Dzordz Orvel 1984.

Prikaz knjige Džordž Orvel, 1984.

Uvod

„Ukoliko želiš viziju ljudske budućnosti, zamisli čizmu koja gazi ljudsko lice - zauvek!“ edna je od ključni "oruka #rvelovog dela, „$iljadu devetsto osamdesetčetvrta“, dela koje je  bilo "rodato u vise "rimeraka nego bilo koje drugo delo nekog "isca iz %%- og veka& 'rik (rtur (rtur )ler je bio engleski romano"isac i novinar n ovinar koji je ostao mnogo "oznatiji "ozna tiji "o svom  "seudonimu *žordž #rvel& #no sto karakteriše njegova dela jeste duboko uverenje u "ostojanje društvene ne"ravde, kao i verovanje u demokratsko društvo& +ao član ezavisne radničke  "artije, #rvel je osećao da se mora boriti u anti-staljinističkoj anti-staljinističkoj radničkoj "artiji marksističkog marksističkog  jedinstva u "anskom gra.anskom ratu& #rvel se vratio iz +atalonije kao čvrsti anti-staljinista anti-staljinista i anti-komunista, ali je do kraja života ostao levičar i, kako on kaže, /demokratski socijalista/& /"anski rat i ostali doga.aji 0123-0124 su sve "romenili i "osle toga sam znao gde sam& 5vaka ozbiljna rečenica koju sam na"isao od 0123& direktno ili indirektno je na"adala na"ad ala totalitarizam i 0  branila demokratski socijalizam, barem ja to tako svatam&&/  jegovi "olitički stavovi su oblikovani iskustvima socijalizma, socijalizma, totalitarizma i im"erijalizma u celom svetu& 6okom 6okom rata #rvel je "očeo svatati "ravu "rirodu 5taljinove vladavine u 7usiji& $teo je s"asiti socijalizam iz komunizma& 6aj us"on totalitarizma ga je ins"irisao da na"iše na "iše svoj konačni roman 8$iljadu devetsto osamdesečetvrta 8 - (nti-uto"ijski roman koji o"isuje svet u kojem je totalitarizam dominirao&

„$iljadu devetsto osamdesečetvrta“ je #rvelova "oslednja knjiga& #bjavljena je sredinom 0191& godine, a #rvel je umro 01:;& < u =igurativnom smislu, ovo je njegova "oslednja knjiga& „01>9&“  je zaključak gotovo svega sto je on na"isao od 0123&- e kad je otišao u "aniju& U ovoj knjizi je =ormirao jedan totaltiarni univerzum, koji "oseduje so"stvenu istoriju i unutrašnje meanizme vladavine&

1 "Why I Write" ("Zašto pišem") (http://www http://www.online-literature.com/orwel .online-literature.com/orwell/897/ l/897/))

)ritanska obaveštajna služba motrila je na "oznatog britanskog "isca *žordža #rvela više od dve decenije, ali nije verovala da je bio običan komunista, već da ima /na"redne komunističke  "oglede/ sto "okazuje s"ecijalni izveštaj te tajne "olicije iz januara 019?& godine& (utor kultnog dela /01>9/ o"isan je u tom izveštaju, kao komunista koji se nije u svemu slagao sa Partijom&
„Hiljadu devetsto osamdesetčetvrta“

+ako bi svet izgledao ukoliko bi ortodoksni staljinizam odneo "revagu govori u"ravo /01>9/,  "riča o "osledicama globalnog rata "osle kojeg na svetu ostaju svega tri države, na čelu sa @elikim bratom& jegov jedini cilj je o"sesivno čuvanje vlasti, što "ostiže kontrolom gra.ana na radnom mestu, na ulici, u kući, ne"rekidnom š"ijunažom, konstantnom sumnjom i sve"risutnom  "otencijalnom krivicom& *elo je objavljeno 0191& sa idejom da "okaže kako će svet izgledati u budućnosti, tada daleke 01>9& godine& #rvel je na"isao „$iljadu devetsto osamdesetčetvrtu“ da "okaže kako "olitički sistemi mogu "otisnuti individualne slobode& 01>9& je u"ozorenje na ono što bi se moglo dogoditi u budućnosti, u"ozorenje na dominaciju totalitarizma& #va knjiga "redstavlja #rvelovu ideju o modelu totalitarne drzave koja dostiže svoj konačan oblik& Ae.utim, #rvel ne "okušava na"raviti "ot"uno i tačno "redvi.anje o tome šta će svet biti u budućnosti "od totalitarnom vladom, ali umesto toga on ga "redstavlja kao ekstremni "rimer koji negde "odseća na "rirodu trenutni društava koja već "ostoje& #rvel je govorio o „$iljadu devetsto osamdesetčetvrtoj“ B „a ne vjerujem da će se vrsta društva koju o"isujem nužno "ojaviti, ali verujem da bi nešto slično moglo da se desi/&

*žoržd #rvel je jednom rekao da "iše jer „"ostoji laž koju želi da iznese“& U"ravo na toj laži i  "očiva čitava struktura romana& Celeo je da ljudi svate kako žive i verovao je da je snaga u  "roletarijatu& #snovna tri načela takvog režima, koga je želeo da razotrkije, "rikazana su kroz sloganeB rat je mir, sloboda je ro"stvo i neznanje je moć& <"ak, najmoćnije sredstvo režima ostao  je telekran, ure.aj kojim svevideće oko nadzire ovde i tamo, sada, svuda i uvek& U svakom

momentu i na svakom mestu motri @eliki brat& 5tvarajući „$iljadu devetsto osamdeset četvrtu“ #rvel je teo izložiti okrutnost "olitičke re"resije i laži na kojoj se čovečanstvo temelji& +njiga se može tumačiti kao anti"olitička, na neki način knjiga noćni mora koje "roživljava @inston, u okruženju gde je "olitika zamenila čovečanstvo i država "otčinila društvo kontrolišući sve svoje stanovnike& amera Partije je bila kontrolisati svakog i sve& #snovna ideja koju #rvel želi da istakne je ideja moći kojom se "ostiže sve& „edan covek ima moć nad drugim tako sto ga tera da "ati& Aoć nije sredstvo, vec cilj&“ Dovoreći o sticanju moći i održavaju iste kaže da svra rata nije "obeda, nego da on stalno traje& „5misao ratovanje je da unisti "lodove ljudskog rada& $ijerarijsko drustvo je moguce samo na bazi gladi i neznanja& 7atna desavanja su organizovana da bi se drustvo odrzavalo na rubu gladi& Eilj rata nije trijum=, vec da odrzi "ostojecu strukturu drustva netaknutom&“?

7adnja „$iljadu devetsto osamdesetčetvrte“ se =okusira isključivo na život @instona 5mita, čoveka koji je jedini vredan "isanja, svima ostalima su već odavno is"rali mozak& 5vaka njegova misao usmerena "rotiv @elikog brata je zločin, svaki red is"isan u dnevniku, koji je zabranjeno  "isati, je zločin takodje i svakog časa ga mogu ua"siti& Fak i njegova ljubavna veza sa ulijom  je takodje "ovod za a"šenje& Partija je to zabranjivala, smatrala je lošim bilo šta što skreće =okus sa nje same, i "otčinjavanja njoj& #rvel "okušava da "okaže kako se ljudsko biće nosi u najne"odnošljivijim, okrutnim situacijama& @inston je jedina osoba "reostala koja je u stanju da misli slobodno, "rotivno Partiji, što oni surovo kažnjavaju& #rvel tu želi da istakne koliko daleko su u stvari "ri"adnici Partije u stanju da idu, tacnije da urade bilo šta da "ostignu svoj cilj& U ovom slučaju cilj im je iskoreniti individualne misli i s"osobnost čoveka da sam "rosu.uje& „i "rošlost, ni sadašnjost, ni  budućnost ne "ostoje u svojoj vlastitioj stvarnosti& 5tvarnost je u umu čovečanstva, a ne u  "ojedinačnom umu koje cini greške i ubrzo strada, za razliku od uma "artije koji je kolektivan i  besmrtan&“ 2 @inston je odbijao da se "ovinuje sistemu, insistirajući da je njegovo lično "ravo sloboda mišljenja i govora, sto je rezultiralo konstantnim mučenjem i "reživljavanjem neverovatni tortura, sve dok na kraju nije "riznao i naučio da „@oli @elikog brata“& #rvel o"isuje @elikog )rata kao „čoveka od oko četrdeset "et godina, s teškim crnim brkovima“ što čitaoce odma asocira na 5taljina & @eliki brat je ikona stranke i "od njegovim imenom se sa ekrana kojeg ima svuda, danonoćno objavljuju - /svaki us"e, svako "ostignuće, svaka "obeda,  !or# $r%el& 198'. (iretto& **') + Ii#.

svako istorijsko otkriće, svo znanje, sva mudrost, sva sreća, sve vrline koje su "ostignute njegovim vo.stvom i nadanućem / Gastrašujući re"resivni meanizmi, "rekrajanje istorije Hjasna aluzija na /retuširanje/ =otogra=ija sa koji su nestajali 5taljinovi "olitički "rotivniciI, brisanje istorijski doga.aja, novogovor smišljen da u korenu saseče svaku zdravu misao, dišu u #rvelovom izmaštanom svetu, u kojem nema mesta za individualnost i ne"rikosnoveno "ravo na ljudsku slobodu& 7ežim ima još metoda "omoću koji se do maksimuma ograninčava ljudska sloboda i kontorliše  "o"ulacija& (genti "olicije koji su svuda "risutni, nadziru, takodje i gore"omenuti ekrani koji  "rate svaki "okret, savku izgovorenu reč&

to se tiče "okazne veze izmedju „$iljadu devetso osamdesetčetvrte“ i nasilja, ova knjiga je  "ravi "rimer kako je jedan režm u stanju da kontroliše ljude raznim metodama direktnog, indirektnog, "siičkog, =izičkog, masovnog i institucionalog nasilja& 5vugdje gdje se bića trude dominirati jedno nad drugim, nasilje "ostoji&  a "rimer, =izičko nasilje je "risutno uvek kada Partija "rimeti ne"oslušnost u svojim redovima, kada otkrije „ot"adnike“, u ovom slučaju @instona kojeg su surovo kažnjavli, mučili sve dok nije  "riznao da voli „@elikog brata“& Psiičko naslije "rovejava kroz čitav sistem, a da ljudi sami toga nisu ni svesni& Gabranjena im je sloboda govora, mišljenja, gotovo sva ljudska "rava, zabranjeni su takodje seksualni odnosi jer bi to moglo da ugrozi lojalost "rema Partiji& 5to se tiče institucionalnog nasilja, to je zadiranje institucija, u ovom slucaju Partije i „@elikog  brata“ u različite oblasti ljudskog života, "osredstvom raznovrsni "rinudni mera& "r&  "ostojanje telekrana koje zadire u "rivatan život, i ne ostavlja "rostora slobodi ni na koji način& os jedan bitan element koji se javlja u okviru ove knjige jeste "ro"aganda& Pro"aganda  "redstavlja namerni i sistematski "okušaj oblikovanja "erce"cije i mani"ulisanja s"oznajom i  "onašanjem u cilju izazivanja reagovanja koje je u interesu "ro"agatora& #vde to možemo  "re"oznati u različitim "odacima i in=ormacijama koje se ljudima "redstavljaju svaki dan, takodje u "lakatima na kojima je lik „@elikog brata“ svuda u okruzenju&&& sve to oblikuje razmisljanja i svest naroda, koji se na kraju "ovinuje, najčešče nesvesno, tom "ro"agandnom režimu&

Zaključak  #rvel je "ažljivo "ratio istoriju i stanje sveta 019;-i, te ga je zabrinjavala totalitarna tendencija 5557-a, koja je "ostala "retnja demokratskom socijalizmu& U"itan da li je detinjasto i ne"otrebno brinuti se o totalitarnoj budućnosti, #rvel je za"isao kako je njegov tadašnji svet H019;-teI bio noćna mora za stanovnike 'vro"e "re ?; godina, te se za"itao kakvu bi moć imao vladar koji bi mogao "romeniti "rošlost& +o kontroliše "rošlost, kontroliše budućnost, ko kontroliše sadasnjost kotroliše "rošlost& Ga svoj roman #rvel je rekao „Aoj najnoviji roman nije na"ad na socijalizam, niti na britanske laburiste Hkoje "održavamI, nego razotkrivanje "erverzija koje su moguće u centralizovanoj ekonomiji, a koje su već delom us"ostavljene u komunizmu i =ašizmu&

„5loboda je sloboda da kažemo da je dva "lus dva jednako četiri& Ukoliko je to do"ušteno, sve ostalo će doći samo "o sebi&“9

' Ii#.