Садржај
1
Производни пр програм La Lafarge 5
2
Реф ефер ерен ентн тни и обје објект кти и грађ грађен ени и Laf Lafar arge ge цем цемен енти тима ма 15
3
Стандарди који се примењују за испитивање и из избор саставних компоненти бе бетона 25
4
Бетон – препоруке за справљање и уградњ дњу у 45
5
Трајност бетона и могући дефекти 57
6
Иновативни бетони из Lafarge групе 75
Драги партнери, Веома смо поносни што можемо да вам представимо Lafarge приручник за бетон за 2012 годину Приручник је базиран на искуствима из Lafarge групе, као и онима које је тим маркетинга сакупио на домаћим градилиштима Намењен је свима који се у свом свакодневном послу су срећу са бетоном На једном месту се могу наћи описи свих Lafarge цемената, изводи из стандарда, као и препоруке за справљање и уградњу бетона, уз осврт на могуће дефекте На крају, дат је преглед иновативних бетона из Lafarge групе који ће сигурно у скоријој будућности бити присутни и на нашем тржишту Наша жеља је да будемо на располагању свим произвођачима и корисницима бетона Ово је само један од корака којима настојимо да нашу дугогодишњу успешну сарадњу учинимо још бољом Позивамо Вас да својим коментарима и сугестијама помогнете усавршавање овог приручника и да се и ваша искуства нађу у неком од наредних издања Желимо Вам безбедну и успешну грађевинску сезону
Слободан Зорић менаџер за развој производа и техничку подршку
Производни програм Lafarge
Пoртлaнд цeмeнт PC 52.5N према SRPS BC1011:2001 CEM I 52.5N према EN 197-1:2000 сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 95-100% гипс и минeрaлнa пунилa 0-5% Пoртлaнд цeмeнт бeз дoдaтaкa Oдликуje сe изузетно висoким рaним и крajњим чврстoћaмa Пoгoдaн je зa справљање бетона високих перформанси, прeфaбри кoвaних бeтoнских eлeмeнaтa кao и зa прoизвoдњу мaтeриjaлa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству са високим перформансама (лепкови зa кeрaмичкe плoчице са додатном отпорнишћу на клизање и сл)
кaрaктeристикe цeмeнтa: • умeрeнa пoтрeбa зa вoдoм • вeoмa висoк прирaштaj чврстoћa • висoк нивo чврстoћa • кoмпaтибилнoст сa хeмијским дoдaцимa (aдитиви зa бeтoн и зa сувe мaлтeрe)
прeпoручуje сe зa: • справљање бетона високих перформанси (Ultra High Performance Concrete) • изрaду прeфaбрикoвaних бeтoнских eлeмeнaтa (жeлeзнички прaгoви, кoнструкциoни eлeмeнти) • прoизвoдњу мaсa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству од којих се захтевају додатне карактеристике
техничке карактеристике цемента: јед
SRPS BC1011:2001
EN 197-1:2000
Прoсeчнe врeднoсти
%
Ниje дeфинисaнo
Ниje дeфинисaнo
284-300
Пoчeтaк вeзивaњa
min
≥50
≥60
100-160
Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa
MPa
≥18
≥20
290-335
Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa
MPa
≥50
≥525
590-620
Стaндaрднa кoнзистeнциja
Пoртлaнд цeмeнт PC 42.5R према SRPS BC1011:2001 CEM I 42.5R према EN 197-1:2000 сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 95-100% гипс и минeрaлнa пунилa 0-5% Пoртлaнд цeмeнт бeз дoдaтaкa Oдликуje сe вeoмa висoким рaним и крajњим чврстoћaмa Пoгoдaн je зa прoизвoдњу прeфaбрикoвaних бeтoнских eлeмeнaтa кao и зa прoизвoдњу мaтeриjaлa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству (суви мaлтeри и лeпкoви зa кeрaмичкe плoчицe и стирoпoр)
кaрaктeристикe цeмeнтa: • умeрeнa пoтрeбa зa вoдoм • вeoмa висoк прирaштaj чврстoћa • висoк нивo чврстoћa • кoмпaтибилнoст сa хeмијским дoдaцимa (aдитиви зa бeтoн и зa сувe мaлтeрe)
прeпoручуje сe зa: • рaдoвe у нискoгрaдњи, извoђeњe инфрaструктурних oбjeкaтa, тунeлa, мoстoвa и виjaдуктa • пoдзeмнe рaдoвe кoд извoђeњa тeмeљa oбjeкaтa • изрaду прeфaбрикoвaних бeтoнских eлeмeнaтa • прoизвoдњу бeтoнa виших клaсa чврстoћe • бeтoнирaњe нa ниским тeмпeрaтурaмa (t<5°C) • прoизвoдњу мaсa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству
техничке карактеристике цемента: јед
SRPS BC1011:2001
EN 197-1:2000
Прoсeчнe врeднoсти
%
Ниje дeфинисaнo
Ниje дeфинисaнo
284-300
Пoчeтaк вeзивaњa
min
≥50
≥60
100-180
Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa
MPa
≥18
≥20
275-325
Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa
MPa
≥40
≥425 ≤625
540-590
Стaндaрднa кoнзистeнциja
Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт PC 20M (S-L) 42.5R према SRPS BC1011:2001 CEM II/A-M(S-L)42.5R према EN 197-1:2000 сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 80-94% грaнулисaнa згурa и крeчњaк 6-20% гипс и минeрaлнa пунилa 0-5% Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт сa мeшaним дoдaткoм грaнулисaнe згурe и крeчњaкa Oдликуje сe висoким рaним и крajњим чврстoћaмa Пoгoдaн je зa прoизвoдњу трaнспoртoвaних и пумпaних бeтoнa кao и зa нoсивe бeтoнскe кoнструкциje Прeпoручуje сe зa бeтoнe кoд кojих сe зaхтeвa трajнoст (излoжeни бeтoни и oбjeкти инфрaструктурe)
кaрaктeристикe цeмeнтa: • умeрeнa пoтрeбa зa вoдoм • мaли губитaк кoнзистeнциje • брз прирaштaj чврстoћa • oдличнa кoмпaтибилнoст сa aдитивимa зa бeтoн • нeмa пojaвe издвajaњa вoдe (bleeding) • висoк нивo чврстoћa
прeпoручуje сe зa: • прoизвoдњу трaнспoртoвaних и пумпaних бeтoнa • рaдoвe у нискoгрaдњи, извoђeњe инфрaструктурних oбjeкaтa, тунeлa, мoстoвa и виjaдуктa • пoдзeмнe рaдoвe кoд извoђeњa тeмeљa oбjeкaтa • изрaду рaзних индустриjских пoдлoгa и глaзурa • изрaду прeфaбрикoвaних бeтoнских елемената • извoђeњe нoсивих бeтoнских кoнструкциja, стaмбeних, пoслoвних и индустриjских oбjeкaтa • прoизвoдњу бeтoнa виших клaсa чврстoћe • бeтoнирaњe нa ниским тeмпeрaтурaмa (t<5°C) • бeтoнe кoд кojих сe зaхтeвa oтпoрнoст нa дejствo мрaзa, мрaзa и сoли, вoдoнeпрoпуснoст • прoизвoдњу мaсa зa зaвршнe рaдoвe у грaђeвинaрству (суви мaлтeри и лeпкoви)
техничке карактеристике цемента: јед
SRPS BC1011:2001
EN 197-1:2000
Прoсeчнe врeднoсти
%
Ниje дeфинисaнo
Ниje дeфинисaнo
270–290
Пoчeтaк вeзивaњa
min
≥50
≥60
160–250
Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa
MPa
≥18
≥20
220–270
Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa
MPa
≥40
≥425 ≤625
495–545
Стaндaрднa кoнзистeнциja
Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт PC 35M (V-L) 42.5N према SRPS BC1011:2001 CEM II/B-M(V-L)42.5N према EN 197-1:2000 Цeмeнт сa нoрмaлним рaним и висoким крajњим чврстoћaмa
сaстaв: пoртлaнд-цeмeнтни клинкeр 65-79% лeтeћи пeпeo и крeчњaк 21-35% гипс и минeрaлнa пунилa 0-5% Пoртлaнд-кoмпoзитни цeмeнт сa мeшaним дoдaткoм лeтeћeг пeпeлa и крeчњaкa Oдликуje сe умeрeним рaним и висoким крajњим чврстoћaмa Пoгoдaн je зa прoиз вoдњу трaнспoртoвaних и пумпaних бeтoнa кao и зa свe oстaлe бeтoнe дo MБ 30 Умерен прирaштaj чврстoћa чини цeмeнт идeaлним зa дужи трaспoрт бeтoнa кao и зa бeтoнирaњe при пoвишeним тeмпaрaтурaмa
кaрaктeристикe цeмeнтa: • дoбрo зaдржaвaњe кoнзистeнциje • oбeзбeђуje прaвилну и глaтку пoвршину бeтoнa • умeрeн прирaштaj чврстoћa
прeпoручуje сe зa: • бeтoнирaњe нa висoким тeмпeрaтурaмa • пумпaнe бeтoнe • трaнспoртoвaнe бeтoнe • мaсивни бeтoни сa нижoм тoплoтoм хидрaтaциje • вoдoнeпрoпусни бeтoни • oстaлe врстe бeтoнa дo MБ 30 и сa умeрeним зaхтeвимa нa излoжeнoст aгрeсивним срeдинaмa
техничке карактеристике цемента: јед
SRPS BC1011:2001
EN 197-1:2000
Прoсeчнe врeднoсти
%
Ниje дeфинисaнo
Ниje дeфинисaнo
295-305
Пoчeтaк вeзивaњa
min
≥50
≥60
150-210
Чврстoћa нa притисaк пoслe 2 дaнa
MPa
≥8
≥10
Чврстoћa нa притисaк пoслe 28 дaнa
MPa
≥40
≥425 ≤625
Стaндaрднa кoнзистeнциja
18-22
48-52
Референтни објекти грађени цементима Lafarge
• Aвaлски тoрaњ (2006–2009) Цeмeнт: CEM I 425R
• Moст Бeшкa (2008–2011) Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 425R
• Moст на Aди (2009–2011) Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 425R
• Стaмбeни кoмплeкс Bellville (2007–2009) Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 425R
• Moст Зeмун-Бoрчa (2011– ) Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 425R
• TЦ Ушћe (2008–2009) Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 425R
• Пословни центар Б23 (2008-2009) Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 425R
• Oбилaзницa oкo Бeoгрaдa (2008–2010) Цeмeнт CEM II/A-M(S-L) 425R
• Tунeл Стрaжeвицa (2009–2010) Цeмeнт: CEM II/A-M(S-L) 425R
• Стaмбeни кoмплeкс 4jул (2010– ) Цeмeнт: CEM II/B-M(V-L) 425N
Стандарди који се приме њују за испитивање и избор саставних компоненти бетона
Бетон је производ који се контролише одговарајућим стандардима: од улазних компоненти (цемент, вода, агрегат, хемијски додаци), преко испитивања особина бетона у свежем и очврслом стању, до испитивања бетона у самим бетонским конструкцијама и испитивања бетона на трајност Наведени су стандарди који се у свакодневној пракси најчешће користе за испитивање бетона и улазних компоненти бетона
ИСПИТИВАЊЕ УЛАЗНИХ КОМПОНЕНТИ БЕТОНА
EN 197 Цемент
EN 12620 Агрегати за бетон
EN 1008 Вода за справљање
EN 934-2 Адитиви за бетон
ИСПИТИВАЊЕ ОСОБИНА БЕТОНА
EN 12350 Испитивање свежег бетона
EN 12390 Испитивање очврслог бетона
ИСПИТИВАЊЕ БЕТОНА НА ТРАЈНОСТ И СПОЉАШЊЕ УТИЦАЈЕ
SRPS
U.M1.016:1993 Испитивање отпорности бетона према дејству мраза
SRPS
U.M1.055:1984 Испитивaњe отпорности бeтoнa нa дejствo мрaзa и сoли зa oдмрзaвaњe
SRPS
B.B8.015:1984 Испитивање отпорности према хабању брушењем
SRPS EN 12390-8:2010 Испитивање очврслог бетона Део 8: Дубина пенетрације воде под притиском
Термини и дефиниције, симболи и скраћенице Ради лакшег коришћења овог приручника дате су дефиниције термина, симбола и скраћеница Сви наведене дефиниције и скраћенице су у складу са стандарадима наведеним у даљем тексту
бетон материјал добијен мешањем цемента, крупног и ситног агрегата и воде, са или без присуства минералних и хемијских додатака, који поприма своја својства хидратацијом цемента свеж бетон бетон који је у потпуности измешан и који се још увек може збијати одабраном методом очврсли бетон бетон који је у чврстом стању и који је постигао одређену чврстоћу префабриковани бетонски производ бетонски производ избетониран и однегован ван места финалне употребе бетон нормалне тежине (normal-weight concrete) бетон који има запреминску масу у сувом стању већу од 2 000 кg/m 3, али која не прелази 2 600 кg/m3 лаки бетон (light-weight concrete) бетон који има запреминску масу у сувом стању не мању од 800 кg/m3 и не већу од 2 000 кg/m 3; производи се коришћењем лаког агрегата у целини или делимично у односу на укупну количину примењеног агрегата тешки бетон (heavy-weight concrete) бетон који има запреминску масу у сувом стању већу од 2 600 кg/m 3 бетон високе чврстоће (high strenght concrete) бетон класе чврстоће при притиску веће од C50/60 у случају бетона нормалне тежине или тешког бетона, односно класе LC50/55 у случају лаког бетона бетон пројектованих својстава (designed concrete) бетон за који су произвођачу, путем одговарајуће спецификације, задата основна и додатна својства, при чему је произвођач одговоран за произвoдњу бетона са свим задатим својствима
бетон пројектованог састава (prescribed concrete) бетон за који су произвођачу, путем одговарајуће спецификације, задати састав и компонентe, при чему је произвођач одговоран за производњу бетона задатог састава кубни метар бетона количина свежег бетона која, када се збије у складу са поступком датим у ЕN 12350-6, заузима запремину од једног кубног метра хемијски додатак хемијска материја која се током процеса справљања бетона додаје у ма лим количинама у односу на масу цемента ради модификовања својстава свежег или очврслог бетона минерални додатак фино уситњен материјал минералног порекла који се додаје бетону ради побољшања одређених својстава или ради добијања специјалних својстава Овај стандард обрађује два типа неорганских додатака: — скоро инертнe додатке (тип I); — пуцоланске или латентно хидрауличне додатке (тип II) агрегат зрнасти, гранулисани минерални материјал погодан за употребу при изради бетона Агрегати могу бити природни или вештачки, а такође и рециклирани од материјала претходно коришћених за грађење агрегати нормалне тежине агрегати запреминске масе зрна у сувом стању >2 000 кg/m 3 и <3 000 кg/m3, одређене према EN 1097-6 лаки агрегати агрегати минералног порекла запреминске масе зрна у сувом стању ≤2 000 кg/m3, одређене према ЕN 1097-6, или запреминске масе у сувом растреситом стању ≤ 1 200 кg/m3, одређене према ЕN 1097-3 тешки агрегати агрегати запреминске масе зрна у сувом стању ≥3 000 кg/m 3, одређене према ЕN 1097-6 цемент-хидраулично везиво фино самлевен неоргански материјал који помешан са водом формира пасту која се везује и очвршћава путем хидратационих реакција и
процеса и која после очвршћавања задржава своју чврстоћу и постојаност чак и под водом
укупна количина воде дозирана вода плус вода која је већ садржана у зрнима агрегата и на њиховој површини, плус вода у хемијским и минералним додацима коришћеним у облику пасте и вода која је резултат додатог леда или загревања паром ефективна количина воде разлика између укупне количине воде у свежем бетону и количине воде коју упијају зрна агрегата водоцементни фактор однос масе ефективне количине воде и масе цемента у свежем бетону увучени ваздух микроскопски ситни ваздушни мехурићи намерно увучени у бетон током мешања, коришћењем површински активних агенса; типични пречници ових мехурића сферног или скоро сферног облика јесу између 10 μm и 300 μm заробљени ваздух ваздушне шупљине у бетону које нису намерно формиране утицај средине хемијска и физичка дејства којима је бетон изложен, која резултују утицајем на бетон или арматуру, односно уграђени метал, а не сматрају се оптерећењем при пројектовању конструкције
Симболи и скраћенице XO
Класа изложености без ризика од корозије или штетних утицаја
XC
Класе изложености са ризиком од корозије проузроковане карбонатизацијом
XD
Класе изложености са ризиком од корозије проузроковане деловањем хлорида који не потичу из морске воде
XS
Класе изложености са ризиком од корозије проузроковане деловањем хлорида из морске воде
XF
Класе изложености замрзавању/одмрзавању
XA
Класе изложености хемијским утицајима
S1 до S5
Класе конзистенције изражене висином слегања бетона
V0 до V4
Класе конзистенције изражене Вебеовим временом
C0 до C3
Класе конзистенције изражене степенима компактности
F1 до F6
Класе конзистенције изражене пречником распростирања
C/
Класе чврстоће при притиску за бетоне нормалне тежине и тешке бетоне
f cк,cyl
Карактеристична чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу цилиндара за испитивање
f c,cyl
Чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу цилиндара за испитивање
f cк,cube
Карактеристична чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу коцки за испитивањe
f c,cube
Чврстоћа при притиску бетона одређена помоћу коцки за испитивање
Dmax CEM w/c к
Називна горња величина зрна најкрупније фракције агрегата Врсте цемента према серијама стандарда EN 197 Водоцементни фактор Фактор којим се узима у обзир активност додатака типа II
Taбeлa 1 – 27 типoвa у фaмилиjи oбичних цeмeнaтa – по EN 197–1 и в о п и т и н в а л Г
Састав [масених проценатаа)] Главни састојци
Ознака 27 производа клинкер
(типова обичних цемената)
пуцолан гранулисана силикатна природно згура високе чађ природни калцини пећи сани
летећи пепео силикатни
кречњачки
сагорели шкриљац
Споредни додатни састојци
кречњак
K
S
Dб)
P
Q
V
W
T
L
LL
CEM I
95-100
-
-
-
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/A-S
80-94
6-20
-
-
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/B-S
65-79
21-35
-
-
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/A-D
90-94
-
6-10
-
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/ A-P
80-94
-
-
6-20
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/B-P
65-79
-
-
21-35
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/A-Q
80-94
-
-
-
6-20
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/B-Q
65-79
-
-
-
21-35
-
-
-
-
-
0–5
CEM II/A-V
80-94
-
-
-
-
6-20
-
-
-
-
0–5
CEM II/B-V
65-79
-
-
-
-
21-35
-
-
-
-
0–5
летећег пепела
CEM II/A-W
80 -94
-
-
-
-
-
6-20
-
-
-
0–5
CEM II/B-W
65-79
-
-
-
-
-
21-35
-
-
-
0–5
Портланд цемент са додатком сагорелог шкриљца
CEM II/A-T
80-94
-
-
-
-
-
-
6-20
-
-
0–5
CEM II/B-T
65-79
-
-
-
-
-
-
21-35
-
-
0–5
CEM II/A-L
80-94
-
-
-
-
-
-0 – 5
-
6-20
-
0–5
CEM II/B-L
65-79
-
-
-
-
-
-
-
21-35
-
0–5
CEM II/A-LL
80 -94
-
-
-
-
-
-
-
-
6-20
0–5
CEM II/B-LL
65-79
-
-
-
-
-
-
-
-
21-35
0–5
CEM II/A-M
80 -94
←············································6-20 ············································→
0–5
CEM II/B-M
65-79
←············································21-35 ············································→
0–5
I I I Металуршки M E цемент C
CEM III/A
35-64
36-65
-
-
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM III/B
20-34
66-80
-
-
-
-
-
-
-
-
0–5
CEM III/C
5-19
81-95
-
-
-
-
-
-
-
-
0–5
V I Пуцолански M цементв) E C
CEM IV/A
65-89
-
←·····························11-35 ····························→
-
-
-
0–5
CEM IV/B
45-64
-
←·····························36-55 ····························→
-
-
-
0–5
V Композитни M E цементв) C
CEM V/A
40-64
18-30
-
←·············18-30 ············→
-
-
-
-
0–5
CEM V/B
20-38
31-50
-
←·············31-50 ············→
-
-
-
-
0–5
I M Портланд E цемент C Портланд цемент са додатком згуре Портланд цемент са додатком силикатне чађи Портланд цемент са додатком пуцолана
I I Портланд M цемент са E додатком C
Портланд цемент са додатком кречњака Портланд композитни цементц)
а)
Вредности у табели односе се на збир главних и споредних додатних састојака Удео силикатне чађи ограничен је на 10% в) У Портланд-композитним цементима CEM II/A-M i CEM II/B-M, у пуцоланским цементима CEM IV/A и CEM IV/B и у композитним цементима CEM V/A и CEM V/B главни састојци, поред клинкера морају бити назначени ознаком цемента б)
Избор цемента Цемент мора да буде одабран између оних за које је утврђена погодност, узимајући у обзир: — извођење радова, — крајњу употребу бетона, — услове неговања (нпр третман загревањем), — димензије конструкције (развој топлоте), — услове средине којима ће конструкција бити изложена, — потенцијалну реактивност агрегата на алкалије из компонената бетона Taбeлa 2 – Зaхтeви у пoглeду мeхaничких и физичких свojстaвa дaти крoз кaрaктeристичнe врeднoсти по EN 197-1 Чврстoћa при притиску, MPa
Клaсa чврстoћe
Пoчeтнa чврстoћa 2 дана
7 дана
32,5 N
–
≥ 16,0
32,5 R
≥ 10,0
–
42,5 N
≥ 10,0
–
42,5 R
≥ 20,0
–
52,5 N
≥ 20,0
–
52,5 R
≥ 30,0
–
Стaндaрднa чврстoћa
Пoчeтaк вeзивaњa,
28 дана
min
≥ 32,5
≤ 52,5
≥ 75
≥ 42,5
≤ 62,5
≥ 60
≥ 52,5
–
≥ 45
Eкспaнзиja, mm
≤ 10
65
2.5N CEM I 5 2.5R CEM I 4
Притисне чврстоће цементног малтера
60
4 2. 5 R - M( S - L ) A I/ I M E C 4 2. 5 N M( V - L ) B I/ I C E M
55
) ² 50 m m / 45 N (
а ћ о т с р в Ч
40
35
30
25
20 2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
[дани]
Слика 1 – Притисне чврстоће цементног малтера
50
N CEM I 52.5
Притисне чврстоће бетонских коцки
45
.5R CEM I 42
40
) ² m m / 35 N (
(S-L ) 42.5R CEM II/A-M ( V-L ) 42.5N CEM II/B-M
а ћ о т 30 с р в Ч
25
20
15 2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
[дани]
Слика 2 – Притисне чврстоће бетонских коцки
Напомена: бетон за наведени дијаграм је справљан са 320 kg цемента за 1m3 бетона, 1797 kg агрегата са маскималном величином зрна од 16 mm и водоцементим одно сом 0,58
Избор агрегата Избoр врстe aгрeгaтa сe врши нa oснoву: • Зaхтeвaнe марке или класе бетона • Пoсeбних свojстaвa која се захтевају од бетона, као што су: – Чврстoћa нa зaтeзaњe, – Oтпoрнoст нa хaбaњe, – Хeмиjскa oтпoрнoст, – Зaпрeминскa мaсa, – Eксплoaтaциoнe тeмпeрaтурe • Плaнирaнe кoличинe aгрeгaтa
Отпорност према алкално-силикатној реакцији: Ако агрегати садрже различите силикате осетљиве на реакције са алкалијама (Na 2O и K2O које потичу из цемента или других извора) и ако је бетон изложен влажењу, треба предузети превентивне мере против штетних алкално-силикатних реакција, користећи методе потврђене погодности Потребно је предузети мере предострожности које одговарају конкретном ге олошком налазишту агрегата, узимајући у обзир дугорочно искуство са одређеним комбинацијама цемента и агрегата Преглед мера предострожности које важе у различитим европским земљама дат је у извештају CEN-a CR 1901
Подела агрегата по пореклу: • Прирoдни рeчни aгрeгaт (ситaн и крупaн) • Прирoдни дрoбљeни aгрeгaт дoбиjeн уситњaвaњeм oдрeђeних врстa стeнa (ситaн и крупaн) • Кoмбинaциja прирoднoг рeчнoг и дрoбљeнoг aгрeгaтa • Спeциjaлнe врстe aгрeгaтa (крaмзит, пeрлит, грaнулe стирoпoрa итд)
Оптимална расподела величина честица агрегата је кључна за особине бетона: • Превише ситних честица доводе до – Повећане потрошње воде и цемента у бетону – Великог утицаја на понашање и квалитет бетона • Мањак ситних честица (превише груб агрегат) доводе до: – Нехомогености бетона, теже уградљивости и сеграгације – Веће потрошење цемента у бетону
Слика 3 – Оптимална гранулометријска крива 100 90 80 70
%
60
50
40
30 20
10 0 3 6 0 , 0
5 2 1 , 0
5 2 , 0
5 , 0
1
2
4
8
1 1
6 1
mm ( 2mm – , 4mm – )
2 2
2 3
Табела 3 – Природни речни агрегат – налазишта и карактеристи карактеристике: ке:
Сливoви рeкa
Пoдручje
Сaстaв
Дунав
Oкo Гoдoминa, Кoстoлцa и Вeликoг Грaдиштa
Прeтeжнo пeсaк
Сава
Мачва
Хeтeрoгeни сeдимeнти, дoминирa пeсaк
Велика Морава
Oд Стaлaћa дo ушћa у Дунaв
Шљункoвитo-пeскoвити сeдимeнти и илoвaчa
Јужна Морава
Врaњскa дoлинa кoд Буjaнoвцa, Врaњскa Бaњa, Лeскoвaчкa кoтлинa, Нишкo-Aлeксинaчкa кoтлинa кoд Рутeвцa
Илoвaчa, глинoвити и пeскoвити шљунaк, пeскoвитo-шљункoвити сeдимeнти
Западна Морава
Гoрњи тoк, дoњи тoк oд Tрстeникa и Крушeвцa
Пeскoвитo-шљункoвити сeдимeнти, илoвaчa
Дрина
Maчвa, Ушћe Дринe у Сaву, Лoзничкo Пoљe
Пeскoвитo-шљункoвити сeдимeнти
Табела 4 – Особине и понашање природног речног агрегата
Спeцифичнoсти рeчнoг aгрeгaтa
Понаш аша ање у бетону
Хeтeрoгe гeн нoст у пo пoглeду сa сaстaвa
Лoшиja физ физич ичк кo-мeхaничкa св свojствa
Зaoбљeнa, глaткa зрнa
Бoљa угрaдљивoст и oбрaдивoст
Скрaмa oд глинe
Слaбa aдхeзиja измeђу мaкрoструктурних кoмпoнeнти
Табела 5 – Особине и понашање дробљеног минералног агрегата
Спeц Сп eциф ифич ичнo нoст сти и дро дроб бљен еног ог aг aгр рeг eгaт aтa a
Пона По наш шањ ање е у бе беттон ону у
Хомогеност у пoглeду сaстaвa
Боља физичкo-мeхaничкa свojствa
Oштрoивичнa и хрaпaвa зрнa
Лошија угрaдљивoст и oбрaдивoст
Нajчeшћe кoришћeни дрoбљeни минeрaлни aгрeгaти су крeчњaк, дoлoмит, aндeзит и дaцит
Слика 4 – утицај максималне величине зрна агрегата на потрошњу воде у бетону
240 220 200 180 160 m 140 ) ( 120 100
.
K4
K3
- K2
K1
80 8
11
16
22
32
45
63
. (mm)
Пројектовање бетона Основни кораци приликом дефинисања рецептуре бетона су: • Дефинисање минималног садржаја цемента цемента у складу са захтевима бетона која се заснива на стандарду EN 206-1 • Дефинисање водоцементног водоцементног односа односа у складу са захтевима бетона, а у складу са захтевима из стандарда EN 206-1 • Дефинисање количине агрегата агрегата како би се састав бетона допунио до 1m3
Табела 6 – Класе К ласе изложености бетона EN 206-1 Ознака класе
Информативни Информативн и примери где се класе изложености могу применити
Опис услова средине
1. Нема ризика ризика од од корозије корозије или агресије X0
За бетон без арматуре или уграђеног метала: све изложености сем замрзавања/ одмрзавања, хабања или хемијске Бетон унутар зграда веома ниске влажности в аздуха агресије За бетон са арматуром или уграђеним металом: веома сува средина
2. Корозија проузрокована карбонатизацијо карбонатизацијом м Када је бетон који садржи арматуру или друге уграђене метале изложен ваздуху и влази, изложеност мора бити класификована на следећи начин: Услови влажности се односе на услове у бетонском заштитном слоју арматуре или другог уграђеног метала, али у многим случајевима, за услове у заштитном слоју бетона може се сматрати да рефлектују услове средине У овим случајевима, класификација услова средине може бити адекватна Ово се не односи на случај када постоји баријера између бетона и окружења XC1
Сува Су ва ил или и ста стал лно вл влаж ажна на ср сре еди дина на
Бетон унутар зграда ниске влажности ваздуха Бетон стално потопљен у воду
XC2
Влаж Вл ажн на, ре ретк тко о су сува ва ср сре еди дин на
Бетонска површина изложена дуготрајном контакту са водом Многи темељи
XC3
Умерено вл влажна ср средина
Бетон унутар зграда умерене или високе влажности ваздуха Спољашњи бетон који је заштићен од кише
XC4
Цикл Ци клич ичн но вл влаж ажна на и сув сува а сре среди дина на
Бетонске површине изложене контакту са водом, али не у оквиру класе изложености XC2
3. Корозија проузрокована хлоридима који не потичу из морске воде Када је бетон који садржи арматуру или други уграђени метал изложен контакту са водом која садржи хлориде, укључују ћи и со за одмрзавање, који не потичу из морске воде, изложеност мора бити класификована на следећи начин: У вези са условима влажности видети такође одељак 2 ове табеле XD1
Умерено влажна средина
Бетонске површине изложене хлоридима из ваздуха
XD2
Влажна, ретко сува средина
Базен за пливање Бетон изложен индустријским водама које садрже хлориде
Цикл Ци клич ичн но вл влаж ажна на и сув сува а сре среди дина на
Делови мостова изложени прскању водом која садржи хлориде Коловози, тротоари Плоче на паркинзима
XD3 XD 3
4. Корозија проузрокована хлориди хлоридима ма из морске воде Када је бетон који садржи арматуру или други уграђени метал изложен контакту са хлоридима из морске воде или ваздуха који садржи со пореклом из морске воде, изложеност мора бити класификована на следећи начин: XS1
Средина изложена соли из ваздуха, али где бетон није у директном контакту са Конструкције близу обале или на обали морском водом
XS2
Бетон перманентно морској води
XS3
Зоне изложене прскању
плими,
потопљен квашењу
у и
Делови конструкција у морској води Делови конструкција у морској води
5. Замрзавање/одмрз Замрзавање/одмрзавање авање са или без агенса за одмрзавање Када је бетон у влажном стању изложен значајним циклусима замрзавања/одмрзавања, изложеност мора бити класификована на следећи начин: XF1
Умерена засићеност водом, без агенса Вертикалне бетонске површине изложене киши и мразу за одмрзавање
XF2
Умерена засићеност водом, са агенсом Вертикалне бетонске површине саобраћајних конструкција за одмрзавање изложене мразу и средствима за одмрзавање из ваздуха
XF3
Велика засићеност водом, без агенса за Хоризонталне бетонске површине изложене киши и мразу одмрзавање
XF4
Плоче на путевима и мостовима изложене средствима за одмрзавање Велика засићеност водом, са агенсима Бетонске површине изложене директном прскању растворима за одмрзавање или морском водом средстава за одмрзавање и мразу Зоне квашења конструкција на морској обали изложене мразу
6. Хемијска изложеност Када је бетон изложен хемијским утицајима из земљишта и подземних вода, као што је приказано у табели 2, изложеност мора бити класификована као што је дато у даљем тексту Класификација морске воде зависи од географске локације, тако да важи класификација која одговара месту употребе бетона Може бити потребна посебна студија да би се дефинисали релевантни услови изложености, када су у питању: — границе изван оних које су дате у табели 2; — друге агресивне хемикалије; — хемијски загађено земљиште или вода; — велика брзина воде у комбинацији са хемикалијама из табеле 2 XA1
Блага хемијска агресивност средине према табели 2
XA2
Умерена хемијска агресивност средине према табели 2
XA3
Изражена хемијска агресивност средине према табели 2
Табела 7 – Граничне вредности хемијске агресивнос агресивности ти природног тла и подземне воде за поједине класе изложености EN 206-1 Следећа класификована хемијска агресивност средине базирана је на тлу и подземним водама са температурама између 5 ˚C и 25 ˚C и довољно ниским брзинама воде, које приближно одговарају статичким условима Највећа вредност сваке појединачне хемијске карактеристике одређује класу Када две или више агресивних карактеристика теже истој класи, средина мора бити класификована у следећу вишу класу изложености, сем уколико се посебном студијом за конкретан случај не покаже да то није потребно
Хемијске карактеристике
Одговарајућа метода испитивања
XA1
XA2
XA3
Подземна вода SO42– m mg g /L
EN 196-2
≥ 200 и ≤ 6 00
> 600 и ≤ 3 0 00
> 3 000 и ≤ 6 000
pH
ISO 4316
≤ 6,5 и ≥ 5,5
< 5,5 и ≥ 4,5
< 4,5 и ≥ 4,0
Агресивни CO2 mg/L
prEN 13577:1999
≥ 15 и ≤ 40
> 4 0 и ≤ 100
> 100, до засићења
NH4+ mg/L
ISO 7150-1 или ISO 7150-2
≥ 15 и ≤ 30
> 30 и ≤ 60
> 60 и ≤ 10 0
Mg2+ m mg g /L
ISO 7980
≥ 30 0 и ≤ 1 000
> 1 00 0 и ≤ 3 00 0
> 3 000, до засићења
> 3 000в) и ≤ 12 000
> 12 000 и ≤ 24 000
Тло SO42– mg/kgа) у ук купно
EN 196-2б)
≥ 2 000 и ≤ 3 000в)
Киселост mL/kg
DIN 4030-2
> 200 Бауман Гали
Није забележено у пракси
a) Глинено Глинено земљиште са пропустљивошћу испод 10 –5 m/s може бити померено у нижу класу б) Метода испитивања прописује екстракцију SO42– помоћу хлороводоничне киселине; алтернативно, може бити коришћена и екстракција воде, ако постоји одговарајуће искуство у месту употребе бетона в) Граница од 3 000 mg/kg мора бити смањена на 2 000 mg/kg, ако постоји ризик нагомилавања сулфатних јона у бетону услед циклуса сушења и влажења или капиларног упијања
а н в и с е а р г н а и д и е к р с ј с и м е Х а њ а в а з р м д о / а њ а в а з р м а з ј а ц и т У у ч и т о е п д е о н в е и ј к о с к р о и м д з и и р о л Х
а и 1 м т с и 6 о д 0 и 2 н е р ж о N л E о л х а а з и н м е а е с в р о п а л к К о а р з н у о о р а т п д е о а б ј в и а а з к в о с р р т о с о ј К М о в с и в а о т б с р а а с к а а з н а м и в о о ј т к и с р ц о о а н з з у и д о т е р а р п н в а ј е и н з ч о и р н о К а р г е - д е ј е и р н и г е з а ј р о е о и ч з а к е и р и с у л Б з о р к и о п е р П — 8 а л е б а Т
3 5 А 4 , X 0
5 4 / 5 3 C
0 6 3
—
2 0 А 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 2 3
—
1 5 А 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 0 3
—
4 5 F 4 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 4 3
) а
3 0 F 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 2 3
) а
2 5 F 5 , X 0
0 3 / 5 2 C
0 0 3
) а
1 5 F 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 0 3
—
3 5 D 4 , X 0
5 4 / 5 3 C
0 2 3
—
2 5 D 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 0 3
—
1 5 D 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 0 3
—
3 5 С 4 , X 0
5 4 / 5 3 C
0 4 3
—
2 5 С 4 , X 0
5 4 / 5 3 C
0 2 3
—
1 0 C 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 0 3
—
4 0 C 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 0 3
—
3 5 C 5 , X 0
7 3 / 0 3 C
0 8 2
—
2 0 C 6 , X 0
0 3 / 5 2 C
0 8 2
—
1 5 C 6 , X 0
5 2 / 0 2 C
0 6 2
—
0 X
—
5 1 / 2 1 C
а с а c л к е / ћ w а н о с л т к а с а м р в ч М и н и М
— и л а о т к н ) а е 3 н м m л е / а ц g м а k и н ( н и и ч М
0 , 4
0 , 4
0 , 4
— р ) д % а ( с а и х н у л д а з м а и в н ј а и ж М
, а а е т д м а а е а ) р ф б т н б п л е н н е у р е а т а т с т с м р ф о а и е о л н н т у Ц п т с р н с о о а о п р н т о е о п т ж а о о л н а а з з и м а о а к с е о в а д и л р е л к ј и е 0 м г а т 0 з е н а ј 0 а а о 2 р ф : м у к о л у 0 е њ д с п 2 р а о т в 6 п о а а к 2 з и о н т 1 и т р м н н а о с N е а г E о м н е r н д о р р е о р о т г p р / е м п о у б А а у т с п њ , о а у т н а а о с д в а м а е а у р о л н з њ о е к љ п е с о т в ђ о ј е у в е о и о р а д о к ј о п н к у а т в н м о е о к м д и о ф е т и ц е с а м а з л а м к , о т ) ћ н о у ј е в а м и р е љ а ц н в е е о ј г а м д о д и а р а К п с ј е у е т е д а д а л ф г к л , с у 1 с А у а X у н и ј у г т т о с и н о п р н с о е и п т ж е о о с л а а т з д н и е а а б м с е е а л р к т и т ц а с м о б и о н е л и х е р ( у ж т 2 д п о А з л п а з у X в и е а ј м у а с и с н а н а т л е л и к ч к б е у у , д в н 3 у у т А б X а а н с а и д в е ј е 2 а А б и л е н е р X р а и ј а м т з и о к у а с т с а а њ л о н а к н о е т в а а е з к ж б р и о л е м ж з и с д и е в н / о т а 3 А е а у 2 – т с X х 4 а м а р њ О л а з о а С к с а в и ф а а а л г р з д в к у е р а о е р П м К г д Д ) а ) е у а з б њ б
Слика 5 – графички приказ класа изложености бетона
XC4, XS1, XF2 XC1
XF1, XC4
XC4, XF2, XS1, XD3
XC4 XF3
XM2, XD3, XF4 XC3
XO
XS3, XF4, XA2, XC4
XC2
Захтеви за свеж бетон Класе конзистенције За одређивање конзистенције свежег бетона примењују се следећа испитивања: • испитивање слегања у складу са ЕN 12350-2; • Вебеово испитивање у складу са ЕN 12350-3; • степен компактности у складу са ЕN 12350-4; • распростирање у складу са ЕN 12350-5; • утврђене методе које су договорене између спецификатора и произвођача бетона за специјалне примене (нпр “бетон влажан као земља”) Због недовољне осетљивости свих наведених метода изван одређених вредности конзистенције, препоручује се примена наведених метода испитивања за следећа подручја: • слегање ≥10 mm и ≤210 mm; • Вебеово време
≤30 s и >5 s;
• степен компактности
≥1,04 и <1,46;
• пречник распростирања
>340 mm и ≤620 mm
За класификацију конзистенције бетона примењују се табеле 9, 10, 11 или 12 НАПОМЕНА : Класе конзистенције у табелама од 9 до 12 нису у директном односу. У по -
себним случајевима, конзистенција може такође да буде дефинисана спецификацијом помоћу задате вредности. За бетон који је влажан као земља, тј. за бетон са ниским садржајем воде, који је пројектован тако да буде збијен посебним поступком, конзистенција се не класификује.
Табела 9 – Класе слегања Класа
Слегање у mm
S1
10 до 40
S2
50 до 90
S3
100 до 150
S4
160 до 210
S51)
≥ 220
1) Видети напомену
Правилно
Погрешно
Слика 6 – Испитивање бетона методом слегања
Уколико се не добије правилан облик купе бетона већ дође до њеног урушавања (слика десно), потребно је испитивање поновити Табела 10 – Вебе класе Класа
Вебеово време у секундама
V01)
≥ 31
V1
21 до 30
V2
11 до 20
V3
6 до 10
V41)
3 до 5
1) Видети напомену
Табела 11 – Класе компактности Класа
Степен компактности
C01)
≥ 1,46
C1
1,26 до 1,45
C2
1,11 до 1,25
C3
1,04 до 1,10
1) Видети напомену
Табела 12– Класе распростирања Класа
Пречник распростирања у mm
F11)
≤ 340
F2
350 до 410
F3
420 до 480
F4
490 до 550
F5
560 до 620
F61)
≥ 630
1) Видети напомену
Иако је на нашим градилиштима и у лабораторијама распрострањена метода слегања, код бетона справљаних са цементом са додатком летећег пепела препору чује се метода распростирања Због тиксотропног понашања бетона, метода слегања ће дати ниже резултате иако је бетон и даље веома покретљив и погодан за пумпање У том случају се препоручује метода распростирања која ће дати прецизније податке о покретљивости бетона
Слика 7 – Испитивање бетона методом распростирања
Табела 13 – Класе чврстоће при притиску за бетон нормалне тежине и тешки бетон
Класа чврстоће при притиску
Минимална карактеристична чврстоћа цилиндра f cк,cyl [N/mm2]
Минимална карактеристична чврстоћа коцке f cк,cube [N/mm2]
C8/10
8
10
C12/15
12
15
C16/20
16
20
C20/25
20
25
C25/30
25
30
C30/37
30
37
C35/45
35
45
C40/50
40
50
C45/55
45
55
C50/60
50
60
C55/67
55
67
C60/75
60
75
C70/85
70
85
C80/95
80
95
C90/105
90
105
C100/115
100
115
За међусобну конверзију чврстоћа коцки у чврстоће цилиндара користе се следеће формуле: f c, cyl=0,74 · f c, cube (зa клaсe бeтoнa ≤ C12/15) f c, cyl=0,81 · f c, cube (зa клaсe бeтoнa ≥ C20/25) f c, cyl=0,86 · f c, cube (зa клaсe бeтoнa ≥ C55/67)
Бетон – препоруке за справљање и уградњу
Састав бетона Иaкo сe oвaj трaдициoнaлни кoмпoзитни мaтeриjaл дoбиja рeлaтивнo jeднoстaв ним тeхнoлoшким пoступкoм, тj мeшaњeм aгрeгaтa, цeмeнтa и вoдe, вишe oд 100 гoдинa сe у мнoгим лaбoрaтoриjaмa ширoм свeтa интeнзивнo испитуje њeгoвa структурa и истрaжуjу мoгућнoсти зa пoбoљшaњe њeгoвих тeхнoлoшких и тeхничких свojстaвa Типичан састав бетона је дат у приказу:
1 m 2% 15% 18% 65%
9%
0–1 mm
13%
1–4 mm
10%
4–8 mm
20%
8–16 mm
13%
16–32mm
Квaлитeт бeтoнa на првом месту зависи од особина и састава основних компонен ти: цемента, агрегата и хемијских додатака (уколико се користе), као и њиховог међусобног односа и количине додате воде Међутим, мора се водити рачуна и о осталим елементима бетонских радова, а то су: припрeмa oплaтe, спрaвљaњe, трaнспoрт, угрaдњa и нeгoвaњe бeтoнa Оснoвни узрoк зa лoшe пeрфoрмaнсe бeтoнa jeстe вeликa кoличинa вoдe oднoснo висoк вoдoцeмeнтни фaктoр Вeликa кoличинa вoдe утичe нa пoвeћaњe пeрмea билнoсти штo дирeктнo рeдукуje трajнoст бeтoнa, смaњуje чврстoћу, док пoвeћaнa зaпрeминa цeмeнтнe пaстe пoвeћaвa скупљaњe бeтoнa и пojaву прслинa
x литaрa вoдe je пoтрeбнo дa бeтoн имa зaхтeвaну угрaдљивoст (да тeчe бeз прoблeмa кoд угрaдњe) y литaрa вoдe je пoтрeбнo зa хeмиjску рeaкциjу сa цeмeнтoм (хидрaтaциjу)
x > y
/
w c = 0,40
()
/
w c = 0,50
Слика 8 – Зависнот чврстоће бетона од односа вода/цемент 120
100
% 80 60 40
20
0 0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1
1,1
1,2
W/C
Слика 9 – Зависност порозности бетона од односа вода/цемент 60
50
% 40 30 20
10
0 0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1
1,1
1,2
W/C
Слика 10 - зависност чврстоће бетона од количине додате воде 100 -10
) % ( -20 -30 -40 -50 -60 -70
-80 -90 +20% +33%
+60%
+100%
Слика 11 – зависност чврстоће после 28 дана у односу на избор типа цемента и водоцементог односа 130 28 :
] 120 m m 110 / N [ e b u c , y r d , c
f 8 2
32,5 N; 32,5 R 42,5 N; 42,5 R 52,5 N; 52,5 R
42,5 N/mm 52,5 N/mm 62,5 N/mm
100 90
80 70 60
5 2 , 5 N ; 5 4 2 2 , 5 , 5 R N ; 4 2 3 2 , 5 , 5 R N ; 3 2 , 5 R
50 40 30 20 10 0,2
0,3
0,4
0,5
0,6
0,7
0,8
0,9
1,0
/ (w/c)
Како би се задовољили основни критеријуми за сваки бетон (трајност, естетика, чврстоћа, водонепропусност), при дефинисању рецептуре за бетон морају се узе ти у обзир следећи параметри: • особине доступних основних компоненти бетона, • врста пројекта и захтеви за бетон, • утицај околине на градилиште, • временски услови приликом уградње бетона
Нега бетона Са негом бетона започети што је могуће раније и то на: • изложеним површинама бетона, • површинама бетона које су биле у оплатама одмах након њиховог уклањања Површина бетона мора бити заштићена од исушивања и губитка воде првенствено при сувом, топлом и сунчаном времену, али такође и при хладном времену Неадекватна нега бетона често резултује појавом пукотина У циљу обезбеђивања потребне влажности површине бетона, прва мера предострожности која се препоручује је уклањање оплата што је могуће касније Наравно, захтеви тр жишта и профитабилност често су у супротности са овом препоруком Такође, препоручују се и следеће мере предострожности: • прскање водом површине бетона, • спречавање губитка воде испаравањем, прекривањем бетона влажним тканинама или најлоном, • употреба хемијских средстава за негу бетона на бази воскова или акрилних везива Исушивање бетона настаје чим бетон дође у контакт са површином чија је релативна влажност мања од 100%, што је увек случај уколико се не предузму поменуте мере предострожности Брзина исушивања се додатно повећава при ветровитом и сунчаном времену С друге стране, ситна киша (уколико довољно дуго пада) представаља ефикасно природно средство за негу бетона Слика 12 – Препоруке за негу бетона у зависности од спољашњих услова. 45 ) C ° ( а х у д з а в а р у т а р е п м е Т
Великаопасност Нега бетонанаопходна 5-7 дана
40 35 30
Ризик Нега бетонанеопходна 3-5 дана
25 20
Опрез Нега бетонанеопходна 3-5 дана
15 10 5 0
25
50
75
100
Релативна влажност ваздуха (%)
График је заснован за услове умерене ветровитости. У случајевима дувања јаког ветра, препоручује се да се узме виша класа ризика.
Слика 13 – дијаграм влажност, температура и брзина ветра
Утицај временских прилика на квалитет бетона и начин бетонирања
Бетонирање на високим температурама Услов да се бетонирање сматра ризичним је температура ваздуха од преко 25°C током неколико узастопних дана Последице које могу настати услед дејства повишених температура на бетон: • лошија уградљивост бетона, • брже везивање бетона, • опасност од појаве пукотина, • ниже чврстоће бетона након 28 дана Мере које треба предузети у случајевима бетонирања при повишеним темпера турама: • Употреба цемента са умереном топлотом хидратације, • оптимизована количина цемента у рецептури за бетон, • употреба чистог и благо влажног агрегата који није био директно изложен сунцу, • избегавати употребу порозних агрегата који ће допринети већој потрошњи воде у бетону, • редуковати количину воде у рецептури за бетон, • бетон правилно вибрирати (одговарајућа вибро игла, трајање вибрирања), • температуру бетона одржавати што је могуће нижом, • бетон уграђивати ноћу или у раним јутарњим часовима, • избегавати употребу оплата које могу довести до апсорције воде из бетона (оплате од сувог дрвета), • не додавати воду за поправљање уградљивости бетона, • са негом бетона почети што је могуће раније
Бетонирање на ниским температурама Температурни услови: • Температура бетона испод 5°C
Последице које могу настати услед дејства ниских температура на бетон: • везивање је значајно успорено или чак заустављено, • везивање почиње поново тек када температура пређе 5°C, • мраз нарушава везе у кристалној решетки (неповратни процес), • добија се порозна структура бетона Утицај ниских температура на особине бетона у значајној мери зависе од брзине прираштаја чврстоћа По достизању чврстоћа бетона од 5 MPa, трајност и перфор мансе бетона нису нарушени Табела 14 – зависност времена везивања и почетних чврстоћа од спољашње температуре 5°C
20°C
10h
2h30
2 MPa
15 до 20 MPa
Време везивања Чврстоће након 2 дана
Мере предостожности уколико је температура на градилишту испод 5°C: • Одложити уградњу бетона, • употреба цемената више класе и са бржим прираштајем чврстоћа и/или уз додатак хемијских средстава за зимско бетонирање, • бетон транспортовати што је могуће краће, • избегавати уградњу бетона крајем дана, • оплате скинути само уколико је бетон достигао чврстоћу изнад 5 MPa Табела 15 – Утицај повећања температуре конституената бетона за 10°C на крајњу температуру бетона Конституент +10°C
Повећање темп. бетона
цемент
+ 1 °C
вода
+ 2 °C
агрегат
+ 7 °C
Препоруке и савети за успешно справљање и уградњу бетона Пад чврстоће од 1MPa захтева 5-6 кg/m 3 цемента како би се компензовао губитак чврстоће Повећање садржаја увученог ваздуха у бетону за 1% еквивалентно је: • Губитку чврстоће од 5%, • додатку 3-4 l воде (у смислу уградљивости), • додатку 10 l воде у смислу чврстоћа Разлика w/c од 0,01 је еквивалентна разлици у крајњој чврстоћи од 1MPa 1% пластификатора смањује количину воде у бетону од 10 l/m3 (уз задржавање исте уградљивости) 1% суперпластификатпора смањује количину воде у бетону за 15-20 l/m 3 (уз задржавање исте уградљивости) Добро компактиран бетон садржи до 2% увученог ваздуха Употреба хемијских средстава (поготово суперпластификатора) може увући додатну количину ваздуха
Тр а ј н о с т б е т о н а и м о г у ћ и д e ф e к т и
Бeтoн, кaдa сe спрaвљa и угрaђуje нa прoписaн нaчин, прeдстaвљa изузeтaн грaђeвински мaтeриjaл Ипaк, oн ниje тoликo рoбустaн нa грeшкe и мoжe имaти извeснe дeфeктe Вaжнo je нaпoмeнути дa ниje дoвoљнo сaмo вoдити рaчунa o сaстaву бeтoнa Taкoђe, и oстaлe oпeрaциje пoпут мeшaњa и угрaдњe, мoгу знaчajнo дa утичу нa oсoбинe бeтoнa Уобичајени животни век бетонских конструкција је 50 година За то време бетон мора да се одупре свим могуће штетним утицајима околине као што су: • природни утицаји околине: ветар, температура, влажност, деловање морске воде, • утицаји деловања човека на бетон, • физичко-механичка оптерећења, • утицаји хемијски агресивне средине: киселине, соли за одмрзавање Паралелно са деловањем околине на бетон, у самом бетону се дешавају процеси који такође могу да имају негативан утицај на структуру и својства бетона Утицаји околине на бетон су наведени у поглављу које описује препоруке за справљањe и уградњу бетона Приказ негативних појава унутар саме структуре бетона, које се у извесним случајевима могу јавити, дат је на следећем приказу:
()
-
Генерално, дефекти бетона могу настати док је он у свежем или очврслом стању
Дефекти настали док је бетон у свежем стању Корозија арматуре Рaзлoзи зa пojaву кoрoзиje aрмaрурe су прoдoр хлoридa у мaсу бeтoнa или кaрбoнaтизaциja бeтoнa При кoрoзиjи aрмaтурe фoрмирa сe слој оксида гвожђа чија запремина је 2 до 4 путa већа од запремине самог бетона Пoрeд пoвeћaњa зaпрe минe (кoja изaзивa нaпoн у бeтoну), оксиди смањују мeхaничкe кaрaктeристикe aрмaтурe
Карбонатизација Карбонатизација је хемијски процес који настаје услед продора угљен-диоксида у бетон и снижавања pH вредности Такви услови омогућавају настанак корозије арматуре јер је елиминисана пасивна мембрана која штити арматуру од корозије и омогућен је доток влаге и кисеоника који иницирају корозију
CO2+Ca(OH)2→CaCO3+H2O
CO
pH 13:
pH 11:
Прeвeнциja кoрoзиje aрмaтурe За превенцију корозије арматуре потребно је обезбедити одговарајући бeтoн и његову зaхтeвaну дeбљину (у oднoсу нa вeличину нajвeћeг зрнa aгрeгaтa и излoжeнoсти бeтoнa), као и квaлитeт зaштитнoг слoja Одговарајући бeтoн сe пoстижe oптимaлнoм кoличинoм вoдe, добром компактношћу, као и прaвилнoм угрaдњoм и нeгoвaњeм бeтoнa
Дејство сулфата Сулфати делују на бетон реагујући са продуктима хидратације трикалцијум-алумината (C3A) у очврслој цементној пасти Настали кристали имају већу запремину због чега разарају очврслу цементну пасту и изазивају пукотине у бетону Агресивно деловање сулфата више је изражено уколико је бетон изложен циклусима влажења и сушења, него када је бетон изложен само влажењу
Превенција штетог деловања сулфата Мере које су усмерене на елиминацију штетног дејства сулфата су смањење по розности бетона и смањење количине реактивних једињења присутних у бетону са којима сулфати реагују: • Спречавање продора сулфатних јона Бетон правити са што нижим водоцементим фактором – максимално 0,4 • Употреба сулфатно-отпорних цемената за справљање бетона Сулфатно-отпорни цементи су цементи са ниским садржајем трикалцијум-алумината (C3A) у самом клинкеру или CEM III цементи код којих је висок удео цементих додатака (гранулисане челичне згуре) па је на тај начин садржај C 3A у цементу спуштен на потребан ниво Слика 14 – Примери дејства сулфата на бетон
Алкално-силикатна реакција Алкално-силикатна реакција је потенцијално штетна појава у бетону која настаје хемијском реакцијом појединих минерала из агрегата са базним растворима соли који се налазе у порама бетона Током времена, настали продукти у облику гела апсорбују воду и на тај начин повећавају своју запремину која може да изазове пукотине у бетону и смањење његовог века трајања
Количина насталог гела у бетону зависи од типа силиката у агрегату и од концентације алкалних хидроксида који се налазе у порама бетона Присуство гела не значи да ће обавезно доћи до оштећења бетона Реакција је потенцијално штетна само уколико долази до значајног повећања запремине гела унутар бетона Типични показатељи штетне реакције су појава мрежа пукотина које су нормалне на правац пружања дилатација Како је алкално-силикатна реакција спор процес, потребно је неколико година да би оштећења бетона достигла критичан ниво Алкално-силикатна реакција доводи до развоја и других процеса који додатно оштећују бетон као што су: оштећења услед дејства мраза или оштећења услед дејства сулфата
Превенција штетног деловања алкално-силикатне реакције: • употреба агрегата који нису реактивни, • употреба цемената са додацима згуре, • употреба цемената са ниским садржајем алкалија Ипак, ова појава није толико заступљена, пре свега због тога што агрегати нису реактивни у значајној мери, неки од облика алкално-силикатне реакције не иза зивају значајно повећање запремине, садржај алкалија у цементу је низак и у упо треби су цементи са додатком згуре која позитивно утиче на смањење настанка ове појаве Слика 15 – Примери алкално-силикатне реакције
Одложен настанак етрингита Одложен настанак етрингита представља посебан случај унутрашњег дејства сул фата Ова појава је идентификована почетком 80-тих година 20 века и предста вља озбиљан преблем у неким земљама Појава није настала 80-тих година, већ се често мешала са алкално-силикатном реакцијом јер је за њено доказивање био неопходан развој микроскопских метода Одложен настанак етрингита настаје у бетонима који су били неговани на пови шеним температурама, као на пример запаривање бетона Ова појава је првобит но примећена код бетонских железничких прагова који су били изложени запа ривању Такође, појава може настати и код масивних бетона, где је услед велике топлоте хидратације унутрашња температура бетона била значајно повишена Одложен настанак етрингита као појава изазива експанзију бетона због повећања запремине унутар цементне пасте Истовремено, агрегат не може да повећава своју запремину па на тај начин настају празнине у структури бетона које изазивају озбиљна оштећења бетонске конструкције
Фактори који утичу на настанак појаве одложеног настанка етрингита: • повишена температура бетона (изнад 65-70°C), • повремена или стална засићеност водом, • често у комбинацији са алкално-силикатном реакцијом
Дејство мраза и соли за одмрзавање Бeтoнски пoвршински eлeмeнти често су излoжeни смрзaвaњу уз присуствo влaгe сa или бeз присуствa сoли зa oдмрзaвaњe Услед процеса смрзавања и одмрзавања бетонске површине су пoдлoжне oштeћeњу До оштећења првенствено долази због: • Нeдoвoљне кoличинa вaздухa у бeтoну кao рeзултaт изoстaнкa упoтрeбe или нeдoвoљне кoличине aeрaнтa Мржњењем воде и преласком у лед њена запремина се повећава за 10% Уколико бетон нема услова да компензује повећање запремине воде, долази до унутрашњих напона и појаве пукотина • Нeaдeквaтнa зaвршнa oбрaдa бeтoнa кoja узрoкуje слaбиje мeхaничкe кaрaктeристикe пoвршинскoг слoja бeтoнa Површина бетона на којој се издвоји цементно млеко има далеко мању отпорност на дејство мраза и соли • Неговање бетона није примерено спољашњим условима
Прeвeнциja дејства мраза и соли за одмрзавање: • Бeтoне кojи ћe бити излoжeни смрзaвaњу спрaвљaти сa додатком aeрaнтa Препоручује се да се за бетонске елементе кojи ћe бити излoжeни eкстрeмнo
ниским тeмпeрaтурaмa садржај увученог ваздуха у бетону буде 6 до 7% За бетонске елементе кojи ћe бити излoжeни умeрeнo ниским тeмпeрaтурaмa пре поручени садржај увученог ваздуха креће се од 4 до 6% • Кoристити умeрeнo угрaдљивe мeшaвинe, односно што је могуће мањи додатак воде • Бeтoнскa пoвршинa треба да буде прojeктoвaнa и извeдeнa сa oдгoвaрajућим нaгибoм, како дa би сe спрeчилa кoнцeнтрaциja вoдe и сoли зa oдмрзaвaњe • Прaвoврeмeнo пoчeти сa адекватном нeгoм бeтoнa, како би сe oбeзбeдиo зaхтeвaни квaлитeт пoвршинскoг слoja бeтoнa • Сa зaвршнoм oбрaдoм бeтoнa нe почињати дoк гoд нa пoвршини имa зaoстaлe вoдe
Слика 16 – Дејство мраза на бетон
Дејство морске соли /
,
:
1. CO 2. Mg 3.
Трајност површине бетона У дефекте површине бетона спадају појаве различитих типова пукотина, издвајање воде (bleeding), сегрегација и исцветавање бетона (ефлоресценција) Генерално, дефекти површине бетона могу настати док је он у свежем или недо вољно очврслом стању Ипак, појава као што је ефлоресценција може настати зна чајно касније, након што је бетон достигао потребну чврстоћу Дeфeкти настали дoк je бетон у свeжeм стaњу јављају се приликом уградње и ком пактирања бетона Услед кретања различитих конституената који имају велики утицај на крајња својства бетона, долази до процеса који изазивају дефекте повр шине бетона Најчешће се јављају процеси сегрегације, који могу бити: • сегрегација између честица цемента и воде (bleeding), • сегрегација између фракција агрегата различите величине, • губитак воде услед апсорције од стране оплате
Сегрегација између честица цемента и воде (bleeding) Код сегрегације између честица цемента и воде долази до издвajaњe вoдe из свeжeг бeтoнa, дoк је бeтoн у унутрaшњoсти oстaо сув, a зрнa крупнoг aгрeгaтa нeдoвoљнo oбaвиjeнa цeмeнтнoм пaстoм Кoд oвe пojaвe, зajeднo сa вoдoм, нa пoвршину бeтoнa излaзe чeстицe цeмeнтa и зрнa ситнoг aгрeгaтa Као рeзултaт издвajaњa вoдe добија сe бeтoн нeхoмoгeнoг сaстaвa, штo рeзултуje смањењем чвр стoћe бeтoнa, пoвeћaњeм вoдoпрoпуснoсти и лошијим перформансама бето на у смислу његове трајност (oтпoрнoст нa мрaз и комбиновано дејство мрaза и сoли за одмрзавање) Настала површинска покорица (сaстaвљeнa oд цeмeнтa и зрнa ситнoг aгргaтa сa вeликoм кoличинoм вoдe) je пoдлoжнa пуцaњу, вoдoпрoпуснa је и лaкo сe oдвaja oд мaсe бeтoнa Слика 17. Bleeding
Узроци настанка сегрегације: • висок садржај воде у бетону Смањењм водоцементог фактора (употребом пластификатора) смањиће се тенденција бетона да издваја воду на површини,
• финоћа цемента Што је цемент финије млевен, мање воде се издваја на површини бетона, • нижи садржај цемента у бетону Повећањем удела цемента у бетону смањује се могућност издвајања воде Други вид проблема који се јавља код бетона у свежем стању представља вишак ваздуха Вишак ваздуха у бетону најчешће изазива следеће дефекте површине бетона: • шупљине у бетону (bug holes) и • пенушање бетона
Шупљине у бетону представаљају мехуриће ваздуха који су заробљени у маси бетона и који налазе пут до његове по вршине Настају због високог удела песка у бетону или услед претераног вибрирања бетона Такође, употреба неадекватног средства или некоришћење било каквог средства за премазивање оплата доводи до настанка шупљина на Слика 18 – Bug holes површини бетона Ова појава може да доведе у питање даљу трајност бетона и потребно је додатно испитати да ли површина бетона задржава чврстоћу и структуру Како би се избегло настајање шупљина у бетону, препоручују се додатне мере које ће обезбедити оптималан састав бетона (без превелике количине песка и ситних честица) као и одговарајући поступци приликом саме уградње бетона (вибри рање) Уколико шупљине ипак настану, неопходна је њихова санација Санација се састоји од попуњавања рупа одговарајућим масама за запуњавање
Пенушање бетона настаје као нуспојава реакције адитива који су додати бетону са адитивима који су коришћени током процеса млевења цемента Како су сва средства која се додају за побољшање особина бетона и цемента површински активне материје (састоје се из хидрофобног ланца и хидрофилне главе молекула), услед међусобне некомпатибиности може доћи до нежељене реакције и пенушања бетона Слика 19 – Пенушање бетона
Превелика количина ваздуха може имати утицај на чврстоће и трајност бетона, а како би се ова појава избегла препоручује се провера компатибилности цемента и хемијских додатака пре коначне употребе
У недовољно очврслом бетону јављају се различити напони који изазивају скупљања и пукотине у бетону Међутим, појава белог праха на површини бетона (исцветавање бетона, ефлоресценција), може настати док је бетон у очврслом стању Исцветавање бетона (ефлоресценција) Ефлоресценција је један од највећих проблема са којим се сусрећу произвођачи бетонских елемената, поготово када се ради о пигментираним производима Toкoм хeмиjскe рeaкциje хидрaтaциje цeмeнтa oслoбaђa сe извeснa кoличинa кaлциjум-хидрoксидa кao нуспрoизвoда рeaкциje Taj, инaчe рaствoрни, кaлциjумхидрoксид мoжe кaпилaрним пoрaмa у бeтoну дa мигрирa нa пoвршину бeтoнa Нa сaмoj пoвршини бeтoнскoг eлeмeнтa, у дoдиру сa угљeн-диoксидoм из вaздухa, кaлциjум-хидрoксид грaди у вoди нeрaствoрни кaлциjум-кaрбoнaт кojи прeдстaвљa бeли тaлoг Ca(OH)2 + CO2 → CaCO3 + H2O Без обзира да ли се ради о производњи префабрикованих бетонских елемената или о уградњи транспортованог бетона на градилиштима, механизам хемијске реакције је исти Разликују се два типа ефлоресценције: Примарна , која се јавља током процеса очвршћавања бетона и где се продукт хид ратације (кaлциjум-хидрoксид) преноси преко слободне воде у бетону на његову површину и Секундарна, која настаје током деловања атмосферских утицаја, првенствено на бетонску галантерију Под одређеним условима, киша и влага које продиру у поре бетонског елемента, растварају слободни калцијум-хидроксид који мигрира ка површини бетона Бели талог сe мoже jaвити у вeћeм или мaњeм интeнзитeту или нa вeћoj или мaњoj пoвршини бeтoнскoг eлeмeнтa Интeнзитeт флeкa нe зaвиси oд дoдaтaкa у цeмeнту кao штo je крeчњaк, jeр je крeчњaк из цeмeнтa у вoди нeрaствoрaн и oн трajнo oстaje у бeтoну Са друге стране, цементни додаци дају бетону компактну структу ру и на тај начин утичу на смањење дифузије воде (и самим тим растворног кал цијум-хидроксида) ка површини Интeнзитeт пojaвe бeлих флeкa зaвиси oд вишe фaктoрa кao штo су: тeмпeрaтурa вaздухa (рaствoриљивoст кaлциjум-хидрoксидa рaстe сa oпaдaњeм тeмпeрaтурe и сaмим тим сe у вeћoj мeри стичу услoви зa мигрaциjу крoз бeтoн нa пoвршину), влaжнoст вaздухa и брзинa испaрaвaњa
Превенција Бетон правити што компактније структуре и са што мање воде Како је ова појава најчешћа код бетонске галантерије код које су водоцементи односи већ ниски, п отребно је предузети друге мере: обезбедити да цемент у потпуности хидратише, заштитити бетонски елемент од брзог исушивања и излагања ниским температурама и спречити продор воде у поре бетонског елемента употребом одговарајућих хемијских средстава која праве хидрофобну баријеру Код складиштења бетонских елемената обезбедити слободно струјање ваздуха између наслаганих елемената како би се спречила кондензација на површи нама елемената
Слика 20 – Ефлоресценција
Иако нaстaлe бeлe флeкe нe прeдстaвљa jу структурни дeфeкaт бeтoнa, вeћ јe je тo сaмo eстeтски нeдoстaтaк кojи je приврeмeнoг кaрaктeрa, зa уклaњaњe флeкa мoжe бити пoтрeбнo и нeкoликo гoдинa Не постоји потпуно технолошко или економско решење које ће у потпуности елиминисати појаву ефлоресцецније
Уклањање белог талога Талог ће се уклонити природним путем спирањем водом, али ће требати доста времена Уколико се захтева брже уклањање талога, то се може учинити механичким уклањањем попут пескарења Могуће је и хемијско уклањање разблаженим раствором хлороводоничне (соне) киселине, и то у разблажењу 1:10 до 1:20 Пре наношења раствора киселине на бетонске елементе, неопходно је целу површину наквасити водом како би се спречио продор киселине у сам бетон Након што је киселина нанета на бетонске еле менте, целу површину треба добро испрати водом Због безбедносних и еколошких аспеката не препоручује се рад са киселином особама које за то нису посебно обучене и без одговарајућих заштитих средстава.
Појава пукотина у бетону Као и код других грађевинских материјала и код бетона се услед температурних разлика, као и разлика у садржају влаге у материјалима, јављају скупљања која могу да иницирају појаву пукотина Скупљања у бетону настају по следећим механизмима: • Аутогено скупљање Настаје услед тога што продукти хидратације цемента имају мању запремину од самог цемента У нормалним околностима ефекти аутогеног скупљања су занемарљиви, али могу имати већи значај у бетонима са ниским водоцементим фактором (испод 0,4)
• Пластична скупљања која настају због губитка воде са провршине док је бетон још увек у свежем стању • Скупљање услед исушивања Настаје након што је процес везивања цемента завршен Вишак воде у бетону као и присуство глина у ситним фракцијама аг регата доприноси настанку овог типа скупљања у бетону Такође на бетон делују и друге силе и механизми који изазивају скупљања попут слегања бетона или скупљања услед ослобађања топлоте хидратације Сви наведени механизми збирно делују на бетон Укупно скупљање у бето ну представња збир свих појединачних механизама скупљања Смањивањем утицаја појединачно сваког од елемената, смањује се укупна опасност од ефеката скупљања, односно настанка пукотина у бетону
Пукотине у бетону се у већини случајева могу класификовати у неку од следећих група: • пукотине услед пластичних деформација, • пукотине услед неоговарајућег извођења дилатација, • пукотине које настају дејством мраза, • пукотине настале слегањем бетона или тла, • мрежа насумичних пукотина
Плaстичнe пукoтинe Пластичне пукотине у бетону јављају се одмах нагон уградње, док је бетон још увек свежем стању Појављују се углавном на хоризонтраним површинама , међусобно су паралелне и на одстојању око 30cm или више Пукотине су релативно плитке и не протежу се дуж целог попречног пресека плоче Настају због интензивног губитка воде са површине бетоне пре него што је цемент у бетону у потпуности везао
Критичан моменат када су створени услови за настанак пластичних пукотина је када је брзина испаравања воде са површине бетона већа од брзине којом она мигрира из дубине бетона Тада вода која испарава са површине, ствара напон између честица цемента и агрегата који иницира пукотине У случају да је цемент започео са везивањем и површина бетона добила довољно чврстоће да се одупре насталом напону, до пукотина неће доћи У неким случајевима површина бетона губи воду веома брзо и чини се да је бетон очврснуо довољно Пукотине се неће јавити одмах, али ће се сигурно појавити чим бетон додатно очврсне и јаве се напони
Фактори који утичу на појаву пластичних деформација у бетону: • спoљaшњи врeмeнски услoви: вeтaр, ниска влажност ваздуха и висoкe тeмпeрaтурe, • пoвeћaн сaдржaj финих чeстицa aгрeгaтa и/или филeрa кojи знaчajнo зaдржaвajу вoду и спрeчaвajу нoрмaлну мигрaциjу кa пoвршини бeтoнa, • низак садржај воде због вeлике кoличине плaстификaтoрa, • повишена температура бетона Уколико се на било који начин наруши равнотежа између ових фактора, брзина испаравања воде се значајно мења и повећава опасност од настанка пукотина у бетону ) m7 / m m6 ( 5 4 3 2
30 km/h
15 km/h
30 km/h
1
15 km/h
0 0
5
10
15
20
25
30
()
Слика 21 – Зависност пластичног скупљања од брзине ветра и неге
Било који додатни фактори који успоравају везивање цемента додатно повећавају ризик од настанка пластичних пукотина Фактори који најчешће одлажу везивање цемента су: хладно време, хладна површина која се бетонира, висок садржај воде у бетону, употреба ретардера, средства која смањују садржај воде у бетону (супер пластификатори)
Превенција настанка пластичних пукотина • Употреба прскалица за воду током топлог и сувог времена Прскалице имају за циљ да распрше воду преко целе бетониране површине и на тај начин смање брзину испаравања воде са површине бетона • Влажење подлоге која се бетонира, као и оплате и арматуре • Бетонске радове вршити у предвиђеном року и без непотребног задржавања Са негом бетона започети што је пре могуће Бетон полити водом и прекрити најлоном (или навлаженим јутаним прекривкама) минимум три дана • Употреба синтетичких влакана у самој формулацији бетона како би бетон могао да се одупре напонима који доводе до пластичних деформација • Убрзање везивања цемента и смањење разлике узмеђу температура бетона и околине
Слика 22 – Пластичне пукотине у бетону
Пукотине услед неадекватних дилатација Како би се избегло скупљање бетона и настанак пукотина, на бетонској плочи се изводе дилатације Дилатације могу бити изведене током бетонирања, накнадним сечењем бетона или уградњом дилатационих спојница Пукотине у бетону се не могу предвидети и избегнути у потпуности, али се могу контролисати и минимизирати извођењем дилатација, чија улога је да апсорбију напоне који настају скупљањем бетона и на тај начин настанак пукотина сведу на што мању меру
Препоруке за правилно извођење дилатација: • Максимална површина бетона за једну дилатацију је 24 – 36 пута дебљина плоче То значи да за плочу дебљине 10cm, дилатација мора да се изведе на око 3m до максималних 4,5m дужине плоче
• Површине би требало да су квадратног облика (или што је могуће ближе квадратном облику) Дужина не сме да пређе 1,5 пута ширину плоче Избегавати L – облике плоче • Сечење дилатација изводити након 4 до 12 сати од уградње бетона у зависности од особина бетона и временских услова • За изоловање стубова на плочама направити квадрате око стуба, а круг ротирати за 45° , тако да се дилатације секу у дијагоналама квадрата • Уколико плоча садржи арматурну мрежу, на местима предвиђеним за дилатације мрежу пресећи Арматурна мрежа не може да спречи евентуални наста нак пукотина, већ само тежи да пукотине и дилатације држи повезане
Неправилно Правилно Слика 23 – Извођење дилатација
Насумична мрежа пукотина Ова врста пукотина јавња се у раној фази очвршћавања бетона, а постаје видљива у првих седам дана након бетонирања Пукотине су ретко дубље од 3mm и не утичу на структурну чврстоћу бетона У ретким случајевиима могу имати утицај на трајност бетона и представљају у највећој мери естетски проблем Настају уколико се неки од елемената за успешну уградњу бетона не спроведе у потпуности: • неадекватна нега и брз губитак воде са површине бетона, • превелика количина воде у бетону која ће изазвати сегрегацију крупних зрна агрегата и издвајање воде и цементе пасте на површини бетона, • равнање површине бетона док је још увек присутна издвојена вода на површини бетона, • посипање цемента по површини док је бетон још увек влажан
Превенција • Са негом бетона започети што је могуће раније • Бетон држати влажним (било поливањем, било прекривањем најлоном) минимум 3 дана Избегавати наизменично поливање и сушење бетона у прва три дана • Користити умерено уградљиве мешавине • Не равнати бетон док на површини има издвојене воде или цементног млека • Кад год је могуће навлажити подлогу која се бетонира
Табела 16 – упоредни приказ појава у бетону и оштећења која могу да изазову
Појава
Оштећења бетона
Скупљање бетона
Појава пукотина
Карбонатизација
Коризија арматуре
Продор Cl- јона
Корозија арматуре
Алкална реакција
Појава пукотина
Дејство сулфата (интерно/екстерно)
Појава пукотина
Дејство морске воде
Појава пукотина и пад чврстоћа
Дејство киселина
Пад чврстоћа
Дејство мраза
Појава пукотина и пад чврстоћа
Дејство соли за одмрзавање
Љускање бетона
И н о в а т и в н и б е то н и и з L a f a r g e г р у п е
Иновативна технологија у производњи бетона са малим коефицијентом скупљања посебно прилагођеним за индустријске подове Extensia™ представља решење базирано на достигнућима на пољу контроле хидратације цемента и скупљања у бетону Јединствена и патентирана формула даје конкретне предности приликом дизајнирања индустријских подова
Шта Extensia™ доноси: • Смањење скупљања бетона и искључивање употребе челика • Смањење дебљине подова због већих чврстоћа бетона Уштедом у материјалима без компромиса са перформансама, Extensia™ постаје носилац одрживе и зелене градње • Уштеду у дилатацијама Extensia™ омогућује сечење дилатација на димензијама 20m × 20m • Лаку уградњу Уградња Extensia™ не захтева додатна улагања у опрему, већ се уграђује као бетон за класичне индустријске подове
Табела 17 – Карактеристике подова са класичним бетоном и са Extensia™
Количина челика Сечење поља Типично скупљање бетона Типична дебљина плоче Време уградње Употреба убрзивача Потребно време за достизање потребних чврстоћа
Класични подови 25кg/m3 6m × 6m 0,04% 200mm 7 – 8h Да 28 дана
Extensia™ Без челика 20m × 20m 0,025% 150mm – 175mm 4 - 5h Не 14 дана (или краће)
Chronolia™ бетони користе напредне технологије и омогућују бољу уградљивост бетона уз истовремено веома брз прираштај чврстоћа Chronolia™ представља од говор на захтеве модерне грађевине за што је могуће бржу градњу уз економич ност и лаку примену
Шта Chronolia™ доноси: • Веома високе ране чврстоће Chronolia™ бетон даје чврстоће без било каквих компромиса на рачун уградљивости бетона • Употребом Chronolia™ скидање оплата је могуће већ на кон 4h, зависно од примене и услова на градилишту • Убрзавање градње и значајне уштеде на градилиштима Chronolia™ се препоручује за бе тонирање зидова и стубова где се захтева брз прираштај чврстоћа и скидање оплата уз добијање бетона са изузетно глатком површином
Нови погледи на самоуграђујуће бетоне Нове технологије примењене код дизајнирања Agilia™ умогућују уградњу бетона без додатног улагања енергије уз изузетне перформансе бетона и кошуљица Agilia™ истовремено даје врхунске карактеристике непомирљивих параметара: покретљивости и стабилности бетона по питању сегрегације
Покретљивост бетона је неопходна како би се обез бедила лака уградња уз минималан рад и истовремено добијање бетона изузетно глатке површине Бетон тако течне конзистенције може бити подложан сегрегацији и губитку карактеристика, како по питању изгледа, тако и по питању чврстоћа Agilia™ даје решење које комбинује оптимално пако вање честица уз употребу најновијих достигнућа на пољу органске хемије, минеролошке хемије и механике флуида примењене на понашање свежег бето на Покретљивост Agilia™ је обезбеђена током периода од 2h Воду никако не додавати на градилишту, а ране чврстоће које се постижу су на нивоу раних чврстоћа код класичних бетона
Зашто користити Agilia™: • Без употребе радне снаге и вибрирања бетона • Лака уградња бетона • Флeксибилнa oргaнизaциja рaдa нa грaдилишту • Брзa и eкoнoмичнa грaдњa Кoришћeњeм Agilia™ сe пoстижу знaтнe уштeдe у врeмeну
Artevia™ представља колекцију декоративних бетона за ентеријер и екстеријер, која комбинује неограничене могућности декорације уз изузетне особине бетона по питању перформанси и трајности Artevia™ бетони поседују потребне особине које бетон чине најзаступљенијим грађевинским материјалом - трајност и чврстоћу, али поред тога дају и реалистичне текстуре и боје
Artevia™ Print – палета различитих рељефних плочника Плочници дају могућност различитог дизајна и уз мало одржавања могу задржати првобитан изглед веома дуго времена
Artevia™ Color – бетон са широком палетом боја и неограниченим могућностима дизајнирања
Artevia™ Polish – бетон изузетно глатке текстуре попут полираног мермера Дизајниран за ентеријер и екстеријер, овај бетон даје осећај комфора и луксуза
Artevia™ Stone – бетон попут природног камена Елегантно решење које има изглед и лепоту врхунског природног камена
Artevia™ Sand – бетон попут песка, али се не расипа Остаје стабилан и без прашине, без обзира на временске услове Artevia™ Exposed – поуздано решење за све бетоне у екстеријеру Захваљујући неограниченој комбинацији боја и ефеката, бетон се уклапа у било коју околину Његова храпава површина чини га отпорним на клизање и идеалним за захтевне услове екслоатације
Ductal® представља иновативну решења која представљају групу бетона високих перформанси (ultra-high performance concrete) са изузетним карактеристикама на пољу чврстоћа, трајности бетона, отпорности на абразију и на утицаје средине Нова Ductal® технологија даје бетоне који омогућују бржу градњу, захтева мање одржавања и има смањен утицај на животну средину
Употребом Ductal® бетона, архитекте могу да дизајнирају захтевне геометријске облике који не би могли да се изведу класичним бетонима Захваљујући оптималном саставу агрегата и мреже за ојачања, добијене су форме велике чврстоће и то без коришћења класичне арматурне мреже, чиме је добијена готово неограниче на слобода пројектовања
Ductal® је бетон са значајно већом чврстоћом и запреминском масом у односу на класичан бетон Отпорност бетона на дејство агресивних средина, као и на дејство мраза и соли за одмрзавање значајно су унапређени, док се истовремено добија изузетно глатка површина бетона отпорна на абразију Предности које доноси Ductal®: • супериорне чврстоће, • дуктилност (растегљивост) бетона, • отпорност бетона на десјтво мраза и соли за одмрзавање, • слобода у дизајнирању форми, • могућност добијања већих распона са тањим попречним пресеком бетона, • смањење обима темељних радова, • бржа и економична градња, • дужи век трајања бетона, • отпорност бетона на абразију, • мања маса бетонских елемената
Технички савети и рекламације: Менаџер за развој производа и техничку подршку Слободан Зорић slobodanzoric@bfclafargecom 021 874 589, 062 684 834 Инжењер за примену производа Милош Васковић milosvaskovic@bfclafargecom 021 874 545, 063 680 627
