Библиотека Хајде да читамо
Дејан Алексић ЛУКА ИЗ ОЛУКА
Илустрације Бранислав Бркић Уредник Анђелка Ружић Лектор Мирјана Делић Графичко обликовање Оливети Припрема за штампу Татјана Ваљаревић Фонт Calendula Невена Ђокић Издавач Креативни центар Градиштанска 8, Београд тел.: 011 / 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659 www.kreativnicentar.rs
[email protected] За издавача Љиљана Маринковић Штампа Стандард 2, Београд Тираж 3.000 ISBN 978-86-7781-824-1
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-93-32 АЛЕКСИЋ, Дејан, 1972 Лука из Олука / Дејан Алексић ; илустровао Бранислав Бркић. – Београд : Креативни центар, 2011 (Београд : Стандард 2). – 38 стр. : илустр. ; 19 cm. – ( Библиотека Хајде да читамо / [Креативни центар]) Тираж 3.000. ISBN 978-86-7781-824-1 COBISS.SR-ID 184244236
ЛУКА ИЗ ОЛУКА Дејан Алексић Илустроваo Бранислав Бркић
7 17 27
Нико није Нико није волео волео да се игра с Луком. Лу ком. Ко би уопште уопште хтео да се дружи с та тако ко ћутљићутљивим и досад досадним ним деча дечаком? ком? Уз то, Лука Лу ка је свој осталој осталој деци деци био мало ма ло … хм, реци ре ци-мо – чудан. чудан. Звали Звали су га Лука Лу ка из Олука. Олука. То име добио добио је по једној једној необич необичној ној нави навици. ци. Волео Во лео је дуго дуго да седи седи уз олук своје своје куће. куће. Нико Ни коме ме није није било било јасно јасно зашто зашто то ради, ради, али су се сви сложи сложили ли с тим да му име сасвим са свим одго од гова вара. ра. Када Ка да је деча дечаци цима ма из комши ком шилу лука ка било било досад до садно, но, заба забавља вљали ли су се тако тако што су низ ка из Олу ка ка, улицу ули цу подру подругљи гљиво во вика викали Лу ка Лу ка ка из Олу ка ка…
7
Луку је све то пома Луку по мало ло нерви нервира рало, ло, али се трудио трудио да не обраћа обраћа пажњу. пажњу. Чак би понекад не кад тим дечацима махнуо мах нуо другар другарски. ски. А онда он да би се вратио вра тио свом воље вољеном ном олуку. олуку. У ствари, ствари, за њега њега је тај олук био играчка. играч ка. Али други други то нису нису знали. знали. Нису Нису могли могли ни да замисле мисле како како игра олуком олуком може може да буде буде зани за нимљи мљива ва и забавна. Лука Лу ка се само само сагне сагне и у отвор олука олу ка нешто каже. каже. Било Било шта за поче по четак. так. Најче Најчешће шће Здраво во. Или: До Добар бар дан. А олук одкаже: ка же: Здра јеккне. Одје је Од јеккне неким озбиљ озбиљним ним и дубо ду бо-ким гласом. гласом. Луки Луки се то вео веома допадало. Тако Та ко су њего његове ве речи речи поста постаја јале ле гласни гласније, је, а све што би рекао ре као звуча звучало ло би као нешто нешто веоома важно. ве важно. „Ти мора мора да си мало мало ћакнут“, ћакнут“, рече рече му једном Нина, Нина, дево девојјчи чица ца из комши ком шилу лука. ка. „Ко још разго разгова вара ра са олуком?“ олуком?“
8
Лука се мало Лука мало пости постидео. део. Није Није ни примеприметио да му се Нина Ни на прикра прикрала иза ле леђа ђа и да гледа шта ради. ради. „Не разго разгова варам рам са олуком, олуком, него него с ветром ветром који ко ји живи живи унутра“, унутра“, одговори јој Лука. Лука. „И шта ти каже каже тај ветар?“, ветар?“, била била је радорадознала зна ла Нина. Нина.
9