Majkl Gorman - Nase neprolazne vrednosti

N aše

neprolazne v r ed n o st i

B i bl i otek ar st vo u X X I vek u

M aj kl Gor man

FI LOLOŠKI FA K U LT ET U N I V ER Z I T ETA U BE O G R A D U

Beograd, 2007

N aše

n epr ol azne v r ed n o st i

B i bl i otek ar st v o u X X I vek u

M aj kl Gorman

prev eo Sergej Macura

FI LO LO ŠK I FA K U LT ET U N I V E RZ I T ET A U B E O G RA D U

Beograd, 2007

Autorska prava © 2000. Maj kl Gorman. Autorska prava za prevod na sr pski © 2007. Fil ol oški fakultet Univerzitet a u Beogradu

CI P - К аталог изац иј а у публикациј и Народн а библиотека Србиј е, Београд 0 2 :0 0 5 .3 3 17 4 :0 2

Г О РМ А Н М ај к л

N aše neprolazne vrednosti : bibl iotekarstvo u X X I veku / M aj kl Gorman;preveo Sergej Macura. - Beograd: Filološk i fakul tet U niverzi t eta, 2007 Beograd : Belpak ) . 225 str , ; 21 cm

Prevod dela : Our Enduring Values / M i chael Gorman. Tiraž 500. - O autoru: str. 222,- str. 224: O knj izi / A . (A l eksandra) V raneš. Napomene i bi bli ografske refer ence uz svako poglav lj e. Registar. I S B N 9 7 8 - 8 6 - 8 6 4 19 - 3 4 - 7

а)Библиотеке - Развој б) Библи отекарство - Етич ки аспект ц) Б иблиотекари - Етика C O B I S S .S R - I D 14 3 9 3 2 4 2 8

This proj ect was funded through Grant Agreement of USEmbassy, Bel grade, and Faculty of Philol ogy, Belgrade Universi ty.

Ovaj proj ekat j e ostvaren zahvalj uj ući saradnj i Ambasade SAD u Beogradu i Filološkog fakulteta u Beogradu.

Ova knj i ga posvećena j e

Ketrin Hepber n i Spenseru Trej sij u, zvezdam a, i

Fib i Haroldu Ef ronu, sc n ar i s t i m a

Stonog uređaj a, " " oglednog informatičkog fi l ma

SA D RŽ A J

Predgovor

7

I zr azi z ahv al n ost i

9

Uvod

11

1

I stor ij a i fi l ozofi j a bibliotečkih vrednosti

27

2

V r ed n o st b ib l i o t ek a

41

3

Bi b l i ot ek a k ao m est o

55

4

Upr avlj anj e

71

5

Usluga

89

6

I n t el ek t u al n a sl ob o d a

10 5

7

R ac i o n al i zam

12 1

8

Pismenost i učenj e

137

9

Pravičnost pristupa zapi sanom znanj u i podacim a

153

10

P r iv at n o st

16 9

11 Demok rat ij a

.185

12 Istraj avanj e

199

I n d ek s

205

O au t o r u

22 1

O knj izi

223

7

P R ED G O V O R

Svet okr enut naopačke? Iako se i spostavilo da se zbila dve godine pre nego što j e potpisan zvani čni mi r, predaj a l orda Kornvoli sa oktobra 1781. u Jorktaunu, Vi r džinij a, označi l a j e uspešan završet ak Ameri čkog rata za nezavi snost . Bi o j e t o dan kada j e osigurana nezavi snost Sj edinj enih Država. Dana 19. oktobr a, posle žestoke r aspr ave o usl ovima predaj e, por ažene br itanske i nemačke trupe " izmarširal e su sa umotanim zas v ta ama, dok j e melodij a koj u su izabraleda ' i br itanski marš sasvim odgovaraj ućeg nasl ova Svet okrenut prate bio star "' naopačk e. 1 Imaonih koj i ver uj u daubudučnosti bibliotekaleži neki elektronski Jor kt aun, da j e široka upotreba elektronske komunikacij e revoluci onarna sila kolik o i Ustani čka uj edinj ena voj ska Amerikanaca i Francuza, i da će, pre r anij e nego kasnij e, garnizon tradicionalne bibliotek e past i , ost avlj aj ući bi bli otek are da kradu sa popri št a - nj ihovog svet a okr enutog naopačk e. Pitanj e j e, naravno, da li će ta t ehnol ogij a uni št i t i i li oj ačat i bibl ioteke. Je li Virtuelna bibli oteka u r atu sa tradicionalnom bibliotekom il i j e moguće da ono što proživlj avamo nij e revolucij a a sigurno ne r at? Uveren sam da " " " " su di gitalna revolucij a, I nfor mat i čko doba i sve dr uge f r aze uobičaj ene danas samo šuplj e m et afore i da nas odvlače od pr av ca u kom e tr eba da i demo - pr avca inkor poracij e, saradnj e, suživota i mirnog napretka. Jedini metaforički rag za koj i znam u ovoj ar eni j e r at ok o dodel e sr edstava između tradicionalnih bi bl i otečki h resursa i di gitalne tehnologij e. To j e važna borba i to sa pr avim posledicama, ali nij e ni stvar uzvi šenih princi pa ni od fi lozofskog značaj a. Kako j e već primećeno, ima lj udi koj i ver uj u ili tvrde da ver uj u da će elektronska tehnologij a ister ati sve druge oblike zapi sivanj a, širenj a i očuvanj a znanj a i podataka, i na taj nači n pr etvoriti obrazovanj e, učenj e, dokoli cu i prirodu dr uštva. Ipak, većini se čini očit im

8

da se t akv a r evol ucij a ne događa i da se neće ni dogodi t i i da će biblioteke nastavitida pr imenj uj u elektronsku tehnol ogij u na sve programe i usl uge, pobolj šavaj ući na taj način uslugu koj u činimo dr uštvu. Prvo gledište j e usko, gotovo totali tarno. Drugo j e vizij a evolucij e, pobolj šanj a, rast a i napret ka. N A PO M EN A

1

Непгу P. Johnston, Thc Yorktown Campaign and the Surrender of Cornwallis (Nevv York: Har per, 1881), 155.

9

I Z RA Z I Z A H V A L N O ST I

Želim dapomenempomoćMarlin Čemberlen i Meri Hačingiz Izdavačkog preduzeča Američkog bibli otečkog dr uštva u svim fazama ove knj ige. Dej v Tikoson, moj kolega na Državnom univerzitetu u Fresnu, dao mi j e pregršt idej a, kao i mnogo drugih kolega u ovoj bibl ioteci. Zahvalan sam za rasprave na r azne teme sa Suzan Kurson , M ari on Ri d i D žim om

Šmitom, stalnim članovima Saveta direktora bibli oteka pri Državnom univerzitetu Kal ifornij e. Moj a asi stentkinj a, Suzan Mandžini , bila j e kao i uvek nepogrešivo neprocenj iva, savesna i promi šlj ena. Imam i dug prema nebroj enim kolegama po st r uci koj i, veruj em, znaj u ko su i koliko cenim nj ihove i dej e i prij atelj stvo. Kao i uvek , večno sam zahval an na lj ubavi i podr šci moj ih ćerki , E m e i A l i s.

Uvod

11

Uvod

aštopisati ili očekivati odbilokogadačitaknjiguovrednostima

Z biblioteka? Odgovor j e sasvim prost. Živimo i radimo u vremenu

promena. Izgl eda da više nevaže stare istine, i mnogi bibliotekari zabrinuti su za budućnost bibli oteka i naše profesij e. Na primer, skorašnj a nadal eko poznata rasprava o bibl iotečkom obr azovanj u izgleda da se susrela sa velikom poteškoćom po pitanj u podel a između bibl iot ekara i bi bliotečk i h 1 Te odel e oda u nedostatak sa lasnosti oko za edni čkih eda o a. p g g p j g j verovanj a i vrednosti i često potpuno dr ugačij a predviđanj a budućnosti. Ono što j a žel im da učini m, i ono što ćeš, uvaženi čitaoče, nadam se, naći u ovoj knj izi , j este da il ustruj em i ponovo promi slim o temelj i ma naše profesij e da bih bar em dao okvir za raspravu i u naj bolj em slučaj u stvori o širok plan koj i svi možemo da nastavimo. Lj udi poj ačavaj u potragu za smi slom života u vreme napr et ka. Kada se osnovne potrebe - hrana, st an, obrazovanj e, zdravlj e - popl aćaj u i osi guraj u, potraga počinj e na svim nivoima. Reli gij a, od naj zahtevnij ih " " poj ava do nezamorne i nej asno defi nisane duhovnosti, nij e bekstvo od st rogosti života za uspešne nego dodat ak za one k oj i su shvatil i da materij alni svet nij e dovolj an. Druge verske obnove dešavaj u se u periodu veliki h pr omena - vremenima u koj ima se užitak u sadašnj osti umanj uj e neformuli sanim st rahom od budućnosti . I zvan reli gij e, poj edinci i grupe traže et iku i k onačna ver ovanj a k oj a ih određuj u čim se reše borbe za goli opstanak. U nekom smisl u, svet biblioteka j e mikr okosmos većeg sveta - podržan tehnol ogij om al i zastr ašen nepoznati m, menj a se na načine koj e većina nas magl ovito razume, ako i toliko. To j e sv et u kome su ekonomski osnovi biblioteka i proi zvoda koj i ma se mi bavimo podložni nepredvidlj ivim silama. Svet uskostr učnog žargona, stalne promene, novih potreba za novi m usl ugama, i neobj ašnj ivog, sveprisutnog, mučnog osećaj a kako nam se zemlj a izmi če pod nogama - sve ovo se očituj e u našem radu u bibli otekama i u širem svetu u kome živimo i koj i naše bibl ioteke opslužuj u.

U v od

12

Moramo da shvatimo i odvažemo taj širi kontekst ako želimo da shv at i m o i razu m em o rad ni sv et b i b li ot ek a. Bi b li ot ek e, b i b li o t ečk e slu žb e

i bibli otekar stvo uhvaćeni su u proces nai zgl ed stal ne prom ene - prom ene koj a se gotovo svuda pripisuj e tehnologij i. Ipak , bilo bi p ogrešno bilo videti biblioteke kao samostal an sistem ili hvaliti (ili kriviti ) tehnologij u za sve. Tehnol ošk e promene koj e smo tokom poslednj ih dvadeset pet godina videl i u bi bliotekama bi le su dramat i čne, al i one bl ede u por eđenj u sa naporednim promenama u društvu, pol it ici , životnim stil ovima i gotovo svakom drugom vidu lj udskog života. Ako mislimo da j e automacij a dub oko utical a na bibl ioteke, Inter net i Svetsku m režu , t r eb al o b i da se n a

trenutak vratimo korak dalj e i uporedimo to sa ut i caj em koj i su stvorili sl ed eć i f ak t o r i :

globalizacij a tr govine stvaranj e međuzav i sne svetske priv r ede pad komuni zma u Istočnoj Evr opi i t r ansformacij a društ ava tog p odr učj a n a dobr o ili na l oše ot kri ća u m edi cini koj a su pr odužila život ni vek u r azvij eni m zemlj ama i dovela do starenj a stanovni štva uspeh ženskog pokreta u razvij eni m demokratskim državama uspon azij sk e demok ratij e i pr ivredne moći kraj Hladnog r at a nastanak gl obalnih i zvešt ačkih kompanij a, kao što j e CNN p orast koli čine i t i pova slobodnog vremena u razvij enom svetu uporedni porast gl adi i siromaštva u nerazvij enom svetu i svetu u razvoj u

negativan uticaj fosilnih goriva i industrij alizacij e na svetsku pri rodnu sredinu uspon fundamentalizma šir om sveta u u razvi enom i u l žnu rivred n iz industri alizac e u s u rome a j p j j p sv e t u

premeštaj industrij alizacij e iz razvij enog sveta u svet u r azvoj u " " " suk ob u svim društvi ma i zm eđu globalizacij e i društvenog " at av i zm a

porast globalnog terorizma

U vod

13

Na ove i mnoge dr uge trendove utiče tehnologij a, nar avno, a u mnogim sl učaj evima sa nj i ma se i sprepli će. Globalna trgovi na j asno j e povezana sa porastom globalne razmene informacij a i trenutni h vesti. Promena iz industrij ali zovane u usl užnu privredu u razvij enom svetu pogoni se tehnologij om. Dr uge vrst e pr omena (envi r onmentalnih, dr uštvenih i td.) u mnogo sl učaj eva pod uticaj em su tehnologij e ali i maj u druge, dublj e korene. D a navedemo samo j edan primer, sukob oko t oga da li biblioteke t reba da ograniče pri stup dece elekt ronskim i zvorima pomoću filtriranj a ili dr ugih nači naj asno se usredsr eđuj e na tehnol ogij u. Isto tako j asno, to j e mani fest acij a sudara između razli čit ih društvenih i poli tičkih stavova koj i pret hodi sav remenoj tehnol ogij i za nekol iko decenij a, ako ne i vekova. Nemoguće j e izdvoj i ti bil o koj i t rend il i događaj na prethodnom spi sku iz ostal ih, a uticaj tehnologij e na bibli oteke j e mikr okosmos uti caj a tehnologij e na ceo svet . Važno j e pri met it i da smo mi , kao lj udsk a bića, deo dr uštva u kome živ imo i da j e dr uštvo deo sve gušće povezane mr eže koj a potencij alno čini gl obalno dr uštvo u nastaj anj u. Moramo uvek i mati na umu da j e ono što se dešava bibliotekama r ezultat onoga št o se dešava dr uštvenom životu, društvenoj organizacij i i globalnim privrednim kr etanj i m a.

Le pl us 9a change... Literatur a iz bil o kog perioda pokazuj e da su lj udi tog vremena ver ovali kako žive u eri n evi đenih promena. Uvek j e tako, i t renut ne promene uvek su tegobnij e n ego minul e, i z prostog razl oga što znam o r ezul t ate prošlih pr om ena ali nem amo način a da pr edvi di mo r ezult ate pr omena koj e se dešavaj u ili su pr edvi đene za sada. Kako god na to gl edali , pr omene se zai st a zbivaj u, i j oš promena nas čeka. Postoj e dva nači na za hvatanj e u košt ac sa izvesnim promenama. Jedan j e da budemo pasivni i refleksivni , i da dozvolim o svemu što se dešava da se desi. Drugi j e da planiramo i koli ko j e moguće kontrol i šemo promene. Ovo nij e knj i ga o planiranj u ima dovolj an broj takvih - nego knj iga koj a nalaže razmatranj e vrednosti na koj ima se temelj i naš bi bli otečki i bibli otekarski rad, j er planiranj e nikada ne može biti kori sno u odsustvu intelektulane i filozofske podloge. Lj udskim bi ćima t reba razlog za sve nj ihove aktivnost i j er taj razl og izdi že ak t ivnosti iznad dirinčenj a i podi že lj udski život na viši nivo. Ovo ne služi

14

U vo d

da podrži zakuk ulj ivanj e tegobnog rada il i sak ral i zacij u nepotrebnog posla, nego moć službe i dr ugih vrednost i koj ima se pr ocenj uj e kor i stan rad. Smat r am da u dubini duše svi mi bibl i otekari znamo da j e ono što radimo korisno i dobro i da j e kumulacij a sveg našeg kor i snog i radnog veka daleko veća od zbira nj egovi h del ova. Ipak, prema mom i skustvu od preko čet rdeset godina u bibli ot ekama, sada ima vi še bi bli otekara koj i n n r n ka nego ikada r i i u u ono t i e amu os ovu svo ad o ve e s t š o č s p p j g g ranij e. Ovu poj avu obj ašnj avaj u dve r eči - promene i nei zvesnost .

V r ed n o st i i v r ed n o st U svak om vidu života, živi mo u vremenu neizvesnosti . Uprkos ekonomskom napretku veći m del om devedeset ih i na kr aj u Hladnog rata, većina nas, mada smo dovolj no srećni zbog sadašnj ih okolnost i ,

k l z . va r mena ko e te do a e O m n ko e idimo i oš više o laši se ro e a v , j p j p p j neizvesnost prožima naš radni život . Protivrečnost se vrti oko budućnost i bi bli otekarstva i bibli oteka i teško j e bavit i se raznim verzij ama budućnosti koj e predviđaj u gurui , posebno imaj ući u vidu da i zgl eda da veći na nj ih prei spi tuj e samo postoj anj e naše profesij e. Di skontinuitet i zmeđu zaposlenih bibliotekara i korisnika biblioteka s j edne strane i akademskih " " teoreti čara, infor mati čara, mnogih bi bli otečkih pedagoga i nekih vođa naše struk e s druge postaj e svakim danom očitij i . Prva grupa žal i zbog opadaj ućeg budžeta za građu; zbog oronul ih, prepunj enih biblioteka; i zbog užasnih pr it i saka da uvek urade više posla sa manj e materij ala. Manj e-više istovremeno, druga gr upa obj avlj uj e nerazumlj ive radove o di gitalnim bibliotekama, štampa fant asti čne i zvešt aj e (kao sramot ni 2 Bentonov izveštaj ), drži konferencij e koj e l ebde na i zdašnoj kol i čini pr azne az lima u a u no e. i a nama osta c l n m iva u radost m što riče i u av o už J , p g p g izm eđu elit i sta i radnika u bibliotekama, kao i korisn ika, nikada nij e bio

veći . Taj j az se može pripisat i , gotovo u potpunosti, činj enici da će oni zainteresovani za bi blioteke ali neopterećeni bri gom o nj ima na dnev noj osnovi daleko radij ebi ti oduševlj eni di git alnim bibliotekama nego oni koj i se bave svakodn evn o stvarnošću savr em enih bibl i ot eka i nihove upotrebe.

Oni od nas koj i veruj u u stvarne biblioteke koj e služe stvarne lj ude treba da, vi še nego ikada, reafi rmišu svoj e vrednosti i vrednost. Da bismo to učinili , mor amo razumeti prirodu vrednosti i pomi r i ti se sa bi bli ot ečki m vrednost i ma i nj ihovom primenom .

U v od

15

Avantur e u aksi ol ogij i Aksiologij a

Izgovor : Funkcij a: Etimol ogij a:

ak siol ogij a i menica grčki axios + međunarodni naučni vok abular -logij a

D at u m :

19 0 8 .

Pr oučavanj e p rirode, tip ova i kriterij uma vrednosti i vr ednosnih sudova, p osebno u etici.3

Vrednost j e nešto od suštinskog interesa (često i spr avom od li čnog i nteresa) za poj edinca ili grupu. Kada se ofor mi gr upa vrednosti , obrazuj e " " se si stem vrednosti. Govorimo o vrednostima u mnogim kontekstima: ekonomskom, mor al nom, verskom, umetni čkom, naučnom, p olitičkom , profesionalnom i pravnom.U svakoj od ovih sfera, ovaj ter min ima različito, mada srodno značenj e. Naj j ednostavnij a i naj šir e shvačena j e ekonomska " " defi nicij a, iako čak ni ovde poj am vrednosti nij e ni bli zu merlj iv kao poj am cene, mada j a dal eko važnij i i tr aj nij i . U drugim polj ima, t reba " " samo pomisliti n a ter m i ne kao umetni čk a vrednost (u dobu k ada krava u " " formal dehi du osvoj i veliku umetničku nagradu) i političke vr ednosti (u dobukadasu poli tičkestrankeu potpunomvl asni štvu komercij alnihi drugih " " inter esa) da shvatimo kolik o j e reč vr ednost klizava. Važno j e priznati ul ogu li čnog i nteresa u formulacij i vrednosti j er čak se i naj altr uističnij e vrednost i mogu tumačiti kao razložna osoba ili grupa razl ožnih osoba koj a teži da obav i radnj e ili ispunj ava st anj a egzistencij e koj a im pogoduj u. Na prim er, dve temelj ne zapadne vrednost i su sl oboda poj edi nca i dobrobit društva (opšt e dobr o). Razumna osoba če prvo shvatiti da su ove vrednost i neizbežno sukoblj ene i da se moraj u stalno procenj ivat i j edna naspram dr uge; i drugo, da iako sloboda poj edinca očito godi poj edincu, tako del uj e i opšte dobro. Na kraj u kraj eva, samo bi nihilista ili ekstremni zastupnik slobodne volj e odbio harmoničnu zaj ednicu koj a donosi opšte dobro švim čl anovi ma. Dr ugim rečima, vrednosti su ukorenj ene u stvarnom stanj u stvari i ne postoj e za sebe ni po sebi k ao fi lozof sk i entitet i. Svaka grupa i svaka generacij a mora da ustanovi svoj e vrednosti , zadržavaj uči one koj e ostaj u od interesa i ličnog interesa, odbacuj ući one koj e više ne važe, i stvaraj ući nove vrednost i ili , ver ovatnij e, ponovnu inter pretacij u starih v r e d n o st i .

U v od

16

" " Ovo j e j edna od sažet ij i h defi nicij a vr edn osti : Vrednost j e t r aj no ver ovanj e da j e poseban način ponašanj a ili k raj nj estanj epostoj anj a li čno il i dr uštveno povolj nij e nego supr otstavlj en il i supr otan način ponašanj a ili kr aj nj e stanj e postoj anj a. Sistem vrednosti j e traj no ust roj stvo verovanj a o poželj nij im načinima ponašanj a ili kraj nj ih stanj a postoj anj a u kontinuumu 4 r el at i v n e v a žn o st i .

Ov a defi ni cij a ima nekoli ko zanimlj ivih t ačaka. Pr va j e da autor j ednači v rednosti i verovanj a. Kasnij edefi ni šer azli či tek l aseverovanj ai kaže da vrednosti pripadaj u klasi onoga što naziva preskript ivni m verovanj ima - to j est , onima koj e daj u sudove o onome što j este ili nij e poželj no kod nekog ponašanj a ili načina postoj anj a. Reći , na primer, da j e demokrat ij a fun damentalna v r ednost bibli otek ar stva povlači sobom pr et hodnu izj avu , " r m Ve uj e u demok rat ij u i mi slim da j e ona naj bolj i poli t i čk i si stem za " koj i znam. Ovde ćete zapazi t i da su t akva verovanj a i vr ednost i na nj ima zasnovane u sušt ini li čne prirode; poj edinac t r eba da ver uj e i podržava neku vrednost pr e nego što se može povezati sa ostalima koj i podržavaj u iste vrednosti da bi obr azovao int eresnu zaj edni cu. D rugo, obrati te pažnj u na to da defi nicij a tvr di kako j e vrednost takođepreferenca. To j est , kadaprihvat avrednost , osobaprećutno odbacuj e antiteze i alternative. Ako j e vrednost vaše bibli oteke usluga, vi inherentno odbacuj ete poj am biblioteke od vrednost i mimo nj ene upotrebe od strane kori snika (što j e nekada bil o uobi čaj eno gl edište mnogih i straživačk ih bi bl i oteka), i samim tim odbacuj ete manj ak usl užne orij entacij e. " " Treća zanimlj iva tačka nalazi su u reči traj ne. Ova defi ni cij a

j asno stavlj a do znanj a da vrednosti moraj u da imaj u dug vek i da budu u stanj u valj anosti za tri decenij e kao što su danas i kao što su bile pre tri decenij e. Vrednost , dabi bil a od koristi , mora animirati radnj e i postoj anj e svoj ih pri stali ca tokom dugog perioda. Ovo ne znači da su defi ni cij e po defi ni cij i apsolutno neizmenlj ive. Bil o št a, uklj učuj ući bil o št a u domenu idej a i verovanj a, može sa i zmeniti. Ako verovanj e treba da izraste do nivoa vrednosti , takva promena mora biti postepena i evolut ivna i treba da obrat i pažnj u na nij anse značenj a pre nego na sam temelj vrednosti. Po mom mi šlj enj u, kada se sti gne do vrednosti , nj u treba učvr sti t i dovolj no dobro da omogući kontinuitet misli i delovanj a, ali i načiniti fleksibilnom

U v od

17

dovolj no dadozvoli osobi ili grupi dapreraspodel i prioritetezbogpromene u okolnosti ma ili idej ama.

Četvrta zanimlj iva tačkaj ešto se defi nicij a eksplicitno odnosi na t i an a o a n šan a i na kra n a sta a t n os o an a ukratko, i na sredstva i p j p j j j j p j j

na cilj eve. Uzeću za primer upravlj anj e - bibliotečku vrednost koj oj ću se vratiti kasnij e. Kada služimo kao upravnici naših zbirki , naše ponašanj e se sastoj i iz očuvanj a zapisanog znanj a i podataka u svim obli cima, a kraj nj e stanj e koj e ta vrednost želi da dost igne j e da lj udi iz budućnost i budu u stanj u da znaj u ono što znamo i mi . Sredstva su tehnike i zbora i očuvanj a raznih vrsta a cilj j e prenos zapisa lj udske vrste potomstvu. Neki mislioci, a posebno Džon Dj ui (John Dewey), pokušali su da pokažu da razlika između inst rumentalne vrednosti (šta j e dobro kao nači n ponašanj a) i i ntr insičke vrednosti (šta j e dobro kao želj eno stanj e post oj anj a) nij e od velike fi l ozofske važnosti . Drugi tvrde da postoj i bi tna razlika između ovih vr sta vrednost i i idu dotle da stvaraj u potkat egorij e cilj eva i sredstava.

Što se biblioteka ti če, ovo mi se čini kao distinkcij a sa vrlo malo razlike u primeni. Mnoge vrednost i o koj ima ću kasnij e raspravlj ati istovr emeno " su i sredstva i cilj evi . Treba da sl edimo mudru odluku da budemo ono " što želimo da post anemo. Na primer, u vršenj u bibliotečkih usluga, čovek posti že bibliotečke usluge, i cent ralna vrednost usluga j e tako i sr edstvo i 5 cilj .

Z ašt o v r ed n o st i ? U primeni , vr ednosti su k or i sne i upot reblj ive j er su one standardi po koj ima možemo oceniti ono št o radimo; izm er iti k oliko smo blizu, ili koliko smo dal eko od cilj a; i uporediti svoj e radnj e i stanj e bitka sa dr ugim lj udima i sa i dealima koj e naše vrednosti pr edst avlj aj u. Vrednosti daj u i osnovu za dij alog i raspravu i skup premisa potrebnih za pl odonosnu interakcij u sa drugi m lj udima i drugi m grupama. Pored nj ihove korist i kao aršina koj i ma se mere naši postupci , cilj evi i načini življ enj a, vrednosti su takođe psihološki važne poj edincima i grupama. Ako ste si gurni u svom sist emu vrednosti i u verovanj ima od koj ih se sastoj i , t adaj e čak i neuspeh

to ste učinili bilo v e da e ono š v v d osti o or am re n d ošl iv zato što o n j g j p valj ano i da j e cilj koj i ste pokušali da ostvarite bio častan. Osoba sigurna

u svoj evrednosti verovatno će imat i j ako samopoštovanj e, barem u sferi delovanj a ili bitka u koj oj te vr^dnost i važe.

18

Uvod

Nar avo, p ostoj i i mr ačn astr ana. Do vr eđn ost i se možei sk r eno dr žat i

ali one mogu prerast i pr eference i postati apsol ute. U takvim pomereni m sistemimavrednosti , pri stal icaj e uvek i nepor ecivo u pr avu, aoni sa drugim ver ovanj i ma i pref erencama sagl edaj u se ne samo kao drugačij i i ne samo zastraneli, nego kao zli . Ovo j e građa netol erancij e i versk ih r atova. Jedna od naj opasnij ih zabluda modernog dobaj eromantična i dej a daj e i skrenost uvek divlj enj a vredna po sebi. Svet j e pun iskrenih bandogl avaca tako uronj enih u ispravn ost nj ihovi h sistema vrednosti da koriste sva sredstva kako bi ih nametnuli dr ugima. Ako išta drugo, iskrenost podj armlj ena želj om da nametnete svoj e vrednosti dr ugi ma daleko j e uperenij a pr otiv društva nego naj dublj i cinizam . Od ovoga su sastavlj eni prohibitori knj i ga, klini čk i bombarderi , ispir ači mozga i total it ar isti i tirani svih vr st a. Dakl e, " " " " otencij alno, l oše vrednosti. postoj e dobre vrednosti , i barem p " "

Štasu karakteristike dobrih vrednosti ?Ovo pitanj epretpostavlj a

neku vr stu met avrednosti ili skupa metavrednosti pomoču koj ih možemo izraziti preference i verovanj a o vrednostima koj e sa dr uge strane vl adaj u naši m r adnj amai egzistencij om . Našedr uštvo zasnivase, barem nominalno, na met avrednost ima r azuma i toler ancij e nasuprot konformizmu ver e i " netolerancij e. Reli giozni lj udi vol e naredbu da lj ube gr ešnika a mrze na " r i ita naredba revodi reh. ravn reh e stvar vere i kada se e s ta Na o , , , p p j p g g se kao: Lj ubi dr uga lj udska bi ća, al i mrzi na nj ihove postupke ako su van

normi u koj ej a veruj em. Ost avlj aj uči po strani sveopšte zabrane ubi stva, t eške plj ačke i sli čno (dok primećuj emo da su t akve stvari univer zalno zabranj ene ali se pr ečest o upr ažnj avaj u), gresi j ednog si stema verovanj a mogu da ne budu ni šta tome slično onima koj i se drže drugih sistema verovanj a ili senedrženikakvog. Moderno, pluralisti čko društvo, posebno društvo u kome su pr ava poj edinca formulisana u zakonima ili ustavima, i a vr dnost n e van a. edn e n i e i razume fi društvo tolera c e nici i e o d J j j j p j j "dobra" samo zato što se vi ili a slažemo sa n om više ne o što e neka j g j j " " vrednost loša ako se ne slažemo. Ovo nij e boj i šte verovanj a i idej a nego način gl edanj a na život i rad koj i traži pozitivno zaj edničko tlo i osnove m r d i I dsko o u. na lužb u sveće s r f i e ko a e o o es j p j j p j Kao preludij za raspr avu specifičnih vrednosti i nj ihove primene, da sad a definišem o našu r adnu sr ed i nu i naš r ad k ao b i bli otek ar a.

Uv od

19

Štaj ebiblioteka? Pre mnogo godina, odgovor na ovo pit anj e bio j e lak. Biblioteka j e bila zgrada il i prostorij e i zdvoj ene da skladište knj ige i drugu štampanu građu kako bi bile dostupne za proučavanj e. Ta j ednostavna defi nicij a ne samo da se sada ne ukl apa, nego se ne ukl apa već decenij ama. Reč "biblioteka" e o am k i oj obuhvata bibliotečku uslugu, bibliotečke zbirke, j pj bibli otečko osoblj e i niz aktivnosti koj e se dešavaj u unutar i izvan fi zičkog " " obj ekta koj i j e naj vidlj ivij e ispolj avanj e poj ma biblioteke. Razmot rite na časak CD-ROM -ove koj e j e Kongresna biblioteka napr avil a sa mnogim arhivski m zbi rkama da bi omogućila pristup j edinstvenoj i osetlj ivoj građi svakome ko ima računar. Je li nerazumno reći da j e za lj ude koj i kori ste te CD -ROM -ove u Spokej nu, Edinburgu i Sankt Peterzburgu, Kongresna biblioteka očita u državi Vašington, Škotskoj i Rusij i koliko i u velelepni m zgradama u Vašingt onu, D.C? Internet st rani ca neke bibli oteke može se čini ti da j e sam vrh gl obalno prisutne biblioteke, ali da li j e kvali tativno drugačij a od obj avlj enih bibliot ečkih katal oga iz prošlosti?Moj a tvrdnj a j e da j e moderna tehnologij a omogućila daleko efi kasnij i i raširenij i pri stup bibli otečki m izvorima i zbirkama nego u prošlosti. Ove činj enice ne znače " " da se bavimo potpuno novim poj mom biblioteke. Rezultati savremene tehnologij e nipošto ni su prva manifestacij a bibli oteka koj e svoj e prisustvo ši re daleko van zidova zgrada. Pre vi še od četrdeset godina, radio sam u velikoj j avnoj biblioteci u Londonu koj a j e im al a velik broj ogr anaka, dve pokret ne bibl ioteke i aktivnu službu za nepokret ne i hospitalizovane. U nj ene zbirke spadale su knj i ge, peri odika, mikr ooblici , sl ike i gr afi ke, mape, zvučni snimci , artiture i f lmovi i račke i lutke od koj ih se sve m ogl o pozaj miti. Velika , , p g " " tehnička inov acij a bio j e sistem pozaj mi ce po imenu fotonaplata, koj i j e obuhvatao mikr ofi lm i bušenekart i cei značaj no ubr zavao procespozaj mice. Udeo stanovni štva učl anj enog u ovu j avnu bibliotek u bi o j e daleko iznad 50 odsto. Ne opi suj em ovu biblioteku kao vežbu u nostal gij i , nego da bi h

pokazao da nema ničeg novog u idej i biblioteke kao svepri sut ne sile u zaj ednici koj a prevladava zgrade, koristimodernu tehnologij u i sakuplj a i daj e pristup građi svih formata. Drugim rečima, kada bi Jenki koj i putuj e kroz vreme trebal o da ode iz godine 2000. u tu biblioteku iz 1958. da instal ira internet sistem i omogući prist up Svetskoj mreži i Internetu na vi še godina, da li bi ta razlika bila transendentna ili samo pitanj e stepena?

U v od

20

Dalj e, ako bi ta moderna čuda trebalo platiti gašenj em nekih od izvrsnih službi i z 1958., da li bi opšta razlika bil a na dobro ili na loše? Navodim ovaj pr i mer i mašt ovitu zami sao samo da bih postavi o neka teška pitanj a i izazvao neke od usvoj enih mudrost i današnj i ce. Si gurno ne veruj em da se vreme i nj egove posledice mogu vr ati ti , a ne bih to žel eo sve i da mogu. Moderna tehnol ogij a i ma mnogo prednost i i mnogo osobina koj e mogu da pobolj šaj u bibl i otečke usluge. Ipak , bi bli otečk a tehnologij a pr e t reba da se razmatra hladne i bistre glave i ukl opi u i storij u i r azvoj bi bli oteka nego da se pozdravlj a kao neograni čen bl agoslov, aj oš manj e kao tehnotres koj i ra na am i i l o v va s u de u i ka i vara n v i ra ikaln r i i i r b b ote st o d o d u ač k b e p j g j en t i t e t .

Štaj ebibliotekarstvo? " Pr e mnogo vremena, lj udi su pisali o nečemu po imenu bi bli otečk a " ekonomij a, o terminu koj i nagl ašava prakt i čnu prirodu naše pr ofesij e, " orij enti sanu na rezultate. Kasnij e j e Ranganat an skovao termin nauk a o " bibliotekama, koj i j e utel ovlj ivao nj egovu i dej u da se o bibli ot ekar stv u može mi sli t i u kategorij ama naučnih pr i ncipa koj i upravlj aj u sv im aktivnostima bibli otekara.Danas oba termina i zgl edaj u staromodno, kao " " li i bibliotekarstvo, a šta da kori st imo umesto nj ih? Koj i god ter mi n bi o, moramo da shvatimo šta bibliotekari rade i kor pus znanj a koj i bibliotekari del e ako čemo se upušt at i u r aspravu o našim vrednost i ma i fi l ozofij i .

Nedostatak opšteprihvaćene defi nicij e bibli otekarstva nij e nov. Džesi Šera (Jesse Sher a) j e pi sao:

Bibli otekarstvo j e nažal ost prošlo malo profesionalne introspekcij e. Tokom generacij a, bibliotekari su an l d kih rn za čuv e u s li r v n d ovo ost o rihva a d ušt e uo t j j g p k za m iri o tu e i mi l ali e ske s r ih za i a z š af i čk s , p p p p j j g organizacij u i usluge, i ravnodušno se zal agali za

6 nauke. i a ekne status v hnolo e d st vo n iho e te ra g j j p

Poglavlj e 1 bavi se fi lozofi j om i teorij om i nj ihovim nedostatkom u bibliot ekarstvu, paću seovdezadovolj iti empirij skim zadatkom defi nisanj a rada bi bl i otekara u kategorij ama onog što već radi generacij ama.

U vod

21

Pre nego što to uradim, vol eo bi h da uvedem savremenu definicij u " " reči zbirka. Cak j e i u prošlim vremenima ova naizgled bezazl ena reč imala mogučnost tumačenj a. Na primer, da li su sve knj i ge u vl asništvu bibli oteke sa mnogo ogranaka či nil e zbirku ili veći broj zbirki ? Ovo bi se mogl o činit i kao nebi tno pi tanj e, ali odgovor na t o pitanj e račva se na bibliotečku admi nistracij u, katalogizovanj e i razvoj zbirki. Ako se ovakav skup posmat ra kao da obuhvata veći broj zbirki , onda bi svaka trebal o da ima sopstvenu poli ti ku razvoj a zbirke. I z toga proi zl azi da će ove politike biti različitej edna od druge i da će moći da zahtevaj u razli čito fi nansiranj e na osnovu potreba klij entele svakog ogranka. Ak o se, s druge strane, taj skup posmat ra kao j edna zbirka, biblioteka će imat i j ednu polit iku razvoj a zbirke i central izovano fi nasiranj e. U tom sl učaj u, potrebe šire zaj edni ce koj u opslužuj e j edi nstvena bibli oteka mogu se zadovolj i ti i na štetu " " klij entel epoj edinačnih ogranaka. Idej a zbirke dodat no j eiskomplikovana zahvalj uj ući porastu i upotrebi centralni h kataloga, pomoću koj ih j e zbirka j ednebibliotekepostaladostupnaklij entel i drugih. Dalj e, ovekompl ikacij e su se umnožile poj avom elektronskih izvora. Na neko vreme, ti izvor i nisu samo vi đeni kao deo bibli otečke zbirke, nego se za nj ih čak i pl aćal o sredstvi ma razl i či t im od budžeta za bibli otečku gr ađu. To j ej oš uvek slučaj sa mnogim bibli otekama - ako i dete za novcem, mor ate da zak lj učite kako se el ekt r onsk i i zvori ne posmatraj u kao deo bibli otečke zbi rke. Ta pr aksa j e l oša i z fi nansij skih i str ateških razloga, ali j e i poj movno manj kava. " " Po mom mišlj enj u, u zbirku savremene biblioteke spada sl ed eće:

opiplj ivi predmeti (knj i ge i t ako dalj e) koj e bibliotek a poseduj e lokalni nemat erij al ni (elekt ronski ) izvori koj e poseduj e i kontroli še b i bli otek a (C D - ROM - ovi i sl ičn o )

opi plj iv i predmet i koj e poseduj u dr uge bi bli ot eke, ali su dostupni internim korisnicima pomoću cent r alnih k ataloga i progr ama međubibliot ečke pozaj mice udalj eni neopiplj ivi izvori koj e ne poseduj e bibl i oteka, al i koj ima ona daj e pr i stup

Sa t akvom defi ni cij om zbirke, lako j ezaneti se met aforom o koncentri čni m " " krugovima (koj a počinj e t radicionalnom zbirkom lokalne bi bli oteke) koj a se ši ri beskraj no i obuhvata sve zapisano znanj e i podatke na svetu. Dobar protivot rov za t aj hiperbolični poj am j e kada upamtimo da veći na

U vo d

22

bibliotečkih korisnika vi še voli bibli otečke i zvore koj e mogu odmah da imaj u i kori ste. To j e j oš tačnij e kada imate posla sa dobrim l ok alnim zbi rkama stvaranim tokom mnogo godina sa potrebama lokalne zaj ednice na umu i dopunj avanima lako dostupnim elektronskim izvorima koj i se pažlj ivo kori ste. Sa tom proširenom defi ni cij om zbirkekao pozadinom , bibliotekari r ad e o v o :

Biraj u

opiplj ive pr edm et e (knj i ge, št ampane časopise, par t iture, snimlj eni zvuk , fi lmove i video zapise, rukop ise, m ikr oobl ike itd.) koj i se dodaj u bibliotečkoj zbirci stvaraj ući pr ofi l e koj i defi nišu vrste građe koj u treba nabaviti za biblioteku kr oz sakuplj anj e pl anova (za odobrenj e) elekt ronske izvore koj e treba kupiti ili na koj e se treba pretplatiti il i identifi kovat i kao deo bibl iotečkih usl uga korisnicim a Nabavlj aj u

kupovi nom (bilo poj edinačnom porudžbinom i l i kr oz planove skuplj anj a) i i l ktr ke izvore td. ret l tom časo se e e ons a , ) ( p p p mehanizmima poklanj anj a i razmene O r ganizuj u i omogućavaj u p ristup

katalogizuj ući

u skladu

sa dr žavnim i

međunarodnim

st an d a r d i m a

klasifi kuj ući bibli otečku građu kako bi or ganizovali opiplj ive i i tvara uć redmetu li obo e s informaci u o li l k ali ovratnu redmete i o a š j j p j p p i odr žavaj ući umrežen e si steme dodaj ući kataloške zapise državnim bazamapodataka i centralnim katalozima održavaj ući fi zi čke zbi rke bibli oteke

Čuvaj u i konzerviraj u kori steći dobre tehnike konzervacij e da obezbede pr edaj u

opiplj ivih zbirki budući m korisnici ma pod najbolj im mogućim uslovima

U v od

23

" sarađuj ud sadrugimbibliotekamadaočuvaj uopstanak poslednj ih "

primer aka radeći sa drugi ma da bi očuvali el ektr onske dokument e i v r ed n e i zv o r e

pomoću politike očuvanj a specifi čnih medij a, kao što j e prebacivanj e 35 mm fi lmova u vi deo formate, konzerviraj ući arhive i kopiraj ući osetlj ive dokumente na CD-ROM-ove kako bi se smanj ilo ili elimini salo rukovanj e Pom až u k o r i sn i ci m a b ib l i o t ek e

održavaj ući i pružaj ući dobru i pristupačnu opštereferentnu uslugu sv i m k o r i sn i ci m a b i b l i o t ek e

stvar aj ući i održavaj ući si steme lake za korišćenj e i okolinu pogodnu za laku upot rebu dij apazona bi bli otečkih mat erij ala čineći bibl iotečke zbirke dostupne sa minimal ni m nužnim naporom od strane korisnika stvaraj ući i či neći dostupnima vodiče za upot rebu bibl ioteke u svim formatima (štampanim, internet stranicama itd.) Upućuj u korisnike biblioteke

osmi šlj aj ući i sprovodeći obrazovne programe koj i osposoblj avaj u z a

• o s n o v n e b i b l i o t ečk e v ešt i n e • o sn o v n e r ač u n ar sk e v ešt i n e

• pronal aženj e, prepoznavanj e i upotrebu relevantnih izvora • izbor (j ednog i li v iše) formata koj i će naj verovat nij e dat i relevantne odgovore na određena pitanj a • kritičko mišlj enj e

integr išući podučavanj e i z prethodnih veština u referent nu sl užbu u sredi nama u koj ima su zvanični programi inst r ukcij a i li neizvodlj ivi ili neprikladni kori steći sve dostupne savremene pedagoške tehnike da nast ave sa programima obuk e

Upr avlj aj u i vode bi bli oteku i nj eno osoblj e, usluge i programe

U v od

24

Postoj i malo, ak o ij edna, bibl ioteka u koj oj bibl iotekari obavlj aj u, ili bi trebalo da obavlj aj u, sve vidove svih zadataka ovde popisanih. U ogr om noj veći ni bibli ot eka, bil i otek ari rade sa parapr ofesi onalnim i činovni čkim osoblj em i sa pr ofesi onal ci ma u dr ugi m polj ima (si st emi ,

osoblj e itd.) da posti gnu sve što j e deo bibli otečke misij e. Čim se ocrtaj u osnov ni zadaci , sl edeći korak j e defi ni sanj e profesi onalnog kvocij enta svakog zadatka. To ocrtavanj ene dešava se naprosto zato što j e taj kvocij ent nadr eden ostatku akt ivnosti , nego j ednostavno da rasporedi bibli otečke (obi čno) ograni čene pr ofesi onalne k adrovske potencij al e na mesta na koj ima mogu uraditi naj više dobra. Okolnosti se razlikuj u od biblioteke do bi bli oteke ali ugl avnom ov o su pr of esi onalne komponente bi bli otečkog r ad a:

stvaranj e i nadzor politik e r azvoj a zbirki stvaranj e i nadzor pr ofi la za pl anove sakuplj anj a vodenj e nabavnih akt ivnost i izvođenj e ori gi nalnog k atal ogi zovanj a i klasifi kacij e i zvođenj e katal ogizacij e arhiva i posebnih zbirki izvođenj e si stemskog rada* osmi šlj anj e i vođenj e poli t i ke konzer vacij e i očuvanj a i zvođenj e usluge opšte i specij alizovane refer ence osmi šlj anj e, vođenj e i izvođenj e progr ama obuke * rukovođenj e, nadzor i upravlj anj e bibli ot ekom * * vodenj e kadr ova (osoblj a) i budžet iranj e * prikuplj anj e sredst ava

Već se godinama vodi rasprava o tome da li osoba t reba da bude * m bibli otek ar kako bi i zvršil a zad at k e o značen e zv ezdico ( ) . U b eđen

sam, i z posmat ranj a ameri čkih bibli oteka koj e vode nebibli otekari , da su bibli otekari naj bolj i upravni ci bibli oteka. Ovo ne znači da svi bibli otekari imaj u pot rebno dobro srcei sređen um koj i defi ni šu dobrevođebiblioteka, ali od onih koj i zaista imaj u te dobre osobine i obuku i i skustvo zaista se razvij u dobre vođe biblioteka. Ovo posmat ranj e poj ačava iskustvo akademski h biblioteka u kontinentalnoj Evropi i Azij i , koj ima su upr avni ci

la nih an od v i l k ri e ed ni i n b b iote a . To ka nauč c e v ez izuzet oto o b g j j g razloga što su tebibliotekedaleko ispod profesionalno vođenih američkih parnj aka.

U v od

25

Uz mogućnost i zbor a izm eđu bibliotekara sa dobrim isk ustvom si stemai bi ografij om i poznavaocem sistemasamalo znanj a o bibli otekama,

i zabrao bih pr vog u bil o koj e vreme. Isto važi i za skuplj ače sredstava za biblioteke. S druge strane, mislim da profesionalno obučeno osoblj e i službenici za budžet/ fi nansij e mogu naj bolj e da sl uže biblioteku koj a j e dovolj no velika da j oj takvi specij alisti zatrebaj u.

Štaj ebibliotekar? Empirij ski odgovor na to pitanj e j e: osoba koj a, po zavr šenoj magi straturi u akr edi tovanoj ustanovi i radnoj obuci , izvršava j edan ili vi še zadataka prethodno popi sanih. Naravno, ima i drugih di menzij a bibliotekarskog posla, kao što su novi zadaci koj i sepostavlj aj u u novim ili specij al izovanim konteksti ma, aktivnost u strukovnim udruženj ima, stal no obrazovanj e i i st raživačk i rad i obj avlj ivanj e. Ako bibli ot ekar stv ara internet st rani ce da unapredi referensnu službu ili obuku korisnika, to stvaranj e postaj e pr ofesi onalna aktivnost . A ko bibliotekar koristi veštine koj e j e stekao " "

stvaraj ući internet st rani ce u pr ofesi onalne sv rhe da bi postao vebmaster (u savremenom sek si st i čkom, neotolkinovsk om žar gonu) na univerzitetu, preduzeću ili zaj edni ci , tada nj egov rad može biti vr edan al i to nij e bibli otekarstvo. Reč j e o tome da se zadaci bibli otek ara ne menj aj u, ali sredst va i procesi koj e koristimo da bismo obavili te zadatke mogu, treba i si gurno j e da će se menj at i . Dalj e, mi sij a bibli ot eka danas i ši rok i zadaci bibli otekara imaj u dal eko vi šezaj edni čkog sa bi bli otekama i bibliotekar i ma devet naestog veka nego sa računskim centrom. Svebl eđi ćef i z osamdeset ih za obj edinj avanj em bibli oteka i računskih centara na osnovu toga da se i " " j edni i dr ugi bave podacima sve j e bl eđi upravo zato št o j e premisa za takvu fuzij u bila i dok azal a se kao neodrživa. Bibli oteke su dr ugačij e od

drugih entiteta, bibliotekarstvo ima strukturu i istorij u, i bibli otekari ma i i mi i . i ri n i la e in tveni ident tet s u rili da z a u s ve svo d s č p j j p j j Kada smo bacil i pogl ed na to šta su moderne bibli oteke i šta rade moderni bi bli otekar i, da r azmot rimo i storij u fi lozofi j e i osnovnih idej a b i b l i o t ek ar stv a u d ev et n aest om i dv ad eset om v ek u ...

U vod

26

N A PO M EN E

1 2

3

Kongres ABU o profesionalnom obr azovanj u, Vašington, D.C, april 1999. Buil di ngs, Books, and Bytes: Libraries and Communities in the Digi tal Age (Washington, " v D.C.: Benton Foundation, 1996) . V. i M i chael Gor man, Li ing and Dying wi th ' '" Infor mation, Li brary Trends 46, no. 1 (summer 1997) : 28- 35. WW Webster di cti onar y (Springfi eld, Mass.: Merriam-Webster ) . www.m-w.com/ cgi - bin/ di ctionar y

4 5

6

Milton Rokeach, The Nature of Human Values (New York: Free Press, 1975), 4. Ova diskusij a o Roukičovoj defi nicij i zasniva se na razj ašnj enj u kod Normana T. Feathera, Values in Education and Soci ety (New York: Free Press, 1975), 4. Jesse H. Shera, Libraries and the Organization of Knomledge (London: Crosby, Lockwood ; Hamden, Conn.: Archon, 1965), 162- 163. I

1

I storij a

i fi l ozofi j a b i b l i o t ečk ih v r ed n o st i

Nepover enj e u fi l ozofij u? Celim tokom istorij e bibl ioteka, od Sumeraca u trećem milenij um pre naše ere do današnj ih mnogostr anih bibliot ek a, bibl i ot ekarstvo se vidi kao duboko prakti čno. Tek j e 1933. Pirs Batler pi sao:

Zarazliku od nj egovih kol ega u drugim polj ima društv ene aktivnosti , bibli otekar j e začuđuj uće nezai nteresovan za teoretske vidove profesij e....Bibli otekar po svoj prilici stoj i usamlj en u j ednostavnosti svoga pragmatizma; racionalizacij a svakog neposrednog pr ocesa po sebi izgl eda da zadovolj ava nj egov intelektual ni interes. Zai sta, bilo koj i pokušaj uopšt avanj a ovih r acional izacij a u profesional nu fi l ozofij u čini mu se ne samo uzaludno, nego i potvrdeno opasno.1

Batl er j e podržavao nastoj anj e ka naučnom met odu u bi bl i otekarstvu i, u mani ru pisaca svih vremena, ovde preuveličava suprotni pol ožaj . Ipak , nij e sl učaj nost što su mnogeod naj viših fi guraiz osnivački h godinasavremenog bibliotekarstva, u suštini , bili pre praktičari nego mi slioci. Por ed svih fi lozofskih el emenata Melvila Dj uij a (Melvil Dewey) u Decimal noj kl asifi kacij i (Ar istotel i tome slično), on se pr venstveno bavio rasporedom knj i ga na polici. Cela karij era Antonij a Panicij a (Antoni o Panizzi ) bi la j e ispunj ena prekomerni m radom i strkom - bio j e pravi viktorij anski čovek od akcij e. Ima čitava li ter atura o fi lozofi j i bibliotekarstva i ima nekih važnih 27

28

Istorij a i f i lozofi j a bibli otečkih vrednosti

bibl iotekarskih mislilaca (posebno Džesi Šera i S.R. Ranganatan [S.R. Ranganat han] ) , ali većin a post i gnuća u bibliotekarstvu r ezul tat j e rešavanj a pr obl ema i pragmat i čnog pristupa. Cak i moždano zahtevnij a podr učj a bibli otek arstva - k at al ogizacij a i kl asifi kacij a - pril i kom preispitivanj a ispadaj u zasnovana na teorij ama k oj e su gotovo uvek razvij ane posle događanj a ili zbog gomilanj a sl učaj eva. (Ranganatan i Lubeck i [Lubetzky] su bl i stav i izuzeci od ovog pravila.) D akle, bavimo seprofesij om koj a serazvij al a tokom mnogo vekova bez suvi še obraćanj a pažnj e na fi lozofi j u, nadređene principe i vrednost i , ali sa velikim poštovanj em prema pr aktičnom, korisnom, ut i l itarnom. Moglo bi se skoro r eći da smo razvili vrstu antifi l ozofij e prakti čnosti - koj a vrednuj e šta funkcioni še a odbacuj e ono što ne funkcioni še. Ne treba ni da i stičem daj e uti li tarizam sam po sebi fi lozofi j a - ona koj a nalazi moralnost u naj većem dobru naj većeg broj a lj udi . Osoba može bi t i savršeno dobar bibliotekar ako se vlada po ut ilitarnim principima. N a primer, izrada

katal oga koj i j e dostupan većini korisnikabibli oteke i pr uža važnu građu u većini sl učaj eva j e ut ili t arna. Bibli otečko osposoblj avanj e koj e dospeva do naj većeg broj a korisni ka bibli oteke i koj e se može oceni ti da unapređuj e veštine većine studenata j e utilitarno. M oderna uzreči ca kazuj e nam da savr šenstvo ne treba da bude nepr ij atelj dobr og, a i to j e utilitaran pr i stup. Ipak , za mnoge od nas, t akva intenzivna prakti čnost ostavlj a prazninu, osećaj žudnj e za dublj im značenj em i za bogatij im fi l ozofskim osnovama. U proni clj ivoj anali zi fundamentalnog članka Endrua Ozborna " " (Andrew Osborn) Kri za u katalogizacij i ( 1941), H.M . Galaher (H.M . Gall agher) napominj e da doktor Ozborn (li čno obrazovan kao fi lozof ) " " " ri i ame čko l n m značen u ta e o ra matizma u us r li između ravi az ku g j p j g p "

2 dru ih. D ui a i m Džona William a es a Dže msa izma Vili am ra mat , ( J ) g j j j j p g " " Ovaj potonj i se ticao ne samo onoga što funkcioniše, nego i šireg pitanj a o tome čemu se mi pokušavamo približiti ili posti ći na naj efi kasnij i mogući način. Veomaubedlj ivo iznosi tvrdnj u daseOzbornov članak (koj i j ezaista a američko a ri utim a niva na t b i a i z s l katalo z c e n izm nio iz ed u o e ot ) g g j g p p

d e strane a što su v i zbo to i m đu talo ažno z e os ma. vo v ra matiz O e , , g g g j p g 3 i u n m r stu . u zbor ovo i f in ene O i i i f l zo e s ed ra i nost o kt č p p j j j p Ako prakti čni bibli otekari zaista gaj e nepoverenj e prema fi lozofi j i , ironij aleži u tomešto ćebiti licem u licesasličnostimaizmeđu bibliotekara i fi lozofa na koj e ukazuj e profesor fi lozofi j e Abraham Kaplan (Abraham Kaplan ) :

Istor ij a i fi lozoif j a bibliotečkih vrednosti

29

Kao i vaša profesij a, i moj a se proširila na odgovaraj ući domen, cel okupno znanj e, cel okupnu kul tur u; ni šta nam ne sme biti strano, i treba da budemo spremni da pomognemo pod odr eđeni m okolnost ima po pitanj u bil o koj e i svake oblasti lj udskog zanimanj a. Kao i vi , ne možemo ni početi da se zanimamo materij om i sadržinom ovog nepregl ednog područj a, nego samo nj egovom formom, nj egovom str ukturom, nj egovim poretkom, međupovezanost i ma izm eđu razni h delova.4

Pr agmatizam i i deal izam " Džesi Šera ponovio j e Pirsa Batlera (Pierce Butler) rekavši , bibliotekari " 5 su se retko pi tali o fi l ozofi j i bibliotekarstva. Ipak, kasnij e j e pokušao da ocr ta takvu fi l ozofi j u u nizu predavanj a iz koj i h i dolazi gornj i citat. Nj egova idej a bibli otekar ske profesij e bila j e j edna a ukorenj ena u dvema velikim idej ama - usl ugama i j ezgru intelektualne teorij e. Usluga koj u " nude bibliotekari izvodi se, po Šerinim rečima, za dobrobit humanosti i " 6 uz vi soko osećanj e svr he i posvećenosti. Ta idej a, izr ažena t i m j ezikom , "

odj ek j e Batl er ove misl i - bibliotekar sada poima svoj u sl užbu kao svetovni " sveštenik, del eći svetu taj nu kul turnog pr ičešća poj edi ni m dušama. 7Ovo j e vi sokop arn o, ali ima veze sa osećanj em da postoj i nešto n eopi plj ivo i važno iza posla koj i obavlj amo - osećanj e koj ej e u r atu sa n ašim pr eovlađuj ući m načinom pr akti čnost i i određivanj a šta naj bolj e f unkci oniše. Arčibal d Mekli š (A rchibald MacLei sh), pesnik i bibl i otekar Kongresne bi blioteke, " " " bio j e i stog mi šlj enj a i govor io j e o isti nskoj bibli oteci tvr deći da zai st a " " postoj i taj novi tost stvari i kasnij e u istom g"ovoru, o impli citnom dokazu 8 bibli oteke da postoj i imanentnost značenj a. Sukob između pragmatizma i idealizma j e neizbežan u našem posl u, bil o da o nj emu mi slimo ili ne. Li Finks (Lee Finks) , u važnom ali kr atkom i pri stupačnom članku , razlikuj epotr ebu zabibl iotečkom uslugom 9 od pri tiska koj i goni bibli otekare da ispune tu potrebu. Po nj egovim " rečima, To j e... pl emenit pr iti sak, ovaj naš altr ui zam, onaj koj i izgleda " i mor alno i psihol oški dobro. Bilo kako bil o, primećuj e i da bibli oteke i nih r l n m mi r tv tre am iz rakt č az oga, i o t a e du u u to e što d uš u b o s o p p j j gj moramo il i ispuniti te prakti čne pot rebe i l i nest ati . Možda pragmat izam

30

Istorij a i fi l ozofi j a bibliotečkih vrednosti

i altr uizam/ idealizam nisu u sukobu, ali su dve strane iste medalj e našeg la os dopunsk i impul si i načini razmišlj anj a? Možda bi j ednostavno p trebal o da pust i mo da naš i dealizam nadahne naš pragmatizam dok se pri sećamo da j e n eprakt i čan i dealista i sto toli ka štetoči na za bibli oteku kao što j e i pr aktičan bibliotek ar bez vi zij a i snova. Da bismo analizirali kont inuum pragmat izm a ka idealizmu u savr emenoj fil ozofi j i bi bli otek a, raspr avi ću i dej e na tu temu koj e pot i ču

od četiri bibliotekara dvadesetog veka - S.R. Ranganatana, Džesij a Šere, Semj uel a Rotštaj na (Samuel Rothstei n) i Lij a Finksa.

Pet Ranganatanov ih zak ona Šij al i Ramamrita Ranganatan (1892- 1972) j e po opštem mišlj enj u naj značaj nij a fi gura bibl i otekarstva u dvadeset om veku. Po obrazovanj u matemati čar, u proučavanj e bibli otečke nauke (termin j e sam smi sli o) uveo j e verovanj e u naučni metod i racionalno prei spi tivanj e društvenih i f im ril ima te ri i klasi kacij e n znati i o znača n oz o ava. Iako e a o o p j p j j p j j jp i tem atskom pretraživanj u, proučavao j e sve vidove bi bl i otekarstv a i , na osnovu tog rada, formulisao poznatih Pet zakona bibli otečke nauke. Bil o bi tačnij e nazvati i h pre pr eporukama nego zakonima, ali zasnivaj u se na nj egovom naučničkom obr azovanj u, nj egovom obr azovanj u kao bibliot ekara (na Univerzi tetsk om koledžu u Londonu) i nj egovoj str ogoj , obj ektivnoj anal izi . Tih pet zakon a su: 1. Knj ige su za upotrebu. 2. Svakoj knj izi nj en čital ac. 3. Svakom či taocu nj egova knj i ga. 4 . Šted i t e v rem e či tao ca.

1 0 5. Bibl i oteka j e rastući organi zam . Mada su ovi zakoni zasnovani na nauci a ne na fi l ozofi j i , zaist a

i al d i m le a uć d e o ih li e i ta o d re n ti. Ako ob ž s l a k ntekst v d os tu ir u o os , j j p g p p j vokabulara od pre šezdeset godina, vidimo vrednosti od koj ih zavise. Prvi zakon operiše na osnovu racionalizma. Kazuj e nam da su zbirke il i korisne " " ili ni su ni zašta. Smatraj ući reč knj i ge surogatom zasvu bibliotečku građu, shvatamo da sve mere razvoj a zbirki (uklj učuj ući i odluke po pitanj u koj i

Istor ij a i f i lozofi j a bibliotečkih vrednosti

31

su el ektronski izvori vredni pl aćanj a) moraj u da se zasnivaj u na primeni razuma. Raci onalni pri stup j e nužan ako želimo da odgovorimo na j ako prakti čno pitanj ekoj a građaj e kori sna članovima zaj ednicekoj u bi bli oteka opslužuj e. Drugi i t reći zakon su izrazi i demokratij e i usl uge. Demokratski j e r eći da svi kor i sni ci bibli oteke i maj u pravo na građu koj a im treba, i da građa t reba da se bira sa namerom i spunj enj a tih pot reba. Bez eti ke usl uga na delu, bil o bi teško, ako ne i nemoguće da kori snici bi bliot eke pronađu gr ađu koj a im treba il i da sva građa sti gne do kori sni ka koj ima

j e namenj ena. Četvrti zakon j e takođe ukorenj en u usluzi i zadivlj uj ućej e moderan po tome što svako moder no delo o uslugama (i u privatnom i u društvenom sektoru) naglašava važnost uštede vremena. Peti zakon j e j oš j edan proizvod racionalnosti , ali j e povezan i sa upravlj anj em (stewardship ) po tome št o bibli oteke moraj u uzet i u obzi r porast u zbirk ama i usl ugama ako žele da budu dobri upravni ci u neodr eđenoj budućnosti. Hr abr o j e predl oži ti zakone koj i defi ni šu či t avu pr ofesij u u samo devet naest r eči, ali Ranganatan j e imao nepokol eblj ivu ver u u svoj naučni pristup. To što j oš m ožemo da pronađemo značenj e u t ih devet naest r eči posl e tolikih decenij a dokaz j e nj egove hrabrost i . v

Serina društvena epistemologij a " Džesi Hok Šera zal ožio se za redefi nisanj e bibliotekarstva kao društvene

" " epi stemol ogij e i r aspravlj ao j e o nj oj u mnogim napisima. Ep istemologij a " se defi ni še k ao : Pr oučavanj e metoda i osnova znanj a, posebno u odnosu

" 1 2 na nj egove grani ce i valj anost; u širem smislu, teorij a znanj a. Šerina i dej a j e stoga bi l a da proši ri bibli otekarstvo t ak o da obuhvati sve o prirodi znanj a i kako se ono bel eži , čuva, pr enosi i tak o dalj e, u društvu. Ovo j e ekspanzivan i učenj ački pogl ed koj i prevazi lazi uski pragmatizam koj i

karakteriše neke bibliotečke metode i mere, i mada j e Šera poznat kao " "

knj i golj ubac, prevladava bil o koj i poseban medij um pomoću koga se " znanj e beleži i prenosi. Zami sli o j e svoj u epistemologij u kor pus znanj a " o samom znanj u - u službi poj edinca ali i na radu ka post i zanj u našeg 1 3 kraj nj eg cilj a, unapr eđenj a dr uštva. On postulira daj e pobolj šanj e kr aj nj a " " vrednost koj aprožimasav našrad. Komponente društveneepistemol ogij e

koj e predlaže Šeraj esu:

Istorij a i f ilozof ij a bibli otečkih vrednosti

32

• • •

problem kak o lj udi saznaj u pr obl em kako društvo saznaj e i kako znanj e poj edni ca postaj e deo znanj a koj e poseduj e društvo u celini i storij a znanj a i filozofi j a znanj a onak o kako se r azvij al o k r o z v r em e i k u l t u r e

•

postoj eći bibli otečki sistemi i koliko su efi kasni u i spunj avanj u komunikacionih p otr eb a p oj edinaca i d r u št av a

Ovo nij e baš opis programa današnj ih nasledni ca bibliot ekarskih koledža, ali bil o bi teško zami sliti bolj u osnovu za šk olski p rogram budućeg b i b l i o t ek ar a.

Ser i n e bri ge, u svim spisima, ti ču se znanj a, učenj a, n auke, pr enosa lj udskih zapisa i uloge biblioteke u pobolj šanj u društva. Verovao j e u vrednost k nj i ga i či t anj a, i mada se nij e protivi o tehnol ogij i kao takvoj , bi o j e skept i čan po pitanj u t r ansformaci one moći tehnologij e. Govoreći o "eks l ozi i i nfor maci a" st alno retn i il i obećan u iz šezdesetih odina ), j g p j j ( jp j ci t i rao j e A rčibalda Mek liša sa odobr avanj em:

" " a m n nam treba u Ne trebaj u nam dodatne poruke, a n j a j e j " " dodatne poruk e koj e nam samo govore da j e medij um koj i prenosi por uku izmenio svet. Znamo da se svet izmeni o....Ono št o ne znamo j e kako se pr ecizn o menj a i '4 u kom smeru i sa k akvim p osl edicama p o nas.

Vrednosti koj e možemo izvesti logičkim zaklj učivanj em iz Šerine epi stemologij e j esu nauka, upravlj anj e, pismenost i učenj e, usluga i dobro dr ušt v a .

Rotštaj nov etos Godine 1967, Semj uel Rotštaj n, dekan bibliotekarskog koledža na Univerzi tetu BritanskeKol umbij e, održaoj egovor nagodi šnj oj konferencij i Kanadskog bibliotečkog društva u kome j e kritikovao Etički kodeks za bibliotekare A mer i čkog bibli otečkog udruženj a zbog nj egove uopštenosti " 1 5 i banalnosti . Opi sao j e taj Kodeks veličanstvenim izrazom, kao šašave

Istori j a i fi lozofi j a bibliotečkih vrednosti

33

" baj al ice ! Nj egova kr itika išlaj e dalj eod nedostataka tog posebnog et i čkog kodeksa i pr oši r i l a se u napad na samu i dej u da eti čki kodeks ima ikakvu važnost za rad u bibli otekama kraj em šezdesetih. Po nj egovom mišlj enj u, ne treba nam takav kodeks, nego deklaracij a principa. Ta dekl aracij a bi morala da sadrži tri komponente:

• • •

izj avu o vr ednostima, verovanj ima i cilj evima opi s sposobnosti i znanj a koj i su specifi čni za bi bli otekare spi sak nedoumica, probl ema i t ačaka sa koj ima se suočav aj u posebno bi bli otekari

Rot štaj nov kratak pokušaj da ocrta takvu izj avu o principima od neprolaznog j e i nteresa, kao što j e i povezivanj evr ednost i , posebnih umeća i posebnih probl ema koj i defi ni šu bibli otekarstvo. Rot štaj n j e naveo čet iri v r ed n o st i :

• •

posebnu predanost čitanj u širenj e hor izonata i podi zanj e ukusa zaj ednice, uz upotrebu diskriminant nog izbora građe kao alat a

•

i n t el ek t u al n u sl o b o d u

•

pomoć lj udima da osi guraj u podatke koj i im trebaj u

D a li su protok vremena i buj anj e tehnologij e bacili Rotštaj nove vrednosti u zapećak ? Pr e nego što odgovori mo na to pi tanj e, zani mlj ivo j e primet i t i nj egovu procenu pot reba korisnik a bibli oteke pr e vi še od trideset godina i nj enu sli čnost , retorsk i i sadržinski , sa opštom mudrošću današnj ice. Pre li čnog r ačunara, Interneta i Svetske mreže, i kablovske tel evizij e, pre smanj enj a br oj a zaposlenih i promenlj ivosti radnih m esta, Rotštaj n j e p isao :

U doba masovnih medij a, koj i t ako čest o i skrivlj uj u i uni žavaj u komunikacij u, bi bliotekaima daodi gra posebno važnu ul ogu u najpotpunij em obil j u nepristrasnih , mnogostranih i nformacij a. U doba kada i nformacij e ekspl odiraj u i lj udi moraj u da uče ceo život , bi bli otekari imaj u da odi gr aj u posebno važnu ulogu u pomaganj u 1 6 lj udima da osi guraj u informacij e koj e im trebaj u.

34

Istorij a i f i lozofi j a bibliotečkih vrednosti

Svet koj i j e Rotštaj n video izgl eda da j e od svet a koj i vi dimo danas razli čit po stepenu a ne po v r sti. Iako ur onj ene u kat egorij e koj e su razli či te od onih sa koj ima se osećamo spokoj no, nj egove pr edl ožene v r ednost i , veruj em , j oš " " imaj u šta da nam kažu. Zar ne ver uj emo da j e čitanj e dobro i važno i da t reba da učinim o sve u našoj moći da ga podst i čemo?Ver ov anj e da čit anj e gubi na značaj u zbog tehnologij e uobičaj ena j e zabl uda tehnofi la. Prosta stvar j e da j e sposobnost či t anj a i razumevanj a sl oženog tek sta sušti nski važna za umni život. Nem oguće j e bit i obrazovan a i stovremeno nepi smen ili polupi smen. Prva od Rotšt aj n ovi h vredn ost i j oš uvek stoj i. M oguće j e da će se neki žacnuti na idej u kada bi bliotek ari pokušavaj u da p odi gnu nivo ukusa i podstaknu percepcij u u zaj ednicama koj e opslužuj u. Ovo j e plemenit cilj , ali cilj koj i vi še nema utemelj enj e u veri koj a j e podržavala nešto što j e nekada bi o ši roko prihvaćen pogled na ul ogu bibliotekara. Pretpostavlj am da t o zavisi od vrste bibl i oteke. LakŠe j e školskom i dečj em bibliotekar u da pokušaj u podići kulturni nivo učenika i dece uopšte, ali čak i u tom okr uženj u, lako j e izricati optužbe za elit i zam. Etos savremenej avne bibli oteke i zgleda daj e u direktnom sukobu sa i dej ama perceptivnog izbora i podizanj a ukusa. Društvo više nema opšteprihv aćenu defi ni cij u ukusa ili kulture, a čak i u ak ademskom svet u, " " programe velikih knj i ga mnogi vide kao oblik elitizma. Ako Rotštaj nova dr uga vrednost uopšte i preživlj ava danas, pr eživlj ava u poj edinačnim delima izbora i preporuke - pre u vrsti kul turnog geril skog pokret a nego kao opštepr ihvaćeno ver ovanj e u akcij i. I ntel ekt ualna sl oboda se, uopšteno govoreći , prihvat a kao klj učna vrednost bi bli otekarske profesij e i danas kao i nekad. Suočava se sa razli čit im izazovima zbog tehnol ogij e, ali i st ari i zazovi ost aj u, i odbrana intelektualne slobode nij el akša danas nego nekad. Traba da zapamtimo da

n ra ila l al ost. i liotečke đe b e r ni kamen za naba vku b b Rotšta nov ob e g g j p j Pi sao j e da j e j edina prihvatlj iva cenzura ona koj u namet ne zakon i čak i " onda govorio da bi bibliotekari trebal o da se smatraj u obaveznim da tr aže " 1 7 i ni ni a zako ko se ini rža a i za ed c l i . U eć d v ne zakonske o akš ce v riklad , j j p ti ču intel ektual ne sl obode danas su liberalnij i nego što su bi l i pre tr i deset " " i vi še godina, ali primena standarda zaj ednice u malim zaj ednicama nic di tih za ed a. i el ktua lno slobo v al u retn u nt e redsta l a st n j j p j j p Rotštaj nova posl ednj a vrednost - pomoć lj udi ma da osiguraj u e k i nekad. S to s n s neoboriva ao rno e i da a i im treba u si u oda ke ko t j j g p j toga ti če, bibl iotekei postoj edanapravevezu između korisnika i zapisanog

Istorij a i fi lozofi j a bibliotečkih vrednosti

35

znanj a i podataka koj i im trebaj u i koj e žele. Sve što radimo - sastavlj anj e zbirki, inst alacij a portala za elektronske izvore, izvodenj e referent nog rada, pružanj e bibl iografske kont role i tako dalj e - posvećeno j e toj vezi. Rasprave se ne tiču tevrednosti ili cilj eva koj ima smo posvećeni , nego toga kako da ih ostvarimo i koj i cilj evi treba da i maj u viši prioritet nego drugi . Zanimlj ivo j e zapazi ti sposobnosti koj e j e Rotštaj n smatr ao nužnim da ostvari svoj e vrednosti i pr obl eme i pi t anj a koj i se i sprečuj u tom ostvarenj u. (M ožemo se samo diviti načinu na koj i j e opi sao ta tri đela izj ave o princi pi ma u tekstu koj i j e i spao manif est od j edne stranice. Sažetost i j asnoća ne nal aze se uvek u bibli otečkoj li teraturi.) Smatr ao j e da profesi onalni bibli otekar treba da poseduj e sposobnost i vešt inu u sl edeći m polj i m a: • •

razvoj u zbirki bibli ografskoj kontroli

•

r e f e r en t n o m i i n f or m aci o n o m sl u žb am a

•

sav et n i čk o m r a d u sa č i t ao c i m a

• •

specij alizovanom polj u, tamo gde j e prikl adno admini stracij i

Pi t anj a i nedoumice koj e j e ocr t ao i sto zvuče poznato:

Da li j e bibliotekarstvo j edna profesij a il i smo l abava konfederacij a povezanih grupa? " Da li kn i e i bibli teke i ibliotekari ima u budućnost ili će o b , jg j ' ' bibliotekarstvo kakvo poznaj emo biti izgurano u korist bitova i banaka " 1 8 da ak i k m nt li po t a do u e a sta? Da li su bibliotekari pedagozi ili samo tehni čari i menadžeri ?

Da li pokušavamo da dopremo do svih ili samo do malog procenta koj i ceni naše usluge? Da li bibliotekari određuj u pol it iku ili provode politiku koj u odr eđuj u drugi? Kakav j eodnosglavnogbibli otekarapremaprofesionalnom osoblj u - pr vi među j ednaki ma il i gener al koj u izdaj e naređenj a potčinj eni ma? Nij e l ak o poverov ati da j e i na j edno od ovih pi tanj a dat zadovolj av aj ući odgovor ili da nij edno od nj ih, možda drugačij e sr očeno, nema nikakav

Istorij a i f ilozofi j a bi bliotečkih vrednosti

36

odj ek danas. Sva se t i ču sr ži profesionalne pr ir ode bi bli otek ar stva - zai st a, samog postoj anj a te profesij e. Rot št aj n j e ver ovao da nj egovo ocrtavanj e naših vredn ost i , " " sposobnost i i nedoumica, razmat ranih zaj edno, čini et os - r azlikovna obel ežj a koj a defi nišubibliotekarei bibli otekar stvo. M ogli bi sm o osporavat i neke specifi čnost i , ali teško j e tvr dit i daj e nj egov koncept nevažan ili da su nj egovi zak lj učci zast ar eli .

Fink sov a taksonomij a vrednosti Bibliotečki pedagog Li V. Finks autor j e naj važnij eg članka o vr ednosti ma " 1 9 u bibli otekar stv u u pr oteklih nekolik o decenij a. U nj emu j e opi sao l ičnu " taksonomij u vrednosti podelj enu na tri široke kategorij e i pr opraćene " " kategor ij om supar ničkih vr ednosti . Finksove kat egorij e su: • •

profesionalne vrednosti opšte vr ednosti

•

l i č n e v r ed n o st i

Finks j e defi nisao pr ofesi onalne vrednosti kao one koj e izniču iz pri rode bibl i otekar stva i funkcionisanj a bibl ioteka u društvu. Prva od nj ih j e usluga. Kao i sa drugim vrednostima koj e j e naveo Finks a teme su nekog pogl avlj a ove knj i ge, neću se dugo zadržavati na ovoj vrednost i ovde, nego ću upotrebi ti Finksov opi s u odgovaraj ućem pogl avlj u. Nj egova druga našu vim razumeva ne samo lna vr n t u ravl an e. Pod o od rofesiona ed os e p p j p j j odgovornost za predaj u lj udskih zapisa netaknutih drugi m generacij ama, nego i našu dužnost da budemo dobri upravnici na svakodnevnom posl u. " Moramo osi gurati da nas vi de i smatraj u, kako kaže, poštenim, vrednim " muškarcima i ženama koj i znaj u svoj posao i obavlj aj u ga dobro. Nj egova naredna potkategorij a profesionalnih vrednosti j e sama po sebi gr upa koj u zovef ilozof skim vrednostima. One su vera u razum i učenj e, u poštovanj e " " nauke, neutralnost u bici sukoblj enih i dej a, i davanj e prednosti dobrom na uštrb trivij alnog i vul garnog. Posle nj ih dolaze demokratske vrednosti - prilog demokratij i kao društvenom idealu i otvorenosti za sve vrste i uslove lj udi. Nj egova poslednj a profesionalna vrednost prilog j e čitanj u

i knj igama. Čak j e i pre j edanaest godina nj egova neodmerena i zj ava da

" n i l u ci" mo la da bude redmet man e ras rave ne o što e smo k j go j p g j j p p g

Istorij a i fi lozotf j a bibliotečkih vređnosti

37

danas. N eko bi se m ožda ponadao da su većina bibli ot ekara zai sta žene i " muškarci koj i vole knj i ge i čitanj e i smatr aj u ovo dr ugo odli čnim načinom

" da provedu vreme, al i ne mora da bude tako. To j e sigurno vrednost koj u j a delim i vrednost koj aj e od suštinskog značaj a za opst anak bi bli oteka, al i nij enešto čemu svi bibl iotekari moraj u biti privrženi dabi obavlj ali posao. U godinama zalaska karij er e, nagađam da se ovo pit anj e uglavnom r ešava na osnovu generacij ske pripadnosti . Sumnj am da j e, bez empir ij skih dokaza, obožavanj e knj i ga i či tanj a skoro uni verzalno kod bibli otekara star ij i h od pedeset godina a manj e često kod onih i spod srednj eg doba. " Finks definiše opšte vrednosti kao one koj e dele nor malni , zdravi " lj udi , u bil o koj oj struci . (Jedna od mnogobroj nih zanimlj ivih stvari u ovom važnom članku j e robusna neposrednost Fi nksovi h stavova i pogl eda na svet.) On naziva prvu gr upu opštih vrednosti radnim vrednostima. Ovaj termi n obuhvata kompetencij u, profesional nu autonomij u i potragu za i zvr snošću. Sasvi m ispr avno ističe da ostvarivanj e ov ih v r eđnosti umnogome zavisi od okoline unutar koj e radi poj edini bibl i otekar. Trebal o bi da sl uži ot r ežnj uj uće svim rukovodi ocima bibli otek a k ada shvate da čak ni naj talentovanij i i naj posvećenij i bibhotekar i ne mogu da ost var e cilj eve i i spune težnj e ako biblioteka u k oj oj r ade n ema at m osferu i datosti koj e dozvolj avaj u najpotpunij e cvet anj e sposobnost i i ideala. Vrednosti urađaj u plodom samo na mest i ma na k oj ima im se to dozvoli i podst ak ne na rad. Fi nksova sledeća gr upa su društvene vrednosti . U nj i h spadaj u tol erancij a i pošt ovanj e prema drugi ma i sve druge stvari koj e treba da

naučimo u obdaništu i nosimo ceo život. Čitalac shvata da čita nekoga sa i deali st i čkog k r aj a skal e pragmati zam -idealizam kada Fink s pomene optimizam i napiše r ečeni cu koj a sažima sušt inu svih nj egovih vr ednost i - " D a bibli otekar i budu srećni u srećnim bibliotekama; to nij e nemoguć " san. Nj egova posl ednj a grupa opštih vrednosti su vrednosti zadovolj stva. One bi se mogl e sažet i kao činj eni ca daj e nemoguće da služimo poj edince i društvo ako nemamo samopoštovanj e i samouverenost. Finksove li čne vr ednosti su one koj e važe posebno za bi bl i otek ar e kao klasu. Bez zap adanj a u stereot ipe ili odbacivanj e raznorodnosti naše profesij e, moguće j e sl oži t i se sa Finksom da većina bibl i otekara deli ili teži i zv esni m k ar ak ter ist ik am a. O n ih d efi n iše k ao humanističke v red nosti , ideali stičke vrednosti , kon zer vat i v ne vrednosti i estetske vrednosti. D el i m

Finksov pogl ed da su bibli otekari većinom humani st i i i deali st i k oj i veruj u, " " po" nj egovim rečima, da lj udski duh može da napreduj e i koj"i se nadaj u u inspir acij u, samoostvar enj e i porast mudrosti k od svih lj udi. Takođe se

Istorij a i fi l ozof ij a bibli otečki h vrednost i

38

sl ažem da su bi bl iotekari v ećin om konzerv at iv ni po tome što vi še volimo staloženu r azvoj nu promenu, red više nego haos, i standardizacij u. (Pr e mnogo godi na, rečeno mi j e da tvrdokorni kat alogi zator i uvek glasaj u za strank u na vlasti j er, ako pobedi , bi će dal eko manj e vladinih li sti ća za pr omenu u kat al ogu!) Fi nks i stiče da j e naš ur ođeni konzer vat ivi zam nužna ivi ca našeg i deali zm a - j i n i j ang bibl i otekar ove duše. Konačno, slažem se da j e estet ika važna za bibli otekar e. Težimo da zadovolj im o estet sko osećanj e k r oz harmonij u u arhit ekturi bibli otečki h zgrada, lepotu u knj iževnost i , muzi ci i likovni m umetnostima, a čak i elegancij om u b i b l i o t eč k i m si st e m i m a .

Ovoj idealističkoj i optimističkoj sli ci bibliot ekara i nj ihovih vrednost i stalno prete, po Fi nksovom mi šlj enj u, ono što on zove suparničkim vrednostima - birokratij a, anti intelektualizam i nihilizam. Birokratij a se nekad može naći u malim bi bli otekama a endemski j e slučaj u velik im. Ona j e, u j ednom smislu, pri rodan proizvod naše želj e za r edom i urednom procedurom. Postoj i antiintelektualni prizvuk kod dosta di skursa o tehnol ogij i koj i se m ože naći u i zj avama što j ednače Inter net i istraživačku bibliot eku ili surfovanj e po M reži i ozbilj no či tanj e. M i il i podržavamo izvrsnost i intelekt, nauku i kul turu ili ne podržavamo ništa. Nihilizam j e fi lozofi j a očaj ni ka, a bibliotekar koj i i zgubi veru u budućnost bibli oteka ili u vr ednost bibli ot ekar stva potčinj ava se tom očaj u. Finksove vrednost i i taksonomij a vrednosti naj važnij e su pri stupačneizj avenaovu temu zamnogo godina. Kadabi ih svak i bibli ot ekar usvoj io u radnom životu, budućnost bi bli oteka bi l a bi i osi gurana i svetla.

"

" C en t r al n e i l i f u n d am en t al n e v r ed n o st i Čitanj e i destil acij a četvorice autora o koj ima se ovde raspravlj a i drugih spi sa o bibli otekar stvu doveli su me do for mulacij e sl edećih osam cent ralnih vrednosti bibl iotekarstva. Si gur an sam da se spi sak vrednosti koj e nudim razlikuj eod onih koj ebi drugi mogli istaći, ali j e teško verovati da se ove vrednosti (možda drugačij e izražene) ne bi poj avil e na bi l o koj oj zaj edničkoj listi. Upravlj anj e

očuvanj e zapisa čovečanstva sa ci lj em da buduće generacij e znaj u o n o št o z n a m o i m i

Istor ij a i fi lozofi j a bibliotečkih vrednost i

39

bri ga i podsti canj e obrazovanj a u bibli otek arstvu tako da prenesemo naj bolj e pr of esionalne vrednost i i praksu dobro upravlj anj e naši m bibl i otekama tako da možemo steći poštovanj e u zaj edni ci Usl uga

br i ga o tome da se sva politika i postupci prožimaj u et ikom usl uge za poj edince, zaj edni ce, društvo i potomstvo ocenj ivanj e svih naših mera i postupaka uz kori šćenj e usluge kao kr iterij uma I n t el ek t u al n a sl o b o d a

odr žavanj e posvećenosti idej i da svi lj udi u slobodnoj zaj edni ci tr eba da budu u stanj u da či taj u i vide šta god žel e da či taj u i vi de odbrana intelekt ualne sl obode svih članova naših zaj edni ca odbrana slobodnog izražavanj a manj i nskog mišlj enj a omogućav anj e dostupnosti bibli otečk ih sadržaj a i programa sv i m a

R ac i o n al i z a m

organizacij a i upravlj anj e bi bli otečkim uslugama na raci onalan n ač i n

primena r acionalizma i naučnog metoda na sve bibli otečke postupke i programe Pismenost i učenj e podsti canj e pi smenost i i Ij ubavi prema učenj u p odst i canj e doživotnog i stal nog čitanj a

stavlj anj e bibli oteke u žižu nastave pismenost i Pr avi čnost pri stupa zapi sanom znanj u i podacima osiguranj e da svi bibliotečki izvori i pr ogr ami budu dostupni svim a pr evl adavanj e tehnol ošk ih i novčanih grani ca pri stupu P r i v at n o st

osi guranj e poverlj ivosti dosij ea o upotrebi biblioteke

prevl adavanj e tehnol oške invazij e na upotr ebu bi bli oteka

Istorij a i f ilozofi j a bibliotečkih vrednosti

40

Demokratij a i granj e naše ul oge u održanj u vrednosti demokratskog dr uštva učešće u obrazovn om pr ocesu u cilj u obezbeđenj a da obrazovan o građanstvo bude presudno za demokr at ij u primena demok r atij e u upravlj anj u bibliotekama

Preispituj em svaku od ovih vrednosti u poj edi nom poglavlj u ove knj i ge sa namer om da opišem sadašnj e stanj e bibl i oteka i verovatnu b u d u ćn o s t b i b l i o t ek a i b i b l i ot ek ar stv a.

Kada smo nabroj ili fundamentalne vrednosti bibliotekarstva, da r azm o t r i m o v r ed n o st b i b l i o t ek a ...

N A PO M EN E 1

Pi erce But ler, A n Introduction to Library Science (Chicago: Univer sity of Chicago Press, 1993; Ph oenix Books, 196 1) , x i .

2 3

4 5

' " ' H.M . Gallagher, Dr Osborns 1941 Th e Crisis in Calaloging : A Shift in Thought toward " American Pragmatism, Catalaging und Classifi cation Quar terly 12, nos. 3/ 4 ( 199 1) : 3- 33. " " " Za dalj u raspravu o Krizi u katalogizađ j i v. Michael Gorman, 1941: An Analysis and ' ' "' Appr ecialion of A ndrew Osbor ns The Crisis i n Cataloging, Serials Librarian 6, nos. 2- 3 (wi nter 1981/spri ng 1982) , 127- 131. ' " " Abraham Kaplan, The Age of the Symbol, in Ihe Intellectual Foundations of l ibrary Education, ed. Don R. Swanson (Chicago: University of Chicago Press, 1965), 7- 16. J.H. Shera, Sociological Foundations of Librar ianship (Bombay: Asi a Publi shing House, 1970) , 29 .

6

Ib id .

7 8

Butler, An Introduction to Library Science, xiii . " " Archibald MacLeish, The Premise of Meaning, American Scholar 41 (summer 1972) : 357- 362, adap tirano iz obraćanj a iznetog pri otvaranj u biblioleke Univerziteta Jork, To ro nto.

"

9

10 11

" I,ee W. Finks, Values wit h out Shame, American Librar ies ( April 1989): 352- 356.

S.R. Ranganathan, The Five Laws of Library Science, 2nd ed. (Bombay; reprint , New York: Asia Publishing House, 1963) . " V.. na pr imer, Jesse H. Shera, Toward a Theory of Librarianship and Informat ion "

Science, u nj egovoj Knowing Booksand Men: Knowing Computers Too (Littleton, Colo.: Lib r ari es U nlimited , 197 3) , 93- 110.

12 13 14 15

' Webster s New International Dicti onary, 3rd ed. " ward Theor of Libr ari anshi " 95- 96. a Shera, To p, y Archibald MacLei sh, Champion of a Cause (Chicago: ALA, 1971), 246. " " Samuel Rothstein, In Search of Ourselves, Library Journal (Јапиагу 15, 1968) : 156- 157; v. i Code of Ethi cs, obj avlj en 1938. a preštampan u American Library Annual, 1958 (New

16

York: Bow ker 1958 ) , 111- 112. " " f r l Ro th stein , I n Search o O u se ves.

17

I b id .

18

Ib id .

"

19

" Fi n ks, Val u es wi thout Shame.

2 V r ed n o st

b i b l i ot ek a

K ad a su se d o b r a v r em en a z av r ši l a Idej a o j avnoj bibli oteci j e, na prvi pogl ed, nemoguća. Tek j e nedavno u lj udskoj i storij i došl o do širokog slaganj a da lj udi i maj u lj udska prava koj a zaslužuj u opšte poštovanj e. (Setite se da su Sjedinj ene Države podržavale pokr etno robovlasni štvo do 1865. godine.) Idej a da svaka osoba treba da bude obrazovana j oš j e novij a i radikalnij a. A idej a da društvo treba da obezbedi članovim a sredstva da 1 stave n z vi r e a sno svoj e ob azovanj e j oš j e radi kalnij a. na Radi kalni poj am u poslednj oj rečenici ovog ci tataobuhvataistinsk u vrednost bibl i oteka: bibli oteke dozvolj avaj u svakoj osobi u zaj edni ci koj u opsl užuj u da nastavi škol ovanj e, da postane informisanij a i da živi umnim životom na način na koj i bira. Ova srž svih bibli oteka n ekada se n e vi di zbog svakodnev nih poj edinosti bibli ot ečke upotrebe. Osoba koj a postavlj a pitanj e u kompanij skoj biblioteci , dete koj e sl uša pr i ču u dečj oj biblioteci , osoba koj a prover ava el ekt r onski katal og akademske biblioteke - nij edno od nj ih ne mor a da o sebi misli kao da se bave doživotnim učenj em , ali sv ako od nj ih to r adi . Koj a j e vr ednost biblioteka? Kroz doživotno učenj e, bibli oteke mogu da menj aj u i odist a menj aj u život , i to se ne može osporit i . Unutar te natkr i lj uj uće vrednosti , i u zavi snosti od zaj ednice koj oj sl uži , biblioteka j e j edno ili više od sledećeg: 41

Vr ed n ost b i bliotek a

42

•

ži žna t ačka zaj edni ce

•

sr c e u n iv er z i t et a

• • • •

j edino dobro mesto u gradu kol ekt ivno pamćenj e i st raživačk e ust anov e mesto koga se deca rado sećaj u kad odrastu uteha za usamlj ene i izgublj ene

•

m est o n a k o m e su sv i d ob r o d o šl i

•

izvor moći kroz znanj e

Kada se posle dužeg niza godina osvrnete na biblioteke, lako j e videti da se j avno opažanj e menj alo i da, mada se biblioteke skoro uvek gl edaj u pozi t iv no, ni su uvek shvaćene i l i cenj ene zbog onoga što j esu. Faza krozkoj u sada pr olazi m o to dobro il ust r uj e. Javno neshvatanj e tehn ologij e i nj enog potencij ala dovelo j e do neshvatanj a stvarnosti biblioteka i nj ihovog sadašnj eg stanj a i mogućih ver zij a budućnosti . Zato, da pogl edamo razvoj bibli oteka i pr et nj i i alternat iva sa koj i ma sa suočavamo.

B i bli otek e tok om godina N evi đen rast bi bl iotek a i r azvoj bibli otekarstva desio se u Sj edinj enim Državama, Uj edi nj enom Kralj evstvu i Kanadi od druge pol ovine XIX veka do kraj a 20-ih godina XX veka. Sagr ađeno j e na hilj adebiblioteka sv ih vrsta (mnoge zadužbinar skim novcem Endr ua Karnegij a [Andr ew Carnegi e]) . Počel e su da cvetaj u vel i ke bibli oteke dr žavnih i privat ni h univerziteta u Sj edinj enim Državama. Usl uge j avnih biblioteka proširene su na gotovo svakog građanina. Profesij a bibli otekarstva bil a j e svedok osnivanj a naci onal nih bi bliotečkih udruženj a; stvaranj a sistema bibli otekar skog obrazovanj a; početka naučnog proučavanj a biblioteka i nj ihovih kori snika; i i ntelektualnih i novacij a katal oških kodova, klasifi kacionih shema, str učnih časopisa i kooperativnih si stema svi h vr sta. Za manj e od j ednog veka, savr emene biblioteke su r ođene, sazrele i dobile samopouzdanj e. Bilo i na in a i n ća unaka u k o d ba velikih ost u e t o , prvo ali ne i posleđnj e p g j j j j Zlatno doba biblioteka. Međur atne godine napretka i depresij e usledile su posle tih godina osnivanj a savremenih biblioteka. Biblioteke su rasle po br oj u i veličini tokom dvadeseti h i bi l e neprocenj ivo j avno dobro u teški m tri desetim. Biblioteke su preživel e Dr ugi svetski rat , kao i mnogi društveni entiteti , sa osećanj em da smo, po slomu fašizma, ušli u beskraj nu er u napr etka.

Vred n ost b i b l i ot ek a

43

U ti m godinama i za poslednj eg Uspešnog r ata, mnogi bi bliotekari pretpostavlj ali su da su biblioteke tol iko otvoreno i opiplj ivo dobre da im ne treba opravdanj e. I mali su osnova za to mišlj enj e. Zaj ednice su uzimale bibl i oteke zdravo za gotovo; akademske ust anove takmičile su se j edna sa dr ugom oko bibli oteka i razmet al e se veli či nom zbirki i izvr snošću svoga osoblj a; škol e su bi bl i otekama i bibli otek arima dodelj ival e počasno m esto; a preduzeča, vlade i dr ugi enti teti razvij ali su bibli oteke i bibliot ečke usluge brzim tempom. Ovo uglavnom srećno stanj e stvari naglo j e stal o negde i zmeđu prve Kar terove ener getske k ri ze sedamdeset i h i prve Reganove recesij e osamdesetih. Opadanj e i r aspad postali su svakodnevno stanj e, i

većina biblioteka dosegla j e dno početkom devedesetih. Finansij e (ili pre nj ihov nedostatak) su bile glavni neposredni uzr ok ovog pada u nemil ost.

Bila bi ozbilj na greška kriviti samo fi nansij e. Činj eni caj e da se strmogl avi pad u fi nansij ama desi o u gotovo isto vreme kada i oštri porast u koštanj u bi bli otečke gr ađe (posebno peri odi ke) i porast el ekt r onske tehnol ogij e kao dodatni i žarko želj eni centar koštanj a. Kombinacij a ovih fak tor a bila j e sk oro smr tni udar ac za neke, a ozbilj an probl em za sve. U r anim danima automacij e bibli otečk ih pr ocesa, mnogi admini stratori ( a čak i nek i bibli otekar i koj i j e trebal o da znaj u vi še) stvarno su verov ali da će to uštedet i novac. Sli čno tome, izvanr edno br z rast br oj a el ekt r onskih i zvora dostupnih bibli otekama i nj ihov im korisni cima naveo j e neke da ver uj u kak o će t i izvori zameni ti skupe zbi rke i usluge. U oba slučaj a dokazalo se da j e i stinito suprot no. Automat i zovani bibl iotečki procesi manj e koštaj u po j edini ci nego r učni , ali to j e zato što povećavaj u efi kasnost , ne zbog toga što snižavaj u troškove. Isto tako, osim j edinstvenih primera usluga indeksiranj a i izrade apstrakata, el ek tronski izvori nisu zamenili got ovo " " nij edan tradicionalni izvor i uslugu i dokazali su se samo kao dodatni pot r ošač kolača bibli otečkog budžeta. K ada su dostupni el ektronsk i i zvori , oni su u većini slučaj eva pobolj šanj a, ne zam ena, dr ugih zbirki i usluga.

P r el a z a k n a v i r t u e l n o ? " " Pre nego što počnemo raspr avu o al ternativama tr adi ci onalnoj bibl ioteci , " " bil o bi dobr o opi sati tu bibli oteku. Korist im r eč tradici onalna sa veli ki m otp orom i pr osto u n edostatk u i čeg bolj eg - nj eni p ežor ativ ni pr i zvuci dr žanj a za pr ošl ost , cent rir anosti na mesto i isklj učive cent rir anosti na knj i gu, nemaj u nikakve veze sa i skustvom savremenih biblioteka. Jedini

V red n ost bi bli otek a

44

" " drugi dostupan termin stv ar na bi bli oteka - implicir a da postoj i nešto " " iluzorno u terminu virtuelna biblioteka. Mada j e n ekada pri mamlj ivo, ozbilj na j e grešk a smatrat i vi r tuelnu bibl ioteku sam o vi sok ot ehnol oškim ćef ovima, iak o mnogi spi si u kori st vir tuel nih bibli oteka imaj u nepor ecivo zamaglj enu i mut nu au r u koj a vi še slut i na mađi oni čar ske t rikove nego na stv ar n o st .

"

" T r ad i c i o n a l n a

b i b l i o t ek a

Formuli sana razumevanj em i analizom t radi cij a i istorij e biblioteka, moj a " " idej a tradi ci onalne biblioteke j e bi bliot eka k oj a bira, sakuplj a i daj e pri stup svim oblicima zapisanog znanj a i informacij a koj i su važni za nj enu mi sij i i za zaj ednicu koj oj sl uži , i pomaže i podučava u upot rebi tih i zvora. " r i i a n " ibli k ruža d br do licu kao i uvek novim o o š , , Još više, t ad c on l a b ote a p 2 r oblicima prenošenj a znanj a i podatak a uklj učuj ući i elektronske izvo e. " r dicionalna" biblioteka ni e ona ko a odbi a r omene i inovaci e - to e Ta j j j j j p bi bli otekakoj abl agonaklonodočekuj esvasredstvabolj eg služenj azaj ednici. " " " " Sukob i zm eđu tradici onal nih i virtu elnih bibli ot eka i spada, prilikom r raf i ažl ivom ko e i iti an ka l ženi kabuki les od o re s v a o s o , p p j g j om p p p j onih koj i mi sl e da su stvarn e bibli oteke zastarel e. Pravi i zbor j e između stvarnih bibli ot eka sa zamašnom komponentom elektronskih usluga i zbirki , sj edne, i zamene koj a ima samo elektronske usluge i zbi rke, s dr uge strane. I ma onih koj i ozbilj no ver uj u da će se ostvari ti dr ugo predviđanj e budućnosti . Nisu to i zbezumlj eni tehnofi li koj i propovedaj u neizbežnu " mrt kn i e" čak i ako odi st a ver u u da će tokom života mno i h od nas s g j jg, 3 elekt ronska komunikacij a biti j edi ni medij um. Neki di gitalni pravoverni ci su među naj poznatij im imenima naše profesij e. Frederik Ki l gur (Frederick Kil gour), osnivač i j edini rodi telj OCLC - naj uspešnij eg kooperativnog r n i e ovo 1983: v ta istori i biblioteka stva a so oduh a u p j j p Elektronski faj l ovi i l i dokumenti koj i tr enutno nastaj u će ubrzo (kurziv moj ) biti l ogičan ekvival ent, i zamena (si c), zbirki publikacij a u klasičnim bibli otekama, a korisnost 4 bi bli oteka kakve poznaj emo znatno će opasti .

Bibliotekar i pisac o bibliotekama Čarls Martel (Charles Martell) tvrdi da fi zičko postoj anj e nij e [kurziv moj ] nužan krit erij um za biblioteku

Vred n ost bi bl i oteka

45

5 budućnost i . Navodi mnogobroj ne sli čnosti i zmeđu bibli otek a i r ačunara " " mogućnost da skl adi šte ogromne kol i či ne informacij a, pogodan smešt aj , i tako dalj e - i zastupa tezu da j e j edina j edinstvena funkcij a biblioteke ponuda prostor a za učenj e. Ilust r uj e ovaj j edi nstveno r eduk ci oni stički pogl ed primerom svoj e l i čne bibli oteke sa knj i gama o fotografij i , koj u j e " " zameni o pri stupom i sti m slikama na Internetu i malim št ampačem u boj i . Ova ilust racij a j e, bl ago rečeno, intel ektualno nezadovolj avaj uća po tome što se zalaže za opštost iz malog specij alizovanog primera, i nadalj e, zavi si od slika, a ne od tekstova. Malo bi Ij udi tvr dil o da j e I nternet neefi k asan u nal aženj u takvih slik akoj esemogu ponudit i bilo komesamal im št ampačem

u boj i . Čak i koristeći taj primer, da Hj e isti na da su sve sli ke u Martel ovoj maloj biblioteci dostupne na Internetu?Da li j e slika koj u proizvede nj egov mali štampač u boj i čak i zdal eka uporediva sa visokokvalitetnom št ampom

na papiru? Čak i da su odgovori na ova pitanj a potvrdni (na šta bih se, da sam kock ar, kladi o da nij e sl učaj ) , šta nam to govori o ogr omnom direktorij umu zapi sanog znanj a i i nformacij a organizovanih za trenutan pr i st up (bibli oteka) u por eđenj u sa i zuzet no dezor ganizovanim I nternet om i Svetskom mrežom? Jako mal o, pl ašim se. Pobornici vir tuel ne bi bli oteke će, naravno, reći da smo tek na samom početku obronka moćne pl anine koj a se tek ima rodi t i , ali ne možemo anali zi rat i predvidanj a, obećanj a i virtuelne opsene - j oš manj e ih pobij ati. "

" V irtu el n a

b i b l i o t ek a "

A l t er n at iv a

s tv a r n i m

b i b l i o t ek am a

n ek ad a

se

n az i v a

b i b l i o t ek o m

" bez grani ca - gl upav i m ter mi nom koj i podrazumeva da se trenutna bibli otečka služba nalazi u potpunosti unutar zi dov a bi bli otečkih zgrada. " " " Nekada se zove digitalna biblioteka, a na drugim mest i ma, v irtuelna "

biblioteka. U j ednom izuzetnom radu, Žan-Klod Gedon (Jean-CIaude " "

6 n n Guedon) pok azuj e da dva potonj a termina nisu sino im i. Di gi t alno se odnosi na pr aksu zapi sa informacij a u kategorij ama nula i j edinica - to j est, načina zapisivanj a i pohranj ivanj a koj i j e od dr ugih načina različit po vrsti , ali ne p" o stepenu. Moglo bi se i o"biblioteci devetnaestog veka na papiru. Po Gedonovom mišlj enj u, govoriti" kao o bibli oteci slova " termin vir t uelna bibli oteka odnosi se na nešto dal eko ambicioznij e - na nešto u čemu se sve bibli otečke funkcij e, pr ocesi , osoblj e, mi sij a i svrha

46

V red n ost b i bl io teka

promišlj aj u, reorganizuj u i oblikuj u oko digi t alnih dokumenata. Da l i j e t akva t ransf ormacij a prakti čna, moguća ili čak poželj na, cent ralno j e pitanj e budućnosti bibli oteka. Kada se sve r azmot ri , postoj e samo dve međusobno i sklj učive alternat ive. Jedna, koj a ima t ežinu i storij e iza sebe, j este bi bli otek a pr ošlosti koj a danas uklj učuj e i elekt r onske izvor e u svoj e programe, zbirke i usluge, i unosi potrebne promene kako bi se ta ugr adnj a omogućila. Ovo su bibli oteke r adi le vekovima kako su nastaj ali novi načini komunikacij e (štampani tekstovi , štampana m uzika, k ar tografsk i materij al , zvučni zapi si , fi l movi svi h vrsta) i zbog tog procesa, bibli oteke su se i zmenil e i obogat il e dok su sačuval e tradi cij u koj a premošćuj e stoleća. Al ternati v a - virtuelna biblioteka - zahteva r aski d sa takvom tradicij om - potpunu zamenu svih drugih oblika komunikacij e zarad di git alnih " " dokumenata. Treba da zapazi m o da će se ravnoteža tradici onalni h i zvora i usluga drasti čno m enj ati od bibl i oteke do bibl i oteke i uslužene k lij ent el e. Ovaj r aspon zahvataće medi cinske, pravne, naučne i tehni čke (na primer, inženj erske) bibl ioteke (sa dominantnim osl oncem na el ekt ronske izvore i usluge) sa j edne str ane, i bibli oteke retkih knj i ga i dečj e bibl ioteke sa druge. Ove druge imaće el ekt ronsku komponentu, ali će srazmera bi ti znat n o m anj a.

Virt uelna biblioteka zahteva r azaranj e t radicionalne bi bl i oteke (i dosl ovno i fi gurat ivno) i novenačineposmat ranj a svakog vi dabibl i oteke. U " " stvari , ima dobr ih r azl oga dasezapi tamo da !i j ereč bi bli oteka pr imenlj iva " " u bil o kakvom smislu kada govorimo o virtuelnoj bi blioteci. Gedon ima " " " " rn ir ln i nestva e i ra li a izmeđ v tue e r l ma a i takn kako sto z k u ob e d s e o p j p " u ovom kontekstu, tvrdeći da vi rtuel no nij e ni šta nego potencij al i k ao " 7 Martel ponavlj a Gedona kada kaže, v rn u nasta an u. takvo ono j e st a ost j j "Stvaran e trenutno re oznatl ivo 'intel ektualno i l o i čno ' ki ber g g p p g j g j ni a ka a i n k lik dece d i li i na važno t ....za e o o r r za b b oteke b će od veće s osto a j j p će fi zi čk a bi blioteka biti manj e vidlj iva j avnost i nego vi r tuelna bibli oteka u " 8 i r t ra. novom okruženj u k ber p os o Ovo su očar avaj uće, mada komplikovane teme, i Gedonova i Martelovavizij avi rtuelnebibliotekekao transformacij e u procesu nastanka dobrodošla j e promena iz sumornog mehani zma i determini zma većine i ril zi kao z li t lno biblio ec a m . I ak bez ob ira da se vi r ue t isaca na tu te u , p j p p vizij i ili kao tehni čkom procesu, ima nekih neizbežnih pi t anj a koj a treba r i an e r na i. P vo i na teže t i ih v ra k treba o ć iti i nek h te k od o o o e ostav š , p p j j g j p za odgovor glasi zašt o.

Vr ed n ost bi bli otek a

47

Z a št o v i r t u e l n a b i b l i o t ek a?

Izgleda da pobor nici virtuelne bibli oteke imaj u samo tri moguća odgovora na ovo kratko pi tanj e. Prvi j e praktične pri rode - lakoća pr istupa preko raćunara i povećanj e pristupa za Ij ude udalj ene od fizi čki h bibl i oteka vide se kao nadmoć u odnosu na bilo koj u manu di gi talnih dokumenata (na pr imer, što su izmenlj ivi , propadlj ivi i neproverlj ivi ). Dr ugi j e tel eol oške rir ode da postoj i neki vel iki plan i da vir tuelna bibli oteka predstavlj a p neizbežnu mani sfestacij u napretka ka i spunj enj u tog pl ana. Za vernike, postoj i nei zbežnost u vezi sa svakom inovacij om u lj udskoj komunik acij i , a svaka i novacij a j e očito nadmoćna u odnosu prema preth odni cima.9Jedi ni " " dr ugi odgovor j e zašto da ne? - koj i nude impli citno oni što prihvataj u " " svaki ćef i bez pitanj aprihvataj u banal neparolekao Informaci ono doba. O racionalizmu i iraci onali zmu r aspravlj aću na drugim mestima u ovoj knj izi , " ali t r eba stat i ovde da pr et p ostavimo kako su odgovori n a zašto vir tuelna " bibli oteka? zasnovani na verovanj u u veliki plan ili na nepromi šlj enom pri staj anj u ni su int elektualno koherentni. Praktični ar gumenti se lakše broj e i mogu se koristiti da opravdaj u virtuelnu komponentu bibli otečke

službe, ali nipošto i ideju potpuno vi rtuelne biblioteke. Štavi še, čak i ako ver uj ete da j e el ektronska komunikacij a deo velikog plana, tešk o j e tv rdi t i da j e svaki obl ik komuniciranj a i zapisivanj a znanj a nadmoćan u odnosu na prethodnike. Dešava se upravo to da se lj udska bića usredsređuj u na pozi t ivne vidove svih inovacij a i teže da zanemare il i da volj no ostanu u neznanj u o negativnim posl edicama i atribut i ma dok se ne pokažu i rekomern čest i du o vremena nak n to cvet izbled da se više ne o o o š p g mogu i gnori sati . Pobornici elektronske komunikacij e naglašavaj u lak oću i brzinu koj om se por uke stvar aj u i razašilj u, ali se retko zadržavaj u na nj ihovom nedostatku traj nosti . Politi čari i in for matičari ter aj u šk ole da se umreže i daj u svim učenicima pristup Internetu i Svetskoj mr eži , ali i gnorišu nedovolj no finansiranebibli oteke u tim i stim školama i negativne p osledi ce takvog nem ar a na nivo pi sm en osti i nači tanosti te škol ske dece. Futuristi " " predvi đaj u da će el ektronska tehnologij a zamenit i knj i gu vrl o sk oro, ali ne obraćaj u pažnj u na to da j e tehnologij a omogućila pr oizvodnj u knj i ga i visoke proizvodne vrednosti br žima, lakšim a, j ef ti nij im a i dostupnij im a v ećem br oj u izdavača. S onu stranu ovih primera nalazi se Zakon neželj enih posl edi ca. Posl eratna istorij a Kalifornij e kl asičan j e primer tog zakona. Da li su oni

Vr ed n ost bi b li o tek a

48

koj i su pobolj šali razvoj j užne Kalifor nij e zaista nameravali da unište polj oprivr edni način život a, zagade vazduh i vodu, stvor e automobil sku kulturu tržnih centara, i odu dotle da povrede sušt e karakteristike koj e su navel e m i l i o n e da se odsel e u Z l at n u d r ž avu ? Sl i čn o to m e, da l i će lak o ća

el ektronsk e komuni k acij e zaslepet i nj ene zaštitnike da mogućnosti gubi tka zamašnih delova lj udskih zapi sa u doba virtuel nih bibli oteka, i stvar anj a j ednog sveta koj i j e napusti o učenj e i prožet j e i zolacij om i bezakonj em? ч/

Z i v o t sa v i r t u el n i m b i b l i o t e k a m a Как о bi svet izgledao kada bi se sve biblioteke kakve znamo bile zamenj ene virtuelnim ?Da krenemo u, recimo, 6. mart 2011. godine - datum pogodan kao i svaki drugi zato što oni koj i veruj u u vi rtuelnu biblioteku po pravilu ne kazuj u kada će ona sazreti - i pretpostavimo da su virtuelne bibli oteke preuzele primat. N aći ćemo svet u kome se desilo sl edeće:

1. Zgrade koj e sada zovemo bibli otekama ili su srušene ili pretvorene u natkrivene pij ace, sale za klizanj e, Internet kafee, skl oni šta za beskućnike, ili adapti ran e u bil o k oj u drugu moguću svrhu. 2. Zapi sane zvučne, filmske, video ili multimedij al ne kreacij e i tako dalj e dostupne su vam preko kućnog ili kancelar ij skog računara, koj i j e pr einačen u komuni kaci oni centar total ne zabave. 3. Zamenil i ste telefone, lične računar e, televi zore, CD plej er e, video r i kor der e, stubove, stereo uređaj e i sve druge sprave koj ekori stimo za obrazovanj e i zabavu t im komunikacionim centr om.

4. Veći na knj i ga i drugih štampanih stvari u i straživačkim bibliotekama preneta j e u ogromna skladi šta (samo po j edan primerak svakog naslova) razbacanim po dr žavi ili j e odbačena. 5. Zalihe drugih bi bli oteka su prerađene, spalj ene ili poklonj ene zemlj ama tr ećeg sveta.

6. Pokušaj i di gital izacij e zamašnog procenta zapisanog znanj a

Vr ed n ost bibl ioteka

49

i informacij a koj i postoj e u štampanom obliku nai šli su na pravne, tehni čke i fi nansij ske probleme koj i su se pokazali nep rem ost iv im .

7. Većina i zdavača knj iga i časopi sa vi še ne radi . Oni koj i su preostali obj avlj uj u male tiraže r učno štampanih stvari za malu populacij u či tal aca iz hobij a; velik i t i raži blj ut avih časopi sa, pornografi j e i st r ipova za sve manj e i sve starij e čit alaštvo; ili knj i ge sami zdat i za k ultur ne gerilce. 8. Naučn e časopi se zameni o j e cent ralnoagencij ski si stem za članke koj i post oj i pod konzor cij umom univer ziteta. Uspon " " komercij alnih virtuelnih univer zi teta i kr aj stalne profesorske službe na stv ar nim univerzitet ima znače da cent ralna agencij a iz godine u godinu posluj e sa sve manj e član aka, ali j avlj a se veći saobraćaj i zm eđu (ugl avnom postarij ih) naučnika u nevidlj ivim k o l e d ž i m a.

" " 9. Zbog toga što su se probl emi proi zvodnj e elektronske knj i ge koj a " " j e dobr a kao i knj i ga pokazali nesavladivi i zbog toga što se malo lj udi upušt a u st alno čitanj e dugih i sl oženih tekstova, ogr omna većina funkci onalno pismenih lj udi zadovolj ava se či t anj em k r atk ih tekstov a sa ek r ana i l i sa štampača. 10. Ogr omna većina ml adih j e funkci onal no pismena, ukol iko uopšte umej u da čitaj u, i lak su pl en zakomercij alnu, pol i tičku i društvenu manipulacij u koj a izvire iz nj ihovih centara za multimedij alnu z ab av u .

Ova predviđanj a mogu se či ni ti kao nepot r ebno p esimi st i čna. I pak , ona su samo logi čan produžet ak nek ih či nj eni ca i tr endova koj e danas vidimo proj ektovane u svedi gi t alnu kul tur u, i ek onomskih i društvenih posledica masovnog prelaska sa štampanu na elektronsku kul tur u.

50

V red n ost b i b li oteka

Šta će biti sa knj i gama? Javne i školske bibli ot eke prestal ebi da post oj e. U sir om ašnim zaj ednicama, bile bi zamenj ene opštinsk i m komuni kacionim cent rim a sa baterij ama t erminal a priklj učenih na Internet, Svetsku mrežu i nj ihove naslednike. Univerzitetske bibli oteke k akve znamo pr estale bi da p ostoj e. Akademski svet j e svet u kome većina studenata i osoblj a komuni cira samo pr eko elektronskih izvora i međusobno na dalj inu. Gotovo sva nastava i učenj e svedeni su na učenj e na dalj inu uz pomoć televizij e i Svetske mreže. Zbirke svih ovi h bibli oteka moraće da se uklone, zato što neće bi ti up ot reblj avane. Prizor univerziteta i koledža koj i se r ešavaj u zbirk i za čij e skuplj anj e j e trebal o na stotine miliona dolara mogao bi i spr va da bude razočaravaj ući ,

ali bi postao opšteprisutan i brzo pao u zaborav. Čuvanj e samo j ednog primerka u skladištu bilo bi j ako skupo, abudućnost takvih skladišta bil a bi i ci č k i l k mire Di taliza a a r l m tična kako navika stalno č tan a o a o u . ob e a g j p g j p i mal og del a znanj a i informacij a sadržanih u tim knj igama bio bi izuzet no skup poduhvat. Verovatno j e da većina knj iga ne bi bila uklj učena čak ni u naj ambici oznij e di gitalne proj ekte, i shodno tome veći deo lj udskih zapi sa bio bi izgublj en za potomstvo. Ako misl itedaj eovo ekstremno pr edvi đanj e, sam o r a z m o t r i te d a u n iv er zi tetsk i b i b l i o tek ar v eće i st r až i v ačk e b ib l i o tek e

" " ima naviku da govori o knj igama tebibli otekekao o zbirkama legata. Ako zastrašuj uća sintagma poput te dolazi spremno na ust a nekog bibliotekara, zami sli te koliko nisk o mi šlj enj e drugi moćni i uticaj ni lj udi i maj u o zbirkama knj iga i kako će se spr emno nj ih ratosilj ati .

Elektronsk i časopi si Budućnost naučne komunikacij e u obliku članaka j oš j e magl ovitij a nego budućnost dr uge bibliotečke građe. Velika većina elektronskih časopisa, novina i tako dalj e koj i danas postoj e j esu nusproizvodi i ndustrij e štampanoog izdavaštva. Dostupni su nam, i dostupni samo zato što preduzeća i ustanove koj i ih proizvode zarađuj u novac prodaj ući štampane broj eve. Postoj i neznatna manj ina i stinski elektronskih časopisa i magazina, od koj ih većinu fi nansir aj u neprofi tna tel a ili se obj avlj uj u uz

i f iln i i držao ro tab u i m del ko b o i liti ekonomsk o itke. Teško e zam s ub p j p g j izdavačku industrij u el ekt ronskih časopisa. U ovom kont ekstu, priča o

Vred n ost bi bl i ot eka

51

Slej tu - el ektronskom časopi su sa subvencij ama Bila Gej tsa (Bi l l Gates) j akoj epoučna. Slej t sei zdaj epreko Internetai dostupan j esvi ma besplatno. Zami sao j e bila da se prebaci na pretpl atu po ustanovlj enj u časopi sa. Kada j e nači nj en t aj potez, i uprkos stručnosti i zvezdanom ugl edu nj egovih novi nara, pretpl at ni čki model j e propao. Pr emal o lj udi se pr etpl ati lo, a tim Ij udima se nij e mogl o zabranit i da prosl eđuj u pl ačeni primerak drugima bez dalj eg plačanj a. Slej t j oš uvek postoj i , j oš uvek j e dostupan besplatno, i j oš uvek pravi gubi tke. Pošto j e nj egov anđeo naj bogatij i čovek na svetu, verovatno če nastavi ti da postoj i u nedogl ed, ali teško da j e to i zvodlj iv m o d el z a n as o st al e.

Casopi s k ao oblik naučne komunikacij e rođen j e u Britanij i u XVIII veku kao način širenj a zanimlj ivih otkri ća u mnogim polj i ma (prirodoslovlj e, fi l ozofi j a itd.) među malom gr upom imučnih er udi ta. Nj egova evolucij a u današnj i masivni aparat mik rospecij ali zacij a mučno j e poznata, kao i ter et koj i j e taj aparat nametnuo akademskim bibliotekama. Mnogim bibli otekarimarastu zazubicena i zgled da ćevi deti leđa naučnom časopisu, ali možda su se prer ano poradovali . Ako št ampani časopisi t r eba da izumr u, nema ni kakvog dokaza da bi bili zamenj eni nekim uređenim, ekonomski održivi m sistemom elektronske propagande. Mi slim da j e sasvim prihvat lj ivo da će dvadeset prvi vek v idet i nešto kao i osamnaest i , samo vi đeno k roz tamnij e stakl o. Ekonomij a j e od primarne v ažnosti , ali moguće i zmene u akademskom svetu mogu imat i i sto tako j ak uči nak. Da št ampar ska indust rij a propadne, većina današnj ih el ektronsk i h časopi sa bi nestala (zato št o su nusproizvodi , a ne autonom ne publikacij e). Uspon " " vlasni čkih univerziteta i smr t si stema stal nog zaposl enj a verov at no će

uzrokovati da broj potencij alnih članaka opadne za više od 90 odsto. Šta " "

bi ostal o? Za počet ak , preostali naučni ci u sir omašnim di sciplinam a " " načini će el ekt r onski povezane nevi dlj ive f akul tete, u koj ima će razmenj ivat i članke, dosta slično onom kada su učenj aci osamnaestog veka časopi se i r azmenj ival i dugačka učena pisma sa kol egama. Možda pi sali za " " bi se u bogatim discipl inama mogl o zaradit i i nešto novca, u k om slučaj u će bogat e naučne, tehni čke i medi cinske zaj edni ce razvi t i novi t i p r azmene ist raživački h rezult ata zasnovanih na honorar ima i kupovini . Ako misli te daj e akademsk i svet sada i zol ovan od dr uštva, samo saček aj te vr eme kada će šačica učenj aka iz oblasti sl obodnih umetnosti i nauka komunicir ati samo među sobom , a kada će naučnici , tehnolozi i medi cinari prodavat i rezultate megakompanij ama u sistemu u kome j e j edi ni i kraj nj i cilj zar ad a.

52

V r ed n ost b i b l i o tek a

v

St a će se desiti sa čitanj em? Svet virtuelne biblioteke j e svet gr afi ke, kr atkih tekstova, vi deo snimaka i zvučnih zapi sa. Bil o ko čij i int el ektual ni život se temelj i na interakcij i sa ličnim komunikaci onim centrom ubr zo če izgubiti naviku čitanj a, j er pr ava pi smenost (naspr am funk ci onalne) bi će nepotrebna veština. Potraga za el ektronskom knj i gom koj a j e zadovolj avaj uća zam ena za prave knj ige neće biti usp ešna, ali to n eće biti važno j er će staln o čit anj e bi ti navika sve malobroj nij ih i konačno izgublj ena veština. I ma l i ikoga ko mi sli da će svet bit i bolj i k ada či tanj e bude retkost i posvećeno sam o kr atkim zalogaj ima " i f rm i " n o ac j a ? v

S t a ć e se d es i t i sa b i b l i o t ek ar i m a?

Pretpostavlj am da bi se nešto bibli otekara moglo profitabi lno zaposli t i u svetu vi rtuel nih bibli ot eka. Teško j e vi deti mnogo dalj e od toga. Na kraj u kraj eva, veći na naših veštinai sposobnosti ili neće biti primenj iva ili se neće vrednovat i . Kada se bibli oteke zatvore i svi nj ihovi nekadašnj i kori snici budu kod kuće u interakcij i sa j edini com totalne komunik acij e i budu m a na i š a bi bibliotekar o o r a li na ilo ta to im retraživač može ć t ist a b š š , g p p j da učini i pomogne? Ne samo da se ne bi primenj ivale naše j edinstvene veštine - bibliografska kontrola, razvoj zbirki , referensni rad i tako dalj e. Veli ka dosti gnuća znanj a, lj udskog napretk a i pobolj šanj a dr uštva bila bi nevažn a u svet u slika i komadi ća m isl i , u svetu u kome lj udsko dr uštvo nazaduj e do t ačke u koj oj se sastoj i od zabavlj enih izolovan ih poj edinaca, intelektualno sputanog život a u elektronskim pećinama Lasko.

J ed i n o d o b r o . ..

...j e što se to neće desiti! Neće se desiti zato što j e lj udska vrsta, na kraj u kr aj eva, i praktična i idealistična. Očuvaćemo i pazi ćemo na sve oblike komunikacij e (uklj učuj ući i knj i gu) koj e sada imamo j er su korisni i zato što f unkcioni šu. Učenj e i nauka i biblioteke nastavi će da postoj e zato što ih lj udska bića vole radi nj ih samih i zato što unapređuj u život i dr uštvo. Nastavi ćemo da ugrađuj uemo el ektronsku tehnologij u u bibliotekei život iz prakti čnih razloga i zato što, uz pravilnu upotrebu, ta tehnologij a može da pobolj ša stvarn e bibl ioteke i prosvetli i ulepša poj edinačni život i društvo.

Vr ed n ost biblio teka

53

Zašto će pr eživeti bibli otek ar i Veruj em da bibli otekare cene mnogi razli čit i i uticaj ni sektori dr uštva. To poštovanj e i p ozi tivni pogled mogu bi ti više pr ikriveni nego oči ti , al i oni su tu i moramo ih i skori sti ti. Jedan od naj štetnij ih između mnogih loši h okvir a j avne pol itike u Kalifornij i j e pot reba da pr edl og za sakuplj anj e novca dobij e dvotr ečinsku većinu glasača. Ovo znači da j e veoma teško sakupiti novac za čak i naj valj anij e vladi ne troškove - ne baš skriven cilj onih koj i su stvorili ovu prepreku. Pozit ivan rezultat ove generalno negativne si tuacij e j e što j e nater ala one koj i žele da se povećaj u ulaganj a u j avne usl uge (uklj učuj ući bibli otekare i prij atelj e biblioteka) da rade na iznošenj u svog mi šlj enj a. U tom pr ocesu, bibl i ot eke r utin ski n akupe dob re " " većine za svoj e obvezni ce, čak i kada predlog ne prođe zato što glasova za ima manj e od 66.67 odsto. Ovo j e očit primer za sve nas: Glasovi i lj udi k oj i cene bibli oteke su tu - samo ih treba inf ormisat i , t et ošiti i podstaknuti. Pr ošlo j e vr eme, ako j e ik ada i bil o, kada smo mogli biti si gur ni da će naše bi bli oteke i nj ihove fi nansij e dobit i podršku bez pi tanj a. Lekcij a gl asi da svi treba da radimo na formalne i neform al ne načine da bismo povećali i održal i podršku za bibli oteke kod što vi še lj udi i grupa. Si gurno ne bi trebal o da se ustežem o od savremenih ogl ašavački h tehn i ka - plakata, odnosa sa j avnošću i tako dalj e - ili od nalaženj a i korišćenj a alternativnih " " " " izvora fi nansij a. Istina o t radi ci onalnim i virtuelnim bibli ot ekama i stina j e o j ednoj od naj važnij ih stv ari koj e treba da obj asnimo širem svetu. Imamo sa dosta stvar i da se izbor i mo. Na primer, zapanj uj e me št o mnogo obrazovanih lj udi j oš naseda na virt uelnu modu, i bez i kakve zl obe pr ema " " bibli otekama i učenj u, pretpostavlj aj u da knj i ga u mi re il i j e već m r tva. Tr eba da počnemo sa prirodnim zaštitinicima - starij im lj udima, roditelj ima, n astavni cima i pr ofesorima, naučnicima i istraživačima, politi čar i ma k oj i bri nu o obr azovanj u i pi smenost i (od koj ih ni su svi napredni u dr ugim polj i ma j avne politike), i gl avninom kori snika bibl ioteke. Osi gur avanj e sopstvene baze j e poli tički aksiom , ali j e aksiom i i dej a da ne možete da pobedi te samo sa bazom na vašoj strani . To zn ači da biblioteke, poj edinačno i zbirno, treba da identifi kuj u dr uge grupe za koj e se ne bi mogl o pomi slit i da su podr ška bibli ot ekam a, posebno one sa novcem i uticaj em . Iako možda poželimo da nij e tako, fi nansir anj e bibli otek a j e p oli tička stvar i treba j oj tako pri stupi t i . U t o sp ada širenj e i obj ašnj avanj e pozitivn e slike o bibli oteci i supr otst avlj anj e i bri sanj e svih

Vred nost bi b l i o tek a

54

negativ nih slika. Na primer , koliko lj udi na univerzitet skom kampusu shvata da j e, u 99 odsto sl učaj eva, bibli oteka tehnol ošiki naj naprednij a il i j edna od naj naprednij ih j edinica akademij e? Da li su lj udi koj i j oš vide biblioteke kao pri gušena i represiv na mest a u posl ednj e vreme uopšte bili u nekoj dečj oj ili univerzitetsk oj bi bl i oteci?Da li većina lj udi shvata dubi nu i širinu zbir ki koj e poseduj u veće gradske j avne bi bli oteke? " " 1 D osta se diskutuj e i piše o važnost i zastupanj a bi bli oteka. 0 " " Upotreblj eno na ovaj specij alizovan način, zast upanj e znači organi zovanu i st alnu raspravu na temu vr ednosti biblioteka (posebno kao izvora pristupa el ekt r onskim i zvor i ma) i prit i sak na političar e da odr že i povećaj u fi nasiranj e bi bli oteka. Li čno ver uj em da ovo zastupanj e naj bolj e vrše poj edinci i l okalne i r egionalne bibl iot ečke grupe, a ne državna udruženj a bibli otekar a. Kako god da se obavlj a, bibli otek e imaj u zapanj uj uću pri ču a bi bli ot ekari i maj u dužnost da tu pri ču pri čaj u. Ovo j e nar oči to i st ini to u današnj em vrem enu, u kome impli ci t no protivbibl i otečka pr et erivanj a tehnofi l a prečesto ostaj u bez odgovora. Ne t reba da zaziremo od upot rebe svih mogućih sredst ava komunikacij e i svih mogućih političkih st rategij a da ispri čamo svoj u pri ču i potvrdimo vrednost. Javna percepcij a vrednosti biblioteka uvelik e j e povezana sa percepcij om bibl ioteke kao mesta... N A PO M EN E

1 2

3

Fred Lerner, The Story of Libr ar ies (New York: Continuum, 1998), 138. " " V. idej u elek tronske biblioteke u: Michael Buckland, Redesigning Li brar v Services: A Manif est o (Chi cago: A L A , 1992) .

" " V., na primer, u: Andrevv Odlycko, Sil icon Dreams and Silicon Bricks, Li brary Trends 46, no. 1 (summer 1997) : 152- 167.

5

" " Frederick K il gour, The Online Catalog Revolution, in New Trends in Electronic Publishing and Electr onic Li br aries ( Essen (Germany ) : Essen University L i brary , 1984) . " " Charles Mar tell , Going, Going, Gone, Jour nal of Academic Librar ianship 25, no. 3

6

( М ау 1999) : 224- 225. Jean-CIaude Guedon, The Virtual L ibrary : A n Оху т огоп? (Predavanj e posvećeno

4

Džozefu Laj teru 1998. godine) . http://www.mIanet.org/ publi cations/ bmla/leiter98.html 7

I b id .

8

" " M art ell, Going, Going, Gone

9

Videti, na primer, Frederick Kilgour, The Evolution of the Book (New York: Oxf ord U niversitv Press, 1998 ) .

10

" " kin ut Vi deti, na primer, Patr icia Glass Schuman, Speaking Up and Spea g O , Amer ican Libr ar ies 30, no. 9 (October 1999) : 50- 53.

3 B i b l i o t ek a

k ao m est o

Nekadasu idej abibli oteke(apstrakcij anači nj enaod svi h bi bli otečkih zbirki , osoblj a, usl uga i progr ama) i mest o zvano biblioteka bili sinonimni. Kako j e tehnol ogij a omogućil a neki m bibli otečkim uslugama da budu dostupne dal eko od mesta zvanog bi bli oteka, kod nekih lj udi umanj ila j e značaj mesta. Cela idej a vir tuelne bibl i oteke implicitan j e izazov idej i bibli oteke kao mesta i mora se sagledati u tom svetlu. Ovaj poj am j e naizgled zavodlj iv - svi građani di gitalne dr žave koj i nalaze sve što im treba u k ategorij ama zapi sanog znanj a i inf ormacij a a da ne mor aj u da napuštaj u kuću. Takva idej a u suštini zavi si od t r i stvar i:

• •

da sve zapi sano znanj e i informacij e budu dostupne i to stalno, u di gitalnom oblik u; da sve zapi sano znanj e i i nformacij e budu or ganizovani i spremni za p r istu p ; i

•

da svi poj edinci budu sp osobni za plodn u interak cij u sa svemir om zapi sanog znanj a i informacij a bez pomoći bil o koj ih dr ugih lj udi.

Gotovo j e nemoguće pret erati u izj avama koli ko smo dal eko od ova tri osnovna predusl ova. Uzmimo zapisano znanj e i informacij e koj i su tr adicionalna bri ga biblioteka (za razliku od mor a dezor ganizovani h informacij a na Internetu - ono što Vol t Kroford (Walt Crawf ord) iz " " Grupe i straživačkih bibli oteka naziva m at erij om ) . Pod ovi m m islim na or ganizovano, uređeno, proči šćeno i zvanično obj avlj eno zapi sano znanj e i informacij e stvarane vekovima i zabel ežene u knj i gama, štampanim serij skim publikacij ama, kartogr afskoj građi i tako dalj e. Za monografske j eđi ni ce, količi na dostupna u di gi talnom obli ku si gurno j e manj a od 5 55

Bi blio t ek a к ао m esto

56

odsto. Većina savremenih naučnih časopi sa i druge periodike dostupna e u di italnom obliku a na ri S T R a i dr uge i nicij ative pomeraj u o O , J j g p tu dostupnost nekoliko dodatnih godina unazad za j oš uvek rel ativno

mali broj serij skih publikacij a. Čak i u tom slučaj u, digitalna dostupnost serij skog zapi sanog znanj a i informacij a verovatno j e manj a od 10 odsto od ukupnog obima pr oi zveden og sada i u prošl ost i (vi ša j e za naučne časopise nego za popularne serij ske publik acij e) . Treba napomenut i da j e dost upnost sadašnj ih časopisa u di git alnom obliku, saj ako m alo izuzetaka, nuspr oi zvod štampanih časopi sa nakoj imanj i hovi i zdavači zar aduj u novac. Za sada ne postoj i nij edan ekonomski model samo di gital nog obj avlj ivanj a časopisa koj i ima smisla. Ovo se vi di i po br oj u t akvih publikacij a i po nj ihovom por ek lu. Neznat an broj samo digi talnih časopi sa manj e j e važan od činj enice da su oni koj i zai sta postoj e il i pr oi zvod neprofi tnog sekt ora (u niverzi teta, učenih dr uštava itd.) ili egoi st i čni h vođa gubitaša kao Slej t. " teri a" ko u " " Ma j j j e Int ernet dodao tradicional nom zapi sanom znanj u i i nformacij amaj e neor ganizovana i uglavnom nedostupna pretrazi u skl adu sa minimalnim bibliotečkim standardima. Ne znam ni za koga ko ver uj e da će i št a vi še od deli ća svetskog zapi sanog znanj a i informacij a sada dostupnog u štampanom obliku ikada biti di git alizovano (iz raznih fi nansij skih, tehnički h i pr avnih r azl oga) . Ne znam ni za koga ko veruj e da će se kontrola ovlašćenj a i kontr olisani vokabular koj i su neophodni za dobr o pronal aženj e i kada obimno primeniti na močvar u di gitalne "mater i e." A onda se avl a i roblem ne osredovane interakci e sa j p p j j j digi t alnim dokumentima. Ako sumnj ate da ima velike potrebe za pomoći u upotrebi di gi tal nih dokumenata, samo upitaj te bilo kog današnj eg referensnog bibl iot ekar a. Sve ovo se svodi na nepor ecivu či nj eni cu da nam trebaj u fi zi čke b i b l i ot ek e - m est a zv an a b i b l i o tek e - n a n eo d r eđ en o b u d u će v r em e i z

sl edećih razloga:

•

• •

da skladište štampane i dr uge opiplj ive zbirke - ne samo one i z prošlosti nego i one koj e će biti stvorene u budućnosti da daj u prostor u kome lj udi uče, i stražuj u i či taj u, gledaj u il i slušaj u muziku radi zadovolj stva da daj u pr ostor u kome bil o koj e osoba (uklj učuj ući i siromašne i na dr ugi način obespravlj ene) može da pristupi Internetu, Svetskoj mreži i cel oj lepezi el ekt ronsk ih i zvora, i može da dobij e pomoć u nj ihovom kori šćenj u

Bi bl ioteka k a o m est o

•

• • •

57

da daj u prost or za specij al izovane zbirke i srodne bibliotečke usl uge (zvučne zapi se i video bibli oteke, prostorij e ze retke knj i ge, zbi rke i arhive r ukopisa itd.) da obezbede sastaj ali šta u okvi ru zaj edni ce koj u bibli oteka opslužuj e da daj u podesan prostor u korne korisnicima bibli oteka mogu pomoći pr of esi onal ci da obezbede prostor za učenj e (bibli otečko obrazovanj e, opi smenj avanj e, informati čku sposobnost ) koj e vodi osposoblj avanj u članova bi bliotečke zaj edni ce

Lj udsk a di menzij a " " Bibl i oteka kao mesto nam treba i zato što smo lj udska bi ća. Bi blioteka (zgrada koj a sadrži i fizi čku bibli oteku i nj enu imanencij u) j e uvek j edna od ži žnih tačaka zaj ednice. Od velikih naci onal nih biblioteka do prostorij a " " po imenu bibli otek a u srednj i m školama i pr eduzećima, postoj i silna snaga u i dej i biblioteke koj a se pokazuj e u zgradama i j avnim mest ima. Da sada razmotrimo dr ugu vr stu j avnog mesta. Rel i giozni lj udi mogu, a to i rade, da se mol e nasamo, al i većina oseća potr ebu da se ok upi u crkvama, hramovi ma, sinagogama, džamij ama i drugim mestima posvećenim idej i reli gij e. Zašto to čine? Si gurno da bi dobil i pomoć i e r dovan e l u i ve tenika imama ra ina nz os d s š b bo a učenij ih u ver i , , , p j j nego što su oni. Jednako si gurno, to j e zbog lj udsk e potrebe da se okuplj aj u sa drugim lj udima i dok to r ade, posvete to saborište tako da i na primer šator za putuj uće pr opovedi postane sveto m esto. M ože se sv akak o smat r ati preteranim nagoveštaj da postoj i paralela sa bibliotekama. One su mesta koj a utel ovlj uj u učenj e, kultur u i dr uge važne svetovne vrednosti i i zraze opšteg dobra, a postoj i potrebakoj a pr oi sti če i z opštehuman osti za posetom takv im mesti ma. Lj udi tamo i du zbog pomoći koj u će dobit i od drugih lj udi - u ovom slučaj u bi bli otekara - koj i vi še od nj ih znaj u o zapisanom znanj u i infor macij ama. Isto tako, na način na koj i poj edinci i du u ver ske obj ek te da bi se nekada sami mol il i , poj edinci idu u biblioteke da nekada i spunj avaj u interese bez pomoći bi bl iotekar a. Anal ogij e su klizave, češće zavodlj ive nego ilustrativne, ali mi slim da j e vredno barem obr atiti pažnj u na to da televizij ski evangelizam i reli gi ozni saj tovi na Internetu ni su uzrokovali

58

Bi blio t ek a k ao m es t o

" " zahteve za zamenom verskih obj ekata virtuelnim bogomolj ama. Još dalj e, k upovina preko kataloga, preko televi zij e i I nternet a n isu dovel e " " do zahteva za virtuelnim t ržnim cent rim a. Postoj i lj udska potreba za lj udsk i m kont aktom i pr ik ladni m gr ađevinama za okuplj anj e, a verni ci u " " virtuelne biblioteke i gnorišu tu potrebu na svoj u op asn ost .

Šta j e alternativa sumornoj vizij i pobornika virtuelne biblioteke? Veruj em da odgovor leži u sasvim suprotnom pr avcu - u proširenj u uloge biblioteke kao mesta, ne u ukidanj u tog j avnog mesta. Robert Meknalti (Robert McN ul ty) kaže: " " Bibli oteka m ože bi ti sj aj no mesto u gradu - centar pi smenost i , Interneta i fi lmova, mesto za predavanj a, koncer te i i zl ožbe....Bi b]i ot eka tak ođe može da ugost i k afee i restor an e, sl uži k ao in fo r m aci o n i cen t ar za tu r i st e

koj i posećuj u grad, bude bezbedno mesto za decu i tačka 1 l ra n kih ru a. okup j anj a g đa s g p (N il Pirs [Neal Pi erce] ističe da j e Endru Kar negi ugradi o boksersku vežbaoni cu u j ednu od svoj ih pitsburških bibli oteka a plivački bazen u 2 drugu, tako da j e i dej a obuhvatne bibli oteke kao mesta dobrano stara. ) Jedna poznanica koj a vodi malu j avnu bibli oteku u Aj ovi dala mi j e sledeći spi sak aktivnosti i funkcij a svoj e biblioteke: izložbe sli ka, slaj dovi dvodimenzi onalnih um etnina,

opismenj avanj eodr asl ih, obrazovanj eškol skedece, obrada i štampanj e tekst a, fotokopi ranj e, sale za sastanke koj e kori ste bil o k akve nepr ofi tne grupe, bibli otečki telefaks za korisnike (za nadoknadu) ...skulpt ur a izvan zgr ade na koj u se deca penj u...živa muzika povr emeno, ogl asne t ab l e i st al ci sa b r o šu r am a za b i b li ot ečk e i n eb i b l i ot ečk e

infor macij e...mesto za nesvaki dašnj i bor avak...mesto za 3 bekstvo od neprij atnog okruženj a (si gurno mesto)...

I akademske biblioteke mogu i grati tu glavnu ul ogu u univerziteskim i fakul tetskim zaj ednicama i treba da obrate pažnj u na stvar i izvan nj ihovih tradicionalnih ul oga i usluga da bi pobolj šale te ul oge i usluge. U mnogim " slučaj evima, a sigurno u slučaj u univerziteta na kome radim, virtuelna

B ibl io tek a k ao m est o

59

" bi bli oteka bila bi okrutno nametanj e mnogim od naših studenata. Oni koj ima oči poi gr avaj u na izgl ede Interneta i svedi gi talne kulture izgleda da zabor avlj aj u da mnogo, mnogo lj udi živi u okol nostima koj e im ne nude mir an kutak za učenj e i r azmišlj anj e. Mnogima od takvih studenata, bi bl iotekaj ej edino mesto koj ej eslobodno od smetnj i svakodnevnog života, i na kome im j e pomoć u učenj u na dohvat r uke. I mućnima i zbrinut ima, miran pr ostor j e dost upan k ao i vazduh koj i udišu, i koncept k ućne radne " " stani ce priklj učene na svetske i nformacij e mora izgledati dostupno i pr ivl ačno. Siromašnima i nezbri nutima, t akav por edak bio bi nezam isliv, i zamena stvar nih bibli oteka i usluga stv arni h biblioteka elektronikom

samo j ej ošj edna fantazij a, j ošj ednaokrutnašala. Čini mi seda nam treba vi še zi dova, a ne manj e - vi še bibli ot ečkih zgrada sa vi še ponuda a ne fantomskih bibli oteka koj e uslužuj u otuđene i i zol ovane poj edince l i šene lj udske topl ine i lj udskog konteksta.

"

" E l ek t r o n sk i u m r e ž e n a b i b l i o t e k a k ao m est o ?

I lako se i često optužuj e bil o ko ko dovodi u pit anj e di gi tal i zacij u svega da j e protiv tehnologij e, kao da j e bi bli oteka kao mesto odbranj iva samo u nostal gični m i romantičn i m kategorij ama. Naravno, nešto se može reći u pr ilog i nostal gij e i romantike, ali nedostatak opšte dostupnosti pristupa I n ternet u i elektr onskim i zvorim a stvara j oš j edan praktičan razl og za očuvanj e bibli oteke kao mest a. Dana 8. j ula 1999. godine M ini starstvo privrede SAD izdal o j e izveštaj nazvan Padanj e kroz Mrežu: određivanj e digi talnog rascepa koj i pokazuj e da su rasa, mesto, pol , dob i pr i hodi 4 odl učuj ući faktori u problemu pri stupa elektronskim izvor i mai nfor macij a.

Članovi manj inskih grupa, siromašni, manj eobrazovani i neprivilegovana deca, posebno oni koj i živeu seoskim podr učj imaili u centr u grada, nemaj u pristup u vreme kada se opšt a populacij a pridružuj e informaci onom dobu u čoporima. Odgovor, narav no, l eži u upotrebi bibli oteka, posebno j avnih i školskih, kao centarapri stupaInternetu i mestanakoj imalj udi mogu dobi ti uputstva i pom oć za upotrebu elektr onskih izvora. Ovo može i zgl edati kao izrazito moderna poj ava, al i postoj i i zuzetna sli čnost sa i storij om j avnih bi bli oteka u Britanij i i Sjedinj enim Državama devetnaestog veka. U poslednj oj treći ni tog veka bogatima su knj i ge i spor učivane na kućnu

60

B i blio tek a k a o m est o

adresu, vi ša sr ednj a kl asa kupovala j e knj ige iz otmenij ih knj ižara, srednj a klasa plaćala j e članarin e i pozaj mlj ival a k nj i ge iz privat nih pozaj mni h bi bli oteka, a armij e radnik a kor istile su j avnebiblioteke. Ovepotonj e, pored " " toga što su pružale zdravu r ekreacij u, postale su univerzi tet i siromašnih i često važan put za beg i z sir omaštva. Savremeni ekvival ent j avne bibl i oteke devetnaestog veka mogla " " bi bi t i el ektr onski umr ežen a bi bli oteka. (Ovo j e dosta čest termin, ali bi mogao vrl o brzo da bude zam enj en beži čnom tehnol ogij om.) Elektronsk i umrežena bibliot ekaj e ona koj aj e u svoj prostor (u kome se nalaze svi nj eni neelekt ronski pr ogrami i usl uge) ugradil a sav hardver i sof tver potreban da se dobij e pristup šir okoj l epezi el ektr onskih usluga i koj a daj e uputstva i pomoć za nj ihovu upot r ebu, pored svih dr ugih usluga. Moj pogl ed na priklj učenu bi bli oteku kao mesto gl asi da bi mogla bi t i moćna dr uštv ena sila kao što su bil e i one rane j avne bibli oteke. Ovo nij e iz prostog razloga što j ebibl i oteka savr šeno mest o koj epruža uslugu po tomeštoj eobi čno st avlj enanacentralno mesto i već upošlj avaprofesional ce koj i su vešti u pomaganj u i savetovanj u potražil aca informacij a i znanj a. Veruj em da postoj i tananij i razl og. Elektronski umr ežene biblioteke mogu pokazati da pri stup el ektronskim podacima i informacij ama nij e l in r nalaž n a l ima ni na bo i nač o e ini na in ili ak u mno im s uča ev ed č č , , , p j j j g j j znanj a i informacij a koj i vam t rebaj u. Ist ina j e da će mnogi doći , i povesti decu, u elektronski um reženu bibli oteku zbog primamlj ivosti besplatnog pristupa Internetu, ali nij e teško videti kako inovativni bibli otekari mogu da i skori ste tu primamlj ivost da otvore oči za širu sl iku. Idej a k ri t i čkog

mišlj enj a već j e opšte mesto u nast avnim programima akademskih bibli oteka, acilj mnogih takvih programaj eisto toli ko odvođenj estudenata od Interneta i Svetske mreže koliko i osposoblj avanj e studenata da kroz nj ih kormil are. Kako možej avna ili škol ska bibli oteka da radi na promocij i "t r adi ci onalnih" bibl i ot ečkih r o rama i usl u a u i sto vr eme k ada radi na p g g integracij i elektronskih izvora u te pr ograme i usluge? Pr vi kor ak j e obezbeđivanj e da sve u vezi sa bi bli otekom pokazuj e

obuhvatnu pri rodu te usluge. Čim uđe u biblioteku, čak bi i novopečeni i r n l i r r n n i l n te mi a e efe e s / r a a i i kn e či a ačke zo e ila t eb lo d v d t oset c , , p jg

informacioni punkt ili uslužno mesto. Čak i neko ko j e očito došao u biblioteku da kori st i Internet uslugu treba da bude svestan drugih dostupni h usluga. Dr ugi korak j e da se poradi aktivno na promovisanj u celog dij apazona bibliotečkih usluga, posebno onih za mlađe korisnik e. Idealno stanj e stvar i u pri klj učenoj bibli oteci bil o bi dovesti odelj enj e mal e

B i b l iotek a k a o m est o

6 1

dece u bibli oteku na predavanj e koj e bi ih upoznalo sa Internetom i da ih onda zadrže na priči. Treći , i naj važnij i korak j e opremanj e priklj učene bibli oteke bi bli otekarima i drugim bibl iotečki m osoblj em koj i imaj u tehnol oško znanj e i entuzij azam, kao i veštinu, za opsluživanj e cele lepeze bibli otečkih zbirki i pr užanj e usl uga.

Izgr adnj a i deal ne bibli ot ek e dvadeset prv og v ek a Ekspanzij a u izgradnj i bi bl i otečkih zgr ada nij e daval a ni kakve znake popušt anj a kraj em devedesetih . U časopi sAmeričkebibl i otekepri sti zal esu f otografi j ei zvi še

od 70 biblioteka u Sjedinj enim Državama. Širom zemlj e bibli oteke udvostr učuj u i li učetvorostručuj u veličinu a pri tome dodaj u računar ske stani ce, toalete bez pregrada, il ft ove i hidr ante - ili samo otvar aj u nove prostorij e.5 Uprkos nespu tanim boj aznim a oko budućnosti bibli oteka, či ni se da mnoge zaj ednice, školske opštinei univerzi teti i fakulteti prave dugoročnaulaganj a u obliku izgradnj e bibliotečkih zgrada i obnove i proširenj a postoj ećih biblioteka. Nij edna zaj ednica il i i nstitucij a ne pr avi t akva ulaganj a tek tako. Jasno j e da j e ova i zgradnj a odgovor na poziv kor i sni čke zaj ednice za pr oširenim usl ugama i podesnij im i primamlj ivij im bibli otečkim mogućn ostima. Library Journal j e napi sao da j e od j ula 1996. do j una 1997. godine došl o do 128 proj ek ata obnove/ pr oširenj a bibli oteka a da j e izgrađeno 97 novih bibli oteka, čime j e ukupan br oj tih j avnih pr oj ekata 6 ti a dos g o 225. Obnovom j e obuhvaćeno pr ošir enj e Klivlendske j av ne biblioteke (uz tr ošak od 67 mili ona dolara) i l epe Centralne bibli oteke okruga Maltnoma u Portlandu, Oregon (25.7 miliona dolara) . Mada su mnoge potpuno nove zgrade skuplj e nego pr oj ek ti obnove/ proširenj a, vidi se da ni ovi dr ugi nisu baš j efti ni. Imaj ući u vidu činj enicu da tako veliki ut r ošak j av nih sr edstava mor a da bude opravdan dugogodi šnj om upotrebom i im aj ući u vi du ut i sak da se bibli oteke brzo menj aj u, važnij ej e nego i kad da se t akvi građevi nski proj ekti pažlj ivo isplaniraj u na duge st aze.

Bi b liotek a k a o m est o

62

N ova pi tanj a Što se ti če bibliotečkih zgr ada, neki činioci nas prate odvaj kada skladi štenj e gr ađe, zone za učenj e it d. Pril ikom građenj a, pr oširivanj a ili obnove bibliotečkih zgrada za dvadeset pr vi vek, suočavam o se sa novim pi tanj im a koj a se mor aj u ukl opiti u kompleks budućih odl uk a. U nj ih spadaj u: • • •

smeštaj hen dikepiranog kor i snika stvar anj e el ek tronski umr ežene (ili b ežično umrežene) bibli oteke omogućavanj e dvoj ne upot r ebe

B i bl i oteka i hendi kepi r ani k ori sni k Zakon o Amer ikancima sa hendikepom (ADA ) , st upio j e na snagu 199 1. razna prilagođavanj a kako godi ne i sve bibliot eke morale su da načine " " bi se uskl adil e sa t im zakonom. Kažem moral e, ali siguran sam da j e ta prilagođav anj a pozdravil a velika većina bibliotekara, ver ovatno i zato što a čl naka i kn i a l li k vr dn st. Po avilo se dost a lak ristu sta na bib oteč a e o e j g j j p p o ADA i postoj e službene smerni ce koj e su kor ist ili mnogi bibli ot ekari i arhitekti volj ni da osigur aj u maksimalnu pristupačnost za sve. Ipak, Karen Stoun (Karen Stone) , u kratk om ali proniclj ivom čl anku napi sanom satačke v i li ke lanira u l i k ri ni a k li im el k entno a lu e da se b b ote ed šta o s k u o c a o e , p p j j g u savetovanj u sa osobama koj e imaj u nedostatke na vrl o razumnoj osnovi " " 7 da ono što valj a hendikepir anima, valj a i dr ugi ma. Opisuj e uzornu

biblioteku u gradiću na zapadnoj obali Švedske koj a daj e nenaporan i " "

lak pri stup potpuno integri sanom i opuštenom okr uženj u. I deal j e, po " nj enim reči ma, opšti pristup za vrlo mal e, velike, slepe, gluve, ml ade, " stare, fi zički sposobne i ne tako sposobne, i j oš više. Nj ena suštinska teza i i v l r l u Nov Meks ko k i li ka i ru a ko u h a i u Ko a es e a u šveds a b b ote d d s , , , j g j pl anirane ne samo da se saobr aze pr avnim smerni cama neg"o i posl e savetovanj a sa hendikepiranim lj udima. Kako Stounova pi še, Pitat i st a ' bi vam bilo naj kori snij e? si gurno j e j eft inij e i dal eko tačnij e nego samo " unaj miti nehendikepirane arhitekte da analiziraj u rešenj e pri stupačnosti. Treba uvek da komuniciramo sa kori snicima, ali potreba da to učinimo u ovom slučaj u čini se čak i hitnij a nego u drugi m.

B ibl io t ek a ka o m esto

63

Od manj e žičnog pr ek o žičnog do beži čnog Pr ivikli sm o sen apriklj učenu biblioteku (u fi zi čkom ako ne u metafor i čkom smi slu) i mnogi od naspokušali su sadosta napor ada se nose saproblemima ugradnj e tel ekomunikaci one infrast rukture u postoj eće ostarele struktur e. " " Sveti Gr al nekadaj e bil a naučni čka radna stanica - fi ksirano, priklj učeno mesto koj e će pr eneti sve zapisano znanj e i informacij e ist raživaču (čim te informacij e budu di gitalizovane, naravno). Veći na nas j e izdržala žalbe na " " to da nema dovolj no terminal a i ustanovlj enih prij avnih si stema da lj udi rezervi šu polučasovnu sesij u na ter minal u u špi cu. Mnogenovei obnovlj ene biblioteke potpuno su pr iklj učene uz velik trošak. Ipak , čini se da sve ove " " pokušaj e i napore ubrzo m ogu pr estići događaj i . Naučnička radna stani ca poči nj e da izgl eda zastarelo kao Leonar dova l eteća m ašina, a svi t i kablov i mogu propasti od neupot r ebe. Izgl eda da smo napredoval i od nežičnosti do ožičenosti i da ćemo ubrzo napredovati do bežičnosti. Odgovor, za sadašnj ost i barem blisku budućnost, bi će bežične mreže unu tar biblioteka 8 i van n ih r n i ( j ) p opraće e j eft in m i pozaj mlj enim p renosivim računarima. Uz pomoć ovih stvari , korisni ci bibli oteka moći će da donose sopstv ene r ačunare u bibl ioteku, ili da ih pozaj mlj uj u iz bibl i oteke, i dobij aj u pri stup bibli otečk i m um r eženim sistemima i elektronskim izvorima sa bilo kog m esta u bibl ioteci (ili van nj e) . Da li j e moguće da će sve te radne stanice i terminali bi t i bačeni u pr edvorj e istorij e i zamenj eni naj novij im , blist avim ... bibliotečkim stolovima i pregradama?!

D elj enj e bi bl iotečkih zgrada Dr uga poj ava i zgradnj e bibliotečkih zgrada ovih dana j e dvostruka upot reba. Pod ovim mislim na novu zgradu biblioteke koj a deli krov sa ostal im obj ektima zaj ednice ili sa dr ugim vrstama bi bliotek a. U naj manj u ruku, mnoge nove bibli otečk e zgrade i produžeci , dok ostaj u pri marno posebna vrst a bibliotečkog obj ekta, obuhvataj u prostorij e i zone posvećene dr ugim svrhama - j avne amfi teatre, konf erencij sk e sale, r ačunske cent r e fakultet a i tako dalj e (mada treba zapamtiti da bi bežična tehnologij a lako mogla da učini računske centre zastarel ima) . U toku j e j edan proj ek at izgradnj e zdr užene akademske i j avne bibl ioteke na kampusu Državnog 9 univerziteta u San H ozeu u istoi menom gr adu u Kalifornij i. Zgradu će

64

B i bl i ot ek a k ao m est o

zdr uženo fi nansirati i opsl uživat i Javn a bibl i oteka San Hozea i Državni univer zitet San Hozea. Ovo j e smeo i uzbudlj iv proj ekat koj i bi mogao da nagovest i mnoge t akve buduće poduhvate, iako se od pot encij alnih bi rok r atsk i h, l ogisti čkih, ekonomskih i admi ni strativni h kompl ikacij a kosa di že na glavi . Još j edan zanimlj iv novi primer dvostruke up otrebe j e 1 0 Bibli ot eka okruga Ker ol i Centar za stare u Maunt Erij u, Meril end. U 2 ovoj zgradi nalazi se bibli oteka površine 1500 m i centar za stare osobe od 2 m 900 , kao i konfer encij ska sala za noćnu upotr ebu zaj edni ce. Bibli otek a i centar za star e su na r azli čitim sprat ovima. Nemaj u unut r ašnj e veze i svaka ima svoj ul az. Vi di se zašto j e r azdvaj anj e bilo poželj no, ali zaista se čini žalosno što kori sni ci cent r a za stare nemaj u pogodan pr istup bi bli oteci ( im aj ući u vi du da gotovo si gurno imaj u podudarnu kori sničku gr upu) . Drugi dvonamenski proj ekti koj i obuhvataj u j avne i akademske biblioteke a da se t renut no razmatraj u j esu oni između opštinske bi bli oteke Seminola, Fl orida, i kampusa Seminol koj i pr ipada Vi šoj školi Sent Piterzbur ga, i predvi đena zdr užena bibli otek a od Javne bibli oteke ok r uga Brouvard " (Fl or ida) i Jugoistočnog univer ziteta Nova u Fort Loderdej lu. Oči gl edno j e da ćemo u vr emenu sve većih gr ađevinskih troškova, j avne i privatne ust anove pažnj u vi še obr aćati na delotvornu saradnj u kao deo rešenj a pr obl ema ok o bi bl i otečk i h zgr ada.

K ak o će izgledati idealna bi bli otek a dvadeset prvog veka? Zbog obima ti pova biblioteka i promenlj ivih zadataka tih bibli oteka, veomaj e teško propi sati izgl ed i sadr žinu idealne bibli otečke zgr ade. Nova zgrada Kongresne bi bl i otekebi će r azl iči ta od novej avne bibl ioteke u varoši u Aj ovi koliko i ova druga od velike dopune kalifornij skoj akademskoj bibli oteci. Sve tri imaj u sopstvenecrte, kori snikei svrhe, ali sve su biblioteke - mesta posvećena mogućnosti da kor isni ci pri st upe zapi sanom znanj u i informacij ama i pružanj u prikladnih usluga i pr ostor a u te svrhe. Tamo gdepostoj i zaj ednička svrha i funkcij a, mora biti neki h osonovnih sličnosti u zgradama u koj ima te funkcij e i svrhe treba da se sprovedu.

B i bl iot eka k a o m es t o

65

Spolj ašnj i izgled Pre mnogo godina svakom j e bil o j asno da j e na dizaj n bibli oteka j ako utical a crkvena arhitektura. Od izbora materij ala - često granita ili drugog kamena - do ar hitektonskog sti la, mnoge biblioteke sagr ađene u prvoj polovini dvadesetog veka j asno su imale nameru i da impresioniraj u, ako ne i da zastraše na pr vi pogleđ. Javne bibli otek e izgrađene u centr u veliki h i malih gradova, i fakultetske bibli oteke i zgr ađene usred kampusa, imale su čvrstinu, velelepnost i svet izgled koj i j e j asno stavlj ao do znanj a da j e tu nešto važno, nešto na šta valj a računat i , nešto od t r aj n osti i od traj ne vr ednost i . Unut r a se analogij a sa crkvama činila j oš j ačom. Zasvođeni l f ni m r a o ta na d v nari vi ki r e a so rozo i , , p j p poset il ac j e gotovo dolazio u iskušenj e da klekne prilazeći kar ti čnom katal ogu u središtu ovih veličanstvenih građevina. Kasnij e generacij e pr i hvatile su se upotrebe savremenih arhitekt onskih tr endova za nove bibli ot eke. Ovo nij e uvek iz l v lik i ost a o e estetsk efeka . dan tar kr itičar rekao e da e metaln t e oš o J p j j " " stakl enu Javnu bibl ioteku i informacioni centar u mestu X sagr ađenu u " Ili noj u sedamdesetih tr ebal o nazvat i Jav na bibli oteka i p eri oni ca kola u " mestu X. (Uvr eda j e bil a utoliko gora zato što j e nova zgr ada zamenila lj upku kamenu građevinu u sti lu gr čke obnove.) Jednu akademsku bi bli oteku u Kal i for nij i pedesetih opi sali su kao da izgleda u stilu bugarske policij ske stanice. Nekada j e savr emena arhi tektura nedopadlj iv a na pr vi pogled ali pokazuj e da ima stal an šarm decenij ama kasnij e. U dr ugi m slučaj evima, p očetni nedostatak dopadlj ivosti pokaže se pror očanski . Estetika proširenj a postoj ećih bi bli otek a posebno j e klizav a. N ar avn o, dil ema l eži u tome da li i miti r ati ori ginalni st il i građu ili sagradit i nešto što se slaže i l i gradi ti nešto što j e vidno različito. Svako od ovih rešenj a može i m at i i sr ećan i n esr ećan i sh o d .

Još j edno važno pitanj e u vezi sa spolj ašnj im izgl edom nove ili renovir ane bibli oteke j e kako se uklapa u mesto na kome se nal azi - i u kategorij ama topografi j e i opsl uživane zaj edni ce. Po rečima j ednog a r h i t ek t e b i b l i o t ek a:

Svaka n ov a ili obnovlj ena biblioteka t r eba da u obzir uzm e ono što zovem top ografi j om zaj edni ce: to j est , posebne 1 2 k arakteri st ike k r aj a koj i bi opslužival a.

66

B i b l i o tek a k a o m esto

Ono što t reba da traži mo (a čest o i nađemo) u bibl iotečkoj zgr adi j est e harmonij a, i u kategorij ama i zgleda i smešt aj a. Ovo ne znači da svaka nova bibli oteka t r eba da bude neoklasična ili da izgl eda kao da j u j e ocr tao Tomas Džeferson. M oderna arhitektura dala nam j e mnogo lepih zgrada, a vremena i ukusi semenj aj u. Ipak , sklad izgledai sklad sanj eni m okruženj em i namenom treba da budu minimalni zahtevi za novu ili r enovi ranu zgradu biblioteke. Za savr šen spoj skl ada izgl eda i skl ada sa okolinom , pogledaj te savr šeno lj upk u novu zgr adu j avne bibli oteke u neoprerij skom stil u u 1 3 n Kau sil Blafsu, Aj ova.

U nutar bibliotečke zgrade I sklad i razmera treba da krase unut rašnj ost bibli otečke zgr ade. Prostor ij e treba da budu takve da se svalco u nj ima (uklj učuj ući i hendikepirane) lako snalazi i treba da budu podesne i prikladne za određenu svrhu. Nameštaj treba birati pažlj ivo, da bude prij atnog izgleda i podesan za svrhu. Svetla, prirodnog i veštačkog, treba da bude u izobilj u ali ne da zasleplj uj e i treba da doprinosi estetskom kvalitetu zgrade. Ako tražite izvanredan pr i mer osvetlj enj a stvorenog za određenu zgradu i u određenu svrhu, ne treba da i dete dalj e od renovirane čitaonice Javne bi bli oteke Nj uj orka, u koj oj su svetla istaknut i pozitivan element dizaj na. Boj e i ukrasi zidova i plafona,

tepisi i dr ugeprostirke,umetnine,bilj kei dr ugi ukrasni el ementi neophodne su karakter i stike j avnih mesta. Te kar akteri stike mor aj u se birati, plani r ati i održavati pažlj ivo kao i bilo šta drugo u zgrađi da se sačuvaj u sklad i estetika sveukupnog pr ostora.

Bibliotečka građa Dva od vel ikih proboj a u demokratizacij i upotrebe bibli oteke bili su otvoreni magacini (propr aćeni predmetnom klasifikacij om) i katalozi sa m n ž li m ta a e ni m ini dr a su sa o š Prv i ni tv re a ac vnim ri tu m. b t o o a s o o p g p p j tekstove (knj i ge i uvezane časopi se). Bilo j e otpora prema davanj u istog i m vl ival . I a i o a i m nikac e kako su se vi im lic ma ko u ri tu a no ob s p j j j p p j razloga, u neki m sl učaj evima, za r azdvaj anj e vi deo zapisa, audi o kaseta, kompakt diskova i tako dalj e, ali nema nikakvog razloga da veći na nj ih ne bude otvoreno dostupna za pretraživanj e. Svakako i ma dosta razl oga da

B ibliot eka k ao mest o

67

se zapisi o elektronskim izvorima integrišu u elekt ronski katalog. Na taj način, predmetna pretraga ne samo da daj e široku l epezu nasl ova nego i široku l epezu građe - uklj učuj uči i el ektronske i zvore. Ovo nij e mesto za raspravu o katal ogizacij i elektronskih izvora (v. pogl avlj e 4), al i dosta j e reći da kada ne možemo fi zi čki integri sati elektronske izvore sa ost atkom zbirke, bivaj ošvažnij e integri sati ih u katal og. U i dealnoj zgradi biblioteke, fi zičke zbirke bi će lako dostupne za prel istavanj e i upotr ebu (bez obzira na nj i hov format) a nematerij al ne zbirke bi će lako dostupne pr eko fi ksiranih terminala i pr enosivi h ur eđaj a.

U pot r eba bibliotečkih pr ostora Bez obzira da li imate posla sa bibliotekom od j edne prostor ij e ili Kongresnom ili sa svi m bibli otekama između nj ih, post oj e određene namene k orišćenj a koj e su svi ma zaj edničke. Sve bi bli oteke kori ste pr ostor d a:

•

skladište fi zi čku gr ađu i maši ne koj e daj u pr i stup fi zi čki m i elektr on ski m i zvo rim a ( či tače mi k r oob l i ka, r aču n sk e term i n al e itd.)

• • •

pr užaj u pr ostor za učenj e i savetovanj e sadr že punkt za pomoć (referensni pult it d.) daj u mesto osoblj u na kom e radi

Poj edinačne bibli oteke će sadržati posebne prostore za namenske svrhe. U tipičnom slučaj u, veće akademske bi bl i otek e obuhvat aće r etke knj i ge ili či taonice posebnih zbirki , zone za zbir ke specifi čnih formata (na prim er, m ape, zvučne zapi se, video snimke, mikr oobli ke) , zone za zbirke posebnih predmeta (na primer, pravo) i nastavne pr ost orij e opr emlj ene savremenom tehnologij om. Javn e bibl i oteke često sadr že odvoj ene dečj e sekcij e, zone za či tanj e novi na i časopi sa i zbirke posebnih formata. Nemoguće j e generalizovati u sl učaj u specij alizovani h bibl i oteka, ali i one će, u zav isnosti od pokrivanj a predmeta i klij entele, kori stiti prosor na

posebne načine. Školskebiblioteke često sadrže prostorij e za aktivnosti za r azr edne proj ekte koj i su povezani sa bibli otečkom upotrebom.

68

B i bl iotek a k ao m esto

D ečj e bi bli oteke Sa j edne tačk e gl edi šta, dečj e biblioteke su naj važnij e bibliotek e od svih. To su mesta koj a daj u osnovu za doživotno opi smenj avanj e i učenj e, mesta koj a žive u sećanj u dugo nakon što prestanemo da budemo deca. I z tog razl oga, veom a j e važno da pr ostor, uređenj e i tome sl ično dodelj eni dečj oj bibli oteci ne podržavaj u samo efi kasnu dostavu bibliotečkih usl uga deci , nego i da pr uže sredinu lagodn osti i mira koj a pospešuj e lj ubav za čitanj em i učenj em. Dečj e biblioteke treba da budu svetla, gostoprimlj iv a i udobna humana mesta koj a deca uživaj u da posećuj u i da u nj ima bor ave. Vreme za priče i druge aktivn osti treba da zainteresuj u i potaknu mal u decu , a dečj a bibli oteka trebalo bi da bude mesto sa koj im deca odrastaj u do te mere da mu se vraćaj u i dugo nakon što prerastu vreme za priču (ak o ikada pr erastemo!) . D ivim se dečj im bibliotekarima i nj ihovoj nepokoleblj ivoj predanost i službi , nj ihovoj volj i da iskor i ste svako sredstvo ne bi li tu uslugu pr užili , i nj ihovoj otvorenosti za i novacij e (uklj učuj ući i tehničke) .

Smeštaj zbirki Poj am otvorenog pristupa svoj bibli otečkog građi j e, ver uj em, j edna od idej a vodilj a modernog bibliotekarstva. Druga se sadrži u j ednom od " Ranganatanovih Zakona bibli otečke nauke - biblioteka j e organizam " koj i raste. Ta dv a čini oca - otvoreni prist up i razvoj - obuhvataj u mnogo i mno biblioteke še kao i l vn r tor ko i se za e i n a od ko h e a o os ta , , , , p g p j p j j j g novac. Otvor eni pristup zahteva mnogo više prostor a nego zatvoreni , a uzimanj e u obzir razvoj a tokom dužeg perioda (setite se da nema kratkih perioda u bi bliotečkom životu) znači da nepopunj eni prostor mora da se odr žava decenij ama. M nogi od onih koj i predlažu virtuelnu bi blioteku zasnivaj u tvrdnj e na količini pr ostor a (i novca) koj u bi potpuna di gitalizacij a uštedel a. Do dana današnj eg, gotovo se svi sl ažu da nikada nećemo doći ni blizu potpune di gitalizacij e (i da to ne bi bilo poželj no sve i da dođemo). Stoga bih predložio da prihvatimo pot rebu za troškovima za prostor i stvaranj e mesta zvanih bibl ioteke, dok koristimo sva sredstva da smanj imo nepotrebne utroške na prostor. Pre nego što nastavimo, važno j e prisetiti se da skladištenj e zbirki nij e j edini zahtev prema bibliotečkom prostoru, i da i učionice, zone za učenj e, refer ensne zone i tako dalj e troše zamašan kvadratni prostor u bibl iotečki m zgradama.

B i bliot eka ka o m est o

69

Nova Britanska bibli oteka u Londonu - preko tr ideset godina u nast aj anj u a k rcat a i st i dan kada j e otvorena - i t r agična Javna bibli oteka San Franciska - poznate po koncentracij i na tehnologij i na uštrb pristupa svoj i m zbirkama - osvežavaj ući su pr i meri opasnost i oglušivanj a o Ranganat anov zakon. Zgrade se mor aj u pl anirat i na takav nači n da zbi r ke i usl uge koj e sadrže budu u stanj u da se razvij aj u tokom mnogo decenij a. Neke mere mogu se preduzeti sada, a nove idej e i nove tehnol ogij e bez sumnj e će ponuditi vi še kako se bibli oteke razvij aj u i menj aj u. Kompaktne i pokr etne police u dosta vr sta bibli otelca i arhiva pokazal e su se kao mnogo više od sistema internog skladi štenj a. Ovi sistemi , koj i drže više od tri j edinice na pr ostoru koj i zauzima j edna na konvencionalnoj fiksiranoj polici , široko se primenj uj u za otvoreni pr istup sa velikim uspehom i zato nude veliku ušt edu pr ostor a u novi m i restauriranim bibli otečkim zgr adama. Druga inovacij a od posebnog značaj a za akademsk e bibli oteke kor i st i sisteme snimanj a da skl adi šti stare t iraže peri odi ke, sači ni indekse snimlj enih baza podatak a, i štampa čl anke po zahtevu. Ovo su rani dani i takvi si stemi dokazani su da r ade samo u nekoliko proj ek ata manj eg obi ma, ah i zgl eda da tehnologij a može da ponudi veliku prostornu ušt edu bibl iot ekama i pobolj šanj e usl uge nj ihovi m kori sni cima. To, naravno, važi ako mogu da se dokažu kao pri stupačni i da omoguće arhive neodr eđenog traj anj a.

M e st o z a i d ea l e Bibliotečkezgradepostoj eu svim oblicimai vel i činama. Od monumentalnih do nepretencioznih , nj ihovi stilovi i svrhe raznoliki su kao i nj ihove korisničke zaj ednice. Ipak , tačno j e i da sve ove zgr ade tr eba da utel ovlj uj u nepr olazne vrednosti - usl ugu , upr avlj anj e, lj ubav pr em a učenj u i druge opi sane u ovoj knj izi . Zgr ada bibl ioteke tr eba da funkci oni še efikasno ali i sto t reba da i ma i vi še kvali tete. Treba da bude mest o koj e rađa poštovanj e i podstiče traganj e za i stinom kod naučnika i kod dece, k od bogatih i kod si romašnih, kod moćnih i kod nemoćnih - zato što svi ovi Ij udi dolaze u bi bli oteku sa zaj edničkim cilj evi ma i i stim snovima. Bi bli otečka zgrada t reba da bude i dobr o mesto za rad, j er harmonij a na radnom mest u stvar a radost u poslu, a radost u poslu vodi k a produk t ivni m i delotvor nim uslugama dr uštvu. Prethodne r eči mogu izgl edati nemoguće i deali sti čno

B i bli o t ek a k a o m est o

70

i neispravno u doba tehnologij e i informacij a. Moj odgovor j e pitanj e: Bez ideala i vrednosti , kakva j e svrha? Ist ina j e da svi tr ažimo značenj e u svi m vidovima života, a stvaranj e i održavanj e kori sni h i harmoni čnih mest a i prostora za biblioteke klj učni j e korak ka pronalasku značenj a u našem r a d u k ao b i bl i o t ek a r a.

N A PO M EN E

1

2 3 4 5 6

lnstitutions as a Fulcrumf or Change, Partners for Livable Communities (Washington, " " D.C, 1996), navedeno u: Neal Pierce, The Magi c of Community Assets, National l ournal (Sept ember 21, 1996) : 1707. " " Pierce, The Magic of Community Assets.

Lični dopis od Ivlin Marfi (Nj uton, Aj ova, Javna biblioteka). http:// www.ntia.doc.gov/ ntiahome/ digitaldivide/ " "

The Boom Goes On, American Libraries 30, no. 4 (April 1999) : 52.

" " Bette Lee Fox and Мауа L. Kr emen, The Renovation Model , Library Journal 27, no. 5 (М ау 1996) : 41- 42.

7 8

" " Karen G. Stone, To Roll into a Library, American Librar ies 27, no. 5 (Мау 1996): 41- 42. Si gurno će se ovo ime promeniti - j edino mesto gde sam ikada video ove uređaj e u krilu j e u av ionu.

9

" " George M. Eberhar t, Three Plans for Shared Use Libraries in the Works, American

10

Libraries 30, no. 1 (Јап иагу 1999) : 21. " " Vernon Mays, Double Duty, Archi tecture 84, no. 6 (June 1995): 84- 88. " "

11

Eberhar t , Th ree Pl an s.

12

" h t Read When Buildin a Li brar or Is That a Mastodon Francis Murdock Pitts, W a to g y( , " in the Choi r Lof t), A merican Libraries 27, no. 4 (April 1996): 48- 51.

13

" " Will Manley, Keeping Up wi th theTimes, American Libraries 30, no. 8 (September 1999) : 144.

4

Upr avlj anj e Littera scrip ta manet

Šta znači uprav lj anj e? Upr avni k (steward) j e reč koj a dol azi od dve staroengleske reči koj e znače "dom" i " r " up avnik - to j est , neko sa odgovornošću za omogućavanj e si gurnosti i prikl adnog funkci oni sanj a kuće i l i , po ekstenzij i, bil o koj e male zaj edni ce. }oš se nal azi u t om užem značenj u u si ntagmama kao "avionski st uard." N eno šir e metafori čno značen e seže barem do Bibli e , j j j j kralj a D žej msa i odnosi se na nekoga ili neki enti t et koj i čuva vrednost nečega i obezbeđuj e da buduće gener acij e uživaj u ostavštinu koj a im dolazi 2 sa j ednak om ili uvećanom vrednošću kao rezultatom tog upr avlj anj a. Za nekoga ko nasl edi imanj e i unapredi ga tokom perioda kada ga čuva pre nego što ga p reda nasl edni cima može se svakako reći da j e bi o upr avnik.

K ak va j e v eza između uprav lj anj a i bi bli otek a? Uprav lj anj e u kontek st u bibli ot eka ima t ri komponente:

1. očuvanj e lj udskih zapisa kako bi se osi guralo da buduće generacij e zn aj u ono što znamo i mi

2. bri gu i pažnj u prema obrazovanj u za bibliotekarstvo t ako da prenesemo svoj e naj bolj e profesi onalne vrednosti i pr aksu 3. brigu i održanj e naših biblioteka tako da zasl uži mo poštovanj e svoj e zaj edni ce 71

Up ravlj anj e

72

Očuv anj e zap i sa čovečanstva Так оj ezadatak bibli otekaradaspaseprošlost zapr osvetlj enj e sadašnj osti , da sačuva pr ošlost ne samo zbog nj e same ili zbog radoznal osti antikvar a, nego zbog značenj a koj e ima 3 za d an as i za su t r a.

Nasleđe čij i smo upravnici nij e ništa manj e nego cel okupna kul turna i i storij ska zaostavština zapi sa čovečanstva. Vrednost upravlj anj aj ednaj e od naši h naj važnij ih dužnosti i opterečenj a - ona koj u mor amo pošt ovati ako uopšte želimo da nastavi mo mi sij u očuvanj a lj udskih zapisa i predamo ih budućim pokolenj ima. Zanimlj ivo j evi deti koliko se retko p ost avlj a pit anj e očuvanj a zapisanog znanj a i informacij a u di gitalnom obl iku u raspr avama o budućnost i bibli ot eka. Ako se i postavi , to pitanj e se običn o odbacuj e kao nešto što će tehnologij a i kooperativno del ovanj e rešiti kao čarolij om u neko vr em e koj e j oš nij e određeno. Na neki način izgleda da se i gnori še i storij ska uloga bibliotek a, naprosto zat o što čak i digi tal ni zanesenj aci shvataj u ogromne praktične i tehnol oške pr obl eme koj e predstavlj aj u di git al ne arh ive. Bi bliotekari i arhivist i (koj e smatram članovima i ste crkve, makar i čest o u r askol u!) imaj u j edinstvenu ul ogu u čuvanj u i prenosu zapisa " " čovečanstva u ime budućih generacij a. Ne kori stim reč j edinstvenu u slabom značenj u. M noge od naših vrednost i i misij a dele i druge gr upe i i nteresi , ali samo mi sm o posvećeni očuvanj u zapi sanogznanj ai infor macij a. Izdavači , prodavci knj i ga, nastavnici , i straživači , di rektori muzej a su među lj udima koj i neposredno imaj u koristi od toga da su i m dostupni zapisi pr ošl osti , ali samo bibli otekari i arhivisti bave se očuvanj em ti h zapi sa na veliko. Kada bi zamašan deo svetskog zapisanog znanj a i informacij a bio dostupan u di gi talnom obliku, i samo u digitalnom obliku, suočili bi smo se sa kri zom u očuvanj u lj udskih zapi sa koj a bi smanj ila bil o šta što smo vi deli

od praskozorj a štampe. Od suštej evažnosti dabibl iotekari r ade zaj edno da i i lative l r l n e i a rži raktične s r iz eliki an za bud će av a ko s d o vedu v u u p p p p j p j j načine osi gur anj a da buduće generacij e znaj u št o znamo i mi.

Upravlj anj e

73

E l ek t r o n sk o d o b a ?

Neki kažu da će doba štampe, u nekom trenutku u budućnosti , popustiti pred elektronskim dobom. Razmatraj ući tu mogućnost, poučno j e l n o edati a r laz e ak u doba štam e iz a m dob ko e u e reth dil o o doba p g p p j j p r uk opi sa. Tom as Džefer son j e zapi sao, Koliko neprocenj ivih dela klasične starine j e izgublj eno dok su postoj ala samo u r ukopisu? Je li izgublj eno ij edno od kada j e veština štampe omogućila prakti čno umnožavanj e i rastur anj e pr imer aka? Ovo nas onda dovodi do j edinog načina očuvanj a tih ostat aka naših 4 zakon a...to j est , umnožavanj a štampanih prim er aka. U m aest ralnom delu o tr ansformaci onim posl edi cama štamp e, Elizabet Ej zenštaj n (Elizabeth Ei senstein) raspravlj a o tri at ributa štampane knj i ge koj i su j ej asno odvoj i li od r uk opisa ili , da se posl užim o nj eni m ter mi nima, razlučili kul tur u št ampe od kulture rukopisa. To su standardizacij a, širenj ei stalnost. N a m nogo n ačina, nj ena analiza kulture r ukopisa ver n a j e paralela modernoj analizi on oga što ću r adi si met rij e zvati elektronskom kulturom. " " Ovo j e posebno tačno u sl učaj u stalnost i . Rukopisi istog dela u mnogome su se r azlikovali j edan od dr ugoga u i stom stepenu u kome se r azne verzij e el ekt ronskih tek st ova razlikuj u od dr ugih verzij a - iz i st ih r azl oga (svaki prepisivač j e unosio promene i greške) i sa i stim štetnim p osledicam a. Uvek j e i skušenj e posmat r ati istor ij u lj udske k omunikacij e kao stalan napr edak. Lj udski rod j e napredovao od nezabel ežene komuni kacij e u prei st orij skim danima kr oz mnogo medij uma od glinenih tabl ica i kamena do papir a i el ekt r onike, od koj ih j e sv aki medij um bi o pr oširiv ij i i manj e traj an nego nj egov pr ethodnik. Zbog sve većeg broj a poruk a komun ikacij e koj e omogućavaj u n ovi medij umi i zato što zadržavamo starij e medij ume zbog nj ihove izdržlj ivosti (kori st eći , n a primer, kam en za nadgr obne napise i tel eću kožu za važne istor ij ske dokumente), izazovno j e prihvati ti "na redn i na ređ " u u p uj uću teorij u. Da l i j e moguće da se ova priča ne p tiče napretka? Da li j e moguće da bi budući istor i čari komuni k acij e (ako t akvih uopšte i bude) mogli posmat rat i petstogodi šnj i i duži peri od koj i j e očeo sa Gutenber gom a zavr šio se (n ekim j oš neodr eđenim datumom) p " ri mf " l t j u om e ektronske tehnologij e kao aber acij u - ost r vo st alnost i i

74

Upravlj anj e

pr enosa Ij udskog znanj a koj e izranj a iz močvare doba rukopi sa i tone u el ektr onsku močvar u?Adrij an Džons (Adri an Johns) veže št ampu za takve " " " " 5 m ve kao i tinit i ri s ost poj o p stoj nost. St av koj i i st i če j e da su st abilnost št ampe i standar dizacij a izdavaštva stvoril e intelektualnu klimu u koj oj post oj i veza pover enj a izm eđu autora, i zdavača i či t aoca. Taj implicit ni ugovor ima sl edeće del ov e: K nj i ga koj u i zda ugl edan i zdavač j e ono što ona kaže da j este. Ugl edni izdavači izdaj u knj i ge koj i ma se može ver ovat i . Knj i ga uglednog autor a sadr ži či nj eni ce koj e su pr over en e u skladu sa kr aj nj im mogućnost ima autora, ur edni ka i izdavača. Knj i ga uglednog aut or a sadr ži mi šlj enj a i tu mačenj a koj a su autorova ili su j asno označena kao mišlj enj a i li tumačenj a dr ugi h. Ci tat i , i zvori i ost at ak naučnog aparata u k nj i zi koj u izdaj e ugledan i zdavač j asno pokazuj u porekl o činj eni ca i mi šlj enj a sadržanih u toj knj izi.

Svaka mani festacij aj asno označenog izdanj anekog tekst ai stovetna j e sa svim drugim manifestacij ama tog izdanj a.

Nij edan od tih elemenata nepisanog ugovora između izdavača, autora i čitalaca nij e pri sut an u elektronskom svetu današnj i ce i u dogl ednoj budućnost i . Ni št a ne može zaustaviti bilo koga da dobij e pristup bil o kom el ektronskom dokumentu i da gapromeni po svom nahođenj u pre nego što ga di stri buira kao nešto što on nij e. To j e srž dil eme sa koj om se suočavaj u autori i či taoci u elekt r onskom svetu l išenom stalnost i , standardi zacij e i pr overlj ive istin itosti .

Upravlj anj e zapi sima čovečanstva na del u Kako bi onda trebalo da upr avlj amo zapisima lj udskog r oda? Jednostavan odgovor, i naj istinitij i , glasi da treba da učinimo sve što možemo kako bi smo sačuvali značaj no zapisano znanj e i informacij e na takav način da

Upravlj anj e

75

budu dostupni ne samo nar ednoj generacij i , ni čak nekoli ko nar ednih generacij a, nego u neodređenoj budućnosti . Klj učna reč u pret hodnoj " " rečeni ci j e značaj no. Jedna od ironij a sadašnj ih nevolj a u očuvanj u j e što smo rešili problem a da ni smo morali doneti vrednosni sud koj i implicira " " pridev značaj no. Van j esvakesumnj edaj enaj bolj i , u stvari j edini đokazan, način očuvanj a zapi sanog znanj a i informacij a da ga št ampamo na tr aj nom papiru, napr avimo mnogo primer aka, dobro ih uvežemo, i distri buiram o bi bli otekama širom sveta. U tom si stemu, i zdavač i l i štampar ili oboj e donose sud. Posle t e odl uke da se štampa, obj avi i distribuira, ostal o se radi samo. Ni kada nij e bil o bolj eg sistema čuvanj a i on nameće j ako mal o bibliotekama osim troškova, znatnih troškova, nal aženj a prostor a za sve te uvezane sveske. Vrati ću se na pi tanj e vrednosnih sudova zasnovanih na " " ocenj iv anj u značaj a kasnij e, ali prvo želim da ocr t am probl eme očuvanj a koj i čekaj u svaki rasprost r anj eni medij um komunikacij e danas.

KN JI GE I ŠTAMPA NI ČASOPISI Ima mnogo neprij atelj a št ampe na papir u, uklj učuj ući vlagu, t opl ot u, kvalitet papira i neodgovaraj ući ili l oš povez. Kada se to pri zna, ost aj u dve ogromne prednosti : ( 1) mnogobroj ni duplikati svake publikacij e i (2) naizgled beskraj an rok traj anj a dobro uvezanog teksta štampanog na t raj nom papiru i čuvanog u povolj nim usl ovima.

R U K O P I SI

Oni su odr az knj i ga po tome što su crteži i zapi si na papir u i dr ugim medij umima, po defi ni cij i , j edinstveni , i vrl o j e moguće da su skladi šteni, barem neko vreme svog post oj anj a, u gorim od optimalnih uslova. Dobro se sećam zbirke r ukopi sa svetski poznatog pesni ka sa koj i m sam i mao zadovolj stvo da radim. Mnogi nacrti pesama napi sani su na pozadini kover at a od računa, a zbirk a j e bila sk ladi štena u r aznim kutij ama napravlj enim za smeštanj e cipel a i obrok a i prebacivana sa j ednog mesta na drugo u toku seobnog i pustol ovnog života. Tehnol ogij a, posebno tehnol ogij a opt i čk ih diskova, nudi način očuvanj a, zašt i te i šir enj a j edinstvenih rukopi snih zbirki.

76

Up ravlj anj e

A PE I M U Z I ČK E PA RT IT U RE

Mnoge okolnosti koj e važe za št ampane knj i ge važe i za ovu gr ađu, ali t r eba upamtiti da su poj edi načn e mape lomlj ivij e nego štampan e knj i ge i mnoge mape i p arti rure postoj e u manj e primeraka nego knj ige.

ZV U Č N I Z A PI SI

Rečeno j e da j e svak i nar edni medij um zvučnog zapisa tr aj nij i nego nj egov pr et hodnik. Od žica preko voštanih ci l i ndara, ploča na 78 obrtaj a, t raka razni h vrsta, EP-a, LP-a, a sada di gitalnih traka i kompakt di skova, izgleda da smo prešl i put od l omlj ivih do neuništvih. To može bi ti tačno, i možda su CD -i zai st a neranj ivi na vreme i upot r ebu. Oprezna osoba će zapaziti da nemamo dokaz dugotraj nosti CD-a i da j e bil o koj i medij um zasnovan na r eprodukci onoj tehnologij i podložan ne samo oštećenj u tog medij uma, već i na budućoj dostupnost i reprodukcionih mašina. Moj a baka j e imala fonogr af sa tr ubom na kome j e puštala pl oče na 78 obr t aj a volj enog

irskog tenora grofa Džona Mekormika. Čini se sasvim moguće da će naši savr emeni CD plej eri današnj ice izgledati zastarelo i biti nedostupni godine 2050. kao št o nj en fonograf j este i izgl eda danas.

F I L M O V I I V I D E O SN I M C I

Čuo sam daj ecel atrećinadugometražnih filmovasnimlj enih zasto godina i storij e pokretnih slika zauvek nest ala. U j ednoj emi sij i o očuvanj u na televi zij skom programu Ameri čki fi lmsk i kl asi ci tvrdi se da pol a ameri čk ih 6 o i. dugomet r ažnih fi l mova snimlj enih pre 1950. više ne post j Od onih koj i su preostali , mnogi su na krhkoj traci , u izbledelim boj ama, ili zavise od procesa ili proj ektora koj i više nij e dostupan. Videli smo neuspeh mnogo video formata (U -Mat ik , Beta i DiVX, na primer ) a opstanak drugih i i D a) , bar em za sada. Tešk o j e verovat i da će svi H v deod skova VD V S , , ( ili bil o koj i od sadašnj ih vi deo formata u upot rebi (i mašine na koj ima se i i r im na o na ri a i i ri t a n ec o za et est d . k zu u b t s u č , , ) p p g p j p

Upravlj anj e

77

A R T I FA K T I I U M E T N I N E

Mnoge biblioteke sadrže artifakte i umetnine koj i utelovlj uj u i l i sadrže zapisano znanj e i informacij e. Mudar bibl iotekar uzima za orij entir i muzej e, umet ni čke gal er ij e i dr uge specij ali ste za očuvanj e i poseban tr etman te građe.

M I K RO O BL I C I

Pi ča o mikrofi lmu, mi k rofi šu, mikr okart i cama, neprozirnim mikrokar ti cama i drugim varij acij ama medij uma koj i j e prvi put došao na vi del o u Fr ancusko-pr uskom ratu 1870. j ako j e poučna. Tokom većeg del a ovog veka, mikr oobli ci su smatrani spasom bibli oteka u kategorij ama bibli otečkog prostora i očuvanj a. Jedna var ij acij a - ult r afi š - sadržal a j e " toli ko sli k a da se predviđal o k ako ćemo svi nosi ti Kongresnu bi bli oteku " u ak tovki. Dobar pok ušaj . M ikrooblici imaj u nekoliko nedostataka, od koj ih j e naj veći t aj što ih kor isni ci bibliot eke mrze. Postoj i i nest abilnost neki h ranij ih oblika mi k r ofi lma; nedostatak standar dizacij e čitača za neke mikrooblike (mikrok ar t i ce, ul t r afi še i sli čno); i sumnj e u dugoročnu t r aj nost čak i prihvaćenih mikr ooblika.

D IG ITA L N I I Z V O RI

Postoj i toliko zakučastih pi tanj a oko očuvanj a di gitalizovanog zapisanog znanj a i informacij a i tako malo predl oženih prakti čnih rešenj a da j e uzbudlj ivo čini t i ono što su i mnogi di gitalni zanesenj aci učinili - i gnor i sati ih. I pak , bil o bi korisno nabroj iti neka pitanj a ovde. Ogromna većina di gitalnih informacij a j e bezvredna, samo privremene korisnosti, ili vrl o ograni čene zani mlj ivosti. Kako sav taj kukolj razdvoj i ti od vr ednog žita? I ko će se poduhvatiti tog Herakl ovog z ad at k a?

Oprema koj a se koristi za pr i stup digital nim informacij ama menj a se kor eni to i to j ako često - ovo znači da pr ogrami za očuvanj e mor aj u obuhvat i ti i r asprave o opremi potrebnoj za pristup.

78

Up ravlj anj e

Čak i selektivni di gitalni arhivi biće ogromni. Ko može osigurati da vl ade i organi zacij e ubuduće odr žavaj u te arhive vekovim a?

" " K oj i dokumenti su značaj ni ? Ovo j e teško i , u mnogim sl učaj evima, pitanj e bez odgovora. Kako sam ranij e i stakao, bibli otekari su ga uglavnom prepust il i izdavačim a i knj i žarima i , u manj oj meri, zakonu i nabavlj ačima knj i ga za bibli oteke. Na kraj u kr aj eva, ne odl učuj u bi bli otekari šta tr eba a šta ne treba obj avlj ivati i šta j este, a šta nij e legalna publikacij a. Kada tome dodate naše gotovo opšte uverenj e da bibli otečki korisni ci imaj u pr avo na sve što j e dostupno, možete nas odmah zamisliti kao profesional ce nerade da primenj uj emo kriterij um kao što j e značaj i vr ednost. Sve bibli oteke, i veli ke i male, vrše odr eđeni stepen i zbora, ali taj izbor j e pr vo i z poznatog i ogr aničenog univer zuma - univerzuma obj avlj enih stavki - i drugo, većinom sveden na pitanj a pr ikl adnosti zaj ednici koj u biblioteka opsl užuj e. Ukratko, većina bi bliotekar a ne samo da ne vrši i zbor zasnovan na zn ačaj u ili

vrednosti j edne publikacij e u poređenj u sa drugom, nego i aktivno beže od takvih pitanj a iz straha da ih ne optuže za cenzur u. Postoj i j edan blistav i zuzetak od ovoga pr avil a - dečj i bibliotekar. Uvek sam se divi o dečj im bibli otekarima iz mnogo r azl oga - glavni među nj ima bila j e nj ihova volj a " " da razaber u i zmeđu dobrih knj i ga i oni h koj e su manj e dobre i naprave izbor na osnovu nj ihovih principa i vrednosti . Ostatak nasj e nefl eksibil an i

u svakom slučaj u van prakse. Štaonda trebadačinimo kadasesuočimo sa Internetom i elekt ronskim izvor ima svake vrste? Postoj e u stvari samo tr i osnovne str ategij e i ni zbog j edne od nj ih bibl i otekaru ne igra srce.

1. Možemo i gnorisati to pi tanj ei dati što j emogućevi šepristupašto j e mogućevećoj količini građebez obzir a na vrednost. Ovo, naravno, znači napuštanj e pitanj a očuvanj a pre nego što počnemo. 2. Možemo izabrati elektronske izvore koj e ćemo kupi ti ili , verovatnij e, iznaj miti pažlj ivo i izabrati li nkove koj e pravi mo sa našom internet strani com sa pažnj om i j ednostavno se ne brinuti o k o o st at k a el ek t r o n sk e m o č v a r e.

3. Možemo svesno krenuti putem biranj a, ocenj ivanj a, davanj a n ne i m ram a u z ača n nih tvari za k e s at o d s ri t a i čuva a o s o s u o j p p j j

Upravlj anj e

79

vredne. Pl emenit poduhvat, al i zahteva izdatke koj ej e malo ko od nas spreman da iznosi , zasniva se na primeni veština koj e malo nas i ma, i zahteva mere koj e nik o od nas do sada nij e formulisao. Da ilust r uj emo koliko varlj ive takve di skriminacij e mogu da budu u elektronskom domenu, ne treba da traži mo dalj e od dva primera iz sr eđenog sv eta št ampe. Pr e dve decenij e, autorka Nj uj orkera Frances Ficdžerald (Frances Fit zgeral d) obj avil a j e zadivlj uj uću knj i gu o tome kako Sj edinj ene Dr žave stalno revi diraj u svoj u istorij u.7 Ovo uti caj no i čitano del o zasnovano j e got ovo pot pu no na pr oučavanj u srednj oškolskih u džbenika iz pr oteklih sto godina. Mora biti j ako mal o akademskih bibliot ekarak oj i bi stavili zastarele školsk e knj i ge na vi soko mesto spi ska značaj nih vrst a publikacij a. Dok ovo pišem , Zapad se bavi por at nim per i odom raspada države Jugoslavij e. D eo t ih tužnih događaj a bi o j e i n am erni p okušaj da se izbri še građansk i i dent i tet onih koj i su et nički oči šćeni. Bi bl i otekari na Univer zitetu u M i či genu i dr ugde načini li su združen pokušaj da sakupe j ugosl ovensk e tel efonske i menike i z proteklih dvadeset godi na kako bi pomogli Uj edinj enim nacij ama da potvr de identit et izb eglica povratnika i tako i m vrate građanska i lj udska prava. Tako, školski udžbenici su vredan i straživački proj ekat i telef onski imenici su važni i storij ski zapi si u nekoj nesrećnoj zemlj i . Postoj i pregršt dr ugih prim era značaj a beznačaj nog, i svi il ust r uj u veli činu pr obl ema. Ova veli čina ne bi t r ebal o da nas obeshr abri od pokušaj a da budemo dobr i uprav ni ci svih svoj ih zapi sa (uklj učuj ući i elekt r onske zapi se) . Nap rot iv, t rebal o bi da nas osnaži u potrazi za dvostrukim cilj em očuvanj a onoga što imamo i zasnivanj a si stema koj i bi nas osposobili da sačuvamo buduće zapise lj udskog roda. Udruženj e za moderne j ezike, u izj avi dat oj 1995. godine, reafi rmi sal o j e stalnu važnost knj i ge i nj enu prvenstvenu ulogu u naučnom 8 r ži ist a vanj u. I ako svi i gr amo ul ogu u očuvanj u i nabavci knj i ga, činj eni ca j e da i st r aži vačka bibli oteka sa mili onim a svezaka ima glavnu ul ogu u tom poduhvatu. Uprk os svim pri čama o seobi u elekt r onske izvore, kako se pita " St iven Eni s (Stephen Enni ss), koj a istraživačka biblioteka j e prest ala da " 9 kupuj e i dodaj e knj ige? On navodi pot r ebu naučnika i bibliotekara da se bore sa vel iki m pr oblemima koj e predstavlj aj u knj i ge št ampane na ki selom papiru i nemar zasnovan na promeni per cep cij e o važnosti knj i ga. Dalj e,

80

Upravlj anj e

primećuj e vrstu mentalnog džudoa u raspravi o očuv anj u sveukupnih naučnih zapi sa koj i se pomera od problema očuvanj a štampe na papiru na problem e očuvanj a el ekt ronskih izvora. Oni su, naravno, drugačij i i post avlj aj u dr ugačij a pi t anj a koj a traže dr ugačij e odgovor e. Obavili smo j ako dobar posao tokom vekova tako što smo očuvali gotovo sve vr edno od štampanih zapisa. Bez zlobe i zl okobnog nemara, nema razloga zašto se taj skoro potpun procenat usp eha ne bi nastavio. S druge strane, tek smo počeli da čuvam o el ektr onske izvor e. Osmi šlj eni su nej asni pl anovi i mnogo j e rečeno, ali mal o j e učinj eno. Uspeh u tom naporu na očuvanj u j e, u naj bolj em slučaj u , zai st a j ako dal eko.

S onu stranu očuvanj a lj udskih zap isa U svom fundament alnom članku, Li Fink s defi niše upr avlj anj e kao "od ovornost za sudbinu biblioteke kao ustanove." 10 Na l ašava da e j g g opstanak bibli oteke i nj enih zbirki klj učan za sudbinu kul ture i dr uštva. Ovaj veličanstveni zadatak oči to se usredsređuj e na očuvanj e lj udski h zapi sa, ali uklj učuj e i opstanak i r azvoj bibli oteke i bibl iotekarstva. Po mom mi šlj enj u, t a druga misij a ima dve važne komponente:

očuvanj e znanj a bibli otekarstva za buduće generacij e bibli otekara pom oću bibl i otečkog obrazovanj a l im li i r tva kome už o a an ver n a između bib oteke d uš s č e o e p j j j uz demonstracij u našeg upr avlj anj a i zal aganj a, na koj i se način oj ačava obost ranost interesa bibliotekara i šire zaj ednice Dr uga komponenta zavisi od toga da delamo sa odgovornošću i etikom u sl užbi svoj oj određenoj zaj edni ci i dr uštvu kao celini . Imamo prećut no t ar n v. I ak l i im l žim što e dob os o o an e većine ud ko a s u o oštov , , p j j j p j uopšteno dobro osećanj e treba osnaži ti ako ćemo ga praktično kori stiti. Ako želimo i dalj e da zasl užuj emo poštovanj e i podršku svoj e zaj ednice, moramo pokazati da j e naš zadatak bitan za nj en život i za širu kulturu. Nema bolj eg načina da to uči nimo nego da obj asnimo taj zadatak i da radimo naporno da budemo dobri službenici k ulture i dobri upravnici nj enih zapi sa.

Upravlj anj e

81

B i bli otečk o obr azovanj e Iskreno ver uj em da biblioteke uglavnom obavlj aj u dobar posao ti me što čuvaj u zapi se čovečanstva. Takode ver uj em da j e i zvestan nedostatak otresi tosti naša j edina mana u pokazivanj u naši m zaj edni cama da smo dobri upravnici. Skromnost j e divna cr ta, ali preterana skr omnost može bi t i pol itička greška pr vog r eda. Dobro radimo posao i ne sm emo da se plašimo da to obznanimo, posebno onima koj i fi nansiraj u naše aktivnost i . Bibli otečko obrazovanj e, s dr uge strane, j e pogibelj koj a j e u opasnosti da postane katastrofa. Ima mnogo št et očina i mnogo neuspeha u tužnoj priči o amer i čkom bibliotečkom obrazovanj u. Prakt i čar i krive nastavni ke. Nast avni ci k rive prakti čare. Nast avni ci , studenti , pr akt i čari , A m er ičko bi bli ot ečko udr uženj e (ALA ) i dr uge str ukovne or ganizacij e, i pi sci k nj i ga i č l an ak a o b i b l i o t ek am a sv i su sau česn i ci u o v o m l an čan o m su d ar u . G o t o v o

" " cel okupna debata cent rir a se oko reči na B (zamorni trop zasnovan na " eufemi zmima za psovke) koj a se odnosi na sve veći broj bi bl i otečki h " " " fakulteta što ne koriste reč biblioteka u imenu. Ovo poslednj e j e posebno šašavo pošt o većina preimenov anih fakul t eta proi zvodi dipl omce koj i traže posao u bi bli oteci. (Do sada j e j edini izuzetak nekada čuveni fakult et na Univerzitetu Kal ifornij e u Berklij u, koj i j e pod vođstvom mikroekonomi ste formalno napustio nastavu bibliotekarstva.) Iako j e takv a semantička di skusij a on oliko j al ova kako i i zgl eda, ona simbol i zuj e

duboko zlo, egzistencij alnu kri zu, koj a j e zahvatil a našu struku. (Čudno

" " od reči bi bli oteka kao zastarele, kada j e, zar ne, da neki bibli ot ekar i beže " " kompj ut eraši sr ećno koriste reč računar za mašine k oj e su daleko vi še od di gitrona k oj e im ime i mpli ci ra?" ) Govoreći samo u svoj e ime, živeo sam veći deo života kao bibli otekar, volim bi bli ot eke i umreću ponosan št o sam " " bi o bi bli otekar, bez želj e da ij ednom promenim reč bibli oteka ili bilo koj u nj oj srodnu. " " Tužne činj eni ce koj e stoj e iza ratova oko reči na B j esu ove:

Postoj i ogroman j az između inter esa bibli otečkih pedagoga i bi bli otečkih prakt i čara. Tri nekadašnj e intel ektual ne centrale ameri čkog bibli otekar stva

(fakulteti na Kolumbij i, u Čikagu i na Berklij u) ili su ugašene ili tr ansformi sane na gore.

Upravlj artj e

82

Mnogim svršenim studentima bibl i otekarstva nedostaj e osnovno obrazovanj e u centralnim procesima bibli otekar stva. Mnogi fak ultet i za bibliotekarstvo sadrže dve uzaj amno nepomirlj ive kul tur e - kultur u bibli otekarstva (pod dominacij om žena) i kul turu inf orm ati ke (p od dominacij om mušk araca) .12 M nogi praktičar i i poslodavci ne mogu ili ne žele da prihvate svoj u ulogu obučavanj a novih bi bliotekara i ne polazi i m za rukom da razlikuj u n ast av u i o b u k u .

Akr editacioni proces kod ABU postao j e far sa. Da se vr at imo na osonovno pitanj e. Prosvećen poslodavac - potrošač proizvoda fakul teta za bibli otekarstvo - želi da angažuj e bi bli otek are koj i su obr azovani u f undamentalnim sposobnostima naše st ruk e. Mnogo se potr ošil o vremena na određivanj e šta su te fun dam entalne oblasti. Mi slim da j e to neodrživ ar gument . D a l i p ostoj i ij edan poslodavac u bibli oteci bilo kakve vrste kome nedostaj e obr azovanj a u bil o čemu od ovoga - bibli ografskoj kontroli , referensnom r adu, razvoj u zbirki , bibl i otečki m sist emima i elektr onski m izvorima? Ranij e sam naveo " " " " da j e ov de klj učna reč obrazovanj e, a ne obuka. Uloga j e prosvećenog l za i i referensnom radu v a a ruži buku u na rimer kata o i c osloda c d o , , , p p g j p il i razvoj u zbirki , al i čak ni naj prosvećenij i poslodavac ne može to uči niti u odsustvu osnove razumevanj a koj u daj e dobro obrazovanj e. Pritužba koj a se često čuj e danas ti če se teškoće angažovanj a novih katalogi zatora, kada mnoge katedre za bibliotekarstvo ne zahtevaj u obavezne predmete za izučavanj e katalogizacij e. Mislim daj e ovo deli ć problema. Odsustvo novih

katal ogizatora uzrokuj e poteškoće, ali nij e ni izdaleka ozbilj an problem kao ogr oman broj novih bibliotekara u bilo koj oj sferi koj i ne razumej u arhi tektur u bibli ografske kontrole i stoga ne mogu da rade pr avilno kao referensni bibli otekari , bibli otek ari za razvoj zbirki ili bilo koj a druga 1 3 vrsta bibl i otekara. US News and World Report nehotice j e kazao tužnu " istinu kada j e nasl ovio članak o bibl iotečkoj pedagogij i Moderna titula " '4 MLS: katedre za bibliotekarstvo danas izbacuj u Internet administratore. Tačno. Koliko Internet admi nist r atora treba j ednoj bibli oteci? Odgovor j e, slutim, između j ednog i nij ednog.

Upravlj anj e

8 3

Inf ormatika i št a j e uČinila Negativan uticaj informatik e na katedre za bibliotekar stvo ne može se poreći . Iako j e j edan tužno nezapažen čl anak pokazao i dok umentovao " " da stvarno ne postoj i nešto kao informatika, ova izmišlj ena disciplina u šaci drži mnoge naše katedre za bibliotekar stvo.15Mnoge predmete koj i bi doprineli obr azovanj u bibliotekara izbacuj u i nformatički kursevi koj i imaj u m al o ili nemaj u nim al o važnosti za stvarni rad stvarnih bibli otekara u stvarnim bibl i otekama. Razlog za ovo j e što naučni ci (uglavnom muškarci ) slede sopstvene interese, sti pendij e i promocij u il i stalan posao na uštrb kor isnog bibliotečkog obrazovanj a. Mnogi od nj ih nisu bibliotekari ili se malo zanimaj u za bi blioteke i nj ihovu mi sij u - zai sta, mi sl e da bi bl ioteka nema ni kavu budućnost . Ovo j e slobodna zemlj a i svako ima pravo na svoj e mi šlj enj e - bez obzi ra na to koliko j e neodmereno. Bilo kako bilo, lj udi sa ovakvi m uverenj ima tr ebal o bi da osnuj u sopstvene fakultete i ne rade na štetu ispor učil aca budućih bibli otekar a. Ako j e st r uka na ovaj " način osl ablj ena i podriven a, naša misij a da sačuvamo biblioteku i nj ene " pl odove (reči Lij a Finka) neće uspeti .

Ak reditacij a Godine 1992. Američko bibli ot ečko udruženj e izmenil o j e standar de za ak r editacij u fakulteta za bibli ot ekar stvo i , po mom mišlj enj u, oslabil o bibli ot ekarsko obrazovanj e i bibliotekarsku struku.16 Proces ak reditacij e u naj kraćim crtama odvij a se ovako. Osobe koj e odredi Komitet za akreditacij u ABU pitaj u fakultet za bibl i otekarstvo šta on hoće da posti gne i onda ocenj uj u kol iko dobr o obavlj a taj samozadati rad. Tako, ako Fakul tet " za inform ati čke studij e na Univerzitetu X izj avi da se bavi obrazovanj em " informati čkih pr ofesionalaca za novi milenij um, a t aj proces ne uklj učuj e proučavanj e bi bli ogr af ske kontrole ali obuhvata Internet administracij u, taj fakultet bi će procenj en na osnovu toga koliko dobro proizvodi Internet admi nist r atore. Na ovaj način, Amer i čko bibliotečko udr uženj e kaže, u " sušti ni , Predaj teštagod hoćete i opet ćemo ovlasti ti vašedi plomcedabudu " dostoj ni zaposl enj a u bibl iotekama. Gotovo svi oglasi za nova radna mesta " u bi bliotekam a sadrže čar obn e reči M LS (ili ekvi v alentno) od fak u lteta

" koj i j e akreditovao ABU. Do pr ošl e decenij e, mogući poslodavac mogao

Upravlj anj e

84

j e da pr etp ostavi kako kandidat sa diplomom fakulteta akreditovanog kod ABU ima pr osečno opšte znanj e. V iše nij e t ako. Pošto j e ABU pr etvorio taj proces u nešto što se svodi na samoakreditacij u, pažlj ivi p oslodavac treba da gleda na titulu (nipošt o nisu sve magistarske titul e sa fakul teta za " " bibli otekarstvo ekviv alentne M LS-u) , fakultet , i program fakulteta - što j e sve više r ada nego na šta smo navikl i. Teško j e zami slit i A meri čko udr uženj e medi ci nar a kako ak redituj e medicinski fakultet koj i j e dozvolio svoj im dipl omcima da postanu lekari a da ni su učili hi r urgij u. Jednako j e teško zamislit i A meri čku advokatsku komoru kako sa odobravanj em gleda na pravni fakultet koj i niti j e imao, niti j e nameravao da drži ustavno pravo. Zašto se onda niko nij e zbunio kada j e ABU pr ihvat io f ak ultete za bi bli otekarstvo koj i ne zahtevaj u od diplomaca da imaj u više od naj osnovij eg znanj a o katalogizacij i ? Nedavni Kongres o str učnom obrazovanj u koj i j e sazval o ABU (samo sa pozivni com) došao j e do raskršća divlj e ant i teti čnih načina rada. Vel ik broj prepor uka potekao j e sa ovog kongr esa i sada i h proučavaj u

mnogobroj ne radne grupe koj e j e postavi o ABU, komiteti i sli čno. 2el eo bih da se usredsr edim na dve od nj ih. Izveštaj upravnog odbora Kongresa sad r ž i sl ed eć e:

...ABU, u savetovanj u sa odgovaraj ućom partnerskom gr upom/ g r u p am a , m o r a...

1.2. i dentifi kovati fundamentalne sposobnosti za (sic) str uku

•

j asna izj ava o sposobnostima mora bi ti dostupna pedagozima, praktičarima i j avnost i ; dok j e izražena zabrinutost za nedost atak pažnj e na poj edine f undamental ne sposobnosti , post oj i izj ava o fundamentalni m sposobnostimauvažećim ( 1992) Standardima za ak reditacij u, nj ih treba potvrditi i profilisati , ili ponovo razmotriti i revidirati [kurziv moj ] ... i

•

2.1. i stražiti mogućnost nezavisnog odbora za akreditacij u ...od presudne j e važnost i da se drže rasprave u ci lj u istraživanj a izvodlj ivosti kolaborativnog i nezavisnog odbora koj i obuhvata i

Up ravlj anj e

85

koj i podr žavaj u svi prvi igrači , uklj učuj ući i ABU...17 Drugi m r ečima, ovaj komitet planira da se uhvati u koštac sa k ri zom u bibli otečkom obrazovanj u tako št o će

(a) i splanirati i revi dirati spi sak i opi s podr učj a proučavanj a koj a " " su naj važnij a za obr azovanj e bibli otekar a ( fundamentalne sposobnosti ), i

b la i i os b t ABU ovu već slabašnu, štavi še nevi dlj i vu kontrolu nad ( ) onim što se predaj enakatedramazabi bl i otekarstvot ako štoćenj egove moći akr edi tacij e bi t i pr edate drugom tel u u kome j e ABU samo j edan " i rač." g "

" Kakvog smi sl a i ma spisak f undamentalnih sposobnosti ako nema mehanizma koj im se obezbeđuj e da se one pr edaj u na fakultetima za bibli otekarstvo i da ih svr šeni studenti bibliotekarstva poseduj u po dipl omiranj u? Zašto bi važno strukovno udruženj e žel elo da prepusti kontrolu (čak i teor ij sku kontrolu) nad obrazovanj em svoj ih članova " " papazj anij i drugih i grača ? Akr edi tacij aj e u k ri zi na dr uge načine. Fakulteti za bi bli ot ekarstvo su izumrli , i zbledel i ili postali nešto drugo. Za dr uge se tvr di da su na rubu da i stupe i z procesa akr editacij e (Indij ana i Sir akuza prezasićene " in rm i " fo at kom vode na većini li sta). Za ovo se obi čno pretpostavlj a da j e j ako loše i da j e bibli otek ar sko obrazovanj e na ivi ci smr tnih rana. M ogl o bi zai sta t ako i biti , al i ne zbog vi sokost r učnih prebega. Na k raj u kr aj eva, za posl ednj u krizu u bibli otečkom obrazovanj u pr etpostavlj al o se daj e fat alna zato što se p etnaest fakult eta za bibliotekar stvo zatvoril o i zm eđu 1978. i

1993- uklj učuj ući i poznati primer Kolumbij ei Čikaga. Oni j ako nedostaju, ali život i de dalj e i ono što žal osti današnj e fakultete za bibliotekarstvo ima malo veze sa odsustvom tih petnaest fak ulteta. Ja nagađam da bi važil o i sto i da dr uge zvučne katedre krenu po dasci informat ike. Klj učno pi tanj e za nj ih bili bi izgl edi za zapošlj avanj e nj ihovih dipl omaca koj i žele da rade u bibli ot ekama. Možda t akvih neće biti i prebezi će, kao Ber k li , pr est at i da budu fakulteti za bibliotekarstvo i stvarno i nomi nal no. S druge strane, " " i skreno se nadam da fakul tet za bi bl iotekarstvo koj i j e uzmakao od akr edit acij e ne bi očekivao da nj egovi dipl omci budu razmatr ani za poslove " zakoj ej eobavezna magist raturaMLS(ili ekvivalentna) safakultetakoj i j e " ak r ed i t ov ao A BU .

86

Up ravlj anj e

Dr ugi pr oblem sa akreditacij om danas j e shvat anj e da Komit et za akreditacij u (COA ) obavlj a svoj posao nedosledno i u senci. Dve nedavne odbij eni ce akredit acij e (D enver i Ari zona) zbunil e su mnoge. I sto tako, pri meri da fak ul teti budu akr edi tov ani na tri ili čet iri godine (umesto st andardnih sedam) bez zadovolj avaj ućeg obj ašnj enj a stvorili su klimu nepoverenj a i manj ak komunikacij e. Akredi t acij aj eu srži stručnog identiteta i vezaj eizmeđu prakti čara i i obr azovanj a. A ipak j e zanemoćala, oslabila i zbunj ena. Malo bi bl i otekara zaista shvata proces akredi tacij e, ali dobro shvataj u nj egove posledice na nove kolege (i nedostatak nov ih kolega). Kada bi se sistem srušio il i bi bi o eksternalizovan il i se samo ugasi o, gde bi smo mi bili? U toj mračnoj budućnosti , zatekli bismo sebe k ako pokušavamo da odvažemo pogodnost " " osobe pomoću MLS -a sa Fakultet a za informat ičku ekonomij u Državnog " univerzi teta u Podanku naspram magistratur e po imenu magi star " informacionog menadžmenta sa Fakulteta bibl i otekarskih i medij ski h studij a Koledža Milard Filmor. U svetu u kome nij adan fakul tet nij e akreditovan , svi fakult et i su akreditovani . Zato naše upravlj anj e našom st r uk om mora da oživi bibl iot ečko obrazovanj e t ako što će defi nisat i j ezgro naše st ruke i nužne prat eće veštine i znanj e; stvoriti fundamentalni pr ogram ; akr editovati MLS (ili ekvivalent ne) programe - pre nego akr edi tovati fakultete za bi bl i otekarstvo - na osnovu toga koliko dobro predaj u taj fundamentalni program; i

osi gur ati da proces akredit acij ebude čvrsto u r ukama ABU i da ga izvodi nasledni k COA na vidan, standardizovan, j asno shvatlj iv i otvoren n ači n .

K ak o bit i dobar upr avnik Ako želimo da uspemo, poj edinačno i grupno, kao upravnici lj udskim zapi sima i našom st r ukom , ur adi ćemo tri stvari :

Upravlj anj e

87

1. Osi gur aćemo da buduće generacij e znaj u ono što znamo i mi pomoću planir anj a i primenj ivanj a delotvor nih kolaborativni h shema za očuvanj e zapi sanog znanj a i informacij a, bez obzi ra na format. Naročito ćemo morati da rešimo problem kontrole i očuv anj a v ažnih elektronskih izvor a. 2. Raditi posao valj ano i zasluži ti pover enj e i poštovanj e zaj ednica koj ima služim o. 3. Oživeti , oj ačati i odr žati bibliotečko obrazovanj e pomoću defi ni sanj a našestruke, obezbeđuj ući dafakulteti zabibli otekarstvo školuj u novebibl i otekareuskladu saprihvaćenim f undamentalnim programom, i smi šlj aj ući delotvoran i pošten sistem akreditacij e pod kontr ol om A BU. N A PO M EN E

5

"P "isana reč ostaj e H oracij e. Jevanđelj e po Luci 16. " " Jesse H. Shera, Apologia pro Vita Nostra, u nj egovoj knj izi Knowi ng Books and Men: Knowing Computers Too (Littleton, Colo.: Libraries Unlimited, 1973), 120. Navedeno u Elizabeth Eisenstein, ThePr inti ng Press as an Agent of Change, vol. 1 (Cambridge: Cambr i dge University Press, 1979) , 115- 116. Adri an Johns, The Nat ure of the Book (Chi cago: Chicago University Press, 1998).

6

Čuo sam u ponedelj ak, 19. j ula 1999.

7

Fr ances Fitzger al d, America Revised: History Schoolbooks in the Twentieth Century

1 2 3

4

(Boston: Little, Brown, 1979) .

8

"MLA S atem n n t " t e t o he Signi fi cance of Primary Records, in Prof ession 95 (New York: M LA , 1995) , 27- 28.

9

" " Stephen Enni s, Coll aborative Values and the Survival of the Print Record , C& RL News 60, no. 6 ( Ju ne 1999) : 459- 460, 464.

10 11 12

13 14

15 16

17

" " Lee W. Finks, Val ues without Shame, American Libraries (April 1989): 352- 356. ' Izračunati : Odrediti računanj em; proceniti. Webster s New Collegiate Dictionary ( 1953). " " Suzanne Hildenbrand, The Information Age versus Gender Equity? Li brary Trends 47, no. 4 (spring 1999) : 669- 681. " " M i chael Gorman, How We Should Teach Catal oguing and Classifi cation, in AACR, DDC, MARC, and Friends (London: Librar y Associ ati on, 1993). " Mar issa Melton, The Modern MLS Degree: Librar y School s Today A re Turning Out " Webmasters, US News and World Report, March 29, 1999. ht tp:/ / www.usnews.com/ usnews/ edu/ beyond/grad/gbmls.htm " Ll oyd Houser, A Conceptual Analysis of Information Science," Li brary and Inf ormati on Science Research 10 (ј апиагу 1988): 3- 34. American Librar y Association, Committee on Accreditation, Standardsf or Accreditation (Chi cago: ALA , 1992). " Re ort of the Steerin " p g Committee on (sic) the Congress for Professional Education (June 1999). www.ala.org/ congress/ cope_ repor t.html

Usluga

Šta znači usl uga? " Uslu a" e l žena reč sa mnogo značenj a i nij ansi unutar značenj a. g j so Na primer, Vebsterov treći međunarodni rečnik sadrži dvadeset glavnih " " defi nicij a reči usluga - večinu sa dosta poddefi nicij a.1 Defi ni cij e koj e naj bolj e izr ažav aj u moj e tumačenj e usl uge su obav lj ena i l i obavezn a dužnost ;

profesi onalne ili dr uge korisne službe; tr ud potaknut fi lantropskim motivima ili posvečen lj udskoj dobr obi ti ili napretku.

Pročitaj te ovih nekoliko poslednj ih reči pažlj ivo zato što sažimaj u etos, motivacij u i cilj eve naše str uke. Pr i tome pretpost avlj aj u da j e str uka zasnovana na usl ugama altr uisti čna. Naša želj a j e da služi mo poj edincima i d ok to r ad im o, sl u ži m o d r uštvu i h u m an o st i k ao cel i n i .

K ak va j e veza između usl uge i b i bli ot ek a? Bez namere da budemo pobožni , može se reći da poj am dužnosti i usluge koj i inspiri šu stručne vrednosti i želj a za bolj i tkom lj udskog roda može biti vodilj a svim bibliotekarima i bibli otečkim merama. Isto tako, teško j e zamisliti produkt ivnu i delotvornu bibli oteku koj a nij e prožeta idej om usluge ili uvideti srećan radni život poj edinca u takvoj bibli oteci. 89

90

Usluga

Bi bli otekarstvo j e st ruka defi ni sana uslugom . Svaki vid bibliotekar stva, svak a radnj a koj u preduzmemo kao bibliotekari može i mora da se meri u kat egor ij ama usl uge. Važno j e odmaknuti se od " " negat iv nih vidova i defi nicij a ove reči (u ovom pogl edu, št etaj e što usl uga " " " " i m a sr odnosti sa poj movima kao što su servil an i sluga ) . Naša usluga može bi ti obuhvat na do te mere da obuj mi uspešnu i ntegr acij u bibliotečke pedagogij e sa dodi pl omskim pr ogr amom ili toliko mal a da obuj mi j edan mali čin kataloške pomoći kori sniku. Koj a god bila, vrednost usluge može i mor a da prožima naš profesi onalni život tako da postane ar šin koj im ćemo meri t i sve svoj e planove i proj ekt e i sr edstvo pom oću koga ćemo ocenj ivat i uspeh ili neusp eh svi h svoj ih program a. Trogodišnj i bibli otečk i plan koj i j e izmerio bilo kakvu predloženu promenu ili inovacij u naspram nj enog ut i caj a na uslugu korisnicima te biblioteke bio bi uspešan . Bilo kakav plan koj i i gnoriše uslugu ne bi uspeo.

Usluga na del u Jedna od naj važnij ih promena u ši roj privredi , i to sa vel ikim implikacij ama za društvo, bi o j e prelazak sa i ndustr ij ske privrede na uslužnu. Gotovo tri četvr tine američke radne snage radi u usl užnom sektoru; gotovo pol ovi na por odičnih prihoda tr oši se na usluge; a dobra usluga smatra se bitnim 2 kri terij umom u ocenj ivanj u delotvor nosti svih organizacij a. M noge stvari koj e su se nek ada proizvodil e u razvij enom svetu sada se proizvode za razvij eni svet u manj e razvij enim zemlj ama. Lakše j e naći prodavce kola nego mehani čare, i zaj ednice koj e su snabdevale manufakturnu industrij u snagom sada se suočavaj u sa teškom tranzi cij om, kroz obuku, na snabdevanj e uslužnim radnicima. U novoj pr ivredi , potraga za naj bolj om uslugom značaj an j e element konkur encij e, posebno kada se usl uga bavi opšteprisutnim dobrima. Da kažemo pr osto, u r etkim sl učaj evima kada j e preduzeće j edini snabdevač artikla široke potrošnj e, trošak i usluga su od marginalnog značaj a. Ipak, mnogo češća situacij a, j este konkurencij a između preduzeća koj a prodaj u sličnu br zu hranu i gazirana pića, sl i čnu l i ima i ru f e i t i t tnim m lti ek b o ko sve d e tinu deću s d š a u s ove u s s o , p p ge j homogene artikle koj e troši sve homogenij e dr uštvo. Naj veća pr ednost će se pronaći u dva podr učj a - ceni i usluzi . Vrlo j e pr i metno što su mnoge od naj uspešnij ih kompanij a, nacionalno i global no, zapažene po usluzi

Usluga

91

i pažnj i prema poj edinačnom potrošaču. Nadalj e, taj nagl asak r aste dok postaj e sve teže naći veli ke r azlike u ceni u gr upama kompanij skih t ipova (j ef tina odeća, l anci restorana, prodavnice vi deo medij a, prodavci li čnih r aču n ar a i td.) .

Unapređenj a i inovacij e usluge u komer cij alnom svetu posti gl a su dva, nekada suprotna sredstva - tehnologij a i lj udski kontakt. D obro osmi šlj ena tehnol ogij a može da dovede do velik i h povećanj a u usl uzi i potonj im zadovolj stvom potrošača. Uspešnij a pr eduzeća u elektronskom posl ovanj u (kao Amazon.com) rečita su svedočanstva usluge na tehnol oški pogon. S druge strane, tehnol ogij a koj a j e nekada zamenj ivala lj udski kontakt iz razloga smanj enj a troškova (elekt ronsko bankarstvo, naizgled beskr aj ni tel efonski si stemi vi šestrukog izbora it d.) u mnogo slučaj eva dovela j e do negat ivne reakcij e pot rošača. U tim slučaj ev ima, klij enti su vi del i el iminacij u lj udskog faktor a kao gubitak usl uge i često su teral i pr eduzeća da pr eok r enu st r ategij u. Ogromna većina bibl ioteka funkci oni še u j avnom sek tor u i čak i kada to ne rade, retko se procenj uj u u kategorij i cene. (Sve su podložnij e ocenj ivanj u po i spl ativost i i dobi ti na t rošak , ali to j e dr ugačij e od bri ge za poj edinačnu cenu usluga.) Od dva načina dolask a do pr ednost i , usl uga j e onaj koj i se primenj uj e na veći nu nas. I mi moramo da odvažemo tehnol ogij u i lj udski fakt or u želj i za postizanj em bolj ih nivoa usluge. Ispit usl uge u bibli otekama ne l eži u nj enoj defi nicij i niti u fi lozof skoj osnovi , nego u našim prakt i čni m pr imenama te v rednost i . D a bismo razumeli te prakt i čne prim ene, mor amo da stvorim o i pri menimo evaluativne post upke. Ima mnogo načina za mer enj e usluge (broj odgovorenih referensnih pi t anj a, broj rever sa za knj i ge ispunj enih za dva meseca it d.) ali nek e di menzij e usluge - posebno one povezane sa lj udskim element om - nisu ni izdaleka merlj ive kao druge. M er enj e koli čine r eferent nih pit anj a na koj a j e odgovoreno neuporedivo j e l akše nego merenj e kvali teta tih odgovora. M erenj e br oj a studenat a do koj ih sti že progr am bibli otečkog osposoblj avanj a j e mačj i kašalj u poređenj u sa ocenj ivanj em ishoda tog osposoblj avanj a. U bibliotekama kao i u svim 3 vidovima života, l akše j e br oj iti artikl e nego ocenj ivati kvalitet . Ovo ne znači da treba da napust imo pokušaj ocenj ivanj a u kategorij ama kvaliteta, nego da naglasimo da su međulj udske t ransakcij e po defi nicij i složene i v i šed i m en zi o n al n e.

Usluga

92

Štaj e univerzum uslugeu bibliotekama?Suvišej elako usredsrediti

" se na el em ent usl uge u onome što j evećin a biblioteka nekada zv ala j avnim " uslugama - referensnu uslugu, uslugu područnih biblioteka, posebni i pr edmet ni bibliotečk i r ad. N e sm emo da zaboravimo da usluga može biti neposredna ili posredna, i da j e posredno obavlj ena usluga po važnost i j ednaka neposrednoj međulj udskoj usluzi.

Tehni čk a usl uga Operacij a tehničke obr ade koj a i dentifi kuj e građu koj u t r aže kori sni ci bibl i oteke i osi gurava brz i blagovremen pri stup i kat alogizacij u kako bi t a građa bila dostupna za upotrebu isto j e toliko u del atnost i usl uge kao i opterečeni referensni pul t. Posredna usluga pomoću tehničke obr ade isto j e vezana sa lj udskim vidom upotrebe bibl ioteke kao i neposrednij a j avna uslužna j edinica. Osi guravanj e da kor i snici bibli oteke imaj u bl agovremen li l n l e ib oteke. Isto ra i el a na e k m onenta us už e u o b ri tu đ ko u ž e v ž o s p g p pg j j

tako j e važna i konstr ukcij a j ednostavnih sistema bibliografske kontrole koj i omogućavaj u korisnicima da l oci raj u gr adu koj a im treba. U prošlosti i mima o tane cil a na k n r li iblio raf i e i na s ste s e lako bilo da os o o t o b p j g j p j za sebe, bez obr aćanj a pažnj e na kori snike kataloga i mrežnih sistema - na koj i j e način dovedeno do stereotipa katalogi zator a opsednutog pravil ima i bi bli otečkog tehničara opsednutog tehnologij om. Si guran sam da, iz mnoštvarazl oga, ti stavovi bledei daj ednostvani si stemi postaj u uobičaj eni , kao i uslužno orij entisani postupci u obradi i sistemima. Usl uga koj u daj u tehni čka obrada i sistemske j edi nice obuhvat a sledeće: izbor odgovar aj uće grade za bibli otečke zbirke rad sa prodavcima građe na određivanj u planova k ako bi se obezbedil a brza ispor uka potrebnih artikala, i u klasi mater ij al ni h i u klasi poj edinačnih porudžbi na

potpisivanj e ugovora za pri stup udalj enim el ektronskim izvorima katal ogi zacij a i klasifi kacij a građe uz upotrebu naci onalnih i međunar odnih standarda kako bi se pr i bli žili kori snicima bibli ot eke

Usluga

93

izgradnj a i održavanj e l okalni h katal oga i dopr i nos pomoću

kvalitetnih bibliografskih podat aka regionalnim, nacionalnim i dr ugim zaj ednički m bazama podataka

dopr inos osmi šlj anj u i primeni napr ednih i j ednostavnih umreženi h sistema koj i i ntegrišu pristup širokoj l epezi izvora

Referensna usluga i susret usluga U srcu svake usluge j e susret sa usl ugom. Sve i z nj ega proizlazi . Susr et usl uga j e događaj u kome klij ent dolazi u dodir sa pr užaocem usluga, nj egovim narodom , nj egovim komunikacij ama i drugom tehnol ogij om, i uslugom koj u " " 4 ruža.... N az an e. n v .. tre utak istine. [ ] p j Kao i u pr eduzeću za komercij alne usl uge, l akše j e v i deti neposredni usl užni el ement nego razabrati mnoge aktivnosti onih u " " stražnj im prostorij ama. Lakše j e poj miti uslužnu dimenzij u referentnih usluga nego skoro bil o koj u dr u gu bi bli otečku akt ivn ost. I ako su se ove " " usluge proširile preko osobe za referensnim pultom, j oš imaj u tu bitnu " " komponentu Ij udske interakcij e - taj trenutak i stine - u središtu usluge. Jedan tekst sadrži matricu usluge čij e osovi ne su raspol oženost/ ner aspol oženost za pružanj e usluge i sposobnost/ nesposobnost pružanj a usl uge, što vodi do četiri kategorij e uslužnog osoblj a: oni koj i su r aspol oženi i sposobni ; oni koj i su raspol oženi ali nesposobni ; oni koj i su sposobni 5 ali ner aspoloženi ; i oni koj i su ner aspol oženi i nesposobni. Dobra uprava uperena j e na stavlj anj e sveg osoblj a u pr vu k ategorij u i otkrivanj e, kao predusl ov za preobuku i preorij entacij u, zašto postoj e negativne k arakteri st ike onih u tri preost ale kategorij e. Kako citat sa počet ka ovog odelj ka pok azuj e, osoba koj a pruža uslugu predstavlj a celokupan enti t et (pružaoca uslu ga) , a pr užaoca usluga (u ovom slučaj u, bibli oteku) ocenj uj u po osobinama (pozitivnim i negativnim) te osobe. Kako j epokazano u mnogim robnim kućam a, bankama, putničkim agencij ama i dr ugim komercij alnim koncernima, lj udi koj ima treba pom oć žel e da osoba koj u traže bude

Usluga

94

• • •

p ri stup ačna, upućena i r azumlj iva.

" Pristup ačnost ne obuhvata bezumnu prij aznost vrste dobar dan " i dovi đenj a, ali j e ozbilj no ugrožava smrk nuto il i ar ogant no ponašanj e. Sušti namešt aj i raspor ed r efer ensne zone može ut i cat i na to da l i će kori sni ci bi bli oteke upotr ebi t i ponuđenu usl ugu. St ereot i p namrgođenog i udalj enog referentnog bi bli otekara za vi sokim pultom koj i sa vi si ne gl eda na inter esente j ako j e moćan upr avo zato što odgovara taj ni m st rahovima (i , avaj , u nek i m sl učaj evi ma i i skustvu) kori snika bibl i oteke. Ne smemo nik ada zaboravi ti da postavlj anj e pi tanj a uklj učuj e i veliku r anj ivost - st rah da ćemo biti procenj eni kao glupi. Drugi činilac u pri stupačnosti j e puko l m K liko treba D li v k ima neko a za referensnim u to ? o risustvo. a u e p g p kori snik bibli oteke da čeka pre nego što postavi pit anj e? Koliko j e dug red za referentnim pultom? Koliko uposleno izgleda referensni bibli otekar kada mu se priđe? Koliko j e i sk reno prij atelj ski odgovor od referensnog bibli otekara?Koliko j e dobar referensni bibliotekar u poslovanj u sa lj udima razli čite dobi , et ni čk e pr ipadnost i , nivoa obrazovanj a i tako dalj e sa i st i m nivoom ulj udnosti i dostoj anstva? Teško j e, ali ni pošto nij e nemoguće, kori st i ti ova i sli čna pit anj a kao deo ocenj ivanj a referentne službe u vašoj

bibli oteci . Drugi moćan pri stup evaluacij i j eprosto da sebest avite u pol ožaj korisnika bibl ioteke i upi tate, koj e karakteristike bih j a vol eo da vidim kao k o r i sn i k ov e r ef er en sn e sl u žb e?

Biti up ućen očito j e minimalna kvalifi kacij a za referensnog " " bibliotekar a. (Dobar protivotrov zabri geo konkurencij i bibli otekama od megaknj i žara j e kada pomislimo koliko retko se sreće upućenost kod loše plaćenog i lošeobučenog osoblj a tih radnj i.) Nivo znanj a i podr učj a u koj e j e bibl i otekar upućen su naj važnij i. Dobar referentni bibli otekar poznaj e zbirke (referensne i opšte) u bibli oteci ,

mape bibli ografskog univerzuma koj e daj u kat al ozi i klasi fi kacij e, n ri ni ima r ih i ra ih ko s c r n i i rani n a elek onsk zvo dostu ed ost o če t p p g j bibl i otek e,

Usluga

95

kak o se vodi referensni intervju, i

prirodu i koli činu informacij a koj e su prikl adne za osobu koj a postavlj a referensno pitanj e.

Postoj e stal ni obrasci u istraživačkom i referensnom ponašanj u koj e zna stručan referensni bi bl i otekar. Sažeo ih j e cenj eni autor i referensni bibli otekar Kongr esne bi bli ot eke Tomas Man (Thom as Mann ) kao: • •

Obrasce u t ipovima pitanj a koj e lj udi post avlj aj u, i u načinu post avlj anj a Obr asce u obi čno nesvesnim pr et post avkama koj e i maj u o tome št a se m o že u č i n i t i

•

•

Obr asce u l oši m savet ima koj e im nekada daj u nast avni ci , poslodavci i kolege Obrasce u greškama i propustima koj i smanj uj u efi kasnost 6 nj ihovog i str aživanj a "

Man u dalj em tekstu piše, Gledani zbirno, ovi obr asci izgledanagoveštavaj u " podr učj a u koj ima većini lj udi tr eba naj vi še pomoći ... M ada Tom Man ocrtava ove obrasce u knj i zi čij a j e nam ena da pomogne poj edinačni m istraživačima dabudu sopstveni referensni bibli otekar i , obrasci koj eopi suj e i graj u važnu ulogu u referensnom intervj uu i nj egovi m i shodima. Umešni referensni bi bli otekari uzimaj u ih u obzir i pružaj u naj bolj u usl ugu tako što nadopunj uj u probl eme koj e postavlj aj u i daj u korisnicima bi bli oteke šta im t r eba, bez ob zi r a na to koliko su dobr o ti kor isnici for m u l isali te

potrebe. Naranij em mestu sam napisao dadobri referensni bi bli otek ari treba da budu razumlj i vi. Ne misl i m samo na nj ihovo baratanj e j ezikom, mada j e i ovde, k ao i u svim vidovima bibli otekarstva, sposobnost k omunikacij e j asnim i dir ektni m j ezikom svakako nužna. Kada se razmatraj u želj ene sposobnosti kod referensnog bibliotek ar a, znanj e na razni m nivoima svakako j e veoma važno, ali j e važno i zapamti ti da se znanj e može poni šti ti nesposobnošću nj egovog prenošenj a. Jedan već cit iran tekst daj e k raj nj e " ormi sanj e klij enata j asno obj ašnj enj e komunikacij a u sl užbi: Stalno inf " 7 j ezikom koj i mogu da razumej u i slušanj e klij enata. Ovde treba obrat iti pažnj u na priliku kori šćenj aj ezika tako da kori snik r eferensn e usl uge može

96

Usluga

razumeti k ao i na dvosmernu komunikacij u. I sto kao što kol i čina i vr st a informacij a kod referensnog odgovora treba da budu prikladne potr ebama i prir odi upi t ivača t ak o bi trebal o da izgleda i j ezik pri odgovoru. Refer ensni bibliotekar, pogotovo neki u velikoj opštoj biblioteci , srešće se sa svakom vrstom i tipom lj udi. Bi bli oteku u koj oj radim dnevno koristi hilj ade studenata, nastavnog osoblj a i čl anov a zaj edni ce. Mnogi studnet i su st udenti univerziteta prve gener acij e k oj i su maturirali u srednj im škol ama sa naj gori m škol skim bi bli otekama u Sj edinj enim 8 Državama. Oveći broj nj ih govor i prvim j ezikom koj i nij e engleski. Mnogi , verovatno većina, dolaze iz usl ova sm anj eni h privilegij a (to j est , prihoda) .

Članovi zaj ednice koj i koriste biblioteku variraj u od profesi onalnih i straživača i penzionisanih profesora do srednj oškolaca k oj i traže pomoć za pisanj e r adova. Osoblj e f akul teta j e izuzet no obrazovano i dol azi iz širokog spektra disci plina. Videćete da j e nužno da referensni bibliotekari koj i opslužuj u tak o šar oliku populacij u budu sposobni da komuniciraj u na više r aznih nivoa i prepoznaj u odgovaraj ući nivo u svakom refer ensnom su sr et u .

Caj thamlova (Val ar ie A. Zei thaml ) govori o potrebi za slušanj em u uslužnom susretu. Svi iskusni refer ensni bibliotek ari znaj u da početn o pitanj e retko sadr ži sve što upi tivač želi da zna. Naj češće se prvo pit anj e umotava u mnogo opštij e ter mine nego što osoba stvarno želi . Na primer, " " pit anj e može bit i Gde mogu da pronađem podatke o popisu? "kada j e namera da se otkrij e broj Indij anaca u Kal i fornij i. Dr ugi primer j e Gde su " i " vam knj i ge o ekonomij i? kada bi nameru bolj e izrazilo P šem seminarski " rad o defi citu osamdeset ih godina i trebaj u mi neke važne informacij e. Razabir anj e namere iza pitanj a zahteva pažlj ivo slušanj e i sondi r anj e veštine koj e ni naj upućenij i ne moraj u uvek imati insti nkt ivno. Moj kol ega D ej v Tikoson j e autor naj važnij eg opšteg članka 9 o referencama u ovoj decenij i. U nj emu sagl edava razne alternative "t r adicionalnim" uslu ama refer ensno g g pulta koj e su predložene u e. od n ih nešto nedosta h na s dina i tkriva da svako osledn i et e t o o j j j p j p g U te al ternat ive spadaj u ekspertski sistemi (korišćenj e tehnologij e kao " " zamene za lj udski kontakt); interakcij a el ektronskom poštom; niveli sana usluga u koj oj različiti nivoi osoblj a kategorizuj u pitanj a i u skladu s nj ima se ponašaj u; timsko opremanj e referensnih pul tova; zamena neposrednog " " pri st upa referentnim bibliotekarima sistemima zakazivanj a ; i pot puno ukl anj anj e r eferensne usluge. Tikoson secira svako od ovih rešenj a i otkriva

Usluga

97

daim nešto nedostaj e, aposl ednj edobij aopravdanu kr itiku koj a uklj učuj e, " " " " kako stvari stoj e, bulažnj enj eo inženj erima pri stupa, kartogr afi j i znanj a i nekadašnj em referensnom bibli otekaru kao istr aživaču trži šta.10 Nj egov zaklj učak j e da j e j edi no pogrešno u vezi sa referensnom usl ugom to što se slabo fi nansir a i podržava. Referensni bibliotekari su pod stresom ali taj stres nij e obavezan za referensni susret. Nj ega uzrokuj e prekomerni rad i obavlj anj e vi še posla sa manj e resursa. Bibl i otečki administratr ori koj i žel e da rade u bibliotekama koj e funkci onišu na visokom nivou usluge treba da fi nansiraj u i podržavaj u ovu naj vidlj ivij u od svih bibliotečkih usluga.

U t eh a u n esr eć en i h

Treba promovisati fi lozofi j u usl uge koj a daj e j ednak pristup informacij ama svima u ak ademsk oj zaj edni ci bez ikakve diskriminacij e na osnovu r ase, vrednosti , roda, seksual ne or ij entacij e, kult urne ili etičke pozadine, fi zi čke ili studij ske hendikepiranosti , ekonomskog statusa, verskih uverenj a ili pogl eda.11

Možda j e naj oči tij a mani festacij a altrui stičke uslužne etike koj a prožima bibli otek ar stvo naša ist orij ska misij a da pomažemo svima, ali posebno siromašnima, dr uštveno zakinutim a i bespom oćnima. U svi m vrst ama bi bli oteka, vi dećet e koncent r acij u na uslugu onima koj ima naj vi še t r eb a.

Poznav anj e kori snika bi bli ot ek e Aksiom j eu poslovnom svetu da, kako bi uspela, fi rmam or a i mat i kl ij entelu i pružati usluge koj e utemelj uj u želj e i pot rebe. Iz tog razloga, većina kompanij a ne samo da vrši skupa i str aživanj a grupa koj i ma žel e da prodaj u proizvod il i uslugu, nego plaćaj u i velike sum e novca da održe infor macij e

u toj bazi podataka kako bi informacij e bile sveže. Čini se lako defi ni sati zaj edni cu koj u opslužuj e bil o koj a bibli oteka - opština; univerzi tetska zaj edni ca; preduzeće; država; đaci u školi ; pacij ent i , sest r e i l ek ari u bolnici i tako dalj e - ali ta l akoća defi nisanj a često j e il uzorna. Gotovo sve bi bli oteke " " sl uže i lj udima koj i su izvan nj ihove pri rodne struktur e i ta poj ava sve j e

98

Usluga

češća kako bi bli oteke sar ađuj u i stvaraj u vi še i veće saveze. Koliko god bila komplikovana, defi nicij a opsl uživane zaj ednice j e od pr esudne važnost i ako bi blioteka treba da usredsredi usluge tamo gde su tražene. Važno j e i defi nisati fundamentalnu zaj ednicu i peri ferne zaj ednice da bi se svakoj odredili budžetski i uslužni prioriteti.

J av n e b i b l i o t ek e

Zaj ednica koj u opsl užuj ej avna bibli oteka defi ni še se poli ti čk im granicama i fi nansira se na osnovu usluga onim a koj i žive u tom političkom en ti tetu. Osim u slučaj u malih homogeni h gradova i retko naselj enih seoskih okruga, j avna bibli oteka će služiti širokom spektru lj udi i različitih gr upa koj e određuj u dob, prihod, etnička pripadnost , j ezik i tako dalj e. Ovo se dalj e komplikuj e j er, por ed usl uga korisnicima biblioteke koj i žive u opsluženoj zaj edni ci , savremene j avne bibl ioteke imaj u i druge korisnike. Gotovo bez izuzetka, gr adovi današnj ice okr uženi su odvoj enim pol i ti čkim entitetima (perifernim zaj ednicama) koj esadržedostalj udi koj i radeu tim gradovima i kori ste nj i hove j avne biblioteke. Većina j avnih bibli oteka uklj učena j e u kooperativne aranžmanekoj i pospešuj u uzaj amno prihvatanj ebibli otečkih karti ca iz dr ugih j avnih bibli oteka, međubibli otečku pozaj micu i druge načine da kori snici dr ugih bibli oteka dođu do nj ihovih usluga i i zvora. Sve gr upe, unutar i van poli ti čkog entiteta koj i fi nansi ra j avnu biblioteku, moraj u da budu uzeti u obzir u formuli sanj u uslužnog plana, uldj učuj ući i prioritete dodelj ene svakoj grupi. Naj češći korisnici j avnih bi bl i oteka su mladi i siromašnij i starij i n m i an u ed o n m r t Kako e o s o i man e m ćne ru e u aše d uš vu. rađan na o p j j p j j g g od prethodnih pogl avlj a, j avnebibli oteke su stvorene u devetnaestom veku " " za siromašne i , u mnogo sl učaj eva, razvile su se u narodne univerzitete sredstvo dasi romašni pobegnu od okovanemaštinekroz samoobrazovanj e. Pored kori snika u zgradi biblioteke, j avne bibli oteke su često posezal e van zi dova da pr uže usluge lj udima vezanim za kuću i zatvorenicima i onima u udalj enim kraj evimapomoću pokretni h bibli oteka. Dovođenj ebi bli otečkih usluga bol esnima, usamlj enima i očaj nima j oš j e j edna demonstracij a vi ših nivoa usluge. Gotovo sve zaj edni ce cene dečj u bibli oteku i nj ene

1 2 usluge više nego sve druge programe koj e nudi j avna bibli oteka. Važno j e u ovom kontekstu primetiti da deca sa siromašnima i starima dele

Usluga

99

karakteristiku manj e pokretnosti nego dr uge grupe (naj manj e pokret nosti i maj u si romašna deca i sir omašni st arci ) . Ako j e usluga za decu pol i t i čki i moralni pri ori tet, raspravaoko fi nansiranj akoj abesni na mnogi m mesti ma o l okal noj naspram centr alizovane j avne biblioteke mora biti sasvim na strani l okalne usluge.

A k ad em sk e b i b l i o t ek e

Bibli oteke koj e sl uže višem obrazovanj u na svim nivoima - državni m fakultetima, fakul teti ma sl obodnih urnetnosti , univerzitetima - gotovo uvek mor aj u da imaj u defi ni sanu zaj edni cu usl uga na koj u se usredsređuj u. Ta zaj ednica može da bude centralna, ali ne uklj učuj e sve one koj e ove akademske bi bli oteke sl uže. Za početak, i posebno za j avno podržane " " ustanove, postoj i i populacij a u šir oj zaj ednici grad. Fak" ul teti i univerziteti , posebno velike ustanove u malim gradovima ( gradovi " koledža kao Urbana, Ilinoj ; Blumington, Indij ana i Itaka, Nj uj ork ), važno su kulturno, pol i t i čko i društveno pri sust vo u svoj i m zaj edni cama. Oni se ne mogu, sve i da žele, držati odvoj eno od zaj ednice, a ne može ni akademsk a bibli oteka. Javno i privatno fi nansirane ustanov e koj e drže zbirk e obaveznog primerka saveznih i državnih dokumenata po zak onu su obavezne da omoguće dostupnost tim zbirkama bilo kom čl anu j avnosti. Javno fi nansirane ustanove ne mogu da odbij u pri stup svoj i m obj ekti ma por eskim obveznicima i članovim a nj ihovih por odi ca. Mogu da usk r ate ri t i e nim i i l s u zv s b bliotečk m u ama s u p p g pozaj mnim privilegij ama, uslugama međubibl iotečke pozaj mice, besplatnom kopiranj u - k oj e nude studen tima i nastavn i cima, ali ne smej u i ne mogu da usk raćuj u druge usluge. Na naj svetovnij em, mada važnom nivou, t r eba da zapazi mo da se malo akademskih bibli oteka fi nansira da bi dale, na primer, referensne usl uge ili pristup elektronskim izvori ma preko terminala osobama koj e ni su članovi akademske zaj edni ce. Ti kori snici izvan te zaj ednice ne mogu se lako ubediti da nemaj u pravo da koriste obj ekte i uslugekoj i se uglavnom pl aćaj u od por eza koj i oni plaćaj u. Niti bi bil o u politi čkom ili mor al nom interesu akademske biblioteke i nj ene ustanove ni da to podržavaj u niti da to sprovode. Da uzmemo uobi čaj en primer, mnoge gradske akademske bi bli oteke kori ste uglavnom srednj oškolci , posebno uv eče i v ikendom. Ima

10 0

Usl uga

mnogo pr imera da referensni bibli otekari tih bibli oteka izveštavaj u da su i ma za pomoć od srednj oškolaca, nekada na štetu usluge potoplj eni zahtev ' " koj u pružaj u svoj im student ima. Sli čno tome, mnogi j avni terminali uov im bibli otekama kori ste se naveče i vi kendom j er sr ednj oškol ci pokušavaj u da se izbore sa r okovima za predaj u. N i cent bi bli otečki h fi nansij a ne zasniva se na pr užanj u ref erensnih usluga, ili terminal a za upot rebu, od st rane sr ednj oškol aca. Ipak , državni un iverzitet i i f akultet i koj i p okušavaj u da angažuj u studente vi sokog kval i t eta i maj u poseban interes za podsticanj e onevr stestudenta koj i j e marlj iv ili dovolj no intel ek tualno radoznao da piše zadatak u akademskoj bibl i oteci . S j edne strane, od biblioteke se traži da pr uža usluge za koj e ona ne dobij a sredstva. Sdruge strane, bibli oteka služi obr azovnim cilj evima srednj oškolaca i ustanove tako što pruža te usluge. Odgovor j e, ver uj em, u maštovi tij em pr istupu saradnj i i finansiranj u na obost r anu kori st među svim obrazov nim nivoima. Ima l i ij edan razl og u ih fina iran i liote k z r avl an in ri anom ri tu u s u b b č ri ci u a su tst e te s s n o p j p j g p j p p usluga studentima od obdani št a pr eko postdiplomskih studij a uz pomoć državnih i l okalnih i zvora finansij a? Ima li ij edan r azlog u p rincip u da e ni i n in ri vo e i f nansi i i li za ed c e te šu s a n k lske akadem ke b b oteke u v e š o s , j j g j j u pot r azi za maksimal i zacij om uk upne bi bliot ečke usluge t oj zaj edni ci ? Odgovor na oba pitanj aj e ne, ali to ne obj ašnj ava ogroman broj prakti čnih i birokratski h prepreka takvom pristupu orij ent i sanom na uslugu . A kadem sk e bi b l i ot eke t r oše veli k e, i to sve veće su m e n ovca n a

bibli otečku pedagogij u - uslugu koj a po definicij u nesrazmerno koristi neprivilegovanim studentima. Razlog za ovo poslednj e j ako j e prost. Postoj e tr i šir oke klase polaznika na državne univerzitete - maturanti , " " i i a ba na više urant ko m tre i n vni s udenti. Mat r la ci sa i ih škola o o t e s v š j j p p bi bli otečko osposoblj avanj e poti ču i z si romašni h sredina, zato što metod fi nasiranj a j avnog obrazovanj a znači da se bolj e škole nal aze u bogat ij em kraj u a gore škole u siromašnij em - od koj ih potonj i sadrži veći broj studenata naci onal nih manj ina. Viskok procenat pol aznika viših škol a j e iz manj e bogate populacij e (zbog dal eko ni žih školarina koj e napl aćuj u te " " škola). Ponovni studenti su oni odrasli koj i sevraćaj u na fakultet , obi čno saneki m cilj em pobolj šanj aposlovnih izgledanakon što serazvedu ili budu otpušteni ili prožive neko drugo životno važno iskustvo. One bibliotečke veštine koj e imaj u verovat no će zastareti. Sve tri grupe čine zamašan broj lj udi koj ima j e stvarno pot rebno bibliotečko obrazovanj e da ih osposobi da zarađuj u od vi sokog obrazovanj a. Mi šlj enj a sam da se ne bi mogao naći

Usluga

10 1

bolj i izraz uslužne etike nego što j e to upoznavanj e sa svetom zapisanog znanj a i informacij a oni ma koj ima j e to zai sta potrebno. Sk o l sk e b i b l i o t ek e

Školski bibliotekari imaju dobro defi nisanu primarnu klij entelu - decu i ml ade odrasl e Ij ude koj i uče u škol i koj u bibli oteka opslužuj e. Imaj u važnu ul ogu u obr azovanj u, i stoj e u i stom odnosu prema školi u kome stoj i akademska biblioteka prema univerzitetu ili fakul tetu. Nj ihova ul oga j e da pruže dr ugu dimenzij u koj a dopunj ava razr ednu nastavu u davanj u pristupa zapi sanom znanj u i informacij ama u svim f ormatima. Imaj u i zapaženu instit ucionu ul ogu - uče ml ade lj ude da koriste biblioteke i , j oš važnij e, pomažu u nast avi pi smen ost i i st i canj u lj ubavi prema čitanj u i učenj u. Ov i teški zadaci zahtevaj u spektar strukovnih v eština združenih

sa predanošću i empatij om. Činj eni ca j e da se one često praktikuj u u sredinama k oj ima nedostaj u nužni resursi. " " Jedna od tužnij ih manifestacij a kri ze u j avnom obrazovanj u upr avo j e opadanj e školske biblioteke u mnogim državama. Kada j e došl o do smanj enj a budžeta, školski upravni ci ukinuli su one funkcij e koj e su smatrali manj e važnim. Uz zanesenost Internetom i Svetskom mrežom , l ako j e videti da ti upravni ci , hvataj ući se za el ektronske slamke, svr stavaj u bi bl ioteke (i prostor koj i zauzimaj u - važan za uznemi ruj uće velik broj " " prostorno ograničenih škola) u nepri or itetne uz likovne umetnosti , muziku i druge neopi plj ive bl agodeti koj e su potcenj ene u materij alističko doba. Dal eko od toga da su neprioritetne, škol ske bibli oteke su vi talno važne za obr azovanj e, nipošto samo zato što mogu bi ti , i j esu, osnova za pismenost i doživotno učenj e. Da li iko sumnj a u t o da j e današnj i sni ženi nivo veštine mladi h u či t anj u i pi sanj u povezan sa nedovolj nim

fi nansiranj em školskih biblioteka i nj ihovih usluga? Čak i kada su škole

" " zadr žale bibli otek e u recesij ama osamdesetih i početkom devedesetih, " " često su se ratosilj ale bibli otekara. Bibli oteka bez profesionalne pom oći a e s mo rostori a s kn i ma i r i l a a te m na ima nij e neki velik napredak u j p j jg i on ako nikakvoj bi bli oteci . (Ovo ne znači da potcenj uj emo tr ud mnogih nebibli otekara koj i su se žestoko borili da održe u životu plamen školske bi bl ioteke za mračnih vr emena.) Ako želimo j ako j avno obrazovanj e nešto što čak i nj egovi naj oštrij i kritičari podr žavaj u (barem nominalno)

10 2

Usluga

- i ver uj emo da j e ono stub demokratij e, moram o podržavati i podsti cati j ake škol ske bibl ioteke i svoj e kolege koj e u nj ima r ade.

P r ed u z eć a i u st an o v e

Ima mnogo, mnogo profi tnih i nepr ofi tnih društava - od muzej a preko i straživačkih laborat orij a, soft verskih kompanij a, zadužbina, pravnički h re tavni ta a r i ač t m ila koj a poseduj u bi blioteke. ds š v do o zvođ a au o ob p p Te biblioteke su raznolike kao i organizacij e koj ima služe, a nj ihove usluge se podešavaj u prema poj edinoj klij enteli. Rel ativno j e j ednostavno bibli otekarima tih bi bli oteka da defi n i šu korisničke gr upe i svoj u mi sij u. Isto j e rel ativno l ak o prem eri ti uspeh ili supr ot an ishod usluga koj e nude. Pošt o su mnogeposebne bi bli oteke smeštene u pr ofi tnim entitetima i pošto su nj ihovi kori snici tak o j asno defi ni sani , ne i zn enađuj e što su specij al ne bibl i oteke već godi nama vodeće u bi bli otekarskim inovacij ama i upotr ebi nove tehnol ogij e. Ovo j e koristilo struci u celini pošto su ove inovacij e često bile prenosive na bibli oteke sa r aznolikij im mi sij ama i kor isni čkim g r u p am a .

Druge vr st e biblioteka Neki od naj zahval nij ih i naj zahtevnij i h posl ova i prilika za usl uge dostupni b i bli otekarim a nalaze se u bol n i cam a, domovi m a za n em o ćn e, staračk i m

domovi m a i zatvorim a. Bez bibliotečki h vrednosti (p osebno vrednosti koj a se zove usluga), r ad u takvim bibliotekama bio bi težak, ako ne i nemoguć, a teškoće korisnik a ti h biblioteka zatr pale bi bibliotekare koj i u nj ima rade.

U nekim sl učaj evima, lokal naj avna biblioteka odgovornaj e za bibliotečku usl ugu bolesnima, instituci onalizovani ma i zatvor eni ma. U mnogim

drugim, bibliotekaj edeo sameustanove. Čitanj ei drugebibliotečkeusluge mogu bit i uteha i blagoslov za sve nas; koliko su j oš više uteha i blagoslov onima u ekst r emnim usl ovi ma? Oni koj i su bolesni i li usamlj eni paze na štivo koj e će i h izvesti iz nj ih samih, koj e će pr užiti uvid u nj ihovo stanj e i lj udsko stanj e, i koj e će im omogući ti da provedu vreme. Oni koj i su u zatvoru (vi še od dva miliona duša u Sjedinj enim Dr žav ama danas) čitaj u i u tu svrhu, ali čitaj u i iz pr akt i čnij ih razloga - da nauče zakon i postanu obr azovanij i. Stopa nepi smenosti među zatvorskom populacij om j e dal eko

Usluga

10 3

vi ša nego u spolj nom svetu, a sve veća pismenost j e proveren pr otivotrov za vr aćanj e prestupu. Zatvorski bibliotekar može da i zmeni ceo j edan život - zastrašuj uća odgovornost, ali odgovor nost koj a j e u naj bolj oj tr adicij i u sl u žn e et ik e n aše st r u k e.

U sluga konačna r eč Bibli oteke postoj e da bi sl užile zaj ednicama i društvu kao celini. Bibliotekarstvo j e prožeto idej om usl uge. Veoma j e važno da nastavimo da tražimo inovacij e u uslugama, iz bil o kog i zvora i z koga možemo. Jednako j e važno da naša usl uga bude i spunj ena hum ani stički m vrednostima nasupr ot matarij ali sti čkim vr ednostima. Posl ovna pr aksa m ože nam dat i i neke dobre idej e i pristupe, ali treba ih kori stiti i prilagođavati sa oprezom . Naš p osao j e da sl užim o poj edincu, grupama p oj edinaca, zaj ednicama i dr uštvu, deluj ući i deal i stički u materij ali stičkom vr em enu. Ipak , ov i i deal i treba da u obzir uzimaj u strvarnost - nikome ne služe neprakti čni cilj ev i i vizij e rastavlj ene od stvarnost i. N A PO M EN E

1 2 3 4 5 6

' Webster s Third New International Dictionary ( 1976). Bar bara A . Gutek , The Dy namics of Service (San Francisco: Jossey -Bass, 1995) . Sharon L. Baker i F. Wil fr i d Lancaster, The Measurement and Evaluation of Library Ser vices, 2nd ed. (A rl ington, Va.: Inforra ation Resources Pr ess, 1991) . James L. Heskett et al., Ser vice Breakthroughs (New York: Fr ee Press, 1990) , 2. Valar i e A. Zeit haml et al ., Delivering Quali ty Ser vi ce (New Yor k: Free Press, 1990) , 136. Thomas Mann, The Oxf ord Guide to Library Research (New York: Oxford Universi ty Pr ess, 1998) , x v ii - x vi ii .

7 8

9

10

Zeithaml, Del i vering Qualily Ser vice, 22. Od Velike pobune protiv poreza iz 1970, kalifornij ske školske bibl ioteke stalno se nalaze na pedesetom mestu od pedeset država po svim važnim indeksima (broj đaka na '" bibliotekara, star ost građe itd.). V Michael Gorman, I he Domino Effect.or, Why Literacy " Depends on All Libraries, School Li brary Journal (April 1995): 27- 29. " ' " Davi d. A . Tyckoson, What s Ri ght with Reference, A mer ican Libraries 30, no. 5 (Мау " 1999): 57 63. Ovaj članak j e nastavak na čl anak Bila Milera, What s Wrong with " ' Reference, American Libraries 15, no. 5 (Мау 1984): 303- 306, 321- 322. " " Јеггу Campbell , Shaki ng the Conceptual Foundations of Reference Ref erence Ser vi ces Review 20, n o. 4 (w in t er 1992) : 29- 36.

11

12

" Association of College and Research Librar ies, I ntellectual Freedom Principles of " Academic Librar ies (June 1999). www.ala.org/ acrl/ principles.html Buildings, Books and By tes, izdala Bentonova zadužbina (Washington, D.C.: 1996), izveštava da su usluge za decu bil e ubedlj ivo naj vrednovanij a bibli otečka usluga u cilj noj grupi koj u su okupili . V. Library Trends 46, no. 1 (summer 1997): 178- 223.

6 I n t el ek t u al n a sl o b o d a

Št a zn ač i in tel ek tualn a sl oboda? " " Sintagma intelektual nasloboda u širokoj j eupotrebi i opi suj estanj e stvari u kome svako Ij udsko biće ima slobodu da misli , govori , piše i propagir a bil o kakvu i dej u ili verovanj e. U Sj edinj enim Državama tu sl obodu zakonski " št it i Prvi amandman Ustavu, koj i delimi ce navodi , Kongres ne donosi nikakve zakonekoj i poštuj u osnivanj e reli gij e ili zabr anj uj u nj enu primenu; " niti one koj i smanj uj u slobodu govora, ili štampe. Nema, nar avno, ni čega kao što j e apsolutna sl oboda van stranica proznih i utopi sti čkih spisa, i i z tog razl oga, intel ektual nu sl obodu guši zakon u svakoj j uri sdikcij i . Ovde početni i j ednostavni poj am postaj e klizav j er, nar avno, postoj e pravedni zakoni i nepr avedni zakoni i , da se izrazimo j ednostavno, vremena i mi šlj enj a se menj aj u. Tokom vekova, zakoni su zabranj ivali izvesne vr ste pol itičkog, društvenog, seksual nog, knj iževnog i reli gi oznog izražavanj a. Da bi se stv ari dodatno zak ompl ikovale, neki od ti h zakona bivali su na savezn o m niv ou , n ek i n a dr žav n om , a neki na l okaln om , i često su b iv al i u

zavadi j edan sa dr ugim. Tokom vekova, j edno ili vi še sv etogrđa, ustanaka

i poganština bilo j e meta vladinog ograničavanj a. Čini se da j e danas u Sj edi nj enim Državama zakonom zabr anj eno samo seksualno izr ažavanj e " " koj e se smatra opscenim, a barem teoretski , svako politi čko, knj iževno, dr uštveno i ver sko i zr ažavanj e sl obodno j e od vl adinog ograni čenj a. " " Ne pomaže ni to što opscenost nij e nikada j asno defi ni sana, i stoga se pretpostavlj a da j e stvar l okalnih shvatanj a i vrednost i , pa nešto što kruži slobodno u Grinič Vilidžu može biti zabranj eno u maloj seoskoj zaj ednici u Kalifornij i.

10 5

10 6

I n tel ek t ua ln a sloboda

K ak av j e odnos izm eđu intel ek tualne s l o b o d e i b i b l i o t ek a? Kompleks pri stupa pitanj u intelektual ne sl obode i biblioteka definiše se detalj no u j ednom član ku na ovu temu u Enciklop edij i bibl iotekarst va i inf ormatikeJ Važno j e pri metiti da Američko bibli otečko udr uženj e ni kada nij e definisal o intelektualnu sl obodu, posebno kada se ima u vidu postoj anj e Kancelarij e za intelektualnu slobodu ABU (razlog za sebe i po sebi , zašto valj a biti član ABU) i kada se ima u vi du to da j e ABU dalo mnogo i zj ava i zauzel o m nogo stavova na tu temu. Sa tačke gledišta A BU, intelektualna sl oboda počinj e opozi cij om cenzuri knj i ga i dr uge bibli otečke građe - odatle potiču aktivnosti i publikacij e usredsređene na godišnj u Nedelj u zabr anj enih knj i ga. Odatl e se tema širi na stav ABU po pitanj u pr ava kor isn ika bibli oteke da dobij u pr i stup svoj bibli otečkoj im t i i li te r v m žn da v a s av rađi k i e e i ovezan a b b o ka o o du ošću s o o s b s , p j j p g na raspolaganj e cel okupnu bibliot ečku građu. Bibli otekar ne samo da ima dužnost i prema k ori snicima bi blioteke, nego i pr ava koj a su nj egova l i čna. U ta pr ava spadaj u, ali nisu ograni čena samo na ta, sloboda i zražavanj a, demokr atski proces na radnom mestu i pravo da se bavi bilo koj im načinom života koj i odabere. Povezan sa svim ovim j e poj am bi bli oteke kao pobornika intelektualne slobode. Taj poj am nij e bez elemenata protivrečnosti, j er otpočinj e sukob između onih koj i veruj u u poborni štvo i onih koj i misle da biblioteka mora da bude neutralna u svim dr uštvenim sukobima - uklj učuj ući i one koj i su povezani sa Prvim amandmanom. Može se brzo primetit i da int el ektualna sloboda počinj e kao

pitanj e osnovnog i , po mnogima, neotuđivog lj udskog prava kome se u i en ednakost ver u u društv u r tavl a samo oni ko i ne u rinci u su ots u j j j p p p j j

demokratiju, ali ubrzo napuštato relativno prosto polj erasprave. Činj enica n i među ih ln l e ne vode z o k in elektua e s obod mno e ras ra ve o o t e da se p j g

koj i su za to i onih koj i su protiv. Često sevodeizmeđu Ij udi koj i veruj u u razli či te primene intelek tualne sl obode, dok svi tvrde da su za nj u. Post oj e " " oni koj i su apsoluti sti i ne bi nikome osporili pravo da stvar a, širi , govori ,

r a ali i i m na ir k od žav u b i ni k ta o a š o o l a ili čita bilo ta. Posto e o o ed š , p j j jp j g j uskratili pristup nekim gr upama do neke građe - na pri mer, deci . Postoj e " " i oni koj i koriste zašti tu dece kao izgovor za opsežni program cenzure. Zato, pri razmatranj u pit anj a intelektualne sl obode, treba uvek da budemo

I n t el ek t ualna slobod a

10 7

svesni da nemamo posla sa dobrom i zlom - i ako i j edno i drugo mogu bi ti značaj no pri sut ni - nego sa sl oženošću pogleda, od koj ih se mnogi " " drže isk r eno. Na kraj u kraj eva, r asprava o zašti t i dece od Interneta tiče se onoga što j e naj bolj e za decu. Neki mogu da veruj u kako j e intelektualna sl oboda koj a dolazi od slobodnog pri stupa svem zapisanom znanj u i informacij ama vredna r izika. Drugi želeda zašti te svoj u decu od neprij atne stv arnosti. A i pak , neki hoče da ogr aniče čitalačk e i gledalačk e n avike sve dece, uklj učuj ući i onu za koj u nemaj u nikakvu direk t nu odgovornost. Bi bli otekari veruj u u i ntelektualnu slobodu zato št o j e nama pr irodna i potrebna kao i v azduh koj i udišemo. Cenzura j e anatema za nas j er smanj uj e našu ulogu u životu - da svima besplat no omogućimo uvid u zapisano znanj e i informacij e lj udskog roda, bez obzira na veru ili nj eno pomankanj e, etni čku pripadnost, pol , dob ili bilo koj u drugu

kategorij u koj a nas razdvaj aj edne od drugih. Čvrsto sam uveren da treba nepokoleblj ivo da se držimo i ntelektualne slobode i obavlj amo zadatke bez upl iv a naših sopstvenih mišlj enj a ili mišlj enj a onih koj i žele da ograniče slobodan pri stup znanj u. Treba da pri znam da mi j e, kao akademslcom bi bli otekaru, pol ožaj srazmerno bolj i nego pol ožaj kolega bibliotekara u dr ugi m branšama. Konačno, akademski bibli otekari rade u ustanovi koj aj e sasvim posvećena idej i akademske slobode; uglavnom radimo za lj ude koj i dele t u etiku s nama; i obično ni smo profesi onal no i zolovani. Uporedite taj k ontekst sa usamlj eni m boj evima koj e bij u bibliotekari u malim seoskim j avnim bibliotekama i samotne škol ske bibli otekare koj i se sukoblj avaj u sa zatuplj uj ućim školskim odborima.Ako pogledatenaspi skoveprovokativnih i zabranj enih knj i ga koj e se izdaj u svake godi ne, videćete da su ti lj udi u prvim redovima. To j e utoliko j ači razlog da podržimo kancelarij e za int elektualnu sl obodu naši h bibliot ečki h udr uženj a u v elikom poslu koj i obavlj aj u za naš račun i štite ovu naj važnij u strukovnu vrednost.

I n t e l e k t u a l n a sl o b o d a n a d e l u Većina bi bli otečkih udr uženj a i srodnih str ukovni h tela i ma izj avu o intelektualnoj sl obodi koj a podsti če nj ihove čl anove da primene koncept intel ektuaine slobode u svim aktivnostima bibli oteke. Jedna od naj bolj ih među nj ima j e izj ava Kanadskog bibli otečkog udr uženj a (CLA ) od 27. 2 una 1 4. ine iz r 97 god ( menj ena 17. novemb a 1983. i 18. novembra 1985). j

I n t el ek t u alna slobod a

10 8

Delimi čno gl asi : Biblioteke imaj u osnovnu odgovornost za razvoj i održavanj e i ntel ektualne slobode. Odgovornost j e bibli oteka da garantuj u i olakšavaj u pristup svim izrazima znanj a i int elektualne aktivnost i , uklj učuj ući i one koj e neki el ementi društva mogu smat rati nek onvenci onalnim, nepopularnim ili nepr ihvatlj ivim. U ovu svr hu, bibli oteke nabavlj aj u i omogućavaj u uvid u naj širi dij apazon građe. Odgovornost j e biblioteka da gar antuj u pravo slobodnog izr ažavanj a tako što će omogućit i uvi d u sve bi bli otečke j avne sadr žaj e i usl uge svim poj edincim a i gr upama koj ima trebaj u. Biblioteke tr eba da se odupi ru svim naporima za ogr ani čenj em primene ovih odgovor nost i dok pri t ome priznaj u pravo kritik e od str ane poj edinaca ili grupa.

Ranij e sam istakao da j e intel ektual na sloboda složeno pi tanj e sa mnogo di menzij a. U prakti čnoj primeni u bibl iotekama, čak i upotreba naizgled nevinih upozorenj a KBU može stvoriti i zaista stvara probleme. Nema probl ema, nar avno, za apsolutistu i za cenzora. Prvi bi dozvolio svakome da ima pri stup svačemu. Dr ugi bi izabr ao šta da se učini dostupnim i kome, zasnovano isklj učivo na poj edinačnim preferencama i ubeđenj ima. Z a nas ostal e, svet j e beskraj no sl oženij i i za nj ega se t reba izboriti u svetl u i principa i praktičnosti. Evo nekih stvarnih sl učaj eva: Šk olsk i o d b o r nared io d a se dv a r o m an a o sav rem en o m latin o

životu povuku sa spiska lekt ir e j ednog razreda i ograni čio nj i hovu dostupnost u škol skoj bibliot eci.

" Školski bibliotečki odbor preuzel a organizovana gr upa dr uštve" nih konzervativaca, koj a naređuj e da se fi l triraj ući soft ver instal i r a na sve bibli otečke j avne terminal e koj i se kori ste da omoguće pri stup Internetu i Svetskoj mreži i odr asl ima i deci . Gr upa gradana zahtevala da se knj i ževno del o i z devet naestog veka povuče iz bibli oteke zbog rasist ičke oboj enost i .

I n telek t ualna sl o boda

10 9

Ver ska grupa pokl onila primerke svoj ih izdanj a i onda povik al a na "cenz r " u u kada su stavlj ene van fokusa zbirke i nisu dodate na police. A narhi sti čka gr upa žel el a da se j ednom mesečno sastaj e u Sa.li za j avne skupove u biblioteci i promovišepublikacij ekoj e pozivaj u na oružano supr otstavlj anj e vl adi . Onda pretpostavi te da vam radni život, posao a čak i karij er a mogu zavi sti od toga kako sesnal azi te sa ovim probl emima. Ovo j e t ačk a u koj oj se mogu uvideti sukobi vrednosti. Postoj i vrednost i ntel ektualne slobode u pr vom pr i mer u, ali postoj i i v r ednost službe zaj ednici . Primet i čete da se većina ovih stvar ni h primera odi grala u varošima, školskim okruzi ma i sistemima j avnih biblioteka. Osoba koj a i skr eno veruj e (i sa dobrim r azlogom) da j e li čno važna za zadr avlj ebibli otečk ih usluga u maloj zaj edni ci možeseoset it i i skl ona da načini mal e ustupke silama koj e j e prit i skaj u kako bi sačuvala važnij e dobr o bibl ioteke i nj enih korisnika. Ako ste namerili da ocrnite te male ustupke, molim vas da odvažete sopstvene okolnosti naspram okolnost i bibli otekar a u konkr etnom sl učaj u. M olim vas i da razmotrite vrednost zauzimanj a stava pr otiv vrednosti korisne i produktivne karij ere. Da r azmotrimo i ovo prakti čno pi tanj e: Ako bibliotekar u ovim slučaj evi ma ost ane veran principima i dobij e otkaz, koga mi slite da će angažovat i lj udi koj i su ga otpustili? M i sli te l i da bi to bio j oš j edan apsol utista Prvog amandmana? Neću popust i ti ni pred kim u divlj enj u pr ema onima koj i zauzimaj u vi ši mor alni pol ožaj i neću nikada br ani t i beski čm enj ačko pokoravanj e vl asti , ali zaista želim da i stak nem sl edeće tem elj ne tačke.

Život nij e nikada j ednostavan koliko izgleda sa dalj ine. Male žrtve mogu dobr o, pov r em eno, či ni t i većini k or i sni ka bibli oteke. Ne treba bi ti savršen da bi se živel o po savesti.

B or ba pr ot i v zal a sa M reže A meričko bi bli otečko udr uženj e mnogo decenij a vodi pr avedni r at protiv cenzure. Kako smo vi deli , zal agalo se za sl obodu pr istupa zapisanom znanj u i informacij ama za sve, bez obzir a na nj ihovu dob, pol , etničnost, reli gij u il i bi lo koj u drugu r azlikovnu osobinu. Mnoge od bitaka koj e vode A BU i nj egovi čl anovi zasnivaj u se na relativno j ednostav nim (i ustavno

1 10

I n tel ek t ua l n a sl obod a

zaštićeni m) problemima slobode štampe. To j e rečeno j asno i glasno u Pr vom amandmanu, i m ada neki mogu i zaista tvr de da treba da bude ograni čenj a na ono što možete da štampate i čitate, opšti probl em vrl o j e j asan većini A merikanaca i , ako i samo na duže st aze, pozi t ivci obi čno obeđuj u. D a su samo Osnivački oci imali moć pr edvi đanj a i uk lj učili p " " sl ob o d u M r eže !

Kada pomislite na sve bitke vođene oko slobode št ampe, zabranj eni h knj iga i cenzure u D obu štampe, t eško j e poverovati da se možemo nost al gi čno osvrtat i nato vremezbog zast rašuj ućih sl oženosti koj e uvode di gitalni izvori svih vrst a. Godine 1998. li čne računare imal o j e 40 n m i i n r vih ra u ara povezan r nata a eričk h d mać n ava. Zamaša b o o č oce o st p j n r i v a a. či nice i na In rnet i v t ku mrež i ta bro e ezad ž vo o eć v U o e te S e s u s p j j j r r l m n a n i li t a rž ačunar k mina e a e v e b b o eke s d e s e te j vi še k ao svak odnevnu j stvar. Upot rebu Inter netanadmašuj ej edino oduševlj enj e Int ernetom. Stoga uopšte ne iznenađuj e da oni koj i generalno podr žavaj u cenzuru dosta znaj u o Inter netu i Svetskoj mr eži i pr edl ažu mere za spr ečavanj e neograni čenog pristupa t im izvor ima, posebno deci i mlađim odraslim lj udima. Tešk o j e, kada medij ski vetrovi duvaj u tako snažno, kor aknuti unazad i načini ti uvi d

u i storij u, ali j e vredno tr uda. Gotovo svako novo sredstvo komunikacij e u napad namor al nacij epo sebi, posebno posl ednj ih vek i po dočeka"no j ekao " na moral mladih. (Pišem gotovo zato što ne mogu da se setim novinskih i li na h r v l duh. S amo om s te aos ri m kak mik of i lmovi k are m ad ča o to e o ) p p koj i su nemi fi lmovi uradili mladim ženama; na užasni danak na moral ml adih nevenčanih lj udi koj i pl ešu uz gr amofonske pl oče; i na moderna " " zla gangsta repa i fi lmove koj i teraj u decu u ubilačku manij u. Eto, bil a zi n de stvo r ivala koro v o n ula n kn i a edesetih ko a e oc n e i ed a o r a j j j p j j p p g j" j " 3 skr ivenih poruka sadržanih u stripovima. Nasilni fi lmovi nisu nov izum, al i Internet i Svet ska meržaj esu, i bibl i otekari moraj u da se hvataj u u koštac sa ost rašćeni m napadima na nj ih i na one koj i dozvolj avaj u pri stup " i stima. Deca su uvek tr ažil a zabr anj ene knj i ge, časopi se i dr uge medij e, a čuvari j avnog morala često su kr ivi li takve izvore za pogoršanj e ponašanj a "4 o m l ad i n e.

Suoči mo se sada sa važnom činj enicom. Kada cenzor i i fi ltratori " " " " k i le n strašni duet se s kul i i moralnom o adan u mis a ovore o tur , p j g nasilj e. I oni su iznij ansirani. Za neke lj ude, bil o koj i opis ili pisanj e o seksu k alnim vari aci ama su l iv . Z dru e samo like i isan e o se su e uvred o a s , j j j g p j j uvredlj ivi. Onda ima i Probl em Džona Vej na - koj i , izražen j ezgrovi to, glasi:

I n telek t ua lna slobod a

111

Ako su nasi l neslikeštetne, zašt oj enasilj euZelenim beretkama pr ihvatlj ivo? " " Zat o što j e Vej n bi o dobar gl umac u pat ri otskom fi lmu?Naravno, pr imer " " nasi lj a prema drugima u i spravnoj stvari i sto j e štetan kol iko i nasilj e " u video i gri . Ako nij e, onda se ur ušava često isti cani ar gument uzroka i " posl edice ili se"barem p"okazuj e kao nepodnošlj iva složenost kakva j este. Svaku pr etnj u koj u predstavlj a novo sredstvo komunikacij e dočekali su pozivi za zakonskim delovanj em kako bi se svet , ap osebn o deca, zaštiti li od prim ećene opasnosti. Godine 1999. Komit et za i ntel ek tual nu sl obodu A BU j avio j e da j e došlo do mnogo predl oga za pravnom akcij om (neki su usvoj eni ) na savezn om , državnom i l okaln om nivou da se deca 5 odbr ane od I nterneta i Svetske mreže. Svaki od ovih predl oga sadržavao j e i ste manj kavost i (po rečima i zveštaj a) . To su : " " neusp eh da defi ni šu šta znači štet no za m al ol et ni ke, zah t ev

b i b l i o t ek ar i m a

da

n ad zi r u

m al o l et n i k e

d ok

k o r i st e

I n ter n et ,

neobaziranj e na t o da deca i mal ol etnici imaj u prava iz Prvog am an dm an a, i

namer a da uskrate ustavom zagarantovanu slobodu govora mal ol et ni cima, k ao i potencij al no uskraćivanj e t e sl obode odr aslima. Takode propi suj u upotrebu fi ltera na j avnim t erminalima u j avnim bi bli otek am a - ur eđaj a onoli ko nedel otvor ni h koli ko su i fi lozofski uv redlj ivi (v. r aspr avu kasnij e u ovom poglavlj u) . Pr e nego što pr eđemo na r aspr avu o fi lterima k ao takv im , da vidimo za šta su osmišlj eni da posti gnu. Glavna bri ga onih koj i i skreno žele da zaštite decu (naspr am doživotnih cenzora k oj i kori ste Internet kao naj novij e or užj e za post izanj e društvenih cilj eva) gl asi da deca mogu videt i ili či t at i sli ke i tekstove koj i su mor al no štet ni . Veoma j e lako n aći materij al na Mreži , namerno ili nenamerno, koj i j e estetski odboj an, i manentno prlj av i li koj i zloupot reblj ava lj udsk abi ća. N ij edan od nj ih ne stvar a uvredu morala - osim , ako ne veruj ete daj e vaša sopstvena moralnost univerzalna ili bi trebal o da bude. Ovo drugo j e prihvat lj ivo sam o kod onih koj i kor i ste " " i zj ave u stilu Ameri čki narod veruj e..., mi sl eći da su sposobni da odl uče

112

I n t el ek t u a l n a slo bo d a

št a većin a ove ogromne i šar olike nacij e veruj e po svakom pitanj u. Ja ne edem meso. Slike farmi fabrika i mesa kako se sprema meni su odboj ne. j Da li to znači da treba da učinim sve što j e u moj oj moći da zasut avim druge (koj i m oždaj edu meso il i ga nej edu) u gl edanj u ovi h slika?To može i zgl edati apsurdno, ali j e li to išt a apsur dnij e nego da tražim da zaustavim lj ude u gledanj u lj udi zabavlj enih seksualnim varij acij ama koj e mi se ne svi đaj u ? Zat i m dolazi pitanj e pretpostavlj ene sup er iornost i onih koj i bi žel eli da v rše cenzuru. Zamisao j e da takvi lj udi mogu čit ati tek st ove ili " " gledati slike koj e na nj ih neće imati nikakvog dej stva ali će biti štet ne po druge, verovatn o osetlj ivij e lj ude. Neko j e j ednom defini sao cenzora kao nekoga ko ne žel i da vi znate ono što on zna. Da l i j e moguće da se efekti tekstova i slik a na poj edinačnu psihu j ednost avno ne mogu izračunati - da su nepredvi dlj ivi kao i bil o koj i drugi efekat na ponašanj e poj edi nca? Bil o ko ko j e i skren prema sebi priznaće da neke seksualne ili nasilne slike ostaj u u umu godinama i vrše ut icaj na taj um. Ovo su slike i tekstovi koj e milioni gledalaca i čitalaca i gnorišu ili zabor ave za nekoliko minuta ali , i z nekog razloga, čvr sto se drže u j ednom umu celog života. Teško mi j e da pover uj em da nasilne ili seksualne slike na Inter netu čine mnogo dobra ikome, al i j ednak o j e t eško zamisliti da s druge strane čine mnogo

štete. Milioni lj udi širom sveta gl edali su užasno nasi lj e fi l mova Rambo i Umr i muški , ali naj gore što se dogodilo u 99.999 odsto slučaj eva bi lo j e pr otraćen o vreme.

Japanska popularna kultura prožet aj e žestoko nasilni m i sadi st ički seksualnim slikama i tekstovi ma - vi dnim, između ostalog, i na j apansk im Internet st ranicama. Nivo nasilj a u Japanu mnogo klasa j e niži nego nivo nasilj a u Sj edinj enim Državama. Dalj e, uopštenemadokaza da su seksualni

standardi u Japanu niži od onih u Sjedinj enim Državama. Šta nam to a i i dru tv l ra ako različ t od š P v a su a ansko društvo i ku tu ovori? r o d , j j p g i kulture Sj edi nj en ih Država. Ipak, govor i nam i da izlaganj e nasilni m i seksualnim sl ikama i tekstovima nij e odl učuj ući faktor za pri rodu j ednog dr uštva. Danska i Hol andij a dobro su poznate po popustlj ivim stavovi ma i m Ima li iko a ko b alnim isim i slika a. ma između ostalo seksu s a re , , g p g p se ozbilj no zalagao da su Danci i Holanđani moralno i nferiorni , u celini , a ri nar du? Pa im oni koj i misle da su seksualni spi si rema ame čkom o , p i slik e u principu pogrešni . Drugim rečima, t a tv rdnj a se okrenula prot iv " " sebe same i mi vi še ne raspravlj amo o šteti koj a se navodno či ni , nego o

I n telek t ua ln a sl o b od a

113

namet anj u j edne mor alnosti na one koj i j e možda dele ili ne del e.

D ec a

A BU j epostalo nepopularno kod otvorenij emanj inekadaj eiskazal o ustavnu činj enicu - deca i adol escenti imaj u ista prava Prvog aman dman a kao i oni

starij i od osamnaest godina. (Čovek bi pomisli o dabi ovo mogl o biti očito u državama u koj imase lj udi mogu venčati sašesnaest godina ili mlađi .) Čak ako i ver uj ete da gl edanj e i čitanj e može da našk odi mlađi ma od osamnaest te da se pomirite sa nužnošću smanj enj a t ih prava godina, j oš uvek mora " " kako bi ste sprečili tu štetu. Pošto j e situacij a takva, čini mi se da j e važno defi ni sati tu štetu i izmeriti nj eno polj e. Obj avlj eno j e na hilj ade studij a o delovanj u gledanj a tel evi zij e na decu. (Gledanj e televizij e i surfovanj e po Inter netu veoma su slične akt ivnost i , m ada ovo dr ugo i zgl eda različit o zbog nj egovog potencij al a za interaktivost - uprkos činj enici da j e veći na " " surfovanj a pasivna kao i gl edanj e televizij e i zato što j e to novij i , vrelij i medij .) M noge studij e insi stiraj u na očitom - da pr ovođenj e mnogo časova dnevno gl edaj ući emi sij e sa ni skim intelektualnim sadržaj em i društvenom vrednošću nij e dobr o za um i tel o dece. Neki žel e da pokažu da gl edanj e emisij a sa seksualnim ili nasilnim sadr žaj em može da naškodi psihološki. Dokazi za ovo dr ugo su daleko neuhvatlj ivij i . M nogi i st raživači veruj u da nema neposr edne i j ake korelacij e i zmedu činova nasilj a i gl edanj a či nova nasilj a na televi zij i i da su televizij ske emi sij e neznatan deo mrežnih ili društv enih činilaca koj i vode ant i socij alnom ponašanj u kod neke dece. " Kada se ar umenti o važ čini e er tn d u, s v ova o da bil o kakva veza koj a g može post oj ati i zmeđu gl edanj a televizij skog nasilj a i vr šenj a stvarnog nasi lj a verovatno složena, i mor a se uzeti u obzir mnogo faktor a k oj i tome " 6 doprinose. Ukoliko j e teško r azabr at i vezu između nasilj a na tel evizij i i I nter netu i nasilj a u životu, k oliko j e teže defi ni sat i vezu i zmeđu seksa na televi zij i i ...čega?Većina decej e i ntenzivno zainteresovana za seks i izgleda da i ma prirodnu sposobnost da se hvata u koštac sa nivoom ist ine o seksu koj i j e pri kladan za nj ihov uzrast. Mnogo seksualnih spisa koj i postoj e na Internetu i mnogo seksualnih slika i situacij a vi đenih na tel evizij i i Internetu j e ili šlj oki čavo i l i neur edno. Ne, primedba na to što deca i maj u pri stup seksualnoj građi pr eko moderni h medij a i sta j e kao decenij ama

1 14

I n tel ek t ualn a slo bo da

star a pr imedba na saksualni sadr žaj u knj i gama, fi lmovima i drugoj građi. " " Ukorenj ena j e u moralnost i ideologij u koj a želi da zaštit i nevinost dece " " od kvarenj a seksa. D užnost j e i obaveza rodi telj a da vode i savetuj u decu po pi t anj u či tal ačk ih i gl edalački h navi ka, i oni , i samo oni , treba da nadzir u t e navike u svetl u sopstvene moralnost i i ubeđenj a. Dal eko bih vi še voleo da ml adi lj udi čitaj u Radost seksa nego da gledaj u kr vave horore il i i gr aj u nasilne video i gre, ali to j e m oj a moralnost i ne bih zahtevao da zabranim j edno ili drugo na nj enom osnovu.

Gr oznica fi ltriranj a Naj češće predlagan lek za zaštitu mladih od primećenih i stvarnih zal a " " I nterneta zove se fi ltriranj e. Filtriraj ući progr ami imaj u naum da zakl one "ne ožel ne" str anice. Pobornici fi ltriran asu oni ko i hoćedaovene ožel ne p j p j j j stranice budu nedostupne. Supr otstavlj aj u im se oni koj i tv rde da j e fi lt r iranj e neust avno kršenj e slobode poj edinca. Uza sve dužn o poštovanj e, drži m da j e ovaj star odrevni sukob oko novog pitanj a potpuno nevažan. Istina j e da fi ltri r aj ući si stemi ne rade i nikada neće ni raditi! Ne r ade zato što su zasnovani na i stoj pretrazi po klj učnoj reči koj akori sti nekontroli sani " " vokabular koj i vam daj e 48 332 rel evantna pogotka na najj ednostavnij oj Internet pr etrazi. Bil o koj i bibliotekar sa znanj em bibliogr afske kontr ole zna da su kontroli sani vokabul ar i det alj na klasift kacij aj ećft m način da se obezbede preciznost i p otpun odziv. Sl i ka u ogledalu j e da bi j edini način postoj anj a fi lterski h si stema koj i rade bio da se potpuno katal ogizuj e i klasifi kuj e svaka stranica Svetske mreže! ABU j e poznato zato što se pr otiv i fi ltriranj u (prvensteveno zbog Prvogamandmanavišenego zbog prakti čnih " osnova) i stoga j e navukl o gnev nabeđenih kibercenzora: zal ažući se za otvoren pri stup har d-kor đubretu...(ABU) j e stvoril o zaštićenu l uku da se " 7 k v ar e n aša n ev i n ašca.

" " Čudni slučaj dr Lore " " Dobrodošli u svet dr Lore (Šlesinger [Laura Schlessinger]), j edne od vodećih fi gura u pokretu društvenog atavizma. Za razliku od mnogih " " " " iz klase velečasnih i dokt ora koj i vrve u tom pokr etu, ona zaista i ma 8 uvaženu, makar i marginalno bit nu, akademsku pozadinu. Ona j e zvezda

I ntelek t u a ln a sloboda

115

visokokotirane (od j ul a 1999, samo j eRaš Limbou [Rush Limbaugh] ispred nj e) desni čar ske radio emi sij e i uspešan autor knj i ga i novi nskih članaka. " " Nj en cilj u životu j e potpuno popravlj anj e dr uštva. 9 U r evnosnom ispunj enj u tog cilj a, bacilaj esavonarolij ansko oko na Ameri čko bi bli otečko udr uženj e u proleće 1999. godine. Nj en casus bel l i bi o j e link sa Internet str ani ce ABU -ovog Odelj enj a za adolescente ka drugoj I nternet str ani ci po imenu Pitaj Eli s a vode j e oni dobro znani pornografi , Univerzit et Kolumbij a. Pit aj Eli s daj e direktne savete o društvenom , seksualnom, " " duhovnom i emoci onal nom zdravlj u. Naravno, dr Lora se zainteresovala za seksualni element. I spada da, ako zai sta potražit e, možete naći savet e o " " raznim seksualnim varij acij ama na Pitaj Elis. Ko zna da li dr Lora veruj e da tinej džeri ne treba da se zanimaj u za sek s i nj egove složenosti ili možda veruj e da t e seksual ne složenosti ne t reba da postoj e, ili j e možda bila u potrazi za dodat nim vrući m mater ij alom da nahr ani nezaj ažlj ivu r adij sku i novinsku publiku? Kak o god bil o, stupila j e u boj sa A BU i nj egovim " " r n od žava em ri a har k r r stu d o đub etu to j est , nj enim odbij anj em p p j p fi ltersk og soft vera. I spost avil o se da link u pi t anj u počinj e odelj kom "Z ravl i m i i " d je ed c na j edne Internet strani ce zvane Teen Hoopl a koj u j e osmi slila i pr epor učil a Sekcij a za ml ade ABU (YALSA ) . To j e, dakl e, bi o " " el ek t r o n sk i ek v i v al e n t o d r ed n i ce u b r o šu r i

v o d i č a z a č i t a o ce

i z st ar i h

dana. Z am ka l eži , n ar av no, u tome da čim uđete na M r ežu pr eko link a bil o koj e vrste, zablenete se u beskraj no k al eidoskopsko ogl edalo luna-parka.

Uprkos ogromnoj veli čini Mreže - sada i ma pr eko 800 mili ona str ani ca - dovolj no st rani ca sadrži višestruk e hiperlink ove koj e j e moguće dobiti bil o gde na Mreži pr el askom preko svega nekoliko l i nkova, k ako navodi t0 j edan rad u današnj em i zdanj u časopi sa Nej čer. Da se izrazimo u nj egovim naj ogolj enij im kategorij ama, ako grupa posvećenih profesi onal aca koj i pokušavaj u da služe šir u j avnost (u svoj e vr eme i o svom trošku, valj a zapamtiti ) ne može prepor uči t i st r anicu koj u su stv oril i dr ugi pr ofesi onalci na Univerzitetu Kol umbij a, bibli otekari ne mogu praviti bilo kakve linkove na svoj im Internet stranicama. Kada bi " " dr Lora ostvarila naum, mi bismo doveli svoj e akumulirano iskustvo do samog rubaelekt r onskih izvor a, ali ni kor ak adalj e. A BU j epreteranu pažnj u " " posvetil o reakcij i na kri tike od dr Lore i sada r evi dira poli t iku link ova na

1 16

l n t elek t u al na sl obo da

Mreži. Možemo se plašiti da ovo znači da A BU može pobiti sudove svoj ih čl anov a i tako izazvati nevi đenu pr epir ku oko vrednosti. Naj tužnij eod svega j e što bi bilo kakva akcij a te vr ste bil a besmislena, j er, ako bude zamišlj ena " " da odvrati gnev lj udi sli čni h dr Lori , nikada neće funkcionisati. Retko se slažem sa novinarom i stalnim predsedničkim kandidat om Patrikom Dž. Bj ukenenom (Patrick. J. Buchanan), ali u pravu j e kada kaže da postoj i " rat kult ra" direkta r od u ( n p ev reči Kulturkampf , ter mina iz nacist i čk e er e) koj i se vodi u ovoj zemlj i. N apadi na i st omi šlj enike Pi t aj Eli s su takti čki manevri u tom ratu (čij a j e važna bitka rasprava o fi ltriranj u) a bliži uzrok " " tog rata j e samo simbol. Mini kriza sa dr Lorom (ona se snishodi prema p eriodu budne pažnj e svoj e publ i ke tako što pr onalazi n ove mete" sa većom " učestal ošću i brzo se manula ABU ovog beznačaj nog đubr et a ) u stvari se t emelj i na nj enoj želj i , i želj i odnih koj i se sa nj om slažu, da cenzuriše, a mi sij a ABU i bibliotekara uopšte j e da daj u naj vi še pri stupa naj većem broj u Ij udi.

Borba sa groznicom fi l trir anj a Zaista ver uj em da j e ABU bilo manj e nego del otvorno u suprotstavlj anj u fi lterima, ali nij e lako bori ti se sa onim što j e u suštini iracionalan predl og. Umesto da bij u ovu bitku na fi lozofskim i moral nim osnovima - iz koj e ćemo uvek i zaći kao t eoretski pobednici i stvarni gubi tni ci - ver uj e da bibli otekari treba da imaj u dvokraku strat egij u. Prvo, od suštinske j e važnosti i staći beskori snost fi ltera. Si gur no nij e teško pokazati da bl okada m z me a e i nik vet ke reže ra u d ni m ne ra i Većina kor a S s o kl uč m reči a d . s j p j a u re i sa hil adam ni r ima nedel tvorna redovni s s t r tra a kl uč m eč o e o j p p j g " " mar ginalno relevantni h (u naj bolj em slučaj u) pogodaka uz pomoć a in da l li r l udi. Treb ed o l n n ave dovo no e k b o retraživača d vo o du o v o j j j j p j g gj a l tre a retr e ce o tak i a a i de ava u o b k em razl zašto se v do đ š u o až o o ( p p g j g p g j g teksta uz klj učne r eči ) a onda napr avimo vezu sa i stovetnom tehnikom koj a se pr imenj uj e u fi lterima. Dr ugo, mor amo da odašalj emo pozitivnij u r za i n erneta ot ebu ni n im t ke mreže I t tre i i ra če a S ve s r ku o u o b o o u , p p j p g roditelj skim učešćem u upot rebi biblioteka kod mal oletnika, i o potrebi da mal oletnici čitaj u vi še knj iga. Posl ednj e što treba da uradimo j e da st raćimo akumulirani kapital m ina ri iz radili toko od i i ke i biblioteka u l a ko i su b bl ote ovol no ed g g p j g g j

I n tel ek t ua ln a slobod a

117

- posebno ne u borbi u koj oj se bibliotekari mogu osl ikati kao neprij atelj i mor alnosti i kao puri sti iz tornj a od slonovače r adi da žrtvuj u decu i porodice (a da i ne pominj em naše kolege u mnogim mal i m bi bli otekama) na ol tar Prvog amandmana. Protivnici intelektualne sl obode uspeli su da demonizuj u Amer i čku unij u za građanske sl obode sedamdesetih i osamdesetih, del i mi čno tako što su pogrešno predst avlj ali uverenj a i aktivnosti te odl ične or ganizacij e. Da l i iko veruj e da se isto ne bi mogl o dogoditi ABU ako i dalj e nastavimo da se prepuštamo pogrešnom predstavlj anj u? Ovo nij e rat senki bez posledica, niti j e rat između dobra (ABU ) i zla (fi ltraši ) . ABU zai sta deluj e iz dobrih namera i na pravoj j e strani fi lozofski , moralno i i ntel ektualno. Obožavaoce fi ltera mogu možda voditi demagozi i sil edžij e, ali medu nj ih spadaj u mnogi lj udi koj i imaj u iskr ena ver ska ubeđenj a i ozbilj no su zabrinuti za kult uru i budućnost svoj e dece. Tim lj udima se može pri ći i t r eba da budu mete naših tvrdnj i o zabludi fi ltriranj a, o pot r ebi da roditelj i učestvuj u u korišćenj u biblioteka, i upotr ebama i v rednost i pismenosti . Treba i da imamo dost a saosećanj a sa kolegama u onim vr st ama zaj ednica u k oj ima se vode fi lt er ski ratovi. Mnogi od nj ih j ednostavno ne r azumej u zašto se čini da oni među nam a u drugačij i m usl ovi m a n e znaj u o pritiscima koj i se primenj uj u. Na prim er, gradsko veće u N ampi , Aj daho, glasalo j e da se zadrži 50 000 dolara akvizicionih sredstava i z budžetaj avnebibli otekeza nabavku građe (od 120 " a 0 dolar osim ako bibli teka ne ra i l er n n t 00 o ug d fi t e a I ternet erminale. ) Bibli otekarka j avne bibl ioteke u Nampi bila j e j oš u toku razmatranj a problema fi ltera i j asno su j e pr it i sli ovi m napadom na knj iški budžet. Ona se pridr užuj e velikom broj u naših kolega koj i ni su samo u opasnosti da izgube posao, nego i da vide k ako biblioteke koj e su tako marlj ivo gradili budu opustošene. Bizarna i deološka pomet nj a koj a okružuj e fi l triranj e ni gde se bolj e ne ilustruj e nego u slučaj u Nampe. Kako navodi Lj digital , ova radnj a j e naj novij a u nizu napada na bibli ot eku k oj i j e počeo žalbama zato št o bibli otek a poseduj e knj i ge Heder ima dve mamice i Tati n ci mer i

1 2 što odbij a da ih premesti u odelj enj e za odrasle. Činj enicaj e da su ovi i drugi fi lterski argumenti j asno naj novij i front u cenzor ski m ratovima koj i se vode decenij ama. Uprkos ovome, ne smemo nik ada da zaboravi mo da j e fi ltriranj e moćno simboličko predstavlj anj e stvarnih strahova mnogih lj udi koj i ni su pr eter ano ideološki nastroj eni. U nj ihovo ime i u i me kolega zahvaćenih unakr snom vatrom fi ltriranj a, mi kao profesij a moramo osmisliti delotvornu i uspešnu str ategij u da bismo parirali fi ltriranj u.

I n tel ek t u a l n a slobod a

1 18

Ta st rategij a ur adi će sl edeće: N aglasi će pozit ivne dopr inose koj e bibliotekari i bibli ot eke čine d r u štv u .

Nači ni će razum ne ustupk e zabrinut im r odi telj ima.

Pokazaće nedelotvornost fi lt riranj a. N agl asi će važnost čitanj a. Naglasi će ust avne osnove pr ava dece i odraslih vezane za Prvi am an d m an .

Naglasi će r oditelj ske dužnost i da vode, savetuj u i nadgl edaj u čital ačke i gl edalačke n avik e dece. Isk ori st i će sve dostupne tehnik e odnosa sa j avnošću i marketinga da prenese ove poruke naj široj publi ci .

Treba da koristimo ogl ašavanj e i sva druga sredstva masovne komunikacij e da izgradimo opštepovolj an stav koj i j avnost ima o bibl i otekama i bibli ot ekar ima. I mamo dobru pr iču dai spri čamo i zavredil i smo poštov anj e i uvažavanj e j avnost i . Tom poštovanj u i uvažavanj u samo ćemo dobr o učiniti ako uspemo da ubedimo većinu rodit elj a da smo r azumni t akvim radnj ama koj e zahtevaj u pi smenu dozvolu da deca kor i ste j avne terminal e pri klj učene na I nternet i stavimo te termi nal e koj e kori ste deca u vidno polj e. Raspravlj ao sam o nedel otvornosti fi ltriranj a i ovde bih dodao da t reba da t aj st av i zrazimo što j e sil ovit ij e moguće. Treba da st avimo j ak nagl asak na važnost stalnog či tanj a za intel ektualni razvoj i da se borimo protiv zal uđenosti Internetom. Dete koj e čit a dobru knj igu j e pozi tivan odgovor na strahove na koj e su fi lt riranj e i V-či povi negativni odgovori . Nikada ne treba da popust imo u verovanj u da i deca imaj u prava, i da u ta prava spada i pravo na sl obodni upit. Si gurno bismo mogli da nađemo zaj edni čki j ezik sa većinom zabr inutih roditelj a u naglašavanj u n l r i l a i a i a a a a Ni a od ovo a eće rv n v ne u o e od te a k o vod č s vetod v c . št e st e g p g j " " ubediti dr Loru i nj ene istomi šlj enike, ali doći će do r azumne mase lj udi

I n tel ek t u aln a sl obod a

119

kao pr otivteža nj ihovoj propagandi. Ako j e to propagandni r at , onda da ga vodimo kao takav. Na primer, profesionalno proi zveden video spot iz ABU koj i i sti če sve t ačke navedene ovde bi o bi velika pomoć j avnim i škol skim bibli otekari ma u r aspravama sa svima osim sa naj zatucanij i m škol skim i b i b l i o t ečk i m o d b o r i m a.

Bibli otek e i cenzori postoj e vekovima. Osnovi se menj aj u, uzroci se menj aj u, sredstva k omunikacij e se menj aj u, al i i dej a sl obode mi sli i izražavanj a j e ista kao što j e bil a u vrem e Toma Pej na. N A PO M EN E

1

Ency clopedia of Library and Inf or mati on Science, ed. All en Kent (N ew York : Dekker , 1974 ) .

2

The ALA World Encyclopedia of Library and Inf ormation Ser vices, ed. Robert Wedgeworth (Chicago: ALA , 1980) , 442.

3 4 5 6

7 8 9 10

Frederic VVertham, The Seduction of the Innocent (New York: Rinehart, 1954). " " George Dessart , Barring Rambo from the Potemkin Vil l age: Reflections on the.V Chip, Television Quart erly 28, no. 3 (summer 1996): 37- 41. " A F " AL I C Report to Council , Tuesday, June 30 ( 1999) , Intellectual Freedom Acti on News (June/ July/ August 1999) ; 6- 10. " " ' Ki rstin J. Hough i Philip K. Er win, Childrens Attitudes toward V iol ence pn Television,

f ournal of Psychology 131, no. 4 (July 1997): 411- 416. Laura Sđi lessinger, pi smo izvršnom direktoru ABU, Vili jamu Gordonu, 5. maj 1999. Poseduj e doktor at iz fi ziologij e sa Univerziteta Kolumbij a. Pisanj e Patricij e D ilukio u elektronskom časopisu Salon.com. " " Vi ncent Kiernan , As Goes Kevin Bacon, So Goes the Internet , Resear cher s Repor t ,

Chronicles of Higher Education (September 9, 1999), http :// chronicle.com/f ree/ 99/ 09/ 990 90 90 1t.h t m

11 12

Lj digital (A pril 30, 1999), www.bookwire.com/ lj di gi tal / ledanews.article$29049 Ove dve knj i ge napadnute su zato što opisuj u decu u domaći nstvima koj a vode l ezbij ke i h o m o sek su alci .

7 R ac i o n al i zam

Šta zn ači r ac i onal iz am ? Raci onali zam j e lako obj asniti . To j e pr aksa vođenj a nečij ih mišlj enj a i radnj i po onome što se smat ra razumnim. Filozofsko verovanj e da j e razum izvor znanj a po sebi - nezavi san od osećanj a, vere i čul a - osnova j e racionalnog pristupa. Poput veći ne vrednosti , ni ova nij e apsolutna. Par adoksalno, potpuno osl anj anj e na razum sasvim j e nerazumno, i uvek se treba čuvati onih Gredgraj nda koj i uzdižu razum i znad svega i u tom 1Bil o kako bilo, u r akt ičnim svetovnim stvar ima, r ocesu ube l d k u s ost. p g j p uvek j e poželj nij e nagi nj anj e ka razumu a ne emocij i.

Raci onalizam pod napadom ? Izgleda da danas svet plavi vel ika plima fundamentalizma, praznoverj a i proste ludosti. Od isceli telj a verom do mi li tanat a svih činova, svet j e pun lj udi koj i su ubeđeni da znaj u Jedini Pravi Put i agresivno su netolerantni prema onima koj i ne dele, ili j oš gore, koj i i smevaj u nj ihov iracionalizam. Nekadasečini da klasični sukobi većeg deladvadesetog veka - l evi ca proti v desnice, Sever protiv Juga, kapitalizam protiv komunizma, belci protiv nebelaca - blede u magli istorij e. Zamenj uj e ih široki j edinstveni sukob između sil a internacionalizma i sekularnog raci onali zma i onoga što j edan " " autor opi suj e kao atavi sti čki društveni pokreti koj i se suprotstavlj aj u oboma.2 Ovo ne propagira idej u koj a kaže da pobeda demokratskog " " kapitali zma nad komunizmom znači da smo došli do kraj a istorij e. 3 Radij e bih da stavim razne oblike iracionalizma u globalni kontekst. Ne 12 1

Ra ci o n a l i za m

12 2

bih da daj em sud, naj pr e zato što u to ne veruj em, da su inter nacionalizam " " i posebno nj egova manifestacij a poznata kao gl obalizađ j a povolj nij i od nj ihovih alt er nat iva u svim sl učaj evi ma. Po tome što umanj uj u mnoga zla koj asu naci onalizam i f undam ent alizam (svih vrsta) naneli svetu i nj egovim st anovni cima, si gurno m ožemo tvrditi da su pokreti koj i spaj aj u lj ude povolj nij i od pokret a koj i stavlj aj u j edan tip osobenasuprot drugima. Pored toga, si gurno možemo tvrditi da su se racionalna, logička i humanist ička uver enj a dokazal a kao korisnij a nego i raci onalna i antihumanistička " " uverenj a. Ovde bih želeo da naglasim da ne korist im pridev racionalan " " " " 4 kao ant onim duhovnom , nego kao suprotnost iraci onal nom . Savr šeno j e moguće da osoba bude i r aci onalna i duhovna, a razum i raci onalnost nisu neprij atelj i vere.

Čini mi sedasu bibliotekedecadobaprosvećenosti i racionalizma. One pre svega podržavaj u idej u da se lj udsk a bića pobolj šavaj u sticanj em znanj a i informacij a i da se ispred nj ih ne sme stavlj at i nik akva pr epreka. Mi podržavamo poj edi načno lj udsko biće koj e ide po bi lo koj i m ulicama znatiželj e koj e mu se dopadnu. Takođe podržavamo racional izam kao osnov svih naših mera i post upaka u bibliotekama. Bibli ografska kontrola, razvoj zbirki , r eferentni rad, obuka korisnik a i tome sli čno odreda su zasnovani na raci onal ni m pristupima i naučnom metodu. Bi bliotekarstvo j e izuzetno racional na str uk a i t reba da se odupir e sil am a iraci onalizma i i zv a n a i i z n u t r a .

K akv a j e veza između r ac i o n a l i zm a i b i b l i ot ek a? Što se biblioteka tiče, raci onali zam j e važan na dva različita načina. Prvo, svi prakti čni vidovi r aci onali zma - ono što su starij i autori zval i "ekonomi a bi bli otečko osl ovan a" - ima u kori sti od r im ene r azuma. p gp j j j Katalogi zacij a, referensni rad, bibl i otečko obrazovanj e, razvoj zbirki , obrada građe - odreda moraj u da se r ukovode polit ikama koj e su čvrsto zasnovane na racionalnom metodu. Drugo, ne postoj i bolj i pr otivotrov za sil e bezumlj a nego dobro snabdevena i dobro organizovana bi bli oteka - prirodni dom nekoga ko traži obj ektivnei nformacij e i utemelj eno znanj e i ko ima volj u da razabere između nj ih i loše zasnovanog i nerazumnog.

R acional iza m

123

Želim da ispitam tri vidabibliotečkog rada u svetlu racionalizma. Izabrao sam ih zato što daj u primer racionalizma na način na koj i dr ugi vidovi bibliotekar stva pod pr etežni m uticaj em li čne i nter akcij e (referensni rad i t d.) ne mogu. Ta tri vida su: • •

nači ni na koj e or gani zuj emo bibli otek e bibliotečko obr azovanj e kao racionalni proces primar no usmer en na ši renj e raci onalnog pristupa

•

bibli ografska kontrola kao kr aj nj i izraz raci onalnog pr istup a

Organizacij a bi bli otek a Bitna primena racionalizma i ver ovanj a u razum kod bibli otek a j e, ili bi trebal o da bude, način na koj i organizuj emo bibli oteke kako bi smo obavili svoj zadatak. Pr ečesto su or ganizacione strukture rasle nagomilavanj em kao koralni grebeni - u komeseprvobitna, davno zaboravlj ena organizacij a oblikovala i dodavala i z r azli čiti h r azl oga u razli čit o vreme. Zašt o j edna bibl i oteka ima t ri odelj enj a tehničke sl užbe kada dr uga bibl i otek a sli čne

veličine i zadatka ima j ednu? Šanse su deset na prema j edan da su ta tri odelj enj a stvorena oko davno zaboravlj enih problema sa osoblj em ili da bi odgovorili na davno rešene probleme i pitanj a. Dr ugi problem sa odavno ust anovlj enim organizacionim obr asđma j a Sindrom st arih cipel a. Većin i lj udi više odgovara da ostanu u okvi ri ma poznatog nego da rade sa novi m lj udima u novim radnim obrasci ma. Ako osoba ima vlast i odlučna j e da primeni raci onalni metod, zar takve slučaj ne or gani zacij e ne bi svakako trebal o ukl oniti i zameniti efi kasnij im strukturama? Iznenađuj uće često, odgovor na to pitanj e glasi ne. Raci onali zam zahteva j asno priznanj e prakt i čni h efekata svak e politi ke i postupka i može se desiti da se organizacij a koj aj e narasl a neplani r ano, pri i spi tivanj u, pok aže da radi sasvi m dobro. Prihvatanj e produkt ivne organizacij e koj a se može či nit i nelogi čnom veoma j e r aci onal no delo. S druge strane, ne smemo da prihvatamo nedel otvorne or ganizacione strukture zato što su poznate i komotne. Razumne promene povremeno su mogle imati loš učinak na moral krat kor očno, ali daj u bolj i moral na duže staze, j er delotvorne or ganizacij e od lj udi i zvl ače veću produktivnost, a većina lj udi j e srećnij a

Ra ci o n a li z a m

12 4

kada se bave pr oduktivnim radom nego kada osećaj u da j e nj ihov rad nedel otvoran ili čak uzaludan. Verovatno j e naj bolj e oružj e koj e r acionalni reor ganizator ima upravo ona naj r acionalnij a izr eka, Okamova britva: 5 Entitete ne treba umnožavat i bez pot rebe. D rugim reči ma, bibli oteka bi trebal o da ima naj manj i broj odelj enj a i dr ugih organizacionih j edinica, naj manj i broj koraka u hij erarhij i , i naj manj i broj zaposlenih u svakoj j edinici koj i j e u skladu sa efi kasnošću. Da pokušamo navesti neke princi pe or ganizacij e izvedene iz racionalne analize rada u bibliotekama i funkcij a koj e su j edi ni ce unutar bi bli ot eka zamišlj ene da obavlj aj u. Pr edloži o bih sl edeće:

" " Idealna organizacij a treba da bude što j e moguće ravnij a. To j est, t reba da ima naj manj i broj koraka u hij erarhij i koj i j e u sagl asnošću sa zad at k om b i b l i ot ek e .

Niko ne sme da ima nepraktičan broj lj udi koj i mu se obraćaj u.

Pokoj ni Hj u Atkinson (Hugh Atkinson) pozivao se na minj an (deset lj udi za kvorum) kao na model za broj lj udi koj i se direktno obraćaj u 6 admini str ator u, mada mi se čak i taj broj čini previsok. " " Organizacij a rada t reba da sledi moj u teorij u prenosa naniže u organizacij i biblioteke, koj a aforistično gl asi da nij edan bibliotekar ne treba da radi ono što može ur aditi bibliotekarski tehničar, nij edan bibli otek arski tehničar ne treba da radi ono što može uradit i čl an činovničkog kadra ili student pomoćnik, i nij edno lj udsko bi će ne treba da r adi ono što 7 m o ž e u r ad i t i m aši n a.

Jedini ce bibli ot eke treba da imaj u j asan zadatak i eksplicitno defi ni sane i zacrtane odgovornosti.

Svaku j edinicu treba popunj avati dovolj nim broj em lj udi i ne više od toga na odgovaraj ućim nivoima. Nij ednu organi zacionu j edinicu ne treba zasnivat i bilo na li čnostima bilo na privremenim pot r ebam a.

Organizaciona strukt ura treba da bude dovolj no fl eksibilna da omogući formacij u privremenih grupacij a (radnih grupa itd.) kako bi se bavile posebnim proj ekt i ma i privremenim izazovima.

Jedini ce zadužene za opšte funkci oni sanj e biblioteke t reba

organizovat i oko tih opštih funkcij a (razvoj zbirki , reference, katalogizacij a

R ac i onalizam

125

itd.) a ne oko vr sta građe. Izuzetak od ovog pravila j e sl učaj građe koj oj i li t rebaj u maši ne da bi bil a kor isna (mik r oobli ci , zvučni zapisi itd.) ili posebno rukovanj e, skl adi štenj e i konzervacij a (rukopi si , ar hivi itd.). Sve organizacij e t reba da dozvolj avaj u i podsti ču unakrsnu obuku koj a vodi u fl eksibilan razvoj kadrova. Or ganizacij e treba da dozvolj avaj u i podstiču napredak poj ed i n ac a.

Jasno se ubrzo vidi da se u praksi neke od ovih pr epor uk a mogu sukobit i . " " Na pri mer, teško j e stvorit i i održat i ravnu organi zacij u i organizacij u u koj oj niko nema mnogo lj udi koj i mu/j oj se obraćaj u. Na kr aj u kr aj ev a, naj r avn ij a or ganizacij a j e ona u koj oj se svako obr aća j ednoj osobi. Ovo j e vidlj ivo u centr alnom probl emu organizacij e, koj i glasi da se teorij a i r k a sa mo u sukobiti i obi čno tako biva. Dr uga p oj ava tog pr obl em a p g j e što većina admini st rator a mora da se bavi postoj ećim str ukturafna i radnim obrascima i retko ima l uksuz da temelj ito menj a, ili naj veći l uksuz, priliku da izgr adi novu or ganizacij u od pabir ak a. To pr ak tično ostvar enj e ne znači da admi nist r ator i moraj u da napuste racionalni pristup išta više nego što r acion alni pristup znači da sve biblioteke, htele- ne htele, moraj u da se uteraj u u neprakti čne, na teorij i zasnovane str ukture. Kao i sa tolikim filozofij ama i vrednost ima, r acional i zam j e pri stup, a ne propis, i uspešan admini st r ator j e onaj koj i post iže ravnotežu i zmeđu teorij e i prakse, između p ragmat izm a i i deala.

Podučavanj e raci onalnom pri stupu I nf orm acij a naspram podučavanj a Jedan od kontroverznij ih dužnost i bibliotekar a j e dužnost da podučava. 8 Melvil Dj ui naglašavao j e nastavnu ul ogu bibl i otekara. Drugi su tu 9 ul ogu nazivali izmi šlj otinom. Od naj ranij ih dana j avnih biblioteka, u koj ima j e ul ogu bibliotekara kao usavršitelj a kulturnog nivoa zaj ednice

12 6

R a c i o n a l i za m

većina uzi mala zdravo za gotovo, do naj modernij e elektronski um r ežene bibl ioteke današnj ice, često se raspravlj a i debatuj e o tome da li j e dolično da bibli otekari sebe vide kao nastavnike. Javni bibl i ot ek ar i ugl avnom su napustili tu idej u, ali škol ski bibl i otekari u veći ni dr žava su nastavni ci i nominalno i faktički. Istorij a bibli ot ek ar a koj i pr edaj u u akademskim bibliotekama relat ivno j e kr atka, ali sl ožena i teška za obj ašnj avanj e. Vrti se oko centralnog pit anj a da l i j e bolj e ispor učivati zapi sano znanj e i inf orm acij e koj e kor i snik želi i t r aži ili poduči ti tog kor isnika da lično

nađe ono što mu treba. Često se pominj ao pseudoorij entalni kliše o tome da j e viša delatnost naučit i lj ude pecanj u nego dati im ribu. Ova nai zgl ed mudr a napom ena naravno ne uzima u obzir osobu koj a samo želi ribu da zadovolj i neposrednu i privr emenu glad i shodno tome mrzi da gubi vreme na proces učenj a kako da peca. Teško j e zami sl i ti pri st up manj e orij entisan na uslugu nego što j e t o odbij anj e prostog zahteva za pomoć u cilj u obr azovanj a t r ažioca u veštini koj a mu možda ni kada vi še neće t r eb at i .

Z ašt o se r a z v i l a o b u k a k o r i sn i k a

Podučavanj e o bi bl i otekama nekada se u akademskim bibli otekama zval o "obuka korisnika" biblio r a hi c instruction BI . BI ima du u i zaniml ivu , ) ( g j g p i storij u koj a velikim delom pot i če i z dvepoj ave od pretri deset do čet rdeset godina:

1.pokret akoj i j eustanovi o dodiplomskebibl i otekenavećim univerzitetskim 0 1 kampusima pedesetih i šezdesetih godina XX veka 2. mnogostrukih manj kavosti bibli ografske kontr ole u doba mamutskih kartični h katal oga i natal oženih sl oj eva nezadovolj avaj ućih katal oških pravi l a Prva poj ava odelila j e korisnike dodiplomskih bibli oteka na " " " " označeni m mestima fi zički od gl avne i l i postdipl omske bibli oteke. (Ova potonj a nij e nipošto bila nenamerna posledica na starij e nast avno osoblj e koj e j e podstakl o pokret dodiplomski h bibli oteka.) Takođe j e stvoril a subspecij alnost u okvi ru akademskog bibliotekarstva koj a se sastoj i od

R ac i onaliza m

12 7

bibl iotekara posvećenih posebnim pot rebama studenata osnovnih studij a. Ovo se suprotstavlj a manj im univerzitetskim bi bliotekama i fakult etskim bibl iotekama, u koj ima su referensna služba, razvoj zbirki i bibl iografska kontrola usmer ene ka punom opsegu kori snika bibli oteke od brucoša do međunarodno priznatih naučnika. Karti čni kat alozi postaj u gotovo neupotreblj ivi u j oš neotk r ivenoj veličini (nikada neće biti j asno da li su svi ovi mastodonti mrtv i ili na

umoru). M nogi mil ioni svezaka uređeni po ldasifi kacij i Kongresne biblioteke ili Dj uij evoj deci malnoj klasifi kacij i , blago rečeno, teški su za

snalaženj e. Štampani indeksi za periodiku u najbolj em slučaj u su spori i zam or ni za upotrebu i što j e j oš gor e, mesecima ak o ne i godinama u zaost atku. Ovi negativni činioci defi ni sali su okr uženj e u k ome j e student trebalo da istražuj e u bibli oteci u istr aživački m bibliotek am a pre dolaska, o hvala nebesima, el ektronskog kataloga i elektronskog indeksa. Nimalo stoga ne iznenađuj e što se r elativ no n ov a sp ecij alnost - dodipl omsk o bibliotek arstvo - usredsređuj e na program e koj i su posvećeni pomaganj u dodipl omaca u snalaženj u kr oz zapanj uj uće neprij atelj sk i l avi r int koj i se prost irao van lako pr et r aživih grani ca dodiplomske bibliot eke. Obuka korisnik a, ukratk o, imala j e za cilj da nadoknadi m noge i oči gl edne neadekvatnosti bibli ogr af sk e kont role u velikim alcademskim bi bli otekama sve do ranih i srednj ih osamdeset ih. BI se zaista razvila iz tog j ednostavnog cilj a. Imala j e nameru da postane nova grana bibliotekarstva za sebe. Nj ene vatrenij e pristalice izgl edal e su got ovo radosne odbij aj ući lako dostupnu pomoć potrebitom korisniku bibliotek e zarad nagonj enj a tog korisnika da skače kroz neke BI obr uče. Optuživane su da vide BI kao predmet po sebi a ne kao al at za pomoć korisnicima biblioteke i da i gnorišu stv arne potrebe kor i sni k a bibliot ek e. BI j e čak opt uživana da j e prikriveni pokušaj da p obolj ša sliku i st atus ak ademski h bibl iotek ara j ednačeći ih sa n ast avni cim a. (Set i te se da " " j e ovo bil o vr eme u komesu svađeoko fakult et skog stat usa zabibliotekare besnele bez zadršk e.)

Zašt o j e BI tr ansf ormisana Vr eme možda nij e sve zal ečil o u ovom primeru, ali j e si gurno bilo j ak preobrazitelj . Kako su elektronski katalozi i indeksi periodikei usluge izrade

12 8

R a ci on a l iz a m

" apstrakata postaj al e savr šenij e i lakše za upotrebu, pot reba za obukom " k ori snik a sve se v iše smanj ival a. Uvođenj e r aci onalnost i u bibli ogr afske standarde (MARC, I SBD, AACR2 itd.), nj ihovo široko prihvatanj e, i samim tim vi sok nivo el ektronskih kataloga druge gener acij e i central nih baza podataka umanj il o j e značaj podučavanj a koj e j e bil o specifi čno " li r " bib og afsko za korisnike bi bli oteke. Rezul tat j e bi o taj da se BI ponovo " " r odila kao bi bli otečko podučavanj e (libr ar y i nstr uction, LI ) - pr ogrami posvećeni učenj u lj udi dakori stebibli ot eku i nađu ono što im t r eba. D r ugim rečima, naglasak se prebaci o sa negativnog (nadoknada za nedostatk e tr ulih sistema) na pozitivni (kako naj bolj e i skori stiti bibli oteku i nj ene usluge) . Ovi LI pr ogrami su posl e t r ansformi sani zahvalj uj uči rašir enoj dostupnosti elektronskih i zvora u bibliotekama, bil o preko Interneta i Svetske mreže ili pr eko baza podataka k oj e bibli oteka održava ili j e na nj ih odlj ive moći elekt r onsk ih i zvor a i lakoću sa koj om neko pr et plačena. Uz zav " " može naći nešto na Internetu , teško j e tvr dit i da kori sni cima bi bli ot eke ne t r eba nekakvog podučav anj a sa ci lj em da shvate vr ednosti i ozbilj na ogr ani čenj a el ektr onskih izvora. U stvari , u akademski m bibli otekama, ta pot reba"j e t ako izražena i univerzalna da j e", barem za sada, ublažila star u debatu informacij e naspram podučavanj a. D anašnj em studentu trebaj u i pomoć i poduk a, i to oboj e u velik im koli činama.

" Bibliotečko odučav an e" i avne biblioteke p j j Pre nego što pređem na raspravu o pr i meni r aci onali zma na podučavanj e " u bibli otekama, hteo bih da se dotaknem pitanj a bibli otečkog

" podučavanj a i nedostatka istog u j avnim bibliotekama. Škole i ustanove vi sokog obrazovanj a imaj u, u razli čitom stepenu, zatvorenu publi ku. " Vodeći univerzi tetski bibliotekar Hj u A tkinson j ednom j e rekao, Gr am " pomoći vredi kao tona p oduke. Teško j e tvrdi ti da j e praktično uskratiti korisnicimabi bli otekegram pomoći k adaj ednostavno ni su nar aspol aganj u da dobij u tonu uputstava. Zvanični programi bi bl i otečkog podučavanj a su nepodesni u skoro svim bibliotečkim okruženj ima, pa di skusij a teži da se vr ti oko kori šćenj a referentnog rada ne samo u cilj u odgovora na trenutna pit anj a nego i da trasiraj u naj bolj i put ka pronalaženj u želj enih informacij a ubuduće. I straživanj e Rome Harisa (Roma Harris) pokazal o j e da (barem u Kanadi pre deset godin a) postoj i vrl o vi sok nivo slaganj a među j avnim

Ra c io nal izam

129

bibli otekar ima da referensni r ad t reba da obuhvata i el ement poduk e, čak i kada to kori snik ne zahteva." Bi lo bi razumno očekivat i da j e ogr omni dotok elektronskih izvor a u j avne biblioteke devedesetih godina, ako išta, ovori da svaka potkrepio tu tvrdnj u. Svako od saveznevladedo Bila Gej tsa g " j avna"bibli oteka tr eba da bude pri klj učena u mr ežu zbog informati čkog doba, počevši , u Gej tsovom slučaj u, od naj sir omašnij i h podr učj a zemlj e. Sir omašna područj a nesrazmerno nast anj uj u oni sa manj e obrazovanj a od većine. Uz te okolnosti , gotovo j e nemoguće mi slit i da lj ude ne bi t r ebal o učit i kako naj bolj e da kori ste neumereno skupe izvore koj e j e stvorilo " umr ežavanj e j avni h bibli oteka u zemlj i . Kako god ga zvali , bibli ot ečko " podučavanj e vi še nij e samo za fakultete.

R aci onali zam i nastava o bibliot ekama i nj enim r e su r s i m a

Čim bibliotekabilo kakvog tipa prihvati potrebu zapodukom u korišćenj u

" " bibl i oteke i nj enih i zvor a (što ću i dalj e zvati bi bli otečkim podučavanj em u nedostatk u bolj eg, obuhvatnij eg termina), mora da formuliše i shvati postavke takvog progr ama. Uz činj enicu da su dostupni lj udski resursi ver ovatno ogr ani čen i (naj ver ovatnij e neki od već preopterećenih referensnih bibliotekara), vr l o j e bitno da se program usredsredi na naj hi tnij e potr ebe. U većini bibli oteka, naj očitij a j e potreba za podukom i pomoći u upotrebi I nter neta i dr ugih elektr onskih izvora. I pak, ver ovatno će j edan pr obl em u upotrebi I nterneta biti taj što zasleplj uj e neupućene za druge izvore znanj a i informacij a koj i su dostupni u bibli oteci . Primar na veština koj a vapi za podukom j e izbor najprikladnij ih i naj del otvornij ih i zvora (št ampanih , el ekronskih itd.) koj i bi odgovarali poj edninačnim pitanj ima i pobl emi ma. M nogi lj udi treba da se nauče da nij edan tip izvora ne može dati odgovor na sve. U doba komercij al i zma i zan esenj aštva Mrežom i Int ernetom , to nij e lako dokazati. Smi šlj anj e okvira za program podučavanj a zavi si pr venstveno od defi ni sanj a veština koj e su naj važnij e k o r i sn i ci m a b i b l i o tek e.

" Bi li t č " b o e ko podučavanj e j e danas malo star omodan ter min. " " Lj udi kori ste informati čku pi smenost kao da j e zamena ili razvoj bibli otečkog podučavanj a, ali pri dublj em i spi ti vanj u, ispada da nij e tako. Svi progr ami informati čke pismenosti koj e sam vi deo potpuno i l i

Ra ci o n a l iz a m

13 0

veći nski su koncentrisani na elekt r onske izvore i pot r agu za di gitalni m informacij ama. Oni se stoga zasnivaj u na idej i da j e virtuelna biblioteka stv ar nost u nastaj anj u i da zapisano znanj e onevrste k oj a se nalazi u štampi vi še nij e važno za polj e zanimanj a kori snika biblioteke. Daleko od toga da vidi m informati čku pismenost kao napredak od bibli otečke poduke, ovo dvoj e posmatram kao komplementar ne i zaist a, u potr ebi za povećanj em. Postao sam ubeđen da će nast av a koj a se odvij a u bibl i otekama morat i da obuhvat i osnovn e r ačunar ske vešt ine, bar em kratkoročno. Mislim da j e sasvi m moguće da će, kako računari postaj u sve dostupnij i , post ati i lakši za upotrebu. Zasad, ipak , mnogim lj udim a, a posebno siromašni ma i na druge nači ne neprivil egovanima, t rebaj u pomoć i poduk a u onom što se sada smat ra osnovnom al atkom. Uz te činj enice, ver uj em da r aci onalno mišlj enj e o poduci u bibl iotekama vodi neizbežno programi ma koj i kombinuj u računarsku pismenost, informati čku pismenost i bibli otečko podučavanj e. Pr ogram poduke budućnosti , bil o da se i zvodi zvaničnim

sredstvima nast ave ili se integriše sa referentnom službom, treba da i ma tri komponente stepenovanog značaj a: 1.

o sn o v n e b i b l i o t ečk e i r a ču n ar sk e v ešt i n e

2. k ako da pr epoznaj u , nađu i koriste odgovaraj uće izvore 3. k ri ti čko mi šlj enj e

" " Svaka od ovet ri komponentebavi seupot rebom t r adi ci onalne bi bli otečke građe i elektronskih i zvora. Molim da se obrat i pažnj a na to da govorim i o

zvaničnim programima poduke koj i su tipi čni za akademske i fakultetske bibl i oteke i indirektnim programima poduke koj i su planirani del ovi referensne službe u j avnim bi bli otekama. Na pr vom nivou, st udent i će uči t i o bibl iotek ama - šta su one i šta sadrže. Ovo se može či ni t i očito, ali osobi nenavi k nut oj na upot r ebu

k l kom r m d dirom sa š o s r nim n name ni o li ke i amo sa ov š e avne bib ote s , p j bibli otekom koj a nij e imal a nikakvog bibli otekar a daj esavetuj e i podučava, elementarne činj eni ce o bi bliotekama mogu doći kao otkr ovenj e. Ovaj nivo podučavanj a takođe bi sadržavao uvodne či nj eni ce o računarima i osposoblj avao tehnološki neobrazovane da se priviknu na upotrebu računar a i uz nj egovu pomoć obr azuj u da koriste el ektronske izvore u

svoj u prednost. Ovo poslednj e može biti j edina prilika daj avne biblioteke ln r davan a. nika na forma a e v l k ro svo ih koris rivuku e i b j p j p j

Ra ci on a l iza m

13 1

Na dr ugom nivou, kor isnici bibli ot eke post aće svesni bibliogr afske st r uktur e bi bli oteke i načina na koj i or ganizuj emo zapi sano znanj e i informacij e za pri stup. U ovom stadij umu od vrhovne j e važnosti da se podučavanj e r azvij e na tr i koncentri čna kr uga organi zacij e: 1. visokoorgani zovano i strukturirano okruženj e bibli oteke, sa glavni m karakteristikama kao što su kont rola autori teta, kontrol i sani vokabulari , bibli ogr afsk i standar di , veštački j ezik kl asifi kacij e i tako dalj e 2. manj e organizovano okruženj e indeksa časopisa, usl uge i zrade apstrakata i nj i ma sli čne, sa glavnim karakteristikama kao što j e nedostat ak st andardi zacij e i zmeđu r azli čit ih ent i teta i ndeksi ranj a osi m vokabularske i imenske kontrole u okvir u poj edine službe 3. neor ganizovano ok r uženj e Interneta i Svetske mreže, u kome se kori snik mora oslanj ati na nasumičnu akumulacij u st rani ca (k ao što su one na str ani ci Yahoo! i dr ugim popul arnim servi si ma) i pr et r aživača zasnovanih na t raženj u po klj učnoj r eči

Na svakom nivou, degradiraj u se i važnost (pokl apanj e između pretr aživačkih ter mi na i pronadenih dokumenat a) i odziv (procenat pronadenih r el evantnih dokumenata). D rugim r eči ma,j ednaod naj važnij ih lekcij a koj e se mor aj u predavati j e da će ista pret raga sa i st im ter minima dati veoma razli čite r ezul tate u dr ugačij im ok r uženj im a. Ovo znači dosta j er će pret raga koj a j e dala nekolicinu j ako važnih dokumenata u katal ogu ili i ndeksu, sasvim sigurno, dati velik br oj uglavnom nevažnih dokumenata na I nter netu. U dr ugom sl učaj u, i skušenj e za neupućene j e da uzmu št a god se nađe a da čak i ne znaj u da postoj e dal ek o važnij i dokument i među velik im broj em k oj i j e pronađen. Poduka bi se ovde mogl a usmeri t i na obezbeđenj e da kori snici bi bli oteke ne mogu samo da nađu nešto nego i da locir aj u i prepoznaj u gr ađu koj a j e naj važnij a za nj ihove pot rebe. Ta građa nekada će bi t i knj i ge, nekada članci i z časopi sa, nekada dr ugi medij i , a nekada el ektronski dokumenti. Strategij e koj e se mor aj u primeniti posvećene su razabir anj u prednost i i nedostatak a svakog medij a i raznih puteva zahvalj uj ući koj ima se naj rel evant nij i od nj ih mogu Iocirati . Treći nivoj ekrit i čko mi šlj enj e. Sposobnost razlikovanj ai st initogod l ažnog, važnog od nevažnog, mudrog od zavodlj ivog, i pl itkog od dubokog uvek j e bila deo prosvećenog obrazovanj a. Verovat no j e pošteno reći da

13 2

Racio na l izam

su, do poj ave Interneta, bibli otekari sa radošću pr epušt ali t akvu poduku školskim i univerzi tetski m nastavnicima. Na kraj u kraj eva, svi smo znal i koj i su izdavači ugl edni , k oj enovinei novinari imaj u autoritet , i koj i časopi si se kotiraj u naj vi še u svom polj u. Bibli ot ekar j e oči to uradi o svoj posao dobr o kada j e dao uputstvo za bi bliotečki katal og i li službu i ndeksir anj a koj a j e odvela kor isnika do knj i ge koj u j e obj avio Oxford University Press ili Rendom Haus, do čl anka u Nj uj ork Taj msu ili US News and World Rep or t , il i do čl anka u Journal of the Amer i can Medical Association ili Nej čeru. D anas nij edna opkl ada vi še ne važi. Samo r eći nek ome da pot raži nešto n a Int er netu teško se m ože smat r at i dobr o ur ađenim posl om. Razne medicinske stranice koj e se um nožavaj u na Inter netu mogu, a ne mor aj u sadr žavat i relevantne i t ačne i nfor macij e. Pr et r aga na A lt a Vi sti koj a daj e 4 932 pogotka vapi za alter nativom (drugom pretragom ili drugi m i zvorom) . Jasno da j e nemoguće da bibli otek ar bude pri sut an da pomogne svakom korisniku bi blioteke izgublj enom u pustari u k oj oj su, na primer, Vašington Post i Dr udge Report naj ednakom nivou. Pošto j e to stanj e takvo, bibliotekari mor aj u dati sve od sebe da obezbede da k orisnikov boj sa Internetom i Svetskom m režom ne bude potpuno nej ednaka borba. Znak n i r i e ritičk mišl en e sposobnost da se procenj uj u i ed akost u to bo b k o j j j j j prosuđuj u dokumenti u svi m obli cima i i z svih izvora. Racionalan pri stup bi bli otekarstvu zahteva da organizuj emo

n ri ni i li teka da se os aže n i n na in im ko s ke b b o od ava e a ta č os osob o uč p p j j znanj em i relevantnim i nfor macij ama.

Bi bli ograf ska kont r ol a Pored fi zi čkog smeštaj a, bibli oteke imaj u tri vr ste prednosti - zbirke (materij alne i nematerij alne), osoblj e i arhitektur u bibliografske kontrole. Dobre zgrade, zbirke i osoblj e bez bibliografske kontrole u stvar i su nahvalj ene megaknj ižare. Zbirka sa bibl i ografskom kontrol om bez osoblj a u stvari j e nahvalj eno skl adi šte. Naj bolj e osoblj e i naj bolj a organizacij a na svetu nebi mogli nadoknadi ti neodgovaraj ućezbi rke. Jednaruskazagonetka " " i n t n la ava međuzav s os i n a n tr n c i tako a š a e na v žn a o a o oš u? ita Ko a , g j g p j j j tri stuba dobre biblioteke. Razvoj zbirki i angažovanj e i br iga o osoblj u sastoj e se više od umetnosti nego od nauke, al i bibl i ografska kontrola j e " " utelovlj enj e raci onal i zma i naučnog pri stupa u bibli otekarstvu.

Raciona liza m

133

St an d a r d i

Moderno doba bibliotekarstva počelo j e kasnih šezdeset ih i kulminiralo oko deset godina kasnij e. U neki m vidovima, to zl at no doba dal o nam j e temelj e za bibli oteke sledećeg veka. Prel omni događaj i koj i su obeležili taj period bili su širenj e bibliotečke automacij e i sinhr ono i povezano širenj e del otvor ni h i prihvaćenih bibliografskih standarda. M A RC - globalno ihv r aćen standard z el k k i l r a e trons e b b io afske za ise roden j e u doba p g p k ar ti čnog kataloga i danasj epri sutan k ao sušti nski element naj naprednij eg bibli otečkog sistema zasnovanog na Svetskoj mreži . A ngl o-američka p ravi la katalogizacij e, dr ugo izdanj e (AACR2) omogućila su nacionalnu i i nter nacionalnu standardi zacij u sadržaj a MA RC zapi sa i učin il a i h dostupnim, a u nekoj meri i zato što j e on prihvat i o gl obalne standarde za međunarodni st andardni bibliograf ski opi s (In ter nati onal Standard Bibli ographic Description, I SBD ). AACR2 j e sada de iure ili de facto standard u svim zemlj ama engleskog govornog p odr učj a a i u mn ogi ma koj e su van nj ega. On j e ust o i osnov za mnoge kodove koj i se pišu na drugim j ezicima. Imamo nacionalne standarde za kl asifikacij u (Dj uij ev decimalni i si stem Kongresne bibli oteke) i predmet ne nazive (Sp isak red e v K n r n i li m tnih naslo a o es e b b oteke LCSH ), ali oni ni su tol iko p g široko prihv aćeni m eđu narodno. Sv rha ove skoro gl obalne bibli ografske st andardizacij e nij e u tome da se kat alogizacij a pobolj šal a (premda gotovo si gurno j este), nego da j e učinila ostvarivim neke davnašnj e snove. Bibli otekari grade cent r al ne k atal oge i teže univerzalnom cent r al nom kat al ogu od sredi ne devetnaestog vek a. D ve stvari su činile te cilj eve nepraktičnim do pre trideset godina - tehnologij a tog vremena i manj ak standardizacij e. N emoguće j e stv arat i i održavat i tekući central ni kartični katalog, knj i ški katalog ili k atalog mikrooblika. Do 1979. godine, čak ni Bri t anij a i Severna Am erik a nisu delile isti katalogizacioni kod, a ostatak sveta j oš manj e. Računarska tehnol ogij a i standardi zacij a omogućile su ogr omne tekuće centralne k atal oge, a čak su napr avi l e ostvarivim i san o Univerzal noj bibliografskoj 1 2 n r li iv r l Bi l r ko t o (Un e sa b iog aphic Cont rol , UBC). U BC j e program koj i u suštini gl asi da t reba da kori stimo tehnologij u i standarde da obezbedimo da se svaki dokument katal ogizuj e j ednom u zemlj i porekl a i da se načinj eni zapis učini dostupnim bibli otek am a i i st raživači ma širom sveta. Posmatran e i z ovog ugl a, razne međunarodne i državne koop erat ivne

134

Ra ci o nal iza m

sheme kat alogi zacij e Kongresne biblioteke i gi gantski svetski centr al ni kat al og koj i j e stvori o O CLC pr edstavlj aj u har moničan spoj r aci onalnosti i snov a. Došl i smo do tačke na koj oj će r aci onalni pri stup oli čen u k at al ogi zacij i , standardi zacij i , M ARC-u i saradnj i omogući t i stvaranj e naizgled fantast i čnog sna - Svetskog kataloga!

Šta sa elektr onskim dok ument im a? Bi l a bi v el ik a ir onij a k ada bi smo, nadomak dost izanj a Svet skog kataloga, taj katal og koristili samo za pri st up materij alnim dokumentima (knj igama, mapama, časopi sima itd.) . Sušti nski j e važno da obezbedim o da u ovaj univer zalni bibli ogr afski izvor budu uklj učeni zapi si o i veze sa korisnim

elektronskim izvorima. Čvor leži u tih nekoliko poslednj ih reči . Sta j e kori sno? Koj i elektronski izvori? Pisao sam o vr ednosti upravlj anj a i o posl edici odl učivanj a šta j e značaj no ili ne u pogl avlj u 4 ove knj ige, i sada bih želeo da primenim taj kriter ij um na el ektr onske izvore i nj ihove posebne probleme. Da poj ednostavi mo stvari , postoj e dva osnovna problema sa elektronski m i zvor i ma što se bi bli ografske kontrole ti če. Prvi j e št o većina takvih elektronskih dokumenata ili skupova podataka nema nikakvu vr ednost , im am alu vredn ost , vrlo lokalnu vrednost ili privremenu vrednost. Drugi j e taj da su elektronski dokumenti po sebi nestabilni i promenlj ivog oblika. Ova dva j ednost avna argumenta pokl apaj u se sa ogromnom sl oženošću koj a i spr va može i zgledati kao da odbacuj e r acionalnu analizu

i raci onal an skup odgovora. Jasno j e da niti j e raci onalno niti efi kasno katalogizovat i gomil u elektronskih dokumenata koj i su bezvredni ili ogr aničene vr ednosti . Očito nij e efi kasno katal ogizovati nešto što može imati potpuno razli či t oblik i sadržaj u budućnosti . M oglo bi biti prirodno očaj avati i nadati se da će se, ukoliko se ostavi na mir u, velika močvara elektronskih zapisa nekako sr edi ti . M islim da bi takvo del ovanj e povr edilo dve važne vrednosti upr avlj anj a i raci onalizma i ver uj em da postoj i drugi , dal ek o teži i skuplj i pl an za budućnost. Jedan deo togapl anabilo bi dastopimo tradicionalnu katal ogizacij u " " i arhivsku katal ogizacij u. Pod drugom mi slim na katalogizacij u skupova i dokumenata pr e nego na same dokumente. Neki el ektr onski dokumenti biće od dovolj ne važnost i da se odvoj eno katalogi zuj u; dr uge (uklj učuj ući

Raci o n a l izam

135

Internet saj tove, al i ne samo nj ih) treba katalogizovat i u grupama sa nj ihovi m poj edinim komponentama ukr atko popisanim, ako i toliko. " " Dr ugo često raspravlj ano pi tanj e j e pi tanj e metapodataka " " pompeznareč koj aznači podaci o podaci ma, koj a, kadamal o bolj eo t ome razmislite,važi zabilokoj i oblik katalogizacij e.Najpopul arnij amanifestacij a " " metapodatakaj e Dablinska ini cij ativa o osnovnom skupu metapodat aka, l oše defi ni san podskup for mata MARC koj i se bavi str uktu rom (pr ilično skel etnom strukturom) bibliografskog zapisa a teško uopšte nj egovim 1 3 sadržaj em. Na neki način, metapodaci su pani čan odgovor na primećenu " " gol emost problema i rešenj e iz škol e mi sl i bolj e išta nego ništa. Radi se o tome da nam, prilikom r azmatranj a katal ogizacij e (po bilo kom imenu) el ektronskih izvor a, ne t rebaj u nove strukture i novi standardi (a si gurno ne oni tako l oše ar tikuli sani kao Dabl inska i nicij ativa). M oguće j e k at alogi zovati bilo koj i dokument u bilo kom formatu k ori steći AACR2, neku važnu kl asi fi kacij u, spisak predmetnih naslova Kongresne bibli oteke 1 4 i MA RC. Pitanj e nij e kako katalogizovati elektronske dokumente, nego koj e el ektr onske dokumente katal ogizovati. Moj predlog j e da se osmisli sistem u kome bi se elektronski dokumenti ocenj ival i u kategorij ama nj ihove vrednosti i da li j e ta vrednost opšta i stalna (naspram lokalne i privremene) i preko nj ega razvr staval i u sl edeće kategorij e: 1. oni za pot punu katal ogizacij u, uza sve bibliografske standarde 2. oni za katal ogizacij u uz prihvaćenu, obogaćenu verzij u Dablinske inicij at iv e

3. oni za katalogizacij u uz skel etnu Dabl insku inicij ativu 4. oni k oj e t reba ostaviti na milost pr etraživača i pret raživanj a po klj učnoj r eči Ove kategorij e idu po smanj enom redu stalnosti i vrednosti. Idu po povećanom r edu broj a dokumenata u svakoj kategorij i . Prva kategor ij a ne bi obuhvatal a više od 2 odsto el ekt ronski h i zvora (mada čak i to izgl eda kao vi soka procena udela stalno vrednih j edi nica). Druga i treća kategorij a mogl e bi zahvatit i novih 10 odsto, a sa svim ostalim postupalo bi se kao i danas. Ovi procenti su či sta nagađanj a, al i čak ako su i zdal eka t ačni , naj avlj uj u ogroman i stal an kooperativni katalogizacioni r ad tokom mnogo godina.

Ra ci ona liza m

136

Kadabi senasva politička, strat eškai fi nansij skapitanj a odgovorilo i ovaj veliki plan primenio, bibliotek e bi se j oš uvek suočavale sa k rhkom prirodom el ektronskih dokumenata i potrebom da čuvaj u one koj i su katalogizovani. Takve sheme el ektronskog očuvanj a koj e su pr edl ožene nemaj u dovolj no uverlj ivost i. Oni koj i uopšte mare za očuvanj e (k ao što bi svi bibliotekari trebalo da m ar e) il i su fat al ist i čni i li optimi sti čni da će

se poj aviti neko j oš neviđeno tehnološko rešenj e. Čak ako se i poj avi , šta sa dok umentima današnj ice, koj i mogu biti lako izgublj eni dok se Veliko

rešenj e ne poj avi ? Činj enica j e da ima samo j edan siguran način da se očuvaj u el ekt ronski tekstovi i slike i da se obezbedi nj ihov pr enos budući m generacij ama. To j e da budu štampani na neki sel om papiru, u mnogo pr imer aka i da se pri merci odašalj u u veći broj bibl i oteka. Kada odbacite neprihvatlj ivo, šta god da ost ane, koliko god bilo niske tehnologij e, mor a se uzeti ozbilj no ! N A PO M EN E

1

2 3 4

5

Charles D icken s, Hard Tim es ( 1854) .

"W " Meredith Тах , orld Cul ture War, The Nation (Мау 17, 1999) : 24. Francis Fukuyama, The End of History and the Last Man (New York: Free Press, 1992). "Ni e u skl adu s raz mom n razumn " u Webster 's New Colle iate Dictionar 1960 a u o, , e ( ), y j g " " pod rečj u irrational . "

Vilij am od Okegema ( 1285- 1349) najpoznatij i j e po Okamovoj britvi, koj a glasi , Entia " non sunt multiplicanda sine necessi tate.

6

"Kvorum ili bro nužan za obavl an e evre sko avno bo oslužen a - 15 o ravil u p p j j j j j g j g g j " ' Mi šne, ne manj i od 10..., Webster s Third International Dictionary of the English "

7 8

" Language ( 1976) , pod rećj u minyan. " " Michael Gorman, A Good Hear t and an Organi zed Mind, in Library Leadership: Visualizing the Future, ed. Donald E. Riggs (Phoenix : Огух, 1982) , 73- 83. " Došlo e vreme da biblioteka bude škola a bibliotekar u na višem smi sl u nastavnik." j j '" " Melvil Dewey, Ihe Profession, American Library Journal 1, no. 1 (September 30, 1876) : 5- 6 .

9

" " Paul ine Wilson, Librarians as Teachers: An Organizational Fi ction, Library Quarterly 49 ( 1979 ) : 146 - 152.

10

11 12 13 14

Prvu dodi pl omsku biblioteku osnovali su na Har vardskom univerzitetu 1949. godine. www.fas.harvard.edu/ ~lamont/ hi story.shtml " Roma M. Harri s, Bi bli ographi c Instruct ion in Publi c Li braries: A Questi on of " Phil osophy, RQ (fall 1989): 92- 98. " " Franz Georg Kaltwasser, Uni versal Bibliographic Cont rol , UNESCO Library Bulletin 25 (September 1971): 252- 259. " " V. Micheal Gorman, Metadata or Cataloguing?: A Fal se Choice, Journal of lnternet Cataloguing 2, no. 1 ( 1999) : 5- 22. LCSH često i s pravom kritikuj u zbog nj egovog sadržaj a (stvarnih reči koj e se koriste da označe predmete), ali ne zbog strukture. Drugim rečima, predmetni nasl ovi mogu da se promene i novi dodaj u toj struk turi.

8

Pi smenost i učenj e Ovih dana, kada više nas trči nego št o čita, i kada ono št o znamo premašuj e ono što shvatamo, dozvolite da se založim za povratak knj izi. Knj i ga ostaj e onaj mali pogodni instr ument koj i zovemo klj učem. M ožemo j e svi nosi ti i nj ome otklj učati većinu vr ata ka nezami sli vim lepotam a koj e l eže negde s onu stranu televi zora, i stočn o od fi lmova, i zapadno od mesečinekoj a sei zliva sa mnogih

sredstavakomunikacij e.Štoj enaj bolj eod svega,knj iganij e prolazni ćef. Ona j e stalna. Ostaj e spremna za reference, za ohr abrenj e i paradoksalno, za utehu prij atelj stva kao i 1 l uksuz samoće. Ja j e podr žavam .

Šta znače pismenost i učenj e? Čitati: perf. Upij ati smisao čega, kao j ezika, tumačeći slovne znakove koj im j e izr aženo... Učiti ili biti obavešten prečitavanj em

Iščitavati: perf. Či tati pažlj ivo ili kritički ... Pismen: adj . Upućen u slova; sposoban da čit a i piše... Pismenj ak: m. Onaj ko može da čita ili piše...2

Ovo su sumnj ivo j ednostavne defi nicij e. Očito j e daj e dešifr ovanj e dečij eg bukvar a j ako različita aktivnost od čitanj a na v i sokom nivou, a " " opet ih obe zovemo čitanj e. Može biti od značaj a što dr ugi rečnik dodaj e 13 7

Pismenost i učenj e

138

" " opi s arhaičan uz r eč i šči t avati , kao da j e či t anj e pažlj ivo i k rit i čk i tako r et ka akt ivnost da r eč koj a j e opi suj e vi še nij e potr ebna. Stvar či t anj a j e i kompli kovana i kri t i čno važna za budući život uma, a ne možemo razumet i bibl i ot eke i li lj udsko učenj e ako ne st avimo pi smenost u kontekst i detalj no j oj i st ražim o značenj e.

U čenj e pismenosti U uobičaj enom toku lj udskog razvoj a, dete će naučiti da govori , a onda naučiti da vi di vi še od ispr eturanih vij uga kada mu se predstave sl ova il i znaci . Tada će naučiti da se ta sl ova ili znaci mogu povezati u reči , sintagme, rečeni ce, par agrafe, poglavlj a i na kraj u, potpune tekstove. Ovaj proces, koj i obi čno pr ate pobolj šanj a i pr oširenj a govora i vokabulara, može se " " opi sati kao učenj e dekodi ranj a. On j e potreban prethodni k r azumevanj a (mada, n ar avno, pr askozorj e razumevanj a često prati proces učenj a dekodiranj a). Ako mi slite o procesu učenj a str anog j ezika posle detinj stva, vi dećete da, prilikom učenj a, na pr imer, francuskog ili španskog, i mate

znanj e većine slova, i vrlo malo ičeg drugog. Čak ako i reči sastavlj ene od tih slova izgl edaj u izdaleka poznate, verovatno imate malo poj ma kako da ih i zgovorite ili šta zai sta znače. Tako j e procesučenj a str anog j ezik a proces nastavlj anj a od osnovni h znakova kroz dekodiranj e do shvatanj a, na isti način kao i sti canj e sposobnosti čitanj a maternj eg j ezika. Dug j e put od N av r h b r d a v r b a m r d a

Tamo gde se senka smatr a tako pri sno povezana sa životom čoveka da nj en gubitak povlači slabost il i smrt, prirodno j e očekivati da se nj eno smanj enj e posmatra sa zabrinutošću i strepnj om, kao da označava odgovaraj uće smanj enj e životne energij e vlasnika. Ovar ečenicaizZlatnegraneser Džej msaFrej zer anedasamo sadrži neker eči koj e se obično ne nalaze u svakodnevnom govoru, nego i izražava sl oženu misao koj a zahteva analizu i razumevanj e. Pored toga, to j e samo j edna rečeni ca u mamut skom dvanaestotomnom obj ašnj enj u kompli kovanog

Pismenost i učenj e

13 9

i višedimenzionalnog predmeta. Osobi treba više od sposobnosti čitanj a kako bi čitala tu knj i gu sa intel ektualnom korišću. Treba j oj osnovna vešt ina dekodir anj a, ali i znad toga, i sposobnost da tumači , mi sli kritički , sh v at a i u č i .

Po Dej vi du Vudu (Davi d Wood), pr omena u učenj u obi čno se dešava i zmeđu j edanaeste i trinaeste godine.3 U to vreme, izgl eda da učenici počinj u da uče više i upij aj u vi še od pi sane reči nego od govora i posmat r anj a(ovaj efekat j eistinit bez obzir ananivo či talački h sposobnosti ). Ovo posmatranj e podr žava centralnu važnost sposobnosti st alnog či t anj a i upot rebe te sposobnost i radi učenj a. Zanimlj ivo j e primeti ti u ovom kontekstu davelika većina Ij udi uči više i zadržava vi še znanj a sadržanog u predavanj ima ako hvataj u beleške. Drugim rečima, važno j e znati čitati čak i skraćenu ver zij u govorne komunikacij e kako bi se poj ačal o to i skustvo od ust a preko uha do mozga uz dodatno iskustvo od oka do mozga! U i stom pasusu, Vud takođe nagl ašava važnost naprednog či tanj a za govor i sposobnost sti canj a i st inske pi smenost i (nj egove reči važe za škol sku decu ali si gur no imaj u ut i caj i na sve nas bil o koj e dobi ): Det e koj e ima dovolj no sreće da dostigne tečn e nivoe pi smenosti na r aspolaganj u ima ceo novi dij ap azon r eči , j ezi čkih str ukt ura, i veština u pl anir anj u koj e mu omogućavaj u da stvar a zani mlj ive, inform at ivne, dr amati čne i koherentne (kur ziv nj egov) pri če...vlada gamom knj iževnih postupaka i struktura koj e se mogu i skori šćavat i u govor u kako bi se od onoga što k aže napr avil o nešto dramati čno, fl eksibil no, promenlj ivo i , 4 ak o to želi , br zo i d el ot v or n o.

Tako pi smenost nij e samo pi tanj e čitanj a i pi sanj a, čak i na naj vi šem nivou, nego i sposobnost potpunog izražavanj a. Neki vide ove tr i sposobnosti (čitanj e, pi sanj e i govor) kao neraski divo povezane. Mi sli m da j e či tanj e centralni deo ovog kompleksa po tome što bi osoba mogla da živi umni život u izol acij i sa štampani m tekstovi ma - što nij e naj povolj nij i način život a, ali svakako moguć - dok, to se može reći , dobro pi sanj e nij e moguće za nekoga ko ne čit a, a izražavanj e putem govora može biti živo, al i će mu nedostaj at i dubina i građa osim ako ga ne prat i stal no čitanj e. (Neki bi mogli da ospor e ove tvr dnj e refer encama na pretpismena i nepi smena

Pismenost i učenj e

14 0

dr uštv a i usmenu tradi cij u. Iako vidim silinu nj ihove tvrdnj e, parirao bih im ovi m činj enicama. Ono što znamo, na prim er, o Odisej i il i Beovulf u dol azi iz pi sanog i zvora. Uza sve dobro ili loše, živimo u vremenu i društvu u koj i ma usmena tradi cij a nij e ni na j edan način od cent ralnog značaj a za kulturu i život većine lj udi , osim u bastar dizovanom i štet nom obliku zabavne televizij e.) Uopšteno govoreći , lj udska bi ća uče na tri načina: U č e i z i sk u st v a.

Uče od drugih (nastavnika, gurua, vodi ča) koj i su obaveštenij i i učenij i od nj ih u bar em j ednoj obl ast i lj udskog znanj a. Uče u inter akcij i sa zapi sima čovečanstva pronađeni m u knj i gam a i dr ugi m materij alnim i nematerij alnim dokumenti ma koj e se stvorila druga lj udska bića.

Od samog osvi ta lj udsk e vrste, učimo iz iskustva. Lj udi i nj ihovi preci učili su šta j e dobro za j elo a šta loše iz iskustva, i na i st i način su učili da tumače vr em enske znake, gde da potraže skl onište i sve dr uge nužne veštine preživlj avanj a. Bil o j e uči telj a i pr e i zu ma alatki , stvaranj a sl ika i pi sanj a - u ta davna vremena, starij i lj udi (rodi telj i i porodica) učil i su ml ađe o životu i preživlj avanj u. Tr eći način učenj a - proučavanj em zapi sa lj udskog r oda - postao j e moguć tek kada su i zmi šlj eni pisanj e i cr tanj e. Te inovacij e elimini sal e su prostor i vreme, od koj ih oboj e ozbilj no ogr ani čavaj u učenj e i z i skustva i učenj e iz inter akcij e sa uči telj em. Zapi si lj udskog roda (bil o da su urezani u kamenu, odštampani u knj izi ili sadržani u elektronskom dokument u) sastoj e se od r eči , slik a i simbola. Da bi i mao korist i od ovih zapi sa, čovek t reba dabudevešt u razumevanj u reči i simbol a i u tumačenj u slika. Kada se i zvešt imo, bićem o sposobni da stupim o u interak cij u sa umom dav no umrlih lj udi i , dodaj ući novo čudo na čudo naprednog pr en osa lj udskog znanj a, stvori ćemo novo znanj e i zapisat i to znanj e za j oš ner ođene.

Čitanj e, aktivnost koj aj e za većinu nas rut ina, u stvari j e čudesna " " " "

i t reba da se neguj e i podst i če. Govorimo o učenj u i pi smenost i k ao da su odvoj eni poj movi , ali su nerazdr uživo povezani. Pismenost j e više od načina učenj a - i ako j e j edan od naj važnij ih načina. U stvarnom smi slu, pismenost j e učenj e a stalno či tanj e složenih tekstova j e potr ebno

Pismenost i učenj e

14 1

razvij enom umu kao što su vazduh, voda i hrana zdravom telu. Čitanj e na nivou iznad prakti čnog j e način razvij anj a uma, a tumačenj e tekstova j e zahvalna aktivnost po sebi .

K oliko smo pi smeni? Postoj i opšta i dej a da stopa pi smenosti r aste tokom decenij a i vekova i da štvo danas pismenij e nego bilo koj i nj egov prethodnik. Ovo se j e naše dru " " uklapa u napredni i uspravni pogl ed na lj udsku istorij u koj i , u sušti ni , j ednači napredak u t ehnol ogij i sa napretkom u kul turi i zdr avlj u dr uštva. Takođej e pretpostavka daj evi še od stoleća masovn og obrazovanj a mor alo proizvest i pismeno dr uštvo. Prover a u katal ogu bil o koj a veće bibli oteke otkri će gomilu nasl ova tokom mnogo decenij a po pitanj u pi smenosti i društva koj i odaj u nel agodnost oko toga gde smo i kuda idem o. M ožemo uvi deti nedostatak zadovolj stva stanj em pi smenosti i učenj a od poznate knj i ge koj a j e rodila strepnj u Zašto Džoni ne zna da čita,5 preko knj i ge " " Nila Post mana (Neil Post man ) iz 1985. o zabavi do smrti , 6 do bilo koj e knj i ge iz kasnih devedesetih o pismenosti u di gitalno doba. Zašt o j e ovo ovak o? Jednostavan odgovor leži u onome što neko podrazumeva pod " i me " p s nošću. Ako t a reč znači sposobnost čitanj a na n ekom nivou, onda imamo masovnu pi smenost (čak ako j e i oko 5 miliona odraslih Amerikanaca u stv ari nepi smeno a 18 miliona odraslih Amerikanaca ima 7 sposobnost čitanj a nižu od devetogodi šnj aka). Ako pak bi ti pi smen znači sposobnost čitanj a i tumačenj a složenih tekstova (stalno čit anj e) i naviku da se to obavlj a r edovno, onda se Sj edinj ene Države sastoj e od dve nacij e (ne podelj enepo klasi , rasi ili ekonomij i u ovom sl učaj u) . Pr va nacij a sadrži većinu lj udi koj i m ogu čitati dovolj no da budu u stanj u da f unkci oni šu u dr uštvu i na posl u, al i retko čitaj u osim šti va za neinst r uktivnu rekreacij u ili i z nužde. Druga nacij a sadrži manj inu koj a čita da bi učila i podi gla svest . " " Alan Pervs (Al an Purves) zove ove dr uge pi sar ima - lj udima koj i ne samo da mogu da kodiraj u i dekodiraj u tekst, nego imaj u i bogatu referentnu bazu koj a im omogućava da shvate i stvaraj u sl ožene tekstove.8Po nj egovoj " proceni , odnos či tal aca i nečitalaca verovatno "j e naj ni ži u amer ičkoj istorij i od vremena Kol onij e Masačusetskog zali va. (Ovaj poslednj i navod dokazuj ej ednu od nj egovih tvr dnj i - da bi bi o zaista pi smen, čovek treba ne samo da zna či tati i razumeti reči u tekstu nego i da učestvuj e u pi sarskom

14 2

Pismenost i ui enj e

čvorištu znanj a koj e omogućava čit aocu da shvat i značenj e i za dekodir anih r eči - u ovom sl učaj u, znanj e da j e Kol onij a postoj al a u XVII veku i da j e bil a sačinj ena od lj udi koj i su bežali pr ed verskom di sk riminacij om, i da su di senteri tog vr emena bili strast veni čitaoci Bi blij e i ver skih tek stova.) " D r ugom anali zom pr onađene su tri grupe: dobro obaveštena čitalačka " elit a ; velik a i sve veća gr upa lj udi koj i zn aj u da čitaj u ali se uglavnom oslanj aj u na televizij u i druge medij e u cilj u informisanj a i zabave; i niža 9 ldasa nepismenih i neinformisanih. Postavlj aj u se velika pi t anj a ako pover uj emo da živimo u društvu koj e j e sastavlj eno od dve (ili tri) nacij e - polupismenih/ nepi smenih i i sitinski pi smenih. To su: D a li se išt a pr omenil o?

Kakve su posledice po društvo i po poj edi nce? Primamlj ivo j e vi det i našu sadašnj u situacij u samo kao savr emenu ver zij u dr uštava prošl osti . Oduvek postoj e el i te i mase, učeni i neuki , obrazovani i neobr azovani . Civil izacij a stare Gr čke, i z koj e dolazi gotovo sve što j e dobro u modernoj civlilizacij i (demokratij a, vladavina prava, obrazovanj e, fi lozofi j a i tako u nedogled), zasnivala se na malom udelu obrazovani h, uspešnih lj udi koj e služi velik broj neobrazovanih robova i kmetova. Pre više od sto godina, Oskar Vaj ld (Oscar Wilde) j e pisao da će tehnol ogij a dvadesetog veka omogući t i Ut opij u - ponovno stvaranj e kl asi čne Grčke u koj oj će mašine zamenit i helote a svi građani će moći 1 0 da uživaj u plodove sveta i zadovolj stva intelekta. Vaj ld j e bi o u pravu za tehnol ogij u (samo pogl edaj t emodernu polj oprivredu, koj a spaj a nevi đenu produktivnost sa mali m broj em Ij udi na farmi ), ali očito j e pogrešio po v razvi enom s etu v v ka koro s vako u r v . Na kra u d adeseto e s itan u d ušt a , j j g p j imao j e nevi đen nivo mater ij alnog bl agostanj a i slobode od dirindženj a, ali da li zai st a možemo reći da se opšti nivo kulture povi si o? Sil e koj e vladaj u društvom - televi zij a, masovni marketing, ogl ašavanj e, komercij alnozabavni kompl eks - i zgl edaj u moćnij eod nagona zaučenj em i predst avlj aj u um ni život većine lj udi. Dakle, j e l i nam gore nego pre pedeset , sto, dvesta godina? Je li nam bolj e? Možda nij e posredi ni j edno ni dr ugo a menj aj u se samo detalj i društva. Optimi sti bi istakli velik broj knj i ga i časopi sa koj i se svake

Pismenost i učenj e

143

godina izdaj u. Pesimisti bi vas pozvali da pogledateli stu bestseleraNj uj ork Taj msa, koj om nar avn o dominir aj u prir učni ci za samopomoć, r omani za kupovinu i lj ubi ći, opskurne biografi j e televizij skih nikogovi ća i sportista, i entuzij astično bal avlj enj e vezano za fi lmske poslove. Optimi sti bi istakli "obećan a In rn " te eta. Pesi mi sti bi predl ožili da pogledate sadržaj Interneta j - por nografi j a i nasi lj e, paranoična divlj anj a, t račer sko "novinarstvo," zapanj uj uće li čne trivij alnosti ogromna uvećanj a prol aznih i l okal nih informacij a, i poneki zlatni grumen koj i prečesto sakr iva planina smeća. Optimisti bi istakli visok pr ocenat lj udi koj i znaj u da čitaj u i pi šu. Pesimi sti bi istakli relativno nizak procenat onih koj i zaista či taj u i pi šu na bilo kom nivou iznad funkcionalnog. Takva rasprava j e gotovo beskraj na, kao i činj eni ce koj ese mogu izvući dabi sepodržalabilo j ednabil o druga st r ana. Ono što ne izgl eda daj e u pitanj u j e da shvat anj ei moć nad nečij i m životom koj i dolaze iz pi smenosti i nj enog upražnj avanj a imaj u veliku kor ist za poj edinca, i mat er ij alno i psihi čki . Oni koj i se bave svet om pomoću či tanj a i pisanj a da bi shvatal i imaj u prednost u skoro svi m pogledima u odnosu na one koj i to ne čine.

K akve su posledi ce toga što dve nacij e stoj e sa obe st r ane j aza pi smenosti? Ovo j e veoma važno pi tanj e za sve nasj er zdr avlj e dr uštva zavisi od toga da postoj i ravnoteža interesa i zmeđu elita i mase lj udi. Ove pr ve mogu zai sta biti pokretačka snaga dr uštva, osnažene znanj em pomoću koga diktiraj u ili barem j ako uti ču na život drugih i na načine na koj e se društvo razvij a i menj a. Ipak , po r eči ma Džona Ok senham a (John Oxenh am ) ,

Oni ma koj i drže do demokratski h vrednosti važno j e i da većinalj udi im aodgovaraj ućeshvatanj eonoga što manj ine (elite) smeraj u i da budu u stanj u da i zvrše nekakvu inteli gentnu i obaveštenu kontrol u nad nj ima. Već se može tvrditi da čak ni veoma pi smeni lj udi u relativno demokr atski m društvima više ne mogu da održavaj u zadovolj avaj uće poi manj e načina na koj i nj ihovo društvo " f u n k ci o n i še.

14 4

Pismenost i učenj e

Treba zapazi t i da se eli te moći preklapaj u sa elit ama pi sm enost i ali ni su istovetne. D r ugi m rečima, ima dost a ist i nski pismenih građana koj i i maj u malo kont rol e nad poli t ikom i ekonomij om društva. Kako ćemo obezbedi ti da svako u dr uštvu ima bar em priliku da bude učen i obavešten k ao oni na vl asti? Pi smenost i sposobnost snalaženj a sa buj icama informacij a svakak o su osnov ni preduslovi.

K akva j e v eza između pi sm enosti i učenj a i bi bliotek a? Upr kos defi nicij ama na početku ovog pogl avlj a, vi deli sm o da pismenost nij e j ednostavno pitanj e sposobnosti či tanj a i l i nesposobnosti čitanj a. Pi smenost se naj bolj e vi di ne kao st anj e nego kao proces pomoću koga, kada se osposobi da či ta, poj edinac postaj e sve pi smenij i tokom života; sv e sposobnij i da se bavi sl oženim tekstovi ma i tim e sti če znanj e i razumevanj e. N a klj učni element u poduhvatu - učenj e - usmerene su sve biblioteke. Umest o da prihvatimo svet k ao stalno podelj en na nepismene, polupi smene i pismene, treba da vidimo pi smenost kao korisnu tehnologij u da se takvo st anj e stvari okonča. V i đena na ovaj način, pi smenost postaj e otvor en dij apazon mogućn osti u okvi ru koj ih bibliotek ari , pedagozi i učenici r ade zaj edno da uče i postanu učenij i koristeći stalno čitanj e tekstova kao centralni deo umnog života. Po ovom pitanj u, razli ke između vr sta bibli otekara postaj u nevažne - dečj i bibli otekar ili škol ski bibli otekar j e važan za rane stadij ume pi smenosti i učenj a koliko i j avni bibli otekar ili akademski bi bli ot ekar za kasnij e. Svi smo uklj učeni u i sti pr oces - pružanj a građe, poduke i pomoći koj e omogućavaj u poj edincima i dr uštvi ma da rastu i napr eduj u intel ektualno. Sasvim slučaj no, to nij e pitanj e od marginalnog značaj a akademskim bi bli otekarima. (Ovde ne govorim o či t alačk i m sposobnostim a ili volj i za čitanj e kod prosečnog maturanta - to j e druga stvar, iako manifestacij a smer a u kome dr uštvo i de.) Da li bibliotekar prihvata postoj anj e dvej u nacij a podelj enih pi smenošću nij e

klj učno za ovu raspravu. Činj enica j e da j e, kakav god vaš pogl ed bio na stanj e pi smenost i danas, pismenost važna za poj edinačnu dobrobit i dr uštvena post i gnuća i da j e cilj kome sve biblioteke tr eba da teže.

Pismenost i učenj e

14 5

Šta nam valj a činiti? Svi bi bli otekari mogu i treba da budu uklj učeni u promovi sanj e pi smenosti u j ednoj ili dr ugoj meri. Naj važnij e što svi možemo da učinimo j e da izgr ađuj emo i održavamo zbirke knj i ga i dr ugih tekstova koj i su što j e mogućezahvalnij i , uz svest o zadatku bi bli otekei dostupnim i zvorim a.Tr eba i da podstičemo čitanj e i lj ubav za samousavr šavanj em i zadovolj stvom koj e čitanj ezna da donese. U svim osim u naj užespecij ali zovanim bibl iotekama, nešto (možda velik deo) sadašnj ih i potencij alnih kori sni ka biblioteke neće biti zainteresovano za čitanj e i neće im trebati podstrek da podi gnu nivo pismenosti. Ovo znači da vi še nij e dovolj no izgr ađivati zbirke i nadati se da će či taoci doći . Traže se aktivne mer e vođenj a kori snika prilikom čitanj a, i što više metoda (veli ki h i malih) bibl ioteka koristi , to bolj e. Jednost avne stvari kao izložbe i l i ste novih knj i ga poslate korisnicima bibliot eke elektronskom poštom il i dostupne na Internet stranici mogu da povise svest čak i naj obrazovanij ih korisnika. Predavanj a, dr ugi j avni događaj i i publik acij e m ogu se tak ođe korsititi za prom ocij u čitanj a. Nek e vr ste bi bli oteka mogu stvorit i for malne pr ogr ame opi smenj avanj a uz pomoć nastav nika, str učnih savetn ika i konsul tanata. Druge možda budu u stanj u da k or iste neposr ednij a sredstva. Treba naglasiti dvoj e, bez obzira na vr stu bi bli ot eke. Pr vo, programi opismenj avanj a, formalni i neformalni , ne treba da se ograni čavaj u na podučavanj e mehani ke pi smenost i nego i da cilj aj u na usađivanj e doživotne navike čitanj a. Drugo, sve bibli oteke su u i gri za pi smenost i treba da rade zaj edno, formalno i neformalno, da unaprede borbu, svaka na svoj način. v

Skolske i dečj e biblioteke Počeo bi h ovaj odelj ak nedvosmi slenom izj avom daj e deci bolj e dok či t aj u knj i ge i dr uge tek stove nego dok gl edaj u tel evizij u ili surfuj u po Internetu. Takođe veruj em da bi bliotekari koj i se bave decom ne mogu uči ni ti ni šta bolj e nego da promovišu čitanj e i lj ubav prema čitanj u. Deci može kori st it i

elektronska tehnologij a samo kada sečvrsto ukorene kao čitaoci. Školski i j avni dečj i bibli otekar i mogu da budu formalno uklj učeni u časove čitanj a ili pi sanj a za decu. Mogu i da stvore okr uženj e koj e podstiče čitanj e.van učionice (za školski rad ili zadovolj stvo) . Izl ožbe, razgovor i , vr eme za

14 6

Pismenost i ui enj e

priču i takmičenj a sve su odreda provereni i del otvorni načini uvođenj a dece u pi smenost. Pr ivlačnost zbi rke od središnj e j e važnosti za uspeh ovih bibli otek a, zato što j e t eško nagovori ti dete da napusti sve razonode modernogživotazarad starei neprivlačnečit alačkegrađe. Narodnamudrost gl asi da školske i dečj e bi blioteke treb"a da budu priklj učene u" mrežu kako bi omogućile deci da dođu u dodir sa informatičkim dobom . Veruj em da j e ovo tragično pogrešna politika koj a ćever ovat no smanj iti a ne unaprediti pi smenost. Ima onih koj i bi rekli , pa šta? (v. kr aj ovog poglavlj a) ali t o su lj udi koj i ne cene čitanj e. Osim ako nij e strogo kontrolisana, zanosna " " moć sl ika i surfovanj a po Internetu (za koj e se nedavno pokazalo da j e zavisnost i da pogađa mili one A merik anaca) odvući će mlade umove od relativno teškog ali zahvalnog zadatk a čit anj a k nj i ga u ispraznost traženj a k u r so r o m i k l i k o v a.

Ja v n e b i b l i o t e k e

Javni bibl iotekari m ogu da igr aj u direktnu ul ogu u programima opi smenj avanj a odrasl ih uz pomoć svoj ih biblioteka kao centar a poduke u svoj stvu dela progr ama koj i j e uveo amandman senator a Pola Saj mona (Paul Simon) iz 1984. Z ak onu o bibli otečkim uslugama i struktur i (LSCA ) . Ovde treba da primetimo da j e senator Saj mon imao posebne razl oge za označavanj e bi blioteka kao nastavnih centara. Smatrao j e dabibli otekari ne da su samo ij udi koj i cene obogaćuj uće moći čitanj a i pi sanj a vi šenego bil o koj a druga grupa, nego i da su biblioteke mesta u koj a odrasli nepismeni lj udi mogu ući bez st i da i sr ama. Jedan autor veruj e daj e centralna osobi na uspešnih programa opismenj avanj a odraslih u j avnim bi bli otekama " institucionalizaci a" tih ro rama - n ihova ot una inte raci a u p p g j p g j j 1 2 l misij u, cilj eve i programe bib ioteke. Ta integracij a naravno ima velike implikacij e za fi nansir anj e i planiranj e bibli otečk ih aktivnost i i za način na koj i se bibli oteka predstavlj a zaj ednici. Drugim rečima, j avna bi blioteka mora postati nesamo pogodan dom zaprogrameopismenj avanj a odraslih, nego i prihvati ti taj program kao prirodan deo onoga što či ni . Rezult at ti m n an a ezbedi da se an r ram o is e av ob e raz me e t da će us eš o u s o , , p p p j j g j uvećabroj lj udi koj i mogu potpuno i skori stiti bibl iotečkeprogramei zbirke. Pored toga, prilikom podizanj a nivoa pismenosti u zaj ednici , bibliotekaj e, i posmatra se kao, vredno sredstvo zaj edni ce. Tako j e integrisani program

Pismenost i učenj e

14 7

opi smenj avanj aodrasl ih dobrapolitika i po iđeal isti čnm i po pr agmati čni m o sn o v i m a .

F a k u l t et i i u n i v er z i t e t i

Akademski bi bl i otekari mogu da podstaknu čitanj e i pi sanj e kr oz učešče u pr ogramu Vel i kih knj i ga i nekim manj e formahi im . Mogu da učestvuj u " " i u žal osno v eli kom broj u dopunskih časova pri sutnom u svim osim u naj elitnij im, naj probranij im ust anovama. Tužnoj edasumnogi student i koj i danas budu primlj eni na vi soko obrazovanj e proizvod društva i školskog si stema koj i j e smanj i o nagl asak na osnovnim veštinama, ukl j učuj ući i naj osn ovnij e vešt in e od svih - čitanj e i pi sanj e. Ovde ne iznosim političku i zj avu i žust ar sam pobornik j avnog obrazovanj a i povećanih finansij a za j av no obrazovanj e. Ipak , veruj em i da bi obrazovanj e K - 12 bil o transformisan o nabolj e da se zasniva na progr amu koj i teži , od naj ranij e dobi, da daj e intenzivnu p oduk u u pismen ost i i mat emat i ci zasnovanu na škol skoj nastavi , nadopunj enu čitalačkim i pi smenim zadacima i i skustvim a. N agl asak na tehnol ogij i više nego na čitanj u i kreativnosti vi še nego na osnovnim pi smenim vešti nama, a da i ne pomi nj em umnožavanj e novih i sporednih predmeta, proizveo j e generacij u nečital aca i l oši h pisaca sastava. U mnogim dr žavama, posebno u Kalif or nij i pogođenoj Pr edl ogom 13, škol ske bi bli oteke su osl abile do tačke propasti . Da li j e ikakvo čudo št o j e ov a v eštičj a čor ba za i shod im ala potr ebu za dopunskom nastavom na fakult et ima čij i j e cilj da dovede st udente do nivoa komp et en cij e na koj ima se mogu baviti predmetima univerzitet ske težine?Veruj em da struktur a u " " razvoj ukoj a čini bibl i otečko podučavanj e (v. poglavlj e7) nesamo dam or a obuhvatiti osnovne računar ske veštine, nego i da treba da se koor dinira sa dopunskom nastavom engleskog da bi podigla nivo pi smenosti među nadolazećim studentima. Ovo j e znatno razli či ta idej a ul oge ak ademskog bibliotekar a, i to ul oga na koj u se mnogi mogu namr štiti , ali izmenj ene okolnosti t r aže nova rešenj a i radnj e.

Specij alne biblioteke Pre dve godine, držav a Kalif ornij a, prvi put u i storij i , pot r ošil a j e v i še na zatvaranj e nego na šk ol ov anj e lj udi . Ovde nema ni vr emena ni pot rebe da

14 8

Pismenost i učenj e

se raspravlj a o r azlozima za ovu uznemiravaj uću činj enicu ili o činj eni ci da Sj edinj ene Države zatvar aj u vi še svoj ih građana po gl avi st anovnika nego bilo koj a dr uga država na svetu. Dovolj no j e r eći da postoj i ogromna i sv e veća populacij a u zatvoru - populacij a koj a j e nesrazm erno nepismena i polupismena. Ovo nij e j edini negativan pokazatelj o zatvoreni ma, ali j e među naj r ečitij ima. Bi č nepi smenost i j e kr aj nj a n emoć lj udi li šenih slobode i anti t ezaj e sl obode i moći obrazovane i pism ene eli te. Ak o j e r ehabilitacij a j oš uvek j edan od cilj eva zatočeni štva, opi sm enj avanj ej e j edan od klj učnih el emenat a. Divim se većini svoj ih kol ega bibli otekara, ali kao klasi, naj vi še se divim zatvorskim bibliot ekarima. Z atvorski bibliotekari mogu neposredno da deluj u da napadnu nepismenost i podstaknu one u zatvoru ne samo da se pobolj šaj u, nego i da u čitanj u nađu prot ivot rov za očaj ni žih sloj eva dr uštv a. Zatv orski bibli ot ekar i mogu da koriste dij apazon metoda da se bore sa nepi smenošću, od nabavke čit al ačke građe do stvarni h časova i podučav anj a či t anj u i pisanj u. Ovo j e opet dr uga manifest acij a kombinacij e i dealizma i pragmatizma u naj bolj oj tradi cij i bibli otekarstva. Ne da j e sam o dobro za otvaranj e mentalnih vrat a onima sa malo pomoći , nego j e i j ako praktično - kakve šanse i ma nepismeni bivši osuđenik da po ot puštanj u i z zatvora nađe posao? M nogi specij alni bibli ot ekari samo su na naj opšt ij i način uklj učeni u pitanj e pi smenosti i imaj u mal o prilike da posebno unaprede či t anj e i pi sanj e. Ipak, kako smo videl i u slučaj u zatvorskih bibli otekar a, to nij e uvek sl učaj . Na pr i mer, bibli otekari u bolni cama, posebno u psihij at rij skim klini kama, mogu i zai sta unapređuj u čitanj ek ao izvor zadovolj stva i zabave i, dosta često, kao el ement u procesu l ečenj a i rehabi lit acij e.

I ma li pi smenost alternat i vu? Napočetku đvadeset pr vog veka, pitanj eči tanj a i pi sanj a tekstovaj ošuvek j e centralno za kul tur u i komunikacij u. Ima onih koj i ver uj u da će tehnol ogij a obezbediti (i već obezbeđuj e) barem mogućnost alternativa čitanj u i pisanj u tekstova koj e će osposobi ti lj ude da se obrazuj u i i spune u postpismenom društv u. Bil o kome ko odlazi na sastanke na univerzitetski m kampusima " " bi će poznata čavrlj anj a o smeni paradigmi u učenj u i važnosti drugi h " i m n i " - "vizuel ne ismenosti " "računarske i smenosti" i tako dal e. , p j p p s e ost Sav taj govor j e pokušaj da se zabave dvema stvarima.

Pismenost i učenj e

14 9

Većina studenata pi še na nivou koj i j e ni ži od nivoa nj ihovih parnj aka pre dve ili tri decenij e i , ni po kakvoj slučaj nosti , čitaj u manj e i manj e dobro nego t i parnj aci. Kada se r ačuni svedu, svi obr azovani lj udi moraj u da se bave tekstovima, bilo u obl iku otiska na papir u ili sa računara (u preko 95 odsto slučaj eva, takođe štampanim na papiru), i ako ne mogu da čitaj u knj i ge efi kasno, biće nesposobni da či taj u tekstove koj i potiču iz računara. Ovo su tvr doglave i protivrečne stvarne stvari. Postoj e samo dva pr ava odgovora - vr aćanj e studenata na st al no či tanj e (protiv glavne struj e nj ihovog preduniverzitetskog obrazovanj a) ili izbegavanj e. Primera ovog potonj eg ima u izobilj u i obično se usredsređuj u ili na uvođenj e gr afi čkih " " " " i l i vizuel nih informacij a umesto teksta ili na rađanj e novih svetova i "novih načina razmišl an a" zasnovanih na kiber prostor u il i v irtuelnoj j j stvarnosti ili na oboma.13 Proza koj a obuhvata takv e predl oge tako j e neprozirna da j e skoro nečitlj iva. Naravno, teško j e očekivati j asan, sažet i dekl ar ativan j ezik od autora koj i pokušavaj u da u pi sanim rečima izraze alternativu pisanim rečima kao način učenj a i odrastanj a. U j ednom r adu koj i , mislim, podržava idej u da će računari omogućiti nove vizuelne načine skladištenj a i distribucij e znanj a koj i su superiorni naspram tek sta, Pamela Mekor dak (Pamela M cCorduck ) piše: [Tekstu] ...će se pridr užiti dr uge epistemologij e ili načini saznanj a i vi soko među nj ima biće povratak vizuel nom znanj u. Ali , sumnj am, j er da bi taj način saznanj a bi o efi kasan k ao tekst , znanj e semora enkodirati na način k oj i '4 će zahtevat i isti nivo pažnj e koj i sada zahteva tekst. Pa, baš tak o. Pročitao sam nj en rad sa odgovaraj ući m nivoom pažnj e i ne nalazim nik akav predlog koj i se hvata u koštac sa problemom vizuelnog enkodiranj a znanj a na n ačin intenzivnij i nego što imam o za sve vekove crtanj a, slikanj a, fotografi sanj a, fi lmovanj a i stvar anj a računar skih sli ka. Primat t eksta, za koj i Mekordakovaveruj e dasebliži kr aj u, nij e ni sl učaj nost ni rezultat ropske potčinj enosti tradicij i. Mora se obratiti pažnj a na tekst zbog dubine i bogatstva nj egovog sadržaj a. Nikakva količina spekulacij e o virtuelnoj stvarnosti ne može da pobegne od stvarnosti (koj u nestašno

15 0

Pismenost i učenj e

" " Mekordakova zove Stvarnost sa velikim S ) koj u reči mogu da skladi šte i pokažu dubi ne značenj a i nij anse nenadoknadive pomoču nepok retnih ili pokr et nih sl i k a il i l ažnog iskustva vir tuel ne stvarnosti . Koliko j oš učimo iz i skustv a, vi rtuelna stvarnost j e zamena za stvaran život , a ne za tekst ove. Osnovna stvar koj u t r eba zapamti t i u vezi sa pism enošću j e da j e, " po Ok senhamovim r ečima, važna osposoblj avaj uća te"hnologij a u r azvoj u 1 5 razuma, l ogike, si stem at i čnog mi šlj enj a i istraživanj a. Ništa zasnovano na zvuku, sli k ama ili simbolima, ili bil o kakvoj nj ihovoj permutacij i , ne može uopšte da pr oizvede t ehnol ogij u j ednaku pi sanoj reči u one gl avne svrhe umnog život a. Ovo j e dal eko od čisto fi l ozofske izj ave. M oderno obrazovanj e na svim nivoima suočava se sa pr obl emi m a ogr omnog br oj a polaznik a, povi šenog nivoa polupi smenosti i tr oškovima gradnj e novih škola i kampusa usr ed neodgovaraj ućeg fi nansiranj a i duboko pogrešne " j av ne polit ike. Po r ečima Piter a Dik l ea (Piter D eekl e) : Fakultetsk a nast ava sve vi še kori sti račun arsku tehnol ogij u da pr emost i sve veći j az između "

1 6 n v znan a. j pol upi smene populacij e dodi plomaca i stalno proširive os o e Nij e stoga iznenađuj uće što edukaci onali sti , polit i čari i admi ni stratori " " na svi m nivoima ober učke prihv ataj u učenj e na dalj inu (to j est , učenj e bez biblioteke) i računar u svakoj učionici kao panacej u i smanj uj u značaj čitanj a i pi sanj a. Bibliotekari ne bi trebal o da budu saučesni ci u ovim intelektualno lenj im r adnj ama, nego bi trebalo da rade sa prirodnim saveznicima - nastavni cim a, pr ofesorima i rodi telj i ma - da učeni cima naglase važnost pi smenosti i stalnog či t anj a.

k o n a čn a r eč P i sm en o st Civilizacij a koj a se teturala, sa mnogi m usponima i padovima, od klasičnih vremena do danas zavi sna j e od pismenost i i širenj u pismenosti među manj e privi legovanim klasama. Moguće j e da su širenj e televizij e i i am i u d ćnost s o men ti da će bu u zbil an izazov is os ri tu a Internetu o s j p p p e e veka . i l ča do dvad s to i ni ka to e b o s u ri ile vani biti sme o š v o ) ( g j j p p g Biblioteke i bibli otekari moraj u da daj u sve od sebe da osi guraj u da ne nazaduj emo što se tiče pismenosti . To moramo uči niti naglašavaj ući da a t rim elom i z o to š o t a a n a e na dob d b t ln čitan e teks ov v ž o z sv s e s a o g g j j naša civilizacij a može od nj ega da zavisi.

Pismenost i ui enj e

15 1

N A PO M EN E

1

Walt Keliey, Pogo Filesf or Pogophiles (Richfi eld, Minn.: Spr ing Holl ow Books, 1992), 217.

2

' Sve defi niđ j e su iz Webster s New Collegiate Dictionary ( 1960) .

3

D av i d W ood , H ow Chil dren Think and Learn , 2nd ed. ( Oxford: Black w ell , 1998 ), 2102 1 1.

4

Ibid .

6

' Rudolf Flesch, Why Johnny Can t Read - and What We Should Do about It (New York: Har per, 1955) . Neil Postman, Amusing Ourselves to Death (New York: V iking, 1985) .

7

W ood , How Children Think , 2 12.

8 9

Alan C. Pur ves, The Scribal Society, (New Yor k: Longman, 1990) . " " Lawrence Stedman et al „ Li teracy as a Consumer Activi ty, in Literacy in the United States, ed. Carl F. Kaestle et al . (New Haven : Yale University Press, 1991), 150- 151. Oscar Wilde, The Soul of Man under Social ism ( 1891). John Oxenham, Literacy: Reading, Writing, and Social Organization (London: Routledge and Keegan Paul, 1980), 121- 122. " " Debra Wilcox Johnson, Libraries and Literacy: A Tradi tion Greets a New Century, A merican Lihrar ies 28 (Мау 1997) : 49- 51. V. nekoliko radova u Мугоп C. Tuman, ed., Literacy Onl ine (Pittsburgh: University of Pittsbur gh Press, 1992) . " "

5

10 11 12 13 14

Pam ela M cCorduck , H ow W e Kn ew, H ow We Know , H ow We W il l Know, in Tu m an ,

15 16

Liter acy Online, 245- 259. Oxenham, Literacy , 13 1- 132. " " Peter V Deekle, Books, Reading and Undergraduate Education, Li brary Trends 44, no. 2 ( fall 1995) : 264- 269.

9

Pravi čnost pri stupa zapi san om znanj u i informacij ama Sva društva treba da dozvole opšti pristup bi bliotekama, 1 b o da i p mogla građani ma da se obrazuj u. Moramo početi sa osnovnom premi som da svako ima pravo na pri stup bi bli otečkim i zvori ma i sl užbama, bez obzir a na to ko j e ili gde i pod koj im uslovima živi. Taj koncept j e poznat kao pr avi čnost pri stupa. Pravičnost (equity) ne znači ravnopr avnost (equal i ty), ali znači pr avednost. To j e klj učni element u poj mu društvene pravde - i dej i da svakoj osobi u društvu pripada pravedan tretman. U svetu u kome nadvladava društvena pravda, ne bi bilo prepreka elementarnim pravima koj a su svi ma zagarantovana. U takvom društvu svi bi imali j ednak pristup bibl iotečkim izvorima i službama kao i univer zalna prava na pravdu, zdr avstvenu negu, posao, obrazovanj e, smeštaj , sl obodu govora i sl obodu koj u svi lj udi imaj u bez obzira na nj ihov status i životne usl ove. Ovo ipak nij e idealan svet , i stvari koj e nas razlikuj u j edne od drugih deluj u i na našu upot rebu bibli oteka k ao i na svaku drugu uslugu koj a nam treba ih j e žel i mo. I deal an svet j ednakosti pristupa j e van domet a, ali svet u kome su bibl iotekari i korisnici bibli oteka dosti gli dal eko veće stanj e pr avičnosti nego što postoj i danas nipošto nij e nemoguće ostvariti. " " Pr avičnost pr istupa često se opi suj e kao pri stup bez ograničenj a. "O raničiti " znači suzi ti il i uzbiti - metaf rički r s o g p odužetak poj mafi zičkog okivanj a ili stavlj anj a lj udskog bića u okove. Ta metafora se nastavlj a u " " sintagmi pri stup bez ogr ani čenj a (unfettered access) - to j est , pri stup bibli otekama i nj ihovim službama koj i j e sl obodan i nema stega. Bibliotečka

15 3

15 4

Pravičnost p rist upa zap isanom znanj u i inf ormacij ama

" p ovelj a sloboda A meri čkog bibli otečkog udr uženj a navodi , Pravo osobe da koristi bibli oteku ne sme se uskr ačivati ili ograničavati po osnovu " 2 kl i l ore a dob okružen a i i stavova. ABU ova izj ava može izgledati kao , , p j " nepotrebno sl ožena, ali može se razumeti zašto su tu reči por ek lo, dob, " okr uženj e ili stavovi - zato što, u nj ihovom odsustvu, nik o ne bi mogao da odbij e pri stup u bibli ot eku gol oj osobi ili nekome u kandžama ubilačke manij e. Kada se uklone t akve pretnj e životu, bezbednosti , pr istoj nost i , zgradama i zbirkama, nikomene možebit i uskraćen pri stup zbog dobi , pola, ekonomskog st atusa, etni čkog por ekl a ili bil o koj edr ugekategori zacij ekoj a ne ograničava nj egova zakonska, ustavna i mor alna pr ava. U modernom kraj u stare pri če, pravi čnost pri stupa el ekt ronskom zapi sanom znanj u i " informacij ama podrazumeva da korisnici bibl ioteke...imaj u pravo na informacij e, obuk u i pomoć potrebnu da rukuj u hardverom i softverom "3 koj e nudi biblioteka. Ovo potonj e nij e zanemariva stvar, pošto impl ici ra da bibli otek ar i i osoblj e u velikim i malim bibli otekama mor aj u posedovati ažurirano t ehničk o znanj e (znanj e kome t reba st alno obnavlj anj e) zato što, kako se tehnol ogij e ustanovlj uj u i kako su sve prisutnij e, uvek postaj u l akše za upotrebu.

K ak va j e veza između prav i čnost i m zn n i ri z i no a u stu a a sa j p p p inf ormacij ama i bi bli ot ek a? Bibl ioteke se bave zapisanim znanj em i informacij ama, ali ni su j edine ustanovekoj e to čine. I deal j epravednost u pristupu svim oblicima, ali tr eba da se pri setimo da j e mnogo tog pri stupa van biblioteka a ne u delokr ugu bibli otekara. Kupov ina k nj iga, i znaj mlj ivanj e fi lmova, korišćenj e Internet kafea ili poseta um etničkoj galerij i sve su manif est acij e pri stupa zapi sanom znanj u i informacij ama. Važno j e da i gramo svoj u ulogu, ali istovremeno treba da se usredsredimo na vi dove ove vrednosti nad koj ima možemo imati neku kontr ol u - pristup bibliotečkim zbirkam a, i zvorima i službama. Treba da radimo i sa dr ugim faktorima da bismo promovi sali sve vidove n ri tu a k i an r an t traži un di a azo s o t a at t brazov o ađ s vo ris u z o š o o p p p p j p g j p nude biblioteke i druge kulturne i komercij alne ustanove.

Pravičnost p r istupa zapisanom znanj u i inf ormacij ama

155

Pr avi čnost pr i stupa obuhvata uklanj anj e ili mini mizovanj e pr evelikog broj a prepreka za kori šćenj e bibli ot ečkih izvora i progr ama za sve kori snike bibli oteke. Kao i sa mnogim dr ugim savremenim pitanj ima " " u bibli otekarstvu (odmah se pri sečamo informati čke kompetencij e ), mnogi bibliotekar i , pedagozi i drugi usredotočili su se na r aspravu o, i sam o o , t ehn o l ošk i m v i dov i m a b i b l i o t ečk e sl u žb e. P r edsed n ik K l i nt o n

(Bi l l Cl inton) ima sj aj nu istorij u po obrazovnim pitanj ima, ali avaj , i on j e upao u i stu zamku kao i mnogi drugi. U nedelj nom radij skom obraćanj u 8. februara 1997. rekao j e: Da bi smo dali deci naj bolj e obrazovanj e, mor amo im pomoći da obuzdaj u moćne sil e tehnol ogij e. Zato smo izazvali A m eri ku da pr ik lj uči svaku uči oni cu i bibl ioteku na I nternet do godine 2000. Pr vi put u istorij i , deca u naj izol ovanij im r uralnim varoši cama, u naj udobnij i m predgr ađima i naj siromašnij im školama u cent r u gradova 4 imaće isti pr istup istom univerzumu znanj a [kurziv moj ] . Si guran sam da su pr edsednik a zaveli savetnici kao što su i šir oku j avnost zaveli oni koj i vi de el ektronsku tehnologij u kao panacej u za sva naša zla. Isto tako sam si guran da će letimi čno preispitivanj e problema ot kriti da učenici u siromašnim r ur alni m ili centralnim gr adski m zonama salošom ili nikakvom bibli otečkom službom apsolutno neće imati pravičnost pri stupa " istom univerzumu znan a" čak ako e n ihova čioni ca i r ikl č na na u j , j j p ju e Internet. Stvarne bibli otečke službe i zbirk e pot rebne su svoj deci k ao i dobri nastavni ci . Ovo važi za sve razrede, od dece u vrt i ću koj ima treba pristup dobrim knj i gama za nj ihov uzrast, časovima za pri čanj e, pažnj i veštih bibli otekar a i svim drugim stvarima koj e usađuj u r anu Ij ubav za čitanj e i učenj e do srednj oškol aca koj i žel e da či taj u i i stražuj u nove teme. Pravičnost pri stupa, dakl e, zn ači da svako zasl užuj e i t reba da dobij e zapisano znanj e i informacij e koj e tr aži , bez obzi ra ko j e i bez obzira u kom format u to znanj e i i nformacij e bili sadržani. To znači da osoba treba da i ma prist up (bilo bibli otečkoj zgr adi il i sa udalj enog mesta), da bibli otečke službe t r eba da pomažu u opt imalnoj upot r ebi bi bli otečkih i zv o r a, i da t i i zvor i t reb a da budu rel ev ant n i i v redn i tr u da.

Već sam pi sao o važnost i intel ektualnesl obodezabiblioteke. Pit anj e pr istupabibli ot ečkoj građi i bi bli otečki m usl ugamastim j epovezano. Važno

156

Pravičnost p ristupa zap isanom znanj u i inf or macij ama

j e načiniti sve dostupni m svakom e bez straha ili naklonost i, ali j e j ednako važno obezbediti da takav pri stup bude praktiČno moguć, a ne parcij al no nastr oj en ka imučn ij ima il i m oćnij i m a. Takav pravi čan pristup u pitanj e dovode neki vidovi tehnologij e. Na prim er, u Sj edinj enim Državama gl edamo sve j ači skandal u rasprost i ranj u vladi nih dokumenata. Dobro j e poznato da infor m acij e i zapisano znanj e koj e stvara vlada nisu dostupni svim građanima kao što su dostupni nekim poslovnim interesima, i sj aj ni sistem bibli oteka obaveznog primerka trpi izazove od nekih elemenata sadašnj eg Kongresa u žar u da nastave do elektronskog di stribuiranj a 5 vladinih dokumenata. (Nikada se ne smemo um oriti od isticanj a da sm o, kao poreski obvezni ci , već platil i ove informacij e i znanj e i da im amo pravo na sl obodan i blagovremen pristup istima.) Uopštenij e gledano, idej a o naplaćivanj u pristupa bibliotečkoj a z a d to i razlik a a ularni a. I led a os r i i službama d nas e mno o o đ , p p j j g g j " g p " kod nekih lj udi , između besplatnih štampanih i drugih mater ij ala i "

" l iv r k va. to e zanim o k zv rima a ovratom t oš o Š ri u a ele tronskim i o s st , j j p p p

mnoge bibli otekej oš uvek plaćaj u elektronske izvore izvan svog budžeta za a n to vidi k o a na laću u o o š se ž a u l vi n ihovu vol u d rađu i to mo e d s o , p j j j g "dodaci " čak i u k ate ori ama budžeta. U svetu de e ristu o rani čen g j p " p g g j " s tini e ir elne iblioteke u uš n u ela ide a v tu b la žnom s osob ošć c te , j p j p elitisti čki konstrukt koj i otpisuj e del ove društva kao da su osuđeni da budu " " inform at ička sirotin a. j

Ne kažem daj e neizbežno da će bibli oteke koj e i ntenzivno koriste tehnol ogij u kao pobolj šanj e svoj ih službi i zdati vrednost pravi čnosti nom i re no t u društve man ntna rot v č s a I ak i e da osto i i e ristu . oč to , p p j p j p p i e i u u otrebi tehnolo r stu p p p g j pukotina između idej e da tehnologij a čini više informacij a dostupnim većem broj u Ij udi i nemogućnosti mnogih (zbog onoga ko su i nj ihovog ekonomskog statusa) da iskori ste prednost te dostupnosti. Ta protivrečnost trebalo bi da nas načini veoma osetlj ivim za idej u odr žavanj a biblioteka koj e su besplatno na raspolaganj u svima, bez obzira na dr uštveni pol ožaj i ekonomske okolnosti . I dealna bibl ioteka budućnosti biće ona u koj oj će pri stup svoj građi i službama (uklj učuj ući el ektronsku građu i službe) bi ti bespl atno na raspol aganj u, bez prepreka koj e postavlj aj u manj ak novca ili manj ak tehnološkeveštine. Ovavrednost posebno j e važna za one biblioteke (kao što j e ona u koj oj radim) koj e opslužuj u populacij u koj a sadrži većinu ekonomski neprivilegovanih st u d e n at a .

Pravičnost pr istupa zapisanom znanj u i inf ormacij ama

15 7

Pr avičnost pri stup a na del u Ima mnogo razl oga zašto j edan poj edinac ne mora i mat i pravi čan pr istup zapi sanom znanj u i informacij ama koj e mu trebaj u. Ni su svi bibli otečk i izvori i službe dostupne svi ma bez r azlike, a čini oci koj i usporavaj u pri stup

menj aj u seod osobe do osobei od mesta do mesta. Čak i neko ko j efi zi čki u biblioteci može imati prepreke u koriščenj u koj e ni su pri sutne za druge u i stoj zgradi . Ne ukl anj aj u se sve ove nepr avičnost i tehnol ogij om; u stvari , " " kalco smo videli u raspravi o di gitalnom j azu (v. pogl avlj e 3), tehnologij a sam a po sebi može uvesti nove nepravičnosti . Prepr eke pr avi čnosti pri stupa mogu se široko gr upisati u tri kategorij e - lične, inst i tucione i dr uštvene. Tabel a 1 navodi vr ste prepr ek a u svak oj k at egor ij i. TABELA 1 Pr epr eke pravičnosti pr i stupa

L ičn e

I n st i t u ci on e

D r u št ven e

si r o m ašt v o

l okacij a bibli oteka

obrazovanj e

fi zičk a onesposoblj enost

izvođenj e bibliotečki h zgr ada

pol i t ika nej ednako fi nasiranj e

vr sta, k ol i či na i

j avnih službi

pokr etlj ivost niv o znanj a

dostupnost opreme

ni vo p i smenosti

predusret lj ivost i broj zaposlenih

znanj e engleskog j ezika n ivo računarsk ih sposobnosti

Ak o j edan ili vi še opisa i st anj a život a n a sledećem spi sku važi i za vas, vrl o verovatno ćete imati manj i ili čak nikakav pri stup zapi sanom

zannj u i informacij amakoj evam trebaj u i službamakoj evam omogućavaj u d a i h k o r i st i t e.

Pravičnost p ristupa zap isanom znanj u i inf ormacij ama

15 8

si r o m ašt v o

bolešlj iv

član samohr an e porodice

hendikepiran

život u ruralnom područj u

v r l o m l ad

živ ot u cent r u gr ada

st a r

član etni čke manj ine

nedovolj no obrazovan

ograničenog znanj a engl eskog

bez prist up a elektronsk im

z atv o r en

bez poznavanj a r ačunara

i zv o r i m a

bez ili sa ograničenim privat ni m i j av nim pr ev ozom

Kada osmotr imo broj i višedimenzionalnost prepreka pr i stupu, može se odmah videti da j e stvar anj e pravednost i pri stupa bibliotekama za sve sl o žen i v an r ed n o težak zad at ak .

Da pogl edamo neke stvari koj e bi povećal e pr avičnost pristupa. Sl edeća li sta nipošto nij e i scr pna; sadrži mere koj e bibliotekari mogu i koj e vrše il i na koj e uti ču kao i mere koj e ne možemo vrši ti , a sastoj i se od j avne ni re u r r e i. isak e o d li ih k raka k t e a eduz t S li ik i i ib otečk o o e b o t e č sto b p p p j j p prioriteta i li važnost i. " " Povećat i broj škol skih bibli oteka i pri znatih bibli otekara koj i u nj i ma rade.

Dat i pravičnij asredstv a zaokruge, školske di strikte i drugevladine j edinice unutar država. U bibli otekama ponuditi nastavu •

pismenosti

• •

engleskog j ezika infor mati čke komp etencij e

•

r a ču n a r sk i h v ešt i n a

Držat i podr učne j avne biblioteke otvor enim u ruralnim zonama i centr i ma gr adova.

Pravičnost p ristupa zapisanom znanj u i inf or macij ama

15 9

Osi gur ati da el ektronski opremlj ene bi bli oteke i uči oni ce prat i osoblj e obučeno u računar skim veštinama i sa infor mat i čkom str učnošću. I ći

i zn a d

m i n i m al n i h

zah t ev a Z ak o n a o

A m e r i k an c i m a s a

hendikepom u izgr adnj i i adaptacij i bi bli oteka, posebno uz savetovanj e sa kor isni ci ma bibl i oteka sa hendikepom. Radi ti na otkl anj anj u ograni čenj a bibli otečkih prava zatvorenika. Dovodi t i bibli ot ečke službe lj udima uz mer e k ao št o su • •

pokretne bibli oteke " " područne i bibli otečke sl užbe u nek onvenci onalnim okr uženj ima, kao što su tržni centri , studentski domovi , negovali št a i starački domovi , bolni ce i prihvat ili šta.

Osi gur ati da mrežni si stemi budu ažurirani , pri stupačni i laki za korišćenj e.

Pet kor ak a do pr avičnosti Ako treba da radi mo koordinirano da smanj imo nepr avi čnosti pri stupa na svim polj ima, moramo prihvatiti da i poj edinci imaj u da igraj u svoj u

ulogu, da biblioteke i dr uge j avne ustanove imaj u da igraj u svoj u ulogu, i da zakonodavci i drugi zainteresovani za pitanj a j avne pol itike imaj u da i graj u svoj u ul ogu. Izražavanj e svih ovih i nteresa i uticaj a zaht evaće veliku i stalnu kamp anj u u cel okupnoj struci koj u može vodi ti samo Američko bibl i otečko udr uženj e. Takva kampanj a zasnivaće se na j ednost avnoj i dej i daj e društvena nepr avda da sepristup bi bl i otečkim i zvorima i pr ogramima uslovlj ava bilo koj im od širokog dij apazona životnih stanj a. Potencij al za nepr avičnost j e vel ik, a čini oci koj i utiču na taj potencij al su br oj ni . Kako uopšte možemo i početi da popravlj amo si tuacij u? Kako poj edinačni bibl i otekar ili grupa bibl i otekara mogu ut i cati na svet oko nas i pobolj šati r e e na na ut ka i l ih ko aka dov šć s r ne ri ile an ma? S edeć et i tu v ov s p p p p p g uk i danj u nepravičn osti pr i stupa.

16 0

Pravičnost p ristupa zap isanom znanj u i i nf ormacij ama

1. Pr est aćemo da uzi mamo nepravičnost i zdravo za gotovo. 2. Shv at i ćemo m ogućnost i i ograničenj a tehnologij e tako da m ožemo kori stiti prve i nauči t i da se borimo sa dr ugima. 3. Shvat i ćemo i an ali zi rati pr epr eke pri stupu i staviti ih u naredne kategorij e: • one nad koj ima imamo kontrolu • one u čij em otk l anj anj u možemo i gr at i ul ogu • one koj e su van naše kontrole, ali koj e možemo smanj iti • on e oko koj ih nam j e vrl o teško učini t i i št a • one koj e su nesavladive 4. Or gani zovaćem o se u svoj im ust anovama i st ručnim udruženj ima na si stematskom radu na smanj enj u nepravičnost i . 5. Nastavićemo sa r adom nakon što se j edna po j edna pr epr ek a smanj i il i ukloni tako da pravi čnost pri stupa bude klj učni princip svih inov acij a i pr ograma.

Pr est anak prihvatanj a nepravičnost i Prvi korak u ovom petostepenom pr ogramu j e stvar p rinci pa i prioritet a - i korak koj i j e teži , ir onično, onima od nas koj i rade u bibli otekama gdej e pravičnost pri stupaod manj eneposrednosti.Zaonebibli ot ekareu rovovima, koj i se svakodnevno suočavaj u sa nepravičnostima, princip pravičnosti

j e nei zbežan deo svakog radnog dana. Dečj i bibliotekar u siromašnom ruralnom područj u Kalifornij e suočava se stalno sa nepravi čnošću kada se bavi decom koj a ne znaj u da čitaj u, koj a rade u polj u sa rodi telj ima, koj a možda imaj u manj kavo znanj e engleskog, ili koj a smatraj u obavezni i li teke na i ni erzitetske b b o i li teke ne no ć . I ak čak u v ut do b b o u od š u , , p p g pr vi pogled kul e od sl onovače, često su smeštene u zaj ednicama daleko od imućnih i opsl užuj u i članove šire zaj ednice pored akademske. Teško mi j e zami sli ti bibliotekara koj i bi mogao dobro funkcionisati u bilo koj oj bi bli oteci a da ostane nezabrinut o nepr avi čnosti pri stupa. Ne treba biti revolucionarni buntovnik da bi se zastupal o ukl anj anj e svih prepreka efi kasnoj upot rebi bibli otek a.

Pravičnost p r ist upa zap isanom znanj u i inf ormacij ama

16 1

Shv atanj e uloge tehnol ogij e M islim da su u r ani m danima mnogi lj udi , čak i mnogi bibliotekari , mi slili da će tehnol ogij a bit i velika uravnilovka, da će nam omogućiti da pr uži mo pr avi čnu bibl iotečku uslugu čak i naj udalj enij em korisniku, i da će to nekako nadokn adi ti nedostatke u fi nansiranj u bibliotečkih usluga neprivilegovanima. Nema sumnj e da tehnologij a može pomoći ako se mogu ispunit i ovi predusl ovi : Post oj i opšt i pri stup Inter netu i Svet skoj mreži. Sv ak o i m a o sn o v n e r aču n ar sk e v ešt i n e.

Bibli oteka koj a j e osposoblj ena za Int ernet j e dostupna. Svako j e obučen za informatičko snalaženj e i kritičko mi šlj enj e. Bibli ot eke se mogu organizovat i da pr uže usl uge udalj enim k o r i sn i ci m a.

Upotr ebu tehnologij e nadopunj uj u drugi bibl iotečki izvor i i sl u žb e.

Cilj p ostavlj anj a ter minal a u svaku bibl ioteku i učioni cu prihvatili su ober učk e А1 Gor (А1Gor e) i Bi l Gej ts i h ilj ade manj ih smrtnika. K ada se do nj ega sti gne, da li će pr užanj e usluge tih terminala biti podržano kvalifikovanom str učnom pomoći koj a j e dostupna besplatno? D a li će učionica opremlj ena m oderni m r ačunar i ma sa br zim pr istupom I nternetu " " nadomestit i bibli oteku koj asesastoj i od knj i ga starih dvadeset pet godina i koj a nema bibl iotekara?Ako ste dete ili starij i i manj e pokretlj iv kori sni k j avne bibli ot eke, od kakve vam j e kori sti terminal u svakoj bibli oteci ako

j e vaša područna biblioteka zartvorena pre dve godine?Čak ako i postoj i l ak pristup obaveštenim korisni cima, šta sa svim zapi sanim znanj em i i nfor macij ama koj i ni su dostupni na Int ernetu? Nij e lako odgovori t i ni na j edno od t ih pitanj a, a nj ihove implikacij e su zl osl utne. Savr šeno j e moguće da će oni koj i utiču naj avnu politiku napr osto ugraditi računar e i oti ći - progl asivši pobedu i vrativši se kući . Kako ćemo naći obj ašnj enj e za

16 2

Pravičnost p ristupa zapisanom znanj u i inf ormacij ama

savršeno moguć svet budućn ost i u kome, uprkos got ovo opšt em pristupu Internetu i Svetskoj mr eži , nivo pismenost i i dalj e bude nezadrživo opadao? M ožda bi takvo stanj e stv ari i nastal o zbog opšteg pristupa I nternetu, a ne uprkos nj emu. Postoj i prirodna lj udska težnj a da budu zadovolj ni onim što imaj u, a teško možemo krivi t i udalj enog učenika ili nastavnika u seoskoj škol i zato što su se zadovolj i l i bi lo čime što postoj i na Internet u u odsustvu k nj iga i dr u gih t radi ci onalnih bibli otečk ih i zvor a. Por ed toga, prim ećuj e se očita zavodlj ivost priti ska na dugm e i blj ešt avila I nt ernet a i sposobnosti snimanj a ot krivenih sadržaj a i stog trenutk a. Ovo j e j oš pr i metnij e kada se uporedi sa napornij im zadat kom st alnog či tanj a i mi saonog procesa koj i ono pobuđuj e. Stara rugalica sa obrazovanj em - pr enosom inf ormacij a i z udžbenika u svesk e bez pr olaska kroz lj udski um - svak i dan se preobl i čava " u snimanj e tekstova i slika sa Interneta u semi narske radove bez prolaska " kroz lj udski um. Naglasio sam važnost davanj a pomoći kori sni cima bi bl i oteke koj i upot r eblj avaj u elektronske izvore. Takva pomoć posebno j e važna kao sredstvo pr evazilaženj a pasiv nog prihvatanj a bilo čega što j e dostupno na Internetu, dobr im del om i zbog nedostatka mogućnosti da se zna šta j e dostupno samo u knj i gama i drugim mater ij alnim bibli otečkim izvorima. Poredpomaganj akorisnicimaubi bli oteci i uči oni ci .trebadasečuvamoonoga " "

6 r nik . što j ej edan autor nazvao virtuelnog ko is a Halšof (Robert Hulshof ) i sti če da već daj emo pomoć udalj enim kori sni cima barem od pronalaska tel efona (i li od r anij e, ako r ačunamo poštansku r eferensnu službu) . Ipak, zapaža neke posebne i teške karakteri stike korisnika el ektronske pošte očekuj u da odgovor bude brz i l ak kao i zahtev, postavlj aj u sl ožena pitanj a koj a tražebroj ne el ekt ronske interakcij e (f rustriraj ući proces), i često t raže tehni čku podr šku i savete koj e bi bli oteka i l i poj edinačni bibli otekar ne mora biti u stanj u da pruži. Ovo potonj e ne mora bi ti j ednost avna stvar pr užanj a samo odgovora povezanih za bibli oteku. Kako Hal šof i sti če, ako pri stup bi bli otečkim i zvorima zahteva poseban prateći softver, biblioteka bi trebal o da bude spremna da daj e savete o ugradnj i i upot rebi tog softvera.

Čak akoj ebibliotečko osoblj espremno daodgovaranabilo kakvapitanj ao soft ver u i si stemima, kori sni kov nivo tehni čkog znanj a možebi ti tako nizak dakomuni kacij u oteža ili onemogući . Ondaj e tu i večito pi tanj e novčani h i lj udskih resursa. Kako se povećava dalj inski pristup bi bl i otečkim i zvorima i sl u žbam a, t ak o će i zahtevi vi r t u elni h kori sni k a. Veći na bi b li otek a neće

imati novog novca za novo osoblj e da ispuni te zahteve i v r atiće se i st oj

Pravičnost p rist upa zap isanom znanj u i inf ormacij ama

16 3

" " staroj preraspodeli resur sa - j oš j edan primer tehnol oški h promena koj e " " skreću vreme osoblj a sa tradi ci onalnih službi koj e ne moraj u biti ni šta manj e važne od nove službe.

Postavlj anj e pr ior i teta Klj učni faktori u trećem kor aku ka ukidanj u nepr avičnosti pristupa j esu

pažlj iv pregled i analiza, počevši od vaše sopstvene" bibli oteke. Žargon" menadžmenta i laniran a sadrži i korisnu sinta mu skeniran e okoline.

p j g j Taj koncep t j e vrl o upotreblj iv za bibli otekara koj i ozbilj no mi sli da poveća pr avi čnost pri stupa. Pr obl emi su već u poodm akl oj fazi ocr tavanj a kada počnete sa razgl edanj em bibli oteke i rami šlj anj em o činiocima koj i su doveli do nepravi čnosti pristupa. Tr ui zam j e izj ava da j e defi ni sanj e problema pol a rešenog problema, al i osobina truizama j e da su i stini ti. Važno j e i zami sliti pr oces ocrtavanj a kao ni z koncentri čnih kr ugova koj i počinj e sa pitanj ima koj a poti ču od velikih društvenih sila i nad koj ima b ib l i o t ek a i m a m al u i l i n i k ak v u k on t r ol u .

U N U TA R BIBLIO T EK E

Da počnem o u bibl ioteci i pogledamo neke od nemat erij alni h prepreka pri stupu za one koj i su u stvari tu. Ranij e u ovoj knj i zi pisao sam o važnosti si stema bibl i ografske kontrole za upot rebu bibli oteke. Kao što j e ažurir an, j ednostavan, interno koherent an , standar di zovan i pr i stupačan bi bli ograf ski si stem od neprocenj ivepomoći kori snicim abibli oteke, sistem kome nedostaj e j edna ili vi še tih osobina može predstavlj ati nepr emostive pr epreke za efi k asnu upotrebu biblioteke. Biblioteka ima potpunu kontrolu nad svoj im el ek tr onskim bibliografskim sistemom i stoga može da uklanj a ili smanj uj e prepreke u sistemu i za nj ega. Umreženi si stem današnj ice tak ođej epor tal za dosta dr ugih izvor a, od relativno sređenog svetaindeksa, apstrakata i indeksirani h baza podataka kompletnih tekstova do zbrkanog

sveta Interneta i komercij alnih pretraživača. Očito bibli oteci nedostaj e kontrole nad ovim izvori ma koj u ima nad sopstvenoom bazom podataka, ali može da smanj i prepreke upotrebi ovih drugi h resursa pomoću osmišlj anj a ili r aspor eđivanj a lako upotr eblj ivih i nter fej sa i kapaciteta za « _

_

/ »

p om o c.

164

Pravičnost p ristupa zapisanom znanj u i i nf ormacij ama

Pit anj e pri stupa bibli otečkom mrežnom si stemu takođe, naravno, t r pi ut i caj fizi čkog sveta. Koliko j avnih terminal a treba da ima bibli ot eka? Jedan odgovor gl asi: dovolj n o da svako može imat i t renutan pristup ter minal u u bil o k oj e vreme. Malo biblioteka bi l o koj e veličine dolazi i do delića t e zamisli , i većina univerzitetskih i vel iki h j avnih bibliotek a duži niz a a ka a o m i a kan a na terminal . S d d tovo dina bavi se roblemo l st če e o p g j g sve bibli oteke nude pri stup Svetskoj mreži , upotr eba term i nal a se naglo t n i alnih ra da e re sa više o e c ava a čak i male biblioteke mo u s bo oveć , p j p j korisnika nego što u špicu ima terminala. U mogućoj budućnosti bibl ioteka sa bežičnim m r ežam a, korisni ci će biti u st anj u da koriste prenosn e računare negde u bibli oteci...afco budu imali prenosni računar. M ožda će laptopi i nj ima sl ični postati tako dostupni da će svi imati po j edan i možda će mnogo razl iČitih vrsta laptopa biti u st anj u da koristi beži čnu mrežu. M ožda, ali u međuvr emenu biblioteke će morat i da imaj u dovolj no termin ala u umreženim bibli otekama i da pozaj me našim k ori sni cima laptope k ada se beži čno umrežimo. Koliko j e lako korisnicima biblioteke da dobij u pristup vašem el ektronskom sistemu od kuće ili drugdevan biblioteke?Ovo može biti van kontrole biblioteke ali mal o j e verovatno da će neko ko ima poteškoća što l t ke. Zato ru osim bib io e rivit iko a d o lne iblioteke k i e k risnik virtue b o g gg j nam pristoj i da radimo što bolj e možemo da napravimo dalj inski pri stup našim si stemima i izvorima što j e lakšim i pouzdanij im. Ovo povlači važno i često previđano pi t anj e o aspektu odnosa sa j avnošću unutar pravi čnosti i o l akoći pri stupa. Kao što bi blioteka koj a j e zatvorena kada se očekuj e da bude otvorena pr edstavlj a PR katastrofu, tako može biti i iznevereno očekivanj epristupa i l akoće dalj inske upotrebe bibliotečkih sistema. L oš el ek t ronski m r ežn i si stem i dob ar el ek t ro n sk i m r ežn i sistem

na koj i j e pristup težak ili nemoguć nematerij alne su prepreke pristupu. Bibliotečka zgrada može sadržati i materij alne prepreke, a dobar pregled ć i k izn nađu u e ž dati ne e e ri nika mo e i ta svih ko s e a ačke led š rađe vin s t j g g Bra eve i lioteke m derne b b ra teri tike o . Mno e ka k s vl ve rezultate ispra j i j g tablice na liftovima, t er minal i sa velikim t ek stom, r ampe za koli ca i radne stani ce dostupne i u kolici ma - spadaj u u oči glednij a pobolj šanj a

a a a a n a lik n mešt a ve ličin i ob i ih re rek a i rita en ri t a. Im s u j p p p p j j p uslužnim tačkama, znaci koj i koriste bibli otečki žargon koj i ogromna većina kori snika bibli oteke ne razume, zbunj uj ući raspored građe, j ezički loše izraženi interfej si i mnoge druge. Takvestvari često mogu da razaberu

Pravit nost p r istupa zapisanom znanj u i inf ormacij ama

16 5

samo oni koj i mogu da se stave na mest o svih kori snika bibli oteke i vide bi bl i oteku sa svih nj ihovi h r azličitih t ačaka gledi št a. To poslednj e - posmatranj e bibl ioteke nanovo - može biti naj teži pri stup uklanj anj u prepreka pri stupu unutar bibli oteke, al i j e bez sumnj e najproduktivnij i . N a šta zaista akademska bibli oteka l iči studentu prve generacij e čij i prvi j ezik j e španski? Da l i nebi bli otekari znaj u šta da " " čine kada im se ponudi izbor između pret raživanj a u br auzer skom il i " kl u n m" modusu? (Setite se da ogr om na većina korisn ik a biblioteke j č o upotreblj ava naše sisteme a da nikada i ne zatr aže pomoć - čak i kada znaj u da im pomoć treba.)

IZVA N BIBLIO T EK E

Sve biblioteke žive u speci fi čnim okruženj ima - ustanovi ili zaj edni ci koj u

opslužuj u. Žive one i u širem svetu - društvu grada, regij e, države i zemlj e u koj oj su smeštene. U doba gl obalizacij e, u ta društva spadaj u konti nenti i zaista ceo svet. Ima sila u našim lokalni m zaj edni cama, zemlj ama i svetu kao celini koj e utiču na naš rad i na lj ude koj e opslužuj emo. Neke od ovih - n a pri mer, pismenost , obrazovanj e, naučna kom unikacij a i inf orm ati k a - j esu podr učj a u koj ima možemo izvršiti nekakav ut icaj , posebno ak o deluj emo združeno. Dr uge - na primer, velika elek tr onska tehnologij a (M aj kr osoft , Inter net 2 i td.) , infozabavna industrij a i savezna obrazovna lit k o i a van su naše domaša a. A oš neke dru e p g j j g na primer, autor ska r i ava i ntelektualna vo in u elektronsko doba niko ne može rešiti. Ako s a p j žel i mo da radimo ozbilj no i delotvorno na povećanj u pravičnosti p ri stupa, mor amo imati mudrost da razaberemo između ovih vr st a spolj nih sila i da se usr edsr edimo na one koj e možemo izmeniti i na koj e možemo uticati.

Zaj edni čki rad Uveren sam da j e j edini odgovor na pitanj e pravi čnosti pr i st upa, kada se defi niše i analizira kako j e napred opisano, udr uženi dugogodi šnj i tr ud u k o m e ć e u čest v o v at i sv e b i b l i o t ek e i b i b l i o t ek ar i . A m er i čk o b i b l i o t eč k o

udruženj e j e u procesu formulacij e plana da nači ni pravičnost pri stupa glavnim cilj em u pl anir anj u za budućnost. Taj podstrek ka povećanj u

16 6

Pravičnost p ristupa zap isanom znanj u i inj ormacij ama

pr avičnosti vodi će A BU ali će i zvr šavat i poj edinačni bi bli otek ari u sar adnj i sa velikim broj em drugih zainteresovanih strana. Ta kampanj a t rebalo bi da se bavi svim dimenzij ama pristupa (tehnološkim i drugim), trebalo bi da bude polit ički promi šlj ena i delotvorna, da koristi sva savremena sredstva ubeđivanj a (uk lj učuj ući oglašavanj e i PR), i da i de kr oz st alne cikluse pr edl oga, rada, dost i gnuća, anal ize i ocenj ivanj a. Tr ebal o bi da za cilj i m a uklj učenj e bibli otekar a i z svih vr sta bi bli oteka, ust anove i zaj edni ce koj e opslužuj u, i pol iti čare i dr uge stručnj ake za j avnu polit iku na svi m n iv o im a - l o k al n o m , d r žav n om i savezn o m .

Evo kako j a vi dim da k ampanj a poput ove funkcioniše. ABU bi t rebalo da počne sa progl asom o pravičnost i koj a j e nj egov glav ni spolj ni pri ori tet. (Koristim ovaj drugi termin pošt o postaj e j asno da ABU mor a bi ti del otvorno na dva f r onta istovr emeno - opsl uživ anj a svog članstva i obj ašnj avanj a uloge biblioteka u društvu.) Tr ebal o bi posl e te deklaracij e sazvat i ši rokost r učnu Konvencij u o pravi čnost i pristupak akobi sedefi nisala pit anj a i pri oriteti a onda izradi o radni plan kroz više bi bli otekarskih i nebibl iotekarskih radnih grupa i komisij a. Ove druge bile bi zadužene za poj edina podr učj a nepravi čnosti (na primer, veštine pi smenosti i j ezika; tehnol ogij a i nedost at ak tehnološke sposobnosti ; seoska bibli otečka služba; kor elacij e i zmeđu siromaštva, obr azovanj a i upotrebe bibli oteka; bibl i otečk ih usluga za st are i za mlade; pit anj a r azli či tosti ) . Nj i hov radni proizvod tr ebal o bi da budu detalj ni izveštaj i koj i ocrtavaj u svako pitanj e i prepor učuj u pri orit ete za delovanj e. Oni bi bili naširoko razdelj eni i raspravlj ani u ni zu foruma (gr adske skupšti ne posvećene posebnim vi dovi ma problema, preko Svetske mreže, telekonferencij e i tako dalj e). Te rasprave vodile bi do for mul acij e velikog pl ana del ovanj a koj i bi ozakonila druga Konvencij a o pravičnost i pri stupa (koj a bi se, kao i prva, sastoj al a i od bibli otekara i drugih zainter esovanih strana). Na kraj u onoga što bi verovatno bi o dvogodišnj i proces, ABU bi imalo višedi menzionalni

a to rocesa ik ol a. Završet k i rimen ivao na nekol o lavni lan ko bi se p p j g j p j p g n r n na a ta a e a a n me e a s o š v r r l i am n a n sima s v ošću us ati a b k a u od o o p j p j p p j neprol azne vrednosti bi bli oteka za dr uštvo. Ta PR kampanj a prvo bi istakl a v rednost bi bli oteke, a onda se nadogradila i poj ačala por uku izveštaj ima o radu kampanj e za pravičnost pri stupa i načinima na koj e bibliotekari rade zaj edno na mnogim pitanj ima da svi ma podare bl agodeti bibli ot ečke sl u žb e.

Pravičnost p r istupa zapisanom znanj u i inf ormacij ama

16 7

K orak po kor ak Ova pr edl ožena nacionalna kampanj a sast oj al a bi se prvenstveno od izražavanj a mnogo lokalnih napora u mnogim podr učj ima. Ne treba prečesto nagl ašavat i da će, kao i mnogi dr ugi dr uštveni pokreti , pravičnost pr istupa bibliotečkim izvorima i službama biti unapređena korak po korak p omoću poj edinih bibliotekara i biblioteka dok se pr eprek e prep oznaj u i ukl anj aj u ili smanj uj u, nekada širom zemlj e, nekada kao r ezultat l okalnog delov anj a koj e uklj učuj e veoma malo lj udi. ABU i poj edinačni bibliotekari mogu da sl uže kao r ukovodstvo, a dobro vođena kampanj a m ože da pr uži i nspiracij u, ali borba će biti naj delotvornij a u biblioteci za bibli otekom dok radimo združeno i poj edinačno da bi smo došli do sna o svetu u kome su bibliotečki i zvori i usluge bespl atno dostupni svima. Taj san trebalo bi da vodi sve naše radnj e, a ne samo one koj e su deo nacionalne kampanj e, već sve što r adimo kao bibliotekari i svako pobolj šanj e bibl iotečk oj službi koj e o st v a r i m o .

N A PO M EN E

1 2

" " John Stonehouse, Spirit of the Stacks, New Scientist (March 20, 1999): 47. Usvoj eno j una 1948, naj novij a ponovna ratifi kacij aj anuara 1996, www.aia.org/ work/ f r eed o m / lb r .h t m l

3

4 5

"2 " Ibid., Acces to Electronic Informati on, Ser vi ces, and Networks, .

Weekly Comp ilation of Presidential Documents 33, no. 7 (Februar y 17, 1997): 163. " " Nancy Kranich, Whose Right to Know I s It Anyway? in Your Right to Know: Librarians Make It Happen: Conf erence wi thin a Conf erence Background Papers (Chicago: ALA, June 1992) , 12- 18.

6

" " Robert Hul shof, Providing Services to Virtual Pat rons, Inf omation Outlook 3, no. 1 (Јапиагу 1999) : 20- 23.

10 P r i v at n o st

Šta znači privatnost? " Reč privatan se defi niše kao koj i pripada ili se tiče poj edinca; l i čan; " 1 nečij i ... Privatne stvari, stoga, pripadaj u poj edi ncu - one su nj egovo l ično vl asni štvo. U sl obodnom društvu, stvari koj e vam pri padaj u zakonski su neotuđive i ne mogu se uklonit i il i di rati bez vaše dozvole. Svima nam t reba privatnost (reč koj a se retko sreće pr e šesnaestog veka) u prostornom i u informacionom smi sl u. Naša prostorna pr ivatnost daj e nam pravo da budemo sami , da se dr užimo samo sa onima sa koj i ma odaberemo da se dr užimo, i da budemo sl obodni od nadziranj a. Naša i nfor maciona privatnost j epr avo dakont roli šemo ličnei nformacij e i da zadržimo pristup i upotrebu informacij a i zapi sanog znanj a za sebe, i da takva upotreba ne bude pod nadgledanj em drugih . Imamo i privat nost k oj a j e utel ovlj ena " " u terminu privatno vlasništvo - stvari koj e poseduj emo, uklj učuj ući i nemater ij alno, intelektualno privat no vl asni štvo. Pr ava na pr ivatnost koj a nam izgledaj u tako oči gledno u svakodnevnom životu ni su uvek zakonom zagar antovana ili praktično ostvariva, posebno u današnj em tehnol oškom k o n t ek st u .

V

Sta j e ur adila tehnol ogij a? Tehnologij a nij e po sebi ni dobr a ni loša. Tehnol ošk i napredak može doprineti društvenom napretku ili može biti štetan po društvo ili oboj e (samo pomislite na pomake u medi cini fertili tet a u svetu koj i sadrži 6 mi l ij ardi lj udi ) il i može biti neutralan. Prirodna j e lj udska težnj a da personalizuj u tehnol ogij u u opštim i speci fi čnim pr imenama tehnologij e. 16 9

170

P r i v a t n ost

"

" Na pri mer, k oli ko ste put a čul i da nek o kaže, M r zim mobilne tel efone ? Ti gotovo sveprisut ni ur eđaj i čij a l oša upot r eba uzr okuj e bes u ameri čk im restor ani ma i bi oskopima postali su sr eća u Kambodži i Ruandi - mest i ma na koj ima j e opasno polagati t elefonske linij e zato što j e zemlj ište nakr cano " " nagaznim mi nama. Istina j e da velik broj A meri kan aca ne mr zi mobilne tel efone; ne sv i đa i m se kada ih napadno lošeupot reblj avaj u sirovi , dosadni " " i egoi st i čni lj udi. Kambodžani i Ruanđani ne vol e mobilne tel efone, ali im se zai st a svi đa način na koj i omogućavaj u komunikacij u bez opasnost i . Lj udska upotreba i pogrešna upot r eba tehnologij e pobuđuj e osećanj a, i lj udsku upotrebu i pogrešnu upot rebu tehnol ogij e treba da posmatramo, pr oučavamo i pokušamo popr aviti .

Često se čini da svaki napredak u tehnologij i donosi ravnotežnu cenu ili štet u. Ne p ost oj i ni šta k ao što j e besplatan tehnološki napr edak . Moguće j e da j e naj očit ij a cena koj u svi plaćamo stvarna i potencij alna er ozij a privat nosti koj u uzr okuj e nagomilavanj e i lak pristup velikim i složenim bazama podataka što proizl azi iz komer cij alnih , vladinih i nepr ofi t nih t ransakcij a.Nar avno, u ovepot onj espadaj u i transakcij ei zmeđu bibl i oteka i kori snik a koj e se dešavaj u u bibliotekama. Ove reči tr eba da nas " upozore: Svaki prit isak na dugme može se nadgl edat i . A računari nikada " 2 l ne zaborav j aj u. Ist i čl anak navodi Marka Rotenberga (M arc Rotenberg), dir ektora Informatičkog cent ra za elekt ronsku privat nost:

Sa novim el ekt ronskim uslugama, svi smo uzbuđeni da će ovo bit i naš prozor u svet , u fi lmove, u pot rošačke usluge, za pri ču sa prij atelj ima. Stvarnost j e da bi ovo mogao bi t i prozor za gledanj e unutra.

Suština glasi da nij e tehnol ogij a neprij atelj ica privatnosti nego j e to naša r azdragana upotreba tehnol ogij e. Odaj eni o nešto o sebi svaki put kada se upustimo u el ektronske tr ansakcij e. Veći na lj udi se brine o si gurnosti svog broj a krcditne karti ce, a ugledni pr užaoci usluga preduzimaj u korake da učvrste tu bezbednost. M nogo lj udi se brine o potencij alnom vl adinom i komercij alnom zl oupotreblj avanuj u informacij a za koj e smo zakonom obavezani da predamo ili u potrazi za komercij alnom transakcij om. Iako su ovo stvarne bri ge, postoj i i šir a slika koj a ide s onu stranu ekonomskog i vladinog. Sve više ži vota provodirri o el ektronski i akumul acij e podat aka o nama rastu sve vi še dok postoj i svs veća mogućnost brzog pr i stupa i

P r i va t n ost

17 1

manipulacij e t im podacima. Polako uvidamo da j e istor ij a društv a ci k lična i da ki ber prostor ne liči ni na št a vi še nego što liči na sr ednj ovekovno sel o - mesto u kome se za privatnost nij e znal o.

El ektronska tehnologij a prožima vlast , privredu i mnoge oblike društvene interakcij e. U pravu smo što smo zabr inuti za integritet svoj ih li čnih podataka i treba da podr ži mo napore vlada i drugih da osmi sl e odr edbe i kodekse koj i ogr ani čavaj u (ali nikada ne eliminišu) upade u te podatke. Još godine 1973.j eM ini starstvo zdravlj a, obrazovanj a i društvene bri ge i zdal o kodeks o si st emima li čnih p odataka zasnovan na sl edećim (par afrazi r anim ) prin cipima:

• • •

• •

N e sme bi ti taj nih si st ema za čuvanj e dosij ea. Poj edinci treba da i maj u pristup sopstvenim dosij ei ma. Poj edinci treba da budu u stanj u da spreče da se podaci prikuplj eni u j ednu sv rhu kor iste u drugu. Poj edinci treba da budu u stanj u da i spravlj aj u ili dopunj avaj u sop stvene dosij ee. Or ganizacij e koj e sakuplj aj u li čne podatke moraj u obezbediti nj ihovu pouzdanost i sprečit i pogr ešnu upotrebu.3

Ci ni mi se da seti dvadeset sedam godina star i principi j oš uvek čvrsto dr že

u znatno izmenj enom računarskom svetu. Čak ih j e danas teže primeniti nego onda, ali zaista pružaj u osnov za humano i odgovorno skuplj anj e l ičnih podataka.

I storij a pri vatnost i Privatnost se j avil a kao dr uštveno pitanj e u osamnaestom veku. Pre toga su lj udi , čak i bogati lj udi , živel i otvorenim životom zbog prirode društva i građevina u koj ima žive. Većina Ij udi j e živela, j ela, spavala, i grala se i slično u zaj ednici . Još važnij e u pogledu privatnosti , bilo j e mal o ili uopšte

nij ebi lo razlikeizmeđu domaćeg i radnog života. Čitanj ei prepisivanj e, na pr i mer, bi l i su zaj edničke aktivnosti u srednj em veku. Koncept privatnosti i usamlj enički umni život stupi o j e na scenu kada su zaj ednice i prošir ene porodi ceustupil emesto užim por odicam asakućamaod čvr st ih zi dova koj e sadrže odvoj ene sobe i smeštene su na privatnoj zemlj i. U osamnaestom

172

P r i v a t n ost

i većim delom devetnaestog veka, takve kuće pripadale su bogatima. Čak i tada su zaj ednice i straj avale u suživotu porodica i nj ihovi h slugu. Sve do dvadesetog veka nij ebil o dostupneprilike za privatnošću manj eimućnima u Evropi i Severnoj Americi. Važne promene u načinima na koj e lj udi žive i " " r ade posebno fi zi čkom i psihološkom odvaj anj u r ada i privat nog život a - stvori l e su glad za pr ivat nošću koj a se proširila i potv rdi la u dost a k orak a tokom decenij a. Jedan vrl o važan korak bil o j e obj avlj ivanj e rada budućeg sudij e Vrhovnog suda Luisa Brandesa (Louis Brandei s) i nj egovog kolege " " koj i su zastupali pravo lj udi da budu ostavlj eni na mi r u. 4 Ovaj uticaj ni rad (pre više od st o godi na) bio j e potaknut strahovima od i ntruzivnih mogućnosti tada novih tehnol ogij a - kamer a, tabloidnih novina, telefona i sli čni h. Kasnij e, kada j e bi o u Vrhovnom sudu, Br andes j e tvr di o da j e 5 ozvučavanj e tel efona ravno otvaranj u zapečaćenih pisama. U Sj edinj eni m Državama, pravna defi nicij a privatnosti j e pol ako evolui r al a u godinama od Br andesovog apela za privatnošću. Važan slučaj Vrhovnog suda Grisvold protiv državeKonektikata (koj i j e tvrdio da pravo na privatnost impl icitno, ali ne ekspli ci t no, sadr žano u Ust avu SAD, sl uži kao osnov prava venčanih 6 ar p ova da koriste kontrolu rađanj a) rešen j e t ekl 965. godine. Ima onih koj i kažu daj e sl učaj Rou protiv Vej da - naj poznatij i slučaj rešen na osnovu inherentnog ustavnog pr ava na privatnost - ustavno manj kav iz baš tog razloga. Drugi m rečima, veruj u da Ust av šti t i samo ono što ekspli ci t no nabr aj a. Posl edice po ameri čko društvo bile bi stvarno dalek osežn e ako bi se taj pogl ed prihvatio i primeni o. Ima dost a često i j ako mišlj enj e među konst itucionalist ima i fi l ozofi madaj eUst av SAD skl oplj en naosnovu prirodnog pravai prirodnih 7 r ava k a inh r n n o su e e t a u r en m r v s eđ o d ušt u. Ako j e tako, nij e teško p j uvi deti da j e Ustav sposoban za tumačenj e koj e ide s onu stranu t ačnih reči tog dokumenta kako bi sm estilo prirodna prava u moderni kontekst. Privat nost j e, naravno, j edno od prirodnih pr ava u koj e j e prihvaćeno kraj em osamnaestog veka. Privatnost j e stvar od vel i ke težine za poj edinca i dr uštvo u celini već više od dvest a godina, ali pr avo na privat nost nij e ni i zdaleka ušančeno u pr avnom i ustavnom promi šlj anj u kao što većina lj udi veruj e da j este. Pr ivat nost j e ost al a vr uće pol it ičko, pravni čko i dr uštveno pi tanj e u celom dvadesetom veku i u j ednom ili drugom obl iku j oš uvek se o nj oj raspravlj a. Svi društveni pokreti , između ostalih, t r peli su invazij e privatnosti. Svi protagonisti ženskog pok reta, borbe za rasnu j ednak ost,

P r i v at n ost

17 3

pol emike oko sl obodnog knj iževnog i umetni čkog i zražavanj a, i drugih sli čnih pokreta bili su podvrgnuti nadzoru i upadima Dž. Edgara Huvera (J. Edgar Hoover) i drugi h kompilatora dosij ea o privatnom životu. Bilo bi naivno poverovati da takvi ispadi vi še ne postoj e, ali bi lo bi eini čno i gn orisati pom ak e u privatnosti sadr žane u zakonu. K ada to znamo, osim ako ne podj armi mo efekte tehnologij e, tim mukom stečenim l egalni m pravima prete da naude sile koj e se ne mogu kont r olisati zakonom.

Sadašnj ost i budućnost privatnost i Tehnol ogij a, u obliku divovski h elektronskih zapisa mrežnih transakcij a svih vr sta i mogućnost pr etraživanj a i pri stupanj a li čnim podacima iz tih baza podataka, moralno j e neutr alna. Kako j e zapaženo u prethodnom tekstu, lj udi mogu kori stiti ovu tehnol ogij u na dobro ili na loše, u svoj u korist ili u sl užbu lj udskom rodu. Naša privatnost napada se svakim danom - zadatak j e da se obezbedi da ti upadi budu kontrolisani i da imaj u povolj an i shod. Imamo j asne povolj nosti i opasnosti i treba da poradimo n a tome da iskori stimo povolj nosti i sm anj i m o op asnosti. Godine 1992. pr ofesor Univer ziteta Kolumbij a Alan Vestin (Alan Westin) obj av io j e spi sak deset važnih trendova u zaštiti privatnosti.8Ti trendovi , k oj i se dr že dosta dobro u br zo i zmenlj ivom svetu, obuhvataj u sledeće: Lične inf ormacij e posedovaće zdr uženo poj edinci i ustanove.

Ustanove mogu da kori ste lične podatke samo uz saglasnost poj edinaca. Skuplj ači ličnih podatak a i zdavaće kodekse o privatnosti . Skladištenj e i kori šćenj e li čni h podataka biće regulisano. K rađa i p ogrešna upotreba ličnih podatak a bi će p odl ožni zakonskom gonj enj u. Bi će osnovana savezna agencij a posvećena zašti ti privatnosti .

174

P r i v a t n ost

M noga od pr edvi đanj a prof esora Vest ina pokazuj u se kao tačna. Jedno od nj ih nij e. Teško j e vi det i osnivanj e savezne agencij e vrst e koj u on predvi đa, dobrim del om i zbog ameri čkog protivlj enj a nadgledanj u li čnih stvari od str ane centralne vlasti. Ono što se desil o j e osnivanj e nai zgl ed stalno izmenlj ive mešavi ne zakonodavstva, vladi ne regul acij e i samoregulacij e. Dobri rimeri ovo osle n r d e su azne ABU ove mere i izj ave o ( p g p j g privatnosti .) Dosta ameri čkih saveznih agencij a aktivno učestvuj e u pi t anj ima privatnosti. U nj i h spadaj u Minist ar stvo privr ede, M i nistarstvo zdravstva i j avne zaštit e, i M i nistarstvo rada; Savezna komisij a za komunikacij e i Savezna komisij a za telekomuni kacij e - od koj ih se svaka delom bavi medi cinskim, fi nansij skim, tel ekomunikacionim, internetskim i drugim pitanj ima privat nost i. M nogo saveznih zakona nepovolj no ut i če na privatnost . Godine 1999. Berza privatnosti (koj u održava Centar za dr uštvena i pr avna istr aživanj a [USA] , ogr anizacij aposvećenatom pi t anj u) nabroj il a j e sl edeće: Zakon o tel egrafskoj komunikacij i ( 1984) Zakon o dečj oj p r iv atnosti na Internet u ( 1998)

Izmenj eni zak on o izvešt avanj u o pot rošačkim kredi t i ma ( 1996) Zakon o zašt i t i privatnosti vozača (dopunj en 1997)

Zakon o privatnosti el ekt ronske komun ikacij e (dopunj en 1997) Zakon o transferu elektronskih sredstava (dopunj en 1996) Zakon o pravičnom izvešt avanj u o kr editima (dopunj en 1997) Zak on o pravima i privatnost i por odi čnog obrazovanj a ( 1974)

Zakon o slobodi informacij a (dopunj en 1996) Zak on o privat nosti iz 1974.

P r i va t n ost

175

Zakon o pravu na fi nansij sku privatnost ( 1978)

Zakon o t elekomunik acij ama ( 1996) Zakon o pr oneverama tel emar ket inga i pot r ošača ( 1994) 9 Zakon o zaštiti video privatnosti ( 1988)

Sveovedopunj avagomil auredbi , sudskih odl uka, državnih zak ona,l okalnih dekr eta i regulat ive pred usvaj anj em. Van kr uga vl adinog delovanj a na svim nivoima, ima mnogo dobrovolj nih dogovora između i unutar ent i teta i z j avnog sek tora (uklj učuj ući ABU i druge bibl i otečke or gani zacij e) . Oči to e a e ov vi estruk r blem koj i nas pogađa sve u većoj ili manj oj d o š o j p j meri - i posvećuj e mu se mnogo politi čkih i dr ugih agencij a u odsustvu sveobuhvatnog pr i stupa j avnoj pol itici. Složen ost ameri čkog pri stupaj eu izrazit om kont r astu sa pri stupom Evropske Unij e, koj aj e izdala Direktivu o zaštiti podataka (stupila na snagu 25. oktobra 1998. godi ne) koj a obavezuj e sve članove EU. Ova r azli ka u pri stupu znači da ne postoj i nij edna posebna ameri čka agencij a i nij edan poseban skup zakonskih pr avil a koj i su povezivi sa pravni m zaht evom EU da se lični podaci o gr ađanima ti h zemalj a mogu prebaciti samo u zemlj e " " van Unij e koj e nude odgovaraj uću zašt i tu privatnosti tih podataka. Usaglašavanj e sa direktivom EU bilo bi naravno daleko lakše kada bi postoj ao samo j edan savezni zakon i samo j edna agencij a savezne vlade na koj u bismo se pozivali. U nj enom nedostatku, Ministarstvo pr ivrede sačinilo j e izj avu princi pa koj i ponavlj aj u neke od odredbi profesor a 1 Vestina iz 1992. godi ne. 0Sažeto, princi pi M ini starstva privrede su:

Obaveštenj e: Organizacij a koj a skuplj a li čne podatke mora obavesti ti poj edince uklj učene u proces o tome šta r ade i kakva su im p r av a.

Izbor: Poj edi nci moraj u biti u stanj u da odbij u da nj i hovi podaci budu predati tr ećoj strani .

Progresivna transmisij a: Lični podaci mogu se predati trećoj strani koj a se sl oži sa zašt i tom pr ivatnost i .

176

P r i va t n ost

Sigurnost: Or ganizacij e koj e skuplj aj u li čne podatke mor aj u ih čuvati na si gurnom od pogrešne upot r ebe, otk rivanj a, uni štenj a i t ome sli čnog. Integritet p odataka: Li čni podaci smej u se kor ist it i samo u svrhe u koj e su i skuplj eni. Pr istup : Poj edinci m oraj u i mati p ristoj an pristup podacim a k oj i su o nj ima skuplj eni . Pr imena: M or aj u postoj ati m ehanizmi (vl adini ili privatni ) da obezbede sl aganj e sa princi pima privatnosti. U te mehanizme mor aj u spadat i postupci za poj edince čij i su podaci pogrešno upotreblj eni , n akn adne pr ocedur e da obezbede primenu pr avn og l eka, i m ere protiv or ganizacij a koj e povređuj u prava na ličnu pr ivatnost.

Uz povečanj e broj a el ektronskih tr ansakcij a svih vr st a, velik u pri v r ednu v r ed nost banak a lič nih podataka i povećanj e mogučnosti el ektr onsk e tehnol ogij e, nei zbežno j e da će privat nost i dalj e bit i bit no iv k dek ima i i n e i dvr a a vladino re ulat i i o s tan e to o o ko se sve v še o v p j g p j j g i ugovor i ma privatnog sektora.

K ak va j e veza između r n i i i li ka? ivat ost b b ote p Ima vel ika razl ik a i zmeđu pasivne akumulacij eličnih podatak a za mnoštvo zakonitih svrhai namerne, aktivneinvazij eprivatnost i . Prvaimapotencij al a za zloupot r ebu, a dr uga j e zl oupotreba. Po mom mi šlj enj u, naj veći skandal u kompl ek su skandala (stvarnih i izmišlj enih) koj i pogađa poli t i čku kulturu danas j e širok i ugl avnom uspešan napad na pravo na pr ivatnost. Pism a se čit aj u, zamke se postavlj aj u, el ek tr onska pošta se rekonstr uiše, zapisi u k nj i žarama su povolj na l ovi šta za i spi tivače, najprivatnij i vi dovi života ogolj avaj u se pred mržnj om i podsmehom, a pr avo na sopstvene misli , sopstvene odnose i sopstvena uverenj a gaze zagr iženi ci i tvrdoglavci. Ovo j e svet romana 1984, svet kontrol e uma, svet mentalnog totalitarizma. Poverlj ivost bibli otečkih zapisa i poverlj ivost upotrebe bibli otečkih i zvor a ni su naj senzacionalnij a or užj a u bor bi za pr ivatnost (i ako me iznenađuj e

P r i v a t n ost

17 7

št o ni sam proči t ao da se ist raži l ac Nezavi snog saveta raspi t ivao o nečij im pozaj mi cama i z j avne bibl ioteke) , ali su važne, i na praktičnom i na m or al n o m o sn ov u .

U prakt i čnim kategorij ama, mnogo od odnosa i zmeđu bibli oteke i nj enih kori snika zasniva se na poverenj u i , u sl obodnom društvu, kori snik bibli oteke bi t r ebal o da bude si guran što nam ver uj e da neće bi t i otk riveno i što nećemo uzrokovati da bude otkriveno to št o se čita i ko ga či ta. Na moralnom osnovu, moramo počet i sa pr emi som da j e svakome zagar ant ovana sl oboda pristupa, sloboda čitanj a tekstova i gl edanj a sl ika, i sl oboda mi šlj enj a i i zražavanj a. Nij edna od ovih sl oboda ne može da preživi u at mosferi u koj oj se upot reba bibli ot eke nadzi r e, a poj edi načno čitanj e i obrasci upot r ebe bibl i oteka se obznanj uj u bil o kom e bez dozvole. Veomaj e važno da sve biblioteke sl ede polit iku koj a obezbeđuj e privat nost i da preduzim aj u k orake da obr azuj u svakoga u bibli oteci po pitanj u te polit ike. U ovom kontek stu, uvek t r eba da se sećamo da većina lj udi u većini bibl i ot ek a stupa u interakcij u sa osoblj em bibli otek e i st udent imapomagačima dal eko vi še nego sa bibli otekar ima. Z naj ući ovo, bi bl i oteka sa poli t ik om pr ivatnost i koj a se ne obj avi svakome ko u biblioteci radi j ednako j e l oša kao i biblioteka bez ikakve politike. Ima tužne ir onij e u tome št o su predautomatizovani sistemi bili dal eko bolj i u čuvanj u privat nosti zapi sa o pozaj m i ci i kor i šćenj u nego što su nj ihovi automatizovani nasl edni ci . St arij i či t aoci možda se sećaj u si st ema u k oj ima su se knj i ška i kori sni čk a kar t i ca pokl apal e za vreme i samo za vreme dok j e knj i ga pozaj mlj ena. Kada se vrat i , obe k artice su se razdvaj al e, i čak ni Eli ot Nes ne bi mogao naći da j e ij edan t r ag t ransakcij e ikada ost avlj en. Sada će el ekt ronski si stem pozaj mi ce sačuvat i sve zapi se o pozaj mi ci i kori šćenj u osim ako mu se n e kaže da t o ne uči ni . Veći na bibli otečk ih si stema podešena j e da izbri še informacij e o pozaj mlj ivanj u nakon št o se građa vrati , ali koliko bi teško bil o veštoj osobi da povrati " " ove izbr i san e zapi se? Nek ada se čini da su računar ski zapi si večni , ako osoba im a veštine, želj e i vremena da ih povrat i . Pored toga, mnogi si stemi bir aj u da dr že zapi s o posl ednj em pozaj mlj ivaču (radi lakoće ako se otkrij e da j e pr edat a građa oštećena ili uništ ena) - m al o ali značaj no uplitanj e u pr ivatnost. Bibliotek e sl uže zaj edni cama, a zaj edni ce pospešuj u t r ačeve, zabadanj e nosa i lj ubopi tlj ivost. Oni koj i uživaj u u takvim stvarima mogu l ako da pronadu ko u nj ihovom susedstvu či t a o razvodu, ubistvima, bolestima, ishrani , disleksij i i seksualnim var ij acij ama. Da li j e takvo

P r i va t n ost

178

potencij alno uplitanj e u pri vatnost vredno mogućnosti da se uđe u tr ag b i b l i o t e č k i m v an d a l i m a ?

Samoprovera Jedna tehn ološk a inovacij a koj a u stvari potpomaže pravu na privatnost " " j e ur eđaj za samopozaj mlj ivanj e. Ova mašina omogućava kor isniku da samostalno pozaj mi knj i ge i dr ugu građu. Ne znam ni za kakve studij e o obr ascima pozaj mi ce k ori snik a koj i bi r aj u samopozaj mlj ivanj e naspram oni h koj i građu n ose na pozaj mni pult (i nude j e tu kao dobr u istraživačku temu za st udenta M LS) . Ipak , činil o bi mi se razumno pret postaviti da korisni k biblioteke sa pr i stupom otvorenim poli cama može biti slobodnij i " " da pozaj mi kont r over znu građu ako bude uveren da niko neće videt i šta pozaj mlj uj e. Ako j e ovo tačno, takva građa bi i šla daleko od očigledno sumnj ivi h - sek sualni sadržaj i i tako dalj e - i pr oširil a bi se na građu o " bolestima, profesoreengleskog koj i pozaj mlj uj u knj i ge Danij el eSt il , srećno " venčane lj ude koj i pozaj mlj uj u knj i ge o razvodu, i muzičke snobove koj i

l hi oza m u u p j j j p hop snimke. Mašina zasamopozaj mlj ivanj e, izmišlj ena da ubrza pozaj mni proces, mogl a bi lako biti značaj an doprinos bibli otečkom pravu na p rivatn ost .

P r i v at n o st i el ek t r o n sk i i z v o r i

Ranij e sam napomenuo da postoj i ozbilj an pr obl em nesr azmere pri stupa elektronsk im izvori ma. Po rečima Elizabet Ver bi (Eli sabeth Wer by) : [N ] isu svi A merikanci povlašćeni zbog tehnol ošker evolucij e. " U stvari , I nternet j e j edan od pol arizovanij ih vidova "

današnj eg života u Ameri ci. [www.zd.com/ marketresearch/ ...Među InternetTrak98Q2IT2Q_ ExecSummary.ht m ] " na man e ovezanim" Amer ikancima su seoska sirot in a j , j j p porodi ce sa j edni m roditelj em ili sa samohranom maj kom i " m l ad a d o m ać i n st v a.

" " Broj ke o di git alnom j azu variraj u od j ednog ist raživanj a do drugog, ali niko nespori postoj anj etogj aza. Javnabibli otekaj eu pol ožaj u danadomesti

P r i v a t n os t

179

taj j az (kao i akademske biblioteke, posebno državno potpomognute ustanove u zaj ednicama koj e sadrže znatan broj neprivilegovanih) tako što će omogućavati sl obodan pr i stup i uputstva u korišćenj u tog pr istupa. Ovo znači daj epitanj e privatnosti i poverlj ivosti nei zbežno i važno za biblioteke - svi đalo se to nam a il i ne. Mi daj emo pristup Internetu zato što ver uj emo u davanj e pristupa svoj građi , ali ovaj poseban slučaj j e tako važan zato što daj emo pr i stup veoma važnom delu modernog života. Ako tr eba da se a nar k e tine e e na rađu u r ču s e v š a r m u kome e ako c n i omirimo s d uštvo s j g j p i ako treba da damo pr i stup modernim komunikacij ama oni ma koj i bi inače bili izopšteni , moraćemo da se pozabavi mo sa mnoštvom posl edi ca te usluge. Prava privat nosti , prava intelektual ne sl obode, roditelj ska prava i druga pi t anj a vezana za pristup Internetu postoj e i treba se sa nj i ma su o č i t i .

Ima mnogo st arih probl ema u vezi sa bibliotečkom privatnošću, ali elektronsk i izvori i računarski sistemi uveli su nove di menzij e u borbu

za poverlj ivost. Bilo ko to ko želi može da nadgledakorišćenj e elektronskih " " časopisa, sazna ko pristupa koj i m Int ernet stranicama, postavi kol ači će koj i stvaraj u skrivenu memorij u o posećenim saj tovima i konsultovanim izvorim a, i da radi j oš mnoštvo dr ugih stvari. Ovo j e vest iz časopisa USA Today (od 25. avgusta 1999. godi ne):

Pal o Al t o, Kalifornij a. Čuvari privatnosti su zabrinuti " "

zbog nove zabavne mogućnosti na str ani ci Amazon. com (prodavac knj iga preko Interneta) koj a dozvolj ava bilo kome na Int ernetu da pronađe kakve vrste knj i ga, vi deo zapi sa i CD-ova kupuj u zaposl eni u američkim kor por acij am a.

Ne treba da budete paranoični da se mal o zapitate, kada drugi put budete unosili ime, adresu i druge detalj e pri porudžbini knj ige ili video snimka, za svrhe u koj e se ti podaci mogu upotrebiti . Mogućnost na Amazon.com zvuči bezazleno (da ne kažemo dosadno), ali či nj enica j e da takvi servisi akumuliraj u ogromnu količinu podatak a pokuŠavaj ući da pospešeprodaj u (na primer, redovno dobij am od nj ih poruke u koj ima mi pr edlažu nove naslove sli čne onima koj e sam ranij e kupio) . Iz toga proizl azi da j e masa podataka otvor ena ozbilj nom kršenj u poj edinačne pr ivatnosti.

P r i v a t n os t

18 0

Upli tanj e u pr ivatnost često se vr si sa dobr i m namerama, ali svako zna koj i j e put nj i ma popl očan. U el ekt ronskoj areni , kori sni ci i bibli ot ekari m oraj u da dej stvuj u k ako bi smanj ili uplitanj e u privatnost i uvek bi l i na opr ezu zbog mogučnosti nj uškanj a i zlokobnij e upot rebe podataka o li čnom kori šćenj u el ekt ronskih izvora. Vil ij am M" il er (Wi l l i am M ill er ) navodi da j e pr edsedni k San Maj kr osi stemsa rekao Več " imate nul tu privat nost - prihvat ite to već j ednom, zapanj uj uće isk r eno priznanj e implikacij a diskursa 1984 u kome postoj i prodor na tehnologij a, 2 1 i zast r ašuj ući pokazatelj stavova ovih modernih plj ačkaški h barona. Ako j e predsednik u pr avu, onda nam si gurno prili či da radi mo j oš napornij e na očuvanj u poverlj ivost i barem u podr učj u u kome radimo. Bibl i otekari nikada ne smej u da prist anu na gubitak privatnosti i tr eba da rade naporno na očuvanj u privat nost i poj edinca tako što će obznani t i principe, stvarat i mere i sprovoditi ih. Tr eba da razvij emo detalj nij e kodekse privatnosti

koj i su dovolj no fl eksibil ni da pokrij u sve vrste upotrebe biblioteke u brzo i zmenj ivom tehnološk om okruženj u.

P r i v at n o st n a d e l u " " Američko bibl iotečko udr uženj e izdalo j e tumačenj e svoj e Bi bliotečke ž ri ama i ru a v ir kim kate o v r i e robleme u rlo š o ovel e ra a ko a t et ra ov p g j p j p j p nešto štoj eu suštini vi šepregled pitanj ai etički okvir bibli otečkih meranego 1 3 speci fi čni praktični kor aci koj e treba preduzeti . Na primer, u tumačenj u " "

stoj i da kori snici imaj u i pravo na poverlj ivost i pravo na privatnost

ali kaže i da korisnike bibli otek a t reba savetovati da se ta pr ava mogu

ugroziti tehničkim poteškoćama obezbeđivanj a sigurnosti elektronskih informacij a u upotrebi. Stoga bibliotekakoj a formuliše politiku privatnosti ne Ireba da od ovog dokumenta očekuj e detalj e za takvu meru. Kada se to zna, dokument zaista daj e dobar početak i sledeće poj mov ne osnove za st v aranj e mere.

Svaka biblioteka t reba da poveže svoj e mere sa pot rebama sopstvene zaj ednice i okruženj a u koj i ma deluj e.

Korisnici biblioteke imaj u pravo na poverlj ivost i privatnost. Ta prava važe i za mal oletne i za punoletne.

P r i va t n ost

18 1

Ova poslednj a tačka od sredi šnj e j e važnosti za ABU-ov stav o fi ltriranj u " " (pokušaj u dasebl okiraj u neželj eni el ektronski i zvori pomoću programav. pogl avlj e 6) po tome, pošto su maloletnima zagarantovana i sta prava kao i punoletni ma, nema izgovor a za uskraćivanj e informacij a odr asli ma koj e " " se smatraj u štetnima po maloletnike. Nekej avne bibli oteke (na pri mer, u Pl anu, Teksas) tražil e su da se i zračuna kvadratura ovog kr uga uz pomoć " " fi ltera na većini j avnih terminal a i stavlj anj a nefi l tri ranih terminala na 1 4 ri n ko šće j e odraslima i mal ol etni ci ma sa rodi telj skom dozvol om. Ovo j e ozbilj no upli tanj e u privatnost zato što niko ne bi trebalo da bude prisilj en da lično ident ifi kuj e i !i kori sti označene terminale kako bi dobio pri stup el e k t r o n sk i m i zv o r i m a .

Prvi korak u formul acij i pol itik e privatnosti za bibli oteke u svetlu A BU -ovi h pri nci pa j este da defi nišu mnogobroj na pitanj a koj a se usredsređuj u na privatnost. U suštini , bi blioteka mora da odgovor i na sledeća pi t anj a: Da li su zapi si o bibli otečkoj pozaj mi ci i drugi dosij ei uvek poverlj ivi ? D a l i j e pravo na privatnost različito za razli čite medij e? Da li dob ili status korisnika bibli otek e ut iču na privatnost?

Da li svi kor i sni ci bibli oteke im aj u pr avo na pri stup svim obl i ci ma informacij a i zapi sanog znanj a bez nadzor a? Pod koj im ok olnost i ma privat nost može da se ograni či ? Kol iko daleko mora biblioteka da i de da bi obezbedi l a pr ivatnost? D a pr eoblikuj em svako od ovih pitanj a u konkretne (i stvar ne) primere i pokušam da dam neke odgovore. P: D a l i or gani zakona imaj u prist up zapi sima o pozaj mi ci? O: Ti zapi si trebalo bi da budu dostupni sam o uz poziv pod pretnj om kazne.

P: Da li se pravo na privat nost o navikama pozaj mice knj i ga proteže i na navik u upot rebe Interneta?

18 2

P r i va t n o st

O: Da, i bil o k akvo automatsko praćenj e upot r ebe treba da se izbri še ili akumulira t ako da se izgube detalj i o poj edi načnoj upotrebi . Prihvat lj ivo j e, št aviše i pr eporučlj ivo, da se podaci o korišćenj u bibli otek e akumulir aj u tako da se može zadržati i analizir ati stat i st ika o kori šćenj u bi bl i oteke, čak ako se i obrasci poj edinaca izbri šu. P: Da li r oditelj ima pr avo da zna šta nj egovo dete čit a ili gl eda? Da li j e univerzitetskom profesoru dozvolj eno da zna koj i studenti su podi gli građu koj u j e on rezervi sao? O: Prvo pitanj e j e pipavo, al i roditelj koj i ima pravo da zna šta nj egovo dete či t a nema pravo da pri stupi bibl iotečkim zapi sima da dođe do tog znanj a. Bibl ioteka nij e detetov star atelj ili nadzornik , a roditelj i treba da dođu do znanj a o čitalačk im navikama svoe dece od same dece u atmosfer i obostranog poštovanj a. Drugo pitanj e j e j ednostavno. Ne.

P: Da li ij edan korisnik biblioteke može da kori sti bil o koj u bi bli otečku gr ađu i izvore (uklj učuj ući i zdvoj enezbirkei l nter net terminal e) u p rivatnosti i bez nadzora? O: Bi bli otek e često dr že zbirke kont roverzne građe na nadziranim mestimai zbezbednosnih razloga(nikadanebi trebal oiz moralni h razl oga). Pristup t i m zbirkama treba da bude što sl obodnij i za sve kori snike. Jedini razl og za nadgl edanj e upotrebe Interneta j e u slučaj evima kada se nameće vremensko ogr ani čenj e j er t ražnj a za terminalima prevazil azi ponudu. P: Ako dečj a ili škol sk a bibli oteka održava tak mi čenj e u čitanj u, da li može da obj avi spi sak knj i ga koj e su pobednici pročitali ? O: Da, ali samo uz dozvolu pobedni ka li čno. Ovo il ust r uj e pr emi su da j e obostrani pristanak nužan predusl ov bilo kakvog kr šenj a ugovora o poverlj ivosti između bi bli ot eke i nj enih kori snika, čak i iz dobr onamernih r azl oga.

P: Da li bibl i oteka tr eba da ugradi bar ij ere, zavese i sl ično ili i ra d am l i na an r šak da os u a s o ni name a čak ako to ov ač z t t o seb št o ) ( p g p j k o r i sn i k I n ter n et a v i d i o n o što či t a n a b i b l i ot ečk o m t er m i n al u ?

O: Da. Kao što i kori snik bibl iot eke može da čit a bilo koj u k nj i gu bibli otek e a da drugi ne znaj u šta či t a, tom kor isni ku bibli oteke treba dat i i r azuman komfor da se obezbedi privatnost upotrebe Interneta.

P r i v a t n o st

18 3

Planovi o privatnosti bibli oteke tr eba da se gr ade na kombinacij i rin i rir n r n ri n i a c a od o ava a vat ost i skustv studij ama sl učaj a p p p p gp koj e il ust r uj u i daj u prim er princi pa pod i zm enlj ivim i drugačij im okolnost ima. Prim er pri stupa organa zakona bibliotečkoj evi dencij i savršen j e primer uravnoteženog principa i iskustva. Princip glasi da j e bi bliotečka evidencij a poverlj iva. Iskustvo i vi še dob ro dr uštva govor e nam da se poverlj ivost može pr ekr šiti ako i samo ak o se pozove i primeni zvani čan pravni in st rument , kao što j e poziv pod pr et nj om k azne. Pre nekoliko godina, agent i FBI i spi tivali su dosta akademsk ih bibliotekara o či tal ačkim navi kama st r anih naučnik a koj i rade u ovoj zemlj i . Sasvim pri rodno, bi bl i otekare nij e zastr ašilo mahanj e značkom i u gotovo svim slučaj evima odbili su da odgovore na takva pitanj a u odsustvu prikladnog i n st r u m en t a v l ast i .

Kao što vi dit e iz prethodnih pitanj a i odgovora, pi t anj a privatnosti i poverlj ivost i danas su složenij a. Okruženj e u kome živimo j e sastavlj eno od mnogo zakona, uredbi , regul aci onih tela i privatnih mera. To j e samim tim dodat ni niz razloga zašto bi biblioteke i bilo ko ko u nj i ma r adi tr ebal o da budu oprezne oko prava na privatnost i mere koj e osi guravaj u da se to pr avo potv r đuj e. Pre nego što j e elektronska tehnol ogij a izvršila snažan uti caj na bi blioteke koj i vi di mo danas, privatnost i pover lj ivost bibli otečke evidencij e i l i čnih podat aka o korisni ci ma bi bli oteke bil e su r el ativno e su mnoga pitanj a povezana proste stvar i. Danas živimo u svetu u kom " " sa pri klj učivanj em na elektronsku mrežu goruča i t rpe uti caj politički h i verski h pogl eda. Naši kodeksi privatnosti treba da se ažurir aj u tako da se možemo bavi ti moderni m okolnostima a da nikada ne ugrozimo fundament alnu obavezu prema pr ivatnosti kao važan deo veze poverenj a između bibli oteka i kori snikabibl ioteka. Taveza poverenj aj eveomavredna i t r eba da se na sv e načine t r udimo da j e očuvamo. Suočeni sa nal etom

tehnologij e, važnij e j e nego ikad očuvati lj udske vrednosti i lj udsko rani korisnika iznad sve a na st m kaz ti kako smo overen e da može o o a g p p j bibl ioteke i prava tog kor isnika da živi privatan život. N A PO M EN E

1 2

" " ' Webster s New Collegiate Dictionary ( 1960). pod rečj u private. " ' "' Peter McGrath, Info Snooper Highway, Newsweek 125, no. 9 (February 27, 1995): 606 1.

18 4

3

4 5 6

7 8

9 10 11

12 13 14

Pri vatnost

Mi nistar stvo zdravlj a, obrazovanj a i društvene bri ge, Sekretarski savetođavni komi t et o automati zovanim sistemima l ičnih podataka, Records, Computers, and the Rights oj Citi zens (Washington, D.C.: GPO, 1973) . " "

Loui s Brandes i Samuel Warren, The Ri ght to Privacy, Harvard Law Review ( 1890). " Navedeno u Frank M . Tuerkheimer, The Underpinnings of Privacy Protection," Communications of the ACM 36, no. 8 (August 1993): 69- 73. Gr isw old v s. Connecticut , 381 U.S. 479 ( 1965) .

" Philip A. Hambur ger, Natural Ri ghts, Natural Law, and American Constitutions," Yale Law Journal 102, no. 4 (Јапиагу 1993): 907- 960. " Apstrahovano kod Deborah Schroeder, A Private Future," American Demographics 14, no. 8 (A ugust 1992) : 19. "National Sector Laws" www. rivac exchan e.or le l nat sec at ecto . t / ga / / t/ n s r h ml , p y g g " Internati onal Safe Harbour Privac Princi le " n c t y p s, a r (Apri l 19, 1999), www.ita.doc.gov/ ecom/ shprin.html " Elisabeth Werby, The Cyber Librar y : Legal and Policy Issues facing Public Libraries " in the Hi gh Tech Age (National Coalition against Censorshi p), www.ncac.org/ cyberlibrar y.html Library I ssues: Briefi ngsf or Faculty and Administrators 19, no. 5 (Мау 1999) : (4) . " cc s " o t o A e s to Electronic Inf rma ion, Services and Netw rks (American Libr ar y Association, 1999), ww.ala.org/ alaorg/ oif/ electacc.html Dallas Morning News (August 24, 1999) .

11

Demokrat ij a

Šta j e demokrat ij a? Demokr atij a j e, u sušt ini , koncept društvenej ednakosti . Sam a r eč p oti će iz " " " " dve kl asične grčke r eči koj e znače narod i vladati . D emokr at ij aj e toliko poznata reč da o nj oj retko mi sli mo anal i tički . To j e i dej a tako duboko ukorenj ena u um gotovo svakoga na svetu da j e skor o j eres dovodit i u pit anj e nj enu univerzal nu pr i menlj ivost . Idej a da narod vl ada toliko j e momental no privlačna da čak i nedemokr atski reži mi često pr isvaj aj u tu " " reč. Ne zovu se tiranij e uzal ud Narodna Dem okratska Republika X i tako l g agolj aj u o i dej i nar oda koj i vlada nad sobom.

Čim se pri hvati idej a demokr atij e, pitanj a su sledeća: Ko j e narod koj i vlada?i Kako nar od vlada?Odgovor na prvo pitanj e nipošto nij e pr ost " " kako se čini. Treba da se prisetim o da j e tek u vrlo skora vr emena narod koj i vlada u demokr atij i defi nisan kao narod, a ne samo grupa koj u izdvaj a ij a i tako dalj e. Gr ci su i zm i sl ili reč i idej u pol , etničko poreklo, reli g " " demokr atij e, ali nj ihov narod (demos) bio j e sićušna manj ina muškaraca v l a sn i k a i m o v i n e.

Što se ti če načina na koj i narod vlada, u političkom kontekstu ta vl adavina možebi t i neposredna (apsolutna demokratij a, u koj oj svi glasaj u o svakom itan avne oli i e u t k što proizvede fi lozofski anarhizam) p p j j p ili posredna (reprezentativna, u koj oj nar od vlada preko izabr anih predstav nika) . Posredna demokr atij a j e mnogo prakt i čnij a u složenom svetu nego neposredn a demokratij a, ali zahteva stalan pr otok informacij a ka građanima i informi sanost toga građanastva o dr uštvenim i politi čk im pitanj i ma. Pored politike, demokr atij a izražava dij apazon vrednost i povezanih sa dr uštvenom pr avdom, dostoj anstvom i vrednošću svakog lj udskog bi ća, egalitari zmom i poštovanj em r aznomišlj enika. Za biblioteke, 18 5

Demokratij a

18 6

demokratij a j e i kontekst i kamen temelj ac grupe vrednosti koj e tr eba da proži m aj u naše akt ivnosti i programe. Bi bli oteke služe dem okratij i , dobri m delom kada su one živi primeri demokratij e na del u.

A merička idej a U ni tar ističk i sveštenik i i staknu ti ab olici oni sta Teodor Par ker (T heodore

" " 1 Parker ) nazvao j e demokratij u američkom i dej om. Ima onih koj i bi rekli da nij e u r aču nao težnj u Fr ancuza i Britanaca, od koj ih su pr vi pošli r evoluci onarnim , a dr ugi evol uci onarnim putem. Moguće j e i tvrditi da neke dr uge zemlj e im aj u razvij enij u dem okratij u nego Sj edinj ene Države u prvim godinama dvadeset prvog veka. Kako god bilo, čak će i nj ihov i kritičari prihv atiti da Sj edinj ene Dr žave rade n a demokratskom izazovu duže nego većina dr ugih, i da se suočavaj u sa ekst remnim t eškoćama koj e same j asno govore u pril og izdržlj ivost i dem okratskih i deal a.

Prot ivr ečnost i demokrat ij e Fil ozofi znaj u da j e demokr atij a i deal - i deal koj i sadr ži unut r ašnj e 2 r i r no i p ot v eč st". Te protivrečnosti moraj u se r azu"meti i uzeti u obzi r ako izj ave poput biblioteke su klj uč za demokr at ij u treba da imaj u i kakvo značenj e. Ideal se ne može postići bez promi šlj enog i kritičkog shvatanj a nj egovih temelj nih premisa. Jedna protivrečnost unut ar demokratij e, koj u su zapazili matematičari i ekonomisti , l eži u tome da kolektivne preference mogu ili ne moraj u biti zbir poj edinačnih preferenci. Drugim rečima, većina u bilo koj oj gr upi može imati j ednu preferencu, ali gr upa kao celina 3 ž im ti ru mo e a d gu. Druga protivrečnost j e što lični interesi poj edinaca mogu poj edince načiniti nesposobnima da žele veće dobro društvu ili čak da shvate šta to dobr o može biti. Uprkos ovim problemima, čak i naj str oža analiza idej e demokr atij e ostavlj a nas sa ovom (često pogrešno citiranom) opaskom : Niko se ne pr etvara da j e demok r at ij a savr šena ili svemudra. Zaista, rečeno j edaj e demokr atij a naj gori oblik vl adavine osim svi h onih dr ugih obl ika k oj i su i spr obavani 4 n n v r m s v r em e a a e e.

Demokratij a

18 7

Samo p ogledaj te alternative - totali tar izam , autokr atij a, plutok r at ij a, apsolutna monarhij a i vladavi na el ite. Veći na će se opr edel iti za nesavr šeno dosti gnut i deal - demokratij u - pre nego bil o koj i od ovih obl ika vl asti manj ine nad većinom. N a drugom kraj u spektra leže anarhij a i nihilizam , od koj ih ni j edno ni drugo ni su podesni modeli za moder no društvo.

K ak va j e veza izm eđu dem okr at ij e i b i b li oteka? Ne može se osporiti da j e r azvij ena demokratij a, u bilo koj oj zemlj i , idej a koj a zavi si od i nformacij a, znanj ai obr azovanj a. Idealno savr emeno dr uštvo j e ono u kome se masovna pismenost i masovno obrazovanj e udružuj u sa i r i li ir k će će nim i rim inf rmaci a i znan a da b o zve š o o u š ri tu ać zvo a o s p p p j j u svim odlukama o j avnoj politici. Sjedinj ene Države i sve druge razvij ene zemlj e poseduj u mehanizme takvog demokratskog i deala - visoku stopu pismenosti , raznovrsne informacione kanal e i široko obrazovanj e. Očito su ovi mehanizmi proizveli rezultat daleko od ideal nog. Tužna j e ironij a da nakon što j e američka demokr at ij a dost i gla teoret ski i deal - pr avo glasa svih punoletnih, bez obzira na pol i rasu - ona j e sada u opasnosti žbog sve gor e obaveštenog, lako zavodlj ivog i apati čnog glasačkog tel a. Kul tur a bombastičnih deklamacij a, politi čko neznanj ei nepromi šlj eni prezir prema vlasti umanj uj e pr ava za koj a su se u r azli čito vr eme borili revoluci onari , žene i etni čke manj ine. Bi bli oteke su deo r ešenj a ovog modernog zla. Kao sastavni deo obrazovnog procesa i kao skl adište zapi sa lj udskog roda, bi bli oteka znači sredstvo postizanj a bolj e demokratij e. Naj bolj i protivotrov za televizij ske prevare j e dobro osmišlj ena knj i ga, članak ili dr ugi tekst. Sve vrednosti i i dej e koj e vladaj u bibli otečkim di skur som i praksom su demokr atske vrednosti i i dej e - i ntelektualna sloboda, opšte dobro, služba za sve, pr enos lj udskih zapi sa budućim generacij ama, slobodan pri stup znanj u i informacij ama, nedi skriminacij a i td. Bibli otekar koj i nij e pobornik demok ratij e gotovo j e nezamisliv. Biblioteke su narasle i procvetale na tlu demokr atij e, a naša sudbina j e ner askidivo vezana za sudbinu demokr at ij e.

Demokratij a

18 8

D em o k r at sk a b i b l i o t ek a

Nesamo daj e demokrat ij a okruženj ekoj e nam treba dabismo uspeli, nego trebai da seposvetimo demokrat ij i unutar biblioteke. Toj est, svebibl ioteke treba da se organizuj u i vodena demokratski nači n i sapoštovanj em prema " " pravima i dostoj anstvu svih koj i tu rade. Literatura o menadžmentu j e onol iko obimna koliko j e suvoparna a teorij e menadžmenta su onol i ko broj ne koliko su neuhvatlj ive. I meni j e stvarno muka koliko i bil o kome dr ugom od godi šnj eg menadžer skog ćefa od koga su amer ički univer ziteti i zgl eda prolazno zavisni. Ono što upada u oči u vezi sa svom alfabetskom supom menadžerskih bubica (MBO, TQM itd.), osim nj ihovog varvarskog menadžerskog govora i suštinske međusobne sličnosti , j este to što svi utel ovlj uj u vr eđnosti i idej e koj e su uobi čaj ene u mnogim bibli otekama već decenij ama. Uvek j e žučno kada se seti te da žargon ovogodišnj e menadžerske l udorij e može biti drugačij i , ali u stvari propoveda istu star u sar adnj u, tolerancij u, učešće, uzaj amno poštovanj e, podsticanj e inovacij a

i različitosti i tako dalj e. Često senadovezuj u naono što j ej edan od moj ih " " nekadašnj ih kol ega zvao primenj eni femi nizam - vrline koj e su oči te u dem okratskoj prirodi dobr o vođeni h biblioteka.

D em ok ratij a na del u Bi blioteka kao sastavni deo demokr atij e Zbirno gledano, bibli otek e či ne pamćenj e čovečanstv a. Kao što lj udsko biće bez pamćenj a nij e sposobno da se bori sa životom, društvo bez pamćenj a ne može funkci oni sati . Ako j e, kako su mnogi kazal i , obavešteno i obrazovano građanstvo od sušte važnosti za demokratij u, oči gl edno j e da j e kolektivno pamćenj e koj e pr užaj u biblioteke od suštinske važnosti za demokr atij u kao i nastava u učioni ci , konsul tacij e i bi lo koj a druga od

komponenti delotvornog obrazovanj a. Štaviše, pošto su biblioteke važan deo si stema doživotnog učenj a, igraj u obr azovnu ul ogu za gr ađane celog života a ne samo za one u zvanični m obrazovnim programima. Postoj i razlog zašto antidemokratski poj edinci i grupeželedacenzuri šu publikacij e i da kontrolišu ono št o se u bibl i otekama drži ili ne drži. Taj razlog zove

Demokratij a

189

se moć idej a. Jedinstvena nit povl ači se od romana 1984 preko Farenhaj ta 451 do današnj ih knj i ga i fi lmova o totalitarni m verzij ama budućnosti - a cenzura j e važan deo kontrole uma. Sl učaj današnj e Rusij e ilustrativan j e po ovom pitanj u. Sloboda štampe i sl oboda izražavanj a karakteristike su tet uravih koraka moderne Rusij e ka demokratij i , posle vekova represij e careva i komesara. One spadaj u među nekol iko svet lih tačaka mračne sli ke, al i su svetl a koj a će nast avi ti da sij aj u dok se ogromni ekonomski i društveni probl emi Rusij e r ešavaj u u budućim decenij ama. Ako ne budu, onda budi te uvereni da će demokr atij a posustati ili potpuno propasti. Pismenost j e važna, ali ona j e alatka koj a se može kori sno upotreblj avati samo u okruženj u sl obodnog izražavanj a i opšteg širenj a, dostupnosti i očuvanj a tog slobodnog i zražavanj a. Rusij a ima vi sok nivo pismenosti i obrazovanj a mnogo decenij a, ali tek j e u protekloj decenij i vi dela kraj cenzure i sl obodno obznanj ivanj e idej a svih vr sta. Ima mnogo razloga zašto j e kor išćenj e bi bli oteka znatno porasl o u Rusij i devedesetih.5 Ipak , ne tr eba ni sumnj ati da j e pomak ka demokr atij i i pri stupu svim vrstama mi šlj enj a važan faktor u toj poj ačanoj upotrebi. Obavešteni građani

Pr i r oda modernepoli ti ke i političkih sporova otežalaj egrađanstvu dol azak do obaveštenih i znal ačkih zaklj učaka. Polit i čko ogl ašavanj e i kampanj e, koj i u veći ni slučaj eva znače t elevizij sko ogl ašavanj e i kampanj e, anti teza j e nepr istrasnog i neposrednog informi sanj a. U stvari , kampanj e za izbore i

zapitanj aj avnepolitikeizgrađenenaslikama i naduvavanj ima eksplicitno su i namerno v arlj ive. Nj ima j e cilj da pr edstave stvari i lj ude kakvi oni nisu i na mesto r azuma dovedu emocij e, a na mesto misl i osećanj e. Lako j e krivit i ovaj stil kampanj e i predstavlj anj a pitanj a kao j edini ili naj važnij i j ad savr emene ameri čke demokratij e. Lako j e, ali j e pogrešno. Bil o koj i iskren kampanj ski savetnik ili oglašavač reći će vam da mora biti nešto što j e stvarno u sr ži onoga što prodaj e. I sto t ako će v am reći da ni naj žešće pr opagirana osoba ili pitanj e ne može da uspe ako nema nekog stepena saglasnosti između slike i stvarn ost i . Prava opasnost l eži u kon tekstu u kome se upij aj u emi tovane slike i idej e. Te slike i i dej e domi ni r aj u zato što tolik i lj udi žive okr uženi neznanj em. Građani koj ima nedostaj e razumevanj a poli ti čkih pi tanj a ili koj i ne mogu da povežu ta pitanj a sa širim društvenim razumevanj em lak su pl en tel evizij skom oglašavanj u kolik o i komercij alnom.

19 0

Demokratij a

Biblioteke kao neprij at elj i neznanj a Bi bli oteke nude dobr e informacij e i autentično zapisano znanj e kao i pomoć u traženj u i ocenj ivanj u tih inf or macij a i zapi san og zn anj a svima od naj ranij ih dana det inj stva do kasnij i h dana života. Rečeno j ednost avni m j ezikom , n ema razloga da bi l o koj i gr ađanin Sj edinj enih Držav a ostan e neupućen u bilo kakva pitanj a j avne pol i tike dok god i ma pri stup bi bli oteci i nj enim uslugama. Probl em se j avlj a kada se bibli oteke malo kori ste i l i se ne kor i ste uopšte. Takođe se j avlj a kada tražioci znanj a i i stine na mesto up otrebe čit avog dij apazona bibliotečke gr ađe stave upot r ebu Interneta. Inter net može dat i oni m gr ađanima koj i i maj u lak pristup ( 50 odsto stanovništv a u naj bolj em sl učaj u) mogućnost da pregl edaj u mnoštvo novina i časopi sa i na taj nači n čitaj u o pi tanj ima j avne politike iz vi še perspek t iva. Pošto su tenovi nei većinačasopi sa elektronskeverzij enj ihovih štamp anih publik acij a, autentičn ost nj ihovog sadržaj a obično ne dolazi u pitanj e. (To se ne može reći za l ak oću koj om se mogu čitati , osim ako

čitalac neželi dapotroši bogatstvo naštampanj e.) Čim čitalac ostavi ostrvo novi na i časopisa zar ad ostatka močvare na Internetu, slik a se menj a. Kada bi se čovek potpuno oslanj ao na sposobnost nal aženj a kvalitet nih izvora sa Interneta osim novi na i časopisa, nj egovo shvatanj e bilo bi j edva malo bolj e od shvatanj a nekoga ko gleda samo tel evizij ske r eklame.

Promovisanj e demokr atij e Ako bibl ioteke tr eba da suzbij aj u neznanj e, mor aj u osi gurati da građani koriste biblioteke i vi de ih kao skl adi št a demok ratskih i dej a i kao glavne za funkcionisanj e demokratij e. Možda j e došlo vreme da se više biblioteka i li ici ne u smisl u pol itičkog n iz a ivn sti do intervenc e u o t omak e s o p j p p opredelj ivanj a, nego u pr užanj u informacij a i zapi sanog znanj a koj i e tene ras rave i a inf rmisane i obav š rađanima treba u i u odst c n u o p p j j " g " o j avnoj politici. Biblioteka koj a j e j edino dobro mesto u gradu (v. pogl avlj e 3) može biti for um idej a razmenj eni h u usmenom i pismenom obli ku. Takva aktivnost može imati mnogo oblika. Forumi za nacionalna pitanj a (Nat i onal Issues Forums, NIF) su veoma dobar primer j edne vrste 6 građanskog angažman a. NIF j e vanstranački pr ogram koj i or ganizuj e r aspr ave o j avnoj politici sa i zr azit im cilj em da podstiče poli tičko učešće.

Demokratij a

19 1

Sastank eNIF sponzori ševelik broj tela, k ao što su crkve, univerzitet i , šk ole i građanske or gani zacij e. U sponzor e spada vi še od stot inu"bibli oteka raznih" vr sta - j avnih, državnih i akademskih. Rasprave u stilu gradske većni ce pokriv aj u dost a tema, uk lj učuj ući m alol et ni čku delinkvencij u, okoli nu i rasne odnose. Svaki for um nudi učesni cima priliku nezvaničnog glasanj a, čij i se r ezultati sakuplj aj u i obj avlj uj u kod NIF. Rasprave se zasnivaj u na čitanj u br ošu r a i dr ugih materij ala koj e na raspolaganj e st avlj a bibli oteka. Po reči maoglasazafor um održan 1999. godineu Javnoj bibli oteci Jezer skog okruga (Ilinoj ): Pod vođstvom moderatora, ovi for umi dozvolj avaj u učesni ci ma da obznane mišlj enj e o tekućim probl emima koj i bri nu našu nacij u. Po prij avlj ivanj u učesni ci dobij aj u brošuru koj u j e razvio Institut NIF i koj a daj e kr atak opis tekućih mi šlj enj a koj a postoj e o t im pi t anj ima. Br ošur e sadr že i li sti će za glasanj e pre i posl e či tanj a koj e učesni ci popunj avaj u i šalj u For umima za nacional na pi tanj a za n l i n i nalnim vođama... a dišn izvešta e kaln m i ac o o e o j j g ovaj način vaš gl as će se čut i ! Svak og meseca r aspravlj a se n a n ov u t em u .

Na ovaj način bi bli oteka ne samo da može ustupi t i prostor gr ađanima da se okuplj aj u, nego i zapisano znanj e i informacij e potr ebne da se održava r aspr ava. Kao varij acij a na temu, neke bi bli oteke su sponzorisal e grupe koj e se redovno sastaj u - neku vrstu knj iževnog kluba zaj avnu poli tiku. Kasteli " navodi da j e j edan direktor bibli oteke rekao, Naj bolj e u vezi sa NIF j e što i li e i lioteka nešto l v l i u i li k i to su oni uv de da b b e dove a iše ud b b ote u š j j j " više od samih knj i ga. Ta bibl i oteka (Javna biblioteka Tonkava, Oklahoma) ne samo da j e radil a dobar posao u polj u j avne pol i tike, nego j e i podizala r primer di skusij e profi l bibli oteke i bibliotečku svest građanstva. Doba " NIF i građanske sar adnj e bi o j e forum pod nazivom Narod i polit ika: ko " bi t rebal o da vlada, koj a se bavila fi nansiranj em kampanj a, uvodenj em u pol i ti čku aktivnost, glasanj em, politi čki m vođstvom i dr ugim srodni m stvarima. Forum su sponzorisal i Javna bibliot eka okruga Kaj ahoga (Ohaj o) 7 i n . din . i Javni radi o Klivl end, a održana j e u bibliotec j u a 1993 go e Bibli oteke svih vrsta mogu da podstak nu demok ratij u k ori steći mnoge raznovrsne pristupe - izl ožbe, predavanj a, telekonferencij e,

19 2

Demokratij a

spi skove l ekt ire, Internet saj t ove i svaki dr ugi način na koj i možemo pomoći lj udima da post anu svesnij i i informi sanij i. Kongresna bibli oteka uvek j e vi del a sebe kao j ednog od predvodnika u promocij i obrazovanj a u 8 demokratski m vrednostima. Bi bli oteka Hari S. Tr uman u Indipendensu, M isuri , prolazi kroz veliku obnovu i pl ani ranj e kak o bi se ponovo otvoril a " sa, i zmeđu ostal og, i novativnim programom za ml ade lj ude i z te zone koj i " 9 proučavaj u kako funkci oni še demokr at ij a. Oni od nas u manj e luksuzni m ili manj e specij alizovanim bibli otekama uprkos svemu mogu igrati ulogu u davanj u pri stupa i širenj u znanj a i inf ormacij a o j avnim pi tanj ima koj i j avnosti t r ebaj u.

Inf orm aciona politika " " Ima zahteva za inf ormaci on om pol it ikom j oš otkak o su el ektr onski izvori počel i da i graj u važnu ul ogu u modernom ži votu. I dej a j e da vlada, kako bi osi gurala traj nost demokratskih vrednosti , treba da izloži mere koj e upravlj aj u protokom i upotrebom informacij a, posebno u el ektronskom obliku. Fi ksiranost i autent ičnost štampanih publi kacij a omogućile su nam ne sam o da živim o bez i kakve sli čne polit ik e, nego i da užasnuti b ežimo od same idej evladinog mešanj a u, i kontrol u protoka i upotr ebe zapi sanog znanj a i i nformacij a. Pokoj ni Hj u Atkinson čest o j e zapažao, opor o, da su " " Sj edinj ene Države nekada imale informacionu politi ku - zval a se Zakon o pobuni!10 On j e cilj ao na to da bilo koj i mehani zam koj i dozvolj ava vl asti da kontr oli še ono št o j e zapi sano i distribuirano u dobre svrhe može isto tako lako biti iskori šćen o u l oše anti demokr atske svrh e, uklj u čuj ući i cenzuru. Uprkos ovoj j asnoj i pri sut noj opasnost i , lj udi dobre volj e i dalj e zahtevaj u nacionalne mere koj e garantuj u takve dobre stvari kao št o su privatnost, opšti pristup, sigurnost i prava na intelektualnu svoj inu. Ovo su dobre stv ari (kao što j e zapažano i na drugim mest ima u ovom tekstu) a " informati čko doba" nesumn ivo e izmenil o okolinu ali da li zai sta žel imo , j j da vl ada stvori i sprovede pravila koj a kontrol i šu ono što pi šemo i čitamo (u elektr onsk om ili bilo kom drugom obl i ku)? Jedna škola mišlj enj a drži da će se takve mere i onako osmislit i , pa j e od koristi bibli otekarima da se " uklj uče u nj ihovu formulacij u. Druga drži da treba da postoj e pravila, ali ta pravila treba da poteknu od samih kori snika Interneta, bez ikakve vl adi ne ul oge u nj i hovoj formulacij i . A tr eća op et drži da su Internet i

Demokratij a

19 3

Svet ska mr eža anarhi čni i van kontrole i da j e bi l o kakav pokušaj pi sanj a i primene pravila za nj ih kao hvatanj e munj e u bocu. Jedna osvežavaj uća napomena - zemlj a koj a ima naj delotvornij u informaci onu politiku u današnj em svetu j e Narodna Republ ika Kina, pošto j e imala vel ik uspeh u suzbij anj u pri stupa Internetu zavećinu svoj ih građana i u ef ikasnoj kontroli većine spolj ne r adi odi fuzij e pr ema državi . N aj ver ov atnij i i sh od svih pr omenakoj eosećamo j eda ćem o nal etet i na l epezu r ešenj a i prim eni t i zdr av razum , konsenzus, postoj eće zakone i ustavn e prin cip e na poj edinačne sl učaj eve u el ekt r onskom ok r uženj u sa vi še ili manj e uspeha. A onda, u dal ekoj budućnost i , vi dećemo daj e iznikao ni z mera b ez velikog plana ili cent ralizovan e kont r ole. Lično ver uj em da j e demok rat ij a dovolj no j ak a da preživi pr omene koj e donosi povećanj e obima elekt ronske komunikacij e i da upij e te promene u osnovu i potku traj nog demokratskog društva.

D emokr at ij a i Internet U ranim danima Interneta i znošene su fantastične tv r dnj e po pitanj u nj egovog potencij al a kao sil e dobr a u svetu. Posebno su mnogi ver ovali da će I nt ernet osnaži ti poj edinca u korpor ativno doba, osl obodi ti nemoćn e koj i žive u nedemokr atsk im dr uštvi ma i stvori ti pr ocvat poj edinačnog i zražavanj a koj i će zaseni ti sve što smo ik ada v i deli . Nema sumnj e da j e Internet , zaj edno sa drugim vidovima moderne tehnologij e, represivnim reži mim a otežao dr žanj e gr ađana u mraku. Nem a sumnj e da su oni sa pri stupom Internet u u st anj u da se izr aze pred pot encij alno planetarnom publikom. Politička ak tivnost na I nternetu se brzim tempom povećava, i bil o koj i glasač il i potencij alni glasač sa pri stupom Internetu kod kuće ili u bibli oteci m ože pr onaći inf ormacij eo k adi datima sa velikom lakoćom . Oni koj i mi sle daj e Internet demokr atizuj uća snaga moraj u se uhvat i ti u košt ac sa ti m da političke informacij e na Internetu ni su ni bolj e ni gore od onih sa pol iti čkih oglasa na televizij i ili bilo koj im drugim medij i ma. Nažal ost,

propagandaj epropagandabez obziragdese nalazi. Što se ti če mogućnosti svakoga da postavlj a sopstvene misli i i dej e na Internet, to se svom snagom " " upliće sa problemom smoga podataka - toli ko i ma informacij a u kiber prostoru daj e do bil o kog el ektronskog dokumenta vrl o teško i li nemoguće doći. Logičan i neizbežan rezul tat nefi lt ri ranog Internet izdavaštva j e The

19 4

Demokratij a

Drudge Repor t, el ektronski bilt en tračarenj a, nagovešt aj a i nepotvrđeni h pri ča koj i j e otvoreno napustio sv e pr eost al e novi nar ske st andar de. Bibli otek e moraj u radit i uz pr ednost i i nedostatke I nterneta pomažući našim kori snicima da se okori ste nj egovi m valj anim komponentama dok su pri tome u stanj u da razaber u koj i im izvor infomacij a treba. Demokratij i pogoduj e i nformi sano gr ađanstvo; dezi nformi sano građanstvo j e podriva. Treba da se posvetimo shvatanj u brzog razvoj a el ek t ronske komunikacij e i saopštavanj u tog shv atanj a kori sni cima naših bi bli oteka uz pom oć svih raspoloživih sredstava.

U n u t ar b i b l i o t ek e Као stvar principa, bi bliot ekam a t reba upravlj at i po demokr atskim, konsul tativnim linij ama. Kao stanj e stvari , sve bi bli oteke bilo koj e vel iči ne i maj u hij erarhij sku strukturu unutar koj e rade upr avni ci , bibli otekari , osoblj e i drugi r adnici bibli oteke. Puna demokratij a i hij er arhij a su prirodni neprij atelj i. Pitanj e j e onda kako možemo uravnotežiti želj u za demokr atski m v rednost ima i neravnotežu moći i uticaj a između sastavnih grupa bi bli otečke radne snage? Iako se teško posti že, tu ravnotežu uvek treba tražiti i treba da bude stavka u svim odlukama o posl ovnoj politici. Bi blioteka, ukoliko senj omedobro upravlj a, posluj enakombinacij i i deali zma i želj e za efi kasnošću. Za razliku od privat nog preduzetništva, koj e se može koncentr i sati na zaradi (dobro) i gubitku (l oše) i koj e može usmer iti sve napore ka maksimi ziranj u pr vog i eliminacij i mogućnosti drugog, bibli otekei dr ugapr eduzećaj avnog sektorai maj u složenij ei nekada "

i ti nol k m rezimira ovako: o o ti re ne cil e e el ena ravnoteža ože se ro v č v . Ž p j j

demokratskog učešća kol iko j e dosl edno sa pr užanj em bi bli otečke usl uge " i očuvanj a svih naših dr ugi h vrednosti . Stoga demokr atij a kao bibli otečka vrednost m ože biti praktična alatka u, i zmeđu ostal og, odl ukama da se konsul tuj e što j e šire moguće

stvaranj u organizacione strukture koj a j e što j ednostavnij a dopuštanj u da se donošenj e odl uka nađe na naj nižoj tački u organi zaci onoj st r ukturi koj a ima smi sla

Demokratij a

19 5

opu nomoćivanj u r adni k a bibli oteke daj ući im onol iku kontrol u nad r adni m životom koli ka j e dosl edna sa dobrom bibli ot ečkom uslugom brizi da komunikacij a ide u svim smerovima u bibli otečk oj or ganizacij i - gore, dole i po strani stvaranj u i odr žavanj u mnogo r azl ičiti h puteva komunikacij e

napornom radu na komplikovanim razgr ani čenj ima između konsultovanj a, i nformacij a i učešća fl eksi bilnosti u pril agođavanj u planova, mera i postupaka kako promene zahtevaj u eliminacij i planiranj a radi samog pl aniranj a i u j ednostavnim ml ivim i kazanim i lako razu lanovima kratko s , j p Sve ovo se ukl apa u bibliotečku verzij u učesničkog upravlj anj a terminakoj i seobično kor isti u spisimao menadžmentu i klj učnog sastoj ka teorij e modernog menadžmenta. Luis Kaplan (Louis Kaplan) primet io 1 2 i liotekama. U v ide a u b b r l ivno no a ni k u ravl an e e at e da e učes č o j j j p j j stvari , tipičan direktor biblioteke naučničko-bibl iotečkog kova iz perioda do šezdesetih godina retko se savetovao sa većinom svog osoblj a, a j oš ih

l izmeni o brže u teorij i v li teke. To se d l m ra e bib o manj e smatrao e o up ' ' "

nego u praksi, ali kako zapaža Kaplan, Čak j e i pseudo učešće koj e se u "

nekim bibli otekama današnj i ce upražnj ava korak u pravom smeru. Učesničko upravlj anj e razvil o se u poslovnom i indust rij skom svetu kao deo pokreta ka društvenoj odgovornosti i želj e r adnika da budu tretirani sadostoj anstvom i poštovanj em. Predanost učešćuj eizrazmoralne korporativne kult ure preduzeća ili ust anove i moralne autonomij e nj enih 1 3 radnika. Centralna idej a j e da će učešće ne samo povećati efi kasnost i di i nike i o ć v n e ove rad o n žiti s e i ta ne o i da će s a uktivnost ent te rod , p j g g p nivo zadovolj stva radom. Dabi seprimenilo učesni čko upravlj anj eu bilo koj oj kor porativnoj organizacij i (uklj učuj ući i biblioteku), mora se prevazići mnogo prepreka, od koj ih j enezanemarivatadaj enj egovo puno ostvarenj eskoro nemoguće.

Anarhistične komune časovni čara u Juri, Švaj carska, u devetnaestom veku možda su naj bliže totalno demokratskom radnom mestu i društvu H koj e možemo da dostignemo u ovoj dolini suza. To nij e model kome se

Demokratij a

19 6

možemo čak i pribli ži t i u modernom dr uštvu i modernim ust anovam a bilo koj e vrste. Da vidimo št a obuhvata učesni čko upr avlj anj e:

kolegij alno savetovanj e o širokom dij apazonu tema, uklj učuj ući sv e v ažne odredbe poslovne pol itike

šir oko razumevanj e posl ovnih mera i pitanj a sa strane uprave i dr ugih radnik a

dobr e komunik acione kanale i šar olika sredstva izr ažavanj a volj u da se učestvuj e k od svi h

volj u da se autoritet i kontrol a puste iz ruku volj u za pouzdanošću i prihvatanj em odgovornosti pl aniranj e

Nij edno od ovoga nij e lako post i ći i prepone kont rol e i samodovolj nosti

teško se preskaču. Čak j e i veća prepreka to što svi radimo u hij erarhij i moći i plate, n emoći i manj e plate. Svima su nam poznate rasprave koj e ne vode niku da, komunikacioni kanali koj i prenose šuplj e pri če, i obost r ano nerazumevanj e uzmeđu uprave i radnika. Postoj e dve stvari koj i ma se bi bl ioteke mogu posluži t i da dosti gnu učesni čku demokr atij u koj u žel e. Pr va j e šir oka ist orij a učesni čkog upravlj anj a u posl ovnom svetu. Možemo da učim o na greškama u toj istorij i i možemo da učimo o ograni čenj ima koj a na demokratske i dej e st avlj aj u hij er arhij ske strukture. Drugo, možemo da korist imo mnogobroj ne pozi tivnevr linebibliotekara kao klase - tol erancij u, obr azovanj e, otvorenost za idej e - kao al atke u učesni čkom p r o c esu .

Šta mogu biblioteke da nauče iz iskustva poslovanj a? Rasprava iz 1998. godine o opunomoćivanj u radnik a u poslovnim or gani zacij ama kaže da j e došlo do slabog porasta opunomoćivanj a (krit ično važne osobine 1 5 učesni čkog upravlj anj a) u proteklih tri deset godina. Up ravn i ci vol e opunomoćivanj e u teorij i , al i naj vi še veruj u i naj bolj e poznaj u model komande i kont rol e. Sa nj ihove strane, zaposl eni su često ambiv al ent ni pr ema

Demokratij a

19 7

opu nom oćivanj u - sj aj no j e dok god se oni ne smat r aj u li čno odgovornim .

U dalj em tekstu, članak r aspravlj a o dvema vr stama osnaživanj a koj e " pokazuj u zap"osl eni . Autor tipično stanj e stvari naziva ekst er nim angažmanom , u kome uslove rada, zacrt ane cilj eve i pri or i tet e zaposlenih defi ni šu drugi. Nj egova suprot nost - unutrašnj i angažman - primenj uj e se na one koj i odr eđuj u sopstvene zadat k e, radnu r ut inu i p ri oritete, i koj i t akođe odr eđuj u sebi cilj eve u dogovor u sa upravom. On i st i če da su neizbežne nedoslednosti između učešča i linij a vlast i proizvele protivrečne r ograme koj i su mnoge zaposlene r azočar ali j er su im u sušt ini r ekli , p " " radi svoj posao kako ti mi kažemo. Kraj nj i cilj bilo koj e or ganizacij e su delotvornost i performanse, a ne radni moral , zadovolj stvo radom ili angažman. Kako A r giri s napominj e, k ada t i li čni cilj evi pr euzmu primat , " zata kava mno e d robl ema ko e or ani zaci a mor a revazići u š p ju g "o p j g j dvadeset pr vom vek u. Naj bolj e što možemo da naučimo j e da t r eba da se bavimo uravnoteženj em suprotnosti , upravlj anj em u grani cama mogućnosti i mirenj em grupnih i li čnih cilj eva.Ukratko, trebadapri đemo demokrat i zacij i bibli otečkog radnog mest a sa zdravi m r azumom i zrel ošću. Prvi korak

j e prihvatanj e upravne strukture. Čak i kada napravi te tu strukturu da j ednostavnij a ne može biti, uz prirodu bi bli oteke i ograničenj a moći uprave za reorgani zacij om, j oš uvek će postoj at i hij er arhij a i j oš uvek će postoj ati grupe u bibli oteci (uprava, bibl i otekari , osoblj e) sa različi tim odgovornostima i nagradama. Ako vaša biblioteka želi da dosti gne odgovaraj ući nivo demokratij e, o tim pi tanj ima će morati da se r aspravlj a i, kada j e to moguće, bi će rešena. Postoj e ograni čenj a učešća i važno j e da se j asno razumej u i ocrtaj u. Drugi korak j e osi gurati da uprava bude angažovana na savetovanj u i komunikacij i i da bibli otekari i drugi radnici mimo uprave budu angažovani na učešću i na kol ektivnoj i poj edinačnoj pouzdanosti . Treći korak j e da se insti tuci onalizuj u učešće i komunikacij a tako da postanu okruženj eu komebibli oteka funkci oni šepre nego dodatak u posebnim okolnostima. Posl ednj e(i naj važnij e), svako ko radi u biblioteci treba da poštuj e i vrednuj e talente i sposobnosti svi h sa koj ima radi , i da tv . T e i i ualnost i dosto ans o o ih v humanost ndiv d i vr dnu e n o u oštu e e , j j j j j p naj manj e što traže demokr atij a i dobro bibl iotekarstvo.

Demokrat ij a

19 8

D emokrat ij a unut ra i spolj a Bi bli otekari su uvek, svesno il i na drugi način, bili demokrate u duši . Idej a demokratij e toliko j e isprepl etena sa svim našim verovanj ima da mnogi od nas j edva da i mi sl e o nj oj i o posl edi cama demokratske i dej e. Bil o kako bilo, naše bibl ioteke su basti oni demokratij e u društvu, a demokratij a j e važna vrednost unutar naših bibl i oteka. Demokratij i trebaj u obavešteni građani , a bibl i oteke su pr vi pokr etači pr užanj a znanj a i i nformacij a građanstvu. I nstinktivno seobraćamo demokr atski m idej amakadavodimo bibli oteke i kooperativne bibli otečke programe, i te i dej e omogućavaj u našim bibliotekama da opstanu i napreduj u. Mogli bismo da ur adimo i

daleko gore nego da postavimo pitanj e, Šta j e demokratski uraditi ? kad god se suočimo sa dilem om u vođenj u bi blioteka ili pružanj u bibliotečk ih usl uga. N A PO M EN E

1 2

3

4 5

Govor na j ednom antiropskom skupu, Boston, 1850. "Democrac " u Ox ord Com anion to Philoso y, f p phy , ed. Ted Honderich (Oxf ord; New York: Oxforđ Universi ty Press, 1995) . Na pr i mer, veći na može glasati za smanj enj e poreza a onda žaliti za gubitkom tih usluga koj e j e smanj enj e uzr okovalo.

Vinston Čerčil, govor u Donj em domu, 11. novembar 1947.

" " Evgeny Kuzmin, From Totali tar iani sm to Democracy: Russian Libr ari es in Transi tion, A mer i can Libraries 24, no. 6 (Jun e 1993) : 568- 570.

6

" " Jim Castelli , The National Issues Forums: Promoting Democracy i n Libr aries, Amer ican Libraries 23, n o. 6 (June 1992) : 510- 512.

7 8

"Nour ishin Democrac " American Libraries 24 no. 8 e tember 1993 : 690. , (S p ) g" y, " John Y. Cole, Books, Reading, and the Li brar y of Congress i n a Changing America, Libraries and Culture 33, issue 1 (vvi nter 1998) : 34- 40.

9 10

11

12 13 14 15

" " Вгуап Burnes, Innovative Changes Ahead at the Truman Li brar y, Kansas City Star , September 16, 1999, p. 11. Upućuj em na Zakon o strancima i Z akon o pobun i koj e j e Kongres usvoj io 1798. godine, koj i su, između ostalog, bih kori šćeni da suzbij aj u spi se i novi ne koj e su bile neprij atelj ski nastroj ene prema predsedniku Adamsu i nj egovoj adm i ni str acij i . " V. na pr i mer, М агу Lou Goodyear and Diana Ramir ez, The Information Policv " Challenge, RQ 35, no. 2 (vvinter 1995): 155- 156. " " Louis Kaplan, A Step i n the Ri ght Direction, Journal of Academic Librarianship 16, issue 2 (М ау 1990) : 102. " Denis Collins, Hovv and Why Partici pator y Management I mproves a Сот рапу s Social " Performance, Business and Society 35, issue 2 (June 1996): 176- 210. Geor ge Woodcock, Anarchism (New York: World Publi shi ng, 1962) . " " ' Chris Ar gyris, Empowerment: The Emperor s New Clothes, Harvard Business Review 76, no. 3 (Мау- June 1998) : 98- 105.

12

I st r aj avanj e Govoreći lično i privatno, drago mi j e da sam p red kraj em karij ere. Ono što znam i volim u vezi sa bibliotekama verovatno neće postoj ati za 20 godina. Sumnj am da bi h postala bibliotekar u svet u koj i nadolazi. Ove reči napisala mi j e j edna od naj promišlj enij i h i naj int eli gentnij ih rukovodi telj ki bi blioteke koj e sam ikada sreo. Da li j e moguće da j e nj ena vizij a i spravna?Da će ono što j e ist i nito i vredno u bi bli otekama prestati da i i i na m da e ta zj ava t van e i ma uć u u i d odine 2020? Uza sve oš o osto o , j j p p j j g data odmah posl e posebno fr ustriraj ućeg sastanka, rekao bi h ne. N adalj e, r ekao bih da se ta tmurna vi zij a da će bi bli oteke pr estati da postoj e i l i da će izgubiti sve što ih čini vrednim može ostvariti samo ako mi bibl iotekari to dopusti mo. Možemo iskoristiti pozitivne vidove tehnol ogij e dok se odupiremo negativnim vi dovima nekih pr i mena tehnologij e. Možemo se čvrsto držati svoj ih vrednost i i proglasiti sopstvenu vrednost. Možemo razumeti složenost i r aznolik ost bibli oteka i načina na koj e se razvij aj u dok ih obl ikuj u nj ihovi korisnici i zaj edni ce koj e opslužuj u. Kako j e napisao V o l t K r of o r d :

" " Činimo sebi medveđu uslugu kada pričamo o biblioteci . " " Ne postoj i ništa kao bibli oteka - postoj e desetinehilj ada l e ih aka o u užu ih i li te a d ko sv s edinačn b b o k o o , p j p j j m ina i om inst en m ko b c n z ednicu sa ed v o edinstve u a j j j j zbirki , izvor a i sl užbi. Jedna od prednosti biblioteka j e nj ihova puk a r aznovr snost , posebno kako biblioteke rade 1 zaj edno na zadovolj enj u budućih potreba.

Jedna od glavnih svrha preispit ivanj a fundamental nih vrednost i lcoj e j e ova knj i ga pokušal a da izvr ši j este da nam pomogne, poj edinačno i zbirno, da se usredsredimo na atribute i cilj eve bibli oteka koj e ih či ne 19 9

200

Ist raj avanj e

j edinstvenim i vrednim. Uveren sam da takvo preispitivanj e naših vrednosti i cilj eva ukazuj e na j ednan neizbežan zaklj učak - da će bibli oteke nastavi ti da post oj e do dalj nj eg sa u sušti ni neizmenj enim

funkcij ama. Štaviše, uveren sam da, ako naše društvo želi da napreduj e duhovno, intel ektualno i materij alno, biblioteke moraj u nastaviti da stiču i pr užaj u pri stup, raspoređuj u, čine dostupni m i čuvaj u zapi sano znanj e i informacij e u svi m formatima, i daj u pomoć i uputstva za upot rebu. Bi bliotekarstvo se uglavnom vidi kao st al ožena i konzervativna struka. " Uprkos tome, peri odi čno nas hvataj u bubi ce i manij e (sećate se medij a " " " centara i r evolucij e mikrofilma?) od koj ih j e opsednutost el ektr onskom tehnologij om samo naj novij a i naj ogolj enij a. U takvim vremeni ma, važnij e j e nego ikada i straj ati na putu naših prethodnika i naslednika. Ovo nipošto nij e lak zadat ak u atmosferi euforij e i fantazij e, al i ponos našim dost i gnućima i vrednošću i j asna procena gde se nal azimo i kuda i demo odneće pobedu. Verovanj a ukorenj ena u stvarnosti i razumevanj u uvek odnose pobedu nad pl itkoumnošću i antiintel ektuali zmom . Ako zaista shvatimo svoj a uverenj a i vrednosti , str uka za koj u moj a poznanica veruj e da j e f atalno oslablj ena j oš će više oj ačat i . Naš napr edak može biti spor, ali ako budemo odvažno t ragali za i st inom, sve t rube svir aće nama u čast.

N aša j edinstvena v r ednost Usluga j e klj učn a vredn ost bibli otekar stv a, ali to j e vrednost koj u delimo sa mnogim drugim ent i tetima. Pravi čnost pristupa zapi sanom znanj u i informacij ama j e dr uštveni cilj u čij em posti zanj u moramo da budemo vodeći , ali bibli otekar i ni su j edi ni lj udi koj i t ragaj u za tim cilj em. Privatnost j e opšta br i ga, koj u tehnol oški napredak samo či ni hitnij om. D emokratij a u upr avlj anj u bibli otek am a i bor ba za demokratij u u šir em svetu veoma su nam važne, ali ceo svet veruj e, ili se pretvara da ver uj e, u demokratij u, pa ni pošto nismo sami. Po mom mišlj enj u, bibliotekarstv o j e izuzetno r aci o n al na str uka, al i sv e st r uke teže racionalizmu. Bibl iotekar i vode b orbu

za intelektualnu slobodu, al i u tom boj u imamo mnogo saveznika (kao i mnogo nepr ij at elj a). Pismenost j e vr ednost svih u većini dr uštava, ali ima posebno značenj e za nas, j er j e to klj uč za onu vrednost k oj aj ej edinstvena bibliotekar stvu. Tavrednost j e up ravlj anj e.

Istraj avanj e

201

U pr avlj anj e К ако sam pi sao u poglavlj u 4, naša uloga čuvara i prenosilaca lj uđskih zapi sa j e j edinstvena vrednost od osam o koj ima sam raspr avlj ao. Ovo ne znači da j e od nj ih osam naj važnij a. Zai sta, rekao bih da j e svaka od vrednosti razmatranih u ovoj knj izi j ednako važna - nij edna pl oha dragulj a nij e važnij a od dr ugih. Teško j e zami sliti efi kasnu bibli oteku ili produktivnu karij eru u bibliotekarstvu koj oj značaj no nedostaj e bilo koj a od osam vrednosti . Bi l o kako bil o, upravlj anj e zapi sima čovečanstva j e j edini zadatak koj i imamo a da ga ne možemo del it i sa ostalima. Pi sani , vi zuel ni i auditivni zapisi civilizacij edolaze iz svi h razdoblj a od praskozorj a i storij e; sa svih kontinenata, zemalj a i zaj edni ca; i u svim formatima - od srednj ovekovnih r ukopisa do knj i ga, fi lmova i elektronskih resursa. I mamo dužnost da sačuvamo i prenesemo sve ove zapise - dužnost koj a očito mor a zavi siti od sabranog r ada i lokalnih , regi onal ni h, nacionalnih i medunarodnih napor a svake vrste. Svi ovi vi dovi saradnj e zasnivaj u se na mnoštvu poj edinačnih napora i angažmana i poj edinačne volj e za doprinosom tako vel i kom i stalnom zadatku. Kraj nj i razl og za očuvanj e svih ovih tekstova, slika i zapi sanih zvukova j e obezbeđivanj e pri like budučim generacij ama da ih či taj u, gl edaj u i slušaj u, i na taj nači n, steknu znanj e tako da mogu da stvore novo znanj e. To novo znanj e će se onda sadržati u zapi sima koj i se sastoj e od tekstova, slika i zvukova koj i sami uvećavaj u zapise čuvečanstva. Tako se nastavlj a beskr aj ni k r ug sticanj a, stv ar anj a, zapi siv anj a, očuvanj a i pr enošenj a znanj a i p obolj šava društvo

i unapređuj e civi l izacij a. Ni šta od ovoga ne bi bi l o moguće bez posla koj i radimo. Nij edno del o tvoracaznanj ai čuvara zapi sanog znanj ai infor macij a ne bi bi l o n izašta kada buduće gener acij e ne bi mogle dekodirati tekstove, slike i zvukove koj i pr enose znanj e. Ima poruka iz pr ošl osti (kao što su Azil ski kamenčići) koj e ostaj u nespoznatlj ive - znakova koj e ne možemo čitati , slika koj e ne možemo protumačiti - ali one su mal obroj ne, i gotovo sve poruke iz prošlosti koj e j oš poseduj emo mogu se dekodirati. Ako naše upravlj anj e tr eba da bude del otvorno, sposobnost budućih lj uđi da čitaj u i razumej u tekstove i slik e današnj ice i j učer ašnj i ce od presudne j e važnosti. Ovo j e razlog zašto su istinska pismenost i sposobnost stal nog či tanj a od centr alnog značaj a za naš zadatak. Tekstualni zapisi su po vr sti dr ugačij i od slika i zapi sanog zvuka. Ne treba nikava vešt i na za gledanj e u sliku (iako treba veli ka veština da se poj mi sva sadržina ili umetnička

I st raj avanj e

202

v r ednost slike) . Zvučni zapi si su r azumlj ivi - ako slušalac razum e j ezik i li muzi čke konvencij e - bil o kome ko ima pri stup mašinama koj e puštaj u t aj zapi s (ovo poslednj e j e prepr eka za buduče gener acij e) . Staln o či t anj e, s druge st r ane, zahteva dij apazon složenih i ne baš l ako stečeni h vešt ina i kulturni i obr azovni r efer ent ni okvi r koj i ne moraj u biti na dohvat r uke u budući m godinama. Pi t anj e očuvanj a i progr esivnog prenosa zapi sa čovečanstva (naj važnij i vid upravlj anj a) zavi si od naše sposobnosti da budemo dobri upravnici , ali zavisi i od vešt ina lj udi i z budućnost i i mašina lcoj e kor i ste. Naj važnij e, zavi si od sposobnosti či t anj a, dekodiranj a tekstova i razumevanj a zapisanog znanj a prošl osti.

Ćitanj e vitalna vešt ina Značaj či tanj a za lični razvoj , obr azovanj e i društvo ne može se preceniti. Pored čudnih fanatika poput Rej monda Kurcvaj la ([Raymond Kurzweil ] koj i sada kako se čini , ver uj e da će znanj e ubr zo biti unošeno u mozak 2 bez obaveze da se kori ste oči k ao posrednici ), većina lj udi pr i hvata da danima re r t en razv a. U i n ažan e I dsk i d uš v o o e talno č ta e v d o u o s p j g j j g j televizij e i drugih manifestacij a masovne kulture, na stot ine hilj ada lj udi j e čitalo knj ige tada popularnih autora koj e su sve kl ase vol ele (od koj ih ale na mile k e su ček a li v znači da su o o i Dikens . D o o e eau ideal b o b ) g j j dokovi ma Nj uj orka za i sporuku Stareprodavnice retkosti i onda plakale na uli cama čitaj ući naj novij i nastavak naprosto bile ekvival ent omasovlj enim mili onimakoj i gledaj u Super Boul ili naj novij u epizodu budalastekomedij e situacij e? Maj kl Kamen povlači zanimlj ivu linij i između popularne i m aso v n e k u l t u r e :

Smatram popularnu kul tur u - ne uvek ali često učesničkom i interaktivnom, dok j e masovna kult ura.... 3 i i k lt re. često uvodila pasivnost i privat zac j u u u

Dikens j e (velik pi sac po svim standardima) bio provorazredna fi gura i tražile su n vo e v kn i e na stom veku ali n o e kul re u devet e o ularne tu , j g j g p p k la a za nekoli o k s n sti ko i e kulture i an ažova o n i znan a o šte isme ost , j j g j p p viši od mi nim alnih veština i angažovanosti koj e traži današnj a masovna

kultura. Či tanj e nij e pasivna aktivnost. Ono zahteva ulaganj e či taočevog znanj a i razumevanj a da bi bilo produktivno. Čitalac stupa u interakcij u

Istraj avanj e

203

sa sl oženi m t ekstom na način koj i j e kvalitat ivno dr ugačij i od, na pr imer, masovnog gl edanj a t elevizij e ili sl ušanj a top li st e 40 na radij u. Z ato su čitanj e i entuzij azam za čitanj em među naj važnij i m darov ima koj e možemo pok l oni t i deci . Sledeći navod j eizj ednog intervj ua engl eske hum ori st i čarke Su Taunsend (Sue Tovvnsend) sa Lin Barber (Lynn Barber ): "

" Rekla sam nešto o nj enom nepr ivil egovanom detinj stvu, ali j e ona rekl a ne, u j ednom klj učnom vidu ono nij e " bil o neprivilegovano: Moj i rodi telj i su bili autobuski

kondukteri , ali su čitali knj ige, i to j e razlika. Čitanj e vam " 4 nim la zbog k se. daj e izbor, ne osećate se sputa

Čitanj e vam daj e izbor. Svetom budućnosti kvantitativno će, kao i svetom današnj ice, dominirati masovna kultura, ali al ternative, koj e predstavlj aj u li ivn . r i r i minirać kva tat o larna i vi ka kultu a st a aće do e o u so , p p j Biblioteke i maj u budućnost D ragi čitaoče,

Biblioteke i bibliotekar i će nastaviti da obavlj aj u istorij ski zadatak iz značaj nog razloga što to traže društvo i i a a n e debate r . Imaćem korist od s d š o edinci d uštvu o u j pj o budućnosti biblioteka i značenj u bibliotekarstva zato što peri od introspekcij e, ako j e ograničenog vremena i pozitivnog stava, donosi snagu. Nadam se da će ova rasp rava o našim f undamentalni m vrednostima doprineti tom samoispitivanj u i kraj nj em osnaženj u naše odlučnosti i vrednosti. Takode se nadam da ćemo radi ti zaj edno na stvaranj u novog zlatnog doba biblioteka, dobrim delom i zato što ćemo shvati ti i ostvar iti zaj edništvo cilj a usred ra z n o vrsn osti na ših zad a t a k a .

Istraj te!

Maj kl Gorman Fresno, Kalif ornij a

Istraj avanj e

204

N A PO M EN E

1

2

Walt Cravvford, Bei ng A nalog (Chicago: ALA , 1999), 90. "

Bi ćemo u stanj u da pošalj emo skenere u unutrašnj ost mozga, mal ene skenere koj i su veličine krvnih ćelij a, koj i će putovat i kroz mozak, kroz kapilare, i u stvari će moći da skeniraj u lj udski mozak iznutra i izgrade bazu podataka koj a opisuj e sve što se odvij a " u lj udskom mozgu. A taj scenari o biće ostvar iv u roku od 25 godina, intervj u, Lehrer News Hour , September 13, 1999.

3 4

Michael Kammen, American Culture, American Tastes: Social Change and the 20th Century (Nevv York : Knopf, 1999), 22. " " Double Vi sion , The Observer (October 10, 1999) : 25- 28.

205

IN D EK S

Broj evi stranica iza koj ih sledi slov o n ( na primer, 14n) upućuj u na napomene j edinicama na toj stranici. N apomene za sv ak o pogl av lj e j av lj aj u se na kraj u poglav lj a.

A A C R 2 , 12 8 , 133 , 135

administracij a (uprava), bibliotečk a, 21, 35 ak ad em sk e b i b l i o t ek e

bi bliotečk a obuka u , 60 i čitanj e, 137 iskorišćenj e prostora, 67 kao mesto , 55- 6 6 sastav, 194

akredit acij a f akultet a za bi bli ot ekarstv o, 82, 83- 87 aksi o log ij a 15 A m azon.com , 9 1, 179

A mer ička unij a za gr ađansk e sl obode, 117 A mer i čko bi b li otečko udr uženj e Bi bl i otečka p ovelj a sloboda, 154 Eti čki kodeks za bibl iotekar e, 32 i dečj a pr av a, 106, 107, 111, 113, 118, 180, 181 i intel ektu alna slobod a, 33, 34 , 39 , 105- 119 , 155, 179 , 187, 200

Internet stranica Udruženj a za bibl iotečke usluge ml adima, 115 kampanj a za pravičnost pristupa, 159, 166- 167 K ancelarij a za intelektualnu sl obodu, 106 K om i tet za ak redit acij u , 83, 86 K om i t et za intelektualnu sl obodu , 111

K ongres o profesionalnom obrazovanj u , 84 n l , 11 n l , 84

206

anar hizam , 109 , 185, 187

An gl o- amer ička p r avi la katalogizacij e, dr ugo izdartj e, 133 ant ii ntelektualizam , 38, 200

apsoluti kao vredn ost i , 18 A rgir is, K r is, 197 n 15 arhivi , 23, 24 , 57, 69 , 125 A ristotel i tome sl ično, 2 7

artifakti i umet ni čk a del a, čuvanj e, 77 A tkinson, Hj u, 124 , 128, 192

B akland, M aj kl , 44 n2 B at l er, Pirs, 27, 29 b estse ler i , 14 3

bežične mreže, 60, 62 , 63 , 164

bib l iografska kontrola i filtr iranj e, 114 kao del o b ibli otekar a, 35, 52

kao utel ovlj enj e racionalizma, 132 obrazov anj e za, 82 bi b li ograf ski standardi i racional izam , 128, 13 1, 133 u obu ci kori snik a, 92

bibliotečka automacij a, 12, 43, 133 bibl i otečka nast av a ( obuka k or isnika) , 23, 82, 130 , 158

bibliotečka organizacij a. V. organizacij a bibliot eka

bibl iot ečke zgrade bi bliotek e dvoj ne namene, 62 i v irt uelna b i b l iot eka, 46- 49 , 55

izg led, 65- 66 nova p it anj a ok o, 62- 64 povećanj e br oj a, 42 bibli ot ečko obrazovanj e (obuk a k ori sn ika) fi nansiranj e, 158 i elektronski izvori , 2 3, 2 5 i prav ičnost pristu pa, 62, 106 k ao r ad bibliotekara, 97, 122 , 126 pr ostor za, 57, 63

u elektronski umreženoj bibli oteci , 130 b i b l i o t ek a

defi ni cij a, 19- 20 i demokratij a, 185- 198 i pr i v at nost , 169- 183 i st orij a, 42- 4 3 kao elektronsk i umrežena bibl ioteka, 59- 6 1 naspram virtuelne biblioteke, 7, 43—49 obu ka u , 2 5, 82

odnosi sa j avnošću , 53, 118, 164, 166 sl ika, 4 3 , 4 5, 53 v rednost , 4 1- 54

bibli oteka dv oj ne namene okruga Brovard i Jugoistočnog univerziteta Nova, 64 b i bl iotek a dvoj ne namene u San H ozeu, 63, 64 biblioteka dvoj ne namene u Seminolu, Fl orida, 64 B i b liotek a H ari S T r u m an , 19 2

bibliotek a k ao m esto , 55- 70

Bibli oteka okruga K er ol i Centar za star e 64 b i b l i o t e k ar i

defi nicij a, 22- 24 i virt uelna bibliot ek a, 44 , 4 5, 4 9, 52 karakter ist ične vrednost i , 22 , 24 , 25, 29

208

b i b l i ot ek ar st v o

čuv anj e, 59, 136, 20 1 defi ni cij a, 20- 23

kao racionalna profesij a, 122 bi b l ioteke dvoj ne namene, 63- 64 bi blioteke u centru grada, 59, 65, 155 b i bl ioteke u preduzećima, 4 1, 43, 57, 102 birokratij a, 38, 64, 100 Bj ukenen, Patrik D ž., 116 b o ln i čk e b i b l i ot ek e

i či tanj e, 102 i etika usl uga, 14 8, 159 B randes, L uis, 172 Br itanska bib li oteka, 69

B uildings, Books, and By tes (Zgr ade, knj ige i baj tovi ) . V / zv eštaj Bentonove zadužb ine

Caj t ahml , Valeri A ., 96

CD-ovi kao medij um očuv anj a, 19, 21, 23, 76

Centralna bibli oteka okruga M altnoma, 61 centralni k atal ozi , 2 1, 22, 133, 134 cen z u r a. V i In t el ek t u a l n a sl o b od a

i intelekt ualna sloboda, 106, 109, 110 i značaj građe, 78 kao kontr o la um a, 112

mot iv acij e za, 188- 189

Čerčil, Vinston, 186 n4

či tanj e i fi lt rir anj e, 114 i tehno l ogij a, 7, 12, 13, 34 , 38, 70, 147 i upravlj anj e, 71, 72 kao razvoj na veština, 118, 138, 150 kod Finksa, 38

pospešivanj e, 68 Rotštaj n o, 33 u v i rt uelnoj bi bl ioteci , 4 5^ 47 c u v anj e

el ekt ronsk ih izvora, 2 1, 4 3 k ao rad bibliotekara, 2 5, 54 , 80 k ao upr av lj anj e, 7 1- 73 sv rha, 29 , 4 5, 64 , 66- 67 , 176

štampanih knj iga, 19, 22, 56, 66, 75 zap isa čovečanstv a, 39, 72 D

Dablinska inicij ativ a, 135 D an ska, 112 d ec a

i i ntelektualna sloboda, 110, 111, 113, 118 i Internet , 118, 155 i obuka kori snik a, 34 , 4 1, 6 8

dečj e biblioteke. V. i Školske biblioteke i čitanj e, 78 k ao m esto , 68 sastav , 98- 99 , 14 5- 146

dečj i bi bliotekari , 68, 78, 144 , 145, 160 dekodiranj e naspram pismenosti , 14 1 u učenj u čit anj a, 138 delj ene bibliot ečke zgrade. V Biblioteke dv oj ne

2 10

demok r at ij a defi ni cij a, 185- 186 i bibl iotek e, 16, 3 1, 4 0, 102

i inf ormaciona polit ika, 169, 187, 192- 193 i intelektualna sl obod a, 106 , 186 i pismenost , 157, 187, 189 i Ranganatanovi zakoni , 3 1 kao vr ednost , 16 k o d Fink sa, 36

rotivre n ti č os u 186 187 , p Desart , Džordž , 110 n4

di g i talna bi b li oteka, V. i V irtuelna bibliotek a

di gitalne inf ormacij e kao zamena za bibl ioteku kao mest o, 43- 4 7, 52 , 59 nedostaci , 47, 59

dig it al n i izv ori. V. / Elektronski izv or i čuvanj e, 46, 47, 55 prostorni zahtevi , 46, 68 d ig i talni j az , 59 , 150 , 157, 178

Dikens, Čar ls, 121 nl , D i k l , Piter, 150

Dilukij o, Patr i cij a, 115 n9 Direkt i va o zaštiti podat aka (Ev ropska U nij a), 175 direktor i b i b li otek a, b i bl iotek ar i k ao, 195

Dj u i , Džon, 17, 28 Dj ui , M elv il , 27, 125, 127, 133 dobro društv a, 32 , 183, 186

dod i p lom sk o bibl iotek ar stv o, 90, 126, 127

dopunsko obrazov anj e i bi bli otečka pi smenost , 147

doživot no učenj e, 39, 4 1, 68, 10 1, 145, 188 Dr udg e Rep or t , 132, 194 D žef er son , Tom as, 66 , 73

Džej ms, Vilij am, 28 Džons, A drij an, 74 D žo nson, D ebra V i lk ok s, 146 n l 2 E

Ej zenštaj n, Elizabet , 73 ek onom ij a bi b liotečk og poslovanj a, 122 elektronska k omuni k acij a, 7, 47, 48, 50, 134, 14 5 i poverenj e između čitaoca i izdavača, posledi ce, elektronske knj i ge, 44, 49, 52 , 20 1 el ektronski časopi si , V i Di gitalni izvori elektronski i zvori . V. i Di gitalni izv ori i obuka korisnika, 25

i privatnost , 170 katal ogizacij a, 28, 92

elektr onski k atalozi . V. i sistemi bibliografske kontrole i obuka kor isn i ka, 12 8

i pravičnost pri st upa, 154 el ektr onski umrežena bibliotek a, 59, 60, 62, 126 e lit izam , 34

Enis, St iv en, 79

epistemologij a, 31, 32, 149 e st et i k a

k ao v rednost , 38

u b ibli ot ečkim zgradama, 65

2 12

fakultet ski status za bibliot ekar e, 127 F i cdžer al d , Fr ances, 79

fi lmov i , očuvanj e, 23, 76 fi lozofi j a bibliotečkih vrednost i , 5, 20, 25, 27, 29, 30- 39

fi l triranj e, 13, 114 , 115- 118 fi nansir anj e biblioteka, 99- 10 1, 136, 146, 147, 150, 16 1 Finks, L i , 29 , 30, 36- 38, 80 fi zička bibliotek a, V i b ibl i ot ek a k ao mesto

fl eksibilnost u b ibli otečkoj organizacij i , 124, 195 Forum za naci onalna p itanj a (N IF) , 190, 19 1 Frej zer, Džej m s, 138 fundamentalne sposobnosti , 16, 38, 82 f undamentalne vredn ost i , 40

Gal ah er , H .M ., 2 8

Gedon, Žan-Klod, 45, 46 Gej ts, Bil , 5 1, 129, 16 1 g l obal izacij a, 12, 122 gr ađanstvo i bi bli oteke, 154, 188, 189

Gr isvol d proti v države Konektikata, slučaj , 172

н

Hal šof , R ober t , 162

hardver, očuvanj e, 60, 154 H aris, Rom a, 12 8

Heder ima dve mami ce, 117

Hol andij a, 112

Horacij e, 7 1 human i stičke vrednosti , 37 Huver, Dž. Edgar, 173 hv atanj e bel ežaka, 139

ideal i zam , 29 , 30, 37, 38, 148, 194

informaci ona politika, 192 informatička sposobnost , V. i Bibliotečka nastava inform at ik a i fakultet i za b i b liotek ar stvo, 82—8 5

int el ektualna sl oboda, 33, 34, 39, 105- 107 internacional izam , 122 I nt ernet adm in i str at or , b ibli otek ar k ao, 83 Int ernet . V i Sv etsk a mr eža, 19 , 33, 4 5, 56, 59, 108, 110- 115

I SBD (M eđunar odni st andardni b i bl i ografsk i op is), 128, 133 istr aj avanj e, 199- 203 izbor građe, 164, 182, 190

2 14

izj ava o intelektualnoj slobodi K anadskog bibliotečkog udruženj a, izložbe i liste novih knj iga, 145

j apanska popul arna ku ltura, 112 j av ne bibliotek e, 64 , 65, 69, 98, 102, 129,

j az p ismenost i u ameri čk om dr uštvu, 143

K alif ornij a, 4 7, 48, 53, 103 Kamen, M aj k l , 202 Kaplan, A br aham , 28 K ap lan , L ui s, 195

K arnegi , Endru, 42 , 58

katalog izacij a, 24 , 28, 40, 84, 92, 134 katal ozi sa j av nim pri stupom. V El ektr onski k atal ozi , 4 1, 60 kl asifi k acij a u bibliotečk oj nastavi , 114 K l inton, B il , 155

knj ige, št ampane, 19, 22, 46, 73, 76, 136

K olonij a M asačusetskog zaliv a, 14 1 kompaktne poli ce, 69 komunik aci one veštine, 47, 73, 96 K ongresna bibl ioteka, 19 , 64 , 6 7, 127, 133 kontr o l a aut or iteta, 13 1, 196

k ontr ov er zna građa, 178, 182 k onzer v ativ i zam k od bibliotekara, 38

korisn i ci sa hendikepom , 62, 66, 159 krit i čk o mi šlj enj e, 23, 60, 130, 139 K rof or d, Vo l t , 55, 199

k ul tura štam pe, 72- 74 Kurcvaj l , Rej mond, 202 L

LCSH (Sp isak p redmetnih naslova Kongresne bi bl i oteke) , 133, 136 lj udsk i k ontakt , 47, 57

magacini, otv oreni , 66 M an , Tom as, 9 5

mape, čuvanj e, 67, 76 M A R C , 128, 133 , 134

masovna kultura i popularna kultura, 202 med ij a centri , 200 M eđunar odn i standar dn i bi bli ogr af sk i op i s ( I SBD ) , 128, 133 M ek l iš, A rčibald , 29, 32

metapodaci , 135 metodi komunikacij e, 122, 123, 145 m ikr oob l ici , 19 , 22 , 67 , 13 3

2 16

M i ni star stvo privrede SA D , 59

M ini starstvo zdravlj a, obrazovanj a i državne brige, 171, 184 M reža. V / nternet ; Sv etsk a mreža

muzičke partiture, čuvanj e, 76

nabav ka, 22 , 34 , 79

napredak , 130, 14 1 N ar odn a Republi ka K ina, 193

narodni uni verzitet , V i neprivilegov ani kor isnici ; U n i verz i tet i za si romašne, 60

nasilj e, 110- 113

naučni časopisi. V. i Elektronski časopi si , 42, 49, 50, 5 1, 56, 67, 75 N auk a, 20 , 32 , 52

neprav i čnost pristupa, okončavanj e, 159, 160 nepr ivilegovani korisnici. V. / Narodni uni verzitet ; U niverzitet za sir omašne, 59, 100, 156 , 159, 16 1 N et . V. Internet ; Sv et sk a mreža

nevidlj ivi f akultet , 5 1 nihi lizam , 38

obuk a korisnik a, . V. i Bibli otečka nastava/ obrazovanj e OC L C , 4 4 , 134

odnosi sa j avnošću za b i b l ioteke, 53, 118, 164 održav anj e bibl ioteke,

odziv i r el ev ant nost , 114 , 13 1

Ok amova britva i organizacij a b ibl i oteke, 124 , 136 opscenost , 105

opunomoćivanj e, 195, 196 otv or en pri stup bi b li ot ečk oj građi , 66, 68, 69 O zborn , Endru , 2 8

Panici , A ntonio , 2 7 , Parker , Teodor, 186 Per v s, A l an , 14 1, n 8 P et zakona bibl iotečke n auke, 30

Pir s, N i l , 27 , 29 , 58

p ismenost i učenj e, 32,39, 137 Pi taj Eli s ( Internet stranica) , 115, 117

po li ce, 69, 109 popu l arna ku ltura, 112 Postman , N i l , 14 1

pov erenj e 87, 183

poverlj iv ost bibliot ečke evidencij e, 183 pragmatizam , 29, 30, 3 1, 37

preprek e pr i stupu , 160, 164 183 rivatnost 39 169 170 , , , p

2 18

R

r acionalizam , 39, 12 1, 122 , 123, 125, 129

računarska poduk a, računski centr i i b i bl ioteke,

radne stanice, 59, 63, 164 Rang anatan , S.R ., 20 , 2 8, 30

razv oj zbirki , 2 1, 52, 82, 122, 124, 126 ref erensna služba kori snika, 95 r eferensni intervj u, 95 Reli gij a 11, 185 Rotenberg, M ark , 170

Rot štaj n, Semj uel , 30, 32 , 34 , 35, 36 Rou p r oti v Vej da, slučaj 172 Rouk ič, M ilt on , 25 , n 5

rukop i si 73, 75, 125

Rusij a, 189

seks i nasilj e, 110 seksualne slik e, 112

sistemi b i b liograf ske kontrole, sken iranj e okoline, 163

Slej t (elektronski časopi s) 51

V. i Elektr onski katal ozi

slike, tumačenj e, sloboda izražavanj a, bi bli ot ekarovo prav o na, 106, 189 sposobnost i. V. fundament alne sposobnosti 33, 35, 36, 37, 52

stal no obrazovanj e. V. Doživotno obrazovanj e 25 Stoun , K aren , 62

stri pov i , 110 student i , V. i A k adem ske biblioteke 130, 137 , 14 7

surf ovanj e po Internet u, 113 S v e t sk a m r e ž a . V. i I n t er n et 19 3

Šera, Džesi , 20, 28, 29, 31 škol ske biblioteke. V. i dečj e biblioteke 50, 67, 10 1, 102, 103, 14 7 T

Tat in ci mer , 117

Taunsend , Su , 203

t ehnolog ij a 7, 13, 19, 20, 47, 52 telef on sk i imenici , 79

Tik oson, Dej v, 9, 96 tota li tarizam , 187

Tuman, M aj ron, 151, nl 3

učenj e, doživ ot no . V. Doži v ot no učenj e 7, 32, 36, 39, 4 1, 4 5, 4 8, 50 Udruženj e za moderne j ezi ke (M L A ) , 79

220

udžbenici , 79 u m ni živ ot , 34 , 139 , 142 , 17 1

Uni verzitet K alif ornij e, Berk l i , 222 Univerzitet K ol umbij a, 115 usmena t radicij a, 140 Ustav SAD , privatnost u, 172 V

Vaj l d, Oskar, 143 V er b i , El iz abet , 178

verovanj a i vrednosti , 11, 16 Vest in , A lan , 173 , 174 , 175

virtuelna bibl iotek a 7, 44 , 45, 46, 47, 59, 130

vr st a građe, k ao b i bliotečka organizacij a, 125 V ud, D ej v id, 139, n7 W

Z

Z akon o A merikancima sa hendikepom, 62 Zašto Džoni rte zna da či ta , 14 1

znanj e kod ref er ensnog bibli otekara, 79 znanj e, prenos, 120 zv učni zap i si 46, 76, 125, 202 žargon , 11, 25, 16 3, 188

221

О A U TO RU

Maj kl Gorman j e šef Odseka za bibliotečke usluge u Bibl ioteci Henri Meden, Državni univerzitet Kalifornij e u Fresnu. Ranij e j e bio rukovodil ac katalogizacij e za Britansku nacionalnu bi bl iografi j u, član Britanskog sekret ar ij ata za bibliotečko planiranj e i šef Kancelarij e bi bliografski h standarda u Britanskoj bibl i oteci. Predavao j e na fakultetima za bibli otekarstvo u rodnoj Britanij i i u Sj edinj eni m Državama. Prvi j e urednik Angl o-američkih pravila za katal ogizacij u, drugo izdanj e (CLA, LA, ALA , 1978) i revi zij e tog dela ( 1988). Autor j e Sažetog AACR2 (CLA , LA, ALA, 1999); i urednik i autor delova knj ige Tehničke usluge danas i sutra, drugo izdanj e (Li brar ies Unlimitad, 1998). Delo Buduće biblioteke: snovi, ludilo i stvarnost, napisano sa Vol tom Krofordom, ovenčano j e N aučnom nagradom kompanij e Blekvel za 1997. godinu. Nj egova naj novij a knj iga, koj u j e izdala ALA 1997, nosi naslov Naše j edinstvenep rednosti: razmišlj anj a za bi bl iotekare. Gorman j e autor preko sto članaka u naučni m i str učnim časopi sima. Održao j e broj na pr edavanj a na međunar odnim , nacionalni m i državnim konferencij ama. Maj kl Gorman j e član Bri t anskog bibliotečkog udruženj a, dobitnik Pohvale Mar garet Man za 1979. i dobit nik M edalj e Melvila Dj uij a za 19 9 2 .

Preveo sa engleskog Sergej M acu r a

223

О K N J IZ I

Knj i ga M aj kl a Gormana Naše nep rolazne vrednosti : bibliotekarstvo u 21. veku namenj ena j e «knj i golj upcima», «knj i gozna!cima» i «knj i gočtecima», onima koj i j oš vladaj u svoj im znanj em uz pomoć črta, reza i r aboša, kao i drugima koj i su se uput il i autost radama informacij a. Zat o što biblioteke artikulišu i pokušavaj u da učestvuj u u rešavanj u pr oblema kreacij e i di st ribucij e znanj a; zato što se demokrati zacij a i globalizacij a društva, interdisci plinarnost poj ava i multitalentovanost korisnik a m ogu uznositi na l eđim a biblioteka, odgovornost bibliotekara da pruže «znanj e o znanj u», ne samo na odgovaraj ućem intelektualnom, već i tehnol oškom nivou, sve j e veća. Biser pisaća mašina, ili «ibm » kompj uter ; žućkasti iskrzani katal oški li stić ili po vi še parametara pr et r aživa baza podataka samo su sredstva, čij a svr sihodnost zavi si od sposobnosti , vešt ine i znanj a nas samih , bilo da svoj im znanj em i vrednoćom obdanj uj emo rečima u mal im bi bl i otekama, ili da razmaglj uj emo propise i r azbraj amo materij alnu i duhov nu pr avdu za opstanak knj ige i čitanj a, st alno pokušavamo da zadovolj i mo određene standarde, odnosno dosti gnemo «neprolazne v r ed n o st i » .

U svoj im poznim godinama Miodrag Popović, ugledni profesor Fil ološkog fakult eta, zapisao j e da su prolazeći kroz profesorsku či t aonicu, u koj oj j e svoj evremeno pedesetih godina radi o, svi prosvetni i naučni radnici ostavlj ali u nj emu «t r agove kretnj i , gestova, izr aza li ca, reči , mi sl i ». U knj izi Maj kla Gormana svi smo «oli čeni » kroz težnj u da naši m ustanovama, či taoci ma i udr uženj ima i skreno podari mo sve naj bolj e. U kratkom vr emenskom rasponu poj avile su se na stranom i domaćem t r žištu dve knj i ge koj e razumej u, obj ašnj avaj u i slave čitanj e, bi blioteke i bibl iotekare - Istor ij a čitanj a Alberta Mangela (Alfred A. Knopf, 1996; Svetov i , 2005) i Naše neprolazne vrednosti Maj kla Gormana (ALA , 2000) . I obe su s pravom nagrađivane. Zahvalj uj ući saradnj i Fil ološkog fakulteta, nj egove Katedre za bibliotekarstvo i i nfor matiku (osnovane 1963. k odo ren e Američ og m ri k amba ade rilici smo da uz b odine i A e č e s u , , , ) j p g udruženj a bibliotekara, obj avi mo prevod Gormanove knj i ge na srpski » « ad s alno i na l ozivaćemo se od s a t zik. Po ut Gormanovih nače a e , p p j «Gormanove neprolazne vrednosti », zahvalj uj ući koj ima «očovečuj emo» bibli oteke, omogućuj emo i m svr sishodnost i traj nost kao čuvari ma i i a o dinca i k lt rološko ro er tet e r m rima istori sko naučno u u s o ote , p p p j j g g g p i d r u št v a . A . V r a n eš

N aše nep r ol azne vr ednosti B i bl i ot ek a rst vo u X X I vek u

A u to r :

M aj kl Gorman G l a v n i u r ed n i k :

prof. dr A leksandra Vraneš P r ev o d :

Sergej Macura I z d a v a č: F i l o l o šk i f ak u l t et

Univerziteta u Beogradu Pr ip rema i štamp a:

Belpak , Beogr ad T i r až:

500 primeraka I SB N 9 7 8 - 8 6 - 8 6 4 19 - 3 4 - 7

i

t

\

\

)