Drama

94. Odlike i razvoj dramske književnosti za decu Period posle Drugog sv. rata je kakterističan za dinamičan razvoj drame za decu (srpske) koji teče uporedo sa drugim književnim rodovima. Draski rod u dečijoj literaturi je bio nekada zapostavljen u odnsu na liriku i epiku. Stanje dramskog stvaralaštva, počelo se naročito razvijati u vreme kada dolazi do procvata uopšte dečje književnosti-posle 50. i 60. god. Javljaju se življa interesovanja za scensku umetnost. Veliki udeo u tome su imale scene dramskog i lutkarskog pozorišta, a potom i brojne emisije na radiju i televiziji. Osnovi uslovi da jedno (epsko, lirsko) delo postane i dramsko su (suština imanentrnog teksta): 1.

zanimljiva i razigrana fabula

2.

reljefni likovi

3.

da raspolaže prihvatljivim

4.

dijaloška i monološka dinamika

Drama kao književni rod u književnosti za decu i omladinu veoma je slabo razvijana i u svetu i kod nas. I kod naših starijih pisaca (dečjih) ima više tekstova pisanih u dijaloškoj formi, sa manje ili više dramsk. intenziteta (npr. Zmaj). Već početkom 19. veka otvara se u Beogradu dečje pozorište (B. Nuših I Mihajlo Sretenović) čiji se repertoar sastojao pretežno od dramatizacije romana i pripovedaka. Uspeli dramski tekstovi se kod nas javljaju mnogo kasnije, a tu je najznačajnija uloga Dušana Radovića (njegova radio drama “Kapetan Dž. P. je jedan od najboljih tekstova te vrste). Veliki je uspeh doživela njegova emisija “Na slovo na slovo” koja je kasnije adaptirana za pozorište lutaka. Ubrzo se javljaju više autora drame za decu koji pišu za potreba lutkarskih pozorišta. (Aleksandar Popović, Stevan Pešić, Dragan Lukić, Ljubiša Djokić). Što se tiče početka naše drame za decu, bez velikog dvoumljenja se može konstatovati da je prva Dobrodeteljni derviš ili Zveketuša kapa Joakima Vujića (izmedju 1813. I 1825.g). Uzimajući u obzir sveukupan njen razvoj mogli bismo ga podeliti na četiri perioda:

1.

od D. Derviša (1813-1825) do 1903. Sa zmajem se završava I etapa razvoja naše

književosti. 2.

od 1903. kada se pojavila Nušićeva jednočinka „Naša deca“ i DO ii SV RATA

1941. 3.

Od 1944. do 1994. (do smrti Stevana Pešića) moda u okviru ovog perioda postoje

tri razvojne etape (1944-1954, 1954-1966, 1966-1994) 4.

od 1994. (od pojavljivanja „Mačora u čizmama“ Igora Bojovića) i

(orjentaciono) pojave nove generacije mladih dramatičara za decu pa nadalje. Inače ova drama J. Vujića nije pisana prvenstveno za decu i nikada nije tetirana kao „dečja“. D. derviš pripada krugu dramskih tekstova veoma bliskih deci, koji se uz izvesna skraćivanja mogu igrati za njih-čak pre za njih nego za odrasle. Ceo drugi perio razvoja sr.drame za decu otao je u znaku B. Nušića i Živojina Vukadinovića. Za treći period-A. Popović, Ljubiša Djokić (U cara Trojana kozje uši)-komična scenska bajka moderne drame za decu, a njihov autor Ljubiša Djokić kao začetnik takve orjentacije (Biberče-romantična). Ironična scenska bajke je novijeg datuma. Pojavila se ne samo kao novina već kao podsticaj i osveženje za oživljavanje scenske bajke u celini, a njena osnovna odlika je persiflaža svega onoga na čemu bajka počiva. U ovom žanru se prvi ogledao A. Popović obradjujući najpre klasičan i nezaobilazan motiv o Pepeljugi. U njegovoj Pepeljugi (1966) klasično je tek povod da se na njega ustremi ironija da bi se persiflažom „usitnele“ i mnoge druge neprikosnovene vrednosti i da bi se od njih stvorila nova značenja i novi odnosi. U tom cilju se brišu i ukidaju postojeće granice izmedju realnog i irealnog. Zato se u ovoj scenskoj bajci ličnosti ponašaju kao da žive u nekoj od naših današnjih ulica (i one „najpoetičnije“ i one „dvorske“) Tako se stvara i utisak da se ulica preselila u bajku. Kod P. Se svakodnevnica povezuje sa bajkovitošću i upravo ti spojevi su izvor smešnog i ironičnog.

U „Pepeljugi“ i drugim svojim dramskim tekstovima, A.P. je pokrenuo dalji proces modernizacije naše drame namenjene najmladjima. Za četvrti period-Igor Bojović (Petar Pan, Baš Čelik, Mačak u čizmama, Lepotica i zver. On se vraća realističkom načinu pisanja. Svojim osobenostima srpska drama za decu značajno je uticala na razvoj srpskog pozorišta namenjenog najmladjima, kao što je i pozorište, sa svoje strane omogućilo da se naša drama u potpunosti iskaže i afirmiše. Aleksandar Popović je književenik. Jedan je od vodećih jugoslovenskih dramatičara avang. orjentacije. Televizijski i dečiji pisac. Svojim dramskim delima je izvršio veliki uticaj na razvoj drame i pozorišta u celini.