Ikonografja Šta je ikonograf ikonografja? ja? Ikonografja Ikonografja opisuje pravila i propisa na osnovu kojih je reskopisac reskopisac ili ikonopisac znao na koji način se pretstavlja pojedina tema, a mi gledajući utvrđujemo u tvrđujemo "ko je ko" odnosna "šta je šta" na nekoj nekoj slici. Ikonograska Ikonograska analiza je time li!a li!a literarnom pristupu likovnoj umetnosti, narativnoj, tematskoj pa i idejnoj interpretaciji nego likovnoj, ormalnoj analizi dela.
eško eško je je govoriti o srednjevekovnoj srednjevekovnoj umetnosti ez poznavanja hrišćanske ikonografje, ikonografje, jer ona ojašnjava temu, osnovnu kompozicionu kompozicionu šemu, ličnosti koji učestvuju u nekoj sceni ali i način njihovog prikaza, odeću, amijent. #rošle ošle godi godine ne smo, smo, u konte onteks kstu tu anti antičk čke e grčk grčke e umet umetno nost stii i kasnije, umetnosti $ima, čitali grčke mitove. %ve godine ćemo na isti način proučavati hrišćanske tekstove, tj. teme hrišćanske umetnosti. & hrišćanstvu, umetnost je pre svega slu!ila veri, njen zadatak je io da inormiše inormiše '( )ilija nepismenih nepismenih *+ ali i vaspita i nadahne, ila je "likovna religija".... Izvori a poznavanje tema-scena koje se prikazuju u hrišćanskoj umetnosti slu!e nam tekstualni izvori )ilija ili /veto pismo, 0agiograski spisi '!itije, priče o !ivotu svetaca+, 1pokrif i drugi izvori...
2+ )ilija ili /veto #ismo 3eli se na /tari avet i 4ovi avet ili estament. avet, ili testament prema latinskom prevodu, prevodu, znači savez koji je )og sklopio sa jevrejskim narodom. narodom.
)ilija počinje knjigom postanja i završava se knjigom otkrovenja ili 1pokalipsom. 1pokalipsom. 3akle od vremena nastanka sveta do vremena kada će nastati "novo doa i nova zemlja". 5+ 0agiograski spisi ili !itije su priče o !ivotima svetaca. 6+ 1pokrif 'od grčke reči apokripto, krijem+ su hrišćanski tekstovi iz vremena prvih prvih hrišćana koje koje crkva nije priznala kao kanonske, kanonske, te nisu ušli u )iliju 7 naprimer priče o )ogorodičinom detinjstvu i mladosti... 8+ %stali izvori su liturgijski priručnici, crkvena poezija i drugi. #ostoje #ostoje i detaljna uputstva i o tome kako se koja scena ili ličnost predstavljaju, radi se uglavnom o tokom vremena nastalim kodeksima propisa tj. slikarskim priručnicima.4ajpoznatiji priručnicima.4ajpoznatiji je onaj 3ionisija iz 9urne, slikara koji je !iveo na 1tosu u :rčkoj u ;
8. go7 dine dine,, te su teme temelj ljii i izvo izvori ri u isto istori rijs jskkom smis smislu lu zaje zajedn dnič ički ki.. $askolom crkvi došlo je do stvaranja istočne i zapadne varijante pa i pored toga što su elementi ostali zajednički, postoje neke teme teme koje oje se iskl iskljjučiv učivo o prik prikaz azuj uju u na apa apadu du i one one koje oje se isljučivo prikazuju na Istoku.
Najvažnije scene Stari Zavet
/tari zavet je Inspirativan kao pra7slika, pra7orazac ili pra7lik 4ovog 4ovog zaveta zaveta.. & svojim svojim propo propoved vedim ima, a, u svojim svojim oraća oraćanji njima ma
)ilija počinje knjigom postanja i završava se knjigom otkrovenja ili 1pokalipsom. 1pokalipsom. 3akle od vremena nastanka sveta do vremena kada će nastati "novo doa i nova zemlja". 5+ 0agiograski spisi ili !itije su priče o !ivotima svetaca. 6+ 1pokrif 'od grčke reči apokripto, krijem+ su hrišćanski tekstovi iz vremena prvih prvih hrišćana koje koje crkva nije priznala kao kanonske, kanonske, te nisu ušli u )iliju 7 naprimer priče o )ogorodičinom detinjstvu i mladosti... 8+ %stali izvori su liturgijski priručnici, crkvena poezija i drugi. #ostoje #ostoje i detaljna uputstva i o tome kako se koja scena ili ličnost predstavljaju, radi se uglavnom o tokom vremena nastalim kodeksima propisa tj. slikarskim priručnicima.4ajpoznatiji priručnicima.4ajpoznatiji je onaj 3ionisija iz 9urne, slikara koji je !iveo na 1tosu u :rčkoj u ;8. go7 dine dine,, te su teme temelj ljii i izvo izvori ri u isto istori rijs jskkom smis smislu lu zaje zajedn dnič ički ki.. $askolom crkvi došlo je do stvaranja istočne i zapadne varijante pa i pored toga što su elementi ostali zajednički, postoje neke teme teme koje oje se iskl iskljjučiv učivo o prik prikaz azuj uju u na apa apadu du i one one koje oje se isljučivo prikazuju na Istoku.
Najvažnije scene Stari Zavet
/tari zavet je Inspirativan kao pra7slika, pra7orazac ili pra7lik 4ovog 4ovog zaveta zaveta.. & svojim svojim propo propoved vedim ima, a, u svojim svojim oraća oraćanji njima ma
apostolima, u svom učenju o vlastitoj ulozi 0ristos se vrlo često pozivao na /tari zavet "rea da se ispuni sve što je u ?ojsijevu akonu, u #rorocima i #salmima o meni napisano". "1ko se knjige /taroga aveta čitaju sistematski i po redu, pred čitaocem se otkriva veličanstvena i neuporediva slika stvaranja zemlje i vasione, istorija razvitka starog sveta, !ivota, karaktera i verovanja ondašnjih ljudi. & isto vreme, u proročkim knjigama )ilije, svuda se nailazi na pretskazivanja o dolasku Iskupitelja svet sveta a 7 0ris 0rista ta na zeml zemlju ju,, o sud sudin inii izra izrail iljs jskkog -jev -jevrrejsk ejskog og-naroda, o udućoj sudini čitavog čovečanstva i sveta". /tar /tarii zave zavett sa scen scenam ama a koje oje su sve sve potv potvrđ rđiv ival ale e događ ogađaj aje e 4ovo 4ovoga ga zave zaveta ta io io je sast sastav avni ni deo deo slik slikar arsk skog og hriš hrišća ćans nskkog dekora. /tari zavet se azira prevashodno na istoriji jevrejskog naroda kao izaranog naroda naroda u čijem će se rodu javiti onaj koji će spasti svet i okajati grehe naših predaka. #očinje pričom o /tvaranju sveta 'knjiga #ostanja+. )og )og je, je, ka!e a!e knji knjiga ga,, stvo stvori rio o svet svet za šest dana a sedmi dan je odlučio da počine. 4ajpre je stvorio neo i zemlju, mor more, !iva !iva ića ića,, najz najzad ad čovek čoveka a 'prv 'prvii dan an svet svetllost ost i tam tamu@ drug rugi more ore i neo neo@@ treć treći i plod plodnu nu zeml zemlju ju@@ četv četvrt rti i sunce, mesec i zvezde@ peti dan stv stvorenja nja u vodi i vazduhu@ šesti sti stv stvorenja nja na suvoj zeml emlji+. )og je čoveka stvorio šestog dana. #rvi ljudi koje je stvorio ili su 1dam i Ava. )ilija ka!e da je )og stvorio prvog čoveka od praha zemaljskog po svom oličju i u njega udahnuo !ivot. 3ao mu je ime 1dam, što znači crven rvenii 'nači načinj njen en od crve crvene ne zem zemlje+ je+ i smest smestio io ga u $aj, aj, u Aden.#rvu !enu, Avu, )og je stvorio od 1damovog rera.
& 4ovom zavetu se ističe da je 0ristos novi 1dam, rodonačelnik novog čovečanstva. ako se 1dam smatra pralikom 0ristovim. )ilija dalje priča o la!enom !ivotu naših naš ih praroditelja, njihovom iskušenju i grehu 'drvo znanja dora i zla+ i izgonu iz $aja, njihovom teškom !ivotu posle izgona i njihovoj deci. "1dam i Ava, kao praoci čovečijeg roda, slikaju se mladi i nagi, i to oično ez pupka kako i se označilo da na svet nisu došli kao oični ljudi Bnego stvoreni od )ogaB. #osl osle izg izgnanj nanja a iz raja, aja, slik slikaj aju u se ostareli i do pola oučeni u ko!u". 4jihova deca Cain 'znači doitak+, io io je rata ratar@ r@ 1velj velj 'zna 'znači či tašt taštin ina, a, plač, proviđenje+, io je pastir i /it 'znač značii tem temelj elj+. Ded Dednom nom prili rilikkom KAIN I AVELJ PRINSIŠE !R"V# $%#. /vaki vaki od svog svog roda oda Cain ain zemaljske plodove, 1velj stoku. )og izara 1veljevu !rtvu. ada Cain ui 1velja. &znemirena Ava rodi potom /ita koji je predstavljao predstavljao veru u )oga, nadu adu u /pasi pasite telj lja, a, lju juav prema ema doru i istini. %n je !iveo po slici )o!ijoj i iz njegovog roda javiće se patrijarsi, vođe naroda, sinovi )o!ji. Iz Cainovog roda, čiji potomci nisu !iveli po slici )o!joj, stvoriće se sinovi čovečiji. #riča ide dalje o SVEPŠ"E& P"P# 'koga pre!ivljava jedino patr patrij ijar arh h 4oje 4oje sa svoj svojom om por porodic odicom om.. %n doi doi nare naređe đenj nje e da sačini arku u koju će se sakriti njegova porodica i po jedno iz svakoga roda. #osle potopa kovčeg se zaustavi na rdu 1rarat+. #riča o potopu javlja se u mnogim mitologijama sveta -u grčkoj grčkoj mitologiji priča o 3eukalion 3eukalionu u i #iri@ #iri@ u mesopotami mesopotamijsk jskom om mitu o :ilgamešu itd.-.
& ovim pričama ima dosta dodirnih tačaka. rea se podsetiti "da poplave nisu rijetke pojave uništenja, te da iskustva onih koji su ih pre!ivjeli mogu imati dosta zajedničkog".
& )iliji se dalje priča o ponovnom mno!enju naroda i VAVILNSKJ K#LI . Ejudi su se dogovorili i odlučiše "hajde da sazidamo grad, i kulu, kojoj će vrh iti do nea, da stečemo sei ime, da se ne ismo rasejali po zemlji". Crenuše oni da grade kulu. )og to najpre dozvoli a onda "pomete jezik zidara tako, da prestadoše razumevati jedan drugoga. ada oni napustiše zidanje i raziđoše se na razne strane. :rad koji počeše zidati a ne dozidaše, i nazvan
/emiramidini viseći vrtovi. 4jen opis je dao 0erodot, grčki istoričar < veka pre naše ere, koji ju je i video kula se uzdiše iznad grada, ima osam spratova, i svaki sprat je manji od prethodnog. &pravo su zato i slikari kojima je io poznat 0erodotov opis počinjući od )rojgela /tarijeg 'Famanski slikar ;
malog nomadskog plemena, poreklom iz ?esopotamije, iz vremena oko ;; veka pre n.e., preko njihovog ropstva u ?isiru i izlasku iz ?isira pod ?ojsijem do povratka u 0anan '#alestinu+, gde se konstituišu kao narod na teritoriji koju će, sem u kratkim periodima mira, napadati i zauzimati 1sirci,
GOSTOLJUBLJE AVRAMOVO 7 u jednom od svojih javljanja 1vramu, )og je najavio rođenje sina Isaka 'što znači smeh+ uprkos već poodmaklim godinama 1vramovim i njegove !ene /are. /cena se prikazuje tako što 1vram gosti, kod ?avrijskog dua, trojicu anđela a /ara, uplašena, iz prikrajka gleda. '1vram je sa roinjom 1garom imao sina Ismaila iz čijeg će se roda javiti ismailićani odnosno muslimani sa svojim verskim vođom ?uhamedom+. ŽRTVA AVRAMOVA 7 da i iskušao 1vrama i njegovu veru u jednoga )oga, )og naredi 1vramu da prinese na !rtvu svog jedinca Isaka. 1vram iscepa drva, nasamari magarca, uze dva
momka i Isaka. #osle tri dana hoda )og pokaza rdo na kome će Isak iti !rtvovan. 4a rdu ?orija, na mestu sa koga će se mnogo vekova kasnije ?uhamed vinuti u neo, 1vram izvadi no! i u trenutku kada i spreman da !rtvu podnese, javi se )og 1vramu i pokaza mu ovna koga će, mesto Isaka, prineti na !rtvu 'pra7slika 0ristove !rtve+.
Caravađo, 2G=27=5, Hrtva 1vramova 'Hrtvovanje Isaka, Ee /acrifce dIsaac+
'%A(AJI VEZANI ZA &JSIJA 7 oko 2J==. godine pre n.e. Devereji odlaze u ?isir u ropstvo. #o smrti araona $amzesa II 'druga polovina ;III veka pre n.e.+ Devreji koriste nemire u zemlji i pod vođstvom ?ojsija izlaze iz zemlje. ?ojsijevo ime se vezuje za religiju i pravo, io je prorok i vođa naroda. ?ojsiju se pripisuju, iako netačno, prvih pet knjiga /taroga zaveta '#etoknji!je, akon ili na herejskom ora+.
og greške koju je sveti Deronim napravio prilikom prevođenja )ilije 'reč BoreolB preveo je sa rečju BrogB+, hrišćanska i svetovna ikonografja prikazuje ?ojsija sa rogovima, kao što mo!emo videti i na riljantnoj ?ikelanđelovoj skulpturi, pa tako ?ojsije doija nadljudske i skoro demonske razmere. "#atrijarsi i druga ilijska lica iz /tarog zaveta, kao recimo ?ojsije, slikani su u dugim i širokim haljinama koje su se oično nosile na istoku, sa ponekom oznakom koja se pominje u /vetom pismu. ?ojsije je slikan sa dve talice, sa rogovima, 1ron sa !ezlom koji je prolistalo, i sl." R(ENJE &JSIJEV 7 vođ i učitelj jevrejskog naroda i osnivač jevrejske religije, judaizma, rodio se oko 25==. p.n.e.
)ilija priča da su po naređenju carevom sva novorođena jevrejska deca morala iti poguljena 'pra7slika pokolja vitlejemske dece+. 3a i spasla dete, ?ojsijeva majka stavi dete u kotaricu i odnese je na oalu reke. Cotaricu sa ?ojsijem 'što znači izvađen iz vode+ pronađe araonova kći i tako ?ojsije i odgojen na araonovom dvoru. Cada je odrastao reši, videvši muke koje podnosi njegov narod, da ga povede i izavi ropstva. PAS)A 7 po o!jem naređenju, ?ojsije naredi da svaka jevrejska kuća određenog dana proletnjeg meseca 4isana 'kojim je započinjala jevrejska nova godina+ zakolje jagnje, da njegovom krvlju poma!e dovratnike a meso sa presnim hleovima 'tj. hle ez kvasca+ pojede uveče. o će iti #asha :ospodnja 'pasha 7 prolazak+. )og će te noći proći ?isirom i poiće sve misirske prvence. /vaku kuću sa crvenim dovratnicima će poštedeti 'pra7oraz 0ristove !rtve i ustanovljenja evharistija+. PRELAZ PREK *RVEN% &RA 7 silna se vojska podigla da vrati jeverejski narod koji je na čelu sa ?ojsijem krenuo put 0anana. Cada je jevrejski narod prelazio Krveno more, more se rastvorilo i narod je prešao. atim se zatvorilo i sva araonova vojska se utopila. 4a /inaju ostaju četrdeset godina. 0rane se manom 'čudesna hrana koja im je Ldolazila s neaM+. )ilija ka!e da je ?ojsije svojim štapom udario u stenu iz koje je potekla voda@ video je i kupinu koja je gorela a nije sagorevala N to je NEPALI&A K#PINA 'predznak )ogorodičinog ezgrešnog začeća N zato se vrlo često u toj kupini koja gori nalazi lik )ogorodičin+.
"A$LI*E ZAKNA 7 na putu za 0anan, na /inajskoj gori, )og je predao ?ojsiju talice sa deset zapovesti koje predstavljaju temelj moralnog !ivota ljudi.
NVI ZAVE"
4ovi avet, na kome se temelji hrišćanska religija i dogma, osnovni je izvor scena koje se u ciklusima ili pojedinačno predstavljaju na zidovima crkava, ikonama ili minijaturama. #očinje sa četiri JEVAN(ELJA 'grč. euangeBlion 7 dora vest+ po ?ateju, po ?arku, po Euki i po Dovanu. ri prva jevanđelja su međusono veoma slična i nazivaju se sinoptička. Dovanovo je nešto drugačije ali sva četiri se međusoom dopunjuju i pripovedaju o Isusu 0ristu od njegovog rođenja do vaznesenja. IS#S )RIS"S
4a pitanja ko je io Isus, gde se rodio i vaspitao, kakve su ile njegova porodica i okolina, šta je radio, zog čega je io osuđen i razapet, kakav je njegov odnos prema judaizmu i čitavoj izraelskoj kulturi, dosta je teško danas razlučiti činjenično stanje od legende koja se oko njega isprela. %naj koji je ime doio Isus, što znači /pasitelj, i 0ristost, što je grčki prevod herejske reči ?esija 'Khrestos7mesija, pomazan uljem@ mesija 7 pomazanik koji trea da donese o!je carstvo na zemlji@ spasitelj@ kralj+ 'po oećanju starozavetnih proroka, posle perioda patnji i muka, mesija će doći i osnovati savršeno, mesijansko, carstvo i spasti jevrejski narod+, prema tome ne prezime već oznaka, istorijska je ličnost. % !ivotu, delatnosti i učenju Isusovom govore Canonska jevanđelja, #isma /v.#avla i 1postolske priče, zatim hrišćanski i nekanonski zapisi, kao i neki jevrejski i rimski spisi. ?eđu jevrejskim izvorima najznačajniji je jevrejski istoričar Dosi 9lavije 'rođen 6J. godine naše ere+ i njegovo delo, Jevrejske starine i O jevrejskom ratu 'kod nas prevedena knjiga+, koje
predstavlja najoziljnije izvore saznanja o istoriji jevrejskog naroda iz perioda nastanka hrišćanstva. %d rimskih izvora zanimljivi su Anali rimskog istoričara Cornelija acita s početka II veka naše ere 'oko >>7oko 25= godine n.e.+, koji predstavlja va!an izvor saznanja o 0ristu. 4ajva!niji izvor jesu kanonska jevanđelja iako nisu Isusova iografja i ne donose sve događaje iz njegovog !ivota. ?alo ili gotovo ništa ne govore o prvih trideset godina njegovog !ivota "ističu da je Isus okupio oko see grupu učenika, da je učio kao putujući propovednik, da je io optu!en, uhapšen, osuđen i razapet pod optu!om da je hulio na )oga i da je imao te!nje )o!jeg mesije." Devanđelja neke događaje potpuno izostavljaju, neke prenaglašavaju, neke spajaju@ dakle, nisu istorijski dokument, nego katiheza o Isusu kakva se u tom periodu odr!avala u hrišćanskim opštinama. %d II veka naše ere javljaju se crkveni oci sa svojim spisima. %no što se kao činjenica uzima danas je to da je Isus sin ?arije i Dosia '"Oinjenica je da najstarija predanja o Isusu ne pominju da ga je rodila devica. Cod ?arka, u najmanju ruku u nekim opisi7 ma, što pominje i ?atej, Isus se pojavljuje kao sin zanatlije Dosia. Isto tako ni #avle ne zna za tezu da je devica rodila Isusa. $eči Devanđelja po ?ateju u najvećem roju rukopisa, naročito u starijim sirijskim tekstovima, ovako glase "Dakov rodi Dosia, Dosi pak, zaručen s ?arijom, rodi Isusa, zvanog 0ristos."+. Devanđelja gotovo ništa ne govore o 0ristu između njegovih 25 i 6= godina. #redpostavka da je io u Indiji, da je učio kod Asena. 0ristos je io učitelj. "vali su ga rain. )io je Bpoznavalac #ismaB, pošto je predavao #ismo. )io je predstavnik esenskih grupa i, mada im nije ormalno pripadao, io je njihov simpatizer i pristalica. & izvesnom smislu io je i arisej, iako je drukčije nego većina ariseja tumačio /veto pismo." og društvene, ekonomske, verske i kulturne podvojenosti proistekle iz proesionalne segregacije 'jer su se ljudi, prema akoniku 7 koji su stvorili ariseji, delili i cenili prema
proesijama+, među jevrejskim narodom ilo je mnogo potlačenih, siromašnih, poni!enih. Iz tih siromšanih krugova io je i Isus koji je postao zastupnik interesa siromašnih ljudi, sitnih zanatlija i ratara. "%n nije io politički reormator u pravom smislu, ali ne trea zaoravljati da je 7 u tako komplikovanoj društvenoj i verskoj situaciji u kakvoj se nalazi ondašnja #alestina 7 svaka javna delatnost imala politički aspekt. Ipak, to je pre svega ila društveno7verska delatnost pošto Isus, istupajući u odranu potlačenih ljudi svoje klase, nije hteo da istupa kao politički vođa, naročito protiv rimske okupacije." ašto Devreji nisu priznali 0rista kao svog ?esiju P ?esija je trealo da Devreje izavi iz ropstva, da uništi neprijatelje i učvrsti vladavinu izaranog naroda. %no što je propovedala ora, dakle prvih pet ?ojsijevih knjiga -#etoknji!je-, kojom i počinje /tari zavet, o izaranom narodu, dakle jevrejskom, 0ristos je podigao na viši, širi plan i preneo je na celo čovečanstvo. "#roces prelaska s koncepcije nacionalnog na svetskog oga počeo je već davno, ali u helenističkoj epohi suprotnost između Dehove kao oga izaranog naroda i univerzalnog oga čitavog čovečanstva izija sa svom svojom oštrinom." "Isus više nije Devrejin. %n je pounjenik u najvišem stepenu@ on priziva sve ljude jednom kultu osnovanom samo na njihovoj oznaci dece )o!je. %n ojavljuje pravo čoveka, ne prava Devrejina@ veru čoveka, ne veru Devrejina@ osloođenje čoveka, ne osloođenje Devrejina." *IKL#SI+
VELIKI PRAZNI*I 7 najva!niji ciklus. /astoji se od 25 'odnosno 26+ praznika koji se u toku godine slave. o su najva!niji događaji iz hrišćanskog !ivota i ovih dvanaest scena su oavezni sastavni deo dekoracije srednjevekovnih crkava.
2. BLAGOVESTI 'Euk.2, 5G76Q+ 7 trenutak kada arhanđel :avrilo saopštava devici ?ariji da će zatrudneti od svetoga duha i roditi o!jeg sina kome će dati ime Isus.
Eeonardo da +
'anđeli 7 grč. aBggelos "vesnik" 7 nevidljiva ića, o!ji glasnici. 1nđeli se slikaju u čovečijem oliku, oično kao mladići sa dva krila, oučeni u haljine kao stihare.+
/opoćanim /v. rojica, $aška škola ojedinjene scene $ođenja 0ristovog, #oklonjenja pastira i ri mudraca 'ri kralja sa Istoka+ 'naos, srednji travej+ R(ENJE )RIS"V 'Euk.5,27J+ 7 ?arija sa mu!em Dosiom !ivi u 4azaretu. #o proročanstvu dete se moralo roditi u
+ 7 Dovan #reteča ili Crstitelj krsti 0rista, kao odraslog, na reci Dordanu.
PREOBRAŽENJE '?ar.R, 5726@ Euk.R, 5Q76G@ ?at.2J, 2726+ 7 osetivši skorašnju smrt i izdajstvo svojih najli!ih, 0ristos povede tri svoja učenika, tri apostola '#etar, Dakov, Dovan+ na
goru avor da im poka!e znak svog o!anstva. & jednom trenutku neoična svetlost oavi 0rista '0ristos u mandorli7adem+ i apostoli čuše kako ?ojsije i Ilija, starozavetni proroci, govore s njim o smrti koja ga čeka u Derusalimu. VASKRSENJE LAZAREVO 'Dov.22, 2J78G+ 7 među mnogorojnim čudima koje je 0ristos činio ilo je vaskrsenje Eazarevo, rata ?arije i ?arte u čijoj je kući 0ristos i ranije oravio. /am čin vaskrsenja Eazarevog jeste, ustvari, prefguracija 0ristovog vaskrsenja. ULAZAK U JERUSALIM '?a.52, 272J@ ?ar.22, l722@ Euk.2R, 5R7 88@ Dov.25, 25766+ 7 poslednji, svečani 0ristov ulazak u Derusalim u koji dolazi da proslavi #ashu sa svojim učenicima. #et dana pred veliki praznik u Derusalimu 0ristos na magarcu ulazi u grad, da i pokazao svoju poniznost, skromnost i miroljuivost, a razdragani narod ga dočekuje sa palmovim granama i haljinama prostrtim po podu uzvikujući "%sana sinu 3avido7 vom."-hosianna, her. "spasi"-. "aj je krik odjekivao za Isusom kada je ulazio kroz istoćnu kapiju Derusalima. %ni koji su ga dočekivali s tolikim oduševljenjem ili su njegovi sledenici koji su pristigli iz svih krajeva, iz svih gradova, da oglase slavu proroka galilejskog. #ozdravljali su osloodioca Izraela koji će uskoro iti krunisan za kralja. 3vanestorica apostola, koji su ga pratili, još uvek su uporno gajili takve iluzije, uprkos izričitom proročanstvu Isusovom. /amo je %n, pozdravljani ?esija, znao da ide da postrada i da će učenici njegovi prodreti u svetilište njegove misli tek nakon smrti njegove."
:iotto, ;I< vek, 0ristov ulazak u Derusalim RASPEĆE '?at.5J, 627GG@ ?ar.2>, 5=78J@ Euk.56, 5G7>G@ Dov.2R, 2G785+ 7 stari ?ojsijev zakon zahtevao je kamenovanje grešnika. 3a je Isusova osuda ila mojsijevska na njega i primenili kamenovanje. Crst je io rimska kazna, ostavljena za roove ili za slučaj kad se smrti dodalo još i eščašće. $aspinjani na krst ehu samo razojnici. 0ristos je sa dvojicom razojnika razapet na :olgoti 'što znači loanja, aramejska reč 7"mesto loanje"@ kalvarija7latinska reč za :olgotu+. "realo je da on, zaštitnik siromaha, slaih i poni!enih, završi svoje delo kao mučenik, kao posramljeni smrću koja je ila predviđena za roove i zarolje7 nike 7 te razojnike." #o zapovesti #ilatovoj nad glavom Isusovom je prikucana daščica s naznačenjem krivice. 4a njoj je ilo napisano na jevrejskom, grčkom i rimskom Isus 4azarećanin, car Dudejski. "& umjetničkim prikazivanjima raspeća ploča oično sadr!i samo skraćenicu latinskog teksta Isus, Nazarenus, Rex Iudaeorum , I4$I. %čigledno je jedna od optu!i protiv Isusa ila ta što je io 4azarenac."
#od krstom se prikazuju )ogorodica, Dovan apostol i rimski vojnik, Eongin, koji je kopljem prooo 0ristovo telo. $aspeće je najva!niji događaj hrišćanske religije i slavi se kao &skrs.
SILAZAK U AD 7 scena je inspirisana apokrinim spisom i ne nalazi se u kanonskim jevanđeljima. %vde se pripoveda o 0ristovom vaskrsnuću posle tri dana i njegovom odlasku na neo gde dolazi pred vrata pakla. $azio je vrata pakla, povezao đavole i potom iz ada izveo 1dama i Avu, Dovana Crstitelja, careve 3avida i /olomona... 0ristos je, ustvari, svojim stradanjem okajao grehe 1dama i Ave i svih pravednika koji nisu dotle mogli ući u raj.
& istočnoj ikonografji ova je scena oavezna i zamenjuje događaj vaskrsenja koji se prikazuje u zapadnoj ikonografji '0ristos izlazi iz kovčega+.
#onekad se ciklusu @ ?ar.2G, 2722@ Euk,58, 2725@ Dov.5R, 272Q+ 7 četrdeseti dan po
SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE '3el.ap.2, 2575G@ 5, 2782+ 7 u pedeseti dan po
#ošto su se, posle 0ristovog vaznesenja, apostoli razišli po celoj vaseljeni da propovedaju veru, )ogorodica ostaje sama a nju neguju jerusalimske !ene. %setivši skoru smrt, )ogorodica, preko anđela, poziva apostole da se vrate i prisustvuju poslednjem činu. %tuda u predstavi &spenja po jedan apostol sa anđelom u olaku. :lavna tema prikazuje )ogorodicu na odru oko koga su apostoli i jerusalimske !ene. & času smrti sa nea silazi 0ristos koji prima majčinu dušu u oliku odojčeta 'uticaj antike+.
&spenje )ogorodice /opoćani, /v.rojica i Coređo, #armska katedrala, 2>5> ' Assomption de la Vierge) & zapadnoj ikonografji prikazuje se scena VAZNESENJA BOGORODIČINOG. ri dana po smrti )ogorodica se vaznela na neo i taj momenat se prikazuje. Doš jedna tema koja se isključivo prikazuje na zapadu, a vezana za iste događaje, je KRUNISANJE BOGORODIČINO. 4a neu se )ogorodici priređuje velika goza kojoj prisustvuju )og otac, /veti duh i 0ristos. )ogorodica prima krunu koju joj na glavu stavljaju otac i sin dok joj nad glavom ledi /veti duh u oliku golua. aj tip )ogorodice je io popularan naročito u ;III veku, a kod nas se sreće tek u ;
3rugi po redosledu ciklusa koji se, ukoliko je crkva većih razmera, oavezno prikazuje na zidovima. 4jegov značaj proizilazi iz činjenice da se upravo na 0ristovim stradanjima aziraju sva četiri jevanđelja. o i jeste temelj hrišćanskog učenja jer 0ristos, svojim dorovoljnim !rtvovanjem, spašava ovaj svet od greha. TAJNA VEČERA '?at.5G, 2J75R, ?a.28, 2575>@ Euk.55, J76=@ Dov.26, 27 6=+ 7 poslednja 0ristova večera sa apostolima u
Derusalimu u koji je došao da proslavi #ashu. 4a večeri 0ristos je prorekao da će ga jedan od njih izdati, a radoznalom #etru reče da će to iti onaj koji posle njega umoči zalogaj hlea u zdelu. #redvidevši da je to poslednja večera koju na zemlji jede, do ponovnog povratka na zemlju, 0ristos je ustanovi Avharistiju 'grč. eukharistia priznanje, zahvalnost+ tj. tajnu pričešća, najva!niji čin hrišćanske liturgije.
Eeonardo da 728RQ 0ristos je apostolima ponudio čašu vina govoreći "#ijte iz nje svi, jer je ovo krv ?oja novoga zaveta, koja će se proliti za mnoge, radi otpuštanja grehova" a zatim hle, umešen s kvascem, govoreći "&zmite, jedite, ovo je telo ?oje, koje se za vas lomi@ ovo činite ?eni u spomen."
ajna večera se odr!ala u istoj prostoriji na /ionu u kojoj će se, pedeset dana docnije, sakupiti apostoli i primiti /v. 3uh na see. PRANJE NOGU 7 u slikanim ciklusima ova scena dolazi posle ajne večere iako je istočnjački oičaj nalagao da se za trpezu sedne tek pošto se noge operu. 0ristos pere noge apostolima u znak pokornosti i zahvalnosti prenoseći im u amanet da čine i oni ono što im je sam učinio, tj."da poma!u jedan drugome ez ikakvih raspri o starešinstvu".
MOLITVA U GECIMANSKOM VRTU '?at.5G, 6>7>G@ ?a.28, 657 >5@ Euk. 55, 6R7>6@ Dov.2Q, 2722+ 7 posle večere 0ristos sa apostolima odlazi u :ecimanski vrt 'na ?aslinovoj gori+ gde se pomoli )ogu, ocu svome, da ga pomiluje strašnih muka koje ga čekaju. IZDAJSTVO JUDINO 7 Duda Iskariotski, jedan od dvanaestorice apostola, za koga je 0ristos znao da će ga izdati, dolazi u vrt sa narodom i rimskim vojnicima i poljucem podkazuje 0rista. om prilikom 0ristos je izgovorio "Duda, zar celivom izdaješ sina čovječijega." 'Euk.55,8Q+
HRISTOS NA SUDU PRVOSVEŠTENIKA ANE I KAJAFE '?at.5G, >J7GQ@..+ 7 prvosveštenik 1na, koji je samo počasni član /anhendrina 'najvišeg crkvenog tela+, i njegov zet Cajaa -Dosi Cai T istra!itelj, ovlašćeni veliki svećenik- kome je predao du!nost, osuđuju 0rista na smrt. ?eđu starešinama skupa io je Dosip iz 1rimateje, ogat i ugledan zemljoposednik, koji je prema Euki glasao protiv odluke =7>2+ RUGANJE HRISTU 7 oičaj je io da se, tokom noći, onaj koji je osuđen na smrt maltertira, zlostavlja i ismejava na razne načine.
ODRICANJE PETROVO '?at.5G, 68@ GR7J>@..+ 7 na ajnoj večeri 0ristos je prorekao #etru da će ga se tri puta odreći pre nego što petao zapeva. I #etar se, odista, te noći tri puta odrekao 0rista a kada je petao zapevao #etar se seti 0ristovih reči i teško se pokaja.
intoreto, 0ristos pred #ontijem #ilatom, 2>GG HRISTOS PRED PONTIJEM PILATOM '?at.5J, 2276=@..+ 7 osuda /anhendrina nije mogla iti pravosna!na dok je ne potvrdi rimski namesnik 'pretor, prokurator+ u Dudeji. ato 0rista izvedoše pred sudiju #ilata koji se, zog praznika #ashe, nalazio u Derusalimu. #osle duge raspre #ilat presudi da 0ristos nije kriv ali, pod navaljivanjem Devreja, on osudi 0rista, protiv svoje volje. / toga on uze vodu, opra ruke pred narodom govoreći "Da nisam kriv u krvi ovoga pravednika@ vi ćete videtiU"
4e mogavši da se odluči na kaznu #ilat, pre konačne presude, posla 0rista caru Irodu 1ntipi, caru :alilejskom. Kar otposlavši 0rista ponovo #ilatu, ouče ga u dugačku elu haljinu kakvu su oično olačili $imljani koji su hteli da udu izarani na kakav polo!aj. (Prokurator 7 u starom $imu upravitelj, visoki činovnik koji je u7
pravljao u carskim zemljama u ime cara, namesnik, zastupnik, upravitelj@ rimski prokurator 7 sedište -pretorijum- u Cesariji primorskoj, od G7J= god.n.e. -pad Derusalima-. #ontije #ilat iz Cesarije primorske se selio u Derusalim u vreme /edmice
/tradanja, u vreme jevrejskih praznika i proslava. %dsedao i u kraljevskom dvoru.+ ŠIBANJE HRISTA 7 posle konačne presude, 0rista dovedoše u kuću za šianje. Vianje je ilo najsramnija i najte!a kazna. 4a izmrcvareno i ranjavo telo 0ristovo oukoše kaanicu, a na glavu mu staviše venac od trnja i u desnu ruku trsku umesto skiptra. %va tema je ila omiljena na apadu gde se 0ristos prikazuje vezan za antički stu a dvojica ga šiaju.
& vezi sa ovim postoje tema koja se često prikazuje 'van ciklusa+ ECCE HOMO 'ekce homo+ 7 to su reči #ontije #ilata koje je izgovorio privodeći 0rista evo vam čovek koga ste tra!ili. 0ristos se prikazuje sa trnovim vencem na glavi, sav oronuo i na izmaku snage.
ODLAZAK NA GOLGOTU '?at.5J, 627 GG@..+ 7 vojnici, kojma 0ristos i predat, oukoše mu haljine, metnuše mu na rame krst, na kome je trealo da ga razapnu i povedoše ga na :olgotu. /a Isusom povedoše i dva razojnika koja će iti istovremeno razapeta. Išian i izmučen, pod te!inom krsta 0ristos je posrtao, pa vojnici izaraše /imona Cirinca, koga proceniše za 0ristovog pristalicu, da nosi krst. 4ošenje krsta smatralo se, tada, velikom sramotom.
#od teretom krsta 0ristos ne samo da je posrtao već je i sav io oliven u znoju. Dedna od !ena, koje prisustvuju sceni i gorko plaču, pru!a urus 0ristu kojim se on riše i na urusu osta nerukotvoreni lik 0ristov 'VERONIKIN UBRUS+
'nerukotvorene ikone 7 ikone koje nisu rukom napravljene dva lika 0ristova MANDILION 7 lik na
napadoše lopovi a da i sliku sačuvao slikar je stavi između dva kamena. Cada je opasnost prošla slikar uze svoje platno ali primeti da se lik preslikao i na kamen.+ PENJANJE NA KRST i SKIDANJE SA KRSTA 7 sama scena $aspeća prikazuje se u okviru velikih praznika. /a krsta 0rista skidaju prijatelji i !ene7mironosice.
OPLAKIVANJE HRISTA 7 pre nego što su telo 0ristovo premazali mirisma i pokopali prijatelji oplakaše 0rista a na tom oplakivanju poseno mesto zauzima )ogorodica.
%plakivanje, 4erezi, ?akedonija, /v. #antelejmon, 22G8 'renesansa Comnina+ & zapadnom svetu ova scena se slično prikazuje ali ima svoje specifčnosti i zove se PIETA. & vezi sa stradanjem 0ristovim trea pomenuti još neke teme koje su ile omiljene naročito na apadu
INSTRUMENTI MARTIRI 7 instrumenti kojima je 0ristos io mučen koplje kojim je prooden, ekseri kojima je prikovan na krst, ičevi, stu za koji je io privezan, krst koji je nosio, posuda u koju je istekla !uč. #onekad se prikazuje i
ČASNI KRST 7 delovi krsta na kome je 0ristos io razapet predstavljali su skupocenu relikviju. #ravljene su specijalne kutijice u koje su stavljani ovi delovi krsta te je, tokom niza godina, stvorena trgovina ovim relikvijama na kojima se doro zarađivalo. o je dovelo do popularnosti priče o časnom krstu.
3rvo na kome je 0ristos razapet potiče još iz rajske ašte. 4jime su se slu!ili 1dam i Ava, car /olomon, carica od /ae i mnogi drugi. #osle 0ristovog raspeća krstovi su ili pokopani u zemlju. Karica Delena, majka Constantina
PSLE VASKRSENJA
#osean ciklus vezan je za događaje posle 0ristovov vaskrsenja. #osle $aspeća i /kidanja sa krsta 'vaskrsenje+, 0ristos je ludeo još 8= dana i vrlo često se prikazivao svojim prijateljima. #rvo se javio ?ariji ?agdaleni 'scena NOLI ME TANGERE, omiljena
tema na apadu+, a onda Euki i Cleopi na putu za Amaus. #ri javljanjima je činio čuda.
/opoćani Noli me tangere, '4e dodiruj me+,
#ored scena vezanih za cikluse, trea pomenuti niz scena koje ne pripadaju ni jednom ciklusu a vezane su za 0rista. o su scene vezane za 0ristov !ivot i to više za njegovo magično delovanje na ovome svetu PARA$LE 'troipogodišnje propovedanje@ koristio je narativni olik učenja 7 upečatljive priče koje i ilustrovale njegove zaključke 7 priče koje je 0ristos
propovedao+. %ne su jednostavne sadr!ine, ali suštastvene, da i neuki narod mogao razumeti i zapamtiti. "%kru!en svojim prvim učenicima, Isus je propovedao i poučavao po sinagogama, i pod vedrim neom, oraćajući se pre svega ugnjetavanima i siromašnima. & skladu sa svetom istorijom i najpopularnijim ilijskim ličnostima, upotreljavao je tradicionalna didaktička sredstva koristeći pri tom prastare slike i simole i, naročito, fgurativni jezik paraola. Cao i toliki drugi Bo!anski ljudiB helenističkog sveta, Isus je io vidar i čudotvorac koji je lečio sve vrste olesti i pomagao ljudima poremećenog duha. og nekih od tih čuda osumnjičen je za čaronjaštvo, zločin koji je povlačio smrtnu kaznu." )RIS"VA ,#'A 7 na ovom svetu 0ristos je činio razna čuda isceljivao slepe, guave i dr. vaskrsavao mrtve, hranio mnoštvo naroda sa malo hleova i nekoliko ria.
?eđu njima jedna od najpoznatijih scena je SVADBA U KANI GALILEJSKOJ 'Dov.5,2725+ 7 0ristos sa )ogorodicom prisustvuje svadi na kojoj, u jednom trenutku, nestaje vina. ada 0ristos naredi da se šest velikih sudova za čišćenje napune vodom. Cad su sluge zahvatile čašu i odnele kumu da proa ovaj konstatuje da pije najolje vino.
Ouda 0ristova /vada u Cani :alilejskoj, G5-G6 /am LIK )RIS"A, kao pojedinačna predstava, se tokom vremena menjao te je stvoreno vrlo mnogo tipova koji se prikazuju na !ivopisu, na ikonama i minijaturama. & prvim vekovima hrišćanstva, u katakomama, io je prikazivan svojim simvolima krstom, jagnjetom, riom 'najčešći simol 0ristov+.
uraran, Agnus ei,2G8=
#et slova od kojih je sastavljena grčka reč IHTIS čine monogram od početnih grčkih reči Isus 0ristos eu Ios /oter što znači Isus 0ristos /in )oga /pasilac+, u oliku DOBROG PASTIRA s jagnjetom preko ramena 'uticaj arhajske grčke skulpture+ zatim od dečačkog lika HRISTA EMANUILA 'prorok Isaija je pretskazivao da će se ?esija roditi od devojke "Ato, djevojka će zatrudnjeti i rodiće sina, i najdenuće mu ime Amanuilo"7Is.J,28do niz varijanata i najva!nijeg tipa PANTOKRATORA
'svedr!itelj, svevladar+ 0rista sa radom koji u jednoj ruci dr!i jevanđelje a drugom rukom lagosilja.
$%R'I*A 7 pored 0rista, u hrišćanskoj crkvi najviše se proslavlja )ogorodica. % njenom kultu i značenju dosta se raspravljalo ali od vremena III
heotokos ili ?ati )o!ija. ako je stvoren veliki roj tipova ORANTA 7 raširenih ruku, sa medaljonom u kome je 0ristos Amanuilo na grudima. %ično predstavljena u kaloti apside@ ODIGITRIJA 7 nastavnica@ MLEKOPITATELNICA 7 hraniteljica@ ELEUSA 7 milostiva@ STRASNA 'strasti znače muke+ 7tip )ogorodice sa 0ristom na rukama, uplašena izgleda i spuštenih orva koje iskazuju tugu@ TROJERUČICA 7 prikazuje se sa tri ruke. #o legendi nju je stvorio Dovan 3amaskin stavljajući ikoni )ogorodice treću ruku, pošto ga je )ogorodica spasla olesti itd. 4ekoliko ciklusa njoj je posvećeno *IKL#S $%R'I,IN% !IV"A 7 koji se vrlo često prikazuje u crkvama pogotovo ako je njoj crkva posvećena. & slikanju događaja iz njenog !ivota slikari su se inspirisali apokrinim tekstovima jer se u kanonskim tekstovima ona pojavljuje tek od trenutka )lagovesti
BOGORODIČINI RODITELJI 7 Doakim, iz plemena 3avidova -po ocu iz roda carskoga-, 1na, iz roda 1ronova -po materi iz roda arhijereja-. 4a veliku jevrejsku sramotu, Doakim i 1na već u poodmaklim godinama nemaju dece. og toga ljudi ih odacuju, a sveštenik neće da ih lagosilja ' SVEŠTENIK ODBACUJE JOAKIMA I ANU)!
$LA%VES"I JAKI&# I ANI 7 oično se prikazuje scena u kojoj 1na stoji pred jednim gnezdom ili trenutak kada anđeo najavljuje Doakimu da će 1na roditi dete. ROĐENJE BOGORODICE 71na raskošno oučena le!i na postelji i prima darove a pored nje se u kolevci nalazi tek rođeno dete. $ođena u 4azaretu, gradiću na zapadnoj oali :enisaretskog jezera -praznik ?ala :ospojina, po starom kalendaru Q. septemar, po novom 52. septemar-.
/tudenica, Craljeva crkva, $ođenje )ogorodice VAVEDENJE 7 #osle tri godine ?arija je odvedena u hram Derusalimski na praznik
POKLONJENJE MUDRACA -?at.5,2725- Iz daleke zemlje na Istoku, iz 1raije ili #ersije, mo!da i Indije, u
#oklonjenje mudraca 'ri kralja sa Istoka+, /an 1pollinare 4uovo, $avena BEKSTVO U EGIPAT N '?at.5,26756+ po rođenju 0ristovom anđeo se javi Dosiu i najavi mu da se sprema veliko zlo u Dudeji 'POKOLJ VITLEJEMSKE DECE 7 Irod je io esan kad je video da se mudraci ne vraćaju. Izdao je naređenje da se poiju sva muška deca mlađa od dve godine, rođena u + i da trea da se sa ?arijom i detetom neko vreme skloni u Agipat. #orodica je ostala u Agiptu oko godinu dana. & #alestini su se desili krupni događaji car Irod
& crkvenim slu!ama svaki dan se slavi po neki svetitelj ali među njima nisu svi podjednako značajni i popularni za srednjevekovnu ikonografju.
JVAN PRE"E,A i-i KRS"I"ELJ .gr/0 PR'R&1 *IKL#S JVANA PRE"E,E ili KRS"I"ELJA 7 u vremenima kada se 0ristos pojavio Dudeja je ila mesto gde su propovednici ili rojni. ?eđu njima najznačajnije mesto pripada Dovanu #reteči ili Crstitelju koji u pustinji prikuplja narod i nagoveštava dolazak onoga koji će svet ispraviti. Cada se 0ristos pojavio na Dordanu Dovan, najpre, odija da ga krsti govoreći da nije dostojan da to uradi. SUSRET MARIJE I JELISAVETE 7 -Euk.2,8=7>G- susret majke 0ristove i majke Dovanove koje istovremeno čekaju rođenje dece. 4jih dve su ile rođake. Delisaveta je ila u šestom a ?arija u drugom mesecu trudnoće. ?arija je provela u domu aharijevom oko tri meseca a potom se vratila u 4azaret.
/usret ?arije i Delisavete 5Q 'manirizam+ i u video radu he :reeting, )ill , http--XXX.Youtu.com-XatchP vT3g=IY:&<;aZ[eatureTplaYer\detailpage
ROĐENJE JOVANOVO N 'Euk.2,>75>@ >J7Q=+, Ivanjdan J. jul. $oditelji Dovanovi, aharije -arija- i Delisaveta, ili su veoma stari i Delisaveta je ila nerotkinja. og njihovih molitvi )og im usliši molu. & hramu ahariji se javi anđeo i ojavi mu da će Delisaveta roditi sina i da mu nadene ime Dovan. Ikonograska shema )ogorodičinog rođenja primenjuje se na sva rođenja svetitelja koja se prikazuju. PRETEČA ODLAZI U PUSTINJU N '?at.6,2725@ ?ar.2,27Q@ Euk.6,275=@ Dov.2, 2768+ u pustinji Dovan !ivi izrazito asketskim !ivotom vodu pije iz ara, iz rose, a hrani se skakavcima, travom i divljim medom. #ostio je, nije pio vino, iako je vino ilo u opštoj upotrei.
%tuda kada se prikazuje ' a predstava njegovog lika je oavezna u crkvi+ slika se sa tankim nogama, veoma mršavi visok u tkanini od kostreti -kamilje dlake-. %pasivao se prostim ko!nim remenom. & ruci dr!i krst. )ledog lica sa radom i rkovima. Krna gusta kosa padala mu je na pleća. /liku o njemu je sačuvalo /veto predanje i delimično /veto pismo.
JOVAN OKUPLJA RAZNE LJUDE 7-?ar.6,>- on prikuplja ariseje, vojnike i narod i upozorava ih na dolazak 0ristov. Ejudi su čak mislili da je on ?esija. SMRT JOVANOVA 7 -?at.28, 6726@ ?ar.G, 2J76=- u svojim propovedima Dovan napada Iroda 1ntipu 'carskog predstavnika u Dudeji+ što je za !enu uzeo Irodijadu, !enu svoga rata. Irodijada, esna na #reteču, naredi da ga ace u tamnicu ali ga Irod ne ui. Irodijada prie!e lukavstvu. 4aime, njena ćerka /aloma je tako lepo igrala a njena igra ila tako neodoljiva da joj Irod, na jednoj svečanosti, oeća ispunjenje ilo kakve !elje ako mu nešto odigra. /aloma, pod majčinim nagovorom, zatra!i #retečinu glavu i Irod, protiv volje, moraše da ispuni oećanje. %tuda se /aloma često prikazuje kako se igra sa glavom Dovana #reteče ili /aolma sa glavom #reteče na tanjiru.
SVE"I NIKLA 7 među svetiteljima zauzima poseno mesto. /v.4ikola, episkop u gradu ?iri, u vizantijskog provinciji 4ikeji, u ?aloj 1ziji. Istorijska je ličnost i pojavljuje se na prvom .godine u 4ikeji.
Cult /v. 4ikole orazuje se od početka do sredine < veka. &
svetitelj... Kar
Kiklus posvećen /v.4ikoli počinje scenom R(ENJA2 Crštenja, V(ENJA SV0NIKLE # SKL# , $ukopolo!enje za đakona, 0irotonija za episkopa. SVE"I NIKLA IZ$AVLJA "RI 'EVJKE ' $L#'A '%siromašeni otac reši da svoje tri ćerke posveti ludu udući da nisu imali šta da jedu. /v.4ikola odluči da spase devojke. 4oću je, dok su otac i devojke spavale, kroz od!ak uacio kesu zlata i tako devojke spasao nečasne radnje+ ] /veti 4ikola daruje oči /teanu 3ečanskom '"og poune u eti, kralj ?ilutin je zatvorio sina /teana i naredio da ga oslepe. 4a %včem7polju, gde je io hram /v. 4ikole, /teanu su ile izvađene oči. %n je pred zoru zaspao i u snu video da pred njim stoji svetitelj u arhijerejskom odelu, koji dr!i na svom dlanu oa njegova izvađena oka i govori mu B4e tuguj, /teaneU Avo tvojih očiju na mome dlanu.B i #okaza mu oa oka.B /tean je poslat u zatočenje u Karigrad s njegova dva maloletna sina, 3ušanom i 3ušicom. %n je kasnije premešten iz zasenog dvorca u manastir #antokrator, pod nazorom igumana. #ri kraju pete godine zatočenja, za vreme denija uoči /vetog 4ikole, /tean je stajao na svome mestu u crkvi i molio se. a vreme čitanja svetiteljeva !itija i čudesa, kada je seo i zadremao, njemu se opet javio sv. 4ikola i rekao mu.../ećaš li se šta sam ti rekao
kada sam ti se prošli put javio] $ekao sam ti da ne tuguješ, jer su oči tvoje u mojoj ruci, i pokazao sam ti ih."+ SVE"I %ER%IJE i-i (R(E 7 imao je veliku popularnost među svetiteljima. Interesantna, istinski nepostojeća, svetiteljska ličnost oko koje se isprela zanimljiva priča. #ojava i događaji oko njegove ličnosti vuku koren iz antičkog sveta, prevashodno iz grčkog mita o #erseju i 1ndromedi.
$eč je o sceni u kojoj SV0(R(E, kao i #ersej, #$IJA A!'AJ# koja trea da proguta carevu kćer kao zalog danku koji joj grad plaća svake godine. #ored ove scene postoji opširni ciklus posvećen /v.^orđu koji je sa /v.3imitrijem predstavljao kult velikog vojnika, svetog ratnika.
'a 3onovi4o2 naj5itnije scene+ *ik-6s Ve-iki7 Praznika+
2. )lagovesti 5. $ođenje 0rista 6. /retenje
8. Crštenje >. #reora!enje 0ristovo G.
ajna večera #ranje nogu ?olitva u :etsimanskom vrtu Izdajstvo Dudino 0ristos pred jevrejskim sudijama 1nom i Cajaom 0ristos pred #ilatom $uganje 0ristu %dricanje #etrovo #ut na :olgotu #enjanje na krst $aspeće /kidanje s krsta #olaganje u gro
%plakivanje *ik-6s )ristovi7 ,68a
/vada u Cani &mno!avanje hleova i ria Isceljenja 'slepog, leproznog itd+ $azgovor sa /amarjankom Izgon trgovaca iz hrama #araole o carskoj svadi o ludnom sinu o mudrim i ludim devicama itd. *ik-6s $ogoro8i/inog života
%dijanje darova Doakima i 1ne )lagovesti Doakimu )lagovesti 1ni /usret kod latnih vrata ')ogorodičino začeće+ $ođenje )ogorodice #rvi koraci male )ogorodice ?ilovanje male )ogorodice )lagoslov tri jereja
)lagovesti ahariji /usret ?arije i Delisavete $ođenje Dovanovo #okolj vitlejemske dece i ekstvo Delisavete Crštenje 0ristovo #ropovedi Dovana Crstitelja na Dordanu /usret Dovana Crstitelja sa 0ristom Irodova goza '/alomina igra+ 4ala!enje 'oretenje+ glave sv. Dovana Starozavetne scene
1vram sreće tri anđela :ostoljulje 1vramovo Hrtva 1vramova ri mladića u ognjenoj peći 4eopalima kupina Eestvice Dakovljeve /tarozavetna /kinija
