bojana888
e ot ji g kn
k
bojana888
Džulijan Barns
Floberov papagaj
e ot ji g kn
k
bojana888
„Kada pišeš biografiju prijatelja, moraš je pisati kao da se svetiš u njegovo ime.”
Flober, u pismu Ernestu Fejdou 187. godine
e ot ji g kn
k
bojana888
Posvećeno Pet
e ot ji g kn
k
bojana888
1
Floberov papagaj
!estori"a #evernoafrikana"a bo$ali su u podno%ju Floberovog spomenika. &štro praskanje nadja'avalo je buku gustog saobra$aja. (ošto ju je poslednji put ironi'no pomilovala vr)ovima prstiju, sme*a ruka ba"ila je srebrnu kuglu. Kugla je pala, teško odsko'ila i +avijugala po +emlji lagano podi%u$i prašinu. a"a' je +a trenutak +astao u mestu poput stili+ovanog kipa- sa ne još sasvim olabavljenim kolenima i sa +anosno ispru%enom
e ot
k
desnom rukom. apa+io sam na njemu belu košulju +avrnuti) rukava, golu podlakti"u i nekakvu mrlju sa unutrašnje strane ru'nog +globa. /ije to bio sat, kao što sam isprva
ji g kn
pomislio, niti tetovirani +nak, ve$ preslikan "rte% u boji- li"e politi'kog mudra"a kome se mnogi dive u pustinji.
0li, da po'nem od kipa onoga gore, onog stalnog, nestili+ovanog, onoga koji lije bakarne su+e, sa nemarno ve+anom kravatom, ko"kastim prslukom, preširokim pantalonama i gustim brkovima, nepoverljiv, su+dr%an lik po+natog 'oveka. Flober ne u+vra$a pogled. &n +uri sa Karmelitskog trga ka jugu, prema katedrali, preko grada koji je pre+irao a koji ga je +au+vrat uglavnom ignorisao. 2lavu je visoko +aba"io u odbrambenom stavu- samo golubovi mogu da vide veli'inu piš'eve $ele. &vo nije srcinalni kip. /em"i su onog prvog Flobera odneli 1341. godine, +ajedno sa metalnom ogradom i alkama. 5o%da su ga pretopili u +na'ke +a kape6 esetak godina postolje je bilo pra+no. ada je gradona'elnik 9uana koji se oduševljavao kipovima ponovo pronašao srcinalni gipsani kalup delo ruskog vajara :eopolda ernštama a 2radsko ve$e je odobrilo i+radu novog spomenika. 2rad 9uan je kupio metalni kip kakav dolikuje, sa 3; posto bakra i 7 posto kalaja. :ivni"a 9udije i+ !atijonsuanjoa garantuje da je taj sastav
bojana888 otporan na koro+iju. ruga dva grada, ruvil i arenten, doprineli su tom podu)vatu pa su dobili kamene ver+ije. &vi su +natno slabije odolevali +ubu vremena. < ruvilu je gornji deo Floberovog bedra trebalo da se +akrpi, a otpao mu je i deo brkova- i+ gornje usne od armiranog betona strše mu %i"e poput gran'i"a. 5o%da se liv"ima i mo%e poverovati= mo%da $e ovaj drugi odlivak potrajati. 0li, ja ne vidim baš neki) posebni) ra+loga +a poverenje. 2otovo ništa u ve+i sa Floberom nije potrajalo.
m %eleo= %ale se samo njegovi obo%avao"i, i+ sentimentalni) ra+loga. (iš'eva ku$a u Kruaseu srušena je nedugo posle njegove smrti, a na njenom je mestu podignuta fabrika +a destila"iju alko)ola i+ plesnivog %ita. /e bi bilo nikakvo 'udo ni da se otarase njegovog spomenika- ako je mogao da ga postavi gradona'elnik koji voli spomenike, neki bi drugi mo%da neki tvrdokorni knjiški partija" koji je samo dopola pro'itao ono što je #artr
k
napisao o Floberu mogao i+ prevelike revnosti da ga sruši.
e ot
(o'injem od tog spomenika +ato što se tu +a'ela 'itava +amisao. ašto nas knji%evno
ji g kn
delo nagoni da tragamo +a pis"em6 ašto ne mo%emo da ga ostavimo na miru6 ašto nam same knjige nisu dovoljne6 Flober je %eleo da nam one to budu- malo je pisa"a koji su više verovali u objektivnost napisanog i u neva%nost piš'eve li'nosti= pa ipak se na to ne oba+iremo i nastavljamo da ga progonimo. :ik, li"e, potpis= spomenik od 3; posto bakra i /adarova fotografija= komadi$ ode$e i pramen kose. !ta nas to privla'i u tim relikvijama6 ar ne verujemo da su re'i dovoljne6 ar mislimo da osta"i ne'ijeg %ivota sadr%e neku dodatnu istinu6 Kada je 9obert :uis #tivenson umro, njegova dadilja, prakti'na !kotlan*anka, po'ela je ispoti)a da prodaje kosu +a koju je tvrdila da ju je odsekla pis"u pre 'etrdeset godina. &ni koji su u to verovali, koji su to tra%ili, koji su tragali +a tim, nakupovali su je dovoljno da njome napune 'itavu jednu fotelju. &dlu'io sam da Kruase ostavim +a kasnije. (roveo sam pet dana u 9uanu, a neki de'a'ki instinkt i dalje me je terao da ono najbolje uvek ostavljam +a kraj. a li isti nagon ponekad upravlja i pis"ima6 (ri'ekaj, pri'ekaj, najbolje tek dola+i? 0ko je tako, koliko i) samo onda mu'e nedovršene knjige6 ve od nji) odma) mi padaju na pamet-
Bouvard et
Pécuchet, u kojoj je Flober pokušao da obu)vati i obu+da 'itav svet, sva ljudska nastojanja i
bojana888 ljudske neuspe)e= i L’Idiot de la famille,1 u kojoj je #artr pokušao da obu)vati 'itavog Flobera- da obu)vati i obu+da najve$eg pis"a, najve$eg bur%uja, stra) i trepet, neprijatelja, mudra"a. (rvu knjigu je okon'ao sr'ani udar, slepo$a je prekratila drugu. @ s>m sam nekada pomišljao da pišem knjige. @mao sam ideja= 'ak sam i beleške vodio. 0li, bio sam lekar, imao sam %enu i de"u. 0 samo jedan posao se mo%e obavljati dobroFlober je to +nao. Aa sam bio dobar lekar. 5oja %ena je... umrla. e"a su otišla= pišu samo kad i) spopadne gri%a savesti. Bive svojim %ivotom, naravno. „Bivot? Bivot? Kad ti se digne?” (re neki dan sam pro'itao ovaj Floberov usklik. &se$ao sam se kao kameni kip sa +akrpljenim bedrom. /enapisane knjige6 bog nji) ne treba tugovati. @onako ve$ ima dovoljno knjiga. &sim toga, se$am se kraja romana L’Education sentimentale. Frederik i njegov drug elor osvr$u se na svoj %ivot. (oslednja i najdra%a uspomena im je poseta burdelju pre mnogo godina, dok su još bili *a"i. etaljno su isplanirali posetu, +a tu priliku su spe"ijalno
k
ukovrd%ali kosu, 'ak su i ukrali "ve$e +a devojke. 0li, kad su stigli do burdelja, Frederik je
e ot
i+gubio )rabrost pa su oboji"a pobegli. akav im je bio najlepši dan u %ivotu. ar nije
ji g kn
najpou+daniji vid +adovoljstva, kao da ka%e Flober, +adovoljstvo iš'ekivanja6 Kome je stalo do toga da dospe na opusteli tavan ostvarenja6 (rvi dan sam proveo lutaju$i po 9uanu, pokušavaju$i da prepo+nam delove grada kro+ koje sam prošao 1344. godine. Celike površine su tada, naravno, bile +asute bombama i granatama= posle 'etrdeset godina oni još uvek popravljaju katedralu. /isam našao ništa naro'ito 'ime bi) obojio svoja jednobojna se$anja. #utradan sam se odve+ao na +apad do Kaena, a onda na sever do morski) pla%a. #amo pratite ni+ potamneli) metalni) +nakova koje je postavilo Ministère des Travaux Publics et des Transorts! &vuda se ide na "ircuit des
Pla#es de $ébar%uement- turisti'ki obila+ak mesta na kojima su se iskr"ali #ave+ni"i. @sto'no od 0romanša prostiru se britanske i kanadske pla%e lato, Aunona, 5a'. /e baš preterano maštovit i+bor imena= utoliko su te%a +a pam$enje nego &ma)a i Auta. &sim, naravno, ako dela nisu ta koja imena 'ine vrednim pam$enja, a ne obrnuto. 2rejesir5er, Kur+sir5er, Cersir5er, 0nel, 0romanš. 5alim, sporednim 1 (orodi'ni idiot 5inistarstvo +a javne radove i saobra$aj.
bojana888 uli'i"ama odjednom dospete na rg kraljevski) in%enjera ili na rg C. Der'ila. ar*ali tenkovi stoje na stra%i pored kabina +a kupanje= spomenplo'e nalik na brodske dimnjake objavljuju na engleskom i fran"uskom- „&vde je . maja 1344. )erojstvom save+ni'ki) snaga oslobo*ena Evropa”. Crlo je mirno, nimalo sumorno. < 0romanšu sam uba"io dva metalna franka u Telescoe Panorami%ue &Très Puissant '()*+ Lon#ue $urée ; i pogledom pratio krivulju u obliku 5or+eovi) +nakova, koja se prote%e od 5alberi Garbura dalje prema pu'ini. a'ka, "rta, "rta, "rta, pru%aju se betonski stubovi, a i+me*u nji) mirna voda. Kormorani su naselili te kamene blokove, napuštene ostatke rata. 9u'ao sam u )otelu 5arina koji se di%e i+nad +aliva. io sam bli+u mesta na kome su poginuli moji prijatelji neo'ekivana prijateljstva nastala ti) godina a ipak nisam bio ganut. (edeseta oklopna divi+ija ruge britanske armije. /avrle su mi uspomene ali ne i emo"ije, 'ak ni uspomene na emo"ije. (osle ru'ka sam otišao u mu+ej i gledao film o iskr"avanju, a onda sam se odve+ao deset kilometara dalje, do ajea, da prou'im onu drugu inva+iju
k
i+vršenu preko Kanala, od pre devet vekova. apiserije kralji"e 5atilde podse$aju na
e ot
)ori+ontalni bioskop, ramovi su im pore*ani jedan u+ drugi. &ba doga*aja i+gledala su mi
n ji g k medi"ine, na igran"i prire*enoj povodom kraja semestra, neki obešenja"i su pustili u salu
podjednako 'udno- jedan je bio isuviše dalek da bi bio istinit, a drugi isuviše po+nat da bi bio istinit. Kako da ulovimo prošlost6 5o%emo li uopšte da je ulovimo6 ok sam bio student prase prema+ano maš$u. (rase je jurilo prisutnima kro+ noge, skvi'alo na sav glas i nikako se nije dalo u)vatiti. :judi su padali pokušavaju$i da ga ulove, ali su samo ispadali smešni. Desto mi se 'ini da je i prošlost kao to prase. re$eg dana u 9uanu odšetao sam se do bolni"e Gotelije, u kojoj je 2istavov ota" bio glavni )irurg i u kojoj je pisa" proveo detinjstvo. @šao sam 0venijom 2istava Flobera, pokraj imrimerie4 Flober i bifea Flober- nije bilo sumnje da sam na pravom putu. /edaleko od bolni"e bio je parkiran veliki beli pe%oov kombi- na njemu su bile naslikane plave +ve+di"e i ispisan telefonski broj i re'i 05<:0//0 K&:0 F:&E9. (isa" kao is"elitelj6 /e$e biti. #etio sam se kako je Bor% #and maj'inski prekorila mla*eg kolegu. „i i+a+ivaš o'aj, a ja donosim ute)u”, napisala mu je. /a pe%ou je trebalo da piše05<:0//0 K&:0 B&9B #0/. ; (anoramski teleskop Hvrlo jak, do meta 1IJ. 4 !tamparija.
bojana888 < Gotelijeu me je do'ekao suvonjavi, nervo+ni #ardien koji me je +bunio svojim belim mantilom. /ije bio ni lekar, ni harmacien ni kriket sudija. eli mantil podra+umeva antisepsu i +dravo rasu*ivanje. ašto bi ga nosio ovaj kustos da +aštiti 2istavovo detinjstvo od bakterija6 &bjasnio mi je da je mu+ej jednim delom posve$en Floberu a drugim delom istoriji medi"ine, a onda me %urno proveo kro+ prostorije +aklju'avaju$i vrata bu'no i efikasno +a nama. (oka+ao mi je sobu u kojoj je 2istav ro*en, njegovu bo'i"u kolonjske vode, kutiju +a duvan i prvi tekst objavljen u 'asopisu. 9a+ne piš'eve slike potvr*ivale su u%asnu ranu promenu kro+ koju se preobratio i+ +godnog mladi$a u trbušastog i pro$elavog bur%uja. #ifilis, ka%u neki.
k
devetnaestog veka- teške metalne relikvije sa oštrim šilj"ima i pumpe +a ispiranje "reva
e ot
veli'ine koja je 'ak i mene i+nenadila. 5edi"ina u to doba mora da je bila +aista u+budljiva,
n ji g k (rou'io sam doktorsku diserta"iju 2istavovog brata 0šila= naslov joj je- „/eka ra+matranja o smela i %estoka delatnost= danas se sastoji samo od birokratski) tableta. @li je to +bog toga što nam se 'ini da je u prošlosti bilo više lokalnog kolorita nego što ga ima u sadašnjosti6
pravom trenutku opera"ije ukleštene kile”. ratska paralela- 0šilova diserta"ija je kasnije postala metafora kod 2istava. „&se$am kako me +agušuje buji"a mr%nje prema gluposti mog doba. 2ovno mi se di%e u usta kao u slu'aju ukleštene kile. 0li, ja %elim da ga +adr%im, prilepim, stvrdnem= %elim da od njega napravim smesu kojom $u prema+ati devetnaesto stole$e, isto onako kao što indijske pagode ma%u kravljom balegom.” < po'etku mi se u'inilo 'udnim što su ta dva mu+eja spojena. 0li to je dobilo svoj smisao kad sam se setio 'uvene :emoove karikature na kojoj Flober se"ira Emu ovari. &na prika+uje romanopis"a kako vitla ogromnom viljuškom na koju je nabodeno sr"e s kojeg kaplje krv i koje je on pobedonosno iš'upao i+ tela svoje junakinje. Cisoko maše tim organom kao kakvim retkim )irurškim eksponatom dok se na levoj strani "rte%a stopala nepokretne, oskrnavljene Eme jedva vide. (isa" kao kasapin, pisa" kao ne%na +ver. 0 onda sam ugledao papagaja. #tajao je u maloj niši, svetlo+elene boje, %iva)ni) o'iju
bojana888 i nakrenute glave kao da nešto pita. „ Psittacus”, pisalo je na kraju pre'ke, „papagaj koga je g. Flober po+ajmio i+ mu+eja u 9uanu i postavio na svoj radni sto dok je pisao ,n c-ur simle,I u kom se on +ove :ulu i pripada Felisite, glavnoj junakinji pripovetke.” Fotokopija Floberovog pisma potvr*ivala je ovu 'injeni"u- papagaj, pisao je Flober, nala+io se na njegovom radnom stolu tri nedelje, i ve$ i sam pogled na njega je po'eo da ga nervira. :ulu je bio u odli'nom stanju, perje mu je bilo isto onako paperjasto a oko isto onako prodorno kao što mora da je bilo i pre sto godina. agledao sam se u tu pti"u i, na svoje +aprepaš$enje, osetio da sam uspostavio blisku ve+u sa pis"em koji je o)olo +abranio potomstvu da se +anima +a njegovu li'nost. #pomenik mu je ponovo postavljen= ku$a mu je srušena= knjige mu, prirodno, %ive svojim %ivotom prijem'ivost +a nji) ne +na'i i prijem'ivost +a njega. 0li, ovde, u ovom obi'nom +elenom papagaju, sa'uvanom na uobi'ajen ali ipak i tajanstven na'in, bilo je ne'eg +bog 'ega sam osetio da sam skoro po+navao samog pis"a. io sam istovremeno i ganut i ra+dragan.
k
/a povratku u )otel, kupio sam d%epno i+danje pripovetke ,n c-ur simle! 5o%da
e ot
+nate pri'u6 < njoj je re' o siromašnoj, neobra+ovanoj sluškinji po imenu Felisite koja pola
ji g kn
veka slu%i istu gospodari"u %rtvuju$i be+ %aljenja svoj %ivot +a druge. /ai+meni'no se ve+uje +a grubog verenika, +a de"u svoje gospodari"e, +a svog ne$aka i +a star"a koji ima rak na ru"i. #ve i) sti"ajem okolnosti gubi- ili umiru, ili je napuštaju ili je jednostavno +aboravljaju. o je %ivot u kome ne 'udi što ute)a vere nadomešta pustoš %ivota. (oslednja karika u sve kra$em lan"u Felisitini) privr%enosti je :ulu, papagaj. Kad posle nekog vremena i on ugine, Felisite daje da se preparira. &bo%avanu relikviju dr%i pored sebe, 'ak se i moli kle'e$i pred njom. < njenoj sirotoj glavi dola+i do doktrinarne +brke- pita se ne bi li #veti u), koji se konven"ionalno prika+uje u liku goluba, bio bolje otelovljen u liku papagaja6 @+vesno je da je logika na njenoj strani- i papagaji i #veti u)ovi +naju da govore, a golubovi ne +naju. /a kraju pri'e i s>ma Felisite umire. „/a usnama joj je lebdeo osme). #r"e joj je ku"alo sve slabije i slabije i svaki put sve dalje, poput presušene 'esme ili e)a koji se gubi= a kada je po poslednji put uda)nula, prividelo joj se da, dok se nebesa otvaraju pred njom, vidi d%inovskog papagaja kako kru%i i+nad njene glave.”
I #iroto sr"e
bojana888 &d klju'nog +na'aja je ton ka+ivanja. amislite kako je te)ni'ki teško da se napiše pri'a u kojoj loše preparirana pti"a smešnog imena na kraju predstavlja jednu tre$inu #vetog rojstva, a u kojoj nema ni satiri'ne, ni sentimentalne ni bogo)ulne namere. amislite dalje da se ta pri'a ka+uje sa ta'ke gledišta neuke stari"e, a da to ne +vu'i nimalo pot"enjuju$e niti i+vešta'eno. 5e*utim, to uopšte nije "ilj pripovetke ,n c-ur simle- tu je papagaj savršen i promišljen primer floberovske groteske. 5o%emo, ako %elimo Hi ako ne poslušamo Flobera, da podvrgnemo pti"u dodatnim tuma'enjima. /a primer, postoje prikrivene paralele i+me*u %ivota prerano ostarelog romanopis"a i prirodno ostarele Felisite. Kriti'ari su sve to pronjuškali. &boje su bili usamljeni= oboma je %ivot bio obele%en gubi"ima= oboje su, premda duboko o%aloš$eni, bili istrajni. &ni koji vole da teraju mak na kona" tvrde da je ne+goda u kojoj poštanska ko'ija udara Felisite na putu +a &nfler prikrivena alu+ija na 2istavov prvi epilepti'ki napad, kada se srušio na put na i+lasku i+ mesta ur0šar. /e +nam šta da ka%em. Koliko neka alu+ija mora da bude prikrivena da se ne +agubi6
e ot
k
/aravno, u ne'emu osnovnom, Felisite je potpuna suprotnost Floberu- ona je
ji g kn
prakti'no mutava. 0li na to se mo%e odgovoriti da je +ato :ulu tu. (apagaj, %ivotinja koja govori, retko stvorenje koje proi+vodi ljudske glasove. /ije Felisite be+ ra+loga pobrkala :ulua sa #vetim u)om, koji daje ljudima dar govora. Felisite L :ulu M Flober6 /ije baš tako, ali mogli bismo da tvrdimo da je on prisutan i u jednom i u drugom. Felisite sadr% i njegov karakter= :ulu sadr%i njegov glas. 5oglo bi se re$i da je papagaj, koji predstavlja veštu vokali+a"iju be+ velike pameti, Dista 9ed. a sam fran"uski akademik, rekao bi) da je papagaj un s.mbole du Lo#os . Kako sam ja Engle+, vra$am se %urno materijalnoj strani- onom gra"io+nom, %iva)nom stvorenju koje sam video u bolni"i Gotelije. amišljao sam kako :ulu stoji na drugoj strani Floberovog stola i bulji u njega poput podrugljivog odra+a u nekom vašarskom iskrivljenom ogledalu. /ije ni 'udo što mu je posle tri nedelje parodijske prisutnosti dojadio. ar je pisa" nešto više od prefinjenog papagaja6 rebalo bi mo%da da na ovom mestu istaknemo 'etiri glavna romanopiš'eva susreta sa #imbol 9e'i.
bojana888 pripadni"ima papagajskog roda. < 'etvrtoj de"eniji prošlog veka, tokom svog godišnjeg odmora u ruvilu, porodi"a Flober redovno je pose$ivala pen+ionisanog pomorskog kapetana (jera arbija= u njegovoj ku$i je navodno bio i jedan prekrasan papagaj. 2odine 184I. 2istav se na putu +a @taliju +atekao u 0ntibu gde je nabasao na malog bolesnog papagaja koji je +aslu%io da ga spomene u svom dnevniku. (ti"a je obi'no opre+no sedela na blatobranu vlasnikove ko'ije, koji bi je u vreme ve'ere uneo u ku$u i postavio na kamin. < dnevniku se pominje „neobi'na ljubav” koja sasvim o'igledno vlada i+me*u 'oveka i njegovog ljubim"a. 2odine 18I1, kada se preko Cene"ije vra$ao sa &rijenta, Flober je 'uo nekog papagaja kako i+ po+la$enog kave+a dovikuje preko Celikog Kanala podra%avaju$i gondolijere- „ /0 eh1
cao die!” 2odine 18I;. bio je ponovo u ruvilu= stanovao je kod nekog harmaciena 'iji ga je papagaj stalno u+rujavao svojim kri"ima- „2s3tu dé4euné1 5a6o7” i „"ocu1 mon etit
coco.”7 <+ to je i +vi%dukao „ 5’ai du bon tabac.”8 a li je bilo koja od ove 'etiri pti"e, u "elini ili samo delimi'no, inspirisala pis"a da stvori :ulua6 @ da li je Flober video još nekog %ivog papagaja u periodu i+me*u 18I;. i 187. godine, kada je i po+ajmio prepariranog
e ot
k
papagaja i+ mu+eja u 9uanu6 &va pitanja prepuštam profesional"ima.
n ji g k pti"a koja budi naklonost, pa 'ak i poštovanje. !ta je Flober uradio s njim kad je dovršio ,n
#edeo sam na krevetu u )otelu= u susednoj sobi telefon je podra%avao +vonjavu drugi) telefona. 5islio sam na onog papagaja u niši, udaljenog jedva jedan kilometar dalje. rska
c-ur simle6 a li ga je odlo%io u ormar i +aboravio na njegovu iritiraju$u pojavu sve dok jednog dana nije potra%io u ormaru re+ervno $ebe6 @ šta se desilo 'etiri godine kasnije, kada je, usled apoplekti'kog napada, umirao u fotelji6 a li je i on mo%da +amišljao kako i+nad njega kru%i d%inovski papagaj ali ovoga puta ne simboli+uju$i dobrodošli"u #vetog u)a, nego poslednje +bogom 9e'i6 „#meta mi moja sklonost metaforama, svakako preterana. @+jedaju me pore*enja kao što nekoga i+jedaju vaši pa ne radim ništa drugo nego što i) gnje'im.” Flober je lako nala+io re'i, ali je isto tako uvideo da se ispod površine krije nedovoljnost 9e'i. (risetimo se samo njegove tu%ne defini"ije i+ romana Madame Bovar.- „Ae+ik je poput napuklog kotla u koji udaramo stvaraju$i melodije da medvedi plešu po njima, dok u isti ma) 'e+nemo da ra+galimo +ve+de.” ako da tog pis"a mo%emo da s)vatimo na oba na'ina- kao istrajnog i 7 „a li si ru'ao, Aako6” i „9ogonjo, 'edo moje malo.” 8 „@mam dobrog duvana.”
bojana888 savršenog stilistu ili kao 'oveka koji je je+ik smatrao tragi'no nedovoljnim. #artrov"i daju prednost ovom drugom s)vatanju- +a nji), :uluova nemo$ da uradi nešto više od pukog ponavljanja i+ra+a koje 'uje predstavlja posredno pri+nanje romanopis"a da je do%iveo neuspe). (apagajJpisa" nemo$no pri)vata je+ik kao nešto preu+eto, patvoreno i tromo. @ sam #artr je +amerao Floberu na pasivnosti, na uverenju Hili bliskosti sa tim uverenjem
on est
arlé re'eno je. a li je ova provala me)uri$a najavljivala %ubore$u smrt još jedne prikrivene alu+ije. < trenutku kad naslu$ujete da previše toga unosite u neku pri'u, ose$ate se najranjivijim, usamljenim, pa mo%da i glupim. 2reši li kriti'ar kada s)vata :ulua kao simbol 9e'i6 2reši li 'itala" ili je, što je još gore, sentimentalan kada smatra onog papagaja i+ bolni"e Gotel ije simbolom piš'evog glasa6 0 upravo to se meni desilo. 5o%da to +na'i da sam naivan poput Felisite6 0li, +vali vi to pripovetkom ili tekstom, ,n c-ur simle i dalje vam od+vanja u glavi.
k
o+volite mi da navedem re'i, dobro$udne mada pomalo neodre*ene, i+ autobiografije
e ot
slikara ejvida Goknija- „(ri'a me je +aista u+budila, i pomislio sam da je to tema sa kojom
ji g kn
bi) mogao da se srodim i koju bi) mogao +aista da iskoristim.” 2odine 1374. Gokni je i+radio dva bakrore+a- burlesknu ver+iju Felisitine predstave o onom svetu Hmajmun koji se iskrada sa %enom preba'enom preko ramena i jednu mirnu s"enu u kojoj Felisite spava sa :uluom. 5o%da $e u dogledno vreme napraviti još neki bakrore+ na tu temu6 (oslednjeg dana u 9uanu odve+ao sam se do Kruasea. (adala je normandijska kiša, blaga i gusta. &no što je nekada bilo +aba'eno selo na obalama #ene, sa +elenim bre%ulj"ima u po+adini, progutano je sada ogromnim dokovima. 9a+le%u se odje"i +abija'a pilona= nad glavama vise pokretne di+ali"e, a rekom se odvija gust saobra$aj. (ro+ori nei+be%nog bara Flober tresu se od kamiona koji prola+e. 2istav je po+navao i odobravao isto'nja'ki obi'aj da se ku$e pokojnika ruše= tako da bi ga mo%da rušenje njegove vlastite ku$e manje pogodilo nego što je pogodilo njegove 'itao"e, njegove progonitelje. (osle je srušena i fabrika +a destila"iju alko)ola i+ plesnivog %ita= na njenom mestu se sada nala+i nešto mnogo primerenije, velika fabrika )artije. #ve što je ostalo od Floberovog prebivališta je mali pri+emni paviljon stotinjak metara dalje ni+ uli"u-
bojana888 letnjikova" u koji se pisa" povla'io kad je ose$ao još ve$u potrebu +a samo$om nego ina'e. anas to +danje deluje oronulo i besmisleno, ali je, na kraju krajeva, ipak nešto. @spred, na verandi, nala+i se ostatak i+bra+danog stuba, iskopanog u Kartagini, postavljenog tu u 'ast autora romana 8alammb9! &tvorio sam kapiju= +alajao je nema'ki ov'ar i pojavila se sedokosa #ardienne! &na nije imala na sebi beli mantil ve$ lepo skrojenu plavu uniformu. ok sam natu"ao nešto na fran"uskom, setio sam se +aštitnog +naka kartaginjanski) tuma'a i+ romana 8alammb9, svaki je, kao simbol svoje profesije, imao na grudima istetoviranog papagaja. 0 danas se na sme*em ru'nom +globu afri'kog bo$ara nala+i preslikan lik 5aoa. (aviljon se sastoji samo od jedne 'etvrtaste sobe, sa stropom i+ra*enim u obliku šatora. (odsetila me je na Felisitinu sobu- „@+gledala je u isto vreme kao kapeli"a i kao ba+ar.” @ ovde je bilo ironijski) spojeva trivijalne ukrasne figuri"e pored dostojanstveni) relikvija floberovske groteske. (redmeti su bili tako loše i+lo%eni da sam 'esto morao da se spuštam na kolena da bi) +avirio u ormare- tipi'an polo%aj vernika, ali i traga'a +a blagom u prodavni"i stare robe.
e ot
k
Felisite je ute)u pronašla u skupljanju ra+norodni) predmeta, pove+ani) samo
ji g kn
ljubavlju koju je ose$ala prema njima. Flober je 'inio to isto 'uvaju$i be+vredne stvar'i"e pro%ete mirisom uspomena. 2odinama posle maj'ine smrti +atra%io bi ponekad njen stari šal i šešir pa bi sedeo u+ nji) sanjare$i. (osetila" paviljona u Kruaseu skoro da mo%e da uradi to isto- nemarno i+lo%eni eksponati nasum"e bude u njemu naklonost. (ortreti, fotografije, glineno poprsje= lule, kutija +a duvan, no% +a otvaranje pisama= mastioni"a u obliku %abe sa ra+japljenom gubi"om= +latni uda koji se nala+io na piš'evom stolu i nikad ga nije nervirao= pramen kose, svetlije, naravno, nego na fotografijama. va predmeta i+lo%ena u ormaru sa strane mogu lako da se previde- 'aši"a i+ koje je Flober otpio poslednji gutljaj vode pre no što je i+da)nuo= i +gu%vana bela marami"a kojom je obrisao 'elo, što mu je mo%da bila poslednja kretnja u %ivotu. bog ovakvi) obi'ni) stvar'i"a, koje kao da su +abranjivale jadikovanje i melodramu, ose$ao sam se kao da prisustvujem umiranju prijatelja. io sam gotovo +bunjen= pre tri dana stajao sam ravnodušno na pla%i na kojoj su mi poginuli bliski drugovi. 5o%da je u tome prednost dru%enja sa onima koji su ve$ umrli- ose$anja prema njima nikada ne +a)lade.
bojana888 0 onda sam ga ugledao. !'u$uren na vr)u visokog ormara nala+io se još jedan papagaj. ako*e svetlo+elene boje. ako*e, prema re'ima #ardienne i natpisu na pre'ki, onaj isti papagaj koga je Flober po+ajmio i+ mu+eja u 9uanu kada je pisao ,n c-ur simle! atra%io sam do+volu da spustim tog drugog :ulua, pa sam ga pa%ljivo postavio na ivi"u vitrine i podigao sa njega stakleno +vono. Kako uporediti dva papagaja, od koji) je jedan ve$ ideali+ovan se$anjem i metaforom, a drugi je kreštavi ulje+. 5oja prva pomisao je bila da ovaj drugi deluje manje autenti'no, uglavnom +ato što i+gleda nekako dobro$udnije. 2lava mu je pravilnije nasa*ena na telo, a i i+ra+ mu nije toliko neugodan kao kod pti"e u bolni"i Gotelije. 0 onda sam s)vatio da sam pogrešio- Flober, na kraju krajeva, nije mogao da bira i+me*u više papagaja= pa 'ak i ovaj drugi, koji deluje nekako mirnije, mogao bi nakon nekoliko nedelja da po'ne da nervira 'oveka. (omenuo sam #ardienne pitanje o autenti'nosti. 9a+umljivo, bila je na strani svog
k
papagaja i samouvereno je odba"ila tvrdnje kustosa i+ Gotelijea. (itao sam se da li iko +na
e ot
odgovor. (itao sam se da li je to ikome va%no osim meni, koji sam tako br+opleto pridao
ji g kn
va%nost onom prvom papagaju. (iš'ev glas +ašto mislite da se mo%e tako lako odrediti6 &vaj prekor mi je uputio drugi papagaj. ok sam stajao i posmatrao mo%da neautenti'nog :ulua, sun"e je obasjalo ugao prostorije i još ja'e istaklo %utu boju njegovog perja. Cratio sam pti"u na njeno mesto i pomislio- „Aa sam sada stariji nego što je Flober ikada bio.” <'inilo mi se da je to drsko od mene= tu%no i ne+aslu%eno. (ostoji li pravo vreme +a smrt6 Flober nije umro u pravo vreme= a nije ni Bor% #and, koja nije do%ivela da pro'ita ,n c-ur simle! „(o'eo sam tu pri'u isklju'ivo +bog nje, samo da bi) njoj ugodio.
bojana888 nji) srda'an i neposredan, drugi ko'operan i upitan. (isao sam ra+nim stru'nja"ima koji bi mogli da +naju da li je ijedan od ovi) papagaja +aista autenti'an. (isao sam fran"uskoj ambasadi i uredniku 5išelinovi) turisti'ki) vodi'a. (isao sam i gospodinu Gokniju. &pisao sam mu svoje putovanje i upitao ga da li je ikada bio u 9uanu= +animalo me je da li je mislio na jednog ili drugog papagaja dok je radio portret usnule Felisite. 0ko nije, onda je mo%da i sam po+ajmio nekog papagaja i+ mu+eja da mu poslu%i kao model6
e ot ji g kn
k
bojana888
2
Hronologija
I
181. 9odio se 2istav Flober, drugi sin 0šilaKleofasa Flobera, glavnog )irurga u bolni"i Gotelije u 9uanu, i 0neBistineKaroline Flober, ro*ene Flerio. (orodi"a spada u
k
višu srednju klasu i poseduje nekoliko imanja u okolini 9uana. #tabilna, prosve$ena, podsti"ajna i uobi'ajeno ambi"io+na sredina.
e ot
ji g kn
18I. (orodi"a Flober prima u slu%bu %uli, 2istavovu dadilju, koja ostaje u nji)ovoj ku$i sve do piš'eve smrti, pedeset pet godina kasnije. Flober $e u toku svog %ivota imati malo problema sa poslugom.
oko 18;.
18;1;.
bojana888
18;.
oko 18;. 2istav gubi nevinost sa jednom od slu%avki svoje majke. o je po'etak aktivnog i ra+nolikog seksualnog %ivota koji vodi od burdelja do salona, od de'aka i+ kupališta u Kairu do pariške pesnikinje. < ranim danima +relog doba %enama je i+u+etno privla'an, a br+ina oporavka od seksualni) podviga je, po vlastitom ka+ivanju, impresivna= ali i u kasnijim godinama lepi maniri, inteligen"ija i slava omogu$avaju mu da ne bude be+ %enske pa%nje.
e ot
k
ji g kn
18;7. < ruanskom 'asopisu Le "olibri pojavljuje se njegov prvi štampani rad.
184. (ola%e baccalauréat.3 (utuje na (irineje sa porodi'nim prijateljem dr Bilom Klokeom. 5ada je 'esto smatran +a okorelog pustinjaka, Flober, u stvari, mnogo putuje- u @taliju i !vaj"arsku H184I, retanju H1847, Egipat, (alestinu, #iriju, ursku, 2r'ku i @taliju H1843I1, Englesku H18I1, 18I, 18, 1871, 0l%ir i unis H18I8, /ema'ku H18I, elgiju H1871 i !vaj"arsku H1874.
1841. Kao student prava u (ari+u upo+naje se sa Ciktorom @goom. 1844. 2istavov prvi epilepti'ki napad okon'ava njegove studije prava u (ari+u i 3 5atura.
bojana888 odvla'i ga u novu porodi'nu ku$u u Kruaseu. /apuštanje studija, me*utim, ne poga*a ga mnogo, a kako mu +ato'eništvo donosi i samo$u i solidnu osnovu +a %ivot posve$en pisanju, epilepti'ki napad se, dugoro'no posmatrano, poka+uje korisnim.
184.
18I1I7. (isanje, objavljivanje, su*enje i trijumfalno osloba*anje romana Madame
Bovar.! 8uccès de scandale1 koji )vale tako ra+li'iti pis"i kakvi su :amartin, #entev i odler. 2odine 184, sumnjaju$i u svoju sposobnost da ikada napiše nešto što bi bilo vredno
e ot
k
objavljivanja, 2istav je najavio- „0ko se jednog dana pojavim, bi$e to u punoj ratnoj
n ji g k knji%evni uspe) neminovno ga vodi društvenom uspe)u- Flober sve 'eš$e boravi u (ari+u. opremi.” #ada mu se oklop sija, a njegovo koplje sti%e na sve strane. (aro) i+ susednog sela Kantelea +abranjuje svojim paro)ijanima da 'itaju Floberov roman. (osle 18I7. godine,
18. &bjavljuje roman 8alammb9! 8ucceès fou! 11 #entev piše 5etju 0rnoldu„8alammb9 je najve$i doga*aj kod nas?” (rema romanu se organi+uje nekoliko maskenbala. (o njemu se 'ak daje i ime novoj vrsti etit foura!1
18;. Flober po'inje da +ala+i u salon prin"e+e 5atilde, ro*ake /apoleona @. 5edved 1
bojana888 i+ Kruasea obavija se kr+nom društvenog lava. &n s>m prima nedeljom popodne. e godine po'inje i da se dopisuje sa Bor% #andovom i sre$e se sa urgenjevim. (rijateljstvo sa ruskim pripoveda'em o+na'ava po'etak šire, evropske slave.
184. (redstavljen je u Kampanji "aru /apoleonu @@@. Cr)una" 2istavovog društvenog uspe)a. !alje kamelije "ari"i.
18. (ostaje chevalier de la Lé#ion d’honour!1;
183. &bjavljuje roman L’Education sentimentale- uporno tvrdi da je to un chef3
d’-uvre!14
ek t koja +a)teva opse%ne pripreme. 5o%da se mu'io nad pojedinom re'ju, re'eni"om, asonan"om, ali +bog toga nikada ne trpi piš'eva bele%ni"aj i ug "elini. kn okom 'etvrt veka svaki) pet do sedam godina napiše po jednu po+amašnu, o+biljnu knjigu
1874. &bjavljuje roman La tentation de saint 2ntoine!
1877. &bjavljuje Trois "ontes!1I
Le
/i#aro daje po+itivan prika+ jednog Floberovog dela= knjiga do%ivljava pet i+danja +a tri godine. Flober po'inje sa radom na romanu Bouvard et Pécuchet! okom poslednji) godina %ivota mlada genera"ija pisa"a pri+naje mu prvenstvo me*u fran"uskim pripoveda'ima. #lavljen je i poštovan. /jegovi prijemi nedeljom popodne postali su 'uveni u knji%evnim krugovima= Genri %ejms pose$uje <'itelja. 2odine 1873. 2istavovi prijatelji ustanovljuju na dan svetog (olikarpa godišnju ve'eru u njegovu 'ast. 2odine 188. pet koautora +birke 1; Cite+ :egije 'asti. 14 9emekdelo. 1I ri pri'e.
bojana888 pripovedaka Les 8oirées de Medan1 me*u njima ola i 5opasan, poklanjaju mu primerak svoje knjige sa posvetom- taj dar se mo%e s)vatiti kao simboli'an po+drav naturali+ma reali+mu.
188. &basut po'astima, voljen od svi), naporno rade$i do kraja, 2istav Flober umire u Kruaseu.
II
1817.
e ot
k
ji g kn
1813.
181. 9odio se 2istav Flober, nji)ovo peto dete.
18.
18;. (o'etak be+nade%ne, opsesivne strasti prema Eli+i !le+inger, koja mu slama 1 5edanske ve'eri. 17 @+me*u dve smrti
bojana888 sr"e i 'ini ga nesposobnim da ikada potpuno +avoli neku drugu %enu. (rise$aju$i se toga kasnije, +apisuje- „#vako od nas u svom sr"u ima kraljevsku odaju. Aa sam svoju +a+idao.”
18;3. @sklju'en je i+ gimna+ije u 9uanu +bog i+greda i neposlušnosti.
184;. (ravni fakultet u (ari+u objavljuje re+ultate ispita +a studente prve godine. /astavni"i o"enjuju studente pomo$u "rveni) i "rni) kugli"a. 2istav dobija dve "rvene i dve "rne kugli"e što +na'i da je pao godinu.
1844. (rvi te%ak epilepti'ki napad= drugi tek slede. „#vaki je napad bio”, piše 2istav kasnije, „kao krvarenje nervnog sistema... ilo je to kidanje duše od tela, nešto i+u+etno mu'no.” (uštaju mu krv, prepisuju tablete i infu+iju, odre*uju mu posebnu vrstu dijete,
ek t ne %eli da +au+me svoje mesto na groblju. (re o nego što je i stupio u svet, 2istav se sada povla'i i+ njega. „akle, 'uvali su te kao mladu6” g rugala mu se kasnije, s pravom, :uj+a nk j i godina, Kole. Ditavog %ivota, i+u+ev poslednji) osam Mme Flober +agri%ljivo pa+i na njega i
+abranjuju alko)ol i "igarete= re%im striktni) ograni'enja i maj'inska briga su neop)odni ako
kroji njegove planove putovanja. (ostepeno, tokom više de"enija, njeno +dravlje postaje slabije od njegovog- u trenutku kad on gotovo da prestaje da predstavlja brigu +a nju, ona njemu pada na teret.
184. 2istavu umire ota", a ubr+o potom i voljena sestra Karolina Hu dvadeset prvoj godini, što mu name$e obave+u da se brine o njenoj k$erki. okom "elog %ivota poga*aju ga smrti bliski) ljudi. 0 postoje i drugi na'ini da mu prijatelj umre- u junu se %eni 0lfred le (oatven. 2istav ose$a da je to tre$a %alost te godine- „o što 'iniš nije normalno”, %ali se 2istav. @ste godine piše 5aksimu di Kanu- „#u+e su sr"u što i ribi voda.” a li je ute)a to što se te godine upo+naje sa :uj+om Kole6 (edanterija i tvrdoglavost se ne sla%u sa neumerenoš$u i posesivnoš$u. Aedva da je prošlo šest dana kako mu je postala ljubavni"a, a ve$ je utvr*en model nji)ovi) u+ajamni) odnosa- „&bu+daj svoje su+e?” %ali joj se u pismu.
bojana888 „&ne me mu'e. !ta )o$eš od mene6 a ostavim sve i preselim se u (ari+6 /emogu$e?” &va nemogu$a ve+a otegnu$e se ipak osam godina= :uj+a je +a'u*uju$e nesposobna da s)vati da 2istav mo%e da je voli, a da ne %eli da se vi*a sa njom svaki dan. „a sam ja %ena”, piše on posle šest godina, „nikada ne bi) po%eleo sebe +a ljubavnika. a provod jedne no$i, to da= ali +a intiman %ivot, nikako.”
1848.
1843. 2istav 'ita svoje prvo "elovito delo napisano u +relim godinama, La tentation
de saint 2ntoine, dvoji"i svoji) najbolji) prijatelja, ujeu i i Kanu. Ditanje traje 'etiri dana, po osam 'asova dnevno. (osle nelagodnog savetovanja, prijatelji mu preporu'uju da rukopis
e ot
spali.
k
ji g kn
18I. < Egiptu 2istav dobija sifilis. Kosa mu opada i deblja se. Mme Flober, sastaju$i se slede$e godine s njim u 9imu, jedva ga prepo+naje i uvi*a da je postao vrlo prost.
18I1I7. Madame Bovar.! #tvaranje je mukotrpno „ok pišem ovu knjigu, ose$am se kao 'ovek koji svira klavir s olovnim kuglama prive+anim +a +globove na prstima” a sudski pro"es u%asavaju$i. < kasnijim godinama Flober $e biti kivan na prekomernu slavu svog remekdela, koje je postiglo to da ga svi vide kao autora jedne knjige. i Kanu ka%e da bi, u slu'aju da ima sre$e na ber+i, pokupovao „po svaku "enu” sve preostale primerke
Madame Bovar. koji su u prodaji= „#ve bi) i) ba"io u vatru da nikada više ne 'ujem +a nji).”
bojana888 18. Eli+a !le+inger +avršava u bolni"i +a duševne bolesti= dijagno+a- „akutna melan)olija”. (osle objavljivanja romana 8alammb9 Flober po'inje sve više da se dru%i sa bogatim prijateljima. 0li u finansijskim poslovima ostaje detinjasto naivan- njegova majka mora da rasprodaje imovinu da bi otplatila njegove dugove. 2odine 187. potajno poverava vo*enje svoji) finansija mu%u svoje sestri'ine Ernestu Komanvilu. < slede$i) trinaest godina, +bog rasipnosti, lošeg vo*enja poslova i nedostatka sre$e, Flober ostaje be+ nov"a.
183. mog.”
sentimentale= neuspe) i kod kritike i kod publike. &d sto i pedeset besplatni) primeraka ra+aslati) prijateljima i po+nani"ima, jedva da je nji) trideset potvrdilo prijem.
e ot
k
n ji g k neprijatelj okupira Kruase. (osti*en +bog toga što je Fran"u+, Flober prestaje da nosi Lé#ion 187.
d’honneur i odlu'uje se da pita urgenjeva šta treba da uradi da bi dobio rusko dr%avljanstvo.
187.
1874. Floberov po+orišni debi sa dramom Le "andidat! (otpuni fijasko= glum"i napuštaju po+orni"u sa su+ama u o'ima. (osle 'etiri predstave komad je skinut sa repertoara. &bjavljuje roman La tentation de saint 2ntoine! „#asekli su me na komade”, +apisuje Flober, „svi, od Le /i#aroa do :evue des $eux Mondes!!! &no što me i+nena*uje, to je mr%nja koja
bojana888 i+bija i+ neki) od ti) kritika mr%nja prema meni, prema mojoj li'nosti svesno o"rnjivanje... &va lavina gluposti me +aista rastu%uje.”
187I. Finansijski kra) Ernesta Komanvila povla'i +a sobom i Flobera. (rodaje imanje u ovilu= prinu*en je da +amoli sestri'inu da ga ne i+ba"i i+ Kruasea. &na i Komanvil na+ivaju ga „rasipnikom”. 2odine 1873. primoran je da pri)vati dr%avnu pen+iju koju su mu i+dejstvovali prijatelji.
187.
ek t da ga 'etiri petine stanovnika 9uana nije po+navalo, o a preostala petina da ga nije podnosila. a sobom ostavlja nedovršeni roman Bouvard j i g et Pécuchet! /eki ka%u da ga je ubio rad na tom delu= još pre nego što je +apo'eo da k gan piše, urgenjev mu je savetovao da bi bilo bolje
188. &siromašen, usamljen i is"rpljen, 2istav Flober umire. ola u nekrologu tvrdi
da napiše pripovetku na tu temu. (osle sprovoda, grupa o%aloš$eni), me*u kojima i pesni"i Fransoa Kope i eodor de anvil, ve'erala je +ajedno u 9uanu u 'ast preminulog pis"a. Kad su +aposeli svoja mesta +a stolom, s)vatili su da i) ima trinaest. #ujeverni anvil +a)teva da po+ovu još nekog, pa šalju 2otjeovog +eta Emila er%era da dovede bilo koga sa uli"e. (ošto ga je nekoliko prola+nika odbilo, doveo je nekog vojnika koji je bio na dopustu. Cojnik nikad nije 'uo +a Flobera, ali %udi da upo+na Kopea.
bojana888
III
184. Aa i moje knjige u istom stanu- poput krastav"a u tegli sa sir$etom.
184. ok sam još bio sasvim mlad, imao sam potpuno predose$anje %ivota. o je bilo nešto kao odvratni miris kuvanja koji i+la+i kro+ otvor u ku)inji- nisi morao da ga okusiš da bi sa+nao da $eš od toga povra$ati.
184.
e ot
k
184. 5oj %ivot je prikovan +a jedan drugi %ivot H Mme Flober i tako $e ostati dok
ji g kn
god bude tog drugog %ivota. Kao morska alga koja se povija na vetru, pridr%avam se +a stenu jednom jedinom %ilavom niti. 0ko ona pukne, gde $e odleteti ova jadna, beskorisna biljka6
184. i bi da potkrešeš drvo. /jegove jogunaste grane bogate liš$em i+vijaju se na sve strane ne bi li se domogle va+du)a i sun"a. 0 ti bi da od mene napraviš u+ornu vo$ku koja se prote%e u+a +id i ra*a obilnim plodovima koje i dete mo%e ubrati be+ merdevina.
184. /emoj ni da pomisliš da sam od onog vulgarnog soja muškara"a koji ose$aju ga*enje posle u%ivanja i +a koje je ljubav samo po%uda. /e, ono što se u meni u+digne ne splašnjava tako lako. Dim su gra*evine u mom sr"u sagra*ene, prekriva i) ma)ovina, ali treba vremena da propadnu, ako ikada propadnu do kraja.
184. Aa sam kao "igara- moraš da povu'eš na jednom kraju da bi) se upalio.
bojana888
184. 5e*u onima koji brode morima ima oni) koji otkrivaju svetove, pridodaju +emlji nove +emlje i nebesima +ve+de- to su u'itelji, velikani, ve'ne +ublje. (otom tu su i oni koji topovima sa svoji) brodova seju stra), plja'kaju, bogate se i debljaju. 0 ima i oni) koji se prepuštaju potra+i +a +latom i svilom pod tu*im nebom, i oni) koji love losose +a i+jeli"e i bakalare +a sirotinju. Aa sam neugledni i strpljivi lova" na bisere koji se spušta u morske dubine i i+ranja pra+ni) ruku i pomodrelog li"a. /eka kobna privla'nost mami me u ponore misli, u one najdublje +akutke koji nikada ne prestaju da op'injavaju jake. (roveš$u 'itav %ivot +ure$i u okean umetnosti po kome drugi putuju i bore se= a s vremena na vreme +abavlja$u se rone$i u potra+i +a onim +latnim i %utim školjkama do koji) nikome nije stalo. ako $u i) +adr%ati +a sebe i oblo%i$u njima +idove svoje kolibe.
184. Aa sam samo knji%evni gušter koji se po vas"eli dan baškari pod velikim sun"em :epote. @ to je sve.
e ot
k
n ji g k spre'ava da u%ivam u bilo 'emu i koja mi smu$uje dušu. Aavlja se bilo kojim povodom, baš
184. uboko u sebi nosim radikalnu, intimnu, gorku i neprekidnu dosadu, koja me
kao što i naduveni leševi utopljeni) pasa isplivaju na površinu uprkos kamenju koje im je ve+ano oko vrata.
1847. :judi su poput pojedini) jela. 5nogo je bur%uja koji me podse$aju na kuvanu govedinu- mnogo pare ali be+ soka i ukusa Hna br+inu se nakljukaš, a uglavnom to jede prost svet. rugi su poput beli) vešali"a, slatkovodne ribe, tanki) jegulja i+ re'nog mulja, ostriga Hmanje ili više slani), tele$i) glava i +asla*ene kaše. 0 ja6 Aa sam poput ljigavi), smrdljivi) makarona sa sirom, koje nebrojeno puta moraš da pokušaš pre nego što po'nu da ti prijaju. /a kraju ti se i dopadnu, ali tek pošto si dopustio da ti se be+broj puta prevrne %eluda".
1847. @ma ljudi kojima je sr"e meko a du) opor. /asuprot njima, ja imam du) ne%an
bojana888 ali tvrdo sr"e. Aa sam poput kokosovog ora)a 'ije je mleko +atvoreno u drvenaste naslage. (otrebna ti je sekira da ga otvoriš, a šta se u njemu obi'no na*e6 /ešto kao +grušana pavlaka.
1347. /adala si se da $eš u meni prona$i vatru koja %e%e, plamti i obasjava sve= koja rasipa veselu svetlost oko sebe, suši vla%nu drvenu oplatu, pro'iš$ava va+du) i obnavlja %ivot. 0li, jao? Aa sam tek bedni no$ni lampion 'iji "rveni fitilj tinja u je+eru lošeg ulja punog vode i prašine.
18I1. 5oje prijateljstvo je kao kamila- kad jednom krene, ne mo%e se +austaviti.
18I. Kad ostariš, sa sr"a ti opada liš$e, kao sa drveta. /e mo%eš da podneseš nalete neki) vetrova. #vakog dana ti otkinu po neki list, a onda oluja najednom slomi i po nekoliko
e ot
k
grana. 0li dok se +elenilo na drvetu nanovo obnavlja u prole$e, ono oko sr"a više se nikad ne vra$a.
n ji g k 18I. Kako je samo %ivot gro+an, +ar ne6 Bivot je kao supa sa puno dlaka na površini. (a ipak ga moraš pokušati.
18I. #mejem se svemu, 'ak i onome što najviše volim. /ema ni jedne stvari, predmeta, ose$anja ni osobe preko koje nisam be+bri%no prešao svojim lakrdijašenjem kao pegla što gla'anjem daje sjaj odelu.
18I. Colim svoj posao fanati'nom i nastranom ljubavlju kao što asketa voli košulju od kostreti koja mu grebe trbu).
18I. #vi mi /ormandij"i imamo malo jabukovog piva u venama= to je gorko i
bojana888 fermentirano pi$e koje ponekad i+bije 'ep na buretu.
18I;. !to se ti'e toga da se odma) preselim u (ari+, mora$emo to da odlo%imo, ili, još bolje, )ajde da to raš'istimo jednom +a svagda. o je +a sada nemogu$e... (o+najem ja dobro sebe, i+gubio bi) "elu +imu, a mo%da i 'itavu knjigu. uje mo%e da pri'a da je sre$an da piše bilo gde= on ionako ve$ 'itavu de"eniju neprestano radi uprkos stalnim ometanjima... 0li, ja sam kao posude sa mlekom- ako %eliš da se nakupi kajmak, moraš i) ostaviti tamo gde jesu.
18I;. apanjen sam lako$om s kojom radiš. a deset dana napisa$eš deset pri'a? Aa to ne ra+umem... Aa sam poput jednog od oni) stari) akvadukta- toliko je otpada po obodu moji) misli da one sporo teku i "ede se s vr)a mog pera kap po kap.
ek t pregrada kao stari putni kov'eg, sav uve+an i opasan o sa tri debela ko%na remena. n ji g k 18I4. ra%iš od mene ljubav, %ališ se da ti ne šaljem "ve$e6 Nve$e, ma nemoj? 0ko je 18I;. oveo sam u red svoj %ivot i sve dr%im na svom mestu= pun sam ladi"a i
to ono što %eliš, prona*i sebi nekog %utokljun"a sa lepim manirima i ispravnim idejama. Aa sam kao tigar koji na vr)u glavi$a ima 'ekinje kojima ra+dire %enku.
18I7. Knjige se ne prave kao de"a nego kao piramide. (ola+ište je dobro promišljen plan, a potom se veliki kameni blokovi pola%u jedan na drugi, što je mukotrpan posao koji i+iskuje mnogo vremena i +noja. 0 sve to ni'emu ne slu%i? #toji tek tako u pustinji. Aedino što sve uokolo 'udesno nadvisuje. !akali joj +apišavaju podno%je, a bur%uji se penju na njen vr), itd. /astavi ovo pore*enje?
18I7. @ma jedna latinska i+reka koja otprilike glasi ovako- „(okupiti +ubima nov'i$ i+ govana”. ila je to retori'ka figura koja se odnosi na škrti"e. Aa sam kao i oni- ništa me ne$e
bojana888 spre'iti da prona*em +lato.
187. a'no je da +bog mnogo 'ega pobesnim. &nog dana kada prestanem da se srdim, paš$u na nos poput lutke kojoj su i+makli oslona".
187. 5oje sr"e je netaknuto, ali mi se ose$anja s jedne strane i+oštravaju, a s druge otupljuju poput starog no%a koji je pre'esto oštren, koji je okrnjen i lako se lomi.
187. /ikada se du)ovnost nije tako malo "enila. /ikada mr%nja prema svemu velikom pre+iranje :epote, odvratnost prema knji%evnosti nije bila tako i+ra%ena. &duvek sam pokušavao da %ivim u kuli od slonove kosti, ali plima govana udara o njene +idove prete'i da je potkopa.
e ot
k
ji g kn
187;. Aa i dalje pravim re'eni"e kao što bur%uj na strugu u svom potkrovlju pravi kolutove +a peškire. ime se i ja ne'im bavim, a to mi pru%a li'no +adovoljstvo.
187I.
187I. &se$am se iskorenjenim, poput gomile mrtvi) morski) algi koje talasi nose na sve strane. 188. Kada $u da +avršim knjigu6 o je pitanje. a bi se pojavila slede$e +ime, ne smem više ni 'asa da 'asim. 0li, nai*u tako 'asovi umora da ose$am kako "urim poput starog
bojana888 kamambera.
e ot ji g kn
k
bojana888
3
Ko pre devojci, njemu i devojka
5re%a se mo%e definisati na dva na'ina, +avisno od ta'ke gledišta. &bi'no se ka%e da je to sprava sa ukrštenim nitima namenjena ribolovu. 0li slika mo%e da se, be+ velikog unošenja o logiku, preokrene i da se mre%a definiše kao što je jedanput neki du)oviti leksikograf +aista i u'inio- na+vao ju je +birkom rupa pove+ani) nitima u jednu "elinu. @sto se mo%e odnositi i na biografiju. aba'ena mre%a se puni, potom je biograf
e ot
k
i+vla'i, sortira ulov, odba"uje, istresa, 'isti i prodaje. 0li, pomislite na ono što nije uloviotoga je uvek daleko više. iografija stoji na poli"i debela i sva va%na kao neki )valisavi i
ji g kn
sabrani gra*anin- biografija +a šiling ponudi$e vam sve 'injeni"e, a ona +a deset funti i sve pretpostavke. 0li, pomislite na sve ono što je i+maklo, što je iš'e+lo sa poslednjim i+disajem na samrtnoj postelji 'oveka o kome je re'. Kakve su šanse i najoštroumnijeg biografa pred osobom koja ga je videla kako dola+i i odlu'ila da se +abavi6 (rvi put sam se sreo sa Edom Cintertonom kada je stavio svoju ruku na moju u )otelu Evropa. 5ala šala, iako je to istina sreli smo se na provin"ijskom sajmu knjiga gde sam malo br%e od njega do)vatio primerak urgenjevljeve knjige ;n4i
18
i +a englesku
knji%evnost s kraja prošlog veka. @mao sam prilike da se upo+nam sa nekoli"inom ameri'ki) 18 Edmund Oilliam 2osse H1843 138, engleski pesnik i kriti'ar.
bojana888 profesora i bio sam prijatno i+nena*en što ovaj nije tako dosadan kao blum+burijev"i i što rado prepušta modernisti'ki pokret mla*im i ambi"io+nijim kolegama. 5e*utim, Ed Cinterton je voleo da se predstavlja kao neuspeo 'ovek. io je u ranim 'etrdesetim, pro$elav, $osavog i rumenog li"a, sa 'etvrtastim nao'arima be+ okvira bankarski tip profesora, opre+an i moralan 'ovek. Kupovao je engleska odela, a da uopšte nije i+gledao kao Engle+. &stao je jedan od oni) 0merikana"a koji u :ondonu uvek nose kišni mantil +ato što +naju da u tom gradu kiša pada i+ vedra neba. /osio ga je 'ak i u predvorju )otela Evropa. /jegovo dr%anje neuspelog 'oveka nije odavalo da je +bog toga o'ajan= pre bi se moglo re$i da to dr%anje poti'e i+ pomirenosti sa spo+najom da nije predodre*en +a uspe) i da je +ato njegova du%nost da se pobrine da ne uspe na korektan i pri)vatljiv na'in. < jednom trenutku, kada je govorio o tome da verovatno nikada ne$e dovršiti biografiju 2osea, a kamoli je objaviti, +astao je u govoru i sni+io glas 0li, bilo kako bilo, ponekad se pitam da li bi gospodin 2ose uopšte odobrio ovo što
ek t o a u mojim ra+roga'enim o'ima mo%da su 5islite... nao sam vrlo malo o 2oseu, se isuviše jasno odra%avale gole pralje, nepri+nati nk j i g nasledni"i i raskomadana tela. 0ma, ne, ne, ne= nego sama pomisao na isan4e o njemu. 5ogao bi da pomisli da je ja radim.
to... ni+ak udara". /aravno da sam mu prepustio urgenjeva, ako ni +bog 'ega drugog, a ono da i+begnem ra+govor o moralnosti posedovanja. /isam s)vatao kakve ve+e ima etika sa vlasništvom stare knjige, ali Ed jeste. &be$ao je da $e se javiti ako ikad naleti na drugi primerak iste knjige. (otom smo poveli kratku raspravu o tome da li je ispravno to što ga 'astim 'ajem. /isam o'ekivao da $e se ponovo javiti, a pogotovo ne i+ ra+loga +bog koga mi je napisao pismo otprilike godinu dana kasnije- „a li vas mo%da +anima %ulijet Gerbert6 @+gleda da je nji)ova ve+a bila fas"inantna, sude$i bar prema materijalu. i$u u :ondonu u avgustu, ako vas stvar +anima. auvek vaš, Ed HCinterton.” !ta oseti vereni"a kad otvori kutiji"u i ugleda prsten na purpurnom baršunu6 /ikada
bojana888 nisam pitao svoju %enu, a sada je ve$ kasno. @li, šta je ose$ao Flober dok je iš'ekivao +oru na vr)u Celike piramide i kad je kona'no ugledao tra'ak +latnog sjaja na purpurnom baršunu no$i6 aprepaštenje, stra)opoštovanje i velika radost obu+eli su mi sr"e kad sam pro'itao te dve re'i u Edovom pismu. /e, ne „%ulijet Gerbert”, ve$ druge dve- prvu, „fas"inantna” i drugu, „materijal”. 0 i+a radosti, a isto tako i mukotrpnog rada, da li je bilo još ne'ega6 5o%da neka nedostojna pomisao na po'asni doktorat6 %ulijet Gerbert je velika rupa pove+ana nitima. (ostala je guvernanta Floberovoj sestri'ini Karolini negde sredinom šeste de"enije prošlog veka, +adr%ala se u Kruaseu nekoliko godina, ne +na se ta'no koliko, a potom se vratila u :ondon. Flober joj je pisao, i ona je pisala njemu= 'esto su se pose$ivali. &sim ovoga, ništa više ne +namo. /i jedno jedino pismo, ni njegovo ni nje+ino, nije sa'uvano. /e +namo gotovo ništa ni o njenoj porodi"i. /e +namo 'ak ni kako je i+gledala. /ije o'uvan nikakav opis, a nijedan od Floberovi) prijatelja nije ni pomislio da je pomene posle njegove smrti, kad je ve$ina drugi) va%ni) %ena njegovog %ivota bila ovekove'ena.
e ot
k
iografi se ne sla%u kad je re' o %ulijet Gerbert. a neke od nji), nedostatak gra*e o
ji g kn
njoj poka+uje da je imala be+na'ajnu ulogu u Floberovom %ivotu, drugi i+ toga i+vla'e sasvim suprotan +aklju'ak i tvrde da je +agonetna guvernanta sigurno bila jedna od piš'evi) ljubavni"a, verovatno Celika /epo+nata #trast njegovog %ivota, a mo%da 'ak i njegova vereni"a? (retpostavke su u direktnoj ve+i sa temperamentom biografa. 5o%emo li da +aklju'imo da je 2istav voleo %ulijet Gerbert po tome što je svog )rta na+vao Aulije6 /eki mogu. 5eni se to 'ini pomalo nategnutim. 0ko tako +aklju'ujemo, šta onda da +aklju'imo i+ 'injeni"e da 2istav u više pisama oslovljava svoju sestri'inu sa „:ulu”, imenom koje je posle dao Felisitinom papagaju6 @li i+ 'injeni"e da je Bor% #and imala ovna koji se +vao 2istav6 Flober i+ri'ito spominje %ulijet Gerbert samo jedanput, u pismu ujeu, napisanom neposredno posle ujeove posete Kruaseu-
„&tkada sam video da te je guvernanta u+budila, i ja sam se u+budio. a stolom drage volje posmatram blagi nagib njeni) grudi. Cerujem da je i ona to primetila, jer pet do šest puta +a ru'kom ili ve'erom %mirka kao da joj sun"e udara u o'i. Kakvo lepo pore*enje bi
bojana888 moglo da se napravi i+me*u tog nagiba i grudobrana tvr*ave? 0mori se motaju po njemu dok se obrušavaju na "itadelu. HKako bi to rekao naš !eik- PE pa, ja bi) bogami +nao kojim bi) se artiljerijskim oru%jem tu poslu%ioP.”
reba li da prenaglimo sa +aklju'"ima6 @stini +a volju, ovako se Flober uvek )valisao i ra+metao u pismima svojim muškim prijateljima. 5eni to i+gleda neuverljivo- prava strast se ne pretvara tako lako u metaforu. 0li, s druge strane, svi biografi nastoje da uklju'e i usmere seksualni %ivot svoji) junaka= tako da i mene morate da pro"enite koliko i Flobera. a li je Ed +aista pronašao nekakav materijal o %ulijet Gerbert6 (ri+najem da se u meni unapred probudilo nekakvo posedni'ko ose$anje. amišljao sam kako $u da objavim to otkri$e u nekom od va%niji) knji%evni) glasila= mo%da u Ta4msovom nedel4nom dodat6u6 „%ulijet Gerbert- ra+rešena misterija.” /apisao %efri rajtvajt. ekst ilustrovan jednom od oni) fotografija na kojima se teško ra+a+naje rukopis. Aedino me je +abrinjavala pomisao da
ek t o to bila nedostojna i, nadam se, netipi'na romanisti sa astronautskom fri+urom. 0li sve su ose$anja +a mene.
u+bu*en i +ato što mi taj materijal mo%e pomo$i da još ta'nije +amislim kakav je Flober bio 'ovek. 5re%a se ste+ala. Go$emo li, na primer, sa+nati kako se pisa" ponašao u :ondonu6 o je bilo posebno +animljivo. Kulturna ra+mena i+me*u Engleske i Fran"uske u devetnaestom veku bila je u najboljem slu'aju pragmati'na. Fran"uski pis"i nisu prela+ili Kanal da bi raspravljali o esteti"i sa svojim engleskim kolegama= uglavnom su be%ali od sudski) progona ili su bili u potra+i +a poslom. @go i ola došli su u Englesku kao prognani"i, Cerlen i 5alarme kao nastavni"i. Cilije de :il0dam, )roni'no siromašan ali prakti'an do ludila, došao je u Englesku u potra+i +a bogatom nasledni"om. Aedan pariški bra'ni posrednik snabdeo ga je +a taj put kr+nenim kaputom, ru'nim satom na navijanje i novom vešta'kom vili"om, što je sve pisa" trebalo da otplati kad se dokopa nasledni'inog mira+a. 0li Cilije, preispoljni baksu+, +apetljao je stvar sa prosidbom. /asledni"a ga je odbila, posrednik je došao po svoj kaput i sat, a odbijeni prosa" je ostao u :ondonu prepušten sudbini, sa puno
bojana888 +uba ali be+ prebijene pare. Kako stvari stoje sa Floberom6 Crlo malo +namo o njegove 'etiri posete Engleskoj. namo da je Celika i+lo%ba 18I1. godine naišla na njegovo neo'ekivano odobravanje „vrlo dobra, uprkos tome što joj se svi dive” ali njegovi +apisi o toj prvoj poseti broje tek sedam strana- dve o ritanskom mu+eju, a pet o kineskom i indijskom i+lo%benom prostoru u Kristal (alasu. Kakvi su bili njegovi prvi utis"i o nama6 5ora da je to rekao %ulijet. a li smo opravdali ono što je +apisao o nama u $ictionnaire des idées re=ues HE/2:E@- #vi bogati. E/2:E#K@/AE- reba se 'uditi što ra*aju lepu de"u.6 0 kako stvari stoje sa ostalim poseta ma, kad je ve$ postao autor 'uve ne Madame
Bovar.6 a li je potra%io nekog engleskog pis"a6 a li je potra%io neki engleski burdelj6 @li je radije ostao kod ku$e sa %ulijet +ure$i u nju +a ve'erom i osvajaju$i potom njenu tvr*avu6 @li su mo%da bili Hu+dao sam se delimi'no u to samo prijatelji6 a li je Flober tek natu"ao engleski, kao što mo%e da se +aklju'i i+ njegovi) pisama6 a li je govorio samo
ek t o delovao je još neuspešnije nego pre. Kad sam se susreo sa Edom u restoranu, /apri'ao mi je o kresanju bud%eta, o okrutnom j i g svetu i o tome kako nema dovoljno n objavljeni) radova. Ciše sam +aklju'io nego k što mi je on to rekao da je ostao be+ posla. šekspirovski engleski6 @ da li se mnogo %alio na maglu6
&bjasnio mi je u 'emu je ironija njegovog otka+a- dobio ga je +ato što je bio previše predan svom poslu, što nije bio voljan da 2oseu nanese nepravdu predstavljaju$i ga svetu u nepovoljnom svetlu. (retpostavljeni na univer+itetu posavetovali su ga da otalja taj posao. E pa, on to ne$e da u'ini. &n isuviše poštuje pis"e i nji)ov rad da bi tako nešto u'inio. „Go$u da ka%em, +ar mi ne dugujemo tim mangupima nešto +au+vrat6” +aklju'io je na kraju. 5o%da sam iska+ao nešto manje saose$anja nego što je o'ekivao. 0li, mo%e li 'ovek da preokrene to'ak sre$e6 Kona'no je jednom sre$a bila i na mojoj strani. /a br+inu sam naru'io ve'eru gotovo ne vode$i ra'una šta $u da jedem= Ed je prou'avao jelovnik kao da je Cerlen kome treba da donesu prvo pošteno jelo posle nekoliko mese"i. ok sam slušao Edove dosadne %alopojke nad samim sobom i dok sam ga posmatrao kako lagano jede sitnu belu ribu, bio sam ve$ na ivi"i strpljenja, ali ni to nije umanjivalo moje u+bu*enje. obro reko) kad smo se pri)vatili glavnog jela a šta je sa %ulijet Gerbert6
bojana888 & da re'e on. 5ogao sam da uvidim da $e mo%da biti potrebno i da ga podbadam. o je 'udna pri'a. Cerujem. a. Dinilo se da je Edu malo neprijatno, kao da je u neprili"i. E pa, bio sam ovde u Engleskoj pre neki) šest mese"i tragaju$i +a jednom daljom ro*akom gospodina 2osea. /ije da sam se nadao da $u nešto na$i. #tvar je bila u tome da sa doti'nom gospo*om, koliko sam ja +nao, niko još nije ra+govarao, pa sam mislio da je moja... du%nost da je potra%im. 5o%da je neka porodi'na legenda koja je meni promakla doprla do nje. @6 @6 0) ne, nije. /e, +aista nije bila od neke pomo$i. @pak, bio je to lep dan. < Kentu. (onovo mi se u'inilo da mu je neprijatno= 'inilo se kao da mu nedostaje kišni mantil koji mu je konobar nemilosrdno odu+eo. 0), s)vatam šta vas +anima. &no što 4este doprlo do nje su pisma. /ego, idemo redom- ispravi$ete me, nadam se, ako pogrešim. %ulijet Gerbert je
e ot
k
umrla 133. godine, ili tako nekako6 obro. @mala je sestri'inu. obro. E sad, ta %ena je
n ji g k vrede. /ašta mu je ona, i+gleda, jednostavno uru'ila ta pisma i rekla- „0ko ne vrede ništa,
pronašla pisma i odnela i) gospodinu 2oseu da ga pita koliko vrede. 2ospodin 2ose je pomislio da je njoj stalo samo do para te joj je rekao da su pisma +animljiva, ali da ništa ne onda i) +adr%ite.” !to je on i u'inio. &tkud +nate sve to6 (a, bilo je tu i jedno pismo napisano rukom gospodina 2osea. @ onda6 @ onda su ta pisma dospela u ruke te gospo*e. @+ Kenta. /a %alost, i meni je postavila isto pitanje. Crede li nešto ta pisma6 Balim što sam se poneo prili'no nemoralno. 9ekao sam joj da su vredela nešto kada i) je 2ose prou'avao, ali da sad vrede mnogo manje. 9ekao sam joj da su još uvek prili'no +animljiva, ali da ne vrede mnogo +ato što je pola nji) na fran"uskom. atim sam i) otkupio +a pedeset funti. lagi o%e? /ije ni 'udo što i+gleda tako prepredeno. a, poneo sam se prili'no ru%no, +ar ne6 < stvari, nema opravdanja +a takav
bojana888 postupak= iako mi je 'injeni"a da je i sam gospodin 2ose slagao da bi i) pribavio pobrkala kriterijume. ar ne mislite da to prerasta u +animljivo eti'ko pitanje6 Dinjeni"a je da sam bio veoma potišten +ato što sam ostao be+ posla, pa sam pomislio da ponesem pisma ku$i i prodam i) i tako omogu$im sebi nastavak rada na knji+i. Koliko i) ima6 &ko sedamdeset pet. #vako je napisao po otprilike tri tu"eta pisama. /a osnovu toga smo i utvrdili "enu po funtu +a svako pismo na engleskom, a po pola funte +a pisma na fran"uskom. lagi o%e? (itao sam se koliko stvarno vrede. 5o%da )iljadu puta više nego što i) je platio6 5o%da i više6 a. /astavite samo, re"ite mi sve o njima.
ek t lopovski da ina'e nije bio tako krotak i pedantano tip. Cerovatno je u%ivao u mom u+bu*enju. (a, da po'nemo. !ta %elite da +nate6 ji g kn (ro'itali ste i)6 0). /apravio je pau+u i doba"io mi pogled +a koji bi moglo da se ka%e da je
&, da. @, i... /isam +nao šta da ga pitam. Ed je +aista u%ivao u ovoj situa"iji. @... jesu li bili ljubavni"i6 Aesu, +ar ne6 0), pa naravno. 0 kad je to me*u njima po'elo6 /eposredno po njenom dolasku u Kruase6 & da, sasvim neposredno. (a, to ra+rešava Floberovo pismo ujeu- Flober se +e+ao prave$i se da i on ima isto toliko mnogo, odnosno isto toliko malo i+gleda kod guvernante koliko i njegov prijatelj, a u stvari... @ to se nastavilo sve dok je ona bila tamo6
bojana888 & da. @ onda kada je on došao u Englesku6 a, i onda. 0 je li mu bila vereni"a6 eško je re$i. (retpostavljam da je bila tako nešto. @ma neki) alu+ija na tu temu, uglavnom šaljive priro de, i u njegovim i u nje+inim pismima. apa%anja o tome da je mala engleska guvernanta upe"ala slavnog fran"uskog knji%evnika= o tome šta $e ona uraditi ako ga ponovo +atvore +bog povrede javnog morala, i sli'ne stvari... ako, dakle. 0 da li sada +namo kakva je bila6 Kakva je bila6 0), mislite kako je i+gledala6 a. @ma li... @ma li... naslutio je moju nadu ... neke fotografije6
k
Fotografije6 a, u stvari, nekoliko, snimljeni) u nekoj radnji u Del+iju, na debelom
e ot
kartonu. 5ora da ju je on +amolio da mu i) pošalje. 5islite da je to +animljivo6
ji g kn
o je neverovatno. Kako je i+gledala6 #asvim lepo, ali ne tako da biste je +apamtili. Nrna kosa, jaka vili"a, pravilan nos. /isam je dobro pogledao= u stvari, nije moj tip. 0 da li su se dobro slagali6 Aedva da sam +nao šta još da ga pitam.
/loberova
en#les6a verenica, mislio sam u sebi. /apisao %efri rajtvajt. & da, i+gleda da jesu. @+gleda da su se puno voleli. /a kraju je nau'io poprili'an broj engleski) re'i od milja. akle, ipak je +nao engleski6 & da, ima u njegovim pismima i nekoliko dugi) pasusa na engleskom. 0 da li mu se dopao :ondon6 opao mu se. Kako i ne bi6 io je to grad u kome je %ivela njegova vereni"a. #tari dobri 2istav, promrmljao sam +a sebe= osetio sam pravu ne%nost prema njemu. io je ovde, u ovom gradu, pre stotinu i više godina, s mojom +emljakinjom koja mu je
bojana888 osvojila sr"e? a li se %alio na maglu6 /aravno. /apisao je nešto kao= „Kako mo%ete da %ivite u toj magli6 < trenutku kad neki gospodin prepo+na damu koja mu dola+i u susret i+la+e$i i+ magle, ve$ je prekasno da skine šešir. Dudim se što ovaj narod nije i+umro kad ovdašnje prilike toliko ote%avaju obi'nu pristojnost.” & da, to je bio ton elegantan, podsmešljiv, pomalo raspojasan. 0 šta je sa Celikom i+lo%bom6 a li ju je podrobnije opisao6 Kladim se da mu se prili'no dopala6 @ jeste. /aravno, i+lo%ba je bila postavljena nekoliko godina pre nego što su se upo+nali, ali on je spominje pomalo sentimentalno pita se da nije mo%da i ne +naju$i prošao pored nje u onoj gu%vi. #matrao je da je i+lo%ba bila pomalo odvratna, ali isto tako i +aista
k
sjajna. @+gleda da je na sve eksponate gledao kao na veliku i+vornu gra*u koja je bila tu samo
e ot
+bog njega.
ji g kn
0, ovaj... (a, a +ašto da ne pitam6 (retpostavljam da nije išao u burdelje6 Ed me je pogledao popreko.
(a valjda je pisao svojoj devoj"i6 eško da bi se time po)valio pred njom. 5a naravno da ne bi. (ostideo sam se. #vejedno, bio sam us)i$en. 5oja pisma.
Mo4a pisma. Cinterton je valjda nameravao da mi dopusti da i) objavim6 (a, kada mogu da i) pogledam. (oneli ste i) sa sobom, +ar ne6 /e, nisam. /iste6 (a, besumnje je ra+umno što i) sve 'uva na sigurnom mestu. (utovanja sobom nose ra+ne opasnosti. &sim ako... osim ako ga nisam dobro ra+umeo. 5o%da... mo%da je )teo nova"6 &djednom sam s)vatio da ne +nam ama baš ništa o Edu Cintertonu, i+u+ev da je vlasnik mog primerka urgenjevljevi) ;n4i
bojana888 !ta ste uradili6 a, to je ono što sam mislio kad sam vam rekao da je to 'udna pri'a. < ovom trenutku to mi +vu'i kao kriminalna pri'a. io sam siguran da $ete me ra+umeti rekao je, na moje veliko i+nena*enje, i široko se osme)nuo. 5islim, jedino vi od svi). < stvari, prvo sam odlu'io da nikome ništa ne pri'am, ali onda sam se setio vas. (omislio sam da treba ipak da ka%em nekome ko se time bavi. (am$enja radi. /astavite? ilo je sasvim jasno da je 'ovek manijak. /ije ni 'udo što su ga šutnuli sa univer+iteta. Kamo lepe sre$e da su to uradili mnogo ranije. nate, bila su puna fas"inantni) otkri$a, ta pisma.
k
i) je slao u drugu +emlju. a li je ovaj ra+bojnik, ovaj prevarant, ova propali"a, ovaj ubi"a,
e ot
ovaj $elavi piroman +nao šta mi radi6 Cerovatno jeste. 0 i njena pisma su bila lepa na svoj
n ji g k (rime$ivala je stvari +a koje mislim da i) niko drugi ne bi +apa+io.
na'in. < njima je do'aran "eo njen %ivot. &tkrivala su i mnogo toga o Floberu. ila su puna nostalgi'ni) opisa svakidašnjeg %ivota u Kruaseu. &'igledno je imala veoma dobro oko.
/astavite? esno sam ma)nuo konobaru rukom. /isam bio siguran da $u mo$i još dugo da i+dr%im. (o%eleo sam da ka%em Cintertonu koliko mi je drago što su ritan"i spalili elu ku$u do temelja. #igurno se pitate +ašto sam uništio pisma6 Cidim da ste +bog ne'ega pomalo nervo+ni. E pa, u poslednjem pismu koje joj je poslao, on ka%e da $e joj, u slu'aju njegove smrti, sva pisma biti vra$ena, pa neka i) onda ona sve +ajedno spali. 0 da li je naveo nekakav ra+log +a to6 /ije. &vo je bilo 'udno, pod pretpostavkom da je manijak uopšte govorio istinu. 0li, s druge strane, 2istav je +aista spalio dobar deo svoje prepiske sa i Kanom. 5o%da se tog trenutka u njemu probudio neki ponos na poreklo svoje porodi"e pa nije %eleo da svet sa+na
bojana888 da se umalo nije o%enio engleskom guvernantom6 @li mo%da nije %eleo da sa+namo da se umalo nije odrekao svoje 'uvene posve$enosti samo$i i umetnosti6 0li svet $e ipak sa+nati. Aa $u mu to saopštiti, poštopoto. @ tako, vidite, nisam imao drugog i+bora. Go$u da ka%em, ako se 'ovek bavi pis"ima, onda mora da poštuje nji)ovu li'nost, +ar ne6 5ora da uradi ono što oni tra%e, iako drugi to ne rade. Kakvo samoljubivo, moralisti'ko kopile? #lu%i se moralom kao bludni"a šminkom. 0 onda mu je uspelo da u isti i+ra+ na li"u pove%e i raniju prepredenost i kasniju samoljubivost. ilo je još nešto u tom njegovom poslednjem pismu. (rili'no neobi'no uputstvo, nakon što je ve$ +amolio gospo*i"u Gerbert da spali svu nji)ovu prepisku. /apisao joj je- „0ko te ikada neko pita šta je stajalo u mojim pismima, ili na šta je li'io moj %ivot, molim te, sla%i im bilo šta. @li, radije, pošto jedino tebe od svi) ljudi ne mogu da +amolim da la%eš, re"i im samo ono što po tvom mišljenju %ele da 'uju.” &se$ao sam se kao Cilije de :il0dam- neko mi je po+ajmio kr+neni kaput i sat na
k
navijanje na par dana, a onda mi i) je nemilosrdno odu+eo. #re$a što se u tom trenutku
e ot
pojavio konobar. &sim toga, Cinterton ipak nije bio blesav kao 'itava ta pri'a- odgurnuo je
ji g kn
svoju stoli"u podalje od stola i +abavljao se vlastitim noktima. !teta je samo u tome rekao je dok sam spremao svoju kreditnu karti"u što sad verovatno ne$u mo$i da finansiram rad na knji+i o gospodinu 2oseu. 0li siguran sam da $ete se slo%iti sa mnom da je to bila +animljiva moralna odluka. 5islim da je primedba koju sam tada i+neo bila duboko nepravedna prema gospodinu 2oseu, i u profesionalnom i u seksualnom smislu, ali ne vidim kako sam mogao da je i+begnem.
bojana888
4
Floberov bestijarijum
5a rivla>im luda6e i
MEDVED
e ot
k
n ji g k pa"ove, dobri pa"ove, stari pa"ove”, „stari pa"ove, nepristojni stari pa"ove, dobri pa"ove, 2istav je bio 5edved. /jegova sestra Karolina je bila (a"ov tako se i potpisivala„tvoj dragi pa"ov”, „tvoj verni pa"ov”= a on je nju oslovljavao sa „mali moj pa"ove”, „a),
jadni stari pa"ove” ali 2istav je bio 5edved. Kad je imao samo dvadeset godina, ljudi su ga smatrali +a „'udnog momka, medveda, neobi'nog mladi$a”= još pre nego što ga je spopao epilepti'ki napad, +bog 'ega se povukao u Kruase, takva slika se nametnula sama od sebe„Aa sam medved i %elim da ostanem medved u svom brlogu, u svojoj ja+bini, u svojoj ko%i, u svojoj staroj medve*oj ko%i= %elim da %ivim povu'eno, daleko od bur%uja i bur%ujki.” Kad su se epilepti'ki napadi ustalili, +ver u njemu se samo potvr*uje- „Bivim sam, kao medved.” H9e' „sam” u ovoj re'eni"i najbolje je protuma'iti- „sam, ako ne ra'unamo moje roditelje, sestru, poslugu, našeg psa, Karolininu ko+u i redovne posete 0lfreda le (oatvena”. Kada je pri+dravio, bilo mu je do+voljeno da putuje= u de"embru 18I, u pismu maj"i i+ Narigrada, proširuje pore*enje sa medvedom. ime više ne objašnjava samo svoj karakter ve$ i knji%evnu strategiju-
bojana888 „0ko se 'ovek uklju'i u %ivot, ne sagledava ga jasno, previše pati +bog njega ili previše u njemu u%iva.
/ije ni potrebno naglašavati da „velikani” nisu nikakvi ku$ni gosti nego kolege sa poli"a +a knjige. !to se ti'e medve*e prostirke, uvek se brinuo +a nju= dva puta je pisao sa &rijenta Hi+ Narigrada, u aprilu 18I, i i+ enisuefa, u junu 18I i molio majku da vodi ra'una o njoj. /jegova sestri'ina Karolina tako*e se se$a tog "entralnog predmeta njegove radne sobe.
k
ba"ila bi) se na veliko belo medve*e kr+no koje sam obo%avala i obasula poljup"ima veliku
e ot
glavu.”
ji g kn
5ednom 6ad uloviš svo# medveda, veli makedonska poslovi"a, medved će ti lesati! 2istav nije ples ao= /lobear13 nije bio ni'iji medved. HKako bi to i+veli na fran"uskom6
?ourstav, mo%da6 5ECE- &bi'no se +ove 5artin. /avedite pri'u o starom vojniku koji je video da je nekome pao sat u medve*i brlog, uvukao se unutra i medved ga je pojeo.
$icctionaire des idées re=ues
2istav nije samo medved. < mladosti on je 'itava mena%erija %ivotinja- u iš'ekivanju da vidi Ernesta !evalijea, on je „lav, tigar indijski tigar, udav” H1841= ose$aju$i da je u naponu snage, on je „vo, sfinga, drekava", slon, kit” H1841. Kasnije navodi samo po jednu %ivotinju. &n je ostriga u svojoj školj"i H184I= pu% u svojoj ku$i"i H18I1- je% koji se sklup'ao da bi se +aštitio H18I;, 18I7. &n je knji%evni gušter koji se baškari pod sun"em :epote H184, i grmuša koja pla'no krešti i krije se duboko u utrobi šume gde je ne 'uje niko 13 /eprevodiva igra re'i Hengleska re' „ bear”, kao i fran"uska „ours”, +na'i medved.
bojana888 drugi do ona samu sebe Htako*e 184. (ostaje mekan i ra+dra%ljiv kao krava H187= ose$a se is"rpljenim kao magara" H187= pa ipak se br'ka u #eni kao pliskavi"a H187. 9adi kao ma+ga H18I= %ivi %ivotom koji bi ubio tri nosoroga H187= radi „kao 1I volova” H1878= ipak savetuje :uj+i Kole da i dalje u svom poslu rije kao krti"a H18I;= :uj+u on podse$a na „divljeg bi+ona ameri'ke prerije” H184. a Bor% #andovu, me*utim, on je „krotak kao jagnje” H18 što on pori'e H183 a nji) dvoje blebe$u kao svrake H18= deset godina kasnije, na njenoj sa)rani, pla'e kao tele H187. #>m u svojoj radnoj sobi, +avršava pri'u koju je po'eo da piše spe"ijalno +a nju, pri'u o papagaju= urla „kao gorila” H187. (ovremeno koketira s nosorogom i kamilom kao sa predstavama o samom sebi, ali uglavnom, potajno, suštinski, on je 5edved- tvrdoglavi medved H18I, medved koga je glupost njegovog doba oterala u još ve$u medvedovštinu H18I;, šugavi medved H18I4, pa 'ak i preparirani medved H183, i tako dalje, sve do poslednje godine %ivota kad još „urla tako glasno kao medved u svojoj pe$ini” H188. reba napomenuti da u Erodi4adi,
k
Floberovom poslednjem dovršenom delu, +atvoreni prorok Aoakanan, kad mu +abrane da na
e ot
sav glas osu*uje pokvareni svet, odgovara da $e nastaviti da urli'e „kao medved”.
ji g kn
„Ae+ik je poput napuklog kotla u koji udaramo stvaraju$i melodije da medvedi plešu po njima, dok u isti ma) 'e+nemo da ra+galimo +ve+de.”
Madame Bovar.
< ?ourstavovo doba još je bilo medveda- mrki medved na 0lpima, ri*i u #avoji. 5edve*e šunke mogle su da se nabave kod bolji) trgova"a usoljenim namirni"ama. 0leksandar ima jeo je medve*u šni"lu u )otelu (ošta u 5arinjiju 18;. godine= kasnije je, u svom delu ?rand $ictionnaire de cuisine +apisao- „5edve*e meso i dan danas jedu svi narodi Evrope”. &d glavnog kuvara /jegovog Celi'anstva (ruske dobio je re"ept +a spremanje medve*i) koleni"a na moskovski na'in. Kupite oderane koleni"e. &perite i), posolite i ostavite i) da stoje u marinadi tri dana. instajte i) sa slaninom i povr$em sedam do osam sati= osušite i), obrišite, +a'inite biberom i prema%ite svinjskom maš$u.
bojana888 /ije po+nato da li je /lobear ikada jeo svog imenjaka. Aeo je dvogrbu kamilu u amasku 18I. godine. Dini se da je sasvim na mestu pretpostavka da bi u slu'aju da je ikada jeo medveda, prokomentarisao tu ipsofagiju. Kakva je ta'no vrsta medv eda bio /lobear6 5o%emo da pratimo njegove tragove pomo$u pisama. < po'etku on je samo neodre*eni ours, medved H1841. @ dalje je neodre*en iako dobija svoj brlog 184;, i u januaru i maju 184I. godine Hsada se ve$ )vali „trostrukim kr+nom”. < junu 184I. %eli da kupi sliku medveda +a svoju sobu i da je na+ove „(ortret 2istava Flobera” „da uka+uje na moj moralni stav i društveni temperament”. #ve do sada smo ga +amišljali Ha mo%da i on sam kao tamnu %ivotinju- kao ameri'kog mrkog medveda, ruskog "rnog medveda, ri*eg medveda i+ #avoje. 0li u septembru 184I. 2istav odlu'no objavljuje da je on u stvari „beli medved”. ašto6 a li +bog toga što je on medved koji je ujedno i beli Evropljanin6 a li je mo%da posredi poistove$ivanje s prostirkom od belog medve*eg kr+na sa poda njegove radne
k
sobe Hkoju prvi put pominje u pismu :uj+i Kole i+ avgusta 184, gde joj ka%e da voli da se
e ot
ispru%i na njoj u toku dana. 5o%da je i+abrao tu vrstu medveda radi toga da bi mogao da
ji g kn
legne na svoju prostirku, kamufliraju$i se i igraju$i se re'ima6 @li je mo%da ova boja +nak daljeg udaljavanja od 'ove'anstva, napredovanje prema krajnjoj medvedovštini6 5rki, "rni i ri*i medved nisu tako daleko od 'oveka, od 'ovekovi) gradova, pa 'ak ni od 'ovekovog prijateljstva. &bojeni medvedi uglavnom mogu da se pripitome. 0li beli, polarni medved6 &n ne pleše da bi ugodio 'oveku= on ne jede šumske bobi"e= on ne pada u +amku +bog svoje slabosti prema medu. Dovek se drugim vrstama medveda koristi. 9imljani su +a svoje igre uvo+ili medvede i+ ritanije. Kam'a$ani, narod koji obitava u isto'nom #ibiru, koristili su medveda "reva +a maske kojima su štitili li"e od jakog sun"a, a oštru medve*u lopati"u +a košenje trave. 0li beli medved, thalassarctos maritimus, pravi je aristokrata me*u medvedima. r%i se po strani, su+dr%ano, elegantno roni +a ribom i odlu'no napada foke i+ +asede kad i+rone da uda)nu va+du). (rimorski medved. (revaljuje velike udaljenosti plove$i na santama leda. Aedne +ime u prošlom veku dvanaest veliki) beli) medveda stigli su na taj na'in daleko na jug, sve do @slanda= +amislite i) samo kako doplovljavaju na svom prestolju koje se topi i kako se pribli%avaju obali deluju$i +astrašuju$e poput bogova. Cilijam #korsbi, istra%iva'
bojana888 0rktika, +abele%io je da je medveda jetra otrovna i to je jedini slu'aj kod svi) 'etvorono%ni) %ivotinja. /ijednom 'uvaru u +oološkim vrtovima nije po+nato da je %enka polarnog medveda +anela. Dudno je da Flober to nije smatrao 'udnim.
„Kada pripadni"i sibirskog naroda Aakutu nai*u na medveda, skidaju kape, po+dravljaju ga, na+ivaju ga gospodarom, star"em ili dedom, i +akljinju se da ga ne$e napasti niti govoriti loše o njemu. 0li, ako medved poka%e nameru da i) napadne, onda pu"aju u njega, i ako ga ubiju, iseku ga na komade, ispeku i goste se njime neprestano ponavljaju$iP9usi su oni koji te jedu, a ne mi.P” 0. F. &lanjije, $ictionnaire des 2liments et Boissons
a li je bilo drugi) ra+loga +bog koji) je odabrao da bude medved6 Figurativno
k
+na'enje re'i ours uglavnom je isto kao i u engleskom- grub, nevaspitan momak. < argou
e ot
ours o+na'ava +atvorsku $eliju. 2voir ses ours, imati medvede, +na'i „imati menstrua"iju”
n ji g k8ti#li
Hpo svoj prili"i +bog toga što se ti) dana %ena ponaša kao medved kad je loše volje. Etimolo+i tvrde da je ovaj kolokvijali+am nastao negde na ra+me*i vekova HFlober ga ne upotrebljava= on više voli da ka%e-
su crveni mundiri i da se slu%i sli'nim
)umoristi'kim i+ra+ima. Aednom prilikom, +abrinut +bog kašnjenja menstrua"ije :uj+i Kole, +apisao je na kraju sa olakšanjem da je stigao lord (almerston. ,n ours mal léché , loše +ali+an medved, o+na'ava osobenjaka i 'ovekomrs"a. 5nogo prikladnije +a Flobera bilo je +na'enje koju je re' un ours imala u argou devetnaestog veka- drama koja je 'esto predlagana +a program i odbijana, ali je na kraju ipak i+vedena. Flober je be+ sumnje po+navao :afontenovu basnu o medvedu i ljubitelju vrtova. io jednom jedan medved, ru%no i naka+no stvorenje, koji se skrivao od sveta i %iveo s>m sam"it u šumi. (osle nekog vremena postao je potišten i ma)nit „jer, +aista, ra+um ne prebiva dugo u pustinjaka”. @ tako je on krenuo na put i sreo baštovana, koji je tako*e %iveo pustinja'kim %ivotom i tako*e 'e+nuo +a društvom. 5edved se uselio u baštovanovu kolibu. aštovan je otišao u pustinjake +ato što nije mogao da trpi budale= ali pošto medved nije +borio više od 9e'nik jela i pi$a
bojana888 dvetri re'i na dan, baštovan je na miru mogao da obavlja svoj posao. 5edved je odla+io u lov i donosio lovinu dovoljnu +a oboji"u. Kad bi baštovan legao da spava, medved bi verno sedao pored njega i terao muve koje su pokušavale da mu slete na li"e. Aednog dana jedna muva se spustila 'oveku na vr) nosa malaksala od teranja. 5edved se %estoko rasrdio na tu muvu pa je na kraju +grabio veliki kamen i uspeo da je ubije. #va je nevolja u tome što je u+gred baštovanu prosuo mo+ak. 5o%da je i :uj+a Kole +nala tu pri'u.
KAMILA
a 2istav nije bio 5edved, mogao je da bude Kamila. < januaru 18I. piše :uj+i Kole i objašnjava joj, po ko +na koji put, da je nepopravljiv- on je takav kakav jeste, ne mo%e
k
da se promeni, ne mo%e on tu ništa, on je podlo%an gravita"iji stvari, onoj gravita"iji „koja
e ot
nagoni polarnog medveda da naseljava ledene predele, a kamilu da )oda po pesku”. &tkud
n ji g k predivno. /ikako da se nagledam te 'udne %ivotinje koja se gega kao $urka i i+vija vrat kao sad kamila6 5o%da otud što je lep primer floberovske groteske- ona ne mo%e a da istovremeno ne bude i o+biljna i smešna. @+ Kaira i+veštava- „Kamila je stvarno nešto labud. /jen glas je nešto što svim silama pokušavam da podra%avam nadam se da $u to nau'iti do povratka ku$i ali teško je to i+vesti taj )ropa" pra$en nekim stra)ovitim krkljanjem.” Kamila isto tako poka+uje jednu osobinu koja je bliska 2istavu- „Aa sam, i u fi+i'kom i du)ovnom pogledu, poput dvogrbe kamile, kojoj je vrlo teško da se pokrene i vrlo teško da se, kad jednom krene, +austavi= stalnost je ono što meni treba, bilo da je re' o mirovanju ili o kretanju.” @ ova analogija i+ 18I;. godine, kada se jednom pokrenula, tako*e se teško +austavljala- ra+vija se i u pismu Bor% #andovoj i+ 188. godine.
"hameau, kamila, u argou je o+na'avala staru kurti+anu. 5islim da ova aso"ija"ija ne bi nimalo pokolebala Flobera u njegovom mišljenju.
bojana888 OVCA
Flober je voleo vašare- akrobate, %ene d%inovskog rasta, naka+e, me'ke koje igraju. < 5arseju je svratio u "irkusku šatru na morskoj obali da vidi „%eneov"e” koje su tr'ale naokolo, dok su i) mornari povla'ili +a runo kako bi se uverili da je pravo. o je bila tre$era+redna predstava- „/išta nije moglo da bude gluplje i prljavije”, +abele%io je. aleko više ga je impresionirao vašar u 2erandu, starom utvr*enom gradu severo+apadno od #en /a+ara, koji je posetio kada je 1847. godine sa i Kanom peši"e obila+io retanju. :ukavi seljak sa pikardijskim naglaskom najavljivao je u svojoj šatri pojavu „mladog fenomena” poka+alo se da se to odnosi na ov"u sa pet nogu i repom u obliku trube. Flober se oduševio i naka+om i njenim vlasnikom.
ek t o je predstavljao svog prijatelja okolnom ok su on i i Kan šip'ili dalje retanjom, Flober drve$u i grmlju sa tobo%njom o+biljnoš$u-j i g „opustite mi da vam predstavim mladog fenomena”. < restu je 2istav ponovo nabasao k n na lukavog (ikardij"a i njegovu naka+u, „5ladi fenomen” us)itio je Flobera i ustalio se u njegovom re'niku šaljivi) i+ra+a.
ve'erao i napio se s njim )vale$i i dalje na sva usta njegovu veli'anstvenu %ivotinju. Desto su ga spopadale ovakve frivolne muši"e= i Kan je samo 'ekao da ga to pro*e poput gro+ni"e. @du$e godine, u (ari+u, i Kan se ra+boleo i dopao kreveta u svom stanu. Aednog popodneva u 'etiri sata +a'uo je vrevu napolju u )odniku, a potom su se ula+na vrata naglo otvorila i uleteo je 2istav pra$en ov"om sa pet nogu i "irkusantom u plavoj blu+i. &vo dvoje ispalo je sa nekog vašara kod oma invalida ili sa Aelisejski) polja i Flober je bio nestrpljiv da podeli radost +bog tog otkri$a s prijateljem. i Kan je u svojim uspomenama suvo +abele%io da se ov"a „nije lepo vladala”. 0 nije ni 2istav tra%io je na sav glas vino, vodao %ivotinju po sobi i trubio o njenim vrlinama- „5ladi fenomen ima tri godine, predstavljen je 5edi"inskoj akademiji i po'astvovan je posetama nekoliko krunisani) glava, itd.” (osle 'etvrt sata bolesnom i Kanu je do+logrdilo. „&tpravio sam ov"u i njenog vlasnika i dao da se soba o'isti.”
bojana888 0li ov"a je ostavila svoje brabonjke i u Floberovom se$anju. 2odinu dana pred smrt još uvek je podse$ao i Kana na svoj i+nenadni dola+ak sa mladim fenomenom gro)otom se smeju$i kao i onog dana kad se to dogodilo.
MAJMUN, MAGARAC, NOJ, DRUGI MAGARAC I MAKIM DI KAN
„(re nedelju dana video sam na uli"i majmuna kako je +asko'io magar"a u pokušaju da ga objaše magara" je njakao i ritao se, vlasnik majmuna je galamio, sam majmun je ski'ao osim dvojetroje de"e koja su se smejala i mene koga je to +abavljalo, niko nije obra$ao pa%nju na to. Kad sam taj doga*aj opisao g. elinu, sekretaru kon+ulata, on mi je ispri'ao da je video noja kako pokušava da siluje magar"a. @ 5aks je pre neki dan obja)ao
k to e (ismo :uju ujeu, Kairo, 1I. januar 18I.
jednog na nekom pustom mestu me*u ruševinama i rekao mi je da je bilo dobro.”
ji g k n !A!AGAJ (re svega, papagaji su ljudska bi$a= naime, u etimološkom smislu. Perro%uet je deminutiv od imena Pierrot= engleska re' arrot vodi poreklo od imen a Pieere= španski
erico poti'e od imena (edro. a 2rke, sposobnost papagaja da govore bila je predmet filo+ofske rasprave o ra+likama i+me*u 'oveka i %ivotinja. Elijan i+veštava da su i) „bramani poštovali više od svi) ostali) pti"a”. @ dodaje da je to „sasvim ra+borito, jer jedino papagaji umeju dobro da podra%avaju ljudski glas”. 0ristotel i (linije bele%e da je ta pti"a krajnje raskalašna kad se napije. 5nogo primerenije, ifon +apa%a da je sklona epilepsiji. Flober je +nao +a ovu nji)ovu bratsku bolest gra*a o papagajima koju je prikupljao kada se spremao da piše ,n coeur simle sadr%i i spisak nji)ovi) bolesti- kostobolja, epilepsija, jesteri"a i 'ir grla.
bojana888 a ponovimo ukratko. (rvo, tu je :ulu, Felisitin papagaj. &nda, tu su dva suparni'ka preparirana papagaja, onaj i+ bolni"e Gotelije i onaj i+ Kruasea. atim, tu su i tri %iva papagaja, dva i+ ruvila i jedan i+ Cene"ije= plus mali bolesni papagaj i+ 0ntiba. Kao mogu$i prototip +a :ulua mo%emo, verujem, da odba"imo majku jedne „u%asne” engleske porodi"e koju je 2istav slu'ajno video na brodu kojim je plovio od 0leksandrije do Kaira- sa +elenim štitnikom +a o'i na svom šeširu i+gledala je „kao stari bolesni papagaj”. Karolina, u svojim 8ouvenirs intimes,1 podse$a da su „Felisite i njen papagaj +aista postojali” i upu$uje nas na to da je onaj prvi papagaj i+ ruvila, papagaj kapetana arbija, pravi prete'a :ulua. 0li ne daje odgovor na va%nije pitanje- kako se i kada jedna obi'na Hiako predivna %iva pti"a i+ 'etvrte de"enije prošlog veka pretvorila u slo%enog, trans"endentnog papagaja i+ osme de"enije istog veka6 Cerovatno da to nikada ne$emo sa+nati= ali mo%emo da pretpostavimo trenutak kada je taj preobra%aj mo%da +apo'eo. rugi, nedovršeni deo romana Bouvard et Pécuchet trebalo je da se sastoji uglavnom
k
od La "oie, ogromnog dosijea bi+arnosti, budalaština i "itata koji pobijaju sami sebe, koje
e ot
su dva pisara o+biljno prepisivala u "ilju vlastitog moralnog u+di+anja, a koje je Flober
ji g kn
navodio sa nešto podrugljivijim "iljem. 5e*u )iljadama novinski) ise'aka, skupljeni) radi eventualnog uklju'ivanja u taj dosije, nala+ila se i slede$a pri'a ise'ena i+ 'asopisa
L’@inion nationale od . juna 18;. godine-
< 2eruvilu kod 0rlona %iveo je 'ovek koji je imao predivnog papagaja. #amo njega je voleo. < mladosti je taj 'ovek postao %rtvom nesre$ne strasti= to iskustvo ga je u'inilo 'ovekomrs"em i od tada je %iveo samo sa papagajem. /au'io je pti"u da i+govara ime njegove pokojne dragane, pa je pti"a ponavljala to ime po stotinu puta na dan. o je bio njen jedini talenat, ali u o'ima njenog vlasnika, nesre$nog 0nrija K. taj talenat je vredeo više od svi) drugi). #vaki put kada bi 'uo sveto ime i+govoreno tim 'udnim glasom, 0nri bi pretrnuo od radosti= 'inilo mu se da taj glas dopire sa onoga sveta, da je nešto tajanstveno i nadljudsko. #amo$a je raspalila maštu 0nrija K. i papagaj je malopomalo po'eo da poprima neobi'no +na'enje u njegovoj glavi. a njega je papagaj postao neka vrsta svete pti"eodnosio se prema njemu sa dubokim poštovanjem i provodio sate u +anesenom posmatranju. 1 :i'ne uspomene
bojana888 ada bi papagaj, u+vra$aju$i pogled gospodaru ne trep$u$i, promrmljao kabalisti'ku re' i 0nrijevu dušu bi preplavilo se$anje na i+gubljenu sre$u. &vaj 'udni %ivot potrajao je nekoliko godina. 5e*utim, jednog dana ljudi su +apa+ili da 0nri K. i+gleda sumornije nego obi'no i da mu u o'ima plamti nekakav 'udni, divlji sjaj. (apagaj je uginuo. 0nri K. je nastavio da %ivi sam, sada ve$ potpuno sam. (resekao je sve ve+e sa spoljašnjim svetom. #ve više se povla'io u sebe. (onekad danima ne bi i+la+io i+ sobe. Aeo je ono što bi mu doneli, ali nije obra$ao pa%nju ni na koga. Cremenom je po'eo da veruje da se i sam pretvorio u papagaja. (odra%avaju$i mrtvu pti"u, prokreštao bi ime koje je voleo da 'uje= pokušavao bi da )oda kao papagaj, da skaku$e po stvarima i da širi ruke kao da $e +alepršati krilima. # vremena na vreme bi se ra+jario pa bi po'eo da lomi sve oko sebe. Kona'no, njegova porodi"a je odlu'ila da ga pošalje u maison de sante u 2elu. 5e*utim, dok su ga prevo+ili, on im je u toku no$i pobegao. #utradan ujutru +atekli su ga na vr)u drveta. #va
k
nagovaranja da si*e poka+ala su se u+aludnim, sve dok nekome nije palo na pamet da ispod
e ot
drveta postavi ogromni kave+ +a papagaja. Kad je ugledao kave+, nesre$ni monoman je sam
ji g kn
sišao sa drveta pa su ga lako u)vatili. #ada se nala+i u maison de sante u 2elu.” namo da je ovaj novinski 'lanak ostavio sna%an utisak na Flobera. @+a reda „papagaj je malopomalo po'eo da poprima neobi'no +na'enje u njegovoj glavi”, +apisao je slede$e re'i- „(romeniti %ivotinju, pas umesto papagaja.” esumnje, ideja +a budu$e delo. 0li kad je kona'no ku"nuo 'as da se napiše pri'a o :uluu i Felisite, papagaj je ostao, a vlasnik je bio taj koji je promenjen. (re pripovetke ,n coeur simle papagaji samo nakratko lepršaju kro+ Floberova delQ, i kro+ njegova pisma. &bjašnjavaju$i :uj+i privla'nost strani) +emalja H11. de"embar 184, 2istav piše- „< detinjstvu svi %elimo da %ivimo u +emlji papagaja i slatki) urmi.” eše$i %alosnu i obes)rabrenu :uj+u H7. mart 18I;, podse$a je da smo svi mi pti"e u kave+ima i da najve$i teret %ivota podnose oni sa najve$im krilima- „#vi smo mi u manjoj ili ve$oj meri orlovi ili kanarin"i, papagaji ili lešinari.” (ori'u$i :uj+inu tvrdnju da je sujetan H3. de"embar 18I, on pravi ra+liku i+me*u (onosa i #ujete- „(onos je divlja +ver koja %ivi u pe$inama i u olni"a, dom +dravlja.
bojana888 pustinji= #ujeta je, naprotiv, papagaj koji skaku$e s grane na granu i brblja, svakome ispred nosa.” &pisuju$i :uj+i )erojsko traganje +a stilom koji je ostvaren u
Madame Bovar. H13.
april 18I, objašnjava joj- „Koliko sam puta pao pravo na nos baš kad sam pomislio da sam nadomak uspe)a. @pak, slutim da ne$u umreti sve dok stil koji 'ujem u glavi ne +abruji svom silinom i ne +agluši kreštanje papagaja i "vr'anje "vr'aka.” < romanu 8alammb91 kao što ve$ pomenu), kartaginjanski tuma'i imali su na grudima tetovirane papagaje Hdetalj koji je mo%da više smišljen nego što je verodostojan6= u istom delu neki od varvara nose „sun"obrane u rukama ili papagaje na ramenima”= dok se na terasi #alamba, me*u ostalim nameštajem, nala+i i mali krevet od slonove kosti 'iji su jastu"i ispunjeni papagajskim perjem „jer to je bila proro'anska pti"a posve$ena bogovima”. < romanima Madame Bovar. i Bouvard et Pécuchet nema papagaja= nema odredni"e (E99&R
k
i+beglo pokolj u prvom Bilijenovom lovu usnulim tetrebima su odse'ene noge, a niskolete$i
e ot
%dralovi oboreni su u letu lov'evim bi'em ali papagaji nisu pomenuti i ostaju 'itavi.
ji g kn
5e*utim, u drugom lovu, kada Bilijenova sposobnost ubijanja iš'e+ava, kada %ivotinje postaju neu)vatljive, tek prete$i posmatra'i svog nespretnog progonitelja, pojavljuju se i papagaji. (oka+uje se da su treperava svetla u šumi, +a koje je Bilijen mislio da su +ve+de nisko na nebu, u stvari o'i %ivotinja koje ga posmatraju- divlji) ma'aka, veveri"a, sova, papagaja i majmuna. @ da ne +aboravimo na odsutnog papagaja. < romanu L’ Education sentimentale Frederik tumara kro+ parisko naselje ra+oreno ustankom i+ 1848. godine. (rola+i pored srušeni) barikada= vidi "rne bare koje mora da su od krvi= na ku$ama vise %alu+ine kao krpe oka'ene o samo jedan ekser. &vdeonde usred tog )aosa o'uvale su se slu'ajno neke kr)ke stvari. Frederik +aviruje kro+ pro+or. Cidi +idni sat, grafike i pre'ku +a papagaja. &vo se ne ra+likuje puno od na'ina na koji tumaramo kro+ prošlost. @+gubljeni, de+orijentisani, preplašeni, pratimo preostale +nakove= 'itamo imena uli"a, ali nismo sigurni gde se nala+imo. #vuda okolo su ruševine. :judi uopšte nisu prestali da se bore. ada ; #veti Bilijen is"elitelj.
bojana888 ugledamo jednu ku$u= mo%da je to ku$a nekog pis"a. /a +idu sa ula+ne strane ku$e stoji plo'a. „2istav Flober, fran"uski pisa" H181 188, %iveo je u ovoj ku$i dok je...” ali onda se slova smanjuju do neprepo+navanja, kao na tabli kod opti'ara. (rila+imo bli%e. avirujemo kro+ pro+or. a, tako je= uprkos masakru, neke kr)ke stvari su opstale. idni sat i dalje ku"a. 2rafike na +idu podse$aju nas da je ovde nekada umetnost bila na "eni. (re'ka +a papagaja privla'i pogled. ra%imo papagaja. 2de je papagaj6 Aoš uvek 'ujemo njegov glas= ali vidimo samo golu drvenu pre'ku. (ti"a je odletela.
!I
1" Romantični pas. io je to veliki njufaundlend Eli+e !le+inger. 0ko je verovati i Kanu, +vao se /eron= a ako je verovati 2onkuru, +vao se abor. 2istav se upo+nao sa Mme !le+inger u ruvilu- on je tada imao 'etrnaest i po, a ona dvadeset i šest godina. ila je lepa,
e ot
k
imala je bogatog mu%a= nosila je ogromni slamnati šešir, a skladno oblikovana ramena
n ji g k dete. &n je bio i+gubljen, bespomo$an, i+mu'en, skrušen. Kasnije $e uvek tvrditi da mu je
na+irala su se kro+ )aljinu od muslina. /eron, ili abor, išao je svuda sa njom. 2istav i) je 'esto pratio na pristojnoj udaljenosti. Aednom je, na dinama, ona raskop'ala )aljinu i podojila kratko leto 18;. godine sagorelo sr"e. H/aravno, slobodni smo da mu ne poverujemo. Kako bi ono bra$a 2onkur rekli +a njega6 „@ako je po prirodi sasvim otvoren, nikada nije potpuno iskren u onome što ka%e da ose$a ili +bog 'ega pati ili voli.” 0 kome je prvom ispri'ao o toj svojoj strasti6 #vojim školskim drugovima6 5aj"i6 #amoj Mme !le+inger6 /e, nego /eronu Hili aboru. @+veo bi njufaundlenda u šetnju truvilskim pla%ama i onda bi u mekom +aklonu neke dine pao na kolena i rukama obgrlio psa. (otom bi ga poljubio tamo gde je +nao da su malopre bile usne njegove dragane Hsamo mesto poljup"a ostaje diskutabilno- neki tvrde da je to bila njuška, a neki teme= šaputao bi /eronu Hili aboru na dlakavo uvo tajne koje je 'e%njivo %eleo da šapu$e na uvo koje se nala+ilo i+me*u )aljine od muslina i slamnatog šešira= na kraju bi se rasplakao.
bojana888
2" Praktični pas. (o mom mišljenju, nedovoljno je pa%nje u dosadašnjim i+u'avanjima posve$eno ku$nim ljubim"ima u Kruaseu. &ni se nakratko pojavljuju, ponekad im se pomene ime, a ponekad ne= jedva da +namo kada su i kako nabavljeni, kada i kako su uginuli. a i) nabrojimo2odine 184. 2istavova sestra Karolina imala je ko+u po imenu #uvi. 2odine 184. porodi"a je imala "rnu kuju rase njufaundlend, koja se +vala /eo Hmo%da je ovo ime uti"alo na i Kanovo se$anje na njufaundlenda Mme !le+inger. 2odine 18I;. 2istav ve'era u Kruaseu sam sa psom kome ne navodi ime. 2odine 18I4. 2istav ve'era sa psom koji se +ove akno= verovatno je re' o istom psu. okom 18I. i 18I7. njegova sestri'ina Karolina ima kuni$a.
e ot
k
2odine 18I. 2istav u dvorištu ku$e i+la%e prepariranog krokodila koga je doneo sa
ji g kn
&rijenta omogu$uje mu da se ponovo baškari na sun"u prvi put posle ; godina. 2odine 18I8. divlji kuni$ se nastanjuje u nji)ovoj bašti= 2istav +abranjuje da ga +akolju.
2odina 18. 2istav ve'era sam pored posude sa +latnim ribi"ama. 2odine 187. ku$ni pas Hne +namo mu ime ni rasu uginuo je od otrova postavljenog +a pa"ove. 2odine 187. 2istav nabavlja )rta Aulija.
Aaomena 0ko baš )o$emo da upotpunimo spisak %ivotinja kojima je 2istav pru%io gostoprimstvo, moramo da +abele%imo da je u oktobru 184. imao polne vaši. &d svi) gore navedeni) ku$ni) ljubima"a pou+dane informa"ije imamo samo o Auliju. < aprilu 187. umrla je Mme Flober= 2istav je ostao sam u velikoj ku$i, obeduju$i +a velikim stolom „tete3a3tete4 sa samim sobom”. < septembru iste godine prijatelj Edmon :aport mu je ponudio )rta. Flober se dvoumio, plašio se besnila, ali je na kraju pri)vatio ponudu. (su je 4 :i"em u li"e
bojana888 dao ime Aulije Hu 'ast %ulijet Gerbert ako baš )o$ete i ubr+o ga je +avoleo. Ce$ krajem tog mese"a pisao je sestri'ini da mu je jedina +abava Htrides et šest godina nakon što je dr%ao u +agrljaju njufaundlenda Mme !le+inger da +agrli svog „ auvre chiena.”I „/jegova toplina i njegova lepota 'ine 'oveka ljubomornim.” aj )rt je bio njegovo poslednje društvo u Kruaseu. Dudan par- krupni romanopisa" koji stalno sedi i pas glatke dlake koji stalno tr'i. @ sam Aulijev privatni %ivot postaje istaknuta tema u Floberovim pismima- tako piše da pas odr%ava „morganatsku ve+u” sa jednom „mladom osobom” i+ komšiluka. Clasnik i njegov ljubima" 'ak su se i ra+boleli +ajedno- u prole$e 1873. Flober je patio od reume i ote'eni) stopala, dok je Aulije imao neku neodre*enu pse$u bolest. „(onaša se kao 'ovek”, piše 2istav. „(ravi takve male kretnje koje su duboko ljudske.” &boji"a su o+dravili i nekako pregurali tu godinu. ima 18738. bila je i+u+etno )ladna. Floberova ku$epa+iteljka sašila je +a Aulija kaput od stari) pantalona. imu su pregurali +ajedno. Flober je umro na prole$e. !ta je bilo sa psom, nije ostalo +apisano.
e ot
k
n ji g k plu$a i+le'io njen mu%. o je une etit levrette d’Italic , mala %enka italijanskog )rta. 3" Figurativni pas. 2ospo*a ovari ima psa dobijenog od šumara koga je od upale
/abokov, koji je preterano strog prema svim prevodio"ima Flobera, prevodi to na engleski kao Chiet! ilo to u +oološkom smislu ispravno ili ne, svakako se u prevodu gubi %enski rod, što mi se u ovom slu'aju 'ini va%nim. aj pas dobija dodatno +na'enje kao... manje kao simbol, pa ne baš ni kao metafora, nego, re"imo, kao figura. Ema dobija na poklon tog )rta dok ona i !arl još %ive u osteu- to je vreme ranog, upravo +a'etog bu*enja ne+adovoljstva u njoj, vreme dosade i neraspolo%enja, ali još uvek ne i pokvarenosti. &na i+vodi )rta u šetnju i ta %ivotinja postaje +a nju, diskretno, nakratko, u pola pasusa otprilike, nešto više od obi'nog psa. „< po'etku su joj misli bes"iljno lutale, kao i njen )rt koji je tr'karao u krugovima, kevtao na %ute leptire, jurio poljske miševe i gri"kao lati"e maka po obodu %itnog polja. (otom joj se misli malopomalo usredsre*uju sve dok, sede$i na travi po kojoj je kopkala vr)om sun"obrana, nije +apitala samu sebe- „& o%e, +ašto sam se udavala6” I #irotog psa
bojana888 o je prvo pojavljivanje tog psa, vrlo pa%ljivo uvo*enje= posle toga Ema mu dr%i glavu u rukama i ljubi ga Hkao što je 2istav ljubio /eronaJabora- pas ima tu%an i+ra+ li"a i ona mu se obra$a kao nekome kome je potrebna ute)a. &na se, drugim re'ima Hi u oba +na'enja, obra$a samoj sebi. rugo pojavljivanje psa u romanu ujedno je i poslednje. !arl i Ema se sele i+ ostea u Aonvil ovo putovanje obele%ava Emin prela+ak i+ snova i maštarija u stvarnost i pokvarenost. &bratite pa%nju i na putnika koji sedi s njima u ko'iji, ironi'no na+vanog Monsieur Lheureux trgov"a novotarijama i povremenog +elenaša koji na kraju )vata Emu u +amku Hnjen pad o+na'ava finansijska korup"ija isto toliko koliko i seksualna. /a tom putovanju Emin )rt be%i. (rovode dobri) 'etvrt sata do+ivaju$i ga +vi%du"ima, a potom di%u ruke od njega. Monsieur :oro daje joj da okusi ose$anje la%ne ute)e pri'a joj utešne pri'e o i+gubljenim psima koji su se vratili gospodarima uprkos velikim udaljenostima= jedan je 'ak prešao put od Narigrada do (ari+a. Kakva je bila Emina reak"ija na te pri'e, nije +apisano. !ta je bilo sa psom, nije ostalo +apisano.
e ot
k
ji g kn
4" Utopljeni pas i fantastični pas. Aanuara 18I1. Flober i i Kan su bili u 2r'koj. (osetili su 5araton, Eleusinu i #alaminu.
bojana888 (rokisli i promr+li, suo'ili su se sa no$nom tminom, koju treba da provedu u sedlima na teško pristupa'nom terenu. (oli"aja" je tugovao +a svojim terijerom, a vodi' momak sa krupnim, buljavim o'ima kao u jastoga ionako im nije bio ni od kakve pomo$i na tom putovanju= nije +nao 'ak ni da kuva. &pre+no su ja)ali napre%u$i o'i ne bi li spa+ili nekakvo svetlo u daljini, kada je poli"aja" u+viknuo- DaltFG /egde tamo u daljini lajao je pas. ada je vodi' poka+ao svoj jedini talenat- sposobnost da laje kao pravi pas. alajao je snagom o'ajnika, i+ petni) %ila. Kad bi prestao, oslušnuli bi i ponovo +a'uli lave%. Codi' bi tada ponovo +alajao. (olako su se kretali dalje i svaki 'as +astajali da laju i osluškuju lave%, a potom su se upravljali prema njemu. (ošto su ja)ali oko pola sata prema seoskom psu 'iji je lave% bivao sve glasniji, kona'no su došli do mesta gde su mogli da preno$e. !ta je bilo sa vodi'em, nije ostalo +apisano.
Aaomena- a li je u redu ako ovde dodamo da 2istav u svom dnevniku nudi druga'iju ver+iju pri'e6 #la%e se sa opisom nevremena= sla%e se i sa datumom= sla%e se da
k
vodi' nije +nao da kuva Hstalno spremanje ov'etine i tvrdo kuvani) jaja doveli su ga dotle da
e ot
bude na suvom )lebu. a'udo, ne pominje da su 'itali (lutar)a na bojnom polju.
ji g kn
(oli"aj'evog psa Hneodre*ene rase u Floberovoj ver+iji nije odnela buji"a- jednostavno se utopio u dubokoj vodi. !to se ti'e vodi'evog lajanja, 2istav se se$a samo da je on, kad su 'uli seoskog psa kako laje u daljini, naredio poli"aj"u da opali )ita" u va+du). (as se na to oda+vao lave%om= poli"aja" je ponovo opalio= i na taj obi'niji na'in napredovali su do uto'išta. !ta je bilo sa istinom, nije ostalo +apisano.
bojana888
#
Škrip
< obra+ovanijim krugovima engleske gra*anske klase, kad god se desi neka koin"iden"ija, obi'no je neko tu na li"u mesta da prokomentariše- „o je baš kao u romanima Entonija (auela.”7 Desto se koin"iden"ija, kad se malo bolje sagleda, poka%e sasvim be+na'ajnom- tipi'an slu'aj je kad se dva po+nanika i+ škole ili sa fakulteta neo'ekivano sretnu posle više godina. 0li (auelovo ime se pri+iva da bi dalo doga*aju legitimitet= to je
e ot
k
otprilike kao da po+ovete sveštenika da vam blagoslovi auto. /e marim baš puno +a koin"iden"ije. @ma u njima nešto sablasno- u trenutku naslutite
ji g kn
kako je to kad 'ovek %ivi u sre*enom svetu kojim upravlja og, kad vam &n sam +aviruje preko ramena i uslu%no daje grube nagoveštaje o postojanju jednog šireg, kosmi'kog plana. Ciše volim da verujem da je sve )aoti'no, slobodno, isto toliko trajno koliko i privremeno blesavo da verujem u pou+danost ljudskog ne+nanja, surovosti i ludosti. „!ta god da se još desi”, napisao je Flober po i+bijanju fran"uskopruskog rata, „ljudi $e i dalje ostati glupi”. &bi'ni ra+metljivi pesimi+am6 @li neop)odno odba"ivanje la%ne nade pre nego što se bilo šta pošteno promisli, ili u'ini ili napiše6 /e marim 'ak ni +a be+a+lene, smešne koin"iden"ije. Aednom sam bio na nekoj ve'eri gde sam otkrio da je sedmoro prisutni) upravo pro'italo Ples na muHi6u vremena! /isam u tome nimalo u%ivao pogotovo što je to +na'ilo da nisam pro+borio ni re' sve dok na red nije došao sir. 0 što se ti'e koin"iden"ija u knjigama ima ne'eg jeftinog i sentimentalnog u njima= estetski, to ne mo%e a da ne bude be+vredno. o da trubadur nai*e baš u pravom 'asu da 7 Engleski pisa" 0n t)onS (oTell napisao je roman reku Ples na muHi6u vremena u 1 tomova 'ije je fabuliranje +asnovano na koin"iden"ijama, prepo+navanjima, neobi'nim podudarnostima i slu'ajnostima.
bojana888 spase devojku i+ kand%i ra+bojnika= i+nenadni ali prakti'ni dikensovski dobro'initelji= bogomdani brodolom na stranoj obali koji ponovo sjedinjuje brata i sestru ili dvoje ljubavnika. Aednom sam kudio taj nemarni knji%evni postupak pred pesnikom koga sam sreo u prola+u, 'oveka svakako veštog u koin"iden"ijama rimovanja. „5o%da ste vi”, u+vratio je sa vedrom u+višenoš$u, „isuviše pro+ai'nog du)a.” 0li valjda pro+ai'an du) najbolje pro"enjuje pro+u6 odbrusio sam mu, prili'no +adovoljan samim sobom. a sam ja nekakav diktator knji%evnosti, +abranio bi) koin"iden"ije. (a dobro, mo%da ne u potpunosti. Koin"iden"ije bi bile do+voljene u pikarskim romanima= tu im je i mesto. Gajde, poslu%ite se- neka pilot 'iji se padobran nije otvorio padne na stog sena, neka 'estiti siromašak sa gangreno+nom nogom prona*e +akopano blago to je u redu, +aista nije va%no... Aedan od na'ina da se koin"iden"ijama da legitimitet je taj da se proglase ironijom. o
ek t o ponekad se pitam nije li i najdu)ovitija, efektnosti. Kome bi i mogla da smeta6 (a opet, najefektnija ironija tek doterana i intelektuali+ovana nk j i g koin"iden"ija. /e +nam šta je Flober mislio o koin"iden"ijama. /adao sam se nekoj karakteristi'noj je ono što rade pametni ljudi.
odredni"i u njegovom beskrajno ironi'nom $ictionnaire des idées re=ues, ali u njemu se sa re'i 6on4a6 naglo prela+i na 6oitus! @pak, o'igledna je njegova sklonost prema ironiji= to je jedna od njegovi) najmoderniji) osobina. < Egiptu se oduševio kada je otkrio da je re'
almeh, koja je prvobitno o+na'avala „u'enu %enu”, vremenom i+gubila ovo +na'enje i po'ela da o+na'ava „drolju”. a li se ironija sama ve+uje +a ironi'nog 'oveka6 Flober je svakako u to verovao. (roslavu stogodišnji"e Colterove smrti 1878. godine spon+orisala je fabrika 'okolade 5enije. „aj siroti, stari genije”, prokomentarisao je 2istav „kako ga samo ironija nikada ne ostavlja na miru.” 0 gnjavila je i 2istava. Kada je +a samog sebe napisao- „Aa privla'im ludake i %ivotinje”, mo%da je trebalo da doda „i ironiju”. <+mite primer romana Madame Bovar.! u%bu protiv tog romana +bog ops"enosti podneo je Ernest (inar, javni tu%ila" koji isto tako u%iva %alosnu slavu da je podneo tu%bu i
bojana888 protiv Les /leurs du mal! /ekoliko godina po osloba*aju$oj presudi +a Madame Bovar., otkrilo se da je (inar objavio pod pseudonimom +birku prijapski) sti)ova. o otkri$e je oduševilo romanopis"a. 0 onda, u+mite +a primer i sam sadr%aj romana. va najupe'atljivija momenta u njemu su Emina preljubni'ka vo%nja ko'ijom sa +astrtim pro+orima Htaj deo je posebno sabla%njiv +a pravoverne i poslednji redak u romanu- „
k
Flober, antibur%uj i +akleti protivnik svake vlasti, do+volio je sebi da postane chevalier :egije
e ot
'asti. &tuda, poslednji redak njegovog %ivota papagajski ponavlja poslednji redak njegovog
ji g kn
remekdela- na njegovom pogrebu odred vojnika ispaljuje po'asni plotun nad kov'egom i na taj na'in upu$uje tradi"ionalni dr%avni po+drav jednom od svoji) najneverovatniji) i najpodrugljiviji) chevaliersa!
0 ako vam se ne dopadaju ovi primeri ironije, imam ja i drugi).
1" $ORA KOD !IRAMIDA
< de"embru 1843. Flober i i Kan su se popeli na vr) Keopsove piramide. (ret)odnu no$ su proveli u podno%ju i ustali su u pet sati da bi bili sigurni da $e se popeti do vr)a pre i+laska sun"a. 2istav se umio vodom i+ platnene vre$e= negde je +avijao šakal= on je popušio lulu. (otom se, sa dvoji"om 0rapa koji su ga gurali otpo+adi i dvoji"om koji su ga vukli, polako penjao u+ visoke blokove piramide sve do vr)a. i Kan prvi 'ovek koji je fotografisao #fingu ve$ je bio tamo. @spred nji) se pru%ao /il, okupan u magli, poput belog
bojana888 mora= i+a nji) se pru%ala tamna pustinja poput skamenjenog purpurnog okeana. Kona'no se na istoku pojavila tanka pruga narand%astog svetla= i postepeno se belo more pred njima pretvaralo u ogromnu plodnu ravni"u, a purpurni okean i+a nji) u sjajnu belinu. @+la+e$e sun"e obasjalo je najviše blokove piramide, a Flober je, gledaju$i nadole ispred sebe, opa+io belu vi+itkartu +aka'enu 'iodama. /a njoj je pisalo- „Gambert, /rotteur”, a ispod je bila navedena adresa u 9uanu. Kakav trenutak savršeno plasirane ironije? (a i trenutak moderni+ma- ovo je ona vrsta promene u kojoj se svakodnevno meša sa ne'im u+višenim, što mi danas volimo da smatramo tipi'nim +a naše +ajedljivo doba koje se ne da nasamariti. a)valni smo Floberu što je podigao vi+itkartu, u smislu da ironije nije ni bilo dok je on nije uo'io. /eko drugi bi mo%da +aklju'io da je ta vi+itkarta obi'no sme$e mogla je stajati na tom mestu godinama, sve dok 'iode ne bi +ar*ale= ali Flober joj je dao odre*enu funk"iju. 0ko smo raspolo%eni +a dalje tuma'enje, mo%emo pomnije da ra+motrimo taj
k
kratkotrajni doga*aj. /ije li mo%da +na'ajna istorijska koin"iden"ija to što se najve$i
e ot
evropski romanopisa" devetnaestog veka susreo kod (iramida sa jednim od najpo+natiji)
ji g kn
likova pro+e dvadesetog veka6 o što je Flober, još uvek o+nojen od raspusni) de'aka i+ kupališta u Kairu, nabasao na ime +avodnika ameri'ki) maloletni"a i+ /abokovljevog romana6
/rotteur! ukvalno, gla'ala" parketa, ali isto tako i osoba devijantnog seksualnog ponašanja koja voli da se trlja o ljude u gomili. @ to nije sve. 0 sada o ironiji ironije. @spostavlja se, na osnovu Floberovi) putni) +apisa, da vi+itkartu na datom mestu nije ostavio sam Monsieur /rotteur, ve$ okretni i dovitljivi 5aksim di Kan, koji se u toj purpurnoj no$i popeo gore i postavio malu mišolovku +a sen+ibilitet svog prijatelja. Kada to +namo, menja se ravnote%a u našoj reak"iji- Flober postaje trom i predvidiv, a i Kan šaljivd%ija, spadalo, dasa koji se +e+a s moderni+mom još pre nego što se moderni+am uopšte javno oglasio. 0li, 'itajmo dalje. 0ko pogledamo Floberova pisma, sa+na$emo da je nekoliko dana posle ovog doga*aja pisao maj"i o divnom iHnenaen4u tog otkri$a. „Kad samo pomislim da sam tu karti"u spe"ijalno nosio 'itavim putem od Kruasea a da je ipak nisam ja tamo stavio?
bojana888 aj klipan je iskoristio moju +aboravnost i pronašao tu bla%enu karti"u na dnu mog sklopivog "ilindra.” @ tako sve 'udnije od 'udnijeg. Flober je ve$ kod ku$e spremao spe"ijalne efekte koji $e se kasnije ispostaviti kao karakteristi'ni +a na'in na koji do%ivljava svet. @ronija se ra+vija, stvarnost u+mi'e. 0 +ašto je, %ivo me +anima, i nosio sa sobom taj "ilindar sve do (iramida6
2" %&A BI&E !ONELI A OBOM NA !U&O O&RVO'
2istav se obi'no osvrtao na svoja letovanja u ruvilu provedena i+me*u papagaja kapetana arbija i psa Mme !le+inger kao na retka spokojna ra+doblja svog %ivota. (rise$aju$i se pri kraju svoji) dvadeseti) godina, napisao je :uj+i Kole da su „najva%niji doga*aji u mom %ivotu bili nekoliko misli, pro'itane knjige, poneki +alas"i sun"a u ruvilu, na morskoj obali, i ra+govori od petšest 'asova be+ prekida sa jednim prijateljem H0lfred le
e ot
(oatven koji je sada o%enjen i i+gubljen +a mene.”
k
n ji g k i+nad kamina u Kruaseu= ali 2ertrud je bila ona koja mu se više svi*ala. Kakva su bila njena
< ruvilu je upo+nao 2ertrud i Gerijet Kolijer, k$erke britanskog pomorskog atašea. &be su se, i+gleda, +aljubile u njega. Gerijet mu je poklonila svoj portret, koji je on oka'io ose$anja prema njemu mo%e da se nasluti i+ teksta koji je napisala de"enijama kasnije, posle 2istavove smrti. (rilago*avaju$i stil romanti'arskoj pro+i i slu%e$i se i+mišljenim imenima, ona se )vali- „#trasno sam ga volela, obo%avala. (revalila sam tolike godine, ali nikada više nisam osetila takvo poštovanje, ljubav, ali i stra) koji su mi obu+imali dušu. /ešto mi je govorilo da nikada ne$u biti njegova... 0li sam slutila, u najskrovitijim +aku"ima svog sr"a, kako bi) mogla da ga volim, poštujem i slušam.” 2ertrudino bujno se$anje mo%da je puka maštarija ima li išta, na kraju krajeva, sentimentalno primamljivije od mrtvog genija i pubertetski) letovanja na morskoj pla%i6 0 mo%da i nije tako6 2istav i 2ertrud su ostali u ve+i godinama. &n joj je poslao primerak
Madame Bovar. H+a)valila mu se, naglasivši da je roman „odvratan”, i navela mu re'i Filipa %ejmsa ejlija, autora /estusa, o du%nosti pis"a da 'itao"u pru%i moralnu pouku= a 'etrdeset godina nakon što su se upo+nali u ruvilu, ona je posetila Kruase. :epi, plavokosi
bojana888 kavaljer i+ njene mladosti bio je sada $elav i "rven u li"u, sa par +uba u vili"i. 0li njegova galantnost i dalje je bila besprekorna. „5oja stara prijatelji"e, mladosti moja”, pisao joj je kasnije, „tokom svi) oni) godina što pro%ive) a da nisam +nao šta je sa vama, valjda nije prošao nijedan jedini dan, a da nisam pomislio na vas.” okom ti) dugi) godina Hili 1847, da budem pre"i+an, godinu dana nakon što je Flober pisao :uj+i o +alas"ima sun"a u ruvilu 2ertrud je obe$ala da $e voleti, poštovati i slušati nekog drugog engleskog ekonomistu Darlsa enanta. ok je Flober lagano sti"ao evropsku slavu kao romanopisa", 2ertrud je i sama objavila jednu knjigu dnevnik svoga dede pod naslovom /rancus6a u redve>er4e veli6e revoluci4e!
k
i+vestan na'in bila je to obrnuta, %ivotna ver+ija popularne radioemisije „!ta biste poneli sa
e ot
sobom na pusto ostrvo6”- umesto da se opremi stvarima koje %ivot u tropskim predelima 'ine
ji g kn
podnošljivijim, #tenli je morao da se otarasi pojedini) predmeta da bi pre%iveo. Knjige su o'igledno bile suvišne i on je po'eo da i) listom odba"uje sve dok nije došao do one dve koje bi svi gosti pomenute radioemisije poneli sa sobom kao goli, "ivili+a"ijski minimum- ibliju i !ekspira. #tenlijeva tre$a knjiga, ona koju je odba"io poslednju pre nego što je spao na kona'ni minimum, bila je 8alammbo!
3" %KRI!ANJE KOV(EGA
#umorni, bole$ivi ton Floberovog pisma :uj+i Kole o +alas"ima sun"a nije bio nikakva po+a. /a kraju krajeva, 184. je bila godina u kojoj su mu, prvo ota", a onda i sestra Karolina, umrli. „Kakva ku$a?” napisao je. „Kakav pakao?” Ditavu no$ 2istav je probdio pored tela svoje sestre- ona je le%ala u svojoj beloj ven'ani"i, a on je sedeo i 'itao 5ontenja.
bojana888 put u tri mese"a 'uo je teški bat pend%etirani) "ipela kako se uspinju drvenim stepeni"ama da odnesu mrtvo telo. oga dana jedva da je stigao da o%ali sestru- preovladavale su prakti'ne stvari. rebalo je odse$i pramen Karolinine kose i u+eti otisak li"a i ruku u gipsu- „Cideo sam velike šape ti) klipana kako je dodiruju i obla%u joj li"e gipsom.” 0li be+ veliki) šapa nema sa)rane. obro je po+navao put do groblja od pret)odnog puta. /a grobu se Karolinin mu% srušio. 2istav je posmatrao kako spuštaju kov'eg u raku. @+nenada, kov'eg se +aglavio- raka je bila preuska. 2robari su do)vatili kov'eg i prodrmali ga= vukli ga tamovamo, okretali, +ase"ali lopatom, navla'ili polugama, ali i dalje nisu mogli da ga pomaknu. /a kraju je jedan od nji) nogom stao na kov'eg, pravo na ono mesto gde je bila Karolinina glava, i ugurao ga u raku. 2istav je dao da se napravi njeno poprsje prema posmrtnoj maski= stajalo je u radnoj sobi 'itavog njegovog radnog veka, sve dok nije umro, u istoj ku$i, 188. godine. 5opasan je
k
tada pomagao u obla'enja mrtva"a. Floberova sestri'ina je +amolila da se u+me tradi"ionalni
e ot
otisak piš'eve ruke u gipsu, ali se poka+alo da je to nei+vodivo- pesni"a je u samrtnom gr'u bila isuviše 'vrsto stisnuta.
ji g kn
(ovorka je krenula, prvo do "rkve u Kanteleu, a potom do #pomengroblja, gde je po'asni vod ispalio svoju apsurdnu glosu o poslednjem retku romana Madame Bovar.! 2ovori su bili kratki, a onda je kov'eg polo%en u raku. @ on se +aglavio. < ovom slu'aju širina je bila dobro i+merena, ali grobari su škrtarili na du%ini. #inovi oni) negdašnji) klipana u+alud su se nate+ali s kov'egom= nisu mogli ni da ga uguraju ni da ga i+vade. (osle nekoliko trenutaka nelagode, o%aloš$eni su po'eli lagano da se ra+ila+e ostavljaju$i Flobera +aglavljenog pod kosim uglom u +emlji. /ormandij"i su po+nate škrti"e, a i grobari im, be+ sumnje, nisu nikakav i+u+etak= mo%da im je %ao svakog suvišnog busena koji iskopaju, a mo%da im je takva bila profesionalna tradi"ija i+me*u 184. i 188. godine6 5o%da je /abokov pro'itao Floberova pisma pre nego što je po'eo da piše Lolitu! 5o%da divljenje G. 5. #tenlija prema Floberovom romanu i+ 0frike i nije i+nena*uju$e. 5o%da je ono što mi danas smatramo otr"anom koin"iden"ijom, istan'anom ironijom ili )rabrim, dalekovidim moderni+mom
bojana888 i+gledalo sasvim druga'ije u svoje vreme. Flober je nosio vi+itkartu
Monsieura Gamberta
'itavim putem od 9uana do (iramida. reba li to da o+na'ava samoljubivo reklamiranje vlastitog sen+ibiliteta= +e+anje na ra'un peš'anog li"a pustinje, koje ne mo%e da se i+glan"a kao parket= ili se Flober jednostavno našalio sa svima nama.
e ot ji g kn
k
bojana888
)
!či "me #ovari
a vam ka%em +ašto mr+im kriti'are. /e i+ uobi'ajeni) ra+loga- +ato što su propali pis"i Hobi'no nisu= mo%da su propali kriti'ari, ali to je drugo pitanje= ili +ato što su po prirodi +lobni, ljubomorni i sujetni Hobi'no nisu= ako ve$ treba +a nešto, onda bi mo%da bolje bilo optu%iti i) +a prekomernu velikodušnost, +a veli'anje drugora+redni) dela kako bi nji)ova istan'ana +apa%anja dobila na +na'aju. /e, ra+log +bog koga mr+im kriti'are pa dobro, s
e ot
k
vremena na vreme le%i u tome što pišu ovakve re'eni"e„Flober, +a ra+liku od al+aka, ne gradi svoje likove objektivnim spoljašnjim opisom=
ji g kn
u stvari, on je toliko nemaran u opisivanju nji)ove spoljašnjosti da u jednoj prili"i pripisuje Emi sme*e H14, u drugoj duboke "rne H1I, a u tre$oj plave o'i H1.” &vu pre"i+nu i obes)rabruju$u optu%bu i+nela je pokojna dr Enid #tarki, bivši predava' fran"uske knji%evnosti na
bojana888 onako kako su i) prvobitno i+govarale osobe koje su predmet njeni) radova, njeni juna"i Hpa i oni koji su je pla$ali, mogli bismo re$i. 5o%da $ete pomisliti da je ovo jeftina osveta mrtvoj kriti'arki samo +ato što je istakla da Flober nije imao sasvim jasnu predstavu o o'ima Eme ovari. 0li, ja se ne dr%im i+reke
de mortuis nil nisi bonum Huostalom, govorim kao lekar= a i teško je su+dr%ati bes kada vas neki kriti'ar upo+ori na tako nešto. /isam bio besan na dr #tarki, barem ne u po'etku ona je, kako se ono ka%e, samo radila svoj posao ve$ na Flobera. ar taj pedantni genije nije mogao da pripa+i da njegov najslavniji lik ima stalno istu boju o'iju6 Ga. 0 onda, pošto niste u stanju da se na njega dugo ljutite, usmeravate svoj bes prema kriti'aru. 5oram da pri+nam da nikada dok sam 'ita o Madame Bovar. nisam primetio da junakinja ima o'i boje duge. a li je trebalo6 a li ste vi to primetili6 a nisam mo%da bio previše +aokupljen pojedinostima koje su i+makle pa%nji dr #tarki Ha koje bi to pojedinosti mogle da budu, ne mogu u ovom 'asu da se setim. rugim re'ima- postoji li negde savršeni
k
'itala", totalni 'itala"6 a li 'itanje dr #tarki podra+umeva sve ono što sam ja pro%ivljavao
e ot
dok sam 'itao Madame Bovar. i još mnogo šta drugo, tako da je moje 'itanje na neki na'in
ji g kn
besmisleno6 E pa, nadam se da nije tako. 5oje 'itanje mo%e da bude besmisleno sa stanovišta istorije knji%evne kritike, ali nije besmisleno sa stanovišta u%ivanja. /e mogu da doka%em da obi'ni 'itao"i u%ivaju više u knjigama od profesionalni) kriti'ara, ali mogu da navedem jednu prednost koju mi imamo u odnosu na nji). 5i smemo da +aboravljamo. 0 dr #tarki i njoj sli'ni optere$eni su pam$enjem- knjige o kojima predaju i pišu ne smeju nikada da i+brišu i+ se$anja. Bive s njima kao u porodi"i. 5o%da baš +bog toga neki kriti'ari poprime nemaran, pokroviteljski ton kada govore o pis"ima kojima se bave. Kao da je Flober, ili 5ilton, ili Cordsvort, neka dokona stara tetka, +avaljena u stoli"i +a ljuljanje, koja +audara po ustajalom puderu, koju +anima samo prošlost i koja ve$ godinama nije rekla ništa novo. /aravno, to je njena ku$a i svi u njoj stanuju besplatno= ali nema ve+e, valjda je ve$, +nate... vremeF ok obi'an ali pasionirani 'itala" sme da +aboravi= mo%e slobodno da odla+i od pis"a, da ga vara s drugim pis"ima, da mu se vra$a i ponovo pada u +anos. (orodi'ni %ivot nikada se ne odra%ava na tu ve+u= ona mo%e da bude sporadi'na, ali kada traje, uvek je inten+ivna. /ema tu oni) svakodnevni) pakosti koje se javljaju kada ljudi otupe od +ajedni'kog %ivota. /ikad nisam mogao da +amislim sebe kako umornim glasom podse$am Flobera da raširi
bojana888 mokri peškir u kupatilu ili da 'etkom o'isti klo+etsku šolju. !to dr #tarki ne mo%e a da ne radi. #lušajte, do*e mi da viknem, pis"i nisu savršeni, kao što ni mu%evi i %ene nisu savršeni. Aedino 'vrsto pravilo je da, 'ak i ako vam se u'ini da jesu, ne mogu da budu savršeni. /ikada nisam mislio da je moja %ena bila savršena. Coleo sam je, ali se nikad nisam +avaravao. #e$am se... 0li, ostavi$u to +a drugu priliku.
k
tu i drugi) primera- Kolrid%, Aejts i rauning našli su se me*u onima koji su u)va$eni na delu
e ot
da ne ra+likuju šiju od vrata, pa 'ak ni da ne +naju šta je uopšte šija.
ji g kn
(osebno su me i+nenadila dva primera. (rvi je +na'ajno otkri$e o ?osodaru muva! < 'uvenoj s"eni, kada de'a"i koriste (igijeve nao'are +a ponovno otkrivanje vatre, Cilijam 2olding je pogrešio u opti"i. #asvim je suprotno od onoga što on tvrdi. (igi je kratkovid, i nao'are koji se u tim slu'ajevima prepisuju nisu se ni slu'ajno mogle koristiti +a potpaljivanje vatre. 5a kako i) 'ovek dr%ao, one nisu u stanju da fokusiraju sun'eve +rake u jednu ta'ku. rugi primer odnosi se na pesmu „Auriš lake konji"e”- „< olinu smrtiJoja)a nji) šest stotina”. enison je napisao ovu pesmu na br+inu, pošto je pro'itao reporta%u u Ta4msu u kojoj je bila i re'eni"a- „/eko je uprskao stvar6”. &slonio se i na jednu raniju pro"enu koja je pominjala „7 konjanika”. Kasnije se, me*utim, broj oni) koji su u'estvovali u onome što je Kamij 9use na+vao ce terrible et san#lant steelechase3 +vani'no popeo na 7;. „< olinu smrtiJoja)a nji) šest stotina sedamdeset i tri”6 /ekako mi ne +vu'i da ima ritma. 5o%da bi broj mogao da se +aokru%i na sedam stotina ni to ne bi bilo sasvim ta'no, ali bi barem bilo 8 Ao)n Oain, ro*en 13I, engleski pesnik i romanopisa". 3 a u%asna i krvava trka sa preponama.
bojana888 ta'nije6 enison je ra+motrio stvar i odlu'io da ništa ne menja u pesmi- „!est stotina je u metri'kom smislu mnogo bolje nego sedam stotina Hbar ja tako mislim pa neka tako i ostane.” 5eni se 'ini da stavljanje umesto 7;, ili 7, ili oko 7 teško da predstavlja nekakvu grešku. # druge strane, nepou+danost 2oldingove optike mora se svakako o+na'iti kao propust. (itanje koje sledi je da li je to va%no6 Koliko se se$am predavanja profesora 9iksa, njegovo obra+lo%enje je bilo da ako je faktografska strana u knji%evnom delu nepou+dana, tada je pis"u mnogo te%e da se slu%i elementima kao što su ironija i ilu+ija. 0ko ne +nate šta je istina, ili šta se podra+umeva pod istinom, onda se umanjuje vrednost onoga što nije istina, ili što se podra+umeva da nije istina. 5eni ta tvrdnja i+gleda sasvim na mestu, iako mi i dalje nije jasno na koliko se slu'ajeva literarni) grešaka mo%e stvarno odnositi. !to se ti'e (igijevi) nao'ara, mislim da- a +aista $e mali broj ljudi, osim okultista, opti'ara i profesora engleske knji%evnosti sa dvostrukom dioptrijom, primetiti tu grešku, i b a kad je i
k
primete, samo $e detonirati grešku kao što se aktivira mala bomba sa ograni'enim dejstvom.
e ot
@ što je najva%nije, ta detona"ija Hdo koje dola+i na dalekoj morskoj obali a njen jedini svedok
ji g kn
je neki pas ne širi se na ostale delove romana. 2reške kao što je ova 2oldingova jesu „spoljašnje greške” nastale usled ra+lika i+me*u onoga što se u knji+i tvrdi i onoga što po+najemo u stvarnosti- naj'eš$e one samo odaju piš'evo nedovoljno po+navanje te)ni'ki) detalja. o je oprostiv gre). 0li šta sa „unutrašnjim greškama”, kada pisa" i+nosi dve suprotne tvrdnje u jednom istom delu6 Emine o'i su sme*e, Emine o'i su plave. o se, na %alost, mo%e pripisati samo nestru'nosti, nemarnom odnosu prema pisanju. (re neki dan sam pro'itao mnogo )valjeni debitantski roman jednog mladog pis"a, u kome se pripoveda' koji je istovremeno i seksualno neiskusan i ljubitelj fran"uske knji%evnosti na smešan na'in preslišava o najboljem na'inu da poljubi devojku a da ne bude odbijen- „:agano, strastveno, neodoljivom snagom privla'iš je malopomalo sebi bulje$i joj u o'i na na'in kao da si upravo dobio primerak prvog, +abranjenog i+danja Madame Bovar.! (omislio sam kako je to sasvim lepo re'eno, 'ak i prili'no du)ovito. Aedini problem je u tome što „prvo, +abranjeno i+danje Madame Bovar.” jednostavno ne postoji. 9oman je, +a šta sam mislio da je manjeviše dobro po+nato, prvo i+la+io u nastav"ima u 'asopisu :evue
bojana888
de Paris= potom je podignuta tu%ba +bog ops"enosti= i tek pošto je autor oslobo*en optu%be, delo je objavljeno u obliku knjige. /adam se da je mladi romanopisa" H'ini mi se da nije pošteno da mu navodim ime mislio na „prvo, +abranjeno i+danje” odlerove +birke Les
/leurs du mal! e+ sumnje, tu $e grešku ispraviti +a drugo i+danje= ako ga bude. &'i sme*e, o'i plave. a li je to va%no6 /e, da li je va%no da pisa" sam sebi uska'e u usta= ve$, da li je uopšte va%na boja o'iju6
k
verujem da u trenu"ima iskrenosti i sam pisa" verovatno pri+naje besmislenost opisivanja
e ot
o'iju. &n polako +amišlja njen lik, oblikuje ga, a onda joj to valjda dola+i na samom kraju
ji g kn
strpa par stakleni) o'iju u one pra+ne duplje. &'i6 & da, bolje da ima o'i, misli on, umorno i uljudno. (rou'avaju$i knji%evna dela, uvar i (ekiše s)vataju da gube poštovanje prema pis"u koji +apadne u grešku. Aa se više 'udim tome što pis"i prave tako malo grešaka. akle, biskup :ije%a umire petnaest godina pre nego što je +aista umro- da li ta greška Caltera #kota umanjuje vrednost romana ;ventin $arvard6 o je be+na'ajna greška, +alogaj doba'en re"en+entima. Cidim romanopis"a u+ ogradu na krmi trajekta koji prevo+i preko Kanala kako ba"a )rskavi"u i+ sendvi'a galebovima koji kru%e. io sam predaleko da bi) primetio boju o'iju Enid #tarki= pamtim samo da je bila obu'ena kao mornar, da je )odala kao odbrambeni igra' ragbija i da je imala u%asan fran"uski ak"enat. 0li, re$i $u vam nešto drugo. Canredni profesor fran"uske knji%evnosti na
bojana888 portret „2istav Flober, delo nepo+natog slikara”. o je prvo što vidimo= to je, ako baš )o$ete, trenutak u kome nam dr #tarki predstavlja Flobera. Aedini problem je u tome što to nije on. o je portret :uja ujea, što $e vam re$i svi, od #ardienne u Kruaseu pa nadalje. 0 šta da radimo kad jednom prestanemo da se smejuljimo6 5o%da još uvek mislite da se samo svetim mrtvoj kriti'arki koja ne mo%e da se brani6 (a, mo%da se i svetim. 0li, s druge strane, %uis custodiet isos custodes 6 0 re$i $u vam još nešto.
e ot
k
iako su bile sme*e, i+gledalo je kao da su "rne +bog trepavi"a...”
n ji g k redom= bile su "rne kada se nala+ila u sen"i, a tamnoplave na punom dnevnom svetlu= reklo
. H&vako je do%ivljava negde na samom po'etku braka mu% koji je obo%ava- „/jene o'i su mu se u'inile nekako krupnije, pogotovo kad bi se probudila i +atreptala više puta +a bi se da sadr%e 'itave slojeva boja, koje su duboko dole bile tamnije, a prema površini postajale sve svetlije i nalik na emajl.” ;. H/a balu osvetljenom sve$ama- „/jene "rne o'i i+gledale su još "rnje.” 4. HKada prvi put sretne :eona- „(robadala ga je svojim krupnim, ra+roga'enim "rnim o'ima.” I. H< ku$i, ovako i+gleda 9udolfu kada je po prvi put posmatra- „Nrne o'i.” . HEma se uve'e gleda u ogledalu, neposredno pošto ju je 9udolf +aveo- „/ikad joj o'i nisu bile tako krupne, tako "rne, niti je u njima bilo takve dubine.” Kako ono kriti'arka re'e6 „Flober, +a ra+liku od al+aka, ne gradi svoje likove objektivnim, spoljašnjim opisom= u stvari, on je toliko nemaran u opisivanju nji)ove spoljašnjosti...” ilo bi +animljivo da se uporedi vreme koje je Flober utrošio da bi se uverio
bojana888 da mu junakinja ima neobi'ne i +agonetne o'i tragi'ne preljubni"e sa vremenom koje je dr #tarki utrošila na to da ga nemamo omalova%i. @ još samo nešto na kraju, da budemo potpuno sigurni. /aš najraniji, ne+aobila+ni i+vor +a prou'avanje Flobera je knjiga 5aksima di Kana 8ouvenirs litteraires; H0šet, (ari+, 188;, dva toma ogovara'ko, sujetno, nepou+dano delo u kome autor opravdava samog sebe, ali u istorijskom smislu veoma va%no. /a ;. strani prvog toma H9emington, :ondon, 183;, ime prevodio"a nije navedeno i Kan pomno opisuje %enu koja je bila prototip Eme ovari. ila je to, ka+uje i Kan, druga %ena sanitetskog ofi"ira i+ on :ekura, nedaleko od 9uana„a druga lekareva %ena nije bila lepa= bila je omanja, +agasito %ute kose i li"a poprskanog pegama. ila je puna sebe i pre+irala je mu%a koga je smatrala budalom. &krugla i bele puti, imala je sitne kosti koje se nisu o"rtavale, a u njenom )odu i opštem dr%anju tela bilo je gipkosti i uvijanja kao kod jegulje. 2las joj je, vulgari+ovan donjonormandijskim
k
ak"entom, bio više nego umiljat, a o'i neodre*ene boje, +elene, sive ili plave, +avisno od
e ot
svetla, imale su uvek nekakav preklinju$i i+ra+.”
ji g kn
9eklo bi se da dr #tarki poka+uje be+bri%no nepo+navanje ovog ra+jašnjavaju'eg pasusa. #ve u svemu, re' je o krajnjem nemaru prema pis"u koji joj je, na ovaj ili onaj na'in, platio više ra'una +a struju. Aednostavno, takve stvari me i+be+umljuju. #)vatate li sad +ašto mr+im kriti'are6 5ogao bi) da probam da vam opišem i+ra+ svoji) o'iju u ovom trenutku, ali su mi isuviše +amu$ene od besa.
; Knji%evne uspomene
bojana888
*
Prela$ak preko Kanala
(oslušajte. :atarataratarata! 0 onda ššš tamo preko. /atafatafatafata! (a opet.
:atarataratarata fatafatafatafata! lago novembarsko talasanje mora dovelo je stolove u baru do toga da se metalnim +vukom javljaju jedan drugom. /ešto se uporno 'uje od obli%njeg stola= +atim pau+a tokom koje se ne'ujno podr)tavanje prenosi brodom= a onda nešto tiši od+iv s druge strane. ov i od+iv, +ov i od+iv= poput para me)ani'ki) pti"a u
e ot
k
kave+u. (oslušajte motiv- ratarataratarata fatafatafatafata ratarataratarata fatafatafatafata! Evo šta to govori- postojanost, stabilnost, u+ajamno poverenje= pa ipak, pramena vetra ili plima i oseka sve bi to mogla da okon'a.
ji g kn
&krugli pro+ori na krmi išarani su sprejom= kro+ jedan od nji) na+ire se ni+ debeli) 'ekrka i mlitavi makaroni raskvašene u%adi. 2alebovi su ve$ odavno odustali od pratnje ovog trajekta. @spratili su nas kreštanjem i+ /ju)ejvena, pogledali kakvo je vreme, primetili da na +adnjem delu palube nema paketa sa sendvi'ima i vratili se na+ad. Ko da im +ameri6 5ogli su da nas prate 'etiri sata do ijepa u nadi da $e na povratku biti bolje sre$e= ali onda bi im radni dan trajao deset sati. #ad ve$ negde iskopavaju "rve na nekom vla%nom fudbalskom igralištu u 9otingdinu. @spod pro+ora se nala+i dvoje+i'na kanta +a otpatke sa pravopisnom greškom. < gornjem redu piše (0(@E9# Hkako +vani'no +vu'i ta fran"uska re', kao +apovest- „Co+a'ku do+volu? :i'nu kartu?”. @spod toga stoji engleski prevod :@E9#.
;1
Kakva ra+lika samo
+bog jednog suglasnika? Kada je Flober prvi put video kako ga najavljuju kao autora
Madame Bovar. koja je uskoro trebalo da i+la+i u nastav"ima u 'asopisu :evue de Paris 3 ;1 Engleska re' litter U otpa"i, sme$e U greškom je napisana u mno%ini 'ime je promenjeno njeno +na'enje.
bojana888 pre+ime mu je bilo preina'eno u Fober. „0ko se jednog dana pojavim, bi$e to u punoj ratnoj opremi”, po)valio se tada, ali 'ak i kada je 'ovek u punoj ratnoj opremi, nikad mu u potpunosti nisu +ašti$eni pa+u) i prepone. Kao što je istakao ujeu, ver+ija njegovog pre+imena u :evue ra+likovala se samo u jednom slovu od ne%eljene komer"ijalne igre re'ima Fobe je bilo pre+ime bakalina u 9išeljeovoj uli"i, preko puta po+orišta Komedi franse+. „(re nego što sam se uopšte pojavio, %ivog su me odrali.” Colim ove vanse+onske prelaske preko Kanala. Kad si mlad, onda više voliš vulgarne mese"e, punu se+onu. Kako postaješ stariji, nau'iš da "eniš prela+na ra+doblja, mese"e koji nikako ne mogu da se odlu'e. 5o%da je to na'in da se pri+na da ništa više ne mo%e biti pou+dano kao što je bilo. @li je to mo%da na'in da se pri+na sklonost ka pra+nim trajektima. < baru nema više od petšest ljudi. Aedan od nji) se opru%io na klupi= uspavljuju$i +veket stolova i+mamljuje mu prvo )rkanje. < ovo doba godine nema školski) ekskur+ija= aparati +a videoigre, diskoteka i bioskop su uti)nuli= 'ak i šanker $aska sa gostima.
ek t o do*em kolima i odve+em se do 9uana. novembar. #amo na par no$i u ijepu= iako ponekad o nije mnogo vremena, ali je dovoljno +a promenu. o 4este i promena. #vetlo i+nad Kanala, ji g n na primer, i+gleda sasvim druga'ije kad se k gleda sa fran"uske obale jasnije je a opet nekako &vo je tre$i put +a godinu dana da prela+im preko Kanala. /ovembar, mart,
nepostojanje. o nebo je poprište ra+ni) mogu$nosti. /e +apadam u romantiku. (osetite umetni'ke galerije du% normandijske obale i sami $ete se uveriti šta su tamošnji slikari voleli da slikaju, uvek i+nova- pogled na sever. Komadi$ morske obale, more i nebo bogato doga*ajima. Engleski slikari nikada to nisu radili, nisu se okupljali u Gejstingsu, 5argejtu ili @stbomu da +ure u natmureni, jednoli'ni Kanal. /e idem ja tamo samo +bog svetla. @dem i +bog oni) stvari koje se +aboravljaju sve dok se ponovo ne vide. /a'in na koji seku meso. &+biljnost nji)ovi) harmacies! (onašanje nji)ove de"e u restoranima. #aobra$ajni +nakovi HFran"uska je jedina +emlja koju +nam gde se vo+a'i upo+oravaju na "veklu na putu jednom sam video "rveni trougao na kome je pisalo EE90CE#; i bio na"rtan automobil koji se +anosi u vo%nji. 2radske skupštine re$e 9epublike.
bojana888 nastavim, ali i ovo je dovoljno jer bi) ubr+o po'eo da naglabam o lipama, o
étan%ue,;; o
)lebu koji se uma'e u oporo "rno vino oni to +ovu la soue a erro%uet, papagajska supa. #vako ima svoju privatnu listu, a tu*e liste ubr+o postanu ispra+ne i sentimentalne. (re neki dan sam pro'itao listu pod naslovom „!ta mi se svi*a”. 2lasila je ovako- „#alatu, "imet, sir, biber, mar"ipan, miris upravo pokošene trave, Hda li biste 'itali dalje6... ru%e, bo%ure, lavandu, šampanja", nestalna politi'ka uverenja, 2lena 2uida...” a lista, sastavio ju je 9olan art, nastavlja se dalje, kao i sve liste. /ešto od toga vam se svi*a, a nešto vas nervira. @+a „vina i+ 5edoka” i „imati sitniša”, artu se svi*a roman Bouvard et Pécuchet! obro, fino, idemo dalje. !ta je slede$e6 „!etnja u sandalama po putelj"ima jugo+apadne Fran"uske.” &vo je dovoljan ra+log da se 'ovek odve+e sve do jugo+apadne Fran"uske i pospe malo "vekle po tim putelj"ima. /a mojoj listi su i harmacies! 0poteke u Fran"uskoj uvek i+gledaju nekako poštenije. < njima se ne dr%e lopte +a pla%u, ni kolorfilmovi, ni ronila'ka oprema, ni alarmni
k
ure*aji protiv provalnika. #lu%beni"i +naju svoj posao i nikad ne pokušavaju da vam utrape
e ot
še$erlemu na odlasku. ati'em samog sebe kako im se pokoravam kao da su neki stru'ni
ji g kn
savetni"i. Aednom smo moja %ena i ja svratili u harmacie u 5ontabanu i +atra%ili pakovanje flastera. a šta su vam potrebni, upitali su nas. Elen je poka+ala na svoju petu na kojoj se od kaiša na novim sandalama napravio %ulj. Pharmacien je i+ašao i+a svoga pulta, +amolio ju je da sedne, skinuo joj sandalu ne%no kao da je fetišista obo%avala" stopala, pregledao joj petu, o'istio je komadi$em ga+e, uspravio se i okrenuo se +na'ajno prema meni, kao da se +aista radilo o ne'emu što treba da se sakrije od moje %ene, i ti)o mi objasnio- „o vam je,
monsieur, %ulj.” ok nam je pru%ao pakovanje flastera, pomislio sam da &meov du) još uvek %ivi. &meov du)- napredak, ra"ionalnost, nauka, lukavstvo. „5oramo i$i u korak s našim vekom” to su maltene njegove prve re$i= i on +aista ide tako ka Lé#ion d’honneur! Kad Ema ovari umre, u+ mrtvo telo bdiju dva 'oveka- sveštenik i &me, harmacien, predstavljaju$i staru i novu pravovernost. aš kao neka alegorijska skulptura i+ devetnaestog veka- Cera i
;; o$anje.
bojana888 /auka +ajedno bdiju nad 5rtvim elom 2re)a. etalj slike 2. F. Cotsa. ;4 #amo što oboji"a, i sveštenik i 'ovek nauke, na kraju ipak +aspu u+ mrtvo telo. < po'etku ujedinjeni samo filo+ofskom +abludom, ubr+o uspostavljaju dublje jedinstvo u +ajedni'kom )rkanju. Flober nije verovao u napredak, naro'ito ne u moralni napredak, koji je jedino va%an. oba u kojem je %iveo bilo je glupo= novo doba, koje je donosio fran"uskopruski rat, bi$e još gluplje. /aravno, neke stvari $e se promeniti- pobedio je &meov du).
k
prela+i preko Kanala. #vi su tu na okupu- ra'unaju koliko $e +araditi kupovinom robe be+
e ot
"arine= sede +a barom i piju više nego što treba= igraju na automatima +a ko"kanje= bes"iljno
ji g kn
lutaju palubom= premišljaju se koliko iskreni treba da budu na "arini= o'ekuju slede$i nalog brodske posade kao da od toga +avisi prela+ak preko Nrvenog mora. /išta ja ne kritikujem, samo +apa%am= i nisam siguran šta bi) pomislio kada bi se svi odjednom pore*ali u+ brodsku ogradu da se dive igri svetla na vodi i kad bi u+ to po'eli da raspravljaju o udenu. ;I <+gred budi re'eno, nisam ni ja druga'iji- i ja se snabdevam u dut.3free shou i o'ekujem naloge kao i svi ostali. Go$u da ka%em samo jedno- Flober je bio u pravu. ebeli kamiond%ija na klupi )r'e sve u šesnaest. /aru'io sam još jedan viski= nadam se da ne +amerate. ek toliko da skupim snagu da vam ispri'am sve o... o 'emu6 & kome6 ri pri'e bore se u meni +a prevlast. Aedna o Floberu, druga o Elen, a tre$a o meni. 5oja pri'a je najobi'nija od sve tri jedva nešto više od uverljivog doka+a da +aista postojim pa ipak najte%e mi je da nju +apo'nem. (ri'a o mojoj %eni nešto je +amršenija, i )itnija= ali i njoj se opirem. Kako ono reko), najbolje ostavljam +a kraj. 5islim da ipak nije tako= pre $e biti da je suprotno. 0li, pre nego što vam ispri'am pri'u o Elen, )teo bi) da budete spremni +a nju, što ;4 2. F. Oatts H187 134, engleski slikar i vajar, po+nat po svojim alegorijskim slikama. ;I Eugene :ouis ouden H18 I 134, fran"uski slikar.
bojana888 $e re$i, %elim da vam dosade sve ove pri'e o knjigama, papagajima, i+gubljenim pismima, mišljenjima dr Enid #tarki, pa 'ak i o mišljenjima dr %efri rajtvajta. Knjige nisu %ivot, ma koliko mi %eleli da jesu. (ri'a o Elen je istinita= mo%da je to ra+log što vam umesto nje ka+ujem pri'u o Floberu. &'ekujete nešto i o meni, +ar ne6 ako vam je to danas. :judi umišljaju da poseduju deo vas, ma koliko vas slabo po+navali= a ako ste bili dovoljno nesmotreni da napišete knjigu, onda vam i ra'un u ban"i, i +dravstveni karton, i bra'no stanje, sve vam to neminovno pripada javnosti. Flober to nije odobravao. „
k
ga posedne na pesak i da mu ka%e šta u stvari misli o njemu.
e ot
0 šta sad ljudi misle o Floberu6 Kako ga +amišljaju6 Kao $elavka sa oklembešenim
ji g kn
brkom= kao pustinjaka i+ Kruasea= kao 'oveka koji je rekao- „ Madame Bovar.1 c’est moi ”=; kao nepopravljivog estetu, bur%uoaskog bur%ujofoba. #amosvesna +rna mudrosti, skra$eni sa%e"i i+ druge ruke +a one kojima se %uri. eško da bi Flobera i+nenadila ta lenja %urba da se nešto s)vati.
to#a da sase #osodaru ove6ov na4bol4i ri4atel4 i šaljivi) defini"ija HB00Jen6a in1 sluest koji je napisao +ajedljivi, ra+vratni ujak spe"ijalno +a o+biljnog pubertetliju koji %eli da uspe u društvu. 0ko ga pa%ljivo prou'ite, nikada ne$ete re$i ništa pogrešno, ali isto tako i ništa ; „2ospo*a ovari, to sam ja.”
bojana888 potpuno ta'no HGE:E090- ;ada rimetite da se naobla>ilo1 ni6ad ne Haboravite da
6ano 4a6 otrov samo 4edna >ašica i mrtvi ste! 8talno #a i4u novinari do6 išu svo4e >lan6e! Pobio više vo4ni6a ne#o beduini! Floberov 9e'nik je pravi te'aj i+ ironije od odredni"e do odredni"e mo%ete da pratite kako ra+ma+uje ironiju ra+li'ite debljine, kao što slikar koji slika Kanal +atamnjuje nebo još jednim prema+om boje. ola+im u iskušenje da i sam napišem 9e'nik otr"ani) misli o samom 2istavu. #asvim kratak re'nik- d%epni vodi' s podvodnim minama= nešto na prvi pogled o+biljno, ali što navodi u pogrešku. (reu+eta mudrost u obliku tableta, s tim da su neke tablete otrovne. < tome je privla'nost ali i opasnost ironije- na'in na koji omogu$ava pis"u da bude prividno odsutan i+ svog dela, ali da, u stvari, bude prisutan u alu+ijama. @pak mo%ete dobiti svoj kola' i pojesti ga= nevolja je u tome što $ete se ugojiti. !ta bismo u tom novom re'niku mogli da ka%emo o Floberu6 5ogli bismo, mo%da, da
k
istaknemo da je „bur%oaski individualista”= da, to +vu'i dovoljno filistarski, dovoljno
e ot
nepošteno. o je odre*enje koje uopšte ne mo%e da poremeti 'injeni"a da je Flober pre+irao
ji g kn
bur%oa+iju. 0 šta tek da ka%emo o „individualisti”, ili o ne'emu sli'nom tome6 „< idealnoj umetnosti, onako kako je ja +amišljam, mislim da umetnik ne sme da poka%e ništa li'no i ne sme da se pojavljuje u svome delu, ništa više no što to og 'ini u prirodi. Dovek je ništa, umetni'ko delo je sve... ilo bi mi drago da ka%em šta mislim i tim ka+ivanjem dam oduška ose$anjima gospodina 2istava Flobera, ali koliko je uopšte va%an pomenuti gospodin6” &vaj +a)tev +a odsustvom autora i+ dela još se i produbio. /eki autori se prividno sla%u sa tim na'elom, ali onda se ušunjaju na sporedna vrata pa opale 'itao"a i+ra+ito li'nim stilom. lo'in je savršeno i+veden, samo što je pali"a +a bej+bol, ostavljena na mestu +lo'ina, puna otisaka prstiju. Flober je druga'iji. &n je više nego iko drugi verovao u stil.
bojana888 retkog trika kao što je podra%avanje lajanja. < ovom našem pragmati'nom i u'enom veku takva te%nja $e nam se verovatno u'initi pomalo provin"ijalnom Huostalom, i urgenjev je proglasio Flobera naivnim. Ciše ne verujemo da se je+ik i stvarnost „podudaraju” tako skladno i +aista, danas se smatra da i stvari nastaju od re'i isto kao što i re'i nastaju od stvari. 0li, ako mislimo da je Flober naivan, ili što je još verovatnije neuspešan, ne smemo da se odnosimo pokroviteljski prema njegovoj o+biljnosti ili neustrašivoj usamljenosti. io je to, uostalom, vek al+aka i @gooa, sa kitnjastim romanti+mom na jednoj strani i gnomskim simboli+mom na drugoj. Floberova planirana nevidljivost u veku brbljiva"a i šljašte$i) stilova mogla bi da se okarakteriše na jedan od dva na'ina- kao klasi'na ili moderna. &krenuta una+ad sedamnaestom veku ili unapred kraju dvadesetog. anašnji kriti'ari koji pompe+no i+nova odre*uju sve romane, drame i pesme kao tekstove autora na giljotinu? ne bi smeli da tako olako prela+e preko Flobera. Ditav jedan vek pre nji) on je sastavljao tekstove i pori"ao +na'aj vlastite li'nosti.
k
„0utor u svojoj knji+i mora da bude poput oga u svemiru, svuda prisutan ali nigde
e ot
vidljiv.” /aravno, u našem veku su se i+ petni) %ila trudili da ovu re'eni"u pogrešno
ji g kn
pro'itaju. <+mimo samo #artra i Kamija. og je mrtav, ka+uju nam oni, prema tome i bogoliki romanopisa" je mrtav. /emogu$e je sve +nati, 'ovekovo +nanje je fragmentarno pa i sam roman mora da bude fragmentaran. o ne samo da +vu'i sjajno, nego i logi'no. 0li, da li je +aista tako6 /a kraju krajeva, roman nije nastao kad je nastala vera u oga= niti, što se toga ti'e, postoji neka posebna me*usobna ve+a i+me*u romanopisa"a koji su duboko verovali u sve+naju$eg pripoveda'a i oni) koji su duboko verovali u sve+naju$eg vor"a. <+ Flobera, naveo bi) i %ord% Eliot. !taviše, navodna bogolikost romanopis"a i+ devetnaestog veka bila je puko te)ni'ko sredstvo= fragmentamost modernog romanopis"a isto tako je samo metoda. Kada savremeni pripoveda' okleva, pretvara se da je nesiguran, pogrešno nešto ra+umeva, igra neke igre i +apada u pogreške, da li 'itala" +aista veruje da je slika stvarnosti verodostojnije do'arana6 Kada pisa" ponudi dva ra+li'ita +avršetka romana H+ašto dva6 +ašto ne stotinu6, da li 'itala" o+biljno misli da mu je „ponu*eno da bira” i da roman na taj na'in odra%ava ra+li'ite %ivotne krajeve6 akav „i+bor” nije nikad pravi jer 'itala" mora da pro'ita oba +avršetka. < %ivotu sami donosimo odluku ili odluka donosi nas pa onda krenemo na jednu stranu= da smo
bojana888 doneli druga'iju odluku Hkao što sam jednom prilikom rekao svojoj %eni, iako mislim da ona nije bila kadra da pro"eni koliko je ta misao mudra, bili bismo negde drugde. 9oman sa dva ra+li'ita +avršetka ne podra%ava tu stvarnost on nas jednostavno vodi dvama ra+li'itim putevima. (retpostavljam daje to neka vrsta kubi+ma. @ to je u redu= ali nemojmo se +avaravati da je to neka posebna mudrost.
e ot
k
!to se ti'e neodlu'nog pripoveda'a vidite, bojim se da ste upravo naleteli na jednog.
ji g kn
5o%e biti da je to +ato što sam Engle+. a valjda ste to pogodili da sam Engle+6 Aa... ja... (ogledajte onog galeba tamo gore. /isam ga ranije primetio. /ošen vetrom, 'eka komadi$e )rskavi"e i+ sendvi'a. nate šta, nadam se da mi ne$ete +ameriti, ali +aista moram da se prošetam po palubi= ovde u baru postaje prili'no +agušljivo. Kako bi bilo da se na*emo na brodu kad se budemo vra$ali6 < 'etvrtak, na trajektu koji kre$e u dva sata6 #iguran sam da $u tada biti raspolo%eniji +a pri'u. 5o%e6 !ta6 /e, ne mo%ete sa mnom na palubu. aboga. &sim toga, prvo idem do toaleta. /e mo%ete sa mnom tamo, da virite i+ susedne kabine. @+vinjavam se, nisam to )teo da ka%em. &nda, u dva sata u baru, kad brod podigne sidro6 0), da, još samo nešto da vam ka%em. /e propustite da odete u prodavni"u sira u 2lavnoj uli"i. 5islim da se vlasnik +ove :eru. (reporu'ujem da u+mete brisavaren. < Engleskoj nigde ne$ete na$i pravi ako ga sami ne donesete. r%e ga na isuviše niskoj temperaturi, ili mu ubri+gavaju neke )emikalije da uspore sa+revanje, ili tako nešto. /aime, ako uopšte volite sir.
bojana888
+++
Kako da ulovimo prošlost6 Kako da ulovimo tu*u prošlost6 Ditamo, u'imo, pitamo, prise$amo se, skromni smo, a onda neka slu'ajna sitni"a promeni sve i+ osnova. Flober je bio gorostas, svi su bar tako tvrdili. !tr'ao je nad svima kao kakav kršni galski poglavi"a. (a ipak, bio je samo metar i osamdeset visok- +namo to na osnovu njegove vlastite tvrdnje. Cisok da, ali nikakav gorostas= u stvari, bio je ni%i od mene, a kad sam ja u Fran"uskoj, nikad ne štr'im nad ostalim ljudima kao galski poglavi"a. 2istav je, dakle, bio gorostas visok sto osamdeset "entimetara, a kada to +namo, svet se barem malo smanjuje. 2orostasi i nisu bili naro'ito visoki Hda li su patulj"i +ato bili ni%i6. 0 debeli ljudi- da li su bili manje debeli +ato što su bili ni%i, pa nisu morali da imaju tako velike trbu)e da bi i+gledali debeli= ili su bili deblji +ato što su imali isto tako velike trbu)e,
e ot
k
ali su imali manje telo +a takve trbu)e6 Kako da sa+namo te obi'ne, bitne sitni"e6 5o%emo
n ji g k autobiografska pro+a koja se pretvara da je parlamentarni i+veštaj.
da prou'avamo dokumente de"enijama, ali opet i da 'esto dola+imo u iskušenje da dignemo ruke od svega i utvrdimo kako je istorija samo još jedan knji%evni %anr- prošlost je
/a +idu moje ku$e visi mali akvarel 9uana od 0rtura Frederika (ejna Hro*en 18;1. u /juarku, :ester, stvarao i+me*u 1843. i 1884. godine. (rika+uje grad i+ perspektive groblja u onsekuru- mostovi, +voni"i, reka koja +avija kod Kruasea. /aslikan je 4. maja 18I. Flober je +avršio Madame Bovar. ;. aprila 18I. godine= tu u Kruaseu, tamo gde mogu da uprem prstom, i+me*u dve široke mrlje vodene boje koje ništa ne slute. ako bli+u, a ipak daleko. &nda, da li je to istorija amaterski akvarel ura*en br+im, samouverenim pote+ima6 /isam siguran šta da mislim o toj prošlosti. Belim samo da +nam da li su debeli ljudi bili deblji u ono vreme. @ da li su luda"i bili lu*i6 < to vreme u bolni"i u 9uanu bio je neki ludak koji se +vao 5irabo i koji je bio omiljen me*u lekarima i studentima medi"ine u Gotel ijeu +bog jednog osobenog talenta- +a šolji"u kafe on bi na stolu +a se"iranje polno opštio sa %enskim lešom. Ha li ga ta šolji"a kafe 'ini manje ili više ludim6 5e*utim, jednog dana 5irabo je poka+ao da je kukavi"a. Flober nas i+veštava da je +atajio pred jednom
bojana888 giljotiniranom %enom. esumnje su mu ponudili i dve šolji"e kafe, dodatni še$er i 'aši"u konjaka6 H@ da li ova potreba +a glavom, pa makar i mrtvom, doka+uje da je bio ra+umniji ili lu*i6 < današnje vreme 'oveku nije dopušteno da koristi re' lud! Kakvo ludilo? &no malo psi)ijatara koje poštujem uvek govore o luda"ima. Koristite kratke, jednostavne, prave re'i.
Mrtav, ka%em ja, i umro 4e, i lud, i rel4uba! /e ka%em o6o4ni, ni reminuli, ni 6ra4n4e odredište Hstigao je na krajnje odredište, ka%ete6 0 koje6 @ston, #en (ankra, 2ar #en :a+ar, ni oremećena li>nost, ni švrl4a o6olo, ili HeHa se sa strane ili >esto 4e nema 6od 6uće 4er
oseću4e sestru! Aa ka%em lud i rel4uba, tako ja to +ovem. :ud baš dobro +vu'i. o je obi'na re', re' koja nam govori kako ludilo mo%e do$i i+ 'ista mira. #trašne stvari su ujedno i obi'ne. nate li šta je /abokov rekao o preljubi u svom predavanju o Madame Bovar.6 9ekao je da je to „najkonven"ionalaniji na'in da se neko i+digne i+nad konven"ionalnosti”. #vaka istorija preljube besumnje bi morala da navede +avo*enje Eme u ko'iji koja
k
juri- to je verovatno naj'uveniji 'in neverstva u 'itavoj knji%evnosti devetnaestog veka.
e ot
Dovek bi pomislio da 'itala" be+ po muke mo%e da +amisli takvu do tan'ina opisanu s"enu, i
ji g kn
da je u potpunosti s)vati. o je istina. 0li 'itala" mo%e isto tako lako i da se prevari. /avodim re'i %. 5. 5asgrejva, "rta'a ski"a, putnika, memoariste i pastora u ordenu, u Kentu, autora dela Pastor1 ero i isal46a1 ili 8ećan4a i ilustraci4e sutovan4a u PariH1 Tur i :uan1
leta 'NO! #odine1 uH ne6e Habeleš6e o francus6om ol4odelstvu Hu i+danju 9i'arda entlija, :ondon, 1848 i knjige 86itan4e o Aormandi4i1 ili PriHori1 osobe i do#aa4i na utovan4u
4edno# crta>a 6roH ;alvados Hu i+danju ejvida ouga, :ondon, 18II. /a I. strani potonjeg dela vele'asni 5asgrejv pose$uje 9uan „fran"uski 5an'ester”, kako ga na+iva u vreme kada se Flober još uvek mu'i sa svojom Madame Bovar.! < ka+ivanju o tome gradu nala+imo i ovu u+grednu napomenu„5alopre sam pomenuo stani"u +a fijakere. Ko'ije koje se tamo nala+e valjda su naj+depastija vo+ila te vrste u Evropi. #a lako$om sam mogao da stavim ruku na krov, dok sam stajao na putu pored jedne od nji). obro su gra*ene, uredne i 'iste ko'iji"e, sa dva dobra fenjera, a Pjur"ajuP po uli"ama kao ko'ija ome (al'i$a.” /aša slika se odjednom menja- slavno +avo*enje odigralo se u još sku'enijem
bojana888 prostoru i bilo još manje romanti'no nego što smo ranije mogli i da pretpostavimo. Koliko je meni po+nato, ovaj podatak ostao je do sada ne+abele%en u obimnim propratnim beleškama u+ roman= i ja ga sada poni+no stavljam na raspolaganje profesionalnim prou'avao"ima. Cisoki, debeli, ludi. 0 +atim tu su i boje? ok je prikupljao gra*u +a Madame Bovar., Flober je proveo 'itavo jedno popodne posmatraju$i okoliš kro+ par'i$e obojenog stakla. a li je video ono što mi sad vidimo6 Cerovatno jeste. 0li šta sa ovim- 18I;. godine, u ruvilu, gledao je kako sun"e +ala+i +a more i utvrdio da li'i na veliki disk boje d%ema od ribi+li. (rili'no %ivopisno. 0li, da li je d%em od ribi+li u /ormandiji 18I;. godine bio iste boje kao danas6 Ha li je sa'uvana bar neka tegla i+ tog vremena da bismo to mogli da proverimo6 @ kako da +namo da li je boja u me*uvremenu ostala ista6 o su stvari koje 'oveku ne daju mira. &dlu'io sam da se radi toga obratim
k
ruanskog d%ema i+ 18I;. godine mo%da nije bila tako pro+irna kao današnje, +bog upotrebe
e ot
nerafinisanog še'era, njena boja bi morala da bude gotovo ista kao i danas. E pa, barem je to
n ji g k vremena +aista je mogla da se sa'uva, ali bi gotovo sigurno do sada poprimila sme*u boju, u redu- sada mo%emo da nastavimo i mirne duše +amislimo taj +ala+ak sun"a. #)vatate šta )o$u da ka%em6 H!to se ti'e ostali) moji) pitanja, evo odgovora- tegla d%ema i+ onog osim ako ne bi bila )ermeti'ki +atvorena i 'uvana u suvoj, pro+ra'noj i potpuno mra'noj prostoriji. Cele'asni %ord% 5. 5asgrejv bio je sklon digresijama, ali je imao dar +apa%anja. io je i nešto malo više naklonjen pompe+nosti H„u%an sam da o ruanskoj knji%evnoj reputa"iji govorim re'ima velike )vale”, ali njegovo neprestano bavljenje sitni"ama i+vor je korisni) podataka. apa%a da Fran"u+i vole poriluk i da se u%asavaju kiše. apitkuje sve redom- na primer, jednog trgov"a u 9uanu, koji ga +apanjuje time što nikada nije 'uo +a umak od metvi"e, pa kanonika i+ Evrea koji ga obaveštava da u Fran"uskoj muškar"i previše 'itaju, dok %ene skoro da i ne 'itaju Ho, kako je Ema ovari bila retka %ena?. orave$i u 9uanu, obila+i #pomengroblje, godinu dana nakon što su na njemu sa)ranjeni 2istavovi ota" i sestra, i )vali novinu koja je uvedena na tom groblju da porodi"e mogu da kupe par"ele u trajno vlasništvo. /a drugim mestima prou'ava fabriku vešta'kog *ubriva, tapiserije u ajeu
bojana888 i ludni"u u Kaenu u kojoj je 184. godine umro o rimel Hda li je rimel bio lud6 olni'ari su ga se dobro se$ali- un bon enfant;7 govorili su o njemu, pio je samo je'meni slad pomešan sa nešto malo vina. 5asgrejv je posetio i vašar u 2ilbreju gde je, me*u ostalim otka'enim predstavama, mogao da vidi i /ajdebljeg de'aka u Fran"uskoj- Emabl Buvena, ro*enog u Erbleju 184. godine, starog 'etrnaest godina, ula+ni"a jedan su i 'etvrt. Koliko je taj debeli de'ak bio debeo6 /a %alost, naš "rta' lutali"a nije ušao pod šatru da li'no vidi i na"rta mladog fenomena, nego je sa'ekao da neki fran"uski kavalerist plati su i 'etvrt, u*e pod šatru i i+a*e mrmljaju$i „neki vrlo so'an normandijski i+ra+”. @ako se 5asgrejv nije usudio da pita vojnika šta je video, stekao je utisak da „Emabl nije bio ugojen do mere koja bi +adovoljila posetio'eva velika o'ekivanja”. < Kaenu 5asgrejv je otišao na regatu na kojoj se okupilo sedam )iljada ljudi na pristaništu. Ce$inom su to bili muškar"i, i to selja"i u sve'anim plavim blu+ama. &pšti utisak
k
je bio svetlog ali vrlo jarkog ultramarina. ila je to posebna, spe"ifi'na boja= 5asgrejv ju je
e ot
pre toga video samo jedanput, u spe"ijalnom odeljenju Engleske banke gde su spaljivane
ji g kn
nov'ani"e povu'ene i+ opti"aja. < to vreme papir +a nov'ani"e se bojio posebnim sredstvom sastavljenim od kobalta, kremena, soli i potaše- kada bi se +apalio sve%anj banknota, nastala bi neobi'na boja koju je 5asgrejv ponovo video na pristaništu u Kaenu. oja Fran"uske. !to je dalje putovao ta boja i njene grublje nijanse postajala je sve o'itija. 5uške košulje i 'arape bile su plave= tri 'etvrtine %enski) )aljina bile su plave. (rekriva'i +a konje i ukrasi na ularima bili su plavi= plava su bila i +apre%na kola, table na kojima su bila ispisana imena sela, poljoprivredna oru*a, ta'ke i "isterne +a vodu. < mnogim gradovima ku$e su bile obojene nebesko plavom bojom, i i+vana i i+nutra. 5asgrejv se osetio ponukanim da ka%e jednom Fran"u+u s kojim se upo+nao- „< vašoj +emlji ima više plave boje nego u bilo kom drugom kraju sveta koji sam upo+nao.” < sun"e gledamo kro+ +atamnjeno staklo= u prošlost moramo da gledamo kro+ obojeno staklo.
;7 obar momak.
bojana888
+++
Gvala. 8anté!QN Kupili ste sir, nadam se6 /e$ete +ameriti ako vam dam jedan savet6 (ojedite ga. /e stavljate ga u najlon kesu pa u fri%ider da biste ga sa'uvali +a goste= pre nego što s)vatite gde se nala+ite, nadu$e se i posta$e tri puta ve$i, a smrde$e kao neka )emijska fabrika. 0ko otvorite kesu, vašem braku se loše piše. „@+nošenje u javnost pojedinosti i+ svog %ivota jedno je od bur%oaski) iskušenja kome sam se oduvek odupirao.” H1873 0li, baš me briga? nate ve$, naravno, kako se +ovem%efri rajtvajt. /emojte da ispustite slovo @ jer $ete me preobratiti u pariškog bakalina. 0ma, šalim se. (a+ite. nate one li'ne oglase u 'asopisima kao što je A4u 8te4tsmen6 (omislio sam da bi) i ja mogao da uradim tako nešto.
k
„ L lekar udova", de"a odrasla, aktivan, veseo, mada sklon melan)oliji, blage
e ot
naravi, nepuša', amaterski prou'ava Flobera, voli da 'ita, dobro jede, obila+i po+nata mesta,
ji g kn
gleda stare filmove, ima prijatelje, ali tra%i...”
Eto vidite u 'emu je problem. 2li tra
bojana888 Eto, sada barem +nate kakva je boja moji) o'iju. /isu tako komplikovane kao o'i Eme ovari, +ar ne6 0li, da li vam je to od neke pomo$i6 5ogu samo da vas +avaraju. /isam stidljiv= samo pokušavam da budem 6oristan! nate li boju Floberovi) o'iju6 /e, ne +nate, i+ prostog ra+loga što sam to pre$utao pre nekoliko strani"a. /isam )teo da vas dovodim u iskušenje da i+vla'ite jeftine +aklju'ke. Cidite kako se brinem +a vas? /e dopada vam se to6 nam da vam se ne dopada. (a, dobro. (rema re'ima i Kana, galski poglavi"a 2istav, gorostas visok metar i osamdeset, sa glasom poput trube, imao je „krupne o'i +elene kao more”. (re neki dan sam 'itao 5orijaka, Mémoires intérieurs,;3 koje je napisao pred sam kraj %ivota. o je ono doba kada se poslednja +rn"a taštine nagomilavaju i pretvaraju u "istu, kad Aa +apo'ne po poslednji put pateti'no da mrmlja- „/emojte da me +aboravite, nemojte da me +aboravite...” o je doba kada se pišu autobiografije, kad se 'ovek poslednji put )vali, i kada se +apisuju uspomene koje niko više i ne pamti, a kojima se pridaje la%na vrednost.
k
0li to je upravo ono od 'ega 5ori jak +a+ire. &n piše svoj e Mémoires, ali to nisu
e ot
njegovi memoari. (ošte*eni smo de'ji) igara i takmi'enja i+ pravopisa, one prve slu%avke na
ji g kn
vla%nom tavanu, mudrog ujaka s metalnim +ubima i glavom punom pri'a i sli'ni) stvari.
bojana888 va%no. /e, to nije istina. (ošten sam, bolje da vam to ka%em. /astojim da govorim istinu, iako su greške po svoj prili"i neminovne. 0 ako i napravim neku, bi$u barem u dobrom društvu. < Ta4msu od 1. maja 188. u nekrologu piše da je Flober napisao knjigu Bouvard et
Peluchet i „da se u po'etku priklonio o'evoj profesiji )irurgiji”. < mojoj Enci6loedi4i Britani6a, jedanaesto i+danje Hnajbolje, ka%u, tvrdi se da je u liku !arla ovarija pisa" prika+ao svog o"a. &tkrio sam da je autor te odredni"e, i+vesni E. 2. u stvari Edmund 2ose. Kad sam to pro'itao, samo sam odma)nuo glavom. &tkako sam se upo+nao s Edom Cintertonom, nemam više vremena +a „gospodina” 2osea. (ošten sam, pou+dan. ok sam radio kao lekar, nisam ubio nijednog jedinog pa"ijenta, što je ve$a po)vala nego što mo%ete i da +amislite. :judi su mi verovali. < svakom slu'aju, dola+ili su ponovo kod mene. 0 i umeo sam sa ljudima koji su na samrti. /ikada se nisam napio to jest, nikada se nisam previše napio= nikada nisam pisao re"epte umišljenim bolesni"ima= nikada se nisam udvarao %enama u svojoj ordina"iji. vu'i kao da sam gipsani sveta". 0li nisam.
e ot
k
/e, nisam ubio svoju %enu. 5ogao sam da +nam da $ete to pomisliti. (rvo sa+nate da
ji g kn
je mrtva, a onda, nešto kasnije, ja ka%em da nisam nikada ubio nijednog pa"ijenta. 0)a, koga si onda ubio6 (itanje, be+ sumnje, +vu'i logi'no. Kako je lako navesti ljude na svakakve spekula"ije? io je jedan 'ovek, i+vesni :edu, koji je +lurado tvrdio da je Flober po'inio samoubistvo= oko toga je protra$eno mnogo vremena. (ri'a$u vam o njemu kasnije. 0li sve to tera vodu na moju vodeni"u- koje +nanje je korisno, koje +nanje je istinito6 @li moram da navedem toliko podataka o sebi da $ete biti prisiljeni da pri+nate da je isto tako malo verovatno da sam ja ubio svoju %enu koliko je malo verovatno da je Flober po'inio samoubistvo, ili $u jednostavno da vam ka%em- „o je sve, i to je dovoljno. /ema više. 5’.
suis1 4’. reste!”4 5o%da bi) i ja mogao da se igram poput 5orijaka. a vam ispri'am kako sam odrastao na delima Celsa, Gakslija i !oa= kako više volim %ord% Eliot pa i ekerija nego ikensa= kako mi se svi*aju &rvel, Gardi i Gausman, a ne svi*a društvo &dn#pender @šervud Hkoje propoveda so"ijali+am kao indirektan na'in da se i+bori +a reformu +akona o )omoseksualnosti= kako Cird%iniju Culf 'uvam +a dane kada budem mrtav. 5la*i mom"i6 4 u sam, tu ostajem.
bojana888 anašnji pis"i6 (a, 'ini mi se da svaki od nji) dobro radi jedan posao, ali da ne uspevaju da s)vate da knji%evnost +avisi od toga da se istovremeno dobro radi više poslova. #ada bi) mogao da vam ra+ve+em nadugo i naširoko o svemu tome= bilo bi mi drago da ka%em šta mislim i tim ka+ivanjem dam oduška ose$anjima gospodina %efrija rajtvajta, ali koliko je uopšte va%an pomenuti gospodin6 9adije bi) se igrao jedne druge ver+ije te igre. /eki @talijan je jednom napisao da kriti'ar potajno %eli da ubije pis"a. a li je to istina6 onekle. #vi mi mr+imo +latne koke. „&pet ta prokleta +latna jaja”, mo%ete da 'ujete kriti'are kako gun*aju kad neki dobar romanopisa" objavi još jedan dobar roman, „+ar nismo imali ve$ dosta omleta ove godine6” 0li, ako ve$ ne to, mnogi kriti'ari bi voleli da budu diktatori knji%evnosti, da regulišu prošlost i odre*uju ti)o i autoritativno budu$i ra+voj umetnosti. &vog mese"a svi moraju da pišu o ovome= slede$eg mese"a niko ne sme da piše o tome. o i to ne$e biti ponovo objavljeno sve dok mi to ne do+volimo. #vi primer"i ovog lošeg i +avodljivog romana treba
k
smesta da se unište. H5islite da se šalim6 < martu 138;. godine 'asopis Liberation uputio je
e ot
+a)tev fran"uskoj ministarki +a prava %ena da stavi na svoj indeks, +bog „javnog i+a+ivanja
ji g kn
mr%nje me*u polovima”, slede$a dela- Panta#ruela, AeHnano# 5evre4ina1 odlerovu poe+iju, 'itavog Kafku, 8ne#ove ;ilimand
1. /ema više romana u kojima se grupa ljudi, i+olovana sti"ajem okolnosti, vra$a u 'ovekovo „prirodno stanje” i postaje sirova, uboga, bedna, primitivna grupa stvorenja. #me još samo da se napiše jedna takva kratka pri'a, poslednja u tom %anru, nešto kao ta'ka +a kraj. /apisa$u je +a vas. 2rupa putnika do%ivi brodolom, ili im se sruši avion, bilo gde, svakako na nekom ostrvu. Aedan od nji), krupan, sna%an, antipati'an 'ovek, ima pušku. &n natera sve ostale da %ive u jami koju su sami iskopali u pesku. # vremena na vreme i+vede nekoga od +arobljenika i+ jame, pa ga ubije i pojede. Grana mu prija i on postaje sve deblji. Kada je ubio i pojeo i poslednjeg +arobljenika, po'inje da se brine šta $e dalje da jede= ali, na svu sre$u, sti%e )idroplan i spašava ga. &n i+javljuje svetu da je jedini pre%iveo nesre$u i da se pre)ranio jedu$i bobi"e, liš$e i korenje. #vet se divi njegovom i+vrsnom fi+i'kom stanju, a u i+lo+ima prodavni"a vegetarijanske )rane pojavljuje se poster sa njegovom likom. /ikada nije otkrivena prava istina.
bojana888 Cidite kako se to lako piše, i kako je to +abavno6 E +ato bi) i +abranio taj %anr. . /ema više romana o in"estu. /e, ni oni) najneukusniji). ;. abranjuju se romani 'ija se radnja odvija u klani"ama. (ri+najem da je to u ovom trenutku prili'no skroman %anr, ali sam u poslednje vreme primetio da se klani"a sve 'eš$e javlja u kratkim pri'ama. o se mora sase$i u korenu. 4. reba uvesti dvadesetogodišnju +abranu romana koji se odigravaju u &ksfordu ili Kembrid%u, a desetogodišnju +abranu pro+e 'ija je radnja smeštena na druge univer+itete. /ema +abrane +a pro+u 'ija se radnja odvija u srednjim stru'nim školama Hali nema ni subven"ija koje bi je podsti"ale. /ema +abrane romana 'ija se radnja odigrava u osnovnim školama, ali se proglašava desetogodišnja +abrana pro+e 'ija se radnja odigrava u gimna+ijama. elimi'na +abrana romana o odrastanju Hdopušta se svakom pis"u samo po jedan takav roman. elimi'na +abrana romana pisani) u istorijskom pre+entu Hopet samo jedan po autoru. (otpuna +abrana romana u kojima je glavni junak novinar ili televi+ijski voditelj.
e ot
k
n ji g k ne+grapne ironije. 0), +nate ono dovo*enje u ve+u jeftinog %ivota sa skupim prin"ipima, vere
I. reba uvesti sistem odre*eni) ograni'enja +a pro+u 'ija se radnja odigrava u Au%noj 0meri"i. /amera je da se spre'i širenje baroknog stila turisti'ki) paket aran%mana i sa ra+bojništvom, +a'udne 'estitosti sa be+ra+lo%nom okrutnoš$u. 0), ta pti"a daikiri koja le%e jaja u letu= a), to drvo fredona 'ije korenje raste na vr)ovima grana a vlakna poma%u grbav"u da telepatijom oplodi o)olu %enu vlasnika )a"ijende= a), ta +grada opere koja je danas +arasla u d%unglu? o+volite mi da lupim šakom o sto i progun*am- „9a+la+?” 9omani 'ija se radnja dešava na 0rktiku i 0ntarktiku prima$e nov'anu potporu. a. abranjuju se s"ene u kojima 'ovek i %ivotinja polno opšte. 9e"imo, %ena i pliskavi"a, 'ija ne%na kopula"ija simboli+uje ponovno uspostavljanje oni) tanani) niti koje su nekada spajale svet u mirnom dru%enju. /e, ništa od toga. b. abranjuju se s"ene u kojima muškara" i %ena polno opšte Hkao pliskavi"e, moglo bi se re$i pod tušem. 5oji su ra+lo+i prvenstveno estetske, ali i medi"inske prirode. 7. abranjuju se romani o malim, sada ve$ +aboravljenim, ratovima u dalekim
bojana888 delovima ritanskog Narstva, u kojima je bri%ljivo i+lo%eno, prvo, da su ritan"i prose'no +li ljudi, i drugo, da je rat +aista gadna stvar. 8. e+ romana u kojima se ime pripoveda'a, ili bilo kojeg od likova, navodi samo po'etnim slovom. @pak, neki pis"i i dalje uporno tako pišu? 3. /ema više romana o drugim romanima. /ikakvi) „moderni) ver+ija”, obrada, nastavaka ili novi) po'etaka. /ikakvi) maštoviti) dovršavanja dela nedovršeni) +bog smrti autora.
e ot
k
og je dopušten samo kao proverljivo bo%anstvo koje se strašno ljuti na 'ovekove pogreške.
n ji g k infra"rvenim +ra"ima da bismo ustanovili šta piše na pre"rtanim mestima u pismima,
akle, kako da ulovimo prošlost6 a li se slika i+oštrava time što se prošlost sve više udaljava6 /eki misle tako. namo više, otkrivamo dopunske dokumente, slu%imo se oslobo*eni smo negdašnji) predrasuda= tako da sve bolje ra+umemo. a li je baš tako6 /isam siguran. <+mimo samo 2istavov seksualni %ivot. 2odinama se verovalo da je medved i+ Kruasea odba"io svoju medvedovštinu samo sa :uj+om Kole „jedinom sentimentalnom epi+odom od nekog +na'aja u Floberovom %ivotu”, kao što je utvrdio Emil Fage. 0li onda je otkrivena Eli+a !le+inger +a+idana kraljevska odaja u 2istavovom sr"u, vatra koja tinja, nikad neutoljena mladala'ka strast. atim i+la+e na videlo još neka pisma, pa dnevnik i+ Egipta. Floberov %ivot poprima sve više miris %ivota neke glumi"e= nagoveštava se i+le%avanje sa ujeom, sam Flober pri+naje naklonost prema de'a"ima u kairskim kupalištima. /a kraju vidimo njegovu 'ulnost u "elini= on je biseksualan, sa ra+nolikim iskustvima. 0li da malo +astanemo. #artr je +aklju'io da 2istav nikad nije bio )omoseksuala"= samo je na psi)ološkom planu bio pasivan i femini+iran. Epi+oda sa ujeom bila je puko
bojana888 +e+anje, spoljašnji +aostatak sna%nog muškog prijateljstva- 2istav nije imao nijedan jedini )omoseksualni odnos u %ivotu. 9ekao je da je imao, ali to je bilo tek )valisanje- uje je tra%io od njega da mu piše o pikanterijama i+ Kaira, i Flober mu je pisao. Ha li nas je ovo uverilo6 #artr optu%uje Flobera da je samo pri%eljkivao te stvari. ar ne bismo mogli da optu%imo #artra +a isto6 ar on nije više voleo da veruje da je Flober bio plašljivi bur%uj, koji +bija šalu na ivi"i gre)a koji se boji da po'ini, nego da je bio ludo )rabar 'ovek, subver+ivni element6 @stovremeno nas o)rabruju da promenimo mišljenje o Mme !le+inger. 5e*u floberolo+ima trenutno prevladava mišljenje da su nji) dvoje ipak bili u intimnim odnosima- ili 1848. ili, verovatnije, u prvim mese"ima 184;. godine. (rošlost je obala koja se gubi u daljini, a svi smo mi na istom brodu. <+ ogradu na krmi nala+i se ni+ teleskopa= na svakom od nji) se na odre*enoj udaljenosti i+oštrava slika. 0ko brod stoji u mestu, jedan od ti) teleskopa bi$e u stalnoj upotrebi= 'ini$e se da govori potpunu i nepromenjivu istinu. 0li, to je ilu+ija= kad brod +aplovi dalje, vra$amo se svojoj
k
uobi'ajenoj aktivnosti- tr'karamo od jednog do drugog teleskopa, gledamo kako u jednom od
e ot
nji) bledi oštrina obrisa i 'ekamo da se u drugom +amagljenost slike i+oštri. 0 kad se i+oštri,
ji g kn
mislimo da je to isklju'ivo naša +asluga. ar danas more nije mirnije nego pre neki dan6 @ plovimo na sever to je ono svetlo koje je posmatrao uden. Kako ova plovidba i+gleda onima koji nisu ritan"i dok se pribli%avaju +emlji +bunjenosti i doru'ka6 a li se nervo+no šale na ra'un magle i +obene kaše6 Flobera je :ondon plašio= rekao je da je to ne+drav grad u kom nigde ne mo%ete da dobijete ot3au3feu!41 # druge strane, Celika ritanija bila je domovina !ekspira, +dravog rasu*ivanja i politi'ki) sloboda, +emlja u kojoj je Colter do'ekan dobrodošli"om i u koju $e se skloniti ola. 0 šta je sada6 (rva sirotinjska 'etvrt Evrope, kako ju je nedavno na+vao jedan od naši) pesnika. 5o%da bi bilo bolje re$i da je prvi veliki )ipermarket. Colter je )valio naš odnos prema trgovini i nedostatak snobi+ma koji je omogu$avao mla*im sinovima plemi$a da postanu poslovni ljudi. 0 danas nam dola+e u jednodnevni šoping ljudi i+ Golandije i elgije, /ema'ke i Fran"uske, podstaknuti slaboš$u funte i nestrpljivi da što pre u*u u robnu ku$u 5arks i #penser. rgovina, rekao je Colter, bila je osnova na kojoj po'iva veli'ina naše 41 2ove*a 'orba.
bojana888 na"ije, a danas nas još samo trgovina odr%ava da ne bankrotiramo. Kad god sila+im kolima sa trajekta na britansko tlo, uvek po%elim da pro*em kro+ "arinsku kontrolu. /ikada nemam više od do+voljene koli'ine robe, nikada nisam uvo+io biljke, ni pse, ni drogu, ni sirovo meso, niti vatreno oru%je= pa ipak, stalno sam u iskušenju da okrenem volan i skrenem prema "arini.
ek t o pokušavam da vam olakšam stvari. :ako je mistifikovati= najte%e od svega je biti jasan. :akše je ne komponovati melodiju nego je komponovati. j i g :akše je ne rimovati nego rimovati. /e n mislim da bi umetnost trebalo da bude jasna k kao uputstvo na kesi"i supe= )o$u da ka%em da verovatno +ato što sam +bunjen= rekao sam vam da ne volim krupni plan. 0li stvarno
više verujete mistifikatoru ako +nate da je svesno odlu'io da ne bude ra+umljiv. 0 (ikasu potpuno verujete +ato što je +nao da "rta kao Engr. 0li šta nam onda poma%e6 !ta treba da +namo6 /e sve. #ve +bunjuje. @ neposrednost +bunjuje. (ortret, anfas, koji vam u+vra$a pogled jednostavno vas )ipnoti+uje. Flober na svojim portretima i fotografijama obi'no gleda negde u stranu. 2leda u stranu da ne biste mogli da mu ulovite pogled= ali i +ato što je ono što mo%e da vidi preko vašeg ramena +animljivije od samog ramena. /eposrednost +bunjuje. 9ekao sam vam kako se +ovem- %efri rajtvajt. a li vam je to pomoglo6 5alo= ali i to je bolje nego „.” ili „%.”, ili „taj 'ovek” ili „ljubitelj sireva”. @ pošto me niste videli, šta biste mogli da +aklju'ite i+ mog imena i pre+imena6 0kademski obra+ovan gra*anin= pravnik, mo%da= stanovnik kraja obraslog borovima i vresom= špri"ano odelo od tvida= brk koji nagoveštava mo%da pogrešno vojni'ku prošlost= ra+borita %ena=
bojana888 mo%da malo veslanja preko vikenda= više voli d%in nego viski= i tako dalje6 Aa sam u stvari, bio sam lekar, prva genera"ija sa visokim školskim obra+ovanjem u porodi"i= kao što vidite, nemam brkove, iako imam vojni'ku prošlost koju muškar"i moji) godina nisu mogli da i+begnu= %ivim u Eseksu, najbe+li'nijem i stoga najpri)vatljivijem naselju u okolini :ondona= pijem viski, a ne d%in= uopšte ne nosim odela od tvida= i ne idem na veslanje. ili ste sasvim bli+u, a opet, ne i dovoljno bli+u. !to se moje %ene ti'e, ona nije bila ra+borita. o je bila jedna od poslednji) re'i kojom bi je neko okarakterisao. Kao što reko), u meke sireve ubri+gavaju )emikalije da ne bi prebr+o sa+reli. @pak, uvek sa+reju= to im je u prirodi. 5eki sirevi splasnu, tvrdi se stvrdnu. &ba se ubu*aju. /ameravao sam da objavim svoju fotografiju na po'etku knjige. /isam sujetan= samo pokušavam da budem koristan. 0li, na %alost, fotografija je prili'no stara= snimljena je pre desetak godina. /isam imao noviju. o je nešto što s vremenom otkrijete- kad do*ete u i+vesne godine, prestaju da vas fotografišu. @li, bolje re'eno, fotografišu vas samo u sve'anim
k
prilikama- na ro*endanima, svadbama, +a o%i$. ajapuren i ra+dragan lik di%e 'ašu me*u
e ot
prijateljima i rodbinom koliko je takvo svedo'anstvo pravo, koliko je pou+dano6 !ta bi
ji g kn
otkrile fotografije sa proslave dvadesetpetogodišnji"e našeg braka6 #igurno ne istinu, mo%da je i bolje što nisu snimljene. Floberova sestri'ina Karolina ka%e da je Flober pred kraj %ivota +a%alio što nema %enu i porodi"u. 5e*utim, njen iska+ je prili'no oskudan. /ji) dvoje su se šetali pored #ene nakon posete prijateljima. „P&ni %ive kako trebaP, rekao mi je aludiraju$i na tu porodi"u koja je imala umiljatu i dobru de"u. PaP, ponovio je o+biljno +a sebe, Poni %ive kako trebaP. /isam )tela da mu ometam misli pa sam u tišini nastavila da )odam pored njega. ila je to jedna od naši) poslednji) šetnji.” Ciše bi) voleo da mu 4este omela misli. a li je on stvarno mislio to što je rekao6 ar bi trebalo da s)vatimo ovu primedbu kao nešto više od refleksivne nastranosti 'oveka koji je sanjario o Egiptu dok je bio u /ormandiji, a o /ormandiji dok je bio u Egiptu6 ar nije samo po)valio odre*ene vrednosti porodi"e koju su upravo posetili6 /a kraju krajeva, da je baš )teo da po)vali samu institu"iju braka, mogao je da se obrati svojoj sestri'ini i njoj se po%ali na svoj usamljeni'ki %ivot pri+navši- „i %iviš kako treba”. 0li nije, naravno, +ato što ona nije %ivela kako treba.
bojana888 sumorno pou'an +a Flobera. /jen ro*eni ota" je bio isti takav slabi$ kakav je kasnije postao i njen mu%= 2istav joj je nadomestio o"a. < svojim 8ouvenirs intimes, Karolina se prise$a povratka svog ujaka i+ Egipta kad je ona bila još devoj'i"a- jedne ve'eri on neo'ekivano sti%e ku$i, budi je, di%e i+ kreveta, smeju$i se na sav glas, jer joj spava$i"a visi do ispod nogu, pa je %arko ljubi u obra+e.
k
svoje detinjstvo provedeno s njim, a uspomene na to detinjstvo nad%ivele su neda$e kasnijeg
e ot
%ivota. 2odine 13;, kad joj je bilo osamdeset 'etiri godine, Karolina se upo+nala sa Cilom
ji g kn
Kater u Eksleenu i prisetila se 'asova provedeni) osamdeset godina ranije na tepi)u u uglu 2istavove radne sobe on je radio, a ona je 'itala, u strogo ali ponosno 'uvanoj tišini. „ok je le%ala u svom uglu, volela je da +amišlja kako je +atvorena u kave+u sa nekom sna%nom divljom %ivotinjom, sa tigrom, lavom ili medvedom, koja je progutala svog 'uvara i koja bi sko'ila na svakoga ko bi otvorio vrata, ali u+ koju je ona sama bila Psasvim sigurna i +adovoljnaP, kao što je i rekla sa smeškom.” 0li onda su stigle nevolje +reli) godina. :oše ju je savetovao i udala se +a slabi$a. (ostala je snob= mislila je samo na otmeno društvo= na kraju je pokušala da i+ba"i ujaka i+ iste one ku$e u kojoj je od njega nau'ila ono najkorisnije što je +nala. Epaminonda je bio tebanski vojskovo*a koga su smatrali oli'enjem svi) ljudski) vrlina= +asnovao je karijeru na pokoljima i+ prin"ipa i osnovao je grad 5egalopolis. ok je le%ao na samrti, neko od prisutni) je +a%alio što takav 'ovek nema potomstva. Epaminonda mu je odgovorio- „&stavljam +a sobom dvoje de"e, :euktru i 5antineju” to su bila mesta dve njegove najslavnije pobede. Flober je na samrti mogao da ka%e nešto sli'no- „&stavljam
bojana888 +a sobom dvoje de"e, uvara i (ekišea” jer ga je njegovo jedino dete, sestri'ina koja mu je postala k$erkom, +ašavši u +rele godine, po'ela da osu*uje. a nju i njenog mu%a, on je postao „rasipnik”. 2istav je podu'avao Karolinu i knji%evnosti. Nitiram njene re'i- „#matrao je da nijedna knjiga, ako je dobro napisana, nije opasna.” (reba"imo se sedamdesetak godina kasnije, u jednu drugu ku$u, u jedan drugi kraj Fran"uske. &vaj put pred nama je de'ak, knjiški molja", njegova majka i njena prijatelji"a Mme (ikar. aj de'ak je posle napisao memoare= "itiram ponovo- „Mme (ikar je smatrala da bi de"i trebalo dopustiti da 'itaju sve. P/ijedna knjiga ne mo%e da bude opasna ako je dobro napisanaP.” e'ak, +naju$i dobro +a to 'esto iska+ivano mišljenje Mme (ikar, namerno koristi njeno prisustvo i od majke tra%i do+volu da pro'ita jedan odre*eni, sabla%njivi roman. „0li, ako moje +lato bude 'italo takve knjige u ovim godinama”, ka%e majka, „šta $e da radi kada odraste6” „&nda $u sve to do%ivljavati?” u+vratio je. io je to jedan od njegovi) najbolji) odgovora u detinjstvu= ušao je
k
u porodi'nu legendu i +a)valjuju$i njemu tako je barem nagovešteno stekao je pravo da
e ot
pro'ita tu knjigu. e'ak se +vao Ban (ol #artr. 0 knjiga o kojoj je bila re' Madame Bovar.!
ji g kn
a li svet napreduje6 @li se samo ljulja tamovamo kao trajekt6 /a sat plovidbe do engleske obale iš'e+ava vedro nebo. &bla"i i kiša prate vas na+ad do mesta gde pripadate. Kako se vreme menja, brod po'inje da se ljulja pomalo, a stolovi u baru nastavljaju svoj metalni ra+govor. :atarataratarata1 fatafatafatafata! ov i od+iv, +ov i od+iv. #ad mi ovo +vu'i kao poslednji stadijum braka- dve ra+dvojene stranke, svaka pri'vrš$ena +a svoj deo poda, naklapaju kao i obi'no dok kiša po'inje da pada. 5oja %ena... /e, ne$emo sada o tome. (ekiše, u toku svoji) geološki) prou'avanja, naga*a šta bi se desilo kad bi došlo do +emljotresa ispod kanala :amanš. Coda bi se, +aklju'uje on, i+lila u 0tlantski okean, obale Engleske i Fran"uske bi se poljuljale, pomerile i ponovo sastavile= Kanala više ne bi bilo. Duvši takva predvi*anja svoga prijatelja, uvar prestravljeno be%i od njega. !to se mene ti'e, ja mislim da ne moramo biti baš tako veliki pesimisti. /e$ete +aboraviti ono što sam vam rekao o siru6 /emojte praviti fabriku )emijski) proi+voda u svom fri%ideru. /isam vas pitao da li ste o%enjeni. Destitam, ili ne, +avisno od slu'aja.
bojana888 5islim da $u ovoga puta da pro*em kro+ "arinsku kontrolu. &se$am potrebu +a društvom. Cele'asni 5asgrejv je smatrao da se fran"uski douaniers4 ponašaju kao gospoda, a da su engleski "arini"i grubijani. 0li ja mislim da su svi oni prili'no simpati'ni, samo ako se prema njima odnosite kako treba.
e ot ji g kn
4 Narini"i.
k
bojana888
Priručnik o Floberu jednog posmatrača vo$ova
1. Ku$a u Kruaseu veliko, belo +danje i+ osamnaestog veka na obali #ene bila je kao stvorena +a Flobera. ila je udaljena, ali još uvek bli+u 9uana, a odatle i (ari+a. ila je dovoljno velika da u njoj ima veliku radnu sobu sa pet pro+ora, a opet i dovoljno mala da mirne duše odbije da primi goste, a da ne bude previše nepristojan. &na mu je omogu$avala, ako bi to baš po%eleo, nesmetan pogled na prori"anje %ivota- sa terase je mogao operskim
e ot
k
dvogledom da posmatra i+letnike kako nedeljom odla+e brodi$ima na ru'ak u uj. #a svoje strane, i+letni"i su se ve$ bili navikli na cet ori#inal de Monsieur /laubert ,4; i bili bi
ji g kn
ra+o'arani kad ga ne bi videli, u njegovoj nubijskoj košulji i sa svilenom kapom, kako i on nji) posmatra sa svoje romansijerske ta'ke gledišta. Karolina je opisala mirne ve'eri svog detinjstva provedenog u Kruaseu. ilo je to 'udnovato društvo- devojka, ujak i baka po jedan usamljeni predstavnik svake genera"ije, poput oni) tesni) ku$a koje ponekad vidite sa samo jednom sobom na svakom spratu. HFran"u+i takvu ku$u +ovu un bRton de erro%uet , pre'ka +a papagaja. /ji) troje bi, prise$ala se ona, 'esto sedeli na balkonu malog paviljona i gledali kako se neumitno spušta no$. /a udaljenoj suprotnoj obali mogli su samo da na+ru obrise tegle$eg konja koji se upinje i+ petni) %ila vuku$i la*u= a sa bli%e obale mogli su da 'uju samo ti)o pljuskanje vode lova"a na jegulje koji se otiskuju sa obale i prepuštaju rednoj struji. ašto je dr Flober prodao svoje imanje u ovilu i kupio ovu ku$u6 (rema tradi"iji, kao uto'ište +a svog bolesnog sina koji je upravo pretrpeo prvi napad epilepsije. 0li dr Flober bi svakako prodao imanje u ovilu. Bele+ni'ka pruga (ari+9uan proširivala se do 0vra i 4; og srcinalnog gospodina Flobera.
bojana888 prola+ila bi pravo preko +emlje dr Flobera= deo imanja bio bi svakako prinudno otkupljen. 5oglo bi se re$i da je epilepsija oterala 2istava u stvarala'ko uto'ište Kruasea. 5oglo bi se isto tako re$i da ga je tamo oterala %ele+ni"a. . 2istav je pripadao prvoj genera"iji u Fran"uskoj koja se vo+ila %ele+ni"om, a mr+eo je taj pronala+ak. (rvo, bilo mu je to prevo+no sredstvo mrsko samo po sebi. „Co%nja vo+om mi prisedne posle pet minuta tako da +avijam od dosade. (utni"i misle da je to +avijao neki +apostavljeni pas= ali ne, to samo g. Flober u+diše.” rugo, %ele+ni"a je proi+vela novi tip gnjavatora +a ve'erom- %ele+ni'kog dave%a. &d ra+govora na tu temu Flober je dobijao
coli%ue des Ca#ones =44 u junu 184;. godine proglasio je %ele+ni"u tre$om najdosadnijom temom +a ra+govor koja mo%e da se +amisli, i+a Mme :afarg Htrova'i"a arsenikom i smrti vojvode od &rleana Hubijen u svojoj ko'iji pret)odne godine. /astoje$i da odr%i korak sa vremenom, :uj+a Kole je u svojoj poemi La a.sanne opisala kako Ban, vojnik koji se vra$a i+ rata i traga +a svojom Banetom, prime$uje dim koji se vije i+nad vo+a. Flober je i+ba"io taj
k
sti). „Aebe se Banu +a te stvari”, progun*ao je, „a i meni.”
e ot
0li nije on mr+eo samo %ele+ni"u kao takvu= mr+eo je i na'in na koji ona podila+i
ji g kn
ljudima daju$i im ilu+iju o napretku. Kakav je smisao napretka nauke ako nema i moralnog napretka6 Bele+ni"a $e samo omogu$iti ljudima da se više motaju naokolo, susre$u i +ajedno glupiraju. < jednom od svoji) prvi) pisama, koje je napisao kad mu je bilo petnaest godina, on nabraja +la moderne "ivili+a" ije- „Bele+ni"a, otrovi, pumpa +a ispiranje "reva, kola'i sa šlagom, monar)ija i giljotina.” ve godine kasnije, u eseju o 9ableu, promenila se lista glavni) neprijatelja sve osim onog prvog- „Bele+ni"a, fabrike, )emi'ari i matemati'ari.” /ikad se taj nije menjao. ;. „<+višena nad svim
bojana888 raniji randeHvous, a 2istav bi ga odga*ao= :uj+a bi ga preklinjala, ljutila se i pretila mu= 2istav bi nevoljno popuštao i pristajao na još jedan sastanak. ili bi +ajedno upravo toliko dugo da on +asiti svoju %elju, a da se u njoj ponovo ra+budi nada. @ tako se ova troetapna tri"a ispunjena gun*anjem ipak nastavljala. a li je 2istav ikada ra+mišljao o sudbini jednog drugog 'oveka koji je pre njega boravio u tom gradu6 ilo je to baš u vreme osvajanja 5antesa kada je Cilijem &svaja' pao s konja i +adobio ranu od koje $e kasnije umreti u 9uanu. Bele+ni'ka pruga od (ari+a do 9uana sagradili su je Engle+i otvorena je 3. maja 184;, samo tri godine pre nego što su se 2istav i :uj+a upo+nali. (utovanje do 5antesa bilo je time +a oboje skra$eno sa 'itavog jednog dana na dva sata. amislite na šta bi to li'ilo be+ %ele+ni"e- putovali bi dili%ansom ili parobrodom= bili bi umorni a mo%da i ra+dra%ljivi kad bi se ponovo sastali. amor uti'e na po%udu. 0li, s ob+irom na teško$e, sigurno bi o'ekivali više od tog susreta- više vremena mo%da 'itav dan više i više emo"ionalnog prepuštanja.
k
/aravno, ovo je samo moja )ipote+a. 0li, ako je u našem veku telefon istovremeno i olakšao
e ot
i ote%ao preljubu Hlakše je ugovoriti sastanak, ali je lakše i proveravati partnera, %ele+ni"a je
n ji g k *avolskom i+umu i kako i) ismevaju +bog toga= ali, ako su i dr%ali takve propovedi, bili su u
u prošlom veku imala sli'an u'inak. Ha li je iko napravio komparativnu studiju o širenju preljube sa širenjem %ele+ni"e6 5ogu da +amislim seoske popove kako dr%e propovedi o tom pravu. Bele+ni"a je bila korisna 2istavu- mogao je da se odve+e do 5antesa i da se vrati be+ veliki) poteško$a= mo%da su :uj+ine %alopojke ipak bile ra+umna "ena +a tako pristupa'an u%itak. Bele+ni"a je bila korisna i :uj+i- 2istav ipak nije bio tako daleko, ma koliko bio nemilosrdan u svojim pismima= u slede$em pismu $e sigurno da joj napiše da bi mogli opet da se sastanu, da i) ra+dvaja samo dva sata vo%nje. 0 %ele+ni"a je bila korisna i nama jer sada mo%emo da 'itamo pisma koja su proistekla i+ tog dugotrajnog erotskog kolebanja. Ia. #eptembar 184- prvi sastanak u 5antesu. Aedini problem je bila 2istavova majka. Aoš nije bila +vani'no obaveštena da :uj+a postoji. @ +aista, Mme Kole je morala da šalje sva svoja ljubavna pisma 2istavu preko 5aksima di Kana, koji i) je onda ponovo adresovao na novim kovertama. Kako je Mme Flober reagovala na 2istavova neo'ekivana no$na i+bivanja6 !ta je mogao da joj ka%e6 :a%, naravno- „ une etite histoire %ue ma mere a
bojana888
crue”,4I po)valio se kao kakav ponosni šestogodišnjak i otišao u 5antes. 0li Mme Flober nije poverovala u njegovu etite histoire! e no$i je spavala manje od 2istava i :uj+e. /ešto ju je u+nemirilo= mo%da skorašnja poplava pisama 5aksima di Kana6 ato je sutra ujutro otišla na stani"u u 9uanu i na peronu do'ekala sina koji se pri silasku sa vo+a još sav sijao od ponosa i seksualnog u%ivanja. „/ije pro+borila nijednu re' prekora, ali s>m i+ra+ njenog li"a je bio najve$i prekor koji je iko mogao da uputi.” 5nogo se pri'a o %alosti +bog odlaska= a šta re$i o krivi"i +bog povratka. Ib. @ :uj+a je, naravno, umela da odigra s"enu na peronu. obro je po+nato kako je imala naviku da pravi ljubomorne upade u sobu u kojoj je 2istav ve'erao sa prijateljima.
e ot
sr"a.”
k
n ji g k „Ponedel4a61 S*! ma4 Hu vo+u i+ /ju)ejvena. /ekoliko be+na'ajni) stani"a sa
. 5alo je po+nato da se Flober u :ondonu vo+io pod+emnom %ele+ni"om. /avodim odlomke i+ njegovog oskudnog dnevnika sa putovanja 18I. godine-
i+lepljenim plakatima, baš kao i stani"e u okolini (ari+a. ola+ak na Ciktoriju.
Ponedel4a61 Q! 4ul! Kupio %ele+ni'ki red vo%nje. Peta61 ! 4ul! (od+emna %ele+ni"a Gomsi. 2*a Farmer... H/a Dering kros +bog informa"ija.” /ije se udostojio da uporedi britansku %ele+ni"u sa fran"uskom. 5o%da je to šteta. /aš prijatelj, vele'asni %. 5. 5asgrejv, kada se desetak godina pre toga iskr"ao u ulonju, bio je oduševljen fran"uskom %ele+ni"om- „
bojana888 a da i ne govorimo o tome da je nji)ova druga klasa gotovo kao naša prva. #ramota je +a Englesku što je tako?” 7. „BE:E/@N0. a ju je /apoleon imao na raspolaganju, bio bi nepobediv.
$ictionnaire des idées re=ues 8. Krenuo sam i ja vo+om i+ 9uana H :ive $roite.4 @mao je plava plasti'na sedišta i upo+orenje na 'etiri je+ika da je opasno naginjati se kro+ pro+or. (rimetio sam da je +a i+ra%avanje ovog upo+orenja potrebno više re'i na engleskom nego na fran"uskom, nema'kom ili italijanskom je+iku. #eo sam ispod fotografije H"rnobele u metalnom okviru, na kojoj su bili ribarski 'am"i sa ostrva &leron. #tariji par pored mene 'itao je reporta%u u 'asopisu Paris3Aormandie o nekom kobasi'aru, fou d’amour647 koji je pobio sedmo'lanu
ek t o de chauffa#e .” /e ba"ajte energiju kro+ l’éner#ie ar les fentres en les ouvrant en ériode pro+ore kakva neengleska formula"ija? :ogi'na, nk j i g ali istovremeno i fantasti'na. Kao što vidite, +apa%ao sam stvari oko sebe. &bi'na vo+na karta košta ;I franaka. porodi"u. /a pro+oru je bila nalepni"a koju pre toga nikada nisam video- „ Ae 4eteH as 48
(utovanje traje otprilike minut manje od jednog sata- upola kra$e nego u Floberovo doba. (rva stani"a je
bojana888 +a vrata desetak metara jedan od drugog. 2ledao sam u nji) be+nade%no. < vo+u, nisam mogao da +amislim Flobera Hkoji +avija kao nestrpljivi pas6 koji gun*a6 u %arkom +anosu6 kako putuje istom prugom= u ovoj ta'ki )odo'aš$a oni stubovi +a vrata nisu mi bili od pomo$i da u mislima o%ivim 'asove ljubavni) sastanaka 2istava i :uj+e. 0 i +ašto bi bili6 (reviše srao +a)tevni prema prošlosti ra'unaju$i da $e nas +bog nje nei+be%no obu+eti frisson!43 ašto bi ona pristala na našu igru6 5r+ovoljno sam obišao oko "rkve Hu 5išelinovom vodi'u jedna +ve+di"a, kupio novine, popio kafu, pro'itao 'lanak o kobasi'aru, fou d’amour, i odlu'io da se prvim vo+om vratim u 9uan.
k
je ta ku$a bila tu i u Floberovo vreme. 0li +nam ovo. (onekad prošlost mo%e da bude prase
e ot
prema+ano maš$u= ponekad medved u svom brlogu= a ponekad tek bljesak papagaja, dva
ji g kn
podrugljiva oka koja iskre u šumi. 3. Co+ovi ne igraju veliku ulogu u Floberovoj pro+i. 5e*utim, to poka+uje njegovu ta'nost a ne predrasudu- radnja ve$ine njegovi) dela odigrava se pre nego što su engleski %ele+ni'ki radni"i i in%injeri na)rupili u /ormandiju. 9adnja romana Bouvard et Pechuchet prote%e se i u doba %ele+ni"e, ali nijedan od njegovi) uporni) prepisiva'a nije, što mo%da deluje i+nena*uju$e, i+neo šta misli o novom prevo+nom sredstvu. Co+ovi se pojavljuju samo u romanu L’Education sentimentale! (rvi put se pominju kao prili'no ne+animljiv predmet ra+govora na ve'erinki kod ambro+ovi). (rvi pravi vo+, i prvo pravo putovanje njime, opisuju se u drugom delu, u tre$em poglavlju, kada Frederik odla+i u Krej u nadi da $e da +avede Mme 0mu. o'aravaju$i dobro$udnu nestrpljivost tog putnika, Flober govori o tom i+letu s lirskim odobravanjem- +elena polja, stani"e koje promi'u poput po+orišni) dekora, pramenasti dim koji se vije i+ lokomotive i nakratko +apleše po travi pre nego što se rasprši. < romanu ima još nekoliko putovanja vo+om i 'ini se da su svi putni"i prili'no +adovoljni= ako ništa drugo, barem niko od nji) ne +avija od dosade 43 r)tavi"a.
bojana888 poput +apostavljenog psa. (a iako je Flober nasilni'ki i+ba"io i+ poeme Mme Kole La
a.sanne onaj sti) o dimu koji se vije na )ori+ontu, to ga ne spre'ava da u svom opisu pej+a%a H'etvrto poglavlje tre$eg dela ostavi „dim i+ lokomotive koji se u+di+ao uspravno, poput d%inovskog nojevog pera 'iji vr) se neprestano gubi.” /jegovo li'no mišljenje mo%emo da otkrijemo samo na jednom mestu. (elerin, umetnik i+ Frederikovog društva, 'ovek koji se spe"ijali+ovao +a kompletne teorije i nedovršene ski"e, poka+uje jednu od svoji) retki) +avršeni) slika. Flober dopušta sebi mali osmejak- „#lika je prika+ivala 9epubliku, ili (rogres, ili Nivili+a"iju, u liku @susa Grista koji vo+i lokomotivu kro+ prašumu.” 1. (retposlednja re'eni"a 2istavovog %ivota, koju je, nimalo +abrinut, i+rekao u trenutku kad mu se +avrtelo u glavi- „Dini mi se da $u se onesvestiti= sva sre$a što se to desilo danas= sutra, u vo+u, bilo bi baš ne+godno.” 11. ranik na kraju pruge. Kruase danas. /a mestu gde je nekada bila Floberova ku$a,
ek t o paru, badnjeve, "ilindre +a sušenje- koliko mogu da mi poka%u fabriku. urio sam u klipove, samo te'nosti da bi se proi+velo nešto tako suvo j i g kao što je papir.
papira. #)vatio sam da ovo ra+gledanje ne$e biti sentimentalne prirode. @+nad naši) glava ogromni kotur papira, neki) šest metara visok, kretao se polako po pokretnoj tra"i. io je nesra+memo veliki u odnosu na okolinu, kao nekakva pop skulptura koja namerno provo"ira svojim obimom. (rimetio sam da kotur li'i na d%inovsku rolnu toalet papira= devojka je potvrdila da je to upravo to. @+van bu'ne fabrike jedva da je bilo malo tiše. !leperi su tutnjali putem koji je nekada bio sta+a kojom su konji teglili la*e= +abija'i pilona treskali su sa obe strane reke= nijedan brod nije mogao da pro*e a da ne +atrubi. Flober je nekad tvrdio da je (askal jednom davno posetio nji)ovu ku$u u Kruaseu= a prema %ilavoj lokalnoj legendi, opat (revo upravo ovde je napisao Manon Les6o! anas nema više nikoga ko bi ponavljao takve pri'e, pa i nikoga da poveruje u nji). (adala je sumorna normandijska kiša. 5islio sam na obrise konja na drugoj obali i na
bojana888 ti)o pljuskanje vode dok se lov"i na jegulje otiskuju sa obale. 5ogu li jegulje da %ive u ovom neveselom prometnom kanalu6 0ko i %ive, verovatno ba+de na di+elgorivo i deterd%ent. (ogledao sam u+ reku i i+nenada ga opa+io, +depastog i u+dr)talog. Co+. Ce$ sam primetio šine polo%ene i+me*u puta i reke= sada su se, okupane kišom, blistale i "erile. aklju'io sam be+ ra+mišljanja da slu%e premeštanju lu'ki) di+ali"a. 0li ne, Flober 'ak ni toga nije bio pošte*en. &klopni teretni vo+ stajao je oko dvesta metara dalje, spreman da protutnji pored Floberovog paviljona. esumnje $e pakosno +a)uktati kada pro*e pored njega= mo%da prevo+i otrove, pumpe +a ispiranje "reva i kola'e sa šlagom, ili materijal +a )emi'are i matemati'are6 /isam )teo to da gledam Hironija mo%e da bude isto tako ne+grapna kao što je i nemilosrdna. #eo sam u kola i odve+ao se.
e ot ji g kn
k
bojana888
-
Floberovi apokrifi Ai4e va
e ot
k
n ji g k slepa uli"a koja te +avara tako da poveruješ da ula+iš u otmenu
0li va%no je i ono što nisu sagradili. Ku$e o kojima su sanjali i +a koje su napravili ski"e. (rostrani bulevari i+ mašte= sta+a kojom nikada nisu )odili i+me*u koliba sa slamnatim krovovima= trome3l’oeil
I
aveniju. a li su nenapisane knjige va%ne6 :ako se +aboravljaju, pretpostavlja se da apokrifna bibliografija mora da se sastoji samo od loši) ideja, opravdano napušteni) projekata, konfu+ni) prvi) misli. /e mora uvek da bude tako- prve misli 'esto su i najbolje, koje tre$e misli oduševljeno re)abilituju pošto su i) druge omalova%ile. &sim toga, ideja se ne odba"uje uvek samo +ato što nije prošla nekakvu proveru kvaliteta. 5ašta ne donosi bogate plodove svake godine kao rodno drvo. (isa" mora da ubere sve što na njemu +atekne- ponekad previše, ponekad premalo, a ponekad baš ništa. < godinama i+obilja uvek na )ladnom, mra'nom tavanu postoji drveni poslu%avnik koji pisa" s vremena na vreme nervo+no ra+gleda= pa da, dok je on dole naporno radio, ovde na tavanu ko%a na plodovima se nabrala, pojavile se upo+oravaju$e pege, i+bile neo'ekivane sme*e mrlje i vo$e je sagnjilo. !ta sad da I ako verno naslikan predmet da i+gleda kao pravi te)nika koja se 'esto primenjuje u ar)itekturi.
bojana888 radi s njim6 < Floberovom slu'aju, apokrifi ba"aju druga'iju senku. 0ko je najsla*i trenutak %ivota poseta burdelju koja se nije ostvarila, mo%da je najsla*i trenutak pisanja onaj kad mu je pala na pamet ideja +a knjigu koja nikada ne$e da bude napisana, koja nikada ne$e da bude uni%ena kona'nim oblikom, koja nikada ne$e biti i+lo%ena pogledu koji je manje voli od pogleda njenog autora. /aravno, ni objavljena dela sama po sebi nisu nepromenjiva- mo%da bi sada i+gledala druga'ije da je Flober imao vremena i nov"a da dovede u red svoju knji%evnu +aostavštinu.
Bouvard et Pécuchet bili bi +avršeni= Madame Bovar. bi mo%da s>m autor +abranio Hkoliko o+biljno s)vatamo 2istavovu o+loje*enost prema naduvanoj slavi te knjige6 #amo donekle o+biljno.= a L’Education sentimentale bi mo%da imalo druga'iji +avršetak. i Kan je +abele%io ne+adovoljstvo svog prijatelja +bog istorijske neda$e te knjige- samo godinu dana nakon njenog objavljivanja i+bio je fran"uskopruski rat, i 2istavu se u'inilo da bi pruska
k
inva+ija i fran"uski pora+ kod #edana obe+bedili veli'anstvenu, javnu i nepobitnu poentu
e ot
romana 'iji "ilj je bio da do'ara moralni pad jedne genera"ije.
ji g kn
„amisli samo” bele%i i Kan Floberove re'i „kakav bi profit mogao da se i+vu'e i+ neki) doga*aja? Evo jednog i+vrsnog primera. Kapitula"ija je potpisana, vojska +arobljena, a "ar sedi +avaljen u uglu svoje velike ko'ije, mra'an i mutnog pogleda= puši "igaretu da bi se pribrao, i mada u njemu sve kipti, on nastoji da i+gleda kao da je ravnodušan. <+ njega su njegovi a*utanti i jedan pruski general. #vi $ute i +ure u pod, svako sa svojom mukom. /a jednom raskrš$u povorku presre$e kolona +arobljenika koju predvode ulani na konjima, sa šapkama nakrivljenim +a uši i uperenim kopljima spremnim +a napad. Ko'ija mora da +astane pred tom navalom ljudi koji se kre$u usred oblaka prašine, "rvene od sun'evi) +raka. :judi )odaju vuku$i noge +a sobom i pognuti) ramena. Nar be+voljnim pogledom posmatra tu rulju. Kakva neobi'na smotra jedini"a? 5isli na nekadašnje smotre, na bubnjeve kako bubnjaju, na +astave kako lepršaju, na generale sa +latnim širitima kako mu sabljama odaju po'ast i na svoju gardu kako kli'e- „Uive l’Emereur?”I1 Aedan +arobljenik ga prepo+na i po+dravi, a potom i drugi, i tre$i. I1 Biveo "ar.
bojana888 &djednom jedan +uav i+a*e i+ kolone, stisne pesni"u i vikne- „0, tu li si, )uljo= +bog tebe smo propali?” atim mu deset )iljada ljudi doba"uje pogrde, prete$i maše rukom, pljuje po ko'iji i prola+i pored kao vi)or psovki. Nar ostaje i dalje nepomi'an i ne pušta glasa od sebe, ali u sebi misli- „o su oni isti ljudi koji su se nekad +vali mojom pretorijanskom gardom?” (a, kako ti se 'ini ova s"ena6 (rili'no je mo$na, +ar ne6 ar to ne bi bila i te kako u+budljiva +avršna s"ena mog Uasitan4a? /e mogu da pre%alim što mi je to i+maklo.” reba li da %alimo +a tim neostvarenim +avršetkom6 @ kako da ga pro"enimo6 i Kan je to verovatno prepri'ao u grubim "rtama, a Flober bi pre objavljivanja napisao više ra+li'iti) ver+ija. Aasno je +bog 'ega bi takav kraj romana bio privla'an= bio bi to fortissimo, javni kraj li'ne mane jedne na"ije. 0li, da li je toj knji+i potreban takav +avršetak6 0ko je ve$ obra*ena 1848, da li je potrebna 1876 olje je da se roman okon'a ra+o'aranjem= bolja su gorka prise$anja dvoji"e prijatelja nego i+okrenuta salonska slika.
e ot
k
!to se ti'e sami) apokrifa, )ajde da budemo sistemati'ni.
n ji g k mesto? Aer, ti si napravila ogromnu pukotinu u +idu moje eg+isten"ije.” 2istav piše ove re'i u 1. 2utobio#rafi4a! „Aednog dana, ako budem pisao memoare jedinu stvar koju $u napisati kako valja, ako se ikada latim tog posla ti $eš u njima imati svoje mesto, i to kakvo
jednom od svoji) najraniji) pisama :uj+i Kole= i u toku sedmogodišnje prepiske H184I; povremeno pravi alu+ije na planiranu autobiografiju. 0 onda +vani'no najavljuje da odustaje od toga. 0li da li je to ikada i bilo nešto više od projekta +a projekat6 „<$i $eš u moje memoare”, jedna je od prigodni) fra+a literarnog +avo*enja. 5o%ete je uvrstiti u red sli'ni) kao što su- „@gra$eš u mom filmu”, „&vekove'i$u te na platnu”, „Ce$ vidim tvoj vrat od mermera”, itd, itd. . Prevodi! 9e' je pre o i+gubljenim radovima nego o apokrifima u strogom smislu te re'i, ali mo%emo ovde da i) navedemo- a prevod Madame Bovar. i+ pera %ulijet Gerbert, koji je sam autor nadgledao i koji je proglasio „remekdelom”= b prevod koji se pominje u jednom pismu i+ 1844. godine- „(ro'itao sam ;andida dvadeset puta. (reveo sam ga na engleski...” &vo ne +vu'i kao da je re' o školskoj ve%bi, ve$ više kao samonametnuto šegrtovanje. 0ko je suditi po 2istavovom nepou+danom engleskom i+ pisama, u ovom se
bojana888 prevodu pojavljuje dodatna komi'na "rta koju srcinal ne poseduje. Flober nije ta'no +nao ni da prepiše imena engleski) mesta. 2odine 18, +apisuju$i belešku o „5intonovim obojenim "repovima” i+ mu+eja u #aut Kensingtonu, pretvara ime mesta 8to6e3uon3Trent u 8tro6e3
uon3Trent! ;. Beletristi6a! &va grupa apokrifa sastoji se od velikog broja mladala'ki) dela, korisni) uglavnom psi)obiografima. 0li knjige koje neki pisa" ne uspeva da napiše u ranoj mladosti druga'ije su prirode od knjiga koje ne uspeva da napiše onda kad je ve$ postao pisa". o su nepostoje$e knjige +a koje mora da preu+me odgovornost. 2odine 18I, dok je boravio u Egiptu, Flober dva dana provodi u ra+mišljanju o %ivotu 5i"erinusa, pobo%nog kralja i+ 'etvrte dinastije, kome se pripisuje +asluga da je ponovo otvorio )ramove koje su +atvorili njegovi pret)odni"i. < pismu ujeu, me*utim, romanopisa" mnogo grublje karakteri+uje tu osobu, kao „kralja koji jebe ro*enu k$erku”. 5o%da je Floberovo +animanje pobudilo otkri$e Hili se$anje na njega ritana"a, koji su
k
18;7. godine iskopali kraljev sarkofag i dopremili ga u :ondon6 2istav je mogao da ga
e ot
ra+gleda prilikom posete ritanskom mu+eju 18I1. godine.
ji g kn
(re neki dan i s>m sam pokušao da ga ra+gledam. #arkofag, rekli su mi, ne spada me*u +animljivije mu+ejske eksponate i ne i+la%e se još od 134. godine. @ako se, u vreme kada je bio dopremljen, verovalo da poti'e i+ 'etvrte dinastije kraljeva, kasnije je utvr*eno da poti'e +apravo i+ dvadeset šeste- delovi mumifi"iranog tela u njemu mo%da pripadaju 5i"erinusu, a mo%da i ne. 9a+o'arao sam se, ali mi je i laknulo- šta bi bilo da je Flober nastavio sa tim projektom i da je pomno i savesno opisao kraljevu grobni"u6 r Enid #tarki bi dobila priliku da %igoše još jednu grešku u knji%evnim delima. H5o%da bi trebalo da dodelim i dr #tarki jednu odredni"u u svom d%epnom vodi'u o Floberu= ili bi to delovalo nepotrebno osvetoljubivo6 #lovo # da bude +a #ada ili +a #tarki6 <+gred budi re'eno, rajtvajtov re'nik otr"ani) misli sasvim dobro napreduje. #ve što treba da +nate o Floberu da biste +nali koliko i drugi? Aoš samo nekoliko odredni"a i bi$e gotovo. Ce$ vidim da $e mi slovo V +adati najviše problema. /i u Floberovom :e>ni6u nema ni'ega pod slovom V.
bojana888 2odine 18I. Flober i+ Narigrada najavljuje tri projekta- ,ne nuit de $on 5uanI Hkoji ula+i u fa+u ski"iranja= 2nubis, pri'a o „%eni koja %eli da je pojebe bog”= i „moj flamanski roman o mladoj devoj"i koja umire kao devi"a i misti'arka... u provin"ijskoj varoši"i, u dnu bašte u kojoj rastu kupus i šaš...” < istom tom pismu ujeu, 2istav se %ali na opasnost koja pis"u preti od podrobni) priprema +a projekte- „Dini mi se, na %alost, da ako ovako podrobno se"iraš de"u koja tek treba da se rode, ne$eš se polno u+buditi da i) stvarno +a'neš.” < pre*ašnjim slu'ajevima 2istav se nije dovoljno polno u+budio, iako neki u njegovom tre$em projektu vide blede +ametke romana Madame Bovar. i pripovetke ,n coeur simle! 2odine 18I;. 2istav pravi o+biljne planove +a La sirale, „veli'anstveni, metafi+i'ki, fantasti'ni i psova'ki roman”, 'iji junak %ivi tipi'nim floberovskim dvostrukim %ivotom, sre$an u svojim snovima, a nesre$an u stvarnom %ivotu. aklju'ak je, naravno, da sre$a postoji samo u mašti. 2odine 18I;. o%iveo je „jedan od moji) stari) snova”- roman o vite+ovima. 2istav
k
i+javljuje da je takva +amisao, i posle 0riosta, još uvek ostvariva- dodatni elementi koje $e
e ot
uneti u takvo delo su „strava i ve$a +astupljenost poe+ije”.
ji g kn
2odine 181- „ugo sam +aokupljen romanom o ludilu ili, bolje re'eno, o tome kako 'ovek poludi.” /ekako u to vreme, ili nešto kasnije, bavio se mišlju, kako nas i+veštava i Kan, da napiše roman o po+orištu= sedeo bi u garderobi i bele%io sve što bi mu poveravale isuviše iskrene glumi"e. „#amo je :esa% u Jil Blasu dotakao istinu. Aa $u da je otkrijem u svoj njenoj golotinji jer je nemogu$e +amisliti koliko tu ima komike.” ada je ve$ morao da +na da $e mu +a svaki roman prose'nog obima verovatno biti potrebno pet do sedam godina rada= tako da $e ve$ina projekata koji se kuvaju na sporednoj vatri na kraju nei+be%no da ostanu suvi u lon"ima. < poslednji) dvanaest godina Floberovog %ivota +ati'emo 'etiri glavne ideje +a roman i još jednu, petu intrigantnu ideju, neku vrstu
roman trouvéa.I; a „Garelbeg”, isto'nja'ka pri'a. „a sam mla*i i da imam para, otišao bi) ponovo na &rijent, da i+u'avam savremeni &rijent, podru'je oko #ue"kog kanala. Celika knjiga na tu temu, to je moj davnašnji san. Coleo bi) da do'aram "ivili+ovanog 'oveka koji se pretvara u I Aedna no$ on Buana. I; (rona*eni roman.
bojana888 varvarina i varvarina koji se "ivili+uje, da ra+vijem taj kontrast i+me*u dva sveta koji se na kraju stapaju... 0li, sada je ve$ kasno.” b Knjiga o boju na ermopilu, koju je nameravao da napiše kada +avrši roman
Bouvard et Pécuchet! " 9oman o nekoliko genera"ija jedne porodi"e u 9uanu. d 0ko prepolovite kišnu glistu, i+ glave $e da joj i+raste novi rep= još više i+nena*uje to što $e i+ repa da joj i+raste nova glava.
e ot
k
e :oman trouvé je pronašao !arl :apjer, i+dava' dela Le Aouvelliste de :ouen!I4
n ji g k postavljena je +a 'itateljku "ari"i Evgeniji. 2ovorkalo se da je bila toliko lepa da bi Aednom prilikom +a ve'erom u Kruaseu :apjer je ispri'ao Floberu skandalo+ni %ivot gospo*i"e (. 9o*ena u normandijskoj plemi$koj porodi"i, sa dobrim ve+ama na dvoru,
upropastila i sve"a. < svakom slu'aju bila je dovoljno lepa da upropasti samu sebe- otvorena ve+a sa jednim ofi"irom "arske garde dovela je do toga da je otpuste. Kasnije je postala jedna od kralji"a pariskog polusveta vladaju$i u po+nim godinama sedme de"enije prošlog veka tamnim nali'jem dvora sa koga je bila proterana. okom fran"uskopruskog rata povukla se i+ javnosti Hsa ostalim pripadni"ama svog +anata, a posle toga njena +ve+da je po'ela da tamni. #ro+ala se, navodno, do samog dna prostitu"ije. (a ipak, o)rabruju$e je Hi +a knji%evnost koliko i +a nju što se poka+ala sposobnom da se ponovo i+digne sa dna- postala je +vani'na metresa jednog konji'kog ofi"ira, a pod stare dane i +akonita %ena jednog admirala. Flober je bio oduševljen tom pri'om- „naš li, :apjer, da si mi upravo dao temu +a roman, pandan mojoj Madame Bovar., Madame Bovar. i+ visokog društva. Kakva privla'na I4 9uanski pripoveda'.
bojana888 figura?” &dma) je +apisao tu pri'u i po'eo da vodi beleške na tu temu. 0li roman nikada nije napisao, a beleške nikada nisu prona*ene. #ve te nenapisane knjige bude +nati%elju. (a ipak, one mogu, u i+vesnoj meri, da se dopune, srede, ponovo +amisle. 5ogu da se prou'avaju na univer+itetima. :ukobran je ra+o'arani most= ali, ako +urite u njega dovoljno dugo, mo%ete da ga +amislite kako se prote%e do druge strane Kanala. @sto je i sa ovim obrisima knjiga. 0li šta sa nepro%ivljenim %ivotima6 &ni, mo%da, bude pravu +nati%elju= oni su pravi apokrifi. Termoili umesto romana Bouvard et Pécuchet6 (a dobro, to je još uvek knjiga. 0li, da je s>m 2istav krenuo drugim putem6 :ako je, na kraju krajeva, ne biti pisa". Ce$ina ljudi nisu pis"i, pa šta im fali? Aedan frenolog savetnik +a i+bor +animanja u devetnaestom veku pregledao je jednom prilikom Flobera i rekao mu da je ro*en da bude krotila" divlji) +veri. !to i nije tako daleko od istine. Nitiram još jedanput- „Aa privla'im ludake i %ivotinje.” /ije va%an samo %ivot koji po+najemo. /e samo %ivot koji se uspešno skriva. /e
e ot
k
samo la%i o %ivotu, a u pojedine danas moramo da verujemo. Ca%an je i %ivot koji nije pro%ivljen.
n ji g k devetnaestoj godini sve je uvek tako jednostavno. (ostoji %ivot, a onda postoji i ne%ivot=
„a li $u biti kra lj ili tek svinja6” pita se 2istav u svom Intimnom dnevni6u! <
%ivot ostvareni) ambi"ija ili %ivot svinjskog neuspe)a. rugi pokušavaju da vam predska%u budu$nost, ali im nikad ne poverujete u potpunosti. < to vreme 2istav +apisuje i ovo„(redvi*ali su mi toliko toga- 1 da $u nau'iti da plešem= da $u se o%eniti. Cide$emo mada sumnjam.” /ikada se nije o%enio i nikada nije nau'io da pleše. oliko se odupirao plesu da se ve$ina glavni) junaka u njegovim romanima ponaša sli'no i odbija da pleše. !ta je nau'io umesto toga6
bojana888 pokraj mora. < osamnaestoj uvi*a da neki lu"kasti vetar mora da ga je +abunom oduvao u Fran"usku- ro*en je, tvrdi, da bude "ar Konšinšine, da puši lule duga'ke ; )vati, da ima %ena i 14 de'aka milosnika= a, umesto svega toga, preba'en meteorološkom slu'ajnoš$u na drugi kraj sveta, ostao je sam sa svojom ogromnom, ne+asitom %eljom, u%asnom dosadom i napadima +evanja. < devetnaestoj ra+mišlja da po +avršetku studija prava otputuje u ursku i postane ur'in, ili u !paniju i postane vodi' ma+gi ili u Egipat i postane vodi' kamila. < dvadesetoj još uvek %eli da bude vodi' ma+gi, ali je sada !paniju sveo na 0ndalu+iju. ruga mogu$nost +a karijeru jeste da bude laHHaroneII u /apulju, a pristao bi i da bude ko'ijaš na liniji od /ima do 5arseja. (a ipak, da li je bilo šta od toga nešto posebno6 :ako$a sa kojom danas 'ak i bur%uji putuju po svetu prava je muka +a nekoga ko nosi „osfor u duši”.
e ot
k
< dvadeset 'etvrtoj, neposredno nakon o'eve i sestrine smrti, planira šta $e da radi
n ji g k )irovit 'ovek, tvrdi da je dugo i vrlo oHbil4no ra+mišljao da postane ra+bojnik u #mirni. 0li, u ako mu i majka umre= proda$e sve i nastani$e se u 9imu, #iraku+i ili /apulju. Aoš uvek u dvadeset 'etvrtoj godini, predstavljaju$i se :uj+i Kole kao beskrajno
najmanju ruku, „jednog dana $u oti$i da %ivim daleko odavde, da se više nikad ne 'uje ništa o meni”. 5o%da se :uj+a nije baš ra+veselila karijerom otomanskog ra+bojnika, jer se javlja i fanta+ija o porodi'nom %ivotu. Kad bi samo on bio slobodan, napustio bi Kruase i došao da %ivi sa njom u (ari+u. amišlja nji)ov +ajedni'ki %ivot, brak, kako bi bilo lepo %iveti u u+ajamnoj ljubavi i stalnom dru%enju. amišlja kako bi imali dete= +amišlja kako bi :uj+a umrla i kako bi se on bri%no starao +a siro'e koje je ostalo be+ majke Hne +namo, na %alost, :uj+in odgovor na ovaj njegov u+let mašte. Eg+oti'na privla'nost porodi'nog %ivota, me*utim, nije dugo trajala. < roku od mese" dana glagolsko vreme se +gušnjava. „Dini mi se da bismo, u slu'aju da sam ti postao mu%, bili sre$ni +ajedno. (osle tog perioda sre$e po'eli bismo da mr+imo jedno drugo. o je normalno.” &d :uj+e se o'ekuje da bude +a)valna 2istavu na njegovoj dalekovidosti koja ju je poštedela takvog ne+adovoljavaju$eg %ivot. II (rosjak, skitn i"a.
bojana888 ato, umesto toga, još uvek u dvadeset 'etvrtoj godini, 2istav sa i Kanom sedi nad kartom sveta i planira 'udovišno putovanje po 0+iji. (utovanje je trebalo da traje šest godina i da košta, prema nji)ovoj gruboj pro"eni, tri miliona šesto )iljada i još nešto malo franaka. < dvadeset petoj %eli da postane braman- +anose ga nji)ovi misti'ni plesovi, duga kosa, li"a sa koji) se "edi sveti masla". vani'no se odri'e %elje da postane kamaldolit,
I
ra+bojnik ili ur'in. „#ada )o$u da budem ili braman ili ništa što bi bilo jednostavnije.” (a )ajde, ne budi ništa, +a)teva %ivot. :ako je biti svinja. < dvadeset devetoj, inspirisan Gumboltom, %eli da napusti sve i otputuje u Au%nu 0meriku, u savanu, da se nikada više ne 'uje +a njega. < tridesetoj mo+ga kao što je 'inio 'itavog %ivota o svojim pre*ašnjim inkarna"ijama, o apokrifnim ili metempsi)oti'kim %ivotima u +animljivijim vremenima :uja V@C, /erona i (erikla. < jednu od pre*ašnji) inkarna"ija 'vrsto je ube*en- bio je, u doba 9imskog Narstva, vo*a trupe putuju$i) komedijanata, jedan od oni) ugursu+a koji su
ek t umetnika. H/a taj pre*ašnji %ivot podsetilo ga jeo 'itanje (lautovi) komedija- one su u njemu probudile le frisson histori%ue. &vde trebaj i g isto tako da pomenemo i 2istavove apokrifne pretke- voleo je da tvrdi da u njegovim venama k n te'e indijanska krv. Dini se da to u njegovom kupovali %ene na #i"iliji i stvarali od nji) glumi"e, gruba mešavina u'itelja, svodnika i I7
slu'aju nije sasvim ta'no, iako je jedan od njegovi) predaka u sedamnaestom veku +aista emigrirao u Kanadu i postao lova" na dabrove. Aoš uvek u tridesetoj, planira jedan verovatniji %ivot, ali se i on poka+uje kao ne%ivot. &n i uje igraju se +amišljaju$i kakvi $e biti kad ostare, kao šti$eni"i nekog pri)vatilišta +a nei+le'ive bolesnike- star"i koji metu uli"e i tru$aju o sre$nim vremenima kada su bili tridesetogodišnja"i i kada su peša'ili "elim putem do :a 9oš2ijona. /i jedan ni drugi nisu do%iveli senilnost kojoj su se rugali- uje je umro u 'etrdeset osmoj godini, a Flober u pedeset osmoj. < trideset prvoj ka%e :uj+i da ovo je parente+a jedne )ipote+e ukoliko bi ikada imao sina, pri'injavalo bi mu veliko +adovoljstvo da mu pribavlja %ene. I osonogi 'lan benediktanskog pustinjskog reda. I7 @storijska dr)tavi"a.
bojana888 @sto tako u trideset prvoj godini piše :uj+i o svom kratkom, netipi'nom otpadništvu%elji da se okane knji%evnosti. o$i $e da %ivi sa njom, u njoj, s glavom me*u njenim dojkama= do+logrdilo mu je, ka%e, da masturbira tu svoju glavu da bi i+ nje "edio re'eni"e. 0li ova maštarija je pra+na pri'a- i+re'ena je u prošlom vremenu, kao nešto što je 2istav, u trenutku slabosti, na'as pomislio da uradi. 9adije bi ipak dr%ao glavu u svojim vlastitim rukama nego me*u :uj+inim dojkama. < trideset drugoj poverava :uj+i na koji je na'in proveo mnoge 'asove u %ivotu+amišljaju$i šta bi sve uradio kada bi +ara*ivao milion franaka godišnje. < takvim sanjarenjima sluge bi mu na+uvale "ipele opto'ene dijamantima= osluškivao bi r+anje konja upregnuti) u ko'ije, na 'ijoj bi raskošnosti i Engleska pukla od +avisti= prire*ivao bi bankete na kojima bi se jele ostrige, a svoje odaje +a ru'avanje okru%io bi +asadima ras"vetalog jasmina i+ koji) bi i+letale +ebe. 0li to, o milion franaka godišnje, bila je jeftina sanjarija. i Kan i+veštava o 2istavovim planovima +a „provod jedne +ime u (ari+u” ekstravagantnost
k
koja bi obu)vatila raskoš 9imskog Narstva, prefinjenost renesanse i 'arobne pri+ore i+
e ot
il4adu i 4edne noći! (rovod jedne +ime u (ari+u imao bi paprenu "enu koja bi i+ašla na
n ji g k mu je glava u obla"ima, da %ivi u +latnim snovima. a navika bila je jedan od ra+loga što mu
dvanaest miliona franaka „najviše”. i Kan je dodao opštu napomenu da „kada bi ga spopale te sanjarije, gotovo bi se uko'io podse$aju$i na u%ivao"a opijuma u transu. @+gledalo bi da je teško padao kontinuiran rad.” < trideset petoj otkriva svoj „tajni san”- da kupi mali alaHHo na Celikom kanalu u Cene"iji. /ekoliko mese"i kasnije nekretninama u svojoj glavi dodaje i ku$i"u na osforu. Aoš nekoliko mese"i kasnije spremanje da otputuje na @stok, da tamo ostane, da tamo umre. #likar Kamij 9o%ije, koji %ivi u ejrutu, po+iva ga da do*e. 5ogao bi da ode, kao od šale. 5ogao bi, ali ne odla+i. < trideset petoj godini, me*utim, po'inje da odumire taj apokrifni %ivot, ne%ivot. 9a+log je jasan- +apo'eo je stvarni %ivot. 2istav je imao trideset pet godina kada se Madame Bovar. pojavila kao knjiga. Fanta+ije mu više nisu potrebne= ili, bolje re'eno, sada se +a)tevaju druga'ije, posebne, prakti'ne fanta+ije. a svet, igra$e ulogu pustinjaka i+ Kruasea= +a svoje prijatelje u (ari+u, igra$e ulogu salonskog idiota= +a Bor% #andovu, igra$e vele'asnog o"a Krišara, pomodnog je+uitu koji u%iva da sluša ispovesti %ena i+ visokog
bojana888 društva= +a svoj intimni krug prijatelja, igra$e ulogu svetog (olikarpa, opskurnog biskupa i+ #mirne koji je postao sveta" u poslednji 'as, u svojoj devedeset petoj godini, i koji je pret)odio Floberu time što je +a'epio uši i u+viknuo- „&, o%e? < koje si mi ovo doba dosudio da se rodim?” 0li ovi identiteti nisu više mra'ni alibiji kojima se pou+dano mo%e ute$i= to su tek igra'ke, alternativni %ivoti objavljeni sa do+volom proslavljenog pis"a. /e be%i u #mirnu da postane ra+bojnik= umesto toga, pri+iva drago"enog biskupa i+ #mirne da %ivi u njegovoj ko%i. /ije postao krotila" divlji) +veri, ve$ krotila" divlji) %ivota. (a"ifika"ija apokrifa je potpuna- mo%e se po'eti sa pisanjem.
e ot ji g kn
k
bojana888
1.
!ptu%ba
!ta nas to nagoni da sa+namo ono najgore6 a li to što nam dosadi da +namo ono najbolje6 a li rado+nalost uvek radi protiv vlastiti) interesa6 @li je jednostavno %elja da se sa+na ono najgore omiljena nastranost ljubavi6 a neke, ova rado+nalost deluje kao kakva kobna fanta+ija. Aednom sam imao pa"ijenta, uglednog 'inovnika be+ mašte, koji mi je pri+nao da dok vodi ljubav sa svojom
e ot
k
%enom voli da ju +amišlja kako se us)i$eno ispru%ila pod nekim kršnim vite+om, ugla*enim mornarom, %iva)nim patuljkom. !okiraj me, +aprepasti me, +a)teva fanta+ija? a druge, ona
ji g kn
deluje kao stvarna potraga. (o+navao sam parove koji se ponose u+ajamnim nepristojnim ponašanjem- svako udovoljava ludostima svog partnera, njegovoj sujeti ili slabosti. Demu ti ljudi u stvari te%e6 /e'emu, o'igledno, što se nala+i s druge strane onoga što tra%e. 5o%da nekoj kona'noj potvrdi da je i sama ljudska vrsta neiskorenjivo pokvarena, da je %ivot +aista samo %ivopisna no$na mora u glavi idiota6 Coleo sam Elen i %eleo sam da sa+nam ono najgore. /ikad je nisam provo"irao= bio sam opre+an i su+dr%an, kakav sam i ina'e= nisam je 'ak ni +apitao= ali %eleo sam da sa+nam ono najgore. Elen mi nikad nije u+vratila istom pa%njom. io sam joj drag automatski bi rekla, kao da o tome ne vredi ni raspravljati, da me voli ali je bespogovorno mislila sve najbolje o meni. < tome je ra+lika. &na nikada nije tragala +a onom pomi'nom pregradom koja otvara tajnu odaju sr"a, odaju u kojoj se 'uvaju uspomene i leševi. (onekad 'ovek na*e tu pregradu, ali se ona ne otvori= ponekad se i otvori, ali ne +atekne ništa drugo do mišjeg kostura. 0li barem je pogledao. < tome je stvarna ra+lika me*u ljudima- ljudi se ne dele na one koji imaju tajne i na one koji i) nemaju, ve$ na one koji %ele da sa+naju sve i na one koji
bojana888 to ne %ele. 9ekao bi) da je ovo traganje +nak ljubavi. #li'no je i sa knjigama. /e sasvim isto, naravno Hnikad nije sasvim isto, ali sli'no. 0ko baš u%ivate u delu nekog pis"a, ako rado otvarate strani"u, a ne smeta vam što vas prekidaju u 'itanju, onda se mo%e re$i da gajite naklonost prema tom autoru be+ otklona. obar momak, ka%ete. Dovek na svom mestu. (ri'a se da je podavio 'itav odred mladi) i+vi*a'a i na)ranio njima jato šarana6 5a kakvi, siguran sam da nije= 'ovek na svom mestu, dobar momak. 0li, ako volite nekog pis"a, ako se )ranite plodovima njegove inteligen"ije, ako %elite da tragate +a njim i da ga prona*ete uprkos i+ri'itim +abranama onda nije mogu$e da sa+nate previše. ragate i +a njegovim poro"ima. &dred mladi) i+vi*a'a, je li6 ilo i) je dvadeset sedmoro ili dvadeset osmoro6 0 od nji)ovi) marama je sašio šareni kilt6 0 da li je istina da je, dok je išao na gubilište, re"itovao odlomke i+ Knjige o Aoni6 @ da je +aveštao svoj ribnjak sa šaranima lokalnom udru%enju mladi) i+vi*a'a6 0li, evo u 'emu je ra+lika. Kad otkrijete ono najgore o ljubavni"i, o %eni bilo da je to
k
neverstvo ili nedostatak ljubavi, ludilo ili sklonost samoubistvu gotovo da vam lakne. Bivot
e ot
je upravo onakav kakav sam i mislio da jeste= )o$emo li da proslavimo ovo ra+o'aranje6 ok
ji g kn
pis"a koga volite instinktivno branite. o je ono što sam pret)odno )teo da ka%em- mo%da je ljubav prema pis"u naj'istiji, najpostojaniji oblik ljubavi. @ +ato ga lakše branite. #tvar je u tome da je šaran ugro%ena vrsta, a svi +naju da je jedina )rana koju šarani jedu, u slu'aju da je +ima bila i+u+etno oštra i da je prole$e sve do svetog 5edarda bilo kišovito, sitno ise"kano meso mladi) i+vi*a'a. /aravno da je +nao da $e +bog toga visiti, ali je isto tako +nao da ljudi nisu ugro%ena vrsta i pro"enio je da su dvadeset sedam Hpomenuli ste dvadeset osam6 mladi) i+vi*a'a i jedan osrednji pisa" Hoduvek je bio preterano skroman kad je re' o vlastitom talentu be+na'ajna "ena +a opstanak 'itave jedne riblje vrste. (osmatrajmo stvari dugoro'noda li nam je +aista neop)odno toliko mladi) i+vi*a'a6 &ni bi samo porasli i postali skauti. 0 ako ste još +aglibili u sentimentalnosti, posmatrajte to na ovaj na'in- pri)od od ula+ni"a napla$eni) od posetila"a ribnjaka ve$ je omogu$io skautima da i+grade i renoviraju nekoliko "rkveni) +grada u tom kraju. (a, po'nite. (ro'itajte tu seratorsku optu%bu. #vakako sam je o'ekivao. 0li ne +aboravite ovo- 2istav je ve$ sedeo na optu%eni'koj klupi. @+ koliko ta'aka se ovoga puta sastoji ta vaša optu%ba6
bojana888 1. MrHeo 4e >ove>anstvo! (a da, naravno.
k
Floberu što je na to gledao malo druga'ije. &'igledno je da $emo o ovome morati malo du%e
e ot
da raspravljamo. 0li dopustite mi prvo da navedem re'i jednog od vaši) mudra"a dvadesetog
ji g kn
stole$a Frojda. #vakako ne, slo%i$ete se sa mnom, nekoga ko tera vodu na moju vodeni"u. Go$ete li da 'ujete kako je on pro"enio ljudsku vrstu deset godina pre nego što je umro6 „uboko u sr"u ne mogu a da ne mislim da moji bli%nji, u+ nekoliko 'asni) i+u+etaka, ništa ne vrede.” o su re'i 'oveka +a koga je ve$ina ljudi u ve$em delu ovog stole$a verovala da najbolje ra+ume ljudsko sr"e. &vo vas malo +bunjuje, +ar ne6 0li, molim, vreme je da budete malo odre*eniji. . MrHeo 4e demo6rati4u!
La democrasserie, kao što je napisao u jednom pismu enu. !ta vam se više svi*a demokenjanje ili demokreteni+am6 @li mo%da demosreteni+am6 @stina je da demokratija nije mogla da ga impresionira. @+ 'ega ne smete da +aklju'ite da je više voleo tiraniju, ili apsolutisti'ku monar)iju, ili birokratski totalitari+am, ili anar)iju, ili nešto deseto. /jegov najdra%i tip vlasti bio je kineski mandarinat, iako je bio spreman da pri+na da su vrlo mali i+gledi da $e tako nešto ikad biti primenjeno u Fran"uskoj. Cama se 'ini da bi mandarinat bio korak una+ad6 0li, ako Colteru opraštate što se oduševljavao prosve$enom monar)ijom, +ašto
bojana888 ne biste oprostili i Floberu što se jedan vek posle njega oduševljava prosve$enom oligar)ijom6 &n se barem nije +anosio detinjastom fanta+ijom neki) literata da su pis"i sposobniji nego iko drugi da upravljaju svetom. 2lavna stvar je u ovome- Flober je smatrao da je demokratija samo jedna etapa u istoriji vladanja svetom. @ smatrao je da je posredi naša tipi'na taština kada verujemo da je demokratija najbolji i najdostojniji na'in vladanja ljudima. &n je verovao ili, bolje re'eno, nije propustio da uo'i da 'ove'anstvo neprestano evoluira, pa da evoluiraju i njegove društvene forme- „emokratija nije poslednja re' 'ove'anstva, kao što to nije bilo ni robovlasništvo, ni feudali+am, ni monar)ija.” vrdio je da je najbolji oblik vlasti onaj koji odumire, jer to +na'i da ustupa mesto ne'em drugom. ;. Ai4e verovao u ro#res! < Floberovu odbranu navodim samo primer dvadesetog veka. 4. Ai4e bio dovol4no Hainteresovan Ha oliti6u!
e ot
k
/ije bio „dovoljno” +ainteresovan6 (ri+najete, ipak, da je bio +ainteresovan. Go$ete
n ji g k koji) $u prvu navesti kur+ivom, jer mi se 'ini da je to vaš omiljeni na'in i+ra%avanja.
da ka%ete, onako i+okola, da mu se nije svi*alo ono što je video Hta'no, a da je video više, mo%da bi se priklonio vašem vi*enju ti) stvari Hneta'no. Gteo bi) da istaknem dve stvari, od
;n4iu4e oliti6u1 a ne obrnuto! &vo mišljenje nije u modi, ni me*u pis"ima ni me*u politi'arima, ali valjda $ete mi oprostiti. 9omanopis"i koji do%ivljavaju svoje pisanje kao sredstvo politike, 'ini mi se da sro+avaju pisanje i blesavo veli'aju politiku. /e, ne ka%em da im treba +abraniti da +astupaju svoja politi'ka uverenja ili da daju politi'ke i+jave. Ka%em samo da bi trebalo da taj deo svoga rada smatraju %urnali+mom. (isa" koji misli da je roman najdelotvorniji na'in u'estvovanja u politi'kom %ivotu obi'no je loš romanopisa", loš novinar i loš politi'ar. i Kan je pomno pratio politi'ka dešavanja, Flober sporadi'no. !ta vam se od toga više dopada6 &no prvo. 0 koji je od nji) dvoji"e bio bolji pisa"6 &vaj drugi. 0 kakva su im bila politi'ka uverenja6 i Kan je postao letargi'ni meliorista= Flober je ostao „vatreni liberal”. @+nena*eni ste6 0li, 'ak i da je Flober smatrao sebe +a letargi'nog melioristu, ja bi) ostao pri svome- kakva je to neobi'na taština od sadašnjosti kada o'ekuje da joj se prošlost
bojana888 ulaguje? #adašnjost se osvr$e na neku veliku li'nost raniji) vekova i propituje- „Ae li bio na našoj strani6 Ae li bio ispravan6” Kakav nedostatak samopou+danja sadašnjost %eli oboje, i da se pokroviteljski odnosi prema prošlosti presu*uju$i o njenoj politi'koj pri)vatljivosti, a isto tako %eli i da joj prošlost laska, da je tapše po ramenu i ka%e joj da samo tako nastavi svoj plemeniti posao. 0ko je to ono na šta ste mislili kada ste rekli da Monsieur Flober nije „bio dovoljno +ainteresovan” +a politiku, onda, bojim se, moj klijent mora da pri+na krivi"u. I. Bio 4e rotiv Paris6e 6omune! (a, ono što sam pret)odno rekao delom je odgovor i na ovu ta'ku optu%be. 0li treba u+eti u ob+ir i ovu neverovatnu karakternu slabost mog klijenta- on je generalno bio protiv toga da se ljudi me*usobno ubijaju. /a+ovite to preosetljivoš$u, ali on to +aista nije odobravao. 5oram da pri+nam da on sam nije nikada nikog ubio= u stvari, nije 'ak ni pokušao. &be$ava da $e se popraviti. . Ai4e bio atriota!
e ot
k
opustite mi da se malo nasmejem. Ga. #ada je ve$ bolje. 5islio sam da je u
n ji g k da ka%em6 ana . septembra 187. Flober je kupio sebi pištolj= u Kruaseu je, iš'ekuju$i
današnje vreme patrioti+am nešto loše. 5islio sam da bismo svi radije i+dali +emlju nego prijatelje. ar nije tako6 ar su se stvari ponovo okrenule naglav"e6 !ta se od mene o'ekuje dola+ak (rusa, uve%bavao svoju dru%inu odrpana"a= vodio i) u no$ne patrole= rekao im da pu"aju u njega ako pokuša da pobegne. Kada su (rusi kona'no stigli, nije mogao da u'ini ništa pametnije nego da pa+i na svoju ostarelu majku. 5o%da je mogao da se prijavi nekoj sanitetskoj jedini"i, ali pitanje je da li bi se oni oduševili da prime 48godišnjeg sifilisti'ara sklonog epilepsiji i be+ ikakvog vojnog iskustva osim onog koje je stekao pu"aju$i na divlje %ivotinje u pustinji... 7. ,bi4ao 4e divl4e
bojana888 je bio više Kine+ nego Fran"u+- da se rodio u (ekingu, on bi, be+ sumnje, ra+o'arao i tamošnje vatrene patriote. /ajve$i patrioti+am je otvoreno re$i svojoj +emlji da se ponaša ne'asno, glupo, ru%no. (isa" mora da bude univer+alan u saose$anju, a po svojoj prirodi i+opštenik- samo u tom slu'aju mo%e jasno da sagleda stvari. Flober je uvek bio na strani manjine, na strani „beduina, jeretika, filo+ofa, pustinjaka, pesnika”. 2odine 187. 'etrdeset troje Nigana postavilo je svoje šatore na Kur la 9eno u 9uanu i navuklo na sebe veliku mr%nju stanovnika toga grada. Flober je bio oduševljen nji)ovim prisustvom i potpomagao i) je nov'ano. Ci be+ sumnje %elite da ga +bog toga potapšete po ramenu. a je +nao da $e mu budu$nost odobravati, verovatno bi sa'uvao nova" +a sebe. 8. Ai4e se u6l4u>io u
k
formulisana. !ta podra+umevate pod %ivotom6 (olitiku6 o smo ve$ raš'istili. Emo"ionalni
e ot
%ivot6 a)valjuju$i svojoj porodi"i, prijateljima i ljubavni"ama, 2istav je upo+nao sve
ji g kn
stani"e na raskrš$u. 5o%da mislite na brak6 Dudna optu%ba, iako nije nova. a li o%enjeni pis"i pišu bolje romane od neo%enjeni). a li su oni koji imaju de"u bolji pis"i od oni) koji i) nemaju6 Coleo bi) da vidim vaše statisti'ke podatke o tome. /ajbolji %ivot +a pis"a je onaj koji mu omogu$uje da napiše najbolje knjige koje mo%e. a li smo sigurni da je naš sud po ovom pitanju bolji od njegovog6 Flober je bio „anga%ovaniji”, da se poslu%im vašim i+ra+om, od mnogi) drugi)- u pore*enju s njim Genri %ejms je %iveo kao 'asna sestra. Flober je mo%da pokušavao da %ivi u kuli od slonove kosti... 8 a Po6ušavao 4e da
bojana888 strane, ne pišu i) ni tre+venja"i. 5o%da je to on s>m najbolje i+ra+io kada je rekao da pisa" mora da +aga+i u %ivot kao što ula+i u more, ali samo do pupka. rugo, kada se 'itao"i %ale na %ivote pisa"a te +ašto nije uradio ovo= te +ašto se nije oglasio u novinama protiv toga i toga= te +ašto se nije više uklju'io u društveni %ivot6 +ar oni tada, u stvari, ne postavljaju jedno obi'nije i sujetnije pitanje- +ašto on ne li'i više na nji)6 0li, da je pisa" sli'niji 'itao"u, bio bi 'itala", a ne pisa"- to je barem jasno kao dan. re$e, u 'emu je oštri"a optu%be barem što se knjiga ti'e6 #vakako da %al što se Flober nije u ve$oj meri uklju'io u %ivot ne ra+otkriva samo filantropsku brigu +a njegovo dobro- da je samo stari 2istav imao %enu i klin"e, ne bi tako "rno gledao na sve6 a se samo po+abavio politikom, ili dobrotvornim radom, ili da je postao 'lan odbora svoje bivše škole, ne bi ostao onako povu'en6 Cerovatno mislite da postoje greške u njegovim knjigama koje bi se mogle ispraviti promenama u piš'evom %ivotu. 0ko je tako, onda mislim da je na vama da navedete te greške. !to se mene ti'e, mislim da, na primer, sli"i provin"ijski) naravi u
k
romanu Madame Bovar. ne nedostaje neki odre*eni aspekt koji bi se mogao obraditi samo da
e ot
se autor svake ve'eri ku"ao kriglama jabukovog piva sa nekom kostobolnom normandijskom
ber#ere!I8 3. Bio 4e esimista!
ji g kn
0)a. (o'injem da s)vatam na šta "iljate. Coleli biste da su njegove knjige malo veselije, malo... kako biste vi ono rekli, da više isti'u lepe strane %ivota6 Kakvo neobi'no s)vatanje knji%evnosti? a niste mo%da doktorirali u ukureštu6 /isam +nao da 'ovek treba da brani pis"e +bog toga što su pesimisti. o prvi put 'ujem. Aa na to ne pristajem. Flober je rekao- „i nas oHitivnim vrednostima! #ada igrate otvorenim kartama. ako se, dakle, sudi o našim pis"ima na osnovu nji)ovi) „po+itivni) vrednosti”6 E pa, moram nakratko da pri)vatim vašu igru be+ toga na sudu ne ide. <+mite samo sva su*enja +bog ops"enosti u knji%evnim delima, od
Madame
Bovar. do L4ubavni6a ledi Veterli, odbrana uvek mora da pri)vati i+vesnu igru, da pristane I8 (astiri"a, 'obani"a.
bojana888 na nju. /eko bi to mogao na+vati takti'kim li"emerjem. Ha li ova knjiga navodi na seks6 /e, 'asni sude, smatramo da ona više emeti'ki, a ne mimeti'ki, deluje na 'itao"a. a li ova knjiga podsti'e preljubu6 /e, 'asni sude, pogledajte samo kako je ta bedna grešni"a, koja se nebrojeno mnogo puta odaje bludnom u%ivanju, na kraju ka%njena. a li ta knjiga potkopava institu"iju braka6 /e, 'asni sude, ona do'arava r*av i be+nade%an brak tako da 'itao"i mogu da nau'e da $e samo poštovanjem )riš'anski) na'ela nji)ov brak biti sre$an. a li je ta knjiga bogo)ulna6 /e, 'asni sude, piš'eve misli su 'iste. /aravno da je takva odbrana na sudu bila uvek uspešna= ali ponekad ose$am i+vesnu gor'inu +ato što niko od branila"a, kada je +astupao istinski vredno knji%evno delo, nije +asnovao odbranu na obi'nom prkosu. Ha li ova knjiga navodi na seks6 Dasni sude, mi se baš nadamo da navodi. a li podsti'e preljubu i potkopava brak6 /ego šta, 'asni sude, to je uravo ono što je moj klijent %eleo da postigne. a li je ova knjiga bogo)ulna6 a ime oga, 'asni sude, stvar je jasna kao ona krpa oko bokova na raspe$u. (ostavimo stvari ovako, 'asni sude- moj klijent smatra da ve$ina vrednosti u društvu u kome %ivi +audara do neba, i on se nada da $e ovom knjigom unaprediti
e ot
k
ra+vrat, masturba"iju, preljubu, kamenovanje popova i, kad smo ve$ privukli vašu pa%nju,
n ji g k posledi"ama= u'i vas, poput 5ontenja, da spavate na jastuku sumnje= u'i vas da ra+la%ete 'asni sude, vešanje podmitljivi) sudija +a uši. &dbrana je rekla svoje. akle, ukratko- Flober vas u'i da pogledate istini u o'i i da ne %murite pred njenim stvarnost na sastavne delove i da uo'avate da je (riroda uvek mešavina %anrova= u'i vas najta'nijoj upotrebi je+ika= u'i vas da ne pristupate knji+i u potra+i +a moralnim ili so"ijalnim tabletama knji%evnost nije farmakopeja= u'i vas da su od svega najva%niji @stina, :epota, &se$anje i #til. 0 ako prou'avate njegov privatni %ivot, u'i vas )rabrosti, stoi"i+mu, prijateljstvu= u'i vas koliko je va%na inteligen"ija, skepti"i+am i du)ovitost= koliko je ispra+an jeftini patrioti+am= koliko vredi sposobnost da %iviš sam u svojoj sobi= u'i vas da pre+irete li"emerje= da ne verujete demago+ima= da treba otvoreno govoriti. a li volite da se na ovakav na'in govori o pis"ima Hja li'no baš ne marim +a takvim opisima6 a li vam je to dovoljno6 o je +asad sve- 'ini mi se da sam malo +bunio svog klijenta. 11. Bio 4e sadista! Koješta. 5oj klijent je bio ne%na duša. /avedite mi samo jedan primer i+ njegovog %ivota kada se poneo sadisti'ki, ili uopšte ru%no. 9e$i $u vam koji je bio njegov najru%niji
bojana888 postupak +a koji ja +nam- na jednoj +abavi poneo se prosta'ki prema nekoj %eni be+ pravog povoda. Kada su ga pitali +a ra+log, u+vratio je- „ato što je mogla da po%eli da u*e u moju radnu sobu.” o je najgora stvar +a koju ja +nam o svom klijentu. &sim ako ne ra'unate ono u urskoj kada je )teo da odvede u krevet prostitutku u vreme kad je ve$ imao sifilis. (ri+najem da to baš nije bilo pošteno. 0li nije uspeo= devojka je, poštuju$i mere predostro%nosti svog +anata, +a)tevala od njega da ga pregleda, a kad je on to odbio, samo ga je ispratila. Ditao je e #ada, naravno. 0 koji to obra+ovani fran"uski pisa" pa nije6 @mam utisak da je trenutno vrlo popularan me*u pariskim intelektual"ima. 5oj klijent je rekao bra$i 2onkur da je e #ad „+abavna besmisli"a”. @stina je da je on 'uvao neke gro+ne predmete kao uspomene, da je u%ivao da pri'a je+ive pri'e, da u njegovim ranim delima ima stravi'ni) pasusa. 0li vi tvrdite da je imao „sadovsku” maštu6 apanjen sam. Ci isti'ete- u romanu
8alammb9 ima s"ena šokantnog nasilja. 5oj odgovor glasi- mislite da se nisu odigrale6 a li
k
vi mislite da se anti'ki svet sastojao samo od ru%ini) lati"a, svirke na liri i trbušasti) $upova
e ot
meda +ape'a$eni) medve*om maš$u.
ji g kn
11. a Mno#o 4e
bojana888 5o%da su neki od njegovi) stavova o seksu bili i+ra+ito obojeni njegovim vremenom i klasom kojoj je pripadao= ali ko bi onda u devetnaestom veku bio pošte*en bi'evanja6 &n se barem +alagao +a iskrenost u seksu otud njegova ve$a naklonost +a prostitutke nego +a
#risette!I3 a iskrenost mu je donela više nevolja nego što bi i) imao da je bio li"emeran sa :uj+om Kole, na primer. Kad joj je rekao istinu u li"e, njegove re'i su +vu'ale okrutno. 0li ona je bila prava napast, +ar ne6 Hopustite mi da odgovorim na vlastito pitanje. 5islim da je ona bila prava napast= ona +vu'i kao napast= iako se mora pri+nati da smo 'uli samo 2istavovu ver+iju. 5o%da bi trebalo da neko napiše njenu pri'u- da, +ašto da ne rekonstruišemo ver+iju :uj+e Kole6 5ogao bi) to ja da uradim. a, i )o$u. 0ko smem da primetim, mnoge od vaši) optu%bi mogle bi se verovatno svesti samo na jednu koja glasi- „ $a nas 4e oHnavao1 ne bi nas voleo.” a šta bi mo%da on bio sklon da pri+na krivi"u, ako ni +bog 'ega drugog, a ono da vidi i+ra+ na našim li"ima. 1;. Uerovao 4e u Leotu!
e ot
k
5islim da imam nešto u uvu. i$e da je malo voska. #amo trenutak da stisnem nos i i+duvam ga kro+ bubnu opnu.
n ji g k #vašta pri'ate. ar još mislite da se roman, poput 2alije, deli na tri dela na ideju, 14. Bio 4e osednut stilom!
formu i stil6 0ko je tako, onda 'inite prve boja%ljive korake u literaturu. Go$ete li da 'ujete nekoliko misli o pisanju6 Crlo dobro. Forma nije ogrta' preba'en preko mesa misli Hto staro pore*enje, staro još u Floberovo doba= ona je meso same misli. /e mo%e se +amisliti ideja be+ forme, baš kao ni forma be+ ideje. < umetnosti sve +avisi od i+vo*enja- pri'a o gnjidi mo%e da bude isto tako lepa kao i pri'a o 0leksandru Celikom. 5orate da pišete po diktatu svoji) ose$anja, da budete sigurni da su vam ose$anja iskrena, i da sve drugo oterate do *avola. Kada je sti) dobar, on više ne pripada nijednoj pesni'koj školi. 9e'eni"a u pro+i mora da bude isto tako nepromenjiva kao i sti) u poe+iji. 0ko se pogodi da dobro pišete, bi$ete optu%eni +a nedostatak ideja. #ve su ovo Floberove misli, osim jedne, koja je ujeova. 1I. Ai4e verovao da umetnost ima društvenu fun6ci4u! I3 evojka lošeg materijalnog stanja koju i+dr%avaju stariji muškar"i.
bojana888 /e, nije verovao. &vo je +amaraju$e. „i i+a+ivaš o'aj”, pisala je Bor% #and, „a ja donosim ute)u.” /a šta joj je Flober odgovorio- „/e mogu da promenim o'i.”
e ot ji g kn
2rudnjak.
k
bojana888
11
&er$ija 'uj$e Kole
Dujte sada moju pri'u. a)tevam da me saslušate. Gajde, u+mite me pod ruku, tako, pa da se prošetamo. @mam puno toga da vam pri'am= dopaš$e vam se. @demo kejom, pa preko mosta ne ovog ovde, ve$ onog drugog negde usput mo%emo da svratimo na konjak i da sa'ekamo da se utule petrolejke, a na kraju $emo se vratiti na+ad. o*ite, nije valjda da ste se uplašili6 (a +ašto me onda tako gledate6 5islite da sam opasna6 (a, i to je oblik laskanja
e ot
k
pri)vatam kompliment. @li mo%da... mo%da se plašite onoga što bi) vam mogla reći? 0)a... pa dobro, sada je ionako prekasno. <+eli ste me pod ruku= ne mo%ete me sad tek tako pustiti.
ji g kn
bojana888 'itali Ciktora Ku+ena6 rebalo bi. 5udra glava. Aedini 'ovek koji je +aista ra+umeo (latona. (rijatelj vašeg filo+ofa g. 5ila. 0 +atim, tu su bili ili $e se tek pojaviti 5ise, Cinji, !amfleri. /e )vališem se svojim trofejima= šta mi to treba. 0li, s)vatate šta )o$u da ka%em6 Aa sam bila sve$a, a on je bio no$ni leptir. #okratova ljubavni"a se udostojila da se nasmeši nepo+natom pesniku. Aa samn4e#ov plen, a ne on moj.
k
(radijea, mom'e, tamo $eš uvek na$i neku malu glumi"u koja $e ti postati ljubavni"a i bi$e ti
e ot
još i +a)valna na tome.” @ momak i+ ulu+a, ili (oatjea, ili ordoa, ili 9uana, još uvek
n ji g k doputovala i+ Eksa desetak godina pre toga. (revalila sam dug put, i mogla sam da
potajno uplašen od dugog putovanja +a prestoni"u, ose$a kako mu se glava ispunjava snobi+mom i po%udom. Aa to raHumem, vidite, jer sam i sama bila provin"ijalka. @ ja sam tako prepo+nam tragove putovanja na drugima. 2istav je imao dvadeset 'etiri godine. a mene, godine nisu va%ne= samo je ljubav va%na. /ije mi bilo potrebno da 2istav u*e u moj %ivot. a sam baš tra%ila ljubavnika pri+najem da materijalno stanje mog mu%a nije tada bilo najsjajnije, a moje prijateljstvo sa filo+ofom bilo je u to vreme malo poreme$eno ne bi) i+abrala 2istava. 0li ja ne trpim debele bankare. &sim toga, 'ovek ne gleda i ne bira, +ar nije tako6 &n je i+abran +a ljubav tajnim glasanjem kome nema prigovora. /e "rvenim +bog ra+like u godinama6 0 i +ašto bi)6 Ci muškar"i ste takvi komformisti u ljubavi, takvi provin"ijal"i u maštanju= +ato moramo da vam laskamo, da vas bodrimo sitnim la%ima. akle- ja sam imala trideset pet, a 2istav dvadeset 'etiri godine. o su 'injeni"e, a sada nastavljam dalje. 0li, mo%da vi ne %elite da nastavim dalje= u tom slu'aju, odgovori$u na vaša nei+govorena pitanja. 0ko %elite da ispitate mentalno stanje para koji
bojana888 stupa u takvu ve+u, onda nema potrebe da ispitujete moje stanje. Ce$ 2istavovo. ašto6 /aveš$u vam nekoliko podataka. 9o*ena sam 181. godine, u septembru, petnaestog u mese"u. #e$ate se valjda 2istavo ve Mme !le+inger, %ene koja je prva ostavila o%iljke na njegovom pubertetskom sr"u, %ene sa kojom je sve unapred bilo osu*eno na propast i be+nade%no, %ene kojom se potajno )valisao, %ene radi koje je +a+idao svoje sr"e Ha vi nas %ene optu%ujete +a ispra+nu romantiku6. E pa, ta ista Mme !le+inger, slu'ajno to +nam, tako*e je ro*ena 181. godine, i to isto u septembru. &sam dana posle mene, da budem pre"i+na, dvadeset i tre$eg. #)vatate6 2ledate me na na'in koji dobro po+najem. (retpostavljam da %elite da vam ka%em kakav je 2istav bio ljubavnik6 5uškar"i, dobro to +nam, govore o tim stvarima po%udno i pomalo pre+irno= to im do*e kao da opisuju poslednji obrok koji su u+eli, jelo pojelo. ako su ravnodušni. Bene nisu takve= ili barem detalji, slabosti na kojima se u pripovedanju +adr%avaju retko kada su fi+i'ke prirode, u kojima muškar"i najviše u%ivaju. 5i tragamo +a
k
+nakovima koji nam govore o karakteru dobrom ili lošem. 5uškar"i tragaju samo +a
e ot
+nakovima koji im laskaju. ako su strašno sujetni u krevetu, mnogo sujetniji od %ena. @+van
ji g kn
kreveta polovi se bolje sla%u, pri+najem. &dgovori$u vam malo slobodnije, +ato što ste vi to što jeste i +ato što je re' o 2istavu. &n je uvek dr%ao predavanja ljudima, pri'ao im o iskrenosti umetnika, o potrebi da ne govore kao bur%uji. (a dobro, ako malo i +avmem pokriva', sam je tome kriv. io je vatren, moj 2istav. /ikada nije bilo lako og sveti +na nagovoriti ga da se sastanemo= ali kada bi jednom stigao... Kakve god da smo bojeve vodili, nijedan od nji) nije vo*en pod okriljem no$i. ada, grlili smo se obasjani svetloš$u munje= tada, 'udesna milina isprepletala se sa blagom ra+igranoš$u. 2istav je sa sobom nosio flaši"u sa vodom i+ 5isisipija kojom je, kako je rekao, planirao da krsti moju dojku u +nak ljubavi. io je sna%an mladi$ i ja sam u%ivala u toj njegovoj sna+i= u jednom pismu koje mi je poslao potpisao se sa „voj divljak i+ 0jerona”. (atio je, naravno, od ve'ne +ablude sna%ni) mladi$a da %ene mere strast na osnovu toga koliko puta su u toku jedne no$i obljubljene. (a dobro, do i+vesne grani"e i merimo+ašto da to pori'emo6 @pak nam to laska, +ar ne6 0li, to nije ono presudno, na kraju krajeva.
bojana888 0 posle i+vesnog vremena, sve to dobija neki gotovo vojni'ki pri+vuk. 2istav je na poseban na'in govorio o %enama sa kojima je u%ivao. (risetio bi se tako neke prostitutke i+ Niganske uli"e, koju je 'esto pose$ivao, pa bi mi se po)valio- „@spalio sam u nju pet metaka.” io je to uobi'ajeni na'in i+ra%avanja. 5eni je to bilo vulgarno, ali mu nisam +amerala- oboje smo, +nate, bili umetni"i. 5e*utim, +apamtila sam metaforu. !to više metaka ispališ u nekoga, sve je verovatnije da na kraju bude mrtav. a li je to ono što muškar"i %ele6 a li im je potreban leš kao doka+ muškosti6 ojim se da jeste, a %ene, sa svojom logikom laskanja, ne +aboravljaju da i na vr)un"u u+bu*enja uskliknu- „0), umirem?
k
najslavnija, najpo%eljnija %ena sa kojom je ikada spavao Hako sam i imala suparni"u, bila je to
e ot
jedna 'udna beštija o kojoj $u vam pri'ati kasnije. (onekad je, naravno, imao tremu suo'en
n ji g k studentsko društvo, tako sam mislila. #odalitet potvr*en sodomijom. /e, mo%da ipak nije u
sa mojom lepotom= a ponekad je be+ra+lo%no bio +adovoljan samim sobom. #)vatala sam ga. (re mene tu su bile, naravno, prostitutke, #rissete, pa i prijatelji. Ernest, 0lfred, :uj, 5aks redu= ne +nam ta'no ni s kim, ni kada, ni šta= iako +nam da 2istavu nikada ne bi dosadile
double ententes1 na ra'un la ie! @sto tako +nam da mu nikada nije dosadilo da bulji u mene dok le%im potrbuške. nate, bila sam druga'ija. (rostitutke nisu bile komplikovane= i #rissetes je mogao da se otarasi pla$aju$i im +a nji)ove usluge= muškar"i su opet bili nešto drugo prijateljstvo, ma koliko bilo prisno, ima svoje po+nate grani"e. 0li ljubav6 2ubitak identiteta6 (a nekakvo partnerstvo, nekakva ravnopravnost6 /ije se usu*ivao da ri+ikuje. ila sam jedina %ena koja ga je dovoljno privla'ila= a on me je, i+ stra)a, poni%avao. 5islim da treba da %alimo 2istava. /ekada mi je slao "ve$e. (osebne vrste "ve$a= konven"ionalnost nekonven"ionalnog ljubavnika. Aedanput mi je poslao ru%u.
bojana888 svom vrtu. „(oljubio sam je”, napisao mi je. „#tavi je odma) na usta, a onda +naš ve$ gde...
2dieu! !aljem ti )iljadu poljuba"a. voj od no$i do jutra, od jutra do no$i.” Ko bi odoleo takvim ose$anjima6 (oljubila sam ru%u te no$i, u krevetu, i stavila je tamo gde je po%eleo.
k
a li sam pogrešila što sam nadala onoliku dreku6 ar to nije bila direktna uvreda, pokušaj
e ot
da me poni+i6 @ još mi je rekao, kada sam javno iska+ala svoja ose$anja Hne stidim se svoje
n ji g k sam na poslednjem pismu koje mi je poslao pre svog odlaska.
ljubavi, a i +ašto bi)6 Aa bi) mu i+ra+ila ljubav i u 'ekaoni"i %ele+ni'ke stani"e, ako baš treba, on je meni rekao da ja n4e#a poni%avani. amislite? &drekao me se. ,ltima, napisala
o, naravno, nije bilo njegovo poslednje pismo. Dim je napravio prve korake po onom dosadnom kraju prave$i se da ga +animaju napušteni +amkovi i sive "rkve Htri mese"a?, po'ela sam da mu nedostajem. (o'ela su da pristi%u pisma, i+vinjenja, ispovesti, molbe da mu se javim. &duvek je bio takav. Kada je bio u Kruaseu, sanjario je o vrelom pesku i treperavom /ilu= kada je bio na /ilu, sanjario je o vla%nim maglama i treperavom Kruaseu. < stvari, on nije ni voleo putovanja. Coleo je ideju putovanja, i uspomene na putovanja, ali ne i putovanje samo po sebi. < jednom se sla%em sa i Kanom, koji je +nao da ka%e da je 2istavov najomiljeniji oblik putovanja bilo le%anje na kau'u dok mu kro+ svest prola+e pri+ori vi*eni) predela. 0 što se ti'e onog nji)ovog 'uvenog putovanja po &rijentu, i Kan je Hda, onaj omra%eni i Kan, nepou+dani i Kan tvrdio da je 2istav ve$i deo vremena proveo u stanju obamrlosti. 0li, bilo kako bilo, dok je skitao po onoj turobnoj i +aostaloj pokrajini sa svojim
bojana888 mali"io+nim drugom, 2istav mi je poslao još jedan "vet, koji je ubrao pored !atobrijanovog groba. (isao mi je o mirnom moru kod #en 5oloa, o ljubi'astom nebu, sve%em va+du)u. :ep pri+or, +ar ne6 9omanti'ni grob na stenovitom rtu= velikan koji tamo po'iva glave okrenute prema moru i koji $e slušati )uk plime i oseke 'itavu ve'nost= mladi pisa", u kome se budi genije, kle'i pokraj groba, gleda kako se gubi rumenilo na ve'ernjem nebu, ra+mišlja na na'in na koji mladi ljudi obi'no ra+mišljaju o ve'nosti, o prola+nosti %ivota i o ute)i veli'ine, a onda bere "vet koji i+rasta i+ !atobrijanovog pra)a, i šalje ga svojoj lepoj ljubavni"i u (ari+... ar sam mogla da ostanem ravnodušna na takav postupak6 /aravno da nisam. 0li nisam mogla a da ne primetim da "vet ubran sa groba donosi sa sobom i+vesne odjeke kada se pošalje nekome ko je napisao ultima na pismo koje je nedugo pre toga primio. @sto tako, nisam mogla a da ne primetim da je 2istav poslao pismo i+ (ontorsona, koji je 'etrdeset kilometara udaljen od #en 5oloa. a nije mo%da ubrao taj "vet +a sebe, a onda mu je, posle 'etrdeset kilometara, dojadio6 @li ga je mo%da tako nešto pada mi na pamet samo +ato što sam le%ala u+ 2istavovu +atrovanu dušu ubrao na nekom drugom mestu6 a se nije
e ot
k
tek kasnije dosetio da postupi tako6 Ko mo%e da odoli l’esrit de l’ escalier,; 'ak i u ljubavi6
n ji g k Kruaseu i poni%enja da me tamo ne prime, posle okrutnosti, bola i u%asa svega toga. Ci ste,
Aa sam svo4 "vet onaj koga se me*u mnogima najradije prise$am ubrala tamo gde sam i rekla da sam ga ubrala. < parku dvor"a Cind+or. ilo je to posle moje tragi'ne posete be+ sumnje, 'uli ra+li'ite ver+ije6 0 istina je sasvim jednostavna. 5orala sam da ga vidim. 5orala sam da ra+govaram sa njim. /e mo%ete da odba"ite ljubav kao što odba"ujete fri+era. &n ne bi došao kod mene u (ari+= tako da sam ja otišla kod njega. (utovala sam vo+om Hovaj put dalje od 5antesa do 9uana. &datle sam se 'am"em odve+la ni+vodno do Kruasea= u mojoj duši nada se borila sa stra)om, dok se stari veslar borio sa strujom. #tigli smo do mesta sa koga se pru%a vidik na o'aravaju$u onisku belu ku$u, gra*enu u engleskom stilu= nasmejanu ku$u, kako mi se u'inilo. @skr"ala sam se na obalu= otškrinula sam 'eli'nu kapiju= dalje mi nije bilo do+voljeno. 2istav mi je +abranio da u*em. /ekakva babetina i+ dvorišta me je oterala. 9ekla je da on ne bi da me ovde vidi= udostoji$e se da se vidi sa mnom u )otelu. 5oj Garon me je vratio na+ad 'am"em. 2istav je krenuo parobrodom +a nama. Aoš na re"i nas je prestigao i došao pre u grad. ila je to farsa, ; akasnela misao, reak"ija.
bojana888 bila je to tragedija. &tišli smo u moj )otel. 2ovorila sam nešto, ali me nije slušao. 2ovorila sam mu o našoj mogu$oj sre$i. ajna sre$e je, u+vratio mi je, u tome da si ve$ sre$an. /ije ra+umeo moju muku. agrlio me je tako su+dr%ano da me je poni+io. (osavetovao me je da se udam +a Ciktora Ku+ena. (obegla sam u Englesku. /isam više ni trena mogla da i+dr%im u Fran"uskojprijatelji su me podr%ali u toj nameri. &tišla sam u :ondon. amo su me ljuba+no do'ekali. (redstavljena sam mnogim velikim umovima.
o#rešno6 Ci mi odgovorite.
k
&tišla sam u Cind+or. #e$am se lepe +aobljene kule +arasle u bršljan. !etaju$i se po
e ot
pari"u, ubrala sam jedan ladole% +a 2istava. 5oram da vam ka%em da je on, po pitanju "ve$a,
ji g kn
bio pravi prostak i ne+nali"a. /e u botani'kom smislu verovatno je nau'io sve o njemu u nekom periodu svog %ivota, kao što je nau'io i ve$inu drugi) stvari Hosim što nije upo+nao %ensko sr"e ve$ u simboli'kom smislu. 0 to je tako otmen je+ik, je+ik "ve$a- laskav, ugla*en i pre"i+an. Kada se lepota nekog "veta podudari sa lepotom ose$anja koje treba da prenese... e, onda nastupa prava sre$a koju teško mo%e da nadi*e i poklonjeni rubin. #re$a je još inten+ivnija ako se +na da "vet vene. 0li, pre nego što uvene, mo%da $e on poslati neki drugi "vet... 2istav ništa od toga nije ra+umeo. &n je bio od oni) ljudi koji mo%da, posle mukotrpnog u'enja, nau'e na kraju dve fra+e je+ika "ve$a- da gladiola, kad se nala+i u sredini buketa, brojem svoji) "vetova otkriva sat u koji je randeHvous +aka+an, a da se petunijom javlja da je pismo palo u neprijateljske ruke. &n bi ra+umeo takvu grubu i prakti'nu upotrebu "ve$a. <+mi ovu ru%u Hkao da nije va%no kakve je boje, jer +a pet ra+li'iti) ru%a ima u je+iku "ve$a pet ra+li'iti) +na'enja, stavi je prvo na usta, a onda me*u noge. a takvu %estoku galantnost 2istav je bio sposoban. 0li sigurna sam da ne bi s)vatio +na'enje ladole%a= ili, ako bi se i potrudio, i tada bi pogrešno protuma'io. :adole%om se mogu poslati tri poruke. eli
bojana888 ladole% +na'i- Wašto me iHbe#avaš7 :jubi'asti +na'i- UeHaću se Ha tebe! 0 plavi- Ve6am bol4e
dane! 0 vi sad pogodite koje je boje bio "vet koji sam i+abrala u Cind+orskom parku. a li je on uopšte ra+umeo %ene6 Desto sam imala priliku da posumnjam u to. #va*ali smo se, dobro se se$am, oko one njegove nilske drolje Ku'uk Ganem. 2istav je na svojim putovanjima vodio beleške. (itala sam ga da li mogu da i) pro'itam. &dbio me je, a ja sam ga pitala ponovo, i tako redom. /a kraju mi je ipak do+volio. /isu baš... ugodne, te beleške. &no što je +a 2istava bilo op'injavaju$e na @stoku, meni je i+gledalo nedostojno. /a primer, kurti+ana, skupa kurti+ana koja u svoju ko%u utrljava santalovo ulje da bi ubla%ila odvratni smrad steni"a kojima je oku%ena. a li je to nešto u+višeno, pitam ja vas, da li je to nešto lepo6 a li je to nešto i+vrsno, nešto divno6 @li je to nešto prljavo, odvratno i vulgarno6 0li stvar nije estetske prirode, bar ne u ovom slu'aju. Kad sam i+ra+ila svoje ga*enje, 2istav je to protuma'io kao puku ljubomoru. H(a i bila sam malo ljubomorna ko ne bi bio kada pro'ita intimni dnevnik 'oveka koga voli i s)vati da nema pomena o njemu, a umesto
k
toga u u +ve+de se kuje nekakva drolja puna gamadi6 5o%da je ra+umljivo što je 2istav
e ot
mislio da je re' samo o ljubomori. 0li saslušajte sada njegove argumente, saslušajte kako on
ji g kn
ra+ume %ensko sr"e. /e budi ljubomorna na Ku'uk Ganem, rekao mi je. &na je %ena sa &rijenta= %ena sa &rijenta je mašina= njoj je svaki muškara" isti. &na nije ništa ose$ala prema meni= sigurno me je ve$ i +aboravila= %ivi u +a'aranom krugu pušenja, odla+aka u kupatilo, ma+anja o'ni) kapaka i ispijanja kafe. !to se ti'e njenog fi+i'kog u%ivanja, mora da je ne+natno, jer su joj vrlo rano odstranili onaj famo+ni pupoljak, to središte %enskog u%ivanja. Kakva ute)a? Kakvo olakšanje? 5a ne treba da budem ljubomorna jer ona nije ništa ose$ala? @ taj je 'ovek tvrdio da po+naje ljudsko sr"e? &na je bila osaka$ena mašina, a osim toga ve$ ga je i +aboravila- i ja treba time da se utešim6 akva ratoborna ute)a nagnala me je da još više mislim na tu 'udnu %enu s kojom se spetljao tamo na /ilu. a li smo nas dve mogle da budemo ra+li'itije jedna od druge6 Aa sa apada, ona sa @stoka= ja 'itava, ona osaka$ena= ja sam ra+menila sa 2istavom ono što je najdublje u našim sr"ima, ona je s njim obavila kratkotrajnu fi+i'ku transak"iju= ja samostalna %ena koja se o sebi samoj stara, ona okovano stvorenje +avisno od svoje trgovine sa muškar"ima= ja uredna, doterana i "ivili+ovana, ona prljava, smrdljiva i divlja. 5o%e +a+vu'ati 'udno, ali po'ela sam da se +animam +a nju. :i"e je uvek, be+ sumnje, op'injeno svojim nali'jem. /ekoliko godina
bojana888 kasnije, kada sam putovala po Egiptu, pokušala sam da je prona*em. #vratila sam u Esne). /ašla sam bednu kolibu u kojoj je %ivela, ali nje nije bilo tu. 5o%da je pobegla kad je 'ula da dola+im6 5o%da je i bolje što se nismo srele= li"u ne bi trebalo do+voliti da upo+na svoje nali'je. 2istav je, naravno, svikao da me poni%ava, 'ak i u samom po'etku. /ije mi bilo do+voljeno da mu direktno pišem= morala sam da šaljem svoja pisma preko i Kana. /ije mi bilo do+voljeno da ga posetim u Kruaseu. /ije mi bilo do+voljeno da se upo+nam sa njegovom majkom, iako sam joj, u stvari, bila predstavljena na jednoj raskrsni"i u (ari+u. #lu'ajno +nam da je Mme Flober smatrala da njen sin sramotno postupa sa mnom. (oni%avao me je i na druge na'ine. :agao me je. 2ovorio je ru%no o meni svojim prijateljima. @smejavao je, u sveto ime istine, ve$inu od onoga što sam napisala. (retvarao se da ne +na da sam u%asno siromašna. Gvalisao se 'injeni"om da je u Egiptu +aka'io polnu bolest od neke jeftine kurti+ane. Aavno je predu+eo da mi se vulgarno osveti podruguju$i se u
k
romanu Madame Bovar. pe'atu koji sam mu jednom prilikom poklonila kao +alog ljubavi.
e ot
&n, koji je tvrdio da umetnost treba da bude be+li'na.
ji g kn
a vam ispri'am kako me je sve 2istav poni%avao. /a po'etku naše ljubavi ra+menjivali smo darove sitne predmete, naj'eš$e be+na'ajne same po sebi, ali koji su, 'inilo se, i+ra%avali samu suštinu darodav"a. &n je mese"ima, godinama, pario o'i mojim malim papu'ama koje sam mu poklonila= verujem da i) je u me*uvremenu spalio. Aednom je on meni poslao pritiskiva' +a papire, onaj isti koji se nala+io na njegovom stolu. ila sam duboko dirnuta= 'inilo mi se da je to pravi poklon jednog pis"a drugom pis"u- ono što je nekada pridr%avalo papire sa njegovom pro+om, sada $e pridr%avati moje sti)ove. 5o%da sam to pominjala isuviše 'esto= mo%da sam i+ra+ila svoju +a)valnost isuviše iskreno6 Evo šta mi je 2istav na to rekao- da mu nije %ao što se ratosiljao tog pritiskiva'a jer je nabavio drugi koji mu isto tako dobro slu%i. @ da li %elim da sa+nam odakle mu. 0ko baš %eliš da ka%eš, odgovorila sam mu. /jegov novi pritiskiva', rekao mi je, u stvari je par'e krmenog jarbola tu je napravio pokret široki) ra+me ra koji je njegov ota" porodiljskim kleštima i+vadio i+ +adnji"e nekog starog mornara. 5ornar je nastavio je 2istav kao da je to najbolji vi" koji je 'uo u poslednji) nekoliko godina navodno tvrdio da nema pojma kako je taj komad jarbola dospeo na mesto odakle je i+va*en. 2istav je +aba"io glavu i nasmejao se. &no što ga je
bojana888 najviše +aintrigiralo bilo je kako, u tom slu'aju, uopšte +naju sa kog jarbola poti'e to par'e drveta. ašto me je tako poni%avao6 Cerujem da ra+log nije bio, kao što je to 'est slu'aj u ljubavi, u tome da su one moje osobine koje su ga u po'etku privukle moja %iva)nost, sloboda, ose$anje ravnopravnosti sa muškar"ima na kraju po'ele da mu smetaju. /e, nije u tome bio problem, jer se on 'udno i nepristojno odnosio prema meni još od samog po'etka, 'ak i onda kada je bio naj+aljubljeniji u mene. < svom drugom pismu ve$ mi je napisao„/ikad ne vide) kolevku be+ primisli na grob= pogled na golu %enu nagoni me da +amislim njen kostur.” o ipak nisu bila ose$anja konven"ionalnog ljubavnika. (otomstvo $e se, mo%da, +adovoljiti najlakšim odgovorom- da me je pre+irao +ato što sam pre+ira bila i vredna, a pošto je on bio genije, mora da je bio u pravu. /ije bilo tako= nikada nije tako. &n me se bojao- eto +ašto je bio okrutan prema meni. ojao me se dvojako, na jedan obi'an i na jedan neobi'an na'in. < prvom slu'aju, bojao me se na na'in na koji se
k
mnogi muškar"i boje %ena- +ato što i) nji)ove ljubavni"e Hili %ene ra+umeju. a neke
e ot
muškar"e teško da bi se moglo re$i da su odrasli- oni %ele da i) %ene ra+umeju i +bog toga im
ji g kn
poveravaju sve svoje tajne= a onda, kada i) %ene stvarno ra+umeju, oni i) mr+e +ato što i) ra+umeju. < drugom slu'aju koji je va%niji bojao me se jer se bojao samog sebe. ojao se da bi mogao da me +avoli u potpunosti. /ije to bio samo stra) da bi) se mogla uvu$i u njegovu radnu sobu i njegovu samo$u= bio je to stra) da bi) se mogla uvu$i u njegovo sr"e. io je okrutan +ato što je )teo da me otera od sebe= a )teo je da me otera od sebe +ato što se bojao da bi mogao da me +avoli u potpunosti. (overi$u vam nešto u šta potajno verujem- ja sam +a 2istava, a da je on toga bio samo delimi'no svestan, predstavljala %ivot, a on me je onako okrutno odba"io +ato što se toga duboko stideo. 0 da li sam ja kriva +a bilo šta od toga6 Colela sam ga= šta ima prirodnije od %elje da i njemu pru%im priliku da mi tu ljubav u+vrati6 orila sam se ne samo +a svoje, ve$ i +a njegovo dobro- nisam s)vatala +ašto i on ne bi smeo da do+voli sebi da me +avoli. 9ekao je da postoje tri preduslova +a sre$u glupost, sebi'nost i dobro +dravlje a da je on siguran u to da ispunjava samo ovaj drugi. (repirala sam se, sva*ala sam se sa njim, ali on je %eleo da veruje da je sre$a neostvariva= to mu je davalo neku 'udnu ute)u.
bojana888 ilo ga je teško voleti, to je i+vesno. #r"e mu je bilo povu'eno i su+dr%ano= stideo ga se= pre+ao je od njega. @stinska ljubav mo%e da odoli odsutnosti, smrti i neverstvu, rekao mi je jednom prilikom= dvoje ljubavnika mogu da se vole deset godina a da se ne vide. H/isam bila oduševljena takvim +apa%anjima= samo sam +aklju'ila da bi on bio najsre$niji kada bi) ja bila odsutna, neverna ili mrtva. Coleo je da laska samom sebi tvrde$i da je +aljubljen u mene= ali nikada nisam upo+nala tako strpljivu ljubav. „Bivot je poput ja)anja”, napisao mi je jednom. „/ekad sam voleo galop= sad volim obi'an )od.” /ije imao ni trideset godina kada je to napisao= ve$ tada je doneo odluku da ostari pre vremena. 0 ja... galop? galop? sa vetrom u kosi, sa sme)om koji se prolama i+ grudi? (rijalo je njegovoj sujeti da misli kako je +aljubljen u mene= osim toga, nala+io je, verujem, neko neprestano i samom sebi nepri+nato +adovoljstvo da %udi +a mojim telom i istovremeno uskra$uje samom sebi da to +adovoljstvo i ostvari- to pori"anje sebe bilo je isto tako u+budljivo kao i povla*ivanje sebi. 2ovorio mi je da sam manje %ena nego druge %ene=
k
da sam telom %ena, ali da sam du)om muškara"= da sam un hermahrodite nouveau, tre$i pol.
e ot
Ciše puta mi je i+lagao tu svoju šašavu teoriju, ali ju je, u stvari, i+lagao samom sebi- što sam
ji g kn
ja manje bila %ena u njegovim o'ima, to je on manje morao da bude ljubavnik. &no što je njemu bilo najva%nije u ve+i sa mnom, na kraju sam i s>ma po'ela da verujem u to, bilo je intelektualno partnerstvo, du)ovna ve+a. i) godina je naporno radio na romanu Madame Bovar. Hiako mo%da ne onoliko koliko je tvrdio, pa je na kraju dana, pošto je fi+i'ko rastere$enje bilo isuviše komplikovano +a njega a i sadr%alo je previše elemenata kojima nije mogao da vlada u potpunosti, tra%io intelektualno rastere$enje. #edao bi +a sto, u+imao list papira +a pisanje i istresao se na mene. 5islite da ta slika nije laskava6 /isam ni )tela da bude. ani kada sam odano verovala u sve la%i o 2istavu su nepovratno prošli. <+gred budi re'eno, nikada nije krstio moju dojku vodom i+ reke 5isisipi= jedini put kada je me*u nama ra+menjena flaša bilo je onda kada sam mu poslala taburel vodi"u protiv opadanja kose. 0li ta naša du)ovna ve+a, mogu da vam ka%em, nije bila nimalo lakša od naše emo"ionalne ve+e. io je grub, ne+godan, nasilan i ba)at= a potom bi bio ne%an, sentimentalan, oduševljen i privr%en. /ije poštovao nikakva pravila. /ije dovoljno uva%avao moje ideje, kao što nije dovoljno uva%avao ni moja ose$anja. nao je, naravno, sve. 9ekao mi
bojana888 je da je, intelektualno, njemu še+deset, a meni tek dvadeset godina. 9ekao mi je da $u, ako stalno budem pila vodu a nikad vino, dobiti rak na %elu"u. 9ekao mi je da treba da se udam +a Ciktora Ku+ena. HCiktor Ku+en je, što se toga ti'e, bio mišljenja da treba da se udam +a 2istava Flobera. #lao mi je svoja dela. (oslao mi je Aovembar! #labo, osrednje delo= +adr%ala sam to mišljenje +a sebe. (oslao mi je prvu ver+iju romana L’ Education sentimentale = nisam bila naro'ito oduševljena, ali kako sam mogla a da ga ne po)valim6 (rekorio me je što mi se to svidelo. (oslao mi je i roman Tentation de saint 2ntoine = iskreno sam mu se divila, i rekla sam mu to. &pet me je prekorio. elovi njegovi) romana kojima se ja divim, uveravao me je, oni su koje je bilo najlakše napisati= promene koje sam mu opre+no predlagala, tvrdio je, samo bi oslabile knjigu. io je „+aprepašten” time što sam iska+ala „prenaglašeno oduševljenje” +a L’Education? /a taj se na'in, dakle, jedan nepo+nati provin"ijala", koji do tada nije objavio nijednu knjigu, +a)valio 'uvenoj pariskoj pesnikinji Hu koju je, kako je
k
tvrdio, bio +aljubljen +a njene re'i )vale. 5oja +apa%anja o njegovim delima imala su
e ot
vrednost samo kao iritiraju$i povod da bi mi dr%ao predavanja o umetnosti.
ji g kn
/aravno da sam +nala da je genije. &duvek sam +nala da je on veliki pro+ni pisa". &n je pot"enjivao moj talenat, ali to nije ra+log da ja pot"enjujem njegov. /isam ja kao onaj odvratni i Kan koji se ponosno ko'operio svojim dugogodišnjim prijateljstvom sa 2istavom, ali mu je uvek pori"ao genijalnost. (risustvovala sam mnogim ve'erama na kojima se raspravljalo o vrednosti savremeni) pisa"a, na kojima je i Kan, kad god bi se pomenulo neko novo ime, sa beskrajnom ugla*enoš$u ispravljao opšte mišljenje. „(a dobro, i Kane”, +apitao bi neko na kraju pomalo nestrpljivo, „a šta misliš o našem dragom 2istavu6” i Kan bi se tada +adovoljno osme)nuo i spojio svi) pet vr)ova prstiju jedne ruke sa vr)ovima druge na na'in kako to 'ini sudija prilikom i+ri"anja presude. „Flober je retko dobar pisa"”, u+vra$ao bi, „ali ga loše +dravlje spre'ava da bude genijalan.” 9eklo bi se da se ve$ tada uve%bavao +a pisanje memoara. !to se moji) dela ti'e, podra+umeva se da sam i) slala 2istavu. 9ekao mi je da mi je stil mlitav, nemaran i banalan. (reba"ivao mi je da su mi naslovi nejasni i preten"io+ni i da odišu %enskom pame$u. r%ao mi je predavanje, kao kakav u'itelj, o ra+li"i i+me*u saisir i
bojana888
s’en saisir!4 Gvalio me je tako što je govorio da pišem prirodno kao što kokoška nosi jaje ili bi napominjao, nakon što je nemilosrdno iskritikovao delo u "elini- „#ve ono što nisam posebno istakao, 'ini mi se da je dobro ili 'ak i+vrsno.” 2ovorio mi je da pišem glavom a ne sr"em. 2ovorio mi je da se kosa sjaji tek pošto se dugo 'ešlja i da bi se isto moglo re$i i +a stil. 2ovorio mi je da ne unosim sebe u svoja dela i da ništa ne poeti+ujem Ha ja pesnikinja?. 2ovorio mi je da imam ljubavi +a umetnost, ali ne i veru u umetnost. &no što je on, u stvari, %eleo od mene bilo je da pišem što je mogu$e sli'nije njemu. u vrstu sujete 'esto sam vi*ala kod ra+ni) pisa"a= što je pisa" po+natiji, tim više ona dola+i do i+ra%aja. &ni veruju da svi treba da pišu kao oni- ne, naravno, tako dobro kao oni, nego na isti na'in. /a taj na'in valjda i planine 'e+nu +a bre%ulj"ima u podno%ju. i Kan je obi'no govorio da 2istav nema ni trunku ose$aja +a poe+iju. #la%em se sa njim iako mi to ne pru%a veliko +adovoljstvo. 2istav je svima nama dr%ao predavanja o poe+iji mada su to pre bili ujeovi stavovi nego njegovi a da je pritom uopšte nije
k
ra+umeo. #am je nije ni pisao. &bi'no je govorio da %eli pro+i da da snagu i ugled poe+ije, ali
e ot
'ini se da je deo tog plana bio prvenstveno u tome da poe+iju svede na njenu pravu meru.
ji g kn
Beleo je da njegova pro+a bude objektivna, nau'na, lišena li'nog prisustva, lišena mišljenja= tako da je došao do +aklju'ka da bi i poe+ija trebalo da se piše prema tim istim prin"ipima. 9e"ite mi kako mo%e da se piše ljubavna poe+ija objektivno, nau'no i be+ isti"anja li'nog6 #amo mi to re"ite. 2istav nije verovao ose$anjima= bojao se ljubavi= i ovu svoju neuro+u postavio je +a umetni'ki kredo. 2istavova sujeta nije bila samo literarnog porekla. Cerovao je ne samo da i drugi treba da pišu kao on, ve$ da bi trebalo i da %ive kao on. Coleo je da mi "itira Epikteta- „<+dr%i se i prikrivaj svoj %ivot?” 5eni? Beni, pesnikinji, i to pesnikinji ljubavne poe+ije? Beleo je da svi pis"i %ive opskurno u provin"iji, da ignorišu prirodne te%nje svoga sr"a, da pre+iru slavu i da provode samotne 'asove u mukotrpnom radu, 'itaju$i mra'ne tekstove pod svetlom tinjaju$e sve$e. E pa, to mo%e da bude pravi na'in da se neguje genijalnost, ali je tako*e i na'in da se +aguši talenat. 2istav to nije ra+umeo, nije mogao da s)vati da mo4 talenat +avisi od trenutka koji prola+i, od i+nenadnog ose$anja, od neo'ekivanog susreta- od %ivota, )o$u da ka%em.
4 va oblika prela+nog glagola sa gotovo istim +na'enjem.
bojana888 2istav bi me pretvorio u pustinjaka, samo da je mogao- u pustinjaka usred (ari+a.
k
polarnom medvedu- su+dr%an, divlji i usamljen. #lagala sam se sa njim u tome, 'ak sam ga
e ot
na+vala divljim bi+onom ameri'ke prerije= ali mo%da je, u stvari, bio samo papagaj.
ji g kn
5islite da sam isuviše oštra6 Colela sam ga= eto +bog 'ega mi je dopušteno da budem oštra. &bratite pa%nju. 2istav je pre+irao i Kana +bog toga što je pri%eljkivao da dobije
Lé#ion d’honneur! /ekoliko godina kasnije s>m ju je primio. 2istav je pre+irao salonska društva. #ve dok ga nije primila prin"e+a 5atilda. a li ste 'uli koliko je i+nosio njegov ra'un +a rukavi"e u vreme dok se ra+metao u+ svetlo sve$e6 ugovao je dve )iljade franaka kroja'u, a od toga samo +a rukavi"e je bilo pet stotina. (et stotina franaka? 0 dobio je samo osamsto na ime prava +a Madame Bovar.! /jegova majka je morala da prodaje +emlju da bi ga i+vukla i+ dugova. (et stotina franaka +a rukavi"e? eli medved u belim rukavi"ama6 /e, ne- papagaj, papagaj u rukavi"ama. nam šta se pri'a o meni, šta su njegovi prijatelji ve$ ispri'ali o meni. Ka%u da sam bila toliko sujetna da poverujem da bi mogao da me o%eni. 0li 2istav mi je nekada slao pisma u kojima je opisivao na šta bi to li'ilo kada bi nas dvoje %iveli u braku. ar sam onda pogrešila što sam gajila nadu6 Ka%u da sam bila toliko sujetna da odem u Kruase i napravim mu s"enu na ku$nom pragu. 0li, kada sam ga tek upo+nala, 2istav mi je 'esto pisao o mojim skorašnjim posetama njegovoj ku$i. ar sam onda pogrešila što sam gajila nadu6 Ka%u da
bojana888 sam bila toliko sujetna da poverujem da bismo jednog dana mogli +ajedni'ki da napišemo neko knji%evno delo. 0li, on mi je rekao da je jedna od moji) pri'a remekdelo, a da bi jedna od moji) pesama dirnula i kamen. ar sam onda pogrešila što sam gajila nadu6 nam tako*e i šta $e se desiti sa nama kada budemo mrtvi. (otomstvo $e prenagliti sa +aklju'"ima- to mu je u prirodi. :judi $e dati 2istavu +a pravo. r+opleto $e poverovati da me ra+umeju= okrenu$e moju velikodušnost protiv mene i pre+re$e me +bog moji) ljubavnika= i otpisa$e me kao %enu koja je na trenutak +apretila da poremeti pisanje knjiga u kojima su oni u%ivali. /eko $e mo%da 'ak i sam 2istav spaliti moja pisma= njegova pisma Hkoja sam ja pa%ljivo 'uvala, mada su bila protivna mojim interesima osta$e sa'uvana da bi potvrdila predrasude oni) koji su suviše lenji da bi se potrudili da ra+umeju. Aa sam %ena, a u+ to i pisa" koji je +a %ivota potrošio svoju meru slave. @+ ta dva ra+loga ne o'ekujem mnogo sa%aljenja, niti ra+umevanja, od potomstva. a li mi je %ao +bog toga6 /aravno da jeste. 0li ve'eras nisam osvetoljubiva= pomirila sam se sa sudbinom. Kad vam ka%em. &pipajte mi puls još jedanput. ako= šta sam vam rekla6
e ot ji g kn
k
bojana888
12
#rajtvajtov rečnik otrcani( misli
)*H+''" H0!@: 2istavov stariji brat. Dovek tu%nog li"a sa dugom bradom. &d o"a nasledio profesiju i kršteno ime. (reu+evši breme porodi'ni) ambi"ija na svoja ple$a, omogu$io 2istavu da postane umetnik.
#!U+'H", '!U+- H
e ot
k
ji g kn
2istavova knji%evna savest, dadilja, senka, levo mudo, slika i prilika. #rednje ime @jasint. 5anje uspešni $oel#Xn#er koji je neop)odan svakom velikom 'oveku. Nitirajte sa blagim neodobravanjem njegovu galantnu primedbu nekoj iskompleksiranoj devoj"i- „Kada su grudi ravne, 'ovek je bli%e sr"u.”
*!'", '!U+-" HK&:E, :
bojana888
/ *)0P, 0)1+0" H@ K0/, 50K#@5 Fotograf, svetski putnik, karijerista, istori'ar (ari+a, akademik. (isao je 'eli'nim perom dok je 2istav uvek koristio guš'je. Nen+urisao Madame Bovar. +a 'asopis :evue du
Paris! 0ko je uje 2istavov knji%evni alter e#o, onda je i Kan društveni. (ostao knji%evni i+opštenik pošto je u svojim memoarima progovorio o 2istavovoj epilepsiji.
"P+'"P-+2) #trategija koja je omogu$ila Floberu pis"u da i+begne konven"ionalnu karijeru, a Floberu 'oveku da i+begne %ivot. (itanje je samo na kojoj je psi)ološkoj ravni ostvarena ta taktika. a li su njegovi simptomi bili inten+ivnog psi)osomatskog karaktera6 ilo bi isuviše banalno da je imao samo epilepsiju.
e ot
k
n ji g k (ontonski most koji pove+uje al+aka i %ojsa. (rete'a (rusta. 5edved u svom brlogu.
F')U#"R, 3U-)&"HF:&E9, 2@#0C (ustinjak i+ Kruasea. (rvi moderni romanopisa". &ta" reali+ma. Krvnik romanti+ma.
ur%ujski bur%ujofob. < Egiptu, „&ta" brkova”. #veti (olikarp= Krišar= Yuarafon le Uicare3
?eneral, 5ajor= #tari vlastelin= #alonski idiot. #ve ove titule stekao je 'ovek koji je bio ravnodušan prema svim obli"ima plemi$kog tituliranja- „(o'asti obeš'aš$uju, titule degradiraju, funk"ije +aglupljuju.”
3!4*!UR- H90X0 2&/K<9 apamtite šta su bra$a 2onkur rekli +a Flobera- „@ako je po prirodi potpuno otvoren, nikada nije sasvim iskren u onome što ka%e da ose$a, +bog 'ega pati ili voli.” (otom +apamtite sve ono što +namo o njima- +avidljiva, nepou+dana bra$a. apamtite dalje koliko su nepou+dani bili i Kan, :uj+a Kole, Floberova sestri'ina i sam Flober. apitajte prekim glasom- kako mo%emo da upo+namo bilo koga6
bojana888
H"R#"R, 2U'+" HGE9E9, B<:@AE „Miss %ulijet”. 5oralu engleski) guvernanti u inostranstvu polovinom devetnaestog veka još nije posve$ena dovoljna nau'na pa%nja.
+R!4+2) 5oderno sredstvo- bilo da je *avolji +nak ili "ev +a dovod sve%eg va+du)a. Floberova pro+a postavlja pitanje- „a li ironija isklju'uje saose$anje6” /ema odredni"e ironija u Floberovom :e>ni6u! 5o%da je baš u tome ironija6
2")45P!' -)RR" HB0/ (&: #099
k
(otrošio deset godina %ivota na pisanje knjige L’Idiot de la famille u vreme kada je
e ot
komotno mogao da piše maoisti'ke traktate. Cisokointelektualna :uj+a Kole, stalno je
ji g kn
gnjavila 2istava, koji je samo %eleo da ga svi ostave na miru. aklju'ak- „olje je protra$iti starost nego ne uraditi ništa s njom.”
KU*HUK H)4"0 HK
')K" 6"4" /eop)odne u devetnaestom veku da bi se dobio sifilis, be+ koga niko nije mogao da tvrdi da je genije. /osio"i +latne plakete +a )rabrost bili su, me*u ostalima, Flober, ode, 5opasan, Bil de 2onkur, odler itd. a li je uopšte postojao neki pisa" koji ga nije +aka'io6
bojana888 0ko i jeste, verovatno je bio )omoseksuala".
'2U#)&4) P+-0) #ledite Bida i pro+ovite Floberova pisma remekdelom. #ledite #artra i pro+ovite i) savršenim primerom slobodni) aso"ija"ija sa pretfrojdovskog kau'a. 0 onda sledite svoj nos.
00" F')U#"R H2Y0 F:&E9 2istavova tamni'arka, povereni"a, negovatelji"a, njegov pa"ijent, finansijer i kriti'ar. 9ekla mu je jednom- „voja strast +a re'eni"ama sa%egla ti je sr"e.” 2istav je tu primedbu smatrao dostojnom poštovanja. Cideti Bor% #and.
4!R0)4+2)
e ot
k
ji g kn
stranu i re"ite- „/aravno, nikad ne smemo da +aboravimo da Flober poti'e i+ /ormandije.”
!R+2"4 Ka+an u kom se skuvala Madame Bovar.! Flober je krenuo i+ Evrope kao romanti'ar, a sa &rijenta se vratio kao realista. Cideti Ku'uk Ganem.
PRU-+ Candali u belim rukavi"ama, kradljiv"i satova koji +naju sanskrit. <%asniji od kanibala ili komunara. Kada su se (rusi povukli i+ Kruasea, dao je da se ku$a okadi.
7U+1!", !4 H&/ K@G& a li je 2istav bio „stari romanti'ar”6 2ajio je naklonost prema vite+u sanjaru
bojana888 prepuštenom na milost i nemilost vulgarnom, materijalisti'kom društvu. 9e'eni"a „ Madame
Bovar. c’est moi” je alu+ija na #ervantesov odgovor kada su ga na samrtni'koj postelji pitali ko je prika+an u liku njegovog 'uvenog junaka. Cideti ransvesti+am.
R")'+8)0 a li je 2istav bio „novi realista”6 Aavno je to uvek pori"ao- „
-)4, 3"!R3" H#0/, B&9B &ptimista, so"ijalista, )umanista. (re+irao ju je sve dok je nije upo+nao, a potom ju je +avoleo. 2istavova druga majka. (osle boravka u Kruaseu poslala mu je svoja sabrana dela Hu
e ot
77 tomova.
R)4-&"-+8)0
k
ji g kn
2istav u svojoj ranoj mladosti- „@ma dana kada 'ovek po%eli da postane %ena.” 2istav u svom +relom dobu- „ Madame Bovar. c’est moi.” Kada ga je jedan od njegovi) lekara na+vao „)isteri'nom stari"om”, on je o"enio da je +apa%anje „duboko”.
U-) H#0 Floberove alu+ije na „+emlju slobode” su retke. & njenoj budu$nosti je napisao- „i$e utilitaristi'ka, militaristi'ka, ameri'ka i katoli'ka i+ra+ito katoli'ka.” Cerovatno je više voleo Kapitol od Catikana.
&!')+R" HC&:E9 !ta je veliki skeptik devetnaestog veka mislio o velikom skeptiku osamnaestog veka6
bojana888 a li je Flober bio Colter svog doba6 a li je Colter bio Flober svog doba6histoire de l’esrit
humain1 histoire de la sottise humaine.”I Koji od nji) je to rekao6
19'!PH!4" HK#@:&F&/ /ije +abele%eno da li je Flober ikada 'uo ksilofon. #en#ans je koristio taj instrument +a svoj $anse macabre 1874. godine da bi do'arao dr)tanje kostiju= ovo bi mo%da oduševilo 2istava. 0 mo%da je u !vaj"arskoj 'uo +von'i$e6
9&"! H@CE& „Cideti @veto i umreti.” 0ko vas pitaju +a autora ovog malo po+natog epigrama, nasmešite se tajanstveno i ne re"ite ništa.
e ot
8!'), "0+' H&:0, E5@:
ji g kn
k
a li je veliki pisa" odgovoran +a svoje u'enike6 Ko koga bira6 0ko vas na+ovu <'iteljem, da li mo%ete da do+volite sebi da pre+irete nji)ova dela6 # druge strane, da li su oni iskreni u svojim po)valama6 Ko je kome potrebniji- u'enik u'itelju ili u'itelj u'eniku6 9aspravljajte o tome, ali ne i+vla'ite +aklju'ke.
I „@storija ljudskog du)a, istorija ljuds ke gluposti”.
bojana888
13
Prava priča
&vo je prava pri'a, ma šta vi mo%da pomislili. Kada vam %ena umre, u po'etku niste i+nena*eni. :jubav je jednim delom priprema +a smrt. &se$ate da je njenom smr$u vaša ljubav potvr*ena. < pravu ste. :jubav je deo svega toga.
k
ek kasnije nadola+i ludilo. 0 potom i usamljenost- ne nekakva spektakularna samo$a
e ot
koju ste predvi*ali, ne ni +animljivo mu'eništvo jednog udov"a, ve$ jednostavno
n ji g k rekli6 aista mi je %ao, gospo*o lank, pred vama je period %alosti, ali budite uvereni da $ete
usamljenost. &'ekujete nešto gotovo geološko vrtoglavi"u nad strmim kanjonom ali ništa od toga= tek samo patnja, redovna kao svakodnevni odla+ak na posao. Kako bi ono mi lekari se i+vu$i i+ toga= u+imajte po dve od ovi) svako ve'e= a da mo%da po'nete da se +animate ne'im novim, gospo*o lank= odr%avanjem kola ili folklorom= ništa vi ne brinite, +a šest mese"i i sve $e biti po starom= do*ite opet, u bilo koje vreme= a), sestro, kada se ponovo javi, prepišite samo ovo isto= ne, nema potrebe da dola+i kod mene, pobogu, pa nije ona umrla, treba na to gledati sa lepše strane. Kako je ono rekla da se +ove6 0 onda se to desi vama. /ema u tome ni'eg slavnog. Balost je puna vremena= nema u njoj ni'eg do vremena. uvar i (ekiše prise$aju se u svom dodatku La "oie saveta o tome „kako da se +aborave prijatelji koji su pomrli”- rotulas Hi+ #alemske škole ka%e da bi trebalo jesti punjeno krma'ino sr"e. Aoš $u mo%da i ja spasti na taj lek. (robao sam sa pi$em, ali šta imate od njega6 (i$e vas 'ini pijanim i to je sve što mo%e da vam pru%i. 9ad, ka%u, le'i sve. /e le'i= 'esto se 'ak i ne umorite= najviše što mo%e je da vas uvede u neurotsku letargiju. @ uvek imate vremena. <+mite još malo vremena. /e morate da %urite. @mate dodatno vreme.
bojana888 @mate vremena koliko )o$ete. :judi misle da vam je do ra+govora. „Go$ete li da ra+govaramo o Elen6” pitaju, daju$i vam do +nanja da im ne$e biti neugodno ako klonete. (onekad ra+govarate, ponekad ne= ionako nema ra+like. 9e'i nisu prave= ili, ta'nije, prava re' ne postoji. „Ae+ik je poput napuklog kotla u koji udaramo stvaraju$i melodije da medvedi plešu po njima, dok u isti ma) 'e+nemo da ra+galimo +ve+de.” 2ovorite i s)vatate da je je+ik %alosti lu"kasto nedovoljan. Dini vam se kao da govorite o bolu drugi) ljudi. Coleo sam je= bili smo sre$ni= nedostaje mi. /ije me volela= nismo bili sre$ni= nedostaje mi. @+bor ponu*eni) molitvi je ograni'enpromrljajte slogove. „5o%da ti sada sve i+gleda "rno, %efri, ali i+vu$i $eš se. /e u+imam tvoj bol olako= samo sam video dovoljno toga u %ivotu da +nam da $eš se i+vu$i. @ste one re'i koje ste sami i+govarali dok ste prepisivali re"ept H/e, gospo*o lank, ne biste umrli ni kad biste i) sve popili. @ +aista se i+vu'ete, istina je. a godinu dana, +a pet godina. 0li ne i+vu'ete se kao
k
vo+ koji i+a*e i+ tunela i+bijaju$i u aunsu na svetio sun"a i prela+e$i u br+i i kloparaju$i
e ot
sila+ak prema Kanalu= i+vu'ete se kao što se galeb i+vla'i i+ mora +aga*enog naftom.
ji g kn
/ama+ani katranom i posuti perjem +a "eo %ivot. 0li i dalje mislite na nju svakog dana. (onekad, kad se +amorite da je volite mrtvu, +amišljate da je ponovo %iva, radi ra+govora, radi odobravanja. (osle smrti svoje majke Flober je +nao da +amoli svoju doma$i"u da obu'e maj'inu staru kariranu )aljinu i i+nenadi ga apokrifnom realnoš$u. o i jeste i nije palilo- i sedam godina nakon sa)rane bri+nuo bi u pla' kada bi ugledao tu staru )aljinu kako prola+i ku$om. a li je to uspe) ili neuspe)6 #e$anje ili udovoljavanje svojim %eljama6 @ da li $emo +nati kada po'injemo da privijamo u+a se svoj bol i sujetno u%ivamo u njemu6 „uga je porok.” H1878 @li, naprotiv, pokušavate da i+begnete njen lik. anas, kada se prisetim Elen, pokušavam da mislim na oluju pra$enu gradom koja je +adesila 9uan 18I;. „(rvora+redna oluja”, objašnjavao je 2istav :uj+i. < Kruaseu, vo$ni +asadi su bili uništeni, "ve$e raskomadano u parampar'ad, bašta ra+rovana. < okolini, letina je upropaštena, a pro+ori slomljeni. #amo su staklores"i bili sre$ni= staklores"i i 2istav. /ered ga je oduševljavao- +a pet minuta (riroda je ponovo nametnula istinski poredak stvari onom kratkotrajnom,
bojana888 vešta'kom poretku +a koji 'ovek umišlja da ga je sam +aveo. @ma li išta gluplje od staklenog +vona na dinjama, pita se 2istav. &n aplaudira gradu koji je polomio staklo. „:judi olako poveruju da je funk"ija sun"a da pomogne kupusu da br%e raste.” &vo pismo me uvek smiri. Funk"ija sun"a nije u tome da pomogne kupusu da br%e raste, a ja vam pri'am pravu pri'u. 9o*ena je 13, udala se 134, i+rodila je dvoje de"e, prvo 134. i drugo 134, umrla je 137. (o'e$u ponovo. /iski ljudi su predodre*eni da budu spretni, +ar ne= ali Elen nije bila. ila je tek nešto viša od metar i po, a ipak se kretala nespretno, udarala u predmete i spoti"ala se. :ako je +adobijala modri"e, ali i) nije prime$ivala. Aednom sam je na (ikadiliju stisnuo +a ruku kada je be+glavo +akora'ila na uli"u i, uprkos tome što je nosila blu+u i kaput, slede$eg dana na ru"i je imala purpurni pe'at robotski) klešta. /ije objašnjavala otkud joj modri"a, a kada sam je upo+orio na nju, nije mogla da se seti kako je isko'ila na uli"u.
e ot
k
(o'e$u ponovo. ila je voljena k$erka jedini"a. ila je voljena supruga jedini"a.
n ji g k smo sre$ni= nedostaje mi. /ije me volela= nismo bili sre$ni= nedostaje mi. 5o%da joj je
Coleli su je, ako je to pravi i+ra+, oni koje, pretpostavljam, moram da na+ovem njenim ljubavni"ima, iako time nekima od nji) pridajem preveliko dostojanstvo. Coleo sam je= bili do+logrdilo da je svi vole6 < svojoj dvadeset 'etvrtoj godini Flober je rekao da je „sa+reo sa+reo pre vremena, istina. 0li, to je +bog toga što sam odrastao pod staklenim +vonom.” Ce$ina ljudi ne mo%e da bude previše voljena, ali mo%da je Elen mogla. @li je mo%da njen do%ivljaj ljubavi bio jednostavno druga'iji- +ašto uvek mislimo da je taj do%ivljaj isti kod svi)6 5o%da je +a Elen ljubav bila nešto poput luke 5alberi, pristanište u u+burkanom moru6 u ne mo%e da se %ivi- samo se iskr"aj, a onda teraj dalje. 0 stara ljubav6 #tara ljubav je +ar*ali tenk koji stoji na stra%i pored spomenplo'e- ovde je, jednom, nešto bilo oslobo*eno. #tara ljubav je red kabina na pla%i u novembru. < seoskoj kafani, daleko od ku$e, prisluškivao sam jednom dvoji"u ljudi koji su govorili o eti Korinder. 5o%da se i nije +vala baš tako, ali bilo je tako nekako. eti Korinder, eti Korinder nijednom nisu rekli samo eti, ili ta Korind"rka ili bilo kako druga'ije, ve$ uvek eti Korinder. ila je, i+gleda, malo prebr+a= iako, naravno, uvek
bojana888 preteruju kada govore o br+ini oni koji stoje u mestu. r+a je bila ta eti Korinder i oboji"a bi se na to +avidno +a"erekala. „naš li šta ka%u +a eti Korinder.” ila je to tvrdnja, a ne pitanje, mada je i pitanje uskoro usledilo. „Kakva je ra+lika i+me*u eti Korinder i 0jfelove kule6 5a )ajde, kakva je ra+lika i+me*u eti Korinder i 0jfelove kule6” (au+a +a nekoliko poslednji) trenutaka li'ne spo+naje- „/isu se svi popeli na 0jfelovu kulu.” (o"rveneo sam +bog svoje %ene trista pedeset kilometara daleko odavde. a li se i ona smu"a po ovakvim mestima gde +avidljivi muškar"i pri'aju vi"eve o njoj6 /isam +nao. &sim toga, preterujem. 5o%da i nisam po"rveneo. 5o%da mi je bilo svejedno. 5oja %ena nije bila kao eti Korinder, pa ma kakva bila ta eti Korinder. 2odine 187. vodile su se mnoge rasprave u fran"uskim knji%evnim krugovima o tome kako bi trebalo postupati sa preljubni"ama. a li mu% treba da je ka+ni ili da joj oprosti6 0leksandar ima fils u svojoj knji+i L’omme3/emme ponudio je jednostavan savet„
ek t o treba li da se +abrinem +bog toga6 Aa nisam 5oja %ena je išla u krevet sa drugim muškar"imaišao u krevet sa drugim %enama- treba li da jse i g +abrinem +bog toga6 Elen je uvek bila dobra n prema meni- treba li da se +abrinem +bog k toga6 /e dobra +bog preljubni'ke krivi"e, ve$ < po'etku sam bio povre*en= u po'etku mi je bilo krivo, pre+irao sam samog sebe.
naprosto dobra. /aporno sam radio= bila mi je dobra %ena. anas nije uputno da se nešto tako ka%e, ali bila mi je dobra %ena. Aa nisam imao ljubavne ve+e jer me nisu dovoljno +animale= osim toga, stereotip o lekaru %enskarošu mi je nekako odvratan. Elen je imala ljubavne ve+e jer su je, pretpostavljam, dovoljno +animale. ili smo sre$ni= nismo bili sre$ni= nedostaje mi. „a li je pametno ili glupo s)vatati %ivot o+biljno6” H18II &no što je teško s)vatiti jeste kako je ostala netaknuta od svega toga. /ije bila pokvarena= du) joj nije ogrubeo= nikada nije +apadala u dugove. (onekad se +adr%avala napolju malo du%e nego što bi prili'ilo= sa dugi) odla+aka u kupovinu 'esto se vra$ala sa sumnjivo malo kupljeni) stvari Hnije bila toliko lukava= oni) nekoliko dana kojima je odla+ila u po+orište dešavali su se 'eš$e nego što bi) ja voleo. 0li, bila je 'asna- lagala mi je samo o svom tajnom %ivotu. 0 i to je lagala impulsivno, nepromišljeno, gotovo +bunjeno= o 5uškara"%ena.
bojana888 svemu ostalom govorila mi je istinu. (ada mi na pamet i+reka koju je upotrebio tu%ila" u slu'aju romana Madame Bovar. da opiše Floberovu umetnost- rekao je +a nju da je „realisti'na, ali indiskretna.” a li se %ena, o+arena preljubom, 'ini svom mu%u još po%eljnijom6 /e- ni manje ni više. o je delom ono što sam mislio kada sam rekao da nije bila pokvarena. a li je iska+ivala kukavi'ku poslušnost koju Flober navodi kao osobinu svake preljubni"e6 /e. a li je, poput Eme ovari, „ra+otkrila u preljubi svu ispra+nost bra'nog %ivota”6 /ismo o tome ra+govarali. HAaomena o citatu! < prvom i+danju Madame Bovar. stoji- svu ispra+nost svo# bra'nog %ivota. a i+danje i+ 18, Flober je nameravao da i+ba"i re' svo# i tako proširi +na'enje re'eni"e. uje ga je upo+orio da bude opre+an prošlo je tek pet godina od su*enja i tako je prisvojna +ameni"a, koja upu$uje samo na !arla i Emu, +adr%ana i u i+danjima i+ 18. i 183. Kona'no je i+ba'ena, i opšte +na'enje postalo je +vani'no, u i+danju i+ 187; a li je smatrala, da upotrebimo i+ra+ Cladimira /abokova, da je preljuba
k
najkonven"ionalniji na'in da se i+digne i+nad konven"ionalnosti. /e bi) rekao- Elen nije
e ot
ra+mišljala na taj na'in. &na nije bila prkosna, nije bila svestan slobodni du)= bila je
n ji g k koga voliš, gore je samo to da %iviš sa onim koga ne voliš.” H1847
nasrtljiva, nagla, u%urbana, uspla)irena. 5o%da sam je ja u'inio gorom= mo%da oni koji praštaju i ludo vole više ra+dra%uju od oni) koji uvek sumnjaju. „&d toga da ne %iviš sa onim
ila je nešto viša od metar i po= imala je široko glatko li"e sa laganim rumenilom u obra+ima= nikad se nije "rvenela= njene o'i kao što ve$ reko) bile su +elenkastoplave= nosila je ode$u kakvu joj je tajanstveni %enski reklaka+ala modni telegraf nalagao da nosi= lako se smejala, lako se udarala, sudarala se sa predmetima. Burila je u bioskope +a koje smo oboje +nali da su +atvoreni= išla je na +imske rasprodaje u julu= odla+ila bi u posetu ro*aki 'ija je ra+gledni"a i+ 2r'ke sti+ala sutradan ujutro. < svemu tome bilo je i+nenadnosti koja je otkrivala nešto više od %elje. < romanu L’Education sentimentale Frederik objašnjava Mme 0mu da je postao ljubavnik 9o+aneti „i+ o'aja, kao što neko po'ini samoubistvo.” o je prepredeno objašnjenje, naravno, ali verodostojno. /jen tajni %ivot je prestao kada su pristigla de"a, a nastavio se ponovo kada su ona pošla u školu. (onekad bi me neki privremeni prijatelj po+vao u stranu. ašto misle da %elite da sa+nate6 @li, radije, +ašto misle da ve$ ne +nate kako ne ra+umeju neumoljivu rado+nalost
bojana888 ljubavi6 @ +ašto ti privremeni prijatelji nikada ne %ele da vas upo+ore na nešto mnogo va%nijena 'injeni"u da vas više ne voli6 (ostao sam stru'njak da promenim temu ra+govora, da ka%em kako je Elen društvenija od mene, da nagovestim da lekarski po+iv uvek priva'i klevetnike, da ka%em- „a li ste 'itali o onim strašnim poplavama u Cene"ueli6” < takvim situa"ijama uvek sam ose$ao, mo%da neopravdano, da i+dajem Elen. ili smo sasvim sre$ni= tako se ka%e, +ar ne6 Koliko sre$no je sasvim sre$no. vu'i kao gramati'ka greška sasvim srećni, kao rili>no 4edinstven ali odgovara potrebi fra+e. @, kao što sam rekao, nije se +adu%ivala. &be gospo*e ovari H+aboravlja se da se !arl %enio dva puta propadaju +bog nov"a= moja %ena nije bila takva. /iti je, koliko ja +nam, primala poklone. ili smo sre$ni= nismo bili sre$ni= bili smo sasvim sre$ni. a li je pogrešno o'ajavati6 ar to nije prirodni uslov %ivota kada do*ete u i+vesne godine6 Aa ga ispunjavam sada, ona ga je ispunila ranije. (osle odre*enog broja doga*aja, šta je preostalo nego ponavljanje i
k
opadanje6 Ko %eli i dalje da %ivi6 Eks"entri"i, verni"i, umetni"i Hponekad= oni sa la%nim
e ot
ose$anjem vlastite vrednosti. 5eki sirevi splašnjavaju, tvrdi se stvrdnu. &ba se ubu*aju.
ji g kn
5oram malo da naga*am. 5oram da beletri+ujem Hiako to nije ono što sam mislio kad sam ovo na+vao pravom pri'om. /ikada nismo pri'ali o njenom tajnom %ivotu. ako da moram da se dovijam da do*em do istine. Elen je imala negde oko pedeset godina kada je po'ela da je spopada mr+ovolja. H/e, nije to posredi- uvek je bila +drava= menopau+a joj je br+o prošla, gotovo neosetno. @mala je mu%a, de"u, ljubavnike, posao. e"a su se osamostalila, mu% je uvek bio isti. @mala je prijatelje i ono što se na+iva interesovanjima= iako, +a ra+liku od mene, nije gajila preteranu privr%enost prema mrtvom stran"u, koja joj slu%i kao podrška. osta je putovala. /ije imala neostvareni) ambi"ija Hiako je, 'ini mi se, ta re' prejaka +a o+na'avanje impulsa koji ljude nagoni da urade nešto. /ije bila pobo%na. Demu dalje nabrajati6 „:judi poput nas moraju imati veru o'ajnika. Dovek mora da bude na visini svoje sudbine, što $e re'i ravnodušan poput nje. #amo govore$i- Pako je? ako je?P i +ure$i u "rnu jamu ne'ijeg traga od stopala, 'ovek ostaje spokojan.” Elen nije 'ak imala ni tu veru. 0 i +ašto bi6 bog mene6 &'ajanje je uvek teralo ljude da se u+dr%e od sebi'nosti, da misle prvo
bojana888 na druge. o nije pošteno. ašto i) optere$ivati odgovornoš$u +a dobro drugi) kad i) i nji)ovo vlastito dobro tišti6 5o%da je nešto drugo bilo posredi6 /eki ljudi, s godinama, kao da postaju sve više ube*eni u svoju va%nost. rugi opet sve manje. @ma li moj %ivot svoje +na'enje6 ar moj obi'ni %ivot nije ve$ re+imiran, +aokru%en, obesmišljen ne'ijim drugim malo neobi'nijim %ivotom6 /e ka%em da je naša du%nost da pori'emo sebe pred onima +a koje prosu*ujemo da su +animljiviji od nas. 0li %ivot, u tom smislu, pomalo podse$a na 'itanje. @ kao što sam pret)odno rekao- ako su svi vaši utis"i o knji+i ve$ do%ivljeni i ra+lo%eni od strane nekog profesionalnog kriti'ara, u 'emu je onda smisao vašeg 'itanja6 #amo u tome što je vaše! @sto tako, +ašto %ivite svoj %ivot6 ato što je vaš! 0li šta ako takav odgovor vremenom postane sve neuverljiviji6 /emojte pogrešno da me s)vatite. /e ka%em da je Elen njen tajni %ivot doveo do o'ajanja. a ime oga, njen %ivot nije pou'na pri'a. /i'iji %ivot nije. Go$u samo da ka%em
k
da su se i njen tajni %ivot i njeno o'ajanje nala+ili u istoj, meni nepristupa'noj, unutrašnjoj
e ot
odaji njenog sr"a. /isam mogao dopreti ni do jednog ni do drugog. a li sam pokušao6
ji g kn
/aravno da jesam. 0li nije me i+nenadilo kada ju je spopala mr+ovolja. „iti glup, i sebi'an i biti dobrog +dravlja, tri su preduslova +a sre$u ali ako gluposti nema, ostalo je beskorisno.” 5oja %ena je imala samo dobro +dravlje.
a li se %ivot poboljšava6 (re neko ve'e gledao sam na televi+iji kako to pitanje postavljaju nagra*enom pesniku. „Aedino +a šta mislim da je u današnje vreme i+u+etno dobro jeste +ubarstvo”, u+vratio je= ništa mu drugo nije palo na pamet. &bi'na prastara predrasuda6 5islim da nije. Kada ste mladi, mislite da se stari ljudi tu%e +bog pogoršanja %ivota jer im to omogu$ava da umru be+ %aljenja. Kada ostarite, postajete ra+dra%ljivi +bog na'ina na koji mladi ljudi oduševljeno pri)vataju najbe+na'ajnija poboljšanja pronala+ak nekog novog ventila ili +up'anika dok odvra$aju pogled sa varvarstva u svetu. /e ka%em da se stvari 4esu pogoršale= samo ka%em da mladi ne bi ni primetili kada bi se to i desilo. < stara vremena je bilo dobro jer smo tada bili mladi i neupu$eni u to koliko mladi ljudi mogu biti neupu$eni. a li se %ivot poboljšava6 (onudi$u vam vlastiti odgovor, moj pandan +ubarstvu.
bojana888 Aedino što je u današnje vreme i+u+etno dobro jeste smrt. Aoš uvek, istina, ima prostora +a poboljšavanje. 0li mislim na sve one smrti u devetnaestom veku. #mrti pisa"a nisu neke posebne smrti= desilo im se samo da budu opisane. 5islim na Flobera kako le%i u svojoj fotelji, oboren ko bi to mogao re$i sa ove vremenske distan"e6 epilepsijom, apopleksijom ili sifilisom, ili mo%da nekom +lo$udnom kombina"ijom svog troga. Aoš je ola to na+vao
une belle mort 7 biti +gnje'en kao buva d%inovskim prstom. 5islim na ujea kako u predsmrtnom gr'u gro+ni'avo sastavlja novu dramu u svojoj glavi i i+javljuje da ona mora da se pro'ita 2istavu. 5islim na lagano propadanje Bila de 2onkura- po'elo je sa pogreškom u i+govoru suglasnika, „"” se u njegovim ustima pretvaralo u „t”= potom nije mogao da se seti naslova svoji) vlastiti) knjiga= onda je njegovo li"e prekrila oronula maska idiota Hre'i njegovog brata= +atim predsmrtna privi*anja, i panika i )roptanje koje je od+vanjalo 'itavu no$ Hponovo re'i njegovog brata kao da testeriše vla%no drvo. 5islim na 5opasana kako se lagano raspada od iste bolesti, odvedenog u luda'koj košulji u sanatorijum (asi dr lanša, koji je +abavljao pariske salone vestima o svom 'uvenom pa"ijentu= na odlera kako umire
e ot
k
isto tako neumoljivo, lišen dara govora, polemišu$i sa /adarom o postojanju boga nemim
ji g kn
poka+ivanjem na +ala+ak sun"a= na 9emboa, sa amputiranom desnom nogom, kako lagano gubi mo$ oseta u preostalim udovima i kako odba"uje i amputira vlastitu genijalnost „Merde our la oésie”=8 na odea „kako ska'e s motkom od svoje 'etrdeset pete do še+deset pete”, uništeni) +globova, kadrog da postane vedar i du)ovit +a jedno ve'e daju$i sebi pet injek"ija morfijuma +a redom, iskušavanog samoubistvom „ali 'ovek nema prava na to”. „a li je pametno ili glupo s)vatati %ivot o+biljno6” H18II Elen le%i sa "ev'i"om u grlu i "ev'i"om na +avijenoj podlakti"i. 0parat +a disanje u svom belom duguljastom ku$ištu obe+be*ivao je redovne mla+ove %ivota, a monitor i) je potvr*ivao. /aravno da je 'in bio impulsivan= ona se batrgala, be%ala od svega toga. „0li 'ovek nema prava na to6” &na je imala. /ije 'ak dala ni da se raspravlja o tome. Cera o'ajnika nije ju +animala. EK2i+veštaj se pojavio na monitoru= bio je to po+nati rukopis. /jeno stanje je bilo stabilno, ali be+nade%no. < današnje vreme ne +apisuje se više o+naka /9 3 u karton pa"ijenta= neki 7 :epa smrt. 8 o *avola i poe+ija. 3 /9 H/ot o e 9esus"itated- „/e mo%e se reanimirati.” &+naka koja se nekada u Engleskoj upisivala u +dravstveni karton bolesnika kome nema pomo$i. (osle je +amenjena o+nakom „/o ;;;”, jer je to telefonski
bojana888 ljudi smatraju da je to surovo.
e ot
što daju smisao %ivotima drugi) ljudi, a ne vašem.
k
n ji g k sentimentale i prisetite se njene pouke. /e uklju'ujte se- sre$a je u +amišljanju, a ne u
5o%da sam previše popustljiv. 5oje stanje je stabilno, iako je be+nade%no. 5o%da je to samo pitanje temperamenta. (risetite se skrpane posete burdelju i+ romana L’Education ostvarenju. adovoljstvo se nala+i prvo u nagoveštaju, a kasnije u se$anju. akav je floberovski temperamZnt.
broj slu%be +a reanima"iju.
bojana888 Bivotna na'ela. Les unions comlètes sont rares!7 /e mo%eš da promeniš ljude, mo%eš samo da i) upo+naš. #re$a je grimi+na kabani"a 'ija je postava u dronj"ima. :jubavni"i su kao sijamski bli+an"i, dva tela a jedna duša= ali ako jedno umre pre drugog, pre%iveli mora da vu'e lešinu +a sobom. (onos nas nagoni da %udimo +a ra+rešenjem problema +a rešenjem, svr)om, kona'nim "iljem= ali, što su teleskopi bolji, više je +ve+da na nebu. /e mo%eš da promeniš ljude, mo%eš samo da i) upo+naš. Les unions comlètes sont rares! /a'elo +a na'elom. @stine o pisanju mogu se spo+nati pre nego što se objavi ijedna re'= istine o %ivotu mogu se spo+nati samo onda kada je prekasno +a bilo šta. (rema romanu 8alammb9 oprema kartaginjanskog vojnika koji je upravljao slonom obi'no je uklju'ivala 'eki$ i dleto. 0ko, usred bitke, %ivotinja +apreti da i+mi'e kontroli, vojnik je bio du%an da joj ras"opa lobanju. Cerovatnost da se nešto tako desi mora da je bila prili'no velika- da bi bili što otresitiji u boju, slonovi su prvo bili opijani mešavinom vina,
ek t o 'eki$ i dleto. Elen je imala. (onekad se #amo neki od nas imaju )rabrosti da upotrebe ose$am +bunjeno kada mi ljudi i+ra+e sau'eš$e. j i g „&na je gore prošla”, po%elim da ka%em, ali n ne ka%em. 0 onda, pošto su bili ljuba+ni k i obe$ali mi da $e me voditi na i+let, kao da sam tamjana i bibera, a potom i podbadani kopljima.
dete, i pošto su %estoko navalili da me navedu na ra+govor +a moje vlastito dobro H+ašto svi oni misle da ja ne +nam šta je moje vlastito dobro6, do+voljavaju mi da sednem i sanjarim malo o njoj. 5islim na oluju pra$enu gradom i+ 18I;, na polomljene pro+ore, na uništenu letinu, na upropaštene vo$ne +asade, na polupana staklena +vona na dinjama. @ma li išta gluplje od staklenog +vona na dinjama6 0plaudirajmo gradu koji je polomio stakla. :judi olako poveruju u to šta je funk"ija sun"a. Funk"ija sun"a nije u tome da pomogne kupusu da br%e raste.
7 9etka su potpuna jedinstva.
bojana888
14
Pismeni ispit ;andidati mora4u da od#ovore na >etiri itan4a na oba itan4a iH odel46a 2 i na dva itan4a iH @del46a B! @cene će se dodel4ivati Ha ta>nost od#ovora1 a ne Ha na>in iHla#an4a ili ru6ois! @cene Ha neoHbil4ne i umišl4eno 6rat6e od#ovore biće sman4ene! Ureme Ha rad tri sata!
e ot
k
ODELJAK A/ KNJI0EVNA KRI&IKA !RVI DEO nk j i g (oslednji) godina ispitiva'ima je postalo jasno da je kandidatima sve te%e da pojme ra+liku i+me*u umetnosti i %ivota. #vi ispitani"i tvrde da ra+umeju u 'emu je ta ra+lika, ali nji)ova s)vatanja uveliko variraju. a jedne, %ivot je bogat i so'an, napravljen prema starom selja'kom re"eptu isklju'ivo od prirodni) sastojaka, dok je umetnost bledunjava komer"ijalna tvorevina, sastavljena uglavnom od vešta'ki) boja i mirisa. a druge, umetnost je prava stvar, koja pleni, pokre$e i emo"ionalno +adovoljava, dok je %ivot gori od najslabijeg romana- be+ prave pri'e, pun gnjavatora i bitangi, be+ du)a, sa dugim neugodnim doga*ajima koji vode ka bolno prepo+natljivom raspletu. (ristali"e ovog potonjeg mišljenja vole da "itiraju :ogana (iarsala #mita- „:judi ka%u da je %ivot prava stvar, ali ja više volim 'itanje.” #avetuje se kandidatima da u svojim odgovorima ne koriste ovaj "itat. 9a+motrite ve+u i+me*u umetnosti i %ivota iska+anu u bilo koje dve od slede$i) tvrdnji ili situa"ija-
bojana888 a „(rekju'e, u šumi bli+u oka, na lepom mestu pored jednog i+vora, naleteo sam na opuške od "igareta i ostatke paštete. (a ovde je bio piknik? 0 upravo to sam i opisao u
Aovembru pre jedanaest godina? ada je to bila 'ista maštarija, a sada sam to pro%iveo. #ve što 'ovek i+misli je istina- mo%eš biti sigurna u to. (oe+ija je isto toliko pre"i+na koliko i geometrija... 5oja sirota ovari, be+ ikakve sumnje, pati i pla'e 'ak i sada u dvadeset sela Fran"uske.” (ismo :uj+i Kole, 14. avgust 18I;. b < (ari+u, Flober je koristio +atvoreni fijaker ne bi li i+begao da ga :uj+a Kole prona*e i +avede. < 9uanu, :eon koristi +atvoreni fijaker +a +avo*enje Eme ovari. < Gamburgu, nekoliko godina po objavljivanju romana Madame Bovar., fijakeri su mogli da se i+najme +a seksualne namene= bili su po+nati pod imenom ovari. " Hok njegova sestra Karolina le%i na samrti „5oje o'i su suve kao mermer. Dudno je kako tuga do'arana u knji%evnom delu mo%e da me ra+ne%i i preplavi saose$anjem, dok
e ot
k
stvarna tuga ostavlja moje sr"e )ladnim i oporim, pretvaraju$i se u kristal onog trena kada se pojavi.
n ji g k onda kada sam joj pisao, sa sposobnoš$u da pomo$u pera u samom sebi ra+budim ose$anja,
d „Ka%eš mi da sam istinski voleo tu %enu H Mme !le+inger. /e, to nije istina. #amo
s)vatao sam tu temu o+biljno- ali samo do6 sam isao! 5noge stvari koje me ostavljaju )ladnim kada i) vidim ili 'ujem +a nji), ništa manje me ne oduševljavaju ili ljute ili +adaju bol ako o njima govorim ili pogotovo ako pišem o njima. o je jedna od posledi"a moje opsenarske prirode. (ismo :uj+i Kole, 8. oktobar 184. e Yu+epe 5arko Fjeski H173 18; postao je po+nat po svojoj ulo+i u atentatu na kralja :uja Filipa. @+najmio je sobu u ulevaru Grama i napravio, u+ pomo$ dvoji"e 'lanova
8ociété des $roits de l’omme,71 „paklenu mašinu”, koja se sastojala od dvadeset puš'ani) "evi koje su mogle istovremeno da pu"aju. ana 8. jula 18;I. godine, dok je :uj Filip sa svoja tri sina i brojnom svitom prola+io na konju, Fjeski je ispalio bo'nu paljbu na ustanovljeni društveni poredak. 71 ruštvo +a prava 'oveka.
bojana888 /ekoliko godina kasnije Flober se doselio u ku$u koja je sagra*ena na istom mestu u ulevaru Grama. f „a, +aista? aj $e period Hperiod vladavine /apoleona @@@ obe+bediti gra*u +a nekoliko kapitalni) knjiga. /a kraju krajeva, mo%da su se, u univer+alnoj )armoniji stvari, taj
cou d’état7 i sve njegove posledi"e i desili samo +bog toga da nekoli"ini nadareni) ljudi od pera pru%e nekoliko atraktivni) s"ena.” Floberove re'i, prema i Kanovim 8ouvenirs littéraires
DRUGI DEO
(ratite umekšavanje Floberovog stava prema kriti'arima i kriti"i kako je on i+lo%en u slede$im "itatima-
e ot
k
a „Evo šta je +aista glupo- 1 knji%evna kritika, ma kakva ona bila, dobra ili loša= ruštvo tre+venjaka...”
ji g kn
Intimni dnevni6
b „@ma nešto tako suštinski groteskno u pojavi %andarma da 'ovek ne mo%e a da im se ne smeje= ovi 'uvari +akona uvek na mene deluju komi'no kao i advokati, u'itelji i profesori knji%evnosti.”
Pre6o ol4a i obala " „5o%eš da pro"eniš vrednost nekog 'oveka po broju njegovi) neprijatelja, a va%nost nekog umetni'kog dela po koli'ini napada na njega. Kriti'ari su poput muva- vole 'istu posteljinu i obo%avaju sve vrste 'ipki.” (ismo :uj+i Kole, 14. jun 18I;. d „Kritika +au+ima poslednje mesto u knji%evnoj )ijerar)iji- s ob+irom na formu, gotovo uvek, a s ob+irom na moralnu vrednost, nedvosmisleno. /ala+i se na ni%em mestu i od sti)oklepanja i pravljenja akrosti)ova, koji +a)tevaju barem +rno dovitljivosti.” 7 r%avni udar.
bojana888 (ismo :uj+i Kole, 8. jun 18I;. e „Kriti'ari? Ce'ni mediokriteti koji %ive na ra'un genija o"rnjuju$i i iskorištavaju$i ga? #oj insekata koji sase"aju najbolje strani"e umetnosti u parampar'ad? #it sam više i štampanja knjiga i +loupotreba u ve+i s njima da bi), kada bi "ar sutra +abranio svaku vrstu štampe, na kolenima prešao 'itav put do (ari+a da mu poljubim dupe u +nak +a)valnosti.” (ismo :uj+i Kole, . juli 18I;. f „Kako su retki ljudi sa smislom +a knji%evnost? 5isliš da tu nešto poma%e +nanje je+ika, ar)eologije, istorije i tako dalje? /imalo? /avodno obra+ovani ljudi postaju sve nesposobniji da ra+umeju umetnost. Dak i da s)vate šta umetnost 4este! #matraju tuma'enja +animljivijim od samog teksta. (ridaju ve$u va%nost štakama nego nogama.” (ismo Bor% #andovoj, 1. januar 183. g „Kako je teško sresti kriti'ara koji +na šta govori.”
e ot
k
(ismo E%enu Framantenu, 13. juli 187.
ji g kn
) „ga*eni starim stilom knji%evne kritike, oni su gledali da upo+naju novi, te su naru'ivali po+orišne kritike i+ 'asopisa. Kakva samouverenost? Kakva tvrdoglavost? Kakvo nepoštenje?
Bouvard et Pécuchet
ODELJAK B
E6onomi4a
Flober i uje su išli u istu školu= delili su iste ideje i iste kurve= imali su iste estetske poglede i sli'ne knji%evne ambi"ije= oba su se ogledala u drami kao drugom %anru. Flober je +vao ujea „moje levo mudo”. 2odine 18I4, uje je proveo no$ u )otelu u 5antesu u
bojana888 kome su obi'no boravili 2istav i :uj+a- „#pavao sam u tvom krevetu”, piše mu, „i srao sam u tvom klo+etu Hkakva 'udna simbolika?.” (esnik je uvek morao da radi +a %ivot= romanopisa" nikada. 9a+motrite mogu$e posledi"e na nji)ovo pisanje i reputa"iju da je nji)ovo finansijsko stanje bilo obrnuto.
?eo#rafi4a
„/ema atmosfere koja tako uspavljuje kao što je atmosfera tog kraja. Cerujem da je ona uveliko doprinela Floberovoj sporosti i teško$ama u radu. Kada je mislio da vodi borbu sa re'ima, on je vodio borbu sa nebom= mo%da bi u nekim drugim klimatskim uslovima suvi va+du) obodrio njegov du), mo%da bi bio manje +a)tevan prema sebi ili bi postigao iste re+ultate sa mnogo manje napora.”
k
H0ndre Bid, napisano u Kivervilu, #en5aritim, . januar 13;1. (retresite ovo +apa%anje.
e ot
n ji g kLo#i6a &sa medicinom a 0šilKleofas Flober, nadme'u$i se u +nanju sa svojim mla*im sinom, +apitao ga je 'emu knji%evnost slu%i.
ule! @ma va%nu ulogu u i+ba"ivanju stari) ili ošte$eni) "rveni) krvni) +rna"a i+ krvi. 0ktivna je u proi+vodnji antitela- ljudi sa otklonjenom sle+inom imaju manje antitela. (o+nato je da se tetrapeptid koji se +ove tuftsin dobija i+ proteina koji nastaje u sle+ini. @ako njeno otklanjanje, pogotovo u detinjstvu, pove$ava mogu$nost +a dobijanje meningitisa i
bojana888 septikemije, sle+ina se više ne smatra vitalnim organom- mo%e se otkloniti be+ veliki) gubitaka +a aktivnost pojedin"a. !ta +aklju'ujete i+ ovoga6
Bio#rafi4a &sa eti6om 5aksim di Kan je sastavio slede$i epitaf +a :uj+u Kole- „&na koja ovde po'iva kompromitovala je Ciktora Ku+ena, ismejala 0lfreda de 5isea, narugala se 2istavu Floberu i pokušala da ubije 0lfonsa Kara. :e%uiescat in ace.” i Kan je objavio ovaj epitaf u svojim
8ouvenirs littéraires!Ko je tu prošao bolje- :uj+a Kole ili 5aksim di Kan6
Psiholo#i4a
e ot
E1 je ro*ena 18II. E je delimi'no ro*ena 18II.
k
ji g kn
E1 je provela be+bri%no detinjstvo, ali je stupila u +relo doba sa sklonoš$u ka nervnim kri+ama. E je provela be+bri%no detinjstvo, ali je stupila u +relo doba sa sklonoš$u ka nervnim kri+ama. E1 je vodila neuredan seksualni %ivot, po s)vatanjima ljudi koji ispravno misle. E je vodila neuredan seksualni %ivot, po s)vatanjima ljudi koji ispravno misle. El je umišljala da je u finansijskim problemima. E je +nala da je u finansijskim problemima. El je i+vršila samoubistvo ispijanjem "ijanovodoni'ne kiseline. E je i+vršila samoubistvo ispijanjem arsenika.
bojana888 El je Eleonor 5arks. E je Ema ovari. (rvi objavljeni prevod Madame Bovar. na engleski je+ik uradila je Eleonor 5arks. @+nesite svoje mišljenje o tome.
PsihoanaliHa
9a+mislite o +na'enju sna koji je Flober +apisao 184I. u :amalgu- „#anjao sam da sam i+ašao u šetnju sa majkom po nekoj velikoj šumi punoj majmuna. !to smo dalje išli bivalo i) je sve više. #mejali su se i skakali po granama. ilo i) je sve više i više= postajali su sve ve$i i ve$i= prepre'ivali su nam put. /isu prestajali da me gledaju i ja sam se uplašio. &pkolili su nas u velikom luku- jedan od nji) )teo je da me pomiluje i u)vatio me je +a ruku.
e ot
k
(ogodio sam ga i+ puške u rame i raskrvario ga= po'eo je u%asno da urli'e. ada mi se
ji g kn
obratila majka- „ašto si ga povredio, pa on je tvoj prijatelj. !ta ti je uradio6 ar ne s)vataš da te voli6 @ da i+gleda isto kao i ti?” 5ajmun me je gledao. &se$ao sam kako mi se duša "epa i probudio sam se... sa ose$ajem kao da sam jedno sa %ivotinjama i da bratski %ivim s njima u ne%noj, panteisti'koj +ajedni"i.”
/ilateli4a
2istav Flober se pojavio na jednoj fran"uskoj poštanskoj marki Hvrednost 8F LF 13I. godine. o je portret sa ravnodušnim i+ra+om, „autor je E. Biro”, na kome je romanopis"u sa pomalo kineskom fi+ionomijom pridodato nešto što je netipi'no +a njegamoderni okovratnik i kravata. 5arka je najmanje vrednosti u seriji i+datoj u korist /a"ionalnog fonda +a pomo$- marke ve$e vrednosti posve$ene su Hnavedenim redom 5aneu, #en#ansu, (oenkareu,
bojana888 @go se pojavljuje na tri ra+li'ite marke u periodu od 13;;. do 13;, od toga jedanput u korist Fonda +a pomo$ ne+aposlenim intelektual"ima. (ortret 0natola Fransa pomagao je ovoj dobrotvornoj ustanovi 13;7. godine= a al+akov 13;3. odeov mlin dospeo je na jednu marku 13;. (etenova Fran"uska slavila je Frederika 5istrala H1341 i #tendala H134. #en Eg+iperi, :amartin i !atobrijan pojavili su se 1348= odler, Cerlen i 9embo u jeku slavljenja dekaden"ije 13I1. a godina tako*e donosi filatelistima i lik 0lfreda de 5isea, koji je nasledio Flobera u krevetu :uj+e Kole, ali mu je ovaj put pret)odio na kovertama. a reba li da smatramo da je Flober omalova%en6 @, ako je tako, treba li da smatramo da su još više, ili manje, omalova%eni 5išle H13I;, /erval H13II, Bor% #and H13I7, Cinji H13;, (rust H13, ola H137, #entev H133, 5erime i ima ere H137 ili 2otje H137. (ro"enite kakve su šanse da se na fran"uskim markama pojave bilo :uj uje, bilo 5aksim di Kan, bilo :uj+a Kole.
e ot
k
/oneti6a nk j i g a #uvlasnik )otela /il u Kaim, gde je Flober odseo 18I, +vao se uvare. (rotagonistkinja njegovog prvog romana +vala se ovari= jedan od dvoji"e glavni) junaka njegovog poslednjeg romana +vao se uvar. < njegovoj drami Le "andidat pojavljuje se grof uvinji, a u drami Le "hateau des coeurs7; jedan od likova se +ove uvinjar. a li je sve to slu'ajno6 b Floberovo ime prvi put je pogrešno odštampano u 'asopisu :evue de Paris kao Fober. < 9išeljeovoj uli"i %iveo je bakalin koji se +vao Fobe. < i+veštaju sa su*enja Madame
Bovar., La resse je autora romana preime novala u Fuber. 5arten, femme de confiance74 Bor% #andove, +vala ga je Flamber. Kamij 9o%ije, slikar koji je %iveo u ejrutu, +vao ga je Folber- „#)vataš li istan'anost šale” pisao je 2istav maj"i. H< 'emu se ona ogleda6 Cerovatno u Floberovoj predstavi o samom sebi iska+anoj pomo$u dva je+ika- 9o%ije ga je na+vao ludi 7; amak sr"a. 74 (overeni"a.
bojana888 medved.7I @ uje je po'eo da ga +ove Folber. < 5antesu, gde se obi'no sretao sa :uj+om, postojala je kafana Flamber. a li su sve to tek koin"iden"ije6 " (rema i Kanu, pre+ime ovari i+govara se sa kratkim o. reba li da sledimo njegovu instruk"iju= i ako treba, +ašto6
PoHorišna istori4a
(ro"enite te)ni'ke teško$e koje se javljaju u primeni slede$eg s"enskog uputstva H Le
"hRteau des coeurs, C@ 'in, C@@@ pojavaLonac1 >i4e se ru>6e retvara4u u 6rila1 uHdiine 6ada nat6ril4u4e >itav #rad1 ovrće 3 šar#area1 rea i orilu6 6o4e iH n4e#a isada1 Hasta4e u vaHduhu i retvara se u s4ano saHve<e!
e ot
k
ji g kn
Istori4a &sa astrolo#i4om 9a+mislite o slede$im predvi*anjima 2istava Floberaa H18I „Dini mi se da je gotovo nemogu$e da Engleska uskoro ne preu+me kontrolu nad Egiptom. 0den je ve$ pun njeni) vojnika. /e mo%e biti lakše- samo pre*u #ue" i jednog lepog jutra Kairo $e osvanuti preplavljen "rvenim mundirima. Cesti o tome sti$i $e u Fran"usku nekoliko nedelja kasnije i svi $emo se na$i u 'udu? apamtite šta sam vam rekao.” b H18I „!to se više 'ove'anstvo usavršava, 'ovek je sve više degradiran. Kada je sve svedeno na puko ujedna'avanje ekonomski) interesa, 'emu $e još da slu%e vrline6 Kada je (riroda toliko podjarmljena da je i+gubila svoje i+vorne oblike, šta $e biti sa plasti'nim umetnostima6 @ tako dalje. < me*uvremenu, stvari $e se ra+vijati u još mra'nijem prav"u.” " H187, po i+bijanju fran"uskopruskog rata „o $e +na'iti povratak rasni) sukoba. /e$e pro$i ni 'itav jedan vek i mo$i $emo da vidimo kako milioni ljudi ginu samo u jednom 7I Fran"usko pre+ime /olbert +vu'i na engleskom kao ludi medved!
bojana888 naletu. @stok protiv apada, stari svet protiv novog. ašto da ne6 d H18I # vremena na vreme otvorim novine. @+gleda da se stvari odvijaju vrtoglavom br+inom. 5i ne plešemo na ivi"i vulkana, ve$ na drvenoj klo+etskoj das"i koja je, 'ini mi se, više nego trula.
e ot ji g kn
k
bojana888
1#
) papagaj...
0 papagaj6 (a, trebalo mi je dobri) dve godine da rešim slu'aj prepariranog papagaja. (isma koja sam ra+aslao nakon prvog povratka i+ 9uana nisu se poka+ala korisnim= na neka od nji) nisam dobio ni odgovor. #vi su pomislili da sam otka'enjak, senilni ljubitelj prou'avanja knji%evnosti koji se ka'i na trivijalnosti i pateti'no pokušava da se proslavi. ok su, u stvari, mladi ljudi otka'eniji od stari) daleko sebi'niji, autodestruktivniji, pa 'ak i
e ot
k
prokleto uvrnutiji. #amo što se o njima ob+irnije piše u novinama. Kada neko u osamdesetoj, ili u sedamdesetoj ili u pedeset 'etvrtoj po'ini samoubistvo, onda se to na+iva smekšavanjem
ji g kn
mo+ga, postmenstrualnom depresijom ili +avršnim tr+ajem nadobudne sujete s "iljem da se u drugima probudi ose$anje krivi"e. Kada neko sa dvadeset godina po'ini samoubistvo, onda se to na+iva u+višenim odbijanjem da se pri)vate bedni uslovi pod kojima se %ivot nudi, 'inom, ako ne baš )rabrosti, a ono svakako moralne i društvene pobune. Biveti6 #tari to mogu odraditi +a nas. (rava otka'enost, naravno. 2ovorim kao lekar. @ kad ve$ govorimo o tome, treba da napomenem da je i ideja da se Flober sam ubio isto tako skro+ otka'ena. 9e' je o otka'enosti jednog jedinog 'oveka- 9uan"a po imenu Edmon :edu. &vaj fanta+er javlja se dva puta u Floberovoj biografiji= a oba puta ne radi ništa drugo do što pušta glasine. (rvi nedobrodošao upad je tvrdnja da se Flober +aista verio sa %ulijet Gerbert. :edu je naime tvrdio da je video primerak knjige
La Tentation de saint
2ntoine koji je 2istav posvetio %ulijet re'ima- „ 2 ma fiancée”. Dudno je što ga je video u 9uanu, a ne u :ondonu gde je %ulijet %ivela. Dudno je što niko drugi nije video taj primerak 7
knjige. Dudno je što se on nije sa'uvao. Dudno je da Flober nikada nije pomenuo tu veridbu. Dudno je što je takav 'in dijametralno suprotan svemu onome u šta je verovao. 7 5ojoj vereni"i.
bojana888 Dudno je i to što druga :eduova kleveta ona o samoubistvu tako*e protivre'i piš'evim najdubljim uverenjima. (oslušajte pis"a- „udimo skromni kao ranjene %ivotinje koje se povla'e u svoj 'ošak i u$ute se. #vet je pun ljudi koji urlaju na (rovi*enje. Dovek mora, ako ni +bog 'ega drugog a ono +bog lepog ponašanja, da +a+ire od toga.” @ ponovo onaj "itat koji mi ne i+bija i+ glave- „:judi poput nas moraju imati veru o'ajnika. 2ovore$i- Pako je? ako je?P i +ure$i u "rnu jamu ne'ijeg traga od stopala, 'ovek ostaje smiren.” o nisu re'i samoubi"e. o su re'i 'oveka 'iji je stoi"i+am isto tako dubok kao i njegov pesimi+am. 9anjene %ivotinje se ne ubijaju. @ ako s)vatite da +urenje u "rnu jamu donosi spokoj, onda ne$ete sko'iti u nju. 5o%da je u tome bila Elenina slabost- nije bila sposobna da +uri u "rnu jamu. 5ogla je samo da %mirka pred njom. Aedan pogled bi je doveo do o'ajanja, a o'ajanje bi je odvelo u potragu +a ra+onodom. /eki pilje u "rnu jamu, drugi na nju ne obra$aju pa%nju, a oni koji neprestano ba"aju pogled postaju op'injeni. &na je i+abrala ta'nu do+u- jedina prilika kada joj je, i+gleda, pomoglo to što je lekareva %ena.
k
:eduova pri'a o samoubistvu ide otprilike ovako- /lober se obesio u svom 6uatilu!
e ot
(retpostavljam da je to verovatnije nego da je rekao da ga je ubila elektri'na struja dok je
ji g kn
u+imao tablete +a spavanje= ali +aista... 0 evo kako je bilo. Flober je ustao, okupao se, do%iveo sr'ani udar i srušio se na fotelju u svojoj radnoj sobi= tu ga je na i+disaju +atekao lekar koji je kasnije potpisao umrli"u. Eto kako je bilo. Kraj pri'e. Floberov najraniji biograf ra+govarao je sa pomenutim lekarom i to je sve. :eduova ver+ija +a)teva slede$i redosled doga*anja- Flober je ušao u vru$u vodu, obesio se na neki još neobjašnjen na'in, potom je i+ašao i+ kade, sakrio konopa", doteturao se do svoje radne sobe, skljokao se u fotelju i, kada je stigao lekar, uredio je da umre simuliraju$i simptome sr'anog udara. (a stvarno, ovo je +aista besmisleno. 2de ima dima ima i vatre, ka%e se. ojim se da ne mora da bude tako. Edmon :edu je pravi primer spontanog dima. 5a ko je uostalom bio on, taj :edu6 @+gleda da niko ne +na. /ije bio autoritet ni na kom polju. &n je kompletna nula. (ostoji samo kao tvora" dve la%i. 5o%da mu je neko i+ Floberove porodi"e nekad u'inio nešto na%ao Hda li to 0šil nije uspeo da mu i+le'i oteklinu na no%nom pal"u6 i ovo je njegova ljuta osveta. Aer to +na'i da se samo nekoliko knjiga o Floberu +avršava be+ rasprave o tvrdnji uvek se opovrgava da je po'inio samoubistvo. Kao što vidite, to se ponavlja i u ovoj knji+i. Aoš jedna duga digresija 'iji je ton
bojana888 moralne indigna"ije verovatno kontraproduktivan. 0 nameravao sam da pišem o papagajima. arem o njima :edu nije imao teoriju. 0li je +ato ja imam. @ to ne samo teoriju. Kao što reko), trebal o mi je dve godine +a to. /e, ne$u da se )vališem- ono što sam mislio je da su prošle dve godine od trenutka kada se pitanje postavilo pa do njegovog ra+rešenja. Aedan od akademski) snobova kome sam pisao 'ak mi je nagovestio da pitanje uopšte nije va%no. (a, pretpostavljam da 'ovek mora da brani svoju teritoriju. /eko mi je, me*utim, uka+ao na g. :isjena 0ndrijea. &dlu'io sam da mu ne pišem pismo= na kraju krajeva, moja pisma se do tada nisu poka+ala korisnim.
77
< uglu moje sobe, prote%u$i se od
tavani"e do poda, nala+ila se loše i+olovana kanali+a"iona "ev, koja je klokotala otprilike svaki) pet minuta tako da je i+gledalo kao da kro+ nju oti'e otpad i+ 'itavog )otela. (osle ve'ere legao sam u krevet osluškuju$i sporadi'ne i+live galskog pra%njenja. (otom je na 2ro
k
&rlo%u i+bio sat glasnim i bliskim metalnim +vukom, kao da se nala+i u mom ormaru. apitao sam se kakve su mi šanse da +aspim.
e ot
ji g kn
5oje stra)ovanje je bilo neosnovano. (osle deset 'asova "ev je uti)nula, a uti)nuo je i 2ro &rlo%. 5o%da je preko dana on turisti'ka atrak"ija, ali grad 9uan bri%ljivo isklju'i njegova +vona kada posetio"i idu na po'inak. (ogasivši svetla, le%ao sam na le*ima u krevetu i mislio na Floberovog papagaja- +a Felisite, on je bio groteskna mada logi'na ver+ija #vetog u)a= +a mene, bio je lepršavi i neu)vatljivi simbol piš'evog glasa. Kada Felisite na samrti padne u postelju, papagaj joj se vra$a u uveli'anom obliku da joj po%eli dobrodošli"u na nebesa. ok sam tonuo u san, +apitao sam se kakve $u snove sanjati. /isam sanjao papagaje.
bojana888 pojma o tome kako deluju na onoga koji sneva, kao što nemaju ni ose$aj +a istan'anost. #tani'ni san koji sanjam otprilik e svaka tri mese"a jednostavno se ponavlja= kolut filma koji se beskrajno odvija, sve dok se ne probudim potišten i depresivan. og jutra probudili su me udvojeni +vukovi vremena i govana- otku"aji 2ro &rlo%a i klokotanje moje kanali+a"ione "evi u uglu. Creme i govna- da se to 2istav nije nasmejao6 < bolni"i Gotelije isti onaj mršavi i u belo obu'eni #ardien ponovo mi je poka+ao postavku. < medi"inskom odeljenju mu+eja primetio sam nešto što mi je prošlog puta promaklo- pumpu +a ispiranje "reva +a samostalnu upotrebu. ako mrsko 2istavu Floberu„Bele+ni"a, otrovi, pumpe +a ispiranje "reva, torte sa šlagom...” #astojala se od uske drvene stoli"e, šiljaste "evi i uspravne ru'ke. ajašete na stoli"u, obavite posao na šiljku i onda se napunite vodom. (a, barem niste i+lo%eni pogledima. ?ardien i ja smo se +avereni'ki nasmešili= rekao sam mu da sam lekar. &sme)nuo se i otišao da donese nešto što $e me sigurno +animati.
k
Cratio se sa velikom kartonskom kutijom +a "ipele u kojoj su bile dve o'uvane
e ot
ljudske glave. Ko%a im je još bila 'itava, iako je vremenom poprimila sme*u boju- boju
ji g kn
kakvu mo%da ima tegla starog d%ema od ribi+li. Ce$ina +uba je bila na svom mestu, ali o'i i kosa nisu se o'uvali. /a jednoj od glava bila je postavljena grubo i+ra*ena perika i par stakleni) o'iju. HKoje boje6 /e se$am se= ali, bile su manje komplikovane, siguran sam, od o'iju Eme ovari. &vaj pokušaj da se glava u'ini realisti'nijom imao je suprotan efekati+gledala je kao de'ja )oror maska i+ i+loga prodavni"e igra'aka i šaljivi) predmeta.
?ardien je objasnio da su glave rad Banatiste :omonijea, pret)odnika 0šila Kleofasa Flobera na 'elu bolni"e. :omonije je istra%ivao nove na'ine kon+ervisanja leševa= i gradske vlasti su mu do+volile da pravi eksperimente sa glavama pogubljeni) +lo'ina"a. (risetio sam se jednog doga*aja i+ 2istavovog detinjstva. !etaju$i se jednom sa svojim ujakom (erenom, kada mu je bilo šest godina, prošao je pored giljotine koja tek što je bila koriš$ena- kaldrma se sijala od krvi. (omenuo sam to pun nade= ali #ardien je odma)nuo glavom. ila bi to lepa koin"iden"ija, ali datumi se nisu slagali. :omonije je umro 1818= osim toga, ova dva primerka i+ kutije +a "ipele, u stvari, nisu bili giljotinirani. (oka+ao mi je duboke ure+e ispod same vili"e gde se stegnula d%elatova om'a. Kada je 5opasan video Floberovo mrtvo telo u Kruaseu, vrat mu je bio taman i ote'en. o se dešava kod apopleksije.
bojana888 o nije +nak da se neko obesio u kupatilu. /astavili smo sa obilaskom mu+eja sve dok nismo stigli do prostorije u kojoj se nala+io papagaj. @+vadio sam svoj polaroid i #ardien mi je do+volio da ga fotografišem. ok sam odlagao aparat sa snimkom koji se ra+vijao pod pa+u), #ardien mi je uka+ao na fotokopiju pisma koju sam primetio i prilikom prve posete. Floberovo pismo Mme ren, od 8. jula 187- „naš li šta se u poslednje tri nedelje nala+i na stolu ispred mene6 (reparirani papagaj. #toji tu na stra%i. (ogled na njega ve$ po'inje da me nervira. 0li ga dr%im tu da bi) mogao da utuvim u glavu ideju o papagajima. Aer, u ovom trenutku pišem o ljubavi jedne stare devojke i papagaja.” o je taj papagaj re'e #ardien, lupkaju$i po staklenom +vonu ispred nas. o je taj papagaj. 0 onaj drugi6 &naj drugi je la%ni.
e ot
Kako mo%ete da budete sigurni6
k
ji g kn
o je barem prosto. &vaj papagaj poti'e i+ mu+eja u 9uanu. (oka+ao je na okrugli pe'at sa kraja pre'ke, a potom mi je skrenuo pa%nju na fotokopiranu stranu i+ mu+ejskog registra. u je bilo +abele%eno šta je sve po+ajmljeno Floberu. Ce$ina odredni"a i+ registra bila je +apisana nekom mu+ejskom stenografijom koju nisam mogao da protuma'im, ali po+ajmi"a ama+onskog papagaja bila je sasvim 'itljiva. /i+ +nakova u dnu strane poka+ivali su da je Flober vratio sve što je po+ajmio.
bojana888 0li nisam bio siguran. &dve+ao sam se do Kruasea i fotografisao drugog papagaja. @ na njemu se jasno video pe'at mu+eja. #lo%io sam se sa #ardienne da je njen papagaj o'igledno autenti'an, a da je pti"a i+ Gotelijea definitivno la%na. (osle ru'ka otišao sam do #pomengroblja. „5r%nja prema bur%ujima po'etak je svi) vrlina”, napisao je Flober= pa ipak, on je sa)ranjen me*u najuglednijim porodi"ama 9uana. a vreme jednog od svoji) boravaka u Engleskoj posetio je groblje u Gajgejtu i +aklju'io da je preterano uredno- „i ljudi kao da su umrli u belim rukavi"ama.” /a #pomengroblju ti ljudi nose frakove i sva svoja odlikovanja, a sa)ranjivani su sa svojim konjima, psima i engleskim guvernantama. 2istavov grob je nevelik i skroman= u svom okru%enju, me*utim, ne i+gleda kao grob umetnika i antibur%uja, ve$ pre kao grob neuspešnog bur%uja. /aslonio sam se na metalnu rešetku kojom je ogra*ena porodi'na par"ela 'ak i u smrti mo%ete da posedujete nekretnine i i+vadio svoj primerak knjige ,n coeur simle! &pis Felisitinog papagaja koji Flober daje
k
na po'etku 'etvrte glave veoma je kratak- „vao se :ulu. elo mu je bilo +eleno, vr)ovi krila
e ot
ljubi'asti, 'elo plavo, a vrat +lataste boje.”
ji g kn
imala +elena tela, oboma su vr)ovi krila bili ljubi'asti Hi+ra%enije kod papagaja i+ Gotel ijea. 0li, plavo 'elo i vrat +latne boje- nije bilo nikakve sumnje da je to papagaj i+ Gotel ijea. Kod papagaja i+ Kruasea bilo je sasvim suprotno- 'elo mu je bilo +latne boje, a vrat plavkasto +elen. o je, i+gleda, bilo to. @pak sam na+vao g. :isjena 0ndrijea i objasnio mu u opštim "rtama šta me +anima. (o+vao me je da ga posetim sutradan. ok mi je saopštavao adresu :urdinska uli"a +amišljao sam ku$u i+ koje ra+govara sa mnom, solidnu, bur%ujsku ku$u jednog prou'avao"a Flobera. Krov mansarde sa oeil3de3boeuf=78 "rvenkasta opeka, ukrasi i+ vremena rugog "arstva= a i+nutra, )ladna o+biljnost, +astakljeni ormari +a knjige, i+gla'an parket i aba%uri od pergamenta= muški miris, kao u klubu. 5oja na br+u ruku sklopljena predstava o ku$i poka+ala se kao la%a, san, fik"ija. (rava ku$a prou'avao"a Flobera nala+ila se u ju%nom delu grada, sa druge strane reke, u trošnom kraju u kome se male +anatske radioni"e smenjuju sa ni+ovima ku$a sa terasama od 78 &krugli pro+or'i$.
bojana888 "rvene opeke. Kamioni i+gledaju preveliki +a ove uli"e= u njima ima nekoliko prodavni"a i gotovo isto toliko kafana= u jednoj od nji) kao lat du 4our73 nudili su tte de veau .8 /a samom ulasku u :urdinsku uli"u nala+i se putoka+ +a ruansku klani"u.
Monsieur 0ndrije do'ekao me je na pragu svoje ku$e. io je to omaleni, stariji 'ovek u sakou od tvida, sa papu'ama od tvida i sa šeširom od tvida. a reverom je nosio tri ra+nobojne svilene trake. #kinuo je šešir pre nego što se rukovao sa mnom, a potom ga opet vratio na glavu= glava mu je tokom leta, objasnio mi je, pomalo fra#ile.81 /osio je taj šešir od tvida svo vreme dok smo bili u ku$i. /eko bi mo%da pomislio da je malo otka'en, ali ja nisam. 2ovorim kao lekar. @ma sedamdeset sedam godina, rekao mi je, i sekretar je i najstariji 'lan 8ociété des
2mis /laubert!8 #edeli smo su'eljeni +a stolom u sobi u prednjem delu ku$e, 'iji su +idovi bili na'i'kani kojekakvim ukrasima- spomentanjirima, medaljama sa Floberovim likom, slikom 2ro &rlo%a koje je uradio sam g. 0ndrije. #oba je bila mala i pretrpana, 'udnovata i
k
osobena- nešto kao urednija ver+ija Felisitine sobe ili sobe i+ Floberovog paviljona. #krenuo
e ot
mi je pa%nju na njegovu karikaturu koju je na"rtao neki prijatelj= prika+uje ga kao revolveraša
ji g kn
sa velikom flašom kalva dosa koja mu viri i+ d%epa sa strane. rebalo je da pitam +a ra+log takve oštre karakteri+a"ije moga blagog i srda'nog doma$ina, ali nisam.
#pe"ijalitet dana. ele$a glava. &setljiva. ruštvo prijatelja Flobera. o je Flober, +ar ne6 o je uje. a, da, to je :uj uje.
bojana888 a. nate li koji je pravi, a koji je la%an. (onovo se osme)nuo. 5u+ej u Kruaseu osnovan je 13I. u+vratio je. 2odine kad sam se ja rodio. /aravno, nisam bio prisutan na otvaranju. #akupili su sve što se dalo skupiti uostalom, i sami ste videli. Klimnuo sam glavom. @ nije bilo bog +na šta. 5noge stvari su se pogubile. 0li kustos je +aklju'io da postoji nešto što mogu da nabave, a to je bio Floberov papagaj. :ulu. ako da su otišli u (rirodnja'ki mu+ej i rekli- „5o%emo li, molimo vas, da dobijemo na+ad Floberovog papagaja6 reba nam +a paviljon.” 0 ljudi i+ mu+eja su im odgovorili„Kako da ne, samo i+volite.”
Monsieur 0ndrije je pri'ao ovu pri'u i pre= +nao je gde treba da napravi pau+u. @ tako su odveli kustosa do prostorije gde se 'uvaju re+ervne +birke. „Go$ete papagaja6” +apitali su ga. „@demo onda na odeljenje sa pti"ama.” &tvorili su vrata i pred sobom ugledali... pedeset papagaja. ,ne cin%uantaine de erro%uets?
e ot
k
Detrdeset godina kasnije, posle rugog svetskog rata, po'eli su da osnivaju +birku i
n ji g k ra'una da bude ona j pravi.” @ tako su i oni +avirili u knjigu
u bolni"i Gotelije. @ oni su otišli u (rirodnja'ki mu+ej i rekli- „5o%emo li, molimo vas, da dobijemo Floberovog papagaja.” „/aravno”, odvratili su, „sami ga i+aberite, ali povedite
,n coeur simle i i+abrali
papagaja koji je najviše odgovarao Floberovom opisu. ako da sada imamo dva papagaja. !ta su onda uradili6
bojana888 (a, morate da imate na umu dve stvari. (rvo, Flober je bio umetnik. (isa" bogate imagina"ije. (romenio bi nešto makar +bog ritma re'eni"e= jednostavno, bio je takav. 0 i +ašto bi opisao papagaja onakvim kakav je bio, samo +ato što ga je po+ajmio6 ašto ne bi i+menio boje, ako bi mu to bolje +a+vu'alo6 rugo, Flober je vratio papagaja mu+eju pre nego što je +avršio pripovetku. ilo je to 187. o osnivanja mu+eja u paviljonu bilo je još trideset godina. (reparirane %ivotinje i+jedaju molj"i, +nate. (ropadaju.
e ot
k
(olo%io je lagano ruke na sto, pote+om opsenara koji umiruje publiku. @mao sam još jedno, poslednje pitanje.
ji g kn
a li su ti papagaji još uvek u mu+eju6 #vi) pedeset6 /e +nam. 5islim da nisu. reba da +nate da je u tre$oj i 'etvrtoj de"eniji ovog veka, u vreme kada sam ja bio mlad, vladala velika moda +a prepariranim %ivotinjama i pti"ama. :judi su i) dr%ali u svojim salonima. #matrali su i) lepim. ako da su mnogi mu+eji rasprodali one delove svoji) +birki koji im nisu bili neop)odni. ašto bi dr%ali pedeset ama+onski) papagaja6 @onako bi propali. /e +nam koliko i) sada imaju. 5islim da se mu+ej ratosiljao ve$ine od nji). 9ukovali smo se na rastanku. /a pragu je g. 0ndrije u +nak po+drava podigao šešir i+la%u$i nakratko svoju osetljivu glavu avgustovskom sun"u. io sam u isti ma) i +adovoljan i ne+adovoljan. io je to odgovor i nije bio odgovor. o i jeste i nije bio kraj mom traganju. Kao i poslednji otku"aji Felisitinog sr"a pri'a +amire „kao 'esma koja presušuje, kao e)o koji se gubi.” (a, mo%da tako i treba da bude. ošlo je vreme da se oprostim. Kao savestan lekar, obišao sam sva tri Floberova
bojana888 spomenika. < kakvom je on bio stanju6 < ruvilu, njegov brk još uvek %udi +a popravkom= iako +akrpa na bedru sada manje bode o'i. < arentenu, leva noga po'ela je da mu pu"a, u dnu kaputa ima rupu, a na gornjem delu tela mrlje boje ma)ovine= poluotvoreni) o'iju +urio sam u +elenkaste pe'ate na grudima i pokušavao da ga +amislim kao kartaginjanskog tuma'a. < 9uanu, na Karmelitskom trgu, dr%i se sasvim dobro, pou+daju$i se u svoj plemeniti sastav od 3; posto bakra i 7 posto kalaja= ali i dalje je isprugan. @+gleda kao da svake godine dopla'e još koju bakarnu su+u, od koji) mu se šija vrat. o i nije neprili'no +a Flobera- uvek je bio velika "mi+dra. #u+e mu se dalje kotrljaju ni+ telo o"rtavaju$i tanke pruge na nogama sa strane kao da nosi pantalone od fraka. /i ovo nije neprili'no +a Flobera- podse$a nas da je u%ivao u salonskom %ivotu isto koliko i u svom uto'ištu u Kruaseu. /ekoliko stotina metara severnije, u (rirodnja'kom mu+eju, odveli su me na sprat. io sam i+nena*en- mislio sam da se re+ervne +birke dr%e uvek u podrumu. anas im se, umesto toga, u podrumu verovatno nala+i tr%ni "entar- kafi$i, reklamni panoi, videoteke i sve
k
što omogu$ava br+o sti"anje +nanja. ašto im je toliko stalo da u'enje pretvore u igru6 Cole
e ot
da sve bude igrarija, 'ak i +a odrasle. (ogotovo +a odrasle.
ji g kn
ila je to omanja prostorija, mo%da tri sa tri, sa pro+orima na desnoj i poli"ama du% leve strane +ida.
bojana888
Primarni linkovi
[ TTT.julianbarnes."om [ TTT.bookrags."omJFlaubertPs\(arrot [ en.Tikipedia.orgJTikiJFlaubertPs\(arrot [ TTT.1;)elpme."omJsear").asp6teWtMFlaubertL(arrot
[[ dalje istra%ujte sami?
e ot ji g kn
k
