КАКО КА КО ДОЋИ ДОЋИ НА СВЕТУ СВЕ ТУ ГОРУ ГО РУ
Ваведење Пресвете Богородице. Фреска у Саборној цркви. Саборна црква је посвећена Ваведењу и то је слава манастира која пада 21. новембра / 4. децембра.
цркви. цркви. Вели Велику ку умет нич ничку и још већу већу историј историјску ску вредност вредност има најста најста ри ја икона икона ко ја се чу ва ва у ризни ризници ци – моза мозаич ичка ка Бого Богоро роди дица ца Одиги Одигитри три ја са кра ја XII в. Иконе Иконе и по вредно вредности сти и по бро ју зау зау зима зима ју највећи већи део изло изложбе жбеног ног просто простора ра у ризни ризници. ци. И у овако овако краткој, краткој, општој општој инфор информа ма ци ји о мана ма насти стиру ру мора мора се поме помену ну ти ти добро добро сачу сачу ван ван писа писани ни доку доку менат, менат, непро непроце цењи њиво во вредан: вредан: Кареј Карејски ски типик типик са потпи потписом сом и печа печатом том Светог Светог Саве Саве из 1199. годи године. не.
Изван Изван мана манасти стира ра у зиди зидина нама, ма, а у њего његовој вој непо непосред средној ној близи близини, ни, на лазе лазе се гробљан гробљанска ска црква црква Благо Благове веште штења ња са костур ко стурни ницом цом из XIV в. и пара параклис клис Светог Светог Трифу Трифу на на из 1719. Као ве ома ретку ретку стару стару грађе грађеви вину ну треба треба поме помену ну ти ти и пери перио оницу, ницу, која је тако такође ђе у непо непосред средној ној околи околини ни манастира. Од мана манасти стира ра до мора мора има око 2,5 км. На том пу ту, ту, ближе ближе мору, мору, сто ји вели велики ки пирг из XIV в. Сматра Сма тра се да га је поди по дигао гао краљ Милу Милу тин. На обали оба ли посто посто ји утврђе утврђење ње са пиргом, пиргом, црквом црквом Светог Светог Васи Васили ли ја и остаци остацима ма једне једне пала палате. те. То је Стари Стари мана манастир стир – Хру си си ја, ко ји је об вио краљ Ми ком XIV в. и уре
На Свету Свету Гору Гору се може може ући са мо бро дом из Јери Је рисо соса са или Урано Ура нопо поли лиса. са. До ова два места места из Солу Солу на на воде воде пу теви теви преко преко Ставро Ставроса, са, преко преко Арнее, Арнее, преко пре ко Поли Полиги гиро роса са и преко преко Неа Му дани дани је. Из Јери Јерисо соса са редо редо ван превоз превоз морем морем посто по сто ји само са мо преко пре ко ле та а из Урано Уранопо поли лиса са брод пола полази зи преко преко це ле годи године не сваког сва ког дана дана у 9.45 часо ча сова ва изу изу зев зев ако то море море не дозво дозволи. ли. За улаз на брод, тј. на Свету Свету Гору, Гору, потреб потребна на је посеб по себна на виза виза (ΔΙΑΜΟΝΗΤΗΡΙΟΝ) (ΔΙΑΜΟΝΗΤΗΡΙΟΝ) ко ја се доби доби ја пре пола поласка ска брода брода у канце канцела лари ри ји Свете Свете Горе Горе у Урано Уранопо поли лису су а која важи ва жи 4 дана. да на. За ову визу визу је потреб потребна на претход претход на на пр и јава јава преко преко канце канцела лари ри је у Солу Солу ну ну (тел. + 302310252575) или, из у зетно, зетно, преко пре ко ма насти настира ра у ко ји се жели жели отићи. отићи. Из Урано Ура нопо поли лиса са за Хилан Хиландар дар се пу ту ту је мало мало мање ма ње од једног једног сата сата бродом бродом до арса ар сане не Јова Јовањи њица. ца. Одавде Одавде превоз превоз вози возилом лом орга ор гани низу зу је ма настир. настир. Вожња Вожња до мана ма насти стира ра тра је око пола пола сата. сата. По дола доласку ску у мана манастир стир при јављу јављу је се архон ар хонда дару ру – мона монаху ху гости гостио онича ничару ру ко ји изно износи си послу по слу жење жење и смешта смешта госте госте на ноће но ћење. ње. За повра повратак, так, вози возило ло из мана манасти стира ра за Јова Јовањи њицу цу пола полази зи сваког сва ког дана дана у 12.30 часо часова ва а брод за Урано Уранопо полис лис на Јова Јовањи њици ци приста приста је сваког сваког дана дана у 13 часо ча сова. ва. Прили Приликом ком изла изласка ска са Свете Све те Горе Горе цари цариник ник прегле прегледа да пртљаг. пртљаг. Кратке Кратке панта пантало лоне не и ма јице јице без ру кава кава нису нису пристој пристојна на одећа одећа за ула зак и бора боравак вак у мона монашкој шкој држа држави. ви. Пу шење шење у кру гу гу мана манасти стира ра ни је до звоље звољено. но. Од почет почетка ка ма ја до кра ја окто октобра бра из Урано Уранопо поли лиса са често често плове плове из летнич летнички ки бродо бродови ви поред поред обале обале Свете Свете Горе Горе не приста приста ју ћи ћи нигде. нигде. Са њих и же не има ју могућ могућност ност да виде виде мана манасти стире ре подиг подигну ну те те поред поред мора. мора.
СВЕТА СРПСКА ЦАРСКА ЛАВРА
ХИЛАНДАР НА СВЕТОЈ ГОРИ АТОНСКОЈ Света Света српска српска царска царска лавра лавра Хилан Хиландар дар нала на лази зи се на Светој Све тој Гори Гори Атонској Атонској у Грчкој. Грчкој. Може Може се рећи рећи да је Света Света Гора Гора држа држава ва право православ слав них мона монаха ха ко ја посто посто ји већ више ви ше од 1000 годи година. на. На Светој Светој Гори Гори нема нема жена жена осим једне, једне, Пресве Пресвете те Бого Богоро роди дице, це, ко ја је увек и сву да да присут присутна. на. Од када када је Она на ово тло сту пила пила ногом, ногом, Света Света Гора Гора је поста постала ла Њен врт. На Светој Све тој Гори Гори се нико нико не рађа рађа теле телесно. сно. Сви ко ји су овде овде живе живели ли и ко ји живе живе дошли дошли су са жељом жељом да се кроз моли молитву тву прибли приближе же Творцу, Творцу, да нађу нађу смире смирење ње и ту саче сачека ка ју крај свог овозе овоземаљ маљског ског живо живота. та. Полу Полу острво стрво на коме коме се нала на лази зи Света Све та Гора Гора нази назива ва се Атос још од вре мена мена пре Христо Христовог вог рође рођења. ња. Прво Првобит битно но је само са мо најви највиши ши врх (2033 м) на ју гои гоистоку стоку полу полу острва стрва тако тако нази називан. ван. Ово копно коп но је ду гачко гачко око 50 км, а изме између ђу 6 и 9 км широ ши роко. ко. Према Према остатку остатку Грчке Грчке Света Света Гора Гора има копне копнену ну грани границу цу али нема нема копне копнени ни пут.
Пре више од 1000 година основан је први велики манастир, Вели ка лавра (963). Углавном до XV века настали су и дру ги од ко јих се до данас 20 одржало – 3 словенска и 17 грчких. Већ више стотина година важи непроменљив редослед тј. ранг ко ји ових 20 манастира зау зи ма ју: 1) Велика лавра, 2) Ватопед, 3) Ивирон, 4) Хиландар (српски), 5) Диониси јат 6) Ку тлу муш, 7) Пантократор, 8) Ксиропотам, 9) Зограф (бу гарски), 10) Дохи јар, 11) Каракал, 12) Филотеј, 13) Симонопетра, 14) Свети Павле, 15) Ставроникита, 16) Ксенофонт, 17) Григори јат, 18) Ес фигмен, 19) Свети Пантелејмон (ру ски), 20) Констамонит. Административноуправ ни центар Свете Горе је у Каре ји. Сви по мену ти манастири учеству ју у управљању. Сабор двадесеторице анти просопа доноси одлу ке а Света епистаси ја са протом на челу те одлу ке спроводи. Важне одлу ке доноси 23 пу та годишње Ду пли сабор – ан типросопи и игу мани. Света Гора припада Васељенској патри јарши ји. Представник грчке државе је гу вернер. Сви манастири Свете Горе, споља гледано, личе на тврђаве. У су шти ни они то и је су. Много векова у прошлости су ова утврђена монашка насеља морала да се бране од гу сара. Тврђаве чине спољни одбрамбени камени зидови са отвором за улаз и пиргови (ку ле). Улази су као најсла би ја места утврђења морали да бу ду добро осигу рани. Главни објекти тог брањеног простора су увек саборне цркве. Хиландар има улаз са три гвожђем оковане капи је ко је су поста вљене једна иза дру ге (6). Саборна црква (1), ко ја се обично налази у средини порте, у овом слу ча ју је у средини порте најстари јег Хилан дара. Када су светогорски монаси Симеон и Сава (Немања и Растко) добили 1198. године Хиландар од византијског цара Алекси ја III, он је био полу сру шен. Делови тог најстари јег Хиландара посто је и данас на ју гозападној страни манастира. То су пирг Светог Ђорђа (16) и спољни одбрамбени зид према ју гу и према западу уз ко ји су изну тра призида ни конаци и трпезари ја (11, 12 и 13). Пирг Светог Саве (23), Камбански пирг звонара (26) и кели ја Светог Симеона (27) настали су као прве српске грађевине у Хиландару 1198–1200. У то вре ме монах Симеон је окончао овоземаљски живот и његови земни остаци били су једно вре ме сахрањени у обновљеној старој малој цркви ко ја више не посто ји. На њеном месту, око 1320, краљ Милу тин је подигао од темеља нову грађевину, ону ко ја и данас слу жи као Саборна црква (1). Према северу је краљ Милу тин проширио манастир – то су спољни зидови у подру му великог конака из 1821. (9) и спољни зид поред конака из 1598. (25). На месту данашњег улаза (6) изградио је улаз са пиргом и паракли сом Светог Николе ко ји је сру шио земљотрес у дру гој половини XVI в.
1) 1а) 2) 3) 4) 5) 6) 6а) 6б) 6в)
САБОРНА ЦРКВА, око 1320. ПРИПРАТА, око 1380. КРСТИОНИЦА, 1784. ЦИСТЕРНА и ТРЕМ, 1682. БУНАР СВ. САВЕ, XII и XVIII в. ЧЕСМЕ УЛАЗ, 1603. и 1628. УЛАЗНИ ТРЕМ, 1635. ПАРАКЛИС СВ. НИКОЛЕ, 1664. ПОРТАРНИЦА , XIX в.
7) 8) 9) 10) 11)
ДЕО КОНАКА, XIV в. КОНАК, 1814. КОНАК, 1821. КОНАК, XIV в.,1640. и 1777. ПАРАКЛИС СВЕТОГ САВЕ и СВЕТОГ ДИМИТРИЈА, 1779. 12) КОНАК, XIV в., 1651. и 1779. 13) ТРПЕЗАРИЈА, око 1320. и 1620. 13а) ТРЕМ ТРПЕЗАРИЈЕ, 1620. 14) СТАРА ТРПЕЗАРИЈА, XIV в. и 1620.
Посто јећу трпезари ју (13) подигао је око 1320. такође краљ Милу тин. У време цара Ду шана, око 1350, настала је црква Св. арханђела (24). Испред краљеве Саборне цркве, неколико година пре Косовске битке, кнез Лазар је дозидао припрату (1а). Током векова је у пирго вима и конацима изграђено више па раклиса. До пожара 2004. било је у добром стању 10. Данас има неоштећених 6. Најстари ји су: Светог Јована Претече у пиргу Светог Саве, XII в., и Светог Ђорђа у истои меном пиргу, XIII в., ко ји су касни је преправљани, а најмлађи су: ба рокни, Рођења Богородице и Дванаесторице апостола (17), из 1784. Од параклиса ко ји су горели један више не посто ји (Светих четрдесет му ченика, 25а) а преостала 3 те шко су оштећена: Светог Николе из 1664. (6б), Светог Саве и Светог Ди митри ја из 1779. (11). Конаци су оду век брамбе ве и до XIX в. има
15) МУТВАК – КУХИЊА, XIV в. и 1784. 16) ПИРГ СВЕТОГ ЂОРЂА, X–XI в. и ПАРАКЛИС, XIII в. и 1671. 17) ПАРАКЛИСИ 12 АПОСТОЛА и РОЂЕЊА БОГОРОДИЦЕ, 1784. 18) КОНАК, XIV, XVII в. и 1784. 19) ПИРГ ПАЈСИЈЕВА КЕЛИЈА, XIV в. и ПАРАКЛИС ПОКРОВА БОГОРОДИЦЕ, 1643. 20) БОЛНИЦА, XIV в. 1646. и 1892.
21) ПРОСФОРНИЦА, 1812. 22) РИЗНИЦА, 1970. 23) ПИРГ СВЕТОГ САВЕ, XII в. и 1682. ПАРАКЛИС СВЕТОГ ЈОВАНА ПРЕТЕЧЕ, XII в. и 1682–1684. 24) ЦРКВА СВ. АРХАНЂЕЛА, XIV в. 25) КОНАК, XIV в., и 1598. 26) ПИРГ, XII в., ЗВОНАРА, 1757. и ПАРА КЛИС СВ. ЈОВАНА РИЛСКОГ 27) КЕЛИЈА СВЕТОГ СИМЕОНА, XII в.
Саборна црква, трпезари ја, трем трпезари је, сви параклиси и улаз има ју изну тра, понегде и споља, фреске – живопис. Најстари ји живопис се налази у пиргу и параклису Светог Ђорђа, уну тра и споља, XIII в., Саборној цркви, 1321. (пресликан 1804. па делимично од овог пре сли кавања очишћен седамдесетих година ХХ века), на тавану трпезари је на северном зиду, после 1321, и у цркви Св. арханђела, половина XIV в. Највећи део сачу ваног живописа у параклисима настао је у XVII и XVIII в. У параклисима ко ји су горели живопис је тешко оштећен. Трпезари ју је 1621. осликао поново у целини Георги је Митрофановић, монах у Хи ландару и нају гледни ји српски сликар тога времена. Иконе и дру ге покретне светиње, повеље, ру кописне књиге, прво штампане књиге и све ствари од уметничког и историјског знача ја ко је је ни би, чу ју се у ри
