Str 8 S.N. Lazarev - Ozdravljenje S.N. Lazarev - Ozdravljenje Osjećanje_ef= Mnogi su primijetili da je mijenjati se na bolje veoma teško. Koliko god bi se misaono čovjek prilagođavao, da preokrene svoje namjere u dejstvo, mijenjanje je dosta teško. Ali ako se misli spoje u jednu živu sliku, to jest, osjećanje - tada se čovjek mijenja mnogo lakše, to jest, vodič za akciju je slika, a ne misao. Naime, poimanje dolazi kroz slike. Dvije hiljade godina, vjerujemo da treba opraštati i voljeti, a u praksi se malo toga ostvaruje. Za mnoge, Biblija je potpuno neshvatljiva, mnogi ne shvataju u čemu je suština Hristovog učenja. Sve pravilne misli, predavanja, knjige, treba sažeti u sliku i tek tada će početi promjena. Autor je pokušao da preko sistema slika, izraženih kratkim frazama, stvori kod slušaoca ispravan unutrašnji smjer. Lik čovjeka koji voli, stvara se tada brže i lakše. Shodno tome, čovjek može brže da promijeni sebe, svoje zdravlje i svoju sudbinu. S.N.Lazarev
izvor http://www.lazarev.ru/news/34-2011-10-26-11-44-57/661--qq.html
1
Tekst diska " Ozdravljenje" I
bog_p=bog je master ditejl.Mi smo Ijubav. Naše istinsko "Ja" sastoji se od Ijubavi. Mi smo sjedinjeni sa Tvorcem. Mi smo dio Njega. Nas je Bog stvorio, i stvoreni smo od Boga. Naše istinsko "Ja" je vječno i nepromjenljivo. Naše istinsko "Ja" je vječno. Naše Ijudsko "Ja" je prolazno. Naše istinsko "Ja" je Ijubav. Bog nas voli. Bog nas uvijek voli. Mi smo uvijek sa Njim, i on je uvijek sa nama. Bog je Ijubav. Na početku Vaseljene On je stvorio naše duše. Naše duše se sastoje od Ijubavi. Mi smo dio Tvorca. Mi smo uvijek sjedinjeni sa Njim na finom planu. Bog je prisutan u svemu. On je jedan. Sve je dio Njega. On upravlja svim. Budućnost On opredeljuje. Prošlost je On stvorio. Bog nas voli. Naša duša voli Svevišnjeg. Mi smo jedno sa Njim. Mi smo djeca koju je On stvorio. Mi oponašamo Njega, mi postajemo poput Njega. Mi stremimo jedinstvu sa Njim. Mi smo jedno sa Bogom. Mi smo grešni i nesavršeni spolja. Mi sijamo i srećni smo unutra. Naše istinsko "Ja" je Ijubav. Mi smo savršeni unutra. Nama je oprošteno i spaseni smo. Naša sreća - je jedinstvo sa Bogom. Bog nas voli. On nas uvijek voli. On je sa nama i mi smo sa Njim. On će uvijek biti sa nama. Mi smo proizišli iz Njega i vratićemo se Njemu. Bog nas voli više od oca. Bog nas voli više od majke. Bog nas voli više nego braća i sestre. Bog nas voli više nego bilo koja voljena osoba. Voljeni Ijudi dolaze i odlaze. Božija Ijubav ostaje. Mi Ga volimo. Bog nas voli više od oca. Bog nas voli više od majke. Bog nas voli više nego bilo koja bliska osoba. Bog nas voli više nego muž ili žena. Bog nas voli više nego naša djeca. Bog nas voli više nego što nas je iko ikada volio, voli i bude volio. Ljudska Ijubav je prolazna. Božanska Ijubav je vječna. Zahvalni smo Bogu i volimo Ga. Naš život - je spoznaja Boga.(ja-onoga što je kreirao za nas) Sve naše zadovoljstvo - to je odavanje energije. Što više odajemo, to je veća naša potreba za Ijubavlju. Preko Ijubavi mi dobijamo snagu i energiju. Jedinstvo sa Bogom daje nam život i spasenje.
2
Naša duša živi Ijubavlju. Bog nam daje Ijubav svakog djelića sekunde. On nas hrani Ijubavlju, On nas spasava Ijubavlju, On nas štiti Ijubavlju. Mi smo savršeni unutra i slabi i nesavršeni spolja. Slabost i nesavršenstvo prevazilazi se Ijubavlju. Naš razvoj je približenje Bogu. Bog je Ijubav. Bog nas voli.Mi opraštamo svima i opraštamo sebi. Sve se dešava po volji Božijoj. Spolja, mi se borimo, mijenjamo: mijenjamo sebe, mijenjamo druge, mijenjamo okruženje. (ja-da se uskladimo sa masterom ) Naša nesavršenost i nesavršenost svijeta, podstiču nas na razvitak. Unutra je svijet savršen. Mi ga volimo i unutra praštamo. Spolja volimo, unutra volimo. Spolja možemo biti žestoki i meki: vaspitavamo druge Ijude, vaspitavamo sebe i mijenjamo okruženje. Unutra smo božanski. Tamo je samo Ijubav i praštanje. (ja-cilj rada mora uvjek biti ispravan ato je ljubav, postizanja jedinstva sa svima. A spoljašnji načinkako ćemo to izvesti nije važana.sa onim ko pali na lijepe. A ko ne pali onda na grube) Svijet je prelijep i savršen unutra. Svijet je po svojoj prirodi Božanski. Sve je Božansko. Sve se sastoji od Ijubavi. Čovjek - to je mogućnost za Ijubav. Život - to je povod za Ijubav. Mi smo prelijepi. Naš život je prelijep. Svijet je prelijep. Spolja doživljavamo teškoće. Kod nas se dešavaju bolesti i nesreće. Kod nas se pojavljuju sporovi i konflikti. I to su sve mogućnosti za razvoj. Što je više Ijubavi u duši, tim je lakše prevazići bilo koji problem. Čovjek pun Ijubavi unutra, je zdrav, uspješan, on ima budućnost, prema njemu se dobro odnose. Svijet je predusretljiv prema njemu. Ljudi su otvoreni za njega. Sudbina ga voli. Što je više Ijubavi u duši, to se više duša otvara i veće mogućnosti čovjek dobija. problemi_id= Što je manje Ijubavi u duši, to je više teškoća, više nevolja, više bolesti, više nerazumijevanja, više nezadovoljstva, više uninija. Ali, kada se duša grije Ijubavlju, odlazi uninjepotistenost, odlaze uvrede, nestaje nerazumijevanje, nestaju bolesti i nevolje. Mi se osmjehujemo. Mi se smijemo. Radujemo se igri koja se zove život. Mi se sjećamo glavnog pravila te igre: 3
uvećanja Ijubavi u duši.(ja-a to se dešava kad sve prihvatimo kao božiju volju jer je to najbolje za naš razvoj. Dati 100% da održimo ljubav u teškim sitacijama i nađemo mirno rešenje dobro za sve strane. Tako se dešava razvoj.) Sve što volimo - biće izgubljeno. Sve Ijude koje volimo mi ćemo izgubiti. Naša tijela će se razrušiti. Naša svijest će se ugasiti. Naša duša će izgubiti vezanost za život. I samo će Božija Ijubav ostati u nama zauvijek. (ja-sejvovana u duši kao PU , a na osnovu onoga što smo prethodno radili. To se zove karama.Tako se dešava razvoj.) Mi dobijamo život, a potom ga gubimo. Mi dobijamo bliske Ijude, a potom se rastajemo od njih. Mi dobijamo sposobnost, intelekt, razviće, nadahnuće, talenat, a potom ih takođe gubimo. I samo Ijubav prenosimo dalje. I samo Ijubav čuvamo. I samo će Ijubav ostati zauvijek u našoj duši. Ljubav je uvijek sa nama, a mi smo uvijek sa njom. Tako se dešava razvoj. Mi treba da se razvijemo u duhovna čista bića.tj ona bića spospobna da u svakoj situaciji budud generatori samo pozitivne energije pozitivnih misli emocija i djela ) Preko Ijubavi, se obnavlja novi život. Preko Ijubavi, se obnavljaju odnosi sa voljenom osobom. Preko Ijubavi, se obnavljaju: svijest, sposobnosti, talenat. Preko Ijubavi se obnavlja budućnost. Bilo koji bol i gubitak su zbog osjećaja Ijubavi. Bilo koja stradanja i nevolje su zbog povećanja Ijubavi. (ja-ljubav je želja da želimo da se spojimo sa voljom boga čiji je cilj održanje sistema kao univerzumaa ) Sve što se dešava je zbog okrepljenja Ijubavi. Sve je iluzorno. Sve dolazi i odlazi, a Ijubav ostaje. Mi sve gubimo osim našeg istinskog "Ja". Sve što je kod nas bilo spolja odlazi u naše istinsko "Ja" i postaje Ijubav. Mi spolja sve gubimo, a unutra čuvamo. Bog nas voli. Mi se radujemo životu. Mi se sa lakoćom odnosimo prema životu. Mi se igramo života. Mi igramo igru koju zovemo život. Zato što je sve iluzija. Sve je prolazno. Sve dolazi i odlazi, i samo Ijubav sjedinjuje nas sa vječnošću. Život - je razonoda. Život - je mogućnost. Život - je igra. Život - je spektakl. Život - je sredstvo. Cilj - je Ijubav. Cilj - je sjedinjenje sa Bogom. Cilj - je pronalaženje Ijubavi u duši. Naša sreća - to je igra. Naše uživanje - to je spektakl. Naše želje - to su fantazije. Naše stradanje - to je igra. Naši gubici - to su spektakli. Naše nesreće 4
- to su fantazije.Mi smo srećni što smo se pojavili u ovom svijetu. Mi se igramo. Mi se razvijamo. Mi se radujemo. Mi plačemo. Mi tugujemo. Mi uživamo. Mi se mučimo. I konačno - mi volimo. Mi gubimo zato, da bi naučili da volimo. Mi se radujemo zato, da bi naučili da volimo. Mi bolujemo zato, da bi naučili da volimo. Mi ozdravimo, kada naučimo da volimo. Cio svijet - to je spektakl smišIjen od Boga. Spektakl počinje, razvija se i završava. Spektakl treba da izazove katarzu. To jest, pobjedu Ijubavi. Život to je spektakl. On počinje, razvija se i završava. Mi igramo različite uloge u njemu. I sve uloge su zbog toga da osjetimo Ijubav. Gdje god da smo, ko god da smo, šta god radili - sve nas podstiče na Ijubav. Naše greške - su takođe iskustva Ijubavi. Do istine dolazimo kroz zablude. Preko grešaka istina se spoznaje ponekad bolje nego pri potpuno ispravnim ponašanjem. Sve je jedno. Sve je dio jednoga. Sve se vraća cjelini. Sve je iluzorno i sve je prolazno. Sve proizlazi iz Ijubavi i vraća se u Ijubav. Sve je od Boga i dobro i loše. Božija volja je u svemu. Sve je zbog nas. Cio svijet je stvoren zbog nas. Mi smo Ijubav. Cio svijet je stvoren zbog Ijubavi. Mi gubimo Ijubav i počinjemo da umiremo. Mi se vraćamo Ijubavi i počinjemo da oživljavamo. Bog je uvijek sa nama. Bog je spolja i Bog je unutar nas. On je sada sa nama. On je u našoj prošlosti. On je u našoj budućnosti. Bog nas voli. Mi se vezujemo za svijet, i ponekad zaboravljamo na Boga. I naša vezanost čini nas zavisnim. Naša osjećanja postaju agresivna. A potom dolaze bolesti i nesreće. I vezanost za svijet se ruši. I kada sve počne da se ruši, mi se sjetimo Ijubavi. Mi se odvezujemo, mi se kajemo, mi se vraćamo Bogu. I mi se naslađujemo Ijubavlju. I mi vaskrsavamo. I mi ozdravimo. I kod nas se poboljšava sudbina. I naša djeca ozdrave. I porodica se okrijepi. I dolazi prosperitet. Osećaj Ijubavi i zahvalnosti Bogu nas ne napušta. Mi Ga uvijek volimo. Mi smo uvijek zahvalni Njemu. Mi smo uvijek dio Njega. Mi uvijek stremimo Njemu. Naša duša se puni Ijubavlju. Naša duša postaje srećna. I kada dobijamo sva blaga zagnjurimo u njih. Mi se ponovo spolja počnemo da vežemo za ovaj svijet, i mi zaboravljamo Boga. I mi prestajemo da vidimo Njegovu volju. Mi prestajemo da Ga osjećamo u svemu. I vezanost nas udaljava od Ijubavi. I naša 5
duša postaje grublja. I lijepa osjećanja nestaju. I mi počinjemo da zavisimo od svijeta. I pojavljuje se uvreda, osuda, uninjepotistenost, mržnja, nezadovoljstvo sa svijetom i bliskim osobama, zavist, pohlepa, požuda, želja da se opljačka i ubije drugi, laž i licemerje. A potom dolazi nevolja. Potom dolazi bolest. Potom mi stradamo, mučimo se, umiremo. I počinju da se ruše sve naše vezanosti za svijet. Naše tijelo strada. Naša svijest, duh muči se i strada. Naša duša se takođe muči i strada. I mi se opet vraćamo Ijubavi. I mi dolazimo do spoznaje. Mi tražimo put ka Bogu. I naše stremljenje raste. I mi se penjemo na novi stupanj, gdje je mnogo više Ijubavi. I mi smo već spremni da imamo bilo koje dobro. Mi prestajemo da zavisimo od njega. Naše mogućnosti na spoljašnjem nivou su mnogo veće, a i Ijubavi u duši već je više. Završava se još jedna etapa. Sledeći ciklus razvoja dovodi do toga da se u duši pojavljuje veća količina Ijubavi. I mi smo već spremni za novu etapu, ka sticanju sve veće količine sreće. I opet, možemo da zaboravimo na Boga. I opet, možemo da se vežemo za ovaj svijet. I opet, nam treba još više Ijubavi. I na kraju krajeva ovladaćemo cijelom Vaseljenom. Zato, da bi naša duša bila srećna, naša Ijubav treba da se uvećava. I mi moramo da osjetimo potpuno jedinstvo sa Bogom. Mi smo proizišli iz Boga, mi stremimo Njemu, i mi se vraćamo Njemu. Bog nas voli. Mi i On smo jedno. Mi spoznajemo Boga uvijek. Kada se vezujemo za Ijudsku sreću - mi spoznajemo Boga. Kada se odvezujemo od Ijudske sreće mi spoznajemo Boga. Kada se odvezujemo - živimo Ijubavlju. Kada se vezujemo živimo spoljašnjom srećom, ali bez Ijubavi, ona se pretvara u nesreću. 6
Pronalaženje spoljašnje sreće podstiče nas ka Ijubavi i spoznaji Boga. Spolja srećan može biti samo čovjek koji je srećan unutra. Sreća - to je ispunjenost duše sa Ijubavlju. Bog je u svemu. Mi smo mu zahvalni. Mi prihvatamo Njegovu volju. Mi vidimo Boga u svakom čovjeku. Mi vidimo Boga u svakom živom biću. Mi vidimo Boga u svemu. Spolja mi opštimo sa Ijudima. Spolja mi opštimo sa svijetom. Unutra mi opštimo sa Bogom. Unutar nas je uvijek Ijubav. Unutar nas je uvijek praštanje. Unutar nas je uvijek smirenje. Unutar nas je uvijek saosećanje. Mi smo Ijubav. Bog brine o nama. On povređuje tijelo, duh i dušu, raskrivajući nam Ijubav. Što više zaboravljamo na Ijubav, što se brže udaljavamo od nje, tim brže počinje stradanje duše, duha i tijela. Bog nas voli. Njegova Ijubav - to je ispoljavanje najviše brige. On spasava naše istinsko "Ja". On spasava našu Ijubav. Ako mi spašavamo Ijubav, ako mi idemo u susret Ijubavi, tada oživljava naša duša, tada se obnavlja naš duh, tada ozdravi naše tijelo. Bog nas voli. Bog nas voli više od oca i majke. Bog nas voli više nego braća i sestre. Bog nas voli više od bilo kog čovjeka koji nas je ikada volio, voli i bude volio. Bog nas uvijek voli i brine o nama. Svakog djelića sekunde, dobijamo od Njega Ijubav i energiju. Naša duša živi Ijubavlju. Svakog djelića sekunde božanska Ijubav nas spasava, obnavlja, otvara budućnost, podržava naš duh i tijelo. Naša duša se raduje Ijubavi i živi Ijubavlju. Mi smo Ijubav. Ljubav nas nikada ne napušta. Unutra smo uvijek sjedinjeni sa Bogom. Ova povezanost se stalno uvećava. Smisao života - je jedinstvo sa Bogom. Sreća je nakupljanje Ijubavi u duši. Naša predodređenost je da nalikujemo Bogu i 7
postanemo Božanski. Mi smo proizašli iz Ijubavi. Mi smo Ijubav. Mi stremimo Ijubavi, objedinjujemo se sa Bogom i mi se vraćamo Njemu. I svaka igra zvana život - je škola Ijubavi. Mi volimo. Mi praštamo. Mi vidimo Božju volju. Mi vaspitavamo sebe i druge. Mi se mijenjamo. Mi se usavršavamo Ijubavlju. Mi spoznajemo svijet. Mi spoznajemo Boga i nalikujemo Njemu. Bog nas voli.
Објавио Beba Mur у 5:03:00 поподне 2 коментара: Пошаљи ово е-поштомBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-у Ознаке: DIJAGNOSTIKA KARME, S N Lazarev, transformacija петак, 18. јануар 2013.
S.N. Lazarev - pitanja i odgovori 2
Susetka mi je ispričala zanimljivu priču. Mnogo puta su pokušali da u perionicii unesu cveće, no pošto atmosfera tamo nije najbolja, svuda unaokolo padaju čestice praška, itd., cveće nije moglo da opstane. Ona je počela da sakuplja tek procvetalo cveće koje su stanari bacili u smeće, donosila ga u perionicu i sa ljubavlju negovala i gajila. Na veliko iznenađenje radnika cveće se rascvetalo u toj atmosferi. Zašto su cvetovi musorke tamo, u perionici, živeli duže nego što žive u svojim prirodnim uslovima?
8
Prvo ću opisati nekoliko situacija. Gledao sam emisiju «Planeta životinja». Pokazivali su stado bivola, jedan od njih je zaostao, i pojeli su ga lavovi. Nekoliko lavica su ga okružile, bacile se na njega i oborile na zemlju. Mehanički sam dijagnostikovao njegove parametre: porgram samouništenja mnogostruko premašuje smrtonosnu granicu. Spremnost prihvatanja traumatske situacije u «minusu». Nivo gorodsti, sedam do osam puta veći od kritičnog. Pokazalo se da kada se «izađe» na fini plan nema značaja koga dijagnostikuješ, čoveka, životinju ili biljku. Šta je želja? To je energetski impuls koji sjedinjuje uzrok i posledicu.To je eksplozija energije i sažimanje vremena. To je program u kome je kodiran tok događaja. I svako živo biće se razvija po određenom programu, to jest ima želje i početne oblike svesti. Pošto neživa priroda takođe ima svoje cikluse razvitka u vremenu sa određenim koeficijentom, mi možemo suditi i o neživoj prirodi. Program razvitka vasione je šifrovan u osećanju ljubavi. I ako sopstveni program, koji je uvek u sukobu sa glavnim programom u vasioni, prelazi «crvenu crtu», dolazi do rušenja površinskih struktura radi očuvanja dubinskih. Pošto je podsvesna agresija u odnosu na osećanje ljubavi kod bivola prešla «crvenu crtu», on je polako tražio situaciju u kojoj može da pogine. Da ga nisu rastrgli lavovi, mogao je da slomi nogu, razboli se itd. Grabljivac uvek oseća žrtvu kojoj je predodređeno da umre. Drugi primer. Naučnici su izveli ogled dajući vranama iskrivljenu žicu, to jest oruđe rada, koje su one onda koristile za dobijanje hrane. Jednoj vrani su dali prȁvu žicu. Ptica je odletela u stranu, razmislila, zatim je prišla, savila žicu, i nastavila da uzima hranu. To nije primena već stvaranje oruđa za rad, što predstavlja jedan od osnovnih znakova intelekta. Šta je potrebno imati da bi se pojavila oruđa rada? Treba imati apstraktno mišljenje. Apstrahovati se iz sadašnjosti i zaroniti u budućnost, to jest zamisliti kako će napravljeni predmet raditi u budućnosti. Ako dobro pogledamo, videćemo da modelovanje budućnosti mogu da čine sva živa bića. U istoj televizijskoj emisiji video sam kako u Južnoj Americi rečne ribe iskaču iz vode i bacaju ikru na listove drveća iznad vode, da 9
je ne bi pojele druge ribe. Ova pojava takođe svedoči o apstraktnom mišljenju. Kada se na leptirovim krilima pojavi šara, koja podseća na preteći pogled koji plaši ptice – to takođe predstavlja modelovanje budućnosti. Samo kod insekata slični procesi se odvijaju stotine hiljada godina, kod riba i životinja odigravaju se mnogo brže. Što više obuhvatimo prošlost, sadašnjost i budućnost imaćemo razvijenije mišljenje. Nedavno mi je jedna žena ispričala šta joj se desilo. Kada joj je umrla svekrva, teško se razboleo mačak, otkazali su mu bubrezi. -Da li znate, kada se molimo, mačak dolazi kod nas i liže nam ruke, posebno mužu. Da, uzgred, kada uključimo kasetu sa vašim predavanjimma, mačak dolazi, legne i gleda zajedno sa nama. -To što vam mačak liže ruke je prosto zahvalnost. Kada je umrla vaša svekrva, kod vašeg muža su počeli ozbiljni problemi, pošto je izgubio oslonac, pomoć – objasnio sam. –Mačak je to preuzeo na sebe, zato su mu otkazali bubrezi. Kada se molite njemu postaje bolje i on vam je za to zahvalan. Što je ozbiljnija informacija, što je punija, na dublji nivo odlazi. Tamo već nema reči, jezičkih razlika. Zato nije čudno da mačak dobija tu informaciju koja dolazi za vreme predavanja i ona mu pomaže, kao i čoveku. Vratimo se biljkama. Na finom planu mi smo jedno – čovek, životinje i biljke. Više od toga, sve što dolazi u dodir sa čovekom, ubrzava svoj razvitak, ispunjavajući se čovekovim osećanjima. Čak i predmeti nežive prirode, neočekivano počinju da ispoljavaju osetljivost. To nije čudno, dolazi do procesa učenja. Biljke koje su bačene na smetlište, saznaju da će umreti. Njihov život se ruši. U trenutku rušenja fizičkog plana dolazi do aktiviranja finih planova, možemo reći, čisti se duša cveta. Njega su bacili na smetlište, pre svega jer se loše razvijao. Biljke su takođe imale gazde čije su probleme preuzele na sebe. U perionici, iako im tamo nije najprijatnije okruženje, biljke nemaju određenog vlasnika. A dobra energetika često je mnogo važnija od dobre sredine. Uz to cvet intuitivno naslućuje: ako uvene, baciće ga. I to, zamislite, radi. Mnogi su primetili da se kod jednog domaćina biljke odlično 10
osećaju i lepo se razvijaju, a kod drugog venu. Ko je suviše ljubomoran, na primer, vezan za život, u njegovom stanu dobro se osećaju liane. Čoveku povišene gordosti najbolje je da gaji kaktuse, oni svojom energetikom smanjuju usredsređenost na srećnu sudbinu. Svako živo biće živi u fizičkoj i duhovnoj, to jest informaciono-energetskoj srdini. Za prilagođavanje i razvitak važne su obe: ako posmatramo kraći vremenski rok, fizičko je važnije, ali u dužem vremenskom periodu vidi se mnogo veći značaj duhovnog. Kada dođe do pogorašanja u životnoj sredini, živo biće, da bi preživelo, stavlja u dejstvo duhovnu sredinu, to jest svoje polje, strukture polja. Što je gora fizička sredina, potrebno je da od nje manje zavisimo da bi preživeli. Dolazi do prebacivanja tačke oslonca sa fizičkih struktura na duhovne i priključivanja na univerzalni program vasione - osećanje ljubavi, za dobijanje neophodne energije. Energiju možemo dobiti iz hemijskih reakcija, a možemo neposredno, iz vakuuma. I ako slabi jedan kanal, dolazi do aktiviranja drugog. Fini planovi – to je naša budućnost. Stavljajući ih u dejstvo povećavamo zalihe budućnosti, to jest životnu snagu vitalnost potomaka. Ako čoveka pretrano «kljukamo», ispunjavajući sve njegove želje, kod njega će doći do izopačenja finih planova i on neće imati zdravu decu. Ako pogledamo zapdno društvo koje je prestalo sebe da ograničava, videćemo neplodnost kao znak izopačenja. Nedavno sam gledao emisiju o Kini. Jedan vozač taksija radi 12 sati prevozeći putnike, a njegov partner, za to vreme spava u prtljažniku auta. I tako mesecima. Ogromna radna sposobnost Kineza povezana je sa vrlo teškim uslovima života i prenaseljenošću. Što čovek više radi, manje zavisi od fizičke sredine. Kad kažem rad mislim na potrošnju ne toliko fizičke, koliko nervne energije. Zato najbolji uslovi za razvitak nastaju onda kada se fizički udobnost zamenjuje uzdržavanjem i oštrim spoljašnjim uslovima. Tada se razvijaju ne samo fizičke već i duhovne strukture. Ako govorimo o čovečanstvu u celini, upravo ljudi koji su se dobrovoljno odrekli fizičke udobnosti, postali su otšelnici, filosofi,
11
svetitelji, popunavajući strateške zalihe čovečanstva, bez kojih je nemoguće preživljavanje u budućnosti. Možete li napisati do kojih bolesti dovode određeni prekršaji?
Uvek sam hteo to da uradim, ali me je stalno nešto zadržavalo. Sada shvatam u čemu je stvar. Ako razložimo po tačkama koji greh vodi u koju bolest, tada će religija početi da iščezava zajedno sa ljubavlju. Kod čoveka je, kada se obraća Bogu, uvek prisutan element koristoljublja, ali pri tome mora da postoji određena granica. Kada nam je Božansko cilj, ono se vremenom pretvara u ljudsko. Kada nam je cilj ljudsko, ono se vremenom pretvara u đavolsko i raspada se. Čovek može ovako rasuđivati: «Zašto da se molim ako sam zdrav? Kada se razbolim, naći ću sa kojim grehom je to povezano, moliću se i poprvaviću se.» Nauka ne treba sebe da potčinjava religiji. Prosto, nužno je neprestano stremljenje prema Bogu i prema ljubavi, stalno savaladavanje zavisnosti od blaga ovog sveta. To je glavni deo onoga što zovemo istinskom srećom. U perspektivi, to daje i preživljavanje i zdravlje i svako blago – duševno, duhovno i materijalno. Molitva je sredstvo sjedinjenja sa Bogom, sredstvo da se oseti ljubav. Ako se pretvori u srdstvo rešenja samo fizičkih problema, ona će delovati, ali će delovati kao loš lek. Zavisnost od površinh želja će se smanjiti, a od finih, dubokih, povećati. Zato suviše snažno vezivanje duše za telo je opasno. Mnogi misle: «Pomolio sam se, a bolest nije prošla. Šta će mi onda vera u Boga?» Obraćanje ljubavi i Bogu uvek leči, ali pre svega naše strateško zdravlje, našu budućnost. Ponekad ono brzo dolazi do sadašnjosti i tada se dešava čudo – najteža bolest nestaje. Ali to se ne dešava svakome, i ne uvek. Zato je bolje uzimati lekove, shvatajući da oni ne daju istinsko ozdravljenje, već samo olakšavaju situaciju. Istina, u poslednje vreme u vezi sa naglim ubrzanjem svih procesa, lekovi daju sve slabije učinke, a duhovne promene sve veće. Još jednom hoću da istaknem: bolesti ima nekoliko hiljda, a uzrok je samo jedan – neodstatak Božanske ljubavi. Čim prestanemo da težimo Božanskom, mi 12
uranjamo u ljudsko i počinjemo da zavisimo od njega – život, seksualna privlačnost, disanje, jelo, želje i svest. Što više od njih zavisimo, što veću agresiju osećamo prema Bogu i ljubavi, to je teža bolest. Jedan je oprostio voljenoj ženi što ga je napustila, ali je žalio za njom. Drugi nije mogao da oprosti i dugo je nosio uvredu u sebi. Treći, ne samo da je nosio uvređenost, već je nastavio da bude ljubomoran. Četvrti je zavideo, peti zavideo i neprestano proklinjao. Šesti nije hteo da živi. Sedmi je pokušao da se ubije. Svaki će imati neku svoju bolest. Ako agresivna osećanja prebace potomcima daljim od trećeg kolena, mogu dobiti neizlečivu bolest. I sve se to leči na jedan način: prihvatiti gubitak ljudskog i videti u tome Božansku volju, sačuvati Božansko u trenutku rušenja ljudskog, shvatiti da krivaca nema, i da bez bola nema razvitka, ostiti to celim svojim bićem, to jest izlečiti dušu. Pre ili posle telo će krenuti za dušom. Nedavno sam gledao reportažu na televiziji: stariji muškarac je bio potpuno impotentan i žena ga je ostavila. Prošlo je nekoliko godina, upoznao se sa mladom ženom i postao ponovo potentan. Da li je moguće da od žena toliko mnogo zavisi?
Krenimo po redu. Razjasnimo, zašto žena ima mnogo snažniju energetiku od muškarca? Najverovatnije postoji jedan odgovor: deca. Žena mora da rađa. Začeće, formiranje ploda, rađanje – sve to je ogroman gubitak energije. Zato je potpuno prirodno, što je priroda ženu, napravivši spolja krhkom, socijalno i fizički zavisnom od muža itd, snabdela velikom zalihom energije na finom planu. Sve do osamnaestog veka, crkva je zabranjivala ženama da se školuju. Kada žena počne da ispunjava muške funkcije, preuzma muške uloge, može izgubi glavne zalihe svoje energije. Dosta često sam gledao sledeću sliku: deca se ozbiljno razboljevaju kada se žena posveti visokom obrazovanju, disertacijama, upravljanju itd. I tako, ženi je od prirode data dosta snažna energetika. Misao potopljena u podsvest postaje događaj. Koliko je žena pravilno vaspitana, toliko je zdrav i srećan njen muž i njena deca. Verovatno ste čuli o dosta 13
rasprostranjenom načinu podmlađivanja. Stariji muškarac spava sa mladim devojkama i primetno se podmlađuje. Ovde postoji jedna «kvaka» – unutrašnja orijentacija ženeske energetike. Zamislite sledeću sitaciju. Mlada devojka se zaljubljuje u starijeg muškarca. On joj govori: «Ništa ti neću ostaviti posle smrti. Lepo nam je sada i živećemo u ovom trenutku.» U njenoj podsvesti se pojavljuje program: «Što duže on bude živeo, što se bolje bude osećao i meni će biti bolje». I muškarac počinje da ozdravljuje i podmlađuje se. Drugi kaže: «Ja te bezumno volim i sve što imam tebi sam ostavio u slučaju da umrem.» U podsvesti devojke počinje da deluje program: «Što duže bude živeo veće su šanse da promeni testament i ja ću sve izgubiti.» Teško da taj muškarac može računati na dug život. Nedavno je jedan Englez objavio: «Hoću da umrem u krevetu sa lepom ženom, koja će mi se davati svom strašću. Njoj će biti isplaćena okrugla suma novca». To bi pratilo objavljivanje u novinama njegove fotografije. Njemu bi toliko žena dalo svoju energiju, tako da bi život produžio za dvadeset-trideset godina. Istina, morao bi da se ograniči na jedno objavljivanje oglasa. Kod mngoih naroda, a u Indiji sve do novijih vremena, postojao je surov običaj: ako muž umre žena zajedno sa njim odlazi u smrt. Saglasno tome, zainteresovanost žene za produženje života muža je prilično velika. A kada se tradicija održava hiljadama godina ona je onda već u genima. Ženina energetika u tom slučaju radi na produženju života muža, kakav god on bio, a ne na njegovom uništenju. Uzgred, četiri žene kod muslimana daju sličan učinak. Kada čovek ima nekoliko žena svaka od njih se trudi da bude privlačnija od ostalih i intuitivno daje mužu energiju usredsređujući se na ljubav. Stalno davanje razvija ženu i čini je spremnijom za rađanje dece, a muž može da rešava one zadatke sa kojima inače sam, ne bi izašao na kraj. Verovatno zato i postoji običaj da se poseduje veliki harem. Maštajući o susretu sa gospodarom, žene jačaju njegovu energiju, saglasno tome jača energetika i blagostanje cele države. Ako muškarac u velikoj meri tu eneriju troši na sebe, postajući tako vampir, može doći do velikih problema, što se i desilo jednom istočnom vladaru koga su u haremu rastrgle žene. Koliko 14
god da je čovek svestan u njemu uvek postoji životinjsko načelo. Ako je ranije žena bila zavisna od muža, duboko u sebi je bila zainteresovana za njegovo zdravlje, preživljavanje, i zato je stalno sputavala svoje zahteve prema njemu, čuvala ljubav pri uniženju svega ljudskog. Dajući mužu ljubav, davala ju je i deci. Mržnja prema mužu uključuje program uništenja sopstvene dece. Ako kod žene nema motiva za kočenje agresije i zahteva prema mužu, ona se odvikava od davanja ljubavi mužu. Ona će prestati i deci da je daje. I onda sledi izopačenje. U evropskim državama, život i njegovo produženje, postale su apslolutne vrednosti. Zakon jako štiti pre svega ženu i njeno dete. U Rusiji je svima poznat izraz «fiktivni brak». U Švedskoj je rasprostranjeniji «fiktivni razvod». Razvedenoj ženi je finansijski lakše nego udatoj. Muž postaje ne samo nepotreban, on prosto smeta. Da li će takvom mužu žena davati ljubav i da li će suzbijati svoje pretenzije prema njemu? Za to je potreban veoma visok nivo samovaspitanja, koga u svetu prosto nema. Zato se Evropa izopačuje i njeno se stanovnišvo popunjava muslimanima koji imaju mnogo dece. Ja ne pozivam da se žene ponižavaju, jednostavno pokušavam da se shvatim šta se dešava. Žene i muškarci izjednačeni su u pravima. Međutim, kada žena počne da se bavi bodi-bildingom, biznisom, kada ima nekoliko diploma viskih škola, ona više ne ulaže napor u samovaspitanje(samorazvoj), koje joj je mnogo potrebnije nego muškarcu; tada se uništava energija koja je usmerena na stvaranje dece. Nedavno na prijemu, jedan čovek je dodirnu vrlo zanimljivu temu: -Pre dvadeset godina, kada sam prvi put doputovao u Berlin, nisam tamo sreo ni jednog homoseksualca. Ta reč je bila uvreda. Danas broj homoseksualaca ubrzano raste, i muški poslovi su počeli da zanimaju žene. Sa čime je to povezano? -Možemo pretpostaviti sledeće, - odgovorio sam. -Biološki žena ima povećanu usredsređenost na život i želje. To je neophodno da bi rađala decu. Kada je muškarac rukovodilac, život i želje su u drugom planu, tada se društvo razvija normalno. Kada žena rukovodi, u celom društvu, podsvesno jača usredsređenost na 15
život i želje. Sve žene u takvom društvu, spontano pojačavaju svoju usmerenost na seksualnost, želje, čulnost. To vodi ne samo u neplodnost i rađanje bolesne dece – naglo skretanje prema čulnosti stvara kod muškarca i dece homoseksualne sklonosti. -A da li znate, - prekinuo me je, - u Japanu je pre trideset godina izveden ogled. Izabrali su najpametnije, najenergičnije, žene, jake volje. Bile su na višem nivou od muškaraca – biznismena. Dakle te žene su zauzele rukovodeće položaje u jednoj velikoj firmi, ali posle nekoliko meseci sve je propalo. -Naravno, - objasnio sam. -Da bi čovek upravljao, prvo mora da se odveže od želja. Žena može postati dobar rukovodilaca, ako se duboko u sebi odrekne rađanja dece. Znači ili neplodna ili stara. Uzgred, u celom svetu se sada pojavilo mnogo ženarukovodilaca. Sudeći po svemu to je znak starenja naše civilizacije. Da li znate, kada sam pokušao da dijagnostikujem kako se menja muško i žensko načelo u čoveku? Kod muškarca se to dešava ovako: do pedesete godine vlada muško načelo, od pedesete do sedamdesete je «mešoviti» period, a od sedamdesete prioritet ima žensko načelo, aktivno starenje i raspad organizma. Kod ljudi koji dugo žive rastegnut, raširen je u vremenu prioritet muškog načela. Ono može omogućiti da čovek živi sto i više godina. Ukoliko se on može više produžiti, utoliko se može više rastegnuti u vremenu i «izmešani» i ženski period. Informacija rađa energiju. Energija rađa materiju. Materija se raspada i vraća se informacionom načelu. Na taj način se razvija svaki proces u vasioni. Tako se razvija i svaka civilizacija. Uzmimo staru Grčku. U početku snažan duhovni uzlet, kontak sa Indijom, njenom filosofijom i kolosalnom starom kulturom. Religija i flosofija, to jest muško načelo dovodi do procvata kulture «mešovitog» perioda. Kultura se pretvara u civilizaciju. Ženksi period. Kult ženskog načela dovodi do slabljenja morala, homoseksualizma i izopačenja starogrčke civilizacije. Pompeja, koja je snažan kulturni centar, počinje da se izopačuje, obožavanje želja i života. Tu su čak i predmeti za kućnu upotrebu imali erotske oblike. Ponekad civilizacija gine kao država. Ponekad kao država i kao 16
narod, zajedno. To zavisi, verovatno od toga, koliko je snažno klanjanje životu i željama i kolko to duboko ulazi u podsvest i utiče na okolni svet, jačajući težnju odricanja od Boga i ljubavi. Takvu malignu ćeliju Vaseljena, prirodno, uništava. Tako je to u prirodi. Oličenje života i njegovog produženja, oličenje razvitka i lepote, postala je žena. Ali klanjanje ženskom načelu vodi nas do zaboravljanja Božanskog. Muškarac je informaciono načelo, žena – energetsko. Muškarac je strateški jači, a taktički slabiji. Žena stvara, muškarac upravlja. Ta dva načela i njihov međusoban uticaj omogućavaju da se oseti zbog čega su ljudi stvoreni – za ljubav!
(Dijagnostika karme IX ) Prevod A.M. S.N.Lazarev - Odgovori na pitanja (Moskva - decembar 2009)
Објавио Beba Mur у 12:01:00 поподне Нема коментара: Пошаљи ово е-поштомBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-у Ознаке: DIJAGNOSTIKA KARME, S N Lazarev 17
четвртак, 17. јануар 2013.
S.N. Lazarev - RADNI MOMENTI U poslednje vreme u mom radu nastaju čudni zastoji. Obično se to dešava ovako: približava se neki događaj i izaziva u meni nepravilnu emocionalnu reakciju. Na finom planu vidim izobličenje, znači nemam dovoljno ljubavi. Pokušavam da shvatim zašto sam nepravilno postupio u budućnosti. Suština je na kraju uvek ista – nedostatak ljubavi. Znači, treba više da se molim, uvećavam količinu ljubavi i jačam jedinstvo sa Bogom. I taj novi nivo će se otvoriti preko novog shvatanja i pravilnog ponašanja. Pretpostavimo da je u meni buknula agresija prema ženama. To znači da će uskoro kod mene ili moje dece biti problema na emocinalnom, ličnom planu. Parametar «prolazak kroz situaciju» nije zadovoljavajući, nema dovoljno ljubavi, agresija tada eksplodira kao najprimitivniji oblik zaštite. Viši oblik zaštite – to je upravljanje situacijom, njoj nije potrebna agresija. Čovek koji ume da upravlja situcijom, da vlada njome, nije agresivan. Onaj koji se obično nervira i vređa, najčešće se boji da aktivno dela. Postoji i viši nivo upravljanja situacijom. To je upravljanje događajem dok je još u začetku, umeće upravljanja sadašnjošću preko budućnosti. Postoji još viši nivo upravljanja – to je uticaj na budućnost i upravljanje njome kroz ljubav. Ukoliko se snažnije i postojanije usredsredimo na očuvanje i uvećanje ljubavi, utoliko se kod nas sve bolje izgrađuju viši oblici upravljanja, pa agresija postaje atavizam, to jest potpuno nepotrebna. I tako, vraćamo se problemu. Primetio sam da ponekad, samo prosto shvatanje onoga što će se desiti dovodi situaciju u red. Iza svakog shvatanja krije se ljubav, pošto ona daje energiju
18
potrebnu za stvaranje veza koje objedinjavaju različite situacije u vremenu i prostoru, i za stvaranje «obrasca shvatanja». «Talenat – to je energija» - govorio je poznati ruski skulptor. Kada saznajemo, shvatimo da smo se nepravilno ponašali i da se tako više nećemo ponašati, usmeravamo se prema ljubavi, duša se njome zagreva i dolazi do daljeg razvitka. Ljubav rađa shvatanje. Shvatanje pomaže otvaranju ljubavi u duši. Sve je jednostavno i potpuno jasno. Ali ja sada ne shvatam, i zato imam osećanje kao da su me pritisnuli stenom. Ne upravljam situacijom. Dolazi do erupcije mržnje prema ženama, koja izaziva kod mene njihovo osuđivanje. Sećam se sličnih slučajeva, praštam i molim se. Posle nekoliko časova osećam jak bol u grlu, koji se postepeno premešta u donji deo stomaka. Isplivava program paničnog straha pred budućnošću, velikog obima, zahvaćeno je više pokolenja potomaka. Ponovo pregledam ceo život i nastavljam da se molim. Prolazi nekoliko časova i u grlu se pojavljuje osećanje, kao da me je neko uhvatio kandžama. Na nagli gubitak energije prvo reaguje grlo, zatim donji deo stomaka, pošto život i energija odatle izviru. Slični događaji – veoma loš znak. Situacija je nevažna. Nije mi jasno šta mi se to događa. A nešto se dešava i to nešto je veoma opasno. Ponovo pokušavam da se dovedem u red. Posle nekog vremena sve se sređuje, a onda se ponovo ruši. Nikada u životu nisam uzimao lekove, ne uzimam ih ni sada, tim pre što mi uopšte ne pomažu. Imam čudno osećanje: kao da mi se telo raspada, grlo podrhtava, vrti mi se u glavi. Jedino što možemo učiniti u takvim trenucima je: sačuvati osećanje ljubavi. Čak i ako ne možete da izađete na kraj sa situacijom, svejedno treba napraviti nekakvu dinamiku – pozitivniu ili negativnu. Jer dok je god prisutno osećanje straha, svest odmah proizvodi i odgovarajuću situaciju. Pristupam preispitivanju različitih mogućnosti. Radio sam deset godina kao iscelitelj. Svi pacijenti su bolovali od najtežih bolesti, pre svega raka. Obično iscelitelj, koji se bavi malignim bolestima, ako nije šarlatan, umire dosta brzo; ali najgore je što on može 19
preuzeti bolest ne samo na sebe, već i prebaciti je na svoju decu i unuke. Ako bih primeto taj proces u sebi, odmah bi završio sa svojim isceliteljskim radom. Ali stvar je u tom što ja vidim površniski nivo, a moja zaštita može biti probijena na mnogo finijim planovima. Zašto se isceliteljstvom obično bave starice? Za žene je starenje mnogo veća trauma nego za muškarce. Zato su u starosti one mnogo manje vezane za život i želje. Iako one dosta često umiru kada naiđu na pacijenta sa ozbiljnim problemom. A mlad iscelitelj je na neki način samoubica, ukoliko se nije oslobodio vezanosti za život. Meni su takva zaštita bile neprijatnosti različitog obima, ali ne mogu o svemu da pišem u svojim knjigama. Glavna zaštita mi je bilo shvatanje i stremljenje ka Bogu. No stalna preopterećenost i duševni nemir koji sam imao, nisu mogli proći bez posledica. Kada postoje problemi obično se molim i pokušavam da proniknem u suštinu. Kada nešto otkriješ, nastupa olakšanje. Sada toga nema. Nastavljam da se molim i prebirem po svim varijantama. Znam jedno: ako savladaš strah i sumnju u sebe i sačuvaš težnju prema Bogu, svaki problem se može rešiti. Treba se boriti do kraja. Ranije sam smatrao da smrt zaustavlja težnju stremljenje. Ali kada sam 1991. godine dobio lekarske nalaze o malignom obolenju, koji su mi izgledali kao izricanje smrtne presude, nastavio sam da se borim, ali ne za svoje telo, već za svoju dušu. A bez ljubavi i stremljenja ka Bogu, dušu ne možemo spasiti. I tada sam na sebi gledao kako ozdravlja telo kada se duša čisti. Šta se sada dešava sa mojom dušom ako se telo raspada pred mojim očima? Zasada, istina, to se dešava na finom planu, i do tela će to doći kasnije. Načelno, izvor je poznat. Iz korena ljudske sreće dolaze impulsi i veoma snažna erupcija agresije. Život, seksusalnost, želje, ljudska ljubav, budućnost – to klupko je izvor problema. Na žalost, ništa ne mogu da uradim. Sada osećam ono što osećaju pacijenti. Sada ne mogu ništa da vidim. Stres daje energiju. Tu energiju možemo usmeriti prema strahu i uniniju, to jest samouništenju, a možemo da nastavimo da čuvamo ljubav i brojimo varijante. Izraz «boriti se do kraja» nažalost, netačan je. 20
Kraja nema. Treba se boriti beskonačno. Čak i ako je ostalo svega nekoliko sekundi života, treba nastaviti sa razmišljanjem o duši i produžiti svoje stremljenje ka Bogu. U narednom trenutku iz sećanja mi isplivava jedan događaj. Idemo u moju vikendicu. Uzak, asfaltni put, ispred mene treretni kamion, hoću da ga preteknem i ubrzavam do 120-130 km. Saputnik, koji je sedeo sa moje desne strane , odjednom je povikao: « On skreće levo!!!» Migavci su na kamionu, zbog nečega bili iznad, a ne dole i znak da će skrenuti, zbog toga nisam video. Da idem ivicom puta nisam mogao jer je sa leve strane bila kosina i drveće. Do teretnjaka je ostalo vrlo malo. Snažno sam nagazio kočnicu, auto je počeo da koči, gume su zaškripale i mi smo kao na sankama leteli prema kamionu. Obično u takvim slučajevima kod čoveka se pojavljuje blokada i on prestaje da reaguje. Ostalo mi je još par sekundi. Skinuo sam nogu sa kočnice, stisnuo gas i okrenuo volan udesno. Gume su zavrištale i osetivši dodir sa putem autom je ponovo postao upravljiv. Kao na usporenom snimku video sam kako furgon leti prema nama. U deliću sekunde, desetak santimetara od levog stuba, pored nas je projurila tamna masa. Srećom, auto se nije prevrnuo i mi smo nastavili dalje. Sada se prema ruskim teretnjacimma odnosim sa velikom pažnjom. U Rusiji je potrebno razmišljati ne samo za sebe, već i za one koji se nalaze oko vas, predviđajući i preračunavajući njihovo ponašanje, iako ono može biti nepredvidljivo. U mojim istraživanjima, nemoguće je napredovati ako ne stvarate mnogo varijanti i stalno ih proučavate. Što manje zavisiš od situacije to ćeš bolju hipotezu postaviti. Da bi upravljali procesom treba se izdići iznad njega. Primetio sam da je potrebna situacija koja mi ugrožava život da bih pronašao neko novo rešenje. Imao sam saobraćjnu nesreću ili su me mogli ubiti upravo onda kada sam «proklizavao» i nisam mogao da izađem na novi nivo. Šta se sada dešava samnom? Plaćanje starih grehova ili izlazak na novi nivo? Uopšteno, ako ćemo razmišljati 21
pravilno, stari gresi nas onemogućavaju da se podignemo na novi nivo. Da bi zakoračili u sutrašnji dan, nemoguće je živeti u današnjem. A možda je to prosto znak da je vreme da završim istraživanja? Spreman sam da to u sekundi uradim – ipak to je velika odgovornost. Meni povremeno govore: «Zašto Vi pišete, šta je to Vaš sistem? Greške zadržite za sebe, a sistem dajte Bogu». Kada bih stoprocentno bio siguran gde je istina, a gde su greške, tako bih i uradio. Ja istražujem, vršim oglede, ulazim u suštinu nečega, zato i uzimam na sebe toliku odgovrnost. I upošte, kriti se nije ispravno, zato i nisam uzeo pseudonim kada sam pisao prvu knjigu. Opet bol u donjem stomaku. Isplivava prezir, kritkovanje ljudi zbog straha od budućnosti. Opet mi se vrti u glavi. Dali su mi da se podsetim, da ne zaboravim da je vreme da završim ovaj i počnem da se bavim nekim drugim poslom. Ranije sam, u kritičnim situacijama imao sposobnost da dobijem informaciju tekstom (automatskim pisanjem, prim.prev.). U osnovi tako sam dobijao informaciju kada su me ponašanje i pogled na svet onmogućavali da preživim. Poslednji tekst je bio takav. Nekoliko meseci sam se borio sa jednim problemom i nikako nisam uspevao da ga rešim. Pokušao sam uzem informaciju tekstom (automatskim pisanjem) i dobio odgovor: «Razmišljaj sam». Obično tekstualnu informaciju daje sudbina drugog čoveka ili moja. Ali u poslednje vreme to je više bila dezinformacija, pri tom bez objašnjenja. Znači, ili propadam ili je bolje da zaboravim na tekstualne informacije (dobijene automatskim pisanjem). Iznenađuje me što izbijaju razni programi. Znači, to nije povezano sa određenim događajem. Šta da radim, kako da se molim? Nastavljam da se bavim tekućim poslovima, ali svest po starom preračunava sve varijante. U budnom stanju, čak i u snu, taj proces teče neprestano. Pri čemu noću treba tražiti slična stanja. Ako nakupim nekoliko takvih trenutaka, moći ću da uporedim i nešto će ispasti. Tako je kako je; prisećam se: pre mesec dana, pre nastupa u S. Peterburgu, pozvao me je prijtelj. 22
Bio je u lošem stanju. -Da li znaš da se prosto raspadeam – govorio je. –Molim se, ne pomaže. Prosto umirem i po svoj prilici, ovoga puta stvarno. Gospode, kako je lako drugoga savetovati, kada je njemu loše, a tebi dobro! -Tvoje stanje nije vezano ni za kakvu situaciju, - objasnio sam mu. – Tebi je pedeset godina, a imaš malo dete. Znaš li zašto deca mogu biti bolesna, kada su roditelji stariji? Naučnici to objašnjavaju nakupljenim greškama u genima. Zapravo, ne nakupljaju se greške, već uvrede. A kod verujućeg i dobrodušnog čoveka nakuplja se ljubav i stremljenje prema Bogu. I njegovi potomci će biti talentovani. Kod čoveka iste starosti, ali zlopamtila, uvredljivog, malodušnog, deca i unuci mogu biti teško bolesni. Deca su uveličavajuća stakla svojih roditelja. Dakle, nastavljam pre nego što on progovori – ti nisi zlopamtilo, ne vređaš se, ali uvek si bio vezan za odnose, ljudsku ljubav, više želje. Tvoje dete je talentovano, obim njegovih želja je veliki, ali i zavisnost od viših ljudskih vrednosti, takođe si mu preneo. Kolika je razmera, obim naše čulne sreće, toliki mora da bude i potres. U proseku, ti možeš da izdržiš potres osećanja obima 30 života, a tvoje dete će morati da izdrži potres od 70. Kome je mnogo dato, od njega se mnogo i traži. I ti sada odrađuješ njegove buduće probleme, njegovo moguće neprolaženje kroz traumatske situacije. -A šta da radim? – pita me prijatelj -Znaš, nastupa vreme koje ja vidim, shvatam, ali malo šta mogu da izmenim. Ranije je bilo jednostavnije: učinio si greh, pokajao se – bolest je prošla. A sada vidim kako se primiče budućnost, vidim obiman potres i ne mogu da dam nikakav savet. Mogu samo da kažem: nastavi da se moliš za sebe i dete. Još više se usredsredi na ljubav i jednistvo sa Bogom. Odveži se neko vreme od svega. Potpuno odbaci strah, nevericu u sebe i uninjepotistenost. Smanji zavisnost od budućnosti, sakupljaj i sređuj sve doživljaje. Prepričao sam mu biblijsku priču o nepromišljenim nevestama, koje nisu napunile uljem svoje svetiljke i zakasnile su na susret 23
sa Nebeskim Mladoženjom. Hristos je govorio da će nastupiti vreme za koje se moramo unapred pripremiti. I onaj ko se stalno spremao, izdražaće probu. Ulje u svetiljci – to je ljubav u našoj duši. Da bi prošli kroz sutrašnji dan, moramo imati minimalnu količinu ljubavi i svesno stremljenje ka Bogu. Na to odlazi mnogo više od meseca ili godine. Zanimljiva misao mi se javila: uvek pred Pashu nađem se u sličnom stanju, dešavaju mi se slične stvari. U načelu to se svakome dešava, prosto ja to jače osećam. Zanimljiva slika: osećanja Isusa Hristosa prenose se na nas. I svi mi – pravoslavci, katolici, muslimani, jevreji i budisti u svojoj podsvesti prolazimo pripremu za raspad, krah svih životnih vrednosti. Pri tome na vrlo dubokom nivou. I ako smo u tom trenutku okrenuti ljubavi, spremni da se odvežemo od svega, svake godine stvaramo mehanizam za spasenje duše i tela. Pokušavam da dijgnostikujem obim potresa i čudim se. Kolebanje je obima deset-dvadeset života. Za mene je pojam «osećanja obima u tri ili deset života» – skala koja mi omogućava da se orjenitšem u svojim istraživanjima. Na predavanjima govorim: «Da bi preživeo u narednim godinama, čovek mora da sačuva jednistvo sa Bogom pri destabilizaciji osećanja u obimu od 50 života». Inače informacija koja nam je prenesena Novim Zavetom, daje mogućnost da sačuvamo ljubav pri mnogo većem obimu destabilizacije, po svoj prilici omogućava stvaranje desetostruko većih zaliha. I što nam se ta nova budućnost više približava, potresi su sve snažniji. Zasad se to dešava na nivou podsvesti. Mnogi ljudi čak i ne shvataju i ne osećaju, da se u njihovim dušama neprestano nakupljaju osećanja straha, mržnje, uvređenosti. Možda to jeste strašni sud o kome u alegorijama govori Isus Hristos? Onaj ko teži ljubavi i Bogu, ne primećuje da prolazi buduća iskušenja, a onaj koji se boji, mrzi i sažaljeva sebe, zatvara sebi tu mogućnost. Nedavno sam u razgovoru sa jednom pacijentkinjom, rekao šaljivo: 24
-Sećate li se priče o strašnom sudu? Dakle mi smo već u hodniku. -A da li znate, - odgovorila je ona – meni se čivni da sam već u sudnici. Sećam se kako sam savetovao pacijente: «Postoje situacije u životu kada se naša podsvest otvara i svaka naša reč i svaki postupak postaje hiljadu puta značajniji». Meni su baba-vračare u Kareliji pričale, da u toku 24 časa postoje dva minuta kada se svaka izrečena reč ispuni, zato je bolje držati jezik za zubima, kada poželiš nekome zlo. Dakle, kod naše dece dolazi do eksplozije osećanja – to su te dve minute, ali razvučene, rasprostrte u vremenu. Kada dete ima 13-15 godina, ili u vreme prve ljubavi u 16-18 godini, kada se dete ženi, a zatim prolazi kroz trudnoću i na svet dolazi beba, u tom trenutku dolazi do ogromnog opterećenja. Da bi se usredsredio na ljubav dolazi do protresanja čovekove suštine na najdubljim nivoima. Deca se inutitvno spajaju, priključuju roditeljima. I ako je roditelj u tom trenutku neumeren, uplašen ili agresivan, (ne svojom voljom, slučajno) gubi decu. A onda se rušenje njihovih finih planova vraća roditeljima kao bolest ili smrt. Sada ulazimo u period kada se naša podsvest otvara, kada naše misli, osećanja i postupci postaju mnogo puta značajniji. Ali čak i to napeto vreme ima svoje vrhunce u kojima se uredsređuje prošlost, sadašnjost i budućnost. Takav sjajan period je Strasna nedelja, pred Pashu. Sjajna je ne samo zato što dolazi do snažnog razdrmavanja na finim planovima, već i zato što se dobija mehanizam za preživljavanje u narednom periodu. Mehanizam spasenja, to jest neprestanog stremljenja prema Bogu koje ni od čega ne zavisi, podrobno je izložen pre dve hiljade godina. Danas je 23. april. Ostalo je nekoliko dana do Pashe. Poslednjih nekoliko dana, vreme je predivno. Posmatram kroz prozor kako se grane drveća njišu. Proleće. Lakše je sada osetiti ljubav. Ujutro, otvaram prozor i slušam pesmu ptica. Treba sačuvati to 25
osećanje zaljubljenosti što je moguće duže, i odbaciti sve što mu smeta. U vasioni nema, nije bilo i nikada neće biti razloga za odricanje od ljubavi, osim ako ga mi ne izmislimo. (Dijagnostika karme IX ) Prevod A.M. S. N. Lazarev - Energetski tokovi (Moskva 07.03.2011)
Објавио Beba Mur у 11:00:00 пре подне Нема коментара: Пошаљи ово е-поштомBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-у Ознаке: DIJAGNOSTIKA KARME, S N Lazarev уторак, 15. јануар 2013.
S.N. Lazarev - pitanja i odgovori
26
Na ceduljici na kojoj sam vam postavila pitanje, odgovorili ste mi: «Nikada ne osuđujte, ne plašite se budućnosti, godina rada na sebi». Ishod: vratio mi se muž. No postala sam ravnodušna. Dobila sam jako dobro plaćen posao, a nemam ni najmanje želje da se potrudim oko njega. Potpuna ravnodušnost prema svemu. Čini mi se da je to rezultat rada na sebi po vašem sistemu.
Mislim da ste u pravu. Kod vas je ljubav suviše tesno bila povezana sa željama. Zato, kada ste počeli da se udaljavate od vezanosti, istovremeno ste se udaljili i od ljubavi. Tema seksualnog odvezivanja pojavila se još u staroj Indiji. U početku, odvezavši se od svega, u toj pustinji, počinjemo da osećamo nešto mnogo važnije od onoga što nas je pre činilo srećnim. Zatim shvatamo da je odvezivanje sredstvo da osetimo jednistvo sa Tvorcem. Proces odvezivanja je završen, počinjao je proces težnje ka ljubavi i buđenja osećanja ljubavi u duši. A onda se postepeno vraćamo ka ljudskoj sreći, nastavljajući da čuvamo jedinstvo sa Tvorcem i neprestano održavamo osećanje ljubavi. Nemojte to posebno da preživljavate. Proces otupljivanja osećanja je zakonomerna pojava i ispoljva se kod mnogih koji su suviše tesno vezani za ljudsko. Ponavljajte u sebi da čuvate ljubav prema Bogu i u trenutku kad gubite ljudsko; i kada se pripremite za to osećanje ono će vam doći. Pročitao sam Vašu prvu i petu knjigu, sada izučavam drugu. Očaran sam kineskom filosofijom, dubinom Tao Te King-a i Feng Šu-a. To nije zbog mode, zaista je zanimljivo i privlači me. U vezi sa tim pitanje: kako ovo razumeti «pravi mudrac teži nedelanju»? Kako praktično primeniti «nedelanje»?
Već sam pričao priču o monahu kod koga je došao učenik i rekao da je spreman da ispuni svaki zadatak koji mu da. Za početak monah mu je predložio da posadi šargarepu lišćem 27
nadole. Priča se da je Serafim Sarovski svakodnevno premeštao cepanice sa jednog mesta na drugo. U Indiji to nazivaju: nevezivanje za rezultate svoga rada. Kada sam bio mlad pravio sam spisak neodložnih poslova koje sam morao da uradim sledećeg dana. Spisak je postepeno rastao i popunjavao se. Kada je narastao na 40 tačaka, primetio sam da se umaram i padam u uninje-potistenost, plašeći se da ništa neću uspeti. I tada sam bacio sve spiskove i odlučio da vidim šta će biti. Ništa se nije izmenilo. O onome što nije trebalo da se radi nisam ni razmišljao, a ostalo je nastavljo da ispunjava sam život. Po mom shvatanju delovanje je povezano sa željama, sa ciljem, to jest sa svešću koja sigurno vodi ka cilju. Što više zavisimo od konačnog ishoda, utoliko se više bojimo, preživljavamo, brinemo se da nam neko ne umeša u posao i upadamo u očajanje ako ne uspemo. Zato su učitelji, podučavajući svoje učenike, u početku zadavali besmislene poslove. To je smanjivalo zavisnost od želja. Ako se delatnost obavlja bez vezanosti ona ne vređa dušu i može se nazvati nedelanjem, to jest delatnost se obavlja spolja i ne dešava se unutra, u čoveku. To dozvoljava da se bavimo svakakvim poslovima, čuvajući osećanje Božanskog u duši. Pomenuću zanimljivu činjenicu. U jezuitskoj školi, pri izboru najboljih učenika, daje se ovakav test. Mladom monahu se zakaže razgovor, recimo u 9 sati ujutro. On dolazi na vreme i čeka. Prolazi 5-10 minuta, no niko ga ne zove. Prolazi sat, drugi, treći.Sve to vreme monaha su neprimetno pratili. Ako je ispitanik pokazao i najmanje znake nezadovoljstva, razdraženosti, on je izbacivan iz kruga kandidata za odgovorno mesto. Dakle ko se nervira, žuri, vezuje se, ozbiljan zadatak ne može ispuniti. Vikinzi su pred bitku vojnicima davali da piju sok od muhomorke. Svest je ostajala čista, a strah za život se smanjivao, zato što je padala zavisnost od želja. U Indiji u sastav svetog napitka «some» pored mleka dodavao se takođe sok od muhomorke. Vojnicima pre bitke se govrilo: «Ti si već mrtav, zato u tebi nema straha, mržnje, želje za preživljavanjem. Idi i radi svoj posao». Spoljšnji, vezan sa telom, sloj želja i svesti bio je 28
blokran, ali se zato otvarala unutrašnjost u mnogo većem obimu. Da bi se bavili filosofijom, potrebno je videti skriveno jedinstvo svega što postoji u svetu. Da bi osetili jedinstvo sa njim , treba izaći na fini plan odvezati se od spoljašnjeg, površnog, vidljivog. Zato je istinska filosofija uvek tesno povezana sa mistikom i religijom. Za čoveka sa Zapada važanje organ koji vrši neki rad, funkciju. Za čoveka sa Istoka važna je radnja(funkcija) koja stvara organ. Zato je zapadnog filosofa zanima kakva je građa organa, a istočnog kako on radi i kako je povezana sa ostalim organima. Zato zapadna medicina leči samo organ, a istočna da učini skladnim rad celog organizma, svih njegovih organa. Iako su zasluge zapadne i istočne medicine i naravno filosofije nesporne, što se više razvijamo bolje shvatamo, da je videti jedinstvo svega postojećeg, lečiti ceo organizam mnogo perspektivnije nego kopati po pojedinim organima. Dakle, pitanje šta je važnije funkcija ili organ, na neki način je rešio sovjetski psiholog Leontjev. U svojim radovima je opisao sledeću činjenicu: ako organizam dospe u nove uslove, nekoliko organa zajedno mogu vrštiti(stvoriti) novu funkciju, usled čega počinje da se formira novi organ. Tako da su ispravna, možemo reći, oba mišljenja. Funkcija formira organ, a zatim organ vrši funkciju. Za mene istočna filosofija u svom strateškom shvatanju sveta izgleda kao funkcija, a zapadna filosofija i medicina kao organ, koji radi čisto praktične stvari. Princip jedinstva dozvoljava da se uključi i drugostepena funkcija i da se vrati ka prvobitnoj, to jest onoj koja je postojala do organa, do materijlanog sveta, tamo gde je svet bio jedna svetleća tačka.
29
Ja sam programer, što je samo po sebi dijagnoza. Više-manje, svestan sam svojih problema i nekako se sa njima nosim. Ali pitanje koje ću postaviti ne tiče se mene, već moje voljene žene. Pre više godina tast je upao u nevolju – teška bolest bubrega i slezine. Tast – čovek vojnik, nije religiozan, ali mojoj ženi to nije smetalo, da ga «uzme pod svoje» i «iščupa» iz te situacije. I već godinu dana tast poštuje sve postove i moli se svako jutro. Stanje mu se popravilo, hvala Bogu, i gotovo je potpuno zdrav. Ali, izmenio se karakter moje žene. Jao, i to nagore. Pojavila se nepokolebljiva uverenost u svoju ispravnost. Godinu dana nisam tome pridavao poseban značaj, ali sada je to poprimilo nesnosan karakter. Njeno mišljenje je uvek ispravno, njene odluke su konačne i ne podležu preispitivanju. Ko je kriv, u kome je uzrok problema, meni ili njoj? Recite nam u opštim crtama o pravoslavlju koje pretenduje na to da je jedina istinita vera? Molim Vas, pomozite, samo nekoliko reči nam mogu ukazati na prvi put.
Vi ste, verovatno, primetili da se paranoidni simptomi pojavljuju kod natprosečnih osoba. Otkuda oni dolaze? Stvar je u tome da su naše želje - osećanja, koja obuhvataju prošlost, sadašnjost i budućnost. Što su naša osećanja većih razmera, što su jača, ulaze dublje u budućnost, znači da se snažnije može razvijati intuicija, sponatno viđenje, uticaj na okolni svet. Što su snažnije želje, osećanja čoveka, utoliko je viši nivo njegove energije i utoliko može više dobiti u životu. Zamislite pametnog, sposobnog, talentovanog ali istovremeno pasivnog, stidljivog, bojažljivog čoveka, a zajedno sa njim prosečnog, koji je hrabar, pun energije, volje i veoma samoljubiv. Vi znate ko će od njih zauzeti rukovodeći položaj. Pametniji će u najboljem slučaju biti zamenik ili izvršilac. Što jači dodir čovek ima sa budućnošću, to snažnije utiče na sadašnjost i upravlja njome. Mnogi iscelitelji tako i leče. Oni su u kontaktu sa finim planovima što i koriste. Vi shvatate da takvo lečenje pomaže telu, ali šteti duši, zato što njegov cilj nije shvatanje sveta i potpuna promena čoveka, već samo poboljšanje fizičkog parametra. Kada se čovek obraća Bogu sa ljubavlju on značajno povećava obim svojih ljudskih osećanja. I tada se mogu otvoriti sposobnosti lečenja, viđenja 30
budućnosti, mogu se otvoriti više sposobnosti. Ako nema stalne i isključive prednosti Božanske ljubavi nad svim ljudskim vrednostima, tada se može desiti da čovek, neprimetno počne da se klanja svojim željama, budućnosti, duhovnosti itd. Taj mehanizam je prilično rasprostranjen. Eto otkuda priča o đavolu – anđelu koji je bio najbliži Bogu i zato su njegove sposobnosti, njegova osećajnost buknuli. Ali izgubio je vezu sa Bogom, prestao je da oseća u sebi prednost Božanskog i pretvorio se u đavola. Sećam se kako mi je jedna žena rekla: «Što se više molim, to više želim da psujem». Bila je u šoku i mislila je da nije normalna. Objasnio sam joj da je to prirodan proces. Što snažnije težimo Bogu, to nam više napora treba da savladamo ljudsko. Nema svako snage da to izdrži. Ljudi koji su nepovratno stremili ka Bogu, da bi preživeli, da im se duša ne bi raspala, olakšavali su sebi zadatak odricanjem od novca, seksa, obilne hrane, opštenja, udaljavali se u manastire i pustinje. Kada je porcija Božanskog dobijena, kada se pretopila u ljudsko, kada je napravljen mehanizam savladavanja zavisnosti od ljudske sreće, tada je ta infomacija mogla da bude preneta drugima bez opasnosti po život. Paranoidnost se javlja kod čoveka koji misli da sve vidi jasno, unapred. On odlično zna šta da radi, ima odličnu intuiciju, on predviđa svaku situaciju i postepeno se navikava na to da je uvek u pravu, zaboravljajući da se istinsko, apslolutno znanje, krije u duši svakog čoveka. Pravilno, dalekovido shvatanje sveta će uvek u nekom stepenu protivrečiti Božanskoj logici i nikada neće biti savršeno. Pri obraćanju Bogu ljudsko može oslabiti ili ojačati. Ako se Bogu obraćamo, odbacivši pri tom svoje želje i ciljeve, ako smo odbacili i svoju svest i znanje i osetili nazaštićenost, tada se Božansko pretvara u ljudsko prirodno i mirno. I tako ljudsko nastavlja da nosi u sebi ljubav, neprestano osećajući sopstvenu drugorazrednost u odnosu na Božansko. A ako se Bogu obraćamo sa prikrivenim ciljevima i željama to znači da je u
31
našoj podsvesti ljudsko ipak važnije, što znači da će ono uvek pokušavati da uguši Božansko i postane đavolsko. Obraćanje Bogu vaše supruge bilo je sredstvo za ispunjenje njenih želja. Cilj je bio život i zdravlje, želja da pomogne bliskom čoveku. Kada se obraća Bogu, obim njenih sposobnosti je postao mnogo veći, ali u podsvesti korist je odnela pobedu nad ljubavlju. Spasavajući zdravlje svoga oca, ona je u određenoj meri povređivala svoju dušu. Zato, kao što shvatate, pretenzije pravoslavlja ne stoje. Mislim, za početak, ženi možete objasniti da osećanje apsolutne sopstvene ispravnosti i jeste đavolizam. Apsolutna ispravnost podrazumeva i apsolutno znanje, a ono je čoveku nedostupno. Samo ga Tvorac poseduje. Razdražljivost, osuđivanje, neporecivost mišljenja, grubost u odnosima prema ljudima – sve su to znakovi gubitka Božanskog i pobede ljudskog. Vraćajući se na pravoslavlje reći ću: pošto je smirenje jedna od osnovnih vrlina, možete pomoći ženi ne samo rečima već i ponašanjem. Ako u tim trenucima uspete da sačuvate osećanje ljubavi, mislim da će Vašoj ženi, vremenom postati bolje.
32
Moja dijagnoza je – hronični cistitis. U poslednje vreme dolazi često do pogoršanja; od bola bukvalno padnem. Dva tri sata vrištim od bolova, a onda oni polako utihnu. Prvi napad sam imala sa 14 godina. Sada imam 19. Moja majka je takođe imala isto. Ali posle razvoda sa mojim ocem, već četiri i po godine nema napade. Kada su me otpustili iz bolnice u kojoj sam se lečila nekim jakim lekom, mami su ponovo počeli napadi. Dejstvo lekova je prošlo i ja sam se opet razbolela. Ispada da se njena bolest preselila kod mene? Mama nije čitala vaše knjige. Ona samo vrišti: «Samo ostavi svoga dečka i neće biti problema sa bešikom». A ja ne mogu da svhatim u čemu je stvar. Probala sam sve, ali ne mogu da se izlečim. Ali u svemu ostalom ja sam SREĆNA OSOBA! Moja duša peva! Volim i voljena sam, imam sve što želim, išla sam gde sam htela, imam puno drugova. Volim Boga i sve što je stvorio. Ali ta sreća se često prekida trenucima nesnosnog bola. Da li možete da mi date neki savet?
Iako vaša mama nije čitala moje knjiga ipak je uspela da «ulovi» vezu između bolesti i događaja. Bešika, ginekološka obolenja – uvek za temu imaju ljudsku ljubav i odnose. Što se više divimo i klanjamo ljudskom, utoliko se snažnije uključuje mehanizam strahova, uvreda, ljubomore. Ako majka nije prihvatila očišćenje u mladosti, teško da ćete ga i vi prihvatiti preko voljenog čoveka, i tada će se razobleti ili poginuti vaše dete. U podsvesti, vi teško da možete prihvatiti bol koji dolazi od voljenog čoveka, zato vam je dat bol od bolesti. Moguće je rastati se od voljenog čoveka i tada će cistitis proći, ali ako vam je taj čovek predodređen, možete umreti. Zato je ovo pitanje bolje rešavati promenama u sebi. Nedavno mi je došla pacijentkinja čija kćer ima ozbiljan problem – manu srca. Operisali su je. Sve je prošlo dobro, ćerka nije imala nikakvih dodatnih problema, majka je bila srećna. Posle dva meseca, majka je napipala izraslinu na svojim grudima, obratila se lekarima i saznala dijagnozu – rak. Operisali su je, ali nije pomoglo, rak je već metastazirao. Onda su je poslali na hemoterapiju – metastaza se povećala. Sa tim problemom žena 33
je došla kod mene. Objasnio sam joj da je sve veoma jednostavno. Evo šta sam joj rekao. Imali ste ogromnu uvređenost i malu količinu ljubavi. Ljubav se smanjivala, a uvređenost povećavala pošto su vas vređali puno i dugo. Pojam praštanja je nepoznat vašoj kćeri. Kada su vas operisali uvreda koju je «davala» bolest bila je odstranjena. U svakoj, čak i najbeznačajnijoj situaciji mi gradimo čitav spektar odnosa prema svetu i Vasioni. Kod vaše ćerke se i u najbezazlenijoj situaciji naglo i brzo razvija neprihvatanje sveta. Svako kretanje u vasioni je sukob sadašnjosti i budućnosti. Najmirnija i najharmoničnija situacija u osnovi ima sukob. Neznanje da se pravilno prođe kroz sukob je odricanje od razvitka. Vi ste lišili kćer mogućnosti da prođe kroz bolnu situaciju. Ta situacije se pojavila u vama. Shvatite za početak da je svaka uvreda tlačenje vaših želja, površinsko rušenje. Bez rušenja nema razvitka. Svaka uvreda je zalog razvitka, ako sačuvate ljubav u duši. Ako uvredu ne prihvatite i počnete da se vređate sve više, to znači, da vi nećete da se menjate, nećete da se približite Bogu. Dakle naučite sebe da praštate uvrede, a za to je potrebno da naučite da prihvatite poniženje svojih želja i sačuvate ljubav prema Bogu. Mi imamo dve osnovne vrste želja: jedne su povezane sa produženjem života – to su seksualne želje, druge su povezane sa zaštitom života i njegovim razvitkom – to je misleni i voljni impuls. Stalno ponavljajte u sebi da prihvatate Božiju volju, da je vaša volja drugorazredna. Ponavljajte da je seksualna privlačnost za vas drugorazredna, a da je najviši cilj ljubav prema Bogu. Periodično ograničavajte svoju volju, svoje ciljeve i seksualne želje. Naučite da prihvatate svako poniženje kao Bogom dato spasenje. I tada ćete pri svakom bolu moći da osetite slabost, ništavnost ljudskog, njegovu drugorazrednost i nadmoć Božanske ljubavi. Umesto muka rušenja imaćete radost stvaralačkog bola. Jedan pacijent me je pitao: «Zašto mi Bog šalje takve neprijatnosti? Zar sam toliko loš»? 34
«Ne «zašto», nego zbog čega, - ispravio sam ga. – Neprijatnosti su vam date ne zato što ste loši već da bi postali bolji.» Da bi preživeli gubitak ljudskog, treba u svemu videti Božansku ljubav. Kada počneš da shvataš kakvim nevidljivim nitima je povezan svet, kako jedno proizilazi iz drugog, tada shvataš da krivaca nema. Ako nema krivih, nema ni (is)pravi(ni)h, pravednih. Ako ne bude onih koji će se vređati, neće biti ni onih koji će vređati. Sklanjajte pokajanjem svu uvređenost na žene, naučite se da sačuvate ljubav u trenucima gubitaka, jačajte ljubav neprestano. I kada naučite kroz molitvu, kroz obraćanje Bogu vašu ćerku da se ne vređa, bolest više neće biti potrebna. Vratimo se autoru ceduljice. Oblast grudi – to su uvrede, donji stomak – to je odricanje od ljubavi, želja da se ne živi. Kako su se ovi problemi kod vas javili u 14. godini, u vreme polnog sazrevanja, znači, te probleme imaju i vaša buduća deca. Pokušajte da se ponašate prema voljenom čoveku kao prijatelju, zaboravite neko vreme na seks. Naučite da prihvatate bol od ljudi kao očišćenje vaše duše. Čime se mi vezujemo sa ovaj svet? Preko seksa, jela, disanja, svesti. Postoje različite tehnike savladavanja tih zavisnosti pa ih možemo koristiti. Još jednom hoću da napomenem da je u mom sistemu skrivena velika opasnost, to je pragmatičan prilaz molitvi. Ljubav prema Bogu daje zdravlje i sreću, no, obraćajući se Bogu, moramo da zaboravimo na svoje zdravlje i sreću, inače rešavamo tekuća pitanja, taktička, ali stvaramo sebi problem na strateškom planu, mnogo veći i obimniji. Čak ako vam bol i ne prođe odmah, ne bojte se i ne očajavajte. Bog ne postavlja zadatke koji se ne mogu rešiti. Vama je postavljen zadatak, a njegova suština nije u tome da zadobijete zdravlje, već da preko bolesti osetite u sebi Božansko. Taj zadatak je moguće rešiti. I vi ćete ga pre ili kasnije rešiti. A u to da ćete ozdraviti, uopšte nemojte da sumnjate. 35
Bezuslovna ljubav!!! Kako da se ponašam? Mnogo godina volim oženjenog muškarca. On to ne zna, prema meni je ravnodušan. Da li pravilno postupam odričući se odnosa sa njim, pri tom nastavljajući da ga volim? Gde je granica između smirenja i odricanja od želja? Sudeći po tome što mi se zdravlje jako pogoršalo ne idem prema Bogu. U čemu je moja greška u ovoj situaciji?
Zamislite životinju koja se najela, a zatim se prihvatila seksa. Sada zamislite čoveka, koji je to isto učinio. U čemu je razlika? U suštini izgleda da nema razlike. Ali kod čoveka, pored želja i brzog zadovoljstva, uključuju se i pojmovi lepote, opštenja, to jest energija želja utiče na čovekov razvitak. Ako se čovek ne bude uzdržavao, težeći ka najfinijim osećanjima u kojima je više ljubavi, pretvoriće se u životinju. Nedavno mi je jedna devojka napisala na ceduljici: «Hoću da naučim umetnost ljubavi i razmišljam: ko bi me tome bolje naučio, muškarac ili žena?» Verovatno je mislila na seks. Seks i jelo su na energetskom planu jedno isto. I ovde su pravila vrlo jednostavna: ne pretvaraj to u cilj i ne žuri. Ako uporedimo seks i jelo dobijamo sledeću sliku. Veoma je važan dobar kuvar, to jest obim i dubina naših osećanja. Značajano je i kako je uređen, namešten, restoran u kojem jedemo – to su naši međusobni odnosi, staranje jednog o drugom, koji pomažu da seksualna energija pretvori u duhovnu i ljubavnu. Važan je i lepo serviran sto, to jest nežan, pažljiv međusobni odnos. Važna je i atmosfera u kojoj jedete. A to kako kašiku u usta stavljate, na poslednjem je mestu. Tu je glavno ne žuriti, ne prejedati se i ne misliti o tome ko je pored vas. Tako dakle, savladavanje naših životnih želja i čula čini nas ljudima, ali ljubav je takođe osećanje koje nije poželjno kočiti i zadržavati. Upravljati njime i pokušavati potčiniti ga sebi, nedopustivo je. Zato ako volite – priznajte to voljenom čoveku i pokušajte da se sretnete sa njim. Ako se odreknete – stradajte, prosto ponekad odricanje od delovanja koje pomaže vašem osećanju da se razvije, u suštini se pojavljuje kao gušenje 36
osećanja ljubavi. Ne treba se plašiti osećanja ljubavi i imati zbog njega kompleks. Ako voljeni čovek ne postane ljubavnik – pokušajte jednostavno da se družite sa njim. Prijateljstvo je ljubav bez seksa. Zato još jednom hoću da istaknem – ne ograničavajte vaše osećanje i ne plašite se njega. Idite za njim i podčinjavajte mu se. Ako budete uniženi, verujte, to će se desiti samo vašim željama, na ljubav se to neće odraziti. Poniziti ljubav, uvrediti ljubav – nije moguće. (Dijagnostika karme IX ) Prevod A.M.
S. N. Lazarev - Dijabetes i kardiovaskularne bolesti (Volgograd 01.10. 2011.)
Објавио Beba Mur у 10:41:00 пре подне Нема коментара: Пошаљи ово е-поштомBlogThis!Дели на Twitter-уДели на Facebook-у Ознаке: DIJAGNOSTIKA KARME, S N Lazarev 37
понедељак, 14. јануар 2013.
S.N. Lazarev - RAD NA SEBI Ranije sam, uhvativši se ukoštac sa problemom, pokušavao da ga odmah rešim i trudio se da ga misleno celog obuhvatim. Na finom planu pojavilo se veliko preopterećenje koje je vremenom moglo da izazove tešku bolest. Organizam je proizveo zaštitnu reakciju – stvorila se apatija, nezainteresovanost za rešavanje tog problema. Ruka je omlitavela, pala. Vreme je prolazilo. Situacija me je ponovo vodila ka nerešenom problemu. A onda sam iznenada rešio neveliki deo, potom još jedan, a zatim i malo veći, u skladu sa svojom trenutnom snagom. Zatim, nešto kasnije, bez naprezanja i prisile, rešio sam ceo problem. Bukvalno na svakom prijemu, govorili su mi jedno isto: “Čitala sam sve knjige, gledala sve kasete – rezultata nema“. Ranije sam odgovarao: -Informacija ima sasvim dovoljno. Ako su drugi rešili teže probleme, zašto Vi ne možete? Zatim sam rekao sam sebi: ako čovek ne može, znači on duboko u sebi neće. Ako on podsvesno neće da radi, znači da nešto ne razume, nepravilno se odnosi prema sebi i svetu. Morao sam da mu pomognem. Sada savetujem u takvim slučajevima: počnite sebe da menjate postepeno. Zadajte sebi bilo kakav zadatak. Na primer, danas neću loše misliti ni o kome, u svemu ću videti Božiju volju. Ako proces potraje makar delić sekunde, on sadrži početak, razvoj i završetak. Na finom planu u njemu je sadržana prošlost, sadašnjosti i budućnost cele Vasione. Ako u bilo kom procesu postoji početak i kraj, znači i u celoj Vasioni postoji početak, razvitak i povratak u početnu, to jest kraj. U svakom čovekovom koraku sakriven je ceo put koji je on prošao i koji će morati da prođe. Naučite da napravite jedan
38
korak i Vi ćete proći ceo put. „Oči se plaše, a ruke rade“ - govorili su naši preci. „U strahu su oči velike“. Oči, to jest naša svest, poseduje isuviše malu energiju. Za rešenje bilo kakvog problema, potrebno je na neko vreme isključiti razum i uključiti se u podsvesno. Kao što govore slikari, sliku je potrebno početi osećajem, intuicijom, a završavati razumom, znanjem. Savetujem ženu koja ne može da prihvati postupak svoga muža: -Za početak rešite jedan zadatak. Naučite da posmatrate muža kao dete koje čini glupe stvari. Ako je vaša ljubav čvrsta i ne kolebate se ni jednu sekundu, možete početi da razgovarate i da ga vaspitavate, menjate. Za mnoge žene to izgleda ovako: „Ja neću, on je taj koji pije, i nije ni dužan to da radi“ To jest, njena želja nije snažna, a muž je dužan da se menja. Vaspitanje je pomoć drugome. Ako muž pije, znači da mu je teško. Dakle, potrebno je da se sama promeni i da mu pomogne da se i on promeni. Mnoge žene, ipak, ne shvataju kako je lako promeniti drugog čoveka, ako duboko promenimo sebe. Neophodno je napraviti samo prvi korak ka promeni. Korak bez očekivanja, korak iz ljubavi. U Vaseljeni ne postoji ni jedan razlog koji bi mogao da opravda odricanje od ljubavi. Mi ih stvaramo radi sebe, klanjajući se svojim željama i svesti. Ranije, kada bi mi se u duši pojavio strah, odmah bi zamislio neku neugodnu situaciju. I što je bilo jače osećanje straha, to sam košmarniju situaciju zamišljao. Kako razmišlja ljubomorni muž? U meni se pojavilo osećanje ljubomore, znači, žena me je izneverila. I što je kod mene to osećanje jače, to znači, sve je jasnije, da me sve više vara. To je način zapadnog razmišljanja. Ukoliko se pojavila neka misao ili osećanje, i ako se stalno ponavljaju, izazvao ih je događaj koji se već desio. Na Istoku drugačiji je odnos prema svesti (osećanju i mislima) s obzirom da oni prethode događaju. I ako čovek dugo nosi u sebi neku misao ili osećanje, znači, iz toga će proizići odgovarajući događaj. Ako situaciju posmatramo usko, ne možemo odrediti šta je ispravno. Na finom planu prethodi svest (misao i osećanje), a na spoljašnjem – događaj. Osećanje i misao – eto događaja. U ovoj jednačini može se postaviti znak 39
jednakosti. Osećanja postaju događaji, događaji se pretvaraju u osećanja. Kada u neprijatnoj situaciji koja izaziva strah i preti nevoljom, uspemo da kroz ljubav održimo jedinstvo sa Bogom, prestajemo da budemo robovi događaja. Kada se u duši pojavi nepoznat strah, neverica u sebe, neodlučnost i uninjepotistenost, okrećući se Bogu i čuvajući u svojoj duši ljubav, prestajemo da zavisimo od naših misli i osećanja. U tome je suština razvitaka. Svake sekunde savlađujemo zavisnost od sveta koji nas okružuje, od svojih želja, svoga saznanja. Ali ne radimo to jednim gigantskim skokom, već korak po korak. „Put su savladali oni koji su hodali» govorili su naši preci. Najvažnije je ne zaustavljati se. Ali sada se moja pažnja vraća svakodnevnim problemima. Ulazeći u kancelariju, pitam za tekuće poslove. -Zvala je žena, njenom detetu se stanje naglo pogoršalo posle prijema. Užasnuta je, razmišlja gde je pogrešila. Sedajući za sto, okrećem telefonski broj. Slušam glas žene koja priča da su rezultati analiza njenog deteta mnogo gori, lekari smatraju da je neophodno da se odmah smesti u bolnicu i počne hitno bolničko lečenje. Prisećam se: kod deteta je patološki razvitak zaustavljen. -Šta da radim?- pita majka. -Analize su prosto užasne! -Kod deteta je polje normalno - odgovaram – i očigledno je poboljšanje, ovo što se sada dešava samo je obično čišćenje. Takvo čišćenje uglavnom nailazi kada ljudi čitaju moje knjige ili gledaju videokasete. Ipak ću Vam zakazati telefonski prijem da bih vas pratio, verujte mi, informacija je sasvim dovoljno da bi dovele u red i Vas i Vaše dete. -Uopšteno, enurezam mu je prošao – bodrijim glasom počinje da govori žena. -Eto vidite, razgovaramo nekih pet minuta – prošao je enurezam, spoljašnje stanje deteta je bolje, a to što predstoji čišćenje, na to sam vas ranije upozorio. Što se laboratorijski analiza tiče, još jednom ponavljam, ne treba paničiti. Pordužite da radite na sebi, razgovarajte sa lekarima, posle nekog vremena ponovite analize. Ona zahvaljuje i spušta slušalicu. Kroz nekoliko dana zove 40
njena poznanica i priča mi da su rezultati ponovljenih analiza izvanredni. -Da li je još neko zvao? - pitam saradnike. -Zvala je majka devojke koju su nedavno silovali. Devojci se stanje naglo pogoršalo, veoma je agresivna prema sebi, osuđuje sebe. -A šta majka hoće - čudim se - da se odjednom, bez muke, reši svih problema? U toj ženi su se uskomešali njeni stereotipi. Došla je kod iscelitelja, platila, i on je dužan momentalno da je izleči. Posle seanse trebalo bi da nastupi postepeno poboljšanje i prestanak problema. Ona je zaboravila ono što je pročitala u mojim knjigama: na prijemu pacijenti dobijaju usmerenje, uputstvo, na prijemu dolazi do ubrzanja svih procesa, na prijemu se sav mulj iz dubine podiže na površinu. Ukoliko je čovek spreman da se promeni, utoliko brže i lakše protiče ozdravljenje. Pre svega, u početku čistimo dušu, i tada nam se mogu desiti telesna stradanja. Kada hoćemo da lečimo samo telo, bolje je obratiti se hirurgu. Ipak, kako možemo da osuđujemo pacijente kojima stotinama godina medicinari govore: „Daću ti tabletu, prašak, čaj, desiće se čudo, biće ti mnogo bolje!“ I što se više razvija medicina, sve nasrtljivije ubeđuje ljude, da je sve manje napora potrebno uložiti za izlečenje. Medicina je lečila uvek samo telo, ne shvatajući da preko tela vršimo uticaj i na dušu. Religija je lečila dušu i preko nje delovala na telo. I ranije je religija, da bi pomogla duši dopuštala strog odnos prema telu, ograničavanje njegovih prohteva, do njegovog uništenja. Sada se medicina, da bi pomogla telu sve više meša i prodire u duhovne strukture, uništavajući ih. Pragmatizam raste, medicina je sve bezdušnija. A telo je vezano sa dušom i duša sa telom. U zapadnoj medicini telo se postavlja nekoliko puta iznad onoga što nazivamo dušom i svešću - i radi zdravlja većeg dela, ide se na uništenje manjeg. Kao prvo, duša je u drugom planu, a telo u prvom i mi, ako smo u prilici, dužni smo da spasimo telo i tada ćemo spasiti i dušu; za hirurga to je sasvim prihvatljivo mišljnje. Što budemo bolje čuvali svoje telo, što bolje budemo udovoljavali njegovim potrebama, to će bolje 41
biti svesti i duši čovekovoj. Istorijski ogledi, kojih je inače bilo nekoliko, pokazali su sledeće: telo i duša su povezani, ali se razvijaju u različitim smerovima. Ako napravimo školu, pošaljemo dete u školu, nađemo najbolje pedagoge, to će mu omogućiti razvoj. No, ako dete ne naučimo osnovnim moralnim normama, koje se uče pre svega ograničenjem njegovih želja, ako ne nauči da ograničava, obuzdava sebe, da se brine o drugima, taj materijalni princip, prenesen na duhovno, dovešće do urušenja, a ne izgradnje detetove duše. Ako se čoveku dešavaju nesreće, ako je bolestan, to je neraskidivo vezano sa stanjem njegove duše. Sa bolešću se možemo boriti, delujući na telo i delujući na dušu. Zdrava duša – to je ranije ili kasnije zdravo telo. Zdravo telo – to je u budućnosti, i to ne uvek, zdrava duša. To znači sledeće: da bi savladali bolest treba u prvom redu pomoći čovekovoj duši, a zatim njegovom telu. Duša se pročišćuje ljubavlju kroz koju se sjedinjujemo sa Bogom, i boli koja nastaje kada se odvajamo, odvezujemo od ljudskih vrednosti. Dok pomoć telu ne utiče loše na dušu, medicina pomaže. Ali ako pacijentu interesi tela stoje na prvom mestu, medicina je ili nemoćna, ili povređuje njegovu dušu. Mnogi se, još uvek mole da bi pomogli svome telu ili popravili svoju sudbinu. I tada se javlja strah za svoje telo, za svoj život, pojavljuje se nesigurnost, oklevanje i uninje-potistenost. Strah i očekivanje su tesno povezani. Što više čovek zaboralja na svoju dušu, usmeren samo na svoju materijalno blagostanje, što jače želi i očekuje brzo ozdravljenje, utoliko su besplodniji njegovi pokušaji da poboljša svoje zdravlje. Strah – to je pokazatelj neverovanja u Boga, odricanja od ljubavi. Ovako objašnjavam pacijentima: Izmeniti se možete samo kroz odvezivanje od ljudskih vrednosti i prenošenja oslonca na Božansko. Kada se obraćate Bogu potrebno je da u Vama vlada potpuni mir. Pored vas ne treba da bude niko od vaših najbližih. Ne treba da bude jer vas bliski ljudi čine srećnim ili žalosnim. Zato pre nego što se obratite Bogu odvežite se od svega i telom, i dušom i duhom. Kada čekate goste, spremate sobu da bi odgovrala njihovom ukusu i željama, 42
da bi tamo mogli da žive. Vaša duša je soba. I da bi u nju došlo Božansko, potrebno je da u njoj bude ljubavi. Znači, ako hoćemo da se obratimo Bogu, u duši mora da bude osećanje ljubavi. A ako u njoj caruje strah, uninje-potistenost, sažaljenje do dodira sa Bogom neće doći. Videli ste kako poleće raketa? Ne može da poleti bez goriva. Ali kada raketa izađe iz Zemljine orbite, rezervorai sa gorivom se odbacuju, jer počinju da smetaju. Tako i mi. U početku shvatamo da nam ljubav prema Bogu daje zdravlje, blagostanje, razvitak. Ustremljujemo se ka Bogu iz želje da budemo zdravi i srećni, a zatim smo dužni da prestanemo da se brinemo za svoje zdravlje i blagostanje. Treba osetiti da je sjedinjenje sa Bogom najveća sreća. Radi te sreće se mi okrećemo i idemo ka njemu. Zato, da bi se popeli na sledeći stupanj, potrebno je da skočimo sa prethodnog. Čovek počinje da se obraća Bogu u početku da bi spasio svoje telo, zatim da bi spasio svoju dušu, i na kraju samo zbog postizanja jedinstva sa Bogom koje postaje nasušna potreba i sreća. Juče smo napravili prvi korak ka tome, danas pravimo drugi, sutra će biti treći. (Dijagnostika karme IX ) Prevod A.M. S.N.Lazarev - Rad na sebi i unutrašnje promjene - I dio ( Volgograd 07.05.2011.)
43
S.N.Lazarev - Rad na sebi i unutrašnje promjene - I I dio ( Volgograd 07.05.2011.)
S. N. Lazarev - Šta ometa stvarnu promjenu (Moskva 29.05.2011.)
Објавио Beba Mur у 11:45:00 пре подне Нема коментара:
44
