REC I MISAO
ITALO KALVINO
KNJIGA 481
S italijanskog prevele
KOSMIKOMIKE
ANA SRBINOVIC ELIZABET VASILJEVIE
CIP - Karanornaaqaj a y ny6nr.maqujrE Hapogua 6lr6lnorera Cp6uje, Eeorpat 850-32
KAJIBI4HO, Il'rato Kosmikomike / Italo Kalvino ; [s italijanskog prevele Ana Srbinovi6, Elizabet Vasiljevidl. Beograd : Rad, i998 lneograd : Zuhra). - 158. str. i 2l cm. - (Red i misao ; knj. 484) Prevod dela: Le Cosmicomiche / Italo Calvino. - Autor o ovoi knjizi: str. 157 ;O autoru i ovom prevodu: str. 16l.
ZDAVAEKO PREDUZECE ..RAD" BEOGRAD
rsBN 86-09-00555-0 ID=62463'156
MESEC SE UDALJAVAI
IZVORNIK Italo Calvino Le Cosmicomiche O1993 by Palomar S.r.l. Arnoldo Mondadori Editore S.p.A., Milano Originalni naslovi prevedenih prida La distanza della Luna Sul far del giorno
Un segno nello spazio Tutto in un punto Senza colori Giochi senza fine Lo zio acquatico
Quanto scommettiamo I Dinosauri La forma dello spazio Gli anni-luce La spirale
Nekada davno, prema ser Diordiu H. Darvinu, Meje bio veoma blizu Zemlje. Malo-pomalo, plime i oseke su ga odgurnule daleko: plime i oseke koje on, Mesec, izaziva u zemaljskimvodarpa i usled kojih Zemlja polako gubi energiju. sec
To mi je dobro poznato!
-
se toga ne mozete sedati, ali
uzviknu stari gJ*Mfq
ja
-
vi
se seiam. Stalno nam je visio nad glavom, taj Mesec, neizmerno velik: za vreme u5tapa - nodi behu bistre poput dana, okupane svetlo5du boje maslaca * dinilo se da 6e nas zgnjedi-
ti;
za vreme mladog meseca kotrljao se nebom kao crni kiSobran no5en vetrom; a izmedu mladog i punog meseca rogovi bi mu pali tako nisko da smo neprekidno strepeli da 6e se zabiti u vrh kakvog grebena i tu ostati usidren. Ali, ditav mehanizam njegovih faza odvijao se sasvim drugadije nego danas: zato sto su udaljenosti od Sunca bile drugadije, i orbite, i nagib - ne se6am se vi5e d,ega; najzad, po5to su Zemlja i Mesec bili tako priljubljeni, eklipse su bile veoma deste: nemojte ni sumnjati da ove dve be5tije nisu nada jedna drugoj neprestano prave senku. Orbita? Eliptidna, razume se, eliptidna: ovde, iznad na5ih glava, bila je spljo5tena a tamo je stremila u daljinu. Kada se Mesec spuStao, nastupale su plime
lazile nadina
dirivao, bio pokriven korom od oStre krljuSti. Lidio je na stomak ribe a i mirisao je, koliko se ja se6am, ako ne ba5 na ribu ono tek ne5to blaZe, na dimljenog lososa.
A. u stvari, jedva da smo ga i sa vrha merdevina, balansirajuii na poslednjoj predki, mogli dodirnuti rukom. Rastojanje nam je bilo dobro poznato (tada joS nismo znali da se udaljava); jedino na Sta je trebalo obratiti paZnju bilo je kako se uhvatiti. Birao sam krljuSt koja mi je delovala stabilno (svi smo se redom penjali, u grupama od po petoro ili Sestoro), dvrsto bih se hvatao prvo jednom a onda drugom rukom i istog trenutka bih osetio kako mi merdevine i damac izmidu ispod nogu dok me kretanje Meseca otima od Zemljine privladne sile. Da, Mesec je imao snagu da te otrgne, to je postajalo jasno tek u trenutku prelaska:
valjalo je baciti se naglo uvis, napraviti neku vrstu salta, dvrsto se uhvatiti za krlju5t i zamahnuti nogama kako bi se pri padu na Mesedevo tlo dodekao na noge. Onima naZemljt to je izgledalo kao da visi5 s glavom nadole, dok si ti u stvari bio u onom normalnom poloZaju, s tim 5to bi te ako digne5 pogled dekalo iznenadenje, jer bi iznad svoje glave ugledao svetlucavi morski pla5t, a na njemu damac i naopadke okrenute drugare kako se nji5u kao grozd na dokotu. Onaj koji je ispoljavaa izuzetan talenat za te skokove bio je moj rodak gluvonja. U dodiru sa Mesedevim tlom (uvek je prvi skakao s merdevina) njegove koidate ruke iznenada su postajale gipke i sigurne. Odmah su pronalazile mesto gde 6e se uhvatiti, Stavi5e, izgledalo je kao da se on samo pritiskom dlanova drh za koru satelita. Jednom mi se dak udinilo da mu Mesec, dok je pruZao ruke, hrli u susret. On je isto tako ve5to i silazio naZemlju,Sto je bio daleko teZi poduhvat koji se za sve ostale sastojao od skoka uvis, Sto je mogu6e viSe, podignutih ruku (gle-
i niko ih nije mogao obuzdati. Bilo je noii kada je pun Mesec bio straSno nisko a plima :tra5no visoka te je za dlaku faliro da se Mesec okupa u moru; recimo: samo nekoliko metara. Da li smo ikada poku5ali da se popnemo? Kako da ne! Bilo je dovoljno priii mu damcem, osloniti na njega merdevine i popeti se. Mesto gde je Mesec bio najbliZi ZemIji nalazilo se na oudini. nadomak Cinkanih hddi. Isli smo onim malim plutanim damcima na vesla, okruglim i plit-
kim, koji su se tada koristili. Uvek nas je bilo mnogo: ja, kapetan Vhd Vhd, njegova Zena, moj rodak gluvonja, a ponekad i mala Xlthlx, koja tada nije mogla imati viie od dvanaest godina. Voda je tih noii bila kao ogledalo, srebrila se poput Live, a ribe u njoj, ljubidaste, ne uspevajudi da se odupru privladnoj snazi Meseca, isplivavale su na povriinu, a sa njima i hobotnice i meduze boje Safrana. Vazduhorn su neprekidno proletale maju5ne Zivotinje - ra(i1i,lignje, a takode i siiu5ne providne alge i grandice korala - koje su se odvajale od mora i zavr5avale na Mesecu, viseii sa te krednjadke tavanice, ili su pak ostajale da lebde u vazduhu u svetlucavim rojevima koje smo rasterivali ma5uii listovima banane. Radili smo ovako: u damcu smo nosili merdevine, jedan ih je drLao, drugi bi se penjao na vrh, a treii se za to vreme trudio da dovesla do ispod samog Meseca; zbog toga je bilo poZeljno da nas bude Sto vi5e (naveo sam vam samo one glavne). Kada bi se damac pribliZio Mesecu, onaj na vrhu merdevina bi uplaSeno povikao: - Stoj! Stoj! Udari6u glavom! - uvek smo imali taj utisak kada bi nam se onako ogroman nadneo nad glavom, onako hrapav s o5trim izbodinama i krecavim i razjapljenim ponorima. Danas je moZda drugadije ali tada je Mesec, ili bolje redeno njegov donji deo, trbuh Meseca, sve u svemu onaj deo koji je bio toliko blizuZemlji da ju je gotovo do-
kako
je sneti na Zemlju. Radili
smo ovako: sadrZaj
svake ka5ike bacao se uvis pri demu smo kaSiku drZa-
obema rukama koristeii je kao katapult. Kajmak je leteo i, ako bi zamah bio dovoljno jak, zavrSavao raspljeskan na tavanici, odnosno morskoj povrSini. Kada bi jednom tu dospeo, ostajao je da pluta i ondaje vei bilo lako izvu(i ga na damac. I u ovom bacanju moj rodak gluvonja bio je izuzetno ve5t. Imao je preciznu ruku i oStro oko. Samo jednim hicem uspevao je da nacilja vedro koje smo mi u damcu pruZali ka njemu. Meni se medutim dogadalo da omanem. SadrZaj ka5ike ne bi uspeo da pobedi privladnu snagu Meseca te bi zavr5io u mom oku. Ali, mogao bih do sudnjeg dana da vam pridam o poduhvatima u kojima je moj rodak briljirao. Taj posao cedenja Mesedevog mleka iz krlju5ti bio je za njega dedija igra; ponekad je umesto ka5ike pod koru zavladio golu ruku, ponekad samo prst. Nije i5ao redom vei je birao udaljena mesta skaku6u6i od jednog do drugog, kao da je hteo da se na5ali s Mesecom, da ga iznenadi ili, jednostavno, da ga zagolica. A tamo gde
li
bi on zavukao prste, mleko je Sikljalo kao iz kozijeg vimena. Tako da nama nije ostajalo ni5ta drugo nego da idemo za njim i ka5ikom skupljamo kaSu koju je on sad odavde sad odande istiskivao; ali sve je to bilo idi mi - dodi mi, jer je gluvonjin plan kretanja bio daleko od svake logidne pretpostavke. Na primer, bilo je mesta koje je dodirivao tek iz puke Zelje; procepe izmedu krlju5ti, gole i neZne nabore Mesedevog tela. Ponekad moj rodak nije istiskivao ka5u prstima ruke vei - uz pomo6 jedne dobro sradunate kretnje u nizu svojih skokova - palcem na nozi (na Mesec se penjao bos), i dinilo se da mu je to bio vrhunac zabave, sudedi po ciktaju koji bi proizvela njegova resica i po dipanju koje bi nakon toga usledilo.
dano sa Meseca, jer gledano saZemlje to je pre lidilo
na skok na glavu, ili na sunovrat.r dubinu, s rukama koje vise), sve u svemu poput skoka sa Zemlje samo 5to sada nismo imali merdevine ier na Mesecu niie bilo nidega o Sta bismo ih mogii osloniti. Medutim, umesto da se baci podignutih ruku, moj rodak bi se saginjao prema Mesedevoj povr5ini s glavom nadole, kao da se sprema za salto, i podinjao da skakuie oslanjajudi se o ruke. Nama je iz damca izgledalo kao da stoji uspravno u vazduhu i pridrZava ogromnu Mesedevu kuglu koja poskakuje pod udarcima njegovih dlanova, sve dok nam njegove noge ne bi do5le na dohvat, i u tom trenu bismo ga Sdepali i povukli dole u camac. Sada
iete me pitati kog smo davola traLlli na Mesecu; evo, objasniiu vam. ISli smo da sakupljamo mleko, opremljeni velikom ka5ikom i vedrom. Mesedevo mleko je bilo veoma gusto, kao kajmak, i nastajalo je u procepima izmedu krlju5ti usled vrenja raznih tela i tvari zemaljskog porekla Sto su doletale sa polja i iz Suma i laguna koje je satelit nadletao. Sastojalo se uglavnom od biljnih sokova, punoglavaca, bitumena, le6e, pdelinjeg meda, kristala skroba, jesetrine ikre, budi, cvetnog praha, Lelatinoznih tvari, cn'a, smole, bibera, mineralnih soli, sagorljivih matenja. Bilo je dovoljno zavu1ika5iku izmedu krljuSti koje su prekrivale korasto tlo Meseca i izvuCije punu ovog dragocenog buikuriSa. Ne u predi5ienom stanju, razume se; bilo je puno otpadaka; u toku vrenja (s obzkom da je Mesec prolazio kroz polja vrelog vazduha iznad pustinja) nisu se sva tela rastvarala; neka od njih bi tu jednostavno ostajala zabodena: nokti i hr-
skavice, ekseri, morski konjici, koStice i peteljke, krhotin.' posuda, udice, katkad i pokoji de5alj. Stoga je nakon sakupljanja ovu ka5u trebalo prodistiti, propustiti kroz cediljku. Ali problem nije bio u tome ve6
Mesedevo tlo nije bilo ravnomerno prekriveno ljuskama vei su tu i tamo pucala ogcljena prostranstva nepravilnog oblika od bezbojne kl.izave gline' Gluvoniu su te mekane povr5ine mamile da skade na na1eiraniie moguie nadine ili da leti poput ptice, kao da ie Zelbo daielim svoiim bi6em uroni u tu Mesedevu taSu. Poito se tako skaduii postepeno udaljavao, nakon izvesnog vremena nestao bi nam s vidika' Na Mesecu je bilo predela koje nikada nismo imali razloga niti Z-etie Oa lstraZujemo a moj rodak.je baS tamo sam pak sebi uvrteo u glavu da svi ti sko6dlazio; kovi i izmotavania koje je pred nama izvodio nisu bipredigra za ne5to tajanli niSta drugo do priprema, -da
ji
stveno 5to Je imaio
se dogodi u tim skrivenim
zonama.
dudno neko raspoloZenje obuzimalo nas je u tim noiima na pudini, nadomak Cinkanih hridi; veselo, ali bremenito nekom neizvesno56u, kao da smo u glavi umesto mozga imali ribu koja pluta privudena Mesecom. I plovifibismo tako, uz svirku i pesmu' 11aP9tanova i.ena je svirala harfu; imala je duge ruke koje su se u tim nodima srebrile kao jegulje, i senovite i taianstvene pazuhe poput morskih jeZeva; a zvuk harfe tio 1. tako sladahi prodoran, tako sladak i prodoran da se gotovo nije mogao podneti,lg sm.o bili prinudeni Oa ispuStumo Oug. iauke, ne toliko da bismo pratili muziku ve6 da bismo za5titili u5i' Na morsku povr5inu iztanjale su providne meduze, neznalflo bi zatreperile a onda se bacale ka Mesecu, talasaju6i se. Maia Xlthlx se zabavljala hvataju6i ih u vazduhu, mada to nije bilo nimalo lako' Jednom zgrabi jednu ,od ftiliko*, dok je prui-aIi rudice da njih, poskodilaje te se i ona naSla u vazduhu' A po5to i,J Uiti mr5avicl, nedostajala joj je taman koja unca uiS. au bi je teLa, savladav5i Mesedevu privladnu snagu, vratila"naZe,mlju i tako je letela zajedno s medu10
zama, lebdeCi iznad mora. Isprva se upla5i, zaplaka, a onda se nasmeja i pode da se igra hvatajuii u letu radiie i ribice, neke je dak stavljala u usta i grickala ih. A mi smo je veslajuii pratili: Mesec je grabio svojom putanjom vukuii za sobom po nebu taj veo od morske faune i ditavjedan plaSt dugadkih ukovrdZanih algi, i devojdicu koja je lelujala usred svega toga. Imala je Xlthlx dve tanudne kikice koie kao da su same za se-
be letele, stremeii ka Meselu; u meduvremenu se dZilitala, mlatarala nogama po vazduhu pokuSavajuii da se odupre toj sili, a darape su joj - sandale je izgubila u letu - klizile s nogu i visile nadole privudene Zemljinom teZom. Mi koji smo se zatekli na merdevinama poku5avali smo da je dohvatimo. To Sto joj je palo na pamet da jede lebdeie Zivotinjice pokazalo se kao veoma mudro; Sto ie vi5e dobijala na teLini, Xlthlx je bila sve bliZe Zemtji; Staviie, poSto je od svih tih lelujavih tela njeno imalo najveiu masu, mekuSci, alge i plankton lepili su se za nju, te je devddica ubrzo bila prekrivena si6u5nim silicijumskrm ljuSturama, hitinskim i korniadinim oklopima i vlatima morske trave. I Sto se viie zapetljavaia u to klupko, to se sve vi5e oslobadala Mesedevog uticaja, sve dok nije dodirnula povr5inu vode i bu6nula u nju. Doveslali smo do nje i izvukli je na damac: njeno telo jo5 nije bilo izgubilo privladnu snagu pa smo se debelo namudili dok smo sa nje slju5tili sve ono Sto se bilo prilepilo. NeZni korali su joj se svijali oko glave a na svaki zamah deilja iz njene kose plju5tala je kiia iniuna irad,iia; odi su joj bile zape(a1ene ljuSturama lgpara priljubljenim uz kapke; sipini pipci su joj se obavijali oko ruku i vrata, a njena haljinica kao da je bila izatkana od algi i sundera. Odistili smo je koliko smo mogli; a ona je posle sedmicama nastavila da sa sebe skida ljuskice i Skoljke; medutim, koLa joj je zauvek ostala prekrivena najsitnijim dijatomejama, te 11
se onome
ko bi je ovla5 pogledao dinilo da je posuta
I
tako
dijamanata, ta gospoda Vhd Vhd; plamteie su prko-
je gledala Mesec, kao da je htela da kaZe: ,,E neiel ,ea imati!" a ja sam oseiao da za mene tu nema sne kada
mladeZima.
je taj prostor izmedu Zemlje i Meseca bio
popriSte stalnih sukoba ove dve sile koje su se neprestano nadmetale. Kaza1u joS i ovo: telo koje bi se sa satelita spustilo na Zemlju bilo je jo5 neko vreme pod snaZnim uticajem Mesedeve sile i opiralo se privladnoj snazi na5ega sveta. Cak je i meni, iako sam vei
mesta.
Onaj koji je od svega toga najmanje razumeo bio gluvonja. Kada smo mu pomagali da side, upravo Je vuku6i ga - kao Sto sam ve6 objasnio - za noge! gospoda Vhd Vhd je gubila svaku meru, svim silama se trudila da ga baS ona prihvati u narudje, grleii ga svojim dugim srebrnkastim rukama, meni se srce stezalo
bio odrastao i pozamaian, posle svakog boravka na Mesecu bilo te5ko da se priviknem na zemaljsko gore i dole, te su moji drugari bili prinudeni da me dvrsto drZe za ruke kako bi me zadrlal| vise6i o meni kao grozd, u damcu koji se ljuljao, dok sam ja s glavom nadole i dalje nogama stremio ka nebu. -DrLi se! DrZ'se dvrsto za nasl - vikali su mi, i pokatkad bi se desilo da se ja u tom kome5anju uhvatim za dojku gospode Vhd Vhd, a njene su dojke bile okrugle i dvrste, i taj dodir je bio prijatan i ulivao je sigurnost, njegova privladnost je bila ista ili dak i veia od privladnosti Meseca, a posebno onda kada bih u tom padu naglavadke drugom rukom uspeo da je uhvatim za bedra, i tako bih se ponovo na5ao u ovom svetu, strmoglavio bih se u dno damca, a kapetan Vhd Vhd bi me polio kofom vode kako bi me povratio u Zivot. To je bio podetak pride o mojoj zaljubljenosti u kapetanovu Zenu i mojim patnjama. Jer, nije bilo te5ko prozreti kome su zapravo bili upudeni gospodini znadajni pogledi: dok su se ve5te ruke mog rodaka hvatale za satelit ja sam je pomno posmatrao i u njenom pogledu ditao misli podstaknute tom bliskoS6u tzmedu gluvonje i Meseca, a kada bi on kretao u svoje tajanstvene pohode po Mesecu postajala bi vidno uznemirena, vrtela se kao da je na iglama, i nije vi5e bilo nikakve sumnje: gospoda Vhd Vhd je bila ljubomorna na Mesec a ja na moga rodaka. Imala je odi poput
na povr5ini, a svaka tamna riba pliva u dubini, u dubini..." i svi bi mi se, osim mog rodaka, pridruZili. Svakog meseca, dim bi se satelit udaljio, gluvonja se vraiao u svoju izolovanost u kojoj nije bilo mesta za stvari sa ovoga sveta; tek bi ga pribliZavanje punog Meseca ponovo budilo. Toga puta ja sam se potrudio da ne budem u grupi koja se penjala kako bih ostao u damcu sa kapetanovom Zenom. Kad ono, tek Sto se moj rodak pope na merdevine, gospoda Vhd Vhd izjavi: - Bogami, odoh i ja danas tamo gorel
t2
t3
(onda kada sam se ja zanju hvatao telo joj je bilo podatno i meko ali nije se podmetalo kao kada je bio u pitanju moj rodak), dok je on pak bio ravnodu5an, jo5 uvek opijen darima Meseca. Posmatrao sam kapetana pitajuii se da li i on prime6uje pona5anje svoje Zene; medutim, njegovo lice
nagriZeno solju i izbrazdano smolastim borama nije nikada menjalo izraz. Po5to se gluvonja uvek poslednji odvajao od Meseca, njegov silazak je bio znak da damci mogu da se spreme za pokret. Tada je Vhd Vhd jednim neobidno neZnim pokretom sa dna damca podizao harfu i pruZao je svojoj Zeni. Ona bi je uzela i podinjala da prebira po njenim strunama. Od gluvonje je ni5ta nije moglo toliko udaljiti kao zvuk harfe. Ja bih podeo da pevam onu setnu pesmu koja ide ovako: ,,Svaka svetlucava riba pliva na povriini,
Nikada se ranije nije desilo da se kapetanova Zena popne na Mesec. Ali Vhd Vhd se :rije usprotivio, StaviSe, gotovo je podiZe na merdevine uzvikujuii: - E pa idi! - i svi tada podesmo da joj pomaZemo, a ja
sam je pridrZavao otpozadi i ose6ao sam pod rukama njeno oblo i meko telo, i gurao sam je upiruii o nju dlanove i lice, a kada osetih kako uplivava u Mesedevu sferu obuze me odaj zbog tog prekinutog dodira, te podoh da se bacim za njom uzviknuv5i: - Odoh i ja gore da malo pripomognem! Ali dodeka me hladan tuS. - Ti ostajeS ovde, jer ieS i ovde imati Sta da radi5 - naredi mi kapetan Vhd
seti daje te noii kucnuo das da se zauvek oprosti od Meseca. Zbog toga se i zavukao u one samo njemu poznate skrovite predele i pojavio se tek onda kadaje trebalo da se vrati u damac. Kapetanova Zena ie neprekidno bila u potrazi za njim: videli smo je falo Sparta ljuspavom ravnicom, uzdul i popreko, a onda je odjednom zastala gledajuii u nas koji smo ostali u d.amcu, kao da je htela da nas pita da li smo ga I'idell.
ta polako Siri? Niko od nas to nije mogao ni da pretpostavi. Gluvonja, moZda jedino gluvonja: onaj primitivni nadin na koji je on poimao stvari omogudio mu je da predo-
U svakom sludaju, ne5to se neobidno deSavalo te no6i. Povr5ina mora, umesto da bude napeta, gotovo izvijena prema nebu, kao uvek kada je bio pun Mesec, sada je bila opuitena, mlitava, kao da Mesedeva magnetna sila gubi svoju moi. Cak ni svetlost nije bila ista kao ranije pri punom Mesecu, a i noina tama je postala mnogo gu56a. Mora da su i na5i drugari, tamo gore, shvatili 5ta se de5ava, jer su nas odozgo upla5eno gledali. A onda se iz njihovih i na5ih usta istovremeno prolomi krik: - Mesec se udaljava! Ove redi su joS odzvanjale kada se na Mesecu pojavi moj rodak, tr&Ci. Nije izgledao upla5en a joS manje iznenaden: poloZi ruke na tlo, praveii kao i obidno onaj svoj poznati salto, ali ovoga puta, nakon 5to se bacio u vazduh, ostade tako da lebdi, kao Sto se onomad dogodilo maloj Xlthlx, lepr5ao je neko vreme izmedu Meseca tZerrije, a onda se okrete naglavadke i, uz snaLne zamahe ruku, kao plivad koji se bori protiv struje, zapliva neuobidajeno sporo prema naSoj planeti. Ostali mornari koji su bili na Mesecu baci5e se brZe-bolje zanjim. Niko nije ni razmi5ljao o tome da prebaci Mesedevo mleko u damce, niti ih je kapetan zbog toga korio. Ionako su ve6 i suvi5e dekali, rastojanje je sada bilo neuporedivo ve6e; ma koliko su se trudili da opona5aju let ili plivanje mog rodaka, ostajali su da lebde posred neba, praiakajuii se u vazdu-
I4
15
Vhd ne podiZuii glas. U tom trenu sve je najzad bilo jasno. Ipak, ja sam jo5 uvek bio u nedoumici, dak ni danas nisam sasvim siguran da li je moje tumadenje bilo ispravno. Sasvim je izvesno daje kapetanova Zena ve6 duZe vreme potajno Zelela da se tamo gore nade sama sa mojim rodakom (ili barem: da ne dopusti da on tamo bude sam s Mesecom), ali verovatno da je njen plan imao daleko ambiciozniji cilj koji je mogao da se ostvari samo u dogovoru sa gluvonjom: da se tamo gore zajedno sakriju i ostanu na Mesecu ditavih mesec dana. Medutim, nije iskljudeno da moj rodak, onako gluv kakav je bio, nije uop5te razumeo to sto je ona pokuiala da mu objasni, ili, jo5 gore, da mu nije ni padalo na pamet da je upravo on predmet gospodinih Zelja. A kapetan? Jedvaje dodekao da se oslobodi Zene, jer tek Sto je ona tamo gore dospela, on se istog dasa odade svojim porocima i potonu u razvral tada shvatismo zaSto nije ni5ta udinio da je zadrLi. Nego, da on nije moZda od samog podetka znao da se Mesedeva orbi-
- Zbijte se! Glupaci! Zbijte se! - zaurla kapetan. Na njegovu zapovest mornari poku5a5e da se grupiSu, da dobiju u masi te da zajednidkim snagama dospeju do Zemljine privladne zone: sve dok se ki5a tela uz zagl}5uju6i tresak ne srudi u more. Camci su sada veslali prema njima da ih pokupe. hu.
-
eekajtel Nema gospod^el
-
pouit utt. Kapitanova
Lenaje takode poku5ala da skodi alije ostala da lebdi
na svega nekoliko metara od Meseca, mlitavo ma5u6i po vazduhu svojim dugim srebrnkastim rukama. Uzverah se na merdevine i, uzaludno poku5avajuii da joj doturim neki oslonac, pruZao sam joj harfu. - Ne-
ie uspeti!
Treba otiii po njul - i spremih se na skok vitlaju6i harfom. Cinilo se da ogroman Mesedev kolut iZnad mene nije vi5e onaj is*ti, toliko se bio smanjio, moglo bi se dak re6i da se sve viSe i viSe skupljao, kao da ga je moj pogled gurao u daljinu, a oslobodeno nebo otvaralo se kao ambis na diiem su se dnu gomilale zvezde dok se noi na mene o6ru5avala beskrajnom prazninom, preplavljujuii me zebnjom i omamljeno56u. - Strah me je!
- pomislih - Strah me je da se bacim! Kukavica sam!" i u tom se trenutku bacih. Raspomamljeno sam plivao po nebu pruZajuii harfu prema njoj; medutim, umesto da mi pode u susret, ona se okretala oko sebe pokazujuii mi das bezizraZajno lice a das leda. - Spojimo se! - uzviknuh, i vei sam bio pored nje i hvatao je oko struka i preplitao svoje udove sa njenima. -Spojimo se i padnimo zajedno! - i usredsredih svu svoju snagu da se Sto dvr56e pripijem uz nju, i sva moja dula kako bi u potpunosti uZivao u nadem zagrljaju. U ditavoj toj zbrci izgubio sam iz vida nesto veoma vaZno: da, uspeo sam da je izbavim iz tog stanja lebdenja ali smo sada, umesto prema Zemlji, padali prema Mesecu. Da li sam to zaista prevideo? Ili je 16
upra\ro to od samog podetka i bila moja namera? Nisam jo5 destito ni sabrao misli a ve6 mi se iz grla prolamalo: - Ja iu ostati s tobom ditavih *.t.Jdoni: StaviSe: - Na tebil - vikao sam, potpuno u transu: - Ja na tebi ditavih mesec dana! - i u tom trenutku oad na lv{esedevo Ilo razbi naS zagrljaj bacajuii nas, m-ene na jednu a nju na drugu stranu, medu te hladne ljuspave
krljuSti. Podigoh pogled kao 5to sam to uvek dinio kada bih dodrnuo Mesedevo tlo, ubeden da 6u iznad sebe ponor,o ugledati ono na5e more kao beskrajnu tavaniiu, i videh ga, videh ga i ovog puta, ali avaj, kako je samo bilo daleko i majuSno i sputano obalama, hridima i rtovima, i kako su siiu5ni bili damci, i neprepoznatljiva lica mojih drugara, i slabaSni njihovi kricil Nedaleko od mene zadu se neki zvuk: gospoda Vhd Vhd je prona5la svoju harfu i sada ju je milovala slaZuii tonove ujedan tuZni akord kojije lidio najecaj. I otpode jedan dugi mesec. Mesec je lenjo kruZio oko Zemlje. Na globusu koji je visio iznad nas nismo viSe videli onu poznatu obalu ve6 su se pred na5im odima smenjivali okeani duboki kao ambiii, i pusrare od skamenjene lave, i kontinenti prekriveni ledom, i Sume koje su vrvele od reptila, i kamene zidine planinskih venaca presedene oStricama vrletnih reka, i modvarni gradovi, i nekropole od sedre, i carstva od gline i blata. Daljina je svaku stvar bojila istom bojom: neobidne perspektive dinile su neobidnom svaku poj avu; krda slonov a i jata skakavaca koj a su raitrkana ili zbijena jezdilaravnicama izgledala su nam isto\'etna.
Trebalo je da budem sre6an; ba5 kao u mojim snovima bio sam sam sa njom, bliskost s Mesecom na kojoj sam toliko puta zavideo mom rodaku, kao i blizina gospode Vhd Vhd, bili su sada iskljudivo moja pnvilegija, ditav jedan mesec Mesedevih dana i noii
n
li je to bio znak da sam odneo pobedu nad svojim rivalom? Ne; izgubio sam; poraz je bio konadan. Jer, ona je napokon shvatila da je ljubav
mog rodaka bila upuiena samo Mesecu, i jedino Sto .1e sada Zeleia bilo je da postane Mesec. da se stopi s predmetom te vanljudske ljubavi. Po5to je Mesec napokon prevalio svoju putanju. mr se ponovo obresmo iznad Cinkanih hridi. Kad ih prepoznadoh obuze me uZas: dak ih ni u svojim najcrnjim slutnjama nisam video tako majuSne i daleke. \Ioji dru,eari su ponovo plovili po toj bari koju smo nazir.'ali morem, ali ovoga puta bez merdevina jer im one vi5e nidemu ne bi mogle posluZiti; medutim, iz damaca se podiZe ditava Suma dugadkih kopalja; svakoje drZao pojedno, sa harpunom ili kukom na vrhu, verovatno u nadi da 6e jo5 ovaj put uspeti da iz-srebu makar malo Mesedevog kajmaka a moZda i da ie nama bednicima nekako pomoii. Ali ubrzo sr.'ima postade jasno da ne postoji motka koja bi bila dovoljno dugadka da dosegne do Meseca; i popadaSe, smeino kratke, obeshrabrene, na morsku povrSinu, gde ostado(e da plutaju; i u toj gunguli nekoliko damaca izgubr ravnoteZu i prevrnu se. Ali upravo tada posadajedro_s od damaca pode da diZe jednu mnogo duZu notku. vukuii je po morskoj povr5ini: mora da je biia napravljena od bambusa, od velikog broja bambu.ovih stabljika nastavljenih jedna na drugu, i trebalo ,u Je dizati polako s obzirom da je bila veoma tanka i :sled gibanja se mogla slcmiti, azatoje bilo potrebro mnogo snage i ve5tine jerje taj vertikalni teret pre:ro da prevrne damac. I tako: bilo je jasno da ie vrh ove motke dosegnu:i do Meseca i zaista, videsmo kako ga dotide i upire se o to ljuskasto tlo, kako se na trenutak na qega rslanja, gotovo ga gura, i to snaZno upiranje odbaci rotku unazad, a onda je opet vrati te ona udari o isto -rno mesto sa kojeg je odskodila, da bi se zatim pono. o udaljila. I tu ga prepoznadoh, Stavi5e, oboje smo _:3 prepoznali - i ja i gospoda - prepoznali smo mog
18
19
bio je pred nama, kora satelita hranila nas je svojim mlekom onog dobro poznatog kis':lkastog ukusa; naS pogled se dizao u visinu, ka svetu u kojem smo rodeni i koji smo konadno sagledali u ditavoj njegovoj raznovrsnosti istraZujudi predele koje nijedan Zemlja-
nin nikada nije video, ili se pak usmeravao ka
zvezdama iznad Meseca, velikim kao svetlede voike sazrele na povijenim granama neba, i sve je to uveliko premaSivalo i moje najsmelije snove a u stvari, a u stvari, a u stvari, bilo je to izgnanstvo. Nisam mislio ni na Sta drugo osim na Zemlju. Samo je Zemlja dinila da svako od nas bude upravo ono Sto jeste a ne neko drugi; ovde gore, silom odvojen od Zemlje,ja kao da vi5e nisam bio onaj isti, niti je ona za mene bila ona ista. Jedva sam dekao da se vratim naZemlju, i sve vreme sam strepeo da sam je zauvek izgubio. Ispunjenje mog ljubavnog sna trajalo je samo onaj tren u kojem smo se spojili lebdeii izmedu Zemlje i Meseca; liSena svoje zemaljske podloge, moja zaljubljenost sada nije znalani za Sta drugo ostm za razdtru6u nostalgiju za onim Sto nam je nedostajalo: mesto, okruZenje, pro5lost, budu6nost. To je bilo ono Sto sam ja oseiao. A ona? Kad god sam o tome razmiSljao razdirale su me sumnje. Jer, ako je i ona mislila samo naZemlju to je mogao biti dobar znak, znakda smo se konadno razumeli, ali je isto tako moglo znaditr da je sve bilo uzaludno, da je
gluvonja joS uvek bio jedini predmet njene Zudnje. Medutim, sve moje pretpostavke bile su pogre5ne. Nikada nije podizala pogled prema staroj planeti, tu-
marala je bleda po tim pustarama mrmljajuii Zalopojke i milujudi harfu, kao da se sasvim prepustila tom svom privremenom (nadao sam se) bivstvovanju na
Mesecu. Da
rodaka, to je mogao biti samo on i niko drugi, on koizvodi svoju poslednju igru s l,{esecom, jedan od njegovih Stoseva: Mesec na vrhu motke, kao da njime Zonglira. I primetismo da njegovo majstorstvo ne teZi nikakvom cilju, nikakvom praktidnom rezultatu; StaviSe, moglo se redi da on Mesec gura od sebe, da time samo potpomaZe njegovo udaljavanje, da Zeli da ga isprati do njegove najudaljenije orbite. To je i lidi1o na njega: na njega koji nrje bio u stanju da poZeli bilo Sta Sto ne bi bilo u skladu s prirodom Meseca, njegovom putanjom i njegovom sudbinom, pa ako je Mesec sada odludio da se udalji od njega, neka mu bude, on ie uZivati u toj udaljenosti kao Sto je do sada uZivao u njegovoj blizini. A 5ta je na to mogla da udini gospoda Vhd Vhd? U tom trenutku napokon je dokazala da njena ljubav prema gluvonji nije bila samo frivolni hir vei konadan izbor. Ako je sada moj rodak voleo taj daleki Mesec, onda ie i ona ostati daleka, na tom istom Mesecu. Naslutio sam to videv5i da ne prilazi bambusu ve6 da samo okre6e harfu prema Zemlli koja je bila visoko na nebu, prebirajuii po njenim strunama. KaZem da sam je video, a u stvari sam tek krajidkom oka uhvatio njen lik, jer onoga trena kada je motka dotakla Mesedevu koru ja sam dipio da je se dodepam, i sada sam se penjao hitro poput zmije, hvatajuii se za dvorove bambusa, verao sam se pomaZudi se i rukama i nogama, lagan u tom razredenom vazduhu kao da me je kakva prirodna sila naprosto vukla da se vratim na Zemlju, vei sam i zaboravio razlog koji me je
ji
Zemljom, kad najednom, trska se prelomi u hiljadu komada i ja padoh u more izmedu damaca. Bio je to sladak povratak, ponovni susret sa rodnom Zemljom, ali moje su misli bile tuZne jer sam zauvek izgubio nju i uzaludno je traied nisam skidao pogled sa Meseca, sada vei zauvek nedostiZnog. Najzad je ugledah. Bila je tamo gde sam je i ostar.io, lelala je na obali, upravo tu iznad na5ih glava; i iutala je. Bila je iste boje kao Mesec; u rukama je driala harfu i lagano prebirala po njenim strunama. Jasno su se ocrta',,ale grudi, ruke, bokovi, jo5 uvek je takvu pamtim i jo5 uvek je, i sada kada je Mesec postao samo jedan pljosnati i daleki kruZii, uporno pogledom tralim dim se na nebu ukaZe i najtanji Mesedev srp, i 5to on viSe raste sve vi5e umi5ljam da je vidim, nju ili neki deo nje, ali niSta drugo osim nje, na stotinu, na hiljadu razliditih nadina, nju koja Mesec dini Mesecom i koja za vreme svakog punog Meseca nagoni pse da ditavu no6 tuZno zavijaju a i mene s njima.
odveo gore, ili sam ga moZda vi5e nego ikada bio svestan, i njega i njegovog nesreinog ishoda, i ve6 sam, penjudi se uz tu lelujavu motku, dospeo do one tadke kada vi5e nisam morao da ulaZem nikakav napor nego samo da se pustim i naglavadke skliznem privuden
2l
KAKO JE NASTAO DAN
svaki das dovikujemo kako bismo
bili sieurni da smo i na broju; i - naravno - da se desemo; ter. sr e ie to lepo i krasno. ali usled onog besomudnog vrtlogi destica neprekidno nas je mudio nesnosan svrab. Sta smo dekali, to niko nije umeo da kaZe: naravno. baka Bb'b se joi uvek seiala onih r-remena kada sr
materija bila ravnomerno rasporedena u prostoru, a sva ona preterivanja koja obavezno prate pride baka i deka, vremena su ipak na neki nadin bila bolja, ili barem drugadija; nama, medutim, nije preostajalo ni5ta drugo nego-da dekamo da ta beskrajna noi napokon prode. U svemu tome najbolje se snalazila moja sestra G'd(w)n, i to zbog svog introvertnog karakiera: bila je s_rameZljiva i volela je mrak. G'd(w)n je za svoja prebivaliSta birala pomalo zabita mesta, nl ivici migline: i promatrala bi tu tmuSu, i pretakala male slapove pra5ine, i pridala sama sa sobom, a povremeno .1e
i toplota i svetlost; uz
Planete sunievog sistema, objainjava Di. P. Kviper, poiele su da se konsoliduju u tmini, saiimanjem
jedne teine i bezobliine kosmiike magline. Sve je bilo hladno i mraino. Tek kasnije, Sunce je poielo da se zguinjava sve dok se nije svelo na sadainjtt veliiinu, i u tom pregnutu temperatura se podiie, podiie se za viie hiljada stepeni i poie da isijava zrake u svemir. Be5e mrkli mrak- potvrdi stari Wfq - ja tada joS bejah dete, jedva da se idega se6am. Svi smo bili ta-
mo, kao i
i
mama, baka Bb'b, nekoliko rodaka koji su nam doili u posetu, gospodin Hnw, onaj koji je kasnije postao konj, i mi najmladi. U maglinama, dini mi se da sam to vei nekoliko puta pome-
nuo,
obidno, tata
bili smo Sto bi
se reklo izvaljeni,
5taviSe
spljo5teni, sasvim nepomidni, prepu5taju6i se tom kruZenju onako kako je nadolazilo. Nije ba5 da se leZalo napolju, razumete?, na povr5ini magline; ne: tu je bilo odvei hladno; bili smo ispod, kao zaogrnuti nekim slojem tedne i zrnaste materije. Nadin da se izraduna vreme nije postojao; svaki put kada bi pokuSali da izbrojimo krugove magline izbijale bi darke, buduii da su nam u tom mraku nedostajale reference, i sve bi se zavr5ilo op5tom svadom. Tako da smo radije pu5tali vekove da teku kao da su minutil nije nam bilo druge nego da dekamo, trudeii se da ostanemo pokriveni koliko je to mogu6e, da dremamo, da se
bi je obuzeo kikot koji be5e popur malih siapova prapevuSila je, i prepuStalaie - bilo dale spiva-
:il:, : ]a ili bdila
-
snovima. Nisu to bili snovi poput ni5ih
-
usred tog mraka sanjali smo iskljudivo mrik, jer nam ni5ta drugo nije padalo na pamet; ona je sanjaia sudeii po onome Sto smo mogli da zakljudimo na osno\ u n;enog mrmljanja jedan hiljadu puta dublji
-
-
:uak, i raznovrsniji, i barirrnastiji. \'Ioj otac je prvi primetio da se ne5to menia. Iz :remeZa me prenu njegov uzvik:
-
PaLnja! Ovde se napipaval nas, od tednog stanja u koi3l je oduvek bila, sada je podinjala da ie zgu5njava. .Istinaje da se moja majka ve6 nekoliko Jati vrpo_ --ia. jadikujuii: - Uf, ne znam kako da se namestiml - !\e u svemu, sudeii po njenim redima, primetila je ::
\laterija magline ispod
ne dena, da se po njoj moglo do mile.volje valjati na nalik nesto dug, u.e se tI sada stvralo "ii*r:"j"Zl ih u"valu, a posebno 1uTo.gg.t je ona imajoj .t?.9.u "O"Ufj.it:. ia obidaj"da ditavom t"?inorn nalele' I dinilo ili Siljzadebtjanja ili i; irp"d oseia mnoitvo zrnaca
je, iako moZda zarobljeni.na dubini od te n.tltt stotinui. kilom"tura, sada bockali kroz sve na obazirali desto ba5 se pra5ine. Nismo ;l;;i't fine
ile.it":i
su
za jednu preosetljivu ;.il.;b; moie malt
bio najuputniji joS L moJ brat Rwzfs' tada ga' zaduv5i klinja, koga sam u odredenom trenutku' se kako svemu' u Sta ia znarirt, kako treska, kopa, sve je odgomi on a l"tit.i.. "oiiao: - Ma, 5ta to iadi5? vorio: - Igram se. - Igrai se? A sa dim? - Sa nedim, - rede.prvi put' Neito sa dime se moShvatate? To be5e gfo"igtuti nikada ranij! nui postojllo' Pa kako onda 7u-i!tiut" da smo se mogli igrati? Zar s onom kaSom verovatno bilo ;;;r;tt" materije? Jafa swar: to bi Ako se Rwzfs zabavno samo mo.1oj sestri G'd(w)n' a kanovo: intao, Uio ie to znat da je pronaSao ne5to da je preterivanjem' t'"li. t. piiealo. sa uobidaienim srgurno alt 1e oronasao oblutak' Nije to bio oblutak' mabio komadii ne5to dvr5de materije' ili - rectmo krajnje bio uvek iide, toga nie easovite. On ie, Sto se je najrazliditije. pnde' kako ,li"it*". !,aviS!. priiao je doba,u koJem se poJado5lo bimu naspelo, a kada niklu i ni o dem druo samo prieili uio nitt, ti su svi ^Eto' je igrao sam se ninikl' to bio nt*. on iziavi: "Niklovani ir"*:-- t6og e.gu mu oitade nadimak da je to ime tvrde danas neki Sto (A ka-o n"e R*rit". mogav5.i' O"Ui" ,"ti, Sto se kasnije pretvorio u n-ikl' ne stoje stvari onako trom, da p."u-id" mineralnu fazu;
O"ltf.g bitisanja nije
baS
Na sve to se naoov ezao
")A
sasvim drugadije, to govorim iz istinoljublja a ne zato 5to je red o mom bratu; uvek je bio pomalo trom, to da, ali ne na metalan nadin, vei vi5e na koloidan;
stoga se, joS kao veoma mlad, oZenio iednom alsom. jednom od onih prvih. i otada mu sJ izgubio ivaki tra-e.)
Kako bilo, izgledada su svi ne5to osetili; osim mene. Verovatno sam bio rastrojen . Zad,uh- ne seiam se da li u snu ili vei budan - uzvik na5es oca: Ovde se napipava! - izrazbez zna(enja (bududi da pre toga niSta nikada nrje bilo ni od dega napipano, u to nemoj-
te ni sumnjati), ali koji dobi svoje znadenje u istom trenu u kojem bi izgovoren, tojest pode da ozna(ava 9;eiqj koji smo sticali, pomalo otuZan, poput one blatnjave smese koja je klizila ispod nas, pljosnata, i od koje smo, dinilo nam se, odskakali. I ia iada rekoh. prekornim glasom: - Eh. bako! Cesto sam se kasnije pitao zaSto je moja prva reakcrja bila da se naljutim na baku. Baka Bb,b, drZeii se starinskih obidaja, desto se pona5ala krajnje neumesno: i dalje je verovala da je materija u ravnomernoj ekspanziji i, na primer, da je smeie dovoljno prosuti gde god vam se prohte, kako bi se raspr5ilo i iidezlo u daljini. A to da je proces kondenzaCije vei odavno zapodeo, to jest, da se prljav5tina do te mere uvladila u destice da je bilo gotovo nemogu6e otarasitr je se, nikako joj nije ulazilo u glavu. Stoga sam ja ta.1_ novi izraz ,,napipava se!" tajanstveno povezao sa reko.m omaSkom koja se mogla potkrasti mojoj baki, te mi se stoga i oteo onaj uzvik. Na to ie baka Bb'b: - Sta.le? Da nisi pronaiao nrofnu? Ta krofna je bila jedan mali elipsoid od galaktidke ::ratenje koji je baka ko zna gde iskopala tolom prvih sosmidkih kataklizmi i otada ga je stalno nosila sa so-
trenutKu' u bom, da bi na njemu sedela' U odredenom je mgbaka a i"i--ULtttu'"oi noii, krofna se zagtibila' je tadno pravo' da sam'je sakrio' Ako 6ete je bekrajnje tu krofnu oduvek mrzeo, bila ali ono naji r"Ufil.. u neskladu s na5om maglinom' je je ;i5" Jto mi se moglo zameriti bilo da nisam doduva"o, kao sto je to baka namislila' uvek ophodio.s -"J otac, koji se prema baki od privelikim poStouaniem, nije mogao da se trzdrZi nesto dogada lra stusajte, mama, ovde se krofnal pa krainie neverovatno, a vi, sada' krofna r.toh ja da meni nema sna! - oglasi se mosa situacijom' , iu .nutnu' i ona iasvim u neskladu
; ;;iltil ;; ;;;l;
;;i";;"to "'&l ;;;.;l -*lin,
jedno stra5no: - Uahl Puj! Sahl.- i desilo: pljushvatismo da se gospodinu Hnwu ne5to sve u Sesnaest' vao '- ie i iska5ljavaoHnwt Hnw] DrZ'te se! -'C"6;il; zaustiGospodine moj otac, i- u toj tmu5i bez i Kud se denuste? ga naptpaqo.l tradka svetla pode nam za rukom da povratio dah' bi i;;mo;a iovrSinu magline,takose svakim 'P;bzfitta dasom na taj gornji stoj ]<9ji sve vi5e sturdniauao i postajao klizav' stvarl - poku5avao je - Fuj I Prosto te zatrpavi,-ta je red o aa nam saop5ti gotpodin Hnw koji' kada nadaren' posebno rl"Zu go"otu, tilku-du nije bj9 jep^0"S, p-aOaS, i proguta tei Puj ! -.pljuvao ^sada' N;;;a j. uiju ti"otda: da se kroz maglinu' s inmajka' Moja utotit o se ire pazi, moglo propasti' j11o koja prva be5e t*[i"* t""istvenim iraji
'-'r-ilo't.-t"8t
ste?
raniBili smo, istina, pomaio rastresenl'i. i1 dok smo
jr-'
nravilll ;#;;"k";;;';" "--- ,,hiirn sada *::i9:1,'"P::Y; na to uoo5te nismo ne pogubimo, -
", pazili da no mislili.
uo1
se
- Polako, polako. Neka se niko ne udaljava - rede moj otac. - G'd(w)n! Gde si? A blizanci?-Neka kaZe ko je video biizance! Niko ne odgovori. - Ajme meni, izgubili su se! povika naSa majka. Blizanci su jo5 uvek bili suvi5e mali da bi mogli da nam podalju bilo kakvu poruku: stoga su se lako gubili i neprekidno se nad njima moralo bditi. - Idem da ih potraZim! - rekoh. - Da, idi, mili Qfwfql - rekoie tata i mama, a onda, odmah se pokajavSi: - Ali, ako se udaljiS, i ti ieS se izgubiti! Ostani ovdel Pa dobro, idi, ali javljaj se: zviZdi I Podeh da hodam kroz taj mrak, kroz taj mulj od kondenzovane magline, ne prestajuii da zviZdim. KaZem: da hodam, Sto je, zapravo, bio nadin kretanja po povriini, do pre samo nekoliko minuta nezamisliv, a sada toliko znad.ajan da se mora pomenuti, iako je otpor materije bio tako mali da, ukoliko niste bili veoma oprezni, umesto da ostanete na povrSini propaJali biste ukoso ili okomito kroz niu. sve dok vas ne ri sasvim prekrila. Ali u kojem god praucu iSao i na
xojoj _eod visini, izgledi da iu pronadi svoju braiu bi.r su jednako loii: ko ie znati gde su se zavukli, ta :r ojica. U jednom trenu posrnuh; kao da su mi - reklo bi .e danas - podmetnuli nogii. Bilo mi je to prvi put da :adnem, nisam ni znao kako izgleda to ,,pasti", ali je --rS uvek sve bilo mekano te se nisam ugruvao. - Ne:oj da tabana5 ovde - rede jedan glasl- Qfwfq, ne Zelim. To je bio glas moje sestre G'd(w)n. - Za*o? Sta ima tu? - Napravila sam neke stvari od nedega... - rede. Dosta dugo mi je trebalo da shvatim, napifavajuii, da -e moja sestra, premeiudi po tom nedem Sto je lidilo :ia blato, podigla jedno brdaice iski6eno vr5cima, -'brubima i kupolama. 2',7
26
- Ali Sta si to napravila?
G'd(w)n ie uvek davala odgovore bez giave i repa: - Ne5to Sto je spolja, a ono unutra mu je unutra' Cin. cin cin... Nastavih da hodam lomataju6i se. Naleteh dak i na neizbeZnog gospodina Hnwa, koji je ponovo zavr5io u kondenzovanoj materiji, naglavadke. - Ali pobogu, gospodine Hnw! Da li je moguie da niste u stanju da se odrZite na nogama? - i opet sam morao da mu pomaZem da se uspentra. ovoga puta gurajuii ga odozdo, jer sam i sim bio skroz zatrPan. Gospodin Hnw, ka5ljucajuii, Smrduii i kijajuii (u to doba vladao je neduveni mraz), izbi na povr5inu upravo tamo gde je sedela baka Bb'b. Baka polete u vazduh i istog dasa se razneZi:
unudiiil - Ma ne, mama, vidite,
to
- Unudiiil Vratili
su se
je gospodin Hnwl - Na-
stade op5ta zbrka.
- A unudiii?
- Ovde sul - uzviknuh - a tu je i krofnal
Blizanci mora da su vei odavno napravili neku vrstu tajnog skloni5ta, u testu magline, i zapravo su oni bili ti koji su tamo dole sakrili krofnu, da bi se s njom igrali. Sve dok je materija bila tedna mogli su, lebdeii slobodno u njoj, da pomoiu krofne izvode dak i salto mortale, ali sada su se naili zatodeni u nekoj vrsti penu5avog kajmaka: krofna je postala gn3ecava. a sve oko njih podeloje da se zgu5njava. - Uhvatite se za krofnul - poku5ah da im objasnim - da bih mogao da vas izvudem, glupani! - Vukao sam, vukao, i napokon, pre nego Sto i primeti5e, ve6 su se valjuSkali po povriini kojuje sada prekrivao nekakav skoreni sloj nalik belancetu. Krofna, medutim, dim je izronila istog trena se raspala. Tek da se zna kakva su se sve duda de5avala tih dana; pa sad ti to objasni baki Bb'b. 28
1i
Upravo tada, kao da nisu mogli odabrati pogodnitrenutak, rodaci se polako digo5e rekav5i: - Eh, r.ec
je kasno, ko zna
Sta rade na5a deca,
malo se vei bri-
nemo, drago nam je Sto smo vas videli, ali biie ipak bolje da sada krenemo. Ne moZe se reii da nisu bili u pravu: naorotiv. biio je krajnje vreme da se zabrinui odjure kuii; ali ti rodaci, moZda zato 5to su stanovali u bestragiji, bili su uvek pomalo spetljani. Sasvim je verovatno da su sr e dotle sedeli kao na iglama a nisu se usudivali da kaZu.
Moj otac tada rede: - Ako hoiete da idete ja ne6u Ja vas zadtl,avam; ali dobro razmislite da li ie moZda rolje da sadekate da se situacija malo razbistii. jer kako sada stvari stoje sasvim je neizvesno Sta vam se sve moZe sruditi na glavu -. Sve u svemu, veoma raz:onte redi. A oni ie na to: - Ne, ne, hvala na brizi, baS smo se -epo napridali, ali sada viSe neiemo da vam smetamo - i ostale slidne besmislice. Istini za volju, ni nama :rje ba5 sve bilo jasno, ali oni su bili pravi pravcati to-
:ovi. Tadnije redeno bilo ih je troje:jedna tetka i dvoji:a teda, svo troje duguljasti i gotovo identidni; nikada :rismo bili sigurni ko je bio diji muZ ili brat, niti u ko-3m su tadno srodstvu bili sa nama: u to doba mnoge su stvari ostajale maglovite. I podeSe da odlazejedan pojedan, ti rodaci, svako -l razliditom pravcu, put crnog neba, i svaki das, Zele:i valjda da odrZe kontakt, ogla5avali su se: - O! O! Uvek su takvi bili: sasvim dezorsanizovani. Tek Sto su otiSli a ono njihovo: - O! O! - ve6 je Jopiralo ? velike udaljenosti, iako nisu mogli daleko .-rdmaii. Cak su se duli i neki njihovi uzvici koje nismo ba5 najbolje razumeli: - Gle, ovde je prainsr. Gle, ovde nema putal - Sto onda ne dodei ovamo? -
A gde si ti? - Ma preskodil - A Sta da preskodiry, pamJtnjakoviiu! - Gle, ovuda se ide natragl - Sve u svemu ni5ta nam nije bilo jasno, osim da su se izmedu nas i tih rodaka u ovom dasu otvarale bezmerne daliine. Inajzadtetka, kojaje poslednja krenula, izrede neSto smisleno: - A ja sada ostadoh sama na vrhu ove ovde stvari koja se odvojila... A glasovi dvojice teda, vei se gubeii u daljini, ponavljali su: - Glupado... Glupado." Glupado... Zurili smo u taj mrak iz kojeg su dopirali glasovi, kad se iznenada dogodi promena: jedina velika promena kojoj sam imao dast da prisustvujem i u poredenju s kojom je sve ostalo niStavno' Dakle: to neSto Sto iapo& na ttorizontu, ta vibracija koja nije lidila na one koje smo u to doba nazivali zvukovima, niti na one kojima je odgovarao rzraz,,naptpava sel", niti na bilo koje druge; neka vrsta vrenja. nesumnjivo veoma dalekog, ali koje je u isto vreme i pribliZavalo ono Sto ie bilo Llizu: dakle: u iednom trenu ditav taj mrak bio je mrak u poredenju sa nedim drugiry. Sto nije bio -rruk, a to b;e5e sveilost. eim su se stekli uslovi za temeljniju analizu, ispostavilo se da postoje: kao prvo, ono tamno nebo, svakida5nje, koje je, medutim, polako prestajalo da bude takvo; kao drugo, ona povr5ina na kojoj imo stajali, sva dZombasta i skorena, prequena nekakuim bljuzgavim ledom, da ti muka pripadne, koji se topio neverovatnom brzinom, budu6i da je tempeiatura iz petnih Zila rasla; i, kao tre6e, ono Sto 6emo kasnij e nazvatr izvorom svetlosti, to jest, jedna masa koja je podinjala da se Zari, razdvojena od nas nepreglednlrn-praznim prostorom, i koja je, izgleda' isprobavala sve boje, jednu po jednq, treperavo se pielivajuii. A onda jo5: tamo, usred neba, izmedu nas i te uZarene mase, ona svetlucava i neZna ostrvca koja su lebdela u tom prostoru sa sve na5im rodacima i
drugim narodom pretvorenim u daleke senke koje su ispuitale neke zvuke nalik cidanju. Dakle, dogodilo se ono glavno: srce magline, zgrdir'Si se, stvorilo je toplotu i svetlost, te smo sada imali Sunce. Sve ostalo se okretalo oko njega, razdvojir'5i se u nekoliko gromada, Merkur, Venera, Zemlja,I one ostale, tamo u daljini, dakle, sve ono Sto se tu zateklo. A povrh svega, zavladalaje nesnosna vruiina. A mi, Sirom otvorenih usta, propinju6i se na prste, osim gospodina Hnwa koji je iz opreznosti ostao den'orono5ke. A moja baka: umire od smeha. Rekao sam ja: baka Bb'b je pripadala epohi difuzne svetlosti, i tokom ditavog ovog mradnog doba neprekidno se pona5ala kao da ie se svakoga dasa sve vratiti na staro. Sada joj se dinilo da je do5lo njenih pet minuta; isprva je ielela da deluje nezainteresovano, kao neko ko nije nimalo iznenaden razvojem dogadaja; a onda, budu6i da nismo obradali paZnju na nju, podelaje da se smeje i da nas proziva: - Glupaci... Glupanderi... To baS nije bilo sasvim fer; pogotovu Sto je pamienje nije vi5e tako dobro sluZilo. Moj otac, iako ni on sam nije bog zna(ta shvatio, oprezno joj rede: \{ama, znam Sta ho6ete da kaZete, ali biie da je ovo, zaista, ne5to sasvim drugo... - I pokazujuii na tlo: Gledajte dole! - uzviknu. Spustismo pogled. ZemLja na kojoj smo stajali joS ur.ek je bila nalik Zelatinoznoj masi, prozirna, medutim, svakim dasom postajala je sve dvr56a i zagasitija, podev5i od centra gde se zgu5njavalo naSto nalik na Zumance; ali na5i pogledi su joS uvek uspevali da prodru kroz nju, buduii da je bila obasjana ovim prvim Suncem. A u sredi5tu te prozirne lopte ugledasmo jednu senku koja kao da je plivala ili pak lebdeIa. Na5a majka tada rede: - K6eri moia!
Svi prepoznadosmo G'd(w)n: uplaSena tom Sundevom buktinjom, onako otudena kakva je bila, pro-
V,roz Zemljino telo koje se zguSnjavalo, te je sada pokuSavala da kroz utrobu planete sebi prokopa
pala
je
put, i lidila je na zlatnu ili srebrnu leptiricu, svaki put kada bi pro5la kroz osvetljene i prozirne zone, ili je pak nestajala u mradnim predelima koji su se svakim dasom sve vi5e Sirili.
- G'd(w)n! G'd(w)n! - vikali smo i bacali se na zemlju poku5avajuii da i mi u njoj izdubimo neki prolaz, kako bi do nje doprli. Ali Zemljina povrSina je sve vi5e lidila na kakvu Supljikavu koru, te moj brat Rwzfs koji je uspeo da u jedan procep uvude glavu zamalo ne ostade pridavljen. Potom nam nestade sa vidika: ditav sredi5nji deo planete bio se potpuno udvrstio. Moja sestra je ostala iamo unutra i otada ni5ta nisam duo o njoj, da li je ostala zarobljena u dubini ili je naila spas na drugoj strani, sve dok je nisam sreo, mnogo kasnije, u Kanberi, 1912. godine, udatu za izvesnog Salivena, penzionisanog Leleznidara, toliko promenjenu da sam je
jedva prepoznao. Digosmo se. Gospodin Hnw i baka su stajali ispred nas, pladuii, obavijeni plavim i zlatnim plamenovima. - Rwzfsl Za5to si zapaho baku? - pode ve6 da grdi naS otac, ali okrenuv5i se prema mom bratu vide da i uz njega liZu plamenovi. I sam moj otac, moja majka, a takode i ja, svi smo bili u plamenu. To jest: ne baS u plamenu, bili smo kao uronjeni u kakvu iskridavu Sumu, plamidci su se dizali visoko iznad povr5ine planete, vazduh je uZareno titrao i mi smo kroz njega irdali, i lebdeli smo, i leteli, obuzeti nekom sasvim novom razdragano56u. Sundevi zraci su spaljivali omotade planeta, nadinjene od helijuma i vodonika: na nebu, tamo gde beJL
hu naSi rodaci, okretale su se zaZarene kugle koie su zr sobom vukle dugadke tirkizne i zlatne brade. popur repova komete. Ponovo zavlada mrak.
lno Ja
Sto
Vei smo mislili da se sve je trebalo da se dogodi ved dogodilo, i - Sa-
je zaista kraj
-
rede baka
-
verujte nama stanjima.
\Iedutim, Zemlja je samo obrnula jedan od onih .r ojih krugova. Bila je to noi. Sve je tek podinjalo.
-
ZNAK U KOSMOSU
Suncu, smeitenom u spoliainjoi zoni Mleinog puta, potrebno je pribliino 200 miliona godina da obide oko
srediita Galaksiie. Tadno, toliko je vremena potrebno, ni minut manje reie QJwfq - ja sam onomad u prolazu ucrtao znak u jednoj tadki kosmosa, upravo zato da bih mogao da ga nadem dvesta miliona godina kasnije, kada budemo tuda pro5li u sledeiem krugu. Kakav znak? To je te5ko objasniti jer kada se kaZe znak vi odmah pomislite na ne5to Sto se razlikuje od nedeg drugog, a tada, medutim, nije bilo nidega Sto bi se moglo razlikovati od bilo dega; vi odmah pomislite na znak koji je ucrtan nekom alatkom ili pak rukama, i dok se alatke ili ruke potom sklanjaju znak ostaje, ali u to doba alatke jo5 nisu postojale, a nisu ni ruke, ni zubi, niti nosevi, niti sve one stvari Sto su se kasnije pojavile, i to mnogo mnogo kasnije. A kada je u pitanju oblik znaka, vi 6ete nesumnjivo re6i da ni to nije problem jer, koji god oblik da ima, jedan znak ie uvek biti znak, to jest,
biie razlidit ili pak isti kao drugi znakovi: opet ste
brzopleti, jer ja u to doba nisam imao primere na koje bih mogao da se ugledam, te vam ne mogu re6i da li sam ga nadinio slidnim ili razliditim, nisu postojale stvari koje bi se mogle opona5ati, a za liniju, bilo pravu ili krivu, jo5 uvek niko nije bio duo, a takode ni za .A
tadku, niti za ispupdenje
ili
udubljenje. Imao sam na-
meru da ucrtam znak, to da, zapravo, imao sam nameru da proizvedem za znak bilo Sta Sto mi padne na pamet da ucrtam, te bududi da sam, upravo u toj tadki prostora a ne u nekoj drugoj, ucrtao ne5to nameravaju6i da ucrtam znak, ispostavilo se da sam taj znakzaista i ucrtao. Kako bilo, s obzirom da je to bio prvi znak ucrtan u kosmosu, ili barem u opsegu Mlednog puta, moram reii da je sasvim dobro ispao. Vidljiv? Naravno, ba5 ste pametni, a ko je uop5te u to doba imao odi da bi ,ea mogao videti? NiSta do tada nije bilo videno ni od dega, u to moZete biti sasvim sigurni. A da je bez daljnjeg bio prepoznatljiv, to da: zato Sto su sve ostale
tadke u prostoru bile iste i neprepoznatljive, dok je pak ova sadrZala znak. I tako, poSto su planete nastavile da kruZe, a i Sundev sistem takode, ubrzo sam znak ostavio za sobom, u daljini nepreglednog prostora. I ved sam goreo od nestrpljenja da ga ponovo sretnem, i razmiSljao sam da li iu ga prepoznati i koliko iu mu se obradovati, u toj bezlidnoj ravnici, kada se nakon sto hiljada svetlosnih godina, tokom kojih neiu nabasati ni na Sta prepoznatljivo, nakon nekoliko stotina vekova, nekoliko hiljada milenijuma, ponovo budem obreo ovde i, gle duda, spazio njega, na onom istom mestu, onakvog kakvog sam ga i ostavio, golog i bosog, ali sa onim kaZimo - jedinstvenim pedatom koji sam mu utisnuo. Lagano se Mledni put okretao oko sebe, sa svojim pla5tom od sazveZda i planeta i oblaka, a sa svim tim i Sunce, pri samom obodu. U toj velikoj vrte5ki samo je znak bio nepomidan, u nekoj tamo tadki, skrajnut od bilo koje orbite (da bih ga ucrtao, morao sam maIo da se nagnem preko ivice Galaksije, kako bih ga za5titio i spredio da ga kruZenje svih tih svetova zahvati), u nekoj tamo tadki koja vi5e nije bila neka, bu?5
da je bila jedina tadkaza koju se sa sigurnoSiu moglo reii da je bila tu gde je bila, i spram koje su se sada mogle odrediti i druge tadke. Mislio sam na njega i danju i no6u; Stavi5e, nisam ni o dem drugom mislio; ili pak, bio je to prvi put da sam imao o demu da mislim; ili joS bolje, o nedemu uopite misliti nikada do tada nije bilo mogu6e, prvo
duii
zato
Sto
je nedostajalo ono o demu bi
se
mislilo,
a dru-
go Sto nisu postojali znakovi pomoiu kojih bi se moglo misliti, ali bududi da je sada postojao znak, to je omoguiavalo da onaj koji misli, misli na znak, zapravo na onaj tamo znak, u smislu da je taj znak bio stvar o kojoj se moglo misliti a takode i znak onoga o demu se mislilo to jest sebe samog. Dakle, stvari su stajale ovako: znak je sluZio da oznadi jednu tadku, ali je istovremeno oznadavao da tu postoji neki znak, Stoje bilojoS vaZnijejerje tadaka bilo mnogo dok je znak bio samo taj jedan, a istovremeno, taj znak je bio i moj znak, znak mene, buduii da je bio jedini znak koji sam ikada ucrtao i da sam ja bio jedini koji je ikada ucrtao ikakav znak. Bio je kao ime, ime te tadke, a takode i moje ime kojim sam oznadio tu tadku, zapravo, bilo je to jedino raspoloZivo ime za sve ono sto je pretendovalo na ime. Putujuii obodom Galaksije na5 svet je plovio s one strane bezmerno dalekih prostora, a znakje bio tamo gde sam ga ostavio da oznadava onu tadku, a istovremeno je oznadavao i mene, nosio sam ga u sebi, proZimao me je, potpuno me posedovao, ispredavao se izmedu mene i svega onoga sa dim sam mogao da stupim u odnos. Dok sam dekao da ga ponovo sretnem, mogao sam da poku5am da iz njega izvedem neke druge znakove i kombinacije znakova, serije jednakih znakova i kontrapozicije razliditih znakova. Ali proSlo je desetine i desetine hiljada milenijuma od trenutka kada sam ga ucrtao (zapravo: od onih neko-
iko sekundi kada sam ga ugradio u trajno kletanje \Ilednog puta) i ba5 sada kada sam imao potrebu da ia se prisetim do najsitnijih detalja (i najmanja nesiSurnost vezana za njegov izgled dovodilaje u pitanje :r entualne razlike u odnosu na druge moguie znako'' e
I shvatih da, uprkos tome 5to sam ga pamtio u naj-
rrubljim crtama, 5to sam se seiao njegovih glavnih rarakteristika, neSto mi je ipak izmicalo, jednom re-'1u.
kad god bih poku5ao da ga raSdlanim na sastavne
i:love nisam nikako mogao da se prisetim da ti je odros izmedu jednog i drugog dela bio ovakav ili ona\r\'. Morao mi je biti pred odima kako bih ga prouda'. ao. uporedivao, ali on je, nasuprot, bio daleko, joS :r ek nisam znao koliko daleko, jer sam ga upravo za:.'r i ucrtao da bih saznao koliko mi je vremena potreb:.o da ga ponovo sretnem, i sve dok ga ponovo ne >retnem neiu to saznati. Sada mi, medutim, nije viSe :r1o toliko vaZno zaSto sam ga ucrtao vei kakvim sam :e nadinio, te sam podeo da poteZem raznoraznepret:ostavke i da gradim teorije po kojima jedan odrede:r znak mora da postoji na jedan odredeni nadin, ili .im metodom eliminacije poku5avao da odbacim sve : Dove manje verovatnih znakova kako bih doSao do rrog pravog, ali svi ti zamiSljeni znakovi nezadrlivo
.'.r dileli jer nije bilo onog pruog znaka sa kojim sam :rosao da ih uporedim. U tom upinjanju (dok se Ga.Jis4a i dalje besano valju5kala po svojoj postelji od :reke praznine, kao dajuje spopao svrab od svih tih )\ etova i atoma koji su se Zarili i isijavali zrake) shva::h da mi je sada vei i5dilelo i ono maglovito seianje :a moj znak, i uspevao sam jedino da zamislim fra:mente znakova koji su se preklapali, tojest znakove rnutar znaka, a svaka promena tih znakova unutar znaka dinila je da znak postane neki sasvim drugi z:rak, ukratko redeno, sasvim sam zaboravio kako ie -zsledao moj znak i nije bilo Sanse da se toga setim. JI
Da li sam pao u odaj? Ne, zaboravnost je bila neprijatna, ali ne i nepopravljiva. Kako god, znao sam da me moj znak tamo deka i da nikud ne6e pobeii. Sti6i iu do tog mesta, ponovo iu se s njim sresti i moiu iu da nastavim tok svojih misli. Odoka gledano, morali smo vei preii polovinu naie galaktidke revolucije: trebalo je imati samo malo strpljenja, druga oolovina nekako uvek brZe prode. Sada nisam smeo ba mislim ni na Sta drugo oiim na iinjenicu da znak postoji i da iu ga ponovo sresti. Dan za danom, ve6 sam morao biti blizu. Cepteo sam od nestrpljenja jer sam svakog dasa mogao naleteti na znak. Jel' ovde, ne, joi malo, brojaiu do sto... A ako ga vi5e nema? Ako sam ga vei proSao? Ni5ta. Moj znak je ostao ko zna gde, iza mene, sasvim zabaden u odnosu na orbitu naSeg sistema. Praveii proradune smetnuo sam s uma oscilacije koje su. posebno u to doba, uticale na gravitacione sile nebeskih tela nagoneii ih da iscrtavaju nepravilne i reckave orbite poput cvetova dalije. Upinjao sam se nekoliko stotina milenijuma da obnovim svoju radunicu: pokaza se da naSa putanja ne dodiruje tu tadku svake galaktidke godine vei svake treie, to jest svakih Sesto miliona Sundevih godina. A ko je dekao dvesta miliona godina moZe da sadeka i Sesto; i ja sadekah; put je bio dug ali nisam morao da idem pe5ice; na hrbatu Galaksije jezdio sam kroz svetlosne godine, po planetarnim i zvezdanim orbitama, kao u sedlu konja pod dijim kopitama sevaju varnice; moj je zanos svakim trenom sve vi5e rastao: dinilo mi se da se bliZi das kada iu osvojiti ono jedino 5to mi je bilo vaZno: znak i carstvo i ime...
Obidoh drugi krug, zarim tre(i. Stigoh. Iz grla mi se ote krik. U jednoj tadki koja je bezuslovno morala biti ona tadka, umesto mog znaka nalazila se jedna bezoblidna Zvrljotina, jedna kosmidka oderotina, ra38
::apljena i iskrzana. Sve sam izgubio: i znak, i tadku, . -.no 5to je dinilo da ja - pripadajuii tom znaku u toj :.:kr - budem ja. Kosmos, bez znaka, ponovo be5e ::mo ambis bez podetka i kraja, ispunjen prazninom, , jr ratan, u kojem se sve - ukljudujuii i mene - gubi, - r I neka se niko ne usudi da mi kaZe da su, kada je -:: o oznadavanju jedne tadke, moj znak i potez ko-
-:r Je on bio pre5kraban vr5ili isti posao: taj potez je r neeacija znaka, dakle nije oznadavao, to jest nije , :Zio da razludi jednu tadku od onih prethodnih ili : -:onjih tadaka.)
.
:-
Obuze me nespokoj te sam se mnoge svetlosne go--:3 \'ucarao kao bez svesti. Kada najzad digoh po: :i tu meduvremenu se u naSem svetu poiavio vid. '-= ::cma tome i Zivot). kada digoh pogled ugledah ra=.- ono Sto nisam ni sanjao da 6u videti. Ugledah ga, - -i. ali ne onaj, vei neki slidan njemu, znak koji je -,=: sumnje bio kopija mog znaka, iako se vei na prvi - : :d videlo da to nije moj znak, buduii zdepast i -:r:rapan i smesno pretenciozan, jedna rdava imita- ,_ : ,rnogo Sto sam ja Leleo da oznadim onim znakom -.. - sam neizrecivu distotu tek sada - usled tog konuspeo da prizovem u seianje. Ko se to tako -:::i. ...1o- sa mnom? Ni5ta mi pametno nije padalo na -:-:.:t. Napokon, jedan milenijumski lanac indukcija :, :ie me do reSenja: u jednom planetarnom sistemu --,: r3 _ealaktidka revolucija prethodila naSoj, obita-
:- r: izvesni Kgwgk
(ime se saznalo naknadno. u
. :::snijoj epohi imena), inadZijski tip, izjedan zavi.:-. ioji je u jednom od svojih vandalskih nastupa
::=ivabao moj znak a potom je s neukusnom izve.:::roiiu poku5ao da ucrta ovaj drugi.
3:1o je jasno da taj znak nije ni5ta oznadavao osim ,..-:.i skovu nameru da opona5a moj znak, te o nekom -:'-::divanju nije moglo biti ni govora. Ali u tom tre----:.'r. Zelja da ne priznam poraz bila je jada od sve-
ga: odmah poZurih da ucrtam novi znak u kosmosu, jedan pravi znak koji ie naterati K3wgka da pukne od zavisti. Pro5lo je bezmalo Sesto miliona godina otkako nisam poku5ao da ucrtam nijedan znak: napregnuh sve snage. Ali sada su stvari drugadije stajale jer je svet, kao 5to sam vam ve6 nagovestio, polako podinjao da dobija konture, teje svaka stvar podela da se zaodeva nekim oblikom, a verovalo se da tadaSnji oblici imaju pred sobom blistavu budu6nost (Sto medutim nije bilo tadno: uzmite, na primer - da pomenem jednu relativno skora5nju pojavu - dinosauruse), dakle, u tom mom novom znaku bio je primetan uticaj tada5njeg poimanja stvari, nazovimo to stilom, taj poseban nadin na koji je svaka stvar imala zadatak da postoji na izvestan nadin. Moram reii da sam njime bio vi5e nego zadovoljan, nisam vi5e Zalio za onim preSkrabanim znakom, jer mi se ovaj dinio neupore-
divo lepiim. Ali vei u toku te iste galaktidke godine podesmo da shvatamo da su do tog trenutka oblici na5ega sveta bili privremeni i da ie se, jedan po jedan, postepeno menjati. I s tim saznanjem pojavi se i netrpeljivost prema tim starim formama, do te mere da nismo mogli da podnesemo ni seianje na njih. A mene pode da mori jedna misao: ostavio sam onaj znak u kosmosu, onaj znak koji mi je izgledao tako lep i originalan i u skladu sa svojom namenom, a koji mi se u se6anju sada ukazivao kao neumesno pretenciozan, kao znak jednog nadasve zastarelog nadina poimanja znakova i mog slepog poverenja u jedan poredak stvari od kojeg je trebalo na vreme da se distanciram. Ukratko redeno, stideo sam se tog znaka mimo kojeg ie vekovima jezditi svetovi i koji ie rzvrgavati ruglu i sebe i mene i naS provizorni nadin poimanja. Kad god bih ga se setio (a stalno sam ga se seiao) oblilo bi me crvenilo koje bi trajalo i po nekoliko geolodkih era: 40
'.*.ro bi sakrio svoj stid propadao sam u kratere vul_ :.;r.r. rruien kajanjem zabijao zube u ,eledere ito su :::iirir ali kontinente. progonila me je misao da ie
l:',r ek. prethodeii me u kruZeniu oko Mlednoe puta. :::ti znak pre nego Sto uspem da ga izbriie-f du i. :.:. poSto je bio nitkov, ismejati i, u Zelji da mi napa_
sti. naSkrabati bezbroj neumesnih karikatura mog --:ka u svakom io5ku cirkumgalaktidke sfere. \Iedutim, ovoga puta mi je-komplikovani astrolo.r* Jasovnik bio naklonjen. Kgwgliovo saveZde nije ::,.ilo pored znaka, dok se nai Sundev sistem obreo -':1o upravo na kraju prvog kruga, i to tako biizu da ):11 uspeo u potpunosti da ga izbrisem. Dakle, u ovom trenutku nije bilo nijednog mog ::eka u kosmosu. Mogao sam da ucrtam neki-drueil .': sada sam vei znao da znakovi pored ostalog svl_ :,-:e i o onome ko ih je ucrtao, i da u toku jedie ga_ -.,,tidke godine ukusi i ideje mogu sto puta da ," pio_ :.--:re, i da nadin doZivljavanja onoga Sto je nastalo ::: zavisi od onoga ito dolazi posle, jednbm redjJU, --hoi ::tbo;avao sam se da 6e mi ono Sto sada smatram --"*"-l ::isjsnim znakom kroz dvesta ili trista godina biti - i\ ratno. Medutim, dok sam ga oplakivao-. onaj prvi ::ak. koji je Kgwgk tako vandalski uni5tio, posiub i" -:lun na proticanje vremena, poput nedega sto ie ro_ :3ro pre podetka svakog -blilia i Sto je moralo u sebi :-,1srti ono ne5to Sto ie nadZiveti sve oblike, to iest di_ ..-enicu da je znak i niita drugo. Da ucrtavam znakove koji ne bi bili taj znak, nije :: r'iSe zanimalo; a tog znaka se vei milijardama go_ :lna nisam sedao. I tako, ne mogav5i da ucrtavam :rave znakove ali ipak Leleli da na neki nadin pako_ -.:im Kgwgku, podeh da ostavljam laZne znakove u -iosmosu, zteze, tadke, fleke, Zvrljotine koje su samo -
-
41
riji. ovde ne prepoznajem svoju ruku, ma gde bi me-
uverio tokom narednih krugova), s takvim Zarom da nisam mogao da se nadudim odakle mu toliko energije. (Ja sam sada te laZne znakove naprosto sejao po kosmosu, kako bih video dokle seZe njegova glupost.) I tako, posmatraju6i te Skabotine kojima su moji znakovi bivali poniSteni, krug za krugom (galaktidke revolucije su mi ve6 lidile na lenju i dosadnu plovidbu, bez cilja i i5dekivanja), shvatih slede6e: proticanjem galaktidkih godina te Skrabotine su sve vi5e bledele, a ispod njih se pomaljalo ono Sto sam ja ucrtao u toj tadki, moj - kao 5to rekoh - laZni znak. To otkri6e me uop5te nije sneveselilo, naprotiv, probudilo je u meni novu nadu. Ako su Kgwgkove Skrabotine nestajale, onda je i ona prva kojom je preZvrljao moj znak, tamo u onoj tadki, morala vee, izbledeti, a moj je znak ve6 odavno morao povratiti svoj nekada5nji izgled! To i5dekivanje unese napetost u moje dane. Galaksija se okretala kao kajgana u uZarenom tiganju, bila je istovremeno i vreli tiganj i zIa(ana kajgana; a ja sam zajedno s njom goreo od nestrpljenja. Ali, kako su galaktidke godine proticale, kosmos vi5e nije bio ono jednolidno prostranstvo, pusto i dosadno. Ideja da se znakovima obeleZe tadke kuda se prolazilo, kako smo to dinili ja i Kgwgk, javila se mnogima, razasutim po milijardama planeta drugih sundevih sistema, i svaki das bih nabasao na to ne5to, ili na par, ili dak na tuce, bile su to jednostavne dvodimenzionalne vijugave linije, ili pak stamene pojave u tri dimenzije (na primer poliedri), ili dak neke stvari napravljene s puno paLnje, u detiri dimenzije i svim onim 5to uz to ide. Kako bilo, napokon sam stigao do tadke u kojoj je bio moj znak, L tu sam zatekao pet znakova, na istom tom mestu. Ali svoj nisam umeo da prepoznam. To je, ne ovo je, ma hajde, ovaj deluje suvi5e moderno, mada me ne bi zadudilo i da ie naista-
Ne6u preterati ako vam kaZem da su naredne galaktidke godine bile najgore koje sam ikada proZiveo. \astavio sam da tragam, a u kosmosu su se znakovi somilali, u svim svetovima ko god je imao Sansu nije propu5tao da na neki nadin ostavi svoj trag u kosmosu. a i na5 svet takode, kud god bih pogledao, bio je svakim danom sve zatrpaniji, tako da se dinilo da se svet i kosmos jedan u drugom ogledaju, i jedan i druei gusto nadidkani hijeroglifima i ideogramima od kojih je svaki istovremeno mogao i biti i ne biti znak: krednjadka naslaga na bazaltu, vetrom podignuta kresta na nanosu peska u pustinji, poloZaj okaca na pa'rnovom perju (malo-pomalo Zivot medu znakovima doprineo je da se pod znakove podvedu i onih milion stvari koje su ranije samo postojale ne oznadavajudi :ri5ta drugo do sopstveno postojanje, pretvorio ih je u znakove njih samih i pridruZio serijama znakova ko_'e su ucrtavali oni koji su imali svesnu nameru da ucr:a.;u znak), plameni jezici naspram Skriljaste stene, derLnsto dvadeset sedmi Lleb - pomalo kos - useden u \encu na zabatu nekog n^*uzoleja, sekvenca linija na i'ideu u toku magnetne oluje (serije znakova su se lmnoZavale serijama znakova koji oznadavaju znakove, znakove ponovljene bezbroj puta stalno iste i uvek na neki nadin razlld,itejer se jednom planski na,'injenom znaku pripajao znak koji se tu sludajno zatekao), lo5e od5tampana noZica slova K koja se u jed-
42
+J ^a
ni palo na pamet da tako neSto napravim... A Galaksija je u meduvremenu jurila kosmosom i za sobom se-
jala stare i nove znakove
a
ja svoj nisam
mogao da
nadem.
ltom primerku vedernjih novina sudeljava sa oresavijenim vi5kom hartije, jedno od osamsto hilja.la olju5tenih mesta na zidu premazanom katranom na rednom od dokova Melburna, krivulja neke statistike,
trag kodenja na asfaltu, jedan hromozom... Svaki das bih se lecnuo: To jel i nekoliko desaka bih proveo u ubedenju da sam prona5ao svoj znak, na zemlji ili u kosmosu bilo je svejedno jer se putem znakova bio uspostavio izvesni kontinuitet bez jasnih granica. U univerzumu nisu vi5e postojali sadrZaj i ono 5to ga sadrZava, vei samo jedno uopSteno mnoStvo nagomilanih i sraslih znakova koje je obuhvatalo ditavu zapreminu kosmosa, bilo je to jedno beskrajno Sarenilo, gusto, ditava jedna mreZa isprepletanih linija i kuka i reljefa i useka, univerzum je bio i5kraban u svim pravcima, po svim dimenzijama. ViSe nije bilo nadina da se odredi polazna tadka: Galaksija je nastavila da kruZi ali meni vi5e nije polazilo za rukom da izbrojim njene krugove, svaka tadka mogla je biti ona podetna, svaki znak pridodat mno5tvu drugih znakova mogao je biti onaj moj, ali ni5ta ne bi vredelo i da sam to otkrio, jer vi5e nije bilo nikakve sumnje da nezavisno od znakova kosmos ne postoji i da verovatno nikada nije ni postojao.
SVE U JEDNOJ TAEKI
Raiunskim radrjama koje je zapoieo Edt'in p. Habt t koje se odnose na brzinu udaljavanja galaksija, ntotute je precizno utvrditi trenutak u kome je iitava rna:erija univerzLona bila koncentrisana u sanlo jednoj
:aiki, pre nego ito je poiela da se iiri Lt prostor. Ta .relikq eksp!ozija" (big bangt od koje je univer:um 'iastao dogodila se po svemu sudeti pre oko I5 ili 20 ,,rilijardi goclina.
.
Naravno da smo svi bili tamo
- reie stari ef".fq -
gde bismo drugde? Nikome joS uvek nije padalo na
:f,met da bi kosmos uopite mogao postojati. A i vre:re. takode: sta mislite da bismo s njim i mogli diniti, ) \'remenom, onako skvrdeni kao iniuni? Rekao sam ,,skvrdeni kao iniuni" tek da uDotrerrm neku literarnu sliku: a u stvari, tamo nije bilo ::ostora dak ni da se skvriite. Svaka tadka svakoga -j nas podudarala se sa svakom tadkom svakog dru;rg u jednoj jedinoj tadki koja je bila ra u kojoj smo ::,i sr.'i. Sve u svemu, nismo dak jedno drugom ni ,:retali, osim kada je red o karakteru, jer kada nema : rr oljno prostora, a medu nogama vam se vrzma ner,r tako antipatidan kao, na primer, gospodin pber :rer. to onda moZe da bude veoma neprijatno. Koliko nas je bilo? Eh, to nikada nisam mogao dak :-- pribiiZno da ustanovim. Ukoliko smo hteli da se :::brojimo bilo je neophodno da se makar maldice 44
udaijimo jedno od drugog, a mi smo kao 5to znate svi prebrvali u toj istoj tadki. Suprotn r od onoga Sto moiete da pomrslite, to nisu bile okolnosti koje podstidu druZeljubivost; znam, na primer. da se u nekim drugim epohama susedi medusobno poseiuju; medutim tada, poSto je svako svakom bio sused, nismo jedno drugom govorili dak ni dobar dan ni laku no6. Na kraju se svako druZio samo sa veoma uskim krugom poznanika. Oni kojih se ja seiam bili su pre svega gospoda Ph(i)Nk, njen prijatelj De XuaeauX, jedna porodica emigranata, izvesni Z'zuot'i, i gospodin Pber Pber koga sam vei pomenuo. Bila je tu dak i distadica - ,,glavna i odgovorna za odrlavanje", kako smo je zvali - jedna jedina na ditav univerzum, s obzirom da je prostor bio skuden. Istini za volju, ni5ta po ceo dan nije radila, nije dak ni brisala pra5inu u jednu tadku nije moglo da stane ni zrnce praSine - i provodila je vreme ogovarajuii i jadikuju6i unaokolo.
Ako se uzmu u obzir samo ovi koje sam vam nabrojao bilo nas je ve6 previSe; tome jo5 treba dodati i sav onaj krS kojije tu stajao naguran: sav onaj materijal od kojeg ie kasnije nastati univerzum, tako demontiran i nabacan da je naprosto bilo nemogu6e razlikovati ono Sto ie naknadno postati deo astronomije (kao maglina Andromeda) od onoga 5to je bilo predodredeno za geografiju (na primer Vozgi) ili za hemiju (kao izvesni izotopi berilijuma). Da zlo bude gore, stalno smo se saplitali o nameStaj porodice Z'zu, poljske krevete, duSeke, kolevke; trZ'zuovi, ako bi vam paLnja samo malo popustila, pod izgovorom da su velika porodica, ponaSali su se kao da su sami na svetu: hteli su dak i da razapnu uZe preko tadke kako bi prostrli
veS.
Ali ni ostali baS nisu bili
bezgre5ni prema Z'zuovima, podevii od definicije ,,emigranti", zasnovanoj
na pretpostavci da su oni, zarazllku od nas ostalih ko_
ji
bili od davnina, dolli mnogo kasniie. Uoonije bilo sporno da je to posve n.olnovani predrisuda, s obzirom da nije postojalo nijedno p.e niledno posle niti jedno negde odakle se moglo emigrirati, ali bilo je onih koji su tvrdili daje pojam,,emigiant,,mogao biti shvaien u distom znadenju, to jest nezavisno od vremena i prostora. Sto se mentaliteta tide, kaZimo da ie bio uskosrud. u to doba, nekako sitnidarski. Krivica sredine u lojoj smo se formirali. Taj mentalitet se zadrlao negde duboko u svakome od nas, pazite Sta vam kaZem: i dan danas se ponekad ispolji, ako se kojim sludajem dvoje od nas sretnu - na autobuskoi stanici. u 6ioskoou. na nekom medunarodnom kongiesu zubara i podnu da se priseiaju starih vremena. Nakon pozdrava katkad neko prepozna mene, katkad sam ja taj koji prepozna nekoga - odmah kreie zapitkivanje o ovo_ me ili onome (iako se svako se6a samo ponekog od onihkojih se seiaju drugi). i tako opet izbiju na v-ide1o nekada5nje zadevice, surevnjivosli, klevetanja. Sve dok neko ne pomene gospodu ph(i)Nk - svi raigovori obavezno tu zavr5avaju - i tada odjednom svJpodlosti nestaju kao rukom odnesene, a nas istos dasa preplavi neka blaZena i plemenita ganutost. Gospodu Ph(i)Nk, jedinu koju nik- od nas niie zaboravio i za kojom svi patimo. Gde li je sada? Vei odavno sam prestao da je traZim: gospodu Ph(i)Nk, njene grudi, rjene bokove, njen narandZasti penjoar, vi5e nikada re6emo sresti, niti u ovom galaktidkom sistemu niti u smo tu
Ste
:ilo kojem drugom. Da
ion '.
se razumemo, ona teorija da ie univerzum, naSto je dostigao krajnju razredenost, podeti pono-
o da se zgu5njava, i da iemo zato moraii ponovo da .edimo u gngj istoj tadki kako bismo nakon toga jo5 -:dnom podeli sve iz podetka, nikada mi nije ziuiala
preterano ubedljivo. Pa ipak, mnogi od nas su ozbiljno na to radrrnali, neprekidno su pravili planove za taj trenutak kada 6e se ponovo tamo zate1i. Proilog meseca, udem u kafe, tu, na 6o5ku, j Sta mislite koga vidim? Gospodina Pbera Pbera. - Sta ima novo? Otkud ti ovde? - Saznajem da ima predstavniStvo za predmete od plastike, u Paviji. Ostao je isti, s onim srebrnim zubom i hozentregerima sa cvetnim dezenom. Kada se budemo vratili tamo - tiho mi kaZe - treba dobro da pripazimo da ovoga puta izvesni ne udu unutra... Jesmo li se razumeli: oni Z'zuovi... PoZeleh da mu kaZem da sam ga vei duo kako to
isto govori i drugima, koji bi mu na to odgovarali: ,, razumeli smo se... gospodine Pber Pber." Kako ne bih i ja duvao u istu tikvu, brZe-bolje upi-
- A gospoda Ph(i)Nk, mislite li da iemo je naii? - Ah, da... Naravno... - rede on, pocrvenev5i. Nada da iemo se vratiti u onu tadku nije bila ni5ta drugo do nada da iemo se ponovo sresti sa gospodom Ph(i)Nk. (To je bio sludaj i sa mnom koji u tu pridu uopSte nisam verovao). I u tom kafeu, kao i uvek, potah:
desmo da razmenjujemo uspomene na nju, razneZeni, dak je i moja netrpeljivost prema gospodinu Pberu Pberu bledela pred naletom tog sedanja. Velika tajna gospode Ph(i)Nk bila je ta Sto ona nikada nije izazivala ljubomoru medu nama. Niti ogovaranja. Da je i5la u krevet sa svojim prijateljem gospodinom De XuaeauXom, to je svima bilo poznato. Ali u jednoj tadki, ako i postoji krevet, on zauzima celu tadku, dakle nije re( o odlaska u krevet ve( u pre-
bivanju u njemu, jer ko god se nalazi u tadki taj se automatski nalazi i u krevetu. Prema tome. ona je istovremeno bila u krevetu i sa svima nama. Da je kojim sludajem bila drugadiia, ko zna kakvi bi se sve tradevi iz toga izrodili. Sto se pak ogovaranja tide, prednjadilaje distadica, ali ni ostali nisu bili od raski48
da. O Z'zuovinta, za promenu, slulali smo straSne stvari: otac ierke braia sestre maika tetke. samo ie sepodle insinuaiije. Sa gospodolala unaokolo Ph(i)Nk je medutim bilo drugadije: sreia koju mi je ona pruZala bila je istovremeno takva da sam se ja tadkolik gnezdio u njoj, i takva da sam Stitio nju ta8koliku u sebi, bila je to porodna konremplac4a lato uzmemo u obzir promiskuitet tadkolike konvergencije svih ostalih ka njoj) a istovremeno i nevina (s obzrom na njenu tadkoliku neprobojnost). Sve u svemu, Sta sam viSe mogao da poZelim? A sve to, koliko je vaZilo za mene, I'aZilo je i za sve ostale. A ona: sadrZavala ie i bila sadrZana sa istom rado56u, i primala nas je i volela i nastanjivala
si'e podjednako. Toliko smo se dobro oseiali tako na eomili. toliko dobro da je naprosto moralo da se dogoli ne5to senzacionalno. BeSe dovoljno da ona u jednom trenu izgovori: - Momci, kad bih imala samo malo prostora tako bih vam rado napravila taljatele! - I u istom tom ;asu svi pomislismo na prostor koji 6e zauzeti njene cble ruke kreiuii se napred-nazad s oklagijom po te.tu. njene grudi koje se nadnose nad gomilicu bra5na : jaja Sto se preliva preko Siroke daske dok njene ruie mese mese, bele i umazane uliem sve do iZnad laiata; pomislismo na prosror kojiie zauzeti bra5no, i lfio za pravljenje bra5na, i polja za gajenje Lita, i plaiine sa kojih se sliva voda i navodnjava polja, i pai^r_1aci za junad koja ie dati meso za sos; na prostor ioji ie biti potreban da Sunce isija svoje zraki i pologne Zitu da sazri; na prostor potreban da se iz oblasa zr,ezdanog gasa Sunce zgusne i zaLal.i; na svu onu solidinu zvezda i galaksija i galaktidkih skupina koje
kroz prostor i koje ie omoguiiti postojanje svaealaksije svake magline svakog sunca svake plane::. i u tom istom trenu dok smo na njega mislili taj -
i:
prostor se nezaustavljivo radao, u istom tom trenu lo[j. gospoda Ph(i)Nk izgovarah redi: - "'taljatele' hei. inomcit - tadka koja je sadrZala nju i sve nas podeia je zrakasto da se Siri u daljine koje se mere svetiotni- godinama i svetlosnim vekovima i svetlosnim *iti.1*O"u*u milenijuma, te mi zavr5ismo razbacani u sva detiri ugla univ-erzuma (gospodin Pber Pber dak u Fuuili;, a oiu t" rasplinu u ne znam koju vrstu svetloona, gospoda Ph(i)Nk, ona kosno-ioplotne "n"tgije, be5e ia usrea tog na5e-g-skudenog sveta.sitnidarskog kakve prvi. i to .'Momci, gest: sposobna zi plemlnit iu vam taljatele napraviti!", jedan istinski gest svepioZimajude ljubavi, zadevSi u istom trenu pojam qlquiitotto.u, ali i iam prostor, i vreme, i sve.op5tumilijariaciju, i gravitiraju3i univerzum, omogu6iv5i gospgOe mitUiOi sunica, i planeta. i Zitnih polja, i koje planeta, A" ifrttlNt, razasutih^po kontinentima brainjaplemenitim i mese ivolim uljem umazanim ui*.utuinu, I niu od tog trena Zauvek izgubljenu' i nas koji je oplakujemo.
50
SVET BEZ BOJA
Pre nego lto je nastala njena atmosfera i njeni okeje po svoj prilici izgledala kao jedna siva .opta koja se u svemiru okrete oko svoje ose. Kao ito :anas izgleda Mesec: tamo gde ne postoji zaitita od :tlrraljubiiastih zraka koje Sunce isijava, boje bivaju ittiitene; zbog toga stene na Meseievoj povriini nisu 'i:nobojne kao one na Zemlji, vet su mrtvaiki i jedno:irto sive. To ito Zemlja ima iareno lice, treba do zo:'.'.ali atmosferi kojafiltrira ovu smrtonosnu svetlost. -';ni. Zemlja
Pomalo monotono - ponrdi Qfwfq - ali umirujuie. ?:evaljivao sam hiljade i hiljade milja, uZasnom brzi:rm. i sve je oko mene bilo sivo i uvek samo sivo. \takvih o5trih kontrasta: disto bela boja, ako je i po.::iala, bila je u srediStu Sunca i u nju se nije smelo :- pogledati; sasvim crna nije bila ni noina tama, s -:zirom na veliki broj zvezda koje su se uvek jasno :taznavale. Preda mnom su pucali horizonti na koji:-: su sejedva nazirali planinski venci, sivi, izrasli iz ,-'. ih kamenitih ravnica; i mada sam proputovao ::oge kontinente, nikada nisam naiSao ni na jednu -:.iujer su okeani ijezerai reke leZali ko zna gde is:'- : Zemljine povr5ine. Susreti su u to doba bili veoma retki: bilo nas ie tar- malo! Opstati pod ultraljubidastim zracima nije : - - rimalo lak poduhvat. Stavi5e, nedostatak atmo,:::: oseiao se na razne nadine; uzmite na primer me51
teore: plju5tali su sa svih strana jer nije bilo stratostere o koju sada udaraju kao o kakar krov t tu se raspa-
daju na najsitnije komadiie. A onda, ona ti5ina: al' ,*o ," nauitulii Bez vazduha koji vibrira svi smo bili gluvi i nemi. A temperatura? Nije. bilo nidega unaok"olo sto br zadri'avalo Sundevu toplotu: noiu smo se kodili od hladno6e. Na svu sreiu, Zemljinu koru su iznutra grejali svi oni rastopljeni metali zbijeni u utrobi ptlun"t"; no6i su bile kratke (kao uostalom i dani: Zemlja se brZe okretala oko sebe);ja sam spavao u zagrljiju sa jednom veoma toplom stenom; suva trtaOioea toia me je okruZivala bila je prijatna' Jednom redju, Sto t. k1im" tide, moram da priznam da meni lidno nije preterano smetala' Vei vam i-e iisno da je od svih neophodnih stvari koje su nu. n"dottajalaodsustvo boja bilo najmanji orobl"rn' dak i da smo znali da postoje, verovatno bije imo ih uvrstili u suvi5an luksuz. Jedina nevolja bila ukou tome Sto smo morali dobro da napregnemo odi liko smo nekoga ili nesto Zeleli da pronademo jer' s obrito* da je ive bilo tako jednolidno i bezbojno' nije postojao oUtit toii bi se jasno razlikovao od onoga jedvite jade smo razaSto 1" Uiio iza ili oko njega. Na znivali dak i ono Sto s; kretalo: kotrljanje komada ."t"o.u, ili zmijoliko otvaranje seizmidkih provalija' ili Strcanje komadi6a lave. Toga dana sam trdao po amfiteatru od poroznih kostena ialik na sunder, ispresecanom lukovima iza u sveiih su se na horizontu otvarali drugi lukovi: sve mu, bio je to jedan reljefni pejzai' ukojem su nijanse konkavnih senki naru5avale jednolidnost njegovog nepreglednog sivila. I izmedu stubova tih bezbojnih lukovi videi ne5to nalik na bezbojnu varnicu kako hitro trdi, nestaje, i ponovo se pojavljuje nedaleko odatle: dva spojena bljeska koja su iskrsavala a potom 52
raglo nestajala;nisam joi ni slutio Sta je to a ve6 sam zaljubljeno tr(,ao za Aylinim odima. Uputih se ka pe5danoj pustinji: hodao sam propaJajuii izmedu dina koje su uvek na neki nadin bile razlidite a ipak gotovo identidne. U zavisnosti od mesta odakle se gledalo, njihove kreste su lidile na obrise :zvaljenih tela. Tamo kao da se uoblidavala ruka savi'ena preko neZnih grudi, sa dlanom na kojem podiva ,.braz: a ovde kao da je virilo dedije stopalo s tanuirim palcem. Dok sam tako posmatrao sve te mogu-'e i nemogu6e oblike, prode dobar minut pre nego Sto snvatih da se pred mojim odima ne nalazi pe5dani na:os ve6 predmet mojih Zudnji. Lelala je bezbojna, svladana snom, na bezbojnom ::sku. Sedoh pored nje. To je bilo doba - tek sada zrarn - kada je ultraljubidasta era na naSoj planeti bi-, na izdisaju; jedan od nadina postojanja koji se blir:o svome kraju prikazivao se u punom sjaju svoje le:,rte. Nikada ni5ta ovako lepo nije trdalo ovom :-anetom kao ovo biie koje mi je bilo pred odima. A1,l otvori odi. Ugleda me. Mislim da me nije od::.:h razaznala - kao sto se to malopre i meni dogodi: - od ostalih delova ovog pe5danog sveta; zatim u ::ri prepoznade ono nepoznato biie koje ju je vija: i silno se upla5i. Ali zatim odigledno postade sve,:: da smo od iste materije i trepnu stildljivo a u isti :,=r i veselo, na Sta se meni od srede ote iedan nemi ,,-..1-
-
-
rA-.
-
Podesmo da razgovaramo, naravno pokretima. :sak. Nije pesak - rekoh, pokazuju6i prvo unaokolo . :rda na nas dvoje. Dade mi znak da je razumela.
- Stena. Nije stena - rekoh, tek da bih nastavio da :-r', rlam tu temu. Bilo je to doba kada nismo raspola:' ' r'elikim brojem pojmova: opisati na primer ono ,.: sno bili nas dvoje, ono Sto nam je bilo zajednid-
ko i ono u demu smo se razlikovali nije bio nimalo lak poduhvat. - Ja. Ti ne ja - poku5ah da objasnim pokretima' Sa tim se nije sloZila. - Da. Ti kao ja, ali ne baS -jeispravih se' Donekle sam je ubedio, ali i dalje bila sumnjidava.
ti, zajedno, trdi, trdi - pokuSah da kaZem. PrsnuusmehipobeZe. Trdali smo po obroncima vulkana. Pramenovi Ayline kose i plameni jez\dci koji su se dizali izktatera preplitali su se u podnevnom sivilu trepere6i istim bledilom. - Vatra. Kosa - rekoh joj. - Vatra jednako kosa. einilo se da sam je ubedio.
-
Ja,
- NUe li lepo? - upitah. - Lepo - odgovori.
aj uii za sobom bledupod kosim uglom padali njav trag. Njegovi zraci su naiednu stenovitu padinu dinedi da zagasito kamenje tu i tamo zasvetluca. - Kamenje tamo nimalo isto. Nije li lepo? - rekoh. - Ne - odgovori i skrenu Pogled. - Kamenje tamo, nije li lepo? - bio sam uporan pokazujuii na svetlucavo sivo kamenje' - Ne. - Odbijala je da Pogleda. - Tebi, ja, kamenje tamo! - ponudih joj.
Sunce j e
vei
zalazilo ostavlj
Ne, kamenje ovde! - odgovori Ayl, i zahvati pregr5t onog zagasitog. Ali ja sam ve6 bio otrdao. Vratih se s naramkom svetlucavog kamenja koje sam sakupio, ali jedva je naterah da ga uzme' - Lepol - pokuSavao sam da je ubedim' daleko od - Xet - bunila se, ali onda ga pogleda; je bilo zagasito odsjaja sundevih zraka, to kamenje kao i sve drugo; i tek tada rede: - LePol
-
54
Palaje noi, prva koju nisam proveo u zagrljaju sa i moZda mi se baS zbog toga udinila okrutno i,ratkom. Ako je svetlost svakog trenutka teitla da izbri(e Ayl, da me natera da posumnjam u njeno postoran1e, tama mi je ulivala sigurnost da je ona zista tu. stenom,
pored mene. Ponovo dode dan da u sivo oboji Zemiju; moj pogled je lutao ali je nije nalazio.Ispustih nemu5ti krik: -.{r'll Za5to si pobegla? - ali ona je bila tu ispred mer:. i takode me je traZila kao Sto sam i ja traZio nju, re nalazeii me, te nemo kriknu: - Qfwfq! Gde si? -
dok se na5e odi nisu ponovo privikle na tu magli'r'e -'rstu svetlost i u njoj razaznale konture obrve, lakta, roka. Tada sam poZeleo da Ayl obaspem poklonima, ali -'rnilo mi se da ni5ta nije dostojno nje. Tragao sam za s.' im onim Sto bi na neki nadin odudaralo odjednolid:: povrSine ovoga sveta, za svim onim Stoje bilo obe-:Zno kakvom Sarom ili pegom. Ali ubrzo shvatih da .no Ayl i ja imali razlidite ukuse, ako ne i sasvim su::otne: ja sam traZio jedan drugadiji svet izvan ove :-imorne patine koja je zarobljavala sve stvari i nije :l1 mogao promaii nijedan znak, nijedan nagove5taj :r on postoji (i zaista, ne5to je podinjalo da se menja: ,'i:rilo se da je ta bezbojnost na nekim mestima proia:,na slaba5nom svetlo5du koja se prelivala); medu:-n. Ayl je bila sreini stanovnik ti5ine koja vlada ta:o _ede ne postoji ni jedna jedina vibracija; za nju je :', e ono Sto je pretilo da naru5i ovu savrSenu vizuelnu
utalnost predstavlj alo nepodno5lj iv nesklad ; za nju tek tamo gde je sivilo ugasilo i najmanju Zelju da :rde i5ta drugo do sivilo, tek je tamo podinjala lepo-
:-
:
-:
_J-
Kako smo uopSte mogli da se razumemo? Nijedna ::i'ar na ovome svetu, onakva kakvu su je nase odi vi::le. nije bila dovoljna daizrazi ono Sto smo oseiali
jedno za drugo, ali dok sam ja deznuo da iz svega unaokolo izvudem dotad nepoznate vibracije, ona je sve stvari lelela da svede na bezbojno nalidje njihove prave suStine. Iznenada, jedan meteorit prelete preko neba; njegov tedni zaineni omotad je na trenutak posluZio kao filter sundevim zracima, te ovaj svet iznenada obasja svetlost kakvu nikada pre toga nismo videli. U podnoZju narandZastih litica otvarali su se modrocrveni ambisi a moje ljubidaste ruke pokazivale su na plamte1i zeleni meteor, dok je misao za koju jo5 nisu postojale redi pokuSavala da se uoblidi na mojim usnama:
-
Ovo za tebe! Od mene ovo za tebe da, da, ovo je
lepo!
I dok sam to uzvikivao, okretao sam se oko sebe, nestrpljiv da vidim kakvim 6e svetlom u ovom sveopStem preobraienju da zablista Ayl: ali je ne videh, kao da je u tom iznenadnom proboju bezbojnog omotada ipak na5la nadina da se sakrije i neopaZeno zavude medu pukotine tog mozaika. - Ay1! Ne boj se, AyMzadi i pogledajI Ali meteorit se ve6 bio udaljio od Sunca i Zemlju je ponovo okovalo ono staro sivilo koje je u mojim zasenjenim odima izgledalo jo5 sivlje, i jednolidno, i sumorno, a Ayl vi5e nije bila tu. Doista je i5dezla. TraLio sam je ni sam ne znam koliko dana i noii. Bilo je to doba kada je svet isprobavao oblike kojima 6e se kasnije zaodenuti. Isprobavao ih je u materijalu koji je imao na raspolaganju i koji ba5 nije bio najpogodniji buduii da tada jo5 ni5ta nije bilo konadno. Drveie od lave boje dima pruZalo je svoje dvornovate grane sa kojihje visilo tanu5no liSie od Skriljca. Leptirovi od pepela koji su nadletali glinena polja lepr5ali su iznad kristalnih krasuljaka. Ayl je mogla biti bezbojna senka koja se ljulja na jed-
noj grani bezbojne Sume ili se saginje da ispod sivih Zbunova ubere sive pedurke. Stotinu puta poverovah da samje ugledao i isto toliko puta da samje ponovo izgubio. OstavivSi za sobom sumorne goleti stigoh do nastanjenih predela. U to doba, sluteii promene koje ie se tek dogoditi, nevidljivi neimari uoblidavali su prevremena oblidja jedne moguie daleke buduinosti. Prodoh krozjednu nura5ku metropolu sazdanu od ka-
menih kula; projezdih planinom , toiu su bili usedeni otvori poput isposnidkih ielija; stigoh do luke koja se nadnosila nad more od blata: udoh u iednu baStu u fgjoj su se iz pe5danih leja u nebo dizafi visoki men-
nrl.
Sivi kamen menhira bio je proSaran jedva vidljivim sivim Sarama. Zaustavih se. Usred tog parka igrala se Ayl sa svojim prijateljicama. Bacale su u vazduh loptu od kvarca i poku5avale daje uhvate pre nego Sto padne na zemlju. Jedan suviSe jak zamah donese loptu u moje ruke i ja je zgrabih. Ayline prijateljice se razleteSe da je nadu; a ja, kada videh da je ona ostala sama, bacih lop-
tu u vazduh i ponovo je uhvatih. Ayl pritrda; krijuii se, nastavio sam da bacam uvis loptu od kvarca odvodeii Ayl sve dalje i dalje. Najzad se pokazah; ona me izgrdi: zatim se nasmeja; i tako nastavismo da se igramo prolazeii kroz nepoznate predele. U to doba slojevi planete su te5kom mukom pokuSavali da uspostave ravnoteZu pod udarima zemljotresa. Svaki das bi po neki udar uzdrmao tlo pa su se izmedu Ayl i mene otvarali bezdani preko kojih smo mi i dalje jedno drugom dobacivali loptu od kvarca. Elementi koji behu zarobljeni u srcu Zemlje nalazili su kroz te ponore put do slobode, i gledali smo kako se iz njih das pomaljaju kameni vrhovi planinskih venaca, das isparavaju fluidni oblaci, das izbijaju kljudali mlazevi.
Ne prekidajuii igru primetih kako se jedan penuSavi sloj gasa Siri povr5inom Zemlje, kao kakva niska magla 5to se lagano diZe. Malopre nam je bila do dlanaka, a sada je ve6 doprla do kolena, zatim do struka... Videh kako u Aylinim odima raste nesigurnost i strah; nisam Zeleo da je uznemirim i zato sam nasta-
vio na5u igru kao da se ni5ta ne de5ava, ali sam i sam bio veoma zabrinut. Bilo je to ne5to sasvim novo, do tada nevideno: jedan ogroman fluidni mehur nadimao se oko Zemlje obuhvatajuii je sa svih strana; pretio je da nas prekrije od glave do pete, i to sa ko zna kakvim ishodom. Hitnuo sam loptu prema Ayl prebacujuii je preko pukotine koja se otvarala u zemlji, ali ispostavilo se da je hitac bio neobja5njivo kratak, mnogo kraii nego 5to sam naumio, te lopta pade u procep, ba5 tako: odjednom je postala veoma tedka, u stvari ne: zapravo se provalija stravidno pro5irila, te je Ayl sada bila daleko, stra5no daleko, s druge strane jednog tednog i ustalasanog prostranstva koje se otvorilo izmedu nas i penuSalo udaraju6i o stenovitu obalu, a ja sam se propinjao sa te obale viduii: - Ayll Ayl! - i moj je glas, u stvari zvuk, upravo zvuk moga glasa, odjeknuo tako snaZno kako nisam ni u snu mogao da zamislim; ali, i pored toga, Sum talasa ga je nadjadao. Sve u svemu: zavladao je potpuni haos. Rukama pokrih zagluhnute uSi i u tom trenu osetih potrebu da zapu5im i nos i usta kako ne bih udisao tu prodornu me5avinu kiseonika i azota koja me je okruZivala, alijadi od svega bioje nagon da pokrijem odi jer mi se dinilo da ie mi iskoditi iz glave. Tedna masa koja se prostirala ispred mojih nogu odjednom dobi neku novu boju koja me zaslepi, i ja ispustih jedan neartikulisani krik koji 6e kasnije poprimiti sasvim precizno znalenje'. - Ayl! More je plavo!
Velika promena na koju se odavno dekalo najzad Zemlji su sada postojali vazduh i r.'oda. I nad tim plavim tek rodenim morem zalazlloje Sunce, koje se takode obojilo, i to nekom sasvim drugadijom i daleko intenzivnijom bojom. Ja sam oseiao potrebu da i dalje ispu5tam sulude krike, tipa: - Kako je crveno Sunce. Avl! Avll Kako ie crveno! Pala je noe . Citie i mrak bio drugaciji. Trdao sam traZed Ayl, ispu5tajuii zvuke bez glave i repa kako blhizrazio ono Sto sam video: -Zvezde su Zutel Avll Ayl! Ne nadoh je ni te no6i, ni svih onih dana i no6i Sto su usledili. A oko mene svet se razmetao novim. stalno drugadijim bojama, ruZidasti oblaci su se zguSnjavali u ljubidaste kumuluse koji su odapinjali zla(ane munje; posle dugotrajnih oluja duge su se Sepurile u dosad nevidenim bojama, u svim mogu6im kombinacijama. Ve6 je i hlorofil najavljivao svoj dolazak: mahovine i paprati su se zelenele u dolinama pored nabujalih reka. Toje napokon bila scenografija dostojna Ayline lepote; ali, nje nije bilo! Abez nje ditava ta 5arolika rasko5 dinila mi se uzaludna, badena u vetar. Lutao sam Zemljom, gledao stvari koje sam poznavao kao sive, svaki put ponovo zapanjen otkri6em da je vatra crvena, led beo, nebo plavo, zemlja mrka, da su rubini boje rubina, topazi boje topaza a boje smaragda smaragdi. A Ayl? Ma koliko ma5tao, nikako nisam mogao da zamislim u kakvim ie mi se bojama ona ukazati. Ponovo sam prona5ao ba5tu s menhirima koja se sada zelenela od drve6a i trave. U fontanama su plivale crvene i Zute i plave ribice. Ayline prijateljice su joS uvek skakutale po livadama dobacuju6i jedna drugoj loptu koja se prelivala u duginim bojama: boZe, kako su se promenile! Jedna je bila plava bele koZe, druga crna maslinaste puti, tre6a smedokosa ru21(,ase zbila. Na
stih obraza, detvrta rida, posuta bezbrojnim zanosnim pegicama. - A Ayl? - uzviknuh, - A Ayl? Gde je? Kakva je? Za5to nije s vama? Usne njenih prijateljica behu crvene, zubi beli a jezici i desni ruZidasti. RuZidaste su im bile i grudi. A
odi akvamarin plave, crne kao najtamnija vi5nja, leSnik smede i vinsko crvene. - Pa... Ayl... - odgovarale su - nema je viSe... ne znamo... - i nastavljale igru. Ja sam poku5avao da zamislim Aylinu kosu i koZu u svim mogu6im bojama, ali to mi nije polazilo za rukom i nije bilo kutka na Zemljr u koji nisam zavirio ffaLe1i je. "Ako nije ovde gore - pomislih - znadi da je dole!" i dim naide prvi zemljotres bacih se u jednu pukotinu, dole, duboko u utrobu Zemlje. - Ayl! Ayl! - dozivao sam u mraku - Ayl! Dodi da vidi5 kako je napolju lepo! Ostavsi bez glasa, uiutah. I u tom trenutku odgovori mi Aylin glas, priguSen i tih. - Pssst. Ovde sam. Za5to toliko vide5? Sta hode5? Bio je mrkli mrak. - Ayll Izadi sa mnoml Kad bi samo znala: napolju... - Ne svida mi se napolju. - Ali ti, onda... - Onda je bilo onda. Sada je drugadije. Do5ao je sav taj haos. Slagah: - Ma ne, bila je to samo trenutna promena svetlosti. Kao onda kada je pro5ao meteorit! Sada je gotovo ! Sve je opet kao pre. Dodi, ne boj se. - Ako izade, razmi5ljao sam, nakon prvih trenutaka zbunjenosti navi6i 6e se na boje, bi6e sredna i shvati6e da sam lagao za njeno dobro.
- Stvarno?
-Za\to bih izmi5ljao? Dodi, dopusti da te izvedem
napolje.
Ne. Ti podi napred. Ja iu te pratiti. ja jedva dekam da te vidim. Videie5 me samo onakvu kakvu ja Zelim da me vidiS. Idi napred i ne okreii se. Teluridki potresi otvarali su nam put. Slojevi stena su se lepezasto raslojavali i mi smo se provladili kroz te meduprostore.Iza svojih leda duo sam Aylin lagani korak. Jo5 jedan zemljotres i bidemo napolju. Trdao sam po stepenastim plodama od bazalta i granita koje su se listale kao stranice knjige: i vei se u dnu cepala stena kroz koju iemo izaii napolje, r,ei se kroz taj otvor nazirala zelena i suncem okupana kora Zemlje, ved je svetlost traLlla svoj put kroz tamu kako bi nam po5la u susret. I evo: najzad 6u videti kako blistaju boje na Aylinom licu... Okrenuh se da je po-
-
- Ali
gledam.
Zafuh krik moje voljene koja se povladila natrag u mrak; moje odi, joS uvek zaslepljene onom svetloS6u, ne razaznaie niSta, a onda tutnjava zemljotresa zaglu5i svaki zvuk ijedna kamena ploda se iznenada podiZe. r'ertikalna, i razdvoii nas. - Ayl I Gde si? Poku5aj da predeS na ovu stranu, br-
zo,pre nego Sto se stena zauvekudvrstil - i trdao sam duZ tog zidatraLeei prolaz, ali glatka i siva povr5ina bila je kompaktna, bez ijednog otvora. Na tom mestu formirao se jedan ogroman planinski masiv. Dok sam ja bio izbaden napolje, na otvore-
no, Ayl je ostala iza te kamene plode, zarobljena u utrobi Zemlje.
- Ayl!
Gde si, Ayl? Zaito nisi sa ove strane?
- i lu-
tao sam pogledom po predelu koji se prostirao preda mnom. I iznenada, te livade boje graika na kojima su cvetali prvi skerletni makovi, ta jarkoZuta polja koja su brazdala crvenkaste breZulike Sto su se stepenasto
6l
spu5tali prema moru svetlucavom od tirkiznih odbijesaka, sve mi se udini tako bljutavo, tako banalno, ta-
ko laZno, tal(o u suprotnosti s Aylinom lidno56u, s Aylinim svetom, s Aylinom predstavom o lepoti, te shvatih da njeno mesto nikada ne bi moglo biti sa ove strane. I s bolom i strahom spoznah da sam ja ostao sa ov-€ strone, da viSe nikada neiu moiu da pobegnem od ovih zlaianih i srebrnkastih odsjaja, ouih o6laka koji se iz plavog prelivaju u ruZidasto, ovih zelenih listiia koji svake jeseni Zute, i da je Aylin savrSeni svet zauvek izgubljen, do te mere izgubljen da viSe nisam mogao ni da ga zamislim, i nije ostalo viSe niSta 5to bi, makar iz daleka, moglo na njega da me podseti, niSta osim ove hladne plode od sivog kamena.
TGRE BEZ
GRANICA
Ako se galaksije udaljuju, razredenost univer.uma biva kompenzirana forntiranjem novih galaksija sa-
stavljenih od materije koja se stvara ex novo. Kako bi srednja gustino univerzuma ostala nepromenjena, dovoljno je da se svakih 250 miliona godina stt,ori jedan atom vodonika na 40 kubnih santimetara prostora u ekspanziji. (Ova teorija, prozvana ,,veino stanje" u suprotnosti je sa pretpostavkom da je univerzum nastao u jednom trenu, kao posledica velike eksplozije).
Bio sam dete a vei sam to primeiivao - reie
Arufq - Atome vodonika sam poznavao svaki ponaosob, te kada bi iznikao neki novi, to nije moglo da mi promakne. U doba mog detinjstva u ditavom univerzumu nije bilo nideg drugog s dim bi se moglo igrati osim atoma vodonika, i mi smo se neprekidno igrali, ja i jo5 jedan dedak mojih godina po imenu Pfwfp. Kako smo se igrali? Odmah iete duti. Buduii da je prostor bio zakrivljen mi smo duZ njegove krivulje bacali atome, kao da su bilijarske kugle, i ko bi viSe dobacio njegov je atom pobedivao. Pre nego sto bismo hitnuli atom trebalo je dobro proceniti zamah, putanju, umeti iskoristiti magnetna i gravitaciona polja, u suprotnom loptica bi zavriavala izvan piste i ispadala iz igre. OJ
Pravila behu ona uobidajena:jednim atomom mogao si pogoditi neki drugi atom loji ti pripada i od-
ili odstraniti iz igre protivnikov atom. je naravno voditi raduna da udarci ne budu jaki jer se od sudara dva atoma vodonika, tikl
gurnuti ga, Trebalo suviSe
lako mogao obrazovati atom deuterijuma, ili dak helijuma, a to su bili izgubljeni atomi, neupotrebljivi za igru: osim toga, ukoliko je jedan od ta dva pripadao tvom protivniku morao si dak i da mu ga nadoknadi5. Znate vel, kako izgleda krivulja prostora: loptica se vrti vrti i u odredenom trenutku sklizne niz krivulju. otkotrlja se i vi5e je nikad ne uhvati5. I zato, kako je igra odmicala, broj atoma u igri se neprekidno smanjivao, te prvi od nas dvojice koji bi ostao bez njih gubio bi partiju. Kad gle, ba5 u odsudnom momentu pode5e da nidu novi atomi. Izmedu novog i rabljenog atoma postojala je bitna razlika: novi behu glatki, sjajni. \'eoma sveZi, vlaZni kao rosa. Postavismo nova prar,ila: da jedan nov vredi kao tri stara;da novi dim izniknu moraju biti pravedno raspodeljeni izmedu nas dvojice. I tako naSoj igri nije bilo kraja, a nije mogla ni da nam dosadi. jer svaki put kada bi prispeli novi atomi dinilo nam se daje i igra nova i da namje to tek prva part{a. Ali, kako je vreme odmicalo, drLi-prLi, igra je postepeno smalaksavala. Novih atoma je ponestalo: izgubljeni atomi vi5e nisu imali zamenu, naSi hici su postali slabi, kolebljivi, od straha da ne izgubimo i ono malo loptica koje su ostale u igri, u tom glatkom i goletnom prostoru. Cak se i Pfwfp promenio: bio je rastrojen, bazao je unaokolo, izgubio bi se kada bi na njega do5ao red da baca, ja bih ga dozivao a on nije odgovarao. pojavio bi se tek nakon pola sata. - Hej, ti baca5, Sta ti je, ne igra5 viSe?
- Naravno da igram, baS si daveZ, evo bacam. - Dobro, ako opet ode5 poni5tavamo partijul - Uf, zanovetaS zato 5to gubi5. je bilo tadno: ja
sam ostao bez atoma dok je Pfwfp, ne zna se kako, uvek imao poneki u rezervi. Ako ne izniknu novi atomi koje bismo mogli da podelimo, nije bilo nikakve nade da 6u ikada nadoknaditi razliku. iim se Pfwfp ponovo udaljio, ja na prstima krenuh za njim. Dok je joS bio u mojoj blizini izgledalo je kao da besciljno luta unaokolo, zviZduiuii: ali dim zamaknu iza io5ka stade da kaska kroz orostor u veoma konkretnom pravcu, kao neko ko u glavi ima sasvim razraden plan. A kakav je bio taj plan - ta prevara, kao 5to 6ete ubrzo duti - neiu vam ni dasak kriti: Pfwfp je znao sva mesta gde su se obrazovali novi atomi i svaki das je tamo odlazio i sakupljao ih, samo ito bi iznikli, a potom bi ih sakrivao. Zato je uvek rmao dovoljno atoma za igrur. Ali pre nego 5to bi ih uneo u igru, taj patoloSki prevarant bi ih udesio da lide na stare, Smirglajuii opnu elektrona sve dok se ne bi izltzala i izgubila sjaj, kako bih ja pomislio da se radi o nekom njegovom starom atomu, sludajno pronadenom u dZepu. To nije bilo sve: na brzinu sam izbrojao atome u r,sri i shvatio da oni dine samo mali deo od svih onih koje je on krao i sakrivao. Da njje moZda pravio skladi5te vodonika? Zbog dega? Sta je imao na umu? Obuze me sumnja: Pfwfp je Leleo dastvori jedan univerzum samo za sebe, nov novcijat. Od tog trenutka bio sam kao na iglama: morao sam da mu vratim milo za drago. Mogao sam, recimo, da ga imitiram: sad kada sam znao mesta, mogao sam da odem tamo nekoliko dasaka pre njega i prisvojim tek :odene atome, pre nego Sto on uspe da ih ugrabi! Ali, rilo bi to suviSe jednostavno. Zeleo sam da mu smeTo
stim klopku dostojnu njegove zloie. Kao prvo. podeh da fabrikujem laZne atome: kada j: on kretao u svoje izdajnidke pohode, ja sam u svom tajnom skloniStu muljao i premeravao i kalemio sav onaj materijal koji
bi mi se naSao pri ruci. Istini za volju taj materijal be5e veoma oskudan: fotoelektronske radijacije, strugotine magnetnih polja, poneki zagubljeni neutrino; ali nakon dugotrajnog gnjedenja i lepljenja pljuvadkom uspelo mi je da napravim ono Sto sam namislio. Dakle, stvorih neke takoreii destice koje nije trebalo dvaput pogledati pa da ti odmah bude jasno da nisu od vodonika niti od bilo kojeg drugog elementa dostojno-e pomena, ali nekome kao Pfwfp koji ie ih brZe-bolje zgrabiti i kri5om strpati u dZep mogle su izgledati kao da su od pravog i ganc novog vodonika. I tako, pre nego Sto je on i5ta posumnjao, krenuh da pre njega obidem njegovu trasu. Dobro sam zapamtio sva mesta. Univerzum je svuda bio krivudav ali postojale su oblasti u kojima je to bio vi5e nego drugde: kojekakve udubine ili suZenja ili niSe, gde se prostor uvrtao sam oko sebe. I baS u tim ni5ama, uz umilno zveckanie. svakih dvesta pedeset miliona godina, radao se. poput bisera u Skoljki ostrige, po jedan svetlucavi arom vodonika. Obi5ao bih sva ta mesta, pokupio atome i na njihovo mesto stavljao one laZne. Pfwfp nije niSta prime6ivao: grabeZljiv, pohlepan, trpao je u dZepove to smeie, dok sam ja gomilao sva ona blaga koja je univerzum gajio u svojim nedrima. U naSim igrama sre6a se okrenu: sada sam ja bio taj koji je uvek imao nove atome, dok su Pfwfpovi redom omaSivali. Tri puta je probao da baci i sva tri puta atom bi se rasprsnuo u sitne komadi6e. Tada Pfwfp poku5a da nade izgovor kojim bi prekinuo partrju. - Hajde - podbadao sam ga - ako ne baciS, parti-
JaJe moJa.
A on ie na to: - Ovo ne vaZi, kad se atom oSteti ta partija se ne raduna, podinje se iz podetka. - Bilo je to pravilo koje je tog trenutka izmislio. Aja sam ga saletao, cupkao sam oko njega, naskakivao mu na ramena i pevao:
-
Letiletiletileti
lopta tvoja neka leti ako lopta ako lopta ti ne leti poleteie moje dve.
je!
- Dosta - rede Pfwfp - menjajmo igru. - YaLir. - sloZih se ja. - Hajde da bacamo galaksi-
-
redul
Galaksije?
-
Pfwfp
se najednom sav ozari.
Ali ti... ti nemaS galaksiju!
- Imam. - Imam i ja! - Onda hajde! Da vidimo
-U
ko 6e dalje da dobaci! sve one nove atome koje sam bio sakrio. Isprvaje izgledalo da 6e se raspr5iti, a onda se zgusnuSe kao u kakav prozirni obiak, i taj oblak je postajao sve veii, sve ve6i, a unutar njega su se stvarale uZarene mase koje su se vrtele, vrtele, i u jednom trenu pretvorile u spiralu nikada videnih sazvei.da koja se iskridavo vinu i pojuri, pojuri. a ja sam drle1i je zarep trdao za njom. Ali, sada vi5e nisam ja bio taj koji je bacao galaksiju, ve6 je galaksija bacala mene, tako okadenog o njen rep; bolje redeno, nije vi5e postojalo ni gore ni dole ve6 samo prostor koji se Sirio i u njemu galaksija koja se takode Sirila, i ja tamo okaden, kreveljedi se na Pfwfpa koji je ve6 bio udaljen ko zna koliko hiljada svetlosnih godina. Pfwfp je na moj prvi potez poZurio da izvadi sav svoj plen i da ga hitne uvis jednim leZernim pokretom, poput nekoga ko nimalo ne sumnja da ie se na nebu istog trena vijugavo rascvetati bezmerne galak-
I hitnuh u kosmos
67
VODENI DEKA
Prvi kiimenjaci koji su u karbonu napustili svoj iivot u vodi da bi iiveli na kopnu vodili su poreklo od koitanih riba plutaia iija su peraja mogla da se izokrenu pod trbuh i koriste na kopnu kao noge. Ve6 je bilo jasno da je vodena era zavrSena - prisetao se stari Qfwfq - biloje sve vi5e onih koji su odludili da naprave taj krupan korak, nije bilo porodice koja tamo, na kopnu, nije imala nekoga od najbliZih, svi su pridali neverovatne pride o onome Sto ih je de-
kalo na dvrstom tlu i pozivali rodake da im se pridruZe. Mlade ribe ve6 niko viSe nije mogao da zadrLi, Sljapkale su perajama po muljevitim obalama da vide mogu li ova preuzeti ulogu nogu, kao Sto je to uspelo onim najdarovitijim. Medutim, upravo u tom razdoblju rasle su i razlike medu nama: bilo je porodica koje su vei generacijama Livele na kopnu i diji su se mladi razmetali manirima koji ni izdaleka vi5e nisu lidili na pona5anje vodozemaca, vei moZda pre gmizavaca; a bilo je onih koji su i dalje Ziveli kao ribe, Stavi5e, postali su ribe u mnogo veioj meri nego Sto je to ranije bio obidaj. NaSa porodica, moram reii, sa babama i dedama na delu, gacala je po plaZi u punom sastavu, kao da nikada nismo ni znali za drugo. Da nije bilo jogunastog dede N'ba N'ge, svaki kontakt sa vodenim svetom vei bi odavno bio izgubljen.
Da, imali smo jednog deda-ujaka ribu, da budem precizniji, po odevoj majci, mojoj baki, poreklom od roda kelakantusa iz devona (onih slatkovodnih: koji su, opet, u rodu s onim drugima - ali ne bih da raspredam o stepenima srodstva, ionako niko nikada ne moZe da ih pohvata). Elem, taj deka je Ziveo u nekim glibavim pliiacima, medu korenjem protokonifera, u onom rukavcu lagune gde su rodeni svi na5i preci. Nikada nije mrdao odatle: bez obzira na godiSnje doba, trebalo je samo da dopremo do najraskvaSenijih naslaga rastinja, dok ne osetimo kako propadamo u muljevito tlo, da bismo ispod, na samo nekoliko pedalja od kraja obale, ugledali stub mehuriia koje je on klokoiudi izbacivao, kao Sto, uostalom, dine sve vremeSne jedinke, ili obladii od blata izriven njegovom 5iljatom njuSkom koja je stalno ne5to deprkala, viSe iz navike nego u potrazi za nedim odredenim. - Deda N'ba N'ga! Do5li smo da Vas posetimo! Jeste li nam se nadali? - uzvikivali smo pijuskajuii nogama i repom po vodi ne bismo li tako piivukli njegovu paZnju. - Doneli smo Vam novih insekata koji Zive kod nas! Deda N'ba N'ga! Jeste li ikada videli ovako velike Zohare? Probaite da li vam se svidaru... - S tim svojim smrdljivim Zoharima moZete obrisati te odvratne bradavice sto ih imate po sebi! - Deda je uvek odgovarao ovakvim, ili dak jo5 neotesanijim redima: redovno nas je tako dodekivao, ali se mi nismo mnogo obazirali jer smo znali da bi se na kraju uvek odobrovoljio, zadovoljno prihvatio darove, i podeo da razgovara na uljudniji nadin. - Kakve sad bradavice, deda N'ba N'ga? Kada ste uop5te videli ijednu bradavicu na nama? Ta prida o bradavicama be5e predrasuda starih riba: navodno su nama, usled Zivota na suvom, po ditavom telu izbijale silne bradavice koje su ispu5tale nekakvu sluzavu tvar; Sto je, dakako, bilo tadno, ali
samo za Zabe krastade, koje nisu imale nikakve veze sa nama; nanrotiv, na5a koZa bila je glatka i skliska,
kakvu nijedna riba nikada nije imala; i deda je to vrIo dobro znao, medutim, nije se libio da u svoje pride utka sve mogude klevete i predrasude uz koje je odrastao.
Dedu smo pose6ivali, svi zajedno, jednom godiSnje. Bila je to, izmedu ostalog, prilika da se i mi ponovo okupimo, buduii ra5trkani po ditavom kontinentu, da razmenimo novosti i jestive insekte, te da prozborimo o starim nerazre5enim porodidnim poslovima. Deda je udestvovao dak i kada smo raspravljali o pitanjima koja su od njega udaljena kilometrima suvog kopna, kao na primer o podeli ataft za lov na vilinske konjice, daju6i zapravojednima ili drugima, u skladu sa svojim merilima koja su i dalje bila vodena. -Zat tine zna5 daje onaj ko lovi na dnu uvek u prednosti u odnosu na onoga ko lovi na povr5ini? Pa Sta si
tol'ko zapeo? Ali, deda, vidite, -
onda
ne radi se o povr5ini ili dnu: ja sam u podnoZju brda, a on na sredini obronka... Brda, razumete, deda, brda... A on 6e: - U podnoZju hridi, zna se, rakovi su uvek najbolji. - Nije bilo nadina da ga privolimo da prihva-
ti moguinost postojanja i neke drugadije stvarnosti od njegove. I pored toga, njegov sud je i dalje znatno uticao na nas: na kraju bismo ga molili za savet u vezi sa nedim Sto uop5te nije razumeo, iako smo znali da bi mogao debelo da oma5i. MoZda je njegov autoritet i poticao upravo od dinjenice da on sam predstavlja ostatak
pro5losti, da koristi neke staromodne izraze, kao: Deder, spusti malo peraja, blago meni! - dije znaEenje dak nismo vide dobro ni razumeli. 72
ZaisIa je teSko re6i koliko smo puta dosad pokuSa-
li
da ga povedemo sa sobom na kopno, i od toga joS uvek nismo odustali; naprotiv. moram priznati da po tom pitanju nikada nije prestalo utrkivanje izmedu razliditih ogranaka porodice, jer onaj ko bude uspeo da dovede deku u svoju kuiu biie, da tako kaZem, u svojevrsnoj prednosti u odnosu na ditavu svojtu. No, bilo je to beskorisno utrkivanje, jer dedi ne beSe ni na kraj pameti da napusti lagunu. - Deda, kad biste samo znali koliko nam je Zao 5to Vas ostavljamo uvek samog, u Va5im godinama, tako, usred te vlage... Ne5to nam je, eto, palo na pamet... - zapodinjali bismo. - Znao sam da iete se jednom prizvati pameti prekinuo bi deda - do sada ste se vei zadovoljili i nailjapkali po suvom do mile volje, kucnuo je das da se vratite i da Zivite kao sva normalna biia. Ovde ima vode za sve, a Sto se hrane tide, sezona crva nije nikada bila ovako dobra. MoZete se lepo sad odmah baciti u vodu pa da zavr5imo s tim jednom za svagda. - Ma ne, deda N'ba N'ga, Sta je Vama? Mi smo hteli da Vas povedemo sa sobom, da ostanete s nama na nekom lepom poljandetu... Videiete kako je tamo divno, iskopaiemo Vam jednu vlaZnu, hladovitu jamicu: Vi iete se obrtati i okretati kako vam drago, isto kao i ovde; moZete dak poku5ati da proletate okolo, ne6e biti teSko, videiete. Uzgred budi redeno, Vaiim godinama vi5e odgovara kopnena klima. Dakle, deda N'ba N'ga, nemojte viSe da Vas molimo:je
I' idete? - Nel - odsedno bi odgovorio deda i, zagnjuriv5i nos u vodu, nestao iz na5eg vidokruga.
-
Ama zaSto ne6ete, deda, zaito ste protiv toga, ne Vi, tako Sirokih pogleda, a s takvim pre-
razumemo,
drasudama...
t3
Uz jedan frktaj na samoj povr5ini vode, pre no Sto bi se jo5 uvek ve5tim zamahom repa sunovratio u dubinu, do nas je stizao poslednji dedin odgovor: Trbuhom po blatu pliva onaj ko ima buve u krlju5timal - Sto je trebalo da bude njegov starovremski nadin izralavanja (neSto kao ona naSa nova, i mnogo kraia poslovila: ,,ieSe se onaj koga svrbi"), pri deriu je on uporno koristio red ,,blato" kad god bismo mi kazali..kopno". A taman nekako u to doba ja se zaljubih. Citave sam dane provodio vijajuii se sa Lll; okretnije od nje nije bilo; iz zaleta bi se popela na paprat, koja je tada bila visoka kao drve6e, sve do samog vrha, vrhovi bi se povijali gotovo do zemlje a ona bi zatim skodila dole i nastavila da trdi;ja sam je pratio, kreduii se tromije i nezgrapnije. Zalazili smo u unutra5njost kopna gde niko nikada nije ostavio nikakvog traga na suvom i korastom tlu; ponekad bih se zaustavio prestra5en Sto sam se toliko udaljio od prostrane ravnice laguna. Ali, ni5ta nije izgledalo tako daleko od Zivota u vodi
kao ona, Lll: pustinje od peska i kamena, nepregledne poljane, Sumski destari, stenoviti masivi, kvarcne planine, to je bio njen svet: svet koji je izgledao kao stvoren da ga istraZuju baS njene bademaste odi i da njime hitro gaze baS njeni treperavi koraci. Gledajuii njenu glatku koZu, neko bi pomislio da krlju5ti i ljuske nikada nisu ni postojale. Pomalo sam se ustrudavao od Llline rodbine: bele tojedna od onih porodica koje su se nastanile na kopnu tako davno da su na kraju ubedile sebe da su tu oduvek; jedna od onih porodica kod kojih su se vei i jaja polagala na suvom, zalti(ena otpornom ljuskom; i gledajuii njeno treperavo skakutanje, njene munjevite pokrete, bilo je odigledno da je Lll rodena upravo takva kakva je, iz jednog od onih jaja toplih od peska i sunca, preskodiv5i u jednom mahu plutajuiu i 74
viseiu fazu punoglavca, kojajejoS uvek bila nezaobilazna u na5im manje razvijenim porodicama. Dode i vreme da Lll upozna moje: a buduii da je najstariji i najuticajniji dlan porodice bio deda N'ba N'ga, nije bilo ni govora da mu ne odem u posetu i ne predstavim svoju verenicu. Ali, svaki put kad bi se ukazala prilika za posetu, j a sam j e odlagao. ispunj en oseianjem nelagodnosti: znajuii uz kakve je predrasude odgajana, jo5 uvek se nisam usudivao da kaZem Llli da mi je deda, u stvari, najobidnija riba. Jednoga dana krenuli smo na jedan od onih gnjecavih rtova koji okruZuju lagunu, gde tlo viSe nije sadinjeno od peska koliko od isprepletanog korenja i trulog rastinja. I Lll mi tu predloZi jedan od svojih uobidajenih izazova ili dokaza hrabrosti: - Qfwfq, dokle moZe5 da odrZava5 ravnoteZu? Da vidimo ko ie da trdi sto bliZe samoj liniji vodel - i vinu se napred, skakuiuii kao da je na dvrstom tlu, mada s neznatnim oklevanjem. Ovoga puta oseiao sam da se ne6u samo nadmetati s njom, ve6 da iu je i pobediti, jer su na mokrom moje noge bolje hvatale. - I po samoj liniji ako ho6e5l - uzviknuh - amole i s one strane! - Ne pridaj glupostil - na to ie ona. - Kako moZe da se trdi s one strane? Pa tamo je voda! MoZda je bio povoljan trenutak da pomenem dedu. - I 5ta s tim? -rekoh. - Neko trdi s one. a neko s ove strane.
-
E vala baS pridad koje5ta! Pridam da moj deda N'ba N'ga Zivi u vodi kao mi na kopnu, i nikada nije iza5ao napolje! - NUe nego! BaS bih volela da upoznam tog tvog
-
N'ba N'gu! Nije ni zavr5ila redenicu kad zamu6ena povr5ina lagune stade da kljuda od mehuri6a, blago se zakovit15
la poput vLraiz kojeg izroni jedna nju5ka prekrivena bodlj ikavim krlj uStima. 5ta je bilo? - rede deda, piLll okruglim,bezizraialnim odima nalik kamenju, podiZudi i spu5taju6i Skrge s obe strane gorostasnog vrata. Nikada mi deda nije izgledao toliko
-
ljeii
Dobro, de:ja sam taj,
u
drugadiji od nas: pravo pravcato dudoviSte! - Deda, ako dopu5tate, ovo... hteo bih... imam zadovoljstvo da Vas upoznam... moja buduia nevesta Lll - i pokazah svoju verenicu koja se, ko zna za(to, uspravila na zadnje noge, zauzimaju6i jednu od svojih najzanosnijih poza, a sasvim sigurno i jednu od
najmrskijih tom starom neotesanku. - I tako ste, gospodice, mic po mic, do5li da malko okvasite rep? - ispali deda dosetku koja je u njegovo doba moZda i bila odraz kavaljerstva, ali je nama zvudala ni manje ni vi5e nego nepristojno. Pogledah Lll, uveren da iu videti kako se okreie i beii uz sablaZnjeno cidanje. Ali, zaboravio sam na njeno vaspitanje kojejuje naudilo da nehajno prelazi preko svakog prostakluka iz svoje okoline. - Cujte, one biljdice tamo - na to ie ona odsutno, pokazujuii izvesne dZinovske sitine koje su rasle usred lagune recite mi, a gde se zavr5ava njihovo korenje? Jedno od onih pitanja koja se postavljaju tek da razgovor ne bi zamro; moZete misliti koliko je ona marila za sitine! Medutim, izgleda da je deda jedva dodekao da na5iroko i nadugadko raspreda o korenju plutajuieg drveia i o tome kako se tamo moZe plivati, Stavi5e: upravo su tamo, ispod njih, bila najbolja mesta zalov. Nikad kraja. Ja sam duvao, poku5avao da ga prekinem. Ali, gle, molim te, Sta tabezobraznica, u stvari, radi? Nije valjda da ga podstide na pridu? - Aha, Vi znadi lovite u plutaju6em korenju? BaS zanimljivo! 76
Hteo sam propadnem u zemlju od stida. A on ie: - Nego Sta: crvi koje tamo ulovim prava su poslastica, prste da poliZetel - I ne daseii ni dasa, zaroni. Nikada ga nisam video da se tako okretno izvija i baca; Stavi5e, bio je to skok uvis: izlete iz vode koliko je dug, sa Sarenim krlju5tima, raskriljujuii bodljikave lepeze svojih peraja; a onda, po5to u vazduhu opisa jedan lep polukrug, stmoglavi se u vodu i hitro nestade, okreiu6i srpasti rep poput kakvog vrjka.
Videv5i to, prida koju sam spremio kako bi se, u dedinom odsustvu, na brzinu opravdao pred Lll: .,...2na5, treba ga razumeti, s tom svojom fiks idejom da Zivi kao riba, na kraju je zaista podeo da lidi na ribu..." zamre mi u grlu. Ni ja s/m nikada nisam bio svestan do koje je mere brat moje bake bio riba. Uspeo sam da izgovorim samo: - Lll, kasno je, idemo... - a deda je vei izronio drLeC,i u svojim deljustima poput ajkule venac od crva i blatnjavih algi. Kada smo se najzad oprostili, gotovo da nisam mogao da poverujem; no, kaskajudi iutke iza Lll, po glavi mi se motalo kako ie me ona sada zasuti svojim primedbama, to jest, kako me ono najgore tek deka. I evo, Lll se, ne stajuii, okreie prema meni, i: - Vidis,
vidiS, ba5 je simpatidan taj tvoj deda! - kaZe. Samo to, i ni5ta viSe. Ne bi mi bilo prvi put da se goloruk zateknem pred njenom ironijom; ali sam se na ovu Salji-
vu opasku doslovce sledio te mi je u trenutku bilo draie daje viSe nikada ne vidim nego da se ponovo
vratim na tu temu. Medutim, nastavili smo da se vidamo, da svuda idemo zajedno, a dogadaj u laguni vi5e nismo pominjali. Ja sam i dalje bio u nedoumici: i te kako sam se namudio da sebe ubedim da je sve zaboravila; s vremena na vreme obuzimala bi me sumnja da ona, u stvari, ni5ta ne pominje kako bi me potom, pred svo-
jima, mogla poniziti na neki spektakularan nadin, ili Sto je za mene bila joi gora pretpcstavka - da se samo iz pukog saZaljenja trudi da prida o nedem drugom. Sve dok jednog lepog jutra, kao grom iz vedra neba, ne rede: - Nego duj, zN me nikada viSe neieS voditi kod svog dede? Jedva dujnim glasom upitah: - ...5a1i5 se? Ma kakvi: bila je ozbiljna, jedva je dekala da ponovo proiaska sa starim N'ba N'gom. Ni5ta mi vi5e nije bilo jasno. Ovoga puta poseta laguni trajala je duZe. Sve troje smo se ispruZili na jednom delu obale koja se strmo spu5tala u more: deda malo viSe u vodi, ali ni mi nismo zaostajali, te da nas je neko gledao izdaleka, tako pruZene jedno do drugog, ne bi umeo da kaZe ko je tu kopneni, a ko vodeni stvor. Riba je udarila u jednu od svojih starih ploda: nadmoinost vodenog disajnog sistema naspram onog vazdu5nog, uz neizbeino opanjkavanje. ,,Sad ie Lll da skodi i da mu vrati istom meroml" pomislio sam. Medutim, izgleda da je toga dana Lll koristila drugu taktiku: s paZnjom je udestvovala u razgovoru, brane6i na5e gledi5te, ali istovremeno uvaZavaju6i bez imalo Sale i gledi5te starog N'ba N'ge. Nastala kopna, po dedinom mi5ljenju, ogranidena su pojava: nestaie kao Sto su se i pojavila, ili ie, u svakom sludaju, biti podloZna neprestanim promenama: vulkanima, glederima, zemljotresima, nabiranjima, promenama klime i vegetacije. A na5 Zivot, usred svega toga, moraie da se suodava sa stalnim preobraLajima u toku kojih 6e nestati ditave populacije, i preLive1e samo onaj ko bude voljan da u tolikoj meri promeni osnove vlastitog postojanja da 6e razlozi zbog kojih je bilo lepo Ziveti biti u potpunosti poremeieni i zaboravljeni.
t8
Buduinost koja se u svakom pogledu kosila s optimizmom u kom smo mi, deca Zalova, bili odgajani: i koju samja odbacivao uz sablaZnjeno negodovanje. Zameneje pravi, Livi dokaz koji pobija te argumenate bila Lll: u njoj sam video savrieni, konadni oblik, stvoren osvajanjem novonastalog kopna, skup novih, neogranidenih moguinosti koje su se otvarale. Kako je dedi uop5te moglo da padne na pamet da pobija Lllinu otelotvorenu stvarnost? Izgarao sam u plamenu polemidke strasti, i dinilo mi se da je moja prijateljica sada vei preterano strpljiva i puna obzira prema naSem protivniku u ovom razgovoru. Svakako, i za mene samog - sviknutog da iz dedinih usta dujem samo gundanje i grdnje - ovo njegovo razlolno izlaganje zvudaloje kao novina, premda zadinjeno prepotopskim i visokoparnim izrazima, povremeno dak i sme5no zbog svog nagla5enog zapeva-
Iznenadenje je bilo i sluSati ga kako merodavno i potanko iznosi dokaze - premda sasvim spolja5njeg karaktera - o poznavanju kontinentalnog
juieg ritma. Kopna.
Lll je, medutim, poku5avala da ga svojim pitanjima navede da Sto viSe prida o Zivotu pod vodom: na-
ravno, tu je dedino pripovedanje namah postajalo zgusnutije, na trenutke dak dirljivo. U poredenju sa neizvesnostima na zemlji i u vazduhu, lagune i mora i okeani predstavljali su sigurnu budu6nost. Tamo 6e promene biti neznatne, prostor i zallhe neogranideni, temperatura uvek ujednadena, jednom redju, Livot & se oduvati na svom dosada5njem stupnju razvoja, u svojim potpunim i savr5enim oblicima, bez preobraLaja lli dodataka sumnjivog ishoda i svako ie mo6i joi bolje da upozna svoju prirodu, da dopre do su5tine sopstva i svih stvari. Deda je pridao o buduinosti vodenog sveta bez ulep5avanja ili iluzija, nije dak krio ni to da ie se suoditi sa veoma ozbiljnim proble-
ili je zaista usvojila ponaianje
mima (pre svega, sa zabrinjavaju6im poveianjem sa-
se obojici narugala,
liniteta); no. sve su to bili problerd koji nikako neie poremetiti vrednosti i odnose u koje on veruje. - Ali, deda, mi sada galopiramo nepreglednim dolinama i planinamal - uzviknuh u svoje, a ponajvi5e u Lllino ime, dok je ona, na moje dudenje, 6utala. - De, de, punoglavde, dim krodiS u vodu, eto tebe kod ku6e! - prekori me deda onim poznatim tonom koji je obidno koristio kada nam se obraiao. - Zar ne mislite, deko, da bi sada, dak i kad bismo hteli da naudimo da di5emo pod vodom, bilo prekasno? - upita Lll, mrtva ozbiljna, a ja nisam znao da li da budem polaskan Sto je mog starog rodaka nazvala dekom, ili zbunjen jer se odredena pitanja (barem sam ja tako mislio) ne postavljaju. - Ako si zc, srce - na to 6e stara riba - odmah iu te nauditi! Lll prasnu u neobidan smeh i najzad se dade u trk, takvom brzinom da nisam mogao da je pratim. TraLio sam je po dolinama i brdima i na kraju stigao na vrhjednog bazaltnog grebena koji se uzdizao nad okolnim predelom od pustinja i Suma okruZenim vodom. Lll je bila tamo. Time Sto je paZljivo saslu5ala N'ba N'gu, a potom svojim bekstvom i skrivanjem na tako udaljenom mestu, nesumnjivo je htela da mi porudi - sad mi je jasno! - da se treba drZati na5eg sveta s onom istom Zestinom s kojom se stara riba drlala svoga. - Ja sam za ovo ovde kao Sto je deda za ono tamo - uzviknuh, zaplifu(i blago jezikom, potom se ispravih: - Nas dvoje, zajedno! - jer moram priznati da sam se bez nje ose6ao prilidno nesigurnim. A 5ta mi je Lll na to odgovorila? I dan-danas pocrvenim kad se setim, iako je proteklo toliko geoloSkih doba, Rekla je: - De, de, punoglavde, nije sve u tome! - i nisam znao da li ie opona5ala dedu, kako bi nam
onog matorog zanovetala prema svom unuku, i prva i druga pretpostavka behu jednako poraZavajuie, jer su obe znadile da me smatra za nekog polutana, nekoga ko nije ni tamo ni ovamo. Jesam li je izgubio? Obuzet sumnjom, iznova se bacih na osvajanje. Stadoh da redam junaStvo za junaStvom: u lovu na leteie insekte, u skoku, u kopanju podzemnih jazbina, u borbi sa najsnaZnijim medu naSima. Bio sam ponosan na sebe, ali, avaj, svaki put kad bih udinio ne5to hrabro, nje nije bilo da me vidi: stalno je izbivala, niko nije znao gde se krije. Napokon shvatih: odlazila je u lagunu gde ju je deda udio da pliva pod vodom. Ugledah ih kako zajedno izranjaju na povr5inu: hitali su jednakom brzinom, reklo bi se da su brat i sestra. - ZnaE - rede ona veselo, spaziv5i me - noge odlidno mogu da posluZe kao perajal
80
-
Svaka dast: zamisli samo kakav krupan korak - nisam mogao da se suzdrZim da ne kaZem, zajedljivo. Zanju je to bila samo igra, znao sam. Ali, igra koja se meni uop5te nije dopadala. Morao sam da je podsetim na stvarnost, na bududnost kojaje bila pred napred
nama.
Jednoga dana sadekao sam je u Sumi visoke paprati, koja se nadnosila nad vodom. - Lll, moram ne5to da ti kal,em - rekoh dim je ugledah - dovoljno si se zabavljala. Pred nama su mnogo vaLnlje stvari. Otkrio sam prolaz u planinskom lancu: odande se prostire nepregledna kamena dolina iz koje se voda tek nedavno povukla. Bi6emo prvi, naselidemo prostore bez granica, mi i na5a deca. - More jebez granica - rede Lll. 81
)
HAJDE DA SE KLADIMO
- Prestani da ponavlja5 bulaZnjenja onog izlapelog starkelje. Svet pripada onome ko irna noge, a ne ribama, to zna5 r sama, - Znam da je on neko ko je neko
-
rede
Lll.
-Aja?
Niko od onih koji imaju noge nije neko kao on. A - tvoja porodica? - Posvadala sam se. Nikada nisu ni5ta razumeli. - Jesi li poludela! Pa ne moZe se tek tako vratiti unazadl Kako to zami5lja5?
-
-
Ja mogu.
- I Sta 6eS da radiS, sama sa jednim
starkeljom ri-
bom? ba.
S njim 6u ponovo postati riI doneti na svet nove ribe. Zbogom.
- Uda6u se za njega.
I veru6i se poslednji put u onom svom stilu, stiZe do vrhajednog visokog lista paprati, nagnu se ka lasuni i baci se u vodu. Zattm izroni, ali niie bila sama: inaZan srpasti rep deda N'ba N'ge pojavi se na povrSini tik kraj njenog, pa zajedno zaplovi5e kroz vodu. BeSe to teZak udarac za mene. Ali, na kraju krajeva, 5ta da se radi? Nastavio sam svojim putem, u vrtlogu promena sveta, menjaju6i se i sam. Povremeno bih u mno5tvu oblika Zivih biia sreo nekoga ko je ,.bio neko" vi5e no Sto sam to ja: nekoga ko je najavljivao buduinost, kljuna5a koji doji novorodende izleglo iz jajeta, usukanu Zirafu medu joS uvek niskim rastinjem; ili svedoka jedne bespovratne pro5losti, dinosaurusa koji je dodekao podetak kenozoika, ili krokodila -jedne pro5losti kojaje na5la nadina da se onako nepomidna saduva kroz vekove. Svi su oni imali ne5to, znam,sto ih je na neki nadin dinilo boljima od mene, uzvi5enima, a Sto je mene, u poredenju s njima, dinilo prosednim. Pa ipak, nikad se ne bih menjao ni sa kim od njih.
Logika kibernetike, primenjena na istoriju univerzuma, na putu je da dokaie neminovnost nastanka ga-
laksija, Sunievog sistema, Zemlje, telijskog iivota. Prema kibernetici, univerzum se uobliiava iitavim nizom pozitivnih i negativnih ,,retroakcija" , najpre zbog gravitacione sile koja zguinjava vodoniine mase u primitivni oblak, a potom zbog nuklearne i centrifugalne sile koje teie da se s njom uravnote/,e. Od trenutka kada se taj proces pokrene, on jednostavno ne moie a da ne prati logiku tih lanianih ,,retroakcija" .
Da, ali to se u podetku nije znalo
- objasni Urfq
- to jest, moglo je da se predvidi, ali onako, po oseiaju, nabadaju6i. Ne6u da se hvalim, ali ja sam se od samog podetka kladio da ie univerzum postojati, i pogodio sam, a i po pitanju njegovog izgleda dobio sam mnoge opklade sa Dekanom (k)yK. Kada smo podeli da se kladimo joS nije postojalo niSta dime bi moglo da se predvidi niSta, osim ne5to malo destica koje su kruZile, elektrona razbacanih tamo-amo pa kako im bude, i protona gore-dole, svaka va5ka oba5ka. Jajednostavno ne znam tadno Sta oseiam, kao da ie se vreme promeniti (i zaista, malo je zahladnelo) i kaZem: - Da se kladimo da je danas red na atome?
A Dekan (k)yK: - Ma 'ajde molim te: kakvi atomi! Kladim se da nije, u Sta god ho6e5. 82
83
A ja:
- Kladio bi se i u ix? A Dekan: - Ix dignuto na nl Ne beSe ni zavr5io redenicu, a vei se oko svakog protona vrtloZasto okretao njegov elektron, zuje6i. U kosmosu se upravo zgu5njavao ogroman vodonidni oblak. - Jesi li video? Pun atoma! - Nije nego, piii, jaki mi atomi! - gundao je (k)yK, jer je imao rdavu naviku da odmah podne da prigovara umesto da prizna kako je izgubio opkladu. Dekan i ja smo se neprestano kladili jer nismo imali preda posla, a i zato Sto je jedini dokaz mog postojanja bila dinjenica da se kladim sa njim, kao 5to je jedini dokaz njegovog postojanja bila dinjenica da se kladi sa mnom. Kladili smo se da li 6e se odredeni dogadaji odigrati ili ne6e; izborje bio praktidno neograniden, budu6i da se do tog trenutka nije odigralo apsolutno nista. Ali, kako nije bilo dak ni nadina da se zamisli kakav bi uop5te mogao biti neki dogadaj, oznadavali smo ga na ustaljeni nadin: dogadaj A, dogadaj B, dogadaj C, i tako redom, tek da bismo ih razlikovali. Tojest: budu6i da tada nisu postojale azbuke ili neki drugi nizovi ustaljenih znakova, prvo smo se kladili kakav bi uopSte mogao da bude jedan niz znakova, a onda smo te mogu6e znakove spajali sa mogu6im dogadajima kako bismo dovoljno precizno oznadili dogadanja o kojima ama ba5 ni5ta nismo znati. Nismo znali ni Sta je ulog u opkladama jer nije bilo nidega Sto bi moglo da bude ulog, te smo stoga igrali na red, pamtedi koliko je ko dobio opklada, da bismo to kasnije sabrali, Sve te radnje bile su izuzetno te5ke, budu6i da tada nisu postojali brojevi, nije dak postojao ni pojam broja da bismo podeli da brojimo, s obzirom da se nije moglo odvojiti niSta od nidega, 84
Situacija se, medutim, postepeno menjala od kada su u Pragalaksiji podele da se zgu5njavaju Prazvezde, i meni odmah sinu na Sta 6e sve to iza1i, s tom temperaturom koja je neprestano rasla, pa rekoh: Sad
ie
-
se zapaliti.
- Glupostil - na to 6e Dekan. - Da se kladimo? - spremno 6u ja. - U Sta god hoie5 -
istrda se on, kad ono pafl mrak
se namah rasprsnu od mnoStva usijanih se Sirile.
lopti koje
su
- Eh, nije valjda da si mislio na ovo kada si rekao da 6e se zapaliti... - podinjao bi (k)yK, na svoj uobidajen nadin, prebacuju6i teZiSte na redi. Ja sam onda na5ao svoj nadin da ga uiutkam: - A je l'? Pa dobro, a na Sta si ti mislio? On je 6utao: buduii krajnje nemaStovit, nije nikako uspevao da zamisli da bi neka red, po5to ve6 dobije jedno znadenje, mogla da ima i neko drugo. Dekan (k)yK je na duZe staze bio prilidno dosadan lik, bez trunke visprenosti, nikad nije imao Sta da isprida. Dodu5e, ni ja ne bih mogao da ispridam mnogo, buduii da se dinjenice dostojne da budu preprida-
ne joS nisu dogodile, ili se barem tako nama dinilo. Preostalo je jedino da nagadamo, StaviSe: da nagadamo o moguinosti nagadanja. Dakle, u tom nagadanju o nagadanju ja sam prednjadio u maitovitosti u odnosu na Dekana, a to je istovremeno bilo i dobro i loie, jer sam iz tog razloga ulazio u smelije opklade, tako da se moZe reii da smo obojica imali podjednake izglede da pobedimo. Ja sam obidno i5ao na mogu6nost da se neki odre-
deni dogadaj dogodi, dok se Dekan bezmalo uvek kladio u suprotno. (k)yK je imao statidan osedaj za stvarnost, ako mogu tako da se izrazim, buduii da izmedu statidnog i dinamidnog tada nije postojalarazli85
Nije nego: bio je to atom polonijuma, zdrav kao
ili smo barem morali dobro da se napregnemo kako bismo tu razliku uodili. Zvezde su se, na primer, pove6avale, a ja pitam: Koliko? Trudio sam se da prognozu prenesem na brojeve jer u tom sludaju nije mogao mnogo da prigo-
U takvim sludajevima (k)yK bi stao grohotom da se smeje, tako podrugljivo kao da je bogzna koliko bio zasluZan za svoje pobede, a u stvari mu je samo
vara.
i5ao na ruku odve6 smeo potez s moje strane. Medu-
ka koja postoji sada,
-
-
U to doba postojala su samo dva broja: broj e i griko pi. Dekan raduna onako odoka i odgovara: Raste za e dignuto na r. Svaka dast pametnjakovi6u! To su svi znali' Medutim, ja sam odavno shvatio da stvari nisu baS tako jednostavne. - Da se kladimo da 6e se u jednom odredenom trenutku zaustaviti. - Da se kladimo. A kada bi to trebalo da se zausta-
vi?
pi.Ibi
Aja, il' sve il'niSta, ispaljujem svoje griko sve. Dekan se prenerazi. Od tog trenutka podeli smo da se kladimo po principu broja e i grikog pi.
dren.
tim, Sto je viSe vreme prolazilo to sam ja viSe pronicao u mehanizam, i nakon nekoliko uloga naslepo, napravio bih siguran proradun svojih prognoza za svaku novu pojavu. Redovno se de5avalo da ja pre njega shvatim pravilo prema kojem se jedna galaksija ukotvljuje ni manje ni viSe nego baS na toliko i toliko miliona svetlosnih godina od neke druge. Ubrzo je postalo toliko lako da mi vi5e nije pridinjavalo ni-
-brle bolje bih kako praelemente gledaju6i nastale tek izgovorio, jedne,,supernove". kladimol Da se iz lonca skaju -
kakvo zadovoljstvo. I tako sam poku5avao da iz podataka kojima raspolaZem izvedem neke druge podatke, a iz tih opet neke druge, sve dok ne bih do5ao do mogu6nosti koje naizgled nisu imale nikakvog dodira sa onim o demu smo razgovarali. I tresnuo bih ih tek tako, bez mnogo pride. Na primer, taman smo pravili prognozu uvijenosti galaktidkih spirala, kad meni iznenada izlete: - Nego, duj ovo, (k)yK, Sta misli5 da li ie Asirci napasti Mesopotamiju? Ostao je potpuno zateden. - Kako...Sta? Kada? Izradunah na brzinu i ispalih neki datum k'o iz pu5ke, naravno, ne u godinama i vekovima, jer se tada vremenske merne jedinice nisu mogle vrednovati takvim velidinama, a da bismo uop5te naznadili neki odredeni datum morali smo da pribegavamo tako zapetljanim formulama da bi njihovo ispisivanje ispunilo ditavu Skolsku tablu. - A kako se zna...?
86
87
- Griko pi! -
uzviknuo bi Dekan usred mraka poSkropljenog bljescima. Medutim, dode red na e. Zanasje to bila razonoda, razume se;jer od dobiti ne bismo imali nikakve koristi. Kad podeSe da nastaju elementi, reSismo da uloge vrednujemo atomima najredih elemenata, i tu grdno pogreiih. Bilo mi jejasno daje tehnicijum najredi od svih i stadoh da se kladim u tehnicijum, i da dobijam, i da inkasiram: nagomilao sam znatan kapital u tehnicijumu. Nisam predvideo da je to nestabilan element, pa je sve nestalo u zradenjima: i tako se ponovo nadoh na podetku. Naravno, i meni se de5avalo da pogreSno procenim, ali onda bih ponovo poveo i stvorio sebi prostor za pokoju smelu prognozu. Sad 6e daizleti izotop bizmutal
-
Brzo, (k)yK, hoie li je napasti ili ne? Ja kaZem da ho6e; ti da neie. Jel' vaLl2 Hajde, ne gnjavi toli-
-
ko.
uvek smo se nalazili u praznini bez kraja i granica, mestimidno pro5aranoj ponekim pramenom voJoS
donika oko vrtloga prvih sazveLda. Ptiznajem da je bilo potrebno pribeii veoma sloZenim izvodenjima kako bi se predvidele mesopotamijske ravnice koje se crne od ljudi i konja i strela i truba, ali buduii da nismo imali preda posla, to uopSte nije bilo neizvodljivo.
Medutim, u tim sludajevima Dekan je uvek i5ao na poricanje, i to ne stoga Sto je mislio da Asirci neie uspeti u svom poduhvatu, ve6jednostavno zato Stoje iskljudivao bilo kakvu moguinost da 6e ikada postojati Asirci i MesopotamilatZemlja i ljudski rod. Razume se, ove opklade su bile dugorodnije; za razliku od nekih sludajeva kada je ishod bio poznat odmah. - Vidi5 li ono Sunce, tamo, koje se formira sa elipsama koje kruZe oko njega? Brzo, pre nego Sto se formiraju planete, kaZi koliko ie rastojanje biti izmedu orbita... Samo 5to smo to izustili, kad evo, u roku od osam Sta pridam? u roku od Sest ili sedam stotina devet, ili miliona godina, planete podinju da se okredu, svaka u svojoj orbiti, ni uZoj ni Siroj od redenog. Mnogo veie zadovoljstvo pridinjavale su mi opklade koje smo morali da drZimo u glavi milijardama godina, ne zaboravljajuii za5to i u Sta smo se kladili, a u isto vreme pamte6i kojim opkladama najpre istide rok, pa broj (be5e nastupilo doba celih brojeva, i toje donekle zapetljavalo sve) opklada koje sam dobio ja i koje je dobio on, iznos dobijenog uloga (moja prednost je neprestano rasla: Dekan je bio u dugovima do gu5e). A povrh svega toga, morao sam da smiSljam 88
nove opklade, odmiduii svaki put korak dalje u lancu dedukcije. - Sluiaj ovo, osmog februara 1926,u mestu Santij..., provincija Verdeli, u ulici Garibaldi broj 18, je I' me prati5?, gospodica Duzepina Pensoti, stara dvadeset dve godine, iz\aziiz kuie popodne u detvrt do Sest: da li ie skrenuti desno ili levo? - Hmmm... - mislio se (k)yK. - Hajde, brzo. Jakalem desno -. I kroz praSinaste magline izbrazdane orbitama sazveLda vei sam video kako se sa ulica Santij. .. diie vedernja izmaglica, kako se pali bledunjavi fenjer, koji jedva da iscrtava liniju plodnika na snegu, i na trenutak osvetljava tananu senku Duzepine Pensoti dok zamide iza ugla posle Tro5arine,
i nestaje.
Mogao sam mirne du5e da prestanem da se kladim u to Sta 6e se dogoditi nebeskim telima i da dekam da postepeno, kako su se moje prognoze obistinjavale, stavljam u dZep dobijene uloge svog suparnika, Ali, strast za kockom me je mamila da na kraju, na osnoi u svih moguiih dogadaja, prognoziram neprekidne sledove dogadaja koji iz njih proizilaze, sve do onih
najbeznadajnijih
i
najneizvesnijih. Podeo sam da i lako izradunljir.im dinjenicama i one do kojih se dolazi izuzetno sloZenim operacijama. - Vidi5 kako se zguSnjavaju planete: kaZi mi brzo na kojoj ie od njih nastari atmosfera: na Merkuru? Veneri? ZemljlT Marsu? Hajde r ei jednom, odludi se; a onda, kad si ve6 u radnji, izradunaj mi indeks demografskog rasta na Indijskom :oluostrvu zavreme engleske dominacije? Sta se miuklapam prognoze o najneposrednijim
sliS roliko? BrZe malo.
Otkrio sam prolaz, prozor u nepoznato, iza kog su s: dogadaji mnoZili u gustim rojevima, trebalo je sa:o da ih zahvatim odatle i zavitlam u lice svom su:arniku koji nikada nije ni pomi5ljao da tako ne5to 89
niQfwfq, jesi li video da faraon Amenhotep IV je imao mu5ku decu? Ja sam Pobedio! " - Qfwfq, jesi li video da Pompej nije uspeo, sa Cezarom? Lepo sam ja rekao! Pa ipak,ja sam se dosledno drZao svojih proraduna, nisam prenebregao ni jednu jedinu komponentu'
Cak i da sam morao da podnem sve ispodetka, opet bih se kladio na isti nadin. - Qfwfq, za vladavine cara Justinijana, iz Kine je u Konstantinopolj uvezena svilena buba a ne barut... Ili samja tu neSto pobrkao? - Ma ne, ne, ti si pobedio, pobedio si... Naravno, zaneo sam se prognozama neuhvatljivih, neopipljivih dogadaja, ni sam ne znam koliko sam ih predvideo, i sada viSe nisam mogao nazad, nisam mogao da ispravim gre5ke. Uostalom, kako da ih ispravim? na osnovu dega? - Dakle, na kraju svojih lllusions perdues Balzak ipak ne dopu5ta da Lisjen de Ribempre izvrSi samoubistvo - saop5tio bi Dekan likuju6im glasi6em kojim je podeo da govori u poslednje vreme - nego ovoga spasava Karlos Erera, alijas Votren, zna5? onaj koji se vei pojavljujeu PSre Goriot... Da vidimo, Qfwfq, kako sada stojimo? Moja prednost se smanjivala. Stavio sam svoje dobitke na sigurno, konvertovane u dvrstu valutu, ujednu Svajcarsku banku; ali sam neprekidno bio prinuden da podiZem velike sume kako bih pokrivao gubitke. Nije da sam stalno gubio. Joi uvek sam znao da dobijem poneku opkladu, moZda i veliku, ali su se uloge zamenile; kada sam pobedivao, nisam vi5e bio uveren da to nije bilo sludajno, i da ved slede6i put ne6u doZiveti novo opovrgavanje svojih proraduna. S obzirom na to dokle smo stigli, bila nam je potrebna biblioteka sa referentnim delima. oretolate na strudne dasopise. da i ne pominjem radunare z-a potrebe naSeg preradunavanja: sve nam je to, kao Sto znate. stavila na raspolaganje jedna IstraZivadka Fondacrja, kojoj smo se, skrasiv5i se na ovoj planeti, obratili kako bi potpomogla na5e studije. Naravno, opklade tl,euriraju kao sasvim bezazlena igra medu nama i niio i ne sumnia da se tu obr6u tako velike cifue. Zva-
90
91
postoji. Jednom kada mi je gotovo mahinalno do5lo da tresnem pitanje: - Arsenal - Real Madrid, u polufinalu, Arsenal igra na domaiem terenu, ko dobija? u trenutku sam shvatio da sam s ovim 5to je izgledalo kao kamara sludajno nabacanih redi dotakao nepresuSne zalihe novih kombinacija medu znakovima koji 6e posluZiti kompaktnoj, maglovitoj i jednoobraznoj stvarnosti da zamaskira svoju jednolidnost, a moZda ta bezglava jurnjava u susret budu6nosti, jurnjava koju sam ja prvi predvideo i prorekao, nije vodila - kroz prostor I vreme - nriemu drugom osim drobljenju i iastakanju na ovakve alternative, sve do potpunog razlaganji u jednu geometriju nevidljivih trouglova i skokova poput putanje lopte izmedu belih linija terena koje sirnja poku5avao da zamislim iscrtane na dnu svetle6eg vrtloga planetarnog sistema, odgonetajuii pri tom brojeve na grudima i ledima no6nih igrada, sa tolike daljine. neprepoznatljivih -Ve6 sam se bacio na ovo novo podrudje moguieg, stavljajudi na kocku sve svoje dotadadnje dobitke' Ko je mogao da me zaustavi? Dekanova uobidajena zbunlenu n"uetica samo me je joS viSe podsticala na ri,ik. Kudu sam primetio da sam uleteo u zamku, bilo je prekasno. Ostalo mi je jo5 jedno zadovoljstvo buogu puta prilidno mr5avo - da budem prvi koji je to prirnetio: (ti)Vf izgleda nije bio svestan da se kolo ire6e preokrenulo u njegovu korist, alija sam brojao njegove napade smeha, ranije sporadidne a sada sve de56e
i de56e...
-
nidno smo preZivljavali sa naSom mesednom zaradom koju smo dobijali kao istraZivadi Centra za Elektronske Prognoze, a (k)yK je jo5 pride primao nadoknadu na osnovu titule Dekana koju je, s onim istim stavom da ne mrdne ni malim prstom, uspeo da dobije od Fa-
kulteta. (Njegova osobita naklonost prema stagnaciji pogor5avala se iz dana u dana, tako da se ovde predstavio kao paralitidar, u invalidskim kolicima). Ta titula Dekana, uzgred redeno, nema blage veze sa godinama i iskustvom, jer da ima ja bih na nju imao pravo gotovo isto koliko i on, samo 5to meni do toga
nije stalo. Tako smo do5li do ove situacije. Sa galerije svog malog zdanja, sede6i u invalidskim kolicima, dok mu se noge ne vide od gomile novina koje su jutarnjom poStom stigle iz ditavog sveta, Dekan (k)yK vide tako da se duje na drugoj strani univerzitetskog grada: - Qfwfq, danas nije potpisan atomski ugovorjeizI' medu Turske i Japana, niti su podeli pregovori, vidiS? Qfwfq, Zenoubica iz Termini Imerezea osuden je na tri godine, ba5 k'o Sto sam rekao - a ne na doZivotnul I razmetljivo ma5e stranicama dnevnih listova, crno-belim kao kosmos kada su podele da se formiraju galaksije, i bremenitim - kao nekada kosmos - izolovanim desticama, okruZenim prazninom, liSenim u svojoj su5tini i odrediSta i smisla. A ja razmiSljam kakoje nekada bilo lepo trasirati, kroz tu prazninu. prave i parabole, uoditi pravu tadku, presek izmedu prostora i vremena gde 6e Skljocnuti dogadaj, nepobitan u prasku svoje blje5tavosti; dok se danas dogadaji odvijaju u neprekidnom nizu, teku kao mlaz cementa, u redu jedan preko drugog, medusobno zaglavljeni, razdvojeni crnim, neprikladnim naslovima, ditljivim na vi5e nadina, ali su5tinski neditljvim, jedna bezo92
blidna smesa dogadaja bez odredi5ta, koja opkoljava potapa gazi svako rasudivanje. - Jesi li duo, Qfwfq? Danas su zavr5ne kvote na Vol Stritu palezaL%o,a.naza6%ot. Agle ovo, onabespravno podignuta zgrada u ulici Kasija ima dvanaest a ne devet spratova! Nearko IV pobeduje na Lon5anu zadve duZine. Kako sada stojimo, a, Qfwfq?
DINOSAURUSI
Do dana danainjeg nisu poznati uzroci naglog izumiranja dinosaurusa koji su nastali i razvijali se tokom trijasa i jure, i gotovo 150 miliona godina bili neprikosnoveni gospodari svih kontinenata. Moida nisu mogli da se prilagode velikim promenama klime i vegetacije koje su se zbile u doba krede. Do kraja tog perioda svi su vet bili mrtvi. Svi osim mene - naglasi Qfrfq - jer i ja sam neko vreme bio dinosaurus: kaZimo nekih oedesetak miliona godina; i ne kajem se zbog toga:-biti dinosaurus u to doba znadilo je biti na pravoj strani, ako ni5ta drugo svi su te po5tovali. Potom su se okolnosti izmenile, nema potrebe da vam detaljiSem, sustigole nas sva moguia zla, porazi, greSke, sumnje, izdaje, pomori. Na zemlji su se razvijale nove vrste koje nam nisu bile naklonjene. Gruvali su na nas sa svih strana, ni5ta im nije valjalo. Sada pridaju da su draZ odumiranja i Zudnja za smriu bili u karakteru nas Dinosaurusa joS od samog podetka. Ne znam: ja tako ne5to nikada nisam osetio; a ako drugi i jesu to je bilo samo zato Sto su vei slutili da nam nema spasa. Radije bih da se ne priseiam tog doba velike po5asti. Nisam verovao da 6u izvu(i Zivu glavu. U veliku seobu koja me je spasila krenuh preko jednog groblja kostiju, gde je samo poneka perjanica, ili poneki rog, 94
ili oklop, ili
deli6 koZe prekriven krljuStima svedodio sjaju Zivih bi6a. A po tim ostacima sanekada5njem o da su vrSljali kljunovi, deljusti, kandZe, besnele oluje novih gospodara planete. Kad viSe nisam video tragove ni Zivih ni mrtvih zaustavih se. Na tim goletnim visoravnima proveo sam dugi niz godina. PreZiveo sam zasede, epidemije, glad, zimu: ali bio sam sam. Da tamo gore ostanem zauvek, to nisam mogao. Odludih da sidem. Svet se u meduvremenu promenio: nisam vi5e prepoznavao ni planine ni reke ni biljke. Prvi put kada ugledah livabiia sakrih se; bio je to dopor Novih,
koji behu mali ali Lllavi. - Hej, ti! - Videli su me, a ja ostadoh zapanjen tim prisnim nadinom obradanja. Dadoh se u trk; potrdaSe za mnom. Bio sam navikao da ve6 milenijumima izazivam uZas u drugima i da se i sam uZasnem videvii kako reaguju na uZas koji sam izazvao. Sada, medutim, ni5ta: - Hej, til - PribliZavali su mi se mrtvi hladni, nisu bili ratobo_rni ali ni upla5eni. - Zaito trdi5? Sta ti je? - Samo su hteli da im pokaZem put koji vodi do tamo nekog mesta. Promrmljah da nisam odavde. - Sta ti bi da beZi5? - upita jedan. - Kao da si video... Dinosaurusal - ostali se nasmeja5e. Ali u tom smehu po prvi put osetih trunku zebnje. Smejali su se pomalo kiselo. Tada se jedan od njih uozbilji i rede: - To da nisi rekao dak ni u 5ali. Ne zna5
ti
5ta su...
Dakle, strah od Dinosaurusa se preneo i na Nove, iako moZda ve6 generacijama nisu imali priliku da ih vide, te nisu mogli znati kako izgledaju. Nastavih da hodam, oprezno, ali sada ve6 nestrpljiv da ponovim eksperiment. Na jednom izvoru pila je vodu jedna Zenka Novih; bila je sama. Pridoh veoma polako, ispruZih vrat i podeh da pijem, tu odmah pored nje; samo sam dekao kad 6e uZasnuto vrisnuti i potrdati ko95
liko je noge nose. Evo, sad ie podeti da vide. dotrdaie Novi u ogromnim kolidinama i pojuri6e me... U trenutku sam se vei pokajao Sto sam to udinio; ako Zelim da spasem svoju koZu moraiu odmah da je raskomadam: dakle, sve iznova... Zenka se okrenu, progovori: - Kako je sveZal Pode ljubazno da razgovara koriste6i prigodne fraze, kao 5to se razgovara sa strancima, da me zapitkuje da li dolazim izdaleka i da li me je putem pratila ki5a ili sunce. Ja nisam mogao ni da zamislim da se tako uopSte moZe razgovaruti sa ne-Dinosaurusima, te sam i dalje bio na oprezu i gotovo nem. - Ja uvek ovde dolazim da pijem - rede ona - kod Dinosaurusa...
Trgnuh se, iskoladih odi. - Da, da, tako ga zovemo, Dinosaurusov izvor, jo5 od davnina. Pridaju da se nekada davno ovde bio sakrio neki Dinosaurus, jedan od poslednjih, i ko god bi doSao da pije on bi ga napao i raskomadao, majko mila! PoZeleh da me zemlja proguta. ,,Sada 6e shvatiti ko sam" - pomislih. ,,Sada 6e me bolje pogledati i prepoznaie me!" I kao onaj ko izbegava tude poglede oborih odi i podvih rep kao da Zelim da ga sakrijem. Toliko sam bio napet da kad me ona, onako nasme5ena, pozdravi i pode svojim putem, osetih umor kao posle kakve borbe, poput onih iz vremena kada su se koristile kandZe i zubi. Shvatih da nisam bio u stanju dak ni da joj otpozdravim. Stigoh do obale reke, gde su Novi imali svoje pe6ine i Ziveli od pecanja. Kako bi napravili rukavac u kojem ie sporija voda zadrLavati ribe, gradili su malu branu od granja. Cim me ugleda5e, podigo5e glavu i prekinu5e posao: gledali su me, gledali jedni u druge, kao da su zbunjeni, ne progovaraju6i. ,,Kucnuoje das" - pomislih - ,,ne ostaje mi ni5ta drugo nego da 96
5to skuplje prodam svoju koZu",
i
pripremih se za
skok.
Sreiom, zaustavih se na vreme. Ti ribari nisu imani5ta protiv mene: videv5i me onako snaZnog Zelesu da me zamole da ostanem kod njih, da im pomognem pri no5enju drva. - Ovo je bezbedno mesto - nagovarali su me, primetiv5i da se kolebam. - Dinosauruse jo5 od vremena naSih dukundedova ovde niko nije video... Nikome nije ni palo na pamet ko bih ja mogao biti. Ostao sam. Klima je bila dobra, hrana ne baS po mome ukusu ali sasvim pristojna, a posao ne preterano teZak, s obzirom da sam bio veoma snaZan. Nadenuli su mi nadimak: ,,RuZni", zato Sto sam bio razlidit, ni zbog deg drugog. Ti Novi, ne znam kako ih ono beste vi zvali, pantoteri ili tako nekako, izgledali su
li li
pomalo nezgrapno, i iz njih je kasnije proiza5lo sve ono Sto se moZe podvesti pod tu vrstu, a ve6 u to doba izmedu jednog i drugog primerka postojao je ditav spektar svih mogudih slidnosti i razlika, tako da sam ja, iako bejah sasvim razli(it, na kraju sebe morao da ubedim da sve u svemu i nisam baS preterano odskakao. S tom idejom dodu5e nisam u potpunosti uspeo da se srodim: stalno sam se oseiao kao Dinosaurus okru-
Zen neprijateljima, i svako vede, kada bi zapodeli s pridama o Dinosaurusima, prenoSenim s kolena na koleno, povukao bih se u mrak, veoma uznemiren. Bile su to stravidne pride. Slu5aoci, bledi, kojima bi se svaki das iz usta oteo preplaSeni uzvik, netremice su piljili u onoga koje pripovedao, a njegov bi pak glas odavao ne manje uzbudenje. Ubrzo shvatih da su te pride svima dobro poznate (iako je njihov spisak bio poprilidno dugadak) ali su svaki put iznova ulivale strah. Dinosaurusi su u njima bili prikazani kao dudoviSta i opisani na takav nadin da ih je bilo nemogu9',7
sam se drZao opltih tema. Papratov Cvet mi je pridai svoje snove: - No6as sam videlajednog dZinovsko-e Dinosaurusa, jezovitog, kome je iz nozdrva ku-
a njihov jedini cilj je izgleda bio da naude Novima, kao da su Novi joS od samog podetka bi-
la
li najvaZniji stanovnici Zemlje, a mi nismo imali druga posla nego da ih vijamo od jutra do mraka. Sto se
ljao plamen. Pri5ao mi je,
ie prepoznati,
mene tide, kada god sam razmi5ljao o nama Dinosa-
urusima u se6anje bi mi se vratio onaj beskraj an nrz nedaia, agonija, stradanja; pride koje su Novi o nama pripovedali bile su tako daleko od mog iskustva da su me ostav!ale posve ravnodu5nim, kao da su govorile o nekim dalekim, nepoznatim bi6ima. Pa ipak, dok sam ih slu5ao, podinjao sam da shvatam da nikada nisam razmi5ljao o tome kako smo mi mogli izgledati drugima, i da su pored mnogih izmi5ljotina te pride, u
nekim pojedinostima i s obzirom na njihovu tadku gledi5ta, ipak pogadale su5tinu. U mojoj glavi su se nlihove pride o uZasima koje smo mi sejali preklapale sa se6anjem na pretrpljene uZase: a Sto sam vi5e shvatao koliko smo straha posejali, toliko sam vi5e strepeo.
Ispripovedali bi svako po jednu pridu, redom, a onda bi se odjednom zgledali: - A Sta ie RuZni da nam isprida? Zar ti ne zna5 nijednu pridu? Zar u tvojoj porodici nije bilo dogodov5tina sa Dinosaurusima?
- Ma jeste, ali... - promrmljao bih - pro5lo je toliko vremena... eh, kad biste samo znali.'. U tim trenucima u pomo6 bi mi priskodila Papratov Cvet, Lenka sa izvora. - Ma ostavite ga na miru... on je do5ljak, nije se jo5 privikao, lo5e govori na5 je-
Sdepao me za yrat, odvukao, hteo je da me pojede Zivu. Bio je to jedan neopisivo stravidan san, ali ja se, zamisli, nisam nimalo upla5ila, Stavi5e, kako da ti kaZem, dopalo mi se. ..
Taj san mi je pomogao da shvatim mnoge stvari a pre svegajednu: daje Papratov Cvetjedva dekala da na nju neko nasrne. Bio je to pogodan momenat da je zagrlim. Ali Dinosaurus iz njihove maSte bio je potpuno drugadiji od Dinosaurusa kakav bejah ja. i ta misao me udini joS razliditijim i srameZljivijim. Kako
bilo, propustih priliku. Potom se brat
Papratovog Cveta vratio iz sezone ribarenja u ravnici, podeo je da je nadgleda, te se naSi razgovori prorediSe.
Taj njen brat,Zan, bio je sumnjidav od prvog trenutka kad me je ugledao. - Ko je on? Odakle dolazi? - raspitivao se upirudi u mene prstom. - To je RuZni, do5ljak koji nosi drva - rekoie mu.
- Zaito? Sta je tu dudno? - To bih ja njega Leleo da priupitam mri_teii se. - Hej ti, Sto si tako dudan?
rede Zan,
Sta sam mogao da odgovorim? - Ja? Ne znam... - Jer ti, ako bi tebe pitali, nisi dudan, zar ne'! - i nasmeja se. Na tome se zavr5i, ali ni ubudu6e se nisam mogao nadati nidem dobrom.
zik... Napokon bi promenili temu, a ja bih odahnuo' Izmedu Papratovog Cveta i mene vremenom se uspostavilo neko poverenje. Ni5ta suvi5e intimno: nikada se nisam usudio da je dodirnem. Ali vodili smo duge razgovore. To jest, ona je bila ta koja mi je prida6 o svom Zivotu; a ja,iz straha da se ne odam, uvek
Taj Zanje bio jedan od najdrdnijih tipova u selu. Proputovaoje celi svet i pona5ao se kao da zna mnogo viSe od drugih. Kada bi mu do uSiju doprle one pride o Dinosaurusima pona5ao se netrpeljivo. - Bajke rekao je jednom - sve same bajke. Voleo bih da vas vidim kada bi se pojavio pravi Dinosaurus. - Odavno ve6 ne postoje... - umeSa se jedan nbar.
98
99
- Ma nemoj... - procedi Zan -jeste li ba5 sigurni da tamo negde ne luta joS poneko krdo... Kada prebivamo u ravnici uvek postavimo nekoga da dur,a straZu, i danju i noiu. Ali mi tamo imamo poverenja jedni u druge, ne primamo one koje ne poznajemo... - i znadajno pogleda u mene.
Ovo se nekako moralo prekratiti: bilo je bolje odmah preii na stvar. Koraknuh prema njemu. - Sta ti imai protiv mene? - upitah. - Imam protiv svakoga za koga ne znamo ko je i odakle dolazi, apolaLe pravo da jede s nama i da se udvara na5im sestrama... Jedan od ribara stade u moju odbranu: - RuZni zaraduje zaLivot: vredan je i daje sve od sebe... - Da nosi drva na ledima to ume, ne poridem - bio je uporan Zan - ali u trenutku opasnosti, kada budemo morali da se branimo noktima i zubima, ko nam garantuje da 6e se pona5ati kako valja? Upusti5e se u Zivu raspravu. Najdudnije od svega bilo je to da nikome nije ni palo na pamet da bih ja moZda mogao biti Dinosaurus; moja krivica beSe iskljudivo u tome Sto sam Drugadiji, Stranac, dakle Neko u koga se ne moZete pouzdati; a sporno pitanje glasilo je da li bi moje prisustvo predstavljalo opasnost u sludaju nekog eventualnog povratka Dinosaurusa.
-
Voleo bih da ga vidim u borbi, sa tom gu5ter- nastavljao je da me izazivaZan, s prezrivim izrazom. Naglo mu pridoh i unesoh mu se u lice. - MoZeS odmah da me vidiS, ukoliko ne pobegne5. To nije odekivao. Pogleda oko sebe. Ostali napravi5e krug. Nije bilo druge nego da se uhvatimo u koskom nju5kom...
Stac.
Nasrnuh, izbegoh njegov ujed izviv5i vrat, a onda i, dok dlanom o dlan, nadoh
ga klepih, bacih na leda
100
se nad njim. BeSe to pogre5an potez: kao da to nisam znao. kao da tolike Dinosauruse nisam video da tako
umiru, napadnuti noktima i zubima po grudima i stomaku, r,erujuii da su neprijatelja prikovali za zemlju. Ali, rep sam joS uvek umeo da koristim, za odrLavanje ravnoteZe; nisam smeo da dopustim da me obori; upinjao sam se, ali sam osedao da mi snaga istide... Tada neko iz publike povika: - Napred, Dinosauruse ! - I u istom dasu kada spoznah da su me razotkrili ponovo postadoh onaj nekada5nji: pa iakoje vei sve bilo izgubljeno vredelo je joi jednom u njima izazvati onaj stari strah. I udarih Zana jednom, dvaput, triout... Rastavi5e nas. - Zan, rekosmo ti: RuZni ima mi5iie. Nema Sale sa RuZniml - i smejali su se i destitali mi, tapSaii me po ledima. A ja, koji u trenutku poverovah da sam razotkriven, nisam mogao da dodem k sebi; tek sam kasnije shvatio da je ono.,Dinosauruse" bio ubidajeni povik kojim su bodrili protivnika u borbi, neito poput onog: ,,Navali, jadi si!", a izmedu ostalog nije se baS najbolje razumelo da li su to vika-
li meni iliZanu. Od to-ea dana svi su me po5tovali. eak me je rZan podrZavao, stalno mi je bio zapetama kako mu ne bi promakla nijedna prilika u kojoj bi ponovo mogla da dode do izraZaja moja snaga. Moram reii da su se i njihovi uobidajeni razgovori o Dinosaurusima donekle izmenili, kao Sto to obidno biva kada vam dosadi da na stvari gledate uvek na isti nadin i kada moda re5i da promeni kurs. Sada, ukoliko su Zeleli da kritikuju ne5to u selu, govorili su da se izvesne stvari Dino-
saurusima sigurno ne bi desile, da Dinosaurusi u mnogo demu mogu posluZiti kao primer, da se ponaSanju Dinosaurusa u ovoj ili onoj situaciji (na primer u privatnom Zivotu) ni5ta ne moZe prigovoriti, i tako dalje. Ukratko redeno, izgledalo je da se odnekud po101
malja neko posthumno divljenje prema tim Dinosaurusima o kojima niko ni5ta pobliZe nije znao. Meni jednom prilikom naprosto izlete: - Ne preterujmo: kako vi to, na kraju krajeva, zami5ljate jednog Dinosaurusa? Povika5e uglas: - euti, Sta ti zna5 kad ih nikada nivideo? si MoZda je to bio pravi momenat da se otkriju karte. - Naravno da sam ih video - uzviknuh - a ako Zelite mogu dak i da vam ih oPi5em! Nisu mi poverovali; mislili su da ih vudem za nos. Sto se mene tide, taj njihov novi pristup Dinosaurusima bio je gotovo isto toliko neprihvatljiv kao i onaj Jer - osim tuge koju sam oseiao zbog prethodni. -okrutne sudbine koja je zadesila moju vrstu - ja sam Zivot Dinosaurusa poznavao u duSu, znao sam do ko-
je je mere kod nas preovladavao jedai
uskogrudi
mentalitet, pun predrasuda, nesposoban da se prilagodi novim okolnostima. A sada sam morao da slu5am kako oni uzdrLu u nebesa tu na5u palanadku sredinu, tako nazadnu, tako - kaZimo i to - dosadnu! Zar su baS oni morali da mi namedu nekakvo strahopoStovanje prema mojoj vrsti koje ja nikada ranije nisam osetirol-Ali, kad bolje razmislim, to se i dalo odekivati: naime, u demu su se ti Novi toliko razlikovali od Dinosaurusa iz onih lepih vremena? U5uSkani u svom selu sa svojim branama i ribnjacima, postali su umiSljeni, bahati... De5avalo mi se da prema njima osetim istu onu netrpeljivost koju sam nekada ose6ao preqa svojoj vrsti, i Sto sam ih vi5e slu5ao kako se dive Dinosaurusima, to sam se sve vi5e gnu5ao kako Dinosaurusa tako i njih. -Znal, no6as sam usnila da jedan Dinosaurus treba da prode pored moje ku6e - rede mi Papratov Cvet - jedan velidanstveni Dinosaurus, jedan princ ili kralj Dinosaurusa. Ja sam se doterala, ukrasila trakom ko-
t02
su i stala pokraj prozora. Trudila sam se da privudem njegovu paZnju, dak sam se i naklonila, ali on kao da me nije ni primetio, nije me udostojio ni pogleda... Taj san mi dade novi kljud za razumeyanje du5er'nog stanja Papratovog Cveta: ona je moju stidljivost tumadila kao oholost i prezir. Sada, kad o tome bolje razmislim, shvatam da je bilo dovoljno jo5 samo neko vreme istrajati u takvom ponaSanju, drZati se nadmeno po strani, pa da je bespovratno osvojim. Medutim, to saznanje me tako ganu da se bacih pred njene noge sa suzama u odima, povikavSi: - Ne, ne, Papratov Cvete, nije onako kako ti misliS, ti si bolja od svih Dinosaurusa, sto puta bolja, oseiam se toliko manje
vrednim od tebe... Papratov Cvet se ukruti, koraknu unazad. - Ma Sta pridaS? - To nije bilo ono Sto je odekivala; uzvrpoljila se i bilojoj je neugodno. Suvi5e sam kasno to shvatio; brZe-bolje se pribrah ali je medu nama atmosfera otada postala nategnuta. Nisam imao vremena da o tome podrobnije razmislim jer su me omeli dogadaji koji su odmah potom usledili. Zadlhane glasono5e dojuri5e u selo. -Yra1aju se Dinosaurusil - Bilo je prime6eno krdo nekih nepoznatih dudoviSta kako pobesnelo tutnji kroz ravni-
cu. Ako nastavi tim tempom sutra u zoru pregazile selo. Dat je znak za uzbunu. MoZete zamisliti kako sam se ose6ao kad sam to iuo: moja vrsta nije izumrla, mogu ponovo da budem s mojom bra6om, da se vratim onom nekada5njem ZivotulAli taj nekadaSnji Zivot, kako sam ga ja pamtio, nije bio ni5ta drugo do nepregledan niz poraza, bekstava, opasnosti; povratak njemu bio bi moZda samo privremeni produZetak te agonije, vra6anje na jedan stupanj koji sam smatrao prevazidenim. Sada sam vei stekao, ovde u selu, neki novi spokoj i bilo mi je iao da ga izgubim. r03
Cak i Novi kao da su bili tazapetr izmedu dva opredna oseianja. S jedne strane bilaje to panika, a s druge Zelja da trijumfuju nad starim neprijateljem' demu se pridruZila i slutnja da ukoliko su Dinosaurusi ipak opstali i sada kreiu u ponovno osvajanje to je mogao biti znak da ih niko ne moZe zaustaviti i da je njihova pobeda, ma koliko bila okrutna, moZda dak i najbolje reSenje za sve njih. Novi su dakle u isto vreme Zeleli da se brane, pobegnu, uniSte neprijatelja, budu pobedeni; i ta neodludnost oditovala se u haosu koji je vladao u njihovim pripremama za odbranu. - Stanite! - uzviknu Zan. - Postoji samo jedan
medu nama koji je u stanju da preuzme komandul Onaj najjadi od svih nas, RuZnil - Tako je! RuZni treba da komandujel - povika5e ostali uglas. - Da, da, ho6emo da nam RuZni komandujel - i pridoSe da duju moje naredbe. - Ali ne, zar hodete da ja, jedan stranac, nisam ja zasluZio,.. - branio sam se. Nije bilo Sanse da ih ubedim. Sta sam mogao da udinim? Te no6i nisam ni oka sklopio. Zov krvi nalagao mi je da dezertiram i pridruZim se svojoj braii; nasuprot tome, lojalnost prema Novima koji su me primili i prihvatili i verovali mi zahtevala je od mene da se stavim na njihovu stranu; da stvar bude gora, dobro sam znao da ni Dinosaurusi ni Novi ne zasluZuju da se zbog njih pomeri ni prst. Ukoliko su Dinosaurusi poku5avali da nasiljem i pokoljima opet uspostave svoju vlast, to je bio znak da ih iskustvo nidemu nije podudilo, da su opstali samo greSkom. A Sto se Novih tide, bilo je jasno da su, prepustiv5i komandu meni, po5li linijom manjeg otpora: svalili su svu odgovornost najednog stranca koji bi s jedne strane mogao postati njihovog spasilac a s druge, u sludaju poraza, Zrtveni jarac koji bi posluLio daodobrovolji neprijatelja, ili pak izdajnik koji bi 104
urudiv5i ih neprijatelju ostvario njihov potajni san da ih pokore Dinosaurusi. Kako bilo, nisam hteo da dujem ni za jedne ni za druge; neka se slobodno pokolju!; bilo mi je sasvim svejedno. Morao sam Sto pre da uteknem, da ih ostavim da se krdkaju u sopstvenom sosu, da najzad raskrstim s tom prastarom pridom. Te iste no6i, puzeii kroz mrak, napustih selo. Prvo 5to mi pade na pamet bilo je da se Sto viSe udaljim od popri5ta borbe, da se vratim svojim tajnim skloni5tima; ali radoznalost be5ejada: Zeleo sam ponovo da se sretnem sa svojom braiom, da vidim ko 6e pobediti.
Sakrih se na vrhu stenovitog grebena koji se dizao i tu sadekah zoru. Zajedno sa suncem, na horizontu se pojavi5e figure. Galopirale su ka selu. JoS pre nego 5to sam uspeo da ih razaznam, shvatio sam da Dinosaurusov korak nikada ne bi mogao biti do te mere li5en ljupkosti. Kad ih prepoznadoh nisam znao dali da se smejem ili da propadnem u zemlju od stida. Bili su to nosorozi, krdo nosoroga, jedno od onih prvih, debeli, nezgrapni, sirovi, sa kvrgama od roZaste tvari, ali u suitini bezopasni, obuzeti iskljudivo br5ienjem travdica: eto koga su zamenili sa drevnim Carevima Zemljel Krdo nosoroga dojuri uz zaglu5ujudi topot, zaustavi se da oderupa nekoliko grmova, nastavi da galopira ka horizontu, ni ne osvrnuv5i se na ribarsko nasenad rednim rukavcem
lje.
Trkom se vratih u selo. - Pogre5ili ste! To nisu bili Dinosaurusi! - obznanih. - To su bili nosorozi! Sada su oti5li! Nema viSe opasnostil - I dodadoh, kako bi opravdao svoju nodnu Setnju: - Ja sam iza5ao napolje da proveriml Da izvidim situaciju i dojavim r am! 105
- Mi moZda nismo shvatili da to nisu Dinosaurusi rede Zanbezbojnim glasom - ali smo zato shvatili da ti nisi heroj - i okrete mi leda. Naravno, bili su razodaranti u Dinosauruse i u mene. Sada su se njihove pride o Dinosaurusima pretvorile u po5alice u kojima su ta stra5na dudoviSta bila prikazana kao komidna. Mene, medutim. nije vi5e vredala njihova zajedljivost. Tek sam sada razumeo onu plemenitost duha koja je zasluZna za naSu odluku da nestanemo s lica zemlje radije nego da obitavamo u jednom svetu u kojem za nas vi5e nije bilo mesta. A to 5to sam ja opstao bilo je samo zato da bi se jedan Dinosaurus i dalje oseiao takvim, medu svim tim polusvetom koji je otrcanim vicevima prikrivao strah kojeg nikako nije uspevao da se oslobodi. A 5ta se drugo od Novih i moglo odekivati nego da krenu putem koji se kolebao izmedu poruge i straha? Papratov Cvet mi otkri svoje novo raspoloZenje ispridavSi mi svoj san: - Bio jednom jedan Dinosaurus, sme5an, zelen zelencat, i svi su mu se rugali, vukli ga zarep. Tada sam mu ja pri5la, za5titila ga, odvela ga odatle, mazila ga i pazlla.I shvatila sam da je, onako sme5an, bio najtuZniji od svih stvorenja, i da je iznjegovih Zutih i crvenih odiju tekla ditava reka suza. Sta h me obuze, na te redi? Otpor da se poistovetim sa likom iz sna, odbijanje da prihvatim jedno ose6anje koje se po svemu sude6i premetnulo u saZaljenje, netrpeljivost prema samoj pomisli da sada oni hoie sebi da pripi5u onu dinosaurusku plemenitost? Preplavi me talas oholosti, pogledah je s visine i dobacih prezrivo: - Za5to me vedito zamarai tim svojim detinjastim snovima? Umed samo gluposti da sanjaS! Papratov Cvet briznu u plad. Ja se udaljih slegnuvSi ramenima. 106
Ovaj dogadaj se odvio na brani; nismo bili sami; ribari nisu mogli duti naS razgovor ali su primetili moj bes i njene suze. Zan je morao da se umeSa. - Sta misliS ko si ti rede strogo - pa da moZe5 tako da se pona5a5 prema mojoj sestri? Zaustavih se i ne odgovorih. Ako je hteo da se bije, ja sam bio spreman. Ali moda u selu se u poslednje vreme promenila: sve se okretalo na Salu. Izpravca grupe ribara zadu se podvriskivanje u falsetu: Hajmo, hajde, Dinosauruse! - Dobro sam znao taj 5aljivi povik koji je nedavno u5ao u upotrebu i koji je znadio: ,,Spusti malo loptu, ne preteruj", i tome slidno. Ali u meni se ne5to pokrenu. - Da, to i jesam, ako ba5 hoiete da znate - viknuh Dinosaurus, baS tako! Ako nikada niste videli Dinosaurusa, evo, sada imate prilikul Zaoi se grohotan smeh. - Ja sam jude video jednog - rede jedan starac iza5ao je iz snega -. Oko njega odmah zavladatajac. Starac se upravo vratio sa planine gdeje neko vreme boravio. Sundevi zraci otopili su jedan stari gleder i na videlo je iskrsao skelet Dinosaurusa. Glas se raSiri selom. - Idemo da vidimo Dinosaurusa! - Svi potrda5e put planine, i ja zajedno sa njima.
Pre5av5i jedno morensko tlo, podupana debla, modvaru i groblje ptidijih kostiju, stigosmo do jedne doline u obliku zaliva. Prozirni veo od li5ajeva zeleneo se na stenju oslobodenom ledenih okova. U sredini, opruZen kao da spava, s vratom koji je izgledao jo5 duZi usled razmaka medu pr5ljenovima, sa repom koji je zmijasto vijugao, lel.ao je skelet dZinovskog Dinosaurusa. Grudni ko5 mu je bio izvijen poput jedra a kada bi vetar udario u glatke plodice rebara dinilo se da u njemu jo5 uvek pulsira neko nevidljivo t07
srce. Lobanja je bila neprirodno izokrenuta, a usta otvorena kao da se na njima zaledio samrtni krik. Novi strda5e dole, veselo grakiuii: aii, nalavSi se naspram lobanje uzdrhtaSe od pogleda tih praznih odnih duplji; i ostado5e udaljeni nekoliko koraka, bez redi; potom se okrenu5e i nastavi5e sa svojim glupavim kreveljenjem. Bilo je dovoljno da jedan od njih pogledom prede od skeleta do mene, dok sam stajao i posmatrao ga, pa da mu bude jasno da smo istovetni. AIi niko to ne udini. Te kosti, ti zubi, ti snaZni udovi,
govorili su jednim sada vei nerazumljivim jezikom,
nikome niSta nisu saop5tavali, osim tog neuhvatljivog imena koje nije bilo povezano ni sa kakvim prepoznatljivim iskustvom. Ja sam nastavio da gledam skelet, Oca, Brata, mog
dvojnika, Sebe Samog;prepoznavao sam svoje kosti' svoje crte urezane u kamenu, sve ono Sto smo bili i Sto vi5e nismo, naiu plemenitost, naSe grehe, na5u propast, Sada 6e ti ostaci posluZiti nekim novim rasejanim osvajadima planete da oznade jednu prelaznu etapu, pridruZi6e se sudbini imena,,Dinosaurus" koje 6e postati samo prazan zvuk liSen smisla. Nisam to smeo da dopustim. Sve ono Sto je bilo povezano sa pravom prirodom Dinosaurusa moralo je da ostane prekriveno velom tajne. I u toku no6i, dok su Novi spavali oko skeleta, prenesoh i sahranih, pr5ljen po prSljen, svog
Mrtvog. Ujutru, kad su se Novi probudili, od skeleta vi5e nije bilo ni traga. Ali njih to nije previ5e uzbudilo. Bila je to samo jo5 jedna tajna koja se pridruZila mnoStvu drugih tajni vezanih za Dinosauruse. Ubrzo su ga zaboravili. Ali pojava skeleta ostavila je traga, bududi da je predstava o Dinosaurusima u svima njima i dalje bila povezana s nedim sto je imalo tuZan kraj, a u pridama 108
koje su sada pripovedali preovladavaloje saosedanje, tuga zbog naSe zle sudbine. Ja sa tim njihovim saZaljenjem nisam znao Sta da radim. SaZaljenje zbog dega? Ako je ikada ijedna vrsta imala tako zokruZenu i bogatu evoluciju, tako dugotrajnu i srednu vladavinu, to smo bili mi. NaSe izumiranje bilo je_samo velidanstveni epilog, dostojan na5e pro5losti. Sta su od toga uop5te mogle da razumeju te budale? Svaki put kada bih duo kako boleiivo govore o Dinosaurusima, imao sam Zelju da ih zafrkavam, da im pridam izmi5ljene i neverovatne pride. Ionako istinu o Dinosaurusima vi5e niko nikada nede saznati, bila je to tajna koju iu odneti u grob. Neko nomadsko pleme stiZe u selo. Medu njima je bila i jedna Zenka. Videv5i je, uzdrhtah. Ako me odi nisu varale, njoj u venama nije tekla samo krv Novih: bila je meleskinja, meleskinja sa Dinosaurusom. Da li je znala? Verovatno ne, sude6i po njenoj leZernosti. MoZda ne jedan od roditelja, ali njen deda ili pradeda ili dukundeda morao je biti Dinosaurus, a obeleZja i drZanje naSe rase kod nje behu bezobrazno izazovnt, svima vei neprepoznatljivi, ukljudujuii i nju samu. BeSe to ljupko i veselo stvorenje; oko nje se odmah sjati gomila udvarada. a najuporniji i najzaljubljentji od svih bio je Zan. Podinjalo je leto. Mladarija je na reci priredila svetkovinu. - Hajde sa namal -pozvameZan, koji je nakon mnogih svada poku5avao da obnovi na5e prijateljstvo; potom nastavi da lebdi pored Meleskinje. Pridoh Papratovom Cvetu. MoZda je ovo bio momenat da se pomirimo, da pronademo zajednidki jezik. - Sta si noias sanjala? - upitah, poku5av5i dazapodenem razgovor. Ostade oborene glave. - Videla sam jednog ranjenog Dinosaurusa koji se previjao u agoniji. Pognuo je svoju plemenitu i neZnu glavu, i patio je, patio... Ja 109
liubomorom, Suvi5e kasno: ia i Meleskinia smo vei 6udnuli u rcku i plivali t-o ku drugoj obali, da bismo se sakili u Zbunje. MoZda sam samo Zeleo da Papratovom Cvetu pokalcm ko gam, da opovrgnem njenu pogre5nu predstavu o meni, A rnoguie je i da me je podstakao onaj stari gnev prema Zanu, Lelja da mu po svaku cenu dam do znania da ne prihvatam prijateljstvo koje mi je on uporno nudio. Ali, najpre 6e biti da su mi one tako bliske no i pored svega neobidne Meleskinjine obline probudile Zelju za jednim prirodnim odnosom, ncposrcdnim, li5enim primisli, li5enim uspomena. Nomadski karavan je trebalo u svitanje da nastavi put, Meleskinja pristade da provede no6 u destaru. Volcli smo sc sve do zore. Ovo su bile samo prolazne epizode jednog posve jednolidnog Zivota, siroma5nog dogadajima. Pustio sam da dut4ja padne na istinu o meni i eri naie vlada-
vine. O Dinosaurusima gotovo da se viSe ntje ni govorilo; moZda niko viSe nije ni verovao da su uop5te postojali. Cak je i Papratov Cvet prestala da ih sanja. Kada mi ona isprida: - Sanjala sam da u jednoj pe6ini Zivi jedini preZiveli primerak neke vrste dijeg se imena vi5e niko nije se6ao, i ja sam otiSla da ga to pitam, bio je mrak, znala sam da je tu, a nisam mogla da ga vidim, i dobro sam znala ko je i kakav je ali ne bih umela da ga opiSem, i nije mi bilo jasno da li to on odgovara na moja pitanja ili ja na njegova... - to je za mene bio znak da je izmedu nas napokon procvetala ljubav, za Eim sam Zudeo joS otkako sam se prvi put zaustavio kod izvora, joi uvek ne znajuii da li mi je sudeno da preZivim. Otada sam naudio mnogo toga, a pre svega na koji nadin Dinosaurusi pobeduju. Isprva sam verovao da je to Sto smo izumrli bilo neka vrsta dostojanstvenog mirenja s porazom; sada znam da Dinosaurusi Sto vi5e izumiru utoliko se vi5e Siri njihova moi, i to diljem mnogo nepreglednijih Suma od onih Sto prekrivaju kontinente: u spletu misli onih koji ostaju. Iz mradnih dubina nastanjenih strahovima i sumnjama jo5 uvek nesvesnih pokoljenja, oni i dalje izvijaju svoje vratove, zamahuju svojim kandZama, a kada i poslednji tradak njihovog lika nestane, njihovo ie ime i dalje prema5ivati sva znadenja, ovekoveduju6i njihovo prisustvo u odnosima izmedu Zivih biia. Sada, po5to im je dak i ime zatrto, dodekali su da se stope sa nemuStim i anonimnim kalupima misli, u kojima stide formu i su5tinu ono o demu razmi5ljaju Novi, i oni koji 6e doii posle Novih, i oni koji 6e do6i joS kasnije, posle svih njih. Pogledah oko sebe: ovo selo u koje sam stigao kao stranac sada sam uistinu mogao nazvati svojim, kao Sto sam i Papratov Cvet mogao nazvati svojom: na nadin na koji to moZe pojmiti jedan Dinosaurus. I za-
r10
111
sam ga gledala, nisam mogla da odvratim pogled od njcga, i najednom sam shvatila da oseiam neko pritajeno zadovoljstvo Sto on toliko pati... Usne Papratovog Cveta pakosno se izvi5e, 5to nikada pre nisam primetio kod nje. Zeleo sam samo da je ubedim da ja nemam nikakve veze sa tom njenom morbidnom igrorn oprednih oseianja: ja sam bio on-
aj koji uZiva u Zivotu, potomak jednog privilegovanog roda, Stadoh da poskakujem oko nje i maSuii repom isprskah je vodom iz reke. : Prida5 samo neke tuZne pride! - rekoh frivolno' : Dosta je bilo, dodi da igramo! Nije me razumela. Namritila se. : Ako ne bude5 igrala sa mnom, igraiu sa nekom drugoml : uzviknuh. Uhvatih Meleskinju za Sapu, odnev5i je ispred nosa Zanu, koji ju je isprva gledao kako sc udaljava ni5ta ne shvatajuii, toliko je bio blaZen u svojoj zaljubljenosti, a onda se narogu5i, obuzet
to, jednim nemu5tim pozdravom oprostih se od Papratovog Cveta, napustih selo, odoh zauvek. Putem sam posmatrao drveie, reke i planine, i nisam vi5e razlikovao one iz vremena Dinosaurusa od onih koji su nastali kasnije. Oko nekih Spilja utaboriIi su se nomadi. Izdaleka prepoznadoh Meleskinju, joS uvek zavodljivu, tek neznatno ugojenu. Kako me ne bi primetila, sakrio sam se u SipraZje i kri5om je posmatrao. Zanlomje iSao njen sindii gegajudi se na jo5 uvek nesigurnim noZicama. Koliko dugo ve6 nisam video jednog malog Dinosaurusa, tako savrSenog, tako prepunog svoje dinosauruske sultine, i tako nesvesnog onoga Sto ime Dinosaurus znadi? Sadekah ga na proplanku da bih ga posmatrao kako se igra, trEi za leptirom, udara Si5arkom o kamen da bi istresao semenke. Pridoh. To je zaista bio moj sin.
- Ko si ti? - upita. A Niko odgovorih. - ti, zna5 li ko si ti? sad! To svi znaju:ja sam Novi! - rede. Gle Bilo je to upravo ono Sto sam mislio da iu duti. Pomilovah ga po glavi, rekoh mu - Dobar si ti dedko Pogleda me radoznalo.
i odoh.
Proputovah brda i doline. Stigoh dojedne stanice,
sedoh u voz, umeSah se u gomilu.
I12
OBLIK KOSMOSA
Jednaiine gravitacionog polja koje dovode u odnos savijanje kosmosa i raspodelu materije vet postaju sastavni de o zdravorazumsko g razmiilj anja.
Niko od vas ne zna Sta znadi padati u prazno kao 5to sam ja padao. U najboljem sludaju, zavas padati znadi sunovratiti se sa dvadesetog sprata nekog oblakodera, ili iz aviona koji se pokvario u letu: strmoglavite se, mlatarate malo po vazduhu, utom, eto, stiZe i zemlja, a onda propisno zveknete. Ja vam, medutim, govorim o vremenu kad dole nije bilo nikakve zemlje niti bilo dega dvrstog, dak ni nekog nebeskog tela na horizontu, kadrog da te privude u svoju orbitu. Padalo se onako, neodredeno, u beskraj. Propadao sam u prazno sve do krajnje zamislive granice propadanja, a kad bih jednom stigao do nje shvatio bih da ta krajnja granica mora biti joi mnogo, ali zaista mnogo niZe, straSno daleko, te sam nastavljao da padam ne bih li je dostigao. Buduii da nije bilo nikakvih orijentira, nisam uop5te znao da li je moj pad vrtoglav ili spor. Kad malo bolje razmislim, nije bilo ni dokaza da zaista padam: moZda sam sve vreme nepomidno stajao na istom mestu, ili sam se penjao; s obzirom da nije postojalo ni iznad ni ispod ovo su bila tek nazovipitanja te je stoga valjalo da i dalje mislim kako padam, 5to se nekako samo od sebe i nametalo. t13
to padne napamet i Ursuli H'x - bila je dovoljna da me izvede iz takta', iako ga ona id nije zNezivala, StaviSe, blago je napuiila usne i trubnula, Sto je bilo upu6eno - dinilo mi se da nema sumnje - baS njemu. (Ursula H'x je padala okreiudi se lenjo oko sebe, kao da se prevr6e u krevetu, i te5ko je bilo re6i da li se neka njena kretnja odnosi ba5 na ovoga a ne na onoga ili se to ona samo zabavlja za svoj radun, kao i uvek). Naravno, i moj jedini san be5e da se nadem sa Ursulom H'x, ali po5to je putanja mog pada bila apsolutno paralelna sa putanjom kojom se kretala ona,
smatrao sam da je neumesno pokazivati do te mere neostvarljivu Zelju. Dodu5e, ako baS ho6emo da budemo optimisti, uvek je postojala mogudnost da, nastavljajuii na5e dve paralele u beskraj, dode trenutak kada ie se one dodirnuti. Ta mogudnost beie dovoljna da mi ulije kakvu-takvu nadu, StaviSe: da me drZi u stalnom uzbudenju. Ruku na srce, toliko sam sanjao o tom susretu naiih paralela, do najsitnijih detalja, da je on bezmalo postao deo mog iskustva, kao da sam ga ve6 doZiveo. Sve 6e se dogoditi u trenu, jednostavno i prirodno: nakon Sto smo toliko vremena putovali odvojeno, liSeni moguinosti da se i za pedalj pribliZimo jedno drugom, nakon Sto sam je toliko vremena doZivljavao kao tudinku, zatodenicu svog paralelnog putovanja, evo kako se, najzad, postojani kosmos, nedodirljiv kakav je uvek bio, polako zateLe, a istovremeno i omek5ava, zgu5njava se praznina, ali nekako iz nutrine nas samih a ne izvana, i pribliZava mene i Ursulu H'x (ve6 mi je bilo je dovoljno samo da zaZmurim pa da je vidim kako prilazi, prepoznajem to njeno drZanje iako je drugadije od svih ranijih, njoj svojstvenih dri.anja: opu5tenih ruku, priljubljenih uz bokove, uvrie zglobove kao da se proteZe a u isto vreme nagove5tava melkoljenje, Sto je takode bio svojevrstan, bezmalo zmijski nadin istezanja) i evo kako nevidljiva linija kojom sam se kretao ja i linija kojom se kretala ona postajujedna linija, koju zauzima neka me5avina nje i mene, gde je ono 5to je kod nje bilo meko i tajnovito primilo, Stavi5e, obuhvatilo i gotovo bih rekao usisalo ono Sto je kod mene u prilidnoj napetosti stiglo donde, pate6i Sto je usamljeno i odvojeno i sparu5eno. I najlep5im snovima moZe se dogoditi da se najednom prometnu u ko5mar pa je tako i meni sada palo na pamet da bi tadka u kojoj 6e se sresti na5e dve paralele mogla biti tadka u kojoj ie se sresti sve posto-
Lt4
115
Elem, pod pretpostavkom da smo padali, svi smo padali istom brzinom i imali isto ubrzanje; u stvari, svi smo se nalazili manje-viSe u istoj visini, ja, Ursula H'x, Porudnik Fenimore. Nisam skidao pogled sa Ursule H'x jer je bila mnogo lepaza gledanje, adrLala se krajnje neusiljeno i opuSteno dok je padala: nadao sam se da 6u uspeti da katkad uhvatim njen pogled, ali dok je padala, Ursula H'x je sve vreme bila zaokupljena turpijanjem i lickanjem noktiju ili de5ljanjem svoje duge, ravne kose i nikada nije podizala pogled prema meni. A, moram priznati, ni prema Porudniku Fenimoreu, iako je on preduzimao sve ne bi li privukao njenu paZnju. Jedanput sam ga iznenadio - mislio je da ga ne gledam - dok je davao znake Ursuli H'x: prvo je ritmidki spajao i razdvajao ispruZene kaZiprste, zatim je rukom pravio kruZne pokrete, a ondaje pokazivao nadole. Sve u svemu, izgledada je ciljao na nekakav dogovor s njom, na sastanak, moZda, ne5to kasnije, na neko mesto, tamo dole, gde ie se sastati. Corava posla, znao sam ja dobro: medu nama nije moglo doii do bilo kakvog susreta jer su nam putanje bile paralelne te je rastojanje izmedu nas uvek ostajalo isto' Ali, sama dinjenica da je Porudniku Fenimoreu tako ne5to uopSte palo na pamet - i da je nastojao da isto
jeie paralele u svemiru, Sto znadi da do susreta ne6e doii samo izmedu mene i Ursule H'x vei i - avaj. nuske li perspektive! - Porudnika Fenimorea. Istog trenutka kada Ursula H'x bude prestala da mi bude tuda. jedan tudinac sa svojim ufitiljenim crnim brdiiima naei Ce se tu da beznadeLno deli na5u prisnost: i sama pomisao na tako sto bila je dovoljna da me baci u najstra5nij a srceparaju6a prividenj a izazv ana lj ubomorom: duo sam kako se krik, koji nam se zbog naSeg susreta - mog i njenog - oteo iz grla, stapa u grdevito radosno jednoglasje, kad eto gde se iz njega - sledio sam se na tu slutnjul - izdvaja njen razdiruii krik dok biva silovana - kako sam u svojoj kivnoj pristrasnosti zamiSljao - otpozadi, a u isto vreme i Porudnikov prostadki trijumfalni urlik, a moglo se desiti - i ovde je moja ljubomora dostizala delirijumski vrhunac - da ti njihovi krici - njeni i njegovi - ne budu bai tako razliditi i neskladni, moglo se dogoditi da i oni dosegnu jednoglasje, da se sjedine u jednom zajednidkom kriku, ni manje ni vi5e nego kriku zadovoljstva, tako razliditom od neobuzdanog i odajnidkog krika koji bi se otrgao s mojih usana. Nastavio sam da padam u tom neprestanom smenjivanju nadanja i zebnji, ne prestajuii, medutim, da pomno motrim prostor oko sebe da ne5to sludajno ne bi najavilo neku aktuelnu ili buduiu promenu na5eg stanja. U nekoliko navrata uspeo sam da nazrem poneki univerzum, ali bio je daleko i jedva da se onako siiuSan i video, prilidno skrajnut udesno ili ulevo; tek Sto bih uspeo da razaznam izvestan broj galaksija kao svetlucave tadkice skupljene u gomile jedna iznad druge, koje kruZe uz jedva dujno brujanje, a vei bi sve nestalo kao Sto se i pojavilo, nagore ili ustranu, ostavljajudi me u neodumici da nije sve to moZda bila samo trenutna zaslepljenost vida. 116
- Tamo ! Pogledaj I Eno ga univerzum ! Pogledaj tamo! Eno ga! - dovikivao sam Ursuli H'x pokazujuii u tom pravcu, ali je ona, jezrka stisnutog medu zubima, bila zaokupljena milovanjem glatke i sjajne koZe svojih nogu, tragajul,i za retkim i bezmalo nevidljivim suvi5nim dladicama koje ie iSdupati o5trim trzajem noktiju u obliku pincete, i jedini znak da je shvatila moju poruku mogao je biti nadin na koji je protezalajednu nogu uvis, kao u nameri da za svoju metodidnu inspekciju - reklo bi se - iskoristi ono malo Skiljave svetlosti koja je dopirala sa tog dalekog zvezdanog svoda.
Izli5no je re6i koliko bi prezira Porudnik Fenimore pokazivao u takvim sludajevima prema onome Sto sam ja mogao da otkrijem: slegnuo bi ramenima zbog dega bi mu poskodile epolete, lenta i ordenje kojima je bio jalovo iskiden - i okrenuo se na suprotnu stranu, smejuljedi se podrugljivo. Osim, naravno, u sludaju kada bi on bio taj koji (ubeden da ja gledam na drugu stranu), u poku5aju da zagolica Ursulinu radoznalost (a tada je bio red na mene da se slatko nasmejem, gledaju6i kako se ona na sve to prevrie i izvodi svojevrsne akrobacije u vazduhu, okreiu6i mu zadnjicu: ne baS previ5e udtivo, nema zbora, ali ipak do te mere daroban pizor da sam i s/m, nakon 5to me je beskrajno uveselilo to uniZavanje mog suparnika, bio zateden shvativ5i da mu na tome zavidim kao na privilegiji), pokazuje neku nepostojanu tadku negde u prostoru, viduii na sav glas: - Tamol Tamo! Univerzum! Ovoliki! Video sam ga! Eno ga univerzuml Ne kaZem da je lagao: takve izjave, koliko ja znam, mogle su biti kako istinite tako i laZne. To da smo mi s vremena na vreme prolazili na velikoj udaljenosti od nekog univerzuma (ili da je neki univer-
zum prolazio na velikoj udaljenosti od nas) bilo je do-
kazano,
ali nije bilo jasno da li su to II7
brojni
univerzumi rasuti u prostoru ili je to stalno jedan te isti univerzum na koji smo neprestano nailazili kruZeii po nekoj tajanstvenoj putanji, ili, u stvari, nije bilo nikakvog univerzuma, a ono Sto smo mislili da vidimo bilo je samo prividenje nekog univerzuma koji je nekada moZda postojao i dija je slika nastavila da se odbija od zidova prostora poput talasa kakvog odjeka. A moZda su univerzumi uvek bili tamo, zgusnuti oko nas, i nisu ni sanjali da se kre6u, a ni mi se nismo kretali, i sve je bilo nepomidno zauvek, bezvremeno, pod okriljem mraka istadkanog sporadidnim munjevitim bljeskovima kada bi ne5to ili neko na trenutak uspeo da se odlepi od te utrnule odsutnosti vremena i da pokaZe kako izgleda pokret. Sve su to bile pretpostavke jednako dostojne razmatranja, od kojih su, medutim, mene zanimale samo one u vezi sa na5im padanjem i odgovorom na pitanje da li 6u uspeti da dodirnem Ursulu H'x. O tome, u suStini, niko ni5ta nije znao. Pa za5to se onda onaj naduvenko od Fenimorea povremeno drZao tako nadmeno, kao da 6e puii od samopouzdanja? Otkrio je najbolji nadin da me razbesni: treba samo da se pretvara kako izmedu njega i Ursule joS od ranije postoji izvesna prisnost. U nekom trenutku Ursula je odlu-
dila da pada klateii S€, skupljenih
kolena,
preme5taju6i tezi5te tela das na jednu das na drugu stranu, kao da se ljulja u cikcak, zamahuju6i svaki put sve viSe: i sve to ne bi li razbila dosadu tog neprekidnog padanja. Porudnik bi tada i sam podeo da se ljulja, nastoje6i da uhvati njen ritam, kao da prati istu nevidljivu pistu, Stavi5e, kao da igra u taktu iste muzike koju mogu da duju samo njih dvoje, dak se pretvarao t dazvlldu1e njenu melodiju, trude6i se, samo on, da sve to predstavi kao neki pre6utni dogovor, aluziju na stare zajednidke nestadluke. Sve je to bilo disto pretvaranje, mislite da nisam znao, ali dovoljno 118
je bilo samo da pomislim na moguinost da se susret izmedu Ursule H'x i Porudnika Fenimorea vei dogodio. ko zna pre koliko vremena, na samom podetku njihovih putanja, i ta pomisao bi me bolno razjedala, kao kakva nepravda podinjena na moju 5tetu. Medutim, ako su Ursula i Porudnik neko vreme zauzimali istu tadku kosmosa, razmiSljao sam, to je bio znak da su se njihove linije udaljile jedna od druge i da se verovatno sve vi5e udaljavaju. A u tom sporom, ali neprestanom udaljavanju od Porudnika, niSta lakSe nego da se Ursula pribliZi meni; dakle, Porudnik bai i nije imao previSe razloga da se ponosi svojim minulim prisnostima: buduinost se sme5ila meni. Razmi5ljanje koje me je dovelo do ovakvog zakljudka nije bilo dovoljno da otkloni moje najskrive-
nije nemire: moguinost da je Ursula H'x u nekom trenutku vei srela Porudnika predstavljala je, sama po sebi, nepravdu koja, ako mi je i bila naneta, nije vi5e mogla da se ispravi. Moram dodati da su pro5lost i bududnost za mene bili neodredeni pojmovi koje nisam umeo da razlikujem: moje se6anje nije sezalo dalje od beskonadne sada5njosti naSeg paralelnog pada, a ono Sto se moZda odigralo ranije, s obzirom da se nr.1e moglo pamtiti, pripadalo je jednom istom imaginarnom svetu budu6nosti, i sa tom buduino56u se preplitalo. Zalo sam mogao da pretpostavim i ovo: ako su jednom dve paralele zaista krenule iz iste tadke. onda je postojala moguinost da su to baS one dve iinije koje smo pratili ja i Ursula H'x (u tom sludaju upravo je nostalgija za jednom izgubljenom istor,'etnoSiu pothranjivala moju Zudnju da je sretnem); medutim, odbijao sam da poverujem u tu pretpostavku, ter to bi podrazumevalo na5e progresivno udaljavaa moZda i njeno usidravanje u zagrljaju Porudnika Fenimorea, medu Siritima na njegovim rukavima, ,li pre svega zato Sto nisam umeo drugadije da isko-
r_1e.
119
radim iz sadaSnjosti osim da zamislim neku drugadrju sadaSnjost, dok sve ostalo nije bilo vaZno. MoZda je u tome leLaLa tajna: toliko se poistovetite sa vlastitim stanjem pada da na kraju uspete da shvatite da putanja kojom ste padali nije uop5te onakva kakva izgleda, vei sasvim drugadija, odnosno, uspete da promenite tu putanju na jedini nadin na koji je mogla da se promeni, to jest, pomaZuii joj da ponovo postane onakva kakva je zaista oduvek i bila. Ipak, do takvog razmi5ljanja nisam doiao usredsreduju6i se na samog sebe, ve6 zaljubljeno posmatrajuii Ursulu H'x, kako je bila lepa dak i otpozadi, i prime6uju6i, u trenutku kada smo prolazili pored nekog veoma udaljenog zvezdanog roja, njeno izvijanje leda i neSto poput vrckanja zadnjice, ali nije to bilo toiiko vrckanje same zadnjice koliko neko spolja5nje proklizavanje kojeje izgledalo kao da se tare o zadnjicu i izaziva njenu reakclju za koju se nipo5to ne moZe re6i da je neprijatna. Taj letimidan utisak bio mi je dovoljan da situaciju sagledam u sasvim novom svetlu: ako je bilo tadno da se prostor ispunjen nedim razlikuje od praznog prostora jer materija rzaziva savijanje lh zatezanje koje primorava sve u njemu sadrZane Iinije da se zateLu ili savijaju, onda je linija koju je svalo od nas sledio bila prava samo na nadin na koji jedna prava moZe biti prava, odnosno deformiSuii se
onoliko koliko samo prisustvo materije deformiSe proziran sklad op5te praznine, odnosno potpuno se ivuajuii oko ove valju5ke ili praziluka ili dvoruge Sto predstavlja univerzum usred kosmosa. Ursula je uvek bila moj orijentir i, zaista, njeno kretanje nalik premetanju moglo me je nagnati na pomisao da se u tom na5em padu mi zapravo uvr6emo ili odvriemo u svojevrsnoj spirali koja se malo suZava, malo Siri. Medutim, Ursula se premetala - kad bolje pogledamo - krivudajuii sad u jednom, sad u drur20
gom pravcu , zna(i da je Sara koju smo iscrtavali bila zamrSenija. Univerzum, dakle, nije trebalo posmatrati kao nezgrapnu izraslinu posadenu tu poput kakve repe, r,ei kao jednu uglastu, Siljastu figuru na kojoj su svakom udubljenju ili ispupdenju ili stranici odgovarale Supljine i kupice i nazubljenja kosmosa i linija koje smo mi prevaljivali. To je, medutim, jo5 uvek bila Sematska slika, kao da imamo posla s dvrstim telom glatkih stranica, proZimanjem poliedara, agregatom kristala; kosmos u kojem smo se kretali bio je zapravo sav nazubljen i Supljikav, sa Siljcima i vr5cima koji su se zrakasto pruZali sa svih strana, sa kupolama i balustradama i peristilima, sa biforama i trifo-
i rozetama, i dok se nama dinilo da se pravolinijski sunovra6ujemo nadole mi smo, u stvari, klizili po obodu nevidljivih karniza i frizova, kao mravi koji u nameri da prevale ditav grad ne slede utabane staze po ulidnim plodnicima ve6 one dui. zidova i tavanica i ramova i lustera. Kada danas kaZemo grad znadi da u glavi jo5 uvek imamo predstavu kako-tako uobidajenih figura, pravih uglova i simetridnih proporcija, medutim, ne bismo nikako smeli da zaboravimo kako se prostor raskriljuje oko svakog treSnjevog drveta i svakog lista na svakoj grani koja se njiSe na vetru, i oko svakog zareza na nazubljenom obodu svakog lista, dak se oblikuje i prema svakoj Zilici lista, i prema mreLi Lilica s unutra5nje strane lista i prema ubodima kojima ga sundeve strele u svakom trenutku re5etaju, sve to otisnuto kao negativ na smesi praznine, tako da ne postoji ni5ta Sto tu ne ostavlja svoj trag, svaki mogu6i;:ag svih moguiih stvari, zajedno sa svakom promenom tih tragova u svakom trenutku, te tako bubuljica Sto raste na kalifovom nosu ili mehuri6 sapunice Sto se spu5ta na grudi pralje menjaju opSti oblik kosmosa u svim njegovim dimenzirama
lama.
t21
Bilo nii je doi'oljno da shvatirn da je kosmos s:rzdan na taj nadin pa da istom primetim kako se ttt Lt-sibaju neke mekane i primamljive udubine popLrt viseiih mreZa u kojin-ra bih se ja mogao naii sjedinjen sa Ursulom H'x i gde bisrno se zajedno mogli ljulju5kati. grickajuii se uzajamno uzduZ i popreko. I zaista, svojstva kosmosa bila su takva da je jedna palalela polazila s jedne, a druga s druge strane. ja bih se. na primer, srudio u neku vijugavu duplju dok bi Ursulr"t H'x usisao klin koji je bio povezan sa tom istom dr"rpljom i tako bismo na kraju zavriili valjaju6i se zajedno po sagu od algi ua svojevrsnom subkosmidkom ostrvu, prepliiu6i se u svim mogu6im pozama i premetima, sve dok u jednom trenu naSe dve prave ne bi ponoVo vaspostavile svoje staro, uvek isto rastojanje i nastavile svaka za svoj radun kao da se niSta nije dogodilo. Struktura kosmosa bila je porozna i dZombava. puna pukotina i duna. Budno motreii, mogao sam da opazim Porudnika Fenimorea kada bi ga njegova putanja naneia u neki tesni i vijugavi kanjon; tad bih se nadedio na r,rh neke izbodine i u pravom trenutku se bacao na njega, ciljajuii da mu se svom svojorn teZinom srudim pravo na moZdane priljenove. Dno takvih ponora bilo je stenovito poput korita kakvog presuSenog potoka, i Porudnik Fenimore bi, strovaliv5i se k'o klada, ostao da leZi glave priklje5tene izmedu dva kamenita vrha koja su Strdala iz zemlje. i ja bih mu vei nabijao koleno u stomak a on bi za to vreme meni gnjedio prste o bodlje kaktusa - iii o jeZeva leda - (u svakom sludaju, o neke od onih bodlji koje odgovaraj u izvesnim o5trim kontrakcij ama ko smo s a) kako bi me spredio da se domognem pi5tolja koji sam mu jednim udarcem noge izbio iz Sake. Ne znam kako sam se samo trenutak kasnije naSao gde leZim nidice, glave zabijene u zagu5ljive zrnaste slojeve koji-
rrra se kosmos prepuSta, mre5kajuii se poput peskal pljunuh. o5amuien i zaslepljen; Fenimore je uspeo da se dodepa svog piStoija;jedno tane mi zazviida pored uva, skrenuto s putanje jednim naglim proSirenjem praznine koje se dizalo u obliku termitnjaka. Utom se ja i'ei nadoh na njemu, s rukama pravo oko vrata kako bih ga zadavio, ali moje ruke samo pljesnuie jedna o dru-eu ,.pljesl": naSi putevr ponovo postaSe paralelni a ja i Porudnik Fenimore smo padali, drZeii ono uobidajeno rastojanje, razmetljivo okreiuii Ieda jedan drugom, kao dvojica koji se pretvaraju da se nikada nisu ni videli ni sreli. One linije koje su ipak mogle da se smatraju jednodimenzionalnim pravama, u su5tini su lidile na redove kosog pisma ispisane na beloj stranici perom koje pomera redi i delove redenica iz jednog reda u drugi. sa umetnutim bele5kama i unakrsnim odrednicama, lureCi da okonda izlaganje zasnovano na naknadnim i nikad zadovoljavajuiim aproksimacijama. i tako smo se jurili, ja i Porudnik Fenimore, skrivajuii se iza okaca na slovima,,1", posebno na slovima ,,i" u reii ..paralele". da bismo pucali i zaklanjali se od n-ietaka i pretvarali da smo mrtvi, gde sam ja dekao da prode Fenimore da bih ga sapleo, uhvatio za noge i vukao tako da bradom udara o podnoZja slova,.v" i ..u" i ..m" i ,.n" koja, onako ukoso ispisana i sva jednaka, postaju rupe na plodniku 5to se skakutavo smenjuju jedna za drugom, na primer, v rzrazu, jednodimenzionalni univerzum", ostavljajud ga da leZi k'o proitac na nekoj tadki izmrcvarenoj od brisanja, odakle bih se potom pridigao umrljan zgruSanim mastilom i potrdao prema Ursuli H'x koja je htela da se pravr pametna, zavladeei se u petlje slova ,,f' Sto se sve viSe tanje dok na kraju ne postanu poput kondiia, ali ja je hvatam za kosu i pripijam je uz jedno .,d" ili ..t" poput ovih Sto ih sada ovako u Zurbi ispisujem, to-
t22
r23
se na njih moglo izvaliti, potom kopamo za sebe jednu udubinu dole u ,,d", u ,d" iz ,,dole", podzemnu jazbinu koja po Zelji moZe da se prilagodi na5im dimenzijama ili da postane jo5 svedenija i bezmalo nevidljiva ili da se izvrne u horizontalni poloZaj kako bi nam bilo udobnije dok leZimo. Pri demu se, naravno, sami redovi pre nego nizovi slova i redi, mogu sasvim lepo odmotavati u svoju crnu nit i zatezati u prave neprekidne paralelne linije koje ne predstavljaju ni5ta drugo do sebe same u svom neprekidnom nizanju bez moguinosti da se ikada sretnu kao Sto se u na5em neprekidnom padu nikada nedemo sresti ja, Ursula H'x, Porudnik Fenimore, svi drugi.
liko isko5enih da bi
SVETLOSNE GODINE
Sto je jedna galaksija dalje od nas, to se ona brLe udaljava. Galaksija koja bi se nalaziLa na l0 milijardi st'etlosnih godina od nas, udaljavala bi se istom brzinom kao i svetlost, 300 hiljada kilometara tr sekttndi.
\edavno otkriveni ,,kvazari" mopli bi vet biti bli:u tog praga.
sasv-im
Jedne nodi, kao i obidno, osmatrao sam nebo teleskopom. Primetih da iz galaksije udaljene sto miliona sr.etlosnih godina Strdi jedan transparent. Pisalo je:
VIDEO SAM TE. Na brzinu se oreradunah: da bi svetlost galaksije stigla do mene bilo je potrebno sto miliona godina, a buduii da su tamo gore gledali ono ito se de5avalo ovde sa zakaSnjenjem od sto miliona svetlosnih godina, trenutak kada su me videli morao te biti star dvesta miliona godina. Joi pre nego Sto sam proverio u notesu 5ta sam radio toga dana, obuzela me je neka ledena slutnja: baS pre dvesta miliona godina, ni dan ranije ni dan kasnire. dogodilo mi se neSto Sto sam uvek nastojao da sakrijem. Nadao sam se da ie taj dogadaj vremenom bi:i sasvim zaboravljen; on se jasno kosio - barem se :ako meni dinilo - sa mojim uobidajenim pona5anjem :re i posle tog datuma: te da je, stoga, iko ikada poiu5ao da se ponovo vrati na tu pridu, ja bih mirne duie mogao da ga opovrgnem. i ne samo zato sto bi bi-r nemogu6e da pribavi dokaze, ve( i zaLo 5to je
t25
uslovlj en tolikim nepredvidenim s luda.1 no sttmi- piemda se zaista dogodio - bio tako malo verovatan da sam i ja sfm mogao mirne duie da ga smatram neistinitim. Medutim, eto ti sad, neko me je sa nekog udaljenog nebeskog tela video i ta prida najeddo g adaj
nom ponovo oZivljava. Naravno, bio sam u stanju da objasnim sve ono Sto se dogodilo, i kako je to uopSte moglo da se dogodi, te da ivoj postupak udinim ako ne sasvim opravdanim onda barem razumljivijim. Odmah pomislih da i ja odgovorim transparentom, koristeii neku odbrambenu-formulu tao eer,qlrE DA vAM OBJASNIM ili
BAS BIH VOLEO DA VAS VIDIM NA MOM MESTU, medutim, to ne bi bilo dovoljno a ditava prida bila bi predugadka za jedan saZeti natpis koji bi bio ditljiv si toliki razdaljine. A pre svega, morao sam da uodi- raduna da ne napravim pogre5an korak, odnosno da svojim izriditim priznanjem joS viSe ne istaknem ono sto je VIDEO SAM TE zasad samo nagoveitavalo. Sve u svemu. pre nego Sto se upustim u davanje bilo kakvog iskaza, morao bih da saznam Sta su tadno videli iz gbtatsile a Sta nisu: i stoga mi nije preostajalo ni5ta drugo nego da_to_i pitam-transpareniom tipa: ALI, JESI-LI VIDEO BAS SVE ILI TEK i'oNrsror tii nn vtDIMo JE L' covoRls ISTIxu: Stn SAM RADIo?, a onda sadekam da prode vreme koje je potrebno da tamo vide moj natipis kao i isto tohfto vremena da ja vidim njihov odgovor i da blagovremeno pristupim potrebnim ispravkama' Sve bi io potrajalo joS dvesta miliona godina, dak i koji milion godina vi5e, ier dok su slike odlazile i dolazile brzin*om svetlosti,galaksije su se neprestano medusobno udaljavale te tako ni ono sazveLde sad ve6 nije viSe bilo timo gde sam ga video nego malo dalje, a slika mog transparenta morala je da ga juri' Sve u svemu, be5e to spor sistem koji bi me primorao da po-
t26
novo. nakon vi5e od detiristo miliona godina od trenutka kada su se desili, razmatram dogadaje koje sam Zeleo da izbri5em iz se6anja u Sto kraiem vremenskom neriodu. einito mi se da je od svega toga bilo najboije da se pravim lud, da Sto vi5e umanjirn vaZnost onoga Sto su eventualno mogli da saznaju. Stoga poZurih da na r,idnom mestu istaknem transparent na koiem sam jednostavno napisao: PA STA? Ako su oni ii galaksije mislili da ie me tim svojim VIDEO SAM TE dor,esti u Skripac, moja smirenost 6e ih zbuniti, te 6e se uveriti da je sasvim izli5no zadri.avati se na toj epizodi. Ako, pak, nisu raspolagali s mnogo elemenata na moj radun, jedan neodredenizraz kao PA STA? posluZiie kao oprezno ispipavanje teZine koju treba pridati njihovoj tvrdnji VIDEO SAM TE. S obzirom na rastojanje koje nas je razdvajalo (galaksija je vei digla sidro sa svog keja od pre sto miliona svetlosnih godina i otplovila milion vekova dalje u tminu), moZda neie biti ba5 najjasnije da je moje PA STA? u sn'ari odgovor na njihovo VIDEO SAM TE od pre dvesta miliona svetlosnih godina, ali nisam smatrao za shodno da u transparent unesem izriditije odrednice, jer ako je nakon tri miliona vekova sedanje na taj dan pomalo izbledelo, nisam Zeleo da baS ja budem taj koji ce ga osveZiti.
Na kraju krajeva, nije trebalo previSe da me brine niSljenje koje su na osnovu te jedne jedine situacrje nogli da steknu o meni. Dogadaji iz mog Zivota, oni .ioji su se od tog dana jedan za drugim smenjivali to\om narednih godina i vekova i milenijuma, govorili .u - barem veiina njih - meni u prilog; dakle, treba-r je samo da pustim dinjenice da govore, Ako su sa .rv udaljenog nebeskog tela videli Sta sam radio jed.--.rs odredenog dana pre dvesta miliona svetlosnih _...dina, r,ideie me i sutra, i prekosutra, i nakosutra, i t27
narednog dana, i malo-pomalo promeniie uegativno mi5ljenje koje su mogli da steknu o meni sudeii ishitreno nl osnovu jedne usamljene epizode' StaviSe, bila je dovoljna i pomisao na broj godina koje su.vei protekle od onog VIDEO SAM TE da me uvere da je iaj lo5 utisak vei odavno izbrisan i najverovatnrje zamenjen pozitivnim, u svakom sludaju, utiskom koji mnogo viSe odgovara stvarnosti. Medutim. ta racionalna izvesnost nije bila dovoljna da bih odahnuo: sve dok ne budem dobio dokaz o promeni miSljenja u moju korist, pritiska6e me neprijatno ose6anje da sam bio zateden ulednoj neprilidnoj situaciji i poistoveden sa njom. prosto Prikovan zanju' Re6i iete da nisam uop5te morao da se obazirem na to 5ta su o meni mislili nepoznati stanovnici tamo nekog zabadenog sazveLda. U stvari, mene nije brinulo mi5ljenje koje je kruZilo na ovom ili onom nebeskom telu, vei-sumnja u mogudnost da 6e posledice toga 5to su me videli jednostavno biti nesagledive' Ofo te galaksije bilo je i mnogo drugih, neke od njih u predniku manjem od sto miliona svetlosnih godina, sa posmatradima budnog oka: stanovnici drugih nebe^skit tela nesumnjivo su proditali transparent VIDEO SAM TE i pre nego Sto sam ja uspeo da ga vidim, a to ie se istb potom dogoditi i u sve udaljenijim sazveidima. Premda niko nije mogao sa sigurnoSiu da zna na koju se odredenu situaciju odnosilo ono VIDEO SAM TE, takva neodredenost nikako mi ne6e i6i u prilog. Naprotiv, budu6i da su ljudi vazda spremni da poleruju u najgore pretpostavke, ono Sto je moelo zlista biti videno na razdaljini od sto miliona sveilosnih godina, bilo je na kraju krajeva prava sitnica u odnosi na to Sto se negde drugde moglo zamisliti kao ono Sto je bilo videno. LoS utisak koji sam moZda ostavio u toku one trenutne nepromiSljenosti od pre dva miliona vekova sada se uve6avao i umnoZa128
vao, prelamajuii se kroz sve galaksrje univerzuma, a ja pri tom nisam mogao da ga poreknem a da ne pogor5am situaciju, jer, ne znajul do kakvih su ekstremnih klevetnidkih zakljudaka mogli doii oni koji me nisu neposredno videli, nisam imao predstavu gde da podnem a gde da prekinem svoje poricanje. U takvom stanju, i dalje sam svake noii osmatrao teleskopom. I, posle dve noii primetih da su i u jed-
noj galaksiji udaljenoj sto miliona godina i jedan svetlosni dan istakli transparent VIDEO SAM TE. Nije bilo sumnje da su i oni mislili na isti dogadaj:
ono Sto sam uvek nastojao da sakrijem, sada je otkriveno, s tim nije bilo upoznato samo jedno nebesko telo ve6, evo, joS jedno, sme5teno na sasvim drugom kraju kosmosa. I jod mnoga druga: narednih no6i na-
stavio sam da otkrivam nove transparente VIDEO SAM TE koji su stalno iskrsavali iz novih sazvelda. Preradunavajudi svetlosne godine pokazalo se da su svi videli upravo taj dogadaj. Na svako VIDEO SAM TE odgovarao sam transparentima obojenim prezrivom ravnodu5no56u, kao A, JE L'? DRAGO MI JE ili BAS SAM SE POTRESAO, Ali i NEKOM bEZMAIO provokativnom drsko5iu, kao MA STA MI NAPRICA, ili UJA, TAJ SAM!, drle1i se, ipak, sve vreme dostojanstveno. i ma koliko me je logika dinjenica uveravala da na
:udu6nost mogu da gledam sa razumnim optimiz-
rom, zbog podudaranja svih tih VIDEO SAM TE
i:oji su se odnosili na samo jedan jedini trenutak iz
:og
Zivota, neosporno sludajnog podudaranja nastausled posebnih uslova meduzvezdane vidljivosti ':dini izuzetak: nebesko telo na kojem se, opet u vez: sa istim datumom. pojavio transparent NE VIDI SE AMA BAS NISTA), bio sam kao na iglama. Bilo je to kao da se slika onoga Sto sam udinio to:' dana projektuje, u kosmosu koji je sadrZavao sve
-,-rg
r29
te galaksije, na unutra5nju stranu jedne sfere koja se nefrestanb Siri brzinom svetlosti: posmatradi nebeskih tela koji su malo-pomalo ulazili u njen radijus bili su u moguinosti da vide ono Sto se dogodilo. Pri tom bi se moglo re6i da se i svaki od tih posmatraca ponaosob nalazio u srediStu jedne sfere.koja se i-sama 5irila brzinom svetlosti, projektujuii natpise VI-
DEO SAM TE svuda oko sebe. U isto vreme' sva ta nebeska tela bila su sastavni deo galaksija Sto su se medusobno udaljavale kroz kosmos brzinom koja je srazmerna rastojanju, i pre nego Sto je svaki posmatrad koji bi dao znak da je dobio neku poruku, mogao je da primi slede6u, on se vei udaljavao br-zinom koja trejednom odredenom U rasla. pri-tom neprestano nutku najudaljenije galaksije koje su me videle (ili koje su uiOete transparent VIDEO SAM TE iz neke nama bliZe galaksij-e, ili transparent VIDEO SAM ONO VIDE6 SnM TE iz neke malo udaljenije) stiii ie do granice od deset milijardi svetlosnih- godina nakon dJga 6e se, kada prekonje predu, udaljavati brzinom od 300.000 kilometara u sekundi, odnosno brZe od svetlosti, i nikakva slika vi5e neie moii da ih sustigne. Postojao je, dakle, rizik da zadrLe svoje priu.Jmeno pogre5no mi5ljenje o meni, koje ie od tog trenutka postati konadno, nepopravljivo, nepobitno,. i stoga, nineki nadin, tadno, odnosno u skladu sa istinnm
Dakle, bilo je neophodno da se nesporazum
Sto
pre raziasni. A da bih ga razjasnio' mogao sam se nadati samo iednom: daiu me, nakon tog dogadaja' videli i u nekim drugim situacijama, kada sam se poka-
zao u sasvim drugadijem svetlu, odnosno u onom pravom - u to nisim sumnjao - u kakvom bi trebalo iu *" pamte. Tokom poslednjih dvesta miliona godina, takvih prilika je bilo na pretek, a meni 6e biti douoSnu sambiednijedina, jasna kao dan, kako ne bih 130
pravio zbrku. Eto, na primer, setio sam se jednog dana kada sam zaista bio ono Sto jesam, odnosno ba5 onakav kakvim sam Zeleo da me drugi vide. To je bilo - izradunah na brzinu - tadno pre sto miliona godina. Dakle, iz galaksije udaljene sto miliona svetlosnih godina upravo su me sada gledali u toj, za moj ugled tako laskavoj situaciji, i njihovo se mi5ljenje o meni nesumnjivo upravo menjalo, ispravljajuii odnosno pobijajuii onaj prvi letimidni utisak. Upravo sada, ili uskoro: jer je rastojanje izmedu nas sada moralo biti najmanje sto jedan milion svetlosnih godina a ne viSe sto; kako bilo da bilo, trebalo je samo da sadekam da prode isti broj godina kako bi svetlost odande stigla dovde (tadan datum dolaska izradunao sam odas posla, imajuiu u vidu i,,Hablovu konstantu"), pa da saznam njihovu reakciju. Ko je uspeo da me vidi u trenutku -r sasvim sigurno 6e me videti i u trenutku y, a buduii da je moja slika u trenutku y bila mnogo uverljivija od one u trenutku x - Stavi5e, rekao bih: upedatljivija, od onih koje se jednom vide i viSe nikada ne zaboravljaju znadi da iu po 1' biti i zapamien, dok ie ono Sto je videno u trenutku x biti smesta zaboravljeno, izbrisano, poito najpre bude samo na kratko prizvano u se6anje, moZda kao opro5tajno pozdravljanje ili opaska: zami.lite samo, nekome kao 5to je y moZe se dogoditi da bude viden kao x pa da drugi pomisle da je zaista kao -. dok je sasvim jasno da je on nesumnjivo kao y. Bezmalo su me radovale kolidine onih VIDEO S \M TE koji su nicali na sve strane, jerje to bio znak ja se nalazim pod budnom prismotrom te da im, sto:a. neie promaii moj najsvetliji dan. On 6e imati rdnosno: vei ima, mimo mog znanja - mnogo veii ,.d.1ek od onoga - ogranidenog na jedan odredeni pro.:or. a povrh toga, moram pnznati, nadasve periferan - koji samja tada u svojoj skromnosti odekivao. 1al lJl
Prislanjam desno oko na okular, Zmureii, sasvim polako podiZem kapak, evo, savr5eno, uhvatio sam celo sazu€Zde, u sredini stoji jedan transparent, ne vidi se dobro, bolje da izo5trim fokus..' PiSe: TRA-LA-LALA. Samo-to:TRA-LA-LA-LA' U trenutku kada sam izrazio samu su5tinu svoje lidnosti s oditom jasnoiom i nedvosmislenom otvoreno5du, u trenutku kada sam ponudio kljud za tumadenje svih postupaka iz mog pro5log i budu6eg Livota i za dono5enje sveobuhvatirog i nepristrasnog suda, onaj ko je imao ne samo mogu6nost ve6 i moralnu obavezu da posmatra Sta ja radi-m, i da to upamti, Sta je video? jedno veliko niSta,
nije primetio niSta, nije uodio ni5ta posebno. Otkri6e da je dobar deo mog ugleda bio prepu5ten na milost i nemilost nekog tipa koji uliva tako malo poverenja, nadisto me je porazilo. Dokaz o tome ko sam ja, dokaz koji sam zbog mnogih povoljnih propratnih okolnosti mogao smatrati neponovljivim, proiao je tek tako, neopaZen, uludo straien, nepovratno izgubljen za ditavu jednu oblast univerzuma, samo zato 5to je taj gospodin sebi dao pravo na svojih pet minuta odsutnosti, rasejanosti, slobodno recimo i neodgovornosti. blenuii uvis poput kakve bene, moZda obuzet raspomamljenom razdraganoSiu onih koji popiju da5icu vi5e, i nije naiao ni5ta pametnije da napi5e na svom ffansparentu nego neke besmislene znake, moZda isprazni motivdii koji je zviZdukao, zaboravljajuii na svoju duZnost: TRA-LA-LA-LA. Kakvu-takvu utehu pruLala mi je samo jedna misao: da ie posmatradi u drugim galaksijama biti marljiviji. Nikada kao u tom trenutku nisam bio tako zadovoljan velikim brojem gledalaca koje je imala ona stara mrska epizoda, a koji 6e sada biti spremni dauzmu u razmatranje nove aspekte te situacije. Vraiao sam se teleskopu, svake no6i. Posle nekoliko noii pojavila sejedna galaksija na pravom rastojanju, u svoj svojoj blistavosti. Imala je i transparent. Na njemu je pisalo: IMAS VUNENU MAJICU. Sa suzama u odima bacih se na iznalalenje bilo kakvog obja5njenja. MoZda su tamo, tokom svih ovih _eodina, do te mere usavrSili teleskope da se sada zab avlj aj u po smatrajuii najbeznadaj nij e detalj e, maj icu koju nosim, da li je od vune ili pamuka, a sve ostalo ih uopite ne zanima, niti im je stalo. I od ditave moje akcije, moje - mogu slobodno re6i - Sirokogrude i velikoduine akcije, nisu zapamtili nijedan drugi element osim moje vunene majice, fantastidne majice,
t32
t33
Trebalo je, zatrm, imati u vidu i ona nebeska tela sa kojih - uiled nepaZnje ili loieg poloZaja - nisu videli mene vei samb transparent VIDEO SAM TE iz susedstva, ali su takode istakli svoje transparente s natpisima IZGLEDA DA SU TE VIDELI, ili: OOeNpe SU TE VIDELI, SAMO DA ZNAS I loseiao sam kako iz tih redi izbija das radoznalost, das sarkazam); i tamo su sve odi bile uperene u mene. jer ba5 zato Sto su propustili jednu priliku, neie dopustiti da im promakne sledeia, i imajuii o trenutku x samo posrednu i hipotetidnu vest biie jo5 spremniji da jedinu pravu realnost vezanu za mene' prihvate - Tako y6ekao se odjek trenutka y prostirati kroz vreme i prostor, sti6i ie do najudaljenijih i !fjpr11n galaks.Ua' i one 6e uma6i svakoj naknadnoj slici, hitajudi trista hiljada kilometara na svetlosni sat i nose6i onu ve6 konadnu sliku o meni, izvan vremena i kosmosa, koja je postala istina Sto u svojoj sferi,neogranidenog ptdenim sadrZi sve ostale sfere polovidnih i oprednih istina.
Stotinak miliona vekova, na kraju krajeva, nisu
vednost, medutim, meni se dinilo da im nema kraja' Najzad stiZe noi koju sam dekao: teleskop je Ye9 19-
ko vreme bio usmeren prema onoj prvoj galaksiji.
nema sta, moZda bi mi u nekom drugom trenutku bilo drago 5to su je uodili, ali ne tada, ne tada. U svakom sludaju, dekalo me je joS toliko drugih svedodenja: prirodnoje da od svih njih neko i zakaLe:
nisam bio jedan od onih koji zbog takve sitnice gube prisebnost. I zaista, nqzad sam iz jedne malo daije galaksije dobio dokaz da je neko sasl'im lepo video kako sam se ponaSao i stoga s ushiienjem dao pravu, odnosno zadovoljavajuiu ocenu. Eto, na svom transparentu je napisao: ONAJ TIP JE ZAISTA SJAJAN. Sladio sam se time s neizmernim zadovoljstvom- zadovoljstvom koje je, ne zaboravite, samo potvrdivalo moja odekivanja, odnosno moju uverenost da 6e mi biti odato priznanje za moje prave zasluge -, kad moju paZnju privude red ONAJ TIP. Sto li su me zvali ONAJ TIP, ako su me ve6 videli, makar to bilo samo u onoj nepovoljnoj prilici, no, svejedno, zar im ip,ak nisam morao biti dobro poznat? JoS vi5e izo5trih fokus teleskopa i na dnu transparenta otkrih jedan red ispisan nesto sitnijim slovima: KO LI JE TO? KO CE GA ZNAII. MoZete li zamisliti ve6u nesreiu? Oni koji su raspolagali.svim elementima neophodnim za stvarno razumevanje moje su5tine, nisu me prepoznali. Uop5te nisu povezali tu hvale vrednu epizodu sa onom sramnom, koja se dogodila pre dvesta miliona godina, dakle, i dalje 6e mi pripisivati tu sramnu epiiodu, a ovu ne6e, ova 6e ostati samo jedna bezlidna, anonimna zgoda koja nije postala deo nidije pride. Moj prvi nagon be5e da podnem da maiem transoarenlom: ALI TO SAM JA! Odustao sam: demu? tb Ui viOeti za vi5e od sto miliona godina, a sa prethodnih trista i ne5to koje su proSle od trenutka ir, priblizili bismo se broju od pola milijarde godina; da bih bio siguran da ie me shvatiti, morao bih da ulazim u detalje, da se ponovo vra6am na onu staru pridu, to jest upravo ono Sto sam najviSe Zeleo da izbegnem'
Sada
vei vi5e nisam bio toliko siguran u
shvatili Sta se dogada, ne razumevaju6i suitinu, ne analizirajuii one elemente moje lidnosti koji su se iz sludaja u sludaj sve vi5e isticali. Samo jedan transparent govorio je ono Sto sam zaista odekivao: NEGO, DA ZNAS DA SI ZAISTA SJAJAN! PoZurih da potraZim u svojoj beleZnici kakve su reakcije bile u toj galaksiji u trenutku x.I zamislite sludajnosti, to su bili ba5 oni kod kojih se pojavio transparent NE VIDI SE AMA BAS NISTA. Odigledno da su me u tom podrudju univerzuma najvi5e uvaZavali, nema zbora, evo napokon razloga da se razveselim, medutim, nisam oseiao nikakvo zadovoljstvo. Buduii da ovi moji oboZavatelji nisu bili medu onima koji su prethodno mogli da steknu po,ere5no mi5ljenje o meni, primetih da me za njih uopite nije briga. Oni nisu mogli da mi pruZe dokaz da je trenutak 1' porekao i izbrisao trenutak x, i moja muka se nastavljala, oteiana svojom dugotrajno56u i dinjenicom da nisam znao da li ie njeni uzroci sada ili ikada biti otklonjeni. Naravno, trenutak x i trenutak y bili su, za posmatrade rasute po univerzumu, samo dva od bezbroj moguiih uodljivih trenutaka, i zaista, u sazveZdima smeitenim nanajrazli(itijim rastojanjima svake noii su se lojavljivali transparenti koji su se odnosili na druge :pizode, transparenti na kojima je pisalo SAMO NA-
PRED TAKO DOBAR SI. JOS UVEK SI TAMO. P.\ZI STARADIS, LEPO SAM JA REKAO. Zasvaii od njih mogao sam da napravim proradun, toliko !\'etlosnih godina odavde do tamo, toliko svetlosnih _:odina odande dovde, i da saznam na koji se tadno :ogadaj odnose: svi postupci u mom Zivotu, svaki put
i I
I
t
t34
sebe.
Strepeo sam da mi ni iz ostalih galaksija ne6e stiii niSta bolje vesti. Oni koji su me videli, videli su me delimidno, fragmentarno, odsutno, ili su tek donekle
135
kada sam gurnuo prst u nos' svaki put kada sam uspeo da isk-oeim iz tramvaja u pokretu, sve je to jo5 uvek putovalo od jedne do druge galaksije' sve se to uzimalo u razmatranje, davali su se komentari, izno-
sila mi5ljenja. Komentari i mi5ljenja nisu uvek bili umesni: natpis C, C, C odnosio se na dogadaj kada sam tre6inuivoje plate dao u dobrotvorne svrhe; natois OVOGA PUTA SI MI SE DOPAO na onaj dogabaj kada sam u vozu zaboravio rukopis rada koji me ie koStao mnogo godina truda i istraZivanja; moje iluuno uvodno predavanje na Univerzitetu u-Getingenu bilo je prokomentarisano natpisom: CUVAJ SE PROMAJE. U izvesnom smislu, mogao sam da budem miran: ni5ta od onoga 5to sam radio' dobro ili loSe, nije p-otpuno i5dezavalo. Jedan odjek bi se uvek spasao, 5tavi5e: nekoliko odjeka koji su se menjali od jednog.do drugog kraja univerzrrma, u onoj sferi.koja se Sirila i stvarala druge sfere, ali te vesti su bile nepovezane, neuskladene, nebitne, iz njih se nije videla vezaizmeda mojih postupaka i neki nov postupal. nU.t mogao da objasni ili da ispravi onaj drugi,. tako da su oni ostali naslagani jedni na druge, u pozitivnom ili negativnom svet-lu, liao u nekom beskrajno dugadkom polinomu koji prosto nije mogu6e svesti na jednostavni-
ji
izraz.
radim u takvoj situaciji? Bilo ie besmisleno dise i dalje bavim pro5lo56u; do sada ie i51o kako ie i5lo; morao sam da se potrudim da ubudu6e ide bolje. Bilo je vaZno da se u svemu onome Sto radim jasno-vidi Sta je su5tina, na Sta se-stavlja akcenat, Sti je neophodno primetiti. a Sta ne. Nabavio sam ogroman transparent sa znakom koji pokazuje p.favic, jedan od 6nih sa stisnutom pesnicom i ispruZenim laZiprstom. Kad bih se spremio na neki poduhvat je samo na koii sim Zeleo da skrenem paZnju, trebalo
I
;
Sta sam mogao da
136
da podignem taj transparent, vode6i raduna da prst bude uperen na najvaZniji detalj radnje. Za one :.renutke kada sam Zeleo da prodem neopaZen, napravio sam drugi transparent, s rukom koja je pruZala palac u suprotnom pravcu od onog gde sam se ja nalazio, tako da skrenem paZnju na ne5to drugo. Bilo je dovoljno da te transparente nosim sa sobom kud god da krenem i da podiZem jedan ili drugi, u zavisnosti od prilike. Bila je to, dakako, dugorodna operacija: posmatradi udaljeni stotinak hiljada svetlosnih milenijuma videie ovo Sto ja sada radim sa zakaSnjenjem od stotinjak hiljada milenijuma, a ja 6u sa zaka5njenjem od jo5 stotinjak hiljada milenijuma proditati njihove reakcije. Ali, to zakaSnjenje bilo je ne-
tzbelno; postoj ao je, naZalost, j o5 j edan problem koj i nisam predvideo: Sta da radim kad primetim da sam podigao pogre5an transparent? Na primer, u jednom trenutku bio sam uveren da sam na pragu poduhvata koji 6e mi doneti ugled i dostojanstvo; poZurio sam da istaknem transparent sa kaZiprstom uperenim u sebe; ali sam se baS u tom trenutku straSno obrukao. napravio neoprostivu glupost i pokazao svu bedu ljudskog roda, da prosto propadnete u zemlju od sramote. Ali, igra je ve6 bila zavr5e:ra: ta slika sa transparentom koji pokazuje moj podu:rvat brodila je vasionom, vi5e niko nije mogao da je zaustavi, proZdiralaje svetlosne godine, prostirala se -*roz galakslje, izazivala u milionima nastupaju6ih '. ekova komentare i smeh i mre5kanje noseva, koji ie .: iz bezdana milenijuma vratiti do mene i obavezati :re na joS nezgrapnija pravdanja, na nespretne pokuiaje ispravke... Drugi putje, pak, trebalo da se suodim sajednom ::prijatnom situacijom, jednim od onih dogadaja u -:'' otu koje smo prinudeni da preturimo preko glave, ::ajuii unapred da, kako god bilo, nema nadina da se r31
izvudemo neokaljani. Za5titih se odmah transparen1 tom sa palcem koji je pokazivaou lYProtnom smeru nesituaciji oOoft. U toj nadawe oietljivoj i Skakljivoj odekivano sam pruZio dokaz prisutnosti duha, urav-
noi"Z"nosti, udtivosti, odre5itosti u odludivanju Sto ntf.o - a ponajmanje ja sfm - nikada nije ni pomislio da postoji u meni: najednom- sam se rastpao rlznlcom vrlina koje su pretpostavljale dugotrajno sazrevanJe jednog karakteia; ittansput.nti: t-a to vreme odvra'6ao pSglede posmatrada sneeuei ih na jednu saksiju s boZurima u nePosrednoj blizini' Ovakvi sludajevi koje sam isprva smatrao rzvzeclcema i plodovima neiskustva' de5avali su mt se sve poda prinuden le". it"t utno bih shvatio da iu biti tuZ". ono Sto nisam Zeleo da se vidi' a da sakrijem pre ono Sto sam pokazao: nije bilo nadina da stignem na paZnju obraiati treba ne rfite i da upozorim da transparent. Poku5ao sam da napravim i treii transparent: NE VALI koji bih podizao kada Zelim da oporrgnem 9nvideai-piettroOni, ali ta slika 6e se u svakoj galaksiji jednom reispravi, da trebalo bi koju potte one ii tet
st.,u ie vei bila udinjena i tu nije bilo pomoii o"i* Ou ioS .lednom naprauim t-qO4f g9.t99e' pri demu bi trinsparent NE YAZI ONO NE VAZI, u nastoda se to ispravi, bio jednako beskoristan' 'ianiu hastavio tu- du Ziviml5dekujuii davno pro5li treiuOu ie iz galaksija stiii komentari na nove epinutat -ode koje su ,u riene bile prepune neugodnih i nepn; fi8nin tt.nutaka, i kada iu ia modi da uzvratim Saljuii
tir.
im svoje odgovore, koje sam ve6 proudavao' razvrstaditim sludaieviml.. za ro weme, galaksije to,i toiin sam se najvi5e iskompromitovao ve6 su
; ;.;;"
pievaliiuale pragove hituarOi svetlosnih godina taiuo*'Uttinoio d'u 6e moje poruke, kako bi ih stigle' *"*ti da grabe vasionom Evrsto se hvataju6i za n1i' 138
hovo ubrzanje pri uzmicanju: tako 6e jedna po jedna nestati s poslednjeg horizonta od deset milijardi svetlosnih godina iza kojeg se ne moZe videti nijedan vidljivi predmet i sa sobom poneti sada vei neopozivo miSljenje.
I razmiSljajuii o tom njihovom sudu koji vi5e ne6u mo6i da promenim, najednom osetih svojevrsno olak5anje, kao da iu mir pronadi tek onog trenutka kada vi5e ne bude nidega da se doda ili oduzme tom proizvoljnom beleZenju nesporazuma, i dinilo mi se da galaksije koje su se postepeno pretvarale u kraj repa svetlosnog ztaka odmaklog izvan sfere tmine, nose sa sobom jedinu moguiu istinu o meni, i jedva sam dekao da jedna po jedna sve krenu tim putem.
SPIRALA
'n'ei tada imao svoju bilateralnu simetriju, ni manje ni viSe nego kao troreZnjaci i svi vi ostali, ali u mom seianju se ta dva otvora uop5te ne razlikuju, unosio sam i izbacivao stvari tamo gde bi mi palo na pamet, unu-
ili napolje, bilo je svejedno, razlike i prenemaganja su doSli mnogo kasnije. S vremena na vreme bi me uhvatile bubice, Sto jest, jest; na primer, da se pode5em ispod pazuha, ili da prekrstim noge, a jednom dak i da pustim brkove u obliku detke. Ove redi koristim zbog vas, da biste me bolje shvatili: mnoge pojedinosti tada nisam mogao da predvidim: imao sam ielije, gotovo identidne, koje su jednako obavljale isti posao, zategni-opusti. Ali, s obzirom da nisam imao oblik, oseiao sam u sebi sve moguie oblike i sve pokrete i grimase i moguinosti ispuStanja zvukova, dak i onih nedolidnih. Sve u svemu, moje misli nisu imale granica, to i nisu bile misli jer nisam imao mozak u kojem bih ih smi5ljao i svaka je ielija mislila za sebe sve ono Sto se odjednom moglo misliti, ne pomoiu slika koje nam ni u kom obliku nisu bile na raspolaganju, vei jednostavno na onaj neodredeni nadin na koji sam oseiao da sam tamo, Sto nije iskljudivalo nijedan nadin na koji sam oseiao da sam tamo na neki tra
Za vetinu mekuiaca vidliiva organska forma nema veliku vainost u Zivotu pripadnika iedne vrste, budtrti da se oni medusobno ne mogu videti ili imaju samo nejasnu predstavu o drugim iedinkama !..tYry okruienju' "To ne'iskljuiuie mogicnost da iare iivih boja i oblici koji nami izgledaiu-kao neito najlepie na svetu (ito je ' ni primer, sluiai s mnogim ikoljkama gastropoda) postije nezavisno-od bito kakvog odnosa s vidliivoilu'
I Hoiete dakalete kao ja, kada sam bio priljubljen uz onu hdd - upita qfwfq - sa talasima koji se diZu i sou5taiu, a ia nepomidan. tesno pripijen' usisavam ono Stir je mbglo da se usisa i sve vreme samo o tome
razmi5ljam? Ako biste hteli da znate neSto viSe o tom
ure-en"u, ja vam ne mogu bogzna- Sta reii' Oblik nisam imao] odnosno, nisam znao da ga imam, odnoino, nitu- znao dase bilo kakav oblik uop5te T9Z" I imati. Rastao sam na sve strane pomalo' kako bi mi doilo; ako je to ono Sto nazivate zrakastom simetriiom. to rnudi da sam imao zrakastu simetriju, ali, isti'ni za voliu, na to nikada nisam obratio paLnju' Za*o bih morab da rastem vi5e na jednu nego na drugu stranuf Niturn imao ni odi ni glavu niti bilo koji drugi deo tela koji bi se razlikovao od bilo kog drugog' SadaLeleda me ubede daje od ona dva otvora koja sam imao jedan predstavljao usta a drugi anus, i da sam t40
drugi nadin. To moje tadaSnje stanje bilo je bogato
i slobodno i zadovoljno, sasvim suprotno od onoga Sto biste vi mo-eli da pretpostavite. Bio sam neZenja (ondainji sistem reprodukcije nije zahtevao dak ni privremena sparivanja), zdrav, bez velikih prohteva. Kada je dovek mlad, pred sobom ima ditavu evolucrju i svaka vrata su mu otvorena, a u isto vreme moZe da uZiva i u tome Sto je tamo na hridi, kao meso mekuSca, pljosnato i vlaZno i blaZeno. Ako se to uporedi s ograniienjima koja su doSla kasnije, ako se samo pomisli da posedovanje jednog oblika iskljuduje druge oblike, na ono trange-frange bez nepredvidljivosti, pri demu dot41
dete do toga da se ose6ate kao u zatvoru, e pa onda mogu reii da je to zaista bio sladak Zivot' I{utuuno, iiveo sam povudeno, to je tadno, nema ni govora da bi se to moglo porediti s druStvenim Ziuoio* kakav se danas vodi; dak priznajem i da sam -
pomalo zbog godina, a p91alo. zbog uticaj.a okoline blo, Ou kaZe-rno, narcisoidan; jednom redju, bio sam tamo i sve vreme se posmatrao, video sam sve svoje
vrline i sve svoje mane i dopadao se samom sebi, 5to zbog jednih Sto zbog drugih; dodu5e, nisam imao sa treba. uzeti u obzir' 3i*E - iu se uporedujem, to takode lU, ipak, nisam-bio toliko zaostao da ne znam da osim mene postoji i ne5to drugo: ona hrid za koju sam bio priljubtien, rizume se, a i-voda koja me je u talarGi ripf:,iskivala, ali isto tako i neke druge stvari' tro6u re3i, svet. Voda je bila veoma pouzdan i precije jestive materue zan izvor informacija: donosila mi povr5inom, a t svojom ditavom koie sam ia usisavab jestive koje su mi poali bile nisu koje *nog. druge me je okruSto onome o predstavu itvorim rnugit" da Zivilo. Princip je bio slededi: stizao je talas i ja sam r., n" odlepljirjuii se od hridi, maldice pridizao' doarS. i"Ouu'piimetno, bilo je dovoljno da samo malo oiuUuui- pritisak i - plafl voda bi me.odozdo zapljusnula, prepuna materija i oseiaja i nadtaiala' 4 ti .n3. ataZili, t nii.nu nikada nisi bio nadisto: ponekad. bi goliianje i dolazilo ti je da- uo.""l od smeha' "i.ti" pon.f.u? jezu. peckanje, svrab, tako da je postojalo 6.iUto: mogudnosti zi zabavu i emocije' Ali' nemojie misliti disam ja bio pasivan i da sam-otvorenih usta prihvatao sve ono Sto je stizalo: posle nekog'rremena stekao sam iskustvo i naudio da veoma brzo ocenim kakva mi vrsta robe stiZe, kao i da odludim kako treba da se pona5am da bih iz toga izvukao Sto u"eu fotitt ili izbegao one neprijatne posledice' Sva mudrost je bila u igtl miSiea u kojoj su udestvovale 1
Aa
ielije koje sam imao, odnosno u tome da se opustim u pravom trenutku: i mogao sam da biram, da odbijem, privudem, pa dak i da ispljunem. I tako saznadoh da postoje t drugi, element koji me je okruZivao vrveoje od njihovih tragova, drugi,tako neprijateljski razliditi od mene ili meni odvratno slidni. Sada iete joS pomisliti da sam bio dZangrizalo, Sto nije tadno; naravno, svako je i dalje gledao svoja posla, ali prisustvo tlh drugih me je hrabrilo, otkrivalo mi da je prostor oko mene nastanjen, oslobadalo me sumnje da predstavljam uznemirujuii izuzetak, sumnje da je samo meni sudeno da postojim, kao da sam sve
uklet.
Apostojale sui druge. Vodaje prenosila neku posebnu vibraciju, ne5to kao gili-gi1i, dobro se se6am kada sam to prvi put primetio, ho6u reii: ne prvi put, seiam se kada sam primetio da sam to primeiivao kao ne5to Sto mi je oduvek bilo poznato. Po5to sam otkrio da postoje, obuze me silna radoznalost ne toliko da ih vidim, niti da one mene vide - s obzirom da, pod jedan, nismo imali odi, a, pod dva, polovi jo5 uvek nisu bili izdiferencirani: svaka jedinka bila je identidna onoj drugoj i gledajuii nekog drugog ili neku drugu osetio bih isto zadovoljstvo kao da gledam samog sebe - vei radoznalost da saznam da li bi se izmedu mene i njih neSto dogodilo. Podeo sam da izgaram, ali ne od Zelje da udinim neSto posebno, Sto nije doiazilo u obzir, znajudi da nije postojalo ni5ta poseb:ro 5to bi moglo da se udini, a jo5 manje ne5to Sto nite bilo posebno, vei da na neki nadin na tu vibraciju cdgovorim nekom odgovaraju6om vibracijom, ili, rolje redi: nekom svojom lidnom vibracijom. jer tu je sr akako postojalo neito Sto nije bilo isto kao kod te lruge, to jest, vi biste sada mogli da mi pridate pride hormonima, ali za mene je to bilo ne5to predivno. r43
Sve u svemu, jedna od njih je, pljil pljis pijis'.izbacivala svoja jajaSca, a ja sam ih, pljus pljus pljus' oplodavao: we-je to odlazilo dole u more, izme5ano' ;;;k- vodu ugrejanu suncem; nisam vam rekao da rurn nu.
ju ,unc" otJdub, mladilo je more i zagrevalo ste-
Jedna od njih, rekao sam. Jer, od svih tih Zenskih poruka kojimi me je more zasipalo, u.podetku poput
bili ;;d;ii;i;ile dorbe diji su svi iastojci za mene razliku praveii ne rovao po sam kojbj i"Onufo dobri i '*.i" odjednom sam shvatio Sta je to Sto naj"ii*., mom ukusu, ukusu koji m1' da se razuvi5e odgovara
m".no,lo tog trenutka nije bio poznat' Sve u svemu' ili;^t;; r"tiiugen. Ili, bolje redeno: podeo sam da
o..ooinui.t, di izdvajam 2nakove te jedne od zna-e te znakor [o"'" -[oi" o"ii, drugih, 5tavi5e. iekao sam ih'
tu-
pode5 da prepoznajem' traZio sam
ih'
Stavi-
sam dru5.:;; znakove t
ja od*ou*u,j drugim, mojim znakovima' ito ie reii t"tit U[ ,"riubfien'u nju a ona u mene' Sta viSe traZiti od Zivota? rzSada su se obidaji promenili i vama verovatno zaljuse da neko tek tako moZe da nf.J^ ".pointljivo pre toga nije s njom izlazio'lpak' a da Ei " ""t,itimd, posredstvom onog nedega Sto je bilo samo nJeno I nlvode i Sto ;ii;;i5., 5to je oitajalo-u rastvoru morske sam toprimao su mi talasi siavljali na raspolaganje' ni moZete ne vi to iitu torieinu informacija o'njofda informauopStenih i Ju iu.itfit": ali ne povr5inskih
;U;k;j;a;"as dobijamo dok gledamo' miri5emo' doAiruiemo ili slu5amb glas. ve- onih su5tinskrh infor-
jJ kasnije
moja ma5ta mogla sam da je zamiradi'-Mogao da i nadrigadko ".lii'"r." lf:". tu minuciloznom preciznoSdu, i to ne baS daza-
;.ri;;
kojima
144
mi5ljam kako izgleda, Sto bi bilo vrlo banalno i prostadki s moje strane, vei da zami5ljam u sta bi se ona, kojaje sada bila bez oblika, pretvorila kada bi poprimila jedan od bezbrojnih moguiih oblika, ostaju6i pri tome uvek ona ista. Odnosno, nisam baS zami5ljao oblike koje bi ona mogla poprimiti ved sam zamiSljao onu posebnu vrednost koju bi ona, poprimajuii ih, podarila tim oblicima. Jednom redju, dobro samje poznavao. I nisam bio siguran u nju. Povremeno su me obuzimale sumnje, strepnje, ludila. Nisam to javno pokazivao, vi dobro znate kakav sam, ali ispod te bezizraLajne maske smenjivale su se pretpostavke koje dak ni sada ne moda priznam. ViSe puta sam posumnjao da me vara, -eu da poruke ne Salje samo meni ve6 i drugima, viSe puta sam poverovao da sam jednu od tih poruka i ulovio, ili da sam u jednoj, upuienoj meni, otkrio tradak neistine. Bio sam ljubomoran, to sada mogu da kaZem, ljubomoran, ali ne toliko Sto nisam imao poverenja u nju koliko zato Sto sam bio nesiguran u sebe: ko mi je garantovao da je ona zaista shvatila ko sam ia? Stavi5e: da je zaista shvatila da ja postojim? Ta veza. koja se medu nama dvoma odvijala preko morske vode - jedna ispunjena i kompletna veza, Sta sam viie mogao da poZelim? - bila je za mene apsolutno lidla. \'eza izmedu dve jedinstvene i razlidite lidnosti; a za nju? Ko mi je garantovao da ono Sto je naSla u meri ne moZe da nade i u nekom drugom, ili u nekoj dru_roj dvojici ili trojici ili desetorici ili stotini njih kao i:o sam ja? Ko je mogao da tvrdi da to njeno preda'. anje na5oj vezi nije bilo beslovesno, bez trunke svetek kolektivna raskala5nost, po principu ko Sta
':r. -:r ati?
Da te sumnje nisu odgovarale istini potvrdivale su povremeno proZete i
.rj smerne i pritajene vibracije,
,:,meZljivo5iu koja je jo5 uvek bila prisutna u na5oj 145
komunikaciji; ali 5ta ako su upravo stidljivost i nei,kurtuo doveli do toga da ona ne pokloni dovoljno neoaZnie moiim osobinama a to iskoriste drugi da se posrotica' ona' A di'oje? ooazino ui'uku izmedu nas da sam to i dalje ja, ne prave6i razliku izmedu "i*je jednog i drugog, te se u naSe najintimnije igre umeSa ditava gomila nePoznatih?'.. ZeTad"a sam podeo da izludujem krednjadku rvat' nadin nedvosmislen na ie Sto ne5to udinim da leo sam obeleZiti moje prisustvo i Stititi tu moju individualnost od neodredene nepostojanosti svega. o.stalog' .Nema svrne da sada gomilam iedi poku5avajuii da objasnim kakvu je novinu predstavljala ova moJa namera' Jer i.Z i oitu ptuu t.d koiu sam izrekao na podetku kazuie vi5e neeo Sto vebu uiiniti. Zeleo sam da ucinirn ne'Sio, a utiirajuii u obzir da nikada nisam niSta udinio je nitioomistio da se ne5to uop5te moZe udiniti, to vei prada podeh I tako dogadaj. veliki ,u*b po sebi bio je bila to a je pamel, pala na mi koja ui- piuu stvar je pokoji pla5ta mesnatog oboda od Polaze6i Skolji
t46
pravio; ali, dok sam je pravio, nisam to dinio zato da bi mi kasnije koristila, vei naprotiv, kao kada nekome dode da ne5to uzvikne, Sto bi mirne du5e mogao i da ne udini, ali ipak udini, kao kada neko kaZe ,,ehl" ili ,,ahl", tako sam i ja pravio Skoljku - tek da bih se iskazao. I u to iskazivanje uloZio sam sve misli koje sam duvao za onu tamo, sav bes koji je u meni izazivala, neZnost s kojom sam o njoj razmi5ljao, Zelju da postojim zanju, da budem ono Sto jesam i da ona bude ono 5to jeste, i ljubav prema samom sebi koju sam prenosio na ljubav prema njoj, sve ono 5to je moglo da bude redeno samo preko ove ljuiture u obliku Skoljke uvijene u spiralu. Krednjadka tvar koju sam izludivao polako je, u pravilnim intervalima, dobijala boju, i tako su se stvarale predivne pruge koje su presecale spiralu, i ta Skoljka je bila neSto sasvim razlidito od mene, ali u isto vreme i onaj istinski deo mene, objainjenje onoga 5to sam ja u stvari bio, moj portret prenesen u jedan ritmidki sistem volumena i pruga i boja i dvrste tvari, a i njen portret prenesen u isti taj sistem, ali takode i njen istinski portret, nje onakve kakva je zaista bila, jer je u isto vreme i ona sebi pravila Skoljku poput ove moje i ja sam, ne znajuC| oponaSao to sto je dinila ona a onaje, ne znajuii, opona5ala ono to Sto sam dinio ja, i svi drugi su oponaSali sve druge i pravili sebi takve istovetne Skoljke, tako da bismo opet bili na podetku da nije bilo nepobitne dinjenice da je najlakse re6i ,,istovetan", ali ako bolje pogleda5, otkride5 rezbroj malih razliditosti koje bi kasnije mogle posta:i nepojmljivo velike. Dakle, mogu redi da se moja Skoljka stvarala sama -.d sebe, pri demu se ja nisam preterano trudio da ona -zsleda ovako a ne onako, 5to ne zna(i da sam ja za !\ e to vreme bio rasejan, prazne glave; Stavi5e, potpu:--r sam se predavao tom dinu izludivanja ne dopu5ta,,41
motikoi okopava-zemliu i, ne primetuiuti, otkopava i ponovo zakopava delit motike iz neolita, sliine niego' 'voj, u povrtiiaku koii okruiuje astronomsku opsenta'
toriju s teleskopima uperenim u nebo i na iiiem pragu sedi iuvareva kter i iita horoskop u jednom nedeliniku koji na naslovnoj strani donosi sliku glavne iunakinje iz filma,,Kleopatra", sve to vidim i nisam nimalo iznenaden jer pravljenje ikolike obuhvata i pravljenje meda u satu i ugalj i teleskope i Kleopatrino carsfvo i filmove o Kleopatri i piramide i crtei znakova zodija' ka haldejskih astrologa i ratove i carsfva o koiima govori Herodot i reii koje je napisao Herodot i dela napisana na svim jelicima ukljuiuju1i i Spinozina deLa na holqndskom i kratku beleiku od ietrnaest redova o Spinozinom iivotu i delu u tomu ,,Rh-Stijl" enciklope' dije u kamionu kojeg je kamionet za sladoled ipak pretekao i tako, iini mi se da sam, praveti ikoljku, radio i sve drugo. Osvrtem se oko sebe i koga traiim? Uvek je ona ta koju zaljubljeno traiim vet pet stotina miliona godina, i vidim na plaii jednu kupaiicu iz Holandije kojoj iuvar plaIe sa zlatnim laniitem oko vrata pokazuje, da bi je uplaiio, oblak piela na nebu, prepoznaiem ie, to je ona, prepoznajem je po jedinstvenom naiinu na koji podii.e rame gotovo dodirujuti obraz, bezmalo da sam siguran, itaviie, rekao bih apsolutno siguran samo da nije izvesne sliinosti koju nalazim i u kteri iurara astronomske opservatorije i u fotografiii glumice naiminkane kao Kleopatra, ili moida u Kleopatri, onakvoj kakva je zaista bila, zbog onog delita prave Kleopatre, koji iivi, kaiu, u svakoj predstavi Kleopatre, ili u matici koja leti na ielu roja, zbog nepokolebljivog poleta s kojim nastupa, ili u ieni s istrgnute stranice iasopisa zalepljene na plastiinom vetrobranu trokolice za sladoled, koja na sebi ima isti kupati kostim kao kupaiica na plaii koja sada sluia sa tranzistora glas jedne iene ito peva, onaj isti glas koji sa svoga radija sluia kamiondZija sa enciklopedijama, i onaj isti za koji sam ja gotovo siguran da sam ga slu'
148
t49
iu6i da mi i5ta i na trenutak odvude paZnju' ne razmlttluluei ni o demu drugom, Sto 6e reii: misleii stalno ni neito drugo jer o Skoljki nisam umeo da razmrSliam. kao StJuostalom niiam umeo da razmi5ljam ni o"demu drugom, ved pridruZuju6i tom nastojanju da napravim Stotitu nastojanje da razmi5ljam o tome da udinim ne5to, odnosno 6ito Sta, odnosno sve ono 5to ie kasniie moii da se udini. Tako da taj posao nije dak bio ni monoton jer se intenzitet misli koli ga je pratio -eranao u bezbroj razliditih misli, od kojih se svaka granala u bezbroj iazliditih postupaka i svaki od njih 1e mogao da posluZi da se udini nebrojeno.mnogo stvan' a Iprovod^enie u delo svake od tih stvari sadrZavaio se u dinu stvaranja ove Skoljke, krug za krugom"'
II tako se sada, nakon pet stotina miliona godina osvirtem oko sebe i iznad te hridi vidim ielezniiki nasip i voz koii prolazi s grupom mlad.ih Holandanki na i ibdnim usam,lienim,putnikom u poslednjem piororu 'kupeu, t
(I
iao svih ovih pet stotina miliona godina, ona je sigurno ta koju iujem kako peva i iiji lik tral.im svuda unookolo a ne vidim niita osim galebova koji klize po povriini mora odakle dopire svetlucanie iata intttna i na trenutak sam ubeden da je prepoznajem u iednoi ienki galeba a samo trenutak kasnije obuzima tne sutn' nja da je ona, u stvari, intun, medutim, mogla bi isto tako da bude bilo koja kraljica ili robinja koiu pominie Herodot ili koja se samo podraqumeva na stranicarna knjige ostavljene da saiuva mesto iitaocu koii je izaiao u hodnik voza da zapodene razgovor s tttristkinja' ma iz Holandije, ili sa nekom od turistkinja iz Holandije, i mogoo bih reti da sam u svaku od njih zaljubljen, a u isto vreme sam sasvim siguran da sam sve ovo vreme zaljubljen samo i iedino u nju. I ito viie izgaram od ljubavi prema svakoj od njih, sve teie se odluiujem da im kaiem: ,,To sam ja!" plaieti se da ne pogreiim i ioi viie se plaieti da ona ne pogreli, da me ne zameni s nekim drugim, s nekim drugim koji bi, s obzirom na ono ito ona zna o meni, zaista i mogao biti zamenjen sa mnom, na primer, iuvar pla/e s laniitem, ili direktor astronomske opservatorije, ili galeb, ili muijak intuna, ili iitalac Herodota, ili sam Herodot, ili motociklista sladolediiia koii ie siiao na plaiu prainjavom stazom izmedu indiiskih smokava i sada je okruien turistkiniama iz Holandiie u kupatim kostimima, ili Spinoza, ili kamiondiiia koji u s,-om ka' mionu nosi kratku beleiku o Spinozinom iivotu i delu u dve hiljade primeraka, ili jedan od trutova koii u agoniji izdiie na dnu koinice nakon ito je izvriio iin produietka vrste.)
sam joj dao, onaj jedini za koji sam znao i koji sam Zeleo da joj dam. Po5to je Skoljka imala oblik, promenio se i oblik sveta, jer sadaje obuhvatao oblik sveta kakav je bio bez Skoljke zajedno s oblikom Skoljke.
I
to
je imalo velikih posledica: talasaste vibracije
su, udarajuii o tela, izmamljivale iz njih posebne efekte, pre svega boju, odnosno ono Sto sam ja koristio za pravljenje pruga i 5to je vibriralo na neki drugadiji nadin od svega ostalog, a tu je bila i dinjenica da je-
dan volumen stupa u poseban volumenski odnos sa drugim volumenima, i sve su to bile pojave kojih ja nisam mogao biti svestan, a koje su ipak postojale. I tako je Skoljka bila kadra da stvara vidljive slike Skoljki koje su - prema onome 5to se o tome zna - veoma slidne samoj Skoljki, jedina razlikaje u tome Sto je Skoljka ovde, dok se one uoblidavaju na drugoj strani, po moguistvu na mreZnjadi. Slika je, dakle, podrazumevalamrelnjadu koja opet, sa svoje strane. podrazumeva jedan sloZeni sistem koji se zove mozak. To jest, dok sam stvarao Skoljku,
ja sam stvarao
To ne dovodi u sumnju dinjenicu da je ta Skoljka pre svega bila Skoljka, i to jedinstvenog oblika koji nije mogao biti drugadiji jer upravo je oblik bio to Sto
i sliku - i to ne samo jednu vei bezbroj, jer se samo jednom Skoljkom moZe stvoriti onoliko slika Skoljki koliko se Zeli - ali to su bile samo potencijalne slike, jer da bi se stvorila slika, potrebno je i sve ostalo, kao Sto sam to malodas rekao: mozak sa odgovarajudim odnim ganglijama, i odni nerv koji prenosi spolja5nje vibracije i koji se na drugom kraju zavrSava nedim Sto je napravljeno upravo zato dabi videlo Sta postoji napolju, a to bi bilo oko. Danas je sme5no i pomisliti da neko ko ved ima mozak iznjega pruZa jedan nerv kao naslepo badenu udicu, i da pri tome, sve dok mu ne izniknu odi, ne mole znati da li napolju uop5te ima neSto da se vidi ili nema. Ja od svega toga nisam imao ni5ta tako da sam bio najmanje pozvan da o tome govorim; ali imao sam svoje mi5ljenje, vaLnoje bilo podeti s vidljivim slikama, a odi ie ve6 do6i kasnije, sa-
150
151
m
me od sebe. Dakle, usredsredio sam se na to da spoljainji deo mene (kao i unutra5nji koji je uslovljavao onaj-spolja5nji) izazove sliku, Stavi5e' onu sliku koja 6e liasnije biti nazvana lepom slikom (u poredenju s drugim slikama koje se ocenjuju kao manje lepe, ruZniikave ili tako ruZne da vam pripadne muka)'
Uzmimo jedno telo kome polazi za rukom da na jedinstven i prepoznatljiv nadin Salje i odbija svetloine vibracije. Sta ono dini s tim vibracijama? - pitao sam se. -Zadene ih za uvo? Ne, istovari ih na prvog koii se tu zadesi. A kako 6e taj reagovati na vibracije koie ne moZe da koristi i koje, dob!:ene na takav nadin, mogu dak i da mu zasmetaju? Hoie li zabiti glavu u peJak? Ne, istegnude je u tom lmery sve dok tadnajviSe izloLena optidkim vibracijama ne ka koja je -douoiino osetljiva darazulje napravu kako bi pottun. u njima uZivala primajudi ih u obliku slika' Jednom redju, ja sam vezu izmedu oka i mozga video kao jedan tunel probijen spolja, snagom onoga 5to je bilo spremno da postane slika, a ne iznutra, Zeljom da se ugrabi neka, bilo kakva slika' I bio sam u pravu: i dan-danas sam siguran da j-e taj projekat - u glavnim crtama - bio ispravan'.Ali mbja gieSka je bila Sto sam verovao da 6e vid pripasti nama, odnosno meni i njoj. Gradio sam jednu harmonidnu i raznobojnu sliku samog sebe kako bih mogao da udem u njeno vidno polj9, z-ayzmem njego.v iredi5nji deo, da ie tu ukotvim kako bi ona neprekidno mogla da uZiva u meni, u snovima i u se6anju i u mislima, a ne samo dok me gleda. Oseiao sam da i ona u isto vreme zradi svoju sliku koja je bila tako savrSena da se nametala mojim tromim, maglom obavijenim dulima, razvijaju6i u meni unutra5nje vidno poSe gde 6e ona konadno zablistati u punom sjaju svoje lepote.
t52
I tako smo zahvaljujudi na5em trudu postali savr5eni predmeti jednog dula koje joS uvek nije bio dovoljno odredeno i koje 6e tek kasnije postati savr5eno upravo zbog savr5enosti svog predmeta, koji smo u stvari bili mi. KaZem vid, kaZem odi; ali jedno sam prevideo: odi koje su se napokon otvorile da nas vide nisu bile na5e vei tude. Bezoblidna, bezbojna biia, vre6e pune creva sklepane zbrda-zdola, nastanila su ditav prostor oko nas, uopSte ne razmi5ljajuii o tome Sta sa sobom da urade, kako da se izraze i predstave u postojanom i konadnom obliku koji 6e obogatiti vidne mogu6nosti onoga ko ih gleda. Odlaze, dolaze, malo tonu, malo izranjaju, u tom prostoru izmedu vazduha i vode i hridi, lutaju rasejani, koprcaju se', a za to vreme mi, ja i ona i svi oni koji su se toliko trudili da izmame oblik iz samih sebe, ostadosmo ovde da u crnom mraku mudi-
mo svoju muku. Zahvaljujuei nama taj
nesre6no
odredeni prostor konadno postaje vidno polje: a ko iz toga izvladi korist? Ovi uljezi koji nikada ranije nisu ni razmi5ljali o moguinosti da bi ne5to uop5te i mogli videti (er onako ruZni kakvi su bili, time zasigurno ni5ta ne bi dobili), oni koji su najmanje marili za oblik. Dok smo se mi znojili obavljajuii najgori deo posla, odnosno trudili se da omoguiimo postojanje nedega 5to se moglo gledati, oni su sedeli skr5tenih ruku i radili samo na tome da svoje lenje receptivne organe u zadetku prilagode onome Sto im se nudilo, odnosno na5im likovima. I neka mi samo ne pridaju o tome da je i njihov posao bio mukotrpan'. rz te sluzave kaie koja je ispunjavala njihove glave svaSta se moglo izroditi, a iznedriti napravu osetljivu na svetlost i nije neka velika mudrost. Medutim, usavrSiti je, e tu bih voleo da vas vidim! Kako biste to izveli da nema vidljivih predmeta za gledanje, ho6u reii upadljivih, 153
hoiu reii takvih koji se nameiu pogledu? Jednom redju, dokopa5e se odiju na na5 radun. I tako vid, nai vid, kome smo se potaino nadali. postade vid onih drugih koji su nas gteahi. Obrniokreni, velika revolucija se odigrala: odjednom, svuda oko nas podeSe da se otvaraju odi i roZnjade i dulice i zenice: nabrekle i isprane odi hobotnica i sipa, zadudene i pihtijaste odi orada i barbuna, ispupdeni i viseie odi rakova i jastoga, naduvene i plodaste odi muva i rffava. Prolazi jedna foka, crna i sjajna, Zmirkajudi svojim odima, siiu5nim poput glave diode. Jedan puZ pruZa svoje loptaste odi sme5tene na vrhu du-
gadkih antena. Bezizralajne odi jednog
galeba
nadziru povr5inu vode. Iza stakla maske, namrstene odi podvodnog ribolovca istraZuju morsko dno. Iza sodiva dvogleda, odi jednog kapetana duge plovidbe i, iza crnih naodara, odi jedne kupadice usmeravaju poglede ka mojoj Skoljki a onda ih ukrstaju, zaboravljajuii me. Uokvirene naodarima za dalekovidost, dalekovide odijednog zoologa, koje ose6am na sebi, poku5avaju da me uhvate okom Rolifleksa. U tbm trenutku pored mene prolazijato siiu5nih, tek rodenih in6una, tako maju5nih da mi se dini da na svakoj od tih belih ribica ima mesta tek za crnu tadkicu oka, i izgleda kao da je na hiljade odiju popur praha rasuto po moru. Sve ove odi bile su moje. Ja sam im omoguiio da postoje; ja sam odigrao presudnu ulogu; ja sam ih snabdeo sirovinom, slikom. S odima ie do5lo i sve ostalo, dakle sve ono Sto su drugi. zahviljuiuei odima, pgstaH, u svom odgovaraju6em obliku i funkciji. kao i kolidina stvari koje su, zahvaljuju6i odima, uspeli da urade, u svom odgovaraju6em obliku i funkciji, jeste rezultat onoga Sto sam udinio ja. I nije bez razloga sve ovo dinilo sastavni deo moga postojanja na toj hridi, mojih odnosa u kojima su udestvovali oni drugi i one 154
druge, i tako dalje, moje odluke da napravim Skoijku, i tako dalje. Jednom redju, predvideo sam zaista sve. I u dnu svakog tog oka prebivao sam ja, odnosno, neki drugi oblik mene, jedna od mojih slika koja se
sretala s njenom slikom, s njenom najvernijom slikom, u onom nadsvetu koji se otvara prolaze6i kroz Zitku sferu duLica, tamu zenica, ogledala mrelnlada, u naiem pravom elementu koji se prostire bez obala i Dez gtamca.
AUTOR O OVOJ KNJIZI
Prvo izdanje Kosmikomika pojavilo se u novembru 1965. godine u izdavadkoj kudi Einaudi iz Torina. U trenutku kad je knjiga izaila, Kalvino je pripremio osnovni tekst intervjua koji je potom, uz maie izmene, objavljen u nekoliko razliditih novina. Za predstavijanje ovog izdanja Kosmikomika donosimo najznadajnija pitanja i odgovore iz to9 intervjua: odgovor na tre6e pitanje preuzet je iz teksta Kalvino ob' jainjava svoj kosmos, iz pera Alfreda Barberisa, objavljenog u listu Il Dorno,22. decembra 1965. godine. Kosrnikomike: molete
li
nam pre svega objasniti na-
slov?
i
Kombinuju6i dva prideva kosmiiko komiino u samo jednoj redi poku5ao sam da spojim razne stvari koje mi leZe na srcu. Element kosmiiko zamene ne nosi toliko u sebi ,,svemirsku" aktuelnost koliko poku5aj da
-
ponovo uspostavim odnos sa nedim mnogo drevnijim. U primitivnom doveku i u ljudima iz klasidne starine oseiaj za kosmidko bio je ne5to najprirodnije; dok je nama, medutim, da bismo se suodili sa suvi5e velikim stvarima, potreban nekakav zaklon, filter, i to je funkcija fto-
miinog.
Znai) li to da izraz..komike" treba shvatiti u duhu antidke klasifikacije stilova? Ne verujem, ja sam, jednostavno, imao na umu ,,komike" iz nemog filma, a pre svega comics ili pridice
-
t57
u slikama u kojima se jedan simbolidan lik nalazi uvek u drugadijim situacijama koje ipak prate zajednidku Semu: odnosno, mislim da neke moZda nepre"'azidene -Mogao primere stilizacije, formalne preciznostil. bih jo5 dodati da sam zadovoljan Sto se u Italiji, nekako u isto vreme kad je iza5la i moja knjiga, pojavio i komidni strip ,,Prepotopko", tj. zbirka komidnih doZivljaja jednog ,,preistorijskog" lika po imenu Prepotopko koga je stvorio DZoni Hart. Ne bih imao niSta protiv kad bih znao da su ditaoci jedne knjige istovremeno i ditaoci one druge,
i da ih porede.
Kada je u vama rodena ideja o prvim pridama iz serije Kosmikomika? PiSem ih ve6 nekoliko godina. A podelo je ovako: uSlo mi je u naviku da beleZim slike koje su mi padale na pamet ditajudi neku knjigu iz, na primer, kosmogonije, odnosno polaze(,i od nedega Sto nije ni blizu onom meni ubodajenom mehanizmu razmi5ljanja. Bilo mi je dovoljno da to zabelelim i ve6, sam imao izvestan broj podetaka, razloga za odmotavanje klupka. Nije mi preostajalo ni5ta drugo nego da ih razradim. Te5ko je odrediti tadno vreme nastanka neke pride: postoji trenutak u kojem ustanovim podetak, 5to moZe biti ranije nego Sto razradim sve ostalo. A onda, jednom, kad je prida zavr5ena, moZe se dogoditi da primetim da to nije to, da je, u stvari trebalo, da napiSem neSto drugo, i onda je piSem ponovo. Ili podnem da posmatram pridu iz nekog drugog ugla, i onda poZelim da je preradim, recimo, iznutra, brojne sitne ispravke koje je naizgled ne menjaju ali, u suStini, dine od nje sasvim novu pridu. Na primer, jedna od prvih prida koje sam napisao u ovoj seriji, Znak u svemiru: od kad sam je
pro5le godine objavio u dasopisu Kafe pa do danas, kad
izlazi kao deo zbirke, nisam prestao da radim na njoj. Ipak, to je prida s kojom sam od prvog trenutka bio i viSe nego zadovoljan. U tolikoj meri da sam rnnogo puta, poito sam je napisao, pokuSao da je oponaSam, da na isti nadin napravim i druge. Ali, bilo je teSko. Uopiteno se veruje da je za pisca oponaSanje samog sebe, ponavljanje, najlakSa stvar na svetu, znak lenjosti.
Medutim, sasvim je suprotno. Ponavljanje je najbolji sistem da se dobro razume ono 5to je uradeno, a do toga se moZe doii samo uz pomo6 aproksimacija i eliminacija. A dobro poznavanje onoga Sto je uradeno jedini je nadin da zaista shvatimo Sta ho6emo da uradimo. U stvari, uspeo sam da napiSem samo jednu pridu koja za mene predstavlja pomak u odnosu na Znak u svemiru, a to je Spirala, koja kazuje misli jednog mekuSca dok mu
raste Skoljka.
I
ona
je
pro5la kroz razlidite verzije;
5taviSe, rekao bih da ona jo5 nije zavriena. Smatram je
krajnjom tadkom onoga Sto sam Zeleo da napravim sa Kosmikomikama, ali i polaznom, jer upravo odatle treba da nastavim sa svojim radom. O Kosmikomikama se govori kao o vrsti nove naudne fantastike. Da li je to tadno? Nije, dini mi se da su naudnofantastidne pride gradene potpuno drugadijim metodom nego moje. Postoji
neito Sto su ve6 primetili razni kritidari, da se scl-
Kant, Borhes, Granvilove gravire" (I. Calvino, Le Cosmi-
encefiction bavi budu6no5iu dok svaka od mojih prida izgleda kao da oponaSa neki ,,mit o postanku". Ali nije samo to: razlidit je odnos izmedu naudnih podataka i fikcUe. (.. ) Ukratko, hteo bih da se posluZim naudnim podatkom kao inicijalnom kapislom kako bih izaiao iz ustaljenih okvira imaginacije, pa moZda dak i Ziveo ovu svakodnevicu u granicama znatno daljim od onih koje nam postavlja naSe iskustvo: s druge strane, medutim, dini mi se da naudna fantastika nastoji da pribliZi ono 5to je daleko, ono Sto je telko zamisliti, da nastoji da tome
158
159
Iru
r*ikoma
stoje pre svega Leopardi, comics kao sto
je Popaj, zatim Semjuel Beket, Dordano Bruno, Luis Kerol, Matino slikarstvo, a u nekim sludajevima Landolfi, Imanuel comiche, ,,Il caffe"', XII,4, novembar 1964, str 40). -t
da neku realnu dimenziju
ili
da ga u svakom sludaju
uvede Lr horizont imaginacije koji vei postoji kao deo jedne prihvaiene nar,ike. Ne znam; moZda greiirn; ali, Ll tom sludaju morali bi da budu precizniji, da mi navedu ime ovog ili onog autora, naslov ove ili one naudnofantastidne pride, pa da se onda napravi poredenje sa Kosnikonikanta. da se vidi gde je slidnost a gde razlika. Jedno je, medutim, sigurno: inspiraciju za ove pride traZili ste u astronomiji, kosmogoniji, u teoliji relativite-
ta, u teoriji evolucije. Odakle potide to zanimlnje
za
nauku?
Sto se tide prida, kao Sto sam ve6 rekao, tu se radi kapislama za koje mislim da mogu ekiz splodirati bilo kog Stiva koje nagoni duh da zakoradi izvan onoga Sto je opipljivo, izvan antropomorfne pride. Dosad su se moji eksperimenti odvijali samo u nekoliko pravaca, s obzirom da su bili vezani za Stivo koje sam sludajno u tom trenutku ditao, ali pretpostavljam da bi isti metod funkcionisao i s drugim tekstovima - Sta ja znam - iz kr,antne fizike ili genetike ili ne-eukiidske geometrije. Redju, do5ao bi u obzir bilo koji strogo teorijski tekst, dak i iz oblasti matematike ili filosofije, mada u vezi sa tim moram napomenuti da ne volim da biram svoja Stiva samo da bih ,,traLio inspiraciju". Ne:ja ditam iz radoznalosti, u talasima - kao Sto se to deSava svima koji se ne bave nikakvim usko strudnim studijama, ali isto tako i, verujem, strudnjacima koji ditaju nestrudnu literaturu - te desto skadem s jedne teme na drugu. Aii, dok traje taj talas, na primer, astronomije. ditam knjige iz astronomije zato Sto me astronomija zanima, a ne zato Sto mislim da se njome posluZim u pridama koje 6u napisati. Pride dolaze same za sebe, slede putanju unutralnjeg traganja na kojoj se moZe ukazati prilika i za spoljne podsticaje.
-
o inicijalnim
je to
Sto, po vaSem mi5ljenju, vezuje Kosrnikorni.ke sa
ostalim va5im knjigama? N4islim da ove pride nastavljaju fantastiku mojih romana. I ovo-qa puta plimetio sam da mi narodito IeZe pride u kojima je nepostoje6e stavljeno nasuprot onome ito postoji, praznina ili razredenost nasuprot puno6i ili gustlni, nalidje nasuprot licu. Nije uop5te sludajno 5to je moje iskustvo sa fantastikom dostiglo svoj vrhunac u Nepostojeiem vitezu, jednoj od mojih meni najdraZih knjiga. Ali. s te apstraktne, geometrijske, densitometrijske tadke gledi5ta mogu se ditati i moje prve ratne pride, koje su pre dvadeset godina izgledale kao barjaktari neorealizma, od kojih je najznadajnija Poslednji je gavran; i upravo je to bio nadin na koji sam hteo da se ditaju neke pride koje sam napisao pre desetak godina, na primer, Avantura jednog kratkovidog. Ukratko, koliko god mi menjali, ono Sto piSemo uvek je isto: a to, narodito kada se kasnije otkrije, prula izuzetno zadovoljstvo.
O AUTORU
I OVOM PREVODU
Italo Kalvino (Italo Calvino, Sanremo 1923 - Sijena je od najve6ih italijanskih pisaca dvadesetog veka, publicista i dugogodiSnji savetnik u nekoliko 1985) jedan
izdavadkih kuia u Italiji. Njegove teme i pripovedadki putevi su bogati
Sto kaZete dini mi se da ne vidite jasnu razove faze vaSeg rada i onih prethodnih. Sta izmedu liku
i rajedne i nadasve lucidne do znovrsni: od ratnih seianja prefinjene savremene etike koja se izraLava preko apologija, das grotesknih, das naudno-fantastidnih ili proZetih gorkom ironijom o po5astima sawemenog druStva. U isto vreme, njegova razmi5ljanja o razlozima za pisanje okrenula su se gradenju vrsnih pripovedadkih mehanizama, kadrih daizraze prirodu sloZenog ,,ume6a" pisanja, pri demu koristi jedan od najdistijih i najelegantnijih stilova savremene italijanske proze,
160
i61
Iz ovoga
Sme5taju6i svoje ,,kosmikomidne pride" u naudnofantastidni okvir, Kalvino je moZda Zeleo da dovekovoj duSi i njenim osnovnim i suitinskim, pa dak i onim najbanalnij im, unutra5nj im zbivanj ima d/ obeleZj e traj nosti (kroz sva vremena i pre vremena) i univerzalnosti. Glavna dela: Prepolovljeni vikont (1952), Baron na drvetu (1957, srpski prevod u izdanju Rada,1969), Nepostojeti vitez(1959, srpski prevod u pripremi u izdanju Rada), Kosmikomike (1965), Nevidljivi gradovi (1972), Zamak ukritenih sudbina (1973, srpski prevod u izdanju Rada,1997), Ako jedne zimske noti neki putnik (1979), Palomar ( 1983), Markovaldo (1963)... Prevod Kosmikomika u ovom izdanju: ,,Mesec se udaljava!", ,,Svet bez boja", ,,Spirala" (prevele A. Srbinovi6 i E. Vasiljevi6) ,,Kako je nastao dan", ,,Znak u kosmosu", ,,Sve u jednoj tadki", ,,Igrebez granice", ,,Dinosaurusi" (prevelaAna Srbinovi6) ,,Vodeni deka", ,,Hajde da se kladimo", ,,Oblik kosmosa", ,,Svetlosne godine" (prevela Elizabet Vasiljevi6).
r62
SADRZAJ
f
Mesec se udaljava! Kako je nastao dan
22
Znaku kosmosu Sve ujednoj tadki . .
34 45
Svet bez boja. . . Igre bez granica
5l
Vodeni deka . . Hajde da se kladimo Dinosaurusi.
70
63 83
94
Oblikkosmosa....
ll3
Svetlosne godine Spirala.
t25
Autor o ovoj knjizi
157
O autoru i ovom prevodu
161
140
r63
Italo Kalvino
KOSMIKOMIKE * Glavni urednik JOVICA AEIN Korektor MIROSLAVA STOJKOVIE {3
Nacrt za korice
JANKO KRAJSEK Realizacija
ALJOSA LAZOVTC * I. P. RAD, d. d. Beograd, Dedanska 12 t(
Zaizdavada
VU.IC
ZORAN ,.
Priprema teksta
Grafidki studio RAD i(
Stampa
ZUHRA, Beograd
