LESNIK PODACI

UOPSTENO

O

LESKI

Obično se rod javlja u trećoj godini a komercijalni (dakle iplativi rod u nasadu) je od 5 godine. U osmoj godini dostiže gornju granicu rodnosti i u narednim godinama je zadržava. Rodnost ovisi o sorti i ostalim uslovima, a podaci govore da je rodnost po stablu 3-12 kilograma. Bitan podatak da je vreme eksploatacije stabla lješnjaka 45 godina. Na hektar ide cca 500 - 660 stabala. •

Zimus smo zasadili pola jutra lešnika, pa me zanima kako održavati zemljište oko leske. Da li bi valjalo da se isprska nekim sredstvima protiv rasta trave ili se mora redovno kultivirati i okopavati?

•

Zanima me gde mogu naci najpovoljnije sadnice zbunastog lesnika (istarski dugi, tonda dzentile, haski dzin,...)??? Trebaju mi registrovani rasadnici zbog papira. Trazim dvogodisnje biljke rada zasada u novembru.

S obzirom da si iz Novog Sada sadnice možeš kupiti u rasadniku Ševar u Petrovaradinu, jesenas su bile 200 din. komad. (11.05.2006)

Pozdrav svima. Rodom sam iz okoline Smedereva, a zivim u Italiji. Ovde postoje puno informacija o proizvodnji lesnika. Recimo, bez znanja italijanskog mozete pogledati www.noccioladigiffonii...cciolo.pdf na strani 13 je tabela vodecih zemalja proizvodjaca, regionima gde proizvode i sorte koje proizvode, strana 15, 16 nekoliko sorti (treba da ima lepu aromu, srednju velicinu 12,13,14 mm-ne valja ni krupan ni sitan, da se braon opna lako odvaja od jezgra, zatim na strani 19 tabela sa prinosima prvih 7 god. na plantazi u Oregonu (USA). Najmanje prinose je imala tonda gentile d.langhe, jer ima manu da se tesko adaptira van regiona Piemonte (severozapadni deo Italije) gde je nastala i gde se najvise gaji. Inace to je najtrazeniji i najskuplji lesnik na svetu. Otkupne cene od proizvodjaca mozete videti na www.assofrutti.com Na tom sajtu idite na "quotazioni" za tondu romanu, ili na "notizie" pa na "merkato campania" za giffoni i mortarella, ili na "mercato piemonte"za tonda gentile d.langhe, ili na "mercato turchia" za cene u Turskoj. Sve cene su za lesnik bez ljuske. Prosecna otkupna cena lesnika sa ljuskom je oko 1.5euro. Masinu za skupljanje lesnika koju ste ranije pominjali proizvodi it. firma facma (www.facma.it) Mikiju bih preporucio da ne uzima kalemljeni, vec obican izdanak, da kada kupujes izdanak, gledas da je koren razvijen, a ne prut. Prinosi i kvalitet je isti kao kalemljen, a mnogo lakse je za odrzavanje, i posle 3 god.imas svoje izdanke ako hoces da prosiris proizvodnju. Ja sam ove god.posadio 3 hektara, sorte uvezene iz Italije: giffoni, romanu, mortarelu i tonda gen.d.langhe. Posto ne zivim u Srbiji kako se snalazite sa prodajom, jel postoji organizovan otkup lesnika?

1

Pasulj ili neku drugu mahunarku poželjno je posejati između leski zatu što oplemenjuju zemlju azotom. Negde sam pročitao da je za to najbolje posejati grahoricu koju kada bude mlada treba zaorati i to je vrlo kvalitetno zelenišno đubrivo izuzetno bogato azotom. Njenim truljenjem se proizvodi humus i zemlju čini plodnijom i rastresitijom. No to sve ima smisla ukoliko je pad terena na kome je posađena leska manji od 5 %, u protivnom može doći do ispiranja hranljivih sastojaka iz površinskog dela zemlje.U svakom slučaju najbolje je posejati pasulj jer je ekonomski najisplativiji, a ostatak posle kombajniranja pasulja rasporediti između leski i zaorati jer i to ima sličnu funkciju kao grahorica. Znam ljude koji su sejali pasulj između mladih šljiva i imaju pozitivna iskustva. Ukoliko je pad terena veći od 5% prostor između leski treba držati pod malčem. Pošto je lešnik izrazito azotljubiva biljka možda ne bi bilo loše posejati lucerku koju treba češće kositi ili sitniti nekom specijalnom mašinom.Treba imati u vidu da lucerka sabija zemlju, a ako zemlju treba učiniti rastresitijom za malč može da posluži i kravarica. Sve u svemu dok lešnik ne stane na rod moj ti je savet sej pasulj, a za dalje odluči sam. Imam knjigu „VOĆARSTVO” koju su izdali ZAJEDNICA ZA VOĆE I POVRĆE DD i INSTITUT ZA NAUČNA ISTRAŽIVANJA, PKB, “INI-AGROEKONOMIK” 1996. godine. Evo nekoliko, po meni bitnih, stvari koje proizvođač lešnika treba da zna. Leska ima plitak i razgranat koren. Najveći deo korena se nalazi na dubini od 20-40 cm. Prilikom obrade treba voditi računa da oruđa ne prelaze dubinu od 15 cm. U našim klimatskim uslovima počinju da se diferenciraju rese leske tokom maja i u prvoj polovini juna, a ženski cvetovi leske u julu i avgustu. Među listopadnim voćkama koje se gaje u Jugoslaviji, najranije cvetaju obična i mečja leska (januar - februar). Jače orezana stabla voćaka procvetaju kasnije nego blaže orezana. Kada se poveća geografska širina za jedan stepen u uslovima umerene klime, voćke počinju da cvetaju kasnije za 4-6 dana. Ako se poveća nadmorska visina na kojoj se gaje voćke za 33-34 m cvetanje zakašnjava za jedan dan. Voćke počinju kasnije da cvetaju, a cvetanje duže traje, ako su temperature vazduha niske, količina padavina velika, relativna vlaga visoka, a vreme tiho. Pri suprotnim vremenskim prilikama cvetanje voćaka ranije počinje i kraće traje. Savremeni zasadi leske se ne podižu iznad 600m n/m.Leska može da podnese niske temperature (do -25C u fazi mirovanja), a ako se temperatura spusti ispod -6C u fazi cvetanja prinosi se znatno smanjuju. Ekološka sterilnost je uslovljena nepovoljnim činiocima sredine kao što su:zemljište i položaj, nepovoljne vremenske prilike, oštećenja koja izazivaju prouzrokovači bolesti, štetočine, grad, fitotoksični pesticide i zračenja, loša agrotehnika, nedovoljna i neharmonična ishrana i odsustvo neophodnih biokatalizatora.

2

Leski odgovaraju najviše pesovito-glinovita zemljišta, a ne podnosi kisela i teška. Pošto većina sorata nije samooplodna, prilikom podizanja zasada treba voditi računa o sortama oprašivačima. Vodeće sorte leske: - Istarski dugi - Tonda đentile romana - Tonda đentile dele lange - Enis Prateće sorte: - Halski džin - Rimski - Negret - Nokione - Ludolf Sorte koje se oprašuju Sorte oprašivači 1. Istarski dugi 5 8 2. Kocford 8 3. Negret 2 6 4. Nokione 2 7 5. Rimski 1 2 8 6. Tonda đentile dele lange 2 3 4 7. Tonda đentile romana 2 4 6 8. Halski džin 1 2 5 Leska u prirodi obrazuje brojne izdanke od kojih postaje žbun. Većina zasada leske u Evropi ima žbunastu krunu. Ona počinje da se obrazuje rezidbom sadnica leske (na 15 do 30 cm iznad zemlje) posle sadnje na stalno mesto. Žbun se sastoji od 6 do 10 izdanaka koji izbijaju iz zemljišta i stalno se obnavljaju. Kod žbuna ne postoji deblo. Leska ranije počinje da rađa kad se gaji u obliku žbuna (na sopstvenom korenu) nego kao stablašica (okalemljena na mečjoj leski ). Leska, međutim, slabije rađa po hektaru pri gajenju u obliku žbuna nego kao stablašica. Stoga u savremenim zasadima u SAD i nekim Evropskim zemljama ( Italija, Nemačka ), leska počinje sve više da se gaji kao stablašica sa deblom visokim od 50 do 80 cm i krunom u obliku vaze sa 3 do 4 osnovne (ramene) grane ili o obliku poboljšane piramide. Westwood (1978) ističe da se tučkasti (ženski) cvetovi leske obrazuju iz pupoljaka na prošlogodišnjim letorastima. Potrebno je stoga redovno obavljati rezidbu leske da bi se svake godine obrazovali mladari dugi 15 do 20 cm. Pošto su plodovi leske (lešnici ) sitni neophodna je velika rodna površina da bi se ostvario dobar rod. Ako se jača rezidba leske sprovede svake treće ili četvrte godine,umesto umerene rezidbe svake godine, dolazi do vrlo bujnog porasta mladara i slabog roda u toku prve godine posle jače rezidbe. Stabla leske starija od 10 godina mogu se podmladiti. To se koristi kad prinosi počnu da opadaju. Tehnika podmlađivanja se sastoji u skraćivanju ramenih grana leske na 50 cm od zemlje. Za godinudve obrazuje se nova žbunasta kruna leske koja donosi dobar rod.

3

Da bi pravilno nadjubrio lesku moras znati kakva ti je zemlja. Idealan Ph je od 6 do 6,5. Sto je zemlja kiselija sadrzaj fosfora je manji i teze se usvaja cak i onaj unet mineralnim djubrivima. Uradi analizu plodnosti zemlje i od strucnjaka trazi da ti preporuce: koje djubrivo, kako i kada da primenis. Ja sam do sada koristio obicno u rano prolece pre prvog okopavanja 11-52-0 ili 10-30-20 u zavisnosti od toga sta sam nasao, ali sam bez obzira na to prihranjivao i preko lista Murtonikom 3-4 puta u toku maja i juna jer mi je Ph 5 i zbog mikroelemenata. Naravno isao je i KAN i to jednom u aprilu i jednom u maju jer leska voli azot. Mnogo dobre rezultate sam postigao zalivanjem u prvoj polovini jula vodom u kojoj sam rastvorio 11-52-0. Stajnjak je vrlo pozeljan, ali onaj ugoreo jer se u onom svezem pojavljuju gliste, a njih opet jure krtice tako da se moze desiti da ti podriju sadnice koje se jos nisu dobro ukorenile. Svez stajnjak prilikom previranja razvija toplotu tako da malo dize temperaturu zemlje sto moze prouzrokovati ranije kretanje vegetacije, a to opet moze biti problem ako se ranije otvore lisni pupoljci koje pozniji mrazevi vrlo lako ostete. Iako nikada nisam djubrio svezim stajnjakom pre neku godinu sam bio prinudjen da zamenim neke sadnice rane vegetacije jer mi je polozaj parcele takav da je osuncana tokom celog dana sto je prouzrokovalo prerano listanje nekoliko godina za redom i izmrzavanje tek razvijenih listica. Naravno stajnjak ide u jesen uz obavezno okopavanje. Za ovih 7 godina od kada sam se poceo baviti leskom naucio sam jednu stvar veoma bitnu za bavljenje poljoprivredom. Ukoliko nemas zemlju koja je bez ozbiljnije prethodne pripreme pogodna za gajenje zeljene kulture bolje kupi parce zemlje jevtinije je i dobices brze i bolji rezultat nego da bilo kakvu zemlju dovodis u red. To je dug, tezak, skup i neizvesan posao jer oplemenices zemlju do odredjene dubine, popravices strukturu, a da je to moguce odrzati na duzi rok ne bi ti ni trebala popravka – zemlja bi vec bila dobra. Osnovne stvari na koje treba obratiti paznju prilikom odredjivanja parcele za podizanje bilo koje kulture: - dobar prilazni put - mogucnost jednostavnog i jevtinog navodnjavanja - mikroklima koju zahteva odredjena kultura (za orah i lesnik pored ostalog i udaljenost od sume zbog veverica) - kvalitet zemlje pogodan za zeljenu kulturu - laka i jevtina obrada - dobri uslovi za nadzor – zastita od lopova, zlobnika i ostalih stetocina bilo koje vrste da su. Ako zelis da od lesnika napravis posao budi spreman na ogromna ulaganja o cemu je Radisa ranije pisao. Cena i plasman su kod nas relativna kategorija. Naravno veliki igraci kao i u svakom poslu imaju mogucnost ta diktiraju cenu i da ogromnom kolicinom u trenutku pokriju trziste i obore cenu bilo svojom robom ili robom iz uvoza, a ti se slikaj. O cenama prosle jeseni i zime sam pisao nesto ranije. Jedino je sigurno da kod lesnika i kruske Viljemovke nece doci do hiperprodukcije jos dugi niz godina. Nama bi za stabilan posao bila neophodna zastita domace proizvodnje kao i dobri standardi kvaliteta i onda nema zime ni za plasman ni za cenu. To se jedino moze pokusati preko jakog udruzenja. Siguran uspeh ce imati samo veliki proizvodjaci jer ce zbog velike kolicine i sa nizom cenom imati zaradu, ne ekstra, ali ipak zaradu i oni mali koji “iz ruke” mogu lako prodati svoj proizvod po ceni nesto nizoj od one u hipermarketima. Jos nesto miki. Nikad ti i niko i to ne samo na ovom vec ni na bilo kom drugom forumu nece dati pravu, potpunu i pravovremenu informaciju o plasmanu i o ceni. Puci neces samo ako budes dobro znao u sta se upustas (znoj, vreme i pare), ako budes imao osecaj za meru i zivaca da sacekas pun rod kada pocne da ti se vraca

4

ulozeno, a kasnije i da zaradjujes. Koliko godina ce do tada proci to niko ne moze da ti sa sigurnoscu kaze. Ja ne razmisljam o lesniku kao o dobrom poslu vec se time bavim malo vise iz hobija i sluzi mi kao razlog da malo cesce izadjem u selo na cist vazduh. Korist kolika je tolika je dobro je. Planiram da u sledecih nekoliko godina prosirim plantazicu na celu povrsinu parcele. Dao sam zemlju na analizu i rezultate ocekujem ovih dana pa da vidim sta mi je ciniti.

Podaci firme “Hazelnut & Lesnik” – iz reklamnog materijala UOPSTENO O LESKI • • • • • •

Zivotni vek leske je od 70 – 100 godina Plodonosna je od 50 – 70 godina Pocinje da radja u 3.- 4. godini Period pune rodnosti pocinje u 7.- 8. godini U punom rodu jedno stablo daje 8 – 12 kg Od ploda na ljusku otpada 40-60% (randman)

TRZISTE Trenutna vrednost ljustenog lesnika (jezgra ) je 7,8 EUR/kg. U poslednjih deset godina cena je jednom imala promenu i to 2005. godine kad je sa 5,5EUR/kg (najniza) zbog suse skocila na 11EUR/kg.(zbog mraza). Svetska potraznja za lesnikom je u stalnom porastusto ga cini deficitarnom robom. Proizvodnja zaostaje za potraznjom, kako u svetu tako i u Srbiji. Srbija uvozi 95% lesnika. Najveci svetski proizvodjaci lesnika su: • Turska ……. 70 % • Italija ……… 17 % • Spanija ……. 2,9 % • Grcka …….. 2,2 % • SAD ……… 2 % • Ostali ……... 5,9 % Italija je vodeca drzava po intezivnoj i savremenoj proizvodnji lesnika. Njihov sadni materijal i nacin uzgoja je primer svim svetskim proizvodjacima.

5

ZEMLJISTE Podaci firme “Hazelnut & Lesnik” – iz reklamnog materijala Zemljiste je jedan od osnovnih cinilaca za uspesnu proizvodnju pa se moraju ipitati njegove fizicke i hemiske osobine. Iako nije veliki probirac zemljista za lesku su najpogodnija rastresitija, propustljiva i plodna zemljista. Nepogodna za gajenje su zemljista sa visokim nivoom podzemne vode, kao i ona na kojima se veoma dugo zadrzava povrsinska voda. Zemljista koja sadrze manje od 3 % humusa, manje od 10mg lako pristupacnog fosfora i manje od 10mg lako pristupacnog kalijuma moraju se djubriti organskim i mineralnim djubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka. To agromeliorativno djubrenje obavlja se za samu pripremu zemljista, koja podrazumeva ringlovanje ili podrivanje, oranje, tanjiranje, setvospremanje i kopanje jamica za sadnju. Ringlovanje ili podrivanje treba obavljati kada je zemlja umereno vlazna. Obicno se obavlja 2 – 3 meseca pred sadnju da bi se zemljiste sleglo I imalo sitno mrvicastu strukturu. Ove operacije obavljaju se jacim traktorima. Ako je vrseno podrivanje, neophodno je zemljiste duboko poorati, istanjiratii setvospremati da bi se obezbedili sto povoljniji uslovi za razvoj korenovog sistema.

ANALIZA ZEMLJISTA Dobio sam rezultate ispitivanja zemljišta:

Humus pH u KCl-u (kiselost) P2O5 (fosfor) K2O

DOBIJENO 3,391% 4,9 1,8 mg/100g 35,2 mg/100g

OPTIMALNO 3-5% 6-7 > 10 mg > 20 mg

Na osnovu ovih rezultata podneo sam zahtev za kalcifikaciju. Savet voćara za zasnivanje novog zasada je da je kalcifikacija jedina potrebna, ali ne i neophodna mera jer je za lešnik ova kiselost podnošljiva, kao i ovako nizak sadržaj fosfora. Ja ću ipak pored pristojne količine krečnjaka baciti i stajnjak i dosta fosfora pa makar zemlju dovodio u red i 3 godine.

6

KALCIFIKACIJA KISELIH ZEMLJISTA Osnovna đubriva pored toga što služe za ishranu bilja, služe i za izgradnju zemljišta, za popravljanje fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Ako se osnovna đubriva po vrsti i količini upotrebe sa ciljem da se postignu značajnije kvalitetne promene u osobinama i plodnosti zemljišta, trajnijeg delovanja, tada ta đubriva dobijaju meliorativni karakter i govorimo o meliorativnom đubrenju. Meliorativno đubrenje se izvodi na siromašnim normalnim zemljištima i na anormalnim zemljištima. Na siromašnim normalnim zemljištima izvodi se u cilju obezbeđenosti većeg fonda hraniva, a kod anormalnih zemljišta u cilju popravke fizičkih, hemijskih i bioloških osobina. Među našim glavnim tipovima zemljišta samo černozem i njemu slična normalna zemljišta imaju osobinu kulturnih zemljišta. Adsorptivni kompleks kod ovih zemljišta je zasićen kalcijum jonom i zato se černozem odlikuje najboljim fizičkim, hemijskim i biološkim osobinama. Kod zemljišta čiji je adsorptivni kompleks zasićen vodonikovim jonima, reakcija je kisela i vodonikovi joni destruktivno deluju na zemljište. Zbog toga se na takvim zemljištima treba izvršiti kalcifikaciju, da bi se sprečili destruktivni procesi, da bi se omogućilo normalno gajenje kulturnih biljaka i postizanje visokih prinosa. Pod kalcifikacijom zemljišta podrazumevamo kulturnu meru kojoj je cilj da kiselo zemljište preobrati u slabo kiselo i normalno. Ovaj zadatak se postiže unošenjem velike količine kreča u zemljište. Da bi se Ca-jon mogao adsorbovati od strane zemljišta, neophodno je da kalcijumovo jedinjenje bude u rastvorljivom stanju. Većina kalcijumovih jedinjenja su teško rastvorljiva u vodi (npr.: krečnjak, kalcijum-oksid, kalcijum-hidroksid, laporac, dolomit). Od kalcijumovih jedinjenja u vodi je lako rastvorljiv kalcijum hidrokarbonat. Za prevođenje teško rastvorljivih kalcijumovih jedinjenja u kalcijum-karbonat, potrebno je da u zemljištu ima što više ugljen-dioksida. Stoga je poželjno da se posle kalcifikacije izvodi i humizacija, pa se razlaganjem organske materije u zemljištu oslobađa ugljen-dioksid koji sa vodom i kalcijum-karbonatom daje kalcijumhidrokarbonat. Da bi se kalcijum jon mogao adsorbovati od strane zemljišta, potrebno je da zemljište sadrži u sebi dovoljno glinenih čestica. Pri određivanju potrebne količine kreča treba uzeti u obzir mehanički sastav zemljišta, prisustvo organske materije i podnošljivost kulturnih biljaka prema kreču. Uzima se da zemljište ispod 5,5 pH i ipod 70% zasićenosti bazama zahteva kalcifikaciju (ispod 50% zasićenosti bazama je velika potreba za kalcifikacijom). Najčešće se za kalcifikaciju na našim zemljištima koristi 5-15000 kg kalcijum-karbonata, ili 2-4000 kg kalcijum-oksida ili 7-17000 saturacionog mulja. Sredstva za kalcifikaciju su fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pečeni kreč, gašeni kreč, saturacioni mulj i druga sredstva. Kalcifikacija se obavlja kada na njivama nema useva, najbolje u vreme zaoravanja strnjike. Ako se kreč zaore sa strnjikom, ima dovoljno vremena za njegov preobražaj, i za njegovo mešanje sa zemljištem, do proleća, kada će se obaviti setva. Kreč treba da je dobro isitnjen i ravnomerno raspoređen pre zaoravanja. Dejstvo kalcifikacije traje u proseku 6-7 godina.

7

Krecno djubrivo ili ti Kalk - oplemenjvac zemljista kupio sam u Palanci prosle godine 7 din sam placao kilogram. Posto kazes da si iz Smedereva onda ti je sigurno poznat Poljoprivredni zavod u Kolarima i ekipa koja tamo radi (Sasa Avramovic, Vitic..) 026/771038, 026/711035. U skladu sa poljoprivrednim informatorom odnosno uredba o utvrdjivanju programa izvodjenja radova na zastiti, koriscenju i uredjenju poljoprivrednog zemljista za 2007 godine (Sluzbeni glasnik RS”, бр. 67/07) koja se odnosi na poboljsanju fizickih i hemiskih osobina zemljista.Trebao si, ukoliko je registrovano kao poljoprivredno gazdinstvo ukljucujuci i parcele sa kojih uzimas zemlju za analizu, da predas zemlju za analizu do 31 okotobra u navedeni zavod i ukoliko je zemlja kisela (tacno utvrdjene pH vrednosti u zavisnosti od kulture) potpise se ugovor (taksa je oko 1000dinara) sa dobavljacem krecnog djubriva sto je Granit Pescar Ljig (do kraja 16 novembra) u zavodu. Navedenim postupkom obezbedio si sebi besplatno dobijanje krecnog djubriva. Novac drzava uplati na racun za djubrivo na tekuci nosioca poljoprivrednog gazdinstva, a automatski se potom novac prebacuje dobavljacu krecnog djubriva.

Nešto više o KALK-u može se naći na: www.granit.co.yu/kalk.html Registrovao sam gazdinstvo, odneo uzorak zemlje na analizu u „Zavod za poloprivredu Valjevo“ i na osnovu rezultata analize podneo zahtev za materijal za kalcifikaciju.Uredbe na osnovu kojih sam ostvario to pravo sam našao na sajtu Ministarstva poljoprivrede. KALK mi je isporučen 10. novembra i to pola kilometra od parcele ( nije moglo na samu parcelu zato što nile bilo mesta da se okrene šleper koji je dovezao materijal). Plaćm kada Ministarstvo uplati sredstva na moj tekući račun. Mislim da je cena KALK-a negde oko 2800 dinara po toni i da je prevoz uračunat u cenu. Odobreno mi je 3 tone po hektaru. Savet za primenu KALK-a od više ljudi koji se u poljoprivredu razumeju malo više od mene je da treba prvo rezbaciti dosta stajnjaka, potom 1/2 do 2/3 ukupne količine KALK-a, odmah zaorati pa preko oranja baciti ostatak materijala. Čim vreme dozvoli što bolje pofrezirati, a ne bi bilo loše i nekoliko puta. Kalcifikaciju je najbolje izvršiti krajem leta ili početkom jeseni.

SADJENJE LESNIKA Znaci leska se sadi od NOVEMBRA do MARTA. Bitno je da je biljka bila dobro urovljena, i veoma bitno da nije koren stajao potopljen u vodi duze od 3 sata jer se korenove pore zatvaraju zbog viska vode i leska se teze prima. Dobro je kao sto kaze simonzec potopiti koren u tri jednaka dela vode, zemlje, balege. Obavezno skratiti zile i kada se u rupu 40x40x40 vrati oranicni deo 1/3 pa stavi biljka pa opet zatrpa jos 1/3 rupe-nagaziti zemlju nogama oko biljke i povici lagano stablo 2-3 santimetra navise da di izasao vazduh koi je ostao oko korena,onda staviti malo stajnjaka oko oboda rupe i to je to. A obavezno je uraditi analizu zemlje (isto tako ce vam i reci da uzmete uzorke kao sto je objasnio i Pomo), a strucna lica ce vam reci koje djubre i koliko dodati za vasu zemlju za kulturu koju sadite

8

Ljudi IZBEGAVAJTE NASA DJUBRIVA jer su zastarela i zemlja je prezasicena njime jer se tesko rastvaraju. Odaberite neko strano!, dobra su Agrofoska, Haifa, Kemira izbor je veliki i mozete pronaci djubre koje vam tacno treba po analizi zemljista. Obavezno zaliti lesku posle sadnje vodom i nekim startnim djubrivom (11:44:11) 2% rastvorom-2kg na 1000l vode. Hormone sam narucio pa cu u prolece da probam da se malo igram sa Auksinom Fatka. Najbolje iscupaj izdanke koi su vezani za korenov vrat-biraj tanje i duze izdanke manje boluju i bolje se primaju nemoj se muciti oziljavanjem grancice uradi to sto pre jer leska se u prolece prima 50% prema 50%.

1. Kako birati oprašivače za sorte Tonda Djentile, Tonda Romana i Halski džin? U različitim izvorima, uglavnom na sajtovima proizvođača sadnog materijala stoje različiti podaci, primećujem da proizvođači preporučuju one sorte koje imaju. Mene interesuju iskustva vas proizvođača. 2.

Da li neko ima informacije o sortama Fičverder i Northempton, pominju se kao perspektivne sorte, ali nisam našao ništa konkretnije od toga.

3. Kako treba rasporediti oprašivače u odnosu na sortu koju oprašuju, da li oprašivači treba da budu sami u svakom, recimo 3. ili 4. redu, ili ih treba mešati i u jednom redu sa oprašivanom sortom? 4. Konačno, koje kombinacije sorti i u kom odnosu preporučujete za sadnju u istočnoj Srbiji?

Tonda Gentile Romana Tonda Gentile delle Langhe Tonda di Giffoni su, tri razlicite sorte lesnika, Talijanske, i dobre su kao i Halski dzin i Rimski i Istarski dugi. Kao oprasivac obavezno moras koristiti Ludolfa i on je dovoljan mada neki ubacuju jos po neki , sto vise razlicitih sorti to je bolje i sigurnije. Inace po iskustvu mog prijatelja iz Subotice on oprasivace stavlja u poseban red iz prakticnog razloga a to je sakupljanje plodova jer je oprasivac sitniji od ostalih ali nista manje cenjen. To mozes slobodno da uradis jer se polen lesnika krece petsto metara u precniku i oplodnja je skopro sigurna , mada nije lose i da oprasivac rasiris ravnomerno mada ce ti to malo iskomplikovati sakupljanje. Oprasivac se stavlja 10 % mada moze 20 %. I jos nesto na severu Vojvodine Tonda Gentile Romana zna da izmrzne , ne skroz ali delimicno pa je ja necu saditi u nekom velikom broju, moj izbor sortije : Halski dzin

9

Rimski Istarski dugi Tonda Gentile Romana a sorta oprasivac: Ludolf Za Ludolfa sam znao da dobro oprasuje Istarski dugi, ali ne i da je dobar i za "tonde", za njih sam mislio Cosford i Halski Dzin. U svakom slucaju, prihvaticu preporuku da bude sto vise sorti.

Ovo sto mislis je dobro, odnosno sto planiras da uradis sto si napisao. Ja sam isto to uradio samo sam ih odma posle sadnje zalio Haifa polu feed starterom 11-44-11 otprilike po 15.l po sadnici. I rezultat posle godinu dana ne zalivanja je u poslednjem zasadu od 84 zasadjene stabljike, 4 se nisu primile, 2.izmrzle tokom zime, 2 se osusile tokom leta.

Koliko sam video i zakljucio LESKA OBOZAVA SMONICU ne zato sto je tvrda vec dobro cuva vodu jer se susi samo po prvrsini. Jedini manji problem su dugi periodi bez padavina jer zemlja moze i dublje da ispuca i ugrozi koren. Zbog toga smonica treba uvek da bude dobro obradjena.

Veoma bitna razlika u odnosu na proslu godinu (2006tu) jeste kako se vrsi transport sadnice. Kada sam ih kupovao prosle godine (Cigo jel ti ovo poznato) sadnice su ili u najlonski dzak odlagane ili na najlon koji je rasprostranjen u gepeku (cak sta vise savet nam je dat da tako uradimo). Svakako kad smo dosli u rasadnik za sadnice niko nas nije upozorio. Sad se spominje skracivanje zila a prosle godine “nediraj zile”. U potrazi za profesionalnim pakovanjima prilikom kupovine sadnice dosao sam do toga da svaka sadnica mora da ima deklaraciju i nevadi se iz trapa (izvadis sadnicu pa se ponovo utrapljuje) vec kupite sa sve peskom ili suptratom (trapom) koji se nalazi ili u najlonskom dzaku kome se otvara dno ili saksijama koje se razlazu u zemlji. Ocigledno da ovakvim pristupom mnogo je lakse zasaditi a i sadnica je higijenski ispravnija.

Podaci firme “Hazelnut & Lesnik” – iz reklamnog materijala Posle pazljivo izvrsene pripreme zemljista obavljase sadnja. Pozeljno je ukoliko to vremenski uslovi dozvoljavaju da se sadnja obavi u jesen jer je procenat prijema veci, biljke ranije u prolece “krecu” i bolje se razvijajau u prvoj godini, a I izbegava se obavezno zalivanje nakon sadnje. U prolece se vrsi prekracivanje sadnica na 20 – 30 cm visine.

10

SUBVENCIJA DRZAVE Sto se tice posticaja za sadnju (ko je posadio u jesen 2006 i prolece 2007 imao je pravo na povracaj sredstava (vidi na sajtu ministarstva-kada pod kojim uslovima se konkurisalo) .napomena za sve one koji zele da podignu zasad leske jesen.2007 / prolece.2008, a da ostvare subvenciju. Kupujte sadnice samo od onih rasadnika koji vam mogu obezbediti sledecu dokumentaciju! DOKUMENTACIJA 1.sertifikat o proizvodnji sadnog materijala 2.deklaraciju o kvalitetu sadnog materijala 3.uverenje o zdrastvenom stanju posiljke bilja u promet 4.fiskalni racun 5.uverenje o zdrastvenom stanju poljoprivrednog useva za proizvodnju semena tokom vegetacije,zdrastvenom stanju semena i objekata za proizvodnju sadnog materijala visegodisnjih biljaka tokom vegetacije. !!!!!!!(bez ovog uverenja necete moci ostvariti subvenciju)-------ja sam preko sto brojeva okrenuo u ministarstvu (dok nisam dosao do nacelnika fitosanitarne inspekcije koja mi je objasnila-ko izdaje taj dokument)svu dokumentaciju sam imao sem ovog uverenja koje nisam dobio od rasadnicara (koji mi je duzan dati) vec od agroinstituta na cijoj teritoriji se nalazi rasadnik Pre samog podnosenja zahteva vodite racuna o sledecem: 1. Sorte koje sadite moraju biti na sortnoj listi ministarstva poljoprivrede (neke novije nisu na toj listi) 2. Vodite racuna o broju sadnica po hektaru. Konkretno za lesku: • izdanak 500sadnica /ha • kalemljen na mecju lesku 600/ha Broj sadnica po hektaru inspektor koga posalje ministarstvo obracunava na slican nacin: • razmak sadanje npr. 4m (u redu) X 5 m (izmedju reda) = 20m² (to vam je vegetacioni prostor) X npr 500 broj sadnica koje ste posadili = 10000 m² = 1ha • razmak sadnje npr. 3.70m (u redu) X 5.65m (izmedju reda) = 20.9m² (vegetacioni prostor) X npr 500 sadnica = 10 452 m² = 1ha i 4ara ( za tu povrsinu vam je potrebno 522 sadnice da bi ste ostvarili subvenciju) • za kalameljenu lesku vegetacioni prostor je 16.66 m² Sto se tice sorti posadio sam: Tonda djentile dela lange Tonda djentile romana Tonda di djifoni Mortarela

RED RED RED RED

1, 2, 5, 6, 11 3, 9, 10 4, 8 7 (ona nije na sortnoj lisi) 11

Ovo sigurno prolazim jer imam 2ha! A razmak izmedju redova mora biti veci od 4m a izmedju sadnica mora biti valjda veci od 3 metra! U svakom slucaju ti moras ostvariti kvotu od npr. 600 sadnica po ha i to je glavni uslov za povracaj! I naravno, da u tu brojku ulaze primljene sadnice!

Podaci firme “Hazelnut & Lesnik” – iz reklamnog materijala Ministarstvo poljoprivrede Srbije podstice potstice proizvodnju refundacijom i to: • gorivo ……………………………. 30 % • supstrata (djubriva) ……………… 30 % • sistema za navodnjavanje ……….. 40 % • srtifikovani sadni materijal ……… 140 dinara po sadnici • postoje i druge subvencije (kalcifikacija i dr.)

PROIZVODNJA RASADA Za ovaj posao treba nam stablo staro najmanje 4 godine koje cemo da isecemo iznad prve grane. || \\ // ----------\\ | || || _______ Ako mozete da zamislite to bi trebalo da bude otprilike gde je isprekidana linija na ovoj mojoj slici. Sledeci korak je otkopati zemlju oko stabla malo ispod povrsine oko korenovog vrata stabla. \\ | || || || -\ | | /\| |/ //||\\

12

Nekim ostrim predmetom ili malom bastenskom moticicom ostrim krajevima bukvalno izudaramoostetimo korenov vrat. Na svakom mestu gde smo udarili korenov vrat stablo treba da pusti izdanak. Posle ovog postupka zatrpamo odnosno vratimo zemlju nazad i jos plus dodamo ogrnemo stablo recimo kao krompir. \\ | || || /| |\ -/ | | \---//||\\ Sta je poenta u svemu ovome! Da se drvetu ostavi samo jedna grana da bi moglo i dalje da zivi cak i na njoj da se kontrolise rast. Kad se korenov vrat osteti na ovakav nacin iz svakog ostecenja izaci ce po jedan izdanak. Znaci stablo smo naterali da pusti nove izdanke jer vise nema dovoljno lisca da bi fotosintezom pretvaralo hranu. A onu jednu granu smo namerno ostavili da bi drvo odrzavalo u zivotu. Ogrtanjem stabla cuvamo novoizrasle idanke od izmrzavanja jer oni moraju da prezime sa "majkom". Sledecu jesen ponavljamo postupak otkopavanja i lagano odvajamo izdanke od stabla. Odvajamo one izdanke koi imaju samo korenje. Posle toga izdanke urovljvamo ili sadimo da prezime i oni tako moraju da budu urovljeni godinu dana da bi se pravilno razvili kao samostalne biljke i samim tim i vrsimo selekciju jer prezivljavaju samo najace stabljike. Posle toga ide sadnja u plantazu koju dobro znamo! Isto je bitno da "majka" stablo bude kvalitetno drvo odnosno stablo koje ima dobar i krupan rod i koje nije bolesno. Ovakav maticnjak moze da se formira od razlicitih sorti stabala koja su kupljena u nekom institutu i koja imaju sertifikat. Ovi izdanci zadrzavaju osobine"majke"znaci nista ne gube na kvalitetu. Dok je kod sadnje iz ploda totalno drukcije. Novo izrasla biljka moze da bude totalno drugacija od svoje sorte!

PRIHRANJIVANJE LESNIKA (DJUBRENJE) Dugo sam mucio muke kako prihranjivati,djubriti lesku, obisao sam mnogo leskara i razgovarao sa mnogim vlasnicima i ni jedan nije imao pravi program! Lutajuci po internetu i kopajuci po raznim knjigama, deleci informacije sa kolegama i uceci se na sopstvenim leskama dosao sam do nekih rezultata koje cu da podelim sa vama da i vi nemate slicnih problema! Naravno! kao i svki novajlija hto sam da mi neko drugi zavrsi posao.Pa sam slao poruke raznim preduzecima,firmama....,kao sto su: Kemira, Haifa, Moba, Delta agrohemija, Agrosava...,ali uzalud! Kao prvo i osnovno potrebno je uraditi analizu zemljist u nekoj od poljoprivrednjih sluzbi!Ti ljudi pored analize zemljista mogu najvise da vam pomognu!, tako sam se obratio Agrorazvoju-Nis. Leska je biljka koja dobro reaguje na unosenje djubriva. 13

Lesnik se moze i djubriti na osnovu folijarnih analiza s time sto se norma djubriva odredjuje na osnovu sadrzaja mineralnih elemenata. Ova tabela vazi za zemljiste siromasno fosvorom a bogato azotom i kalijumom. Uzrast

Azot

Fosfor

Kalijum

2 3 4 5 6 god.

30g po stab 80g po.. 100 po.. 120 po.. 120 po.. 120-250kg ha

l 40kg ha 40kg ha 40kg ha 40kg ha 50kg ha 50kg ha

200kg/ha 200kg/ha 200kg/ha 200kg/ha 200kg/ha unosi se po potrebi na osnovu hem.an

(1) (2) (3) (4) (5) (6)

<1.8%N u listudodaje se po stablu 1.3-1.8kgN 1.8-2.2.%N u listu- dodaje se po stablu 0.9-1.3kgN 2.2-2.5%N u listudodaje se po stablu 0.6-0.9kgN <0.5%K u listudodaje se po stablu<3.6-4.5kgK2O 0.5-0.8%K u listudodaje se po stablu 1.8-2.7kgK2O >1%K u listu-ne dodaje se K2O

Primer za mikro fertigaciju: Na osnovu hemiskih analiza zemljista i lisca u jednom dobrom zasadu treba uneti po hektaru: 200kg N, 50kg P, 200kg K U potrebnu kolicinu vode 75kg(18:4:25) i nakon toga jos 25kg(26:9:9)rastvoriti. Da bise unela potrebna kolicina azota treba dodati jos 6kg AN-a Djubrenje se moze i vrsiti (kako rade Australijanci) Azot-N se dodaje biljci zbog rasta izdanackih grana na kojim se stvaraju cvetovi i kada se primeti da su listovi bledje zeleni nego obicno.Dodati Ureu(ammonium nitrate),30g za drvo staro 2.godine, 120g za 5-ogodisnje drvo, a za starije biljke 240g po drvetu. Kalijum se dodaje biljci da bi biljka imala vece listove i vece plodove i dodaje se u jesen: 10g Kalijuma po biljci starosti 2 godine, 12g Kalijuma po biljci starosti 5 godina i 15g Kalijuma za starija stabla. Bor- se dodaje leski u prolece da bi se osnazili i sacuvali letorasti.Bor dati folijarno (prskanjem). Jos jedna vazna stvar-Ako se leska zalije u prolece kad biljka pocinje da pravi plod rezultati ce biti fantasticni jer time pomazemo diljci da napravi plod i napuni plod sto je i logicno veoma bitno!

Dabi se odredila potrebna količina djubriva za prihranjivanje zasada lešnika potrebno je pravilno uzorkovati zemljište (oko 25 pojedinačnih uzoraka) po slojevima od 0-30 i 30-60cm, a zatim prvljenjem prosečnog uzorka, po sloju oko 1 kg zemljišta, predati uzorak da se izvrši agrohemijska

14

analiza. Na bazi rezultata analiza odredjuje se nivo obezbedjenosti zemljišta hranljivim elementima i proračuna se potrebna količina hranljivih elemeneta koje treba dodati u zemljište, dabi se ostvario potencijalni prinos. Svaka poljoprivredna stanica ili ima laboratoriju za analizu, ili šalje uzorke u odgovarajuću laboratoriju za zemljište.

Apsolutno tacno!! djubrenje se vrsi pre sadnje i to po analizi zemljista i to samo materijama koje nedostaju u tlu.. Ako je zemljiste djubreno u toku priprema u jamice ne dodavati hranivo. Stajnjak se stavlja svake trece ili cetvrte godine. Za srednju Srbiju po iskustvu najbolje je kasnije dodavati 15:15:15 ! Najbolje se iskoristi ako se djubri u precniku krune u rano prolece. Jos jedna stvar. Kad se sadi skracuje se koren. Radi boljeg prijema i dezinfekcije zile se obavezno potope u smesu predhodne zemlje vode svinjske i govedje balege!

Podaci firme “Hazelnut & Lesnik” – iz reklamnog materijala Sadrzaj hranljivih elemenata u zemljistu se mora stalno kontrolisati tokom godisnjeg ciklusa, a narocito azota jer je vrlo pokretljiv i moze lako da se ispere iz zemljista. Azot je element od najvece vaznosti za vegetativni rast. Fosfor deluje vrlo povoljno u procesu pocetnog rasta, a narocito u procesu plodonosenja. Kalijum utice na kvalitet plodova jer pospesuje asimilaciju azota u listu i povecanje mase ploda. Od nista manje znacaja nisu ni drugi makro i mikro elementi. Najbolji rezultati, sa mogucim varijacijama u zavisnosti od uslova sredine, postizu se unosenjem u zemljiste: - 120 – 150 kg azota - 60 – 80 kg fosfora i - 100 – 120 kg kalijuma po hektaru

GLISTENJAK HUMUS Standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije. Značaj glista i njihovog prisustva u zemljištu poznat je od davnina. Još u starom Egiptu postojao je zakon koji je zabranjivao odnošenje glista s obradivih površina, jer se plodnost tog regiona 15

pripisivala upravo prisustvom glista u nanosima reke Nil. U staroj Grčkoj Aristotel je isticao značaj glista i dejstvo na zemljište nazivajući ih "crevima zemljišta". Jedan od najvećih prirodnjaka i naučnika Čarls Darvin izučavao je gliste preko 40 godina i objavio je prvu studiju o glistama u kojoj, izmedu ostalog, kaže: "Sva rodna zemlja u celom svetu je mnogo puta prolazila i prolaziće kroz utrobu glista". Početkom 20. veka u Americi pojavljuju se prvi odgajivači glista koji više iz hobija počinju da proizvodegliste, pre svega kao mamce za sportski ribolov, odnosno kao hranu za ptice i živinu, ali i za proizvodnju kvalitetnog supstrata za njihove bašte. Vrlo brzo gajenje glista od hobija prerasta u veliki biznis. Pedesetih godina na Kalifornijskom Univerzitetu Berkeley počinje selekcija i odabir onih glista koje su najbrže i najkvalitetnije pretvarale organski otpad u kvalitetan humus. Kao rezultat dobijen je hibrid crvene gliste poznat pod nazivom "kalifornijska glista". Danas, u svetu proizvodnja glista predstavlja vrlo unosan posao koji samo u SAD-u dostiže preko dve milijarde dolara godišnje. Osim Amerike, kao najveći svetski proizvođači glista, ističu se Japan i Kanada, dok su u Evropi to Italijani. Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tumači se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji. Direktna korist se ogleda u, pre svega, zaradi od prodaje glista, dok indirektna predstavlja povećanje plodnosti zemljišta, a samirn tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas, nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji (kao izvor mnogih supstanci), odnosno u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. Od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu. Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a moguće ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju (betonska, drvena ili žičana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo čine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla. Kada je o mestu reč, odnosno podlozi gde će leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se žičana mreža, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste (uz prethodnu obradu) goveđe, konjsko, svinjsko đubrivo kao i đubre od koza, ovaca i zečeva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, lišće, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede. Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadrži eterična ulja i druge materije koje gliste ne podnose (iglice četinara, list oraha), ili materijal koji sadrži ostatke pesticida ili antibitika. Takođe, treba voditi računa da u podlozi ne bude mnogo velikih i teških grudvi zemljišta. Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilišta, kamenoloma, železničkih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloženo direktnim naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u niže slojeve zemljišta i čini ih manje produktivnim.

16

Glisnjak zahteva malo svakodnevne angažovanosti, što često dovodi do zanemarivanja i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspešna potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razviće. Voda je važan činilac u proizvodnji glista, jer one traže konstantno visoku vlažnost supstrata u toku razvoja. Međutim, preobilna, kao i premala vlažnost, često su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80% (kada se u šaci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama). Uprkos tome što gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, već samo okretanje samo gornjeg sloja glistenjaka. Optimalna temperatura za gliste je oko 20°C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5°C potrebno je na leju naneti veći (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature ispod 0°C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do - 20°C). Visoke temperature (30°C i više), takođe, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno snižavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sunčevih zraka u toku letnjih vrućina). Gliste su naročito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (ph 6,5 - 7,5). Ukoliko su ph vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta). Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu krtice, žabe, miševi, ptice. Ipak, najveći neprijatelj glista je čovek, odnosno, nepažnja prilikom proizvodnje. Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju i gliste. One se sreću samo na plodnim i ne zagadenim zemljištima. Gliste predstavljaju značajne preradivače i razlagače organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima sve veću primenu u povrtarskoj, voćarskoj, cvećarskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Može da se koristi kao osnovno organsko đubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše za proizvodnju cveća i povrća, odnosno rasada i ožiljavanje reznica u voćarskoj proizvodnji. Glisnjak je bogat humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim značajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožde), dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to znači i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva. Kao osnovno dubrivo, glisnjak se koristi u količini od 0,2 - 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smeša, meša sa zemljom i to, sa siromašnim zemljištima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smeše mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povrća kako na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zaštićenih objekata.

Da li se iko okushao u gajenju kalifornijskih glista i proizvodnji humusa ?

17

Na netu postoji dosta toga o gajenju ovih ljigavih zivotinja, a i legla nisu skupa (dele ih za dzabaka), pitanje je isplativost, koja moze biti mnogostruka, u koliko se zaokruzi ceo proces. Na zalost, sredina u kojoj imam zemlju, pa i njen vlasnik (moj deda) nije bash zahvalan za inovacije, tako da ni pokushaje koje smo sproveli i koji se pokazao korisnim, nije promenio stav onog ko se pita. Neke 99-te smo imali vecu kolichinu ostatka od humusa (deo koji otpadne u procesu separacije), jer smo prosejani deo vukli u Beograd i tu pokushali da njime trgujemo, bilo je mnogo interesenata, u glavnom malih, ali po obichaju svi bi da probaju, pa i da uzmu, ali nikako i da plate, a oni mali stvorovi su radili, i preradjivali pregoreli stajnjak u kvalitetan humus. Najveci problem je bio ochuvati ne plasirane kolichine u ispravnom stanju, vlaznost i provetrenost. Zbog nedostatka veshtachkog djubreta, u proletja 2000-te smo veliku kolichi razasuli po njivama sa pshenicom, rezultat je bio zadovoljavajutji, pshenica je reagovala, te se u boji i bujnosti u opshte nije razlikovala od one koja je bila tretirana veshtakom, na nekim parcelama, gde je tlo peskovito, pokazalo se i boljim. Probali smo da ga koristimo i u medjurednom kultivatoru za kukuruz, ali poshto nismo imali daske za ogrtanje redova, sav utrosheni humus se sasushio pri povrshini, te nije bilo nekog vidljivog uchinka, mozda samo placebo efekat na nashu psihu, zanimljivo je da se i mashinski moze inplemetirati, jer mu je tekstura takva da se, uprkos vetjoj vlaznosti 60-70%, lako drobi i osipa, te ne zagushuje sistem za unoshenje u zemlju. Teoretski, njegova iskoristivost ide i do 120%, jer oplemenjuje zemlju, i nema nikakvih shtetnih efekata, prilikom redukovane upotrebe. Potencijalna opasnost, koju nismo imali prilike da osetimo, bila bi eventualna pojava krtica i krtichnjaka na parcelama, jer se njegovom upotrebom u zemlju unosi i izvestan broj kokona, tj. jajashaca glisti, koja tje se razviti u gliste, a kojima se pak krtice hrane.

OREZIVANJE Najdraza knjiga gde ima dosta o lesci u vezi rezanja mi je “Rezanje voca i vinove loze” (Porecje Vucje) i sajt www.agric.nsw.gov.au/reader/11246 ,http://www.hazelnuts.org.au/ Australijanci tako gaje lesku a meni se to svidja!

Uzgojni oblik zavisi od mehanizacije koju posedujes i zelje kakav oblik stabla zelis da imas. Kod zbunastog oblika ne kratis sadnice nego pustas da raste i samo rezes letoraste problem je u tome sto se brze zatvaraju redovi jer drvo ima dosta bocnih grana. Kod stablastog oblika kratis sadnicu razvijas bocne grane ali to je sve sporije, stablo je manje i kasnije se zatvaraju redovi ali je zgodno za mehanizaciju i obradu. Ako imas malu povrsinu i mozes sve rucno i frezom pusti lesku da prirodno raste, a to je zbunasto!

Posto imas svu mehanizaciju teraj lesku odnosno rezi za stablasti oblik. Sto se tice oranja ako mora neka mora. Ori na razdel kako se vec to kaze ali da ti pad bude prema vockama, a ne da napravis rupu u sredini. Ne ori blizu ako nije kalem, zbog korena koi je plitak. Freziraj na najmanju mogucu 18

dubinu pored stabala isto zbog plitkog korena. Rod, ah tu nema pravila jednostavno budu lose godine, nagli prelaz-mraz. Prasnicima treba odredjena temperatura konstantno ne secam se koliko bese sati neprekidno da bi se otvorili i pustili polen i tu se desni najgore odmah su prinosi smanjeni. Mislim da zbunasti pre prorodjeva i u pocetku da malo vece prinose ali se to kasnije izjednaci.

Da li trebam da orezujem visak prutova ili da ostavim sve. Neko mi rece da ostavim ne vise od 3 ili da ostavim samo jedan...

Sa tim moras da zivis! Odnosno da moras stalno da seces sve izdanke koi izlaze iz korenovog vrata.E sad kako ces zavisi od tebe dali ces makazama da ih seces po povrsini ili ces da otkopas malo zemlju!Ali moras stalno to da radis! Ti izdanci trose hranu koju bi biljka iskoristila za rast i itd.Znaci stalno seci i ne ostavljaj ni jedan izdanak!

Sta je praksa pokazala ostaviti vise prutova da prave zbun ili jedan da pravi stablo... Sigurno da ima prednosti i mana. na kolicinu roda ili cega vec

Rezidba sadnice zbunastog lesnika (Mada opet sve zavisi od kog se rasadnika kupi i kako ce prodavac savetovati da se reze): 1. Ukoliko se kupe jednogodisnje sadnice (prutevi duzine 50-70cm), a sadnja je u jesen. Reze se tokom mirovanja vegetacije (ZIMA) pre proleca. Ukoliko je sadnja u prolece, a nije obavljena rezidba u rasadniku (prutevi duzine 50-70cm). Sece se u toku sadnje na 15 – 20 cm. Isti postupak se ponavla i u drugoj godini. 2. Ukoliko se kupe dvogodisnje sadnice (orezane na 15-30cm), a sade se u jesen. Rezu se tek prilikom formiranja zbuna u trecoj godini. Kolega koji prodaje sadnice preporucuje da se ne rezu u drugoj godini, a ja rezem. (Verovatno prodavac ne preporucuje rezidbu zbog vremena prilagodjavanja posle sadnje i vremena bolovanja po rezidbi da se ne preklope) Ukoliko je sadnja u optimalnom roku, tj jesen, rezidba u januaru moze da se obavi nesmetano. Rezidba kao deo odrzavanja sadnica svodi se na: 1. Uklanjanje izdanaka, u redu, uklanjanje izdanaka, a ne rezidba. Mada sam opet uzeo makaze u ruke, svake godine ali nezaboravi na tacku 4. 2. Formiranje zbuna (Kao dobra tema, uskoro za mene aktuelna), izbor od 3-5 jakih izdanaka za osnovne grane, zavisi od kupovine jednogodisnje ili dvogodisnje sadnice. U svakom slucaju prema razvijenosti izdnka najbolje proceniti koje ostaviti. 3. Forsiranje izduzavanja letorasta (odnosi se na bolju rodnost, cetvrte godine ili godina posle postavke formiranja zbuna). 19

4. Podmladjivanje (Zamena osnovne grane sa najacim izdankom koji je ostavljen u ranijem periodu). Tu nema univerzalnog resenja u smislu desete godine vrsi se zamena osnovne grane. Moze i kasnije, a moze i ranije, jer nije postigla zadovoljavajucu razvijenost ili joj je opala plodnost. Moze da ostane sve dok zadovoljava rodnost. Ocigledno sve je stvar prakse. Mislim da je znacajnije voditi racuna kako orezati odnosno sta uslovljava de se vrsi rezidba ovako ili onako. Toliko lepih tema. Odgovori su kod ljudi koji imaju zasde starosti preko pet godina. Mozda je najbolje zasaditi hibridnu sortu, nema izdanaka za maticni zasad ali nema ni rezidbe ili je ima znatno manje.

Dosta je bilo reci o rezidbi, a mozda bi bilo najbolje da se nadje knjiga “Uticaj rezidbe na vegetativni i generativni potencijal važnijih sorti leske” - doktorska disertacija Cedo Oparnice. Rezidbom se skracuju izdanci, kao i prvog puta (suprotno od pupoljka) i to upravo izdanci koji su ostavljeni za formiranje zbuna. Iseceni su na visinu kao i prvi put centralno stablo. Mislim da takvim pristupom mora da se sadi sa vecim razmakom izmedju sadnica npr 4x4 jer se ovakvim pristupom forsira razgranavanje bocnih strana.

Pitanje od prosle nedelje u vezi skracivanja sadnica, sam postavio 30 decembra i na jednom od italijanskih foruma o lesnicima. www.forum-macchine.it/...300&page=9 Napisao sam da sam iz Yugoslavije, da se na ovim prostorima 90% lesnika uvozi, a sorte koje se gaje su: istarski okrugli, istarski dugi,ili kako ih ovde zovu "tonda istriana" i"lunga istriana", zatim sorta Romisce Zellernuss ili Rimski kako ga zovu na prostorima bivse Yu.,zatim Tonda Romana...Rekao sam da imam 1600 sadnica starih 2 godine na 3 ha. i pitao: PITANJE: Posto hocu da gajim lesku u vidu zbuna, da li sada na prolece da ih skracujem na par cm. od zemlje da stimulisem rast novih izdanaka, i da li ce se razviti 6-7 novih u toku godine gde bih ja na prolece 2009 odabrao 3-4 za osnovne grane buduceg zbuna? ODGOVOR: Prvi koji mi je odgovorio napisao je: Da na prolece (trece godine) ne diram nista, ako su vec skracene na 30-tak cm. da sacekam sledece prolece (cetvrtu godinu) i tada da ih skratim skoro na nulu, pa onda dve godine (do seste) da ne diram nista.

Podaci firme “Hazelnut & Lesnik” – iz reklamnog materijala U nizu operacija negovanja krune vocaka, koje imaju za cilj regulisanje i uskladjivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveci znacaj ima rezidba kojom se neposredno utice na oblik I produktivnost. Ovom pomotehnickom merom se vrlo mnogo doprinosi pocetku rodnosti, velicini

20

prinosa, kvalitetu plodova, ujednacenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovecnosti vocaka. I pored izuzetnog znacaja koji ima, rezidba nije svemoguca i nemoze resiti sve probleme, vec se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se zeli pun uspeh u proizvodnji. Osnovni principi rezidbe kod vecine vocnih vrsta danas su poznate, ali se isto ne bi moglo reci i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske kojese uglavnom baziraju na proredjivanju zbunova u cilju sprecavanja zasenjivanja i to ne svake vec svake trece ili cetvrte godine. Niski prinosi i neredovna rodnost leske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravolno izvodjenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne moze se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloskih svojstava rodnih grancica. Utvrdjenop je da postoji zona duz grancica izmedju 15 i 40 cm na kojoj se srece najveci broj glomerula, pa treba teziti da se dobiju toliko prirasti, a ne duzi jer ce izazvati suprotne efekte. Duzina grancica od 5 – 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na sto manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba. Leska koja spontano raste formira izuzetno gust zbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduzivanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu zbuna postaju smetnja za obradu zemljista i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpriblizniji prirodnom obliku uz istovremeno uskladjivanje rezidbe sa bioloskim zakonitostima, kako bi one dosle do punog izrazaja. Rezidba je jedna od osnovnih pomotehnickih mera kojom se utice na opsti razvoj i velicinu lisne povrsine, odnosno regulise formiranje i odrzavanje najprikladnijeg oblika krune za sto bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se regilise ukupna lisna povrsina i uskladjuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu povrsinu, a time i mogucnost za vece koriscenje sunceve energije, dok ostavljanje vece lisne povrsine dovodi do njenog loseg funkcionisanja i manjeg ukupnog ucinka fotosinteze. Kada je jednaka duzina rodnih grancica, bolje osvetljenje, donose 2-3 puta veci rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisan masa trosi vise akumuliranih organskih materija za odrzavanje osnovnih zivotnih procesa nego sto moze da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa izmedju korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se uskladjuje uskladjuje broj potrosaca vode i mineralnih materija sa sposobnoscu korenovog sistema da obezbedi iste. Ogranicavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svodjenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skracivanjem puteva za razmenu materija, mogu se ustedeti znacajne kolicine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledecu godinu. Polazeci od navedenih cinjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrodjenog, jer bez rasta sveke godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postize rezidbom. Na osnovu nasih ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrdjeno je da je prosecna duzina rodnih grancica kod

21

orezivanja zbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je 3 puta veci kod rodnih grancica orezivanih zbunova, kao i broj resa, sto je vrlo znacajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgra je veca za 10-20 % kod orezanih zbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veci za 430 – 555 kg kod zbunova kod kojih se primenjuje rezidba. Analizom i drugih fizickih i hemiskih parametara doslo se do slicnih rezultata i zakljucaka.

ODRZAVANJE LESKARA Podaci firme “Hazelnut & Lesnik” – iz reklamnog materijala Odrzavanje zemljista u zasadima leske je obavezna agrotehnicka mera, da bi se sprecio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljsala aeracija i odrzala potrebna vlaznost zemljista. U podrucijima sa dovoljnom kolicinom padavina obradjuje se samo jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljiste izmedju redova najcesce odrzava u vidu ledine. U Spaniji i Italiji uobicajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljista, posto se na taj nacin olaksava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljiste. U zasadima podignutim na strmom terenima zemljiste se odrzava u vidu ledine da bi se na taj nacin sprecilo negativno dejstvo erozije.

ZASTITA GLODARI Ono sto bih zanimljivo istakao je da preko zime nisam imao problema sa stetocinama i ostalim problemima, ali sad se pojavio jedan zanimljiv problem. Prosle nedelje su mi zecevi napali lesnik i slomoli 30 sadnica. Da li je neko imao slicnih problema sa glodarima van zimskog perioda i kako je reagovao. Dobio sam predlog da koristim KUNILENT R12 za zastitu od glodara, ali takodje imam i informacije da je mahanicka zastita (mrezice) najbolja i najefikasnija zastita. Dajte predloge pa da razmotrimo sta je najbolje ciniti.

INSEKTI Surlas leske 22

Ima jednu generaciju, prezimi u zemlji. Odrasli se javljaju u maju. Hrane se liscem i mladim plodovima koji opadaju. Zenka progrize omotac ploda i polozi jaje u plod. Larva se hrani jezgrom ploda i zavrsi razvoj krajem avgusta, kada progrize otvor na plodu i ide u zemlju na prezimljavanje. Suzbijanje: Obradjivati zemljiste ispod leske jer se tako unistavaju larve I lutke u zemlji. PREPARATI: Lebajcid, Pirinex, Tionex, Kothion, Gusation. Grinja leske Prezimljava u nabubrelim pupoljcima. U maju naseljava nove pupoljke. Napadnuti pupoljci su nenormalno veliki, ne otvaraju se i suse se. Moze da ima sest generacija u toku godisnje. PREPARATI: Tionex, Tiodan, Kumulus, Ortusom i dr. Najcesci uzrocnik nerodnosti lesnika je pojava grinja u zasadu. Grinje se uvlace u cvetove i pojedu plodnik. Kontrolu na njih treba vrsiti cele godine zato sto imaju 2-6 generacija i po potrebi isprskati, recimo kumulusom ili ortusom. Pogotovo treba voditi racuna krajem avgusta, jer se tada one uvlace u pupoljke kako bi prezimele i sledeceg proleca napravile stete.

BOLESTI Pepelnica leske Napada list, najpre se uoce mrke pege sa lica lista, a onda zahvata ceo list koji se susi. Suzbijanje se izvodi unistavanjem obolelog lisca u jesen, zaoravanjem ili okopavanjem. Hemiska zastita se izvodi kada se uoce prvi simptomi, po potrebi ponoviti hemisko tretiranje. PREPARATI: Saparol, Bajleton, Karatan, Kumulus. Bakterioza leske (xantomonas corilina) Napada mlade letoraste I stvara rak rane, moze da napadne pupoljke, omotac ploda I sam plod. Bakterija ulazi u biljku kroz mahanicka ostecenja ili rezidbom. Suzbijanje u prolece i u jesen jednim od bakarnih preparata.

br

VREME TRETIRANJA

BOLEST STETOCINA

23

PREPARAT

KONC. %

Kuproksat ili Kuprozin ili Kuprablau ili Funguran

Bakterije 1

pre cvetanja

Monilija Botritis

2

3

4

5

sredina aprila

sredina maja

sredina juna

sredina jula

Monilija Botritis Pegavost Vocna pipa Grinja

Silit + Tionex

Pepelnica Surlas leske Strizibuba Grinja

Kumulus + Cimogal ---------------------ili Kotnion

0,3 0,35 0,4 0,3 0,2 0,15 0,3 0,15 -------0,2

Surlas leske Biljna vas Stenica Grinja

Aktara + Tionex

0,02

Surlas leske Stenica Grinja

Kotnion + Gusation

0,2

0,15

0,2

Za prskanje u Hrvatskoj kazu ovako, ako si radio zimsko prskanje crvenim uljem nediraj nista do pred kraj aprila a onda prskaj protiv monilije pupoljaka nekim preparatom, u apotekama znaju kojim, ja koristim one pa neznam,ali zapamti ime KONKER, to je nase i ima ga u apoteci u Beogradu u Kamenickoj ulici neces pogresiti. To je druga apoteka kada podjes odozdo jer je ulica strma i nalazi se kod pijace Zeleni Venac, a prodavac je strucnjak i sve ce ti objasniti. Konkerom se prska zimi cim pocne da cveta to jest kad pocnu rese da se otvaraju i da prase, to je protiv monilije rodnih grana, a vidis Hrvati to ne rade. Kad budes prskao u aprilu, obavezno stavi i neki insekticid protiv onih buba sto jedu list i ne zaboravi VUKSAL to je za prihranu preko lista. U apoteci ce ti reci sta smes da mesas. To uradi i ne brini rodice i za kafanu, a bogami i za ono drugo, zaboravio sam sta bese, a da zene sad sam se setio. Ako hoces das unistis travu izmedju stabala uzmi GLIFOSAT ali pazi da ne poprskas lesnike, znaci spusti prskalicu i ne prilazi blizu stablima mladjim od 3 godine jer on preko zelene mase ubija koren i trava vise ne raste. 24

Prskanje je izuzetno bitno a narocito za zasade koji su blizi sume (uticaj insekata u sumi koji u jesen polazu jaja). Svakako tu je i dezinfekcija narocito mesta na kome je opao list. Kisa ne prestaje, tu je i jak vetar a i temperatura nesme da bude ispod 5 stepeni. Za prskanje sam se odlucio za KUPROZIN (moze da se pomesa sa GALMINOM). U Hrvatskoj prskaju sa Crvenim uljem sto je preparat koji obuhvata mesavinu bakarnog preparata sa mineralnim ili ti belim uljem. Cesto mi se desava da mi kazu u poljoprivredno apoteci istu kolicinu preparata kako za mlad zasad tako i za star i ako ja posle toga nagovestim u kojoj je godini. Mislim da je bolje reci koliko ide tog preparata po stablu kada se pomesa sa vodom. Narocito je to bitno jer postoje razliciti sistemi rasporeda sadnice npr po hektaru.

Pre neki dan sam prskao lesnik protiv monilije i jes nekim insekticidom i vedeo neke grancice da se suse. Kad sam ih odsekao vidim das su suplje i u svakoj supljini ima crv. Odsekao sasm sve sto sam primetio i bacio. Da li neko zna o cemu se radi jer ja to prvi put vidim i sta da radim. Inace vidim da je rod solidan, ali o tom potom.

To ti je strižibuba leske. Mora da je bilo dosta osušenih grančica i prošle godine, ali nisi primetio ili dovoljno obratio pažnju. Jedini lek je odsecanje zaraženih grančica i njihovo spaljivanje u cilju sigurnog uništenja crva. Grančice se seku do u zdravo. Grančice si prepoznao po tome štu ili kasne sa listanjem ili ne listaju uopšte. Ja sam prošle godine sve što sam primetio uništio, ali ipak sam pre neki dan pronašao nekoliko napadnutih grančica. Crvi u njima su bili mrtvi i u takvom stanju da sam ih jedva pronašao pa pretpostavljam da je neko od ptskanja od jula prošle godine pa do sada pokazalo rezultate. Što se tiče zaštite tu je najbitnije pogoditi vreme tretiranja i preparat. Prošle godine nisam preventivno prskao insekticidom pa mi je strižibuba napravila haos. Ranijih godina sam koristio: sistemin ,decis ili dimetogal i to samo jedno prskanje u prvoj polovini maja i nisam znao ni da strižibuba postoji, a kamo li kako izgleda njen napad.

Da li zna neko zasto se javlja rupicavost na listu leske? Ako zna sta je u pitanj bilo bi dobro ako zna i kako se stiti leska u tom slucaju.

I kod mene se pojavilo nekoliko izbušenih listova, kao i listova sa rđastim flekama. Listove sam odneo u poljoprivrednu apoteku i savet stručnjaka je fungicid "Antracol WP-70" i insekticid "Gusathion 25 WP". Pošto već uzimam prskalicu u ruke dodao sam i "Murtonik". Prskanje sam završio danas oko 14h i sada molim boga da ne padne kiša bar do večeras. Inače možda je trebalo prskati i nešto ranije, ali nije dozvolila kiša.

25

Kod mene se ta rupicavost lista pojavljuje jako slabo, ali posto imam problem sa strizibubom raspitao sam se i strucnjaci preporucuju sistemin. To je insekticid koji i ma sistemicno delovanje (znaci da traje dugo i prodire u biljku i ubija sve sto ima) a ne kontaktno delovanje ( znaci ubija sve sto se tu nalazi, ali ne i ono sto dolazi). Tako kazu, a da li je stvarno tako, videcemo. Rupicavost listas nije opasna, ako ne uzme maha, ali ipak treba drzati pod kontrolom. Nije mi samo jasno kako one lesnike u dvoristu nista ne napada, niko ih ne zaliva i ne prska, a radjaju ko ludi i to svake godine.

Svitac ili svetnjak je po rečima mog zaštitara takođe strižibuba i može napraviti štetu isto kao i strižibuba leske.

Orjentacioni program zastite leske: Prvo prskanje se izvodi po zavrsetku cvetanja, a to je krajem aprila. Ovo je preventivno prskanje radi zastite od bakterioze, monilije i botritisa. Koristi se jedan od preparata: Bakarni oksihlorid 50, Bakrocid 50, Bakarni krec 50, Bordovska corba S-20 i dr. Drugo prskanjese izvodi pocetkom maja kada su vec formirani plodovi radi suzbijanja leskovih grinja, vocnih pipa i stenica, koristiti jedan od preparata: Folimat LC-50, Thionex E-35, Tiocid E-35, a za preventivnu zastitu od
NAVODNJAVANJE

26

Analizirajuci kriticne momente u pogledu potreba leske za vodom, vegetacioni period podeljen je u tri jasno izrazene faze: vegetativni rast (april, maj, jun), punjenje ploda (jul, avgust) i akumuliranje rezervi (septembar oktobar). Tokom prve faze dolazi do najveceg vegetativnog rasta, sto utice na razvoj cvetnih pupoljaka, a samim tim i na rodnost u narednoj godini. Od velike je vaznosti da leska u ovom periodu ima dovoljnu kolicinu vode, s obzirom da je rast veoma osetljiv na nedostatak vode i u tom periodu se formira ljuska lesnika. U drugoj fazi dolazi do punjenja ploda i ovaj proces zahteva jednu seriju proizvoda dobijenih u procesu fotosinteze. Nedostatak vode u tom periodu smanjuje masu ploda za 15% i vise, a samim tim i randman. Poslednja faza, posle berbe sluzi za akumuliranje rezervnih hranljivih materija, pa je u toj fazi voda od izuzetne vaznosti, da bi se obezbedila obilana rodnost i naredne godine. Leski je u umereno toplim podrucijima potrebno oko 850mm vodenog taloga. Za ovu vocku povoljne su lokacije sa vrednostima letnjeg hidrotermickog koeficijenta iznad 1,25. Sve napred izneto odnosi se na zasade u punoj rodnosti. Prilikom zasnivanja novih zasada treba obratiti narocitu paznju kod izbora sorti jer je leska monoicna biljka, sa odvojenim jednopolnim cvetovima na istoj grani. Neophodno je izvrsiti pravilan izbor pogodnih kompatibilnih kombinacija osnovnih sorti i sorti oprasivaca da bi se obezbedila obilana i redovna rodnost.

LITERATURA Sto se tice knjiga imas Orah i leska koju je napisao dr Miladin Soskic izdanje 2006.god a izdao ga je beogradski Partenon. Medjutim imas na trafikama specijalno izdanje Moc prirode Jezgrasto voce koje je lepo uradjeno i nije skupo. Cuo sam da je prof. Korac preminuo neznam dali je istina tako sam cuo.

ISTRAZIVANJE I ISKUSTVO 1 (Radisa – rem75)

27

Pre nego sto sam uopste kreno na put odlucio sam da potrazim tri strucnjaka iz oblasti vocarstva i ukoliko se njihove informacije poklope TO JE NAJVALIDNIJA INFORMACIJA. 1) Prvo sam na Sajmu Poljoprivrede upoznao ekipu AGROCONSULT (011/31331308) i vodeceg konsultanta Slavisu Sestic. 2) Potom sam upoznao iz VICTORIA GROUP (021/453191) direktora sektora za proizvodnju Gdin. Acimovica koji mi je dao broj telefona od G-din Jockovica iz zavoda za poljoprivredu Sabac 3) Nakon kontakta sa ljudima iz Ministarstva poljoprivrede (011/3631878) upoznajem prof. Todora Vulica sa poljoprivrednog fakulteta 011/2645315 lok 312 INFORMACIJA KOJA SE POKLOPILA SA SVA TRI NAVEDENA EKSPERTA (DIREKTNO ILI INDIREKTNO) JESTE DA JEDINO STO MOGU DA GARANTUJU U SRBIJI JESTE RASADNIK “BOSKOVIC”. (015/211478) Pomenuti rasadnik nadgleda najpoznatiji profesor Radovan Boskovic koji predaje na Engleskom Univerzitetu.Nalazi se u selu Mrdjenovci kod Sabca. Njihov zasad ima preko 25 god na prostoru od 2 hektara, pored tog zasada ima i novo formirani zasad od 2ha.Veoma je bitno napomenuti potpunu podrsku kada je u pitanju odrzavanje zasada (djubrenje,zastita, rezidba).Takodje kod njih se moze videti krckalica (izgleda kao masina za cedjenje grozdja, stime sto ima mogucnost da se pritisni valjci pomeraju) i duvaljka (sluzi za razdvajanje ljuske od ploda nakon krckanja).Prilikom posete upoznao sam i G-din Lukica koji ima zasad u 10 godini.Nakon upoznavanja i svega vidjenog covek se definitivno odluci za saradnju. Potom dajem zemlju na analizu –Institut za zemljiste, Teodora Drajzera 7, 011/2667123.Tada se trenutno nalazio na parceli kukuruz, a kao sto se zna kukuruz nije bas najbolji preduslov za voce iz razloga sto se kasno bere a zemlja treba da je vec pripremljena..Analizom je utvrdjeno manjak fosfora tako da sam morao da nabavim kompaktno djubrivo MAP (NPK 12:52:0)FERTIL kupljeno u AGRODISKONTU iz Sabca 015/341796 (HVALA NA LJUBAZNOSTI SVIMA IZ AGRODISKONTA).Takodje ulazim u investiciju kupovine sipova visine i zice 1.2m duzine 25m. kao i bodljikave zice 026/651548.Mali nesporazu. pH zemlje 5.5 Institut za zemljište nije preporučio bacanje krečnog đubriva a Agroservis 021/4895433 preporučuje. Odlučujem se da ga bacim samo po redovima gde će lešnik da se sadi. Potom preokret je emisija Znanje na poklon i prilogom o najvecim zasadu na jednom mestu u EVROPI u mestu DEC opstina Pecinci. od 50h sa planiranim prosirenjem.Nakon toga 10/09/2006 održava se predavanje o lešniku od strane Čede Oparnice uključujući i razgledanje zasada. Ukratko o navedenom poljoprivrednom gazdinstvu: Poljoprivredno gazdinstvo “Hazelnut & Leska” d.o.o. Krajiških brigada br: 2 , Beograd Fax: 011/516-601 e-mail: hazelnut-leska @ eunet.yu www.hazelnut-leska.com www.lesnik.info “Hazelnut & Leska” d.o.o. je firma čija je osnovna delatnost proizvodnja lešnika, sadnica leske kao i pružanje stručne i tehničke pomoći pojedincima i firmama koje se bave ili bi želele da se bave

28

gajenjem lešnika. Na plantaži "Hazelnut & Leska" koristi se najsavremenija tehnologija, prvoklasni italijanski sertifikovani sadni materijal, a sve se radi uz nadzor vrhunskih stručnjaka iz oblasti voćarstva. Izvinjavam se svima moram da prekinem , pa neka ovo bude kraj I dela.Ovo je samo min minimma šta se sve izdogađalo.Moje iskustvo predajem Vama. AKTIVNOST TROŠAK Sajam poljoprivrede 1000 din. Rasadnik Bošković 1000 din. + 1000 din. Analiza zemlje 3000 din. 12 kotura žice + 2 kotura bodljikave 300 € Šipovi 2m. 110 komada 200 € Bitulit (9 litra) 950 din. Đubrivo MAP 5980 din. Transport 3000 din. Krečno đubrivo 1 tona 7000 din

Pre nego sto nastavim, pozivam sve zainteresovane za formiranje udruzenja LESNIK, kako bi: 1. Uvezli maticni zasad ili ugovorili saradnju samo sa jednim rasadnikom ili formiranje sopstvenog RASADNIKA 2. Agrokonsalting za sve clanove udruzenja, 3. Predavanja, seminari, 4. Posete plantaza u inostranstvu, 5. Prodaja (vrsi se pritisak na uvoznike (najvise na drzavu, da definise uredbu kojom bi se definisalo da se vrsi uvoz tek kada se odkupe sve zalihe) ili zajednicko nastupanje na trzistu, 6. Izrada masina (krckalica) ili mesta gde ce se vrsiti krcanje lesnika, 7. Centar za skladiste, 8. Kupovina djubriva i zastitnih preparata, SUSTINA JE DA CLANOVI IMAJU SIGURNOST KAKO U ODRZAVANJU TAKO I U PRODAJI. Za sada : Radisa iz S.Palanke Nevenko iz Rume Predrag iz Arandzelovca Dragan iz Subotica Sasa iz Svilajnca JAVI TE SE!

29

Delovi literature ili poglavlja koja se odnose na lesnik: •Prof. Dr. Miladin M Soskic; Orax i Leska (Partenon) •Dr inz. Vojin Bugarcic; Orah Leska i badem (Nolit) •Prof. Dr Borivoje Pejkic; Rodnost i nerodnost vocki •Prof. Dr. Spasoje Bulatovic; Orah Lesnik i Badem (na citanje sa poljoprivrednog fakulteta, najvise napisano o lesniku) •Prof. Korac M; Leska Novi Sad (neuspela nabavka) Napominjem da je cena plana izrade plantaze lesnika 100€. Agrokunsultantski sat je do 12€ ili po danu 50€ plus 10€ za putne troskove. Ukupan broj posete po godini pet puta. Na sajtu ministarstva poljoprivrede www.minpolj.sr.gov.yu imate poljoprivredni informator (oko 2 mega) koji Vas upoznaje sa merama za podsticaj podizanju visegodisnjih zasada , stime da je registrovano poljoprivredno gazdinstvo. RB BILJNA VRSTA MIN. BROJ SADNICA PO hektaru Podsticajna sredstva po sadnici za standardni materijal Podsticajna sredstva po sadnici za sertifikovan materijal 12 LESKA-KALEMLJENA 600 kom 250 din. 500 din. 13 LESKA-IZDANAK 500 kom 70 din. 140 din. To je itekako znacajan podatak pri formiranju kalkulacije za formiranje zasada. Ovde sa provlaci nova tema razlika izmedju standardnog zasada i sertifikovanog. Da li je standardna sadnica ona koja je uvezena pa potom od njenih izdanaka formirana sadnica. Udruzenje vocara mora de se bori da podsticajna sredstva treba da se odnosi i na ogradjivanje zasada jer je veliki finansiski izdatak. NAPOMENA: ZA KVALITET SADNICE NIJE TOLIKO BITAN SERTIFIKAT VEC ’’BRADA’’ KORENOVOG SISTEMA. GLEDAJ U BRADU A NE U VELICINU PRUTA. KALKULACIJA PLACENIH NADNICA: •Ljuscenje kore na sipu i to dela koji ide u zemlju i premazivanje (gornji deo sece se pod kosinom), •Ciscenje obe strane njive od panjeva , korova ..., •Bacanje djubriva Map i krec, •Kopanje rupa za sadnicu, •Sadnja Ukupno 13 nadnica, ili ti 13 * 1000 din je 13000 dinara. Svakako ne uzima se u obzir pomoc rodjaka, cija se nadnica vraca nadnicom.

30

Na osnovu predavanja o lesniku i razgledanje plantaze u Decu a i garancije da su sadnice SERTIFIKOVANE odlucujem se za kupovinu 370 sadnica (2.5evra + 8% pdv ili 2.7 evra ∑=999 evra) od firme poljoprivrednog gazdinstva Hazelnut & Leska” d.o.o. Aleksandar Petrović 064/640-26-91 Plantaža: selo Deč , opština Pećinci. Deo iz publikacije: - Sadni materijal Sadni materijal koji je korišćen za podizanje plantaže je dobijen iz matičnog zasada podignutog sa sertifikovanim sadnicama iz Italije. U kvalitete sadnica možete se uveriti obilaskom plantaže, utvrđivanjem prijema i stanja leske kao i pregledom ožiljenosti korenovog sistema. Posle branja kukuruza nasli smo se u neudumici jer je potrebno da sve sto se unese u zemlju u skladu sa njenom pripremom mora da ’’slegne’’ (odredjeno vreme odlezi). Iako je bili suvise suva zemlja za oranje zbog vremena koje je bilo sve manje (neznajuci da cemo imati lepu jesen) pristupili smo dubokom oranju.Pre toga smo bacili stajnjak Posle toga po redovima gde bi trebalo da se zasadi lesnik a pred kisu bacilli smo djubrivo MAP (NPK 12:52:00) i krecno djubrivo. Posle toga je sledilo ogradjivanje , sto je muka velika a i prica za sebe. Zbog suve zemlje nismo mogli da izvrsimo tanjiranje cele povrsine tako da smo potanjrali samo redove gde se sadi (izmedju ostaje oranice) prvo velikim traktorom pa potom manjim traktorom.Mislio sam i frezom ali mnogo je suvo! Dan pre sadnje izvrseno je postavljanje pravca za redove u skladu sa cime je izvrseno kopanje rupa (praceno planom rasporeda sadnica). Pre nego sto smo definisali ukupan broj sadnica izvrseno je planiranje rasporeda sadnica: Premeri se njiva (72x76m) Oduzima se po 3 m od ograde kako bi traktor prolazio (pri tome se uzima u obzir da u prvom i poslednjem redu, prva i poslednja sadnica se izbacuje kako bi traktor mogao da ne udari sadnicu prilikom okretanja traktora) Znaci sadi se na 69x72m Definise se razmak sadnje :5x2.5m U zavisnosti od slucaja do slucaja definise se razmak sadnica:4x4;5x3;4,5x4,5.... Gusta sadnja znaci da ce se veci prinos ostvariti (pre se vrati ulozeno) ali u periodu posle 10 godine mora da se izvrsi secenje zbunova jer posto lesnik voli sunce a pocinju jednom drugom da smetaju (tokom zime vrsi se secenje svakog drugog). Pitam se da li ovo neko radi, jer u prici sa vlasnicima teskog srca na tako nesto pristaju tako da u redu iseku ono sto bas smeta oko 2-3 zbuna po redu. RASPORED SADNICA RED 1. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=26 2. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=26 3. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27 4. MORTARELA (oprasivac – nije na nasoj sortnoj listi) ∑=26 5. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27 6. TONDA DI GIFFONI ∑=26 7. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27 8. TONDA GENTILE ROMANA ∑=26

31

9. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=27 10. MORTARELA ∑=26 11. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=27 12. TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=26 13. TONDA GENTILE ROMANA ∑=27 14. TONDA GENTILE ROMANA ∑=26 ili TONDA GENTILE DELLE LANGHE ∑=158 kom TONDA GENTILE ROMANA ∑=134 TONDA DI GIFFONI ∑=26 MORTARELA ∑=52 Znaci 14 redova (zaboravih njiva je od polovine malo pod nagibom ) Tako da kada se uzima zemlja za analizu najvise uzorka se uzima u tom delu jer zemlja se brzo ’’isposti’’ zbog nagiba. Krecemo sa jugicem za sadnice, poneli smo najlonske djakove kako nebi mesali sorte. Dosli smo na plantazu a potom idemo do rasadnika gde shvatam da neuzimamo sadnice od spomenute firme Hazelnut & Leska vec od firme NCT2000 – Petrovcic (KRUNSKA85;011/453458;011/455431). Kako mi je receno celokupni zasad od NCT2000 kupio je Hazelnut & Leska a njihov maticni zasad tek u cetvrtoj godini moze da da sadnice. Kako odvaja utrapljene sadnice tako ih ubacujemo u djakove po sorti. Mislili smo , najverovatnije zbog para gde ce to sve stati a ono bez guranja stade sve u gepek. Necu da vas opterecujem sa svojim komentarima vec hocu sto prakticnije i konkretnije da Vam priblizim temu. Jutro 06.00h krecemo da iz obliznje sume nastruzemo zemlju.Neznam kako kod Vas ali ovde domacice zemlju iz sume koriste za cvece jer je iteko bogata HUMUSOM. Oko 10.00h uspeli smo da napunimo traktorsku prikolicu sa zemljom iz sume. Pakuje mo se za sadnju i pri tome stavljamo i CELUFLORU.

TO JE IZUZETNA STVAR KOJU MNOGI ZNAJU KAO ZEMLJA ZA CVECE ALI ITEKAKO JE DOBRA PRILIKOM SADNJE. Organsko đubrivo-oplemenjivać zemljišta celuflora -100% mineralizovana drvena vlakna (bukova), se primenjuje kao gotov i idealan supstrat sa izbalansiranim sadržajem biljnih hraniva i visokim sadržajem organske materije, dobrim odnosom ugljenika i azota i povoljnom Ph vrednošću, čime se obezbeđuju idealne vodno-fizičke, hemijske i mikrobiološke osobine za direktnu setvu rasada, povrća i cveća, kao i za gajenje cveća u saksijama i humizaciju zemljišta sa niskim sadržajem organske materije, namenjenog za gajenje različitih biljnih vrsta, a pre svega povrća, cveća i travnjaka. Količina hraniva:

32

- Azot (N): 2% - Fosfor (P2O5): 30-50 mg/100g - Kalijum (K2O): 130-220mg/100g - Ph vrednost (KCL): 6,7-7,2 CELUFLORA mozete nabaviti ’’Humus Co d.o.o.(preduzece za preradu i promet) uz fabriku Celuloze – Loznica. 15300 Loznica Jovana Cvijica 6 015/878680 i 015/878681 humusco @ verat.net Cena supstrata: I. Rinfuza (m³)........................ 2.150,00 II. Vreće štampane 80L............ 310,00 III. Vreće bezbojne 80L............. 290,00 IV. Mala pakovanja: - 10 litara:........................... 49,00 - 5 litara:........................... 25,50 - U cenu je uračunat PDV od 8%, - Cene su na paritetu FCCO Loznica, - Rok plaćanja: 60 dana, - Avansna uplata: rabat 5%, - Plaćanje do 30 dana: rabat 3%, Loznica, 01.01.2006 godine. Veoma je bitno napomenuti da ljudi koji rade u toj firmi su izuzetni za saradnj jer se desava da transport do njih dosta kosta pa tako kada negde prevoze robu usput dovezu do Vas. SVAKA CAST. Firma HEMIKS Velikoj Plani prodaje suptrat (po ceni 5 litara 34.5 din) 026841330;026/521039). Mislim da se prodaja vrsi i u Paracinu. raspitajte se. Dolazimo na ogradjenu njivu. Na pocetku svakog reda u skladu sa rasporedom ostavljam odgovarajuce sadnice u skladu sa definisanom kolicinom pa potom pored svake okopane rupe odlazemo 5 litara suptrata. Napuni se kolica sa zemljom iz sume i krecemo. Suptrat na dnu rupe, sadnica se pridrzava polako se sipa zemlja iz kolica , utapka se dobro pa potom iskopana zemlja za rupu se utaba. Od 10.00h pa do 15.00h traje sadnja nakon cega vrsimo zalivanje svake sadnice.Zbog zalivanja a mrak se blizio ostavili smo deo sadnica nepokrivene sa zemljom koja je izvadjena prilikom kopanja rupa. Sutra dan ostalo je nesto malo da se sa zemljom iz rupe da se se pokriju sadnice. Cisterna od 3200 litara kostala je 25evra. Deda je ispeko prasence EXTRA. Pa ako planirate sadnju tu sam.

33

U nizu operacija negovanja krune voćaka, koje imaju za cilj regulisanje i usklađivanje vegetativnog rasta i generativnog razvitka najveći značaj ima rezidba kojom se neposredno utiče na oblik i produktivnost. Ovom pomotehničkom merom se vrlo mnogo doprinosi početku rodnosti, veličini prinosa, kvalitetu plodova, ujednačenoj i redovnoj rodnosti, vitalnosti i dugovečnosti voćaka. I pored izuzetnog značaja koji ima, rezidba nije svemoguća i ne može rešiti sve probleme, već se mora kombinovati sa drugim merama, ukoliko se želi pun uspeh u proizvodnji. Osnivni principi rezidbe kod većine voćnih vrsta danas su poznati, ali se isto ne bi moglo reći i za lesku. Mnogi autori daju razne preporuke za rezidbu leske koje se uglavnom baziraju na proređivanju žbunova u cilju sprečavanja zasenjivanja i to ne svake već svake treće ili četvrte godine. Niski prinosi i neredovna rodnost laske uzrokovani su u velikoj meri neredovnom i nepravilni izvođenom rezidbom. Pravilna rezidba sorti leske ne može se ni zamisliti bez detaljnog poznavanja osnovnih morfoloških svojstava rodnih grančica. Utvrđeno je da postoji zona duž grančica između 15 i 40 cm na kojoj se sreće najveći broj glomerula, pa treba težiti da se dobiju toliki prirasti a ne duži jer će izazvati suprotne efekte. Dužina grančica od 5 do 10 cm je nepovoljna za formiranje glomerula pa treba nastojati da se njihov broj svede na što manju meru. Takvi prirasti se formiraju ukoliko se ne primenjuje rezidba. Leska koja spontano raste formira izuzetno gust žbun. Izdanci i izbojci koji se neprestano javljaju postaju duge grane koje su gusto isprepletane. Prekobrojne grane imaju tendenciju preteranog izduživanja bez diferencijacije cvetnih pupoljaka i u donjem delu žbuna postaju smetnja za obradu zemljišta i berbu plodova. Kod leske kao izrazitog heliofita treba formirati oblik krune koji je najpribližniji prirodnom obliku uz istovremeno usklađivanje rezidbe sa biološkim zakonitostima, kako bi one došle do punog izražaja. Rezidba je jedna od osnovnih pomotehničkih mera kojom se utiče na opšti razvoj i veličinu lisne površine, odnosno reguliše formiranje i održavanje najprikladnijeg oblika krune za što bolju osvetljenost formirane lisne mase. Rezidbom se reguliše ukupna lisna površina i usklađuje sa ostalim neophodnim uslovima za efikasnu fotosintezu. Preteranom rezidbom smanjujemo ukupnu lisnu površinu, a time i mogućnost za veće korištenje sunčeve energije, dok ostavljanje veće lisne površine dovodi do njenog lošeg funkcionisanja i manjeg ukupnog učinka fotosinteze. Kada je jednaka dužina rodnih grančica, bolje osvetljene, donose 2 – 3 puta veći rod od onih koje su zasenjene. U gustim neosvetljenim krunama zasenjena lisna masa troši više akumuliranih organskih materija za održavanje osnovnih životnih procesa nego što može da stvori. Regulisanjem povoljnog odnosa između korenovog sistema i nadzemnog dela leske usmerava se sva aktivnost u proces reprodukcije. Rezidbom se usklađuje broj potrošača vode i mineralnih materija sa sposobnošću korenovog sistema da obezbedi iste. Ograničavanjem broja novih prirasta, odnosno lisne mase na neophodnu meru, svođenjem skeletnog drveta na neophodni minimum i skraćivanjem puteva za razmenu materija, mogu se uštedeti značajne količine energije i usmeriti u izgradnju plodova, formiranje novih cvetnih pupoljaka za sledeću godinu. Polazeći od navedenih činjenica, da bi se obezbedila redovna i obilna rodnost i dobar kvalitet plodova sorti leske, neophodno je svake godine obnavljati rodno drvo uz odbacivanje starog i izrođenog, jer bez rasta svake godine nema ni rodnosti, a to se uglavnom postiže rezidbom. Na osnovu naših ispitivanja uticaja rezidbe na vegetativni i generativni potencijal sorti leske Istarski dugi, Rimski i Tonda Gentile delle Langhe utvrđeno je da je prosečna dužina rodnih grančica kod orezivanih žbunova preko 30 cm, a kod neorezivanih oko 8 cm. Broj pupoljaka je oko 3 puta veći kod rodnih grančica orezivanih žbunova, kao i broj resa, što je vrlo značajno za produkciju polena. U zavisnosti od sorte i masa ploda i jezgre je veća za 10 – 20% kod orezivanih žbunova u odnosu na neorezivane. Analogno masi ploda i prinos po hektaru je veći za 430 – 555 kg kod žbunova kod

34

kojih je primenjena rezidba. Analizom i drugih fizičkih i hemijskih parametara došlo se do sličnih rezultata i zaključaka.

Da se razumemo ja nisam poljoprivrednik vec neko ko ulaze u poljuprivredu a za sve operativne stvari vodi racuna surak. Svi oni koji me budu pozvali pomocicu u sadnji ili, posto ja neznam kako i sta raditi kako godine prolaze a zasad raste, uputicu Vas na kompetentnije. Svakako na forumu ima kompetentnih verdoso kalimali simonzec đuka lesnikovac dragan320 Mnoge me stvari cekaju tako da cu najverovatnije pisati do kraja februara a potom konkretno da pristupim realizaciji planova. Ima jos dosta konkretnih stvari tako da je najbolje e-mail ili telefonom da me pozovete. Takodje tu je i ideja o formiranju udruzenja tako da cu u skladu sa time poprilicno angazovati. Prilikom posete zasada u DEC-u veoma je bitno napomenuti da se djubrenje vrsi djubrivom kaliforniskih glista. Razlog zato sto je citav zasad sertifikovan kao organski proizvod. Savetodavne usluge sprovodi udruzenje Udruženje za organsku hranu TERRA’S Trg cara Jovana Nenada 15 24000 Subotica www.terras.org.yu a sertifikaciju je obavila Organic Control System d.o.o. Trg Cara Jovana Nenada 15 24000 Subotica, Srbija i Crna Gora tel: +381 24 521 130 tel: +381 24 554 600 email: info @ organica.co.yu www.organica.co.yu

fax: +381 24 553 116

Tada vec pocinjem da se interesujem za Kaliforniske Gliste i to je jos jedan put kojim sam krenuo.Najbolje leglo Kaliforniske Glista u Srbiji moze se kupiti od Milana Jaksica 063/370214 po ceni od 50€ po leglu. Posetio sam i uzgajaliste glista u Selevcu (S.Palanci).Kupovinom legla dobijate i mnogo poznatu knjigu ’’Gajanje Glista’’ Milutin Mitrovic a tu je i potpuna savetodavna podrska. Za mene je

35

interesantno posto kuci imam dosta trinje i suske da je upotrebim kao hranu za gliste. Ima i lep sajt na internetu: farmaluka.awardspace.c...enjaka.htm www.ersek.hr/ Razmak izmedju sadnica iskoristio sam za sadnu pasulja.Najverovatnije ’’BISER’’ , jer kako je krenulo ocekuje nas susna godina a za krupnije sorte potrebno je navodnjavanje. Zahvaljujem se udruzenju agronoma www.udruzenje-agronoma...in.org.yu/ konkretno dr Milanu Zdravković-u sto me je uputio u sadnju pasulja (Institut za povrtarstvo Palanka).Prilikom sadnje veoma je bitan AZOTOFIKSIN www.soilinst.co.yu. REZIME SADNJE NJIVE OD 55 ARI SADNICAMA LESNIKA: 1. ANALIZA ZEMLJISTA 3000din 2. ZICA VISINA 1.2m (12 KOTURA UKUPNO 300m) + 2 KOTURA BODLJIKAVE ZICE (300m) ;300evra 3. BENZIN 3000din 4. MAP 200Kg (NPK 12:52:00) ;5980din 5. TRANSPORT ;5000din 6. KRECNO DJUBRIVO 1tona ;7000din 7. SUPTRAT-CELUFLORA ;13800din 8. EKSERI ’’U’’,BITULIT,CEMENT, SODER ;4000din 9. DUBOKO ORANJE ;100€ 10. TANJIRANJE ;3500din 11. BUSENJE RUPA (za sipove) ;5000din 12. NADNICE ;13000din 13. SADNICE 370kom po 2.7€ ;1000€ 14. SIPOVI ;200€ 15. CISTERNA :25€ -----------------------------------------------------------------------------∑ 63280 DINARA (NPR KURS 80 din) 791€ + 1625€ = 2416€

Obavio sam i prvu rezidbu: Rezidba u prvoj i drugoj godini obavlja se zbog jačanja korenovog sistema. Što se niže seče (maksimalno 15cm pusta se od zemlje) to je bolje. Znači sve zavisi od procene dali ima dobro razvijenih pupoljaka, od kojih će kasnije krenuti grancice pa će se upotrebiti prilikom formiranja zbuna (uparuje se sa izdancima) ili ne. Različito pristupi u rezidbi odnosno ukoliko veći broj ljudi reze, automatski utice na lošu postavku formiranja žbuna. Znači sam moraš da proceniš. Ponoviću žbun se formira počev od 3 godine samo od izdanaka ili pak izdanci uparuju se sa grančicama nastali od pupoljaka koji su ostali ispod rezidbe.

36

Uzima se maksimalno od tri do pet u taj broj ulazi ili samo izdanak ili njihova kombinacija sa grancicama. Seče se pod blagim uglom (kosinom) ni 45º niti 90º. Strana gde je pupoljak prilikom rezidbe ima špic ili ti se seče suprotno od pupoljka. Razlog zato što sokovi od biljke (naročito kada je kiša) mogu da se slivaju do pupoljka i tako ih ”sprže”. U aprilu baca se UREA oko sadnice potom u maju prska se sa Tionexom i u Novembru baca se Jabukan. Znaci u prolece Azot a u jesen kalijum. Kada je u pitanju zastita sadnica i ja sam u svom zasadu doziveo (iako je ogradjen) da je neko nasumicno kratio sadnice.Nije tu pitanje stete jer odmah smo nakon toga pristupili i prvoj rezidi (covek nam je u tome i pomogao) vec covekovo razmisljanje da ce time naneti stete sadnicama i da nece moci da rodi. Najverovatnije je bio iznenadjen kada je video da se sadnice nakon rezide uopste i nevide! Sa mnogima sam razgovarao i mnoge hvata "blaga jeza" da se lesnik prve dve godine uopste i nevidi u njivi nakon rezidbe vec pustaju centralnu granu da nekontrolisano raste. Svako ko sadi mora da se pomiri sa time TO JE TAKO i da se jednostavno ISTRAJE. Kod zasada u Decu imali su problem jer prilikom ogradjivanja jer su zatvorili dosta i zeceva.Sada imaju cuvarea tu su i psi. Prelepo je videti: Udje se u zasad a nevidi se kraj plantaze sa lesnicima jednostavno lesnici nestaju u spoju zemlje i neba.

Cesto me ljudi pitaju kako cemo da plasiramo lesnike, kako cemo da ih prodajemo, kome! Kao da nemamo vere u ono usta ulazemo. Medjusobno spustanje cene na pijaci cini da svi proizvodjaci gube. I tako to se nastavlja. NOVAC , da uvek potreban ali najgora moguca varijanta plasmana proizvoda je pijaca. Potrebno je sto pre prodati, vratiti se kuci zbog velikog broja obaveza cine dodatne stvari za konkurenciju. Niko ne zeli da presece. Svakako tu su nakupci, pa dobro gde je tu u svemu profit. Kako pomiriti zaradu i konkurenciju. SAMO UDRUZIVANJEM. Stvaranjem brenda sa zajednickim kolicinama. Svakako sa unificiranim procesom proizvodnje. Uspeh je zagarantovan. KUPUJMO DOMACE! KAKO TO RADE DRUGI POGLEDAJTE REKLAMU: www.oregonhazelnuts.or...add_em.php

Itekako nedostatak kise uticao je da do sada vec dva puta zalijem lesnik. Prvo smo zalili sadnice koje su slabije “krenule” pa potom bacili smo djubrivo (lesnik uspeva na zemljistu sa pH iznad 6)

37

tako da zavisno od analize zemljista baca se KAN ili UREA. Mada mnogi i predlazu da se baci KAN jer kako kazu poljoprivrednici UREA utice da zemlja bude kiselija. Nakon bacanja djubreta i njegovog zakopavanja oko sadnice, posle dva dana, drugi put zalijo. Ocigledno slaba zima uticala je da vegetacija krene a sanjime i insekti, bakterije te sam ga isprskao sa TIONEX-om. Uskoro cu jos jednom (za sada samo ga pratimo) da ga isprskam. Takodje trava je cupana oko sadnice pa potom smo okopavali. Pasulj Biser su odkupile velike firme , sto je i ocigledno jer dobro trpi susu pa sam se opredelio za Galeb. Razmak od sadnice je pola metra tako da izmedju sadnica zasejano 6 redova. Pretoga prosli smo tanjiracom i setvospremacem kao priprema za sejanje pasulja pa potom ispartali smo sejalicom kao bi sejali u tkz. “odzake” (kucice).Svakako primenili i AZOTOFIKSIN. Ukoliko nekrene kise bice zalivanja pasulja jer ocigledno da susna godina utice na smanjenu ponudu domacih poljoprivrednih proizvoda i njihovu vecu cenu. Svakako posto imamo problem sa muharima izabrite ukoliko je muhar krenuo isprskajte pre sejanja sa GRAMAXONOM ili od sejanja do nicanja DUAL GOLDOM (nakon prskanja potrebna kisa – maxmalno 5 dana) ili nakon njegovog kretanja sa nicanjem pasulja FUZILIDOM. Razmisljam o kupovini pumpe za vodu koja koristi kardanski pogon preko traktora a dosta lepih poljoprivrednih masima mozete videti na: www.uzelagri.com/oprema.htm Nasao sam mnogo lepih clanaka o lesniku koji su jos pre 3 i vise godne izasli u casopisima Moc prirode i Dobro Jutro pa ukoliko neko zeli da ih procita poslacu skenirane clanke. To su clanci o zasadima Radovana Boskovica u Sabcu, o doktorskoj disertaciji Cede Oparnice “Uticaj rezidbe na neka svojstva rodnih grancica leske’, potom prica o Pirocancu Draganu Stankovicu iz Velikog Jovanovca i zadruge Nova Brazda a tu su i clanci inicirani od strane citalaca. Uspeo sam da dodjm i do monografije LESKA od Koraca. U razgovoru sa rasadnickim kucama mnogi su prodali sadnice za sadnju jesen 2007 tako da pored lesnika tesko naci i krusku Viljamovku i tresnju Sambarst. Sta reci rasadnicima bas ide dobro!

Nepoznavanje stvari dovelo je do toga da se briga jos vise uveca! Prvo na listovima smo uocili crvenila, sta sad! Konsultujem se sa ljudima iz Instituta koji predlazu da prvo provere prisustvo grinja pa potom folijarnu analizu. Posto se ta pojava dogodila u vreme kada je trajao Sajam poljoprivrede odlucio sam zajedno sa kolegom koji ima zasad u Arandjelovcu a isti problem da se konsultujemo sa ljudima koji su predstavnici raznih firmi za zastitu. Razna razmisljanja od agrokonsultanata : prodali su sadnice Crvenog Lamberta, grinje, nedostatak fosfora, bakterije...

38

Svaki put sam se dobro preznojio kako zbog razlicititih misljenja tako i zbog njihove zabrinutosti sto kosta po izlasku od 50 do 100 evra. Nakon 10 dana analiza je uradjena pri cemu je ustanovljeno da biljka nije bolesna i da je poprilicno snabdevena elementima: N = 3.2 ; P2O5 = 0.24 ; K = 0.92 i dobijo objasnjenje da veliki procenat azota utice na smanjenu otpornost biljke narocito na klimatske promene. Potom dobijo sam odgovor: Da nije u pitanju patoloski proces ili nedostatak nekog elementa vec da u ranim fazama vegetacije mnoge sorte imaju crvenkaste mlade listove. Od vlasnika plantaze: Kisele kise i izmenjena klima , narocito njena zagadjenost utice da mladi listovi pocrvene (ili u odredjenim delovima lista budu crveni). Nije proslo ni nedelju dana svi listovi dobili su zelenu boju , kao da nista nije bilo. Potom oko 20 maja primetili smo susenje listova, odmah smo odreagovali odneli list do poljoprivredne apoteke koja ima diplomiranog zastitara i ustanovili da velika isparavanja od jakih kisa uticu na list i da daje mogucnost da se pojavi plemenjaca i botritis (ovde je narocito znacajno blizina mladog lista zemlje koja ima velika isparavanja). Vrsimo prskanje sa Antracol® WP-70 i STROBY DF tako da posle 2 dana listovi koji su poceli da se suse (oko 5 sadnica) odpali su a ostali zasad nije imao ostecenja. Veoma bitno tih 5 sadnica su zdrave i vidi se njihov oporavak. Moj kolega je odneo celu sadnicu na poljoprivredni fakultet zbog susenja lista gde mu je receno da treba da isprska sa: Tonus ili Actara ili Regent. Sto se tice pasulja isprskali smo Fuzilidom, bacili KAN, prehrana Murtonik (19:9:27) i zastitili se od biljnih vasi DECISOM. Zamislite da date nekome 100evra a on zna i pre nego sto dodje (npr moj slucaj sa susenjem lista) da nije upitanju napad insekta vec je u pitanju klimatsko pomeranja (jako sunce posle kise), a posto mora da zaradi (da izgleda kao se poprilicno pomuci za davanje saveta) sigurno ce vam reci sa cime da prskate upravo sto moze da vam kaze i bolje snabdevene poljoprivredne apoteke u kojima rade diplomirani zastitari. Svakako ima stvari koje nemogu bez mikroskopa i analize ali ponavljam ima dosta stvari koje mogu da se uocem i vizualnim pregledom. Napomenucu da u razgovoru sa kolegom (koga interesuje sadnja lesnika) kaze da poredjenjem sadnica iz firme NCT i sadnica iz drugih rasadnika je velika razlika a ono sto je naociglednije jeste razvijenost same sadnice (kako kaze kako su im moglii uopste dati sertifikat jer cesto na sadnicama nije dobro razvijen koren).

39

Moram jos nesto da spomen iz proslosti kako bi se bolje stvar razumela: U skladu sa dogovorom sa vlasnikom plantaze iz Deca trebao sam da kupim od njih sadnice ali taj dan kada sam dosao u plantazu covek koji me je docekao kaze da cemo da idemo do rasadnika. I sta se ispostavlja da ne kupujem sadnice po dogovoru od firme cija je plantaza iz Deca vec od firme NCT2000. Opet prebrzo: Dolazimo u rasadnik upoznajemo se sa cuvarima i blagajnikom koji ispisuje racun ali na kome pise NCT2000 pitam za papire prilikom cega ustanovljavam da uopste nema reci o sadnicama o kojima smo pricali a sa druge strane koja je to firma NCT2000.Dajem novac posle rasprave gde shvatam da sam prevaren ali mnogo je toga uradjeno za korak unazad odnosno za jesenju sadnju 2007. Odlazimo do sadnica koje su utrapljene i za koje verujte dobrih 50 % u odnosu na one sto prodaju po buvljacima blago receno katastrofa. Iskreno kad covek da novac za koji se poprilicno namucio tesko priznaje greske. Sustina je da sadnice nisu lose vec su manje razvijene, one ce doci do svog razvoja ali taj put uzimanjem sadnica koje su vise razvijene (u pogledu korenovog sistema) smanjuje se put do dolaska rezultata (ploda). Ovako sigurno sam izgubio 1 godinu uzimajuci jednogodisnje sadnice umesto dvogodisnji i VEOMA BITNO GLEDAJTE STA KUPUJETE (PRVO SADNICE NA UVID PA NOVAC).!!!! U Radmilovcu je ogledno dobro Poljoprivrednog fakulteta gde se nalazi lesnik na oko 50 ari. Bilo bi dobro da se poseti iz razloga poredjenja rezultata formiranja zbuna sto je dovelo usled odredjene filozofije u pristupu rezidbe. Poredjenjem sa ostalim zasadima uocava se da zasad u Radmilovcu ima dosta sitnih grancica koje se sire pocev od zemlje dok kod „ostalih’’ u vecini slucajeva grancice ne krecu od zemlje vec sirenje pocinje na vecoj visini (svakako zavisno od generacije zasada). Znaci sirenje zbun se formira ili pocev od zemlje ili pak kako godine najverovatnije idu forsira se sirenje grana na vecoj visini. Neko bi rekako da sve to zavisi od rasporeda sadnica ali obe filozofije se slazu da se rezidbom omogucava izduzavanja letorasta i bolje osvetljenje grana odnosno smanjuje medjusobno ometanje grana. Razlika postoji u filozofiji rezidbe ali ima mnoga pitanja na koje nemam pojma da odgovorim. Ono sto je najbitnije plod jer koliko sam ja uocio plod se nalazi na vrhu odnosno krajevima u oba slucaja. Problem je npr sto je zbun krenuo sa formiranjem od zemlje (veliki broj sitnih grancica) tako i ostali zbunovi sto automatski utice da nemozete proci izmedju lesnika pa cak ponekad morate i da puzite. Forsiranjem izduzavanjem letorasta ali ka visini uticace kasnije da leska nesmeta jedna drugome.

40

ISTRAZIVANJE I ISKUSTVO 2 Prve lesnike sam posadio 2000. godine ukupno 64. Posto je te godide bilo izrazito toplo leto sa temperaturom vazduha i preko 400C, a izmerio sam u jednom momentu u vecernjim satima temperature zemlje 520C prezivelo je svega 11 sadnica.Od toga su na jesen komsijske ovce unistile jos 4. Malo sam se demoralisao, pa sam sledece sadnice posadio tek u jesen 2002. i prolece 2003. Poslusao sam savet komsije koji se vocem bavi skoro 60 godina i za to vreme je podigao 4 mini plantaze lesnika za svoje potrebe (u svakom mestu u kom je za radnog veka ziveo po 1). Cika Obrad, koji je inace poljoprivradni fakultet zavrsio odmah po zavrsetku 2. svetakog rata, kaze: - prirodno staniste lesnika su senovita mesta obicno sume u blizini potoka i to na severoistocnim do severozapadnim padinama - hoce plodnu,blagu i rastresitu zemlju sa dosta krecnjaka - hoce vlaznu zemlju,ali ne i vodu - sve ostalo otezava podizanje zasada i biljke kasnije stizu na rod,a kasnije i nesto slabije radjaju. - kora leske je prilicno osetljiva na jako sunce. Moja parcela je padina orjentisana u pravcu jugoistoka tako da je osuncana od izlaska pa do dva sata do zalaska sunca. Kiselost je 5, humus nesto vise od 3, fosfora ima 6 puta manje, a kalijuma 50% vise od idealnih vrednosti za lesnik. Nadmorska visina je izmedju 400 i 450 metara. SAVETI CIKA OBRADA: - nikako ne sadi kalemljeni lesnik. Ko ce ti ga orezivati i brati kad budes imao 60 godina? -nemoj bacati pare za sadnice jer ces tesko naci kvalitet, a pitanje kako ce se primiti, a kasnije i radjati na tvom terenu. - nabavi sadnice od izdanaka lesnika koji dobru radjaju, a uspevaju na terenu slicnom tvom. - sadi i formiraj zbunove po sistemu jednakostranicnog trougla od 3 metra, a kasnije ne dozvoli da se previse razgranaju I da idu u vis vise od 3.5metara.Zbunovi na manjm razmaku ce se lakes stititi od jakog sunca. - redovno obnavljaj rodno drvo jer lesnik plodonosi na jednogodisnjim granama koje su porasle na dvogodisnjim. - zalivaj samo u krajnjoj nuzdi jer ako odmah krenes sa zalivanjem formirace plitak koren i kasnije ce stalno biti osetljiv na nedostatak vode. - prostor izmedju sadnica drzi pod malcom, a pokosenu travu nabacaj oko sadnica da se stvara humus, ali ne previse blizu same sadnice da se u kisnom periodu ne pojave gljivice koje mogu ostetiti sadnicu. - redovno obilazi zasad i ako primetis suvu grancicu proveri da je nije napao crv koji se hrani srcikom jer ako ne reagujes na vreme moze da unisti celu biljku. Taj crv je otporan na vecinu hemijskih preparata pa ga moras ubiti rucno. - ne stedi stajnjak, fosfor mozes uneti cistim pepelom od drveta, a kiselost ces regulisati KAN-om koji ces bacati dva puta od pocetka vegetacije pa do kraja juna. Mozes pokusati da razbacis obican pesak i to 1 kubni metar na najvise 5 ari jer postoji mogucnust da je fosfor blokiran u zemlji zbog kiselosti od strane alumosilikata.(ovo zadnje mi nije bas najjasnije kako to funkcionise, ali boze moj ne mora mi bas sve ni biti jasno niti se sve po svaku cenu mora primenjivati pogotovo ako je savetprobaj).

41

Nadam se da nesto bitno nisam preskocio. Ogradio sam parcelu, nabavio od drugova, poznanika i komsija sadnice, cika Obrad mi ih je obradio i pripremio za sadnju uz preporuku da one sa losijim korenom ne sadim vec da ih skolujem (posebno posadim u rastilo i bolje degujem da razviju korenov system do sledece godine ,pa onda na stalno mesto). Poorao sam parcelu u jesen 2002 i jednu kolicinu sadnica koju sam do tada nabavio posado, a nesto sam nabavio i posadio sledeceg proleca. Sadio sam tako sto sam na dno jamica stavio nesto stajnjaka, prekrio sa malo zemlje, posadio sadnicu prethodno umocenu u rastvor sveze govedje balege i zemlje, zagrnuo zemljom do korenovog vrata, nagazio zemlju, jos malo sitne zemlje i preko toga jos stajnjaka. Nabavio sam 7 razlicitih sorti, ali se pokazalo da dve na tom terenu ne mogu da opstanu i to zbog toga sto su ranije od ostalih kretale sa vegetacijom tako da su im prolecni mrazevi svake godine unistavali nadzemni deo pa se onda iz koreda ponovo razviju mladari koji sledeceg proleca ponovo stradaju. To mi se desilo sa 29 sadnica. To sam 2005.u jesen popunio sadnicama koje opstaju. Sada imam oko 150 zbunova od kojih sam bas zadovoljan sa nekih stotinjak komada. Napominjem da ni za jednu sadnicu sa sigurnoscu ne mogu reci koje je sorte. Za podizanje ovog zasada sam potrosio preko 250 sadnica. S obzirom da sam sadio na jednom od najnenormalnijih mesta za lesnik za sad sam zadovoljan. ODRZAVANJE: - djubrenje stajnjakom u jesen - u rano prolece, pred pocetak vegetacije, ide 11-52-0 ili 10-30-20 i okopavanje, ali vrlo plitko - krajem aprila i krajem maja KAN i posle do polovine jula 2-3 puta prihrana preko lista Murtunikom - muku mi zadaje lisni smotavac i njega prskam 3-4 puta. - kosenje trave izmedju redova i pakovanje oko sadnica - zalivanje ne mnogo i ne stalno sistemom kap po kap U 2006.ukupan prinos lesnika u ljusci je bio 5.8kg. Ove godine je po prvi put uresao i procvetao kako valja, cak mnoooogo bolje nego neki kalemljeni koji su posadjeni 2003 u prolece i koje covek izuzetn neguje. E sada dragi moji posto planiram da u dogledno vrema prosirim plantazu za jos nekih 250 komada trebaju bi sadnice. Jedino provereno uspevaju one koje su kod mene na placu. Ne zelim da ih ostecujem vadeci po nekoliko izdanaka svake godine i svake godine da sadim po par desetina komada vec nameravam da pokusam da proizvedem sadnice od reznica i da posadim sve odjednom.

42

ISTRAZIVANJE I ISKUSTVO 3 Podigao sam zasad leske na povrsini od 1,2h 550 sadnica.- dvogodisnji izdanak 10 decembra 2006god. Samo podiazanje zasada je proslo u velikim problemima pocev: od 1. agrohemijske analize koja je pokazala da mi je sadrzaj fosfora P2O5 nizak 7.8mg na 100g suvog zemljista (dubina do 30cm) i 5.1mg na 100g (dubina 30-60cn), a (ph 7,2. ,sadrzaj humusa 2.5%,kalijma srednji 15mg ). OBAVEZNO ZNATI: 1. Optimalan sadrzaj fosfora i kalijuma je 15-25mg u100g suvog zemljista. Za povecanje 1mg fosfora ili kalijuma na dubini 0-40 cm treba uneti 60 kg/ha P205 ili K20 (u 100kg NPK np. formulacije 10:20:30 ima 20kg cistog to znaci da je potrebno 300kg/ha. pa sad to pomnozimo sa 10 kako bi povecali sadrzaj fosfora za 10 mg(konkretno u mom primeru) ,medjutim unosenjem ove formulacije 10:20:30 u kolicini od 3000kg/ha uneli bi smo 900kg kalijuma sto je previse, sadrzaj kalijuma mi bi bio 30mg (suvisak jednog elementa izaziva nedostatak drugog) zbog toga sam bio primoran da unesem pojedinacno djubrivo 450kg/ha(MAP-monoamonijumfosfata ono u 100kg ima 48 kg fosfora koje je u lako pristupacnom obliku ) ostatak sam uneo sa NPK 10:20:30.Nisam bio u mogucnosti da nabavim stanjak (u slucaju da se on unosi treba znati da u 1t stanjaka ima 2-2,5kg P205 ,6kg K2O i oko 5kg N ) onda se sadrzaj min djubriva smanjuje, za povecanje humusa za 1% na dubini 40cm potrebno je uneti 50.000 kg stanjaka (jako je tesko obezbediti tu kolicinu) zato je bolje pre sadnje zaorati neku od leguminoza koja je gajena za zelenisno djubrivo (ja nisam ni to uradio –zbog nedostatka novca).Vodite racuna da ako vam je zemljiste kiselo treba izbegavati min djubriva koja su kiselija i obrnuto.Treba znati da ako je zemljiste siromasno kalijumom koristiti min djubrivo sa kalijum sulfatom a ne ona koja sadrze kalijumovu so zbog toksicnog delovanja hlora u vecoj kolicini).zato pitajte za savet (strucna lica). Moja preporuka je da kontaktorate ljude iz ’’Fertila „ Backa palanka (sto sam i uradio) oni ce vam na osnovu analize napraviti najbolju kombinaciju. 2. Drugu. parcelu sam uzorao na dubini od 35cm u septembru (nisam nigde u okolini nasao podrivac kao mi je preporuceno sa fakulteta) 3. veliki problem mi je bio obezbediti sadnice (sadnice sam bio rezervisao na dogovor, bez kapare). U novembru me je rasadnicar obavestio da ne moze da mi isporuci sadnice zbog bla,bla bla.....sobzirom da su sve rupe bile iskopane i sve spremno za sadnju dao sam se u potragu za sadnicama.Kontaktirao sam veliki broj rasadnicara (malo je bilo onih koji su imali sadni materijal-u toj kolicini i sa potrebnim papirima!!!!!!. (Nasao sam u rasadniku NCT preko firme Hazelnut&leska d.o.o ) , sadnice sam uplatio, posle deset dana sam ih i preuzeo-trebalo je da budu dvogodinje dobro oziljene-sto su mi i garantovali. 3. Preuzimanje sadnica (zbog loseg vremena i kvara na vozilu) nisam se mogao dugo zadrzavati u rasadniku, sadnice su bile upakovane u snopove (nasumice sam uzeo tri snopapogledao sadnice da li su dobro oziljene,da li su zile zdrave, i da li imam nekih vidljivih bolesti na njima) sve je bilo u redu i rasadnicar me je ubedjivao da su i ostale sadnice takve-

43

nakon taranspotra koji je trajao tri sata sadnice sam potopio u vodu i cekao sutra dan kako bi ih posadio. 4. Sadnja- rupe su vec bile rucno iskopane 50x50x40. pre sadnje vrsio sam prekracivanje zila i potapanje u rastvor treseta, govedje balege i blauvit. (postoji vise raloga za to). prilikom sadnje ustanovio sam da oko 40 sadnica nisu za sadnju (slabo ili nikako oziljene-tacno se zna kakve sadnice moraju biti kada se pustaju u promet) Moja krivica sto nisam sve sadnice pregledao. Sobzirom da se radi o novcu jer sam te sadnice platio 200din po kom . odmah sam zvao i direktora i rasadnicara (dobio sam izvinjenje i nove sadnice) ali sam opet platio iz svog dzepa put 400km. 5. Sama sadnja je vrsena sa mojim prijateljima (imam malih zamerki-a posto se neki od njih prvi put susrecu sa sadnicama necu im zameriti) dubina sadnje mora biti do one visine do koje su i bile u rastilu!!!!. Prilikom sadnje nisam koristio stanjak (samo min djubrivo oko 30g po rupi NPK 10:20:30). Ali sam zato vrsio zalivanje sa oko 20 litara po sadnici ali ne od jednom (bio mi je veliki problem obezbediti toliko litara vode –nisam iskopao bunar). Nakon sadnje napravio sam levak oko svake sadnice kako bi se sto vise vlagae zadrzalo. Zima je bila blaga sa jako malo padavina. U prolece 2007 tacnije-aprili iskopao sam bunar i postavio rucnu pumpu i dodao oko 50g ureje, prijem sadnica mi je bio 100%, pocetkom maja sam vrsio zalivanje rucno (kantom od 10 litara po sadnici), pocetkom juna oko 5 litara po sadnici. Zaboravio sam napomenuti da sam vodio racuna i o zastiti leske (pred kretanje vegetacije i u toku same vegetacije, najveci problem su bile vasi (imao sam 2 pskanja – talstar deluje kontakno i digestivno) U julu su mi se javili odredjeni problemi na listu (nisam znao sta je u pitanju dok nisam nasao pravog-iskisnog coveka koji mi je savetovao samo dobro zalivanje-nazalost osusilo mi se 6 sadnica (moglo je biti i gore), u toku godine sam vrsio tri frezovanja i dva okopavanja rucno motikama (imao sam dosta problema sa sledecim korovima na pocetku godine sa slacicom ,sirkom i u avgustu sa popancem). Srediniom septembra uspeo sam da uberem oko 200gr lesnika (otprilike svaki 10 zbun je dao po par plodova)

44

REZIME NISTA NE MOZE DA SE POPRAVI KAO STO SAM START MOZE DA POKVARI. Sada kada pogledam unazad uocavam kljucna pitanja koja buduci uzgajivaci lesnika moraju da razmotre. Razlog je sto u zadnje vreme svi zele da sade i kalkulisu sa velikim prinosima a nimalo nemaju dodira sa poljoprivredom. Bolje receno trebaju znati u sta se upustaju ili ukoliko imate novca kao jedan poznanik koji planira da kupi njivu i dogovori se sa nekim ko ce da odrzava zasad (npr nadnica 1000din). 1. Da li ste registrovani poljoprivredni proizvodjaci? 2. Da li imate parcelu za sadnju i da li je uknjizena? 3. Da li sami ulazete i radite na podizanju zasade leske ili ortacki? 4. Da li podizete zasad sa sortama za konditorsku industriju ili pak u pitanju su trgovacke sorte? 5. Da li sadite eksperimentalno ili veci zasad? 6. Da li imate iskustva sa sadnjom voca, uopste o poljoprivredi? 7. Da li znate koliko ce Vas kostati: priprema zemlje (analiza, djubrenje, tanjiranje) sadnja (kopanje rupa, raspored sadnica), ogradjivanje (betonske zice) i nadnice. 8. Da li predhodna kultura utice na sadnju? 9. Da li postoji mogucnost za navodnjavanje, postojeci kanal, kopanje bunara, cisterna..)? 10. Sta imate od mehanizacije koju mozete da koristite (freza, prskalica, cizel, atomizer, traktor . . )? Ne zavaravajte se i nedajte se da Vas drugi zavaravaju oko lesnika ima posla svakako manje u odnosu na druge vocke ali ima. Cesto cu se vracati na sadnice i sadnju, a razloga ima vise nego ocekivano.Upoznati ste da sam sadnice za zamenu kupio od NCT (1) i rasadnika Boskovic (2) i to su sadnice istog kvaliteta ili ti prema fakturi i fitosanitarnom uverenu dvogodisnja sertifikovana sadnica leske (1 kat.- standard SA), a da li vidite razlike. Isti nivo kvaliteta a razlika? Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu organizovao je savetovanje o proizvodnji sadnog materijala vocaka i vinove loze 21/12/2007. Na tom savetovanju . . . .jednostavno sam pocetak je govorio SVE, ljudi koji su trebali napokon da odbrane zakon o sadnim materijalu su spreceni (Proizvodnja, certifikacija i kontrola sadnog materijala u Srbiji dr. Mirjana Milosevic – pomocnik ministra za poljoprivredu).Umesto toga slusali smo o uspehu ministarstva poljorivrede i njihovim planovima. Tu sam saznao da ce novom uredbom gustina sadnje lesnika smanjiti i da ce podsticajna sredstva sa standardni sadni materijal za Lesnik povecati a za sertifikovani smanjiti. Drago mi je jer tokom savetovanja najvise se o Lesniku govorilo. Vrh savetovanja jeste upoznavanje sa proizvodnjom, certifikacijom i kontrolom sadnog materijala vocaka u Holandiji od strane John van Ruiten (www.naktunbouw.com). Samo predavanje je otvorilo mnoge teme a pojam norme kvaliteta za sadnicu (visina sadnice , obim korena, razvijenost pupoljka, grancica) i postupci kontrole kako bi se ustanovio bezvirusni materijal, bile su najinteresantnije teme.Pod time podrazumevam i interne razgovore.

45

Kratak rezime, barem za mene: • nepostoji kontrola razvijenosti uvoznog sadnog materijala (ne odnosi se na ispitivanje zarazenost sadnica) • sve sto se uveze iako iz uvezene zemlje nije sertifikovano kod nas dobija sertifikat samo zato sto je uvezeno. (npr izdanci oko 1 evra u Italiji su kod nas sertifikovane sadnice) • formiranje maticnih zasada u Srbiji nedozvoljava jak uvozni lobi. • ukoliko zelite da sadite vocku u okviru Evropske unije iz druge zemlje odnosno ne nalazi se na sortnoj listi zemlje dovoljan je opis sorte iz zemlje odakle potice i priznaju se iz zemlje odakle dolazi fitosanitarna uverenja. Sta je to mene zapravo zavelo da kupim sadnice od NCT-a i sta je to sto bi mi pomoglo u razumevanju a da nekupim, predstavlja ustvari zakon o sadnom materijalu i to sledeci text: Sertifikovan sadni materijal jeste reprodukcioni materijal koji je nastao od osnovnog sadnog materijala namenjen za proizvodnju sertifikovanih sadnica ili za proizvodnju standardnog sadnog materijala. U prometu je oznacen sertifikatom plave boje. Standardni sadni materijal jeste reprodukcioni sadni materijal koji je nastao umnozavanjem materijala od sertifikovanih sadnica, a namenjen je za proizvodnju standardnih sadnica. U prometu je oznacen sertifikatom narandjaste boje. Standardni sadni materijal koji je nastao umnozavanjem materijala od standardnih sadnica u prometu je oznacen sertifikatom narandjaste boje i posebnom oznakom S-A. Na osnovu uvida u sertifikat ili sertifikat o proizvodnji sadnog materijla proizvodjaca ocigledno je da je u pitanju standard S-A. Rasadnicar tvrdi da sertifikovana sadnica (plava boja) nema razlike u odnosu na sertifikat standard S-A (narandjasta boja) – dati mnogo para a pitanje je da li je isplativo jer sadnica leske kostala bi 1evro vise a nema razlike u kvalitetu. Prema nasem zakonu jedino moze od maticnjaka da se proizvede sertifikovan materijal a to bi znacilo da se nakon uvezenih sertifikovanih sadnica stave sadnice u izolaciju odnosno da se napravi maticnjak pa potom da se umnozava kao sertifikovan materijal. Sertifikovan sadni materijal u inostranstvu se deli na: • certified (bela nalepnica) • certified virus free (narandjasta nalepnica) Razlika u osnovi izmedju ova dva sertifikata u osnovi je sto drugi sertifikat obezbedjuje 100% sadnicu bez virusa. Norme razvijenosti same sadnice u Srbiji ne postoji to je i ocigledno jer se pod istim fitosanitarnim uverenjem javljaju razlicite razvijene/ nerazvijene sadnice ( visina sadnice, korenov sistem, broj pupoljaka, grancica ...). U internom razgovoru sam saznao da inspektori dozvoljavaju 5% zarazenosti sadnice za standardni sadni materijal. Koliko je Uprava za zastitu bilja nefleksibilna institucija a i Ministarstvo poljoprivrede dacu kroz primer: Dopis za Upravu za zastitu biljaka 1. Koji certifikovan sadni materijal se moze kupiti u Srbiji. 2. Kupio sam sadnice leske od rasadnika NCT jesen 2006 godine. U fakturi pise da su to certifikovane sadnice leske 1. kategorije.

46

Posto cu da konkurisem za podsticajna sredstva za visegodisnje zasade, da li konkurisem za standardni ili sertifikovan sadni materijal? KOMENTAR: Prema informacija koje sam dobijo od rasadnicara sadnice su nastale od baznog materijala koji je uvezen iz Italije. Prema navedenom meni treba Vasa potvrda da su sadnice sertifikovane. Pre nego sto sam dopis izradio telefonom sam postavio pitanje broj 2 na koje sam dobijo odgovor da su sadnice sertifikovane, a ne standardne. Posto mi je bilo sumljivo izradio sam Dopis 14/01/2008 gde mi je receno na pisarnici da trazim tumacenje zakona i da u skladu sa administrativnim taksama treba da platim 750 dinara. Ocigledno nekvalifikovana osoba trazi da uplatite neku taxu, okrenem se i nadjem poljoprivrednog inspektora i posaljem ga da odnese dopis. Nezelim da objasnjavam situaciju u kojoj se nasla zena (nekvalifikovana osoba) sa pisarnice ali jedno je sigurno uplatio sam 150 dinara za postavljeno pitanje, a dobicu od osobe koja je uzela predmet u razmatranje koliko ce kostati prema taksi odgovor. Takodje decembra postavio sam pitanje Ministarsvu poljoprivrede 14/12/2008 i to: Parcela na kojoj planiram sadnju usled nerazjasnjenih imovinsko-pravnih odnosa nije obuhvacena u obnovi registraciji do 31 marta 2007 godine. Da li imam prava na podsticajna sredstva za visegodisnje zasade bezobzira kada sadio, da li je to jesen 2007 ili prolece 2008, a parcelu (posto su imovinsko pravni odnosi reseni) unesemo u obnovu registracije do 31 marta 2008 godine. U svakom slucaju nisam dobijo odgovor od obe institucije a vi sami izracunajte koliko je vremena proslo. Sto se tice uprave jednostavno konsultovao sam se sa NCT-om sadnice su standardne S-A ali taj podatak nije dosao do uprave. Certification scheme for hazelnut archives.eppo.org/EPPO...-31(1).pdf Sto se tice Ministarstva a narocito onih koji izradjuju uredbe uocio sam razliku u razmisljaju npr profesora na Poljoprivrednom fakultetu kada savetuje sadnju lesnika sadi 5x2.5m, a uredbom se smanjuje gustina sadnje tako da i sama uredba moze da Vas dovede u nepovoljan polozaj jer se desavalo da se odbijiu ljudi za dobijanje podsticajnih sredstava zbog gustine sadnje. Interesuje me bas skime se konsultuju oni koji izradjuju uredbe. Tu mi nesto ne funkcionise, profesori nas upute a ovamo sa druge strane ti isti profesori ih drugacije obavestavaju. Sto se tice EXPO ili ti sajma vocarstva, povrtarstva i cvecara od 19-21 oktobra 2008 god. na osnovu iskustvao od prosle godine organizator je smanjio prostor za predavanja, a kad ono neverovatna posecenost. Necu da se bavim svim interesantnim stvarcicama negde uz kaficu pa da se ispricamo, a ko zna mozda ce mi administator sajta naplacivati po recenici. Izdvojicu da je na predavanju bio profesor iz Italije Carlo Nardin koji me je u internom razgovoru upoznao sa skladistenjem lesnika. Nakon skupljanja lesnika desava se da sa lesnikom skupe i razne stetocine, insekti, grinje , bakterije . . . tako da se prvo na visoj temperaturi ili ti pari tretira lesnik pa potom se sprovodi skladistenje u

47

kontrolisanoj atmosferi. Vrsi se priprema za hladjenje , cak se i hodnici hlade i imaju veci procenat vlage kako se nebi vlaga crpela iz voca. U cilju kontrolisane atmosfere normalno disanje voca svodi se na minimum i to na osnovu aparata koji odredjuje nedostatak kiseonika ili ne, pomocu refleksije svetlosti voca. Cuvanje plodova je cak i za tog profesora skup proces jer se cuva u vakumu a izmedju svakog reda ploda nalazi se najlon. Firma za koju radi imaju hladnjace za lesnik i to samo za Italijanske fabrike cokolada i , sto je neverovatno, proizvodi nisu registrovani. Zamena osusenih sadnica pocela je 21/01/2008 kada smo prvo iscupali sadnice pa prosirili rupe. Tasta nemoze da preboli pa ih onako osusene odnela na skolovanje. Izuzetno lep dan 16 stepeni kao i 22/01/2008 kada je poorano izmedju sadnica. Prilikom oranja je bitno da neko napred stoji zbog orjentira, preventivno. Prvo smo razvezli supstrat, pa dok se sadnice odlazu drugi sadi. Zemlja je izuzetno rastresita. Ostupanje u broju sadnica jer je rasadnicar pogresio umesto da bude 22 LANGHE i 18 ROMANA dato je po 20 komada.obe sorte. Za kraj samo da Vam ispricam jedan dogadjaj sa posla: Posto smo se sa jednim nasim covekom u Svedskoj dogovorili o izradi uzorka (rec je o proizvodu firme u kojoj radim) slucajno dolazim do informacije da je kupac i direktor fabrike cokolade. Ukratko zeli da kupi kontejner (20 tona) oljustenog lesnika, dimenzije od 11-13mm u jutanim djakovima. Uvoze iz Turske po 5.2 EUR-a po kilogramu, a isto bi toliko platio i za lesnik iz Srbije. Transport on placa. Rekao mi je da lesnika nikad dosta i da mu se dostavi kilogram za uzorak. Ono sto je bitno da i ukoliko se i sada ne otvori saradnja da je rasplolozen da se ona ostvari i za 2-3 godine odnosno uvek... Dosta ljudi se raspituju o prinosu, pomeni najpriblizniji merilo za jedan hektar (700 sadnica) je tona ociscenog lesnika. Izvor ove informacije jesu plantaze po Srbiji starije od 10 godina.

Trougao 3x3 metra, žbun, orezivanje obavezno i to tako da ne dozvoliš da pređe 3,5m visine da bi sve mogao da uradiš sa zemlje, najviše 7 izdanaka po žbunu i to računajući i one u punom rodu i one koje tek pripremaš za rod (Ovde je mislio na to da kada na jednom izdanku rod počne da opada sečeš ga do korena, a na njegovo mesto dolazi mlad letorast tako da po žbunu u svakom momentu ima 3-4 izdanka u punom rodu.), stajnjak, okopavanje, ne prskanje herbicidima jer dugotrajnom upotrebom zakišeljavaju zemlju i kvare njenu strukturu već između redova ostavi travu koju ćeš kositi i koristiti za zastiranje, zaštita samo onoliko koliko je neophodno (on to zna, a ja moram još mnogo da učim o štetnim i korisnim insektima i njihovom odnosu u voćnjaku itd…), KAN obavezno, UREA nikako, jer KAN popravlja zemlju dok UREA zakišeljava i kvari strukturu, prihrana fosfornim đubrivima jer fosfora je 6 puta manje od potrebnog, dok je kalijuma 50% više od idealnog, prihrana preko lista Murtonikom više zbog mikroelemenata:“

RASADNICI

48

Miomir u Mrđenovcu kod Šapca-rasadnik "BOSKOVIC" . tel.015 295-010

Rasadnik “REVA-DVA”

Krnjaca - ,,Pancevacki put” br. 91A Jajinci – Banjica - ,,Bulevar JNA” br.162 (kod RK-MAXIMA)

NCT 2000 – “Hazelnut & Leska” d.o.o. ul.Krajiskih brigada 2, Beograd – Zarkovo 011/ 516-601 (Aleksandar Petrovic 064/ 640-2691)

Sadnice KALEMLJENE leske, zainteresovani se mogu javiti na 063 533 953

Rasadnik “AGROKOM” Subotica - Telefoni su 024/555870 ili 064/1182352

“INSTITUT ZA VOCARSTVO – CACAK”, Kralja Petra I br.9, Tel: 032 221 413; 221-375

Rasadnik “ŠEVAR” – Petrovaradin - Novi Sad

MEHANIZACIJA Masine za razbijanje plodova (oraha ,lesnika)- patent Dusan Petrovic dipl. inz.masinstva Sabac, Jovana Cvijica 23/5 tel. 015 322-321, 323-391 faks 015 321-819

KORISNI TELEFONI 1. rem75 - RADISA -

Smederevska Palanka

2. Dr. Čedo Oparica – 063/ 331-578

49

062/ 8031689