'2!-!4)+!
SRPSKOG JEZIKA ZA [ESTI RAZRED OSNOVNE [KOLE
U ovoj gramatici dru`i}e{ se sa Anom i Zoranom. Dobro do{ao u {esti razred!
JA SAM ZORAN, U{ENIK VI RAZREDA. JA SAM ANA.
1. Učimo:
Tvoj zadatak }e biti da:
– gra|ewe (tvorba) re~i – glasovi srpskog jezika – pisawe sastava – podela suglasnika
– re{ava{ gramati~ke ukr{tenice – pripremi{ i odr`i{ govor – ve`ba{ izgovor glasova u re~enici – napi{e{ sastav na temu Jedan {kolski odmor
Ovde napiši ne{to o sebi. Zatim napiši pitalicu ili zagonetku koju rado kazuješ u društvu.
U slobodno vreme volim da:
Osobine koje volim kod qudi su:
Osobine koje ne volim kod qudi su:
Zoran: Pitali qudi starca: – Ko ju pticu najvoli{? – Sokola. – A kog ~oveka najvoli{? – Opet sokola.
Tvoja pitalica ili zagonetka:
Ana: – [ta je to {to da je mleko i vi~e UUUMMM? – Krava ko ja mu~e unazad.
3
Zašto učimo gramatiku Da se podsetimo:
Gramatika je nauka o jeziku i wegovim zakonima i pravilima.
Gramatiku učimo da bismo pomo}u jezičkih pravila znali lepše i pravilnije da govorimo i pišemo, kao i da bismo se boqe sporazumevali. Za nekoga ko ume lepo da govori narod ka`e: „I kamen bi rečima podigao.” Reči su naša najve}a snaga i lepota. Veliki pisci oduvek su pa`qivo slušali qude kako govore i bele`ili reči koje im se učine zanimqivim. O wima su razmišqali i koristili ih u govoru i pisawu. Evo jednog zapisa našeg pisca Ive Andri}a o rečima:
Zabele`i i zapamti reč čudesnog smisla i bogatog zvuka – danguba. Da li i vama, kao meni, izgleda zanimqiva, zvučna i lepa reč danguba – dangubiti? U woj ima, kako se meni čini, i nečeg moralistički prekornog i mrgodnog i, u isto vreme, nečeg vedrog, nasmejanog i prpošnog, nečeg romantičnog. * Opet sam zabele`io jednu od onih divnih i re|ih reči koje nas iznenade i obraduju kao neobičan mineral ili redak cvet pored puta. Neki dan je to bila danguba, a danas je reč: skrasiti se, bogata i mnogostruka smislom i zvukom, i lepa kao i ona prva. * Ali pored reči koje me tako povremeno ozare, obraduju i nadahnu, ima i takvih koje me pogode kao udarac iz tame, zabrinu i rastu`e, i odvedu moje misli na zla bespu}a koja nikom ne `elim. Takve su, na primer, reči: smicalica, kolega, promašaj . Navodim samo tri, ali to ne znači da ih nema još priličan broj. * Mirnik – označava čoveka koji umiruje, a ne optu`uje nikog. Ni uzmi ni podaj... U Bosni tako označavaju veliku sličnost. Ivo Andri}, Znakovi pored puta
Ovde zapiši neke reči ili rečenice koje si čuo/~ula u razgovoru i koje su tebi zanimqive.
4
Lepa re~ gvozdena vrata otvara Re~i koje ne volim da ~ujem (nastavi):
Ta ko si nequba zan! To ti je bilo glupo. Pre vi {e si debeo.
Re~i koje volim da ~ujem (nastavi):
Obradovala si me. Voleo bih da se ~e{}e vi|amo. Radosti moja!
Podseti se gradiva iz gramatike u V razredu, pa poku{aj da re{i{ ovu ukr{tenicu.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
Pridevi ko ji pokazu ju ~i je je ne{to Predlog Glagolska imenica od ZRETI Skra}enica za Maticu srpsku 27. i 9. slovo azbuke Tri ista predloga Oblik ko ji samo imenu je radwu Akuz. jedn. zamenice ONA Li~na zam. za 1. l. mno`ine Nom. imenice EVA Veznik Akuzativ jedn. imenice MACA 18. i 12. slovo azbuke Dativ jedn. imenice OKO Prezent glag. IMATI (1. l. mn.) 1 2 5 8 9 10 13 15 17
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Radni gl. pridev od POMIWATI 20. slovo azbuke Dativ imenice SAN Predlog Predlog 25. slovo azbuke Dativ li~ne zamenice ON Instr. mn. imenice SRCE Re~i ko je povezu ju re~i i re~enice 18. i 17. slovo azbuke Veznik Akuzativ jedn. imenice UM Prezent gl. JESAM (3. l. jedn.) Veznik 16. slovo azbuke Dativ jedn. prideva SIV Veznik Op{ta imeni~ka zamenica
1 2
3
4
16 18 5 6
6 11
7 9
10 12
7 8 11 14
12 4
13 14 15 5
Gra|ewe (tvorba) re~i Put
Smisli pri~u sa~iwenu od re~i nastalih od re~i GRAD.
Putovali putnik i putnica. Uputili se putawom, pu ti}em, puteqkom, autopu tem. Zaputili se stranpu ticama i bespu}em. Usput - putokazi, raspu}a, putari, pu tarine, krajpu ta {i, putovo|e, saputnici, pu topisci. Putuju}i naputno i zapu tno, proputovali su, naputovali se i doputovali.
Grad
Ve}ina reči u tekstu Put postala je od jedne re~i, koja je data i u naslovu – put. Reči se po nastanku dele na proste (put), izvedene (put-ar) i slo`ene (put-o-kaz).
Proste su one reči koje nisu postale od neke druge reči. One koje su promenqive sadr`e osnovu i nastavke za oblike iste re~i, npr.: zub-a, zub-u …; plav-og, plav-om… One koje su nepromenqive sastoje se samo od osnove, npr.: {est, na, ili.
Izvedene reči (izvedenice) jesu one koje su nastale od tvorbene osnove uzete od osnove prostih reči i dodavawem nastavaka za gra|ewe reči (sufiksa). Na primer: put-nik, put-ar; zub-i}, zub-at, zub-ac; zid-i}, zid-ar itd. Nastavci za gra|ewe reči ( sufiksi) daju novo značewe izvedenim rečima.
Slo`ene reči (slo`enice) jesu one koje nastaju srastawem dveju ili više reči. To srastawe mo`e biti dvojako: 1. prosto srastawe reči: Beo-grad, dan-gubiti itd. ili prosto srastawe sa prefiksom : na-pisati , na-učiti, u-baciti, raz-biti, pra-unuk, pre-velik itd.; 2. srastawe sa spojnim vokalom : par-o-brod, jug-o-istok, vod-o-instalater itd. 6
Tvorbena osnova je onaj deo izvedenice koji dobijamo kada od izvedene reči odbijemo sufiks. Na primer: pis-ac , kroj-a~, mlad-ost, ku}-ica, vred-an.
Koren je najmawi značewski deo reči koji se daqe ne mo`e deliti. On je zajednički u svim srodnim rečima. Koren ruk je zajednički za prostu reč ruk-a, kao i za izvedenice ruk-av, ruk-avica, ruk-ovet itd.
Gra|ewe re~i u slici i re~i Dodaj primere i re{i rebuse.
Proste su one re~i koje sadr`e osnovu i nastavke za oblike iste re~i.
PUT
-a -u -em
NOG
-a -o -om
Izvedene jesu one re~i koje sadr`e tvorbenu osnovu uzetu od drugih re~i i nastavke za gra|ewe novih re~i (sufikse).
PUT
-nik -ar -arina
PUTOKAZ PUTOVO\A PUTOPISAC
NOG
-avica -ar -at
STONOGA TRONO@AC NOGOMET
-owa
PRAZNOGLAV TROGLAV
-a
GLAV
Slo`ene su one re~i koje nastaju srastawem dveju ili vi{e re~i.
GLAV
C=D
7
Gra|ewe imenica Imenice se grade od drugih imenica i od drugih reči. Navedi svoj primer: – od drugih imenica: ruka – ručica, rukavica, rukohvat ; kwiga – – od prideva: lep – lepota, lepojka, lepotan , lepotica ; mlad – – od glagola: zidati – zid, zidar, zidi}, zidawe , zidarstvo; graditi – – od brojeva: pet – petina, petak, petorka, petoparac ; deset – Dati su nastavci za gra|ewe imenica (sufiksi). Smisli nove primere.
Vr{ilac radwe
Osobine i pojave
Radwa, ose}awe, stawe
Mesto
Sredstvo
Umawenice
Uve}anice
8
{ { {
a~ kopa~ – ar lekar – ac lovac – –lac gledalac
, kroja~ , , ,
, , , ,
–ost mladost , –o}a skupo}a , –ota toplota ,
, , ,
we pevawe – wa ~e`wa – `urba –ba
, , ,
, , ,
i{te klizali{te , – –onica spavaonica ,
, ,
ka {tipaqka , – –lo {ilo , a~ reza~ – ,
, , ,
ica – i} – ak – –ence
, , , ,
, , , ,
ina nosina – , –etina ku}etina , –urina pti~urina ,
, , ,
{
{ { {
ku}ica nosi} listak ma~ence
Gra|ewe glagola i prideva Pročitaj odlomak iz kwige Znakovi pored puta Ive Andri}a.
Nisu svi naši qudi ni gori ni boqi od ostalog sveta, ali nevoqa je u tome što se u me|usobnim odnosima i poslovima nedovoqno dogovaraju, što više razgovaraju nego što pregovaraju i u govaraju, a posle, kad vide da im dogovoreni posao ne odgovara i kad me|u wima nastanu nesporazumi i sporovi, previše pogovaraju, prigovaraju i ogovaraju; izgovaraju se ili nastoje da jedni druge podgovore ili nadgovore. Pa onda nije čudo što o čistim i razumnim odnosima ne mo`e biti govora. Verujem da ovde nisu nabrojani svi prefiksi koji mogu da daju ili da oduzmu smisao glagolu govoriti. Postoji, na primer, glagol razgovoriti u značewu: utešiti koga razgovorom u wegovoj nevoqi ili `alosti. Zatim zagovarati (neku stvar, neku ideju) itd., itd. Iz ovog teksta se vidi da se glagoli mogu graditi dodavawem prefiksa. Mogu se graditi i na druge načine (dodavawem sufiksa na druge vrste re~i). Dopi{i svoje primere: – od imenica: telefon – telefonirati; korak – – od prideva: beo – beliti; blesav – – od uzvika: zvoc – zvocati; šqap – – od drugih glagola: `iveti – `ivuckati, `ivotariti ; pevati – Pridevi se mogu graditi od prideva i drugih reči: – od imenica: ruka – ručni; ku}a – – od glagola: učiti – učen; blistati – – od drugih prideva: crn – crnkast; beo – Gra|ewe imenica i ukr{tenica 1. 2. 3. 4.
5. 6. 7.
i m e n i c e
1. Ime vr{ioca radwe izvedeno od imenice zid 2. Glagolska imenica izvedena od glagola snimati 3. Imenica izvedena od prideva lep 4. Umawenica od imenice tele 5. Uve}anica od imenice ku}a 6. Imenica izvedena od onomatopeje krc-krc 7. Brojna imenica izvedena od broja pet 9
Moj prvi govor: O greškama Poštovani |aci,
1. U šestom razredu nastavnica mi je zatra`ila svesku za doma}e zadatke. Po`urio sam ka wenom stolu, zapeo nogom za klupu i pao na pod. Svi su se smejali, a mene je bilo stid i strah.
2. Drugi put sam za imenicu osobina rekao da je pridev. Ceo razred se nasmejao, a neko je dobacio da je to glupost. Kad se `agor smirio, jedna devojčica je rekla: „Pa šta, nastavnice, svako mo`e da pogreši”. „Da”, odgovorila je nastavnica. To me je malo osvestilo jer sam se bio zaledio od stida i straha.
3. Tre}i je slučaj jednog dečaka koji je }utao i plakao na času srpskog jezika kod našeg poznatog pisca i nastavnika Radoja Domanovi}a. Na pitawe zašto plače, dečakov drug iz klupe je objasnio: „Boji se da }e da ga teraš da govori po gramatiku.”
4. Niko nije naučio da pliva, da čita ili da radi bilo šta a da nije pravio greške. Naročito u početku. Učimo se na svojim i na tu|im greškama. Greške su kao putokazi. Ako se bojimo da }emo pogrešiti, kao onaj Domanovi}ev |ak, ne}emo mo}i da napredujemo.
Naravno, neke greške mogu biti opasne po zdravqe i po `ivot. To su greške u saobra}aju, uzimawe droge i slično. Toga se treba čuvati. Ali ovde, u učionici, kad učimo da govorimo, pišemo ili da radimo ne{to drugo, grešaka se ne treba bojati. Nije dobro da se drugome podsmevamo kada pogreši. Svako se tada ionako ose}a loše.
5. Zbog toga se zala`em za to da utešimo i ohrabrimo one koji pogreše i da se u školi prilikom učewa i ve`bawa ne plašimo grešaka.
6. Tako }emo se svi ose}ati boqe i bi}emo uspešniji u učewu.
10
Govor ne treba učiti napamet. Dobro je napraviti skicu ili plan govora, a to znači i zapamtiti o kojim pitawima }emo govoriti i po kom redosledu. Vidi uputstvo na strani 80. Skica ili plan za govor na temu O gre{kama mogla bi biti slede}a: 1) pao sam; 2) reč osobina nije pridev; 3) strah od gramatike; 4) izvo|ewe zakqučka: ništa se ne mo`e naučiti bez pogrešaka u toku ve`bawa; 5) predlog: ne plašimo se grešaka i ohrabrimo druge; 6) prednosti i rezultati: boqi uspeh. Ovde napiši skicu ili plan za svoj prvi govor. Tema mo`e biti ista – u vezi sa greškama. Mo`e biti i drugačija: o uzajamnoj pomo}i u učewu, o čitawu kwiga, o zna~aju rekreativne nastave, drugarstvu, o nasiqu u školi i dr.
Tema:
1. Prvi primer koji ukazuje na problem:
2. Drugi primer:
3. Tre}i primer:
4. Izvo|ewe zakqučka:
5. Predlog:
6. Prednosti i rezultati:
7. Napiši zakqučak o svom nastupu pred publikom (vidi str. 80).
11
T... T... T...
Glasovi srpskog jezika A, A, A...
SA MOGLA SNICI ili vokali (ima ih pet) jesu glasovi ko je izgovaramo tako {to vazdu{na struja prolazi slobodno kroz usta. To su: A, E, I, O, U.
SUGLA SNICI ili konsonanti (ima ih dvadeset pet) jesu glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja nailazi na prepreku.
Ponekad i R mo`e biti samoglasnik, i to: – kad se na|e izme|u dva suglasnika (dodaj nove primere): crn, trn, brza, srna,
– na po~etku re~i, ispred suglasnika: r|a, r`e,
Kako se dele re~i na slogove: koliko samoglasnika – toliko slogova Re~i slede}ih re~enica podeli na slogove i upi{i ih u zadata poqa:
1. Re~ najlak{e na slogove deli{ kad je izgovori{ otegnuto.
2. Vrhovi planine crne se u no}i, a kowi frk}u i r`u.
3. Sko~i srna iza trna, pa gde pade, tu i ostade (varnica).
( Re{i rebus i dobi}e{ narodnu izreku, pa je upi{i podeqenu na slogove. 12
AK
@E
)
@E
Ve`be za pravilan izgovor glasova Ve`baj glasno čitawe slede}ih rečenica. Smisli i napiši svoje primere.
Č
Četiri čavči}a čuče}i čupkaju čipku.
]
]uran i }urka u }ošku }ute. ]urči}i u }oški}u }u}ore.
@ @ivahno `uri na `urku pu` mu` @urko. L
Lahor lako, lagano leluja liš}e lisnate lipe.
Š Šumar u šumi još sluša šumor šuškavog liš}a. R
Riba raskošnim repom pozdravqa krakatog raka Raku.
\
\ak do|e, na|e |evrek, po|e i pro|e.
X
Xin u xipu, xem u xepu, xumbus u xungli.
Ve`ba za pravilan izgovor reči i melodiju rečenice Zašto }uti{? To me brine. Da li se mo`da na mene qutiš? Molim te, ka`i mi! Volim da o svemu razgovaramo. A, to su ti rekli?! Nije mogu}e?! Ja tu osobu ne poznajem! To je neko izmislio. Ko zna zbog čega! O, svašta se doga|a! Eto, baš mi je milo što smo razgovarali. Tvoj primer:
13
Pismeni sastav Ana je uradila pripremu, a ti nastavi daqe.
Gledaj temu i razmisli, pa zapisuj prve misli.
Prve misli gre ju dlan, od wih pravi{ kra}i plan.
Jedan {kolski odmor Zvo no, uz dah olak {a wa. [ale. Ko ga }u sresti? Omiqe no mesto. Zvo no i opet strep wa. Za{to volim odmor? 1. 2. 3.
Dobro je da uvod krene od pitawa il’ dileme, od problema ili {ale, zagonetke neke male.
U razradi se razmi{qa, svud zagleda, srce slu{a. Tra`i{ dokaz, ~iwenice, uzroke i posledice.
U zakqu~ku zakqu~u je{, predla`e{ i poru~u je{.
Pi{i ~e{}e, pi{i vi{e, onda ~itaj i popravqaj. Kô bisere re~i biraj, a mislima krila daj. 14
Podela suglasnika Vazdu{na struja polazi iz plu}a i udara u glasne `ice, koje zatrepere, tj. zazvu~e. To zvu~awe nailazi na prepreke u ustima, kao {to su: usne, zubi, jezik, nepce. Od tih prepreka zavisi kakav }e se glas ~uti.
Po mestu postanka
USNENI: B, P, M, V, F (Beba pi je mleko, voli fla{icu.) ZUBNI: D, T, Z, S, C (De~ko tra`i za sebe curicu.) NADZUBNI : R, L, N (Roda leti nebom.) PREDWONEP^ANI: J, Q, W, \, ], X, ^, @, [ (Ja quqa{ku wi{em, |ak }uti, xin ~isti `irafi {are.) ZADWONEP^ANI: K, G, H (Kako god ho}e{.)
Po zvu~nosti Ako glasne `ice pri izgovoru suglasnika trepere, nastaju zvu~ni, a ako ne trepere, nastaju bezvu~ni suglasnici.
VRLO ZVU^NI (glasnici, sonanti): V, R, L, Q, J, M, N, W (Volim rane lepe qubi~ice jer miri{u na wu.)
ZVU^NI BEZVU^NI
Po na~inu postanka
Vi{ezna~nost re~i
krilo ptice, krilo aviona, krilo zgrade,
PRASKAVI (Baba praska, golub kre{ti, deda tre{ti.)
STRUJNI (Za{to svaka `ena {i je fine haqine?)
SLIVENI (\ak }uti, xin ~isti cipele.)
Jedna re~ ima vi{e zna~ewa – zavr{i i objasni ovu tabelu.
srce u grudima,
seva muwa, seva o~ima,
srce grada, seva sabqa. 15
SETI SE [TA SMO NAU^ILI Gra|ewe re~i Proste
Izvedene
Slo`ene
su one re~i koje sadr`e osnovu i nastavke za oblike iste re~i.
jesu one re~i koje sadr`e tvorbenu osnovu uzetu od drugih re~i i nastavke za gra|ewe novih re~i (sufikse).
su one re~i koje nastaju srastawem dveju ili vi{e re~i.
PUT
-a -u -em
PUT
-nik -ar -arina
PUTOKAZ PUTOVO\A PUTOPISAC
Glasovi srpskog jezika SA MOGLA SNICI (5)
SUGLA SNICI (25)
ili vokali jesu glasovi ko je izgovaramo tako {to vazdu{na struja prolazi slobodno kroz usta. To su: A, E, I, O, U.
ili konsonanti su glasovi pri ~ijem izgovoru vazdu{na struja nailazi na prepreku.
Ponekad i R mo`e biti samoglasnik.
Podela suglasnika Po mestu postanka
Po zvu~nosti
USNENI: B, P, M, V, F ZUBNI: D, T, Z, S, C NADZUBNI: R, L, N PREDWONEP^ANI: J, Q, W, \, ], X, ^, @, [ ZADWONEP^ANI: K, G, H VRLO ZVU^NI (glasnici, sonanti): V, R, L, Q, J, M, N, W ZVU^NI BEZVU^NI
Po na~inu postanka
PRASKAVI
STRUJNI
SLIVENI
Sledi prva kontrolna ve`ba 16
2. Učimo:
Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:
– jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti – palatalizacija – sibilarizacija – jotovawe – jedna~ewe po mestu izgovora – nepostojano A – promena L u O
– dnevnik – oglas – reklamu – vest – novinski ~lanak
Glasovne promene Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti
Do glasovnih promena dolazi zato {to te`imo lak{em izgovoru re~i.
Pročitaj prvu strofu Zmajeve pesme Vrabac i mačka:
– Gde }eš, vrapče, zimovati?/ – pita mačka vrapca stara. – Ovde, onde, tuda, svuda!/ – tako vrabac odgovara.
Zašto je u oblicima imenice vrabac došlo do promene glasa b u p, pa smo dobili vrapca i vrapče? To je zbog toga što čovek te`i lakšem izgovoru reči. Te`e bi nam bilo da ka`emo vrabčev, vrabca, jer su se našli jedan do drugog suglasnici različiti po zvučnosti: bč, bc.
Kada se jedan do drugog na|u dva suglasnika nejednaka po zvučnosti, onda se oni radi lakšeg izgovora jednače po zvu~nosti. Ravnaju se prema onom koji je na drugom mestu: ako je drugi zvučan, prvi se zamewuje svojim zvučnim parwakom; ako je drugi bezvučan, prvi se zamewuje svojim bezvučnim parwakom.
Primeri sladak – slaDKa – slaTKa te`ak – te@Ka – te[Ka vrabac – vraBCa – vraPCa pe}i – iZPe}i – iSPe}i hleb – hleB^i} – hleP^i}
Izuzeci D ispred S i [: preDSednik, poD[i{ati. \ ispred -STVO: vo\Stvo. Strane re~i: draGStor. 17
Pomozi Ani da popuni slede}e tabele.
Mu{ki rod glaDak
@enski rod
glat ka
Promena suglasnika
Nominativ
d >t
`dreBac
reDak
napreDak
bliZak
odlaZak
quBak
koBac
niZak
zuBac
Genitiv
Promena suglasnika
Pomozi Zoranu da ispravi sedam pogre{no napisanih re~i u re~enici:
Iz tr ~ao je iz pretsobqa i ob ra do vao se dolaz ku slad kog malog vrab ca ko ji se raz cvr ku tao na niz koj gra ni. Napiši reči koje su nastale dodavawem prefiksa. Vodi ra~una o jedna~ewu. Objasni zašto u četiri reči dolazi do jednačewa po zvu~nosti, a u dve ne dolazi. topiti
kucati od
iz
škrinuti
baciti
kriti
Re{i rebuse, pa izvr{i jedna~ewe suglasnika.
18
pustiti
^+] ^E
CI
Dnevnik Dnevnik je delo u kom pisac opisu je svo je dnevne do `ivqa je.
Ovde opi{i {ta si do`iveo tokom jednog dana.
Ovo je jedan zapis iz Zoranovog dnevnika.
Beo grad,
19. XI
Opet sam sreo @u} ka, malog napu {te nog psa. Tra`io je hra nu oko kan ti za sme}e. Kad sam ga po zvao, po gle dao me je tu`nim, upla {e nim o~ima i za vrteo repi}em. – Gde }e @u} ko kad sneg pad ne? – zapi tao sam se glasno. – Dru {tvo, predla`em da mu napra vimo ku}i cu! – re kla je Vi {wa. Do neli smo ne ke ci gle, kame we, daske i iza zgra de, po red jed nog grmi}a, napra vili smo mu ku}i cu. Pod smo pre krili gran ~i cama, a on da su vim li {}em. Sr ce mi je ska kalo od ra dosti kad sam vi deo ka ko @u} ko iz we iz vi ru je. Svi mi imamo pone kog svog, a @u} ko ni je imao ni koga. Sa da ima ku}i cu i nas. Re~ dnevnik ima i druga zna~ewa: kwiga u koju se upisuje ono {to se radi svakoga dana; novine koje izlaze svakog dana; udarne televizijske vesti i dr. Dopi{i druga zna~ewa za glagole:
lop tu, voz, red, ma glu, strah, zalet, {ka re~, pada: no}, te hvata:
bere: udara:
zelen bostan gla vom u zid 19
Palatalizacija Upiši glasove koji nedostaju u oblači}ima. Šta zapa`aš u vezi s promenama glasova?
Eno mog druga! Hej, dru e, do|i!
Tiho, ti e! Nije lepo da vi eš na ulici.
Za{to VI^EM, a ne VIKEM? Palatalizaci ja je promena suglasnika K, G, H u ^, @, [ ispred E, I, A. Palatalizacija je i promena C u ^ i Z u @.
Primeri junaK – juna^e druG – dru@e duH – du[e striC – stri^e
kneZ – kne@e oKo – o^i uHo – u[i
Izuzeci Kod prisvojnih prideva izvedenih od li~nih imena: Anka – Ankin; Olga – Olgin; Meho – Mehin. Kod nekih re~i – da se ne bi promenilo zna~ewe: snaha – snahe; slu ga – slu ge. Dvostruki oblici: ruka – rukica – ru~ica; noga – nogica – no`ica.
Re{i rebuse i ob jasni glasovnu promenu u dobijenim re~ima.
20
Pomozi Ani da zavr{i zapo~ete tabele.
Nominativ vojniK
Vokativ
vojni~e
Promena
Infinitiv
k >~
viKati
MiodraG
riKati
VlaH
maHati
stru~waK
struGati
meseC
jaHati
monaH
plaKati
Prezent
vi~em
Promena
k >~
Ako obo ji{ poqa s re~ima u ko jima je izvr{ena palatalizaci ja, dobi}e{ pravilnu sliku.
}udi
}udi
}udi
}udi
Ako pravilno re{i{ ova dva rebusa, dobi}e{ dve narodne izreke (o znawu i o qudima).
21
Oglas Oglasom se ogla{ava {ta se nudi, {ta se tra `i; pi{i kra}e, privla~ni je, onda ima vi{e dra `i.
Sa~ini duhovite oglase za slabe ocene, lo{e navike, lete}e tawire, patike, bicikle, davawe ~asova ili ne{to drugo.
Oglas (ponuda)
Oglas (potra`wa)
Primeri oglasa iz kwiga ili novina Kobi lin oglas
Tvoj primer
Po`u ri, Vu ~e, du go te tra`im, pola sam {u me obila, da ti kopitom po{kakqam zu be. Voli te strina Kobila Branko ]opi} 22
Sibilarizacija
Upiši glasove koji nedostaju.
Muka mi je od ove gramatike!
Na mu i se poznaju juna i!
Ako si u prazna poqa na mesto glasa K upisao glas C, pravilno si postupio. To je glasovna promena sibilarizacija.
Sibilarizacija je promena suglasnika K, G, H u C, Z, S ispred I. Primeri
Izuzeci Zbog promene zna~ewa: AnKa – AnKi; baKa – baKi; mazGa – mazGi; ta~Ka – ta~Ki; seKa – seKi; ma^ka – ma^ki; `urKa – `urKi; Beogra|anKa – Beogra|anKi.
ruKa – ruCi noGa – noZi snaHa – snaSi
Dubleti: LiKa – LiKi i LiCi; Po`eGa – Po`eGi i Po`eZi; biTKa – biTKi – biCi; pripoveTKa – pripoveTKi – pripoveCi.
Pomozi Ani da popuni tabele.
Nominativ muKa
Dativ
muci
Promena
k >c
Jednina vojnik
olovKa
junak
snaGa
bubreg
sloGa
trbuh
devojKa
nosorog
briGa
orah
luKa
siromah
kwiGa
greh
Mno`ina
vojnici
Promena
k >c
23
Reklama je pohvala i ponuda proizvoda; {to je duhoviti ja, to je i uspe{ni ja.
Reklama Anin primer reklame za kwige
Zoranov primer
Evo dobre kwige da rasturi{ brige.
Roman kao ~udan san, zanimqiv k’ ô vedar dan.
Smisli reklame za svoje proizvode.
Odgovori ozbiqno ili {aqivo na slede}a pitawa.
[ta je toleranci ja?
[ta je pri jateqstvo?
[ta je samopo{tovawe?
Napi{i pravilno slede}u re~enicu:
pesnikmladostiqubaviiomiqenog|a~kograstankabrankoradi~evi}sahrawenjena fru{kojgorikrajsremskihkarlovacaiplavogdunavanabrdustra`ilovu
24
Jotovawe Seti se narodne priče Sedam prutova. Otac poručuje svojim sinovima da budu slo`ni. Tada im pokazuje kako je lako slomiti jedan prut, a kako je teško slomiti snop od sedam prutova. Razmisli, pa upiši glas koji nedostaje u oblači}u.
Jak je jedan prut, ali je mnogo jače pru e u snopu.
Pravilno si učinio ako si upisao glas }. Poštovao si glasovnu promenu jotovawe.
Jotovawe je stapawe glasa J (jote) sa prethodnim suglasnikom i promena J u Q iza usnenih suglasnika.
Primeri prut – pruTJe – pru]e snop – snoPJe – snopQe
Izuzeci Kod nekih re~i: klasje, osje, pasji, kozji. U slo`enim re~ima: nad ja~ati, iz javiti. U ijekavskom izgovoru: pjesma, djevojka.
Pomozi Zoranu da zavr{i zapo~ete tabele.
Pridev `iv
Komparativ
Promena
`iv ji - >`ivqi
vj >vq
Imenica snop
brz
{ib
tvrd
koren
qut
grm
crn
trn
mlad
cvet
Zbirna
Promena
snop je - >snopqe
pj>pq nj >w
tj>} 25
Glas j (jota) stapa se s prethodnim suglasnikom.
Glagol
Prezent
Promena
vezati
vezjem – ve`em
zj>`
pisati
pisjem – pišem
so
metati
metjem – me}em
pile
piletji – pile}i
mleti
meljem – meqem
govedo
govedji – gove|i
rezati
rezjem – re`em
lepota
ljepota – qepota (ijekavski)
sletati
sletjem – sle}em
ne`an
nje`an – we`an (ijekavski)
tj>}
Imenica glad
Novi oblik
Promena
gladju – gla|u
dj>|
solju – soqu
Usneni suglasnici b, p, m, v i suglasnik j (jota) daju suglasni~ke grupe bq, pq, mq, vq.
Imenica
Novi oblik
Promena
snop
snopje – snopqe
pj>pq
šib
šibje – šibqe
rob
robje – robqe
grm
Ako obo ji{ poqa s re~ima u kojima je izvr{eno jotovawe, dobi}e{ pravilnu sliku.
26
mj>mq
Vest Vest je kra}e saop{tewe i odgovor na pitawe: {ta je? ko je? gde je? kad je i kako je? i za{to je?
Napi{i ovde jednu sme{nu ili ozbiqnu vest.
Veli ka tu~a “ Ju~e je u Osnovnoj {koli Vo`d „ do{lo do tu~e u ko joj je po vre|eno osam u~enika. Po~elo je u hodniku {kole kada je u~enik A. T. pomislio da ga je M. S. namerno uda rio, pa mu je uzvratio. Onda su se ukqu~ili i drugi na obe strane. Ispostavilo se da je M. S. u gu`vi naga zio na svoju pertlu od patike i posrnuo na A. T. Ovaj nije tra`io obja{wewe, ve} je krenuo pesnicama i psovkama. Posledice su te{ke. Umesto ta~ke upi{i slovo. Tako }e{ otkriti pravila o re{avawu sukoba.
1.
RAZ . O . ARAJ O P . OBL . MU.
2.
NAS . UPI MIR . Q . BIV .
3.
IZR . ZI SVO . A O . E . AWA.
4.
NAP . D . J PRO . LEM, A NE O . OBU.
5.
P . [ . UJ T . \A O . E]A . A.
6.
PREU . MI OD . O . OR . OST Z. SVO . E POS . U . KE. 27
Jedna~ewe suglasnika po mestu izgovora Za{to je pa@wa, a ne paZwa? Nije–nego
Nosim nošwu, a ne noswu, prosim prošwu, a ne proswu, pazim pa`wu, a ne pazwu, vozim vo`wu, a ne vozwu. Ne sčepaj ga za obrazči} i obrasči}, no ga ščepaj za obrašči}.
U prethodnom tekstu zapa`a se glasovna promena jednačewe suglasnika po mestu izgovora.
Kad se zubni suglasnici Z i S na|u ispred predwonep~anih, zamewuju se sebi najsrodnijim predwonep~anim suglasnicima @ i [. Kad se N na|e ispred B i P, zamewuje se glasom M.
Primeri paZiti – pa@wa noSiti – no[wa
Kad se Z i S na|u ispred Q i W: raZQutiti, iZQubiti.
staN – staMbeni zeleN – zeleMba}
U slo`enicama: jedaNput, crveNperka, straNputica.
Ispravi sedam gre{aka u slede}oj re~enici:
28
Izuzeci
Jedamput ga je ra`qu }eno pas~e s~epalo, a onda se zamisqeno s}u }u rilo na lis}u.
Kod nekih reči prvo se izvrši jotovawe ili jednačewe suglasnika po zvučnosti, pa onda jednačewe po mestu izgovora.
list – listje – lis}e – liš}e
obraz – obrazči} – obrasči} – obrašči}
tj>} (jotovawe)
z>s (jednačewe po zvučnosti)
s>š (jednačewe po mestu izgovora)
s>š (jednačewe po mestu izgovora)
Pomozi Ani i Zoranu da ob jasne dvostruke promene u re~ima i da dovr{e tabelu.
Osnovna re~ list
Izvedena re~
Jotovawe
Jedna~ewe po mestu izgovora
listje
lis}e (tj> })
li{}e (s> {)
grozd
gro`|e
~eznuti
~e`wa
mrzeti
mr`wa
Osnovna re~ obraz
Izvedena re~
Jedna~ewe po zvu~nosti
Jedna~ewe po mestu izgovora
obra{~i} i{~upati ra{~laniti
Oboj samo ona poqa u ko jima su re~i sa izvr{enim jedna~ewem po mestu izgovora i dobi}e{ pravilnu sliku. 29
Novinski ~lanak
^lanak problem opisu je il’ doga|aj prikazu je, ali, osim ~iwenica, pokazu je i stav pisca.
Ja od lu ~u jem
Gru pa devoj~ica i de~aka zabavqala se u uglu {kolskog dvori{ta. Pri{la su im dvo jica {mekera iz stari jih razreda. Poznavali su jednu devoj~icu iz gru pe, pa su po~eli da se name}u svo jim fazonima. Jedan od wih galantno ih je ponu dio cigaretama. Neko je prihvatio, a Ana je rekla da ne}e. Usledila su za jedqiva dobacivawa Ani – da je beba, ku kavica i sli~no. – Qu di, mislim da nisam ni beba, ni ku kavica. Jednostavno, ja o ovome odlu ~u jem: cigarete ne `elim. Lepo je zvu ~ao Anin odlu ~an odgovor. Ona se od u prla pritisku, ali se ni je postavila nepri jateqski, nikoga ni je uvredila. Bilo je va`no to {to je odlu~no rekla koje su wene potrebe, vrednosti i `eqe. Dakle, bez optu `ivawa dru gih i popovawa, ali i bez popu {tawa. Svako ima pravo na svoj stav.
Ovde napi{i ~lanak o nekom problemu ili doga|a ju u {koli, okolini, svom `ivotu i sl.
Re{i rebuse.
30
Neposto jano A Pas je nosio parče mesa i prolazio pored reke. Najednom je u vodi ugledao drugog psa s mesom u zubima... Ovo je početak poznate narodne priče Pas i wegova senka. U toj priči pas je izgubio svoje parče mesa zbog pohlepe. Me|utim, mo`e se videti kako se u pade`nim oblicima reči pas samoglasnik a čas javqa, a čas gubi.
Nekad ga ima, a nekad nema: PAS – PSA Primer
nepos. a
a pas – psa – pasa a dečak – dečka – dečaka
Neposto jano A je takvo A ko jega u jednoj re~i u nekim oblicima ima, a u nekim nema.
nastavak za oblik (za genitiv)
Pomozi Zoranu da popuni zapo~ete tabele.
Nominativ starac
Genitiv
starca
Mu{ki rod dobar
lovac
krupan
jedan
vredan
krupan
hladan
stranac
~udan
vitak
vedar
takav
poslu{an
lonac
du`an
@enski rod
dobra
31
Qubav i drugarstvo
Napi{i kako sve pokazu je{ da si nekome dobar drug (drugarica).
Neko `eli dobrog dru ga, da je qu bav kao du ga. I {ta ~ini? – Zasad ni{ta, a kad ni{ta – bu de ni{ta. Dru garstvo se ne ku pu je, no se ku je, pokazu je – brigom, pa`wom, po{tovawem, zalagawem, prihvatawem.
Kako nekome pokazu je{ da ga voli{?
Re{i rebuse.
Popuni ovu tabelu glasovnim promenama.
Re~i
Promena glasa
d t jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti
pod-pisati potpisati blag blag-ji bla`i iz-pevati briga brig-i pisati
pi{em
svat-ba devojka devojk-i burek-xi ja vuk vuk-i} glad mlad mlad-ji 32
Naziv glasovne promene
gla|u
Promena L u O U narednom tekstu se zapa`a da se u mnogim oblicima jedne iste re~i umesto pojavquje O.
Ana je stalni posetiLac pozori{ta. Svojim vernim posetiOcima pozori{te poklawa ulaznice. Ana je dobiLa ~etiri besplatne karte. Zoran je dobiO jednu od Ane. Drugi iz VI2 nisu dobiLi ulaznice.
Pravilo
Primeri
U mnogim oblicima re~i glas L na kraju sloga zamewuje se glasom O (koje tada postaje novi slog).
Izuzeci
biLa>biO pisaLa>pisaO beLa>beO zreLa>zreO ~itaLac>~itaOca gledaLac>gledaOca
Davno, pre kraja XIV veka, na kraju sloga se izgovaralo. U to vreme na{a pesma Karneval verovatno bi se izgovarala ovako kako je napisana.
Pro~itaj ovu pesmu onako kako se izgovara u savremenom jeziku.
Doma}e re~i: boL, vaL, `draL. Strane re~i: goL, fudbaL, generaL, karnevaL.
Karneval
Bil jedan bel `dral, po{al je na karneval. Obu kal je bel vel, predel cel preletel, pa sletel, za stol sel. Igral je, jel, pil, ni je gledal, ni pazil, pa je postal predebel. Kako li je odletel?!
Pomozi Zoranu i Ani da sa~ine pravila zdrave ishrane.
1.
2.
3.
4.
33
SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glasovne promene Vrste glasovnih promena
Jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti
Palatalizacija
Sibilarizacija
Jotovawe
Jedna~ewe suglasnika po mestu izgovora
Nepostojano A
Promena L u O
Pravila
Primeri
Izuzeci
Kada se jedan do drugog na|u dva suglasnika nejednaka po zvučnosti, jednače se radi lakšeg izgovora.
sladak – slaDKa – slaTKa te`ak – te@Ka – te[Ka vrabac – vraBCa – vraPCa pe}i – iZPe}i – ispe}i hleb – hleB^i} – hlep~i}
D ispred S i [: preDSednik, poD[i{ati. \ ispred -STVO: vo\Stvo. Strane re~i: draGStor.
Palatalizaci ja je promena suglasnika K, G, H u ^, @, [ ispred E, I, A. Palatalizacija je i promena C u ^ i Z u @.
junaK – juna^e kneZ – kne@e druG – dru@e duH – du[e; oKo – o^i striC – stri^e; uHo – u[i
Kod prisvojnih prideva: Anka – Ankin; Olga – Olgin; Meho – Mehin. Da se ne bi promenilo zna~ewe: snaha – snahe.
Sibilarizacija je promena suglasnika K, G, H u C, Z, S ispred I.
ruKa – ruCi noGa – noZi snaHa – snaSi
Zbog promene zna~ewa: AnKa – AnKi; baKa – baKi. Dubleti: LiKa – LiKi i LiCi.
Jotovawe je stapawe prut – pruTJe – pru]e glasa J (jote) sa prethodnim snop – snoPJe – snopQe suglasnikom i promena J u Q iza usnenih suglasnika.
klasje, osje, pasji, kozji
Kad se zubni suglasnici Z i S na|u ispred predwonep~anih, prelaze u sebi najsrodnije @ i [. N ispred B i P prelazi u M.
paZiti – pa@wa noSiti – no[wa staN – staMbeni zeleN – zeleMba}
raZQutiti iZQubiti jedaNput crveNperka straNputica
Neposto jano A je takvo A ko jega u nekim oblicima jedne re~i ima, a u nekim nema.
a pas – psa – pasa
U mnogim oblicima re~i L na kraju sloga zamewuje se glasom O.
biLa > biO pisaLa > pisaO beLa > beO zreLa > zreO ~itaLac > ~itaOca gledaLac > gledaOca
nad ja~ati, iz javiti pjesma, djevojka
a dečak – dečka – deč aka Doma}e re~i: boL, vaL, `draL. Strane re~i: goL, fudbaL, generaL, karnevaL.
Sledi druga kontrolna ve`ba 34
3. Učimo:
Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:
– gubqewe suglasnika – sa`imawe samoglasnika – akcenat – re~enica – funkcija re~i u re~enici
– izve{taj – svoj sastav o problemu – pri~u – sinonime i homonime – primere za hiperbolu i kontrast
Izve{taj je {iri prikaz nekog radnog rezultata; osim va `nih podataka, i zakqu~ke obuhvata.
Izve{taj
Ispitaj nekoliko drugara o tome da li umeju da prihvate {alu na svoj ra~un i napi{i izve{taj.
Da li prihvata{ {alu na svoj ra~un? Razmisli, pa odgovori.
Ime ispitanika
Ne umem da prihvatim {alu
Prihvatam je samo ako se o meni govori dobro
Umem da je prihvatim iako se o meni govori lo{e
Druga~iji odgovor
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Iz ve {taj o is tra`i va wu Ciq is tra`i va wa bio je da Teh ni ka ispi tiva wa je Re zul ta ti po ka zu ju da Na osno vu re zul ta ta mo`e se za kqu ~i ti 35
Gubqewe suglasnika Za{to oCa, a ne oTCa? Ako ho}emo – onda }emo
Ako }emo početi, ne}e biti početci, nego počeci; ako }emo zadati, ne}e biti zadatci, nego zadaci. Isto tako ne}e biti oddeliti, nego odeliti, niti }e biti oddu`iti, nego odu`iti. Zbog gubqewa suglasnika meni je lakše da izgovaram reči. t t t Zato sam radostan, ali ona je radosna, ono je radosno i oni su radosni.
Kada se u jednoj re~i na|u jedan do drugoga dva ili vi{e suglasnika za izgovor mnogo te{ka, dolazi do gubqewa jednog.
Primeri
Izuzeci
po~etak – po~eTCi – po~eCi zadatak – zadaTCi – zadaCi radostan – radoSTNa – radoSNa autobus – autobuSSki – autobuSki
Pomozi Ani i Zoranu da zavr{e zapo~ete preglede promena.
gubitak > zadatak >
gubit - ci > gubici > zadaci
od-du`iti > raz-sipati >
>
raz-{iti >
> >
rus-ski >
> >
bolestan > 36
bezakowe
>
izuzeci bolesno
naJJa~a proteSTna gimnaziSTKiwa
Zamisli da te neko nagovara da pu{i{ kao u članku Ja odlučujem (str. 30) ili na nešto drugo što nije dobro (droga, alkohol, tuča, kra|a i sl.). Izaberi jedan problem i obrazlo`i svoj stav u ovim rubrikama. Neka to bude skica za tvoj govor o istoj temi (vidi o tome i str. 80).
Poka`i svoj stav: Ja odlu~ujem* Razlozi za moj stav Moj stav
Sigurno ima i druga~ijih mi{qewa
Neko bi mogao da ka`e…
Neko bi mogao da ka`e…
Ali,
Me|utim,
ja ipak mislim…
ja ipak mislim…
Zakqu~ak je…
* [ema preuzeta iz kwige K. Voker i E. [mit Pametni zadaci, Kreativni centar, Beograd 2008, 68.
37
Sa`imawe, izjednačavawe i razjedna~avawe samoglasnika Pravilo Sa`imawe samoglasnika je glasovna promena u kojoj se dva ista samoglasnika spajaju u jedan dug samoglasnik.
Do izjednačavawa (asimilacije) samoglasnika dolazi obično pre sa`imawa oje>oe>oo>o.
Da bi se izbeglo ponavqawe istih samoglasnika, ponekad dolazi do razjednačavawa.
Primer Prilikom prelaska L u O: stol>stoo>sto, sol>soo>so, sokol>sokoo>soko.
Izuzeci Kod slo`enica: crnooka, poodma}i, zoologija.
koji>kojega>koega>kooga>koga svoj>svojega>svoega>svooga>svoga tvoj>tvojega>tvoega>tvooga>tvoga
no` – no`om >no`em je` – je`em >je`om
I sa je`em, i sa zecem, sa lave`em i mesecem, sa Milo{om i sa ma~om, pre|oh poqom, al’ sa zno jom.
Prona|i gre{ke u ovom tekstu i ispravi ih.
Sa~ini re~eni~ni rebus prema zadatom re{ewu.
Re{ewe: [to je sunce za zemqu, to je radost za ~oveka. 38
Akcenat Ak cenat je naglasak slogova u re~ima. Akcenat doprinosi melodi~nosti govora. U srpskom jeziku posto je ~etiri ak centa – dva kratka i dva duga.
Kratkosilazni Ton i snaga kratko rastu i naglo pada ju.
Kratkouzlazni Ton i snaga kratko rastu, a pri kra ju snaga malo pada.
Primeri: nøge, pås, ÿlica, vætar, køw, tætkica.
Primeri: nòga, vòda, planìna, `èna, zèmqa, ti{ìna.
Dugosilazni Ton i snaga kratko rastu, a dugo pada ju.
Dugouzlazni Ton i snaga dugo rastu, a pri kra ju snaga malo pada.
Primeri: rýke, mãjka, krõv, rãd, zãstava, zõv.
Primeri: rúka, snága, séka, gláva, vráta, réka.
Ve`baj izgovor i dodaj nove primere.
Kratkouzlazni – dugouzlazni
Kratkosilazni – dugosilazni
Dugouzlazni – dugosilazni
nòga – rúka vòda – róda
pås – lõv hlæb – zõv
nárav – }ýd múdar – lýd
Ve`baj izgovor i u narodnim poslovicama.
³ Od némawa tvr|eg grãda nçma. Kÿ}ni je pråg nãjve}a planìna. Næ bi bílo dòbro da je ÿvek dòbro.
39
Bogatstvo jezika: Sinonimi i homonimi Sinonimi jesu re~i po obliku razli~ite, po zna~ewu iste ili sli~ne.
govoriti raditi pisati gledati vikati -
Devojka Divna, krasna, fina, sjajna, zgodna, stra{na, kr{na, bajna; lepolika i vi|ena, dopadqiva, bo`anstvena; vilovita i stasita, lepu {kasta, nao~ita; `e{ka, zlatna i zanosna, pa privla~na i dra`esna; qupka, slatka i prelepa, ho}u re}i da je lepa.
pa`qiv pametan te`ak lukav buka ti{ina mrak novac -
Dete pla~e ^edo, derle i balav~e, {vr}a, `gep~e i slinav~e, deti}, mali, pilac, klin~e, pa deri{te, mali{an~e – ho}u re}i dete. Su zi, rida, cvili, dre~i, ku ka, slini, cmoli, kme~i, jadiku je, tu `i, vri{ti, i dere se, jek}e, pi{ti, cmizdri, reva, vapi, grca, lele~e i stewe, {mrca – htedoh re}i pla~e.
Pomozi Zoranu i Ani da ob jasne zna~ewe navedenih homonima ili da za wih na|u sinonime.
Homonimi jesu re~i po obliku iste, po zna~ewu razli~ite.
Iz lonca se di`e para, (
)
a meni se srce para (
)
{to ja nemam svoga para, ( ni u xepu para. ( Gore ( 40
Pomozi Ani da se seti sinonima za slede}e re~i.
) ) ) gore (
Bistar (
) potok,
bistar (
) um,
bistar (
) pogled,
bistar (
) drum.
Kosa je (
) kovrxava.
Kosa (
) o{tro se~e.
Kosa (
) je po{umqena borovima.
) gore (
) gore (
).
Rečenice Termin rečenica upotrebqava se u dva smisla – da označi komunikativnu rečenicu i predikatsku re~enicu.
Komunikativna rečenica je najmawa celovita poruka, koja se u govoru poznaje po celovitoj intonaciji, a u pisawu po tome {to počiwe velikim slovom, a završava se tačkom, upitnikom ili uzvičnikom.
Ovako shva}ene rečenice po sastavu mogu biti proste (imaju samo jedan predikat), slo`ene (imaju dve ili više prostih re~enica, odnosno dva ili više predikata) i nepotpune (u kojima je izostavqen predikat). Smisli i dopiši nove primere rečenica. Proste
(jedan predikat)
Slo`ene (dva ili više predikata)
Nepotpune (bez predikata)
Ah, ta qubav! Qubav je dan na pomolu. Qubav pobe |u je sve, pokorimo se i mi qubavi. ([ekspir) (Vergilije)
Predikatska rečenica je misaona celina koja sadr`i predikat (li~ni glagolski oblik). Na primer: Pišem ti pismo. To je predikatska rečenica jer je predikat pišem u prvom licu prezenta. Prezent je lični glagolski oblik jer se mewa po licima. Pisati pismo – nije predikatska rečenica jer je glagol pisati u infinitivu, bezličnom glagolskom obliku.
Koliko ličnih glagolskih oblika – toliko predikatskih rečenica u slo`enoj.
Označi uspravnom crtom granice izme|u predikatskih rečenica u slo`enoj.
– Qubav oplemewuje sve što svojim dahom dodirne. – Svet je ro|en iz qubavi i qubavi je podre|en, svet se kre}e prema qubavi i ulazi u qubav. (Upani{ade) 41
Nezavisne i zavisne predikatske rečenice Vratimo se slo`enoj rečenici sa prethodne strane: Qubav oplemewuje sve što svojim dahom dodirne. Prva predikatska rečenica je nezavisna zato što mo`e da stoji samostalno. Posle we mo`emo staviti tačku, jer je to celovita poruka. U ovom slučaju to je obaveštajna rečenica. Kao nezavisna predikatska rečenica, ona je obaveštajna ( Qubav oplemewuje.), ali bi mogla biti i upitna (Da li qubav oplemewuje ?), zapovedna (Neka qubav oplemewuje!) i uzvična (Ala qubav oplemewuje! ). Me|utim, druga predikatska rečenica u navedenoj slo`enoj ( sve što svojim dahom dodirne) ne mo`e da stoji samostalno. Vezana je za prethodnu nezavisnu rečenicu i ima ulogu nekog wenog člana. U ovom slučaju zavisna predikatska rečenica ima ulogu objekta. Zavisna re~enica mo`e imati i druge uloge: subjekta, atributa, priloške odredbe za vreme, mesto, uzrok itd.
Nezavisna predikatska rečenica je ona koja mo`e da stoji samostalno, odnosno da sama sačiwava neku poruku.
Zavisna predikatska rečenica je ona koja ne mo`e da stoji samostalno, nego predstavqa deo druge predikatske rečenice.
U slede}im primerima podvucite plavom bojom nezavisne predikatske rečenice, a crvenom bojom zavisne.
• Nastali ste u qubavi, u qubavi i cvetajte. ([iler) • Da nije qubavi, ne bi sveta bilo. 1 Odri~na re~ca 2 Imperativ (2. l. jedn.) gl. @IVETI 3 Povratna zamenica 4 Predlog 5 Genitiv imenice QUBAV 6 Veznik za suprotnost 7 Kra}i oblik zamenice SEBE 8 Prezent (3. l. jedn.) gl. @IVETI 9 Predlog 10 Akuzativ imenice QUBAV 42
• Ko silno qubi, strah ga silan mori, a kad strah raste, qubav jače gori. (Šekspir)
Ako re{i{ ukr{tenicu, dobi}e{ slo`enu re~enicu o qubavi.
1
2
4
5
6 9
3
7 10
8
Kako da napišem priču Priča mo`e biti kratka (od samo nekoliko rečenica) i du`a (od više stranica teksta). Mo`e imati jedan lik ili više likova. Mo`e se doga|ati samo na jednom mestu i u jednom kratkom periodu, a mo`e i na više različitih mesta i u različitim vremenima. Svaka priča obično ima četiri dela, što }emo videti na primeru narodne priče Nešto šušnu , koju je zapisao Vuk Karaxi}.
Prvi deo je UVOD. U uvodu se govori gde se radwa doga|a, kada, ko je glavni lik i šta se doga|a (ko, gde, kada, šta). Drugi deo je ZAPLET. U ovom delu radwa počiwe da se odvija, dolazi do nekog sukoba, problema i napetosti.
Tre}i deo je vrhunac priče ili KULMINACIJA. Ovde je najve}a napetost, najuzbudqiviji deo u razvoju radwe.
Četvrti deo je RASPLET. To je završetak priče, u kom dolazi do razre{ewa problema ili sukoba.
} } } }
Nešto šušnu
Nekakav čovek kazao je da je tu i tu video deset kurjaka. Kada ga oni kojima je kazivao zaokupe s dokazivawima da to ne mo`e biti istina, onda on spusti na devet, pa na osam, i tako do}era do jednoga. A kada mu i to ne {}ednu vjerovati, nego mu stanu govoriti da je on to privideo, otkud onde kurjaka! itd., onda on reče:
– Nešto šušnu, meni se učini ima deset kurjaka.
43
Kako da napišem priču Kada ho}eš da napišeš priču, potrebno je da odrediš slede}e:
1. ličnost o kojoj }e se govoriti: KO?
2. mesto gde se radwa doga|a: GDE?
3. vreme kada se radwa dešava: KADA?
4. doga|aj kojim počiwe radwa (tzv. okidač): ŠTA?
Najte`e je započeti priču. Dobro je da početak bude uzbudqiv, smešan ili tajanstven. Evo jednog početka, a ti nastavi i završi priču.
Leto je bilo toplo, pa je na pla`i vrvelo od kupača. Vesna se brčkala (kada)
(gde)
(ko)
u pli}aku jer još nije znala dobro da pliva. Najednom je primetila malo daqe u vodi dečaka koji mlatara rukama tra`e}i pomo}. (koga)
44
Ideje za po~etak pri~e* Evo ideja za početak priče iz kwige Kako napisati priču . Izaberi jednu i napiši priču.
Vrata na{e u~ionice lagano se otvori{e i u|e...
Probudio/probudila sam se Probudio/probudila ovog jutra sa ose}awem da }e se desiti ne{to neobi~no.
„Guma na mom biciklu se ispumpala. [ta sad da radim?“ Marina nije znala da je pomo} ve} na putu...
Jednog sve`eg jeseweg jutra odlu~io sam da pro{etam po {umi. Nisam mogao da znam da...
Proslava mog ro|endana nije pro{la onako kako sam o~ekivala. Sve je bilo vrlo ~udno.
(Ime) i (ime) upravo su zavr{avali svog fenomenalnog Sne{ka kad za~u{e ~udan glas.
Peci je bio potreban novac da kupi ro|endanski poklon. Smi{qao je kako da zaradi novac. „Imam ideju!“, uzviknuo je.
Vejavica je besnela ve} nedequ dana. Televizor nije radio, a sve igra~ke su mi se ve} smu~ile. Iznenada mi pade na pamet super ideja. Ja }u...
Napi{i fantasti~nu pri~u o zmajevima, pla{qivom kraqu i hrabroj princezi.
Jeremija je svuda tra`io svoju fudbalsku loptu. Ali, umesto we, na{ao je...
* Iz kwige X. E. Mur Kako napisati pri~u , Kreativni centar, Beograd 2008, 81–82.
45
Slu`ba Sl u`ba (funkcija) reči u rečenici VRSTA REČI e v i q n e m o r p
e v i q n e m o r p e n
SLU@BA (FUNKCIJA) RE^I U REČENICI
imenice imeni ce zame za meni nice ce pride pri devi vi glago gla goli li bro je jevi vi prilozi prilo zi predlo pred lozi zi vezni ve znici ci uzvi uz vici ci re~ce re~ ce
subjekat subje kat predi pre dikat kat atribut atribut apozi apo zici ci ja
Svaka re~ ima neku slu`bu u re~enici.
objekat objekat prilo{k pril o{ke e od odred redbe be
Imenica mo`e imati funkcije subjekta, imenskog imenskog dela predikata, predi kata, atributa, atributa, apozicije, apozicije, objekta objekta i priloške priloške odredb odredbe. e. Odredi slu`bu označenih reči, kao što je započeto.
Kap vode, te drago dragoce cene ne te~no te~nosti, sti, rado radost st je ~o ~ove vek ku u pu pusti stiwi. wi. subj.
atrib.
deo apoz. deo pred.
objekat
odred od redba ba
Lepo Le po je pr pri idev, ali je lepo lepo ka kad d gle gleda{ da{ lepo lepo i ima{ ima{ le lepo ose ose}aw }awe. e.
Ah je ah, ah, ne nekad o{tro ah, pa kad ka`em ka`em ah ah,, uz ah me je je mawe mawe strah.
Atri At ribut butsk ska a i pre predi dika katsk tska a fun funkc kcija ija obl oblik ika a imen imenic ica a i pri pride deva va Imenice u rečenici imaju najčeš}e funkciju subjekta i objekta, ali često imaju i atributsku i predikatsku funkciju. Primer Pri mer:: Devojč Devojčica ica sa tašnom tašnom je učenica učenica.. Haqine na tufne su rados radostt devoj devojkama. kama. Škripa točkova je točkova je loš znak. Ruka prijateqstv prijateqstva a je pomirewe. pomirewe. atri at ribu butt
46
im.. de im deo o pr pred edik ikat ata a
Pridevi u rečenici mogu imati različite funkcije, ali su im najčeš}e atributska i predikatska. Prime Pr imer: r: Vesnin Vesnin ša šal l je je lep. lep. Šarene haqine su su moderne. moderne. atribut
im. deo predikata
Iskazivawe rečeničnih članova Pročitaj slede}e primere predikatskih rečenica i upiši na linije zapa`awa koja nedostaju.
Ko se nasmejao? ON se nasmejao. (Subjekat je iskazan jednom rečju.) GOTOVO ČITAV RAZRED RAZRED se nasmejao. (Subjekat je iskazan sintagmom.) KO JE ČUO WEGOVU ŠALU, nasmejao se. (Subjekat je iskazan zavisnom rečenicom.)
Kada je stigla? Ona je stigla MALOČAS. (Priloška odredba za vreme iskazana je jednom rečju.) Ona je stigla PRE NEKOLIKO MINUTA. (Priloška odredba za vreme iskazana je
)
Ona je stigla KAD SE ZAVRŠIO PRVI ČAS. (Priloška odredba za vreme iskazana je
)
Čega se setila? Vesna se setila PRIČE. (Objekat je iskazan
)
Vesna se setila ZANIMQIVE BAKINE PRIČE. (Objekat je iskazan
)
Vesna se setila ŠTA JOJ JE BAKA PRIČALA. (Objekat je iskazan
)
Iz navedenih primera mo`e se zakqučiti slede}e:
Ulogu (funkciju) rečeničnih članova mogu imati reči, sintagme i zavisne predikatske rečenice.
47
Komunikativne i predikatske rečenice Ve} smo zakqučili da zavisne predikatske rečenice predstavqaju delove nezavisnih predikatskih rečenica. Zbog toga }emo sastav komunikativne rečenice opisivati na dva nivoa (sprata):
I
Prvo treba utvrditi od koliko se nezavisnih predikatskih rečenica sastoji data komunikativna rečenica. Na primer, komunikativna rečenica je: Došla je Lena i objasnila zašto kasni.
II Zatim (na ni`em nivou ili spratu) treba utvrditi koje su to zavisne predikatske rečenice kao delovi, odnosno članovi nezavisnih.
U okviru druge nezavisne predikatske rečenice postoji zavisna predikatska rečenica u funkciji objekta: zašto kasni.
Ova komunikativna rečenica sastoji se iz dve nezavisne predikatske: 1. Došla je Lena 2. i objasnila zašto kasni. Slede}a komunikativna rečenica sastoji se od četiri nezavisne predikatske. Uspravnim crtama obele`i granice me|u wima:
Sti`e prole}e, topi se sneg na igrali{tima koja vole deca, ali je jo{ klizavo, pa se mali{ani snalaze kako znaju. U drugoj i četvrtoj nezavisnoj predikatskoj rečenici postoji po jedna zavisna re~enica. Podvuci zavisne re~enice plavom bojom.
Razmi{qaj o odnosima me|u qudima i smisli predlog koji bi omogu}io ve}u toleranci ju.
Po {to va ni Zapa zila/zapazio sam da Zbog to ga se Za to predla`em da se: pr vo, dru go, tre}e, 48
Hiperbola Primer iz govora: Izgoreh od `e|i! Pukla je od muke. U kwi`evnosti: Kad je vi|u |e se smi je mlada, svi jet mi se oko glave vrti. (Wego{)
Hiperbola je stilska figura ko jom se ne{to preuveli~ava, s ciqem da se posebno istakne.
Zamisli, napi{i i koristi hiperbolu.
^udesan lik iz moje ma{te
Kosa mu je do zemqice crne, polu stere, polom se pokriva; nokti su mu – orati bi mogo, ubila ga memla od kamena! (Nar. pesma „Marko Kraqevi} i Mu sa Kesexi ja“)
Kontrast ili antiteza
Kontrast ili antiteza je stilska figura pore|ewa. Pore|ewe se vrši po suprotnosti, tako da se jako istaknu oba člana koja se porede.
Navedi svo je primere.
• u poslovicama:
Sit glad nome ne ve ru je. • u zagonetkama:
Obr nem ga dole – pu no, a obr nem ga go re - pra zno. (kapa) Kad vidi{, onda ga ne vidi{, a kad ne vidi{, onda ga vidi{.(mrak) • u poeziji:
Ja bosiqak se jem, me ni pelen ni ~e. (Nar. pesma) A ja, sine, kukam na zgari{tu, / a ti pije{ vino u Kru{evcu! (Nar. pesma Banovi} Strahiwa“ ) „ • u po{alicama:
Dao ti bog hiqa du pasa, pa svi }u tali, a ti sam tr ~ao oko ku}e i la jao.
49
SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glasovne promene Vrste glasovnih promena
Pravila
Primeri
Izuzeci
Kada se u jednoj re~i na|u jedan do drugoga dva ili vi{e suglasnika za izgovor mnogo te{ka, dolazi do gubqewa jednog.
po~etak – po~etci – po~eci na j ja~a zadatak – zadatci – zadaci protestna radostan – radostna – ragimnazistkiwa dosna
Sa`imawe samoglasnika je glasovna promena u kojoj se dva ista samoglasnika spajaju u jedan dug.
Prilikom prelaska L u O: stol>stoo>sto, sol>soo>so, sokol>sokoo>soko.
Izjedna~avawe samoglasnika
Do izjednačavawa (asimilacije) samoglasnika dolazi obično pre sa`imawa oje>oe>oo>o.
koji>kojega>koega> kooga>koga
Razjedna~avawe samoglasnika
Da bi se izbeglo no` – no`om>no`em ponavqawe istih je` – je`em>je`om samoglasnika, ponekad dolazi do razjednačavawa.
Gubqewe suglasnika
Sa`imawe samoglasnika
Kod slo`enica: crnooka, poodma}i, zoologija.
svoj>svojega>svoega> svooga>svoga
Slu`ba (funkcija) reči u rečenici VRSTA REČI e v i q n e m o r p
e v i q n e m o r p e n
SLU@BA (FUNKCIJA) RE^I U REČENICI
imenice zamenice pridevi glagoli bro jevi
prilozi predlozi veznici uzvici re~ce
subjekat predikat atribut apozici ja
Svaka re~ ima neku slu`bu u re~enici.
objekat prilo{ke odredbe
Sledi tre}a kontrolna ve`ba 50
4. Učimo:
Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:
– pridevske zamenice – aorist – futur drugi – imperfekat – imperativ ili zapovedni na~in – potencijal ili mogu}i na~in – trpni glagolski pridev
– re~i sa prenesenim zna~ewem – predlog za re{avawe problema – opis unutra{weg i spoqa{weg prostora – re~nik lokalizama – razgovor u `argonu
Pridevske zamenice Pridevske zamenice upu}uju na ono što je označeno pridevima. Ima ih više vrsta.
Pro{ao nekakav pas. upitnoko ji, ~i ji, kakav, koliki -odnosne: neodre|ene: neki, ne~i ji, nekakav, nekoliki niko ji, ni~i ji, nikakav, nikoliki odri~ne: svaki, sva~i ji, svakakav, ma ko ji op{te: ovaj, taj, onaj, ovakav, takav, onakav, pokazne: ovoliki, toliki, onoliki moj, tvoj, wegov, wen, na{, va{, wihov... prisvojne: prisvojna za svako lice: svoj (kad ne{to pripada subjektu) Primer:
Ja imam svog psa, ti ima{ svog psa... On ima svog... On se ne bo ji svog nego wegovog psa (kad se misli na 3. lice).
Smisli nove primere sa pridevskim zamenicama.
Kakva setva, takva i `etva.
Ka kva Ka kav
, takva i , ta kav i
. .
Onoliko ~ovek vredi koliko i kako radi.
Onoli ko Onoli ko
koli ko koli ko
. . 51
Osnovno i preneseno zna~ewe re~i Pomozi Zoranu i Ani da dopune tabele sa osnovnim i prenesenim zna~ewem re~i.
Svaka re~ ima osnovno zna~ewe, a neke re~i imaju i prenesena zna~ewa.
Osnovno zna~ewe
Imenica
Preneseno zna~ewe
Osnovno zna~ewe
bola radosti
luk ren
reke potoka
IZVOR
Preneseno zna~ewe
pogled nevoqa
QUT
Osnovno zna~ewe
trava ku~ence
Pridev
(-A, -O )
Prenesena zna~ewa
radost RASTE
umor Dopi{i oblike ko ji nedosta ju.
1. l. jedn.
ki{obran
patika
srce 52
2. l. jedn.
3. l. jedn.
ovaj, ova kav, ovoli ki
1. l. mn.
3. l. mn.
ovi, ova kvi, ovoli ki ta, ta kva, toli ka ono, ona kvo, onoli ko
ona, ona kva, onoli ka
Značewe i gra|ewe glagolskih oblika – aorist Seti se ko je rekao: „Do|oh, videh, pobedih!“
Aorist ili pre|ašwe svršeno vreme je glagolski oblik koji označava blisku prošlu radwu.
Aorist se gradi od infinitivne osnove i dve vrste nastavaka:
Ve ni, vidi, vici!
do}i
videti
do|-oh
vide-h
do|-e
vide-Ø
do|-e
vide-Ø
do|-osmo
vide-smo
do|-oste
vide-ste
do|-o{e
vide-{e
pobediti
Nastavi da pi{e{ u aoristu o zami{qenom doga|a ju i upotrebi aorist od glagola: do}i, baciti, ~uti, pozvati, igrati, udariti, razbiti, potr~ati, viknuti, zadrh tati, ispri~ati.
Do |oh iz {kole. Ba cih torbu na...
Ako re{i{ ukr{tenicu, dobi}e{ aorist pom. glagola biti. 7.
1. Aorist od IZBITI (1. l. jednine) 2. Vrsta imenica
1. 2.
3. Imperativ od gl. QUBITI (2. l. jednine) 4. Aorist od glagola UDROBITI (1. l. mno`ine) 5. Akuzativ mno`. imenice BISTA 6. Aorist gl. IZQUBITI (3. l. mno`ine)
3. 4. 5. 6.
7. Aorist gl. IZQUBITI (3. l. jednine) 53
Tu|e re~i (tu|ice) Tu |e re~i se ne sja je kao nebo tvoga kra ja, tu |e re~i nisu tople kao sunce zavi~a ja. Ne pletu se ma{tovito, kao iz detiwstva bajke, ne miri{u, ne milu ju kao ruke tvo je majke.
Ovo je po~etak govora nekog politi~ara. Podvuci re~i koje su ti nepoznate.
Izme|u individua i izme|u naci ja ne egzistiraju adekvatna koegzistenci ja, komunikaci ja i toleranci ja, pa su evidentni {ovinizam, diskriminaci ja, militarizam i totalitarizam. Zato je imperativ daqe egzistenci je i prosperiteta evaluaci ja generalnih pozici ja...
Re~i vaqa probirati, negovati i stvarati. Sve dok ~u va{ jezik svoj, `ive}e i narod tvoj. Ovde iskreno i lepim re~ima iznesi stanovnicima na{e planete Zemqe svoj predlog o za jedni~kom `ivotu, saradwi i po{tovawu razli~itosti.
Po {to va ni Zemqa ni, Zapa zio/zapazila sam da Zbog to ga se do ga |a Za to predla`em
Na dam se
54
Futur drugi Futur drugi ozna~ava radwu ko ja }e se vr{iti pre ili za vreme neke druge budu}e radwe. Osim toga, on ozna~ava i radwu koja je uslov za vr{ewe neke druge radwe.
Ako budem radio smelo, veselo, stvori}u neko veliko delo.
Gradi se od prezenta pomo}nog gl. biti i radnog glagolskog prideva. 1. JA BUDEM 2. TI BUDE[ 3. ON BUDE
RADIO RADIO RADIO
1. MI BUDEMO 2. VI BUDETE 3. ONI BUDU
RADILI RADILI RADILI
Poku{aj da nastavi{ pri~u Ako bude – bi}e.
Ako bu dem ra dio vredno, napra vi}u splav. Kad bu dem napra vio splav, spusti}u ga u re ku. ^im ga bu dem spustio u re ku, kre nu}u ka ju gu. Ako bu dem Kad bu dem ^im
Re{i rebuse i dobi}e{ re~enicu u futuru drugom.
55
Po{tuj tu|a ose}awa
Na|i lep{e re~i kojima }e{ ute{iti i ohrabriti drugaricu posle izgubqene utakmice.
Ovco, zbog tebe smo propali!
nepa`qiva i besna drugarica
drugarica koja je tu`na zbog izgubqene utakmice
wena dobronamerna pri jateqica
Zamisli kako de~aku ko ji je slabo tr~ao i prouzrokovao poraz svo je ekipe prilaze dva druga – jedan pa`qiv, a drugi nepa`qiv. Napi{i {ta mu govore.
1 2 3 4 5 6 7
Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
1 Odri~na prid. zamenica 2 Uzvik / predlog / nom. jedn. prid. LAK (`. r.) 3 Upitna prid. zam. / akuz. jedn. KO[ 4 Veznik / prisvoj. zam. za svako lice 5 Nom. jedn. `. r. JAK / vok. imenice IVA 6 Prilog za vr. / nom. jedn. im. MI[EVI 1 Neodre|ena prid. zamenica 2 Uzvik / veznik / nom. jedn. im. LAK 3 Upitna prid. zamenica / predlog 4 Veznik / prilog za vreme 5 Upitna prid. zamenica (instr. jedn.) 6 Veznik / pokazna prid. zamenica 1. l. mn. 7 Prisv. prid. zam. (2. l. mn.) / prilog za kol. 56
1 2 3 4 5 6
Opisivawe
Pročitaj ovo uputstvo i sastavi dva kratka šaqiva ili ozbiqna opisa.
Opis spoqa{weg prostora (eksteri jer)
Opis unutra{weg prostora (enteri jer) Seti se opisa koje si čitao u pričama.
Opisivawe
Kada ne{to opisu je{, kamera si ko ja snima: po|i od {irokog plana, onda pri|i detaqima. Ti si topli sun~ev zra~ak – detaq biraj, osvetqavaj: {to zapazi{ i sazna je{ – s tim potajno razgovaraj.
Privla~an predeo
Prijatna soba
57
Imperfekat (pre|ašwe nesvršeno vreme) Pročitaj početak jedne bajke:
Beja{e u nekoj zemqi car, pa i|a{e svake nedeqe u lov u planinu. Jednoga dana u lovu, dok wegovi hrtovi besno lajahu u nekoj {ikari, ~udna zver stra{no rika{e na pse. Car i wegovi pratioci ne mogahu da vide {ta je, samo {aputahu i dogovarahu se kuda }e i kako }e! Podvučene glagole u ovom glagolskom obliku mo`emo sresti gotovo samo u narodnim pričama ili kod pisaca starijih vremena. To je imperfekat (pre|ašwe nesvršeno vreme). U savremenom govoru se gotovo izgubio. U kwi`evnosti se re|e susre}e imperfekat od glagola biti: bejah , bejaše, bejaše, bejasmo , bejaste, bejahu .
Imperfekat označava prošlu radwu koja se du`e vremena vršila u pro{losti.
Gradi se samo od nesvršenih glagola na taj način što se na infinitivnu ili prezentsku osnovu dodaju dvojaki nastavci:
ČEKATI
TRESTI
-ah
-ijah
ček-ah
tres-ijah
-aše
-ijaše
ček-aše
tres-ijaše
-aše
-ijaše
ček-aše
tres-ijaše
-asmo
-ijasmo
~ek-asmo
tres-ijasmo
-aste
-ijaste
ček-aste
tres-ijaste
-ahu
-ijahu
ček-ahu
tres-ijahu
Primeri imperfekta
U imperfektu mo`e da se javi jotovawe: i}i > id-jah > i|ah. 58
Nastavi započetu bajku o carevom do`ivqaju u lovu u planini i upotrebi glagole u imperfektu.
Napi{i umawenice i uve}anice.
Re~
Umawenica
Uve}anica
kwiga ma~ka slika snaga snaha 59
Pluskvamperfekat Kada sam pogledao kroz prozor, ptice su bile sletele u dvori{te. Si{ao sam u dvori{te, a one su ve} bile odletele na drvo. Dok sam se popeo na drvo, one se opet bejahu smestile kraj moga prozora. Podvučeni glagolski oblik zove se pluskvamperfekat ili davno prošlo vreme.
Pluskvamperfekat označava radwu koja se dogodila u prošlosti, pre neke druge prošle radwe.
Pluskvamperfekat se gradi na dva načina:
a) od perfekta pomo}nog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se mewa: jednina
mno`ina
1. bio sam čitao
1. bili smo čitali
2. bio si čitao
2. bili ste čitali
3. bio je čitao
3. bili su čitali
b) od imperfekta pomo}nog glagola biti i radnog glagolskog prideva glagola koji se mewa; ovaj oblik pluskvamperfekta u govoru je redak. jednina
60
mno`ina
1. bejah/beh čitao
1. bejasmo/besmo čitali
2. bejaše/beše čitao
2. bejaste/beste čitali
3. bejaše/beše čitao
3. bejahu/behu čitali
Imperativ ili zapovedni na~in Imperativ ili zapovedni na~in ozna~ava zapovest, molbu ili `equ da se radwa izvr{i.
Zagrli me ne yno! Kayimo re[i, lake leptire, nek ovaj nemir u nama smire.
Gradi se tako {to se od tre}eg lica mno`ine prezenta odbije nastavak i dodaju nastavci za imperativ. Za tre}e lice gradi se od re~ce neka ili da i prezenta. 1. -Ø 2. zagrl-I 3. neka zagrli
Imperativi koje voli{ da ~uje{
1. zagrl-IMO 2. zagrl-ITE 3. neka zagrle
1. -Ø 2. peva-J 3. neka peva
1. peva-JMO 2. peva-JTE 3. neka pevaju
Imperativi koje ne voli{ da ~uje{
Daj mi ruku.
Jutarwi imperativi
Imperativi na utakmici
Ustaj ve} jednom!
Tvoja zapovest kao vladara
Molbe jednog psa
Smisli sme{ne saobra}ajne znake sa imperativima.
Ne glupiraj se! 61
Lokalizmi Lokalizmi su jezi~ke crte karakteristi~ne za govor jednog kraja ili podru~ja.
Prepoznaj i napi{i iz ko jih su kra jeva |aci ko ji ovo govore.
Nastavnik : Kako se poredi pridev LEP?
: Li jep, qep{i i vi|u mene! : Lele, al’ si pa toj ubavo zna je! : Bolan, vo|e to ne mere bit. : Ta, mani ga, vi’{ da je bena. Probaj da ispri~a{ vic o Lali, Leskov~aninu ili nekom drugom sunarodniku, ali u lokalnom govoru.
Re~nik lokalizama Lokalne re~i
Ovde poku{aj da sa~ini{ mali re~nik lokalizama iz tebi poznatog kra ja. 62
Wihovo zna~ewe
Potenci jal ili mogu}i na~in Eh, kad bi bilo, {to bi bilo! Potenci jal ili mogu}i na~in kazu je mogu}nost da se radwa vr{i. Gradi se od aorista pom. glagola bi ti i radnog glagolskog prideva.
Kada bi se razvedrilo, kad bi sunce zagrejalo, drve}e bi olistalo, a cve}e bi procvetalo, deca bi se radovala i ptica bi zapevala.
Zamisli da qudi ima ju krila. Napi{i {ta bi tada bilo.
Ja bih Ti bi On bi
Mi bismo Vi biste Oni bi
Navedi i podvuci jo{ neke primere potencijala iz pesama.
„Kad bi jastuci progovorili o tome {ta neko sawa i ku je...“ Miroslav Anti} „Kad bi meni dali jedan dan, ja ga ne bih potro{io sam...“ Brana Crn~evi} Napi{i {ta bi darovao/darovala svetu kad bi mogao/mogla.
Kad bih mogao, kad bih znao, ja bih
Pove`i zadate re~i u re~enice sa potenci jalom.
1. sunce – {etwa
Ako bi bilo sunca, ja bih i{ao u {etwu. 2. pogled – qubav
3. violina – avion
63
@argonizmi
Lopov
@argonizmi su naro~ite re~i i izrazi ko je koriste odre|ene dru{tvene ili profesionalne grupe (|aci, studenti, glumci, ribari i dr.).
Kad ukrade, lopov – }apne, smota, mazne, }orne, apne, frkne, digne i zapali, klopne, ~apne i popari, macne, lacne, zdipi, drpi i o’ladi, i okrpi.
U autobusu Poku{aj da prepri~a{ ovaj doga|aj koriste}i razli~ite `argonizme.
Jedna devojka je u{la u prepun au tobus. Imala je kosu vezanu u kowski rep, pa je nehotice zaka~ila nervoznog putnika. Do{lo je do sva|e...
Si ne, jed na ekstra `enska upa de u bus i taman da je startujem kad ne ki krelac po~e da je smara. Onda... Student:
Baka (putovala na pi jacu):
Neko iz tvog dru{tva:
Re{i rebuse i sa~ini jedan.
tu|ice 64
Trpni glagolski pridev Trpni pridev pokazu je da je na nekome ili ne~emu izvr{ena radwa. Gradi se od infinitivne osnove i dvo jakih nastavaka: - n, -na, -no, -ni, -ne, -na; -t, -ta, -to, -ti, -te, -ta.
Zakuku qe no, zamumu qe no, zade ve tano, zade se tano... (avarb)
Smisli zanimqive opise s trpnim pridevima.
Krompir
Jabuka
Pala~inke za simpatiju
Sa|en, plevqen, okopavan, va|en, vo`en i prodavan. Prodat, donet i pripreman, rezan, ku van, za~iwavan, qu {ten, pe~en, soqen, hvaqen, i poslu `en, i po jeden.
Smisli neke sme{ne rimovane parove trpnih prideva.
zaqubqen – izgubqen
Re{i i smisli rebuse sa trpnim pridevima. prodat 65
SETI SE [TA SMO NAU^ILI Glagolski oblici Naziv glagolskog oblika
Aorist
Futur drugi
Imperfekat
Pluskvamperfekat
Imperativ
Potencijal
Glagolski pridev trpni
66
Zna~ewe
Gra|ewe
Primer
Aorist ili pre|ašwe svršeno vreme je glagolski oblik koji označava blisku prošlu radwu.
Gradi se od infinitivne osnove i dve vrste nastavaka: -oh, -e, -e, -osmo, -oste, -o{e; -h, -Ø, -Ø, -smo, - ste, -{e.
do|-oh, do|-e, do|-e, do|-osmo, do|-oste, do|-o{e
Ozna~ava radwu koja }e se vr{iti pre ili za vreme neke druge budu}e radwe, kao i radwu koja je uslov za vr{ewe neke druge radwe.
Gradi se od prezenta pomo}nog gl. biti i radnog glagolskog prideva.
ja budem radio ti bude{ radio on bude radio mi budemo radili vi budete radili oni budu radili
Označava prošlu radwu koja se du`e vremena vršila u pro{losti.
Gradi se samo od nesvršenih glagola na taj način što se na infinitivnu ili prezentsku osnovu dodaju dvojaki nastavci.
ček-ah ček-aše ček-aše ~ek-asmo ček-aste ček-ahu
Pluskvamperfekat označava radwu koja se dogodila u prošlosti, pre neke druge prošle radwe.
Gradi se od perfekta ili od imperfekta pomo}nog glagola biti i radnog glagolskog prideva.
bio sam čitao bio si čitao bio je čitao ili bejah/beh čitao bejaše/beše čitao bejaše/beše čitao
Imperativ ili zapovedni na~in ozna~ava zapovest, molbu ili `equ da se radwa izvr{i.
Gradi se tako {to se od tre}eg lica mno`ine prezenta odbije nastavak i dodaju nastavci za imperativ.
– zagrl-I neka zagrli zagrl-IMO zagrl-ITE neka zagrle
Potenci jal ili mogu}i na~in kazu je mogu}nost da se radwa vr{i.
Gradi se od aorista bih radio bismo radili pom. glagola biti i radnog bi radio biste radili bi radio bi radili glagolskog prideva.
Trpni pridev pokazu je da je na nekome ili ne~emu izvr{ena radwa.
Gradi se od infinitivne osnove i dvo jakih nastavaka: -n, -na, -no, -ni, -ne, -na; -t, -ta, -to, -ti, -te, -ta.
tres-ijah tres-ijaše tres-ijaše tres-ijasmo tres-ijaste tres-ijahu
sa|en, sa|ena, sa|eno, sa|eni, sa|ene, sa|ena; donet, doneta, doneto, doneti, donete, doneta
Sledi ~etvrta kontrolna ve`ba
5. Učimo:
Tvoj zadatak }e biti da napi{e{:
– glagolski prilog sada{wi – glagolski prilog pro{li – prosti i slo`eni glagolski oblici – li~ni i neli~ni glagolski oblici – slu`beno pismo
– sva|ala~ki i pomirqiv razgovor – primere za pravopisna pravila – gramatiku na jednoj strani – {aqive novine
Glagolski prilog sada{wi Ide p zdravqe r
Ozna~ava radwu ko ja se vr{i u isto vreme s drugom radwom. Gradi se od tre}eg lica mno `ine prezenta i nastavka -}i (tr~e-}i tr~e}i).
, .
Dopi{i {to vi{e odgovaraju}ih gl. priloga sada{wih.
Po tok te ~e `ubo re}i, {ume}i, blista ju}i, ska ku}u}i, sja je}i se, gr goqe}i, On ko ra ~a slu {a ju}i, Ona gle da Ne ko pri ~a Prona|i jo{ neki primer gl. priloga sada{weg u nekom kwi`evnom delu. Prepi{i ga.
I tako pu tu ju } i po svetu zadu go, do|e na jednu vodu, pa idu }i pokraj one vode, opazi u jednoj lokvi malu ribicu gde se pra}aka. (Nar. pri~a „Zlatna jabu ka i devet pa u nica“)
67
Re~ Re~ je ~u do nad ~u dima, najmo}ni je me| qu dima. Re~ima se ja~e voli, du bqe misli, boqe raste, miri, le~i, bla`i, sna`i, smelo leti poput laste. Kad je ru `na, ona kosi, qu ti, kr{i, sva|a, ru `i, pa omrzne i razboli, i nanese rane du {i. Zato re~i ulep{avaj, sebe, dru ge o~aravaj.
Sva|ala~ki razgovor (ukopavawe u rov)
– Za{to si qu ta? – [ta te briga! Ne}u vi{e da razgovaram s tobom.
Pomirqiv razgovor (iskazivawe ose}awa)
– ^ini mi se da si qu ta. Molim te, reci mi za{to. – Drago mi je {to me to pita{. Qu ta sam i volela bih da o tome porazgovaramo. Tvoj primer
68
* Ako `eli{ da sazna{ ne{to vi{e o pomirqivim i sva|ala~kim razgovorima, pro~itaj kwigu D. Plut, Q. Marinkovi} Konflikti i {ta sa wima, Kreativni centar, Beograd 2002.
Glagolski prilog pro{li Glagolski prilog pro{li ozna~ava radwu ko ja se izvr{ila pre neke druge radwe. Gradi se od infinitivne osnove i nastavka -v{i , ispred kog se ponekad ume}e samoglasnik a (-av{i): vi de -ti + -v{i – videv{i ; otres -ti + -av{i – otresav{i .
Pomozi Ani i Zoranu da zavr{e na {aqiv na~in zapo~ete re~enice.
Ugledav{i vanzemaqce,
Videv{i patuqke u {umi,
Od zadatih i drugih re~i sa~ini vi{e re~enica sa gl. pril. pro{lim.
na, ja, mi, on, prekinuti, utakmica, posti}i, teren, pobediti, sudi je, igra~i gol, pobeda, radovati se
Od slede}ih nizova slova sa~ini {to vi{e glagolskih priloga pro{lih.
[ULEAOGDVNI
TIOKSA[IVIUP
69
Gradacija Seti se pesme @enidba Dušanova. U woj se re|aju sve ve}i i ve}i podvizi Miloša Vojinovi}a: on pobe|uje latinskog junaka na megdanu, preskače tri kowa viteza, ustrequje kroz prsten jabuku. Careva ose}awa prema Milošu rastu:
– Jest slobodno, mla|ano Bugar~e! – Jest slobodno, moje drago d jete! ' – Jest slobodno, moj ro|eni sinko! Postepeno re|awe slika ili ose}awa po jačini jeste stilska figura koja se naziva gradacija.
Odredi i objasni stilske figure u slede}im primerima.
1. Spomiwe se Kraqevi}u Marko kao dobar danak u godini. Narodna pesma Marko Kraqevi} i orao St. figura:
2. Da se, jadna, za zelen bor vatim, i on bi se zelen osušio. Narodna pesma Kosovka devojka
5. Veselo puckara plamen u skromnoj izbici našoj. V. Ili}, Zimska idila St. figura:
6. Livada kraj reke sawa. D. Maksimovi}, Pokošena livada St. figura:
St. figura:
3. Ovdje vas svako poznaje i voli, a tamo niko poznati vas ne}e. A. Šanti}, Ostajte ovdje
7. Za \ur|em je kosu odrezala, za |everom lice izgrdila, a za bratom o~i izvadila. Narodna pesma Najve}a je `alost za bratom
St. figura: St. figura:
4. U pli}aku, u vrbaku,/ gde je tiha, troma voda,/ gde šumori Dunav plav,/ mene čeka skriven splav. A. Dikli}, Plavi kit St. figura: 70
Prosti i slo`eni glagolski oblici Glagolski oblici mogu biti prosti, ako se sastoje od jedne reči, i slo`eni, ako u wihov sastav ulazi i pomo}ni glagol.
Glagolski oblici prosti
Prezent (pi{em, pi{e{) Imperativ (pi{i) Imperfekat (pisa{e) Aorist (napisa)
Re{i ovu slagalicu.
slo`eni
Infinitiv (pisati )
Perfekat (pisao sam, pisao si)
Glagolski pridevi radni (pisao ) trpni (pisan)
Pluskvamperfekat (bio si pisao)
Glagolski prilozi sadašwi (pišu}i ) prošli, samo od svr{enih glagola, npr. napisati (napisavši )
Futur prvi slo`en (}e{ pisati) prost (pisa}eš ) Futur drugi (budem pisao, budeš pisao) Potencijal (bih pisao, bi pisao)
1. bezvu~ni predwon. sugl. 2. jezi~ni sugl., ponekad samoglasnik 3. zubni, bezvu~ni i praskavi sugl.
Dopuni razgovor dva psa i napi{i ko je su pridevske zamenice kori{}ene u razgovoru.
Ne ki psi Ovaj vlasnik @uti pas ^i ji pas Ova kva vlasni ca
.( .( ni~iji. ( .( .(
) ) ) ) ) 71
Lični i nelični glagolski oblici Glagolski oblici mogu biti lični i nelični.
Lični glagolski oblici jesu oni koji razlikuju lica (prvo, drugo, tre}e za jedninu i za mno`inu). Delimo ih na glagolska vremena i glagolske načine.
Glagolska vremena označavaju radwu koja se doga|a u sadašwosti, prošlosti ili budu}nosti.
Glagolski načini označavaju odnos govornog lica prema neostvarenoj radwi.
Nelični glagolski oblici jesu oni koji nemaju oznaku za lice.
Glagolski oblici lični
Vremena
Načini
Prezent Perfekat Aorist Pluskvamperfekat Imperfekat Futur prvi
Imperativ Potencijal Futur drugi
Infinitiv
nelični Glagolski prilozi sadašwi prošli Glagolski pridevi radni trpni
Poku{aj da opi{e{ jedan doga|aj u aoristu. Upotrebi aoriste glagola: videti, osetiti, upla{iti se, pobe}i, razmisliti, zakqu ~iti, vratiti se, ob radovati se.
Re{i rebuse i sa~ini jedan u futuru drugom.
budem ribao 72
Slu`beno pismo Seti se kako se pi{e privatno pismo (vidi Gramatiku 5). Slu`bena pisma pišu pojedinci, preduze}a, škole i dr. U zaglavqu sa desne strane pišu se naziv i adresa primaoca, a sa leve pošiqaoca. Piše se kratko, jasno, ozbiqno i s poštovawem. Evo primera.
Gradi{tanska 8, 11000 Beograd
Aktivu nastavnika srpskog jezika Osnovna škola Vuk Karaxi} Beograd
Poštovane kolege, Obaveštavamo vas da je Kreativni centar do sada izdao oko 30 romana za devojčice i dečake u ediciji Svet je jedan. To su najboqi romani iz celog sveta, a govore o savremenom `ivotu dece i mladih. Pomenu}emo neke naslove: Moj deka je bio trešwa (Italija), Ovo je najstrašniji dan u mom `ivotu (Srbija), Jedna }uška, jedan poqupči} (Gr~ka), Braca dolazi u grad (Indija) i dr. Ukoliko smatrate da bi bilo dobro da vaše učenike upoznamo s nekim od ovih romana, molimo vas da nas o tome obavestite. Mi }emo se pobrinuti za dolazak autora ili urednika na{ih kwiga u vašu školu. Srdačno vas pozdravqamo.
Za Kreativni centar U Beogradu,
Objasni kakva je razlika izme|u slu`benog i privatnog pisma. Koje su sli~nosti? 73
Pravopis na tri strane Kako se pi{e
Velikim slovom se pi{u: Pravilo
Anin primer
DA
74
1. Po~etno slovo re~enice
On re~e: „Do}i }u”.
2. Vlastita imena i nadimci qudi i `ivotiwa
Ana, Zoki, [arowa
3. Imena dr`ava, krajeva, naseqa i wihovih stanovnika
Srbija, Novi Sad, Toplica, Topli~anka
4. Imena planina, reka, jezera, mora
Fru{ka gora, Ju`na Morava, Jadransko more
5. Imena nebeskih tela
Zemqa, Sunce, Mesec, Mars, Velika kola, Kumova slama
6. Nazivi preduze}a, ustanova, organizacija, ulica, kwiga, novina
Osnovna {kola „Sveti Sava”, „Zabavnik”, Bosanska ulica
7. Prisvojni pridevi na -ov, -ev, -in izvedeni od vlastitih imenica
Brankov, Radojev, Veri~in
8. Zamenice 2. lica mno`ine – iz po{tovawa prema jednoj osobi
Molim Vas da...
NE prisvojni pridevi na -ski, -~ki, -{ki
beogradski, crnogorski, evropski, be~ki, ~e{ki
NE kada se nebeska tela pomiwu kao zajedni~ke imenice
plodna zemqa, vrelo sunce, no} bez meseca
Tvoj primer
Odvojeno pisawe re~i Pravilo
Anin primer
Tvoj primer
DA 1. Futur glagola koji se u infinitivu zavr{avaju na -}i
NE kod glagola na -ti 2. Odri~na re~ca NE uz glagole
NE kod ~etiri glagola 3. Re~ca LI – kad se pita
ne bojim se ne}u, nemam, nemoj, nisam Da li? Je li?
Rastavqawe reči na kraju reda 1. Znak za rastavqawe stavqa se izme|u samoglasnika ili iza wih
ve-tar, či-ta-ti
2. Skup suglasnika treba rastavqati tako da bude lakši za izgovor
brat-stvo, škol-ski, se-stra
3. Slo`ene reči rastavqati na sastavnim delovima
iz-vaditi, naj-jači
NE Jedan glas nikada se ne prenosi u drugi red
društv-o
Zapeta (zarez) se pi{e: 1. Kada se nabraja
Volim tebe, wu, sebe.
2. Kada se odvaja: vokativ, apozicija, uzvik, re~ca
Hej, Ana, pogledaj! On me je, verovatno, razumeo.
NE ponekad, kad se ne nagla{avaju re~ce i druge re~i
On me je verovatno razumeo.
75
Uzvičnik Pravilo
Anin primer
DA 1. Iza rečenica i reči izgovorenih u uzbu|ewu ili povišenom raspolo`ewu
Kakav uspeh! Bravo! Tako si lepa!
2. Iza vokativa, imperativa i pitawa kad se izgovaraju povišenim tonom
Marko, šutiraj! Uh, šta me to uplaši?!
Crtica 1. Kad delimo re~i na kraju reda
Za-bav-na gra-ma-ti-ka
2. Kod poluslo`enica
radio-aparat
3. Izme|u dvostrukih prezimena, naj~e{}e `enskih
Anica Savi}-Rebac
4. U slo`enicama čiji su prvi delovi brojke
10-godišwica
Ta~ka se pi{e: 1. Iza obave{tajnih re~enica NE kad je re~enica u naslovu
Ja te volim. Dolazi leto
2. Iza nekih skra}enica NE kod mernih jedinica NE kad su od velikih slova NE kad su sastavqene od prvog i zadweg slova ili sloga 3. Iza rednih brojeva NE iza rimskih brojeva NE ispred drugih znakova interpunkcije
god. (godina), i sl. (i sli~no) kg (kilogram), l (litar) UN (Ujediwene nacije) dr (doktor), g|ica (gospo|ica) 5. razred; 15. 3. 2002. god. V razred; 15. III 2002. god. U 5, 6. i 7. raz. ~ita se B. Nu{i} (1864–1938).
Tri ta~ke 1. Kad je misao prekinuta 76
^ekao je, ~ekao...
Tvoj primer
Gramatika na jednoj strani
Pomozi Zoranu da sa~ini pregled, tj. da navede odgovaraju}e primere.
Glasovi Samoglasnici su glasovi: A, Suglasnici su glasovi: B, Po zvu~nosti – vrlo zvu~ni (sonanti): zvu~ni bezvu~ni Po mestu postanka: usneni zubni
nadzubni zadwonep.
predwonep.
Glasovne promene (navedi primere) Jedna~ewe po zvu~nosti: Palatalizacija: Sibilarizacija: Jotovawe: Jedna~ewe sugl. po mestu izg.: Nepostojano A: Promena L u O: Gubqewe suglasnika:
Pridevske zamenice (navedi primere) upitno-odn. su:
pokazne:
op{te:
odri~ne:
neodre|ene:
prisvojne:
Glagolski oblici (navedi primere) Aorist: Futur drugi: Imperfekat: Pluskvamperfekat: Imperativ: Potenci jal: Trpni pridev: Glag. prilog sad.: Glag. prilog pro{li: 77
Moje {aqive novine
Zamisli da izda je{ zabavne novine. Smisli zvu~no ime za wih. Napi{i ga i oboj u prostoru sa kvadrati}ima.
Urednik:
Izlazi:
Cena:
Novinski ~lanak
[aqivi strip
78
Intervju sa medijskom zvezdom
Preporu~u jemo vam kwigu
[aqiva sportska vest
Od na{eg dopisnika, iz dnevnika s putovawa
[ale
[aqivi oglasi i reklame
Rebusi
79
Kako pripremiti i odr`ati govor 1. Za govor je dobro pripremiti skicu ili ga napisati u celini. Govor ne vaqa u~iti napamet, ve} samo zapamtiti redosled izlagawa. 2. Uvod treba da bude kratak, da privu~e pa`wu, da govorniku pomogne da zadobije poverewe slu{alaca: navedi primer, do`ivqaj, pitawe, {alu, problem. 3. Izlagawem treba da se istakne glavna misao i da se navedu argumenti kojima }e se dokazati wena ta~nost (podaci, pore|ewa, citati i dr.). 4. Zakqu~ak se izvodi posle kra}e pauze kratkim i jasnim re~enicama. Treba re}i zakqu~nu misao, poruku, predlo`iti re{ewe. 5. Najboqe je govoriti prirodno, jasno, glasno i dovoqno sporo. 6. Kada se dr`i govor, treba se uspraviti, podi}i glavu i gledati pravo u publiku. Treba delovati sigurno i odlu~no. 7. Nastoj da se unese{ u svoj govor i da u`iva{ u wemu. 8. Lo{ govornik obi~no pokazuje slede}e: razmetqiv je, preduge su mu re~i i re~enice, pla~evan je, mlitav, misli da samo on sve zna, a slu{aoce potcewuje, govori sebi u bradu, pla{i se da ga publika ne}e ~uti, izviwava se, previ{e mlatara rukama i sl.
Samoocewivawe govora 1. Da li sam rekao/rekla najva`nije {to sam hteo/htela? DA/NE 2. Da li sam govorio/govorila jasno, glasno i dovoqno sporo? DA/NE 3. Da li sam se dr`ao/dr`ala uspravno i odlu~no? DA/NE 4. Da li me je publika pa`qivo slu{ala i razumela? DA/NE 5. Da li sam zadovoqan/zadovoqna svojim nastupom? DA/NE 6. [ta bi trebalo da u~inim da bi moj govor slede}i put bio boqi?
80
?
? ? ? UPUTSTVO
? ?
?
poeni
ocena
0–9
1
10–14
2
15–19
3
20–24
4
25–30
5
? ? ?
?
?
?
?
?
?
PRVA VE@BA Prezime i ime:
Odeqewe:
Poena:
Dobijeno:
Ocena:
30 Podeli re~i u ovim re~enicama na slogove.
1
Dve biqke na jednom korenu su pri jateqstvo i qubav. Jedino qubav ima nekoliko cvetova vi{e. (F. Klop{tok)
2 Navedi vi{e zna~ewa za re~i KOREN i CVET.
2
KOREN
biqke uspeha
CVET
2 Prepi{i pravilno odlomak iz romana Hajduci Branislava Nu{i}a.
Jeltitakoodro|ewamuca{pitaga gospodinprofesorneodgovara cvrcapaotkadmuca{otkadsam
3
po{aouprvirazredgimnazi jeajel totakoizsvihpredmetamuca{ili samoizmogapitaprofesornemucam kadradimgimnastikuodgovaracvrca
6
Opi{i prema ovom crte`u Anu i upotrebi stilske figure.
4
Pore|ewe: Epitet: Personifikaci ja: Onomatope ja:
82
4
Popuni tabelu u vezi s podelom suglasnika po zvu~nosti.
5 Zvu~ni Bezvu~ni
2
Odredi vrstu re~i i slu`bu re~i u re~enici.
6
Vrsta re~i
Re~enica
Slu`ba re~i
O, ti dakle ovde u ulici ima{ i tro je dobrih pri jateqa!
8
Zamisli da si na putovawu. Napi{i pri jatequ ozbiqnu ili {aqivu razglednicu s puta.
7
6
83
DRUGA VE@BA Prezime i ime:
Odeqewe:
Poena:
Dobijeno:
Ocena:
30 Ispravi sedam gre{aka u tekstu i odredi vrstu glas. promene.
U u~ilnici sam bil, gledal, slu {al i u~il. Ni{ta nisam zapamtil, samo o woj sam mislil.
1
Vrsta glasovne promene:
3 Napi{i kra}u {aqivu ili ozbiqnu vest o stvarnom ili izmi{qenom doga|a ju (npr. o tome da si stekao novog pri jateqa ili sl.).
2
6 Ispravi dve gre{ke u tekstu i odredi vrstu promene.
3
Prvo dobro sabqu navali ju ko ja se~e drvje i kamen je. (Narodna pesma Smrt vojvode Pri jezde) Vrsta glasovne promene:
3
4
84
1. Ako re{i{ slagalicu, dobi}e{ poznatu izreku.
1. Komparativ od VISOKO 2. Li~na zamenica za svako lice 3. Prezent od VIDETI (3. l. jedn.) 4. Instrumental imenice PAMET 5. Veznik za suprotnost 6. Instrumental mno`. im. OKO
2. 3. 4. 5. 6.
3
Napi{i ko je su se glasovne promene izvr{ile.
5
\a~i} je i{a o sa nekakvim pa{~etom prema devojci.
4 Sastavi kra}i novinski ~lanak o nekom problemu ili doga|a ju. Ne zaboravi da napi{e{ svoj stav o tome.
6
7 Od zadatih re~i mo`e{ sastaviti dve Geteove misli o qubavi. Poku{aj.
7
se po~etku naziva poverewem qubav U bez Nema svetlosti qubavi sunca ~oveka bez ni
4
85
TRE]A VE@BA Prezime i ime:
Odeqewe:
Poena:
Dobijeno:
Ocena:
30 Odredi slu`bu imenica u re~enici.
1
Cvet sa livade deci je radost u prole}e.
4 Napi{i jo{ neke re~i sa dugouzlaznim i dugosilaznim akcentom.
2
rúka – rýke
zíma – bõs
4 Opi{i osobu ko joj se divi{ koriste}i stilske figure.
3
Upotrebi hiperbolu:
Epitete:
Kontrast:
6 Precrtaj glas ko ji ne pripada skupu i napi{i naziv skupa glasova.
4
3
86
Slede}e predikatske rečenice svrstaj u odgovaraju}e grupe.
Nezavisne
5
muzika je čudo jer nas uzbu|uje koja osvaja sva srca najlepša je umetnost dok je slušaju razumeju je svi qudi u`ivamo u muzici iako je izvode drugi narodi
Zavisne
4
Upotrebi zadate glagole i smisli slo`enu re~enicu sastavqenu od tri proste.
voleti
pokazivati
zami{qati
6
3 Ob jasni homonime i sinonime i navedi primere.
7
Homo nimi su Primeri: Luk Skup Kupio je Si no nimi su Primeri:
veseo
. Luk . Skup . Kupio je hrabar
. . . svetao
6
87
^ETVRTA VE@BA Prezime i ime:
Odeqewe:
Poena:
Dobijeno:
Ocena:
30 Seti se imperativa ko je svakodnevno ~u je{ u {koli.
1
Volim da ~u jem:
Ne volim da ~u jem:
4 Sastavi {aqive opise {kolske zgrade (eksterijer) i svo je u~ionice (enterijer).
2
[kolska zgra da Mo ja u~io ni ca je 4 Zamisli {aqiv ili ozbiqan razgovor nekih qudi u lokalnom govoru ko ji pozna je{.
3
6
88
Smisli {ta bi svaka od navedenih li~nosti svojim `argonom predlo`ila da se mewa kako bi se lep{e `ivelo.
4 Policajac: Pred{kolac: \ak: Student: Peva~ica:
5
Pove`i zadate re~i u re~enice i upotrebi potenci jal.
5
Kad bi ose}awa – qudi Ako bih pas – reka Da je ki{a – trava
Hleb
6 Zamisli kako nasta je hleb i sastavi stihove o hlebu koriste}i trpni pridev.
7
3
5
Ako re{i{ rebuse, dobi}e{ tri glagolska oblika. Ko ja?
3
89
PETA VE@BA Prezime i ime:
Odeqewe:
Poena:
Dobijeno:
Ocena:
30 1
Dopi{i vi{e odgovara ju}ih gl. priloga sada{wih uz navedene glagole.
Ana ~ita Zoran ulazi 4 2
Probaj da smisli{ dva razgovora.
Sva|ala~ki razgovor
Pomirqiv razgovor
8
3
Zamisli da pri~a{ neku bajku i upotrebi gl. prilog sada{wi (i}i, boriti se) i gl. prilog pro{li (do}i, ~u ti).
4
90
Smisli razne poruke u imperativu, futuru drugom i potenci jalu. Zemqanima (potenci jal)
dru{tvu u odeqewu (potenci jal)
roditeqima (imperativ)
pticama (imperativ)
simpati ji (futur drugi)
nastavnicima (futur drugi)
4
9 5
Re{i ovu gramati~ku ukr{tenicu.
1 Gl. pril. pro{li (do}i) 2 Prilog za na~in / li~na zam. (dativ 3. l. mn.) 3 Nom. jedn. imen. \AK / predlog / uzvik 4 Aorist od OKASNITI (1. l. jedn.) 5 Dativ jedn. im. [AMPON 6 Nom. jedn. im. EVA / veznik / predlog / uzvik 1 Aorist gl. DO]I (3. l. mn.) 2 Pokazna prid. zamenica 3 Instrumental mn. im. [AKA 4 Veznik / prezent gl. SPATI (3. l. jedn.) 5 Nom. jedn. im. VO / predlog / ak. jedn. im. NOS 6 Vokativ jedn. im. [IRINA 7 Aorist od glagola IMATI (1. l. jedn.) / uzvik
1
2
3
4
5
6
7
1 2 3 4 5 6
5
91
INDEKS A
I
R
akcenat 39 anketa 35 antiteza 49 aorist 53
izve{taj 35 izgovor 13 imenice gra|ewe 8 funkcija 46 imperativ 61 imperfekat 58–59
reklama 24 re~ vi{ezna~nost 15, 19 izgovor 13 mo} 68 odvojeno pisawe 75 osnovno i preneseno zna~ewe 52 rastavqawe re~i 75 slu`ba u re~enici 46 tu|e re~i 54 re~enice 41–42, 46–48 re~eni~ni ~lanovi 47
B bajka 58–59
V
J
veliko slovo 74 vest 27 vi{ezna~nost re~i 15, 19
jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti 17–18 jedna~ewe suglasnika po mestu izgovora 28–29 jotovawe 25–26
G glagoli gra|ewe 9 glagolski oblici li~ni 72 neli~ni 72 prosti 71 slo`eni 71 glagolski pridev trpni 65 glagolski prilog pro{li 69 sada{wi 67 glasovi izgovor 13 podela 12, 16 glasovne promene 17, 32, 34 govor 10, 11, 32, 37, 56, 80 gradacija 70 gra|ewe re~i 6, 7, 8, 9 gramatika 4, 77 gubqewe suglasnika 36
D dnevnik 18
E eksterijer 57 enterijer 57
@ `argonizmi 64
Z zamenice pridevske 51 zapeta 75
92
S
lokalizmi 62
sa`imawe samoglasnika 38 samoglasnici 12 sibilarizacija 23 sinonimi 40 slogovi 12 slu`ba re~i u re~enici 46 suglasnici podela 15, 16
N
T
nepostojano A 31 novine 78–79 novinski ~lanak 30
ta~ka 76 tri ta~ke 76 trpni glagolski pridev 65 tu|ice 54
K komunikativna re~enica 48 kontrast 49 kontrolni zadaci 82–91
L
O oglas 22 opisivawe 57 osnovno i preneseno zna~ewe re~i 52
P palatalizacija 20–21 pismeni sastav 14 pismo slu`beno 73 pitalica 3 pluskvamperfekat 60 podela re~i na slogove 12 potencijal 63 pravopis 74–76 predikatske re~enice 48 predlog 54, 57 pridevi gra|ewe 9 funkcija 46 pri~a 43–45 promena L u O 33
U uzvi~nik 76
F futur drugi 55
H hiperbola 49 homonimi 40
C crtica 76
[TA MISLI[ O GRAMATICI 6? 6? RAZMISLI I ODGOVORI: 6? (zaokru`i) 1. Da li ti se dopada Gramatika 6? DA NE ONAKO 2. [ta si najvi{e voleo/volela da radi{ u ovoj kwizi? (zaokru`i) a) da ~ita{ o jeziku i jezi~kim pravilima b) da pi{e{ razli~ite sastave v) da odgovara{ na pitawa i re{ava{ zadatke g) da re{ava{ ukr{tenice i rebuse d)
3. [ta si od navedenih navedenih oblika oblika pisawa nau~io/nau~i nau~io/nau~ila la da pi{e{? (zaokru`i) DNEVNIK
OGLAS
NOVINSKI ^LANAK
REKLAMU ANKETU
PISANI SASTAV IZVE[TAJ
BAJKU
VEST PRI^U
4. Da li si nau~io/nau~ila da govori{ pred odeqewem? a) da ispri~a{ {alu b) da iznese{ predlog v) da iznese{ svoj stav o nekom problemu g) da odr`i{ govor o zadatoj temi d)
5. Da li si zadovoqan/zadovoqna svojim znawem iz srpskog jezika? DA
NE
ONAKO
6. Napi{i {ta bi, po tvom mi{qewu, trebalo vi{e da radi{ iz srpskog jezika u narednoj godini.
}ao! Vidimo se u 7. razredu!
Potpis 93
SADR@AJ 1. .......................................................................................................................................................................................................... 3 Zašto učimo gramatiku ........................................................................................................................................................... 4 Lepa reč gvozdena vrata otvara ........................................................................................................................................... 5 Gra|ewe (tvorba) reči ............................................................................................................................................................. 6 Gra|ewe imenica ........................................................................................................................................................................ 8 Gra|ewe glagola i prideva .................................................................................................................................................... 9 Moj prvi govor: O gre{kama ......................................... 10 .................................................................................. .................................................................................. .................................................................. ......................... Glasovi srpskog jezika ........................................................................................................................................................... 12 Ve`be za pravilan izgovor glasova ................................................................................................................................ 13 Pismeni sastav .......................................................................................................................................................................... 14 Podela suglasnika ................................................................................................................................................................... 15 SETI SE ŠTA SMO NAUČILI .......................................................................................................................................... 16 2. ........................................................................................................................................................................................................ 17 Glasovne promene. Jednačewe suglasnika po zvučnosti ........................................................................................ 17 Dnevnik ......................................................................................................................................................................................... 19 Palatalizacija .......................................................................................................................................................................... 20 Oglas ............................................................................................................................................................................................... 22 Sibilarizacija ........................................................................................................................................................................ 23 Reklama .......................................................................................................................................................................................... 24 Jotovawe ......................................................................................................................................................................................... 25 Vest .................................................................................................................................................................................................. 27 Jednačewe suglasnika po mestu izgovora ..................................................................................................................... 28 Novinski članak ....................................................................................................................................................................... 30 Nepostojano A ..............................................................................................................................................................................31 Prom Pr omen ena a L u O ...............................................................................................................................................................................33 SETI SE ŠTA SMO NAUČILI .......................................................................................................................................... 34 3. ........................................................................................................................................................................................................ 35 Izveštaj ........................................................................................................................................................................................ 35 Gubqewe suglasnika ................................................................................................................................................................. 36 Poka`i svoj stav: Ja odlu~ujem ............................................................................................................................................. 37 Sa`imawe, izjednačavawe i razjedna~avawe samoglasnika .................................................................................38 Akcenat .......................................................................................................................................................................................... 39 Bogatstvo jezika: Sinonimi i homonimi .........................................................................................................................40 40 Rečenice ....................................................................................................................................................................................... 41 Nezavisne i zavisne predikatske rečenice ............................................................................................................... 42 Kako da napišem priču ........................................................................................................................................................ 43 Slu`ba (funkcija) reči u rečenici ............................................................................................................................... 46 Iskazivawe rečeničnih članova ...................................................................................................................................... 47
Komunikativne i predikatske rečenice ....................................................................................................................... 48 Hiperbola .................................................................................................................................................................................... 49 Kontrastt ili antiteza ...............................................................................................................................................................49 Kontras 49 SETI SE ŠTA SMO NAUČILI .......................................................................................................................................... 50
4. ....................................................................................................................................................................................................... 51 Pridevske zamenice ................................................................................................................................................................ 51 Osnovno i preneseno značewe reči ................................................................................................................................ 52 Značewe i gra|ewe glagolskih oblika – aorist ....................................................................................................... 53 Tu|e reči (tu|ice) .................................................................................................................................................................... 54 Futur drugi ................................................................................................................................................................................ 55 Po{tuj tu|a ose}awa ..................................................................................................................................................................56 Opisiv Opi sivawe awe ... ..... ............................................................. 57 ...................................................................................................................... ........................................................................................................... ................................................ Imperfekat (pre|a{we nesvr{eno vreme) ...................................................................................................................58 58 Pluskvamperfekat .................................................................................................................................................................. 60 Imperativ ili zapovedni na~in ........................... 61 ......................................................... ........................................................... ........................................................... ...................................................... ........................ Lokalizmi .................................................................................................................................................................................... 62 Potencijal ili mogu}i na~in ...............................................................................................................................................63 63 @argonizmi ................................................................................................................................................................................. 64 Trpni glagolski pridev ........................................................................................................................................................ 65 SETI SE ŠTA SMO NAUČILI ......................................................................................................................................... 66 5. ....................................................................................................................................................................................................... 67 Glagolski prilog sadašwi .................................................................................................................................................. 67 Reč ................................................................................................................................................................................................... 68 Glagolski prilog prošli .................................................................................................................................................... 69 Gradacija ....................................................................................................................................................................................... 70 Prosti i slo`eni glagolski oblici .............................................................................................................................. 71 Lični i nelični glagolski oblici ................................................................................................................................. 72 Slu`beno pismo ........................................................................................................................................................................ 73 Pravopis Pravo pis na tri stra strane ne ......................................................................................................................................................... 74 Gramatika na jednoj strani ................................................................................................................................................. 77 Moje šaqive novine ............................................................................................................................................................... 78 Kako pripremiti i odr`ati govor ................................................ 80 ............................................................................................... ...................................................................................... ....................................... KONTROLNI ZADACI I ZADACI ZA TAKMIČEWE Prva ve`ba .................................................................................................................................................................................. 82 Druga ve`ba ................................................................................................................................................................................. 84 Tre}a ve`ba ................................................................................................................................................................................. 86 Četvrta ve`ba ............................................................................................................................................................................. 88 Peta ve`ba .................................................................................................................................................................................... 90 Indeks .............................................................................................................................................................................................92 [ta misli{ o Gramatici 6?..................................................................................................................................................93 93
prvo izdawe autor
dr Simeon Marinkovi}
ilustrovao Andrej Vojkovi} recenzenti
lektor
prof. dr @ivojin Stanoj~i}, Filolo{ki fakultet, Beograd mr Aleksandra Stani}, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti Jelena Angelovski, profesor srpskog jezika i kwi`evnosti, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Pan~evo mr Aleksandra Markovi}
likovni urednik Du{an Pavli} grafi~ko oblikovawe izdava~
Dragica Din~i} Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik Slavica Markovi} za izdava~a {tampa tira` copyright
mr Qiqana Marinkovi} Publikum 15.000 © Kreativni
centar 2008
CIP - Kaталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:811.163.41(075.2) МАРИНКОВИЋ, Симеон
Граматика : српског језика за шести разред основне школе / [аутор Симеон Маринковић ; илустровао Андреј Војковић]. - 1. изд. Београд : Креативни центар, 2008 (Београд : Публикум). - 93 стр. : илустр. ; 26 cm (Креативна школа) Кор. ств. насл.: Граматика 6. - Податак о аутору преузет из колофона. - Тираж 15.000. Регистар. ISBN 978-86-7781-668-1 COBISS.SR-ID 150556684
Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u шестом razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00375/2008-06.
