а ако раде без разума, онда свакако раде против своје воље, јер не схватају. Као што ниједна душа не пристаје драговољно да јој одузму истину, тако ниједна од њих не напушта својевољно способност да према свакоме поступа како треба. Људи ће бити увређени ако их назовеш неправичним, безобзирним, грамзивим, једном речју, злочинцима према њиховим ближњима. Четврто: И ти сам често грешиш, па и сам спадаш у ту врсту људи. Иако извесне преступе избегаваш, иако се из бојазни, из обзира према своме добром гласу или из неке друге ниске побуде, клониш те врсте грехова, ти ипак имаш неке склоности према њима. Пето: Не можеш никад бити сигуран, да ли људи заиста греш е. М ного ш тош та се учини зато што су околности биле такве. Уопште, треба имати велико искуство да би се правилно могло просудити дело неког другог човека. Шесто: Кад си претерано љут или тужан, помисли на то да човеков живот траје само кратко време и да нас ускоро више неће бити. Седмо: Нас не узнемиравају дела других људи јер она долазе из њихових душа - него наше мишљење о њима. Одбаци то мишљење и одлучи да не судиш о њима као да су оне не знам какво зло, па ће твој гнев проћи. - Али како да га одбацим? Тако што ћеш помислити да није никаква твоја срамота ако те неко вређа. Срамотно је, наиме, само морално зло, а кад не би било тако, онда би, сигурно, и ти грешио врло много и постао би и разбојник и ко зна шта све. Осмо: помисли на то да су последице нашег гнева и љутње због неких дела теже него што су сама дела због којих смо се почели љутити и гневити. 127
Девето: Доброта је непобедива кад је искрена, а није притворна и лажна. Шта може да ти учини рђав човек кад ти према њему останеш благ и кад га у згодној прилици, баш у тренутку кад хоће да ти причини зло, нежно опоменеш и поучиш бољему: „Не, дете моје, нипошто! Ми смо предодређени за нешто друго. Ја ћу тиме једва претрпети неку штету, а теби ће то шкодити, дете моје.” Па да му онда благо и без заједљивости докажеш да је заиста тако и да то не раде ни пчеле ни друге животиње које имају урођени нагон према заједници. Али то не смеш чинити ни иронично ни грдећи га, него испуњен љубављу и без заједљивости. Не као учитељ који га поучава и не са намером да ти се диви неко који је случајно присутан, него говори само њему, макар и други људи стајали около. Ових девет правила запамти тако као да си их добио на дар од Муза, и постани човек још за живота. Али, исто онако као што треба да се чуваш љутње, не смеш људима ни ласкати. И једно и друго противи се духу заједнице и наноси само штету. Кад треба да се наљутиш, ти се сети да гнев није доказ мушкости, него да су благост и нежност, уколико су више човечански, утолико и мушкији, и да само такав карактер има и снаге, и живаца, и храбрости, а не онај који бесни и љути се. А гнев је, као и туга, знак слабости. Зато што су и једно и друго рањени и морали су се повући из боја. Ако си расположен, прими и десети принцип као дар Аполона, вође Муза:3 лудо је тражити да рђави људи не греше. Онај који то захтева, тежи за нечим немогућим. А сложити се с тим да они према другим људима буду такви и захтевати да само према нама не греше, неразумно је и тирански. 19. Постоје четири заблуде људскога ума који увек мораш чувати; ако их нађеш у својој души, мораш 128
их сместа брисати и рећи: „Ова ми представа није потребна; она руши људску заједницу; оно што сад мислиш да кажеш, није твоје сопствено мишљење.” - А кад неко не говори своје сопствено мишљење, сматрај то за највећу бесмислицу. Четврти случај је кад самоме себи мораш да пребацујеш: то је доказ да је божански део у теби подлегао мање достојном и смртном делу у теби, тј. телу и његовим грубим претставама. 20. Све оно духовно и ватрено што је у твоме телу природно тежи нагоре, али га нешто ипак задржава у саставу тела, да се не би противило природноме реду. Исто се тако и све оно што је у теби земаљско и влажно, иако тежи надоле, ипак придржава заједнице и остаје на месту које му по природи није погодно. Тако се и елементи покоравају законима васионе, и силом остају толико на одређеном месту све донде док се из ње опет не зачује глас да се растуре. Зар онда није зло што се само разумни део у теби противи и љути због места које му је одређено? Њему није силом наметнуто ништа друго него само оно што одговара његовој природи. Јер склоност према непоштеном деловању, према разузданости, гневу, болу и страху није ништа друго него бежање од природе. Тако је и ту: кад се твој разумвладар због нечега наљути, он самим тим напушта своје место. Јер је он створен колико за побожност и богобојажљивост, толико и за правичност. И ове су врлине укључене у појму дружељубивости, штавише, оне су и старије од правичних дела. 21. Онај коме животни циљ није увек један и исти, не може ни сам читавог свог живота бити један и исти. Ове речи, међутим, нису довољне ако им не додаш и оне друге, о том какав тај циљ треба да буде. Јер, као што људи немају исто схватање о свему ономе што се обично зове добрим, као што се они слажу само у стварима управљеним према општој користи, тако и ми мо129
рамо себи одредити за циљ нешто што води рачуна о заједници и држави. Само онај који свим силама тежи за тим циљем, радиће сваки свој посао мислећи на то и биће до сржи један и исти. 22. Сети се често приче о пољском и градском мишу и како се онај први плашио и бежао тамо-амо.4 23. Сократ је мишљење светине називао страшилима којима се плаше деца. 24. Спартанци су за време представа стављали столице странаца у сенку, а сами су заузимали места тамо где их је било. 25. Изговарајући се што је одбио Пердикин5 позив, Сократ му је рекао: „Учинио сам то да не бих погинуо на најбеднији начин.” Тј.: „Како не бих дошао у положај да не могу повратити ако ми се учини добро.” 26. У писмима Ефеж ана постоји правило да непрестано треба имати на уму некога од оних старих који су успели да сачувају врлину. 27. Питагорејци су учили да изјутра треба погледати према небу како бисмо се сетили оних бића која увек на истим путевима и на исти начин врше своја дела, и њиховог реда, чистоће и обнажености. Јер звезде немајуодела. 28. Какав је човек био Сократ, који је, кад му је Ксантипа узела огртач и пошла, обукао овчији кожух! И шта је он рекао својим ученицима који су се застидели и хтели отићи кад су га видели онако обучена.6 29. У писању и читању нећеш моћи заповедати све док сам не научиш да се покораваш прописима. А то у животу највише вреди.
31. Моје драго се срце насмејало.8 32. Тешким ће речима људи грдити врлину.9 33. Само будала тражи зими смокве. Такав је и човек који жели дете онда кад га више не може имати.10 Епиктет каже да, милујући дете, треба у своме срцу мислити: „Можда ћеш још сутра бити мртво.” Али, те су речи страшне. „Није страшно”, каже он, „него показује само природни ток.” Иначе би и речи: „Време је да се класје пожње”, биле страшне. 34. Зелен грозд, зрео грозд, сув грозд, све су то саме промене и то не промене у ништа, него у нешто чега више нема. 35. Епиктет каже: „Нема човека који би могао да одузме слободну вољу.” 36. Он вели: „Треба умети пронаћи вештину да благовремено изразиш признање и да добро пазиш на то да твоја тежња буде везана за услов: да наше дело буде од користи за све, и да радимо оно што вреди; исто се тако морамо одрећи неумерености уопште и не смемо избегавати ниједну ствар која није у нашој моћи.” 37. Он каже: „Не ради се о овоме или ономе, него о томе да ли си будала, или ниси.” 38. Сократ је говорио: „Шта више волите? Да имате душе разумних, или неразумних људи?” - „Разумних.” - „А каквих разумних? Здравих или рђавих?” „Здравих.” - „Па зашто их не тражите?” - „Зато што их већ имамо.” - „Зашто се, онда, свађате и препирете међу собом?”
30. Ти си роб и немаш права да говориш.7 130
131
Д в а н а е с т а књига 1. Ако самоме себи не завидиш, онда можеш већ сада имати све оно до чега би желео да дођеш полако и заобилазним путем. То ћеш постићи ако заборавиш све што је прошло, ако будућност препустиш Провиђењу, а свој садашњи живот испуниш побожношћу и правичношћу. Побожношћу, да би волео оно што ти је одређено, јер га је природа доделила теби и тебе њему. Правичношћу, да би отворено и без устезања казивао истину и радио по закону и како треба. У томе те не сме спречавати ни злоба других људи, ни њихово мишљење, ни оно што ће они о теби рећи, ни телесни нагони у теби: онај твој део који трпи, стараће се већ сам о себи. Ако си, дакле, кад најзад будеш морао да пођеш са овога света, успео да све то одгурнеш у страну, ако поштујеш само оно што је у теби божје и не бојиш се да свршиш са животом, него се плашиш само зато што никада ниси ни почео да живиш по захтевима природе, онда ћеш бити човек достојан космоса који те је створио, нећеш бити странац у својој домовини, нећеш се чудити свакодневним стварима као да су оне нешто неочекивано и нећеш више зависити од ове или оне обичне ствари. 2. Бог види све разумне душе потпуно наге, без њихове телесне љуске, без омота и нечистоће. Он само 132
својим разумом додирује оно што се из њега излило и прелило у душе. Ако се и ти научиш да тако радиш, онда ће нестати многих узнемирености. Зар ће онај који се не брине за тело које га обухвата губити своје време водећи рачуна о оделу, стану, добром гласу код људи, удешавању и кинђурењу? 3. Ти си сачињен од трију ствари: од тела, духа и разума. Прве две од њих припадају теби само уколико си дужан да се о њима стараш. Само је трећи део, уствари, твој. Ако, дакле, од себе, тј. од свога духа, уклониш све оно што други људи говоре или раде, што си сам урадио или рекао, што је пред тобом, па те узбуђује, или што је и без твоје воље на теби од тела које те обвија или од духа који је везан за тело; ако одбациш све чиме те светски вртлог одвлачи у тај ковитлац тако да ти разум остане чист и ослобођен свега што му је судбина доделила, ослобођен свега што му смета, јер ради правично, поверава се судбини и говори истину; ако, велим, од тога разума који је у теби издвојиш све оно што још због спољних утицаја има у себи, што је још скривено у будућности или што већ спада у прошлост, ако од себе направиш човека каквог помиње Емпедокле:1 „округлу лопту која се и усред празнина радује кружењу” и ако се научиш да живиш само онако како заиста живиш, тј. само у садашњости; онда ћеш бити у стању да у миру, слози, спокојству и пријатељству са својим генијем проведеш још оно мало времена што ти је до смрти остало. 4. Често сам се чудио како то да свако више воли себе него другог, а ипак мање цени своје сопствено мишљење о себи, него мишљење других људи. Кад би неки бог или разуман учитељ приступио некоме и наредио му да не мисли и не размишља о себи ништа што не би могао и гласно изразити, он то не би могао издр^сати 133
ни један једини дан. Тако се ми више бојимо онога што ће о нама рећи наши ближњи него онога што ми сами о себи мислимо. 5. Како су богови који су све удесили тако лепо и са љубављу према људскоме роду могли заборавити да понеке људе, оне, наиме, који су нарочито добри, који са божанством стоје такорећи у најприснијим односима и који су својим побожним и светим делима ступили у нарочито пријатељске односе са боговима: како је могуће да ти људи после своје смрти не дођу поново на свет, него нестају за сва времена? Ако је заиста тако, онда знај да би богови, кад би било потребно да буде друкчије, то свакако и удесили. Јер, оно што би било правично, било би и могуће, а кад би то било природно, онда би природа то свакако и удесила. Пошто није тако - ако заиста није тако - мораш бити убеђен да тако није ни смело да буде. И сам видиш да се таквим непотребним расправљањем само свађаш са боговима. Ми се, међутим, не бисмо тако расправљали са њима кад они не би били најбољи и најправеднији. А ако су такви, онда они уређујући свет не би ништа пропустили и ништа не би изоставили без неког разумног разлога. 6. Научи се да радиш и оно што не даје никакву наду на успех. Лева рука је неспретнија за друге ствари, јер на њих није навикнута, али јаче држи узде него десна. То је зато што је на то навикла. 7. (Мисли на то) какви ће бити твоје тело и душа кад те стигне смрт; и на краткотрајан живот, на безграничност времена иза и испред нас, и на слабост сваке ствари. 8. Узрочне ствари треба посматрати наге; треба размишљати о циљевима људске радње; о томе шта је труд, шта радост, шта смрт, а шта слава? Ко је крив за нечије неспокојство? И о томе да ниједан човек не смета другоме. Да је све само уображење. 134
9. Кад своје принципе спроводи у дело, човек треба пре да личи на панкратиста, него на гладијатора. Јер овога убијају чим остави на страну мач којим се брани, а онај први још увек има своју песницу и треба само да је стегне. 10. Пронађи суштину ствари рашчлањујући их на твар, разлог и циљ. 11. Човек поседује моћ да ради само оно што ће бог похвалити, и да радосно прима све оно што му он додели. 12. Не пребацуј боговима због онога што природа доноси, јер они не греше ни добровољно ни против своје воље; не пребацуј ни људима, јер они греше само против своје воље. Значи, не треба пребацивати никоме. 13. Како је смешан и туђ овоме свету човек који се диви било чему што се у њему догађа. 14. Постоји или неизбежност судбине, или непроменљив ред, или благонаклоно Провиђење, или бесмислени неред, или сила која управља. Ако је то неизбежна судбина, зашто се онда буниш? Ако је Провиђење, које можеш придобити за себе, онда гледај да и сам будеш достојан божје помоћи. Ако је хаос без водеће силе, онда буди радостан што у томе вртлогу ти сам имаш разум који те води. А ако те талас повуче за собом, онда нека однесе собом оно бедно месо, оно мало живота и остало. А дух твој не може ти одузети. 15. Светлост у светиљци светли све док се не загаси и тек онда губи сјај. Зар ће се онда истина, правичност и трезвеност у теби пре времена угасити? 16. Ако ти неко да повода да посумњаш како је учинио нешто неправично, ти се запитај: „Откуд ја могу знати да ли је то грешка?” А ако је стварно урадио нешто неправедно, онда помисли: „Он је сам себе осудио.” 135
И одмах затим: „Он ради као да је самоме себи изгребао лице.” Онај који хоће да рђав човек не греши, тај је као онај који би хтео да у смоквином плоду не буде сока, да дете не плаче, коњ не рже и да се не дешава ништа друго што се по природи мора збивати. Шта може рђав човек кад има такве склоности? Ако ти имаш снаге, онда галечи! 17. Не ради оно што не доликује, не говори оно што није истина! Нека твоја тежња буде... 18. Треба увек гледати на целину; на оно што у теби изазива представу, па онда ствар протумачити, рашчлањујући је на узрок, сврху и време у коме мора нестати. 19. Схвати једном да у теби постоји нешто што је јаче и божанственије од ствари које изазивају твоје страсти и које те као какву лутку повлаче на све стране. У каквом је сад стању моја душа? Ваљда није испуњена страхом и сумњичењем? Или пожудом и нечим сличним? 20. Прво: не треба радити без сврхе и без намере. Друго: подешавај своје тежње само према општем добру. 21. Помисли да те ускоро неће бити нигде, да нећеш бити ништа, и да ће то исто бити и са стварима које сада гледаш и са људима који сада живе. Све се ствари по својој природи морају мењати, преображавати и нестајати, да би после њих могле доћи друге. 22. Знај да је све само твоје мишљење и да оно зависи од тебе. Одбаци мишљење, ако хоћеш, и бићеш као крманош који је заобишао гребен и стигао на мирну пучину, ту је све мирно и залив је без таласа. 136
23. Ма какав био посао који се на време прекида, он не трпи никакву штету од тога што је престао. Ни човек који је то дело извршио ништа није претрпео кад је оно престало. Исто је то са сваким човековим деловањем, и са збиром свих деловања које називамо животом: ако се он заврши на време, онда тим завршетком не претрпи никакву штету, а нема зла ни за оног човека који је благовремено довршио тај низ. Право време и границу одређује, међутим, природа, понекад наша сопствена, на пример у старости, иначе обавезно Свемир: његови се делови мењају и читав се космос од тога снажи и стално подмлађује. Оно што је корисно целини, то је увек лепо и увек долази на време. Крај живота није, дакле, за појединца никакво зло, јер није срамотно ако дође без наше воље и ако се не противи заједници. Напротив, он је добро ако долази у погодно време за целину, ако јој користи и ако је са њом у складу. То је пут којим божанство носи човека чије је кретање слично божанском и чији дух тежи истоме циљу. 24. Треба имати пред очима ове три ствари: не ради ништа без плана и ради тако као да само Провиђење ради; за оно што ти се притом споља деси, помисли да се дешава или случајно, или под утицајем Провиђења; а ни случају ни Провиђењу не смемо пребацивати. Друго: гледај како је створено свако биће од свог рођења, па до тренутка кад добије душу и док је опет не врати; из какве је праматерије створено и у какве се материје опет распада. Треће: да би те, кад би се изненада подигао и са висине погледао доле на људске ствари и на њихово шаренило, испунило презрење кад би видео каква све ваздушна и етерична бића живе око тебе. А увек би гледао једно и исто: колико год би се пута подигао у висину, видео би да је све краткотрајно и једнолико. И поред тога: све је само таштина. 137
25. Одбаци од себе привиђење и спасен си. А ко ти брани да га не одбациш? 26. Кад ти је понекад тешко, ти заборављаш да се све дешава према природи, да је то грешка неког другог и заборављаш да се све што се дешава тако одувек дешавало, да ће се дешавати и да се дешава свуда. Онда, забврављаш и на то у како је тесној вези човек са људским родом: то није заједница крви или семена, него заједница духа. Заборавио си да је дух сваког појединца божанство и да од њега долази. Заборавио си да нико нема ништа своје, већ да су и твоје дете, и твоје тело, па чак и твоја душа дошли оданде. Да је све само привиђење, и заборавио си, најзад, да свако живи само у садашњости и да само њу губи. 27. Треба се непрестано сећати људи који су се у животу много љутили, који су били на врхунцу славе, несреће или непријатељства и који су на било коме положају достигли врхунац. Онда треба мислити: Па где је сада све то? Само дим, и пепео, и прича или, чак, ни приче нема више. Дозови у памет све оно што је на своме пољском имању радио, на пример, Фабије Катулин;2 што је у својим вртовима чинио Луције Луп; Стертиније у Бајама; Тиберије на Каприју; Велије Руф, и уопште мржњу једнога човека према другим стварима. Како је безвредно све оно на шта су они били тако горди! И колико је мудрије да у свакој прилици будеш правичан без претварања, скроман и до крајности послушан боговима. Јер је најстрашнија она охолост која се узноси лажном скромношћу. 28. Онима који те питају: „Где си ти видео богове и на основу чега закључујеш да они постоје те их тако поштујеш?” треба оговорити овако: прво, њих наше очи стварно не виде; а затим: ја нисам видео ни своју душу, па је ипак ценим. Тако је и са боговима: да они по138
стоје, то закључујем по дејству њихове моћи која ми се свуда јавља, и зато их и поштујем. 29. Благостање живота састоји се у томе да сваку ствар упознамо у њеној суштини и њеном бићу: шта је њена материја, шта њен узрок, и да од срца радимо правично и говоримо истину. Шта нам још преостаје, него да се радујемо животу, нижући једно дело за другим, тако да између њих не буде ни најмањег празног места? 30. Постоји само једна сунчана светлост, макар се она разбијала о стене, горе и о безброј других предмета. И заједничка супстанца је само једна, иако се дроби у безбројне телесне облике. Постоји само једна душа, иако се она дели на безбројне појединачне природе и подлеже нарочитим ограничењима. Само је једна душа способна за мишљење, иако је привидно растављена. Остали су делови ових ствари, као дисање и оно што је њему подређено, без осећањ а и нису у међусобном сродству. Њих држе у јединству ум и тежња за истим циљем. А дух на један нарочити начин тежи према ономе што му је сродно, увек је у вези са њим и то осећање заједнице се не прекида. 31. Шта би ти желео? Да вечито живиш? Да осећаш? Да имаш нагоне? Или да растеш? Па да опет престанеш расти? Да се служиш својим гласом? Да размишљаш? Шта ти од свега овог изгледа вредно да га желиш? Ако је свака поједина од ових радњи без вредности, онда се обрати последњој, и иди за разумом и богом. Али, ако те ствари не цениш и ако се љутиш кад их смрћу изгубиш, онда се то са тим не слаже. 32. Како је незнатан тренутак безграничног и бескрајног времена који је одређен свакоме од нас! Зачас га нестане у вечности. И како је незнатан део целокупне супстанце? Како сићушан део целокупне душе? Како незнатним делићем земље се ти провлачиш? Мисли 139
на све то и не сматрај за важно ништа, осим да радиш како те твоја природа води и да трпиш оно што ти Свеопшта природа доноси. 33. Како разумна душа употребљава себе? Само је то важно: све остало је, и кад зависи и кад не зависи од твоје воље, само прах и пепео. 34. Да презиреш смрт, на то те највише наводи мисао да су и они људи који су насладу сматрали за добро, а бол за зло, упркос томе, презирали смрт. 35. Онај који за добро сматра само оно што се у повољном тренутку деси, и коме је потпуно свеједно да ли се управља по правом разуму, да ли врши већи или мањи број дела, и коме није стало до тога да ли дуже или краће време посматра космос, томе ни смрт није ништа страшно. 36. Човече, био си грађанин у овој великој држави: шта значи да ли си то био пет или сто година? Главно је да си био у складу са законима! Какво је зло у томе што ће те из државе истерати, не тиранин или какав непоштени судија, него свеопшта природа која.те је и довела у њу? То је као кад би претор3ослободио дужности да игра, глумца кога је узео у службу. Али ја нисам одиграо свих пет чинова, већ само три. Добро, али у животу значе и три чина читаву драму. Јер, кад ће бити крај одређује онај који те је исто тако некада увео у живот, као што је сада твој живот завршио. А ти си у свему томе сасвим невин. Зато пођи са благом мисли, јер и онај који те зове пун је благости.
140
ОБЈАШЊЕЊА Књига I 1 Вер: Магсиб Апшиб Уегиб (умро 138 н. е.). 2 отац Апптб Уегиб. 3 мајка Оогпјиа 1л1сШа, и л и , према подацима Капитолина, БотШа Са1уШа. 4 прадед: или Аппшз Уегиб, прадед по оцу, римски сенатор и претор, или Катилије Север (СаШшб 8 еуегиб), прадед по мајци. 5 Ко је овај васпитач којега Марко Аурелије не помиње? То што филозоф не наводи његово име, доказује да га је Аурелије необично волео и да је овом учитељу био необично захвалан јер га помиње одмах иза чланова своје породице. Можда је овај човек био опште позната личносг, па према томе није ни било потребно да га писац нарочито спомене. Неки мисле да је то можда неки Александар из Котиеона у Фригији (види напомену 11 у првој књизи). Занимљиво је то да ни Капитолин у биографији цара Марка Аурелија не спомиње тога човека по имену, већ само каже (сарш 10) да је Марко плакао кад му је овај учитељ умро. - У Риму су постојале четири организације које су имале за задатак приређивање циркуских игара; оне су располагале коњима и особљем које је било потребно за одржавање трка и стављале су их на расположење приређивачима игара уз одговарајућу отштету. Свака од ових организација је имала своју боју и возачи су на тркама носили ту боју. Те четири организације су биле: 1./ааш аЊаш (бели), 2./аспо гшзаш (црвени), 3.јаспо ргаппа (зелени) и 4. /аспо уепеш (цлави). Цар Домицијан увео је још две (царске) боје: златну и пурпурну, али се то није дуго одржало. И народ је био подељен на четири странке. Одушевљење народа приликом игара било је огромно и могли бисмо га упоредити са одушевљењем данашњих посматрача утакмица између два (или више) клубова. - Неки гладијатори (такозвани ћор16тасћо1) носили су дугуљаст штит (бсиШт), њ и х о в и противници (ргоуоса1огеб) имали су округао штит (рагта). 6 Диогнет (01 б§пе1об) је био учитељ Марка Аурелија у сликарству, као што прича Капитолин (с. 4: орегаш ргае(егеа рш§епс!о биђ та§1б(го Ош§пе(о
141
десШ). - Препелице су Грци држали већ за времена Сократа и Платона. - Бакхеј је био први учитељ филозофије. Он је био филозоф-платоник (не стоик), рођак Гајев који је стајао на челу Платонове Академије. - Тандасид и Маркијан су непозната имена. Изгледа, штавише, да нам она нису предата у правилном облику него су приликом преписивања рукописа претрпела измене те тако дошла до нас у исквареном облику. Име Маркијан треба, можда, преправити у Маеаапиб, и л и Мепапиб који је био учитељ Марка Аурелија у правним наукама. 7 Рустик (Кибисиб) је био стоички филозоф и царев интиман пријатељ. Цар га је одликовао и уздигао до високих почасти. У своме делу га помиње двапут. 8 Синуеса је град у Лацијуму. Место је познато као винородно. - Епиктет, рођен око 60 н.е. у Хиерополису у Фригији. Као роб је дошао у Рим где је дошао у додир са стоиком Мусонијем Руфом. Цар Домицијан га је прогнао из Рима. Флавије Аријан (Р1аушб Ашапиб) скупио је предавања свога учитеља Епиктета у осам књига „дЈаЕпђаГ. 9 Аполоније, стоички филозоф из Халкиде. Њега је цар Антонин (АпШшпиб Ршб) позвао у Рим и поверио му васпитавање Марка Аурелија. 10 Секст (бех1об) из Херонеје (ОшгопеЈа у Беотији, Грчка), рођак Плутархов (РШагсћоб), стоички филозоф, одличан пријатељ цара Марка Аурелија. 11 Александар (А1ехапс1гоб), граматик из Котиејона у Фригији, био је учитељ грчког језика цару Марку Аурелију и његовом брату (адоптивном) Веру. 12 Фронтон (Ргошо) из Цирте у Нумидији (Африка), познати ретор у Риму за време цара Хадријана (117-138). Сачувана нам је његова преписка са Марком и она нам показује колико је цар обожавао свога учитеља и пријатеља. 13 Александар, платоник и пријатељ царев, такође његов секретар. 14 Катул Цина (Саш1иб Стпа), неки стоик. 15 Домиције и Атенодот. Домиције (ОотШиб) је један од Маркових предака по мајци, а Атенодот је, вероватно, Фронтонов учитељ. 16 Брат Север (беуегиб): не зна се ко је то. Марко Аурелије није имао брата и зато неки издавачи и коментатори мисле да је у тексту првобитно стајало Оиегои (Веру). Али Вер, (адоптивни) брат Марков није био човек таквих способности да би га Марко толико хвалио. Вероватно је то име неког перипатетика Клаудија Севера (С1аис1шб беуешб). Тај Клаудије је био отац Марковог таста (?). - Тћгабеа РаеШб, стоик, који је изгубио живот под Нероном. Хелвидије Приск (НеМдшб Рпбсиб), републиканац, осуђен на смрт од цара Веспазијана (69-79). - Катон Млађи (М. Рогсшб Са1о), Дион из Прузе (са надимком „Златоусти“, СћгубббШтоб), Брут (0 . 1ипшб ВгаШб), убица Гаја Јулија Цезара. Све су то били људи који су изгубили живот због свог републиканског убеђења, као мученици.
142
17 Клаудије Максим (С1аидш8 МахЈтиб), с т о и ч к и филозоф, кога је Марко Аурелије високо ценио. 18 Отац: његов адоптивни отац Антонин (Ршб). - Педерастија је била порок код старих Грка. Код Дораца је педерастија била чак од стране државе организована. Старији је био одговоран за телесно и морално образовање и владање млађег и у бици је старији (егбп, егаб^еб) стајао поред млађег (егбтепоб). Тек римско законодавство (Јустинијан) је предузело кораке против педерасгије. 19 Брат: Луције Вер чији пример би пре могао да одбија него да привлачи. Мајка: Домиција Луцила (умрла 156). - Стари су веровали у снове (упореди Хомера) које шаљу богови, а нарочито Асклепије (Аебси1аршб), бог лекарске вештине. - Занимљиво је да Марко Аурелије тако лепо говори о својој жени за коју биограф Елије Капитолин (АеИиб СаркоИпиб) вели (с. 19): Раибппат баПб сопбГа* арид Са1е1ат соп(Цстпеб бШЈ е1 паиПсаб е1 §1а<На1опаб е1е§1ббе. А о њеном сину Комоду вели: ти1п Гегит СоттосЈит ех адикепо па1ит. Немогуће је замислити да Марку Аурелију није било познато шта се у Риму зуцкало. Несрећа за тога благог човека је била у томе што је имао таквога сина: чудовиште, за кога исти биограф вели: б1 ГеНх Гшббе* (Магсиб АигеИиб), Шшт поп геН^и1ббе{. Отац се, додуше, трудио да своме сину нађе најбоље учитеље, али све то није ништа помогло. Колика ли је разлика између оваквог сина и тако племенитог и узвишеног оца! - Бенедикт и Теодот. Имена су, свакако, хришћанска, а хришћане цар није волео. То се може разабрати из царевог „Дневника“. Држање хришћана у арени сматрао је театралним. То његово схватање је помало необично кад, с друге стране, знамо како је он лично гледао на страдања и патње и смрт. Али су хришћани били непријатељи религије (и, према томе, државе) а цар је спас римске државе гледао у одржавању старе религије. - Код Квада: Квади су били германско племе у југоисточном делу Германије (касније Моравске). - Река Гран. Мисли се на реку Гран која се улива у Дунав. - Метеорологија овде не значи оно што код нас, него бављење астрономијом, небеским стварима. - Софисти, или псеудофилозофи, појавили су се некако у другој половини петог века пре н. е. Најпознатији софисти су били: Протагора, Горгија, Продик (РгбсНкоб), Хипија (ШррГаб). То су били учитељи који су за новац поучавали богатију децу (филозофију, књижевност, математику, астрономију, етику, итд.). Не постоји апсолутно знање и апсолутна истина. Међутим, учење њихово било је напредно, јер они су тежили да спроведу реформу политичко-социјалног живота у смислу разумног напретка. Књига II
У другој глави Марко Аурелије говори: Сети се да си стар. Цар у то време није могао бити старији од 50 година. То је свакако карактеристично за његове погледе на живот. 1 Теофраст (Тћеорћгаб1об) је био наследник великог филозофа Ар стотела (384-322). Живео је од 372-287. Врло учен (историја филозофије, ботаничар, писац много читаних ,,Карактера“).
143
2 Пиндар, Гг§ш. 292 Вег§к. Пиндар (518-442), из Тебе у Беотији, високо цењен као песник. Писао је песме у славу победника у националним играма (олимпијске, питијске, немејске и истимијске, према местима где су одржаване). 3 Моним (МбпЈшоб) из Сиракузе, ученик киника Диогена из Синопе. 4 Карнунт (Сагпипшт) је данашњи Оеи18сћ-Акепћиг§ близу Беча (сгаре Виндобоне). Некад је то био веома важан римски гарнизон у коме је и Марко Аурелије имао свој главни стан (172-174). Данас су то познате рушевине. Књига III 1 Хипократ (№ррокг&е$), најчувенији грчки лекар практичар и научник (460-377 пре н. е.) са острва Кос, из породице Асклепијада. 2 Халдејци су маги и астролози из Халдеје, покрајине у југозападном Вавилону. 3 Хераклит (НегШекоз) из Ефеза (крај VI века пре н. е.), из краљевске породнце. Већ веома рано су се створиле легенде око њега. Кажу да је одбио висок свештенички положај и да се повукао у планине где је у близини једног храма (као први нама познати пустињак, еремит) умро. За собом је оставио дело „О природи“, од које нам је сачуван приличан број фрагмената. Због нејасног излагања (вероватно у облику афоризама) Хераклита су већ у старо време називали „бко1ет 6 б“ = мрачни, тамни. Он је био први индивидуалисга и субјективист. Хаотично сгање у његовој домовини потстакло га је да и целокупни космос схвати тако: „рат је отац свега“, све се налази у непрекидном току („рапга 1ће1“), не можеш двапут стати у исту реку. Све је релативно. Једино што је стално и што претставља центар свега јесте ватра која као божанство непрекидно влада и само с времена на време у виду муње долази на видљиви свет. Из ватре су настали осгали елементи: вода, земља и ваздух. Вероватно је Хераклит (а не Талес или Анаксимандар) пр ви генијални природни филозоф старога века. 4 Демокрит (ОешбкпШб). Марко Аурелије овде Демокрита замењује са Ферекидом (РћегекусЈеб). (В. Е>1е1&,Рга§шеп1е дег Уогеокгапкег, на одг. м.). Демокрит је био славни грчки филозоф, родом из Абдере (савременик Сократов, око 450 пре н. е.). Универзалан научник (писао о поезији, етици, медицини, граматици, фонетици, физици, математици, техници) али и практичар. Оригиналан у објашњењу постанка света (и свега: природе, богова, физике, психологије, етике и религије): све је постало од атома. - Анегдота о смрти није позната. 5 Сократ. В. Платон, Ћш. 61 0 . Овде се, наравно, мисли на његове тужиоце. 6 Фаларид (Рћа1апб), злогласни тиранин из Агригента на Сицилији (стари фчки Акга§аб). Већ Пиндар помиње шупљег бронзаног бика у којега би затварао затворенике и заробљенике чија би вика у зажареном бику подсећала на рику бика. Срушен 554 пре наше ере.
144
Књига IV 1 И човек се руши на жртвеник живота, то јест, умире, један раније други касније. Цару је ова мисао синула кад је ујутру (као што тумачи учени \УПато\У112) приносио боговима тамјан из кадионице. 2 Овде је текст прилично нејасан. Познати преводилац Атоп 5оуг& фпеушк себагја Магка АугеНја, Цјић1јапа 1934) предлаже интересантну исправку текста. Место &кага 1бп а§а№6 п предлаже: ка& 1бп А§аЉопа. А Агатон је био грчки трагичар (познат из Платонове Гозбе). 3 Кекроп (Кбкгорб) је био атички херој и по митологији оснивач Атике чији је први краљ био. Кекроп је био аутохтон, тј. прасгановник тога краја. Атињани су се стога сматрали аутохтонима, мада знамо да су досељеници, као што је и пре Атичана на тој земљи било становника. Кекроп (и Ерехтеј, други праотац Атињана) били су свакако прастара божанства преатичког сгановништва. 4 Камил. Можда се мисли на славног победника Веја који је ослободио Рим од галског јарма 390 године пре н. е. М. Рипиб СашШиб је историјска личност али у толикој мери испреплетена легендама да је немогуће утврдити прави његов лик. - Кесо (Каебо) је породични надимак римских породица ОшШ, Раћи и (^шпсШ. - Волесус је можда Уо1ебиб Уа1епиб из времена Ромула. -Леонатус је био официр македонског краља Филипа и његовог сина Александра Великог (356-323). - Сципион. АетПиб бс1рт АГпсапиб Мтог који је срушио картагинску власт и разорио град Картагину (146 пре н. е.). - Катон (М. Рогпиб Са1о), вероватно Старији пошто се помиње заједно са Сципионом (234-149 пре н. е.). Прави Римљанин старога кова, војсковођа, државник и писац (историјско дело „Оп§теб“ и стручни спис „О земљорадњи“). 5 Епиктет. Упореди напомену у Књизи 1,8 . 6 Некад главни град грчке провинције Ахаје (Асћаја). 7 Кадикијан је непозната личност. - Фабије. Можда се мисли на Квинта Фабија Максима, славног римског јунака, победника над Ханибалом. - Јулијан. Можда се мисли на познатог правника Салвија Јулијана (5а1ушб 1иНапиб), савременика његовог. - Лепид. Вероватно познати тријумвир у другом тријумвирату. И он је био веома сгар кад је умро. Књига V 1 Менандров цитат гласи: оик есће1б ћ6ро1 сћебеЈб ћуро 1оп а§а±6 п, еи Гб1ћј. Марку Аурелију је непријатно да наведе читав стих него га у нешто блажем облику цитира на крају пасуса. - Менандар (Мепапдгоб) је био главни претставник такозване „нове атичке комедије“ (343-293). Веома плодан писац чији је утицај на каснију књижевност те врсте био огроман, нарочито на римске комедиографе Плаута (ЋШб Массшб Р1аиШб, 254-184) и Теренција (РићНиб Тегеппиб АГег, 190-159). 2 Хом. Одубб. IV 690. 3 Хом. Шад. XVI635; Одубб. III453; X 149.
145
Књига VI 1 Фалернско вино је било веома цењено код сгарих Римљана. Песник Хорације (Оштиз Нога1ш5 РЈассиз, 65. до 8 пре н. е.) га често помиње. Вино је расло у подножју Масика у Кампанији. 2 Ксенократ, филозоф-академик, веома цењен и угледан човек против кога је насгупао (из непознатих разлога) киник Кратет. 3 Ово место је прилично нејасно. Преводилац 5оуг& је ове тешкоће решио на занимљив начин (Опеушк се$а1ја Магка АугеЦја, Цјић1јапа 1934, стр. 130 с.). Док остали преводиоци отприлике овако тумаче текст: све чему се гомила диви спада међу најобичније ствари; то су чврсти предмети, на пример камење, дрво, смоква и лоза, или су то бића која имају душу, на пример овце и говеда; овима се диви свет који располаже вишим образовањем; људи са још вишим образовањем занимају се за бића која имају образовану душу, додуше, не космичку, него душу која је пријемчива за уметности и слично; а тим људима је највише стало до тога да располажу што већим бројем робова. - боуге сматра да ствар треба тумачити сасвим друкчије: стоици разликују у природи четири врсте бића; најнижа и најобичнија (1а §ешко1а1а), аноргански свет и биљни свет, провејава рпеита као ћ6 х 18 (спајање) и рћуххб (природа); трећу групу претстављају животиње које провејава („држи заједно“) нека финија материја (ћурб ше1го!егоп бупесћбшепа), а то је животињска душа (рбусће); још финија материја (пнеума) провејава четврту групу бића, а то су људи (то је разумна душа - рзусће 1о§1ке) и она је способна да се образује. А такву душу има већина људи! 5оугб место апдгарбдоп (робови) предлаже а‘п1ћгброп (људи). Ако задржимо текст са апдгарбдоп, онда је јасно да треба помислити то да су стари располагали великим бројем робова који, додуше, нису имали ту највишу душу, али су располагали душом „пријемчивом за разне вештине“ - робови су били често веома образовани. Мало је само људи који имају такву душу и они спадају међу „16 рШћоб атћгороп“. - А није искључено да је реченица е ка(а р§11оп 1о рШћоз апс!гар6с1оп кексввсћај само интерполирана и да је треба једноставно изоставити! Ја сам је у преводу задржао (и ставио у заграде). Совретов превод гласи (ор. сп. 48): УеСГпо геС1, кј паз гајетЈјејо V пагауј, је тобј гагрогеШН V бпп бкир1пе: р т б V апог§апзка ћкја, кј јјћ &х1\ укир гуегпоз!; (ћехјб), па рптег катетпе; дги§1б габ1Нпб1уо, кј §а ргераја пагауа (рћузЈб), па рптег 1ез, бтокуе, 1Па, тавИпе; 1ге1ј1б 21уа1бкј бУе1, к1 §а уе2е р1етеш1ејба бпоу, 1о је с1иба, па §оуед т дгоћпјсо; бетјб ћпја, кјј1ћ оИ \\џ §е р1етепј{еј§а 1уаг, 1о је гагитпа (1и§а, пе 51сег уебо1јпа, уепдаг 1ака. кј је бробоћпа ха ите1е1побН аН како с1ги§аКотиг ра је таг итпе уебо1ј бе оћгаг1Ј1Уа, оћ кга*кет, к1 јо 1т а уебпа 1јисН. 1П оћбапбке Ои§е, 5е пе ћп§а га поћепо с1ги§о геб, ргес1у5ет ра 5Уојо (1и§о V гагитт 1П оћбе51уи коп51п1 с1еја1побН јп рота§а 1исН буојети ћН2пјети с1о 1е§а. 4 Лтос је данашња Света Гора на Халкидики. 5 Хрисип (Сћгуб^рроб) код Плутарха, адв. бкжш 13: Као што код драме
У појединим стиховима налазимо фрагменте који не вреде много, али који
146
ипак доприносе љупкости и лепоти целине, тако и зло, пре свега грех, мора служити божјој намери као део који зависи од општег реда. 6 Сматра се да су ова имена намерно одабрана и она претстављају обичне, просте, необразоване људе. 7 Питагора (Ругћа^огаб), грчки филозоф и математичар са острва Самос, (580-500), основао је у Кротону у Јужној Италији секту питагореваца. У односу између бројева (музика) налазио је тумачење за васиону (сферна музика). факи број од 1 до 10 претставља једну нарочиту особину васионе, а бројеви 1 , 2 ,3 и 4 садржани су у броју 10. Углед који је Питагора уживао код својих ученика био је неограничен: штавише, они би доказивали речима: „аи1бб 6рћа“ = он је тако рекао, и то би важило као апсолутан доказ. 8 Еудокс (ЕисЈохоб) је био славни грчки астроном, математичар и географ, ученик Платонов у филозофији. - Хипарх (НГррагсћоб) је био оснивач научне астрономије. - Лрхимед (АгсћЈт&Јеб), велики математичар и физичар, из Сиракузе (287-212). Проналазач борбених машина и сочива. Прича се да је помоћу тога сочива запалио картагинске бродове. У механици је пронашао закон о тежишту, закон о котурачама, завртњу и косу раван те полугу („Одреди ми место где могу да станем и померићу земљу“). Архимедов закон. И око ове личности су већ у старом веку створене многобројне легенде (,,Неигека“). 9 Менип (Метрроб), ц и н и к и сатирик, родом из Гадаре, око 280 пре н. е. Творац чувених „башгае Меп1рреае“, једне нарочите књижевне врсте коју је он створио: „стихови у травестији, помешани са прозом“. Оригинално Менипово дело (кој^ је Марко Аурелије свакако још имао прилике да чита) изгубљено је мада се већим делом може реконструисати из имитација Лукијана и Варона. Књига VII 1 Мисли се на мале статуе богова од глине или од воска које су давали деци на поклон приликом празника (бфПапа = лутке). Те статуице су куповали на специјалном тргу који је био отворен пре празника баШгпаНа, и господари би робовима давали нешто мало новаца (бфИапсшт) да би могли то да купе. 2 Платон, Држава VI486 А. 3 Цитат из изгубљене Еурипидове драме Белерофон, 289 N. 4 Цитат непознатог извора, можда из Еурипидове (изгубљене) драме Нурб1ру1е, &§. 757, 5 ббN. 5 Цитат из Хипсипиле (?) 6 Цитат из непознатог аутора. апЈН 7 Цитат из Аристофанове комедије Ахарњани 661. 8 (Ариан) Епиктет III24,1. 9 Платон Апол. 28 В. 10 Платон Апол. 28 Е. 11 Платон Горг. 512 О Е.
147
12 Аутор непознат. Можда Аурелије мисли на цитат из Горгија који наводи, в. 11 —Платон Горг. 512 И Е. 13 Стих из Еурипидове изгубљене драме Хризип (Сћфјрроб), Гх%836 N. То је Анаксагорина мисао. 14 Из Еурипидове драме Хикетиде в. 1110. Други цитат је непознат. 15 Епиктет 1,28; 4; 1122,37. 16 Епикур (ЕрЛсигоз), чувени филозоф и оснивач филозофске школе епикурејаца 323 године је дошао у Атину, купио 306 године кућу са вртом и ту основао „школу филозофа у врту“. Умро 270 пре н. е. Он је срећу налазио у томе да човека начини срећним, и учио је да се вредносг свега што је добро може проценити једино према радосги и болу. Радост је ослобођење од бола. Атараксија, мир и спокојство, циљ је живота, зато треба уклонити сваки сграх (од смрти и богова, Лукреције!). Прихватио је Демокритову атомистику. Богови су дивни, али не воде рачуна о људима. И однос према држави зависи од атараксије: индивидуалист у држави види само извор непријатности и бола, зато се треба повући и живети повучено („1а1ће ћЈ6 баб“). Упореди 1х§. 447 Шепег: Никад бол није неподношљив и у исто време вечан. Јер неподношљиви бол доводи човека убрзо до краја, док је дуготрајни бол подношљив.“ 17 Легендарни син филозофа Питагоре, по причи очев наследник и учитељ филозофа Емпедокла. Поменуте црте Сократа имају извор код Платона, Апол. 20 С и Аристофана, Облаци 362 б, Платон бугпроб. 221. В. 18 У најдубљем миру. Такав мир грчки филозофи зову §а1епе, што заправо значи: потпуна тишина на мору, кад је море мирно као огледало. Већ Демокрит је са овим стањем морске површине упоређивао спокојство душе коју не узнемирава никакав афекат ни жеља или пожуда. 19 Овде Марко Аурелије мисли на атинског генерала и демократа Леонта који је пао као жртва атинске тридесеторице, убрзо после пелопонескога рата. Сократ се одупро наређењу да са четири друга крене на Саламину да би га довео у Атину. Упореди Платон Апол. Књига VIII 1 Мисли на Јулија Цезара. 2 Аугуст (С. 1и1шб Саебаг Ос1аУ1апиб Аи§ибШб) први римски цар (63. пре н. е. до 14 н. е.). Хадријан (Надпапиб, 117 -134). 3 Луцила, кћи Маркова и жена његовог друга у влади Вера. - Секунда је свакако жена царевог учитеља Максима, филозофа стоика. - Епитинхан је вероватно име неког царевог ослобођеника. -Диотим (ОЈопшоб) је вероватно Хадријанов ослобођеник. - Антонин је умро 8 марта 161 године н. е. његова жена Фаустина старија још много пре њега, у трећој години његове владе. Целер је грчки ретор, царев учитељ и секретар цара Хадријана. 4 Харакс (Сћагах), филозоф и историчар из Пергама у Малој Азији, културног центра (поред Александрије) каснијег старог века. - Деметрије је вероватно царев пријатељ, филозоф платоник. - Еудемен (ЕшЈаипоп) је можда отац царевог пријатеља, ретора Аристида.
148
5 Жена Ливија (1ЈУ1а), ћерка Јулија (1иИа), унуци: Гај, Луције, Агрипина; пасторци: Тиберије (ТПзегшб) и Друз (Огибиб); сестра: Октавија (Освма). Агрипа је познати Аугустов војсковођа који је године 27 пре н. е. сазидао у Риму Пантеон (који још данас постоји, очуван у потпуности). - Арије (Агетб ОнЈутоб), сгоички дворски филозоф цара Аугуста пред крај првог века пре н. е. - Мецена (Маесепаб, МаесепаПб, С. СИпшб Маесепаб, 8 6 - 8 пре н. е.) заштитник („мецена“) римских књижевника, нарочито Хорција, пријатељ Аугустов. 6 Ослобођеници царевог друга у влади Вера. 7 Свакако ослобођеници цара Хадријана. 8 Етимологија речи „ак11пеб“ (зраци) од глагола ек1е*пеб1ћа1 (ширити се) је, наравно, погрешна. Етимологија је уопште била слаба страна старих Грка и Римљана. Већ Хомер покушава да објасни реч Одуббе^б од одуббебЉа1 = љутити се. Дирљиво бесмислене су неке етимологије старих, као на пример: сае1ећб (нежењен) „онај који живи као на небу“, или ациа (=вода) од: а циа шуашиг (која нам користи: вода је, према томе „од којега“). Реч „акп'б, ак1тоб“ доводи се у везу са „пух, пук1бб“ = ноћ.
Књига IX 1 Мисли се на XI певање „Одисеје“ (№куш) у коме се приповеда како Одисеј приноси жртве духовима покојника и на тај начин успева да сиђе у подземни свет. А може бити Марко Аурелије на овом месту мисли на некију Менипову којој наведене речи лепо одговарају. Већ смо рекли да је цар познавао Менипова дела. Види напомену број 9 у Књ. VI. Књига X 1 Сармати су народи који су живели северно од Понта. У овим речима цар мисли на самога себе јер је и он ратовао са тим племенима. 2 Фрагмент из Еурипида, сачуван код Атенеја XIII599 бб= Гг§. 898 N. 3 Место се односи на Платонов дијалог Теетет (Тћеак. 174 О Е), али је нејасно. Текст је на овом месту доста оштећен. 4 Прва три лица су сасвим непозната, Еуфрат је био виђен стоички филозоф и пријатељ Плинија Млађег. - Еутихион је непознат, тако и Силван. - Алкифрон је име грчког ретора и млађег савременика Лукијановог. - Тропеофор (Тгора1орћ6гоб) је такође непознат. 5 Упореди Хомерову Илијаду VI, 147 и 149: 145 даље: Што ме, Тидејев сине, јуначино, за род ми питаш? Какав је лишћу род, и људма је управо такав: Једно по земљи лишће разбацује вјетар, а друго У шуми брснатој расте, кад прољетно настане доба. 6 Да ли цар мисли, ипак, на своју жену Фаустину и још горег сина Комода?
149
Књига XI 1 Упореди Софокле, Краљ Едип 1393 85. 2 Фокион, атински државник, савременик говорника Демостена. Његово право политичко дело почиње после битке код Херонеје (338 пре н. е.). Својим великим државничким способностима пошло му је неколико пута за руком да спасе Атину. 318 године је срушен и убијен. Али је пре смрти заклео евога сина да се због тога не свети Атињанима. 3 Аполон има епитет „Ми8а$&е5“ = вођа Муза. 4 Упореди причу о градском и сеоском мишу у Хорацијевима сатирама, II6 ,79 §8, 5 Пердика (РегсИккаб) је био отац македонског краља Архелаја (413-399), савременик Сократов. 6 Измишљена анегдота о Сократовој жени Ксантипи. Ксантипа (Хап1ћГрре = Златнокоса) је Сократу родила три сина. Глас да је била склона свађи (и на основу тога су измишљене анегдоте) има порекло у клеветама киника. Уосталом, саевим је схватљиво што је жена једног човека који није имао никаквог имања, а волео да не ради него да расправља о свакојаким проблемима бида незадовољна. Па онда ни приче нису без икакве основе. 7 Као што роб не сме да се буни и супротставља жељама и заповестима свога господара, тако ни ти (јер си роб) не смеш да се буниш против Судбине. А Судбина (ћејтагшепе) је основно учење и постулат стоичких филозофа! 8 Хомер (Му85. IX 413. 9 Хесиод, Ег§а кшћетегај 184. 10 Епиктет III24,87. Књига XII 1 Емпедокле (ЕтредоИеб) из Акраганта (А§п§ето) на Сицилији (450 пре н. е.) био је путујући лекар, мудрац, чудотворац. Његов живот (смрт у кратеру Етне) окружују легенде. Написао је филозофско дело „О природи“: постоје четири основна елемента, првобитно уједињена у лопти (,,8рћаГгоб“), али се касније раздвајају. Привлачењем и одбијањем тих елемената („љубав и мржња“) ствара се свет. Данашње животиње и људи развили су се из најнеобичнијих и најсмешнијих ликова („десцендентна теорија“). 2 Катулин је био конзул за време Хадријана 130 године пре н. е. -Л у пус је био завереник против Хадријана и био је убијен (без цареве дозволе). Стертиније и Руф су непознате личности. - Баје (Вајае) је било раскошно морско купалиште близу Напуља на обалама Кампаније. Од грађевина је преостало само неколико рушевина јер је купалиште пропало заједно са Римом. Капреје (Каргеа1), данас острво Капри (Сарп), јужно од Напуља, где је римски цар Тиберије провео последњих седам година свога живота. Да ли заиста у дивљем разврату као што то легенда прича, или у усамљеничкој повучености, не знамо. - Велија (УаИа) је у Луканији. 3 Број претора (првобитно 6 ) порастао је касније на 18. Дужност њихова је била да приређују игре и забаве за народ.
150
ПОГОВОР
МАРКО АУРЕЛИЈЕ "ЕУбОУ 0К&ЛТЕ'
Т| ТГПУ^ тол>
&уа0о$ ка! &е1 &\сфХ<)е1\ б т о г а ^ у п , &&\ &е1 о к& ф л гс*
(Копај према унутрашњости: унутра је извор свег добра, и он може непрекидно извирати, уколико непрекидно копаш.)1 Марко Аурелије, Самоме себи , VII, 59 •Л
К О Њ А Н И Ч К А СТАТУА ! Хиљаде парадних статуа начињене су по узору на њу: коњ у равномерном касу носи људску фигуру одевену у ратну опрему, рука је патетично уздигнута. Као и у сваком државотворном уметничком делу, имамо утисак лажне помпе, слабо подношљивог колективистичког патоса, неискрености. Када је начињ ена почетком седамдесетих година другог века, поводом једног царевог привременог повратка из ратова против сарматских и германских племена - представљала је неки вид супституције за прави тријумфални споменик (лук или стуб), нешто као ознака још неизвојеване, али 1 Све цитате из Марка Аурелија дајем у сопственом преводу.
153
очекиване победе, привремено сведочанство о коњаниковој величини. Овај провизорни, недефинитивни карактер пратио је њеног наручиоца кроз цео живот: усуд М ар ка А у р ел и ја били су, а то је виш е него значајно за разумевање његове књиге, случај, несталност и незавршеност. Почињ ем са именом, ознаком, дакле, коју смо навикли да посматрамо као трајну особину бића: он га је, као да маркира рзличите животне улоге у којима се налази , м ењ ао н екол и ко пута: К ати ли је С евер по рођењу (121. године н.е.), Марко Аније Вер када га је, по смрти оца, усвојио истоимени деда, М арко Елије Аурелије Вер када га је, да би осигурао наеледника на трону, усвојио А нтонин Пије, и напослетку, М арко Аурелије Антонин, када је, 161. године, и сам постао цар. На ову непрекидну мену имена, а то је друга битна одлика целокупног његовог живота, најмање утицаја имао је он сам: различите околности, попут очеве смрти или потребе за континуираним следом владара, терале су га да мења имена и идентитете као што други људи мењају одећу. А ко се чита било које античко сведочанство о њему, упада у очи овај непрекидни недостатак контроле над догађајима: када му је, као десетогодишњаку, умро отац, усваја га деда, а одгаја дедина конкубина. К асније ће (I, 17) ту ситуацију описати као несрећу до које је дошло мимо њ егове воље. Подучавали су га ретори: није волео реторику. У петнаестој години, цар Хадријан га присиљава да се вери са девојком која је одговарала тадашњим династичким плановима, да би, када се констелација снага променила, исти Хадријан неколико година касније раскинуо ту вердбу и уговорио нову, опет прилагођену вишим циљевима. Тада већ принц, Марко је само стрпљиво извршавао. Кажу (Бш Сабзшз, 1.ХХ1 35,4) да није желео да га Антонин Пије адоптира и учини престо154
лонаследником: победио је, ипак, гах&оп #ет и Одбијао је да се пресели из своје куће на Целију у раскошни Т иберијев двор: победили су дворски обичаји. Од седамнаесторо деце умрло му је једанаесторо: морало се покорити силама природе. Очекивало би се да ће му царски положај омогућити да превазиђе стање неконтролисаног и фрагментарног, и да најзад заокружи, у игри своје, слободне воље, неку животну целину: ни то му није било дато. Тако рећи од ступања на престо пратиле су га надмоћне случајности: претећа држава Парта на истоку захтевала је хитну интервенцију; Германи и Сармати, весници велике сеобе народа, надирали су на западу, и учинили да добар део владавине проведе у војним гарнизонима на Дунаву. И управо када је намерио да, 175. године, оснивањем нових западних провинција учини крај варварској опасности, морао је да напусти овај план (који никада касније неће бити тако близу испуњења), јер се у Сирији побунио његов генерал, Авидије Касије: требало је угушити побуну. Непрекидни ратови изазивали су непрекидну оскудицу; од 166. владала је непобедива епидемија куге. Само уз крајње напоре, уз перманентно одрицање од себе самог могла се огромна државна творевина одржати на окупу. И он је то чинио, онако како је целог живота допуштао да га воде о к о л н о с ти и п о тр е б е других, не без, видећемо, извесне резигнације. Постоји, међутим, у његовој биографији догађај (боље: Догађај) који ипак као да у потпуности припада само њему, и који је, рекло би се, инициран и до крајњих консеквенци спроведен његовом вољом: окретање ф и л о зо ф и ји . П о сто је подаци (у писмима њ еговог учитеља Фронтона) да је у својој двадесетпетој години Марко Аурелије (тада још Марко Аније), наводно под утицајем стоичара Рустика, у потпуности напустио бављење реториком и посветио се, једном и заувек, 155
ф и лозоф и ји , о к р ет и одлука крајњ е нетипични за живот изнуђеног одлучивања и фрагментарних подухвата (и још нетипичнији за младог патриција). Као своје поље међу небројеним конкурентским филозофским школама, подшколама и фракцијама изабрао је, покушаћу да покажем не без разлога, стоицизам, и то углавном његов антрополошки аспект, дакле етику. СТОИЧКА ЕТИ КА Наивном читаоцу може се учинити да су ствари у стоичком поимању етике постављене наглавце: вредности које свакодневни разум држи за елементе људске среће, новац и слава, али и љубав, задовољство, чак и живот сопствене деце, та, дакле, у обичном мишљењу неоспорна добра, представљају овде беспредметни баласт, појаве које су с обзиром на категорије среће и несреће савршено ирелевантне (асИарћога). По истом механизму, наравно, у групу људској срећи неиманентних појава спадају и ствари које се обично сматрају за лоше - смрт, бол или патња. С друге стране, срећа и несрећа непрекидно се и емфатично повезују са појмовима добра и зла. Да бих ово појаснио, употребићу један особито драстичан пример, који наводи и Марко Аурелије (IX, 40): чињеницу да нам је дете здраво или болесно у н орм алн ом бисмо јези к у разум ел и као чињеницу среће или несреће, не приписујући јој ни на какав начин етичке појмове „добро” и „зло” (ако је дете болесно, то није зло, већ забрињавајуће). Са друге стране, чињеницу да човек А покушава да нанесе штету човеку Б били бисмо склони да протумачимо у категоријама добра и зла (конкретно, зла), без икаквог позивања на срећу и несрећу (човек А није срећан или несрећан, он је, банално, зао). П ош тен ће стоичар, 156
међутим, за прву ситуацију (болест детета) рећи да је с ону страну добра и зла, с чиме ћемо се интуитивно сложити, али и да је с ону страну среће и несреће, што је већ теже схватити (наша срећа није условљена здрављем сопственог детета). З а другу ситуацију (чињење зла), стоичка би интерпретација тврдила да се може окарактерисати као зло, али тиме и као несрећа (човек А је несрећан зато што чини зло). Оправдање оваквог посматрањ а људског света представља бит стоичке етике. У основи лежи строга идентификација врлине и среће, односно порока и несреће: људску срећу представља само оно што је добро, несрећу само оно што је лоше. Сходно томе, оно што није ни морално добро ни морално лоше (болест детета из претходног примера) не може са срећом или несрећом бити повезано ни на који начин. Овакве, морално неутралне појаве, спадају у категорију морално индиферентног, тј. за област пуног живота ирелевантног. Ствари се, да резимирам, деле на морално добре, и тиме везане за срећу, на морално зазорне, диа несрећне, и на широку класу између ова два екстрема, ни добре ни лоше, чиме ирелевантне за срећу. Овакав став (за почетак делимично упрошћен, в. доле), будући тако драстично удаљен од обичног поимања, захтева онтолошко утемељење. Стоици су га налазили у свом пантеистичком концепту, именованом као природа или бог: свет је створен сврховито, и универзално је прожет надређеним рационалним принципом. Пошто је свет сврховит и плански, онда су и његови делови створени са сврхом и планом: срећа се састоји у живљењу у складу са сврхом коју је божанско провиђење одређеном бићу наменило, што значи у складу са врховним принципом, за шта је уобичајена фраза била „живети у складу са природом”. Сада, пошто се људска природа од свих других ф орми ж ивота разликује поседовањ ем 157
разум а, чиме је најдубљ е п о везан а са бож анском промисли, онда, логично, „живети у складу са природом” за људе значи исто што и живети у складу са разумом. Разум, опет, будући божанског порекла, налаже сам о оно ш то је м орал н о б есп р еко р н о . И з о вако постављених премиса глатко се извлачи закључак да је људска природа предодређена за добро, и да се, природно, људска срећа састоји у добром. Систем својом унутарњом конзистенцијом делује необориво. Остаје, међутим, проблем његове драстичне супротстављености обичном ж ивоту: ствари о б е л е ж е н е е ти к е т о м индиферентности представљају све друго само не равнодушне и споредне појаве - управо супротно, љубав, здравље, задовољство, сам живот јесу уобичајена мерила среће. Стоици су ову дискрепанцију покушали да реше тако што су „индиферентне” појаве, за разлику од моралних, које су везане уз разум, повезали са нижим аспектима човека, са његовим животињским делом, нагоном. К ако је и нагон део људске природе, мада подређен и мање важан, тако се и овде може говорити о живљењу у складу са природом, где ће позитивне вредности - здравље и задовољство, рецимо - бити у складу са природом, а негативне - болест и бол - против природе. Овај нижи ниво природног живљ ења, међутим, у систему ипак остаје индиферентан, тиме што се тврди да човек који је досегао дубљу спознају природе и јединствености свог разума са божанским разумом превазилази ове ниже нивое добра и зла.2 Они остају само као „радије (или преферабилно) добри”, односно „радије лош и”, или, једноставније, мудар ће човек радије бити здрав него болестан, али ако се разболи, он неће томе придавати важност, будући да је 2 Један од патријарха стоицизма, Хрисип, приметио је да се сто категорија „преферабилно добра индиферентна појава (!)” поклапа са појмовима „добро” и „срећа” у обичном језику, што је, наравно, само знак тога да обични језик одражава мишљење не-мудраца (Р1ш. 5к>је. гер. 1048А).
158
превазишао стадиј у коме се ове вредности сматрају кључним за људску срећу3. Епиктет, мислилац који је на Марка Аурелија оставио најдубљи утисак (в. I, 7), извео је из ове дистинкције између морално релевантног и морално индиферентног практичне консеквенце: за основу практичне етике узима поделу на ствари које зависе од наше воље (морално релевантне) и ствари које су од те воље независне (морално индиферентне). У случају првих, мудар човек има обавезу да делује у складу са природом, тј. разумно, тј. да чини добро; у случају других, потребно је остварити неосетљивост (славна стоичка аратћеја), тј. став мирења са оним што се дешава, макар се на нас стуштиле све болести овог света и макар нам поумирала сва деца. Услов, дакле, ж и вота прем а природи јесте равнодуш ност прем а ономе што је морално равнодушно (индиферентно), до чега се долази спознајом божанске промисли, развојем, дакле, мудрости. Т ако се добија слика етичног диа срећног човека, што је у стоицизму исто што и мудрац, аскетски неосетљивог на бол и оно што други људи називају несрећом, мирног и помиреног, вођеног разумом, у потпуности посвећеног добру. Остаје још да се види како поступати у ситуацијама које зависе од наше воље: појам добра, наиме, ни издалека није дефинисан тиме ш то је речено да је добро исто што и живот у складу са природом, односно разумом. К ако каж е Ф. Јодл4, рећи да је природно живети по разуму, а разумно живети по природи, и да је све то „д о б р о ” , не доприноси зн атн о утврђивањ у садржаја врлине, односно добра, односно среће5: ако не 3 Претпостављам да читалац већ осећа мирис тамјана и звук хришћанских учења: стоицизам, а посебно позни стоицизам чији је представник и Марко Аурелије, имао је несамерљиво велик утицај на формирање хришћанске етике. о чему ће више речи бити касније. 4 Ф. Јодл, Историја етике: 69-70, Сарајево, 1975. 5 Сличну примедбу о непрецизираности садржаја добра у стоицизму изрекли су многи - в. Коплстон, Историја филозофије, I: 432, Београд, 1989.
159
знамо прецизно у каквим се облицима понашања добро састоји, немогуће нам је да их се придржавамо, и да тим путем досегнемо срећу. Стоици су стога усвојили платонички систем четири основне врлине (које су све изведене из једне битне врлине: спознаја природе илити бога): то су разумност, правичност, храброст и умереност; остали облици доброг изведени су и секундарни. Поставља се питање због чега су баш ови обрасци понашања проглашени основним; уз то, примећује се да су све базичне врлине одређене друштвено, тј. да је свака од њих рел ац и он а, везан а за односе унутар људске заједнице: питање је због чега је друштвени аспект човека узет за пресудан. Из премиса стоичке е ти к е , наим е, сасвим је м огуће извући суп ротн е закључке: ако је стицање спознаје пут ка одбацивању вредности свакодневног ж ивота као мудром човеку ирелевантних, онда би се могло помислити да је пут мудраца у ствари пут негације свакодневног живота, дакле аскеза, пустињаштво или анархизам, у сваком случају одбацивање заједнице. Овакав су закључак, да ствар буде занимљивија, из премиса налик на стоичке извукли следбеници Диогена из Синопе, киници, који су, упрошћено, проповедали самодовољност мудрости, и, консеквентно томе, ништавност друштвених норми, физичких ужитака и дарова судбине.6 Насупрот томе, стоицизам за битну одлику своје етике има управо уж љ ебљ еност у заједницу, праћену најстриктнијим поштовањем њених идеално постављених норми: мудар илити срећан човек треба да поштује родитељ е, да слуша учитеље, да воли домовину и пријатеље, да се ожени, израђа децу, бави се активностима усмереним на добробит заједнице7, и томе слично (готово би се 6 Етичко учен>е стоичке школе, још занимљивије, у ствари је и настало као одбацивање екстремнијих сгавова киника: оснивач стое, Зенон из Китиона, био је ученик славног киника Кратета. 7 Слику комбинације особина и активности коју мудрац и срећан човек треба да испољава у прилично екстензивној форми даје сам Марко Аурелије, и
160
рекло да чујемо глас каквог калвинистичког пастора). Киници су, просто, одбацили свет; стоици своју посебност граде управо на њ еговом прихватањ у. К ако, међутим, помирити равнодушност према свету и истовремено активно учествовање у свету, и то поштујући све њ егове норм е? О б р азл о ж ењ е је опет, као и у случају стремљења ка добру, онтолошко: врховни принцип, бог илити природа, уобличио је човека као биће које разумом чини добро у оквиру заједнице, односно начинио га је као друштвено биће (идеја потиче још од А р и с т о те л а ). С то га је , опет у складу са идејом о б ож ан ском провиђењ у и сврховитости козм оса, у природи човека да буде у заједници, и у природи му је да делује у правцу њеног очувања и напретка. Како је живљење у складу са природом услов среће, тако се за срећног (односно мудрог) има сматрати само онај који делује у оквиру заједнице и за њену добробит, а путем основних врлина. Т ако се концепцијом среће као исправног друш твеног деловања оправдава „основност” разума, храбрости, правичности и умерености (или самоконтроле). З а комплетно одређење доброг друштвеног деловања потребно је још само утврдити шта је то заједница. Ако се пође од свеприсутне пантеистичке тезе, онда је божански принцип у сваком ч о веку јед н ак , и идеје о соц и јалн ој, реги он алн ој, етничкој или расној разлици међу људима једноставно падају у воду. На њихово место ступа заједница свих људи (стоици су сковали реч козтороШез - грађанин света), у којој је једино дискриминативно мерило степен мудрости, односно освешћености божанства унутар себе. Деловање у корист заједнице онда се има протумачити као деловање за сопствене Митетскеп, за скуп то у првој књизи свог дневника, у којој исписује захвалне успомене на људе од којих се његов живот састојао: посебно су инструктивни описи три филозофа и учитеља, Рустика, Максима и Секста (I, 7; I, 9; 1,15), као и његовог адоптивног оца Антонина Пија (1,16).
161
јединки, дакле, са којима смо најуже повезани. Ако је човек - путем богатства, положаја или моћи - способан да делује у корист ширег круга, или чак читаве заједнице (која се, наравно, када се пређе на образлагање кон кретн е ети ке, обично донекле сузи са читавог човечанства на постојеће државне творевине), у том случају, дакле, човек је обавезан да делује на добробит читаве те заједнице8. Т ако је стоичка етика, полазећи сваки пут од о н то л о ш к о г м он и зм а, д осп ел а до о н ога ш то се у Упанишадама именовало речима с1апа, АауаЛћуат, с1атуага (дајте, саосећајте, контролишите), и што ће се касније у хришћанству именовати речју милосрђе. Није без значаја што се појам милосрђа, иако је код ранијих стоика (особито код Епиктета) имплициран, први пут експлицитно помиње управо код Марка Аурелија (нпр. II, 13; III, 6). Ц А Р-Ф ИЛОЗО Ф Тешко да ће се икада сазнати који је био конкретан повод да Марко Аурелије у двадесет и петој години одустане од р е то р и к е и посвети се (гл аго л тр еб а схватити у дословном значењу) филозофији. Узрок је, напротив, саврш ено јасан: у егзистенцијалну слику човека за кога је све већ било одређено, и чија воља нити је могла утицати на догађаје нити је успевала да доспе даље од ф рагм ента, у егзистенцијалну слику 8 Етика коју сам овде оцртао само је оквир у који су разни филоз уметали различита, често сасвим противречна тумачења појединих проблема: великих је расправа било, рецимо. око тема какве су порекло зла, односно теодицеја, или однос монистичког детерминизма и слободне воље. Од њих сам у овом приказу одустао не толико због недостатка простора, колико због њихове „уже стручне” природе, тако рећи техничког карктера: за Марка Аурелија, који је овде од примарног интереса, филозофија није била наука у смислу знаности, већ полурелигиозно искуство самоспознаје, те сам се и ја ограничио на оне аспекте који отварају врата оваквом доживљају.
162
таквог човека, дакле, стоичко одрицање од света и његово поновно прихватање, али са позиције која је изнад, а не у, уклапало се као елемент слагалице, или, боље, као оквир слике, који јој, ограничавајући је, даје какав-такав смисао. Остали тада актуелни системи нису се са овим могли мерити: епикурејско начело задовољства и повлачењ а није му, као будућем цару, било дато, различите скептичке школе имале су за циљ све друго осим давањ а к охерен тн ог ж и вотн ог става, мистички култови (међу њима и тадашње хришћанство) имплицирали су интелектуалну празнину и супротстављ еност држ авном систему (данас бисмо рекли естаблишменту), што се интелигентном и несигурном патрицију никако није смело десити. Стоицизам је, насупрот томе, пружао сва оправдања: ако други људи или случај управљају мојим животом, то не треба да ме погађа, јер је за моју срећу ирелевантно; ако ме, једна за другом, снађе низ несрећа, моја свест о вишњем принципу у мени рећи ће ми да то није несрећа, већ судбина, нешто што није повезано са мном; ако осећам да је живот који ми је намењен само скуп обавеза према другима, ја знам да он то и треба да буде, јер је живот због других део људске природе; ако ми, најзад, све то постане претешко, моја дужност, дужност судеоника у божанском, јесте да контролишем налете слабости и подвргнем се општем закону. Интернализовати овакав систем значило је, очито, бити спреман на све, од досаде парадне царске егзистенције до озбиљних ужаса рата и смрти: све је било дужност и све је било равнодушно. М ного пута је примећено да дело М арка А у рел и ја не садрж и го то в о ниш та од р а згр а н ат е стоичке логике, епистемологије и метафизике9, већ се ограничава на етику. Исто тако, видљив је савршени 9 А. 1.ебку: СеасМсШе с1ег §пес1тсНеп Шегашг: 978, Берн, 1971: Мттит Vоп Мешрћу5 (к, Махттит ап еШзсћег Ро1ет.
163
недостатак стандардног техничког апарата филозофског дела, хипотеза, побијања и доказа, уместо којих се јавља језик религозног знања: стоицизам му није био потребан као знање ради знања, самодовољна интелектуална игра, већ као костур за стално недовољан живот: Стално се враћај филозофији да се уз њу обновиш: она ће учи н и т и да ти и живот на двору и т и сам изгледате подношљиво (VI, 12). Пажљ иви читалац књиге „Самоме себи” неће, међутим, тако лако поверовати да је цар савршено глатко усвојио надљудске принципе стое, чиме се, верујем, могу објаснити особени тонови који се повремено чују у њ еговој вар и јан ти стоицизм а. М н оги 10 су приметили да је филозофија Марка Аурелија препуна резигнације: мисли се, пре свега, на одустајањ е од величине и потпуности. У једном позном запису, тако, стоји: Не надај се Платоновој држави. Нека ти достаје ако се и најбезначајнија ситница помери са мртве тачке (IX, 29). Призвук одустајања, и те како приметан у овом исказу, слабо се или никако не слаже са непобедивошћу стоичког мудраца. Резигнација је, међутим, преслаба реч за неке друге одломке, којима би пристајала једино етикета гађења на свет. Бирам неколико најупечатљивијих: Трајање људскоГ живота само је тренутак, његово бивство непрекидна река, опажаји нејасни, а тело плен црвима; душа је вртлоГ, судбина непрозирна, суд друГих безначајан. Укратко, све што је од тела само је река, све од душе сан и дим, живот је рат и боравак у туђини, слава заборав (II, 17), затим безбројна набрајања славних људи који су сада мртви и ни ш тави л о, јед н а к о као и н ајб езн ач ајн и ји живи створови (нпр. III, 3; IV, 32; IV, 50; VI, 24; VIII, 3), или у антици нечувено помињање телесно ружног и наказног 10 ор. ск.: 979.
164
Е. Кепап, Магс-Аиге1е: р. 208, Рапз. 1886. А. Риесћ. ор. ск : XIV А 1.е •
(V, 28; VI, 13; V III, 24). Укратко: Оно за чиме људи у ж ивоту теже испразно је, трулеж и бесмислица, а љ уди сами налик су на псе који се међусобно Гризу или на свадљиву децу која се час смеју, час плачу. Додајем да је једино М арко Аурелије из стоичке доктрине о вечном уништавању и обнављању света извео закључак о безвредности појединачног људског живота, који ће се у бескрајном низу огледала бескрајно понављати (нпр. IX, 1). Као да је било потребно унизити уобичајене вредности до најниже тачке, презрети чак и добра за антички свет непрепорна, какви су интегритет тела, душа, слава или интелектуално деловање; има у свему томе, да употребим оксиморон, сувише страсне мржње. Чини се да је захтев за потпуном равнодушношћу према свету био претежак, или једноставно немогућ: да би се том е м акар приближило, м орало се прибећи самоубеђујућим аргументима о његовој апсолутној безвредности (чега у тат$1геат стоицизму нема). У печатљ иви су и одломци у којима се равнодушност покушава остварити тешењем које почива на логичким инверзијама: тако се тврди да несрећу не треба сматрати несрећом, већ треба бити свестан да ово поднети храбро јесте срећа (IV, 49). Сасвим лична нота осећа се у IX, 40, где Марко Аурелије, путем истог логичког трика, долази до закључка да други могу да се моле боговима са речима Не дај да изГубим дете, док онај који је спознао природу свемира и остварио равнодушност мора рећи Не дај да се бојим Губитка детета. Покушај да се болна ситуација замени доживљајем ситуације, тј. да се конкретно искуство замени контемплацијом искуства не делује ни најмање убедљиво. З а ш то је баш М арку А урелију пало у део да оптерети чисту стоичку грађевину тако очитим показатељима немогућности да се свет одбаци и да се у њему истовремено активно учествује (а једино се тако може растумачити то што је морао да учини свет несразмер165
но одвратним, и то што у неразмрсивим ситуацијама прибегава софизмима)? Стандардни одговор је да је томе крив 2еи%е15г, прве назнаке распадања Империје11. Сумњам. Пре би се рекло да је ствар у томе што су сви претходни стоици били научници, проф есионални ф илозоф и, људи, дакле, који се мишљењем баве на надличној разини, и који, што није безначајно, пишу са намером да своје списе публикују. Марко Аурелије је писао за себе и, као ш то сам рекао, ф илозоф ију је примио као вид личне религије, као регулатор свакодневног искуства: природно да је, непосредно конфронтирајући сопствену стварност и мишљење, наилазио на неслагања које професионални мислилац не мора да опази. У ствари, неколико биографских детаљ а из античких извора упућују на то да је у драстичним животним ситуацијама и сам морао постајати свестан донекле те о р и јс к о г к а р а к т е р а стои чке равнодуш ности (арагћеГа): тако читамо (Нтопа Аи§тга, Магс. 29, 10) да је целу 176. годину, када му је умрла жена, Фаустина, провео у најдубљој тузи; да је потом, да осветлим и други крај скале, до краја живота живео са љубавницом; свог савладара, Луција Вера, наводно није волео и повремено је то јасно показивао (ЉШеш, 20,6-7); у гневу је наредио да се побуњеном генералу Авидију Касију одруби глава, али је касније, као да окајава грехе, свим остал и м побуњ еницим а дао опш ту ам нестију (Бш Саббшб, 1ЈСХ1,27,4). Ова изложеност ударцима, саучесништво у свакодневици, и истовремено интелектуално и емотивно одбијање да јој се призна било каква улога, иако умањују системску кохерентност у његовом делу, додају му, ма како то парадоксално звучало, аутентичност, узбудљивост и, исписаћу једну прокажену реч, поучност. 11
ор, сп: 980.
166
\У. ТћеПег. Магс Аигек 5еЊзЉе1гасИшп§еп: п. 52, 2ипсћ. 1951, А. Ее
Саучесништво у свету се код М арка Аурелија, м еђутим, није испољ авало само у сувише упорном покушају да се он негира. У многим ће се записима, под наслагом стоичких максима и уздисаја самомржње, осетити нешто као болна блискост са појавама, естетска осетљивост, извесна еротичка укљученост: свет, упорно негиран, неумитно се враћао. Прво, и најбаналније, веома често се у његовим забелеш кам а јављ а мотив ф илан троп и је и рад и кал н ог алтруизм а. То, међутим, није супериорно друштвено деловање раних стоика12 (делуј за заједницу зато што си јачи од свих њених чланова), нису то чак ни „топли осећаји према човечанству” (Риесћ) великог стоичког етичара Епиктета: у питању је извесно, понегде (као код разних величатељ а „славјанске душе”) плачљиво изражено сапатништво, и имплицирано самосажаљење (II, 13; III, 6). Везани смо за човечанство, и подносимо његове боли (III, 6; V, 20); штавише, Људи су створени једни због друГих. СтоГа им или помози, или их подноси (V III, 59; слично у IX, 11). Теоријску основу за ову разнеженост пред Другим Аурелије покушава да формулише у VII, 22: Особеност је човека да воли и оне који су посрнули. То је зато... што сте браћа, што они Греше из незнања и несвесно, што ћете убрзо и тш и они умрети... То би требало да значи да је онај који се, неком милошћу провиђења, успео до спознаје добра и зла дужан да упути и помогне онога који је пао. С друге стране, осећа се да је сасвим избледела првобитна стоичка дистинкција између мудрог и не-мудрог: без обзира на бесконачно мантричко понављање тезе о срећи и различитости мудраца, рекло би се да је јасно 12 Рани стоицизам инсистирао је на строгој подели између мудраца и оних који то нису (технички је термин био „будала”): о дијалектичким вратоломијама извођеним ради уклапању оваквог поимања разлика међу људима у идеју у свеопштем братству види А. А. Јот§-0. N. бесИеу, Тће НеИетвпс РНИозорћегз, у о 1. I: 423- 437, Сатћпс1§е, 1987.
167
осећао да разлике у несрећи нема. Разнеженост над човечанством, стога, јесте разнеженост над сопственим ликом, те алтруизам овде треба тумачити у светлу познатог механизма замене теза. Д ал ек о је заним љ ивији јед ан други асп ек т ушуњавања профаног код Марка Аурелија: литература. Експлицитно је тврдио да презире вербалне уметности (I, 17)13; с друге стране, међутим, прирођена осетљ ивост, коју, верујем, сваки читалац мож е да наслути, гонила га је да од неких својих дневничких бележ ака начини минијатурна ремек-дела, онај тип прекрасн и х верб ал н и х п ред м ета који се, једном прочитани, непрекидно враћају. Смрт у његовој интерпретацији наговештава воће и презреле плодове ране Рилкеове поезије: Ову честицу времена која ти је дата проведи у складу са природом, а затим се од ње расшави са благошћу, као да пада зрела маслина, и у паду благосиља земљу која ју је родила и захваљује се дрвешу на коме је изникла (IV, 48). Тешко је поверовати да овако рафинирана метафора, у потпуности уроњена у чулно, потиче од некога ко спољни свет озбиљно држи за пом ало одвратан привид. Још једна рилкеовска метафора смрти, са концизношћу оријенталне поезије: М нога зрнца тамјана падају на олтар: нека раније, нека касније. Разлике нема. (IV, 15). Не мањка ни литерарних реминисценција: обраћањ е и молитва сопственој полуперсонифицираној души у античкој се књижевности јављају бар од Архилоха, неких седам векова пре Марка Аурелија. Код Аурелија је, у складу са укусом времена, форма барокно елаборирана: Хоћеш ли икада, моја душо, бити добра и искрена, једна и 13 Податак (О т Сазз. 1.ХХ1, 1, 2) да је, када је постао цар, поно похађао предавања из реторике ни на који начин не противречи овој његовој тврдњи: дужност цара била је да држи говоре, и жеља да се та дужност обави долично сасвим је у складу са стандардним стоичким учењем о дужностима према заједници.
168
нага, видљ ивија од своје т елесне одеће? Х оћеш ли икада осетити сласт задовољства свиме и љубави према свему? Хоћеш ли икада бити испуњена и потпуна, без жаљења, без жудње за човеком или ствари који би ти донели насладе, без жудње за још времена да још мало уживаш, за неким местом, земљом, за уГодном клим ом , за м и ли м љ удим а? (X , 1). П ревод покуш ава да пренесе раскош ну употребу поетских средстава: брижљиво варирано понављање, тражена поређења, витменовско набрајање. Шта значи овако промишљена поезија (усуђујем се да је тако назовем) у једном филозофском дневнику, књизи која првобитно није ни требало да буде објављена? Препуштање овоземаљском задовољству у лепоти речи и попуштање пред чулном лепотом света. Чини се да је, као сваки интроверт, филозоф био осетљив на визуелно, и да је, као сваки брз ум, повезивао слике са речима без икакве тешкоће. Свет је, изгледа, ипак био достојан учествовања, и то на примарној, чулној равни. Недостатак имунитета на естетско вероватно је додатно поткопавао негаторску и дужносну етику стое. Недостатак имунитета на мундана задовољства чинио је то сасвим извесно. Постоје подаци да је Аурелије у м ладости био склон плем ићким заб ав ам а, лову и јахању, као и уживању у телесној снази: стоицизам му је донео ко н тем п л а ти в н о с т, али и го то в о аскетско испошћавање, бледило, често побољевање. Тело се, изгледа, морало сурово кротити. Као и у случају вербалних творевина, и овде је успех био само половичан: Х леб се, рецимо, док је у пећи, понеГде распукне: ове напрслине, настале независно од пекареве вештине, некако припадају уз хлеб и на особит начин потичу жељу за јелом. Па онда смокве: када су на врхунцу зрелости, распукну се. Презрелим маслинкама пред падом сама близина труљења даје неку особену лепо169
ту. Класје које се повија ка доле, боре на челу лава, пена што навире на уста вепрова, и ко зна шта још; ...(мудар човек) ће чељуст истинских звери гледати са истим дивљ ењ ем као и њ ихове имит ације од р у к у сликара и вајара; његово ће искусно око моћи да ужива у зрелој лепоти неке старице или старца, једнако као и у заводљивим ликовима младости (III, 2). Превише је суптилног задовољства у лепоти случајног која се овде проповеда, и превише визуелне насладе. О но ш то покуш авам да п о к аж ем је с т е да је Марко Аурелије, да би се присилио на равнодушност и да би образложио недостатност свог живота, покушао да од света начини позорницу патњ е и стрпљ ивог вршења мучних дужности, а да је истовремено, индиректно, величао свет. Његово дело се услед тога нашло у двоструком процепу: личном и филозофском. Филозоф ска двојност тиче се више прве, песимистичке стране. Стоицизам, чија је основна премиса свеприсутност божанског, дакле иманенција, дакле монизам, већ услед логичке кохеренције није могао одузети вредност ф изичком свету: уколико је бож анска пром исао у свему, ниш та не м ож е бити лош е, бесврхови то и безвредно. Равнодушност мудраца и учествовање са те узвишене позиције правдају се хијерархијом вредности, на чијем је врху оно најсличније чистом божанском, разум, а не процепом између вредног и безвредног. Уколико, међутим, са Марком Аурелијем прихватимо н и ш тавн ост света и п р о и зи л а зећ у св^вред н ост божанског, онда је то увођење дуализма на мала врата, а то значи тр а н сц ен д ен тн о ст б о ж ан ства, њ егово бивање-изван, дакле докидање монизма. Свет се код њега појављује, додуше још увек не доведено до крајње консеквенце, као отуђен од примарне силе: иако је вербално још увек на делу универзална повезаност и јединство, довољно је било употребити мало измењене речи, 170
и добили бисмо првокласни трансцендентни дуалистички систем, хришћанство. Личну подвојеност довољ но сам илустровао. Парадоксално је што је будући цар покушао да усвоји стоичку етику да би нам етнуо ритам , кон тролу и смисао свом расцепканом животу, а она је у рукама преосетљивог и преинтелигентног цара и сама постала не само недовољна, већ и проблем зт %епеп$: будући прихваћена са религиозном преданошћу, захтевала је потпуну ускл ађен о ст личности са својим правилим а; будући недовољна, узроковала је непрекидно преступање изван својих преуских оквира, па затим опет правдање због ових преступања, и тако у недоглед. Рекло би се да сваки покушај прихватања нечега као коначног и датог претвара свет у супротно од жељеног, разарајући га у још мање фрагменте, отварајући нове пукотине тамо где их дотад није било. Х раброст да се овако неш то покуш а и истрајавањ е у експерим енту јесу инхерентне врлине Марка Аурелија. КО Њ А Н И Ч К А СТАТУА II Сада м ож емо другим очима сагледати чувену коњаничку статуу на Капитолу: коњ као да жели да се отргне; коњ аникова испружена рука није патетични знак, већ покушај држања равнотеже; ако се концентришемо на лице јахача, видећемо да су му очи превелике, са рељ еф но урађеним зеницама, да су образи упали, усне сензуалне, брада подш иш ана на начин грчких п о р тр ета, и да цео лик стоји негде изм еђу хришћанског свеца и уживању склоног цара Хадријана. Тако схваћена, статуа више није лажно узвишена представа моћи Државе: она је пре аутентично узбудљива слика балансирања између управљања и препуштања, унутар превеликог броја задатака који се непрекидно постављају. Дејан Машић 171
ЛИТЕРАТУРА: Превод Албина Вилхара једини је српски или хрватски превод М арка Аурелија. На словеначки га је превео Ап1оп боуге: Опехтк сетгја Магка АигеИја, Цјиђ1јапа 1934. Од старијих стоика сачувани су само фрагменти, те се највише изворних података за њихов систем може наћи у списима познијих писаца који су их прерађивали или екстензивно наводили. Најзначајнији су већином преведени на српски: Диоген Лаертије: Ж ивоти и мишљења истакнутих филозоф а , прев. А. Вилхар, Београд, 1973; М. Т. Цицерон: Фило зофски списи (Лелије, Катон Старији, О дулсностима, Сципионов сан), прев. Б. Гавела, В. Томовић, Нови Сад, 1978; М. Т. Цицерон: О крајностима добра и зла, прев. П. Пејчиновић, Сарајево, 1975; М. Т. Цицерон: Р асправеу Тускулу , прев. Љуб. Ц репајац, Београд, 1974; Л. А. Сенека: О гн е ву , прев. М. Ђурић, Београд, 1959; Л. А. Сенека: Писма Луцилију , прев. А.
Вилхар, Нови Сад, 1978. Од литературе на страним језицима, пре свега треба издвојити изврсно двојезично издање (грчко-француски): Магс-Аиге1е: Ретеез, 1ех1е е!аћН е! 1гас1ш1 раг А. I. Тгаппоу, ргеГасе сГ АЈте Риесћ, Рапз, 1925. Веома добар коментар даје К. В. КиГћегГогс!: Тће МесИтпопз о / М. АигеНш. А 5гис1у, 1.опск>п, 1989. Најпознатија монографија о Марку Аурелију је књига А. К. В1г1еуа Магст АигеИш, Сашђпс1§е, 1987.2 Добар и модеран приказ стоичког система може се наћи у: А. А. 1>оп§-0. N. бесИеу: Тће НеИетзИс РћИозорћегз, 1-2, Сатђпс1§е, 1987; детаљну монографију написао је Мах РоћЈепх: Оге 5 ш . Сезсћгсћге етег §е!5ћ§еп Вех\>е§ип§, 1-2, ОбПш^еп, 19478, док се проблемима етике специфично бави В. 1гшоо<± ЕМсх апс! Нитап Аспоп т Еаг1у ЗШЈсгзт, Ох1шс1,1985.
172
САДРЖАЈ
Самом себи ................................................................... Прва књига ....................................................... Друга к њ и г а ........................................................ Т р е ћ а к њ и г а ........................................................ Четврта к њ и г а .................................................... П е т а к њ и г а .......................................................... Шеста књ и га........................................................ Седма књига ...................................................... Осма књига ........................................................ Девета к њ и г а ...................................................... Десета књига ...................................................... Једанаеста к њ и га............................................... Дванаеста к њ и г а ................................................ Објашњења ..............................................•..................
5 7 16 23 31 44 57 70 83 96 108 121 132 141
Дејан Матић: Марко Аурелије
151
................................
Марко Аурелије Антонин
САМОМ СЕБИ
Издавач МИЈ1ПРОМ, Горњи Милановац З а издавача Предраг Новаковић Уредник Ненад Новаковић Коректура Љиљана Новаковић Графичка опрема Вељко Тројанчевић Штампа ЛИТОПАПИР - Чачак Тираж 1000 примерака МИЈ1ПРОМ, Горњи Милановац Хајдук Вељкова 9, тел (032)711-792
С1Р - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 14 Марко Аурелије МАРКО Аурелије Антонин Самом себи / Марко Аурелије Антонин ; превео са грчког Албин Вилхар ; приредио и поговор написао Дејан Матић. - Горњи Милановац : Милпром, 1998 (Ч а ч а к : Литопапир). - 172 с т р .; 21 сш. - (Мала морална библиотека) Тираж 1000. - Поговор: стр. 153-171. Библиографија: стр. 172. 17.03(37) а) Марко Аурелије Антонин (121-180) б) Стоицизам ИД=64875532
ш МАЛА МОРАЛНА БИБЛИОТЕКА
1. Балтазар Грасијан: ВРЕЛО МУДРОСТИ /1994/ 2. Никола-Себастијан Рок Шамфор: М АКСИМ Е И МИСЛИ /1994/ 3. Ралф Валдо Емерсон: УПРАВЉ АЊ Е Ж ИВОТОМ /1997/ 4. Марко Аурелије Антонин: САМОМ СЕБИ /1998/
