Milovan Glišić predstavnik je podvrste srpskog realizma – folklornog realizma. Polazeći od usmene tradicije, Glišić se, kao pripovedač, razvijao pod političkim uticajem Svetozara Markovića i knjievnim uticajem ruski! realista, pre svega "ikolaja "ikolaja Gogolja. "apisao je dvadesetak pripovedaka, pripovedaka, tematski podeljeni! u tri vrste# socijalno$!umorističke, koje čine i najveći deo njegovog nevelikog opusa, folklorno$fantastične, folklorno$fantastične, i idilične. Glišić je u svom knjievnom radu često koristio koristio !umor i satiru. "jima je on, polazeći od %itni! oso%ina realističkog metoda, izvajao na veoma plastičan način celi niz likova, ocrtao značajne društvene pojave i procese, osvetlio neke oznake epo!e, %ez koji! %i ona ostala knjievno nedovoljno uo%ličena, pa i osiromašena, i u!vatio %oje presudne za prodorniju strukturalnu analizu i celovitiju sliku sredine. Preteno je u tim delima reč o selu, ali su se odnosi i pojave, uzroci i posledice, tako i toliko isprepleli i usloili da se palanka i selo često nalaze u istom ivotnom diskursu. &ezani neraskidivim koncima me'uso%ni! srodnosti i naklonosti, ali još i više razjedinjeni antagonizmima surove %or%e oko novčane moći, selo i grad, kao i u ivotu, u Glišićevim pripovetkama se susreću uglavnom prilikom suko%a me'uso%ni! interesa. Svoja dela Glišić je stvarao na motivima koji su %ili prirodni odjeci društvene stvarnosti. (, zelenašenje, %irokratski sistem, kulturna kulturna zaostalost, primitivizam, parazitski način ivota popova i učitelja, du%oka ukorenjenost sujeverja u narodu – ne samo njegovom neo%razovanom delu, raznovrsni i mnogovrsni poroci u ljudima i u nji!ovim odnosima, kao značajne oznake stvarnog ivota tog vremena, protkali su Glišićev tekst gorčinom istinolju%ivog svedočanstva i odredili njegovu suštinsku knjievnu prirodu. Po širini i prostranstvu tematskog o%u!vatanja značajno, moda i najznačajnije najznačajnije mesto u Glišićevom delu zauzima pripovetka Glava šećera. )ompoziciono nejedinstvena, ona sadri više odvojeni! i raznorodni! *premda tokom radnje me'uso%no ipak povezani!+ tema i više pripovedački! motiva, sastavljajući svoju celinu od ovlaš povezani!, ponekad tonom i du!om različiti! epizoda, ali je sinteza oni! oso%ina kojima će Glišić naj%olje odraziti društveno$ ekonomska i moralna previranja, i posrtanja jedne sredine i jednog vremena. d ironične %ezazlenosti do satirične jetkosti, od suvog realističkog podatka do učnog karakterološkog uopštavanja, Glava šećera je istovremeno anegdotski snimak jednog doga'aja, doga'aja, ali i glo%alnog glo%alnog procesa procesa raslojavanja raslojavanja sela, istorija istorija propadanja propadanja seljaka i slika udruenog delovanja %irokratske vlasti i seoski! -interedija-. ela pripovetka je u rasponu dveju krajnosti# na jednoj strani seljaci govore o kaznama na ne%u, u večnosti, koje će stići kaišare i zelenaše, a govore to radi svoje ute!e, radi vlastitog olakšanja, jer pravde na zemlji nema, a na drugoj je ona !učna i %učna slava seoskog ćate /avida 0zlovića, sa skupom parazita i nasilnika. 1zme'u ta dva krajnja ru%a svoje pripovetke, Glišić je smestio likove i doga'aje, jednu neveselu fa%ulu i jednu potresnu optu%u. 0 portretu kapetana Sarmaševića ironija se rascvetala do raskoši, zazvučala je 2nijim akcentima privida jedne stvarnosti. Pod ugla'enom spoljašnošću kapetanovom, pod maskom ulju'enog ponašanja $ što %i tre%alo da predstavlja društveni i socijalni napredak $ krije se opak i gramziv du! %irokrate. 3aj du! će pronaći nov način glo%ljenja seljaka, ra2niran u svojoj formalnoj
ispravnosti, gledanoj spolja, i u unutrašnjoj igri, tvrdoj i surovoj, kojom se iskrivljuje zakon, izopačavaju odnosi i zloupotre%ljava poloaj. )apetan, kao predstavnik vlasti, zaduen da sprovodi pravo i pravdu, predstavljen predstavljen je *kao i u ivotu tog do%a+ kao potpuna suprotnost onome što %i tre%alo da %ude. 4ormalno pravo se pomera prema ličnim potre%ama samog kapetana i njegovi! prijatelja nauštr% pravde, i poštenja. 3u je ironija pripovedača prelazi u satiru, gorku i prodornu. )ada govorimo o karakteristikama Glišićeve pripovetke, govorimo o odlikama folklorno$realističke seoske pripovetke. Svetozar Marković je u svojim programskim delima govorio o značaju istinitosti u knjievnosti, i Glišić se toga, vernije od ostali! srpski! realista, drao. n je izvore za svoje pripovetke nalazio u stvarnim doga'ajima iz srpski! sela, koje je zatim o%likovao po uzoru na anegdote iz usmene tradicije, i na kraju k raju i! proširivao uvo'enjem u situaciju, gde je davao predistoriju predistoriju likova, opisivao i!, i stavljao u kontekst kontekst tadašnje društvene situacije. Glavna tema Glišićevi! pripovedaka je suko% patrija!alni! vrednosti, oličeni! u liku seljaka, i %irokratije, autoriteta, vlasti, oličeni! u likovima koji tu vlast sprovode i oni! koji od te vlasti, kao paraziti, pro2tiraju na račun seljaka. 0 !umorističkim pripovetkama 56ilo za ognjilo7, 58aspis7, 59loslutni %roj7, iz ti! suko%a seljak izlazi kao po%ednik, nadmudruje svoje socijalno nadre'ene protivnike, i tako pisac ismeva socijalno jačeg, pode2niciji pode2niciji nepravednog. nepravednog. 0 pripoveci 56ilo za ognjilo ognjilo7, 7, seljaci &itomir &itomir i 3iosav 3iosav %ivaju prevareni od ćir 3rpka, lokalnog trgovca, me!andije i prevaranta, pa odlučuju da oni prevare njega, tako što mu prodaju njegove vrljike, plotove. 0 58aspisu7, učitelj "ikola i Sava, opštinski pisar, izvrgaju ruglu kapetana Paju, i pre svega %irokratski sistem koji on predstavlja, a koji je nee2kasan i pravi štetu. 0 59loslutnom %roju7, Mojsilo Pupavac, zelenaš, %iva prevaren, odvojen od svog novca, u!apšen, i kanjen %atinjanjem. Moglo %i se reći da Glišić, u najvećem %roju svoji! pripovedaka, prikazuje seljaka kao poštenog čoveka koji, kada %iva primoran da uzvrati na nepravdu, pokazuje da je moralno i intelektualno nadmoćniji nadmoćniji od pokvarenog autoriteta, autoritet a, koji gotovo uvek %iva nasamaren i kanjen. 3o 3o nije slučaj u pripoveci 5Glava šećera7, koja sadri naju%edljivije odlike Glišićevog pripovedačkog opusa, ali i najveća odstupanja od očekivanog. :ik seljaka 8adana u najnezavidnijem je poloaju u odnosu na seljake seljake iz ostali! Glišićevi! Glišićevi! pripovedaka. pripovedaka. n se se previše zaduio da %i izgradio kuću za svoju porodicu, samim tim on nema mnogo mogućnosti da se iz te situacije izvuče. 3ako'e, u drugim pripovetkama, Glišić jasno odvaja poštenog junaka od pokvarenog pokvarenog negativca, uvek jednog, ostavljajući mogućnost za o%račun. 0 5Glavi šećera7 imamo dva negativna junaka, kapetana Sarmaševića i zelenaša 0zlovića, a druge tipske likove koji kod Glišića mogu %iti pozitivni, negativni i neutralni, kao što su učitelji i popovi, ovde nalazimo kod 0zlovića na slavi. 3ako Glišić gradi nemoguću situaciju za seljaka koji ne moe pronaći zaštitu ni od koga. 6to se tiče kazne za negativnog junaka, 8adan u%ija 0zlovića, ali z%og tog čina odlazi na ro%iju, što ne izgleda kao neka po%eda, i još preko toga, drugi negativni junak, kapetan Sarmašević, do%ija sve što poeli, čak i na račun svog nekadašnjeg saveznika ;uke.
Socijalni aspekt realizma ogleda se i u karakterizaciji likova. Pripovetke Milovana Glišića uglavnom prikazuju %or%u izme'u društveni! slojeva. 9ato je karakterizacija likova tipska, društveno reprezentativna. )ao glavni, izdvajaju se lik seljaka, koji je uvek pozitivan, uvek negativni likovi zelenaša i prevaranata, kapetana i pisara,dok likovi kmetova, popova popova i učitelja, učitelja, zavisno od situacije, situacije, mogu %iti pozitivni, negativni ili neutralni.
njegovoj predistorij predistoriji. i. Stari kapetan je predstavnik starog sistema, tako'e tako'e malo priglup i ne zna da reaguje a da ne konsultuje propise. 0 tom smislu, vrlo je zanimljiv kapetan Maksim Sarmašević, lik iz 5Glave šećera7, za koga Glišić naglašava da je vrlo lep, mlad i uredan čovek. )ao paralelu, pisac uvodi i starog kapetana, >akova >akovljevića, koji je stalno kasnio, %io jako neuredan, i čija je kancelarija smrdela na rakiju. "a prvi pogled, ovakav 2zički opis odudara od karaktera kapetana Sarmaševića, koji je – pokazaće se $ loš čovek i negativan lik, i samim tim moe izgledati da je ovde Glišić odstupio od svoje standardne formule. (li naprotiv. 4izički izgled kapetana Sarmaševića potpuno je u skladu sa predstavom mladog kapetana koji dolazi na poloaj i koga seljaci vide kao po%oljšanje u odnosu na pret!odnog. Me'utim, ispod te poštene i integritetne fasade krije se pokvareni i po!lepni um. 4izički izgled kapetana Sarmaševića, u smislu karakterizacije, je njegova lepa i uredna fasada? forma koja je u suprotnosti sa suštinom njegovog karaktera. @lementi fantastike nisu česti u realističkim pripovetkama. )od Glišića su oni prikazani različito. 0 pripoveci 5Posle devedeset godina7, vampir i lov na vampira opisan je sasvim u realističkom maniru? mitsko je stavljeno u granice realnog, stvarnog doga'aja. Postojanje vampira nikoga ne čudi, to je deo tog sveta i tako je i opisano, tako se i likovi a i narator op!ode prema tome. Sa druge strane, Glišić u većini drugi! pripovedaka natprirodnom pristupa kao sujeverju, a u to uključuje i neka religiozna verovanja. 3ako, u pripoveci 5"i oko čega7, Glišić nam ironično saopštava kako je pop čitao molitvu da mu petoro prasadi ozdravi pa je, za!valjujući tome, samo četvoro umrlo, a ostali preiveli. 0 58aspisu7, 58aspisu7, pop u%e'uje seljake da otkopaju na!oče i zakopaju ga na drugom mestu. )asnije %a%e prepričavaju strašne zvuke koji su dolazili od Simičine kuće. 0 ovim pripovetkama Glišić verovanje u natprirodno tretira sa ironijom, i koristi sujeverje za slikanje mentaliteta seoske sredine i kulture. "egde izme'u ova dva načina prikazivanja fantastičnog, nalazi se fantastično u pripoveci 5Glava šećera7. 8adanov susret sa crnim detetom dat je u realističkom maniru, kao u pripoveci 5Posle devedeset godina7. (li, dok niko ne sumnja da je Stra!inja zaista video vampira, 8adanu niko niko ne veruje. Pre Pre epizode sa crnim detetom, mi vidimo da je 8adan pio u me!ani, i da je tamo slušao 5priče sve strašnije i strašnije7 o zlim silama. 3u opet Glišić ismeva sujeverje, pa kada 8adan upita seljaka koji je pričao priču da li je on video te %ukagije, on odgovara 5"isam ja, ali su mi kazivali %aš ljudi koji su gledali...7 )ada 8adan, posle svi! ti! priča i ko zna koje količine rakije, sretne crno dete, čitaocu ostaje nejasno da li se to zaista desilo. 8ealistički 8ea listički prikaz nam govori jedno, a da je u pitanju sujeverje govori nam, osim naravno zdravog razuma, i to što ;uko i kapetan ismevaju 8adanovo o%jašnjenje uz konstataciju da je on stalno pijan, kao i epizoda u kojoj 8adan vidi crno dete a njegov kum Mata ne. 3retman fantastični! elemenata je i ovde drugačiji nego u ostalim pripovetkama Milovana Glišića. Speci2čnost 5Glavešećera7 je i korišćenje pripovedanja u prvom licu, na samom kraju pripovetke. 8ealizam nalae pripovedanje u trećem licu i prisustvo
sveznajućeg pripovedača da %i se odrala istinitost dela. Pa ipak, Glišić ostavlja ;uki – kao svedoku koji pojačava istinitost pripovedanja pripoved anja $ da ispriča epilog ove pripovetke kako %i kroz su%jektivno izlaganje čoveka koji je tako'e izvukao de%lji kraj, ne ipak tako loš kao 8adanov, prikazao kako su ovi doga'aji uticali na seljake. 8adan je doveden na ivicu propasti pre nego što je upao u psi!ičko rastrojstvo i u%io 0zlovića, dok kapetan nastavlja da uzima novac od naroda, kao skriveno, a u stvari vrlo javno. "a ovo seljaci reaguju tako što sede u me!ani, piju, i pričaju o tome. /re glavu spuštenu spuštenu i nadaju se da neće i nji! nji! da zadesi ista takva sud%ina, umesto umesto da se postaraju da se to ne desi više nikome. )ako to uraditiA )ako protiv kapetana koji tre%a da te štitiA )ako protiv učitelja koji tre%a da te naučiA )ako protiv popa koji tre%a da %rine o te%iA vakva atmosfera ostaje u me!ani, i na kraju pripovetke 5Glava šećera7, najreprezentativnije a opet najjedinstvenije pripovetke Milovana Glišića.
:iteratura# 51za%rana dela7, >ovan Skerlić, 5"arodna knjiga7 =eograd, BCDE.g. 5Glava šećera7, Milovan Glišić, 5"arodna knjiga7 =eograd, EFF.g.
