"
Immanuel Kant UM I SLOBODA spisi iz filozofije istorije, prava l države
izbor, redakcija prevoda Danilo Basta
i
predgovor
l
l
;� :1 ·�
...
VEčNI MIR. FILOZOFSKI NACRT
138 . . e {reservatiO. · . - Prećutkivanj �ata um� dok h vsk! arh1 iz pati stra a možda nijedna pretenZIJa �oJe. . zasad menta/is) stanh _zbo še suvi njih od k s e · g toga St? t �� �oje će u budućniser· na ne spominje, osti �a e moz pljena te ne u zlo nanaster�vd raJ , za tu svrhu 'iskoristi prva biti izmišljene spaJa � �it�:� kazuistiku i stoji, ako se zg od na prilika, i ispod tojanstva vladnara,takv-kao stvar pravo uzme.. 1�P�/ d�s .. deduk· im sklo kOJI b ' bio časti njegovog cijama. ovima pollti·prosvećenimojipojm Ako se, medufv po trajn u sast ·ave d a p �e sm_atra. danesemo���l. �e� �bzi� na sredstva. ondaomće.pove da· cavan)u nJeh n1e ·Izgledati školsko i pedantno. kako ovo s vata je li drz�vu (bez obzira na to 2. Nije dnu samostalnu ste da a rzav d . d ruga e ona ve'/.ka 'J' maenofa)m.nekupmoz . om T darivanjem.•kne ovm zam nasleđem. · ml kao što je, na Država nije imov.ina (pam·mon wna ,·e zaJ·ednica ljudi O . a. z1m zau 1·e ona pnmer. zem1·Ja .što 1agati· niti m?ze_ zapovedati stablonjome kojoj niko drua. giNJu_ne._ koJ lraspo k?: ti� v asti sa bno zase do �ma samalamiti ka � l�avrt drugoj državi znači renJem. nakk kao moral�OJ. , .IC.nosti ; pretvoriti je u stvar a joj opstana idei! prvo�I Og u ovora -bez koje se ne moze to se protivi ato kome je poznodil g da � Svados o m kod Je�n�g zamisliti pravopas a dov koro sve e. n��� s u kakvu je_ os��a �td�lo:� :v:ta nikada nisu za to zna�i . . u stican·a naime da se i drzave Evropu - Jer tom _na�l� predrasuda o bno a in· a nova vrstama ltl. T J·e deiome nek mogu međusom se zen , vez im dičn poro sna k � ros t u_ bez kojo dustrije preko po· tako se : da in 'nač � m��e sna���modelo postaje ubrojati i slučaj kada a Ja.. --:- . � dtreba veća posed zem og rotiv nezajedničk g i�najmiJUJB voJSk r . jedna. državaPri kao e troš i vaju a I �po�r�bl)· e se p od aniC nepnJa. teiJ'a setom oce. h o k o kak je ruku ma koji ri stva
139
ratova kojima postići rasterećenje. Osim toga. ako su ljudi plaćenisezaželi to ubijaju ili da budu ubijeni. to znači da da su upotrebljeni kao proste ili oruđe u ruci nekog drugog (države). a tako neštomašine se ne može dovesti u sklad s pravom čoveka u našoj vlastitoj osobi.· Sasvim je druga stvar kada se građani dobrovoljno s vremena na vreme ve žbaju u rukovanju oružjem. da bi tako sebe i svoju domo vinu osigurali od napad .a - Isto tako bi bilo i sa nagomila vanjem blaga, jer bi to druge države shvatile kao pretnju ratom, a to bi ih prisililo da eventualni rat preduhitre (jer od tr.i sile: vojne, savezn i novčane, moglo bi se reći da je ova poslednja najpouičke zdanij ratno oruđe. samo što je vrlo teško proceniti njenu velićine u).
l
mmlstra
lm,_
-
-
1 1
m'
umstltl .•
l
0•.
·
·
petuus) treba da ke (mifes per ·Stajaće vojsuno .* tanu nes v�emenom potp . d žavama, jer su pret� rat�m d����� r " poduhvat. One neprestano pok už a taka uvek spremne_aJuda
naor�zanl IV
·
. koja svOJ�.,č'lj� . . dru a na$1edlll. f\090 oni drt&vl r��.��::;!0�1�a"':.� � e se 11na druguk llzlč��a�·�:,;t Udr�: :rt.!el o eo "'a �:t:.'{ dr���-: >J':e�a. a ne v�ed;at \ao tak&v (fl. vet
• Nultdna drit't'u.
4.
Drža va se ne sme za d ži ati zbog spoljaš njih državnih razmirica.• Ako se u državi ili ·izvan nje traii pomoć u privredne svrhe rza popravku puteva , podizanje novih naselja. izgra· dnju žitnica za slučaj neradn ih godina itd.), onda to po moćno vrelo nije sumnjivo. Ali. kao mehanizam u među sobnoj borbi jedne sile protiv druge. i sistem dugova što rastu u nedogled ali ipak tako dakreditn · j e sadašn vanje uvek osigurano (jer nije verovatno da će jese potraži . svi po verioci istovremeno s time pojaviti l. takav kreditni sistem - duhoviti izum jednog trgovačkog naroda u ovome veku - predstavlja opasnu novčan silu, državnu blagajnu za vođenje rata veću od blagajni usvih drugih država. koja se može iscrpeti samo kad jednom budućn presuše da žbine ršto se opet može dugo sprečavati.ostioživljava njem prometa ·i njegovim protivdejstvom na industriju i privre· du). Tako olakšana r-atovanje, kao i sklonost vlastodržaca ka tome. koja je izgleda ena u ljudskoj prirodi. ve like su smetnje za ostvareukorenj nje večnog mira, pa bi jedan pre11minami član morao to za-braniti. utoliko pre što će ko· naćno ipak državno bankrotstvo neizbežno oštetiti mnoge druge države istovremeno. bez njihove krivice, i itime javno povrediti. Prema tome, druge države su bar u pravuih da se udruže protiv takve države i njenih bezobzirnih na mera. ·
u
v
u
•Nijedna država ne sme uređenje i upravljanje drugese. • asilno uplitati u Jer. šta joj može dati ;pravo na to? Zar možda skandal kojim jedna država sablažn podanike druge Međutim, ovaj pre može da java posluži kao opomena. jerdržave? predje neki koe: odgo ri o da njim na d-lobojem · tlelta nete 'vo}Jmi ruk•ma , us;jano l o 5.
•
Teko ���� epor 1mt
n
no
bugaraki lep en
vo orčkom caru. kada re ova, hrco s bez prolevanja krvi svojih I>OdMik4 •Kov•ć koJ i vadih le ez 11 ierav�.·
..-----'
philosophischer ewigen Frieden. Ein Entwurf vius, 1795.) (Konigsberg, Nicolo
Zum
Da Ji se ovaj satirični natpis na firmi jednog holand skog gostioničara, na kojoj je bilo naslikano groblje, tiče ljudi uopšte, ili državnih poglavara koji su nezasitni rata. ili možda samo onih filozofa što sanjaju taj slatki san napo se, to pitanje možemo ostaviti nerešenim. Ali pošto po!iti· čar-praktičar gleda sa velikim samodopadanjem na politič· kog teoretičara kao na čoveka koji raspolaže samo suvim knjiškim znanjem, te za državu. koja .polazi od načela zasno vanih na iskustvu. ne može svojim idejama bez stvarne sa· držine predstavljati nikakvu opasnost i kome uvek može dozvoliti da kaže sve što hoće. a da se iskusni državnik koji poznaje svet na to ne osvrne. to autor ovog dela traži za sebe da on i u slučaju razmimoilaženja s tim ostane dosle dan i da u njegovim pogledima, koje se usudio da javno iskaže, ne nasluti opasnost za državu. Ovom clausu/a sal vatoria želeo bi autor dela da se izričito, u najlepšoj formi, ogradi od svakog zlonamemog tumačenja.
PRVI
ODELJAK
kaji sadrži preliminarne članove večnog mira među
državama
1. ·Nijedan ugovor ne treba smatrati mirovnim ako ;e sklopljen tako da prećutno sadrži povod budućeg rata.•
U tom slučaju bilo bi to samo primirje. odlaganje nepri jateljstava. a ne mir, koji znači kraj svih razmirica i uz koji pridev večan već predstavlja sumnjiv pleonaz.am. Svi postojeći uzroci budućeg rata. iako su oni samim stranama - ugovornicama zasada još nepoznati, poništeni su do jed noga zaključenjem mirovnog ugovore, bez obzira na to hoće li ·Ih neko ne znam kako pronicljiva traganje otkriti i isko-
140 navukao je nevolja što ih je na se mer što ga stavlja primer golemih pri v rđa . njem. l uopšte dan narod svojim bezako um acceptum) daje drugoj (scandall jedna sl obodna osoba ina. ne bi spa ist o. am druge. - Ov ne znači povredu ove šnjih razmi· na država zbog unutra dstavlja za dao slučaj kada se jed pre e seb za ki a, pa sva bi sada ako rica pocepa na dva del i m. e da zavlada celino a pomoć. sebnu državu koja hoć zal uka a lov de tih nom od koja strana država jed đenje druge dr· atrati mešanjem u ure to se ne bi moglo sm dok ovaj unu· vlada anarhija). No. sve žave (jer u njoj tada njih sila zna ljaš spo rešen, uplitanje og naroda. trašnji sukob još nije isn jednog ni od koga zav u, pa bi čilo bi povredu prava ešć bol jom ašn utr svojom un ugroža· i koji se samo bori sa al) and gledno sablazan (sk tako predstavljalo oči . svih država valo bi samostalnost e
ne sm ava u ratu sa drugom 6. -Nijedna se drž bi u budućem a koj va jst tel rija nep
upuštati u takva erenje. a to ućila međusobno pov miru nužno onemog (percusso· e a pla ć e n ih ub i su: iznajmljivanje g o v o r a, u e j n e š nefici). kr res) . t r o v a č a (ve u o) elli n a izd a j u (perdu p o d s t i c a nje ratlljc•. državi sa kojom se
mora da avštine. l usred rata su nečasne ratne luk mišlje in nač ev elj verel'lje u neprijat opiti mir . skl preostane izvesno po o ćn gu mo ne o bil m slučaju nja. jer bi u protivno do istrebljenja vo razbuktala u rat jst tel rija nep se bi pa sredstvo u ne no nuž tek je t m). Ra (bellum internecinu ne postoji sud me ko nom stanju (u volji kojim se u prirod održava vlastito moćno suditi) silom koji bi mogao pravo država ne može nih aće nijedna od zar pravo; i u kome se to već pretpo r nog neprijatelja (je na takozva pro�lasiti za nepraved kao a. rat od ish u). jer tek vo. A iz· pra i stavlja sudsku presud an str lučuje na čijoj je lfum puniti· nom božjem sudu. od (be rat ni zne ka se zamisliti među država ne da s pretpostavljene· njih ne postoji odno u eđ izm što po }. vum da bi se rat do me. - Iz toga sledi ga prema podređeno o obe strane a nak jed že da zatre pod istrebljenja. koji mo . završio večnim hovo svekoliko pravo zajedno s njima i nji ma tome. takav Pre . tva ns blju čoveča mirom na velikom gro mu vode. mora ne· a sredstava koja nje se rat. kao i upotreb dstva neminovno sre ta nu A da pome . izostavno zabraniti. paklene veštine po tome što se one je no a jas rat e. a vod am o tam u granic ne bi dugo zadržale r same po sebi niske. istiti - kao na prime kor le če po već ne· je šću ori kada bi se jednom se isk atoribus) kod koje špijunaža (uti explor ne može iskorenitil tu sve u se ja (ko n je · le šti časnost drugih uni o nje mira i tako potpun nego bi prešle i u sta gove ciljeve To
141 . . . Svi navedelli zakoni .. s� o bJektrvno. tJ. prema intenciji vlastodržaca zakoni ko "' to zabranjuju (leges prohibiti· : vae). No, jedni od njih pa aju u «_>nu vrstu strogih zakona {leges strlctae) koji b z obma na okolnosti, te traže hitno izvršenje kao 5· �) dok dr�gi (kao oni pod . 2 . 4). iako nisu izu eci ��Stl� pravrla, daju, prema prdrkama, subjektivno šira vl ascenta (/e�es fatae) u po . �ledu njihovog sprovođenJ·a e dozvoljaVaJU da se njihovo rzvršenje odgodi ali da pr tom.e �e gubi iz vida njihova svrha. Tako, na rimer slobode koje iz vesne države bile Jiše�e e . ne sme se odgoditi do na svetog 2:ivka (ad cafe o s ećavao s ;ae �a . kak je ob Avgust). jer je odugovlače j d vo , jeno ne zato da se slo· boda uopšte ne povrati samo zato da se to ne izvrši . , � n �a o n �meri. Zabrana se prenaglo i na taj način o�de odnosi na način sti anja Ojr u u uce ne srne da važi, air ne i na pritežavanje. Jer remda o �o nema tamo nužan pravni vid, ipak su ga u svo�e ; me.. tj. u _vreme pozitivnog sticanja. sve države prem ašntem Javnom mišljenju smatrale pravovaljanim.*
J�
(
. �·
� � � ; � (tOS!jV�)Bn/e �d: g ���� � �� � p �� �
0���
•
•
p
SU
DRUGI ODELJAK
t
ko i sadrži definitivne članove večnog mira među drzavama
. Prirodn o stanje (statu nat�ra,.IS) među lJudima koji j · mrra nego, na protiv, ratno ztve edni uz druge nije sta je •.
�
�Da li �akona kojo• n�!ln nalalu (lege& p raecepti .��J • onih kojo. ndto zabra· njuju (leues INohlbl :::;••J om3 takvih �a o11a koji es PP.r /Jeoovan 'ou zasn o$z:ouiJ:�: mlssiv•e) u 10 se ��1./ raz'logom s.unmk jalo. Jer. takoni i n;! "' ,snih t l . objeklivnOj pre.ktlčnoi praktftno�· �� upa•� osti post izve 1• a dotvota P'rema tom� b�� •,;,• :r{I
kan silio da uredim :! �nna tta ne možemo bili prisiljeni. a prouv�č:>ost ••o objelct ukona u oba sl učaje Ime isto značenje. - Zabrana':OJU _smo ptell>Ostavlli liče se o do/"'nskog roodkon� samo b�du�e naćina �uga Ja •• kog prava (npr. nasleđs�:. mlkod te �abrane. lj. 3ozvola' o n s � se n3 �ade!nje priteiavanje er . a osd OOOđenle O. . ne prela.ru prirodnog stanja � sdensko. pr�mda nije pravovalja...1 lr!r: reiUQ m do no ted pusnom zakonu prir�n g prava moze da traje i dalje kao r;o�, ffllj fPOsseuio p utati•sJ No · putatlvno posedovanja. koje Je kao,_�:;o0110ko P08eGCN.nje abtovano u pmodno"' pravu. zabran e �pos1e prelar� u građansko · eu n�MM! se ne � 10· 0 v1 a!ten1e za t1'11j mole . pravo steći na .r:t:; s bi mogro vanj � da i• tak� st1tan.Je ostvareno u gređanskom ':.:Oti.J. edo Jer u. nternu b1. takvu POstorato o posed vanje. kao ;vreda, moralo odmah preSt$ti etm br $e utvrdolo do nije pra· vovalj31'\0 . :iteljima prir nog prava na Ja sam. ovim hteo samo uz gred m :•:;::: od : vs. onak�• k:::�! 0 i�&i �i· �tm �� :eclvu�unomkojipravu ' �·; ��::i!� r a.::. ��� �·=to z� lo!Ja ito se on u �::�,:,:kon . · Ut>Oittblj rar o m !to samo prohlbitlvnl to�� f• ·�:L. '"""'· e dozvole nisu un ;ćavalućl u:�'ov 1\.:!'�i nego su ubat!�!"�e�ut•1,:_���:·:! h-o Tao P'O/Irbllwf109 zakono �"::!�tt uredno posta(> ' ctoPUsni zakon S tr ba 1•1ill §to je ta� b ;..o en duhoviti r ne· rehni nagradniM .;.;,. k� rog•a l oltroumnoga gro/eo Wlrod je avo . ć sau za t;m etlć����:•·"1 kolell pravupr o k e formv!e (slične malemtzv i pro bni kamen doal:�.,;; :k:•"'!Javs�a. će �· nje · . e�� ek ter OtttU '!' 1 e c�r;no mati samo genetBine za�:� S8'11n smerna tel'a ��! o tJV aU. ne univellsln� �.k . k"" •u opilevB1ećl. kako to upravo. ' rek! � ' b����. "l pt!;; po,.,r, jednoga ukona. d
na
tl
••J
•
o
J
za
r l l l
" IZb qa u n� teljstvo neprija . . _ k�me. istina . .. . stanje. tJ. ono u stalno preti. Mlrovn? ali to IZbiJ �� i ak J· tku. neprijatel trenu svakom . · kaniti se uspostav'� : � om jedan su· dok stanje treba dakle sve i mi�· dah garan � u stva još ne znači št� je moguće samo_ gar� i u tu e drugo s oll!m � može sed ne da tražio je ona� k ji ju zakonskom stanJU elJem. neprijat sa kao postupati
142
l
.
/ ;�� �i d
�
•
večnoga mira Prvi definitivni član
treba da bude u svako; državi Građa nsko uređe/Ije republikanska
s/o· . . zasnova o prvo: na ·principima drugo: na Uređenje koJe le ljudi): � (kao t �a g Jedno _ za: bode svih članova _ jedino g zajedni čkog e d !udno svlh sti zavisno . .� zakonu jednakosti načelima na e: tre poda�l ) če iz ideje prvo· konodavstv a (kao e 'o' koje proisti na] građa pno pravno {kao svih ra da počiva sveuku -: � kOJO! ikans o ur� republ bitnog ugovora. _na jeste Jednog naroda nje koJe zakonodavstvo J·e baš ono uređe om pag l edu to pravn · . ,;." u ,luO•iu đenje.• u
� ! �n:
•
�
�
l''�� g .đ · sme postupati nepreJate �bojeonu dnJ� se n•. . k "' I"'C lspravr.o ako . s ula Oblćno se utima da a co je sas\lim'upio • � r d u dl 1'1\e ie OI" !otvltno pcw c •vi� ito je neko ' .t� s � J� �o pojedinac lill Jer npJ. po tćln tentl. već tamlm tim sAom uJrorukom 6la(pre�o vla t .sti k.oioj $U obojici •lgurnost l v ��da me bez&kool· potrebnu sigurnost n:;.t odutima ml tu eo:t�� � lO ) • o�o •. vrtda me �ako ne � l A (H' Otlv mane: l MrodJ \l člsto priru� l t tivt o o.dc , pa rna 1 ne Pt: lli d a a mnom !tlJPt u za· stltl\ett' u'A st•nl• (srs.u iniu5lOJ prinudttl tof.tu SY'OQP. ote."·a ,.; 9* mogu !e postupak na kome alno s t�m� t � . ""':"" �;� ��ai•m�"o delovati tedan pOlto me . � s, ���oni i; moga su � sdi OJ t lJ svi Qla$i. u k konskt odf\01 •h. � l tlanovi n obv�� !�i,} �� ��oi�a�i o�;;� %3dat l ���e ��� je �e;� ur; dađa�� �veko pre drliJve JI���; n�� ��0 ��1:(lu• Qentium): tto u , "' so u odnO"""' "' . l} uređenje f'IU Olm ·..- poledG"Ć"O ', nl"9" n )lll oc!W)Itl. već sodrian u po)m.l a m )dn urođena. on•. 'm prov& ljudima oovek uzdlte 0'10 �elima tmAtlll gro· ;•n•�utio\�:�•Ih zamltlial. te •• Prl• ";,a .1"�� do umam prl111. preko prlneiJ>O pre " ' •ote bl za�om •Itih 111 vet bOI:anSir i to o l lli s .Mr l • đanlnom natt:uln !rom n• .,. llkoQ (ona. to ne1111 vo đ& _..st. olto volji). �to se tiće prl eet \mo ...",.a umislili lc.tO nelodel it u lOM" r!; l sl prh>c•po t�• o Ito je bilodu�n onl kt. to )e prestaJe pojom t ?��okostl svih orađono jedne d rfav: ::o �eć jedinO O \On>O Slo u tiće provo : lJe da l'1 l• n oai.,J plemorvu dopu te .., C)d(;OVON ne p,tan ,
r lf)
�:..o
'
s a ��đ���k�s��e.de:c,'e�·
..,
'
��!.l..!:·:�::!�!' �::�:�� �:::r·� f�� ��::V�i·j:M���· .. !�ft
l
b
l .J
•
"'
no
..,
.. ". "' "'
143
predstavlja pravi temelj svake građanske konstitucije. J pi tanje ;e samo: da li je ta konstitucija jedina koja može da dovede do večnoga mira. Republikanska uredenje, uz svoje časno poreklo iz čistog izvora pravnoga pojma. sadrži i nadu da će dovesti do željene posledice - do većnoga mira. A evo iz kojih razloga.- Traži li se (kao što je to u ovom uređenju jedino fll()gućno} pri glasanju •za rat i· li protiv ratac saglasnost svih građana, onda ništa nije prirodnije do to da će oni dobro promisliti pre nego što se upuste u tako opasnu igru da svojim glasovima sebi .pribave sve patnje fata, a to je: da sami ratuju, da plaćaju ratne troškove sopstvenom imo v�nom, da s mukom popravljaju pustoš što rat za sobom ostavlja i konačno, da se zlo prevrši. da sami snose teret dugova ·koji zagorčavaju i sam mir, a koji se nikada ne mogu otplatiti zbog bli·sko predstojećih novih ratova. Na protiv, u uređenju koje nije republikanska i u kome podanik Ilije građanin, rat je nešto najprostije na svetu, jer državni poglavar ni·je ravnopravni državni podanik, nego njen sop stvenik. te zbog rata ne trpi ·Oi najmanju oskudicu na go zbama, u lovu. u letnjikovcima, po dvorskim svečanostima i sl. Stoga on može da otpočne rat i zbog najmanjih trica, kao kakav veseli izlet, a iz pristojnosti će ravnodušno pre pustiti njegovo opravdanje diplomatskom telu, koje je u svako doba na to spremno. Da se republikanska uređenje ne bi pobrkalo s demo kratskim, kao što se obično dešava, mora se napomenuti sledeće. Oblici države (civitas) mogu se podeliti bilo pre ma razlici u nosiocima vrhovne državne vlasti, bilo prema načinu kako poglavar (bio on ko· mu drago) upravlja naro dom. Oni prvi oblici su zapravo oblici vladanja (forma im perii), i mogućna su svega tri: da vladalačku vlast poseduje ili jedan čovek, ili nekolicina među sobom povezana. Hi pak za!edno svi koji čine građansko društvo (autokratija, ari stokratija ·i demokratija; vladarska vlast, plemićka vlast ·i narodna vlast). Oni drugi su oblici upravljanja {forma re giminis), a t'iču se naćina -kako() se država služi svojom pu nom vlašću zasnovanom na ustavu {tj. na aktu opšte volje kojim od gomile postaje narod), i u tom pogledu oblik dr žave može biti republikanski, ili despotski. Republikanizam je državni princip koji -traži da -izvršna vl ast u državi bude odeljena od zakonodavne. Despotizam post oji tamo gde drll '0/lQ )ednog podanika pred ranQOm dr-. J)lllRII od dUIWO, t,..bo eli pt... rooluzl. 111 da zoslug& prethodi rt119U•. - �ivledno je pot do )e wlo nolrvo1110, oko )e "'119 veUll u rođenJe. ttote ll za njim aloditl zaoluoo (okretnost __. u olulbl). To je onda isto koo de je delo priznanjrovo. neto nluda uklJ�· Uče •lvfbettog čiti. .Mr plemić nije samim tlm - Sto •l vo (1 tako bi mogao nazvati roog nekOij vUe
hodi
""""'
"'
1 plemenit čovek.
;
••
pl.-.,.
144 , od�ak e koje je sama dala .� d. vo spro jno ovol žava sam kao svojom priom volj ��m a sluz ar nosno gde se vlad � demokratija je, pome��ta ! d žovna oblika vatnom. osniva takvu ona izam ·er u pravom sm1slu re�•· en �p� 0 j�dlnom ili možda protiv � u J izvršnu vlast gde SVI o ucu . sa tim saglasan) ta-lJedi načnog slučaja iz ��i sups vremeno predstavljat!. � emda su ona d ruga dva drža-vna donjeg suda pod go r n J ) ): uju što u izvesnoj meri omoguć o l. to uređenja nedostatn� u. da ućno mog bar njih kod takav nači� up r avi J f."la: •ea� u reprezentativ duh ra ova ��g anja usvoje oblike upr�v� J da kako je govorio Fridrih ll: nog sistema. �tP!.'Ii e ona�o. usta g tsko okra i • Kod dem d je on samo naJv•�• sluga u o da svak e hoć o tam er g va to je. međuttm,_ nem.� strana 1. s"to J· ej manja personalna· moze rec vlada. Stoga se vec·a . . b r .J onih kojl vladaJU) l sto Je � državne vlast•. {_tJ. mo· ra ova odg više ·e eđen reprezentacija. ym . d r zavno u� nad� da će se postepenim m te . a_ gućnosti repubhkantz� . � ratiji_ je i S tog razloga u aristok reformama dotle ' uz ogucno nem i je a u demokratiji već teže nego_ u .monar IJI, ije do gač dru je đen ure no rav ostvariti ovo Je01.�0 potp�no anja• avlj upr ina nač n Podu je do nasilnom revol�.CtJOm. Al� � o [iako vrlo ave drž ika obl d neuporediv_o . VIde st :l� ra po a � vaj više ili manje odgova mnogo �av•s •. o t mu prava. poj zi bra sao se da e hoć o mem.JtOJ svr��� ma a. akt r njemu ��ni sistem jer je jedino u mora ostvantl r�preze�a . bez koga je upra anja ravl' p n n �f mogućan go � d� je 01 pitanju koje mu dra va des�otska •. nat nad z� nije ka ubli rep �tarih takozvanih uređenje. - NIJe na o poti· des u ći pre ale mor to ros . nap to znala. i zbog toga su eka v\ašću jednog jedinog čov zam. koji je pod vrhovnom još najsnošljiviji . predstavt>lk bolle rlmer · bolll pomaz&l>lk.koo i tiO pridaju vl�r . ·�� gruba
O�
�
�
·
•
e
I
I ���.
.
.
•
Ih.:.
d' repu�llka�tk•
•
��
o. ��: Visoki naziv � �; p,..,met prekor 1lo0 opravda"• volje ,.. umljl. 70m&nok �lli;;.; � ��1!" to ni1 · - O.ltk or '';� učiniti •očka. la�konja.11 N�ći��:" �olim yoapodara zomlle. N,�C:��,;:·I� l."':,,kelle li pomis i tr oprtetl moQ l ko trna razume. Ua .Ito •• mo p m prw voč li po b nije : rizi 1 01 moro bill nepo" J �· 10 preuzeo tom no)vetom svollnlo';'·."a zomnl . . !lkom e l m rtelnl 1 beseđ po: M<1.� �'!, •:::,e�•·�:.:;<'.��im �Izgled =��"'.;0;!,1':fdl :;!,1,enia 0 latlnltostl lja. va ���ust g no)bo dltnjo o o vi�«jj uprav Je posle 1 0 tomo hlcvo �a� je • ke· •N ek a se luđaci po-opru tntći· nojbol)e SP<()VO• 1�1";;!,1dt '"�� pea :O"��l• oe najboljo spr ovodi.•on.Ako m reči,.;•. skrett.o crvljiv na1�.l.�ole po l• C<1dt i. o naj· provod e e m obliku najbolja. lj.uprav den
u
•
0
11\Gfl
145
Drugi definitivni član večnoga mira
Međunarodno pravo treba da se osniva na l e d er a l i z m u slobodnih država
Narodi, kao države. mogu ·se posmatrati -kao pojedinci koji se u svom prirodnom stanju (tj. u stanju nezavisnosti od spoljašn-jih zakona) uzajamno vređaju već time što žive jed ni uz druge 1 od kojih svaki, u interesu sopstvene sigur nosti, može i treba s pravom tražiti od drugoga da stupi u
uređenje slično građanskom, u kome će svakome biti za garantovana pravo. To bi bio savez naroda, koji ipak ne bi morao biti medunarodna država. l u tome bi upravo ležala protivrečnost: svaka država, naime, uključuje odnos višega (zakonodavca) prema nižemu (onome koji sluša, narodu), pa bi više naroda u jednoj državi sačinjavalo samo jedan narod. a to se protivi pretpostavci (jer mi baš imamo u vidu pravo pojedinih naroda u međunarodnom odnosu, ukoliko ti narodi ćine različite države. a ne naroda stopljenih u je dnu d ržavu) . Baš kao što mi s dubokim prezirom gledamo na pri vrženost divljaka njihovoj bezakonskoj slobodi - radije da se bez prestanka glože nego da se pokore zakonitoj sili koju bi sami konstltulsali, pa tako, dakle, više volje mahnitu s o l bodu nego razumnu - i smatramo je za surovost, neote sanost i životinjsko uniženje čoveka, tako bi isto. moglo bi se pomisliti. obrazovani narodi (svaki za se okupljen u svojoj državi} morali požurili da što pre izađu iz tako zao stalog stanja. Umesto toga, medutim, svaka država hoće da pokaže svoje veličanstvo (jer narodno veličanstvo je besmi slen izraz) baš time što nije podređena nikakvoj spoljašnjoj zakonskoj sili, a s j aj državnog poglavara ogleda se u tome što mu stoje na raspolaganju mooge hiljade ljudi spremne da se žrtvuju za stvar -koja ih se ništa ne tiče, a da se pri tom on sam ne izlaže nikakvoj opasnosti. RaziJka između evropskih i američkih divljaka leži uglavnom u tome što su neka plemena ovih poslednjih po-jeđena od svojih ne prijatelja, dok oni prvi umeju da svoje pobeđene protivnike upotrebe mnogo bolje nego ·kao ·jelo, oni će pomoću njih radije povećati broj svojih podani·ka a time i količinu oruđa , za nove i veće ratove. S obzirom na zloćudnost ljudske prirode što otvoreno izbija u slobodnom odnosu među narodima (dok je u gra đanskom zakonskom poretku, usled pritiska uprave, vrlo prikrivena). čudno je zaista što reč pr8Vo nije mogla biti J)(ltpuno Izbačena iz ratne politike kao cepidlačenje � što se još nijedna država nije odvažila da se javno založi za takav stav. Još uvek se iskreno navode Hugo Grotlus, Pu fendorf, Vsttel � d r . (sve vajni tešiteljl) za oprsvdanie rat· nog napada, ·premda njihov kodeks, bilo da je sastavljen filozofski, bilo diplomatski, nema i ne može imati ni naj manje zakonske snage {jer države kao takve ne podležu
146 jedna . Nema primer a da se prinudi) joj zajedničkoj spoljašn tim svedočan podupr ntima. argume država ikada dala sl
slobodu.
147 . · .• zakonoda �nu, upravnu žavu tj'· da seb'r postav1mo i sudsku vlast. koja će naše �orove rešavati mirnim putem.• - Ali kada ta drzava kaze.· •Neka _ne bude rata izmed u mene i ostalih država P���da J a n e priznajem : �akonodavne vlasti koja ć e zajeme!tl n:'�ni moje pravo. a Ja njoj njeno•. onda je uopšte n�razUI niJIVO na čemu ja za _ sn�vam poverenje u svo·e pravo. d� h: na surogatu građan . skog društvenog save� će reci edera li m koji. da bi uopšte imao nekog a. um nuzno vezuje za pojam međuna�odnog prava. PoJam međunarodnog prava a� prava__na rat nema zapravo nikakvog smisla (jer bi to on _ a znacllo da ono _ pra�du na osnovi jednostranih makslma silom, a ne na te melJu opštevažećih s ol'ašn" z ona. k�!i ograničavaju � slob_odu svakog pojedl�c�) bi pod . n)tm moglo razu . samo ovo: sasvim �j . da se ljudi koji tako misle _ u prostra međusobno zatru i na t nađ u večrlt _ nom grobu što će prek �·r � J�e st �ahote nas - ilja zajedno s njihovim začetnicima . � a )e ree ? međusobnom odnosu država. um zna sam� d pu� za IZiazak iz bezakonskog _a . sto kao _ i pojedinci, stanja neprekidnog rat�� s � ;e. � o?reknu divlje (bezako � ske) � l oz e. a se _ pnlagode jav m� prinudnim zakonima te d ta o obrazuju međunarodnu drzavu (civitas gentium ko' e se. dravno, sve više širiti dok naposletku ne o e na zemlji. Ali kako . ve nar to one. prema svom shv t me�unarodno9 pr�va, nikako _ �e žele. odbacujući tim: ��Jh. �po �st on_o sto Je in thesi _ jedne svetske re ISpravno, to se na mesto publike može postaviti e ze lmo da nam sve propa _ dn�) kao negativni surogat _sam� Jedan sve Š.!fi. po· . _ stOJ�n savez koji odbacu'e rat l _ce zaustavljati bujicu protrvpravnih neprijateljsk-h l �kl . onostl; no uz stalnu opa f r snast da bi one m l rov ltrl (�u�or im_pius intus - e mit horridus ore e uge t ratni bes ... sipa uža� sna iz krvožedna gubice. Verg�l l��
n!JV!SU
·
5����
!
k
kroji
{�h � �����
meti
J
;
/
obuhvatiJ�
�
z u,
mir
�
(akoz�tiV�\IdeJe
.
� �� �
Treći
kOJI
�
definitivni član večnoga mir•
b d: se ograniči na uslove ��t � t . e"l anovima. nije reć pr:thodmm
Pravo građana sveta t oPš teg h osPi ta
kao
0 Ni ovde, ni u fllantropiji. nego 0 pravu, e prema tome hospita/itet (go· .---Po zovrjenom· rotu !)ri c!all •kl� J�. mira, bilo bl umesno udje s (klik s�ll pe••iu Boo� ��d � vhk:,�� m�!:;.:�·�.·:�lli ���:f':'tol ou11�nos/na/"ko/l �nstvo. } "'· osim rov· nerodl _načl<\a da ost-.• �� ro owJa �-:1!-t' • hI lJno žalost•nl lrro)eveiu io�"?": :d'o' �"·''""" • Q l'nf!tenl• ··ellkog broja ljudi ođ�osfno ��� nJ ()ve 5reće.
..
u
•
-
u
Ime
•
148
u slučaju do stoprimstvo) znac1 pravo svakog stranca da ljen nepri prim a ovog od bude ne g drugo nekog tle na laska nije skop tim s ako titi uskra može o . prav jateljski To mu se me svom na vlada mirno . čana njegova propast No dok se zahtev ne se Taj ljski. ijate nepr tao susre stu. ne sme biti stva (jer bi se može postavljati na osnovu prava gostoprim kome bi on na po or, ugov rni otvo dobr ban za to tražio pose vu prava po osno na već ), izvesno vreme postao ukućanin bićima . Jer. im tven druš kao ma ljudi svim da pripa sete, koje šinu, na ko povr ljinu zem na o prav svi oni zajednički imaju onačnost, besk u ti joj se. pošto je loptasta, ne mogu rasu prvobitno niko i . sebe kraj oga drug i već jedan mora trpet e nego emlj z tu mes om nema više prava da bude na jedn površine, kao što su ljine zem vi delo jeni drug i. - Nenastan zajednicu. ali ipak mora i pustinje. rastavljaju doduše ovuguću ju da se ljudi omo ) brod ki tinjs (pus ila brod ili kam gospodara i bez ela pred ovih jedni drugima približe preko iskoriste za šinu povr ljinu zem na o prav ko da svoje zajednič stoljubi nego Kada ja. raća saob uspostav ljanje međusobnog otimaju bro eri, Berb er prim na a. obal skih mor ci vi stanovni mca odvode u rop· dove u priobalskim morima ili brodolopust inja. arapski be stvo. ili kada se stanovnici peščanih a smatrajući svojim enim plem im adsk duin i. približuju nom divljački postupak pro pravom da ih pljačkaju. onda se taj pravo stranih došljak
pn·
ena sama ro,'\Ziv.• ili onim in1enom kojim st! • 01 t.•smo o u vehku drta..,u obel�! potret:no ;e s.�mo k&kav drugi tome 9rodtli g18�}. (naime- tc•na, a ne Sina i l i nota b. dole. lo str. 6St-OS4. naroto
-
Tibet�num. vled41ti Georgiju•ov A/phsb�rum npravo određ�nOt.l . profesora Fisd'leta ova lem1ja n�ma koie T�h�t�" , Ptema naC)Omeni pe:trograd-skog pona�tf'i:Če jP. �me JdrJ. ti. llato, Jo� J'ove. &a-ma �e Imena kojim L;r� � .,tiJSJ�ill·;•: tJ 1raril. 4�alj ll"lve i car i kine�lt otnećava•u rećtu ser. pa lato se
149 . . a l 1 ne i ulaz u zemlju J apan sto Je dozvolio pristanak uz obalu samo jednom .;, 1 m _ev�? skom ar�u. Holanđani � ma. isključujući. međuti : � OJI o d zaJedm ce s domoro _ tom je n�jgo e (111. po cima. kao da su zar b . I � �_ smatra no sa stanovi t MICa. nog sud�Je naJ�IJe) što im ni to nasilje ne pruža n i zadovoiJ�tvo. sto se sva tr . govačka društva nalaze na ru u ! a t1. . � i� � što Secerna ostr va, to leglo najokrutni·e i g .l naJSmls Jen•Jeg ropstva (kako se može zamislif) P vu do_bit. već _jedino oposre " dnu. ukoliko �lu n va 1 noJ nam�m da obrazuju mornare za ratne flote i da PrIme o_mogućuju rat u Evropi. A sve to čine one sile ko·e se SVOJOm pobož�ošću busaju u prsa i. premda su do rl ravd l , hoće još da i h sma_traju za izabran ic pra . . . No. kako se među narod·l a n celOJ. zemlJI.. razvilo Jedmstvo (u užem ili širem sm i l u ) o te mer� da se po vreda prava izvršena na jednom _me�tu. na zemlJi oseća na svim drugim mestima sam· _tlm IdeJa o pravu građana sveta n ije nikakva fantastič l n strana pravna zamisa<> . � ve ć j e u nep isanom kodeksu i d rza ynog l me�unarodnog �rava nužna dopuna za javno pravo coveka u<>p�te, a time l za večni mir . l samo pod t1m us lovom moglr b"ISmo se · - · . da mu se neprekidno približavamo . pod ICitl
:
•
� � � tn r:!� � ;: � b:: ��
.
�
� � ;;�ij���;:� d � ��
Prvi dodatak
150
151
sudbinom. ukoliko se u njoj sve to događa pod prinudom
jednog. po svojim zakonima delovanja. n�ma nepoznatog uzroka. a proviđen;em•. ukoliko nam sv:s1shodnost sv��a nameće misao o dubljoj mudrosti nekog VIŠeg uzroka koJ1 l� . upravljen ka objektivnoj krajnjoj s�rsi lju skog .��a 1 ko�1 unapred određuje taj svetski tok. N1 po _!l3JUspei1Jim �:�str� stv�rna prirode (Kunstanstalten) ne moze se .to ov1đen)e . saznati, niti se može m a šta o njemu zaklJUČiti , već g� odnosu o radi se. kada uvek to je što (kao jedino .st�a" _ prema njihovoj svrsi) mozemo. a 1 �oramo. u miSli"!� _ _ dodati. da bismo tako o njemu stekh nek1 pojam po analogiJI s postu�ima ljudi (Kunsthandlun gen}. Predstav� o odnosu i slaganju proviđanja sa (moralnom} svrhom koJU .nam um . _ _ neposredno propisuje jeste ideja koja J6 teor!Jskl do use preterana. ali je praktično (npr. da se �omenut1. mehantzam iskoristi u vezi s pojmom dužnosti vecnoga mua). dogma tična i po svojoj realnosti svakako osnov?n� . - Kada se. . kao ovde. radi samo o teoriji (a ne rehgitl l . onda 1e s pogled u koJI se m obzirom na ograničen-ost ljudskog � � � . odnosa uzroka i posledice mora drzatl u gramca!"'a moguc nog iskustva - upotreba reči prir�da prikladnlja i skrom· nija nego neki izraz koji bi označio neko za nas saznat·
�
�
�
• U
. ma �nr . ode. a: tu spada i e()vek kao čoloo biće. l•ooljaV1 •• le· 51.1Jt\ni m�hamt. . lftko da u nit-mu 'lidlmo uftaprec:f o da o o :���. zovemo u�p!te {bobnslcim) pta· � �� v;�,.h�:���vo�f�!u: ;�:. Tot\l�:�od�:� ��đ!�[emi �"đ J• ·:vr8�4�e!C�o �:�:;��� v:::,;�č;� i;':'o�:d��:i�'·t)�-:::::1�;:'('�;),.
�g�������J�fo �,��;J�":�:
I
.� đ�:.·IW �r;�.�':'f. �:"i!J;' • ;,,�::d�:Oeb•u��nN ����·: � 1• �.;,,h t &ld. eć pmo po us-pe� m• a n11� ćove1c· nij_�':l,..i ���· � d :; ' e. ri�: � · k� n botanslcim svrt\ama. to ne 1(>\'en'V' vili!!�Pt�· : ; (directlo r.rtraordin�trl•l. Po k�eko •...•r-;•'�0 '� "';'�� � e�;:'. ·.�t rro/i<>fn botiom � o e v t e: s nt čude. 'premda H događaji ra\co n.e zovu. tuda 1e drso ' , ...,. tt 1 i�·.. sazna•·l 1c.o telu led<>ov 11 avr •. a . �hel vede oo$8bon pri;,.,i4' dejstvujuU9 uzroka (tj. cSa Je ••l uuvponlćlca $1101edn.> pooledir.a ""ke d«Jqe. """"' fWlt'PU"' neoomot• ':t...k "e
M
•
�!':?l�!� do9!,"
�:!i·.,;�:�A�;�;.;:,!:,SI -� :-:.� J:':!��-�"f:'::�:V":::.� �m��.:rtl��;""i
rerljolnt: ,.,..,.,_ to će r�l • ob>irom"��ed,ru lorr...::·'d. ��he:! ·�;:: "'".· � nl na e h• ••• oooebno pOq . s�ut.�� ta § e't, pr odrhnju· .-Ih vrst� flvlh bić•. •li.. da jedinke 1 •o vat o >�iđ�n·e- opttim bat zato da se n•1edN poj,wa ne � � j�� . e' erov•� se tu misli.lo ne .podetu provM�nJe "•'o:::':O 'c�:�· u�t:': ' :j�cw;' 0�"1):: lin �ako 0"0 ostv•nJJe �VOJU n;�meru. n�1me n no pr�-.iđenJ·e· (l(•de1 ':::,jnj.or:t<• vanje l>flrode 0,.ma sme�l godl!niln dobol t Vllttllll ,. 1 a ne ob gd led ruje e na"ose đtvO ':la e'l" �t t� ��) st �e���• v'a!v�'mz dru�nrn ''"Čalt� bl i v · nov;;:! 1 � eće ' df': ltc tlm<� (nor. pojava. tih uz�� mehanlčkl tttićko .� .�'1} 1 ·����.r d��o mo · g merenov pt'ldt�eblje rctda •• vOOu 1 Otldl oa. r-..c:m�. b1 ��i1sk':'!�rul: �:l•d�i:l� io�� smerno hgu�i�l ir dld� kazuje no storan)e tedne vrie mudrosti koJa v a a no pr · �ožie porr.oći 111 sudelovarolo (concurOtveno Tb o nor· '""' viđenje u •vetskom toku. ho da je to provlđeoje bilo r>eootpll•o. l tlvre no /:,' prl) do je pot.-1 boga tekar ltl�ia boleanth. je, kao prvo. oos• oebt av•m n e9ov;m ;e � ctmsa ,olit�ris ·IKNI 1w1t. Bez Bog� ne bi bilo ni 1ekara do di ': 11« hotemo ako učloak ceo prlpiu!i vima. te tako Bogu to-o:l>a 1" � V,:::Op�oi::l1 pralllroka. tli. • ceo vl�..g teorijski tl nas neshvall!l\109 . . . " , •• učprl rod nlm 7-k�tm& obi � ·a amo u uuoćnom n,ru, prema J · ::';:'aćin "."';�1lenja Ulova svih određenih prlnol!>l' 11 p•osuđtvo· -;.,.:�J;' ��;:j� �nJe elelda. ·Ali, morofno.ptolrtlčlorn poole:f" lode ""�"ni3:l:t prevazlto:l okvir čulnO�uM!i eophodno potreban PT tom se samo po seb1 razume I događaj. obj..oi ll)m pomoći. )or"'bi to •••OIlo pretPO· do dobro delo. kao ·prirodni staviti mogućnost leorijskOI] saznal'ja nalf.ulnof')a :svet.1, Ito je bt\n'lhil�l\u. •
oa
_
,:;!t��·o�t��cl'!��kj,o��
•
u
.a
•
ljivo proviđenje. Jer ovim poslednj im čovek sebi drsko stav
lja ·lkarova krlla· da bi se približio tajni svojih nedokučivih namera. Pre nego što pobliže odredimo to jemstvo. biće po trebno da ·ispitamo prilike koje je priroda pripremila za one os�be koje deluju na njenoj velikoj pozornici, prilike zbog _ ona naposletku morati da obezbedi mir. a u sklopu kOJih ce toga i način kojim to ona postiže. Njena provizorna mera sastoji se u tome: 1 J što se pobrinula da ljudi mogu živeti u svim krajevima sveta, 2) što ih je ratom rasterala na sve strane, da tako nasele i krajeve najnepogodnije za stanovanje i 3) što ih je opet ratom prisilila da stupe u manje ill više ozakonjene odnose. Dostojno divljenja je već samo to što u hladnoj pustoši Le denog mora raste mahovina koju irvas iščeprka ispod snega, da bi sam poslužio kao hrana lJ.i zaprega Ostjacima ili Sa mojedima; ili što u slanim, peščanim pustinjama živi ka mila, k oja je upravo kao stvorena za putovanja kroz pu stinje. da ove ne ostanu neiskorišćene. Još se jasnije ispo ljava svrhovitost u prirodi kada se uoči da na obalama le denog mora. osim životinja s krznom, žive još i morževi. morski konji i kitovi, čije meso za tamošnje stanovnike predstavlja hranu, a ulje ogrev. No najveće udivljenje iza· ziva brižljivost prirode što ovim pustim krajevima daje na neseno drvo (a da se upravo i ne zna otkuda ono dolazi ) . jer bez toga materijal<� ljudi ne b i mogli graditi prevozna sredstva. ni oružje. niti kolibe za stanovanje. Imajući tako pune ruke posla u borbi sa zverima. oni žive u međusobnom miru. - Međutim. ono što ih je tamo oteralo verovatno je bio samo rat. Prva životinja koju je čovek ukrotio i pripito mio u doba naseljavanja zemlje i koja mu je služila u ratu jeste konj. Slon dolazi kasnije. u razvijenije doba. kada već postoje države. Tako se isto i veština da se seju izvesne vrste trava, za koje sada više i ne znamo kako su isprva izgledale, a koje danas zovemo žitom. kao i umnožavanje i oplemenjivanje raznih vrsta voća presađivanjem i kalemlje njem (za Evropu dolaze. možda, u obzir samo dve vrste: divlja jabuka i divlja kruška) mogla roditi tek u vreme kada su već bile obrazovane države, u kojima je postojala zem ljišna svojina. Pre toga ljudi su živeli slobodno i bez zakona, kao lovci•, ribari i pastiri. sve dok nisu s vremenom postali po/jodelci, pa su onda otkrili so i železo. možda prva dva artikla tražena na sve strane u trgovačkom prometu raznih naroda. Time su za njih stvoreni mirni odnos i te je tako na-
•
l tuđo. ruutt po prost•tnim turnama. a to ltlro do· .odi do nepr//llfilljakfh odriON. lllog tOQI Ito jo svokoj od njih potrebno mnogo pro. •toro da Pribovi oebt hrenu J Oavljotte. pe Je, !ttllvlte. doc:tltjo bUt postavlJena J kao uslov hr.�eamma . novoprldoillm tr: pegansrv• - premda I z obzir• prema polcr&tenJrn Je . opootoloka. )(V. 20. XXI, 25) - i zniČilo jo. koko ir(lleda. prvobitno. vre,lma !Drola ral>•anu lrN.Ckag tivoto. Jer. p
152
kviru zajednice. a i stupilo stanje sporazumevan�a � o . •
..
narod t ma. mirnih odnosa čak i među udaljelltJim ljudi �?gu da zt �e da to za inula pobr se koja Priroda. , Pf a mad je, no
e
u
1'111r
153
triju odnosa javnoga prava: državnog, medunarodnog i prava gradana sveta.· - Kada za prirodu kažem; ona lloce da se desi ovo ili ono, onda to ne znać i kao da nam ona nameće dužnost da to učinimo (jer to može samo slobodan r�aktični um čovek ov). nego to ona sama čini. hteli mi to ti l .�� (fat� volentem ducunt, no/entem trahunt - onoga kOJI Je voljan, sudbina vodi. a onoga koji se opire. vuče Prev.} . � . Kada jedan narod unutrašnj im razmiricama i ne bi . bro prtm?�an da s� potčini prinudi javnih zakona. ipak bi ga . spoljašnji rat. Jer svaki narod, na to prrstho prema na pred pomenu·t�� ustro�stv� p �i rod e : nalazi pred sobom drugi narod kOJI ga pottsku)e 1 prottv koga mora izn utra da se organizuje .u državu ako hoće da mu se suprots tavi kao . spremna sda . Republ1kansko uređenje je jedino koje pot· Pu.n � od�ovara lj�dskom pravu. ali ga je vrlo teško stvoriti. _ tako da mnogi tvrde kako bi to morala a. J?S !eze odrzatt. bt ti drzava anđela. jer ljudi sa svojim sebičnim s klon os tim a nis � dor�sl i za uređenje tako uzvišenog oblika . Ali tu pri ska.�e p�tr�da u pomoć uvaženoj. na umu zasnovanoj. opštoj volJI koJa Je u praksi tako nemoćna . i to baš onim istim s e� i čn i m sklonostima. tako da sada zavisi jedino od dobre drzavne orga�izac i-je (a za to su ljudi svakako sposobni) da �ne sd.� lJudskih sklonosti upravi jedne protiv drugih i . razorno dejstvo zaustavi ili pot· da ttme �� � �ovo UZ?Jamno - Konacni ishod za um ispada takav kao da te puno pon1stt. sile uopšte i ne postoje, te tako čovek. iako nije dobar u �oralnom smislu. postaje ipak silom prilika dobar građa n m . Problem osnivanja države može se rešiti. ma kako to grubo zvučalo. i za sam narod đavola (samo ako imaju ra· zu�a ) , a rešenje glasi ovako: •Gomilu razumnih bića, koja kao celina traže opšte zakone u interes u svog opstanka, a od koj·ih svaki pojedinac želi potajno da im iz ma�n e, _ ta ko . organ i z�)Vati i dati im državno uređenje da nji h �vt prtvatm stavovt. međusobno oprečni. budu jedni dru· gtma p r�preka. te da rezultat njihovih javnih postupaka bude tstt kao da takve rđave namere uopšte nisu ni imali.• Takav problem mora biti rešiv. Jer, taj zadatak ne traži da znamo kako se ljud i moralno poboljšavaju, nego samo to kako se mehanizam prirode može kod njih iskoristiti da bi se oprečnost . njihovih nemiroljubivih raspoloženja u jednom narodu upravtla tako da se oni sami među sobom prisile na pokoravanje zakonima i da nužno uspostave stanje mira u k�me ć� važ�ti zakoni . l u postojećim, jo� vrlo slabo orga· ntzovamm d r:zavama vidimo da su one u sYOjim spoljašnjim . pos tupctma 1pak vrlo blizu tome što propisuje ideja prava. pr�mda to zacelo ne dolazi od njihove unutrašnje moralno _ sti - kao sto se uopšte ne može očekivati da dobro dr žavno uređenje dolazi od mo ralnost i , nego baš obrnuto. da dobro uređenje omogućuje dobro moralno vaspitanje na roda . Um moze dakle da is koristi mehanizam prirode slu·
154
kovim (a one. razum žeći se sebičnim sklonostima čove sredstv.om �a ostvare: o a k kobl s ašnji � ljivo, dolaze u spolj propssa, s da na taJ nog prav nje svoje prave svrhe. to Jest redi i obezbe�i unap ve. drža e am s do sto)i to o način, kolik priroda nems ovo: i znač To unutrašnji i spoljašnji mir. . Ako se pro u ed pob konačnu novno hoće da pravo odnese u samo od sletk napo to se će ni či u i. ured pusti da se tu što no savi snaž eć ·Odv a. sebe. Mada s velikim nezgodam iše, neće ništa.• prev hoće ko a . puca jena trska (Bouterwekl vlja da postoje 2. Ideja me<'unarodnog prava pretposta jedna od d ru jene odvo mnoge susedne države. nezavisne sebi rat (ako po samo već i znač je stan ge. 1 premda takvo u neprija plan da či spre federativna zajednica država ne uma. bolje no to g naše ideji a prem ono. i je teljstva ) , ipak i nadvisi ostale l da se �ne da jedna od država svojom moć erzalnu monarhiju. Jer. sto pod njenom vlašću stope u univ na postaje slabije, a bez zako vo je obim vlasti veći. dejst klice dobra, pada napo dušni despotiza m. pošto iskoreni va (lli njen poglavar) drža a svak . utim Međ sletku u anarhiju. što će. po mogućno· n nači želi da postigne trajan mir na taj hoće drukčije. da priro Ali om. svet ce�im sti zavladati či -mešanje na spre da i služ ona Ov� su sredstva kojima se su razni jezici i razli To ih. drug od e jedn ji odvo ih roda i da krije se. doduše. sklonost f.ite religije. • U toj različitosti za rat. ali ona ipak. razvi ka međusobnoj mržnji i izgovor avanjem ljudi . vodi V:�ćoj zbliž im epen janjem kulture i post evanju u miru . kOJI se azum sag!asnosti u principima i spor despotizam - na gro onaj o ka ti bedi obez i neće ostvariti , već njihovom ravno· sila svih blju slobode - slabljenjem težom u najiivljoj utakmici. de. koje bi svaka 3. Isto kao što mudro razdvaja naro pravo. htel� da odno unar međ na čak se država. pozivajući da tako 1sto. priro . silom i ujedini pod sobom lukavstvom m prava građ.an.� poja koje e. na·rod e injuj ujed s druge strane. iv nasilja 1 rata. siuzecs sveta ne bi dovoljno zaštitio prot stoljubljem. To je trg? kori im amn uzaj vim niiho _ se pri tom edo s ratom ·1 kOJI, upor oji post da e vački duh koji ne mož . A kako je.od svih dom pre ili kasnije. zavlada svakim naro e novac zacelo naj pouzda sredstava kojima država raspolaž mo!alna pob�da) �n�žan nije sifa. to je on (a ne. naravno. zu plementti msr ' da oma potp da ve drža podsticaj za sve svugde u svettl. !tde rat ju čava svojim posredovanjem spre anja, upravo ta�o: izbij g ovo njeg od t s o n s a ila op !lOd bi pret stanju. Jer. vehks nom ivrat rrot om kao da se nalaze u trajn di po priro same stvari stvo· se savezi u ratne svrhe mogu itlm · o tako ho
i
un8(1te ri)�kih sredstavr- 1coriMf!nih za rzen
j
' \'reM�na.
�'"d�tvo z' ur�('JrerJ.r:nje
knji.;a ljrr(le: retigi;e. to;c �e
postoJI s"rftO Jedn• kot��n ltd.). allmoqu &l'drtatl umo !;v� Ol'\1 "azHćliO v z.l'
155
riti s� mo u vrlo �etkim slučajevima, a još rede uspeti . _ _ N� taJ �acm, s�m.'m _mehanizmom ljudskih sklonosti garan tuje �moda vecnt ms r : sa sigurnošću, razume se koja ni'e ovoljna se teo�ijski prorekne kada će nastupiti taj m/r. o, prakt1cn? ona Je dovoljno velika. te nam stavlja u du· �nost da rads�o na ostvarenju svrhe koja nije puka· utvara znost da radsmo na ostvarenju te svrhe koja niJe puk� utvara.
� •
�!l
Drugi dodatak
Ta ini član većnog mira
rasprava ma javnog prava. posmatran ob· protivrečnost. gle�an subJ�ktsvno - prema osobinama ličnosti koja o . . . Je �sktuJe - moze da ima smisla, ukoliko bi po mišljenju dotsčne. osobe dovelo u pitanje njenu čast ako bi je javno . autora. proglassls za njegovog �edini član te vrste sadržan je u ovoj postavci: države naoruzane za r�t treba da za traže savet u maksimama (;. . Tajni _član
�. kt1vno, tJ. po . sv�joj sadržini, predstavlja u
lozo/a o .usfovtma koii bi omogućili ;avni mir.
M_oze se. _međutim. učiniti da je za zakonodavni auto?rzave:. ko!OJ nar�vno treba pridati atribut najveće m u dro_:;tJ. P?nlzenJe to sto ona od svojih podanika, u ovom sluc�Ju filozofa. dobija pouku o tome kakva će načela pri . mem:' u pos tupku prema drugim državama: pa ipak je pre . .. poruciJs�o .?a tak_o postupi Orzava će ih, dakle. prećutno (s�atraJU�I t.o taJnO.�) na to podsticati, a to znači otprilike ovo. ona ce s h pustttt da slobodno i javno govore o načeli �a ka_ko se vodi rat i kako se stvara mir (a oni će to činiH ' �ams od sebe, samo ako ·im se ne zabrani). Saglasnost �rzave u tom pra�cu ne treba da bude naročito utanai:ena. Jer na to obav_ezuJe sveopsti ljudski um, kao moralni zako no�avac. - T1me naravno nije rečeno da je država dužna dats prednost. načel! ma filozofa nad mišljenjem jurista. �ao preds!avnka ?rza��.� vlast!· neg� jedin� to da ih je du· zna. s_a�lusat!.� Jursst. CIJI su ss mbol ! teraziJe prava. no uz to JOS 1 mac pravde. služi s_e obično ovim pos!ednjim ne samo zato da �d �rava otklom sve strane uticaje nego i zato da l m�č �tav1 u Jedan .�a.s, ako ovaj ne bi hteo da pretegne . _(v�e vtctts} . urs st. koJs 1 po svom moralu nije istovremeno ' fslo�of. u najvećem je iskušenju da tako i postupi. jer nje· . gova J � duznost �amo da prlmenjuje postojeće zakone, a ne . da 1spsta treba l t te_ z_akone usavršiti. l tako on rang svoga f�kulteta , stvarno nsžs. računa kao viši zbog toga što je uz "!ega vl�st {a to je slučaJ i sa ostala dvSl fa ku l teta J . F�lozofskt fakultet stoji ispod ove savezničke sile. na vrlo n1s�om stepenu. Tako se. npr. kaže da je filozofija samo . sluzavka teol�i!e (a to se isto kaže i za druge dve nauke) Samo se ne_ vsds ·da li ona ide ispred svoje mi lostive go spođe kao njen lučonoša ili iza nje kao njen skutonoš<� .• .
ritet
�
156
filoz ofi kraljevi . �o Da ce kraljevi postati filozofi ililjno vanJe , jer. po�edo - All da se ne može očekivati. a nije nio pože 1 1van rasu � � mno odn slob i � vlasti nem inovno kvar 1est om kOJI_ sam1 sobo� kraljevi i kraljevski narodi - �one dozvole da klas� h· vladaju po zakoni-ma jednakosti_1e pus te da Javno govon. to lozofa i�čezne ili ućuti. već davanje njihovog posla . � kako je oboma potrebno za osvetlja p sobna da se ota1no or p � . je ta klasa po svojoj prirodi nes nJU da 1 sva ka sum nJa u da otpa to ere. zav kuje ; ganizuje agandom. bi se mogla baviti bilo kakvom prop PRILOG morafa i politike O nesaglasnosti između
u
pogledu
•tečnog mira
u objektivnom -�na �loral je već sam po sebi praksa za�ona po_ kOJima nih ved _apo no slov : ćenju kao skup bezu m1sao.. posto . �mo bes n �da _ treba da postupamo. pa _i e �c1gl aut� ntet, � ec1 da ov njeg nah pr1z vec osti tom pojmu dužn e 1sp_ada � z obla seb od sam m ne možemo. Jer onda taj poja o obligatur) . �am1 m t1m. ne _ e pravne sti morala ( uftra posse nem . kao !�vrsn moze postojati spor između poli tike n�u_ka (pa iJSka teOr o sam nauke. ·i morala koji je. kao takav, aju. mo sluc om 1v prot U _ ). ijom � teor time ni spor prakse sa � m� a nauk a ops nek i � � _ t1 naj rala bi se pod moralom razumet b1ra se ce a ko11m po a sim mak ija drosti. odnosno teor nam� re � sopstvenu ko· podesnija sredstva da se ostv.are uopste -�ma morala. rist. a to bi značilo osporavati dda zmtte«; rroral ton:'e kao ri u m Politika kaže: ·Budite e n :_ •i vini_ ka� gofubovt �. dodaje (kao ograničavajući usl_?v)zaje dno. u 1sto � zapoves�1 tOJI pos - Ah_. Ako oboje ne može da ako oboJe alo � s mor "!' onda zaista postoji sukob politik m . suprot poJa 1e a ond no. inJe ujed no treba da bude bezuslov taJ sukob se kako e tom o nosti besmislen. pa se -pitanje po at_ _zad ka ti tavi �k . la�� ni � � e ča� mož mcže izgladiti ne . ol1a pollttka• . _sadw �eo�IJU kOJOJ izreka: ·Poštenje je na1b _ _1pak je . ��to tako tivrec1, praksa, na žalost. vrlo č�s�o pr��1e od svak� P�� t1ke « b� teorijska izreka: .poštenJe 1e b0 rom. stav1 �e. ona Je skrajno uzvišena nad svakim pngovo čuva gramce mor�la koji Bog . tike neophodan preduslov poli koji_ �titi � ranice Sl�� · ne uzmiče pred Jupiterom. bogom bm1. _t� .Jest. �m mje sud n loža pod je Jer. ovaj poslednji još edati c1ta11 n1z uzro sagl ao dovoljno prosvetljen da bi mogaje koj i gad � . na os�ovu onog � d uć� ? ka koji određuju bud mu pr1rode sa �� amz h m �� što ljudi rade ili prc;>pusta!u· 111 los� .1shod - mada se IJU· an srec uju skaz gurnošću pred treba da rad1_ da ne di tome nadaju. No o tome šta čovek •
157
bi . skren�o s puta kojim mu dužnost (po pravilima mudro sti) nalaze da ide i da bi time ostvario svoju krajnju svrhu. o tome nam um svagda daje dovoljno jasno uputstvo. Praktičar (kome je moral samo teorija) lišava nas be zutešno naše dobroćudne nade (čak i onda kada priznaje moralne obaveze i sposobnost čoveka da radi u pravcu nji hovog ostvaren,a) . obrazlažući to u stvari time da on iz ljudske prirode vidi da čovek nikada neće hteti ono što se od njega traži da bi se ostvario večni mir. - Naravno vo lj � _svih pojedinaca da žive u zakonskom uređenju na prin· c1p1ma slobode (distributivno jedinstvo volje svih) nije u tu svrhu dovoljna, već se za to traži da svi zajedno hoće � . stanje (kolektivno jedinstvo ujedinjene volje ) . Taj te ski zadatak potrebrto je rešiti i zbog toga da bi se obra zovala jedna celina građanskog društva. A kako se različi· �im partikularnim htenjima pojedinaca mora pridružiti još jedan uzrok koji će ih - što nijedan sam od njih ne bi mogao - ujediniti da bi se stvorila zajednička volja. to u sprovođenju te ideje (u praksi) treba računati samo n11 silu kao početak pravnoga stanja. a ona će naknadno svo jim prinudnim dejstvom stvoriti javno pravo. Ono će. na rav!lo· kao što se već unapred može očekivati. pokazati vehka odstupanja od one ideje (u teoriji). jer se. osim toga. ne srne mnogo računati na moralno shvatanje save todavca: da će on. pošto ujedini pustu gomilu, prepustiti narodu da svojom zajedničkom voljom ostvari pravno uređenje. To onda znači: ko već jednom ima vlast u svojim ru ka�a. taj _ne? e dozvoliti da mu narod propisuje zakone . Drzava koJa 1e vec_ dospela u taj položaj, te nije podložna nikakvim spoljašnjim zakonima. neće dopustiti da način kojim ostvaruje svoje pravo nad drugim državama bude u njihovoj nadležnosti . Pa i čitav jedan kontinent, ako oseti �VOJU_ n �� moć nad drugi-m, koii mu inače i ne stoji na putu. 1Skonst1ce sva sredstva da pojača svoju moć time što će ga opljačkati ili čak njime zagospodariti. 1 dok se. eto, _ s Jedne _strane. svi teorijski planovi o državnom. međuna rodnom 1 pravu građana sveta raspršuju u neizvod i·Jive ide ale bez stvarne sadržine. dotle se, s druge strane, praksa zasnovana na empiri1jskim principi-ma ljudske prirode, koja ne �matra za poniženje da iz samog načina kako se u svetu roo1 crpe pouke za svoje maksime. jedino može nadati da će naći sigurnu osnovicu za svoju zgradu državne mu drosti. Razume se. ako nema slobode i na njGj zasnovanog �oralnog_ �akona i ako je sve što se događa ili što se mo ze d?god1t1. samo goli mehanizam prirode. tada je i čitava �oli!1·ka_ {k.ao veština da ·se taj mehanizam iskoristi za uprav· lJanJe _IJudmal samo praktična mudrost. a pGjam prava sa· :' stvarne sadržine. No. ako se pokaže ne mo m1sao lišena ophodno potrebrtim da se morallli zakon poveže s politi·
158
kom. da se. štaviše. uzdigne na stepen njenog ograničava jućeg uslova. onda se mora priznati da su ta dva l � �jma _ spojiva. Ja mogu. istina, da zamislim moralnog polit1cara. koji bira principe politike tako da oni mogu postojati upo redo s moralom. ali ne političkog moralistu, koji kuje mo ral onako kako je to korisno za državnika. Moralni političar postaviće sebi ovo načelo: ako se jednom pokažu kakvi nedostaci , bilo u ?.rža�nom uređenj_u: b-ilo u međusobnom odnosu država kOJI msu mogli b1t1 sprečeni, onda je dužnost. na prvom mestu, državnih po glavara da posvete pažnju tome da s e oni što pr � _pop� av� i saobraze prirodnom pravu. onakvom kakvo st OJI u 1de1• našeg uma kao uzor pred našim očima --:- p� ma_kar � za htevalo i žrtve od strane njihovog samoljublja . K1dan1e ve za državne i l i svetske građanske zajednice, još pre nego što postoji bolje uređenje koje će stupiti na mesto staroga. protivi se doduše svakoj politici. a i moralu �oji je u t9.� pitanju saglasan s politikom, pa bi bilo besm1sleno traz1h da se pomenuti nedostaci otklone smesta i bez potrebmh obzira. Ali da vlastodržac ima bar trajno u vidu maksimu o neophodnosti takve promene l da se na taj način stalno približava svojoj svrsi, tj . uređenju koje je_ prema p r�vnim propisima najbolje. to se zacelo srne od njega traz1t1. Jed na država moie već stvarno imati republi-kansku upravu iako u njoj još. prema postojećoj konstituciji. postoji vla darska moć {despotska vlast) . sve dok se narod poste pe no ne osposobi da postane pristupačan samoi id7ii z_a�on skog autoriteta. (upravo tako kao da zakom_ _1ma)u f1z1čku moćJ i dok se prema tome ne utvrdi da je dorastao za sop stveno zakonodavstvo (prvobitno zasnovano na pravu ) . Međutim ako b i narod pod pritiskom lošeg uređenja iza zvao rev�l uciiu i nezakonitim putem izvojevao zakonitije. uredenje. onda u tom slučaju ne bi ipak trebalo smatrati dozvoljenim da se narod vrati na st�ro ur�đ_enje - premda bi za vreme revolucije s pravom b1o kaznJen kao bunwv nik svak ko bi s e njome balctao i ·istupao silom ili podmu klošću. Sto se tiče spo�jašnjeg odnosa jedne države prema drugoj. ne srne se od države tražiti
zakoni ćistogo um•. koji doi'JOijovaju da se neko neprovodno P
�.;;;;:.;-;
I
o.
' '!""'
.
159 _1 premda moralisti koji su sklo ni despotizmu {i koji u pra�s• pra�e o aške) eše na
razne nać!ne protiv načela � pofl t•ke . (t• me �!O suv�: naglo preduzimaju mere ili ih . }, •se P�_e uranJeno veflcaju ipak ih iskustvo stečeno u ovom n1•�?vom sukobu s prirodom mor epeno 'izvesti na �O!JI put. N�suprot tome, političari akojipostmor ališu onemogu CUJU sa �VOje s rane da ! se postigne nešto bolje time što uJe�ša�aJu prot•vpravne državne principe pod izgovorom _ Oda da J� IJ�d�ka pru' ?espos�bna za dobro onako kako ga propiSUJe •deja uma, • na taJ naei _ n ovek ovečuju povre· du prava. P�aksa kojo� se diče ti političari .. u fiJa, pn ćemu su • m sve misli uperene stvari je majstojedino na to kako da povlađ�ju najvi�oj vlasti (da ne bi promašili svoju pri vatnu kor1st) da •zneveri narod . a svet. Tako rade pravi juristi (oni od po mogućnosti i ceo zanata, a ne iz zakono davst��) . kada zađu u oblast politike. sao n11e da sami mudruju o zakonoda Jer, kako njihov po vstvu. nego da spro . vode postOJeća �are�enja zemaljskog mora .'.z��edati naJbOlJe ono zakonsko prava. to im uvek uređenje koje upravo posto�· 1".. kada ovo bude izmenjen a s najvišeg mesta, ono sfedece .. • tako Je . sve u svom odgo varajućem mehaničkom r�du. A��· kada se iz te veštine da se snađu u svakom sta· OJU u n)lm a rodi uo?ražen je da mogu prema pravnim poj m�v•ma {dakle � pno�. ne empirički) suditi o principim a drzav�og uređenJa uopste, ako zatim na sav glas objave da P?Zna!u !�_ude (što se. naravno, može očekivati, jer s mno g•ma_ Imaju posl a). ali ne poznaju čove ka i sve ono što se od njega može načiniti (za šta se traži .više stanovište an· tropo loškog posmatranja } , te se, snab deveni tim pojmovi m� . bace na državno i međunarodno pravo kako ga propi SUJe um .- on�a taj prelaz ne magu da izvrše drukčije do u duhu IZVrtanja primenjujući svoj uobičajeni postupak ( �ostu�ak mehamzma po despotski datim prinudnim zako "' ?lal • .tamo gde pojmovi uma pozn aju samo zakonsku �n_nudu zasnovanu na J>rincipima slobode, koja tek omogu. Cuj: pravo državno uređenje. A tobo žnji praktičar misli da _ ���e taJ zadata·k rešiti mimo ideje uma. empirički, ugled a· rue. se. na razna državna uredenja koja su se najbolje odr za!_� - al• su u većini slučajeva bila protivpra ko1•ma se on pri tome služi {mada ih glasn vna. - Načela o ne ispoveda} svode se otpri like na sledeće sofistićke maksime: � fa? et excusa Ulući zgodnu priliku da samo . voljno :. P:ISV OjiS: bil? pravo drza ve nad njenim, bilo nad kojim dru g•m sus�n_1 m na o�om. Mnogo je lakše l tananije izneti ! oprav�an1e • ulepsat1 nasilie posle dela (naroćito u prvom slučaju ako· ·;e najviša unutrašnja vlast istovremeno i za konodavna. te joj se valja pokorava ti bez razmišljanja) ne go pre t?ga tražiti ubedljive razloge i čekati na protivdo �aze. �ec -�. sama ta drskost stvara izves tan utisak kao da Je onaJ kOji tako postupa stvarno ubeđen u zakonitost svo•
.
160
l · 1 e naposletku najbo ji
ntus ga postupka. a bog bonus eve -. pravni zastupnik. sam zgresJo. te si. što 2 Si fecisti nega Za ono a i tako do ustanka. porect . . narod doveo do očajanj npr. SVOJ . J6 sv mu kriva upornost po da je tvoja krivica. pa tvrdi da sus��nog naroda da je kri o danika ili, ako si se -domog� covek !e takav. a o ga _ne p . vica do IJ"udske prirode. l tebe t da ce on predusreSt ran m . bud"l sigu l o • ·S"1 usretnes d da ćeš mu -pasti u ruke. znači: ako ima u_ tvom _narodu 3 Divide et impera To s J a , ko su ara �lav nih nekoliko privilegov� i � �:��s;�� t r k a vo n�:���. obećavajući ���:( �' o�VOJ� l.� � �a���;� . I vno zavisiti od �o!e uslo bez sve vec_u s obod u pa će onda ma. onda je SeJanle ako 'se radi o stranim država vo e da ih. toboze no zda pou ra���r: među njih prilično · · gom dru za u · pomažući sla�ij?i. potc tntS Jed anu· nće doduše nikoga obm Ove poht1cke maks1me ne �? nl . . nJU p1t _u Nije e. nat poz svakome f jer su one odreda o � · o rec _ je eti, k� · l d� se zbog njih treba stid ve l ke st�e n,�:�a �� Kako se p o ���;iu�! ���čn � �nk; a� pomen�ta na � moralno· otkrivene (jer što se tiče �� �o proma jo� uvc_k pre im to · le). mis o nak jed sve one st·• r1_1a 1 1 . sigurno racunat1 - a . . • 1 na koJ· u mogu a eas .... . . ostaJe po 1ttc� , k J(I moct. ona se sastoji u povcćavan stekli.·
si
.
. k
jer .
ta���s
t� �; .
di
�
mu
sredstvo
. .
·
•
.
re
·
da međutim. gom il���=;tis�mnoe����:u d;���·
����
.
.
: �
. re putem ma opm
.
·
.
.
.
·
161 pravu - već mu ukazuju dužno poštovanje, premda Izmi šljaju stotine l:zgovofla ·i zabašurivanja
se
(tj.
koji
1mati
(npr.
on
162
da·e suprotne primere. - Još nesigurnije je međun�r:xJno pr vo izgrađeno tobože na temelju statut� prema m•mstar skim planovima. jer ono odista predstavl! a sam� re� bez stvarne sadržine i zasniva se na ug ?von � a kOJI u •stom . nameru onom aktu kojim su zaključeni sadrze p_n knvenu da budu pogaženi. Tome nasupr'?t· rešenJe dn��og probi ma. tj problema politike. namece se tako �ec1 samo o sebe' za svakoga je očigledno: izlaze sramot1 svako luka:r stvo i pri tom vodi pravo svrsi. No m�dros� n�s podseca na to da mu ne treba prilaziti prenagiJ_en ? 1 s•l om, neg? . da mu se treba, kad god to povoljan st•caJ pnl·lka dopust•. neprestano približavati. . To' dakle. znači: ·Težite pre svega za ca�stvom Cl stog praktičkog uma i za njegovom pravdom, pa ce vam _va ša svrha (blagodat večnog mir� ) _ sama od seb� pasti deo.• Jer, moral ima tu karakter1st1čnu <;>SOb �nu, l �o u P? gledu njegovih načela javnog prava (a hme 1 P?lit1k� koja se može a priori saznati) . da ukoliko svrhu čin1 manje za visnom od fizičke ili moralne.. prednosti , uto li ko se upro:vo . svrha sa torrr prednošću više podudara. To dolaz1 otuda sto baš a priori data opšta volja (u jednom narodu ilr_ u me�u sobnom odnosu raznih naroda) jedina odl �čuje. o to f!:le sta je među ljudima pravo . ta ujedinjena VOlJa sv1 h m?ze . s . mo ako se na delu dosledno postupa, da prouzro��Je u:� e no i po mehanizmu pri rode dejstvo za kojim tez1mo_ r da tako pribavi efekat pojmu prava. - Tako. na primer, Jedn� _ načelo moralne politike glasi: ·narod treba da se udruz � u državu isključivo prema pravnim poi_movima slobode 1 jednakosti. Taj se princip osniva na du�nostl. � ne na ":'u . drosti. 1 sada, neka politički mor a list • mu�rUJU do mile volje 0 prirodnom me hanizmu ljudske gom1le ?rgan•zova ne u društvo i neka govore kako će ?� o besnažit i �omenuta načela i osujetiti nphovu nameru ��� ne a nas�o]e da d? kažu svoje tvrđenje primerima loše orgamzovan1h ure e nJa starog i novog doba (npr. demokratija bez predstavničkog sistema) ipak oni ne zaslužuju da ih i1ko sluša. U prvom redu zb toga što takva pogubna teOT'ija b� sama stvar . klasu s os zlo koje predskazuje. jer baca ·čoveka u •,?tu _ lim živim mašinama, kojima je osta la )O� sam? svest nisu slobodna bića. da bi tako u sopstvemm oč1ma pos.ta 1 najbedniji među svim bićima na svet� . . . . .. Kao opštepoznata poslovica, recenrca: Ftat wstttra pereat mundus. što u prevodu glasi: �eka vlada pravda, a neka propadnu svi lupeži u svetu. zvuo1 mož�a malo razm� tljivo. aU je istinita. To j� odva��o pravno nacelo, ko)e staJ odlučno na put svim krJVudanJima lukavstva l naaalja. Sa mo se ono ne srne shvatiti pogr�šno, kao d?zvola da s� sopstveno pravo koristi sa najvecom bezobZirnošću (t_.o ba se protivilo etičkoj dužnosti) . već kao oba�eza vlastodrzaca da nikome zbo9 nenaklonosti ill samilosti .prema drugima za to se -na prvom ne uskrate niti okmje nj�vo pravo.
! .
�
_
.
.
�
�
A
�.
o9
.
?
� � � �
A
163
mestu traži da unutrašnje drž o uređenje bude podeše �� prema čistim pravnim prinavn cipima, kao i to da se do !lcna država udruži sa drugim sus edima ili udalje11ijim dr zavama u neku vrstu opš te države, sa ciljem da se na za konski način izravnavaj u međusobne razmir-ice. - Tom postavkom hoče da se -kaže samo jedno: pola zna tačka �li�ičkih maksima ne srne da bude blag ostanje i sreća što ce 1h ne doneti ��koj drž�vi, dakle svrha što je seb po� t��lJa svaka od nJih i (u smrslu ono je što se hoće) kao naJVISI (no ·ipak samo em piri čki) prin cip prave politike. vec. to mora biti čisti poj am pravne dužnosti (u smi _ slu to ga sto treba raditi, čiji je princip dat a priori čistim umom) bez obzi ra n a fizičke pos l edic e koje iz toga mogu proizić _ ko i. �ve: nec_ e mka propasti. ako u njemu bud e manje rdavih IJ�dl. Moralno zlo ima tu oso binu, neodvojivu od njeg ove pnrode. da se u svojim namerama samo sebi sup rotstav lja i da se un ištava (naročit o u odnosu istomišljenika) te tako. mada u laganom napredovanju. ustupa mes to mo ralnom principu dobra.
�
s
Prema tome. objektivno (u teoriji) nema uopšte su koba između morala i poli tike. Ali subjektivno (to će reći: s ob�irom a �ovekove seb � ične sklonosti, koje se još ne moraju nazwat1 praksom. jer se ne zasnivaju na mak sima ma uma) . taj će sukob uve k postojati i neka postoji , jer na njemu se izoštrava naša vrlina. A prava se hrabros t te vrline (prema načelu: tu ne ced ma/is sed contra aud entior i�o - ne ustupaj pred zlom, veće mu se odvažno suprotstav lJaJ. ·� Prev.) ne sastoji pr venstveno u tome da se čov ek sa čvrstom namerom sup rotstavi zlu i žrtvama što ih mora p�dneti. nego da pogleda u oči onom mnogo opa snijem, ��znom i izdajničkom principu u nama samima - koji svo pm mudrovanjem hoće da prikaže slabost ljudske prir ode kao opravdanje za sva ki prestup - i da pobedi njegovo l·ukavstvo. Politički moralist stvamo mož e da kaie: v!adar ; na· rod , ili narod i narod ne čine jedan drugome nepravd u ako među sobom vode rat silom ·lli lukavstvom - premda čine nepravdu uopšte time što uskraćuju svako poštovanje poj mu prava. koji bi jedini mog ao obezbediti mir za večna vre mena. l pošto svaki od njih gazi svoju dužnost prema dru gome. koji je isto tako prem a njemu protivpravno nastro jen, sasvim je pravo ako se oni međusobno zatiru. ali tako da od njihove rase preostan e još uvek dovoljan broj lj udi kako ova igra ne bl pres tala do dalekih vremena i kak� bi njihov primer jednom posluži
164
. ra· sprovede u delo pravne idej� ma pomenutom principu . dno J U a . ·em n) o s kulturmm napredova ste neprestan 'Ja koJ'i 'tei on tv s . og sam Na � ; stu raste i kriVICa za on ·skvarenih bića uopšte ta je našao za pot!.ebno da. 8 1 ' opravdati nikakva tao postoji na zemlJI, ne oze� ' može skog roda 'tjud u2!me d s !tanje ište u prosu nov sta je vo tak No 1 l nikada popr�v•ti• i o mogli svoje đ•vanj u za nas suvl �e . vts�ko a. -d� bism učivoj .�· nama nedok OJ VIS na 1 ati pis Na } move o mudrosti pri (u �ko ne orijski imaju objektivnu pretpostaVImO a CIS . e shvatanju tom mo u· IZ�est' Prema elnost. tj . .da jedna prema ava drž i J a �nd i narod u pos itika. Prava po· pol čka piri em P�l goj. ma šta a da se pre ak kor moze 1 d� .učini nijedan liti sama za se a itik pol je da em �o a u,. p to�a ne nije m ralo ' · y�n·e l s. . mo SJedm teska v š ma. n)eno politika nije mogla da er vešti�a ·.� d goj. . ':lJ odres1 c1 m svetmJom. ma sa ati u po S ljudskim pravom tre�a � � Tu se ne može J u žrtve. sa � :r::nl�� � j-�1�.5�� kakve Ja n raditi napola l lzm's. i korist i}. nego svaka leđu Izm š ljeno se . vom . prtgne k ena red pra na �� lag�no. uzdići na ma moze nadati da ajno sjati. kome
e pre
time e
{v· .
diceja (ako se neće
•
� �!
165
čini silu neizbežnom ) . može· rđavo u ljudskoj mo slooeću ·postavku nazvati transcendentalnom formulom javnoga prava:
prirodi što
•Svi postupci koji se do�iču prava drugih ako se maksima ne slaže s publi· citetom.•
.
ne
poj· te·
•
. shvaćenoj �ili �ilJ.u. t:����e��:�� takve očaj�e z�klt���� :������rincipi re· treba se dru· da tup tome ����r�la ka. dakle. ne_ r �klom nikakva .r et , k :0�!1 J'::s:�=g���pr��stave jedna kao t si to � pr�gmatski uslov· va pra pravo (ne to ali zato po\�tika tr�a dace stepen . se. će tr ll
_i
ma polit ke i morala. pre O saglasnosti izmedu va pra nog tav mu transcendentalnom poj
ma�eri u jav,.n�a r�vJ ll Je Ako apstra.hujem . . odnostma lJUdi u f telji uči (u raznjm empirlckdl da e čin kao što to obitno države pre!'l.a rugo ' u koj � . t� os prava. onda m1 JOŠ pre bez nje ne bi bilo cijalno -sadrži obnarodovanal . kao za pravde (ko}a se že dati. mo �� ona . � prema tome m svak'l pravni ti ·ima t ite blic pu za . Tu podobnost ... Itl da 1 1 Gna . lako prOSI.N A pošto je vrlo h nače, 1ma . . . , tJ da li se može spo}iti . postOJI . po· nom od bnost može zgodno delatnika ili ne . �ašem umu . pomoću ko· a služiti kao krite n JUm. dat g ekspe· . . i - ao pomoću neko žemo saznat mo ah m d o . eg . etenSIO (pra l tev . zah n esa 1 č1stog uma - J � ,.1 ·zv an) . pog rešan (protivprav luris) u ovom drugom što sadrži · ga sve Posle takve apstrakCIJe sve ono dnog prava (jeretu l ezl pojam drža11Tl09 međunaro
celokupm.l
!
drzavi, ll ·e forma pubtlciteta. poten· ne svaki pravni · !f��e;�!r r:nozeva. e �&mo pra Pa mora u konkret· . .. . za tev s slutaJu . �o pomenutar�ri P k nmenta sluc��u emplri·kog i •.
vićni su
ljudi nepNl·
njihova
Taj princip treba n samo tiče samo vrline) nego i jurfdlčkim (pošto ljudskih prava ) . Jer. maksima koju ne smem glasno da iskažem a da time ne sopstvenu nameru, koju moram bezuslovno da kriJem ako uspem, koju smem javno da ispovedim a da neizostavno ne izazovem sveopšti otpor protiv takva maksima nailazi nužno na opštu, prema tome a priori jasnu protivakciju baš zbog nepravde kojom ooa svakom princip je samo negativan, on da pokaže šta nl/e pravo u na druge. - On je. kao kakav aksiom. toliko ja· san da se ne može dokazati. a osim toga lako ga je pri· menlti. što se vidi ·iz slooećih primera javnog -prava. 1 . U unutrašnjem državnom pravu (ius civitatis) . Tu susrećemo ·s pitanjem na mišljenju i h teško odgovoriti, a koje se transcendentalnim načinom publiciteta vrlo lako ·Da li buna predstavlja sredstvo neki narod zbaci ugnjetačku vlast tako zvanog tiranina (non titulo sed exercltlo talis) ?• Narodna su prava povređena, i se neće ako bude nema sumnje. Pa ipak u najvećoj meri nezakonito da podanici na taj način traže svo je pravo. oi oni isto tako ne b� mogli žaliti na ne· pravdu ako bi u borbi podlegli i bi to· ga. imal•i da :najtežu kaznu. Tu može čovek svakojako da mudruje. za i protiv, ako želi da stvar reši dogmatskim va. transceodentalnl .prinoip pubHciteta javnoga prava može da prođe bez ·te ·opširnosti. Prema njemu, treba ta· sam narod. nego što sklopi građanski ugovor. da Ji bi se usudio jal/Ino obznaniti maksimu eventualnom bune. Lako bi narod. kada stvaranju državnog os avi uslov da u izvesnim slučajevima srne upotrebiti sHu prema vrhovnom pQ9lava time prisvo;io vlast nad tom slu· čaju vrhovni glava obi bio ono jeste. m. ako bl i jed· i drugo bilo potrebno bl osnovala njeno stvaranje uopšte ne bi bilo mogućno. to bi se pro pobune očevid· tivilo nameri samog naroda. je dakle što bi maksim onemogućila njenu nameru ako ljudi javno izrazili Tu bi maks�mu. ·tome, trebalo na svaki u tajnosti. poglavar u bi bio prisiljen l�ta može kako će
smatrati e
se tiče
etičkim {kao da se
osujetim
odnosu kao se
g nito
koje je po
da
rešava:
tiraninu zbačen s prestola: u to te se toj isku�
No pitati podizanju ru. no na
ne
hoću da -moje od�uke. preti. - Taj tj. jedino ima
-
mno· zako·
naneti nepravda je
ako
potom, zbog
dedukovanjem pravnih osno
•i
pre
o je uvideti da bi pri uređenja p t o zakonsku njim. No u po r ne što da se država. onda a Nepravičnost •po tome njena a bi pr-istajanje uz nju_ prema nači.n držati - Vrhovni državi. medutim, ne da kr•Je. On otvoreno reći
166
svaku pobunu kazniti smrću kolov�da, bez obzira �a to što osnov će ovi misliti da je on prvi sa SVOJe strane pogaz1o ko ni zakon. Jer, ako je svestan da poseduje vrhovn u_ �last sva u VJtl t pr� m a e s t �a i � odolet može �� joj se ne ? da sva kom građanskom uređenJu. jer ko mJe dovolJno Jak prav� kog pojedinca u narodu zaštiti od drugoga, ta:j -nema l ni da mu zapoveda), onda se ne mora brinuti da će �ub� Sa tlm Je citet njegove maksime osujetiti njegovu nam;r� . narod: prirodno u vezi i to što bi taj poglavar. u sluca!u da ne b1 na pobuna uspe morao postati ·()bičan podamk te vu bunu u svoju korist. a_li se isto .ta�o o smeo pokušati � _ ne bi morao bojati odgovornosti za ramJe upravlJanje državom. 2. U međunarodnom pravu. - O međunarod��m praIzvesno vu može se govoriti samo onda ako se pretposta'-:1 o� o ze1sta u k čove koji usl·ov nji spoljaš pravno stanje (tj. ono vec u gućuje da uživa neko pravo) . Kao !avno p_ravo. . . k J svakome svom pojmu sadrži publikaciJu opste volje . � � ra 1Urtd1c status taj a o. u_s ':" o dodeljuje ono što je njegov smvay na z sme ne se � koji a ugovor kog e n iz _ ziti proizla )_. prisil ni m zakonima (kao što je onaj iz k�a pot1ce drzava n aso�l· već moze da predstavl ja i izvesnu tratno-slobod � lnost1 raz�1h jaciju kao što je gorepomenuto stanje federa �ktivno zad�re d ržav�. Jer. bez ikakvog pravnog stania koje _bama. "?l� 1� ) oso 11 odnose među raznim (fizičkim ili �o ri no J� l t Ja �to _P vatno � dakle u prirodnom stanju. može ke 1 ":'oral� poht u 1zmeđ a sukob do � dolazi ovde 1 _ . pravo . o a1 n1t1 � (ktto pravne nauke ) . te se opet lako moze pr1me sto ko� i azl r kri terijum 0 publ i citetu maksima. samo s ton:' d uz�1 am�o su se države tu ujedin ile isključivo u obavezi � c�vaJu ml � , ma država 1 zajedr. ički u odnosu prema drugim �Ju slede�! nastup sada Tu . zemlje ju osvaja a nipošto da o s njizajedn , morala e i politik slučajevi antinomije između . . m enje eš r m i h ov . OJ : a) ·Ako je jedna od tih država nešto obecala drug us�upiti neke bilo pomoć, bilo novac za rat, bllo da_ će_ joj dr:zava u slu se _ � � moze e: pitanj je nasta zemlje ; sl.. onda oba�ez? čaju od koga zavisi njen spas oslobodiotl svoje suve rena kOJI n� prvo . osobe uke dvostr ulogu tako da igra opet samo na! kome u svojoj državi nije odgovoran. a onda� _ račun drzav1. polaze da mora koji ika. činovn og državn vlšeg u drugom Jer onda se dolazi do zaključka da se država u prvo�-· svojstvu oslobađa onoga na šta se obavezala glas1la tu No kada bi država (ili njen vrhovol poglava!l ra� drzave 1�begavale svoju maksimu, onda bi je naravno druge njemm bezob ili bi se udružile sa ostalima da se odupru a_. polttl-k bi da �ored sveg zirnim namerama. A to dokazuje bt 1grala t,_ako ka? svrhu svoju tila osuje sama lukavstva. _ pogresn_a. ma je otvorenih karata. Prema tome, gomja maks1 do_ strašn�h bl ·Ako Jedna država koja je oabujala sdu. moze nu sused e zabrin razmera (potentia tremenda)
167
li se pretpostaviti da će ona, pošto može, i hteti da ovu potl ači . i daje li to slabijoj pravo da (ujedinjenim) napadom krene na jaču, bez prethodne uvrede?• - Država koja bi 'la . to . pitanje odgovorila ·da• i koja bi ru svoju maksimu obJavl!�. s amo bi još brže i sigurnije navukla zlo na sebe. Jer _veca bi sila �retekla manju, a eventualno združivanje mal_lh S'lla samo �e sl ab� trska za onoga .koji urne da se . . �or1 st 1 onim •d1v1de et Impera - Ta ma·k&ima politike. Javno publikovana, osujećuje, dakle. nužno sopstvenu na meru, l stoga je neopravdana. e) •Ako neka ma�a država svoji m pol ožajem naruša va sklo� je�ne veće d ržave i time onemogućuje njen op. sta�ak. Je � ova u pravu da onu manju pokori 1 pr�poji je sebr?• - Lako je uvide
Princip o nespojivosti maksima međunarodnog prava publicitetom pruža nam, i sti na, dobar kriterijum za ne saglasn ost politike i morala (kao nauke o pravu) . No treba da budemo poučen i i o tome pod koji m se uslovom te mak sime podudaraju s pravom među narodima. Jer, nije dozvo ljen obrnuti zaklj učak : da su one maksime koje pod nose publi ci�et samim tim i pravedne, pošto onaj koji je sigumo nadmocan ne treba da krije svoje maksime. - Međunarod no pravo uopšte je mogućno samo pod usl ovom da pret hodno postoji neko pravno stanje. Bez toga nema javnog prava, te je sva ko pravo -koje se moze zamisliti van toga stanja (u prirodnom stanju) samo privatno pravo. No ra nije smo videli da je fede rativna stanje među državama čija je namera da ukloni rat, jedino pravno stanje koje n� zadi re u slobodu država. Prema tome, saglasnost između politike i morala mogućna je jedino u federativnoj zajed _ je prema pravnim niCl (ko}a pri·ncipima a priorl data i nu· žna}. Osnivanje te zajednice u što širem obimu čini pravnu osnovicu celokupne politike, a bez te je namere svekoliko njeno mudrovanje glupost i prikrivena nepravda. - Ta na dri�oliti ka i ma svo u kazuistiku. koja ne za ostaje za naj bolJom jezua.tskom skolom - reservatio menta/is: pri skla panju javnih ugovora upotrebljavati takve izraze koje će mo u zgodnoj prilici tumačiti po volji. u svoju korist (npr. s
j
r
168
-
probabili· l de droit) ; razlika između status quo de fait ili smatrati verovatnim ih drug ere nam e rđav ljati zam: izmiš i kao pravnu osnovu da se da one pretežu, a to onda uzet l , naposletku, peccstum pokopaju druge mime drž.ave: }: smatrati lako opro· telle bags /um philosophicum (peccst/1 a ms/s država, ako kakv utana stivom sitnicom što j e prog , tobože u interesu veća no znat a drug neka se time koristila povećanja dobra u svetu. t polmke u pogledu mo Tome Ide u prilog l dvoHčnos onu njegovu oblast za čas ow čas e rišć� rala. \coja i>sko ku l poštovanje ljud· čove a prem svoje namere. - Ljubav st. Samo, ono prvo dužno naša ko edna podj su a skog prav koja prosto naleže ost, dužn na slov je us/QVna, a drugo bezu slatkom oseća usti prep da se i za koju se onaj koji hoće ti da je nije uven no .potpu a mor re najp nju da čini dobro politika će oml (et�k lu smis m pogazio. S moralom u prvo prepusti njihovim a prav ska lj·ud da eti se lako sporazum morala u drugom smislu (kao p09lavarima. Ali što se tiče bl trebalo da prtgne kolena, m ·koJi pred , u) nauke o prav ne upušta nl u kakvu pogod· se da politika nalazi za umesno svaku realnost 't da sve du· bu, nego da mu radije porekne onost. Ipak bi tu podmu· nakl u čist žnosti protumači kao ike filozofija lako mogla osu· klost jedne ,mračnjačka polit tičkih maksima, samo kad poli ih osn odn jetiti publicitetom ofu omogući publicitet filoz da bi se politika htela usuditi njegovih maksima . i, pozitivni transcenU tom smislu ja predlažem drug imao ovu formulu: bi koji a. prav dentalni princip javnoga
-
•
licitet potreban {da ne ·Sve maksime kojima ]e pub istovre meno i sa pra se u slaž u) svrh promaše svoju vom �
sa
politikom.•
svoju svrhu jedino pu
are Jer, ako one mogu da ostv iike saobrazne opštoj svrsi pub blicitetom, to znači da su o drug a ništ rYije :i ke ti i po� (sreći) . a ·prav·i zadatak bude zatlovol]na ova (da ost lasn sag tu do to da postigne tići međutim, ta svma može pos svoti m stanjem) Ako se. i svako nepo· . ro jest tako da se odstran
.
samo publicitetom lOf' ju sla . onda se maksime l'la verenje 'Prema maksimama uje ućno mog .njemu samo je u gat:! s pravom pob�ike, ier aspravljanje r l je đen izvo e Dalj diniti svrhu svih njih. je po za drugu priliku. No, da ovog principa moram ostaviti po tome što su se vidi . alna eot scend manuta formula tran l (nauka o sreći) koji ukloBjeni s..-i empirlčki usiO"Yi u obzir samo forma �te je a uzet a a, čine .gadrilnu zakon zakonitosti.
-
aantnl�l rtvo (IOOpodlna dototo�oq p 18 n1tl U 'r.. po· • Prilozi lli ta\cve mahl- n>09U l noućnlk priznaje odmoh N polltlkl, 1788- . Tt! ualedn ock>brltl ipak, Pa e. pltll') GIMII •0 vozi moralo i 10 • zadovOI)ovelućl odv doti P nje do to .,.moguće pobili m•••u. I>OI"J&tl)tvo" ta malcatme, lo�o uz prizna )e oc1vee veliko, vet. no Ito njih )eviJoiu. ttgledo mi k10 rebe ri()UIJOt Ih do pre
""
""
169 Ako je naša dužnost, ukotiko zato ujedoo osto" . opravdana n�a . d�. ostvarimo stanje javnoga pra m na. beskrajnoJ hnlj1 postepenog pribHžavani.l r-• večm. l. mora doći posle onoga ! mir, \cot to . se �ada pogrešno nazivalo mirovnim ugovonma (� bilo bl t ac no da se nazi· valo primlrjima) , ntj e prazna mtSaO, nego zadatak koji s e rešavan stal� približava svom krajnjem •azmool potrebni za .to napredovanje, poJer vremenski r staju verovatno sve kraći
.
_
.
.
post�,
.'
! 1�ar'.
�
cifl.l;
