Jude Deveraux Jude Deveraux RADOZNALA
prevod sa engleskog
~1~
U snegom prekrivenim brdima Virdžinije, mlada udovica doznaje da čuda postoje i da se dešavaju kad im se najmanje nadaš
~2~
Naslov originala:
Jude Deveraux - JUST CURIOUS
Prevod sa engleskog BALKANBOOKS www.balkandownload.org
~3~
1
„NE VERUJEM u čuda“, reče Karen, gledajući svoju snahu, grleći je i ljubeći prisno. Sunčeva svetlost osvetli Karenino lice, glatko i sjajno, čineći joj da izgleda, u najmanju ruku kao foto-model bez šminke. Ipak, nedostatak šminke je još više isticao savršenu kožu, visoko naglašene jagodice i oči, poput dva tamna smaragda. „Nikada nisam ni pomenula čuda“, odgovorila je Anne, a njen glas je odisao razočaranjem. Anne je bila bronzane puti koliko je Karen bila bela, pola stope niža i daleko senzualnija. „Sve što sam rekla je da treba da odeš na božićnu zabavu u klub. Šta je tu tako čudno?“ „Rekla si da bih mogla sresti nekog ‘čudesnog’ i ponovo se udati“, odgovorila je Karen, pokušavajući da se ne priseti automobilske nesreće u kojoj je pre dve godine stradao njen voljeni muž. „U redu ubij me, kriva sam, izvinjavam se“, reče Anne. Ublažavajući pogled, kriomice je odmeravala njenu nekad lepu snaju, Ann je bilo teško poverovati da je ranije bila ljubomorna zbog Karenina izgleda. Karenina kosa je bila neuredna i beživotno se spuštala do ramena, sa razdeljkom koji se završavao u visini njenih ušiju. Na sebi ~4~
nije imala ni traga šminke i sa svojom bledom bojom kože, Karen je izgledala kao tinejdžerka. Umesto elegantne odeće koju je uobičavala nositi, na sebi je sada imala staru trenerku za koju je Ann znala da je pripadala Kareninom preminulom mužu Rayu. „Nekada si bila najpoželjnija devojka u klubu“, reče Anno zamišljeno. „Sećam se kada ste ti i Ray plesali za Božić. Sećaš se one crvene haljine koju si nosila, izreza tako visokog da je otkrivao butine? Ah, kako ste ti i Ray izgledali dok plešete, vredelo vas je videti! Svi su uzdisali i piljili u tvoje noge, ma svaki čovek u Denveru je uzdisao za tobom! Osim mog Charlija, naravno, on nikad nije ni pogledao.“ Podigavši pogled dok je ispijala čaj, Karen se osmehnula. „Ključne reči u tome su ‘devojka’ i Ray. Sve je to nestalo. Jedno od toga nisam a drugog više nema.“ „Ma hajde, ne govori tako!“ Ann je protestvovala. „Zvučiš kao da imaš devedeset i dve godine i na koncu si života, prebacila si trideset, to je sve. Ja sam napunila trideset i pet ove godine, i ni najmanje se ne osećam starom.“ Tada je Ann ustala, sa rukom podbočenom na leđima i prišla sudoperi kako bi dosula još biljnog čaja. Bila je u podmakloj trudnoći i s teškom mukom je mogla da stigne do čajnika. „Shvatam šta želiš reći“, rekla je Karen. „Ali bez obzira koliko sam mlada ili stara, to neće vratiti Raya.“ Na pomen njegovog imena u njenom glasu se osetila promena, kao da izgovara ime božanstva. Ann je duboko uzdahnula. Ovaj razgovor su vodili nebrojeno puta. „Ray je bio moj brat i jako sam ga volela ~5~
Karen, ali Ray je mrtav, i mrtav je već dve godine. Vreme je da nastaviš sa svojim životom.“ „Ne razumeš nas, ... Raya i mene. Naš odnos. Mi smo...“ Annino lice je bilo puno saosećanja kad je stigla do stola i uhvatila Karen za ruku i čvrsto stisnula sa razumevanjem. „Znam da je on bio sve za tebe i koliko ti je značio, ali imaš još toliko toga da ponudiš nekome, nekome ko je živ.“ „Ne!“ Karenin glas je bio oštar. „Niko ne može zameniti Raya, a nikome ne bih dozvolila ni da pokuša.“ Nervozno je ustala od stola, i prošetala do prozora. „Ray i ja smo bili više od bračnih drugova, bili smo partneri, bili smo ravnopravni; delili smo i dobro i zlo, Ray je tražio moje mišljenje o svemu, od posla do boje njegovih čarapa, činio da se osećam posebnom i potrebnom. Možeš li razumeti to? Sve koje sam upoznala pre i nakon Raya su tražili da im žena bude lepa lutka u izlogu, ništa više. U trenutku kad im izrazim svoje mišljenje i pokažem da imam nešto u glavi, oni zatraže račun od konobara i odlaze.“ Nije bilo ničega čime bi Ann mogla protivurečiti, Ann je bila prisutna i svesna činjenice koliko dobar brak su imali Karen i Ray. Ali sada je Ann bila bolesna od tuge gledajući kako njena voljena snaja propada skrivajući se od sveta, i nije želela reći Karen da nikada neće naći nekog ko bi bio približno kao Ray. „U redu“, rekla je Ann, „neću više govoriti o tome. Ako si rešila da zauvek budeš posvećena Rayu neka bude tako, to je tvoj izbor.“ Osetila je da je bila pregruba sa ~6~
svojom snajom. „Pričaj mi o svom poslu.“ Ton njenog pitanja je govorio koliko je interesuje Karenin posao. Okrećući se prozoru, Karen se osmehnula. „Ann, nikad ne bih dovodila u sumnju tvoje dobre namere, ali prvo ne odobravaš moju posvećenost mom bivšem mužu a drugo ne odobravaš niti moj posao.“ „Tuži me sudu onda, ali tako je, mislim da vrediš više od uloge večite udovice i mukotrpnog kucanja na mišini do smrti.“ Karen nikada ne bi mogla zameriti Anni, jer je znala da ona o njoj ima jako lepo mišljenje nevezano sa brakom. „Moj posao je u redu“, rekla je, sedajući natrag za sto. „Svi su dobro i sve je u redu“. „Toliko je dosadno, zar ne?“ Karen se nasmeja. „Nije baš toliko dosadno, možda sasvim malo“. „Pa zašto ne daš otkaz?“ Pre nego što je Karen mogla odgovoriti, Ann je uhvatila za ruku. „Izvinjavam se. Nije moje da se mešam, ako već sa svojom pameću želiš da se sahraniš u nekoj rupi od kancelarije.“ Annine oči naglo zaiskriše. „U svakom slučaju, reci mi nešto o vašem bogomdanom, divnom šefu. Je li stvarno toliko lep?“ Karen se nasmešila - ... i ignorisala je komentar o njenom šefu. „Koleginice su mi priredile rođendansku proslavu prošle nedelje.“ Uputila je pogled Anni podigavši obrvu izazovno, jer je Ann uvek govorila podrugljivo o šest koleginica sa kojima je Karen radila. ~7~
„Oh? A šta su ti poklonile? Ručno pleteni šal, ili možda stolica za ljuljanje ili par mačaka?“ „Steznik za proširene vene“, rekla je, a onda se nasmejala. „Ne, ne, šalim se, neke uobičajene stvari. Zapravo, one su se udružile, sakupile novac i kupile mi jako lep poklon“. „O, a šta bi to bilo?“ Karen je srknula čaj. „Držač za naočare.“ „Šta?“ Karen zatrepka. „Držač za moje naočare, znaš, jedna od onih vrpci koje se stave oko vrata, i to veoma skupocenu vrpcu, osamnaestokaratno zlato. Sa jednom, ah, mačkom na kopči.“ Ann se nije osmehnula. „Karen, moraš pobeći odatle. Kad im zbrojiš godine mora da imaju tri stotine, pa zar nisu primetili da ne nosiš naočare?“ „Tri stotine sedamdeset i sedam.“ Kad ju je Ann pogledala upitno, Karen odgovori: „Zbir njihovih godina je tri stotine sedamdeset i sedam, sabrala sam to jednog dana, i rekle su da znaju da ne nosim naočare ali da svaka žena nakon tridesete treba početi razmišljati o tome da će joj uskoro zatrebati.“ „Za matorce poput tebe, steznici za vene su odmah iza ugla.“ „Zapravo, gospođica Johnson mi je poklonila jedan prošlog Božića. Ima sedamdeset i jednu i kune se u njega.“ Ann se zahihoće. ~8~
„Oh, Karen, ovo je ozbiljno. Moraš se izvući odatle.“ „Mmmmm“, reče Karen, zagledajući se u dno svoje šolje. „Moj posao ima i svojih lepih strana.“ „O, šta kriješ od mene?“ Annine su se oči raširile. Karen je svojoj snaji uputila nevin pogled. „Nemam pojma na šta misliš.“ Odjednom, Ann se naslonila unazad i pogledom proučavala svoju snahu. „Konačno počinjem da shvatam. Ti si previše pametan da bi tek tako odbacila život. Tako da pomozi mi, Karen Lawrence, ako mi ne kažeš sve i ovog trenutka, nosim se mišlju da te na neki strahovit način kaznim. Kao na primer da ti možda ne dozvolim da vidiš moju bebu sve dok ne napuni tri godine.“ Kad je Karen počela da bledi, Ann je znala da ima još nečega u tome. „Govori“ „To je dobar posao i ljudi sa kojima radim su...“ Annino lice se najednom zajapurilo. „Nemoj da mi glumiš mučenika. Poznajem te od osme godina, sećaš se? Radiš prekovremeno, preuzimajući teret od tih matorih babuskera, i sigurna sam da za to postoji razlog. Kladim se da znaš više o tome šta se dešava u toj kompaniji nego li sam Taggert.“ Ann se osmehnu u sebi zadovoljna svojom veštinom ispitivanja. „Zapustila si svoj izgled tako da niko ne obraća pažnju niti te uzima za ozbiljno. Da te je ta gospođica-zmaj Gresham videla kako si izgledala pre nekoliko godina, našla bi razloga da te otpusti, zar ne?“ Karen je pocrvenela što je potvrdilo Annine sumnje. ~9~
„Oprosti na mojoj gluposti,“ rekla je Ann, „ali zašto ne prihvatiš posao koji se više plaća nego ostaješ da budeš sekretarica?“ „Pokušala sam!“ Karen je odvratila gnevno. „Konkurisala sam u desetine kompanija, ali me nisu uzimali u obzir jer nemam univerzitetsku diplomu. Osam godina iskustva u rukovođenja prodavnicom alata ne znači ništa direktoru.“ „Na taj način je firma samo profitirala na tebi.“ „Bez obzira, to nije bitno. Bitan je samo papir koji kaže da sam kvalifikovana za posao.“ „Pa zašto se ne vratiš u školu i dobiješ diplomu?“ „Idem u školu!“ Karen je razdražljivo popila čaj naiskap, kako bi se smirila. „Vidi, Ann, znam da me savetuješ u najboljoj nameri, ali znam šta radim. Znam da nikada neću naći čoveka poput Raya sa kojim mogu da radim, tako da možda mogu da naučim dovoljno da otvorim sopstvenu radnju. Imam novac od prodaje Rayove polovice prodavnice, i uspevam da uštedim većinu onoga što zarađujem na ovom poslu. U međuvremenu, učim sve o poslovanju kompanije kao što je Taggertova.“ Karen se nasmešila. „Nisam potpuni idiot kakvim se predstavljam pred mojim starim damama. One misle da me koriste za obavljanje njihovog posla, ali iskreno, vrlo sam selektivna u odabiru poslova kojim im pomažem. Svi poslovi u toj kancelariji, iz svakog odeljenja, idu preko mog ~ 10 ~
stola. I pošto sam uvek na raspolaganju vikendom i praznicima, uvek vidim šta je najbitnije.“ „A šta planiraš sa svim tim saznanjem?“ „Otvorite posao negde. Maloprodaja. To je ono što znam, iako bez Raya u prodaji, ne znam koliko ću uspeti u tome.“ „Trebaš se ponovo venčati!“ Rekla je Ann glasno. „Ali ja ne želim da se venčam!“ Karen je skoro vikala. „Jedino što ću uraditi je da zatrudnim!“ Nakon što je to izustila, Karen je u užasu pogledala svoju prijateljicu. „Molim te zaboravi da sam to rekla“, prošaputala je. „Vidi, bolje da sad idem, imam stvari koje...“ koje. ..“ „Ustaneš li sa tog mesta, mrtva si“, rekla je Ann. Sa velikim uzdahom, Karen se sruči nazad na tapacirano sedalo u Anninoj osunčanoj kuhinji. „Ne radi mi to. Molim te, Ann.“ „Raditi, šta?“ pitala je nevino. „Njuškati i zabadati nos u stvari koje te se zapravo ne tiču“. „Ne mogu da zamislim na šta ciljaš. Nikada u životu nisam učinila nešto slično. A sada mi ispričaj sve.“ Karen je pokušala da promeni temu. „Prošle nedelje je jedna sjajna žena u suzama izašla iz Taggertove kancelarije“, rekla je, aludirajući na Anninu ushićenost njezinim šefom. Ali Karen je bila sigurna da je to zbog toga što ga Anna nije dobro poznavala. ~ 11 ~
„Kako to misliš, da ćeš zatrudneti?“ Ann je istrajavala na svome. „Sat nakon što je otišla, u Taggertovoj kancelariji se pojavio draguljar sa aktovkom i dva naoružana stražara. Svi smo shvatili da je to oproštajni poklon i da joj draguljima briše suze, tako govoreći.“ „Jesi li već preduzela nešto da zatrudiš?“ „A u petak smo čuli da je Taggert ponovo veren, ali ne sa ženom koja je napustila kancelariju. Ovog puta je bio veren za crvenokosu.“ Nagnula se preko stola ka Anni. „U subotu sam kucala predbračni ugovor“. To je privukla Annovu pažnju. „Šta je bilo u njemu?“ Karen se naslonila, a na licu joj se ukazao prezir. „On je kopile, jeste zaista. Znam da odlično izgleda i bogat je van svake sumnje, ali kao čovek ne vredi mnogo. Znam takve... ove lepotice su sa njim samo zbog njegovog novca svakako im se ne bi mogao dopasti - ali su ljudska bića i kao takva zaslužuju malo obzira.“ „Hoćeš li sići sa svoje govornice i reći mi šta je napisano u predbračnom?“ „Žena, njegova nevesta, morala bi da se odrekne svih prava na sve što je kupljeno njegovim novcem tokom braka, koliko sam mogla da shvatim, nije joj dozvoljeno da posjeduje bilo šta. U slučaju razvoda, čak i odeća koju je kupila ostaće sa njim. „ „Zaista? I šta je planirao da radi sa ženskom odećom?“ Ann je nabrala obrve. ~ 12 ~
„Ništa interesantno, sigurna sam, samo bi pronašao još jednu lepoticu u potrazi za novcem kojoj bi pristajala odeća, ili bi je možda prodao da bi mogao kupiti novi verenički prsten, jer ih često naručuje“. „Zašto ti to toliko smeta kod tog čoveka?“ Upita Ann. „Dao ti je posao, zar ne?“ „Oh, da, on ima kancelariju punu žena. Kunem se da je upućivao kadrovsku da ih zapošljava po dužini nogu. Okružuje se s prelepim ženskim rukovodiocima.“ „Dobro a na šta se ti žališ?“ „On im nikada ne dozvoljava da išta rade!“ Rekla je Karen žestoko. „Taggert sam donosi svaku odluku. Koliko znam, on čak ni ne traži mišljenje od svog tima lepotica o tome šta misle da treba uraditi, a još manje da im dozvoli da to i urade.“ Držala je šolju dok nije skočila. „McAllister Taggert bi mogao da živi na pustom ostrvu sa samim sobom, njemu nije potrebna druga osoba u životu.“ „Izgleda da mu trebaju žene“, tiho je rekla Ann. Dvaput je upoznala Kareninog šefa i bila je potpuno očarana njime. „On je poslovičan američki plejboj“, rekla je Karen. „Što duže noge i kosa, to ih više voli. Lepo i glupo, to je ono što mu se dopada.“ Malo se nasmešila. „Međutim, do sada nijedna od njih nije bila dovoljno glupa da se uda za njega kada otkrije da je samo on ono što će dobiti iz braka.“ „Dobro...“ Anne je rekla, gledajući bes u Karenovom licu: „Možda bi trebalo da promenimo temu. Kako planiraš da dobiješ bebu ako bežiš od svakog čoveka koji te gleda? ~ 13 ~
Mislim, način na koji se sada oblačiš računa se kao taktika kojom bi zadržala muškarce na distanci, zar ne?“ „Ah, kako je to bio dobar čaj“, reče Karen. „Zaista si dobra domaćica Ann, i jako uživam u našem druženju, ali moram ići sada.“ S tim je ustala i krenula prema kuhinjskim vratima. „Ou!“ Zavikala je Anna. „Izgleda de se porađam! Pomozi mi.“ Krv je nestala iz Kareninog lica. „Umiri se, lezi, pozvaću bolnicu.“ Ali kada je Karen stigla do telefona, Ann je progovorila normalnim glasom: „Mislim da je prošlo, ali bolje je da ostaneš ovde dok Charlie ne dođe kući. Za svaki slučaj, znaš.“ Trenutak je gledala u Annu besno, te priznala poraz i sela je nazad. „U redu, šta želiš da znaš?“ „Ne znam zašto, ali izgleda da sam veoma zainteresovana za bebe u poslednje vreme. Mora da sam nešto pojela, ali u svakom slučaju, kada smo već pomenuli bebe, učinilo mi se da želim čuti o tome.“. „Nemam šta da kažem, stvarno ništa, samo...“ „Samo šta?“ Ann je uskočila. „Žao mi je što Ray i ja nismo imali decu. Oboje smo mislili da imamo sve vreme ovoga sveta.“ Ann nije ništa rekla, dala je Karen vremena da sredi svoje misli i počne priču. „Skoro sam otišla na kliniku za ~ 14 ~
plodnost na opšti pregled, i čini mi se da sam savršeno zdrava.“ Kada je Karen ućutala, Ann je tiho rekla: „Znači, bila si na klinici i šta onda?“ „Izabraću donatora iz kataloga“, rekla je Karen jednostavno. Annin osećaj apsurdnosti situacije je provalio iz nje. „Ah, i onda uradiš veštačku oplodnju i ...“ Karen se nije smejala, već su joj se oči ljutito sijale. „Možeš sebi da priuštiš da budeš zadovoljna jer imaš voljenog muža koji može da odradi posao, ali šta ja da radim? Da stavim oglas za donatora u novinama?“ ‘Usamljena udovica želi dete, ali ne želi muža. Javiti se na 356...’„ „Ako bi izlazila više i upoznala neke ljude...“, Ann se zaustavi jer je videla da se Karen ljuti. „Znam, zašto ne zatražiš od svog lepog šefa da to uradi? On svakako svakog dana radi na oplodnji.“ Na trenutak je Karen pokušala da ostane ljuta, ali je Annina istrajnost raskravila. „G. Taggert, nije u pitanju povišica“, gestikulirala je Karen, „da li bi vam previše smetalo da mi date malo semena? Ponela sam teglu i, ne, ne smeta mi da čekam.“ Ann se zasmejala, jer to je bila stara Karen, onakva kakvu je retko videla u poslednje dve godine. Karen je nastavila da se smeši. „Prema mojim proračunima, ja sam na vrhuncu plodnosti na Božić, pa možda da ću samo sačekati Deda Mraza.“ ~ 15 ~
„Malo mleka i kolača“, rekla je Ann. „Ali zar se nećeš osećati loše zbog sve dece koju zanemaruje, jer je proveo celu noć u tvojoj kući?“ Ann se tako snažno zasmejala svojom šalom da je na kraju završila vrištanjem. „Nije to bilo toliko smiješno“, reče Karen. „Možda su pomoćnici Deda Mraza mogli... Ann? Jesi li dobro?“ „Pozovi Charliea“, prošaputala je, držeći se za veliki stomak; a onda kada je krenula još jedna kontrakcija, samo je rekla: „Dođavola s Charliejem, pozovi bolnicu i reci im da brzo dođu sa dosta morfijuma. Ovo boli!“ Tresući se, Karen je otišla do telefona i pozvala.
* „Idiote!“ Reče Karen, posmatrala se u ogledalu gledajući suze kako se pojavljuju iz ugla očiju. Izvukavši papirni peškir iz kutije na zidu toaleta, nastavila je plakati, a onda je videla da su joj oči sasvim crvene. Što je naravno imalo smisla, jer je sada plakala više od dvadeset četiri sata. „Svi plaču pri rođenju bebe“, promrmljala je za sebe, tešeći se. „Ljudi plaču u srećnim prilikama, kao što su svadbe i objave veridbi i pri rođenju svake bebe.“ Prestala je s plačom, pogledala je u ogledalo i i shvatila da laže samu sebe. Sinoć je držala Anninu tek rođenu ćerku u rukama i osetila ogromnu želju za detetom da je umalo izašla kroz vrata noseći je sa sobom. Videći je, ~ 16 ~
Anne je uzela bebu od svoje snahe. „Ne možeš imati moje dete“, rekla je. „Nabavi sebi svoje.“ Da bi prikrila sramotu, Karen je pokušala da se našali o svojim osećanjima, ali se još više srozala i na kraju napustila Anninu bolničku sobu osećajući se najlošije još od nakon Rayove smrti. Sada je Karen bila u kancelariji i potpuno slomljena osećanjem žudnje za domom i porodicom. Još jednom je pokušala da obriše lice, i čula je glasove na vratima, bez razmišljanja se bacila i zaključala vrata iza nje. Nije želela da je neko vidi. Danas su slavili Božić na poslu i svi su bili u dobrom raspoloženju. Između neogranične količine besplatne hrane i pića ovog popodneva i velikodušnog bonusa od Montgomeri-Taggert Enterprises jutros, cela kancelarija je bila na ivici ludila od veselja. I da Karen nije već bila u očajnom raspoloženju, postala bi neraspoložena kada je shvatila da je jedna od dve žene koje su ušle bila Loretta Simons, žena koja je smatrala sebe ustanovljenim autoritetom u poznavanju McAllister J. Taggerta. Karen nije više imala kuda, jer ako bi pokušala da napusti toalet, Loretta bi je zaskočila da joj saopšti još o intrigama i o čudima svetog M. J. Taggerta. „Jeste li ga videli?“ Loreta je gugutala na način na koji su neki ljudi rezervisali za Sikstinsku kapelu. „On je najlepše stvorenje na zemlji - visok, zgodan, ljubazan, razumljiv.“ „Ali šta je sa tom ženom od jutros?“ pitao je drugi glas. Ako sazna sve glasine o Taggertu, možda postane novi ~ 17 ~
izvršni pomoćnik, no Loretta je prekinu. „Čini se da nije bila tako divna.“ Na to se Karen u svom skrovištu nasmešila. Isto je tako mislila. „Ali draga moja, ti nemaš pojma kroz šta je sve prošao taj dragi čovek“, reče Loretta kao da govori o ratnom veteranu. Okrenuvši se prema zidu, Karen je zabacila glavu unazad želeći da zaplače od očajanja. Da li je Loretta ikad o nečemu drugom pričala osim o velikom zavodniku? Velika tragedija McAllistera Taggerta? Zar nije bilo ničeg drugog u njenom životu? „Pre tri godine gospodin Taggert je bio smrtno zaljubljen u mladu ženu Elaine Wentlow.“ Loretta je izgovorila ženino ime kao da je to nešto gadno i odvratno. „Više od bilo čega u životu želeo je da se oženi njome i podigne porodicu, želeo je svoj dom, svoje mesto i sigurnost. Želeo je...“ Karen je prevrnula očima jer je Loretta dodavala sve više melodrame a sve manje činjenica pri svakom ponavljanju svoje priče. Sada je Loretta bila kod veličanstvenosti venčanja koju je Taggert isplanirao i platio. Prema Loretti, njegova verenica je sve vreme provela sređujući nokte. „A ona ga je ostavila?“ upitala je nova buduća asistentica, njen glas je bio primereno saosećajan. „Ostavila je takvog dragog čoveka da stoji ispred crkve pred sedam stotina gostiju koji su doleteli iz celog sveta.“ ~ 18 ~
„Kako je to strašno“, reče pomoćnica. „Mora da je bio ponižen, a iz kog razloga ga je ostavila? I da je imala dobar razlog, zar nije mogla to uraditi sa više obzira?“ Karen stisnu zube. Bila je uverena da je Taggert čekao do noći pre venčanja da svoju nevestu obavesti o predbračnom ugovoru, dajući joj do znanja šta je zapravo mislio o njoj. Naravno, Karen to nikada ne bi mogla reći, jer nije ni trebalo da kuca Taggertov privatni posao. To je bio posao njegove lične sekretarice. Ali prelepa gospođa Gresham bila je previše važna da bi se bavila daktilografijom, tako da je posao dodelila osobi koja je bila u kompaniji najduže: gđica Johnson. Ali kako je gospođica Johnson prevršila sedamdesetu godinu i sva rahitična, zamorno joj je da se toliko bavi kucanjem. Znajući da bi izgubila posao ako bi to priznala, a pošto je imala prilično zapanjujući broj mačaka za hranjenje, gospođa Johnson je kradom davala sve Taggertove privatne poslove Karen. „Zato su ga sve žene od tada napustile?“ upitala je asistentica. „Mislim, bila je ta žena jutros.“ Karen nije morala da čuje Lorettinu rekapitulaciju događaja ovog jutra, jer su svi u kancelariji već govorili o tome. Šta će biti sa božićnom zabavom i bonusom, još jedna od Taggertovih žena koje su ga odbacile bilo bi previše uzbuđenja nego što bi mogle da podnesu. Karen se iskreno zabrinula za srce gospođe Johnson. Ovog jutra, nekoliko minuta nakon podele bonusa, u kancelariju je ušla visoka predivna crvenokosa devojka sa lepom ovalnom kutijom u drhtavoj ruci. Na recepciji nije trebao pitati ko je ona i s kakvom namerom dolazi, jer su ~ 19 ~
ljute žene sa kutijama i vereničkim prstenom bile čest prizor u kancelarijama M. J. Taggerta. Jedna po jedna, sva vrata su joj otvorena sve dok nije stigla u najuže svetilište: Taggertova kancelarija. Petnaest minuta kasnije, crvenokosa se pojavila plačući, kutija za prsten je nestala a zamenila ju je draguljareva kutija koja je bila baš prave veličine za neku zlatnu narukvicu u sebi. „Kako mogu to da mu rade?“ žene u kancelariji su šaptale, a sav njihov bes je bio usmeren na plačuću ženu. „On je tako divan čovek, tako ljubazan, tako pažljiv“, govorile su. „Njegov je jedini problem što se zaljubljuje u pogrešne žene. Kad bi samo mogao naći dobru ženu, ona bi ga zauvek volela“, zaključak je uvek bio isti. „Potrebna mu je samo žena koja razume sav bol i patnju kroz koju je prošao.“ Posle ovog zaključka, svaka žena u kancelariji ispod pedeset i pet bi otišla u toalet, gde je provodila svoje vreme za ručak, pokušavajući da bude što je moguće lepša. Osim Karen. Karen bi ostala za svojim stolom, prisiljavajući se da zadrži svoje mišljenje za sebe. Sada je Loretta uzdahnula i čulo se zaključavanje toaletne kabine. Kako je Loretta obavestila sve žene u kancelariji o božanstvenom gosp. Taggertu, više nije brinula je li ostao neko, ko bi je trebalo čuti. ~ 20 ~
„Ponovo je slobodan“, reče Loretta, njen glas je pored tuge ujedno iskazivao i nadu. „On još uvek traži svoju pravu ljubav, a jednog dana će jedna srećna žena postati gospođa McAllister Taggert.“ Asistentica se složila mrmljajući. „Način na koji ga je ta žena tretirala je tragičan. Čak i da ga je mrzela, trebala je misliti o gostima na svadbi.“ Od tih reči joj se prevrnulo u stomaku, jer je znala da je Loretta regrutovala još jednog vojnika za svoju malu armiju u neprestanoj igri obožavanja svetog Taggerta. „Šta radiš?“ Karen je čula Lorettu kako pita. „Popunjavam pravilno ime“, odgovorila je asistentica. Trenutak kasnije, Loretta je ispustila uzdah koji mora da je došao pravo iz njenog srca. „Oh, da, sviđa mi se to. Da, to mi se puno sviđa. Sada moramo ići, ne bi želeli propustiti ovu Božićnu zabavu.“ Zaustavila se, pa proročanski rekla: „Nikad se ne zna ko se može naći pod imelom.“ Karen je sačekala jedan minut nakon što su žene otišle, a zatim je ispustivši dugo suzdržani uzdah i sama napustila kabinu. Pogledala se u ogledalo, crvenilo oko očiju i suze su nestale za vreme koje je provela skrivajući se. Nakon što je oprala ruke, otišla je do držača peškira i tamo je vidjela o čemu su pričale žene. Neka je žena ranije (verovatno Loretta) ukrala fotografiju Taggerta i obesila je na zid ženskog toaleta. Zatim je zalepila pločicu sa imenom (takođe verovatno ukradenu) ispod nje. Ali sada je na zidu ~ 21 ~
iznad pločice stajalo napisano „Jadni Ostavljeni“1 prije M. J. Taggert. Gledala je na trenutak i samo odmahnula glavom, a onda na svoj užas, izvadila crni marker iz torbice, precrtala ispisane reči i dopisala „Veličanstveni Otpadak“2. Prvi put tog dana se nasmešila, a onda je napustila toalet osećajući se mnogo bolje. Toliko bolje, zapravo da je dopustila sebi da je reka veselih zaposlenika ponese do lifta i da odu gore na ogromnu Taggertovu Božićnu zabavu. Celi jedan sprat zgrade u vlasništvu Taggertsa bio je izdvojen za konferencije i sastanke. Nije bio podeljen na kancelarije manje-više jednakog prostora, već je sprat više izgledao, što je prilično čudno, kao raskošno uređena kuća. Postojala je prostorija sa tatami mats 3 , sa shoji pregradama4 i predmetima od žada koji su korišteni za japanske klijente. Colefax i Fowler su napravili englesku sobu koja je izgledala kao da ste u Chatsworthu. Za klijente sa naučnim sklonostima postojala je biblioteka sa nekoliko hiljada knjiga smeštenim u prelepim drvenim rafovima od orahovine. Postojala je kuhinja sa aktuelnim menijem i kuhinju za klijente koji su radije uživali u sopstvenoj hrani. U Santa Fe sobi izložene su mokasine i kožne košulje sa kićankama od konjske grive. Postojala je i velika, prazna soba u koju je moglo stati šta god je potrebno u tom trenutku, kao što je ogromno božićno drvo koja su na sebi imala pola tone belih i srebrnih 1
Miserably Jilted, M. J. igra reči. 2 Magnificentli Jettisoned M. J. igra reči. 3 japanski enterijer 4 pregrade od drveta i papira u japanskom stilu
~ 22 ~
ukrasa. Svi zaposleni su želeli da vide božićno drvo koje svake godine ukrašava neki mladi poletni dizajner ‘sa vizijom’, svake godine drugačije, svake godine savršeno. O tome bi se pričalo i raspravljalo u narednim sedmicama. Lično, Karen je više volela drvo u dnevnom boravku. Nikada nije bilo više od četiri metra, tako da su deca mogla da dosegnu donekle, i bilo je ukrašeno ukrasima koje su pravila deca zaposlenih, kao što su papirni lanci i razne šljokice. Sada, probijajući se ka dnevnom boravku, zaustavili su je tri čovjeka iz računovodstva koji su očigledno previše popili i imali na sebi luckaste papirne kape. Na trenutak su pokušali da Karen krene s njima, ali kada su shvatili ko je ona, ustuknuli su. Dugo joj je trebalo da muškarcima iz ureda stavi do znanja da je ona ‘van dosega’, i to je važilo podjednako tokom radnog vremena i u neformalnijoj situaciji kao što je ova. „Izvini“, promrmljali su i krenuli pored nje. Dnevni boravak je bio preplavljen sa decom, jer su mnogi iz porodice Taggertsa u čijem je vlasništvu zgrada bili tamo. „Ako se ništa drugo ne može reći o Taggertovima, barem su plodni“, rekla je gospođa Johnson, izazivajući smeh kod svih prisutnih, sem kod Karen. I izgledali su lepo, priznala je Karen sebi. Samo zato što nije volela McAllistera nije bilo razloga da joj se ne sviđa cela porodica. Uvijek su bili ljubazni prema svima, ali su bili i uzdržani; a sa ovolikom porodicom verovatno su imali i manje vremena za druge ljude. Sada, gledajući u haos u ~ 23 ~
dečijoj sobi, Karen se činilo da sve vidi duplo, jer je rađanje blizanaca u porodici Taggert bilo jako zastupljeni. Bilo je odraslih blizanaca i blizanaca koji samo što su prohodali i beba koje su izgledale toliko slično da su mogli biti klonovi. I niko, uključujući Karen, ne bi mogao da ih razlikuje. Mac je imao brata blizanca koji je imao kancelariju u istoj zgradi, i kad god je neko od njih stigao, postavljalo se pitanje „A koji ste vi?“ Neko je stavio piće u Kareninu ruku rekavši: „Opusti se, dušo“, ali je ispila tek gutljaj. Kako je noć provela u bolnici sa Annom, ništa nije jela od juče i znala je da bi je piće moglo udariti u glavu. Dok je stajala u hodniku u sobi za igru, činilo joj se da u njenom životu nikada nije vidjela toliko dece: male bebe koje još sisaju, pa zatim one koje tek puze, prave prve korake, dve sa knjigama u rukama, jedna jede krejon, lepa mala devojčica sa kikicama puštenim niz leđa, dva divna identična blizanca koja se igraju sa identičnim vatrogasnim kolima. „Karen, ti si mazohista“, šapnu sama sebi, okrenu se na peti i sjuri niz hodnik do lifta. Lift je silazio prazan, a kada je stupila unutra, samoća se još više uvuče i pretoči u nju. Planirala je da provede Božić sa Annom i Charliem, ali sada kada imaju malu bebu, ne bi želeli da se opterećuju sa bivšom snahom. Zastala je na spratu kancelarije koju je delila sa ostalim sekretaricama. Karen je uzela da spakuje stvari kako bi mogla krenuti kući a onda u trenu odlučila da dovrši dva pisma i skine ih sa dnevnog reda. ~ 24 ~
Ništa nije bilo hitno, ali zašto čekati?
* Dva sata kasnije Karen je završila sav svoj posao i sve što su ostale tri sekretarice ostavile na svojim stolovima. Istegla se, prikupila lična pisama koje je otkucala za Taggerta, jedno o nekoj zemlji koju je kupio u Tokiju, a drugo namenjeno nekom njegovom rođaku, spustila se niz hodnik do privatnog apartmana Taggerta. Prvo je pokucala, kao što je to uvek radila, a onda shvatila da je samo ona na spratu i otvorila je vrata. Bilo je čudno videti ovaj enterijer bez ogromne gospođe Gresham u njemu. Žena je bdela nad Taggertom zaštitnički, kao statue lavova-čuvara ispred hrama, ne dozvoljavajući ikome od posetilaca bez pravog razlog da ga uznemiri. Tako je Karen, ne mogavši odoleti, krenula tiho prostorijom, za koju se govorilo da ju je osmislila gospođa Gresham, sa izvrsnim osećajem za dekoraciju. Soba je bila sva bela i srebrna, baš kao i božićno drvo - i isto tako hladno, pomislila je Karen. Pažljivo je stavila pisma na sto gospođe Gresham s namerom da pođe, a zatim se predomislila i pogledala je prema dvostrukim vratima koja su vodila u njegovu kancelariju. Koliko je znala ni jedna osoba iz sekretarijata nije ušla u nju, a Karen je, kao i svi drugi umirala od želje da baci pogled iza tih vrata.
~ 25 ~
Karen je dobro znala da će se čuvar ubrzo vratiti ali ga je čula kako šeta hodnikom, zveckajući ključevima, a i ako bi bila uhvaćena mogla bi mu reći da joj je rečeno da ostavi dokumenta u Taggertovu kancelariju. Tiho, kao da je lopov, otvorila je vrata kancelarije i pogledala unutra. „Halo? Ima li koga ovde?“ Naravno, znala je da bi verovatno dobila srčani udar ako bi je neko odgovorio, ali je ipak bila oprezna. Dok je razgledala, stavila je pisma na njegov sto. Morala je priznati da je umeo pronaći dobrog dekoratera; sigurno nijedan poslovan čovek ne bi mogao izabrati ovakvu opremu za svoju kancelariju, jer nije bilo ni jednog dela crne kože ili hroma na vidiku. Umesto toga, kancelarija je izgledala kao da je prenešena netaknuto iz nekog francuskog zamka, kompletno sa rezbarijama i ornamentima, uglačanim podnim pločama i velikim kaminom koji je dominirao jednim zidom. Masivni tapacirani nameštaj izgledao je veoma udobno i prijatno. Na suprotnom zidu se nalazila polica ispunjena knjigama, jedna polica pokrivena uramljenim fotografijama je privukla Kareninu pažnju. Pregledavši ih, shvatila je da će joj trebati kalkulator kako bi izbrojala svu decu sa fotografija. Na kraju police je stajala fotografija u srebrnom ramu, prikazujući mladića sa ulovom ribe. Očigledno je bio Taggert, ali nijedan koga je Karen ranije videla. Zaintrigirana, podigla je sliku i zagledale se u čoveka. „Jeste pogledali sve što ste želeli?“ duboki bariton koji je stigao niotkuda naterao je Karen da tako poskoči da je ~ 26 ~
ispustila fotografiju na tvrdi pod. Staklo se rasprslo u komade. „Ja... Žao mi je“, zavapila je. „Nisam znala da je neko ovde.“ Savijajući se da pokupi sliku, pogledala je u tamne oči McAllister Taggerta, kao i u šest stopa visoku priliku koja se nadnela nad njom. „Ja ću platiti štetu“, reče ona nervozno, pokušavajući da prikupi komadiće slomljenog stakla. Nije izrekao ni reč, samo je namršteno gledao u nju. Sa punim rukama, koliko je mogla pokupiti, ona je stajala pružajući mu ih ali kad se nije ni pomakao, spustila je komade na kraj police. „Mislim da fotografija nije oštećena“, rekla je. „Ja, uh, je li to neko od Vaše braća? Ne verujem da sam ga ranije videla.“ Taggartove su se zenice proširile i Karen najednom oseti strah. Bili su sami na spratu i sve što je stvarno znala o njemu lično, je bilo da su mnoge žene odbile da se venčaju sa njim. Da li je to bilo zbog njegovog predbračnog sporazuma ili je to bilo zbog nečega drugog? Možda je u pitanju njegov nasilni temperament? „Moram ići“, prošaputala je, a onda je okrenula na peti i istrčala iz njegove kancelarije. Karen se nije prestala da trči sve dok nije stigla do lifta i udarila po dugmetu. Jedino što je želela u tom trenutku je da dođe svojoj kući u sigurnost i da što pre preboli sramotu. Uhvaćena je kao tinejdžerka dok je njuškala po kancelariji svog šefa! Kako je mogla biti tako glupa? ~ 27 ~
Kad su se vrata otvorila, lift je bio prepunjen veseljaka koji su išli na zabavu tri sprata iznad, i ma koliko je Karen protestvovala da želi ići dole, uvukli su je i sa njom krenuli vrativši je na zabavu. Prva stvar koju je videla je bio konobar koji je služio čaše pune šampanjca, a Karen je odmah strusila dve. Osjetila se mnogo bolje, uspjela je smiriti njene nadražene nerve. Dakle uhvaćena je u šefovoj kancelariji. Pa šta? Ima i gorih stvari. Sa trećom čašom vina uspjela je ubediti sebe da se ništa nije ni dogodilo. Pred njom je sad stajala žena sa punim rukama, u jednoj je držala teškog malenog dečaka a drugoj preveliku torbu sa pelenama i istovremeno je frantično pokušala da otvori kolica. „Mogu li pomoći?“ Upita Karen. „Oh, molim Vas?“ odgovorila je žena, odstupila je od kolica jer je očigledno mislila da je Karen želi pomoći u tome. Umesto toga, Karen je izvadila dete iz ruku i za trenutak ga čvrsto pritisla na svoje grudi. „Obično ne voli strance, ali Vi mu se dopadate.“ Žena se nasmešila. „Ne bi Vam smetalo da ga pripazite nekoliko trenutaka, zar ne? Volela bih da nabavim nešto za jelo.“ Držala je dečaka čvrsto pripijenog, a on je naslonio svoju slatku mirisnu glavu na njeno rame, Karen prošaputa: „Zadržaću ga zauvek.“ Strah je prešao preko ženinog lica. Zgrabila je dete od Karena, i požurila niz hodnik. ~ 28 ~
Pre par trenutaka, Karen je mislila da se nikad ranije nije toliko osramotila, ali ovo je bilo gore nego što je zatečena u njuškanju po kancelariji. „Šta nije u redu sa tobom?“ zapitala je sebe, a onda krenula prema liftovima. Trebala bi otići svojoj kući i ostati tamo zauvek. Čim je ušla u lift, shvatila je da je ostavila torbu i kaput u svojoj kancelariji na devetom spratu. Da nije bilo nula stepeni napolju i da ključevi od kola nisu bile u njenoj torbi, ona bi ostavila stvari tamo gde i jesu, ali ovako je morala da se vrati. Naslonila je glavu na zid, iako je popila previše bez sumnje je znala da nakon Božića više neće imata posao. Čim Taggert kaže svom neugodnom sekretaru da je uhvatio nepoznatu ženu - Karena je bila sigurna da veliki i prezaposleni McAllister Taggert nikada nije u svojoj kancelariji video nekog tako ništavnog kao što je nju, Karen će biti otpuštena. Na zidu lifta bila je bronzana ploča na kojoj su ispisani svi Taggertovi u zgradi, a prema dnu izgledala je kao da je novi Lorettin regrut ponovo bio zauzet, jer je komad papira bio zalepljen preko imena McAllister Taggerta i pisalo je: ‘Čudesni Jaguar’.5 Osmehnuvši se, Karen je izvadila olovku iz džepa i promijenila ga u ‘Veliki Magarac’.6 Kada je lift zaustavio, nije znala da li je to bilo od vina ili njen prkos, ali se osećala bolje. Međutim, nije želela još jedan susret sa Taggertom. Držeći otvorena vrata, pažljivo je pogledala gore i dole oba hodnika da bi videla ima li još 5 6
Marvelous Jaguar - M.J. Macho Jackass - M.J.
~ 29 ~
koga. Čisto. Gazila je po tepihu i ušla u svoju kancelariju što je tiše bilo moguće, skinula kaput sa naslona stolice i uzela svoju torbicu iz fioke. Dok je izlazila, zaustavila se kod stola gospođice Johnson da bi uzela beleške. Na taj način bi provela vreme i imala zanimaciju tokom Božića. „Njuškate ponovo?“ Karen je zaustavila ruku na dršci fioke; nije morala pogledati da bi znala ko je to. McAllister J. Taggert. Da nije bila pripita, verovatno bi se ljubazno izvinula, ali pošto je bila sigurna da će i tako biti otpuštena, nije joj više bilo važno? „Izvinjavam se zbog Vaše kancelarije. Bila sam sigurna da ćete biti vani i prositi neku.“ Uz svu gordost koju je uspela sakupiti, pokušala je proći pored njega uzdignute glave. „Ne volite me baš, zar ne?“ Okrenuvši se, ona ga je pogledala u oči, te mračne, prodorne oštrice za kojim su se sve žene topile od želje. Ali nisu imale mnogo uticaja na Karen, previše je suza videla kod žena koje je odbacio. „Otkucala sam Vaša zadnja tri predbračna ugovora. Znam istinu o tome kakavi ste.“ Izgledao je zbunjen. „Ali mislio sam da gospođa Gresham...“ „I rizikuje da slomi nokat na tastaturi? Neizvodljivo.“ S tim rečima Karen krenu ka liftu. ~ 30 ~
Ali je Taggert uhvatio za ruku. Na trenutak je strah prošao kroz nju. Šta je zapravo znala o ovom čoveku? Bili su sami na ovom spratu. I ako bi vrištala, niko je ne bi čuo. Videvši njen strah, lice mu se trznu i oslobodi joj ruku. „Gospođo Lawrence, uveravam Vas da nemam nameru da Vas na bilo koji način povredim.“ „Kako znate moje ime?“ Nasmejao se i pogledao je. „Kad ste otišli, raspitao sam se o Vama.“ „Vi ste me špijunirali?“ pitala je zapanjeno. „Samo sam bio radoznao, kao što ste i Vi bili u mojoj kancelariji.“ Karen je napravila još jedan korak ka liftu, ali je opet uhvatio ruku. „Čekajte, gospođo Lawrence, želim vam ponuditi posao za Božić.“ Karen je udarila dugme lifta osvetoljubivo, dok joj je bio preblizu gledajući je s visine. „A šta bi taj posao bio? Udati se za Vas?“ „Na neki način govoreći, da“, odgovorio je dok mu je pogled prelazio sa njenih očiju na njene prste i nazad. Karen je udarila dugme za lift tako jako da je pravo čudo te nije prošlo kroz zid. „Gospođo Lawrence, ja Vam se ne nabacujem. Ja Vam nudim posao. Legitimni posao za koji ćete biti plaćeni i to dobro plaćeni. „ ~ 31 ~
Karen je nastavila da udara po dugmetu i bespomoćno gleda u vrata druga dva lifta. Oba su bila zaglavljena na spratu gde se održavala zabava. „U pozivima koje sam obavio otkrio sam da ste radili zadnja dva Božića kada niko drugi ne bi. Takođe sam saznao da ste Vi Ledena Kraljica u kancelariji. Jednom ste čoveku zaheftali kravatu za svoj sto kad se nagnuo i pozvao Vas na sastanak.“ Karen se zacrvenela, ali nije ni pogledala u njega. „Gospođo Lawrence „, rekao je čvrsto, kao da je ovo što će izgovoriti veoma teško za njega. „Šta god mislili o meni, niste mogli čuti da sam ikad učinio neki nepriličan gest prema ženama koje upošljavam. Moja ponuda je za posao, neobičan posao, da, ali ništa drugo. Izvinjavam se ma šta da sam uradio i time ostavio utisak da je drugačije.“ Sa tim rečima se okrenuo i otišao. Dok je čekala, jedan lift je prošao pravo sa dvanaestog sprata do prvog, preskočivši je na devetom. Protiv svoje volje se okrenula i pogledom pratila njegovo udaljavanje. Odjednom, ispred njenih očiju se pojavila slika njene prazne kuće, malog tanušnog stabla i ničeg ispod njega. Šta god da je mislila o tome kako je postupao sa ženama u privatnom životu, Taggert je uvek poštovao svoje zaposlene. I bez obzira koliko se žene trudile da poremete njegov profesionalizam, on nije pao na to. Pre dve godine je jedna sekretarica rekla kako joj se nabacivao, i svi su se glasno smejali tome, tri nedelje kasnije našla je drugi posao. Udahnuvši duboko, Karen krenu za njim. „U redu“, rekla je sustižući ga, „da čujem Vaš predlog“. ~ 32 ~
Deset minuta kasnije, ona je ušla u Taggertovu prelepu kancelariju; vatra je gorela u kaminu, bacajući nestvaran ružičast odsjaj po glatkoj površini stola prepunjenog ukusnom hranom i onog što se činilo nepresušnim, bocama hladnog šampanjca. U početku je Karen pomislila da se odupre takvom iskušenju ali mogućnost da se poveri Anni, i da joj kaže da je sa gazdom jela jastoga i pila šampanjca je počela da je kopka. Dok je Karen jela i pila, Taggert progovori. „Pretpostavljam da ste već čuli za Lisu.“ „Crvenokosa?“ „Mmmm, da, crvenokosa.“ Dopunio je čašu. „Dvadeset i četvrtog decembra, za dva dana, Lisa i ja ćemo biti na venčanju jednog dobrog prijatelja koji živi u Virginiji. Bilo je to veliko venčanje sa preko šest stotina gostiju koji su doleteli sa svih strana sveta.“ Na trenutak ga je samo pogledala, ne govoreći ništa. „I?“ pitala je nakon male stanke. „Zašto sam Vam ja potrebna? Da otkucam Vašem prijatelju predbračni ugovor?“ McAllister je premazao kreker pastom de foie gras i držao je ispred nje. „Nemam više verenicu.“ Karen je otpila vino, a onda gricnula kreker iz njegove ruke. „Oprostite na mom neznanju, ali ne vidim šta to ima veze sa mnom.“ „Pristajaće Vam haljina.“ Možda je zbog pića njen um bio malo pomućen, ali joj je trebao trenutak da sve shvati, a kada se to desilo, ~ 33 ~
zasmejala se. „Hoćete da predstavljam Vašu verenicu i da budem djeveruša neke žene koju nikada nisam srela i koja mene nikad nije srela?“ „Baš tako.“ „Koliko ste boca šampanjca popili?“ McAllister se smešio. „Nisam pijan i potpuno sam ozbiljan. Želite li čuti više?“ Deo Kareninog mozga je vrištao da treba da ide kući, da pobegne od ovog ludog čoveka, ali šta je je čekalo kod kuće? Nije imala ni mačku kojoj bi bila potrebna. „Slušam.“ „Ne znam da li ste čuli, ali pre tri godine sam bio...“ Oborio je pogled i ona vide koliko su mu trepavice divno lepršave. „Pre tri godine me je žena sa kojom sam želeo da provedem ostatak svog života napustila na oltaru, na našem venčanju.“ Karen je iscedila čašu. „Da li je saznala da odbijate da kažete reči: ‘...i delićemo dobro i zlo...’? Na trenutak je McAllister samo sedeo i gledao, onda se osmehnuo na način koji se samo mogao nazvati zaslepljujućim. Karen je morala da zatrepka; stvarno je bio prekrasan, sa tamnom kosom i očima i blagom rupicom na jednom obrazu. Nije ni čudo što je toliko žena palo na njega. „Mislim, gospođo Lawrence, da ćemo se Vi i ja dobro slagati.“ Te reči podstaknuše Karen da preseče. Moraće na vreme da uspostavi granice. „Ne, mislim da nećemo, pošto ne vjerujem u Vašu tragičnu priču o malom-izgubljenomdečaku. Nemam pojma šta se stvarno dogodilo na Vašem ~ 34 ~
venčanju ili u svim tim drugim prilikama u kojima su žene odbijale da se udaju za Vas, ali Vas uveravam da ja nisam jedna od ovih bolesno zaljubljenih sekretarica koje misle da ste ‘Jadni Ostavljeni’. Mislim da ste...“ Zaustavila se pre nego što bi rekla previše. Njegove oči živnuše na ovu Kareninu tiradu. „Mislite da sam bio: ‘Veličanstveni Otpadak’. Ili mislite da sam ja ‘Veliki Magarac’? Pa, dakle, sada konačno znamo ko je tajanstveni kancelarijski pisac.“ Karen nije mogla da progovori od stida - i kako je to pronašao tako brzo? Na trenutak je gledao, procenjujući je, onda mu se lice promenilo od sažali-se-na-mene do razgovora jednog prijatelja sa drugima. „Ono što se dogodilo nekad je bilo između Elaine i mene i ostaće između nas, ali istina je da je mladoženja njen rođak i da će ona biti na venčanju. Ako se pojavim sam, uz još jednu verenicu koja me je ostavila, to će biti, blago rečeno, neugodno. A tu je i pitanje samog venčanja. Narušiće se sklad ako ima sedam muškaraca a samo šest žena na ceremoniji, i ženama se malkice to neće dopasti.“ „Zašto ne unajmite profesionalnu pratnju? Unajmite glumicu.“ „Razmišljao sam o tome, ali ko zna šta možeš dobiti? Mogla bi recitovati lady Macbeth na recepciji, ili bi moglo da je poznaje pola muškaraca na način koji bi mogao biti u najmanju ruku neugodan.“ ~ 35 ~
„Naravno, gospodine Taggert, ali sigurno morate imati malu crnu svesčicu punu imena žena koje bi volele da odu bilo gde sa Vama i da učine bilo šta.“ „To i jeste problem. Sve su te žene koje... pa, vole me i nakon toga... Pa...“ „Shvatam problem, kako ih se posle otarasiti? Možete ih uvek zamoliti da se udaju za Vas. Izgleda da to zauvek izleči svaku ženu od Vas“. „Vidite, Vi ste savršena za ovo. Svima je dovoljno samo da vide kako me gledate i biće im jasno da ćemo se ubrzo razdvojiti. Sledeće nedelje kada objavim naš raskid, niko neće biti iznenađen.“ „Šta ću ja imati od toga?“ „Platiću Vam šta god želite.“ „Jedan od onih zaručničkih prstena koje dajete tek tako?“ Znala je da je bila gruba, ali šampanjac joj je davao hrabrost i sve što je bila neučtivija njegove oči su sve više sjajile. „Da li je to ono što ljudi govore o meni?“ „Nemojte ni pokušati sa svojim siroti-mali-dečak postupkom na meni. Otkucala sam te predbračne ugovore, sjećate se? Znam kakvi ste zaista.“ „A to bi bilo?“ „Nesposoban za poverenje, možda nesposoban i za ljubav. Volite ideju o braku, ali zapravo delite samo sebe, a ideja da delite novac sa drugim ljudima Vas zapravo plaši. U stvari, koliko mogu da kažem, ne delite ništa ni sa kim.“ ~ 36 ~
Za trenutak je ostao preneražen njenim rečima, a onda se nasmešio. „Tačno je da sam se ogradio, ali ma koliko da sam bezdušan ipak me je stid jer me je Elaine ostavila tako javno. To venčanje me je koštala trideset i dve hiljade dolara, od čega se ni dolar nije mogao obeštetiti i morao sam vratiti poklone.“ Odbijajući da je uvuče u ovu igru saosećajnosti, ponovila je: „Šta je imam od toga? I ne želim novac, ja imam svoj sopstveni novac.“ „Da, pedeset i dve hiljade i trideset osam centi, da budem precizan.“ Karen se skoro zadavila šampanjacem. „Kako...?“ „Moja porodica poseduje banku u ovoj zgradi, pretpostavio sam da bi to mogla biti banka koju koristite, tako da sam ušao u fajlove nakon što ste napustili moju kancelariju.“ „Još špijuniranja!“ „Radije bih rekao više radoznalosti, proveravao sam da vidim ko ste Vi, nudim Vam zvanično zaposlenje, a pošto je ovo veoma lični posao, želio sam saznati više o Vama. Osim toga, volim da znam o ženi kakva je u duši.“ Uzimajući gutljaj šampanjca, pogledao ju je nadmoćno, romantični heroj gleda na bespomoćnu djevicu. Ali to nije ostavilo utisak na Karen. Bilo je i drugih muškaraca koji bi je tako gledali, ali ona je imala jednog čoveka da je zaljubi. Razlika između njih je bila ogromna. „Sad vidim zašto Vam žene kažu ‘da’„, reče ona hladno, nazdravljajući mu šampanjcem. ~ 37 ~
Na njeno odbijanje odgovorio je iskrenim osmehom. „U redu, vidim da Vas ne impresioniram, pa, sad ćemo razgovarati o poslu, gospođo Lawrence? Želim da Vas unajmim kao svoju pratnju tri dana. Pošto sam prepušten Vašoj milosti, recite svoju cenu.“ Karen je iscedila čašu. Koja je ovo bila, šesta? Koji god da je broj, sve što je mogla osetiti je da joj hrabrost kola venama. „Ako se odlučim prihvatiti, neću tražiti novac.“ „Ah, shvatam, šta želite onda? Unapređenje? Da budete glavna sekretarica? Možda bi ste voleli potpredsedništvo?“ „I da sedim u kancelariji gde se ne radi ništa celi dan? Ne, hvala.“ McAllister je zatrepkao iznenađen njenim rečima, a zatim sačeka ne bi li rekla štogod više. Kako je i dalje ćutala, on progovori: „Želite deonice u kompaniji?“ Ne?“ Kako i dalje nije progovarala, zavalio se natrag u stolicu i počeo je proučavati. „Želite nešto što novac ne može kupiti, zar ne?“ „Da“, reče mekanim glasom. Gledao ju je dugo. „Da li sam shvatio šta novac ne može kupiti? Sreća?“ Karen odmahnu glavom. „Ljubav? Sigurno ne želite ljubav od nekoga kao što sam ja?“ Na licu mu se videla zbunjenost. „Bojim se da ste me zbunili.“ „Beba.“ ~ 38 ~
McAllister je prosuo šampanjac po košulji. Dok se brisao, pogledao ju je u oči sa puno interesovanja. „Oh, gospođo Lawrence, ovo mi se više dopada nego rastavljanje sa svojim novcem.“ Kad je posegnuo za njenom rukom, zgrabila je oštri mali nož za ribu. „Ne dodirujte me.“ Povlačeći se, McAllister je napunio čaše. „Da li bi ste bili tako ljubazni da me informišete kako da Vam dam dete bez da vas dodirujem?“ „U teglu.“ „Ah, shvatam, hoćeš bebu iz epruvete.“ Glas mu se snizio, a oči su iskazivale saosećajnost. „Da li su vaša jajašca...?“ „Moje jaja su sasvim u redu, hvala“, pucala je. „Ne želim staviti moja jaja u teglu, već želim da stavite svoje... svoje... u teglu.“ „Da, sada razumem.“ Gledajući je, otpio je malo. „Ono što ne razumem je zašto ja? Mislim, pošto Vam se ne sviđam ili tačnije mislite da sam nemoralan, zašto bi ste želeli da budem otac Vašeg djeteta?“ „Dva razloga: alternativa je da odem na kliniku gde mogu da izaberem čoveka iz računarske banke podataka. Možda je zdrav, ali šta je sa njegovim rođacima? Šta god da mislim o Vama, Vaša porodica je veoma lepa i, prema lokalnim novinama, takva je generacijama unazad. I znam kako izgledate Vi i Vaši rođaci. „ „Izgleda da nisam jedini koji je njuškao, a drugi razlog?“ ~ 39 ~
„Ako imam Vaše dete - recimo na takav način kasnije nećete doći kod mene tražeći novac.“ Izgledalo je da je ovakva izjava bila previše neuobičajena za McAllistera da je shvati, jer je za trenutak sedeo trepkajući od preneraženosti. Onda se nasmejao, dubok grleni zvuk koji je dolazio iz njegovih grudi. „Gospođo Lawrence, verujem da ćemo se sjajno družiti.“ Ispružio je desnu ruku. „U redu, imamo dogovor.“ Na trenutak je Karen dopustila da joj ruka u njegovoj oseti toplinu, i dozvolila je da im se pogledi sretnu i ozare osmehom. Izvukla je ruku iz njegove. „Gde i kada?“ upitala. „Moj auto će Vas sutra pokupiti u šest ujutru, i odlazimo prvim letom za New York“. „Mislila sam da Vaš prijatelj živi u Virginiji“, rekla je sumnjičavo. „I živi tamo, ali mislio sam da ćemo prvo otići u New York i obući Vas“, reče on zvučeći baš tako kakav i jeste, dominantan muškarac, veliki beli lovac u njemu se ponovo javio. Na trenutak, Karen je sakrila lice čašom šampanjca da joj ne bi video izraz na licu. „Ah, da, shvatam. Zaključila bih iz ovoga da volite da vaše verenice budu dobro doterane i dobro obučene.“ „Zar to ne voli svaki čovek?“ „Samo ljudi koji ne vide ispod površine.“ „Jao!“ ~ 40 ~
Karen pocrvene. „Moje izvinjenje. Kad se već pretvaram da sam Vaša verenica, pokušaću da zauzdam jezik.“ Uputila mu je čvrst pogled. „Neću morati da glumim maznu, zaljubljeni ženicu, zar ne?“ „Kako ni jedna moja verenica nije bila takva, ne vidim razloga zašto bi ste Vi. Uzmite još šampanjca, gospođo Lawrence.“ „Ne, hvala“, rekla je Karen, ustajući i uz puno truda pokušavajući da se ne klati na nogama. Šampanjac, vatra iz kamina, crnokosi lepotan nisu bili pogodan preduslov da se žena seti svojih zaveta čednosti. „Vidimo se sutra na aerodromu, ali, molim Vas, neće biti potrebe da se zaustavljamo u New Yorku.“ Kada je krenuo je nešto da kaže, osmehnula se. „Verujte mi.“ „U redu“, reče on, podiže čašu. „Za sutra.“ Karen je izašla iz sobe, pokupila svoje stvari i sišla dole liftom. Kako se nije osećala dovoljno sposobnom da vozi, pozvala je taksi koji je odvezao u mali tržni centar južno od Denvera. „Bunny?“ Zazvala je Karen suzdržano, dok je žena zaključavala vrata kozmetičkog salona. Gledajući u Bunnynu kosu, Karen nije mogla odlučiti je li u pitanju boja kajsije ili breskve. Bilo kako bilo, to je bila neobična nijansa. „Da?“ žena je pitala, okrenula se, gledajući Karen bez prepoznavanja u očima. „Ne sećaš me se?“ Za trenutak Bunny je izgledala zbunjeno, a onda joj se blistava bleda koža nabra od zadovoljstva. ~ 41 ~
„Karen? Da li bi to ti mogla biti pod tim... to...?“ „Kosa“, pomogla je Karen. „Možda ti to zoveš kosom, ali ne ovamo odakle sam ja. I pogledaj u svoje lice, da li si prodala dušu, kako je tako sjajno i čisto?“ Karen se nasmeja. Jedna od njenih blagodeti u braku sa Rayom je što je imala Bunny da joj sređuje kosu i deli savjete o šminkanju i noktima, i mnogo čemu drugom u životu. Uz sve to Bunny je bila odlična frizerka, i bila je kao terapeut svojim klijentima - i potpuno diskretna kao da se zavetovala na ćutanje. Karen je znala da bi nešto mogla reći Banny i to ne bi išla dalje. „Možeš li nešto učiniti s mojom kosom?“ Karen je stidljivo pitala. „Naravno. Pozovi ujutru i ...“ „Ne, mora biti sad, idem na avion rano ujutro.“ Bunny nije trpela takve gluposti. „Imam muža koji umire od gladi kod kuće, a ja sam bila na nogama devet sati. Trebalo je da dođeš ranije.“ „Mogu li da te potkupim pričom? Vrlo, vrlo dobra priča?“ Bunnyje izgledala skeptično. „Koliko je dobra priča?“ „Znaš mog prelepog šefa? McAllister Taggert? Verovatno ću imati njegovu bebu a nikad me nije dodirnuo - niti će.“ ~ 42 ~
Bunny nije propustila ni delić priče dok je vraćala ključ nazad u bravu. „Predviđam da će tvoja frizura trajati pola noći.“ „Šta je sa tvojim mužem?“ „Neka otvori konzerve.“
~ 43 ~
2
KAREN SE UGODNO SMESTILA u širokom sedištu aviona, poslovne klase, i isprazni svoju čašu soka od pomorandže. Pored nje, McAllister Taggert je već imao nos zavučen u papire iz svoje aktovke. Rano jutros, kada je stigla na aerodrom, uveli su je u salon, za koju nije ni znala da postoji na aerodromu u Denveru. Nenametljivo, ona je zauzela stolicu preko puta njega, nije se pomučio da je pozdravi ili čak da je pogleda. Deset minuta kasnije, nezainteresovano ju je pogledao zadubljen u svoje misli, a onda vratio pogled na svoje papire. Karen je imala zadovoljstvo da ga vidi kako je zastao, kao da se setio nečega i ponovo je pogledao - dug, spor pogled koji je prelazio od njene glave do prstiju, i nazad iznova. „Vi ste Karen Lawrence, zar ne?“ upitao je uz osmeh koji je uverio da su se tri sata provedenih kod Bunny, sa glavom pokrivenom folijom, lica premazanim blatom, a onda još tri sata kod kuće presvlačenja i isprobavanja svega iz svog ormara, dobro isplatila. Rekao joj je da mora raditi na putu do Virginije, a zatim se vratio svojim papirima, ali je nekoliko puta vraćao ~ 44 ~
pogled na Karen. Sve u svemu, ona je bila prilično zadovoljna. Sada, u avionu, sedela je pored njega, pijuckajući sok od pomorandže i dosađivala se sve više. „Mogu li nekako da pomognem?“ upitala je, klimajući u pravcu njegovih papira. On joj se osmehnu, kako to muškarci obično rade kada misle da je žena lijepa, ali je nekako uspela da se rodi bez mozga. „Da sam poneo računar, mogli ste da mi kucate, ali zapravo, ne, nemam ništa za Vas. Samo moram rešiti neke odluke.“ Ah, da, pomislila je, muški posao. „Kao koje?“ nastavljala je ona. Mala bora se pojavila na njegovom lepom čelu. Očito je da mu se dopadalo da njegove žene budu tihe. „Samo kupuješ i prodaješ“, odgovorio je brzo, tonom koji je trebao učiniti da prestane da postavlja detinjasta pitanja. „I konkretno o kojoj kupovini ili prodaji razmišljate ovog jutra?“ Mala bora se produbila i spojila mu obrve tik uz početak nosa. Ljubav je tako smešna stvar, pomislila je. Da je Ray tako odreagovao, odmah bi se povukla, ali ovaj čovek je nije plašio ni najmanje. Kada je video da neće prestati da ga ispituje, prasnuo je: „Razmišljam o kupovini male izdavačke kuće“, a onda opet vratio pogled u svoje papire. „Ah“, rekla je. „Coleman & Brown Press, loše naslovnice, većinom preštampane. Nekoliko dobrih knjiga ~ 45 ~
o regionalnoj istoriji, ali su naslovnice bile toliko loše da niko nije hteo kupiti knjige.“ McAllister ju je gledao kao nekog ko treba da gleda svoja posla. „Ako odlučim da je kupim, unajmiću novog umetničkog direktora koji može dizajnirati dobre naslovnice.“ „Neće moći. Izdavač spava sa njom.“ McAllister je upravo stavio čašu soka od pomorandže na usne i nakon Kareninih reči skoro se zadavio. „Šta?“ „Bila sam radoznala, pa kada je sekretarica izdavača došla da dostavi finansijske obračune, zatražila sam da ruča sa mnom. Rekla mi je da je izdavač, koji je oženjen i ima troje dece, u dogoj vezi sa umetničkim direktorom, a ako je otpusti, ova će otići i sve ispričati njegovoj ženi - čija je porodica vlasnik izdavačke kuće - tako da je to vrlo pipava situacija. „ Mac je trepnuo prema njoj. „Pa šta preporučujete?“ pitao je s velikim sarkazmom. „Kupite izdavačku kuću i stavite neke nadležne ljude unutra, a zatim konsolidirajte nekoliko malih istorijskih knjiga u jednu debelu i prodajte ga kao udžbenik o istoriji Colorada u školama. Dobra je zarada sa udžbenicima“. Mac je samo pogledao. „A sve ovo ste saznali zato što ste bili radoznali, zar ne?“ Okrenula je glavu i zagledala se kroz prozor. Karen je osetila kako joj Ray nikad toliko nije nedostajao kao u ovom trenutku. Ray ju je slušao; voleo je da čuje njene ideje i njene komentare. Nažalost, otkrila je da ~ 46 ~
je većina muškaraca ograničenih shvatanja kao i ovaj čovek pored nje. Nisu progovarili dok avion nije sleteo i tek tad joj se ponovo obratio. „Na koje ste još druge stvari bacili pogled?“ pitao je tiho. „Jet motori? Postrojenja za kanalizaciju? Oprema za izgradnju puteva?“ Znala je da je ironičan, ali je istovremeno osetila da je zainteresovan. „Zanimaju me samo male stvari, posebno lokalna mesta u Denveru.“ „Kao na primer?“ upitao je i podigao jednu obrvu. „Lawsonova robna kuća“, brzo je odgovorila. Snishodljivo se osmehnuo. „To mesto je ruglo u centru Denvera. Već imam odličnu ponudu od Glittera i Sassa.“ „One prodavnice što prodaju kožu i lance?“ pitala je sa zakrivljenim usnama. „Pre bih rekao koža i veštački dijamanti.“ Oslanjajući se nazad na sedište, pogledao je u proračune. „A kome bi ste to prodali?“ Kada nije odgovorila, uputio joj je osmeh. „Hajde, nemoj me se sad uplašiti. Ako već želite da mi kažeš kako da vodim svoj posao, ne zaustavljate se nakon jednog predloga.“ „U redu“, rekla je prkosno. „Otvorila bih prodavnicu koja će prodavati bebi opremu.“ Pri tome je očekivala njegovo gnušanje, ali nije. Samo je sedeo, strpljivo čekajući da nastavi. Duboko je udahnula. „U Engleskoj postoje prodavnice koje nazivaju Mothercare koje prodaju sve za ~ 47 ~
bebe: odeću za majku, dubak, nameštaj za dječji vrtić, pelene, razne mehanizme i stvarčice. U Americi morate otići u različite prodavnice za različite predmete, a kada ste osam meseci trudni i noge su vam otečene i imate još dve djece, nije lako ući u pet različitih prodavnica pokušavajući da dobijete ono što vam je potrebno za bebu. Ne znam iz iskustva, ali izgleda da bi to bilo izvrsno i lakše da kupite sve na jednom mestu.“ „A kako bi ste nazvali takvu radnju?“ pitao je tiho. „Svetilište?“ ona je odgovorila nevino, učinivši da se on nasmeje. McAllister je uzeo papir i olovku iz svoje aktovke i predao je njoj. „Ovde napišite sve što znate ili mislite o Coleman & Brown Press-u, sve to, ogovaranje, sve. Želim da znam kako, i mogu li da pretvorim to mesto u napredno preduzeće.“ Karen se trudila iz sve snage da se ne smeje, ali to nije išlo. Imala je osećaj da nikada ranije nije tražio od žene mišljenje o tome šta bi trebalo da kupi ili prodaje. Njegov ogranak Montgomeri-Taggerta je bio veoma mali i imao je nekoliko žena izvršitelja, ali svi su znali da je McAllister Taggert sam sebi dovoljan. Izluđivao je i ljutio saradnike svojim tvrdoglavim insistiranjem da stvari rešava na svoj način. Još više ih je ljutio time da je skoro uvek bio u pravu. Ali sada je pitao za njeno mišljenje! „Da, gospodine, razumem gospodine“, reče Karen rugajući se dok je počinjala sa pisanjem, ali kraičkom oka, mogla je videti mali osmeh koji je zaigrao oko njegovih usana. ~ 48 ~
Ako se Karen ponadala da će je Taggert obasuti toplinom, utisak je bio kratkog daha, tokom leta iznova je zakopao nos u papire, ako nije bilo toga onda je telefonirao. Jeo je jednom rukom, a drugom prelistavao papire. Kada su sleteli na aerodrom Dulles, izvan D.C., predao joj je račun na tri stotine dolara rekavši: „Para se okreće“, potom klimnu u pravcu trake sa prtljagom. Karen je bila u iskušenju dati nosaču njegov račun kao napojnicu, ali umjesto toga, platila je pet dolara iz svog džepa, potom pokušala da pronađe Taggerta. Pronašao je on nju, ključevi iznajmljenog automobila su mu bili u ruci, a potom brzo izađoše na hladan i oštar vazduh do kola. Kada je ušla u toplinu automobila, osećala se gotovo intimno sa njim i tražila je nešto da kaže. „Ako se već pretvaram da sam Vaša verenica, da li bih trebala nešto da znam o Vama?“ „Šta želite da znate?“ upitao je na način koji je iznenadio Karen i izazvao gađenje. „Zapravo ništa. Siguran sam da je znati da ste bogati, dovoljno za svaku ženu.“ Karen je očekivao da će ga bockanje naterati da se nasmeje ili bar sarkastično odgovori, ali nije. Umesto toga, on je samo gledao pravo ispred, a obrve su mu se nabirale od razmišljanja. Ostatak puta, Karen se nije trudila da razgovara. Odlučila je da će ako neko pita zašto se udaje za M.J. Taggerta, odgovoriti: „Zbog alimentacije“. Vozio ih je autoputem od Virginije do Alexandrije, zatim kroz šumom okružena sela, prelepe kuće su ostale iza ~ 49 ~
njih sve dok nije stigao do šljunkovitog puta i napravio oštri zaokret desno. Nekoliko minuta kasnije ispred njih se videla kuća i to je bilo mesto gde su sve male devojke sanjale da provode Božić: tri sprata, visoki stubovi ispred, savršeno raspoređeni prozori. Napola je očekivala da će ih George i Martha Washington pozdraviti. Travnjak ispred kuće i talasasti vrhovi vrta koje je mogla videti u pozadini oživeli su ljudi koji igraju američki fudbal, sakupljaju grane ili jednostavno šetaju. Izgledalo je da su deca posvuda. U trenutku kada je auto primećen, kao da je sav taj skup ljudi krenuo na njih, otvorili su vrata i izvlačili Karen van. Predstavljali su se Laura i Deborah i Larry i Dave i ... Jedan čovek veoma dobrog izgleda je zgrabio i poljubio Karen u usta. „Oh!“ je bilo sve što je Karen mogla izreći dok je gledala u njega. „Ja sam Steve“, ponudio je kao objašnjenje. „Mladoženja? Zar Mac nije pričao o meni?“ Karen nije razmišljao o tome šta je rekla. „Taggert nikad ne govori sa mnom, osim ako on ne želi nešto“, promrmlja ona, a zatim se zagleda širom otvorenih očiju. Ovi ljudi su bili njegovi prijatelji, šta će pomisliti o njoj!? Na Karenino iznenađenje oni prasnuše u smeh. „Mac, najzad si pronašao ženu koja zna istinu o tebi“, vikao je Steve preko krova automobila dok je jednom ~ 50 ~
rukom obgrlio Karenina ramena, jedna lepa žena je prišla i stavila drugu ruku oko nje i poveli su je u kuću, smejući se. Proveli su je kroz sobu božanstvenog izgleda sa ogromnim kaminima koji je veselo plamteo, a zatim uz ogromno stepenište, prošli su dve sale do širokih belih vrata. Steve je otvorio. „Sad je sav tvoj“, reče on, smejući se, zatim je gurnuo unutra i zatvorio vrata iza nje. Taggert je bio u sobi, njihovi koferi su već uneti i smešteni u prtljažni prostor, a u sobi je bio samo jedan krevet. „Došlo je do greške“, reče Karen. Mac je namršteno gledao krevet. „Već sam pokušao da ispravim ovo, ali to je nemoguće. Kuća je puna, svaki krevet, krevetić i kauč su već popunjeni.“ rekao je mrmljajući, „ako se bojite da ću Vas napasti u sred noći, mogu da vidim može li se pronaći koja hotelska soba. „ Postojalo je nešto u njegovom stavu što se činilo da je uvek na pogrešan način potakne. „Barem je puna kuća, ako vrištim, čuće se.“ Udelio joj je mali polu-osmeh, a onda je počeo skidati košulju. „Moram se istuširati. Proba venčanja je za sat vremena.“ Gledao ju je kao da očekuje od nje da bude herojina iz romantičnog romana Regence i u paničnom strahu izjuri iz sobe zbog pomisli na razodevenog čoveka. Ali nije htela da mu dozvoli da je zastraši. „Molim Vas, nemojte da ostavite zamagljeno ogledalo“, rekla je podigavši bradu, a onda se okrenula kao da dijeljenje sobe s nepoznatim čoveku nju ni najmanje ne dotiče. ~ 51 ~
Sa malim cerekom, ušao je u kupatilo, ostavljajući vrata odškrinuta da bi para mogla da izlazi. Kad je netao iz vidokruga, Karen je dozvolila sebi da odahne i ramena joj se opustiše. Soba je bila divna, sva u zelenoj svili i komadnom nameštaju, i dok je čula tuš iskoristila je priliku i veselo raspakovala stvari. Tek kada je završila, shvatila je da je, iz navike, raspakovala i Taggertov kofer. Kad je stavila njegove cipele u ormar pored svojih, umalo je zaplakala. Toliko je vremena prošlo otkako je muška cipela stajala kraj njene. Kada se okrenula, Taggert je stajao tamo, kosa mu je bila mokra, ispod bade mantila ocrtavalo se njegovo krupno telo, i gledao je u nju. „Ja, ah, nisam mislila da raspakujem Vaš kofer, već, uh... Navika“, konačno je uspela izreći pre nego što je pobegla u kupatilo i čvrsto zatvorila vrata iza nje. Dugo je trebalo dok se usudila izaći iz kupatila i bila je vrlo zadovoljna kad je videla da je on već otišao. Nakon što se obukla, što je brže mogla, napustila je spavaću sobu i sjurila se niz stepenice da bi se pridružila ostatku svadbene zabave, koji su pretrpali automobile da bi otišli do crkve na probu. Na putu do crkve učvrstila je svoju netrpeljivost prema Taggertu. Ako je trebalo da bude njegova verenica, zar ne bi trebalo da joj pokaže malo obzira? Umesto toga, on je istovario pred ulazna vrata i očekivao je da se snađe među strancima. Nije ni čudo što su mnoge žene odbile da se udaju za njega, pomisli ona. Očigledno je da su imale osećaja i dovoljno pameti. ~ 52 ~
U crkvi proba je tekla glatko sve do na kraj, kada je Taggert trebao biti prvi koji je trebao proći niz prolaz. Hodao je do centra, ponudio ruku Karen, a onda bi krenuo sa njom iz crkve. Možda nije čuo šta je dogovoreno, ali bez obzira na njegov izgovor, hodao je do središta prolaza, a onda je krenuo sam, bez Karen. To je bilo previše za nju. „Znate kakav je Taggert“, reče ona, „misli da može biti partner sam sebi.“ Svi u crkvi su prsnuli u smeh, a Taggert, kad se okrenuo uvideo je svoju grešku. Sa naglašenom galantnošću, vratio se, poklonio i ponudio ruku Karen. „Vraćate mi za sve kucanje preko vikenda?“ rekao je sebi u bradu. „Vraćam Vam za sve one žene koje su bile previše uplašene da ti se suprotstave“, rekla je, nasmešivši mu se zlo. „Ja nisam čudovište kakvim me smatrate.“ „Zamoliću Elainen da dâ mišljenje o tome, usput, kada ona dolazi?“ Njegovo lice se promenilo i dok su stigli do zadnjeg dela crkve, Karen je izrazila žaljenje zbog svoje primedbe. „Božić“, reče tiho, a onda se okrete od nje. Tokom večere bilo je bučno, svi su govorili u isti mah o letima koje su proveli zajedno i mesta koja su posetili. U početku je Karen gledala hranu i slušala, ali nije učestvovala u razgovoru sa ovim ljudima koji su se dobro poznavali. Taggert je sedeo sa druge strane velikog stola, na suprotnom kraju od nje, i on je bio tih. Kadkad bi bacila ~ 53 ~
pogled ka njemu i učinilo joj se da i on nju gleda, ali se tako brzo okrenula da nije bila sigurna. „Karen“, upitala je jedna od žena i čitav sto je utihnuo. „Gde je Vaš verenički prsten?“ Nije oklevala sa odgovorom. „Taggert je kupio celu prodavnicu, tako da čekaju novu pošiljku dijamanata. On ih kupuje po desetak, znate.“ Prozori restorana su skoro eksplodirali od smeha prisutnih, pa se čak i Mac nasmejao dok ga je Steve, pored njega, šamarao po leđima. Čulo se dobacivanje: „Mislim da bi trebalo da zadržiš ovu Mac,“ i „Izgleda da se tvoj ukus o ženama poboljšava“. Do kraja večere, Karen nije dozvolila da ostane postrani. Dve žene nasuprot nje su postavljale mnoga pitanja o tome šta je uradila i gde je odrasla i sva uobičajena pitanja koja ljudi postavljaju. Kada im je rekla da je Mac njen šef, bile su fascinirane i želele su znati kako je to raditi za njega. „Usamljeno“, odgovori ona. „Nije mu ni jedna od nas potrebna, osim da otkucamo pismo kad kad.“ Tokom svega ovoga, Taggert je večerao bez da je rekao i reč, ali Karen je osetila njegove oči na sebi i čak i kada se Steve nagnuo da mu nešto kaže, Macove oči nikada nisu ostavile Karenino lice. Tek kada su bili sami u ‘svojoj’ sobi, Karen je pomislila da je možda otišla predaleko. „O večeri...“ počela je dok je prolazio kraj nje izlazeći iz kupatila. „Možda nisam trebala...“ ~ 54 ~
„Nećete se valjda sad povući?“ pitao je, a lice mu je bilo veoma blizu njenog. Ima lepe usne , pomislila je Karen a onda se trgla i ustala. „Ne naravno da ne.“ „Dobro, šta ste uradili sa mojim trenerkama?“ „Zar nije malo kasno za sport?“ rekla je ne razmišljajući da nije njen posao šta će i kada on uraditi. Mec joj je uputio provokativan osmeh. „Osim ako ne želite da spavam go, one su jedina alternativa.“ „Treća fioka levo“, rekla je i jurnula u kupatilo. Kada se pojavila, umotana u pamučnoj puritanski snežno beloj spavaćici, već je ležao u krevetu, a na sredini kreveta je bio veliki debeli jastuk. Kliznuvši u praznu stranu kreveta, rekla je: „Odakle Vam ovo?“ „Ukrao.“ „Pretpostavljam da neki nesrećnici spavaju na kauču bez jastuka.“ „Hoćete li da ga vratim nazad? Možete da spavate priljubljeni uz mene ili, još bolje, mogli bismo imati ozbiljnu diskusiju o onoj tegli koju želite da ja...“ „Laku noć“, reče ona čvrstim glasom i okrenu se na svoju stranu, dalje od njega, ali se smešila sve dok je san nije savladao.
~ 55 ~
3
KAREN SE PROBUDILA sa prvim pogledom na divnom muškarcu koji je nosio tanani beli peškir oko struka, brijući se ispred ogledala u kupatilu. Za tih nekoliko minuta pre nego što se u potpunosti probudila i shvatila gde se nalazila, imala je viziju da je prišao i poljubio je, odbacio ručnik u stranu i popeo se u krevet s njom. U samo nekoliko sekundi mogla se jasno setiti kakav je osećaj imati čovek u rukama, njegove veličine, toplinu njegove kože, težinu njega... „Želite da podelite tu ideju?“ upitao je, ne okrećući glavu već je gledajući u ogledalu. Okrenula se da ne bi video da je pocrvenela, iskočila iz kreveta, zgrabila svoju haljinu i krenula prema ormaru, izvan njegovog pogleda. „Šta ste planirali za danas?“ upitao je, izlazeći iz kupatila, i dalje je nosio samo taj mali peškir i brisao ostatke pene sa lica. Karen je otvorila vrata plakara tako da nije mogla da ga vidi. Vežba li on svakog dana? ~ 56 ~
Mora kako bi održao svoju figuru takvom. I da li je ta boja toplog meda njegovu prirodna boja kože? „Kupovina“, promrmlja ona. „Kupovina?“ upitao je, krećući se oko vrata do njene druge strane. „Kao u božićnoj kupovini?“ „Ja, ah“, rekla je, studiozno gledajući u unutrašnjost ormara na odeću, a ništa ne videći. „Da, božićna kupovina, i venčani poklon.“ Duboko je udahnula. Morala je da povrati kontrolu nad sobom! Okrećući se, pogledala je pravo u njegove oči - i ni prst niže. „Sutra je Božić i ako ću ga provesti sa ovim ljudima ovde, ne mogu doći praznih ruku. Znate li dobar trgovački centar ovdje?“ „Tyson’s Corner“, rekao je brzo. „Jedan od najboljih u zemlji. I ja moram da kupim poklone, pa ću ići s Vama. „ „Ne!“ Karen je zabrzala, a zatim se pokušala ispraviti. „Mislim, koncentrišem se bolje kad sam sama.“ Čim je to izrekla postala je svesna da je to laž. Kupovati sam za Božić postaje posao. „A kako ćete znati za koga da kupite? Znate li koliko je dece ovde? Pretpostavljam da želite da kupite za decu. „ „Napišite mi sva imena i ja ću uraditi ostalo.“ Nije htela da provede dan sa ovim čovekom - i bilo je teško odvratiti oči od mišića na njegovim grudima. „Nemam olovku“, reče on, nasmešivši se. „Sve je u mojoj glavi.“ Karen zamalo uzvrati osmeh. „Možete mi diktirati. Osim toga, ne bi ste li radije ostali ovde i igrali fudbal sa drugim momcima?“ ~ 57 ~
„Ja sam debelo, kancelarijsko piskaralo van forme, i oni bi me potukli do nogu.“ Na to se Karen nasmejala, jer nije bilo nikoga ko bi bio manje van forme nego što je on. Ne čekajući da kaže da, zgrabio je bade mantil iz ormara, obukao ga, a zatim je poljubi u obraz. „Izaberi mi neku odeću, hoćeš li? Moram obaviti nekoliko poziva. Vratiću se po tebe za trideset minuta.“ Pre nego što je Karen mogla da protestuje, bio je van prostorije, vrata su se zatvorila iza njega. Naravno, pomislila je, feministkinje bi se naježile zbog ovakvog načina izbora odeće za jednog samoživog, arogantnog, drskog čoveka poput Mac Taggert-a. Ali do trenutka kada je završila ovu misao, izabrala je par tamnih pantalona, italijansku košulju i božanstveni engleski džemper i prebacila preko kreveta. Udarajući se po čelu od samozgražavanja, otišla je u kupatilo. Jedan sat kasnije, nakon brzog doručka, ona i Mac su krenuli do rentakara, a na travnjaku su bili mladoženja i ostali koji su igrali loptu. Steve je povikao Macu, pitajući ga da igra sa njima. „Ona me tera da kupujem s njom“, uzvratio je vičući. „Ha!“ Karen im je odgovarala preko krova automobila. „Kao da mi treba čovek da ide sa mnom u kupovinu, baš?“ Istina je da se plaši da ostane ovdje jer bi ste ga mogli povrediti.“ Ignorišući smeh muškaraca, Mac je viknuo: „Šta bi ste želeli od nas za venčani poklon?“ ~ 58 ~
„Od tebe, Taggert?“ Stiv je uzvraćao. „Lamborgini, ali od nje, uzimam sve što nudi.“ „Podržavam to“, viknu jedan od ostalih, onda su se svi nasmejali i pozdravili jednim velikim ‘haaj’ na veoma prisan način. Osećajući se polaskana, Karen se savršeno osmehnila svim mladićima koji su igrali fudbal, a onda se još više osmehnula, sijajući, kada je videla kako se Mac mrgodio. „Kakva draga grupa ljudi“, rekla je ulazeći u auto. Okrenuo se gledajući kroz zadnji prozor dok je vozio automobil unazad, manevrisao je oko mnogih drugih vozila na putu, no ništa nije odgovorio. Možda je to bilo zbog flertovanja muškaraca sa njom i Macovim ćutanjem kao posledicom, ali do vremena kada su stigli u prekrasni tržni centar Tysons Corner, Karen je bila u vrlo dobro raspoloženju. „Gde počinjemo?“ upitala je čim su ušli u središte tržnog centra u blizini Hecht-a. Posmatrajući ga, vidjela je to muško sleganje ramenima koje je značilo da je ona zadužena. „Vreme slona“, promrmlja ona. „Izvinite,“ rekao je čvrsto. „To je ono što sam govorila kada sam bila sa mužem i išli zajedno u kupovinu, odbio bi da učestvuje u odlučivanju o tome šta da kupimo bilo kome, ali je nosio sve što mu dajem, pa sam ga nazvala moj slon.“
~ 59 ~
Na trenutak je Mac pomislio da to razmatra, onda je svečano podigao desnu ruku, stegnuo pesnicu i napravio da mu biceps iskoči kroz džemper. „Mogu da nosim sve što staviš na mene.“ Karen se nasmeja. „Već ćemo to videti. Usput, ako, kao što ste rekli, ‘mi’ dajemo poklone, ko plaća za te stvari?“ „Ja?“ rekao je uz lažni uzdah, premda je uvek platio sve što je ikada kupila. „Savršeno“, rekla je preko ramena, dok je ona skrenula desno prema Nordstromovom. „Vaš novac, moj ukus“. „Samo mi dajte kikiriki i sve će biti u redu“, reče on iza nje. Tri sata kasnije, Karen je bila posve iscrpljen, ali uzbuđena. Potpuno je zaboravila kako je to kupovati sa muškarcem. Nikada nije želeo da izdvoji vreme i da razmotri koji bi poklon bio bolji. „Ovaj,“ rekao je, ili, „Svejedno?“ A kada je reč o predlozima poklona, nije mogao da razmišlja pored prodavnice muzike. Dvaput je morao da sedi na klupi, okruženim torbama, dok je razgledala i nabavila set sapuna i losiona, kao i korpe za voće i sir. Skoro da nije mogla da ga izvuče iz prodavnice Rand McNally, gde je kupio ogromnu 3-D slagalicu Empire State Buildinga. I posjetili su svih devet prodavnica igračaka i kupovali u svakoj od njih, toliko toga je kupljeno da je ustvari Karen sumnjala da su kupili više igračaka nego što je bilo dece. ~ 60 ~
„Da li je ručak uključen u ovu turu?“ upitao je nakon što su posetili poslednju prodavnicu igračaka koju je tržni centar imao da ponudi. „Jesi siguran da želiš otići na ručak? Mislim da je u poslednjoj prodavnici ostao jedan automobilčić, možda bi trebalo da se vratiš i da ga kupiš.“ „Hrana, ženo!“ promumlao je i krenuo u pravcu Nordstromovog kafića, gde su spremili njihovu narudžbinu, a zatim su uzeli piće i hranu i pronašli mesto gde Mek može spustiti sve kese, jer nije dozvoljavao da Karen nosi išta. „Ti si dobar slon“, rekla je čim su seli, smešeći mu se. Kad su se napokon smestili, pogledao je u nju. „Koje si planove napravila za Lawsonovu robnu kuću?“ Karen je bila previše dobrog raspoloženja da bi lagala. „Ne morate me tetošiti i ne morate da slušaš moje dečje ideje. Sve ovo danas je bilo veoma zabavno, oboje znamo da čim se vratimo u Denver, tu je kraj. Vi ste gazda, a ja sam samo daktilografkinja.“ „Samo daktilografkinja, zar ne?“ rekao je podižući jednu obrvu, zavukao je ruku kroz ovratnik džempera i iz džepa košulje izvukao nekoliko preklopljenih faksova. „Vi, Vaš suprug i Stanley Thompson ste bili vlasnici Thompson’s Hardvare Storea šest godina. Vi i Vaš suprug ste bili sve u prodavnici. Stanley Thompson je samo figurirao.“ Dok ga je Karen začuđeno gledala, nastavio je. ~ 61 ~
„Nakon što ste se venčali, Ray je radio dva posla, dok ste Vi rukopise kucali kod kuće. Vas dvoje ste čuvali svaki peni koji ste imali i kupili polovinu udela Thompson Hardware i pokrenuli posao. Ray je znao oko mašina; vi ste znali sve ostalo. Vi ste pisali reklame kako bi naveli ljude da dođu do prodavnice i baratali ste novcem, govoreći Rayu koliko možete ili ne možete sebi priuštiti. Bila je Vaša ideja da dodate mali vrtni centar i privučete žene-kupce, a to je bio i najprofitabilniji deo prodavnice. Nakon što je Ray umro, saznali ste da je jedini način da je Thompson prvobitno bio voljan da mu proda, bio pod uslovom da u slučaju Rayove smrti, otkupi vaš deo za pedeset hiljada. „ „Bilo je fer u trenutku kada je ugovor sklopljen“, rekla je Karen odbrambeno, zazvučalo joj je kao da govori da je Ray napravio loš ugovor. „Da, u vreme kupovine, vaša polovina je vredela samo trideset hiljada, ali do trenutka kada je umro, ti i Ray ste razvili posao tako da je pola akcija vredelo mnogo više od pedeset hiljada“. „Mogla sam da ostanem kao punopravni partner.“ Karen tiho reče. „Ako bi ste delili krevet Stanley Thompsona.“ „Njuškali ste, zar ne?“ „Samo sam radoznao“, reče on, oči su joj se zasvetlucale dok im je hrana servirana. Nakon što je kelnerica otišla, rekao je: „Želite li mi pričati o Vašim idejama za ovu prodavnicu za majke?“ ~ 62 ~
„Nisam stvarno razmišljala o tome, samo neke nejasne ideje“, rekla je, igrajući se sa slamkom u čaši ledenog čaja. Mac joj se malo nasmešio i gurnuo olovku i salveta prema njoj. „Ako bi ste imali neograničen novac i posedovali Lawsonovu robnu kuću, šta bi ste radili s tim?“ Karen je oklevala, ali ne dugo. Istina je, razmišljala je o tome već neko vreme. „Postavila bih zabavište za decu u sredini kako bi majke mogle da vide svoju djecu u svakom trenutku. Ako bi majka bila odsutna neko vreme, označila bih decu. Znaš, kao što je odeća u robnim kućama označena, pa ako deca odlutaju izvan igrališta ili neko pokušava da ih uzme, zazvoniće na ulazu dok izlaze iz prodavnice.“ Mac nije rekao ništa, ali njegove obrve su se podigle upitno. „Oni stavljaju oznake na odjeću tako da ih ljudi ne mogu ukrasti a djeca su mnogo važnija od košulja, zar ne? I kako žena može opušteno isprobati garderobu dok četverogodišnjak vrišti za njom?“ Uzela je malo hrane i nastavila. „U blizini igrališta imala bi različita odeljenja: odeću za majku, dečji nameštaj, pelene, knjige o različitim aspektima podizanja djece, sve očigledne stvari, a zaposlila bih službenike koji bi bili izuzetno iskusni i debeli.“ Mek se snishodljivo nasmejao na to. „Ne, zaista. Moja snaha je imala bebu i stalno se žalila na anoreksične prodavačice koje su je sažaljevale svaki put ~ 63 ~
kad su pitali da li imaju nešto u ekstra velikom broju. Imala bih obučeno osoblje za grudnjake i imali bi besplatne brošure o lokalnim organizacijama koje bi žene mogle da kontaktiraju ako im zatreba pomoć ili informacije, kao što je La Leche League, i naravno da ćemo imati kontakt sa lokalnim akušerom u slučaju potrebe u prodavnici, i...“ Prekinula je i zvirnula u njegovo lice. Smejao joj se! „Nisi mnogo razmišljala o tome, zar ne?“ Nasmešila se. „Pa, možda samo malo.“ „Gde se nalaze deonice koje imaš? I ne usuđuj se reći da nisi zaradila ni peni i koliko bi otvaranje ovakve prodavnice koštalo.“ Karen je uzela nekoliko zalogaja. „Uradila sam neke proračune.“ „Kada se vratimo u Denver, možeš ih staviti na moj sto i ja...“ Zaustavio se kad je Karen izvadila kompjuterski disk iz svoje torbice. Uzimajući ga, pogledao je u nju i namrštio se. „Kada si imala nameru da mi pokažeš ovo?“ Shvatila je šta je mislio. Mislio je da je to pravi razlog zbog kojeg se složila sa ovim vikendom. Bila je samo jedna od stotina ljudi koji su pokušali da ga vide ili mu dostave svoje šeme za sticanje bogatstva. Karen mu zgrabi disk iz ruku. „Nikada nisam planirala da Vam pokažem ni bilo kome drugom“, rekla je kroz zube. „Milioni ljudi imaju svoje snove u glavi i to je upravo tamo gde ostanu: u glavama“. ~ 64 ~
Ljutito, zgrabila je svoju torbicu i kaput iza nje. „Izvinite, ali mislim da je sve to bila greška. Mislim da je bolje da odem odavde.“ Mac je uhvatio za ruku i povukao je nazad na sedište. „Žao mi je, izvinjavam se. Stvarno, mi je žao.“ „Molim Vas, pustite me?“ „Ne, jer ćete pobeći.“ „Onda ću vrištati.“ „Ne, nećeš. Dozvolila si Stanley Thompsonu da te opljačka i nisi vrištali, jer nisi želela da napraviš neprijatnost svojoj porodici. Ti Karen, nisi osoba koja vrišti.“ Gledala je u njegovu veliku, preplanulu ruku koja je stezala za zglob. Bio je u pravu, nije bila neko ko bi vrištao niti je veliki borac. Možda joj je trebao da Ray stoji iza nje, rekavši joj da može da učini bilo šta pre nego što bi počela verovati u sebe. Macova ruka se pomerila, tako da su mu se prsti preplitali s njenim, Karen se nije povukla dok joj je držao ruku u svojoj. „Slušaj, Karen, znam šta misliš o meni, ali to nije istina. Da li si ikad ispričala nekome drugom o svojim idejama za bebi prodavnicu?“ „Ne“, reče tiho. „Ali mora da si radili na ovoj ideji, još pre nego što je Ray umro. Da li si mu rekla?“ ~ 65 ~
„Ne.“ Ona i Ray su imali, koliko je bilo moguće, uspešnu prodavnicu alata. I nikada nije htela da pomisli da ona želi nešto drugo, ili možda nešto više. „Tada sam počastvovan tvojim poverenjem u mene“, rekao je Mac, a kad ga je Karen pogledala sumnjičavo, rekao je: „Stvarno, jesam.“ Zaćutao je trenutak i spustio pogled na njihove spojene ruke. „Svi oni predbračni ugovori su samo da bih video hoće li potpisati.“ Karen ga je pogledao u neverici. „Iskreno, da je bilo koja od njih potpisala, odmah bi ga pocepao. Ali, sve što sam čuo je: ‘Moj tata misli da ne bih trebala potpisati’ ili ‘Moj advokat mi savetuje da ne potpisujem’. Sve što sam želeo je da budem siguran je da žena želi mene, a ne bogatstvo moje porodice. „ „Radije mržnja, mali trik, zar ne?“ „Ne tolika kao mržnje što se udala za mene, a četiri godine kasnije, prolazimo razvod. Pa još ako imamo decu?“ Kivna na sebe, Karen je osećala kako se njeni prsti savijaju oko njegovih. „A šta je sa Elaine?“ „Elaine je bila drugačija“, reče tiho, a onda povuče ruku iz njene. Kad je Karen otvorila usta da bi postavila pitanje, rekao je: „Spremni?“ i način na koji je rekao je bila naredba. Nekoliko minuta kasnije oni su ponovo bili u glavnom delu tržnog centru, Mac se kretao napred, ~ 66 ~
opterećen torbicama. Iza njega, zamišljeno, Karen ga je pratila - dok joj pogled nije privukao natpis prodavnice pune najlepše odeće za decu koju je ikada videla. U izlogu je visila predivna dečja haljina od pravog pamuka, ručno ukrašena naborima i obrubljena mekanom čipkom od čistog pamuka. „Želiš li ući?“ Mac je tiho rekao iznad njene glave. „Ne, naravno da ne“, odvrati Karen resko, nastavljajući dalje. Međutim, veliki Mac, postao je još veći od svih torbi koje je držao i preprečio joj put ka izlazu. „Stvarno, ne želim...“ ona je počela, ali je prestala da govori čim je bila u prodavnici. Nikada nije dozvolila sebi da gleda baby odeću za svoje dete koje bi možda mogla imati. Za druge, da, ali nikada za sebe. Kao u transu, prišla je prelepim haljinama koje su visile u nivou oka. Mac, koji se oslobodio torbi zahvaljujući ljubaznosti jedne prodavačice, išao je iza nje. „Ne te. Prva Taggert beba je uvek dečak.“ „Ništa nije ‘uvek’„, odvratila mu je Karen, uzimajući belu pamučnu haljinu ručno izvezenu bledim ružičastim i plavim cvjetovima. „Ovamo, ovo je mnogo bolje“, rekao je dok je držao crveno-plavu prugastu košulju. „Dobra je za igranje fudbala.“ „Neću dozvoliti mom sinu da igra fudbal“, rekla mu je, zamenivši haljinu i gledajući nekoliko belih odela ~ 67 ~
napravljenih za nekog ko bi mogao biti sami mali princ. „Fudbal je previše opasan“. „On je i moj sin takođe, i kažem...“ Odjednom Karen postade svesna o čemu oni govore, da mogu imati bebu zajedno, ali to ne bi bila njihova beba. Ne u pravom smislu. Bila bi... Pre nego što je mogla da sastavi još jednu misao, istrčala je iz prodavnice i zagledala se u prozor Brentana kada je Mac pronašao. „Smeta li da sedimo neko vreme?“ upitao je, a sve što je Karen mogla je da klimne glavom. Njena postiđenost onim što se dešavalo u bebi prodavnici bila je još uvek sveža da bi mogla da govori. Sela je, prikupila torbe oko sebe, a Mac je otišao da donese dva sladoleda u kornetu, i neko vreme su sedeli u tišini jedući sladoled. „Zašto niste ti i tvoj muž imali decu?“ pitao je obzirno. „Mislili smo da imamo sve vreme ovog svetu, pa nismo žurili“, odgovorila je jednostavno. Za trenutak Mac je ćutao. „Jesi li ga mnogo volela?“ „Da, vrlo, vrlo mnogo“. „Bio je vrlo srećan čovek“, reče Mac i stegnu joj ruku. „Zavidim mu.“ Na trenutak se Karen zagledala u njegove oči, i po prvi put od Rayove smrti primetila je drugog čoveka. Nije Ray nadjačan osobinama drugog čoveka, već je videla Mac Taggerta samog za sebe. Mogla bih ponovo da volim, ~ 68 ~
pomislila je, i u tom trenutku bilo je kao da se sav led koji se skovao oko njenog srca odjednom rastopio. „Karen, ja...“ počeo je Mac dok se kretao prema njoj kao da je mislio da je poljubi odmah tu u središtu samog Tysonovog tržnog centra. „Bože moj!“ Rekla je Karen. „Vidi koliko je sati. Večeras imam zakazano kod frizerke, za venčanje, a jedva da ću uspeti. Salon je ovde u tržnom centru, ali na drugom nivou, pa je bolje da požurim.“ „Kada si zakazala termin?“ upitao je, glasom prepoznatljivim širom sveta, muž koji nije mogao verovati da je nešto uradila bez njegovog znanja. „Između prodavnica igračaka.“ Stajala je. „Moram da idem“, rekla je, i počela hodati. „Vidimo se ponovo ovde za dva sata“, dobacila je preko ramena a zatim nestala za ugao pre nego što je mogao reći još ijednu reč. Istina je bila da je imala još pola sata do zakazanog termina, ali je želela da kupi Božićni poklon za Maca. I htela je da pobegne od njega. Nije smela da se zaljubi u čoveka poput Mac Taggerta. „On je van tvoje lige, Karen“, govorila je sama sa sobom. Čoveku kao što je on potreban je žena čiji je otac bio ambasador u nekoj glamuroznoj zemlji, ženi koja je mogla da razlikuje jedan kavijar od drugog, koji bi mogla... koja... „Idiote!“ rekla je sebi. Glupa si kao i sve ostale ako misliš da si zaljubljena u njega. Ili još gore! Misleći da je on zaljubljen u tebe. ~ 69 ~
Do trenutka kada se srela s njim dva sata kasnije, uspjela je da se smiri i povrati ravnotežu. Videla ga je kako sedi na klupi, izraza kao da je veoma zadovoljan samim sobom. „Šta si učinio?“ upitala je sumnjičavo. „Samo je sve uvijeno u papir i obeleženo, i sada su svi pokloni u kolima.“ „Impresionirana sam“, rekla je, otvarajući širom oči. „Prestani da mi se smeješ i idemo“, rekao je, uzimajući joj ruku. „Jesu ti lak stavili na kosu ili je to perika napravljena od drveta?“ „Lak je i mislim da izgleda odlično.“ „Hmmm“, bio je sve što je rekao dok su hitali ka kolima.
* Natrag, kod kuće, sve je bilo u haosu, ljudi su žurili da bi se spremili za venčanje. Činilo se da su skoro svi izgubili ključni komad odeće i sada ga frenetično pokušavaju naći. Kada je Mac zatvorio vrata njihove ‘spavaće sobe’, bilo je kao da su našli spokoj u samom utočištu, a kada je Karen izašla iz kupatila, krevet je bio prekriven kutijama i s nekoliko vreća pune odeće. „Sve je pristiglo dok ste bili unutra“, reče on, a kad je Karen počela da komentariše kako nije čula da je neko ulazio, Mac jurnu u kupatilo.
~ 70 ~
Jedna kutija je sadržala svilene donje rublje, sve potpuno belo: čipkasti grudnjak, gaćice i bele čarape koje su se završavale u sredini butina čipkastim elastičnim rubom. Nikada ranije nije čula za donje rublje koje ide u kompletu sa haljinom za venčanje. „Nemaš vremena da sve proučiš“, reče Mac kad je ušao u sobu. „Ali...“ „Obuci se!“ Pošto je pokupila donje rublje, tada pogleda haljina za koju je trebalo sigurno tri stotine metara šifona, pa pogledala uski prostor u kupatilu i natrag na masivnu suklju. „Neću te napasti ako te vidim u donjem vešu - ali samo ako mi obećate isto“, reče Mac. Karen je krenula da protestuje, ali se onda nasmešila đavolasto. „U redu, sam si tražio“, rekla je dok je uzimala belo svileno rublje i otišla u kupatilo. Trenutak kasnije pojavila se našminkana i samo u donjem vešu i ništa više - i znala je da izgleda odlično. Bila je uskog struka, i ne puno toga iznad ali, kao što su joj mnogi rekli, imala je noge jedne starlete. „Da li znaš gde...“ pitao je Mac dok se okretao ka njoj, onda je Karen dobila sjajno, oh, ogromno zadovoljstvo da vidi kako se boja gubi iz njegovog lica, dok je gledao u nju. „Da li znam gde je šta?“ pitala je nevino. Međutim, Mac nije mogao reći ni reč, samo je stajao tamo, ruke su mu bile ukočene, jednu je držao ispruženu, a ~ 71 ~
drugom pokušavao da zakopča dugme na manžetni košulje. „Mogu li ti pomoći s tim?“ pitala je, i kretala se prema njemu dok je gledao u nju ostavši bez govora. Koliko god slatko mogla, zakopčala je prvo, a zatim i drugo dugme na manžetni, a onda se nasmešila. „Treba li Vam još nešto?“ Kako nije odgovorio, opet se osmehnu i krenu da ode od njega, znajući da je pogled na njenu pozadinu bio isti kao i napred. Hvala, spravi za trčanje, pomislila je. Ali nije imala više vremena za razmišljanje jer je Mac zgrabio njena ramena i povukao je u zagrljaj, a onda spustio usne na njene. Kako je mogla zaboraviti? čudila se. Skoro da je zaboravila slast poljupca. Dugo i nežno je ljubio, a njegove velike ruke su se kretale milujući je po telu, privlačeći je blizu njega. Sve dok se nije začulo glasno kucanje na vratima i poziv, „Jeste spremni za odlazak u crkvu?“ Karen nije bila sigurna šta bi se dogodilo. Čak i tako, morala je da se odgurne i izađe iz zagrljaja i nevoljno je to učinila. Srce joj je jako udaralo, a njegov dah je bio ubrzan. „Moramo se obući“, uspeo je reći dok je ćutke gledao u nju. Drhtavih ruku, pokupila je haljinu i pokušala je navući preko glave, bez da pokvari frizuru. Nije bila iznenađena kada je Mac pomogao i spustio je nadole niz njeno telo, a zatim je na leđima zašnirao. I izgledalo je potpuno prirodno da mu pomogne oko kaputa njegovog svečanog odela. ~ 72 ~
Tek kad su krenuli sa izlaskom iz sobe progovorio je. „Umalo sam zaboravio da ti dam poklon za deverušu.“ Iz džepa je izvadio dvorednu bisernu ogrlicu i naušnice sa dugim biserom u obliku kapljice. „Predivni su“, reče Karen. „Biseri skoro izgledaju kao pravi.“ „Izgledaju, zar ne?“ rekao je loveći drugu naušnicu a onda joj zakopčao ogrlicu oko vrata, dok je ona stavljala naušnice. „Da li izgledam dobro?“ pitala je ozbiljno. „Niko neće pogledati nevestu.“ To je bio kliše, ali način na koji je to rekao učinio je da se oseća divno.
* Vjenčanje je bilo očaravajuće. Za sav prethodni haos, sve je prošlo glatko, a prijem je bio ispunjen smehom i šampanjcem. Mac je nestao sa grupom ljudi koje nije video godinama, i na nekoliko trenutaka Karen je ostala sama za stolom. „Umeš li da plešeš?“ Karen pogleda u Maca. „Zar to nije bilo u Vašem izveštaju o meni? Ili su Vaši špijuni zaboravili tako važnu stvar kao što je ples?“
~ 73 ~
Sa smehom, izvukao je je iz stolice i poveo na plesni podijum. Reći da su sjajno izgledali dok plešu bi bilo podcenjivanje.. Steve je plesao sa svojom lepom nevestom, Catherine, u rukama i rekao Macu, ‘ovu’ bi trebao zadržati. Mac se nasmešio. „Znaš da me žena ne žele dugo“. Nakon što se Steve nasmejao i udaljio, Karen se namršti. „Zašto im ne kažeš istinu? Svi tebe krive za raskide.“ Mac ju je privukao bliže. „Budite pažljivi, gospođo Lavrence, skoro zvuči kao da počinjete da me volite.“ „Ha! Sve što želim od tebe...“ „Dete“, reče tiho. „Želiš da imaš moje dijete.“ „Samo zato što si...“ „Šta sam ja? Inteligentan? Princ među ljudima?“ „Ti si obrnuti princ. Kada te žena poljubi, pretvorićeš se u žabu.“ „Nisam sa prvim poljupcem. Hoćeš li pokušati ponovo?“ Na trenutak je spustio pogled na nju i mislila je da će je ponovo poljubiti. Ali nije, i znala je da joj se razočaranje ocrtalo na licu. Satima kasnije ponovo se našla sama u sobi sa Macom. Kada se vratila iz kupatila, u čedno beloj spavaćici, on je stajao pored prozora, leđima okrenut prema njoj, gledajući u noć. ~ 74 ~
„Kupatilo je tvoje“, rekla je. „Izlazim“, reče on čvrstim glasom. Na njen užas, Karen je pitala: „Zašto?“ a onda stavite ruku na usta. Ono što će on raditi nje se nije ticalo. Ukrućenog tela, prisilila se da se nasmeje. „Naravno.“ I prinela ruku kao da se prozeva. „Vidimo se ujutru.“ Mac je zgrabio njena ramena. „Karen, to nije ono što misliš.“ „Nemam pravo da išta mislim. Slobodan si da radiš ono što ti se sviđa.“ Brzo ju je prigrlio i držao je čvrsto. „Ako ostanem u ovoj sobi večeras, vodiću ljubav sa tobom. Znam da hoću, neću moći da se zaustavim.“ Ne dajući joj šansu da odgovori, ostavio ju je samu u sobi. „Da,“ rekla je Karen zatvorenim vratima. „I sledeće nedelje bi sve bilo kao i pre, poslovično, mali flert sa Vašom daktilografkinjom bi bio zaboravljen, bolje da ne učinite nešto gde bi Vas mogli tužiti.“ Otišla je u krevet i zaspala tek pošto je iskalila razočaranje na dugačkom jastučiću koji je razdvajao dve polovine kreveta. Satima kasnije spavala je tako čvrsto da ga nije čula kad se vratio i kliznuo u krevet kraj nje niti je osetila kad je spustio mekani poljubac na njeno čelo pre nego što je i sam pokušao da zaspi.
~ 75 ~
4
NA BOŽIĆNO JUTRO , KAREN je probudilo vrištanje. Pomislivši da se kuća zapalila, zbacila je prekrivač i krenula iz kreveta - ali Macova snažna ruka je zaustavila. „Deca“, promrmljao je, glave zabijene u jastuk. Dok se vrištanje pojačavalo, Karen se izmakla od njega, ali je rukom napipao njenu i povukao je nazad u krevet kraj njega. Tokom noći, jastuk koji ih je razdvajao, skliznuo je (ili bio gurnut) do njihovih kolena. Macova ruka se uvukla u Kareninu kosu. Još uvek mu je lice bilo sakriveno u jastuku, i još uvek nije ni je gledao u nju, ali je videla njegovu crnu sjajnu kosu, osećala je njeovu toplinu. Soba je bila u mraku i buka ispred njihove sobe izgledala je veoma daleko. Kako ju je povukao u svoju razinu, okrenuo je glavu i kada su im se usne dodirnule, šapnuo je: „Deca, Božić, znate kakvi su“. „Bila sam jedino dete, doručkovala sam prije otvaranja poklona.“ „Mmmmm“, bio je sve što je rekao dok ju je ljubio, poljubio je toplo, nežno. ~ 76 ~
Sa dodirom usana činilo se kao da je vreme isčezlo: osećaj je bio tako poznat, biti u krevetu sa toplim, pospanim čovekom koji ju je povlačio u svoje ruke. I bilo je tako dobro. Bilo je lako kliznuti naniže tako da se njeno telo ispružilo uz njegovo, provući ruku oko njegovog vrata i uzvratiti strastvenim poljupcem. Iznenada, vrata su se širom otvorila i utrčala su dva deteta držeći igračke visoko podignute nad glavama, vitlajući njima prema paru u krevetu. Unezverena, Karen je odmakla lice od Maca i pogledala u igračke kojim su deca mahala u vazduhu. Devojčica je imala Barbie lutku u razuzdanoj haljini sa svim dodacima dostojnim lake devojke, dok je dečak držao kutiju punu vozova. Uprkos ovoj konfuziji, Mac joj je i dalje ljubio vrat dok je Karen bila napola nad njim i pokušavala da pogleda u igračke. Pre nego što je mogla da smisli odgovarajući komentar, pošto je Mac ljubio grlo, treće dete je utrčalo kroz otvorena vrata s avionom u ruci, a potom, sudarivši se, srušio drugo dvoje djece i sve se razletelo. Sve - lutke, vozovi, deca - sleteli su na Macovu glavu. Istog trenutka devojčica je počela da vrišti da joj je lutka povređena, dok su se dvoje dečačića valjala pa podu, tukući se ko je koga gurnuo. Izlazeći iz kreveta, Karen na brzinu pokupi porazbacane delove za igračke, ali bilo je potrebno nekoliko minuta dok je sve pronašla i umirila decu.
~ 77 ~
„Čekaj,“ rekla je Macu dok je kupila igračke koje su poispadale iz kutije, „čini se da je jedna crvena cipelica završila u tvom uhu“. „Ne bi bilo prvi put“, promrmljao je, negodujući što su ih deca prekinula. Uputivši mu prekoran pogled, Karen je prikupila decu, zaokruživši ih rukama i izgurala na vrata. Konačno kada su ponovo bili sami, Mac je stavio ruke iza glave i gledao kako se kreće po sobi dok je sakupljala odjeću. „Naša deca će imati bolje manire.“ Karen je tražila pojas. „Nadam se da će naša deca biti isto tako srećna i živahna kao i ova, i da su...“ Pocrvenevši, zaustavila se, pogledala kako leži tamo i smeši joj se, a onda je ušla u kupatilo da se obuče. Međutim Mac je iskočio iz kreveta i uhvatio je prije nego što je mogla da zatvori vrata. „Hajde, Jedinče, propustićeš svu zabavu.“ „Ne mogu da idem dole u spavaćici!“ „Svi ostali će biti“, rekao je, vukući je i zgrabi majicu u prolazu sa stolice. Mac je bio u pravu. Dole, pod božićnim drvetom je bio haos, čitavo more pocepanog ukrasnog papira i dece posvuda. Odrasli su sedeli usred svega toga, razmjenjivali poklone i smejali se ignorišući decu najbolje što su mogli. „Ah, zaljubljene ptičice“, neko pozva. „Bolje je da pređete ovamo i vidite šta vam je Deda Mraz doneo.“ ~ 78 ~
„Po njihovom izgledu, mislim da ih je Deda Mraz već posetio“, reče neko drugi, našto je Karen pustila Macovu ruku, koju je držala prilično čvrsto. Nije joj trebalo dugo da zaroni u masu papira i priključi se ljudima na sredini, smestivši se na tepih pored crvenog vagone sa trakom vezanom za ručicu. Bila je zadovoljna što niko još nije otvorio poklone koje su ona i Mac kupili i uskratili uživanje da vidi njihova lica dok ih otvaraju. Međutim, bila je iznenađena kada su ljudi počeli stavljati poklone u njeno krilo. Svaki je imao oznaku od koga je došao poklon, ali kada im se zahvalila, videla je čuđenje na njihovim licima, te brzo pogleda u Maca. Nije joj dugo trebalo da shvati stvari. Sjedio je pored nje, otvarajući poklone, a njegovo lice je bilo nevino kao u zaspalog deteta. „Bio si vredan za vreme dok sam bila kod frizera, zar ne?“ pitala je tiho, tako da je samo on čuo. Bilo je očigledno da je kupio sve njene poklone, dao ih zaviti, a zatim ih označiti kao da dolaze od njegovih prijatelja. Nije se trudio da negira, ali se samo nasmejao, njegove guste, crne trepavice se spustiše niže. „Dopadaju ti se pokloni?“ Njeno krilo i pod okolo nje bili su prekriveni prekrasnim predmetima: džemper od kašmira, muzička kutija, par zlatnih minđuša, tri para debelih dokolenica, srebrni okvir za slike. „Šta sam ti dao?“ pitao je Steve. On i Catherine su odložili svoj medeni mesec do dana nakon Božića. ~ 79 ~
Karen se nasmeja. „Da vidimo“, rekla je, podižući oznake. „Mislim da si mi dao bikini.“ „Šta?“ Mac je trepnuo a zatim pocrveneo, kad su svi prasnuli u smeh. „U redu, u redu“, reče on, osmehujući se, ali je stavio ruku posesivno oko Kareninih ramena. Žena koja je bila Steveova rođaka zamišljeno je pogledala Karen. „Znaš, Karen, upoznala sam sve Macove verenice, i mogu mu sad otvoreno reći da mi se nijedna nije dopadala, ali ti, Karen, sviđaš mi se. Ti si prvi koja je ikada pogledala Maca zaljubljenim pogledom.“ „Zapravo, zaboravila sam kontaktna sočiva,“ rekla je Karen, „i...“ Bila je prekinuta zvižducima zbog kojih je porumenela i pogledala u krilo. Macova ruka je stegla oko ramena. „I kada je venčanje?“ upitao je neko. Mac nije oklevao. „Čim uspem da je ubedim. Slušaj, ne želi čak ni moj prsten nositi.“ „Možda se izlizao od navlačenja i ispadanja sa prstiju tolikih drugih žena“, komentarisao je Steve i svi su se smejali. U tom trenutku je Steveova majka, Rita, ušla iz kuhinje. „Prestanite odmah, svi vi! Postiđujete Karen. A i trebala bi mi pomoć u kuhinji!“ Karen je bila zaprepašćena, soba se ispraznila trenutno. Za trideset sekundi, u ogromnoj sobi nije bilo nijednog muškarca, mladog ili starog, samo žene, devojčice i brdo poklona i razmotanog papira. ~ 80 ~
„Svaki put upali“, reče Steveova mama sa osmehom. „Sad, dođite dame, hajde da tračarimo.“ Smejući se, žene su otišle gore da se obuku pre nego što krenu sa raznim poslom. Sama u spavaćoj sobi koju je delila sa Macom, Karen je spustila svoje poklone na krevet i gledala ih. Nije joj trebalo mnogo ispitivanja da shvati da su svi pokloni koje je dobila otkad je došla, bili od Maca. Bila je radoznala da sazna šta su ostale žene dobile kao deveruše, i rečeno joj je da su pokloni davani prošle nedelje. Zar nije dobila svoj? Još ispitivanja je otkrilo da biserne ogrlice i naušnice nisu bili među poklonima. „Ako mislite na bisere koje ste imali sinoć“, rekla je jedna od žena, „a ako su to pokloni od Maca, onda možete da se kladite u svoj bankovni račun da su pravi.“ Karen je trepnula. „Pa, pretpostavljam da nevesta nije poklanjala kompletan set belog svilenog donjeg veša.“ Rekla je to više za sebe nego okupljenim ženama oko nje, ali su one čule i zavrištale od smeha što je nateralo Karen da porumeni.
* Sada, sama u svojoj sobi, razgledala je stvari koje je dobila i znala je da bi sve to menjala za još jedan sat sa Macom. Sutra će se vratiti u Denver i samo dan kasnije biće razdvojeni zauvek. Ili bar, ako je to dobro, biti udaljena milion milja od njega, pomislila je, setivši se kancelarije i ~ 81 ~
svog radnog mesta u njoj. Okrenuvši se, primetila je kovertu na jastuku, a kada je pomerila šal koji je bacila na krevet, videla je na njemu napisano: ‘Srećan Božić, Karen’. Otvorivši kovertu, videla je da je to kratak ugovor, koji je potpisao Mac a posvedočio Steve. Brzo ga je pročitala i videla da joj je dato da upravlja poslovanjem u Lawsonovoj robnoj kući. Mac bi uložio kapital a ona bi pružala stručnost. Imala bi potpunu samostalnost u vođenju poslovanja i na bilo koji način, kako bi ona smatrala da treba, a dug bi mu otplaćivala sa pet procenata kamate počevši od dve godine nakon što prodavnica bude otvorena. „To je previše“, reče ona naglas. „Nisam želela...“ Zastala je kada je vidjela da ima i pismo uz ugovor. Najdraža moja Karen, Znam da će tvoja prva reakcija biti baciti mi ovo pismo u lice, ali te molim da razmisliš. Ja sam biznismen a ti imaš znanje i iskustvo potrebno da za vođenje posla za koji vjerujem da će doneti profit. Ne nudim ti ovaj ugovor jer mislim da si lepa, zabavna i odlično društvo, i što uživam u tome da sam sa tobom. Uradio sam to jer sam prisiljen - od mojih stalno trudnih snaja. Rečeno mi je da se možda neću vratiti kući ako prodajem kožu umesto pelene u toj staroj robnoj kući. Molim te, nemoj me odbiti. Tvoj budući partner, McAllister J. Taggert ~ 82 ~
Na trenutak, Karen se okrenula značenju onog što je napisao. Ali nije poslovna ponuda bila razlog što joj se zavrtelo, bila je to ‘da si lepa, zabavna i odlično društvo, i što uživam u tome da sam sa tobom’. „Prestani!“ zapovedila je sama sebi. „On nije za tebe. On ima žene pun kamion i... i...“ Otišla je u kupatilo i zapiljila se u sebe u ogledalu. „A ti, ti si potpuni i totalni idiot, zaljubila si se u njega.“ Okrenula se i pustila tuš. „Biznis“, rekla je sebi. „Samo poslovno i ništa više.“ Ali to nije bilo lako učiniti. Kada je sišla dole, nosila je farmerke i crveni džemper od kašmira koji joj je Mac poklonio (pod oznakom „Rita“, Steveova majka) i bisere koje je, nije mogla sebi pomoći, često dodirivala. Naravno, njih bi mu morala vratiti. Bili su preskup poklon. Ljudi su se polako pokrenuli, neki su pokušavali da očiste dnevnu, neki su izašli da se igraju sa muškarcima, a neki, poput Karena, otišli u kuhinju kako bi pomogli oko spremanja Božićne gozbe. Negde u poslednjih nekoliko dana čula je da je Steveova majka najbolja prijateljica Macove majke. Nije da su to bila Karenina posla, ali najbolji prijatelji pričaju sve jedni drugima? I nije li trideset pet ljudi pomenulo da bi se Elaine trebala pojaviti danas popodne? Karen je bila radoznala da li Rita zna razloge za raskid Elaine i Maca. Provela je sate u kuhinji, u seckanju i ljuštenju, i slušala mnoge nečuvene priče o Stevevoj porodici, i ~ 83 ~
nekoliko o Macu. Sa kuhinjskog prozore mogla je videti Maca, nosio je tesnu pamučnu trenerku i dres bez rukava i igrao ragbi. Nekoliko puta, kad god bi postigao gol ili promašio pogledao bi prema prozoru i mahno joj. Srećna, Karen bi odmahivala. Nije dugo imala porodicu, a konfuzija i ovolika buka ove, su joj bile nepoznate, sa decom koja jure kroz kuhinju, ljude koji se smeju i u dnevnoj sobi pevaju božićne pesme. Bilo je to buka koju su male porodice propuštale. Skoro da je skočila kada je Rita progovorila iza nje. „Sviđa ti se sve ovo, zar ne? Srećna si usred papira za zavijanje i dečje vriske i punjenja lukom nekog jadnog ubijenog stvorenja, zar ne?“ „Da, vrlo“, odgovorio je Karen iskreno. „Mac je veoma dobar čovek.“ Karen ništa nije odgovorila. Možda je bio a možda i nije. Jedina stvar koju je sigurno znala jeste da on nije bio njen. „Da li znate istinu o Elaine?“ Ona i Rita su bili sami u kuhinji pošto je većina posla završena, i za trenutak Rita pogleda Karen kao da razmišlja o tome da li da joj kaže ili ne. „Zaklela sam se na tajnost“, reče Rita, gledajući u svoj nož. Karen je uzdahnula. Žena koja prizna da zna za tajnu značila je da je polovina bitke dobijena. Sve što je bilo potrebno je malo podstreka. Ali Karen je oklevala. Deo njen je želeo da zna a deo nje nije želeo da čuje. Šta je nateralo ženu da ode sa sopstvenog venčanja tek tako? Šta joj je Mac napravio? „Zaista bih volela da znam“, rekla je osećajno. ~ 84 ~
Rita se za trenutak zagledala u Karenine oči, a onda se osmehnu i pogleda nazad u svoj nož. „Stvarno ga voliš, zar ne?“ „Da“, je sve što je Karen mogla reći; nije se usudila da dozvoli sebi da kaže još neku reč. „Elaine je bila ludo zaljubljena u nekog siromašnog umetnika koji je, svi smo mogli da vidimo, bio više zainteresovan za njen novac nego za nju. Ali ljubav je slepa i Elaine se borila za njega na sve načine. Njen je otac poslao umetniku - nije da je ikad išta naslikao - pismo u kojem piše da ako se oženi s Elaine, njen novčani fond bi bio odsečen. I priložio je ček na dvadeset hiljada dolara, kao nadoknadu ako bi napustio Elaine. Kada se Elaine vratila kući te večeri umetnik je nestao, za sve je krivila svog oca, i rekla je da„ ako želi da je uda za bogatog muškarca, onda će tako i biti. Zastavši, Rita pogleda Karen stegnutih usana. „Elaine je sistematski krenula na Maca, najstarijeg od Taggerta koji još nije bio oženjen. Prelepa, talentovana i samouverena, Mak nije imao šanse. Noć prije venčanja njen umetnik se vratio i kada se Mac vratio u njihov stan, našao ih je u krevetu zajedno. „ Rita je dala vremena Karen da prihvati sve ove informacije pre nego što je nastavila. „Mac je odbio da se oženi sa njom, ali, kao gospodin, kakav jeste, dozvolio je svima da misle da je Elaine ona koja ga je napustila. Od tada se smrtno boji braka. Želi se oženiti i imati sopstveni dom, ali mislim da on namerno bira žene koje samo žele njegov novac, a onda ih testira s nekim smešnim ~ 85 ~
predbračnim sporazumom i kada odbiju potpisati, samo potkrepljuje svoje uverenje da je to sve što žele od njega. Drago mi je da vidim da će konačno dozvoliti da se ta rana zaceli. Drago mi je što će te oženiti, nekoga ko ga zapravo voli.“ Karen nije dizala oči sa celera koju je seckala za salatu. „Kažem ti ovo zato što Mac ima neku vrstu pogrešnog osećaja časti prema Elaine, tako da nisam mislila da ću ti ikad reći. Osim njih, samo dve osobe znaju pravu istinu - njegova majka i ja. „ „Ali rekli ste mi to zato što ga ja volim?“ „I zato što on tebe voli“, odgovorila je Rita jednostavno. Karen se razignirano nasmešila. „Ne, ne voli me. Mi nismo stvarno vereni, unajmio me je da budem njegova pratnja za vjenčanje i da...“ Prekinula se kad se Rita samodopadno nasmijala. „Karen, ozbiljno, Mac nema potrebe da angažuje ženu za bilo šta, ima žena koje same sebe prave ludama, gde god da ide. Njegova majka se stalno žali na to, što žene koje rade za njega veruju da će uz posao dobiti i njega. Kaže da ima dva rukovodstva žena tako ludih za njim da misle da je svaki posao koji im daje, dokaz njegove ljubavi prema njima. Njegova majka mu kaže da ih otpusti, ali Mac je tako mekana srca, da neće. Sve one imaju nečuveno visoke plate a on posao obavlja sam.“ „A uz sve to se žene žale kako ne raspodeljuje posao, podjednako“, reče Karen tiho. ~ 86 ~
„Verovatno, ali Mac radije preuzima krivicu, i ne dozvoljava da žene ispadnu loše, njegova majka je želela da kaže svima o Elaine, ali Mac to ne bi dozvolio. Mac je iz nekog drugog vremena.“ „Da“, reče Karen slažući se. „Verujem da jeste.“ „Govoreći o đavolu...“, reče Rita, „auto koji je upravo stigao, to je Elaine. Karen! Ne izgledaj tako, idi tamo i...“ Karen je gledala kroz prozor kuhinje. Dolazak Elaine zaustavio je utakmicu jer su svi muškarci krenuli ka automobilu kako bi pomogli elegantnoj, lepoj i izvrsnoj Elainei da izađe sa zadnjeg sedišta duge crne limuzine. A na čelu gomile je bio McAllister Taggert. „Ako bi ste me izvinili, moram da... da...“ Karen nije mogla smisliti šta bi morala da uradi, pa se okrenula i pobegla iz kuhinje, a zatim otrčala u svoju spavaću sobu.
~ 87 ~
5
TRIDESET MINUTA KASNIJE , Karen je zaključila da je dovoljno sama sebi održala predavanje, i možda bi sada imala dovoljno kontrole da upozna Elaine a da joj pritom ne zabode nož u hladno srce. Na nesreću, već pred vratima spavaće sobe, pronašla je Elaine okruženu Steveom i Macom. Elaine je iz blizine bila još lepša nego sa distance. Bila je visoka, plavuša, modernog izgleda i dovoljno sofisticirana da učini da se Karen oseti potpuno bezvredno kraj nje. Elaine je bila upravo vrsta žene sa kojom bi se Mac trebao ženiti, kako je to Karen zamišljala. Nema sumnje da je njen otac bio ambasador u nekom od atraktivnih stranih zemalja, i bez sumnje je imala magistarsku diplomu u nečem sofisticiranom i beskorisnom, kao što je kineska filozofija. Kraj Elaine, Karen se osećala kao da nosi kombinezon i da joj slama viri iz kose. Nije ni čudo što se Mac do pete zaljubio u nju, pomislila je. Zaustavivši se na vrhu stepenica, Elaine je uputila Macu pogled koji je mogao istopiti čelik, dok je Mac gledao u nju kao izgubljeno štene, zaljubljenim očima. Još uvek je ~ 88 ~
voli, pomisli Karen, i, protiv njene najbolje samokontrole, bes je obuze. Steve se zadržao tek toliko da bi predstavio Karena kao Macovu verenicu, a onda je strčao niz stepenice noseći loptu u rukama, ostavljajući njih troje same. „Još uvek pokušavaš naći ženu da se uda za tebe, Mac?“ Elaine je pitala mekim glasom, očiju uprtih u Maca ne obraćajući pažnju na Karen, kao da ne postoji. „Još uvek plaćaš muškarcima da se ožene sa tobom, Elaine?“ Karen je uzvratila, a onda imala zadovoljstvo videti kako se Elainein savršen sklad na licu urušava, neposredno pre nego što se okrenula i potrčala niz stepenice. Očigledno je mislila da je njena tajna sigurna zauvek i da bi se mogla rugati Macu kad god poželi. Karen nije bila spremna za Macovu reakciju. Njegova snažna ruka je stegnula oko nadlaktice i i skoro da ju je odvukao u spavaću sobu. Kada je zatvorio vrata, okrenuo se ka njoj. „To mi se ni najmanje nije svidelo!“ rekao je ljutito, unoseći joj se u lice. „Ono što se desilo između Elaine i mene je naše stvar i nikog drugog, i ne želim da je ti ili bilo ko drugi kleveta.“ Karen se ispravila, naređujući mišićima da je drže uspravno. U suprotnom, srušila bi se na krevet u suzama. Zašto bi je bilo briga što je McAllister Taggert bio zaljubljen u ženu koja ga je javno ponizila? „Naravno, g. Taggert“, reče ona čvrsto, a zatim se okrenu prema vratima. ~ 89 ~
Ali Mac je uhvatio, gurnuo je prema zidu i strastveno poljubio. Na trenutak, Karen je pomislila da ga odgurne, ali ga je samo privukla još bliže sebi, zarivajući prste u njegova leđa i mrseći mu kosu. „Mrzim te“, uspela je izustiti dok ju je ljubio po vratu a ruke milovale po telu. „Da, znam, mrziš me koliko i ja tebe mrzim.“ Kasnije je razmišljala kako je bilo moguće, u jednom trenutku su bili oslonjeni na zid, potpuno obučeni a već u sledećem potpuno nagi, isprepletanih udova na krevetu. Karen je bila u celibatu više od dve godine i jedini način na koji je to uspevala bilo je potiskivanje svih seksualnih želja. Spoj njene ljutnje prema Macu i sada njegovo nežno milovanje učinili su da razbuktaju vatru i da njene sve potisnute želje eksplodiraju odjednom. Mac je bio dostojan ljubavnik, ulazio je u nju svom svojom snagom, sa neskrivenom žudnjom, a zatim sasvim nežno, lagano prislonivši usne na njene, sprećavajući je da ne zaplače. Za kratko vreme, u tih nekoliko nekoliko minuta lampa je pala i razbila se, Karen je završila na podu a Mac ju je podigao, položio leđima na krevet i dok su joj noge i dalje dodirivale pod, Mac je prodro u nju. Karen ga je obujmila nogama oko struka i povukla ga na sebe, držeći ga u snažnom stisku. Srce joj je tuklo kao ludo a dah postao neujednačen i hrapav. Prošlo je nekoliko minuta pre nego što je ponovo mogla razmišljati, a kada je to učinila, bila je postiđena i osetila se neprijatno. Šta li sad misli o njoj? Siromašna, ~ 90 ~
neobrazovana sekretarica koja pravi budalu od sebe i spava sa gazdom? „Molim te“, šapnu ona. „Pusti me.“ Polako, Mac je podigao glavu i pogledao je, a kada je iskrenula glavu, uhvatio je za bradu i naterao da ga pogleda. „Šta je ovo?“ upitao je zbunjeno. „Moja mala lavica ne može biti stidljiva, zar ne?“ Karen odvrati pogled od njega. „Želim da ustanem.“ Međutim, Mac joj nije dozvolila da se odmakne od njega. Umesto toga, prigrlio ju je uz svoje golo telo i prebacivši prekrivač preko njih, upitao: „Reci mi šta nije u redu“. Karen nije mogla da razmišlja, jer nekako, ovo prijatno milovanje, njihova gola tela, bili su intimniji od onoga što su upravo uradili. „Ti... - ja...“ rekla je, ali iz usta nisu izašle nikakve smislene reči. „Vodili smo ljubav“, reče mekim glasom dok je spuštao poljubac na vrhu njene glave. „To je nešto za čim sam čeznuo, čini mi se godinama.“ „Nisi znao ni da postojim do pre nekoliko dana.“ „Tačno, ali sam pokušao da nadoknadim sve što sam propustio tokom ovih godina.“ Pokušala je da se udalji od njega, ali ju je držao čvrsto. „Ne puštam te dok mi ne kažeš šta nije u redu.“ „Šta nije u redu?!“ rekla je bolno, pomerajući ga dovoljno da ga pogleda. „Ja sam jedna od tvoji sekretarica, ~ 91 ~
samo stepenik više od radnika obezbeđenja, a ti si gazda i... i...“ „I šta?“ „I zaljubljen si u Elaine!“ konačno je izustila. Na kraju krajeva, nije mogla više napraviti budalu od sebe nego što već jeste? Pored sve njene muke, Mac je zagrlio i privukao još bliže i podsmehnuo joj se, cereći se. „Oo, zašto to?“ upitao je kada ga je ona uštinula. Ovog puta skoro mu je pobegla pre nego što ju je ponovo povukao. „Ja nisam jedna od tvojih sponzoruša, ja ne jurim za tvojim novcem, zapravo ne želim ništa od tebe, niti posao, niti šta drugo... Uključujući i tebe kog ne želim da vidim...“ Prekinuo ju je poljupcem. „...ponovo“, prošaputala je, završavajući rečenicu. „Sa zadovoljstvom“, rekao je, pretvarajući se da je pogrešno shvatio. Kad joj je rukom dodirnuo grudi, Karen je osetila da ga ponovo želi i osetila je da je i on spreman, ali se odgurnula od njega. Nije više pokušavala da siđe s kreveta, ali ga je pogledala u oči i rekla: „Ne.“ „U redu“, reče on, oslobodivši je stiska. „Reci mi šta te muči. Samo ne odlazi, molim te?“ Karen se okrenula od njega, bili su pokriveni ali se nisu dodirivali. „Nisam nameravala da se to desi. Samo sam želela...“ Okrenula se i pogledala ga. Prema njenim proračunima, danas je bila u vrhu plodnosti i nakon što su upravo učinili, mogla bi ostati trudna. ~ 92 ~
Kao da joj je pročitao misli, uhvatio joj je ruku i poljubio dlan, a potom i drugu stranu njene ruke. Kada je krenuo da joj ljubi prste, povukla je ruku. Ali je Mac uzeo u svoje ruke, ponovo, držeći je čvrsto. „Ne volim Elaine.“ „To nije ono što sam ja videla, a i branio si je!“ „Šta god da sam loše poželeo da joj se vrati, nije gore od onog što je zadesilo. Čovek se oženio njome zbog novca. Znam kako se zbog toga oseća, tako da mogu samo da je sažaljevam. Ako joj to čini zadovoljstvo da mi se podruguje, nek joj bude. Barem nisam završio u braku sa njom.“ Glas mu je spustio. „I ona nije majka moje djece. „ „Imaš li ih mnogo?“ upitala je trudeći se da izgleda kao da samo razgovaraju. Više od svega, želela je da ostane hladna i da ne pokaže osećanja. Zar nije sasvim u redu imati vezu s muškarcem u današnje vreme? Karen je bila konzervativnih shvatanja, da ljudi koji odlaze zajedno u krevet bi trebalo da su venčani. „Možda smo danas napravili mog prvenca“, reče tiho, a onda je držao iz sve snage dok je pokušavala da pobegne od njega. „To nije stvar za zabavu. Želela sam da budeš donator, a ne... ne...“ „Ljubavnik? Karen, molim te saslušaj me. Ovo danas nije bila pogreška. Nikada ranije nisam bio u krevetu sa ženom bez zaštite.“ Podigao je bradu kako bi pogledao u njene oči. „Volim te, Karen. Ako me želiš, pokušaću ti biti dobar muž.“ ~ 93 ~
„Meni i svim ostalim ženama koje čekaju u redu“, rekla je pre nego što je razmislila, a tada je bila užasnuta kada je videla bol u njegovim očima. Odmah se okrenuo i krenuo da ustane iz kreveta. „Izvinjavam se“, reče ona, izražavajući žaljenje, dok je sedeo na ivici kreveta. „Molim te, nisam mislila tako. Nemaš obavezu da me oženiš niti čak da pitaš da se udam za tebe. Znam za tvoj osećaj časti i kako si galatan i pravi gospodin i...“ Okrenuo se, osmehnuo joj se. „Je li to ono što misliš o meni? Misliš da pitam svaku ženu sa kojom odem u krevet da se uda za mene?“ Nije odgovorila ali joj je lice potvrđivalo upravo to. Macovo lice se smekšalo pod utiskom stvari koja ga je očigledno zabavljala. „Dušo“, reče on, ravnajući kosu iza ušiju. „Ne znam kako si stekla utisak da sam svetac, ali nisam. Tvoje prvo mišljenje o meni je bilo najtačnije koje je žena ikada imala. Želiš li znati istinu?“ Karen je klimnula glavom, razrogačivši oči, a onda ju je privukao sebi, prislonivši joj glavu na svoje rame. „Nikada nisam bio zaljubljen u Elaine, zaista nisam. Sada to znam, ali mi je laskalo što mi je neko kao ona dozvoljavala da jurim za njom.“ „Zar nije ona tebe proganjala?“ Rekla je Karen, a onda se ujela za jezik, videvši da previše govori. Mac se samo nasmešio. „Moraš da se setiš da sam veći deo mog života proveo oko Elaine, i ona je bila ta za kojom smo svi jurili, ali je ona bila nedostižna. Bila je prekrasna, a ~ 94 ~
do četrnaeste je već bila zrela devojka. Kladili smo se ko bi uspeo da izađe sa njom, ali niko od nas nikad nije uspeo. Učila je za završni ispit, noć pred maturu, odbijala je svakog momka u školi. „ „Znači, hteo si ono što nisi mogli imati?“ rekla je sa sarkazmom. „Naravno. Zar to ne žele svi?“ Karen je bila previše zainteresovana za priču da bi mislila o filozofiji. „Ali imao si je.“ „Na neki način, da, pre četiri godine došla je u moju kancelariju rekavši mi da želi da joj pomognem sa nekim investicijama i...“ „Napravio si budalu od sebe i pitao da se uda za tebe da bi mogao da pokažeš drugim momcima kako si je dobio“. „Jednom rečju, da.“ Pri tome, Karen se nasmejala. „Dakle, umetnik te je spasio, zar ne?“ Mac je oklevao pre nego što je odgovorio. „Jednog dana ću morati da isčačkam kako si saznala ove stvari od moje majke ili kome je ona rekla a taj tebi preneo.“ „Mmmm,“ bilo je sve što je odgovorila. „A šta je sa svim ostalim ženama koje si hteo da oženiš?“ Zastao je, gledajući u prazno. „Znaš, bilo je stvarno sasvim čudno, ali svaka žena na Zemlji je mislila da posle onoga što se desilo sa Elaine umirem od želje da se venčam. ~ 95 ~
Možda su mislili da sam hteo pokazati Elaine da mogu imati drugu ženu kad god poželim.“ „Dakle, one su same krenule na tebe“, rekla je Karen sarkastično. „Nisi imao nikakve veze sa svim onim vereničkim prstenovima i predbračnim ugovorima.“ Nije se smejao zauzvrat, već se okrenuo tako da je njegovo lice bilo iznad njenog. „Ozbiljan sam. Pre dve nedelje bih ti rekao da sam bio zaljubljen u Elaine i možda sam voleo svaku od onih lepih devojaka sa kojima sam bio veren. Ali sada znam da nisam voleo ni jednu jer, kada sam sa tobom, Karen, ne moram biti nešto što nisam. Ti si prva žena koja me je gledala kao sasvim običnog čovjeka, a ne jednog od bogatih Taggertovih, i ne kao način da se započne sopstvena karijera. Videla si samo mene i ništa drugo.“ Poljubio joj je obraz. „Znam da je iznenađenje i znam da ćeš želeti vremena da razmisliš o svemu ovome, voleo bih da ti se udvaram, ali želim da te upozorim na ono što mi je namera. Želim da te zaprosim.“ Karen je osetila želju da mu se baci oko vrata i kaže: „Da! Da! Da...“ ali umesto toga, pogledala ga je na trenutak, kao da razmišlja o tome da li da se uda za njega ili ne. Kada je ponovo podigla pogled, oči su joj bile ozbiljne. „Pod udvaranjem misliš na romantične večere uz sveću i ruže?“ „Šta kažeš na putovanje u Pariz, krstarenje po Nilu ili skijanje na Stenovitim planinama?“ „Možda“, rekla je. ~ 96 ~
Povlačeći se unazad, pogledao ju je spekulativno. „Šta misliš o tome da ti kupim još dve zgrade bilo gde po tvom izboru za tvoje dječje prodavnice i da te opremim sa najsavremenijim računovodstvenim sistemom?“ „Oh!“ rekla je, iznenadivši se. „Sa daljinskim inventarnim sistemom?“ „Karen, draga, ako se udaš za mene, ja ću ti dati sopstveni kod u svom računovodstvenom sistemu i moći ćeš njuškati koliko ti srcu volja.“ „Ti baš znaš kako da zavedeš devojku, zar ne?“ „Mmmm“, sve je rekao spustivši nogu preko njenih. „Da li si znala da su blizanci u mojoj porodici česta pojava?“ „Videla sam ponešto što govori u prilog toj činjenici.“ Poljubio joj je vrat dok mu se ruka spuštala nadole. „Ne znam da li znaš za ovo, ali način na koji nastaju blizanci je voditi ljubav dva puta zaredom.“ „Zar tako? A ovde medicinari misle da to ima veze sa načinom na koji se jajašce deli.“ „Ne. Što više ljubavi, to više dece.“ Okrenuvši se bedrima prema njemu, čvrsto ga je zagrlila oko vrata. „Hajde da probamo za petorke.“ „Znao sam da postoji razlog zašto sam te zavoleo“, promrmljao je pre nego što ga je poljubila.
~ 97 ~
Epilog
„KAREN!“ REKLA JE ŽENA iza nje, primoravši Karen da ispusti pakete dok se brzo okretala. Bila je u tržnom centru, ljudi su pravili gužvu, a Kareni je trebala trenutak da prepozna Ritu, ženu koju je upoznala tog izuzetnog vikenda koju je provela sa Macom. Na zaprepašćenje obe, Karen je briznula u plač. Zagrlivši je majčinski, Rita je povela Karen do pločastog sedišta na ivici pršteće fontane, a onda joj je pružila čistu maramicu i čekala dok se Karen smirila. „Izvinjavam se, nemam pojma šta nije u redu sa mnom. Čini mi se da neprestano plačem, stvarno mi je drago što vas vidim. Kako su svi? Steve?“ „Fino“, reče Rita, nasmešivši se. „Svi su jako dobro. Pa, kad stiže tvoja beba?“ Već nekoliko minuta Karen je pokušavala da zaustavi suze. „Je li tako očigledno?“ „Samo drugoj majci. Sada, zašto mi ne kažeš šta te muči. Nešto nije u redu između tebe i Maca? On će te oženiti, zar ne?“ ~ 98 ~
Karen je izduvala nos. „Da, trebalo bi da se venčamo za dva meseca na savršenoj maloj ceremoniji, i ti si na listi gostiju.“ Pogledala je u svoju ovlaženu maramicu. „Sve je u redu. Apsolutno sve. Samo...“ „Hajde, možeš mi reći.“ „Nisam sigurna da Mac želi da se oženi sa mnom“, izbacila je. „Prevarila sam ga, ja... ja sam ga zavela. Toliko sam želela bebu, a on...“ Ona se zaustavila jer se Rita smejala. „Izvinite,“ reče Karen čvrsto, i krenu da ustane. „Nisam htela da te zabavim sa svojim problemima.“ Rita je zgrabila Kareninu ruku i povukla je da sedne. „Žao mi je, nisam imala nameru da se smejem, ali nikad nisam videla da je čovek toliko privržen ženi, koliko je Mac tebi. Šta je to moglo da te navede da pomisliš da ne želi da se oženi sa tobom?“ „Stvarno nemate pojma o čemu pričate. Da ste znali istinu o onome što se događalo između nas, znali bi ste da će ovo biti više poslovni dogovor nego pravi brak. Sve je bila moja ideja i...“ „Karen, oprosti mi, ali ti si ta koja ne zna o čemu priča. Da li si znala da je trebalo biti samo šest deveruša na venčanju? Mac je u panici nazvao Stevea, rekao mu je da je upoznao ljubav svog života i da mu je potreban jak izgovor da bi proveo vikend sa njom. Priča o potrebi za još jednom deverušom na venčanju je njegova ideja. Platio je trostruku cenu za haljinu prilagođenu po tvojoj meri, a potom je platio smokinge za sve svoje prijatelje da bi on mogao biti sedmi dever.“ ~ 99 ~
Karen je zabezeknuto gledala u Ritu. „Ljubav njegovog života? Ali on mi je rekao, tek nakon što me je upoznao, da mu je potrebna žena za pratnju, kojoj će odgovarati haljina.“ „Steve i Catherine imaju mnoštvo prijatelja, nije im bila potrebna nijedna od Macovih devojaka. Posebno ne kada su se Macove devojke smenjivale tako često.“ Karen je odmahnula glavom. „Ali ne razumem, mislim da me čak ni video nije pre noći Božićne zabave. Šta ga je navelo da napravi takvu priču? Zašto bi on to želeo? Ne razumem.“ Rita se nasmešila. „Postoji jedna izreka u porodici Taggert. ‘Oženite onu koja može razlikovati blizance’.“ Karenovo lice nije pokazalo razumevanje. „U Macovoj kancelariji postoji fotografija čoveka koji drži nanizane ribe, zar ne?“ Karen je prebirala po pamćenju, a onda se setila te noći kada je bila u Macovoj kancelariji i podigla fotografiju sa police, a onda je ispustila kada ju je Macov glas iznenadio. „Da, sećam se slike, to je jedan od njegove braće, zar ne? Sećam se da sam rekla da nikada ranije nisam videla tog čoveka.“ Rita se značajno nasmešila. „To je bila fotografija Macovog blizanca, čoveka koji izgleda u potpunosti kao Mac.“ „On ne izgleda ni najmanje kao on! Mac mnogo bolje izgleda od tog čoveka. On...“ Ona je zastala, a onda ~ 100 ~
sagledala celokupnu priču unazad, otkad se Rita nasmejala, „Smislio je čitavu priču oko deveruše?“ pitala je tiho. „U potpunosti, ponudio se da plati celo venčanje ako vam Steve dozvoli da budeš na ceremoniji, a Steveu je dao da slobodno koristi njegov dragoceni gliser šest meseci, u zamenu da vas smesti u istu spavaću sobu, a te minđuše koje ti je poklonio potiču iz kovčega sa porodičnim nasleđem i daju se samo ženama. Ne devojkama, već samo suprugama. I znam da je dva puta tog vikenda zvao kući i detaljno govorio o tebi svojoj porodici, govoreći im kako si inteligentna i lepa bila, i da sve čini kako bi ga zavolela.“ Rita je stisnula Kareninu ruku. „Mora da ste primetili kako bi se Macu vezao jezik kad je bio u tvojoj blizini. Svi smo se smejali što se toliko plašio da kaže pogrešnu stvar tako da radije nije govorio ništa. Rekao je Stivu da se pretvarao da te ignoriše jer mu je bilo preneto od nekoga iz kancelarije da si bežala od bilo kog čoveka koji bi pokazao i najmanje interesovanje za tebe.“ „Rekao je svojim snajama o prodavnici koju sam htela da otvorim“, reče tiho. „Draga, ako nije pričao sa tobom, pričao je o tebi.“ „A ja sam mislila da me je pitao da se udam za njega jer...“ Slomila se, gledajući u Ritine oči. „Jer sam tražila nešto od njega.“ „Nikada nisam videla da se muškarac tako jako zaljubio u ženu na prvi pogled, kao on u tebe. Rekao je da kad si podigla fotografiju u njegovoj kancelariji, i kad te je pogledao u oči, on se zaljubio istog trenutka. „ ~ 101 ~
