Floberova Floberova teorija bestrasnosti bestrasnosti zasniva se na parnasovs parnasovskoj koj teoriji; teoriji; insistiranj insistiranjee na primatu primatu forme forme nad sadržinom. Ideja o nesvrhovitosti umetnosti i Benžamen Konstan; 180! filozof! pisa"! politi#ar! prvi formulisao parolu l$art pour l$art. %oman Adolf . &arnasov"i' umetnost je superiorna u odnosu na stvarnost! prirodu; lepota je samo u artifi"ijelnosti! artefaktu. (o je i postavka Bodlera ) Veštački rajevi* i Flobera. +no,i su isti"ali Floberovu op#injenost nehumani humanim m svetom svetom!! veta# veta#kim kim predme predmetim timaa )nakit )nakit!! no nonja nja!! arhit arhitekt ektura ura*; *; npr. npr. /uka#! /uka#! Istorijski roman! Brombert. /uka# to povezuje povezuje sa sklonou sklonou Flobera ka dekadenti dekadentizmu! zmu! estetizmu' estetizmu' pokret koji se javio u Fran"uskoj Fran"uskoj dosta rano! a zatim se iri u dru,e evropske književnosti. Fran"uskoj je u bliskoj vezi sa parnasov"ima. 2voje idejne osnove ovaj pokret nalazi u Kantovoj esteti"i ) Kritika moći suđenja! 1340*' #ist estetski doživljaj zasnovan je na nezainteresovanoj kontempla"iji predmeta. 5a dekadentne umetnike uti#e i &oovo shvatanje da je najuspelija ona pesma napisana radi sebe same 6 pesma po sebi. metni#ko delo je najvredniji proizvod ljudsko, duha i samo sebi dovoljno! ne trba da ima svrhu iznad sebe samo,; jedina svrha' da bude formalno savreno 6 lepo i da postoji. 7ekadentizam u Fran"uskoj po#inje sa (eofilom otjeom' pred,ovor romanu Gospođica Mopen. (eorija da umetnik živi isklju#ivo za svoju umetnost )Flober' 9reli,ija lepo,:*! povla#i se iz svakodnevno, života. (ermin dekadencija prvobitno je zasnivan na osobinama književnosti u periodu opadanja ,r#ko, i rimsko, "arstva; zrela kultura koja se polako približava svom kraju. 7ekadenti su smatrali da se i evropska kultura kraja 14. veka nalazi na istom stupnju kao i pozna rimska! vizantijska. ato su i teme #esto istorijske. otje otje u pred,ovoru pred,ovoru za Bodlerovo Bodlerovo Cveće zla 18<8. ponavlja iste stavove i sumira ih. 2redinja ideja dekadentno, pokreta je suprotstavljanje umetnosti i prirode )bioloke prirode! i prirode #oveka; u smislu normalnosti 6 prirodan! normalan! npr. seksualno ponaanje*. =isoko artifi"ijelan stil! #esto je predmet bizarno! neobi#no! preterivanja preterivanja or,anske! na,onske na,onske prirode u #oveku. Iskrivljuje Iskrivljuje se ono prirodno ponaanje #ovekovo! uzrujavaju se #ula. 7ekadentizam je na vrhun"u pro"vata u poslednje dve de"enije 14. veka. >n,lesku je ove ideje preneo =olter &ejter )?. =ajld! 2vinburn! /. 7žonson*.
Mario Prac, Agonija romantizma Flober se kao i parnasov"i zanimao za istoriju i ?,ista Konta )možda zbo, želje da poeziju u#ine objektivnom*; ili za hriansku mitolo,iju! mada nisu bili reli,iozni' (ri pri#e. 5asuprot svojim na#elima Flober se #esto identifikovao sa svojim likovima! #ak i fizi#ki; to je bio na#in nje,ovo, pisanja. ?dvratnost prema temati"i svakodnevno, života; Flober se ,rozio 9,omile: )Bodler*. >kskluzivnost umetnosti' nije namenjena irokoj publi"i; zahtevi umetniku. 9?d svih laži umetnost je najmanje lažljiva: 6 umetnost pruža be, u lepu stvarnost. (enden"ioznosti umetnosti Flober suprotstavlja radni stil! ne,ovanje forme. &ismo od 1<. 1. 18@' 9knji,a ni o #emu:; 92til je apsolutni na#in da se stvari vide:. Flober napada normativizam naturalne i realisti#ke kole ar,umentima da predmet nije bitan. Ipak i u nekim pismima zastupa neodvojivost sadržaja od forme' strukturalisti#ko shvatanje. )04. 18A<* Flober Flober je bio nezado nezadovol voljan jan bio,ra bio,rafsk fskim im pristu pristupom pom )2ent)2ent-Bev Bev** i so"iol so"iolok okim im )Ipoli )Ipolitt (en* (en* i otro otro je kritikovao tu vrstu kritike! zalažui se za kritiku koja bi bila anatomija stila! fiziolo,ija postupka; nau#no zasnovana! kon"entrisana na delo! na#in pisanja.
&ribližiti prozu stihu )sintaksi#kom or,aiza"ijom*! nova kon"ep"ija koju uvodi Flober. %ealizam Flobera 6 u uerbahovom smislu. 2artr' maskirani lirizam! subjektivizam. 97vostruki Flober: 6 romanti#ar i realista; Cenri 7žejms' oseaj za stvarno i oseaj za romanti#no.
Floberova privrženost romantizmu u bitnim pitanjima poetike ' Iz jedne tanke! obi#ne teme stvoriti umetni#ko deloD 6 romanti#arska ideja; umetnik je alhemi#ar koji iz ne#istoe života stvara lepo. 5užnik je Eubrivo za umetnost! umetnik je batovan koji u truležu nalazi lepotu. Kon"ep"ija lepo, kao sublima"ije ružno,! o#ajanja 6 kreativne transforma"ije to,a u lepotu proizlazi iz romanti#arske poetike ali je i li#na karakteristika Flobera! nje,ov duhovni etimon. +ario &ra" kao simbol romanti#arske lepote uzima lepotu meduze 6 spoj lepote i užasa. Kod Flobera je #est spoj #ulno ushienje i memento mori.memento mori. %omanti#arska ideja lepote užasa 6 epa dama !ez milosti. ranoj prozi Flober preuzima romanti#arsku kon"ep"iju lepote' užasni i fas"inantni prizori. kasnijim prizorima ti motivi probijaju! dosta su stilizovani i pri,ueni' s"ene umiranja u Gospođi "ovari! lik slep"a u . delu romana; pa i u jo kasnijim vidi se sklonost ka patolokom 6 detalji bolesti. Brombert isti#e Floberovu opsednutost erozijom života! smru kao delu života. #itavom Floberovom opusu postoji kontinuitet opsesivnih tema i motiva! ali one bivaju #esto modifikovane i u semanti#kom smislu. Novembar je karakteristi#an za pitanje ,eneze Floberovo, stila' tema preljube i žene koja #ezne za idealnom! apsolutnom ljubavlju ali ne uspeva da je ostvari. &rostitutka +ari je tip žene koja se javlja kao junakinja kasnijih romana' las"ivna prostitutka i #ista devi"a' ,-Ea Bovari i prva verzija #entimentalno$ vaspitanja! u dru,oj verziji je podeljena na dva lika. +arija i >ma' konkretne li#nosti! detinjstvo na selu! samoa! meavina senzualnosti i misti"izma; spajanje erotsko, i reli,ijsko, )motiv romanti#arske provinijen"ije*. 92trast i vrlina: 6 motiv preljube; žena na kraju ubije de"u u muža a sebe otruje kad je ljubavnik napusti' klie! topos )%ifater* 6 u 18. veku u Fran"uskoj rasprava o tipi#nim karakterima. 2lu#aj del +ar' po ane,doti izvor ospoEe Bovari! po 7i Kanu. 5eki tvrde da ovaj roman prati zaplet afere /afaž! iz +emoara ,-Ee /odovine! koje je napisala &radijeova žena.2am Flober je neposredno pre rada na romanu bio na putu po Bliskom Istoku' pismo /uju Bujeu o tri predmeta koji su svi isti po neutoljivosti ljubavi; trea tema se preobrazila u -Eu Bovari. %oman je prvo po#eo da izlazi u nastav"ima 18
Složenost romana Gospođa Bovari: Kompozi"ija' pravilno! ritmi#no smenjivanje s"ena 6 dramskih prikaza i opisa. %oman nije ,raEen po prin"ipu dramsko, zapleta. ?pis 6 iterativni perfekat! zna#i ponavljanje. 5ovina u ,raEenju romana. 2pe"ifi#na primena narativne perspektive' po odreEenom redosledu smenjuje se ta#ka ,ledita )Han %use*. 2imboli#ni detalji! likovi. amerke Floberovoj pripovednoj tehni"i' du,a#ka ekspozi"ija romana! nesrazmera uvoda i ostatka dela' na to je ukazivao i sam Flober 6 materijalna nesrazmera.
%oman namee #itao"u u#malost e,zisten"ije; jedna od naj#eih re#u u romanu je dosada; stilskim sredstvima do#arava se u#malost! usporenost! #ama. 2luži se i ponavljanjima. /abok' u romanu se smenjuju s"enski i panoramski elementi; funk"iju ovo,a /abok vidi u pružanju razli#itih perspektiva 6 pi#eve i ta#ke ,ledita likova. li ovo nije jedina funk"ija! primarna je da se #isto narativnim sredstvima do#ara ritam! proti"anje vremena u romanu ) roman vremensku dimenziju dobija samo u aktu #itanja*. ?vu dimenziju Flobera otkrio je prvi &rust u vezi sa jednom epizodom 2entimentalno, vaspitanja. 2menjivanjem ritma Flober do#arava proti"anje vremena. 5a tome insistira i Brombert' tehnika je stavljena u službu do#aravanja emotivno, doživljaja.
Spoljašnja kompozicija: (ri dela! u svakom su kontrastirane po dve klju#ne epizode. seoska svadba i bal opera"ija i opera u %uanu vožnja ko#ijama i s"ena umiranja! a,onije entralno po,lavlje! na,laeno u dramskom smislu 6 poljoprivredna izložba. 2amo ta epizoda ,raEena je po prin"ipu kontrasta 6 mnotvo telesa! veselje i udvaranje. %itmi#ko smenjivanje meEusobno kontrastiranih epizoda. 2am Flober ,ovorio je o efektu simfonije! kontrapunkta koji je želeo da ostvari. (opos po#etno, pripoveda#ko, neznanja i#ezava sredinom 14. veka )kasni 7žejms*. 7va osnovna tipa incipita )po#etka romana*' * svojstven klasi#nom! balzakovskom romanu! spoljanja fokaliza"ija B* roman @0. veka! izostaje konven"ija spoljanje fokaliza"ije s po#etka romana; odmah imenovanje junaka! ili ,a ozna#ava li#nom zameni"om 9on:. Henet' u istoriji fran"usko, romana je zamenjeno B u olinom "iklusu )@0 pripada tipu ! 1A tipu B' %len*
en,leskoj književnosti u poslednjim de"enijama 14. veka! 7žejms do "ostonaca 6 tip ! ve od %rinceze Kazamasime dominira tip B! poslednja romana u prvoj re#eni"i imenuju junaka a zatim preuzima nje,ovu ta#ku ,ledita. (akav 7žejmsov kanon in"ipita je dominantva norma romana @0. veka. Jtan"l' zameni"a . li"a na po#etku ukazuje na fik"ionalni karakter teksta. Gospođa "ovari & #entimentalno vaspitanje & "uvar i %ekiše ' tenden"ija zamene balzakovsko, in"ipita ne#im dru,a#ijim. Balzakove 9didakti#ke pripreme: su spore 6 prelaz iz spoljanje na unutranju fokaliza"iju; kod Flobera je taj prelaz brz )po#etak #entimentalno$ vaspitanja' samo prva re#eni"a je fokalizovana spolja! dru,a re#eni"a' vizuelna ta#ka ,ledita je poverena junaku! trea' uvid u unutranji doživljaj 6 9da ot#ami:*. G'đi "ovari okvirni in"ipit je duži! bliži balzakovskom tipu pripovedanja! ali ima odstupanja od balzakovske norme. Han %use' #udno 9mi: vrlo brzo nestaje )preuzima se Jarlov fokus*; . li"e jednine. MI služi Floberu da fiksira spoljanju ta#ku ,ledita! da je personifikuje! da joj konkretan oblik; Flober namerava da tradi"ionalno, neznan"a sa po#etka balzakovsko, romana bar približno identifikuje. 5e postoje objektivne istine 6 stvarnost se per"ipira iz li#ne perspektive; stil je na#in da se stvari vide; istina ima onoliko vidova koliko ima posmatra#a. Balzak ne uspeva da zamaskira sveznajue, pripoveda#a; neidentifikovani fokus 6 to Floberu deluje disonanto. 2vaka ta#ka ,ledita je romansijerska! a to smeta Floberu zbo, ideala bestrasno, pripovedanja. (o balzakovsku konven"iju nije mo,ao potpuno da odba"i ve je nastojao da je modifikuje. Gospođa "ovari bliža je tradi"ionalnom na#inu pripovedanja; perspektiva se postepeno iri! ta#ke ,ledita smenjuju se kao i kod Balzaka. Balzakovski sa(et pre$led ! predistorija kue Bovari 6 nema fokaliza"ije! ta#ka ,ledita samo, pripoveda#a.
#entimentalnom vaspitanju pripoveda# ne prima fokus na sebe. 2a spoljanje fokaliza"ije direktno na unutranju 6 neto sasvim novo u romanu. 5ema nefokalizovano, pasaža. (u je na,oveten in"ipit B. ?dstupanje ' nema meanja razli#itih fokusa; dosledno sprovoEenje fokusa - nikada se isti prizor ne predstavlja i spolja i iznutra. Čistota postupka najvažniji je preduslov lepote forme. Buvar i &ekie' parodira konven"iju spoljanje fokaliza"ije s po#etka romana! razotkriva sveznajue, pripoveda#a 6 autorsku personu. &anoramski prikaz 6 pojava junaka 6 spoljanja fokaliza"ija' naiz,led ispunjena konven"ija; si,nali' @ junaka! ali ko ih vidi Bulevar je pust. 2misaoni kontekst je izmenjen; parodiranje balzakovske konven"ije. adatak otkrivanja identiteta junaka poveren je njima samima.
Funkcija simbolini! detalja Brombert' 9relativni simboli:- ispunjavaju odreEenu tematsku ulo,u! ostvaruju se unutar pri#e! ne ukazuju na neto izvan kao u simbolizmu. /ajtmotivska funk"ija' semanti#ki povezuju epizode; tematska funk"ija; detalji mo,u da budu i na,ovetaji 6 ven#ani buket prve Jarlove žene! posuda sa arsenikom. (ipi#no za Flobera' funk"ija izostalo, autorsko, komentara; opisi! pejsaži i sl. /abok' Flober ipak iznosi svoje miljenje ali ne sa toliko re#i; nekad je stav is"a vrlo moralisti#ki' "rkvenjal poziva /eona i >mu da vide freske strano, suda i paklaD Histen #isti blato sa >minih ljubavnih sastanaka 6 sa "ipela. Ironi#an kontrast! Flober se time #esto služi' iz,ubljena 9vikontova: tabakera; nije potreban nikakav autorski komentar da razotkrije zbivanje. Han-&jer %iar' "rana i konzumiranje !rane ?pisi ,ozbi! obeda! svetkovina na kojima se jede 6 služi stvaranju utiska izvesne #ulnosti! telesnosti! vul,arnosti 6 kod %ablea opis svatovske ,ozbe! simbol primitivizma! loe, ukusa. Ironi#an kontrast >minoj romanti#arskoj #ežnji za duhovnim apsolutom. animanje za hranu! varenje 6 sredinja tema Gospođe "ovari je neutoljiva ,lad za nedostižnim. >ma nikad nije sita! zadovoljna. >pizoda poljoprivredne izložbe! dana na rableovski na#in 6 svetkovina telesno,. >mina predstava o idealnoj ljubavi 6 platonska ljubav. Gukstapoziranje' sam kontekst otkriva prave %odolfove namere; on ,ovori ono to >ma želi da #uje. Ga,ode u dvor"u 6 >mini snovi o luksuzu! aristokratizmu; supa od luka 6 ironi#no vraanje u stvarnost. Flober stalno insistira na opisima obeda Bovarijevih 6 mali porodi#ni rituali. 7a bi bez mno,o komentara #itao"u predo#io duevno stanje junakinje' prvo dosada pa onda ,aEenje 6 razvoj >mino, doživljaja. živanje u hrani kraj >mino, samrtni#ko, odra' simbolizovana pobeda života nad tra,edijom 2tarobinski' slike telesno,! materijalno,! predmetno, lieno, duhovnosti simboli#no ukazuju na 9nitavilo #ula: 6 ispraznost telesno, koje odnosi pobedu nad duhom' >ma je pozitivan lik jer jedina teži idealu )tako je shvata i Bodler*. &o 2tarobinskom ideal je poražen. >ma je tra,i#na junakinja. 2va semanti#ki klju#na po,lavlja data su kao s"ene - izmeEu su pripoveda#ki izvetaji 6 sažeti pre,ledi; njihova funk"ija izmeEu ostalo,! da pribave psiholoko opravdanje za epizode koje unose preokret u >min život. %ežija epizoda razotkriva >min motiv 6 plai se da propusti jo jednu priliku ) %udolf*. 2ama >ma ne razlikuje svoje knjike snove od svojih stvarnih poriva! banalnih. uerbah' Flober sreEuje >mine utiske! osea se dvostruka perspektiva; ironija 6 osnovni pripoveda#ki stav. Bla,onaklon je prema Jarlu i >mi 6 9siroti:.
Građenje dijalo#a %azli#ito je od balzakovske norme' dijalozi su retki! u Gospođi "ovari naro#ito u prvom delu romana! klju#ne s"ene nisu date u dijalozima! ispripovedane su )izuzetak je! možda! poljoprivredna izložba! ali i tu imamo unutranji monolo,*. Flober je bio svestan zna#aja dijalo,a u stilskom smislu' treba da budu dinami#ni! pre"izni 6 da ta#no izražavaju ono to lik hoe da kaže! da budu pitoreskni 6 verni idiolektu lika.
1 6 moraju da budu 9kao u životu: @ 6 da budu napisani sutinski književnim stilom (ehnika pisanja mora da bude tako veta da #itala" prestane da je primeuje. a efekat prirodnosti potrebna je 9složena mehanika:. Kako postii dobar stil kad jezik likova nije dovoljno književno zanimljiv 6 oni se služe frazama! trivijalnostima. +ožda ih zato i ima malo. 7ijalozi moraju da sadrže nijanse smisla 6 9polutonove:; omo,uiti #itao"u da i#ita smisao! ali samo stilskim sredstvima' ,de ,od je to mo,ue! dijalo, treba zameniti indirektnim stilom! neutralnim ,ovorom 6 neupravni ,ovor! doživljeni ,ovor i nara"ija. 7irektnim ,ovorom treba pisati samo klju#ne s"ene i to to je manje 6 taj stil nije dobar jer ne komuni"ira polutonove. 7ijalozi su is"epkani! razmena replika je brza! nema uvoEenja dijalo,a! ali je velika raznovrsnost deklarativnih ,la,ola.
$oživljeni #ovor 6 prevod nema#ko, termina; ili slobodniLindirektni stil 6 bukvalan prevod fran"usko, termina. Bali je 140@. prvi otkrio ovaj stil' slobodan od deklarativnih ,la,ola i veznika; nema deklarativnih ,la,ola! ,ramati#ko . li"e! prilozi mo,u da i,raju važnu ulo,u! pokazne zameni"e si,nal su da se prelazi na perspektivu subjekta iskazivanja )si,nal doživljeno, ,ovora*. &ripovedanje u . li"u u kojem se navode misli ili re#i junaka bez oznaka direktno, ,ovora. en,leskom se i vremena menjaju! obavezno je menjanje prilo,a. ramati#ki je blizak direktnom! upravnom ,ovoru! a po sadržaju neupravnom. Bali je smatrao da se ovaj tip javlja u svakodnevnom ,ovoru. (o je ispravio . (ibode' pis"i su preneli tehniku iz svakodnevno, ,ovora! zaotrili odlike i usavrili kao pripovednu tehniku. Jpi"er se priklonio (ibodeu. %asprava se prenela u 5ema#ku' psiholo,isti#ki odnos prema ovoj tehni"i ) >rlebtereder*. +ar,erit /ips nala je tu tehniku u ruskoj književnosti. (a tehnika se javlja krajem srednje, veka! po#etkom renesanse ali sporadi#no! prvi bolji primer u fran"uskoj književnosti u %usoovom )milu; tehnika podesna za reprodukovanje mentalnih stanja. Gavlja se tek u romanu 14. veka! 7žejn ?stin; Flober ju je prvi sistematski razvio! svesno 6 indirektni stil; u 5ema#koj (omas +an. 5aro#ito je svojstvena modernom romanu. astao je i pomislio' 97a li sam ovde ju#e video automobil: astao je i upitao se da li je ovde prethodo, dana video automobil. astao je. 7a li je ovde ju#eLprethodno, dana video automobil &o Baliju slobodni stil pisa" koristi kad želi da komuni"ira zna#enje dru,a#ije od izre#eno,. 5em"i smatraju da je doživljeni ,ovor kao i direktni! to je odba#eno. Jpi"er' doživljeni ,ovor je tehnika mimikrije! #uje se i ,las pripoveda#a i lika; to je u,lavnom prihvaeno. 7orit Kon! *ransparent Minds %si!onaracija 6 pripoveda# sažima doživljaj lika i formulie ,a. >n,leskoj do pre @0 ,odina nije bilo termina za ovu tehniku. 7orit Kon predlaže narrated monolo#ue . >n Benfild; %oj &askal predlaže termin slobodni! indirektni ,ovor. ?snovna karakteristika je po njemu da pisa" uspeva da do#ara dvostruku perspektivu u jednom iskazu. +ar,aret /ips' retori#ka pitanja su indikatori doživljeno, ,ovora. Karakteristi#no za Flobera' >mina perspektiva 6 9on:M Jarl! neutralna perspektiva 6 9Bovari:M Jarl. doživljenom ,ovoru re#eni"a je #esto elipti#na.
(ibode' u fantazijama Floberovih likova ima toliko detalja da su psiholoki neverovatni; psiholoka verovatnost nije "ilj! ne,o je "ilj istai stil; =aleri' 9Flober je opijen sporednim:. 5a isti na#in fantaziraju Frederik i >ma. =idi uerbah! +imezis. %oj &askal' takva tehnika raEa dvosmislenosti! ne znamo #iji sistem vrednosti podupire iskaz! nikad nismo si,urni. 7oživljeni ,ovor ima velike stilske i semanti#ke implika"ije; Flober ih je prvi bio svestan i namerno ih iskoristio. Gezi#ka sredstva sama omo,uavaju ironi#nu distan"u. %oj &askal smatra da se ova tehnika kasno javlja jer #itao"i nisu bili spremni za nju )primer iz Fildin,ovo, 7žozefa >ndrjusa! ili 2tendal 6 fusnote*. &is"i 14. veka vie nisuhteli da podilaze publi"i pa se nisu obazirali na to. Sadržinska &unkcija dijalo#a Brombert' dijalozi su retki jer ne služe isti"anju sukoba! stanovita likova; u tradi"ionalnom romanu dijalo, je sredstvo individualiza"ije karaktera. Funk"ija dijalo,a u Gospođi "ovari' da banalnou su,eriu nemo,unost uspostavljanja autenti#ne komunika"ije meEu likovima. vek se ima utisak da niko niko, ne slua. Indikator doživljeno, ,ovora može biti i prezent ) i u srpskom*. &o novijim teorijama )%oj &askal* taj prezent ,ubi temporalnu vrednost i dobija dru,u 6 ,nomsko zna#enje )opta konstata"ija*. (o zapažanje podstaklo je Kete Cambur,er da razvije svoju teoriju o vremenima u epi"i' o$ika knji(evnosti. &o njoj je #ista fik"ija samo pripovedanje u . li"u! u 1. li"u preterit zadržava svoju temporalnu vrednost. Kako pisati autenti#no istroenim jezikom =ažna tema za Flobera! o tome svedo#i i najobimniji autorski komentar u ospoEi Bovari' >ma i %udolf ve#na monotonija ljubavi. Flober odstupa od svoje narativne forme! intervenie 6 zbo, to,a je mesto ispunjeno semanti#kim poten"ijalom. utenti#no oseanje ne može se jezikom izraziti 6 problem ne samo Floberovih junaka ne,o i pis"a. ?ri,inalan stil uslovljen je ori,inalnom vizijom sveta 6 &rust. >ma i paroh Burnizjer' ironija! burleska! karikatura. /ik paroha je tipiziran! kao i veina likova u romanu. ?me 6 tip nadobudno, malo,raEanina; /eon! %udolf 6 romanti#ni ljubavnik! Jarl! >ma 6 pre"iznije stereotipovi! na to ukazuje i %ifater' poziva se na pojam interteksta )blisko Gausovom 9horizontu o#ekivanja:*! tradi"ija N so"iolekt. =eina Floberovih likova preuzeta je iz kulturne i drutvene tradi"ije Floberovo, vremena. (ada je bio popularan žanr psiholoka mono,rafija! kratki psiholoki portreti; 9Fran"uzi po njima samima: 6 iz 18A0-e! zbirka mono,rafija! npr. portret seosko, u#itelja! paroha! preljubni"e i sl.
'posiopeza 6 fi,ura uzdržanosti; iz )neide' anno seOuoP Flober svesno preuzima "itate iz manje poznatih dela! kako bi kod #itao"a izazvao o#ekivanu reak"iju. 5ajvie sli#nosti ima kada je re# o >mi! tj. ? temi preljubni"e' ona prvo #ita sentimentalne romane na osnovu kojih stvara iluzorne predstave- knji,e je navode na preljubu; supru, je ne,ativa"! moralan je ali je u svakom dru,om po,ledu inferioran ženi. 2vi koji je okružuju moraju ispatati ,rehe preljube. 92lobodni motiv: 6 ko#ija sa navu#enim zavesama koja juri kroz ,rad6 metonimija za preljubu ) i kod Balzaka; Fera,oso' junakinja nije izvrila preljubu! vozila se u zatvorenoj ko#iji*. Flober je temu i na#in uobli#avanja likova preuzeo iz so"iolekta! ali %ifater ne kaže zato.
(lementi komino# Flober je isti"ao da dijalo,e treba pisati stilom komedije! a narativne pasaže stilom epopeje. Brombert' Flober se služi razli#itim komi#kim efektima' ,roteska 6 lik slep"a! svadbeni kola#! poljoprivredna izložva; najvie ima burleske' ,rubost karikiranja likova i situa"ija' odlazak u operu; trivijalno i nisko predstavljeno je sa dozom ironijske ozbiljnosti 6 i roman u "elini ima tu "rtu.
%oman se pre može odrediti kao tra,ikomi#an. a Flobera je karakteristi#no meanje stilova! paralela sa +on Ki,otom )Cari /evin! Brombert*. 2li#nost' sukob stvarno, i ima,inarno, sveta; u stilskom smislu su parodije odreEenih književnih vrsta! proizvode tra,ikomi#ne efekte. /evin' >ma je ženski don Kihot' #itaju isuvie knji,a )%ifater' 9knji,a o opasnostima proze:*. %azlike' u odnosu prema idealu romanti#ne ljubavi 6 za 2ervantesa viteka avantura! za Flobera strasna ljubav. 2tilska sli#nost' Flober se obra#unava sa idealom romanti#ke ljubavi sentimentalnih romana pomou ljubavne intri,e )parodija*. 7on Kihotove avanture su intelektualne a >mine emotivne. ato su im kontrastirani likovi razli#iti' 2an#o o ?me. 7on Kihot ima po,renu predstavu o svetu a >ma o sebi samoj! sebe zamilja dru,a#ijom ne,o to jeste! to prerasta u osobinu bovarizam' Brombert' sli#nost je u samokriti#koj tenden"iji! primeri su dvosmislenosti i parodije! ali ipak zadržavaju dozu latentno, idealizma. >ma je žrtva sopstveno, idealizma! podsmevamo joj se ali ona zadržava odreEeni oreol tra,i#nosti! ipak u njenoj težnji za nemo,uim ima neto to treba uvažavati. ?stali likovi su sasvim prizemni; nijedan od njih nije sposoban da sanja )Bodler*! samo >ma uspeva da postoji i u nekoj dru,oj dimenziji osim u materijalnoj; njen nedostatak je u tome to ne uspeva da ostvari iluzije )?me pobeEuje*. (u je tra,i#nost >mino, lika. 5a vie mesta u romanu vidljiva je Floberova simatija prema >mi' 9jadna žena:! 9sirota dua:... >ma je tra,i#ki usamljena! jedina se buni protiv u#malosti! ima sna,e da se bori za svoj ideal! pokuava da uradi neto 6 u tome je njena veli#ina. Brombert' po,reno je o,rani#iti zna#enje romana na >min lik. (reba uzeti "elu situa"iju 6 na to upuuje kompozi"ija )roman po#inje uvoEenjem Jarla! epilo,*. Funk"ija produženo, uvoda 6 uvesti ,lavne teme romana! prikazati lik spolja bez sveznajue, pripoveda#a. Funk"ija produženo, epilo,a' tematska funk"ija 6 isti#e se ideja o uzaludnosti ne,ovanja bilo kakvo, ideala u malo,raEanskom! banalnom svetu; ,lupost odnosi pobedu nad idealizmom; formalisti#ka tuma#enja 6 suprotno uvodu! ta#ka ,ledita klizi sa unutra na spolja! poslednja re#eni"a 6 perspektiva samo, pis"a' prezent indikator autorske ta#ke ,ledita po strukturalisti#koj teoriji )spenski*; perspektiva spolja-iznutra-spolja 6 izolovanost sveta romana. %ifater' zbo, interteksta. Brombert' Flober nije želeo da predstavi kao tra,i#an poraz idealizma' "ilj umetnosi je da bude uzviena i hermeti#na. 5ovi oblik tra,edije' tra,i#no je u odsustvu ono,a to bi se mo,lo smatrati tra,i#nim; odsustvo utehe! katarze. 7a li je u savremenom kontekstu mo,ue tra,i#no delo
Bestrasno pripovedanje 2i,nali posredno, autorsko, komentara' ironija! simboli#ni detalji! tehnika doživljeno, ,ovora 6 omiljeno Floberovo stilsko sredstvo. Flober je stilskim! jezi#kim sredstvima prenosio svoj stav. 5a planu kompozi"ije 6 9režijske indi"ije: )Brombert*! kao da se iza leEa junaku uspostavlja veza pisa" 6 #itala"! pa #itala" zna vie o junaku od nje,a samo, iako sve posmatra iz junakove perspektive. 7irektni autorski komentari su u klju#nim epizodama i veoma su kratki' nemo jezika 6 opsesivna tema za Flobera. 8. ,lava! . deo 6 traženje nov"a rui ljubavD 2enten"e su izrazito moralisti#ke! ukazuju na distan"iran i kriti#ki stav pis"a prema uvreženim drutvenim vrednostima. (ehnika doživljeno, ,ovora omo,uava dvostruku perspektivu' i unoenje u svest junaka i distan"iranje; udvajanje ta#ke ,ledita! 9 te!nika dvostruko# #lasa: 6 %oj &askal' unutranji doživljaj iznesen je tako da je #itala" svestan da mora da se distan"ira od sistema vrednosti koji poidupire dati
doživljaj. Iz raskoraka u sistemu vrednosti proizlazi ironija )impli"itni pi#ev komentar*. &i#eva ta#ka ,ledita ostaje superiornija.
Meta&ore! poređenja! to je Flober nastojao da izba"i; poreEenja preuzimaju ulo,u autorsko, komentara! zato ih je mno,o ostalo. Henet! 9 -lo!erova ćutanja: )14<<. u' -i$ure* tradi"ionalnoj prozi opis je u službi nara"ije; ima funk"iju eksplikativno, okvira! dodatno objaenje za neko zbivanje! ponaanje. ?pis je semanti#ki relevantan 6 prati pri#u i dodatno isti#e njena osnovna zna#enja. Kod Flobera naj#ee nije uslovljen samim eksplikativnim okvirom )izuzetak je opis Gonvila*. Qesti su primeri opisa osamostaljenih 6 9dramski i psiholoki nemotivisanih: koji se samostalno razvijaju! na tetu radnje koju otežavaju 6 9suspenduju:. (ežita su na elementima koji su sa ,ledita samo, zbivanja irelevantni. Kao da dovode u pitanje smisao ispri#ano, 6 2alamba' pripovedanje je podreEeno deskrip"iji. (aj efekat suspendovanja ja#i je na pozadini dramske radnje ) Gospođa "ovari*. Go jedna važna funk"ija je u pomeranju semanti#kih na,lasaka 6 sen#iti smisao zbivanja spe"ifi#nim implika"ijama. Kaler' opisi su semanti#ki funk"ionalni i 9koherentno orkestrirani:. 2treme istom "ilju! istom optem zna#enju! analo,ni su u semanti#kom po,ledu. Floberov opis donosi nevane! sporedne detalje' di Kan 6 9parazitske re#eni"e:. &ojedini elementi opisa kao da su slu#ajno izabrani. =aleri o opisima u 9 Iskušenju sveto$ Antonija :' kao da je pripoveda#! na tetu ono, to je ,lavno! opijen sporednim. Qesto pojedini elementi opisa nisu ni koherentno povezani 6 pojedini prizori koji nemaju zna#enja. ?slanjajui se na Bartovu ideju o kodovima možemo rei da se opisi opiru tuma#enju u klju#u tradi"ionalno, romana balzakovsko, tipa. 7va osnovna interpretativna klju#a' empirijski kod rekupera"ije 6 detalji iz opisa tuma#e se povezujui ih u uzro#ne veze simboli#ki! metafori#ki 6 nema uzro#ne veze. na#enje opisa je lako dostupno zahvaljujui ovim kodovima 6 pis"i nekad izri#ito upuuju #itao"a na njih )npr. Balzakove teorije o frenolo,iji*. &rimenjeni na Flober opis oni ne vode nikud! ili rezultiraju neadekvatnom rekupera"ijom. 2li#nosti Floberovo, i Balzakovo, opisa su posledi"a na#ina #itanja 6 sutinske sli#nosti nema. Kao da Flober na,omilavanjem detalja izbe,ava smisao 6 Kaler. opisu nema objedinjujue, tematsko, na#ela. Koherentnost Balzakovo, opisa vidljiva je i na planu stila! jezika. Balzak stvara utisak #itljivosti predo#eno, sveta' tematski okvir i kataloko razvrstavanje. Flober svoj opis or,aizuje po prin"ipu raznovrsnosti! parodije. %azliku izmeEu Flobera i Balzaka možemo uo#iti u sinoptikim momentima 6 trenu"i kad se pripoveda# distan"ira i ,leda na zbivanje. Kod Balzaka je to obi#no pi#evo viEenje! a kod Flobera ostajemo na povrini. Kod Balzaka svaki detalj ukazuje na ptiji refern"ijalni okvir; svaki detalj ispunjava o#ekivanje! potvrEuje se važnost interpretativnih kodova koje #itala" primenjuje. Floberova 9opijenost sporednim: spre#ava #itao"a da mu priEe na tradi"ionalni na#in 6 Floberov opis nema jedinstveno zna#enje! nita ne ,ovori. pitanje se dovodi strate,ija #itao"a u tuma#enju' tradi"ionalni kodovi ne daju rezultate. Flober parodira tradi"ionalna o#ekivanja #itao"a; parodira sam na#in #itanja. &osmatran iz u,la saznanja o devijantnosti Floberovo, opisa! taj opis dobija dru,o zna#enje. ?snovno pravilo fik"ije 6 osmiljenost. (o Flober pokuava da razbije 6 #itao#evu potrebu da pripie smisao nekoj fik"iji; ni u romanu ni u životu nema nikakvo, smisla; opisi su,eriu 9 sliku ništavila u samom srcu postojanja:. ?pisi i ne treba da komuni"iraju nikakvo kona#no zna#enje. ?pis uvek iz,leda nekoherentno! proizvoljno! lien neko, zna#enja 6 iz tradi"ionalno, u,la ,ledano. apravo postaje nosila" neko, dru,o, smisla 6 ako pravila #itanja rekonstruiemo iz damo, teksta.
Henet! -lo!erova ćutanja )14<<* aklju#"i kompatibilni Kalerovim. >pizoda vožnje ko#ijom kroz %uan! /eona i >me' vrto,lava brzina. ?pisuju se samo pejsaž i ko#ijake reak"ije! nema opisa samo, zbivanjaunutra 6 zbivanje sa velikim dramskim nabojem zamenjeno je opisom ,radsko, pejsaža! detalja irelevantnih za zbivanje. realisti#kom romanu opis je uvek dat iz ne#ije perspektive )ili spoljanja fokaliza"ija na po#etku i kraju 6 okvir*. (a#ka ,ledita nije definisana )star"i u "rnim kouljama! brljan* 6 ko ,ovori Henet 6 ovaj opis pripada samom pis"u. 95epomi#ni ,ro plan: deluje efektno 6 stvara se utisak odla,anja pripovedanja o samom do,aEaju. Ima se utisak da se opis osamostaljuje! na tetu dramske radnje. tim trenu"ima zaustavljanja radnje javlja se sam pisa"! superiorna autorska persona. ahvaljujui takvim opisima )star"i* epizoda se #ita u izmenjenom zna#enju. ?pisi su samo jedan od efekata kojima Flober ukazuje na dublja zna#enja. Henet' svedo#e o Floberovoj ljubvi prema kontempla"iji. =aka stvar! samo ako se dovoljno du,o posmatra! sadrži u sebi beskraj zanimljivih pri#a. Kaler ukazuje na 2artrovo tuma#enje epizode vožnje ko#ijama )9&orodi#ni idiot:! na ruskom i en,leskom*. Insistirajui na irelevantnom opisu Flober dehumanizuje svoje junake! odri#e im status subjekata i pretvara ih u objekte! predmete! #ije je ponaanje uporeEeno sa kretanjem 9tekih kola:; prikazujui /eona i >mu samo spolja! #itao"u je uskraena mo,unost da se sa njima identifikuje i zbivanje odredi prema njihovoj perspektivi. (o su,erie Floberovu zlonameru da likove pretvori u lutke kojima manipulie ruka nevidljivo, režisera. svetlu 2artrovo, zaklju#ka o dehumaniza"iji Henetovo tuma#enje se može dopuniti i modifikovati. ?samostaljivanje opisa ima mno,o konkretnije semanti#ke odredni"e od ono, koje im daje Henet )ljubav prema kontempla"iji*. Floberova opijenost sporednim svedo#i o hladnoj! esteti#koj kontempla"iji kojom se pisa" distan"ira od zbivanja. Floberovo bestrasno posmatranje ljudskih strasti #ini jo stranijom indiferentnost kojom se predo#ava banalna pri#a o preljubi i neautenti#na ljubavna epizoda 6 ima surovosti; nema saoseanja! humanosti u pripoveda#evom stavu. 5ije u pitanju samo ironija! niti sarkazam! ve potpuna ravnodunost. Henet pravila tradi"ionalno, pripovedanja uzima kao prirodni narativni kontekst u kome Floberovi opisi deluju divijantno. Isto i Kaler. Floberovi opisi zato stalno izneveravaju o#enivanja! Kaler 6 utisak da se opis ne uklapa )ili barem ne jednostavno* u tematsku "elinu pri#e. 7ovodi se u pitanje svaki standardni model interpreta"ije! kod kao kod. Otkud kontrast između Balzakovog i Floberovog opisa:
&rvo! narativni tekst je jezi#ka tvorevina koja poseduje razli#ita ilokutivna obeležja ' razli#ite vrste! tipovi! ,ovornih iskaza )opis! komenta! pripovedanje #isto* 6 termin preuzet iz lin,vistike )teorija ,ovornih #inova ?stin*. 5jihov meEusobni odnos je akav da u romanu dominantno mora biti pripovedanje! a ostala obeležja su podreEena 6 to je norma tradi"ionalno, realisti#ko, romana! 9neobeleženo reenje: za svaki pripovedni žanr. (ipski primer je Balzakov roman! semanti#ki neutralniji u smislu da je prila,oEeniji normi. #itavoj klasi#noj romanesknoj tradi"iji opis je uvek u službi pripovedanja ili 2H>( &%>/>7! I(>%(I=5? &%I&?=>75j>' jedanput se pripoveda o zbivanju koje se u polosti deavalo na isti na#in )termin Heneta*; %>&>(I(I=5? &%I&?=>75j> 6 o jednom zbivanju pripoveda se vie puta; u romanu toka svesti! epistolarnom. Iterativno pripovedanje 6 >mina svakodnevi"a u (ostu; imperfekat su,erie o tom tipu pripovedanja. 2in,ulativno pripovedanje )standardno* 6 jedan do,aEaj jednom pripovedan.
Kod Flobera iterativno pripovedanje razvija se na ra#un sin,ulativno,. Go (ibode je primetio donekle a,ramati#ku #estu upotrebu imperfekta! #ak i kad je o#i,ledno da ne stoji. (o je znak pi#eve ta#ke ,ledita! po Henetu. a >mu su i fantazija i realnost podjednako žive )imperfekat*. (ibode smatra to ženskom karakteristikom! ali Henet smatrada to nije psiholoke prirode! niti je ženska "rta 6 na isti na#in mata i Frederik! to ukazuje na pi#evo prisustvo; sam Flober se preputa fantazijama! romanti#arskoj "rti. )Kod &rusta je odnos iterativno, i sin,ulativno, izokrenut 6 sin,ulativno je podreEeno iterativnom.* Henet otkriva i spe"ifi#ne jezi#ke kate,orije kojima se Flober služi u opisu! karakteristi#ni stilski postupak' ponekad u neki duži opis da u prolom vremenu umee prezent )npr. (ajferova or,ija*. &rust je prvi zapazio neobi#nu upotrebu prezenta' preokret u pripovedanju. &ripovedajui o stvarima koje prolaze Flober neo#ekivano umee ,la,ol u prezentu kojim 9obasjava jasnom svetlou: prizor koji je opisan; prizor je izdvojen iz toka vremena koje sve odnosi. Flober iz svakodnevne stvarnosti izlazi u jednu trajniju stvarnost. austavljeni prizori 6 prezent im daje univerzalniji karakter od niza do,aEaja koji su ispripovedani. &ojedini prizori su neprolazni i univerzalni. +ra#ni prizori javljaju se u trenu"ima kada su ljudske strasti! život na vrhun"u 6 memento moriD može biti autorski stav. +akabristi#ko razmiljanje koje vodi poreklo od =ijona. (o je ono to 2artr naziva pi#evom zlom namerom. (akav je opis slep"a u ospoEi Bovari. ?n peva pesmu %etifa de la Bretona )blizak 2adu*. Brombert 6 pesma aktualizuje temu romana. 2lepa" je simbol' nitavila #ula! pobede stvarnosti! materijalno,. (o je kamuflaža za autorsku interven"iju. Henet' Floberovi prezenti su spe"ifi#no narativne fi,ure! devija"ija neutralno, balzakovsko, pripovedanja. li prezent u kontekstu preterita nije samo narativna fi,ura ne,o i odstupanje na #isto jezi#kom planu teksta. ato je prezent u Floberovom pripovedanju 9obeležena: kate,orija )Gakobson*; kod Balzaka bi se javilo neko neutralnije vreme. ato ima veliku semanti#ku pre,nantnost 6 semanti#ka #vorita u Floberovom romanu. (a#ka ,ledita osamostaljenih prizora je problematizovana! ambivalentna )doživljeni ,ovor*! pa je mo,ue Henetovo tuma#enje )da je to ,las pis"a*. Bart takoEe smatra da opisi zaustavljaju pripovedanje. (o kritikuje Balova' u opisu radnja napreduje po svom unutranjem planu )primer opisa %uana! .deo ,lava *; >min put iz Gonvila u %uan. 5ije prisutna samo >mina perspektiva; ta#ka ,ledita je dvostruka! istovremeno i iz perspektive samo, pripoveda#a. Indikatori su razli#iti' >mina ta#ka ,ledita' indikatori su prostorni! vizuelni! #ulni! auditivni. Indikatori pripoveda#eve ta#ke ,ledita nisu per"eptibilne! #ulne prirode; dati su na metafori#nom planu teksta; intelektualnom; sa,ledava "elinu. +onotonija! sku#enost! melanholija! prolaznost 6 na te motive ukazuju karakteristi#ni atributi koji imaju prepoznatljivo simboli#no zna#enje. (e slike treba #itao"u da su,eriu isto to mu su,eriu takve i dru,e sli#ne slike u romanu 6 monotoniju >mino, života. &ripoveda#ev ,ovor ona #ita na planu metafori#nih slika; u nedostatku ,lasa on se time služi da iz,radi optu atmosferu; to je pomeano sa utis"ima same junakinje. ?sim ove dve perspektive ona smatra da postoji i trea 6 >mine projek"ije u idealni svet. ?pis korespondira jednim delom sa >minim fantazijama. Flober daje sliku %uana kakvu >ma želi da vidi. a tu treu perspektivu nema ar,umenta"ije u samom tekstu. 5a tom mestu %uan je pre jo jedan simbol neuspeha ne,o ,rad iz snova. &ejzaž ,rada daje se sa ne,ativnim konota"ijama 6 mi ,a per"ipiramo u klju#u pmelanholije! monotonije' pripoveda#eve ta#ke ,ledita. ?pis ovde služi kao neka vrsta autorsko, komentara! indirektno,; ima funk"iju ironije! doživljeno, ,ovora. opisu %uana smenjuju se kretanje i nepokretnost. Isto se deava i u >minom duhovnom životu! e,zaltiranost i melanholija se smenjuju. (o je okosni"a #itave fabule! osnovni obraza" ponaanja ,lavne junakinje. Gedino lo,i#ko razreenje je smrt ,lavne junakinje 6 da bi izala iz kru,a ve#ito, ponavljanja isto,. 2to,a ovaj opis sadrži 9pri#u u pri#i:! #itavu pri#u romana i nje,ov kraj. 2li#no je i sa dru,im opisima 6 radnja se prenosi )njena strukturalna shema* na jedan vii plan ,de se takoEe razreava.
)arnel* The Novel In France
/ivisova"! "lose readin,; kriterijum vitalizma 6 književno delo ora da afirmie univerzalne humanisti#ke vrednosti; ne sme da bude pesimisti#no! zato ne "eni Flobera ali mu ne pori#e vetinu u pisanju' 9najvei majstor koji je ikad praktikovao pisanje proze:. Flobera vidi kao izvor svih na#ina pripovedanja uvedenih u prozu od sredine 14. veka. 2rž pre-floberovsko, romana je bila narativna' zanimljiva fabula! pripovedanje o nizu do,aEaja! a psiholo,ija se razvijala u službi pripovedanja o do,aEajima 6 sli#nim ili vernim nekoj stvarnosti. ?d Flobera zna#enje romana je sadržano u razraEenoj! komplikovanoj mreži razli#itih meEusobno povezanih slika! koje! uzete zajedno! odražavaju atmosferu! oseanje! raspoloženje koje je pisa" nastojao da predo#i. 7o,aEaji sami po sebi vie nisu bitni! treba do#arati odreEen doživljaj sveta )Floberov doživljaj u "elini*. ato se Flober služi dru,i tehnikama 6 doživljeni ,ovor. 2til Flobera toliko okupira 6 nema izdvojenih slika! svaka se uklapa u mrežu! 9umu: simbola! svaka re#eni"a je ili odjek ili na,ovetaj 6 to se razotkriva u pažljivom #itanju. 9Juma simbola:' za (arnela je simbolizam kod Flobera dru,o; pomou slike! obi#no vizuelne! zamenjuje se neposredno iskazivanje oseanja! duhovnih stanja junaka. &rust je to prvi uo#io 6 Floberov impresionizam. 5ema unutranje motiva"ije! daje se samo slika. (aj postupak izvrio je o,roman! presudan uti"aj na kasnije pis"e! prozaiste i pesnike! npr. imažisti! >zra &aund! preko nje,a (.2.>liot. nutranja vrednost Floberove metafizike dovoEena je u pitanje. Bitnija je veza meEu njima i funk"ija koju one vre 6 da zamene ekspli"itno. &o (arnelu Flober nije dobar psiholo, 6 likovi mu nisu dovoljno psiholoki uverljivi i produbljeni; ne produbljuju nae znanje o ljudskoj psiholo,iji! za razliku od 2tendala! &rusta. >mo"ije su banalizovane! svedene na kliee' 9fi,ures in the pattern:. 2poredni likovi su individualizovani samo do odreEene mere. ?snovni prin"ip njihove individua"ije je prin"ip ponavljanja 6 po ponavljanju odreEenih ,luposti postaju prepoznatljivi kao tip. Qest je i postupak ale,oriza"ije 6 izbor imena' Bovari ),ovedina! ,ovedo! pa pristaje Jarlu*; Burnizjen )o,rani#en! ,lup*! ?me )#ove#uljak! u ne,ativnom smislu' #ovek malih vrednosti*. 2vi likovi su tipizirani! nedostaje im psiholoka dubina. 5ajja#a strana Floberovo, pripovedanja je stil. Sentimentalno vaspitanje 7ru,e dve su simboli bra#ne i mondene ljubavi. =eza sa žene je profana"ija idealne ljubavi i ideala! prostitu"ija sr"a po Brombertu jedan je od osnovnih tema romana! i na planu politi#kih deavanja. %oman je zavren krajem maja 18<4; krajem te ,odine umro je 2ent-Bev a da nije pro#itao roman. (ibode' pisan za 2ent-Beva! po nje,ovom ukusu' roman kao o,ledalo odreEeno, perioda. Kritike su bile izrazito ne,ativne kada se roman pojavio' preterani realizam! ne valja kraj! slabost kompozi"ije; 9monstruozni pesimizam:. Flobera brane ola! Horž 2and; nadovezuje se na #itavu romanesknu tradi"iju temom sna o slavi i ljubavi i propadanju ideala. 2til su neki hvalili kao novinu Flobera 6 bestrasnost i 9beskrajna trezvenost: u opisivanju oseanja! to rezultira 9surovim prikazom stvarnosti: 6 ola. Flobera su naj#ee kritikovali za nemoral; videli su ,a kao 9destruktivno, mizantropa:; 9skandalozni: kraj romana. I neki kasniji kriti#ari )Cenri 7žejms* stajali su na istom stanovitu. 7žejms ovaj roman smatra možda najveim Floberovim promaajem; Frederik je obi#an i nezanimljiv! roman je 9hladan kao smrt: 6 ispražnjen od emo"ija.
