Istorija 5_Prirucnik

Видосава Граховац • Бранка Бечановић

ИСТОРИЈА ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ ЗА 5. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ИСТОРИЈА Приручник за наставнике за 5. разред основне школе Ауторке: Видосава Граховац, Бранка Бечановић Консултант: Биљана Стојановић Илустрације: Лидија Тарановић, Драган Максимовић Фотографије: Diomedia Прелом: Лектура:

Бранка Милошевић, Иван Анђелковић Миља Лукић

Издавач: Издавачка кућа „Klett“ д.о.о. Светозара Ћоровића 15, 11 000 Београд Тел: 011/33-48-384, факс: 011/33-48-385 [email protected], www.klett.rs За издавача: Гордана Кнежевић-Орлић Главни уредник: Александар Рајковић

Забрањено је репродуковање, дистрибуција, објављивање, прерада или друга употреба овог ауторског дела или његових делова у било ком обиму или поступку, укључујући фотокопирање, штампање или чување у електронском облику, без писмене дозволе издавача. Наведене радње представљају кршење ауторских права.

Поштовани колегинице и колеге, Пред вама је Приручник за наставнике који прати уџбеник Историје за пети разред издавачке куће „Клет“ . Концепција уџбеника Историје за пети разред основне школе као и Приручника за наставнике одређена је: наставним планом (1 час недељно, 36 годишње), наставним програмом за пети разред и развојним могућностима ученика. Садржај уџбеника Историје за пети разред основне школе подељен је у четири поглавља, тематске целине, које имају сврху да ученицима на њима разумљив начин објасне прошлост. Те тематске целине су: О историји – увод у историју, Свет праисторије, Свет историје и Стари век. Свако поглавље садржи следеће делове: Лекције са основним текстом, Провери колико знаш и Ако желиш да знаш више. У оквиру сваке тематске целине издвојене су кључне речи, наведена су објашњења непознатих појмова, временске линије, схеме и илустрације. Поред тога на крају уџбеника налази се поглавље Народи Старог века оставили су нам. Овај део уведен је са циљем да ученицима покаже део онога што баштинимо из старог века. Предлози за извођење наставе у Приручнику за наставнике у потпуности су усаглашени са уџбеником као и са новим наставним програмом за пети разред основне школе. Током рада на Приручнику обавиле смо бројне консултације са наставницима историје који предају у основној школи. Трудиле смо се да повежемо процес учења у школи са учењем из уџбеника који треба да буде потпорно средство за усвајање знања. Трудиле смо се да у овом Приручнику понудимо могуће одговоре на следећа питања: o Како да остварите циљеве и развијате различите исходе учења историје? o Које је појмове и вештине у настави историје важно развијати код ученика у основној школи? o Који су приступи учењу историје и организовању наставе на различитим узрастима? o Која кључна знања, исходе и активности ученика да подстичете у настави? o Каква је улога оцењивања и како можемо оцењивати ученике? У садржају наставног програма је наведено шта наставници треба да предају, али није наведено шта од тога ученици треба да знају, разумеју и умеју да ураде. Због тога смо предлоге начина на који могу да се остваре циљеви учења историје организовали тако што смо за сваку област учења припремиле : o циљеве учења o кључна знања o исходе учења o предлоге за активности ученика o схеме појмова, временске линије и сликовни материјал за рад на часу.

Ауторке

САДРЖАЈ 1.

ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ ОБРАЗОВАЊА...........................................................................................................................7

1.1. Циљеви и исходи образовања . ........................................................................................................................8 1.2. Наставни план, програм, предмет . .............................................................................................................. 10 1.3. Циљ и задаци учења историје . ...................................................................................................................... 12 2. ПОЈМОВИ И ВЕШТИНЕ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ................................................................................................. 23

2.1. 2.2. 2.3.

3.

ПРИСТУПИ УЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ.................................................................................................................................... 39



3.1. 3.2.

4.

ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ ..................................................................................................................... 47

4.1. 4.2. 4.3. 4.4.

Појмови . ................................................................................................................................................................... 24 Вештине .................................................................................................................................................................... 27 Техника представљања знања........................................................................................................................ 34

Психолошки принципи усмерени на ученика ........................................................................................ 40 Импликације принципа усмерених на ученика на наставној пракси . ........................................ 41

О историји / увод у историју............................................................................................................................ 48 Свет праисторије................................................................................................................................................... 48 Свет историје - на позорници историје...................................................................................................... 48 Стари век................................................................................................................................................................... 48 4.4.1. Опште одлике старог века..................................................................................................................... 48 4.4 2. Живот поред великих река ................................................................................................................. 48 4.4.3. Стара Грчка.................................................................................................................................................. 48 4.4.4. Хеленистичко доба и његова култура.............................................................................................. 48 4.4.5. Стари Рим ..................................................................................................................................................... 48 4.4.6. Нови народи на историјској позорници......................................................................................... 48

5.

ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА................................................................................................................................................. 67



5.1. 5.2. 5.3. 5.4.



ЛИТЕРАТУРА......................................................................................................................................................................... 86 ПОЈМОВНИК......................................................................................................................................................................... 87 ПРИЛОЗИ................................................................................................................................................................................ 89

Формативно и сумативно оцењивање . ..................................................................................................... 67 Принципи и начини оцењивања .................................................................................................................. 69 Листа кључних знања . ....................................................................................................................................... 78 Примери задатака за ученике ....................................................................................................................... 81

1. ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ ОБРАЗОВАЊА Циљеви и исходи, наставни план, наставни програм, наставни предмет, циљеви учења историје

1. 1. Циљеви и исходи Циљеви образовања су релативно уопштени искази у вези са знањем, способностима, вештинама, ставовима, вредностима, интересовањем и мотивацијом, за које се очекује да их школа развије. Они изражавају шта је то што желимо да пружимо деци и адолесцентима како би се развили као личности, да би схватили научне концепте, научили о култури и традицији, да би могли да наставе школовање, да би се суочили са практичним захтевима свакодневног живота и да би могли активно да учествују у друштву. На нивоу циљева образовања друштво и држава изражавају концепцију друштвеног развоја и своја очекивања од школа, која су заснована на тој концепцији. Циљеви образовања изражавају потребе и интересе које у образовању имају појединац и друштво и представљају основу за планирање, организацију и реализацију целокупног образовног процеса. Одређивање образовних циљева предмета подразумева сагласност о томе шта чини суштину одређене области или предмета. Образовни циљеви предмета односе се на очекиване, намераване исходе (резултате) образовања и представљају основу за њихово одређивање. Одређивање циљева предмета је логичан почетак процеса поучавања. Наставник себи поставља питања: Шта желим да ученици науче? Како ће се промене манифестовати у понашању? Већина стручњака у образовању сматра да је одређивање циљева поучавања корисно, чак нужно. Показало се да што су јаснији циљеви наставе и учења, бољи су и резултати поучавања. Да би се циљеви учења предмета остварили и применили у пракси, у учионици, потребно је средство којим би циљеви могли бити спецификовани и дефинисани. То средство је наставни програм који је допуњен моделима исхода и кључних знања. Исходи образовања су описи онога што ученик треба да зна, разуме и уме да уради на крају одређеног периода образовања (на крају разреда, на крају циклуса) и учешћа у образовном процесу. Образовни исходи се, дакле, односе на знања, вештине и развијене компетенције, а одређују се на различитим нивоима сложености. На основу дефинисаних образовних исхода/ резултата учења разрађују се задаци којима се испитује остваривање образовних резултата. Одговара се на питања: o Шта ученик или ученица треба да зна, разуме и уме да уради? o Шта је стварно важно знати? o Шта је кључно за предмет, шта су основни појмови предмета, дисциплине? o Шта је из програма предмета важно дубоко разумети како би било добра подлога за даље целоживотно учење? o Која специфична знања и вештине треба поставити као резултате учења јер су важна за даље учење и ефикасно деловање у животу? o Како ћемо знати да ли су ученици постигли пожељне резултате и развили нужне компетенције? o Како проверавати научено?

6

Зашто су важни исходи? o Лако се може проверавати да ли су пожељни циљеви остварени и тако вредновати ефикасност учења и постигнућа ученика. o Наставници тачно знају шта ученици треба да науче.

1. 2. Наставни план, наставни програм, наставни предмет Наставни план даје информације о томе који наставни предмети ће се учити, редоследу изучавања предмета по разредима (на ком узрасту), годишњем фонду часова (у ком обиму). Наставни програм је конкретизација наставног плана по предметима. Наставни програм би требало да садржи обим наставних садржаја и дефинисану „дубину“ наставних садржаја. Наставни предмет је дидактички обликована наука.

Научна дисциплина Наставни предмет Дидактичко – Биологија – Биологија обликовање: – Хемија – Хемија селекција – Физика – Физика садржаја у – Математика – Математика складу са циљевима – ИСТОРИЈА – ИСТОРИЈА образовања, циљевима учења предмета, узрастом, психологија, педагогија, методика.

Често се погрешно изједначавају научна дисциплина и наставни предмет зато што имају исти назив. Постоји паралелизам између науке и наставног предмета. Логика наставног предмета није дословна копија науке, иако се на њу ослања. При утврђивању наставног програма по предметима и у процесу наставе води се рачуна о циљевима образовања и васпитања, дидактичким принципима и методичким поступцима. Дакле, одабрани садржај градива се узима из научне дисциплине, али се дидактички обликује зависно од циљева и задатака школе и прилагођава узрасту ученика.

7

1. ЦИЉЕВИ И ИСХОДИ ОБРАЗОВАЊА

Наставни предмети: o заснивају се на теорији учења и поучавања o усмерени су на особине и потребе одређених група ученика o описују садржаје, приступ и процедуре примене.

1. 3. Циљ и задаци учења историје у основној школи „Циљ изучавања наставног предмета јесте културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје јесте да допринесе разумевању историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног, европског и светског идентитета и духа толеранције код ученика. Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...), као и историју суседних народа и држава. Циљ и задаци учења историје наведени су у „Правилнику о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном програму за пети разред основног образовања и васпитања“, „Службени гласник РС, Просветни гласник“, број 6/07 од 25. јуна 2007. године. ПЕТИ РАЗРЕД

Oперативни задаци:



- разумевање појма прошлости - упознавање начина и значаја проучавања прошлости - разумевање основних одлика праисторије и старог века - примењивање временских одредница (деценија, век, миленијум) - оспособљавање за коришћење историјске карте - стицање знања о личностима који су обележили епоху старог века - упознавање основних одлика античке културе.

8

2. ПОЈМОВИ И ВЕШТИНЕ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Садржински и процедурални појмови у историји, вештине, техника представљања појмова У последњој деценији двадесетог века у Европи и свету развијена су истраживања о томе како деца уче школске предмете (BCSSE 2005.). Један од историчара који се бавио појмовима и вештинама који су релевантни за наставу и учење историје јесте Страдлинг (Stradling R.,1999.) У тексту који следи наведен је кратак преглед појмова и вештина који су релевантни за наставу и учење историје.

2. 1. Појмови Садржински - концептуални појмови су појмови који нам помажу да разумемо историјске токове и правилности, као и одређене догађаје. Неки од тих појмова а можда и већина, позајмљени су из других дисциплина. Листу садржинских појмова које ученик треба да усвоји у петом разреду вероватно би чинили: историја, историјски извори, време, век, миленијум, ера, простор, праисторија, камено доба, метално доба, првобитне људске заједнице, писмо, античко друштво, роб, робовласник, аристократа, пирамида, полис, олимпијске игре, колонија/колонизација, мит/митологија, античка култура, хеленизам, република, Римско царство, хришћанство, Библија, Хуни, Велика сеоба народа. Да ли ће деца разумети садржинске појмове историје зависи од тога: o да ли су објашњени o како су употребљени у илустровању разних историјских околности o да ли је указано на оно што је опште и на оно што је јединствено у појединачном догађају и o на контекст у коме се догађаји дешавају. Процедурални појмови омогућавају да разумемо историју, начин на који настаје историјско знање и начин рада историчара. Ови појмови укључују: хронологију, узрочност, сведочанства, континуитет, промену, поређење. Хронологија и приповест Постоји добар разлог за тврдњу да је један од циљева наставе историје да помогне ученицима како би разумели хронологију. Да би се то урадило, важно је да ученици схвате да су хронологија, редослед и приповест конструкције које примењујемо на прошлост и да су сегменти на које је наставни програм издељен у извесној мери арбитрарни. Навикли смо да о историјској прошлости размишљамо ослањајући се на приповест, редослед, датуме и хронологију. То чинимо у толикој мери да смо склони да мислимо како су ово атрибути прошлости као такве. У покушају да схватимо догађаје и дамо форму сложеним збивањима, ми тежимо да их уредимо, да их растумачимо, да одлучимо шта јесте, а шта није значајно и да их потом све заједно „уплетемо“ у причу. Али у стварном животу нисмо искусили догађаје и збивања на тај начин као што су се десили у причи. Процес дељења прошлости на низ целина да би јој се дао облик и редослед у времену јесте основни алат историчара. Ученици нису историчари, они треба да разумеју како и зашто су историчари поделили прошлост. Историчари хронолошки мисле и разумеју догађаје из

10

прошлости у контексту времена у коме су се дешавали. Деца и адолесценти треба да упознају алат и начин рада историчара како би боље разумели садашњост, а не да би знали све датуме напамет. Узрочност Један од важних циљева наставе историје који је могуће остварити током школовања, не само у једном разреду и на једном узрасту, јесте да помогне ученицима да мисле као историчари - да анализирају, траже узроке и последице, сами изводе закључке о значају одређених појава, процеса и догађаја, уместо да се само труде да упамте одреднице као што су „непосредни узроци“. Када је потребно да се објасни појединачни догађај или ситуација, историчари разматрају три питања: Зашто се нешто десило? Зашто се десило баш у то одређено време? Који су најважнији узроци? Како помоћи деци да разумеју узрочност? Ту се препоручује употреба визуелних средстава и аудио-визуелних извора и наставних материјала. Важно је да се створи слој разумевања контекста, посебно дуготрајних узрока. Деца могу да поређају узрочне чиниоце по важности, наводећи разлоге за одређени редослед. Потом могу да се позабаве испитивањем „повода“ или појединачних догађаја који су их ставили у погон. То им омогућава да поставе питање: „Зашто се нешто десило баш тада када се десило?“ Напослетку, деца могу да се баве и неминовношћу, разматрајући питања попут: „Пошто се ово десило, да ли је било неминовно да уследи и све остало?“ То им помаже да схвате две ствари. Прво, да у различитим тренуцима они који доносе одлуке обично имају избор између различитих решења и да су често њихове одлуке засноване на ограниченим или чак и нетачним подацима, и друго, да у свему и случај има одређену улогу. Важно питање за наставнике историје, а које је тесно повезано са узрастом на коме се историја учи јесте: Како да се постигне права и корисна равнотежа између стицања знања из историје, развијања умешности критичке анализе, тумачења и процењивања историјских сведочанстава и развијања осећаја за историју (који подразумева и разумевање тога како настаје знање из историје). Сведочанства Ако кренемо даље од очигледних и обичних чињеница као што су година када се догодила нека битка, када је усвојен неки закон, или када је неки вођа умро, увиђамо да се историчари углавном баве не историјском истином, већ историјским сведочанствима.Често су та сведочанства непотпуна или привремена, па су таква и тумачења одређеног скупа доступних сведочанстава, те је могуће и да их други историчари доведу у питање користећи исти скуп сведочанстава. Поред историчара, проучавањем прошлости баве се и археолози, етнолози, историчари уметности. Важно је да ученици разумеју да у сваком проучавању историјског догађаја историчар:

o из корпуса доступних чињеница одабира релевантне чињенице и истражује да ли постоји повезаност међу њима o сређује те чињенице у један целовит приказ или тврдњу, и o ако постоје празнине у чињеничким подацима, онда закључује на основу доступних података.

11

2. ПОЈМОВИ И ВЕШТИНЕ У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ Континуитет и промена Континуитет није исто што и одсуство кретања. У трагању за потврдом континуитета обично се траже знакови непрекинутог или поступног, еволутивног развоја. Насупрот томе, оно што указује на промену јесу знакови јасног прекида са прошлошћу. Потребно је да ученици разумеју како промене не значе увек прогрес и да је појам прогреса препун вредносних одређења, да се односи на вредности које могу бити различите у различитим друштвима и културама. Веома је важно да ученици разумеју како је брзина промене различита у зависности од тога да ли посматрамо политичку, економску, социјалну или културну сферу. Да би разумели појаве и процесе, ученике је потребно подстаћи да на крају сваког периода или теме као што су становништво, привреда или култура, размисле о ономе што указује на континуитет и промену. Посматрајући свет, шта се уочава као значајна промена? Шта се променило незнатно? Које промене представљају драматичан раскид са прошлошћу, а које одражавају процес поступног развоја?

2. 2. Вештине Развијање вештина утиче на начин извођења наставе као и на разумевање властите улоге у учионици. Ово значи да је нагласак на активном, а не на пасивном учењу, на учењу које је засновано на истраживању и откривању, на стварању услова за рад у мањим групама и самосталном учењу, као и укључивању целог разреда у дискусију, подстицању на рад са изворним материјалом и омогућавању приступа том материјалу кад год је могуће. Које су то основне вештине које би могле представљати основ за наставу и учење у којима се наглашавају вештине и начин мишљења историчара? Према Страдлингу (Stradling 1999.), настава историје којој је циљ да оспособи ученике да разумеју историјске токове и да анализирају прошлост, требало би да буде усмерена на помоћ у стицању следећих способности: o да буду способни да постављају релевантна питања o да у изворима уоче релевантне податке који ће им помоћи да одговоре на питања која постављају o да уреде податке у вези са одређеним догађајем или ситуацијом тако да се у њима види редослед (шта се прво десило, шта се после десило, а шта се дешавало упоредо, итд.) o да податке ставе у контекст других података које већ знају о том периоду o да у погледу повода и узрока испитају доступан материјал и да га поређају по важности o да донесу одређени закључак о томе шта се десило, зашто се десило и да наведу разлоге за своје закључке o да саставе, усмено или писмено, јасан и логичан приказ на основу анализе o да препознају своје становиште, пристрасност, предрасуде и да их узму у обзир у свом тумачењу доступних сведочанстава.

12

2. 3. Техника представљања знања Једна од техника која се показала корисном у развијању и организовању појмова код ученика јесте техника Концепт мапирања. Концепт мапирање (Concept Mapping, мапирање појмова), јесте техника представљања знања графом. Граф је математички термин који преставља елементе неког скупа у „чворовима“ који су повезани линијама. На концепт мапама, схемама појмова, приказане су мреже појмова. Мреже се састоје од главних упоришта („чворова“) појмова и линија које одражавају везу међу појмовима. Те везе не морају увек бити директне и линеарне.

ДУШТВО СТАРОГ ВЕКА Слободни људи

Људи који немају слободу

Робови Народ

Аристократи власници робова

Технику је развио професор Новак ( Novak J. 1978.) са Корнел универзитета. Техника је заснована на теорији која истиче значај претходног знања како би могли да се науче и развију нови појмови (Ausubel D.1960.). Основна поставка Новака јесте да смислено учење укључује асимилацију нових појмова и њихово уграђивање у постојеће когнитивне структуре.

13

3. ПРИСТУПИ УЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ Учење и памћење, психолошки принципи учења усмерени на ученика, импликације на наставну праксу

Учити не значи исто што и запамтити: ради се о активном процесу конструисања значења. Давање информација битно је различито од разумевања информација. Само информација коју је сам ученик структуирао и организовао може бити трајно сачувана у сећању. Учење и памћење Истраживања памћења указују на то да процес памћења укључује прелаз информација из краткотрајног у дуготрајно памћење. Садржај краткотрајног памћења стално се мења новим информацијама које пристижу. Да би информација била сачувана у дуготрајном памћењу мора бити структуирана на смислен начин за онога који учи. Процес структуирања захтева време, али то је добро „инвестирано“ време с обзиром на то да је врло тешко запамтити садржај који не разумемо. Ако ученик добија нове информације пребрзо, неће имати времена да их квалитетно „обради“ у краткотрајном памћењу, па се информација неће задржати. Дакле, процес структуирања или давања значења новим информацијама јесте захтеван и тражи времена, и ученицима је у томе потребна помоћ. Да бисмо неко знање трајно задржали у сећању, потребно је организовати га и понављати. Наставници треба да буду свесни да оно што желе да ученици знају, морају често да понављају. Наравно да постоје изузеци од овог правила: понекад ће се искуство које се догодило само једном памтити за цео живот, али тада можемо с великом сигурношћу претпоставити да се ради о догађају који је имао велико емоционално значење. Када говоримо о школском учењу, обнављање је посебно важно ако желимо трајност знања .

3. 1. Психолошки принципи учења усмерени на ученика У развијеним системима образовања користе се психолошки принципи (LCPP 1997.) усмерени на ученика. Ти принципи су подељени на четири групе: 1. Когнитивни и метакогнитивни 2. Мотивациони и афективни 3. Развојни и социјални 4. Индивидуалне разлике

Когнитивни и метакогнитивни принципи усмерени на ученика



1. Природа процеса учења

Учење комплексних садржаја је најефективније када се остварује као интенционалан (намеран) процес конструисања значења из информација и искуства и сопственог размишљања и уверења. То подразумева активно, циљем усмерено, самовођено учење и претпоставља се да ученици преузимају личну одговорност за учење.

14



2. Циљеви процеса учења

Природа учења захтева да учење ученика буде усмерено на циљеве. Ученици уз помоћ и инструкције наставника током учења могу да створе смислену и кохерентну репрезентацију знања. Како би конструисали употребљиву репрезентацију знања и да би овладали стратегијама потребним за целоживотно учење, ученици треба да науче да постављају дугорочне личне циљеве. У почетку, у складу са узрастом ти циљеви могу бити краткорочни, усмерени на једну област. Наставник помаже детету да креира циљеве који су у складу са личним и образовним тежњама и интересима.

3. Конструисање знања

Успешан ученик може да повеже нове информације са постојећим знањем на смислен начин. Усвајање нових знања зависи од тога да ли је оно повезано са претходним знањем и искуством. Уколико се ново знање не интегрише у претходно знање и разумевање ученика, ново знање остаје изоловано и не може ефикасно да се употреби у новим ситуацијама. Наставник треба да помогне детету да овлада новим знањем и интегрише га употребљавајући различите стратегије у настави као што су на пример коришћење схема и тематска организација.

4. Стратешко мишљење

Успешан ученик може да изгради и користи широк репертоар стратегија мишљења и закључивања како би постигао комплексне циљеве учења. Уколико су ученици разумели и спознали начин на који су успешно решили неки проблем, биће у могућности да примене ту стратегију на нове ситуације. Инструкција и повратна информација наставника, интеракција и одговарајући модели рада могу значајно да помогну у развоју стратегија мишљења. Резултати учења ће бити бољи уколико наставници помогну ученицима да развију, примене и процене своје вештине учења.

4. Размишљање о мишљењу

Стратегије избора и контроле менталних операција олакшавају креативно и критичко мишљење. Успешни ученици могу да размишљају не само о садржају учења, већ и о начину на који мисле и уче. То им омогућава да нађу алтернативне методе постизања циља уколико се дотадашњи приступи нису показали успешним. Наставне методе које помажу ученицима да развију мишљење о сопственом учењу (метакогнитивне стратегије) могу да унапреде учење и одговорност за постигнуте резултате.

5. Контекст учења

На учење утичу контекстуални фактори у коме се учење одвија: култура, технологија и наставна пракса. Учење се не одвија у вакууму. Наставник утиче на ученика и на окружење у коме се одвија учење, али и ученик и окружење делују на наставника. Уверења културе и утицаји социјалне групе из које ученик потиче значајно делују на мотивацију, начин мишљења, спремност за учење. Наставна пракса треба да буде прилагођена нивоу претходног знања ученика, когнитивних способности и стратегијама учења и мишљења. Услови рада у разреду имају утицаја на учење, посебно с обзиром на то колико подстичу развој ученика.

15

3. ПРИСТУПИ УЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ

Мотивациoни и афективни принципи усмерени на ученика



6. Утицај мотивације и емоција на учење

Мотивација ученика утиче на то шта и колико је научено. На мотивацију утичу емоционално стање, уверења, интересовања и циљеви и модел мишљења. Позитивне емоције, као што је на пример радозналост, подстичу мотивацију и доприносе успешности учења. Низак ниво анксиозности (треме) такође може помоћи учењу фокусирајући ученика на одређени задатак. Насупрот томе, интензивне негативне емоције (нпр. висока анксиозност, паника, бес, несигурност) и са тим повезана размишљања (брига о компетентности, размишљање о неуспеху, страх од казне, исмевања или етикетирања) смањују мотивацију, ометају учење и доприносе лошем успеху.

7. Суштинска, унутрашња мотивација за учење

Суштинска мотивација се стимулише задацима који су оптимално познати и адекватно тешки, релевантни у односу на лична интересовања и претпостављају лични избор и контролу. Радозналост, флексибилност, разумевање и креативност, основни су показатељи ученикове интринсичне мотивације за учење, која је заснована на задовољавању базичне потребе да се осећа компетентним и да вежба личну контролу. Унутрашња мотивација се подстиче задацима који су у складу са ситуацијама из реалног живота и задовољавају потребе личног избора и контроле.

8. Утицај мотивације на улагање напора

Усвајање комплексних знања и вештина захтева много напора и улагања оног који учи, и вежбања уз помоћ упутстава наставника. Сама принуда да се научи није довољна да се уложи напор. Наставници треба да обрате пажњу на стратегије које мотивишу ученике ако желе да ученици постигну ниво разумевања и примене у учењу. Ефективне стратегије подразумевају смислене активности учења, објашњена правила, подржавају позитивне емоције, повећавају мотивацију за учење, као и стратегије које користе задатке које ученици опажају као занимљиве и лично релевантне.

Развојни и социјални принципи усмерени на ученика



9. Развојни утицаји на учење

У току индивидуалног развоја отварају се различите могућности за учење, али постоје и препреке за успешно учење. Учење је најефективније ако се води рачуна о резвојном нивоу (нивоу интелектуалног, емотивног, социјалног развоја) оног који учи. Ученици уче најбоље када су наставни материјали прилагођени њиховом развојном нивоу и приказани на занимљив и прикладан начин. Свест о разумевању чињенице да постоје разлике међу децом, да су у једном одељењу деца на различитом нивоу развоја, да долазе из различитих социјалних група, помаже наставнику да креира различите ситуације учења.

16



10. Друштвени утицај на учење

На учење утичу социјалне интеракције, међуљудски односи и комуникација са другима. Учење може бити побољшано уколико ученици имају могућност да комуницирају и сарађују приликом решавања наставних задатака. Ситуације учења које дозвољавају социјалне интеракције и уважавају различитост, подстичу флексибилно мишљење и социјалне компетенције ученика. Атмосфера у којој се ученици осећају безбедно, која омогућава слободну размену идеја, активно учешће у процесу учења и стварање заједнице учења подстиче самопоштовање и позитивну климу за учење.

Индивидуалне разлике и учење усмерено на ученика



11. Индивидуалне разлике у учењу

Ученици имају различите стратегије, приступе и способности за учење који зависе од претходног искуства и наслеђа.

12. Учење и различитост

Када ученици уоче да се њихове индивидуалне разлике у могућностима, социјалним условима, култури и искуству уважавају и поштују, што се најбоље огледа у прилагођавању задатака и контекста учења, мотивација и постигнуће расту.

13. Стандарди и оцењивање

Постављање адекватних и подстицајних стандарда образовних постигнућа и оцењивање напредовања у учењу јесте интегрални део процеса учења. Оцењивање даје важне информације ученику и наставнику у свим фазама процеса учења. Ефикасно учење се одвија када ученик осећа изазов да постигне адекватно постављен циљ. Због тога је процена претходног знања, когнитивних капацитета ученика, снага и слабости, важна за избор материјала за учење и оптимални ниво тежине задатака. Континуирана процена колико ученик разуме материјал који учи и повратна информација о напредовању, од кључне је важности за постизање стандарда образовних постигнућа. Комбинација различитих начина оцењивања као што су самопроцена ученика, оцена практичног извођења, употреба стандардизованих поступака процене резултата учења, даје информације ученику, подстиче мотивацију и самовођено учење.

17

3. ПРИСТУПИ УЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ 3.2.Импликације принципа усмерених на ученика на наставну праксу Памтимо оно што често доживљавамо и чујемо.

Успешни наставници наглашавају кључне тачке на почетку и на крају часа. Користе и „старе“ информације када уводе нове садржаје. Ако наставник говори о некој теми почетком године, и никада то више не спомене, тема ће пасти у заборав.

Да би ученици знање трајно задржали, потребно је понављати га и уградити у нове садржаје у настави.

Да би подржали памћење и учење и спречили заборављање, важно је да наставници не излажу ученицима велику количину новог садржаја брзо и одједном. Важно је знати да су ученицима потребне активности које ће им помоћи да процесуирају нови материјал. Наставник не може очекивати да ће ученици у априлу памтити неку информацију о којој је говорио у септембру, ако та информација није више пута понављана и интегрисана у настави.

Ученицима треба помоћи да конструишу своја сопствена значења и знања.

Успешни наставници користе методе наставе које дају могућност ученицима да размисле, дискутују и размене идеје како би их могли реконструисати у лична значења. Ученици треба да „овладају“ појмовима о којима уче.

Особама које уче потребна је похвала или подршка за учење.

Успешни наставници често награђују своје ученике похвалом, придавањем пажње или неком другом врстом охрабривања. Постављају задатке које сви ученици могу да ураде, деле сложене задатке у више краћих. Ово омогућује да ученици чешће доживљавају задовољство због успешно обављеног задатка. Ученици су мотивисани за учење успехом који постижу. Ако ученик никада или ретко постиже успех, убрзо ће одустати.

18

Сопствена процена успеха у учењу пожељнија је него провера наставника.

Сопствена процена успеха у учењу сматра се кључном за успешан рад и успешно учење. Самопроцена отвара могућност да ученици преузму одговорност за свој сопствени напредак. Ако процену резултата учења организује само и искључиво наставник, то може да води ка пасивном памћењу и трци за оценама, а мање према правом учењу и личном развоју. Провере наставника могу изазвати страх и понижење и негативно утицати на самопоштвање. Ученици неће преузети одговорност за своје напредовање уколико не науче да буду критични према свом раду.

Ученици треба да преузму одговорност за своје учење.

Осим за садржај онога што уче, особе које уче у складу са узрастом, требало би да преузму и одговорност за ефикасност свога учења. Ученике треба охрабрити да буду активни и самостални.

Учење је најлакше и најефикасније када се догађа у ситуацији у којој нема страха

Ученици треба да буду мотивисани жељом да успеју, да истражују, да се развију и побољшају. Учење не би смело бити мотивисано страхом. Ученике не би требало кривити за грешке: грешке треба сматрати неминовним и као прилику за учење. Образовна постигнућа ученика треба проверавати у договорено време, када су ученици спремни.

19

3. ПРИСТУПИ УЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ

Шта значи примењивати наставне принципе



Принцип научности наставе



o Ученицима предавати само она знања која су у савременој науци сигурно утврђена. o Употребљавати термине који су усвојени у науци. o Ученике упознати са најважнијим научним теоријама у складу са њиховим сазнајним могућностима.



Принцип систематичности у настави



o Градиво излагати у логичком редоследу. o Поступно руководити радом ученика како би ученици усвојили систем знања, умења и навика. o Не прелазити на ново градиво док се не усвоји претходно.



Принцип повезаности теорије с праксом



o Износити примере како би ученици схватили значај теорије у животу. o Повезати наставу предмета са искуством деце. o Дати релевантне примере – како би уочили чињеницу да се тиме побољшава квалитет њиховог знања и искуства.



Принцип свесности и активности ученика у настави



o Јасно нагласити циљеве и очекиване резултате учења



Принцип очигледности у настави



o Велики значај за усвајање знања имају различите форме очигледног активног упознавања ученика са проучаваним објектима. o Код ученика се образују представе и појмови на основу живог опажања проучаваних предмета и појава објективног света или њиховог приказивања.



Принцип трајности знања



o Наставу водити тако да ученици често обнављају научено и основне концепте повезују са наредним садржајима.



Принцип поступности наставе



o Од лакшег ка тежем o Од познатог ка непознатом o Од једноставног ка сложеном o Од ближег ка даљем

20



Принцип индивидуалног прилажења ученицима



o Разред, одељење, посматра се као социјална група у којој је могуће да се остваре услови за активан рад свих ученика. o Ученицима се индивидуално прилази са сврхом да сваки ученик успешно учи и да се развију позитивне диспозиције.



Одређивање редоследа наставних активности

Одређивање редоследа активности код обраде лекције је неопходно како би се обезбедио општи оквир за излагање садржаја. Наредни списак обухвата девет наставних активности према Гањеу (Gagne 1987.) 1. Задобити пажњу Започните предавање задобијањем пажње ученика помоћу неке аналогије, анегдоте, парадокса, фотографије, новинског чланка, демонстрације итд. Прикажите главне тезе свог плана излагања у визуелној форми (нпр. илустрације, резимеа, дијаграма, мапе или цртежа). Ово ученицима пружа општи оквир у који могу организовати садржај који следи. 2. Информисати ученике о циљевима Опишите шта планирате да постигнете, шта ће ученици радити и шта ће користити. Истакните: „На крају лекције моћи ћете да …“ Формулишите очекиване резултате помоћу дефинисаних циљева и описа структуре лекције. 3. Стимулисати понављање ранијег учења Ставите нову лекцију у однос према ситуацијама или знању са којима су ученици већ упознати, на пример са претходном лекцијом. 4. Истаћи концепте који се издвајају Објасните кључне концепте у лекцији наглашавајући карактеристичне особине и користећи разне технике уколико је то могуће. На пример, користите схеме, фотографије, цртеже, итд. Мењајте формат да бисте задржали пажњу и да бисте побољшали схватање материје. 5. Усмеравати учење Одржите предавање у малим корацима који воде од једноставног до сложеног. 6. Створити активну атмосферу Укључите ученике кроз питања, дискусију и демонстрацију да бисте видели да ли су разумели предавање, да бисте побољшали схватање материје и да бисте одржали пажњу кроз активно учешће. 7. Пружити повратну информацију Када ученици одговарају на питања, објасните зашто је одговор адекватан или не, исправите ученике уколико је потребно. 8. Оценити успешност Користите кратка петоминутна проверавања како бисте проверили да ли сте остварили циљеве наставе.

21

3. ПРИСТУПИ УЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ 9. Повећати време за усвајање и трансфер знања Пружите ученицима прилику да оно што уче примене у стварном животном окружењу, нпр. задајте реалистичан домаћи задатак Уважите време потребно за активности учења како би ученици били охрабрени да користе и анализирају своје искуство.



Мотивација

Мотивација је важна компонента наставе и учења пошто различите групе ученика показују широк дијапазон индивидуалних разлика, способности и ставова. Независно од индивидуалних разлика, мотивисани ученици ће бити активни и заинтересовани, а то ће имати позитиван ефекат на њихову успешност .

Општи оквир за укључивање мотивационих техника у наставу:

1. Пажња Пробудите интересовање ученика и стимулишите атмосферу љубопитљивости. На пример: постављајте питања; користите емоционалне или личне податке; створите ментални изазов; користите примере који произлазе из интересовања и питања деце. 2. Релевантност Учините предавање релевантним за потребе или циљеве ученика. Прилагодите наставу стиловима учења и личним интересима ученика. Повежите наставу са искуством ученика и помозите им да увиде релевантност. 3. Поуздање Изградите код ученика позитивно очекивање успеха. Обезбедите да процес учења помогне ученицима да покажу компетентност и успех као резултат њиховог труда и могућности. Учење треба да буде испуњујуће а не поразно искуство. 4. Задовољство Охрабрите и подржите унутрашњу радост овладавања знањем код ученика, али и обезбедите спољашње награде за њихове успехе. Подржите процес учења пружајући корисну и фер повратну информацију.

22



Настава на различитим узрастима

Из историје цивилизације, из образовних наука, из личног искуства знамо да је људско биће у стању да нешто научи у зависности од тога у којој фази развоја се налази и какво претходно искуство има. Питање да ли треба да уче исте ствари и на исти начин деца у петом разреду, гимназијалци и студенти, може да изгледа неразумно. Чињеница је да деца у петом разреду основне школе уче историју старог века, деца у гимназији уче историју старог века, студенти на Филозофском факултету уче историју старог века. Наставнику је остављена слобода, али и огромна одговорност да сам направи селекцију информација и одабере методе рада у складу да узрастом ученика. У једном одељењу налазе се деца различитих способности и на различитом нивоу развоја. Каква би требало да буде настава за ученике у петом разреду основне школе, када уважавамо развојне карактеристике деце?

Настава на различитим узрастима Настава на узрасту од 7 до 11 година o Обезбедите временске линије за лекције Употребите конкретна средства и помагала, из историје. посебно када се ради о комплекснијем o Обезбедите тродимензионалне моделе и материјалу. макете, нпр. грађевина из прошлих времена. Континуирано дајте могућност ученицима o Прикажите артефакте (алат, одећу, да манипулишу објектима, предметима и да продукте заната...) како бисте илустровали проверавају своје идеје. живот и занимања људи у прошлости. o Користите материјале који приказују Проверите да ли су лекције и задати делови развој идеја корак по корак. o Дајте ученицима да читају кратке за читање и учење концизни и добро текстове или књиге са кратким логичним организовани. поглављима. o Задајте ученицима текстове са три до Од ученика тражите да раде са три до четири четири нова појма и тражите да издвоје нове појмове. елемента, или корака или нова појма, не o Илуструјте или објасните догађаје или више. појаве у три до четири корака. Користите познате и ученицима блиске o Упоредите примере из живота ученика сада и у прошлости (одевање, исхрана, примере као основу за разумевање и школовање, рад и занимања одраслих...). усвајање комплексних идеја. o Користите скице, схеме, редослед, Дајте могућност ученицима да класификују рангирање, сличности и разлике да покажете објекте и идеје од једноставнијих ка и објасните везу новог и непознатог градива сложенијим. са претходним знањем. o Омогућите слободно излагање идеја. Постављајте провокативна питања и o Фокусирајте дискусију и постављајте проблеме који траже креативно, логичко или отворена питања како бисте стимулисали аналитичко мишљење. излагање и образлагање идеја.

23

3. ПРИСТУПИ УЧЕЊУ ИСТОРИЈЕ

Настава на узрасту од 11 до 15 година o Користите визуелна помагала као што су Наставите и даље да користите стратегије мапе, дијаграми, табеле... подучавања и материјале примерене фази o Користите добро појмовно организоване конкретних операција мишљења. материјале који дају објашњења корак по корак. o Омогућите ученицима да дискутују о друштвеним темама. Дајте ученицима могућност да истраже o Планирајте наставне ситуације у којима многа хипотетичка питања. ће ученици да износе ставове и аргументе „са позиције других“. o Тражите од ученика да раде у паровима где ће један од ученика да размишља наглас и изложи како би решио проблем или приказао лекцију, а други ученик је слушалац који проверава да ли су сви кораци Охрабрите ученике да објасне како су споменути и да ли све делује логично. разумели о чему се ради, како су решавали o Проверите да ли питања или тестови које проблеме. дајете деци захтевају само пуко меморисање, један једини исправан одговор или дајете отворена есејска питања или тражите од ученика да упореде два различита става о истој теми. o Када говорите на пример о грађанском Када год је могуће, објашњавајте и рату, узмите у обзир да су многи други приказујте шире концепте, не само проблеми поделили земљу пре тога. чињенице користећи материјале и идеје o Користите медије, изворе, примере релевантне за ученике. из живота, из књижевности, да бисте илустровали и објаснили друштвене појаве.

24

Наставници често постављају питање: „Које методе наставе и учења су најбоље?“ Не постоје најбоље методе рада, већ постоје више или мање ефикасне методе у односу на то шта желите да постигнете. Истраживачи Давид и Роџер Џонсон (Johnson D, Johnson R. 1983.) анализирали су које су ефикасне методе у односу на циљеве наставе и учења.

Ефикасне методе учења у односу на циљ учења Методе Циљ Познавање специфичних информација Овладавање специфичним вештинама Коришћење одређене опреме Вежбање и утврђивање градива Приказ, преглед обимног градива Примена и трансфер информација и принципа Разумевање сложених појмова Решавање проблема Креативност, дивергентно мишљење Прихватање и уважавање разлика Смањивање предрасуда Развијање позитивног става према школи и учењу Развијање позитивне слике о себи (ако је примена кооперативних стратегија стална)

Индивидуално

Такмичарски

Кооперативно

X X X X X X X X X X X X

X

25

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Циљеви, кључна знања, исходи, активности ученика, схеме за рад на часу

Заступамо становиште да настава не може и не треба да се одвија по једном шаблону. Наставници раде у различитим срединама, састав одељења је различит, ниво знања и способности ученика је различит. Оно што је заједничко свима, јесте да треба да остваре циљеве образовања, да ученици усвоје кључна знања и да су видљиви и евидентни исходи учења. Наставник одлучује колико ће часова посветити одређеној области учења и које методе рада ће користити у складу са саставом одељења, образовним ресурсима који су на располагању. У садржају наставног програма је наведено шта наставници треба да предају, али није наведено шта од тога ученици треба да знају, разумеју и умеју да ураде. Због тога смо предлоге начина на који могу да се остваре циљеви учења историје организовали тако што смо за сваку област учења припремили: o циљеве учења o кључна знања o исходе учења o предлоге за активности ученика o схеме појмова, временске линије и сликовни материјал за рад на часу. Тематске области учења у Приручнику прате садржај уџбеника Историје издавачке куће „Klett” и садржај новог наставног програма. Да би остварили циљеве учења историје у петом разреду основне школе наставници могу да употребе: - предложене циљеве и исходе учења, кључна знања по темама и да јасно ученицима кажу који исходи се очекују и које појмове треба да знају и разумеју - појмовне схеме и временске линије како би олакшали себи предавање и ученицима разумевање - предлоге за активности ученика које могу значајно да допринесу разумевању и остварењу циљева учења историје - сликовни материјал за рад на часу. Сматрамо да је веома важно да ученике обавестите на почетку сваке теме (да запишу у своје свеске) који су циљеви учења, која кључна знања треба да усвоје и шта се очекује да буду исходи, резултати учења који ће се вредновати. Ви сами одлучујете колико часова ћете посветити којој теми. Ви бирате која кључна знања из историје деца треба да понесу из петог разреда и које од предложених активности ученика ћете планирати и реализовати . Надамо се да ће вам наши предлози олакшати рад и подстаћи вас да креирате часове.

26

4.1. О историји / увод у историју 4.1.1. Шта је историја 4.1.2. Историјски извори 4.1.3. Време и простор

Временске одреднице Рачунање времена Подела прошлости Простор

Циљеви: да ученици науче основне појмове који се односе на историју као науку и наставни предмет: да науче шта је историја, како сазнајемо о прошлости, како историчари деле прошлост, да усвоје временске одреднице, вежбају рачунање времена. Кључна знања: историја, историјски извори, подела прошлости, праисторија, историја, откриће писма, стара ера, нова ера, рођење Христа, деценија, век, миленијум, датум.

Исходи: o Зна шта је историја o Уме да опише шта су историјски извори o Уме да наведе врсте историјских извора o Разликује историјске изворе o Зна поделу прошлости на праисторију и историју o Именује и разликује основне временске одреднице o Уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости.



Активности ученика: - да одговоре на питање шта мисле да значи реч историја, где су чули и у ком значењу – наставник бележи на таблу и на крају даје дефиницију историје - да издвоје ко су важне особе из прошлости њихове породице и наведу када су живели, по чему су остали у сећању – за домаћи - на основу чега ће реконструисати свој први дан у школи у првом разреду основне школе – групна дискусија, увод за историјске изворе - да класификују историјске изворе у учионици – за вежбање - да одреде колико деценија имају, у којој деценији свог живота су сада - у којој деценији ће бити када им буде 26 година - да одреде у ком миленијуму, веку и деценији су рођени - да одреде у ком миленијуму, веку и деценији су рођени њихови родитељи, баке, деке... - да израчунају колико је времена прошло од појаве Христа до године њиховог рођења - да годину њиховог рођења преведу на математички језик према месној вредности броја (хиљада, стотина, десетица и јединица) и - да годину њиховог рођења преведу на језик рачунања времена у историји: миленијум, век, деценија, година

27

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ

На пример: број 1996 математички = 1 хиљада, 9 стотина, 9 десетица, 6 јединица, број 1996 припада другој хиљади 1996. година историјски = 1 миленијум 9 векова 9 деценија 6 година, 1996. година припада другом миленијуму - да одреде којем веку припадају одређене године тако што у паровима једни другима задају године - да на линији времена обележе колико векова је закопано благо лежало у земљи ако је остављено у 3. веку п.н.е, а пронађено у 20. веку нове ере.

28

Да бисмо избегли грешке из прошлости

Да бисмо знали узроке и последице

Да бисмо боље разумели садашњост

ЗАШТО УЧИМО ИСТОРИЈУ?

Наука која проучава прошлост људског друштва Истражује и тумачи догађаје из прошлости Одговара на питања Ко Шта Када Како Зашто

ИСТОРИЈА

Схеме за рад на часу: Зашто учимо историју

29

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

30

Усмена предања

Писани извори

Материјални извори

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Историјски извори

Подела прошлости

Прошлост откриће писма Праисторија

Историја

П Р А И С Т О Р И Ј А

И

С

3.500 п.н.е. Откриће писма

Т О

Р 11

И

Ј А 2007.

31

32

Појава писма

3500. п.н.е.

1800. п.н.е.

С Т А Р А

Е Р А

776. п.н.е.

1. п.н.е. 1. н.е.

1054. 1804.

2007.

Е Р А

хришћанска ера

Н О В А

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Рачунање времена

3500. п.н.е.

Е Р А

Појава писма

П Р А И С Т О Р И Ј А

С Т А Р А

И

С

Т О

1. п.н.е. Р

И

1. н.е. Ј А

2008.

Н О В А Е Р А хришћанска ера

Рачунање времена и подела прошлости

33

34

10 година

деценија век миленијум

100 година, 10 деценија

1000 година, 10 векова

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Временске одреднице: век

Користимо временске одреднице Деценија 10 година Век 100 година Миленијум 1000 година Датум: дан, месец, година Прошлост делимо на раздобља, периоде или доба

КАКО РАЧУНАМО ВРЕМЕ

ЕРА Стара ера (пре Христа) Нова ера (после Христа)

Како рачунамо време

35

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Како учимо историју

КАКО УЧИМО ИСТОРИЈУ?

Материјални Писани

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ

Усмена предања

Делимо прошлост на раздобља

Праисторија

Где се нешто догодило

Рачунамо време

Историја

Рођење Христа, нова ера

36

Временске одреднице: деценија, век, миленијум

4.2. Свет праисторије 4.2.1. Одлике праисторије Појава човека Подела праисторије

4.2.2. Ч  овек праисторије мења себе и свет око себе

Заједнице људи Прва занимања и становање Веровања Најзначајнија открића људи у праисторији Распад рода

4.2.3. Балканско полуострво у праисторији Циљеви: да ученици упознају живот људи у праисторији, да разумеју како је човек својом делатношћу мењао себе и околину, да сазнају о занимањима људи, проналасцима и праисторијским налазиштима на Балканском полуострву. Кључна знања: праисторија, камено доба, метално доба, род, родовско друштво, прва занимања, употреба оруђа и метала, точак, ватра.

Исходи: o Зна да наведе шта је праисторија o Уме да опише прве људске заједнице o Именује раздобља праисторије и критеријум поделе o Уме да опише развој човека и првих занимања o Разуме да промене у начину живота зависе од обезбеђења хране o Уме да наведе и објасни сличности и разлике праисторијског и савременог човека o Познато му је да постоје праисторијска налазишта на Балканском полуострву



Активности ученика: - да опишу како замишљају праисторијског човека - да кажу где и када се данас користи ватра у свакодневном животу - да у групама продискутују и одговоре шта значи када кажемо да нам је неко род, ко је род - да издвоје сличности и разлике рода у праисторији и данас - да издвоје која занимања су се одржала од праисторије до данас и да кроз дискусију дођу до тога зашто су се одржала - да сликом или својом схемом прикажу развој занимања - да на основу слика закључе где и како су људи становали

37

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ

38

- да прочитају текст у уџбенику на страници и издвоје појмове који су им непознати - да гроз групну дискусију уз помоћ наставника објасне значење непознатих појмова - да ученик објасни свом пару критеријум поделе у праисторији - да наведу разлике у занимањима и стаништима људи у каменом и металном добу - да замисле ситуацију да људи нису изумели писмо – какав би данас био живот, и заједно продискутују о тој теми - у оквиру групе да одаберу једно налажиште из праисторије са мапе Балканског полуострва у уџбенику. На основу онога што су научили о праисторији да опишу како су људи живели у каменом или металном добу: шта раде одрасли, какво је било оруђе, шта су јели, где су становали.

Распад родовског друштва

Гвоздено доба Бронзано доба Бакарно доба

Метално доба

Појава писма

Камено доба

Праисторија

Прошлост

Историја

Откриће точка

Схеме за рад на часу: Преглед праисторије

Хорда » пећина » сакупљање плодова, лов, риболов Родовско друштво » земуница, сојеница, колиба » лов, риболов, земљорадња, сточарство, занатство, трговина

39

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ 4.3. Свет историје – на позорници историје 4.3.1. Р  азличита значења појма историја 4.3.2. Одлике историје Подела историје Друштво и држава

Циљеви: да ученици стекну знања о основним одликама историје као дела прошлости, да интегришу знања о историји као науци, историјским изворима и временским одредницама. Кључна знања: појава писма, подела историје, приватна својина, појава држава.

Исходи: o Зна на основу чега се прошлост дели на праисторију и историју o Уме да наведе одлике историје o Зна да је историја подељена на четири периода o Уме да наведе периоде историје o Зна редослед периода историје o Уме на временској линији да одреди колико векова је трајао сваки период историје, када је наведена временска одредница за почетак и крај периода

Активности ученика: - да на линији времена од 1995. до 2010. године обележе периоде свог живота 1. пре поласка у школу 2. млађи разреди 3. старији разреди - да издвоје битне догађаје којим је сваки период почео, колико је трајао, по чему памте тај период - да напишу речима на основу појмовних схема како се деле прошлост, праисторија и историја - да у пару један ученик излаже главне одлике историје, а други прати, бележи тезе, на крају заједно анализирају и допуњавају - да у оквиру групе издвоје и саставе три најважнија питања из онога што су до сада учили о историји - да издвоје три најинтересантније ствари које су научили - да анализирају илустрације периода из уџбеника, да на основу слика закључе шта је било у том периоду - да одреде којој врсти извора припадају предмети на слици - да на временској линији обележе почетак и крај сваког периода - да у групи сачине описну дефиницију шта је периодизација

40

С

4. миленијум п.н.е. појава писма почиње историја

И

Т

О

И

Рођење Исуса Христа

Р

Ј

2008. година 3. миленијум

А

Схеме за рад на часу: Време трајања историје

41

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Периодизација историје

ПРОШЛОСТ

Праисторија

Историја

1. Стари век

2. Средњи век

3. Нови век

4. Савремено доба

4. миленијум п.н.е.

5. век

15. век

20. век

СТАРИ ВЕК је почео појавом писма, а завршио се нестанком државе која се звала Западно римско царство. Трајао је око четири хиљаде година, од 4. миленијума п.н.е. до 5. века нове ере.

СРЕДЊИ ВЕК је почео падом Западног римског царства, а завршио се открићем америчког континента. Трајао је око хиљаду година, од 5. века до 15. века.

НОВИ ВЕК је почео открићем Америке, а завршио се Првим светским ратом. Трајао је око пет стотина година, од 15. века до почетка 20. века.

САВРЕМЕНО ДОБА је време у којем живимо. Почело је првих деценија 20. века и још увек траје.

42

4.4. Стари век 4.4.1. Опште одлике старог века

Време и простор старог века Друштво старог века Веровање и култура народа старог века Народи и државе старог века

Циљеви: да ученици стекну општа знања о временском и просторном оквиру старог века, временском трајању, основним појавама у старом веку као основ и оквир за учење историје старог века. Кључна знања: појава писма, друштво старог века, држава, једнобоштво, многобоштво.

Исходи: o Уме да одреди на временској линији колико векова је трајао стари век o Зна да наведе којим догађајима је почео и завршио се период старог века o Зна опште одлике старог века o Уме да наведе где су настале прве државе o Уме да наведе основну поделу друштва старог века o Познаје значење речи једнобоштво и многобоштво



Активности ученика: - да нацртају временску линију и обележе време трајања старог века - да израчунају колико година је трајао стари век, колико је то векова - да израчунају колико је времена прошло од краја старог века до данас - да продискутују шта за њих значе речи слобода, држава, друштво - у уџбенику издвоје и траже објашњење непознатих речи - да на основу схеме Друштво старог века формулишу питања - да на основу схеме саставе текст о друштву у старом веку

43

44

Т

А

Р

3.500 п.н.е. 35 век п.н.е. 4. миленијум појава писма, појава првих држава

С

И

В

Е

476. година 5. век 1. миленијум нестанак Западног римског царства

К

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Схеме за рад на часу: Време трајања старог века

Земљорадници

Народ

Занатлије

Трговци

Аристократи

Слободни људи

РОБОВИ

Људи који немају слободу

власници робова

ДРУШТВО СТАРОГ ВЕКА

Подела друштва у старом веку

45

46

Многобоштво или политеизам

Јудаизам

Хришћанство

Једнобоштво или монотеизам

ВЕРОВАЊЕ

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Веровање народа старог века

4.4.2. Живот поред великих река 4.4.2.1 Стари исток

Египат је дар Нила Месопотамија је башта света

4.4.2.2. К  ултура народа Старог истока

Писмо Веровање Архитектура Науке Слике из свакодневног живота старих Египћана

Циљеви: да ученици разумеју географски и историјски појам Старог истока, стекну знања о првим државама, друштву и култури народа Старог истока. Кључна знања: писмо, законик, фараон, пирамиде.

Исходи: o Именује и уме да покаже на савременој карти Стари исток и положај великих цивилизација првих писама o На линији времена може да одреди основну хронологију држава Старог истока o Разликује различита писма, начине писања o Именује различита веровања o Уме да опише свакодневни живот људи различитих друштвених слојева o Уме да наведе најважнија научна достигнућа народа Старог истока o Препознаје на слици и именује пирамиду, храм, сфингу o Зна шта је фараон



Активности ученика: - да на савременој мапи Србије нађу градове који су настали на обалама великих река - да у групи дискутују и сачине образложење зашто су државе настале на обалама река и мора - да нацртају временску линију трајања држава Старог истока - да прочитају текст у уџбенику и подвуку најважније речи – наставник на табли бележи и дискутује зашто су те речи важне за ту област учења и прави се заједничка листа важних и кључних речи - да на савременој географској карти пронађу државе Старог истока (Египат, Месопотамију, Кину, Индију) - да на основу слика клинастог писма, хијероглифа и фонетског писма наведу сличности и разлике - да упореде живот жена и деце у Египту и данас - да на основу прегледа прошлости Египта (схема у Приручнику за наставнике) коју је наставник нацртао на табли сачине текст о прошлости Египта по хронолошком редоследу - да напишу састав „У времеплову, ја у Египту“ за домаћи

47

48

15. век п.н.е.

Тутмес трећи Египат на врхунцу моћи

32. век п.н.е.

Менес ујединио номе, настао Египат Персијанци освојили Египат

6. век п.н.е.

Александар Велики освојио Египат

4. век п.н.е.

Римљани освојили Египат

1. век п.н.е.

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Схеме за рад на часу: Преглед прошлости Египта

3 000 п.н.е. 30. век п.н.е.

2 500 п.н.е. 25. век п.н.е.

500 5. век

6. век п.н.е. П  ерсија осваја Месопотамију и Египат

1 000 п.н.е. 10. век п.н.е.

Вавилон 18. век п.н.е. Хамураби

1 500 п.н.е. 15. век п.н.е.

Египат Тутмес III уједињење нома 15. век п.н.е. 32. век п.н.е.

Сумери (Ур, Урук, Лагаш)

откриће писма

3 500 п.н.е. 35. век п.н.е.

Месопотамија и Египат на линији времена

49

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ 4.4.3. Стара грчка 4.4.3.1. Н  ајстарији период грчке прошлости Микена и Крит Колонизација

4.4.3.2. Г рчки полиси Спарта и Атина Спарта - полис ратника Атина - колевка демократије

4.4.3.3. Грчки свет у 5. веку п.н.е. Грчко-персијски рат Пелопонески рат

4.4.3.4. Култура старе Грчке

Веровање Олимпијске игре Философија, наука, књижевност Архитектура, вајарство, сликарство Слике из свакодневног живота старих Грка

Циљеви: да ученици стекну знања о најстаријем периоду грчке историје, грчким полисима Спарти и Атини , Грчко-персијским ратовима, Пелопонеским ратовима и грчкој култури. Кључна знања: појам полиса, колонизација, структура друштва, узроци ратова, битке на Маратону и у Термопилском кланцу, многобоштво, олимпијске игре, митологија, уметност, наука, демос, демократија.

50

Исходи: o Уме да покаже на карти подручје старе Грчке (Крита, Микене, Спарте, Атине) o Именује културе најстаријег периода грчке историје и основна обележја њихове културе o Зна шта је полис o Уме да образложи узроке колонизације o Уме да образложи појам демократије и упореди демократију некад и данас o Именује истакнуте научнике и уметнике старе Грчке o Уме да упореди друштвене односе, државу и свакодневни живот у Атини и у Спарти o Уме да наведе културна достигнућа Хелена o Препознаје утицај хеленских достигнућа на савремену науку и културу



Активности ученика:



- да на историјској карти и паралелно на савременој географској карти нађу Крит, Микену, Спарту, Атину, Маратонско поље, Термопилски кланац - да из текста у уџбенику издвоје још четири кључне речи поред оних које су дате на почетку теме - да опишу начин живота у грчким полисима - да направе упоредну таблицу Спарте и Атине – друштво, школа, итд. - да на основу схеме о саставу друштва у Спарти и Атини наведу сличности друштва - да на основу схеме из уџбеника наведу разлике у Народној скупштини у Спарти и Атини - да у оквиру групе дискутују о разлозима исељавања из Грчке и колонизацији и изведу заједнички закључак - да упореде Грчко-персијске и Пелопонеске ратове: ко је ратовао, које су биле последице - у групама да саставе по десет питања из прошлости старе Грчке, на крају на табли уз помоћ наставника издвоје десет питања на која сви треба да знају одговор - да анализирају сликовни материјал и речима искажу какви су споменици културе - да у оквиру групе направе приказ о достигнућима науке и културе Хелена - да на основу сликовног материјала упореде египатске и грчке скулптуре - да израчунају колико је векова прошло од „златног доба“ Атине до данас - да упореде спортске дисциплине на олимпијским играма некада и сада и наведу сличности и разлике - да продискутују где у савременом друштву и животу видимо утицај културе старе Грчке - да дискутују да ли и данас постоје митови и митологија и које су сличности са грчким митовима.

51

ДРУШТВО СПАРТЕ

52 еупатриди – аристократи демос – народ робови

перијеци – народ

хелоти – робови

Схеме за рад на часу: Друштво Спарте и Атине

спартијати – аристократи

ДРУШТВО АТИНЕ

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ

53

народна скупштина – спартијати

герузија – веће стараца

базилеуси – два краља

УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВЕ У СПАРТИ

суди

одлучује о рату и миру

бира људе који управљају државом, државне службенике

доноси законе

НАРОДНА СКУПШТИНА У АТИНИ (чине је слободни мушкарци)

54 1 000 п.н.е. 10. век п.н.е.

500 п.н.е. 5. век п.н.е.

400 п.н.е. 4. век п.н.е.

Насељавају се грчка племена Ахајци - Микена 12. век п.н.е. Ахајци освајају Троју од 12. до 8. века п.н.е. - Хомерско доба Атина, Спарта 776. п.н.е. прве Олимпијске игре Грчко-персијски рат Пелопонески рат 338. п.н.е. Филип II осваја Грчку

2 000 п.н.е. 20. век п.н.е.

Цивилизација на Криту, у 14. веку п.н.е. Ахајци су освојили Крит

откриће писма

3 500 п.н.е. 35. век п.н.е.

300 п.н.е. 3. век п.н.е.

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Стара Грчка на линији времена

4.4.4.Хеленистичко доба и његова култура Успон Македоније и освајања Александра Великог Хеленистичка култура Циљеви: да ученици стекну знања о томе како је настала хеленистичка култура, о значају Александра Великог у прошлости старог века, да разумеју појмове хеленизам и хеленистичка култура. Кључна знања: појам хеленизма и његови хронолошки оквири, Александар Велики, хеленистичка култура.

Исходи o Уме да уочи значај освајања Александра Великог за развој хеленистичке културе o Уме да образложи улогу Александра Великог у великим историјским догађањима o Уме да опише како је настала хеленистичка култура o Разликује назив хеленска и хеленистичка култура



Активности ученика: - да на историјској карти и савременој географској карти нађу Македонију - да нацртају грубу карту света у свесци и стрелицама обележе области које је освајио Александар Велики - да на временској линији одреде време трајања хеленизма - да на основу сликовног материјала опишу хеленистичку уметност - да у оквиру групе и уз помоћ наставника дискутују и наведу корен и значење речи Хелен, хеленска култура и хеленистичка култура - да упореде град Александрију и грчке полисе.

55

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ

56

И Р С

3 500. година п.н.е.

векови

5

Т

4

А

ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА

3

2

1

1

В

2

3

Е

4

К

476. година нове ере

5

Схеме за рад на часу: Линија временског оквира хеленистичког доба

400 год п.н.е. 4. век п.н.е.

Класична грчка култура философија, наука, уметност „златно доба Атине“

500 год п.н.е. 5. век п.н.е.

200 год п.н.е. 2. век п.н.е.

Грчка култура се шири на исток

ХЕЛЕНИСТИЧКО ДОБА хеленистичка култура

300 год п.н.е. 3. век п.н.е.

Појава Освајања Македоније Александра Великог

100 год п.н.е. 1. век п.н.е.

Настанак Римског царства

рођење Христа

Македонија постаје римска провинција Римско освајање Египта

Хеленизам

57

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ 4.4.5. СТАРИ РИМ Увод

Италија у старом веку Град на седам брежуљака Друштвено и државно уређење

4.4.5.1. Рим – сила старог века Римска војска Римска освајања Робови у Риму

4.4.5.2. Култура старог Рима

Веровање Науке Архитектура Слике из свакодневног живота старих Римљана

4.4.5.3. Појава хришћанства 4.4.5.4. Н  ови народи на историјској позорници Појава Германа и Хуна Слабљење Римског царства Подела царства Крај старог века

4.4.6. Н  ОВИ НАРОДИ НА ИСТОРИЈСКОЈ ПОЗОРНИЦИ

Појава Германа и Хуна Слабљење Римског царства Подела царства Крај Старог века

Циљеви: да ученици науче кључне појаве и догађаје из прошлости старог Рима: друштвено и државо уређење, римска освајања, појава варвара и последице на историју старог Рима. Кључна знања: легенда о Ромулу и Рему, република, патрицији, плебејци, романизација, легија, Римско царство.

58

Исходи o Разликује друштвене групе у Риму o Описује карактеристике римске војске o На историјској карти уме да покаже развој и ширење Римске државе



o Зна значење појма провинција у Римској држави o Именује неколико римских царева o Уме да објасни шта је романизација o Зна како и када је подељено Римско царство o Зна када је пало Западно римско царство o Зна основне римске бројеве o Уме да опише свакодневни живот и веровања старих Римљана - митове, храмове, богове.



Активности ученика:



- да одреде време трајања Римске републике и Римског царства на основу временске линије коју је нацртао наставник на табли - да нацртају упоредну временску линију старе Грчке и старог Рима - да израчунају колико је времена прошло од оснивања Рима до данас - да направе своју схему поделе друштва у Риму - да напишу састав о животу у старом Риму из позиције роба, робовласника, аристократе, војника, на крају да упореде задатке и дискутују - да на мапи нађу и обележе територију римских освајања - да у групи једни другима описују живот у старом Риму и процене колико су верно описали живот у односу на текстове у уџбенику - да направе временску линију важних догађаја у старом Риму - да кроз дискусију изведу разлоге зашто је пропало Римско царство - да анализирају сликовни материјал римског војника и римске војске и издвоје њихове одлике - да направе упоредну таблицу грчких и римских богова - да напишу римским бројевима годину свог рођења и годину која је сада по календару

59

60

т

а

р

Р

И

М

а

С

509.

доба краљевине

пре 753. нове ере

с

р

К

А

Д

а

27.

доба републике

е

Р

Ж

А

В

А

доба царства

е р а

476. година нове ере

н о в а

рођење Исуса Христа

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Схеме за рад на часу: Стари Рим - линија временског трајања краљевине, републике и царства

два конзула

плебејци земљорадници, занатлије, трговци

Сенат

Скупштина

патрицији аристократи

слободни грађани

Становници Рима

неслободни – робови

Римска република – становници Рима

61

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ Преглед прошлости Римске државе Рана историја

легенда о Ромулу и Рему 753. год. п.н.е. 8. век п.н.е. оснивање Рима

Римска краљевина, седам краљева, 753. год. п.н.е. – 509. год. п.н.е.

Римска република 509. год. п.н.е. – 27. год. п.н.е.

освајања

Римско царство 27. год. п.н.е. – 476. год. нове ере

освајања

62

појава хришћанства

два конзула Сенат Народна скупштина

пад Западног римског царства

подела Римског царства

Прошлост старог Рима

500

476. год. 5. век нове ере

400

4. век нове ере

300

200 100

1.век нове ере

27. г. п.н.е. 1. век п.н.е.

нова ера

1. век п.н.е.

0

100

Пад Западног римског царства, германско племе Готи збацило последњег римског цара 395. год. Теодосије поделио царство синовима на Западно и Источно римско царство Провинције, романизација, освајања завршена у 2. веку нове ере Римљани освојили Британију и Балканско полуострво

Римско царство

Август

Јулије Цезар освојио Галију Провинције, романизација, Римљани освојили Македонију, Грчку, Сирију и Египат

200

264 - 146.п.н.е. 3. и 2. век п.н.е.

Пунски ратови, победа Рима против Картагине

300

400 509. год. п.н.е. 6. век п.н.е.

500

600

Римска република Краљевина, легенда о седам краљева

700

753. год. п.н.е. 8. век п.н.е.

Легенда о Ромулу и Рему, оснивање Рима 800 пре нове ере

63

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ 4.5.3. Појава хришћанства

Циљеви: да ученици стекну знања о појави и развоју хришћанства. Кључна знања: хришћанство, апостоли, катакомбе, симболи хришћанства.



Исходи: o Зна време појаве хришћанства и како је добило назив o Зна симболе хришћанства o Зна ко је био цар Константин и шта је учинио за хришћанство o Зна ко и како је ширио хришћанство



Активности ученика : - да смисле три питања у оквиру групе на основу читања текста из уџбеника, која треба да поставе другој групи - да на географској карти нађу простор на коме се јавило хришћанство и где се ширило - да на савременој географској карти нађу Константинопољ.

64

65

у 14. веку Ахајци освојили Крит



Вавилон 18. век п.н.е. Хамураби



Грчко-персијски рат Пелопонески рат

Атина, „златно доба” Спарта

Стари Рим 753. п.н.е. Ромул и Рем

нова ера

6 век п.н.е. Персија осваја Египат

338. п.н.е. Филип II осваја Грчку

12. век п.н.е. Ахајци освајају Троју од 12. до 8. века п.н.е. Хомерско доба

Микена

Стара Грчка насељавају се грчка племена

Египат Менес– пирамиде, фараони Тутмес трећи ујединиле се номе

Цивилизација на Криту

Месопотамија – област Међуречја Сумери: Ур, Урук, Лагаш

Откриће писма

35. век п.н.е. 30. век п.н.е. 25. век п.н.е. 20. век п.н.е. 15. век п.н.е. 10. век п.н.е. 5. век п.н.е. .

стара ера

Народи и државе у старом веку на линији времена

476. пад Западног римског царства

5. век

4. ПРЕДЛОЗИ ЗА ИЗВОЂЕЊЕ НАСТАВЕ 4.5.4 Нови народи на историјској позорници Циљеви: да ученици стекну знања о појави, продору варварских народа и њиховој улози у прошлости Римског царства, Великој сеоби народа, да уоче узроке који су довели до слабљења и пада Западног римског царства. Кључна знања: варвари, Велика сеоба народа, пад Западног римског царства.

Исходи: o Уме да наведе шта је Велика сеоба народа o Уме да наведе разлоге пропасти Римског царства o Зна ко је и како поделио Римско царство o Зна када и ко је освојио Западно римско царство



Активности ученика: - да прочитају текст из уџбеника и у свеску забележе тезе из текста - да тезе из текста упореде са паром у клупи - да дискутују о значењу речи варварин некада и сада - да на историјској карти нађу и обележе простор доласка нових народа на подручје Римског царства - да нацртају линију времена и обележе долазак нових народа на подручје Римског царства - да у пару или у групама образложе узроке и последице сеобе народа и слабљења Римског царства - да на географској карти обележе границе поделе Римског царства - да на савременој географској карти нађу Константинопољ.

66

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА Формативно и сумативно оцењивање, принципи и начини оцењивања, кључна знања, примери задатака за ученике



5.1. Формативно и сумативно оцењивање

Шта и како ученици уче највише зависи од тога како мисле да ће бити испитани. Оцењивање је интегрални део процеса учења. Дакле, још када се припремамо за наставу добро би било да поставимо себи питања:

o Да ли су образовни циљеви и исходи часа повезани са циљевима учења предмета? o Да ли се циљеви и исходи односе на садржаје који се налазе у наставном програму? o Колико су образовни исходи дефинисани у терминима мерљивог понашања? o Да ли образовни исходи покривају нужна и важна знања и вештине које очекујемо од ученика? o Колико су образовни исходи повезани са методама наставе, учења и проверавања знања и вештина?

Проверавање или процењивање представља у методолошком смислу кључни део вредновања и одговара на питање: Шта оцењујемо? Оцењивање је поступак придавања вредности резултатима учења уз примену различитих техника процењивања на класичној бројчаној скали од 1 до 5 . Оцењивање се не може посматрати изоловано. Оно подразумева активност која произлази из квалитетног планирања наставе. Оцењивање је завршни део сложеног поступка који називамо вредновање Сваки исход/резултат учења би требало оцењивати са најмање две технике оцењивања које се подударају са очекиваним циљевима и исходима учења, тј. покривају знање, вештине, вредности и ставове.

У зависности од тога шта је циљ оцењивања, оцењивање се може обавити: o формативно o сумативно (збирно).



Оцењивањем се ставља нагласак на: o процес учења, нпр. напредовање ученика у одређеном периоду o крајњи производ процеа, резултата учења, нпр. задаци и тестови који за крају године који проверавају образовна постигнућа ученика

Формативно оцењивање је оцењивање у процесу учења. Служи да би се добиле информације о напредовању ученика и као информација за унапређивање процеса учења и поучавања. Оцењивање постаје формативно када се добијени резултати користе за прилагођавање метода поучавања у циљу потпунијег задовољавања потреба и подстицања могућности ученика. Формативно оцењивање претпоставља активну укљученост ученика у процес учења и богату комуникацију наставника и ученика у остваривању образовних циљева.

67

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА У процесу формативног оцењивања наставник идентификује потребе ученика, утврђује његова образовна постигнућа и пружа повратну информацију ученику како би заједнички унапредили учење. Сврха формативног оцењивања јесте да се помогне ученицима да науче. Процес евалуације се користи да „формира“ или развије ученика. Ученицима се даје tшанса да побољшају своју успешност током формативног оцењивања. Сумативно оцењивање Сврха сумативног оцењивања јесте да се процене резултати процеса учења на самом крају. Потребно је сазнати шта ученици знају, разумеју и могу да ураде након одређеног периода учења. Користи се да би се проценили знање и вештине ученика и донела одлука до којег је нивоа ученик напредовао. Зато је по својој природи и процењивачко и збирно. Како развијати формативно оцењивање и користити га у правом контексту? Да би се постигло да оцењивање прерасте у процес – оцењивање за учење или оцењивање са сврхом учења – потребно је : o да наставник истакне оно што је савладано и пошаље повратну информацију о ономе што ученик још треба да савлада o да наставник подстиче постављање питања o да наставник подстиче самооцењивање и међусобно оцењивање

68



5.2. Принципи и начини оцењивања

Принципи оцењивања Принципи у пракси Примарни циљ оцењивања јесте да унапреди Зато је оцењивање континуирано. и побољша учење Оцењивање даје информацију која је потребна ученику са намером да побољша његово учење. Пример: Док обрађује тему о ..., наставник тражи од ученика да направи концепт мапу или листу појмова и термина у вези са ... У току обраде, више пута се од ученика тражи да ревидирају мапу, да додају или одузму нешто из ње, да дискутују или објасне зашто су неки појам ставили на одређено место. Оцењивање омогућава ученицима да развију Због тога се често ученицима дају задаци капацитете како би показали шта знају отвореног типа, како би обезбедили да и могу да ураде ученици покажу обим и квалитет знања. Пре него што се почне са излагањем, од ученика се тражи да кажу, напишу, нацртају мапу, шта знају о томе. Тако наставник може да процени шта и колико ученици знају о нпр. некој држави, њеној величини и месту у историји и свету. Након наставе и учења, од ученика се поново тражи да напишу најважније појмове или нацртају мапу са свим важним местима. Поређењем те две мапе очигледно је и ученицима и наставнику шта су научили. Оцењивање се фокусира на доказе разумевања, а не на сакупљање и репродукцију информација

Процена разумевања претпоставља да се ученицима омогући да покажу шта знају на различите начине и на примерима.

Адаптирано према Essential Learnings Assessing Guide ( 2005) http://www.ltag.education.tas.gov.au/assessment/default.htm.

69

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

5.2.1. Оцењивање, евидентирање и извештавање Шта се оцењује

Опште понашање, пажљивост, социјалне вештине

Свакодневни рад (усмени, писани рад, цртежи...)

Када се оцењује

Како су ученици упознати са критеријумима оцењивања Континуирано. Критеријуми вредновања јавни, познати и објављени на нивоу целе школе, наставник је објаснио и образложио критеријуме

Континуирано самооцењивање, вршњачко оцењивање и усмена повратна информација коју даје наставник. Процена рада се даје најмање једном у три недеље. Постигнуће Најмање у односу на једном у нивое захтева класификации кључна оном периоду, знања која а пожељно је има сваки више. ученик

70

Како се рад ученика региструје и даје повратна информација ученицима Коментар наставника, колико је год могуће позитиван.

Како се води евиденција?

Како се обавештавају родитељи / старатељи

Наставник бележи важне позитиве помаке.

На индивидуалним сусретима, родитељским састанцима, писаним извештавањем на класификационим периодима. Наставник даје кратак периодични извештај.

Наставник је објаснио критеријуме и повезао их са нивоима захтева.

Наставник коментарише рад ученика и охрабрује их.

Наставник води своју књигу бележака о раду ученика, бележи сваки напредак у односу на нивое захтева.

Наставник сваки пут понови критеријуме и појачава их и подржава задацима, упутствима, моделовањем.

Припремљене индивидуалне листе кључних знања. Процену дају наставник и ученик. Оцењивање у односу на постављене циљеве.

Наставник бележи у свеску за праћење рада ученика, ученици бележе у своје свеске коментаре наставника, самоевалуацију и процене вршњака.

На индивидуалним сусретима са родитељима наставник даје информацију.

Шта се оцењује

Када се оцењује

Писана провера знања

На половини класификационог периода.

Укупан успех на крају разреда

У јуну на крају разреда.

Како су ученици упознати са критеријумима оцењивања Објашњење наставника о успешности. На основу чињеница наставник даје упутства шта ученик треба да уради како би развио способност у тој области. Укупно, када је урађено све претходно.

Како се рад ученика региструје и даје повратна информација ученицима Задатке вишеструког избора анализира на нивоу целог одељења, задатке отвореног типа у односу на појединачног ученика. Наставник оцењује укупан резултат и напредовање засновано на свим претходним доследно спроведеним критеријумима и узимајући у обзир портфолио ученика.

Како се води евиденција?

Како се обавештавају родитељи / старатељи

Наставник бележи у свеску за праћење рада ученика.

Наставник даје кратак извештај и анализу остварености циљева.

Евидентирање у складу са прописима и у односу на Националне образовне стандарде.

Ниво образовног постигнућа дат у годишњој оцени, подржан писаним коментарима.

71

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

5.2.2. Оцењивање засновано на резултатима Групни пројекти

Усмена презентација

Писани задаци

Вршњачко оцењивање

Практични задаци

Оцењивање портфолија

Самооцењивање

72

Опис Одређени број ученика ради на задатку заједно. То може захтевати планирање, истраживање, дискусију и групну презентацију. Ученици усмено разреду представљају рад који су истраживали.

Предности Можете оценити способности ученика да раде као део тима и да успешно заврше задатак. Ова метода олакшава сарадњу међу ученицима.

Даје могућност ученицима да нам покажу шта знају. У исто време се оцењује завршени рад као и способност да се представи оно што је научено. Могу бити есеј или реферат. Ови Може се користити да би задаци укључују описе, анализе, се оценило како ученици објашњења и резимирање. разумеју тему. Овај метод може показати како ученици користе чињенице и да ли умеју да користе чињенице као аргументе. Такође, може показати какве су способности ученика да размишљају, пишу и комуницирају. Ученици дају своје мишљење о Ученици су укључени у процес тачности и квалитету одговора оцењивања и нису њиме у односу на задати критеријум застрашени. Ученици могу или дају коментаре о учити из овог процеса. успешности рада групе у поређењу са резултатима које је требало да постигну. Прављење схема, временских Јасно показује колико добро линија, цртање мапа, ученици разумеју одређене истраживање у архиву, итд. специфичне концепте и како их практично примењују. Портфолио је врста фасцикле Омогућава оцењивање у дужем која садржи материјал на којем периоду. Ученици нису оцењени је ученик радио у одређеном на основу само једног елемента временском периоду. Он или једне изведбе. Укључује треба да укључи учеников самооцењивање. најбољи рад, као и почетне планове, нацрте, самопроцену, па и мишљење наставника и вршњака. Од ученика се тражи да оцене Ученици почињу да препознају сами себе а према задатим слабости и снаге свог рада. критеријумима и резултатима Укључени су у процес, разумеју учења, нпр. „Мој одговор или га и почињу да уче из њега. састав је био добар зато што …”

5.2.3. Оцењивање рада у групама Ученици треба да буду обучени да раде у групама. Треба им рећи како да се понашају у групама као и да ће начин на који раде у групама бити оцењен. На крају крајева, један од критичних резултата школовања јесте да ученици могу ефикасно да раде са другима у тиму или групи. Групни рад се може користити како би се оценила или цела група или појединац унутар групе. Оцењивање групе може бити обављено формативно или сумативно, или и на један и на други начин.

Пример оцењивања групног рада.



Оцењивање групе као целине



Инструкције за рад: o Организовати ученике у групе од по четири до шест ученика o Дати свакој групи задатак o Ученици треба да раде као тим, помажу једни другима тако да сви имају могућност да допринесу решењу задатка



Ученици ће бити оцењени према следећим критеријумима:



o Учешће чланова тима o Како се слажу чланови тима o Слушање када други говоре и o Успешно решење задатка

Критеријуми за оцењивање групног рада треба да буду јавно саопштени и јасни вашим ученицима. То подразумева прецизно објашњење шта очекујете од њих док их посматрате како раде у групама. Наравно, ово ћете урадити на начин да вас ученици разумеју.

73

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање способности да се ради ефикасно у групи



Чланови тима: 1._____________ 2. _____________ 3. _____________ 4. _____________ 5. _____________ 6. _____________



Тема групног рада: _____________________________



Активности ученика: ___________________________

Шта се оцењује/ Потребна помоћ критеријуми 1. Учешће чланова тима један или два ученика доминирају у целој активности 2. Како се слажу свађа, провокативно чланови тима понашашање, неуважавање 3. Слушају када други не слушају једни друге, говоре група се исцрпљује у надгласавању 4. Успешно завршавају задатак

74

мање од 50 % успешно урађеног задатака

У реду

Добро

неки чланови тима учествују

сви чланови тима учествују

неки чланови тима добро се слажу

сви чланови тима добро се слажу

неки чланови тима су били кооперативни и радили са жељом да постигну циљ 51 - 84 % успешно урађеног задатка

сви чланови тима пажљиво су слушали и били активно укључени преко 85 % успешно урађеног задатка



Оцењивање појединца унутар групе



Ученик: ____________________________ Датум: _____________________________

Шта се оцењује/критеријуми Вештине рада на задацима

Да/Не

Коментар

Усмерен на задатак Разуме инструкције Може да организује податке Предлаже добре идеје Вештине комуницирања Разговара по редоследу Слуша остале Користи одговарајући речник Друштвене вештине Објашњава или дели идеје са другима Подстиче остале Активно учествује



Наставник: _____________________________

75

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

Оцењивање изведбе/презентације



Имена чланова групе или појединца: _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ Шта се оцењује/ критеријуми Глас и говор - да ли је глас довољно гласан, говори са самопоуздањем - да ли је говор граматички правилан, без поштапалица Садржај - да ли су информације важне и тачне - да ли су логично повезане, да ли су организоване у смислену целину - да ли презентација укључује визуелна или друга средства Реакција публике - да ли презентација мотивише публику - да ли је интересантна

Коментари:

76

Недовољно

Осредње

Добро

Веома добро

5.2.4. Самооцењивање Самооцењивање подстиче ученике да оцене своју успешност према датим критеријумима. Ученици почињу да препознају шта се од њих очекује и уз помоћ наставника се обучавају да идентификују своје јаке и слабе стране. Ако се користи самооцењивање, ученици су више укључени у процес учења, боље га разумеју и све су веће шансе да уче из њега. Самооцењивање може бити проширено тако да укључује и вршњачко оцењивање.

Јаке стране самооцењивања: o Ученици почињу да процењују сопствени напредак и учинак o Ученици препознају области за које им је потребна помоћ



Слабости: o Ученици могу да прецене или потцене своју изведбу

Самооцењивање може надгледати наставник како би се исправиле грешке које ученици нису уочили. Примери рада које су ученици сами оценили могу бити укључени у портфолио.

Вршњачко оцењивање:

Од ученика се очекује да оцене резултате и изведбу других. Познато је да су ученици у почетној фази учења (од седам до једанаест година) премлади да би могли реалистично оценити знање и вештине другог а да то оцењивање има смисла. Више пажње оваквом начину оцењивања треба посветити у старијим разредима основне школе и у средњој школи.

77

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА 5.3. Листа кључних знања Имајући у виду да је укупан фонд часова историје у петом разреду 36 часова за годину дана, да је обим градива прилично велик, одлучили смо да понудимо листу кључних знања за крај петог разреда која је, наравно, ужа и сведенија од кључних знања по темама. Искусни наставници знају да једноставно није могуће и није потребно да ученици знају цело градиво које је обрађено. Зато сматрамо да наставницима може бити корисна листа кључних знања која призлазе из садржаја наставног програма и уџбеника за пети разред. Кључна знања смо поделили према обиму на три нивоа. Сваки наредни ниво подразумева да је савладан претходни ниво. Базични ниво или нужна знања подразумева да су то знања која скоро сваки ученик треба да понесе из петог разреда, или бар више од 80% ученика. Средњи ниво или важна знања можемо очекивати од ученика који добро и врло добро савладају садржај градива. Напредни ниво или вредна знања ће показати ученици који су одлично овладали садржајем градива историје за пети разред и познају детаље.

78

Листа кључних знања из историје за крај петог разреда основне школе УВОД У ИСТОРИЈУ и ПРАИСТОРИЈА

Појмови и појаве

Догађаји

Процеси Личности

Основни ниво, нужна знања Историја Историјски извори Деценија Век Миленијум Ера Откриће ватре Рођење Исуса Христа Развој привреде

Средњи ниво, важна знања

Напредни ниво, вредна знања

Старије камено доба Млађе камено доба Метално доба Првобитне људске заједнице Откриће точка Откриће метала Појава првих занимања Еволуција човека Распад првобитне људске заједнице

Херодот

79

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

СТАРИ ВЕК

Појмови и појаве

Догађаји

Основни ниво, нужна знања Писмо Роб Робовласник Робовласничко друштво Фараон Пирамида Аристократа Олимпијске игре Колонија/колонизација Мит/митологија Античка култура Хеленизам Римско царство Хришћанство Библија Хуни Оснивање Рима Рођење Исуса Христа Подела Римског царства Освајање Рима и пад Западног римског царства Велика сеоба народа Пролазак Хуна кроз „капију народа“ Настанак државе Велика сеоба народа

Средњи ниво, важна знања Полис Велика сеоба народа

Исус Христ Александар Велики Цезар Константин

Хомер Атила

IV м. п.н.е. 1. п.н.е. – 1. год. 476 год. п.н.е.

753. год. п.н.е. IV в. (375. год. п.н.е.)

Процеси

Појава првог сликовног писма Настанак Египта Тројански рат Грчко-персијски ратови

Хамурабијев закон Спартаков устанак Изградња Атине – златни век Пелопонески ратови Пунски ратови Изградња Константинопоља Милански едикт

Римска освајања и ширење Рима Прогон хришћана

Развој писма Развој робовласничког друштва Грчка колонизација Македонско освајање Грчке Романизација Ромул и Рем Менес Кеопс Леонида Спартак Перикле Тукидид Филип II Фидија Теодосије Цицерон 3200. год. п.н.е. 776. год. п.н.е. V в. п.н.е. IV в. п.н.е. IV в. 313. год. п.н.е. 395. год. п.н.е.

Личности

Хронолошке одреднице

80

Напредни ниво, вредна знања

5.4. ПРИМЕРИ ЗАДАТАКА ЗА УЧЕНИКЕ

Ове примере наставници могу да користе за контролну вежбу

вежбање, испитивање или за

1. На основу чега проучавамо прошлост људског друштва? ________________________________________________

2. За разумевање прошлости важне су временске одреднице деценија, век и миленијум. На линији поред временске одреднице напиши колико година траје. миленијум = ______ година век = ______ година деценија = ______ година

3. Одреди којем миленијуму, веку и деценији припадају следеће године година 2002. 1998. 1956. 1849.

миленијум

век

деценија



4. Велико временско раздобље које почиње неким важним догађајем назива се ера. Којим догађајем је почела хришћанска ера, нова ера?



5. Прошлост делимо на два велика рездобља. Која су то раздобља?



___________________________________



6. Који од наведених извора потиче из праисторије ?

____________________________________________



а) папирус б) цртежи у пећинама в) плочице са клинастим писмом



Заокружи слово испред тачног одговора.



7. Песме које се певају уз гусле и преносе са колена на колено представљају:



а) материјалне изворе б) писане изворе в) усмене изворе



Заокружи слово испред тачног одговора.

81

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА 8. Друштво праисторије звало се: а) племенско друштво б) родовско друштво в) робовласничко друштво.

Заокружи слово испред тачног одговора.



9. У којем раздобљу ми данас живимо? _________________________________



10. Којим догађајем је почела праисторија? _____________________________________



11. Којим догађајем се завршила праисторија? ________________________________________



12. На основу којих историјских извора проучавамо праисторију? _________________________________________________________



13. На основу чега је извршена подела праисторије? _____________________________________________

14. Прекретница у развоју људског друштва којом почиње историја јесте: а) откриће точка б) откриће ватре в) откриће писма г) откриће ере Заокружи слово испред тачног одговора

15. Како се зове веровање у једног бога? __________________________________



16. Како се зове веровање у више богова? ____________________________________



17. Прве државе основане су на подручју између река Тигар и Еуфрат.



Како се звало то подручје? _______________________



18. Прочитај текст и подвуци кључне речи.

Писмо је велико и значајно откриће човека. Појавило се у IV миленијуму п.н.е. Било је то сликовно писмо. Уместо писане речи, писари су цртали слику. Научници сматрају да су писмо изумели Сумери, народ који је живео на простору између река Тигар и Еуфрат.

82



19. Спартанско васпитање настало је у грчком полису Спарти и означава:



а) васпитање путем науке и уметности б) васпитање преко изучавања грчке митологије в) строго, војничко васпитање г) слободно, породично васпитање



Заокружи слово испред тачног одговора.



20. Да ли је раздобље историје почело у свим крајевима света у исто време? Да или Не



Образложи свој одговор ___________________________________

21. Научници су поделили раздобље историје на четири периода. Који су то периоди? _________________ _________________ _________________ _________________

22. Прочитај текст и пронађи одговор на питање: Којим догађајем и када је почео стари век?

Стари век је период историје. Почео је појавом писма, а завршио се падом државе која се звала Западно римско царство. Трајао је око четири хиљаде година, од 4. миленијума пре нове ере до 5. века нове ере. _________________________________________________ 23. На прелазу из праисторије у историју распало се родовско друштво због појаве а) племена б) земљорадње в) приватне својине г) писма Заокружи један од понуђених одговора.

24. Прочитај текст и пронађи одговоре на питања испод текста.

Постоје различите врсте и облици људских заједница. Основна заједница људи је породица. Више различитих породица које живе на одређеној територији удружују се у веће заједнице. Такве заједнице нису повезане сродством, већ заједничким потребама и интересима. На пример заједничко коришћење воде, одбрана од непогода, одржавање реда и мира. О заједничким потребама и интересима, како у прошлости тако и у садашњости, бригу воде одређене групе људи. Те групе обављају послове од општег интереса за целу заједницу. Пример послова од општег интереса јесте изградња система водовода у старом Египту и изградња и одржавање водовода данас.

Како се зове основна заједница људи? __________________________________________ Због чега се породице на једној територији удружују? _____________________________

83

5. ОЦЕЊИВАЊЕ УЧЕНИКА

25. Владар Вавилонског царства је у 18. в. п.н.е. написао закон. Тај закон представља најстарији сачувани писани закон у свету. Како се звао тај владар? ______________________________________



Коју улогу у Египту је имао фараон? ____________________________________

26. Заокружи један тачан одговор. Друштво држава Старог истока било је а) демократско б) робовласничко в) родовско г) племенско 27. На линијама поред појма напиши објашњење, шта је то: а) нома ______________________________________ б) фараон ____________________________________ в) Међуречје _________________________________

28. Феничани су открили писмо које се и данас користи у измењеном виду. То писмо се назива:

а) хијероглифи б) алфабет в) клинасто писмо г) латиница 29. Грци су себе називали _______________________, а своју државу ________________. 30. У левој колони су наведени појмови, у десној значења појмова . Размисли која од предложених речи из десне колоне одговара значењу појма у левој колони. Повежи линијом сваки појам из леве колоне са његовим значењем .

аристократи

робови



демос

богати људи



полис

хелот



град држава

31. Где се одиграла чувена Mаратонска битка између Грка и Персијанаца? а) у Персији б) у Грчкој в) у Египту г) у Месопотамији Заокружи један тачан одговор.

84

32. Наведен je римски назив градa који и данас постоји. На линији напиши данашњи назив тог града.

Singidunum _________________________



33. Израчунај колико је година прошло од оснивања Рима до данас.



34. Слободно исповедање хришћанства у Римском царству било је дозвољено у ______ веку.



35. Нацртај или наведи симбол хришћанства. ______________________________________

36. Kалендар који данас користимо заснован је на римском календару који је имао 12 месеци. Упиши назив месеци у години на српском језику. Januarius _____________________ Februarius ____________________ Martialis ______________________ Aprilis ________________________ Maius ________________________ Junius ________________________ Julius ________________________ Augustus _____________________ September ____________________ October ______________________ November ____________________ December ____________________ Која два месеца носе име познатих личности из прошлости Рима? _________________ ___________________

37. На линији поред године напиши догађај који се одиграо те године:



27. п.н.е. ___________________ 395. _______________________ 476. _______________________



38. Који римски цар је дозволио хришћанима да слободно исповедају своју веру?



______________________________________________________________________



40. Шта је романизација? _______________________________________________

39. Шта је хеленизам? _______________________________________________

85

Литература: 1. Allen, D. (ed.) (1998) Assessing Student Learning: From Grading to Understanding, New York, London Teachers College Press 2. Ausubel, D, Novak, J, & Hanesian, H. (1978). Educational Psychology: A Cognitive View (2nd Ed.). New York: Holt, Rinehart & Winston. 3. Ausubel, D.P. (1960). The use of advance organizers in the learning and retention of meaningful verbal material. Journal of Educational Psychology, 51, 267-272. 4. Board on Behavioral, Cognitive, and Sensory Sciences and Education How Students Learn History in the Classroom (2005), The National Academic press 5. Bransford D., Brown, A., L., and Cocking, R. (1999) How People Learning: Brain, Mind, Experience, and School. Committee on Developments in the Science of Learning, National Research Council, dostupno na http://www.nap.edu/html/how people1 6. Child, D. (1986). Application of Psychology for the Teacher. London: Holt 7. Coffey, J. W, Carnot, M. J, Feltovich, P. J, Feltovich, J, Hoffman, R. R, Cañas, A. J, & Novak, J. D. (2003). 8. Department of Education, Tasmania (2005) Essential Learnings Assessing Guide retreived 17. aug 2006, доступно на http://www.ltag.education.tas.gov.au/assessment/default.htm 9. Gagne, R. (1987). Instructional Technology Foundations. Hillsdale, NJ: Lawrence Erlbaum Assoc. 10. Ivić I, Pešikan A, Antić S, (2001.) Aktivno učenje 2, Institut za psihologiju, Ministarstvo prosvete i sporta republike Srbije, Ministarstvo za prosvjetu i nauku Crne Gore 11. Jarvis, P. (2002). The Theory & Practice of Teaching, London: Kogan Page 12. Johnson, D. and R. Johnson, (1983) Learning Together and Alone, New Jersey: Prentice Hall, 13. Learner Centered Principles Work Group of the American Psychological Assotiation, Board of Educational Affairs (1997) Learner - Centered Psychological Principles: A Framework for School Reform and Redesign, доступно на http://www.apa. org/ed/cpse/LCPP.pdf 14. Lee, P, & Ashby, R. (2000). Progression in historical understanding ages 7-14. in P. Stearns & P. Seixas & S. S. Wineburg (Eds.), Knowing, Teaching, and Learning History: National and International Perspectives. New York: New York University Press. 15. Novak, J. D. (1965). A model for the interpretation and analysis of concept formation. Journal of Research in Science Teaching, 3: 72-83. 16. Пешикан A. (1997) Треба ли деци историја? Психолошки проблеми наставе у основној школи, Завод за уџбенике и наставна средства 17. Пешикан A.( 2000) Психолошки приступ активном учењу историје на основношколском нивоу, Филозофски факултет, Одељење за психологију, докторска дисертација, Београд 18. Shemilt, D. (1987) Adolescent ideas about evidence and methodology in History in C. Portal (ed) The History Curriculum for Teachers, Lewes, Falmer Press. 19. Spady, W. (1988). Organizing for results: The basis of authentic restructuring and reform. Educational Leadership, 46. 20. Stradling R. (2003) Multiperspectivity in history teaching: a guide for teachers, Concil of Europe, доступно на http:// www.coe.int/t/e/cultural_cooperation/education/history_teaching/european_dimension/Multiperspectivity-E.pdf 21. Stradling, Robert (1999): The reform of history teaching and the preparation of new history textbooks, Strasbourg, Council of Europe publishing 22. Wiggins, G. & McTighe, J. (1998). Understanding by design. Alexandria, Virginia: Association for Supervision & Curriculum Development. A Summary of Literature Pertaining to the Use of Concept Mapping Techniques and Technologies for Education and Performance Support (http://www.ihmc.us/users/acanas/Publications/ConceptMapLitReview/IHMC%20 Literature%20Review%20on%20Concept%20Mapping.pdf, Retrieved May 5, 2004).

Листа сајтова који се баве наставом и учењем историје



Sshool History.co U.K. http://www.schoolhistory.co.uk/primarylinks/general_sites.html Primary Resources History UK http://www.primaryresources.co.uk/history/history.htm National Center for History in the Schools UCLA http://nchs.ucla.edu/standards/



Припреме и планови часа за наставнике



http://www.pbs.org/empires/thegreeks/educational/research_links.html#lesson http://www.primaryhistory.org/lessons/



Концепт мапе и ресурси



http://www.thecorner.org/hist/maps/index.html http://www.thecorner.org/history.htm



Историја за децу History for Kids http://www.historyforkids.org/

86

Појмовник Вештина Способност успешног обављања неке активности. Знање Скуп организованих информација које поседује неки појединац, разумевање информација, појмова и односа и коришћење информација. Компетенција Функционално интегрисана знања и вештине који могу да се употребе у новим ситуацијама и различитим контекстима. Компетенције укључују различите способности практичне примене знања, когнитивних и мануелних вештина, ставове и вредности и димензију мотивације. Кондиционално знање Кондиционално знање је највиши ниво знања за које је битно познавање када, где и зашто употребљавати знање. То укључује планирање и комбиновање различитих стратегија за решавање проблема, одлучивање и предвиђање последица, одговарајуће реаговање у сложеним, новим и критичним ситуацијама. Тај ниво знања је присутан на свим нивоима образовања, с тим што се на нижим нивоима користи само у припреми за поједине ситуације. Што идемо ка вишим нивоима у систему образовања, више је таквих ситуација и знања. Тражи се самостална и критичка процена научених садржаја као и предвиђање, истраживање, откривање, упоређивање и повезивање. Конструктивизам Превладавајућа савремена теорија наставе и учења: произлази из става да није могуће поседовати квалитетно знање у израђеном (готовом) облику, него знање има вредност само онда када га појединац конструише, реорганизује у контексту сопственог искуства. Национални стандарди у образовању Образовни стандарди представљају суштинска знања, вештине и умења која ученици треба да поседују на крају одређеног циклуса образовања. Образовни стандарди су, у ствари, експлицитни искази шта ученик треба да зна, разуме и уме да уради како би показао да је нешто савладао. Нивои стандарда описују колико добро је ученик савладао знања и вештине које су дате у стандардима наученог градива. Образовни исходи Јасни и мерљиви показатељи резултата учења које је ученик остварио, а који показују шта ученик зна и шта може да уради након неког периода учења. Добро дефинисани образовни исходи су одређени у терминима понашања ученика, јасно су обликовани помоћу активних глагола.

87

Приступ заснован на резултатима учења Приступ у развоју курикулума, поучавања и вредновања који се примарно усмеравају на то шта ученик зна и може да учини након одређеног периода учења. Полази се од следећих питања: Шта желимо да ученик научи? Зашто желимо да то научи? Како најбоље можемо помоћи ученику да то научи? Како ћемо знати да је то научио? Сумативно вредновање Вредновање наученог или вредновање учења које се спроводи на крају одређеног периода учења или учешћа у образовном процесу. Сумативно вредновање се базира на кумулираним образовним искуствима, а користи се за утврђивање нивоа остварености циљева одређеног образовног програма. Испитује се степен у коме су ученици савладали градиво образовног програма и постигнуће ученика се изражава скоро увек оценом. Умење Способности ефикасног коришћења знања у контексту. Формативно вредновање Вредновање у процесу учења. Вредновање које служи да би се добиле информације о напредовању ученика и које служи као повратна информација за унапређивање процеса учења и поучавања. Вредновање постаје формативно кад се добијени резултати користе за прилагођавање метода поучавања у смеру бољег задовољавања потреба ученика. Формативно вредновање претпоставља активну укљученост ученика у процес учења и богату комуникацију наставника и ученика у остваривању образовних циљева. У процесу формативног вредновања наставник идентификује потребе ученика и утврђује његова постигнућа и пружа ефикасну повратну информацију ученику како би заједнички унапредили учење.

88

Прилози

1. Балканско полуострво у праисторији 2. Фигуре из Винче 3. Живот у роду 4. Народи и државе старог века 5. Слика сфинге 6. Слика пирамиде 7. Слика хијероглифа 8. Лавља врата у Микени 9. Слика клинастог писма 10. Акропољ 11. Дорски, јонски и коринтски стуб 12. Венера Милоска 13. Бацач диска 14. Александар Велики 15. Нике са Самотраке 16. Пантеон 17. Римски славолук 18. Римски форум 19. Исус Христ 20. Балканско полуострво у старом веку

89

1. Балканско полуострво у праисторији

На територији Балканског полуострва постојали су људи у праисторији. Живот у праисторији потврђен је археолошким налазиштима.

Крапина у Хрватској – остаци људског насеља из каменог доба у пећини. На основу нагорелих костију утврђено је да је крапински човек знао за ватру.

Вучедол код Вуковара – насеље из каменог и металног доба познато по глиненим посудама.

Бутмир код Сарајева – насеље из каменог доба. Остаци насеља сведоче да су становници Бутмира живели у земуницама.

90

Гласинац код Сарајева – остаци насеља из металног доба, оруђе, оружје од бакра, бронзе и гвожђа.

Винча код Београда – очувани трагови насеља из каменог и металног доба. Становници Винче имали су развијену земљорадњу, узгајали су стоку, правили су квалитетне и богато украшене посуде и разне предмете. Открили су налазишта руда испод Авале и бавили се рударством и занатством. Куће су правили од дрвета и глине у облику четвртастих колиба.

Црвена Стијена код Никшића – насеље ловаца и рибара из каменог доба.

Старчево код Панчева – насеље из каменог доба, глачане камене алатке, остаци квалитетно израђених и украшених керамичких посуда.

Лепенски Вир поред Дунава – најпознатије налазиште у Србији. Пронађено је насеље из млађег каменог доба. Становници Лепенског Вира правили су оруђе и оружје од камена и животињских костију, сакупљали су плодове и ловили рибу и дивљач. Живели су у кућама које су имале облик шатора. На средини куће налазило се огњиште на коме се спремала храна. Култура Лепенског Вира позната је по фигурама са урезаним људским главама, рибама и геометријским шарама.

91

2. Фигуре из Винче

Посуда из Винче

92

Фигура из Винче

3. Живот у роду

93

4. Народи и државе старог века

• Апенинско полуострво • Римска држава • данашња држава Италија

• долина реке Нил • држава старих Египћана • данашња државa Египат

• Северна Америка • држава Олмека, касније Маја • данашња држава Мексико

• Јужна Америка • држава Чавина, касније Инка • данашња држава Перу

• јужни део Балканског полуострва • државе старих Грка • данашња држава Грчка

94

• Месопотамија или међуречје између река Тигар и Еуфрат • државе Сумера, Вавилонаца и Асираца • данашња држава Ирак

• долине река Хоангхо (Жута река) и Јангцекјанг • државе Кинеза • данашња држава Кина

• долина реке Инд • државе Индијаца • данашња држава Индија

• Иранска висораван • држава Персијанаца • данашња држава Иран

• источна обала Средоземља • државе Феничана и држава Јевреја • данашње државе Либан и Израел

95

5. Слика сфинге

96

6. Слика пирамиде

97

7. Слика хијероглифа

98

8. Слика клинастог писма

99

9. Лавља врата у Микени

100

10. Акропољ

101

11. Дорски, јонски и коринтски стуб

Дорски стуб

102

Јонски стуб

Коринтски стуб

12. Венера Милоска

103

13. Бацач диска

104

14. Александар Велики

105

15. Нике са Самотраке

106

16. Пантеон

107

17. Римски славолук

108

18. Римски форум

109

19. Исус Христ

110

20. Балканско полуострво у старом веку

111