Драгосла Кочоић1
СИРОМАштвО – СветСКИ ПРОбЛеМ
Рзим1
Читав ток цивилизацијск цивилизацијског ог развоја човека оптерећен је великим социјалним проблемима. У овом раду учињен је напор да се теоријски објасни сиромаштво и сиромаштво као светски проблем, те могућности и значај социјалне политике и социјалног рада у хуманизацији друштва, у овом контексту превенцији и отклањању сиромаштва. Овај проблем сагледан је у Србији у контексту реформе друштва, односно однос но измене својинссвојинс ких односа, пре свега афирмацији приватне приватне својине, слободног тржишта, конкуренције и политичких слобода грађанског друштва. Истакнути су практични напори Организације Уједињених нација и њени програми за превазилажење, односно умањивање проблема сиромаштва у свету. Дат је приказ сиромаштва и његове распрострањености у земљама у развоју, развоју, индустријски развијеним земљама и у земљама политичке и економске транзиције. Кључне речи речи:: социјална политика, социјални рад, сиромаштво, реформа.
1. Поркло и оријско разумањ разумањ
Социјалну структуру кроз читаву историју људског друштва доминантно је обележавао расцеп којим се до данас подваја људски род, како унутар организоване друштвене заједнице коју називамо држава, тако и у читавом свету између држава и региона. Та подвојеност се заснива на поседовању власти и моћи и моћи израженој у друштвеној позицији планирања, одлучивања и реализацији политичких, економских и социјалних циљева, односно, изражене у приступу, коришћењу и располагању друштвеним добрима.. У крајњој консенквенци добрима консенквенци подвојеност се у објективној стварнос1
Аутор је професор Факу Факултета лтета политичких наук наука, а, Београд.
30
Социјална мисао 4/2008
ти изражава у степену задовољавања људских потреба. Управо људске потребе и њихово задовољавање чине животни стандард, а сигурност у задовољавању потреба одређује меру – ниво животног стандарда. Овде се одмах може уочити да оперишемо људским потребама и сигурношћу у њиховом задовољавању! Где је проблем? Проблем је у немогућности или тешкоћама у задовољавању потреба. Немогућност у задовољавању пот реба код човека ствара несигурност. Несигурност се јавља како код појединца тако и код породице, а размере несигурности варирају од земље до земље, од региона до региона од континента до континента. Управо ова дисхармонија је условила и условљава потребу организоване борбе против сиромаштва, материјалне оскудице и беде. Међутим, недовољност и неспремност да се на овом плану учини више биле су евидентне, а посебно су дошле до изражаја у условима снажног индустријског развоја и велике социјалне покретљивости. У том контексту, у простору и времену, укрупњавање социјалних проблема било је пропраћено научним опсервацијама и на основама рада, хуманизма, слободе, социјалне правде и солидарности императивно је условило радикалну измену која се у јед ном делу света огледала у интервенцији државе у економско-социјал ној сфери без ремећења својинских односа и политичког плурализма, у другом делу света дошло је до радикалне измене економског, политичког и социјалног система и трећи део кога смо неретко називали трећи свет остао је готово потпуно по страни са готово незнатним економским, политичким и социјалним помацима. Упркос учињеним напорима, посебно у другој половини xx века, си ромаштво је распрострањена друштвена појава и зауставља прогресиван и складан друштвени развој. И у овом миленијуму, тако актуелно и савре мено звучи хуманистички став императивне борбе против сиромаштва у читавом свету. Постојећа социјална слика света показује да се земље у свету међусобно разликују према економској, социјалној и укупној друштвеној развијености, да се разликују по обиму и структури социјалних проблема, те се и сиромаштво у њима различито испољава. Због тога сиромаштво показује помањкање средстава за живот, који се у датој средини сматра нормалним, а нормално је различито од земље до земље и посматра се кроз призму просечног дохотка, укупног прихода, просечног животног стандарда или планираног садржаја и начина живота. Наведене категорије, односно параметри су променљиве и међусобно различите величине, те је и сиромаштво променљиво и релативно. Из ових премиса следи да су сиромани они људи који су лини начина жиоа, конфора и досојанса, који с смара нормалним у друу у којм жи (ОУН). Обзиром
Сиромаштво – светски проблем
31
на тренд глобалне унификације света, која несумњиво рађа позитивне и негативне последице, сиромаштво ће и даље бити неизбежна компонента у економско-социјалној структури друштва овога века.
2. Социјална полиика и социјални рад у прнцији и смањиању сиромаа
Незадовољене потребе увек су водиле, и данас воде, бунту и немиру, а ниједна одговорна друштвена заједница не жели немир и нестабилност. Социјано-политичким програмима и социјалним радом се једним делом умањују социјални проблеми али се у потпуности не могу отклонити. Путем социјалних програма појединац или већа група људи (убоги, сиромашни, незапослени и други у стању социјалне потребе) се доводе у реалан свет укључивањем у процес рада, систем образовања, лечења, односно у систем друштвене подршке примерене достигнућима и човеку XXI века . Посматрано с друге стране, угрожене категорије се из свога света и стања укључују у напредне друштвене односе и релације, чиме се директно подстиче и одржава већа динамика друштвеног развоја; већи степен интег рације друштва; максимално продуктивно ангажовање људског фактора; смањује ризик од девијантних појава. То је здраво друштво. Са становишта глобалне друштвене заједнице социјално-политичким програмима се даје снажан допринос смањивању социјалних неједнакости, сиромаштва, беде и материјалне оскудице, ови социјални проблеми су кроз историју људског друштва увек водили незадовољству, штрајку, побунама и револуцијама. Дакле, социјална политика је усмерена човеку, свесној организацији субјеката, вредности и циљева, преузима улогу инструмента промена. Социјална политика јесте социјална само онда и онолико колико успева да се кроз социјално законодавство и социјални рад трансфор мише у хуманистичку праксу, просветитељску акцију и обликује мо рално понашање достојно сваког човека на почетку овог миленијума. Тиме социјална политика и социјални рад мењају како појединца тако и друштво у целини из оног што јесу у оно што треба да буду, то што треба да буде је вредносни циљ, жељено стање. Како би то генијални филозоф Артур Шопенхауер рекао у свом делу О генију, вољом и интелектом, а шта су социјална политика и социјални рад до воља за акцијом и интелектом до циља. Циљ је појединац и организована друштвена заједница заснована на слободи, хуманизму, солидарности, раду и социјалној правди. Дакле, циљ је друштво без сиромаштва и беде.
32
Социјална мисао 4/2008
3. Да ли ј о ако и кака ј сиуација у наој змљи?
Актуелност сиромаштва произилази из слома друштвеног поретка, или, како Ноам Чомски каже, повлачења социјализма, и успостављања новог система вредности. Преображај друштва наступио је у условима неповољне и наметнуте спољнополитичке ситуације, у току пострелигијско-конфесионално-национално-грађанског рата на простору Друге Југославије. Промене се одвијају и још увек се дешавају у политичком и економском погледу одбацивањем претходних и успостављањем нових вредности, које су добиле институционалну форму и постепено обликовање у пракси. Као резултат тих и укупних промена сиромаштво је добило статус грађанства. Наиме, у претходном систему вредности сиромаштво је било морално понижење за појединца и друштво у целини, искорењивано је економском и социјалном хомогеношћу. Како и на који начин? Тако што је социјални статус појединца пресудно одређивао могућност запошљавања, решавања стамбених питања, кредитирања, стипендирања, школовања, усавршавања, одмора, рекреације и др.; у сфери рада у делу доходовања кроз одговарајући инструмент расподеле који је у себи интегрисао: уложени рад, интелект, ниво образовања и солидарност; путем социјалног законодавства које је обезбеђивало широку лепезу социјалних права (пре свега бесплатно образовање, бесплатну здравствену заштиту, пензионо осигурање на основама минулог рада, социјалну заштиту угрожених категорија – деце, старих, трудница, инвалида, цивилних жртава рата). Нсумњио да ј ондањ друо плдирало социјалној пради, а када она посоји у нма сиромаа, дакл социјална прада искључуј сиромао као друни фномн. Јзиком мамаик, социјална прада и сиро мао сој у орнуој сразмри. Управо оваквој филозофији и пракси друштва снажно су се супроставили економски теоретичари, који друштво посматрају искључиво са становишта економског прогреса, независно од социјалне цене, па, сходно томе, истичу да нема економског напретка без реалних економских претпоставки. Из таквог полазишта је развијена теза да сва друштва која су пледирала социјалној правди завршавају као утопија. 2 Дакле, нема социјалне правде, економистичка гледишта искључују социјалну правду. Из тога следи сагласност са постојањем сиромаштва као неизбежног друштвеног феномена. Али економски развој је услов за прогрес и можемо закључити да се из овог схватања може извести суд о економско-социјал2
Види више о томе у књизи Д. Кочовић, Социјална политика, ФПН, Београд, 2007. год.
Сиромаштво – светски проблем
33
ном аутоматизму. Он као такав не искључује сиромаштво али истовремено и не прихвата његову масовну распрострањеност, јер је сасвим јасно да нема никаквог развоја или га има сасвим мало и веома се споро одвија у условима његове велике распрострањености. У нашој земљи реформа од 1988. године до 2000. године имала је више еволутивни карактер појачане динамике. Шта то значи? Да су били прихваћени слободно тржиште, закон вредности, закон понуде и потражње, и политички плурализам сублимиран у парламентарној демократији. На ниво једнакости подигнута је приватна имовина и без ограничења законом и највећим правним актом Уставом изједначена са друштвеном. С тим да би кроз акционарство већ запослених друштвена имовина, кроз квантум вредности акција које би поседовали појединци, добила нека обележја приватног власништва. Бар тако је законски и јавнополитички декларисана реформа мешовитих а равноправних својинских односа и облика са слободом јавнополитичког деловања и организовања на темељу пакта економско-социјалних и културних права, декларација и конвенција ОУН и других докумената аутономних специјализованих међународних органзација (МОР, СЗО, МЦК). Настојало се очувању бесплатног образовања и бесплатне здравствене заштите као јавног добра, ограниченој контроли цена и нужној интервенцији државе у привреди у ванредним приликама. Основни мотив овакве политичке, економске и социјалне доктрине је спречавање економско-социјалних ломова, очување и унапређивање привредних капацитета, природног богатства и људских ресурса. Да се спречи социјално раслојавање и економско-социјално понирање друштва, и контролисано укључивање у светске, а пре свега европске транзиционе токове. Ипак у социјалној сфери дошло је до раслојавања до тада уједначеног друштвеног бића, које је у економском погледу било доста компактно и умерено. Створена је економска елита (око 3–5%) која се обогатила по свим основама, једино не по основу признатог рада и резултата рада. То је условило развој свести да су запослени препуштени сами себи и да губе могућност да утичу на сопствени положај. Спрега економске мафије и потпуна блокада земље условиле су око 800 хиљада незапослених и преко милион привремено незапослених. Сиромаштво је апроксиматрично захватило око 50 одсто становништва, а укупни социјални проблеми употпуњени су са ширењем насиља и насилничке културе. Од 2000. године па до данас спроводи се радикална реформа. На темељу политичке искључивости и идеолошке острашћености, уништава све што је друштвено у што краћем року. Са сцене друштва нестала је
34
Социјална мисао 4/2008
умерена и контролисана реформа како у сфери привреде тако и у погледу промена у социјалној структури друштва. Користећи сплет међународних околности и њихово преламање на нашем простору кроз призму западних интереса (економског, географског, војног, политичког) и унутрашње оштре политичке искључивости и подељености широм је отворен простор за политичку, а не економску реформу у привреди и свим сферама друштва. У таквим условима економски параметри понуде и потражње, цене коштања и цене производње, тржишног надметања-конкуренције су потпуно одбачени. Овакав деструктиван волунтаристички приступ реформи довео је до економског и социјалнг пропадања земље. У потпуности је уништена економија и социјална структура, култура нашега народа, а држава је доведена у поданички положај према Западу, подређујући све њиховим интересима. Наши реформатори већ годинама производе сиву, црну и разбојничку економију што за последицу има социјалну беду и сиромаштво најширих размера. А када се беда, сиромаштво и оскудица сваке врсте укорене онда се губи иницијатива и по правилу се одустаје од суштинских и квалитативних реформи, а формулисани циљ општег добра за све нестаје. Изостајање очекиваних резултата увек се правда неким догађајима изван наше земље. Наравно, то је случај само ако се појави проблем економског карактера и онда се назове светском кризом, а када показује раст и економски развој онда то није светски хит јер не додирује други део света. Конјуктурност у пропасти да, у прогресу и развоју не. Нашу економско-социјалну проблематику употпуњава више од 29 милијарди долара дуга према иностранству. У потпуно уништеној техничко-технолошкој целини земље немогуће је очекивати да мала предузећа која запошљавају неколико радника, у најбољем случају више десетина радника, компензују некада моћне производне капацитете које су реформатори девастирали у потпуности из чисто идеолошко-политичких разлога. Умсо произодњ на сцни имамо ирњ услуга, а з ма ријалн произодњ, з ноосорн рдноси нма прирдног раса, нма ноих радних мса, нма подизања жионог сандарда и озђиања социјалн сигурноси. Увелико је у нашој земљи изгубљена равнотежа, шири се социјално неспокојство, а када нема економског и социјалног спокоја сви наши расположиви ресурси губе вредност, тако пропадају: људски и технолошки потенцијал, природна богатства и као такви веома смо лак плен за све оне који овде покажу свој економски и политички интерес. Основно правило реформи у анализираном периоду је: распродај све, распродај све у бесцење, распродај све по могућству Западу. Тако су про-
Сиромаштво – светски проблем
35
дајом више од 2.600 предузећа оштетили нашу привреду по економским мерилима за више од 20 милијарди евра, спољно-трговински дефицит премашује у последњих осам година 41 милијарду долара, а инфлација у кумулативном погледу за ових осам година достигла је 200 одсто, грађани су повећали задуженост са 140 евра на преко 1.000 евра, дуг према иностранству по глави становника се повећао са 1.500 на 3.000 евра, стопа привредног раста је далеко испод стопе раста земаља у нашем региону тако да нема побољшања животног стандарда, али увелико има социјалне напетости, сиромаштва, оскудице и беде. Овако стање је у сукобу са менталним склопом човека, у сукобу са поимањем друштва и друштвене стварности, у сукобу са вредностима наше културе и вредностима које је изнедрио овај простор, свакако и у сукобу са међународним нормама које упућују и подстичу земље света на пожељан облик развоја. 3 У овом периоду промовисан је став да држава не сме да интервенише у привреди и не штити домаћу производњу, боље речено ово је био императиван захтев Запада који је овде без поговора прихваћен и спроведен у пракси. Тако је уништен у потпуности наш банкарски систем, а истовремено се десила поплава страних банака са зеленашким каматама, у привреди пропаст производње и масовни губици радних места што перманентно кумулира раст незапослености. У учесталим изборима сви програми политичких актера промовисали су људска права и нова радна места. У томе се досезало до неукуса кроз надметање: данас једни обећају 100 хиљада нових радних места, други већ сутра 200 хиљада, па 300 хиљада... Таква политичка, економска и социјална неозбиљност држи на тржишту рада око један милион незапослених. Национална стратегија запошљавања увелико је заборављена, индивидуално кредитирање за покретање производње више је у траговима него као значајан инструмент развоја и запошљавања. Запослени у приватном сектору већ раде више од осам часова дневно, процене су да око 40 одсто није пријављено, односно да раде на црно. Права по основу таквог рада не теку (пензијско и здравствено осигурање), последице ће се осетити знатно касније када године учине своје и не буде било ваљане густине радног стажа и потребних доприноса. Ста рост сама по себи води у сиромаштво, а у простору са празнином у осигуравајућем доприносу социјални проблеми у виду сиромаштва, беде и 3
Погледај ближе резолуције, декларације о социјалном напретку и развоју OuN, програме и норме међународних аутономних специјализованих организација mOr, SZO, mCK и др., погледај декларације о правима човека и конвенције о правима детета, програме и настојања које подстиче OuN о хуманом економском и социјалном развоју у свету и путевима превладавања тешкоћа, ово ће бити довољно.
36
Социјална мисао 4/2008
опште немоћи ће тек доћи. Избегавање уплата доприноса по основу рада и осигурања осетно умањује средства здравственог и пензионог фонда, а тиме се битно умањује њихова способност за ваљано функционисање и благовремено исплаћивање накнада по основу осигурања. Инспекцијске службе углавном су неефикасне, мито и корупција урушавају законске и моралне норме, нестају добри обичаји, а јављају се некакве донаторске вечере и скупови који више показују примитивизам којим се у крајњој линији вређа достојанство сваког грађанина него што могу решити иједан проблем. Монопол у доходовању царује, а новчана и друга примања у јавним предузећима имају своје извориште у политичкој власти и моћи, у политичкој трговини, а не на основама економске оправданости и социјалне реалности. Губи се поверење у органе државе, а истовремено се код народа развија осећање пролазности и безвредности. Све је више насиља, криминала и других асоцијалних понашања и појава, чему посебно погодује некритичко преузмање свега и свачега посебно у делу културе. Промоција стваралачког рада уопште не постоји, просечност и подпросечност доминирају у свим институцијама, подстицање креативности и стваралачке снаге је више вербалног карактера него стварног и практично примењеног.
4. Кака ј сиуација у су
Већ смо на почетку овога рада истакли да ће упркос глобалној унификацији света сиромаштво и даље бити неизбежна компонента у структури друштва овога века. Сиромао ј данас пролм сских размра . Оно што је сада, и што очекује будуће генерације јесте доминација капитала над народом у условима демократије. Упркос економском расту, повећавању националног дохотка и демократизацији, сиромаштво је посебно изражено у змљама у разоју, присутно је и у развијеним земљама.4 Осамдесетих година прошлога века у сиромаштву је живело око 750 милиона, а по проценама УН 2002. године у сиромаштву живи око 1,2 милијарде људи. Према подацима Програма УН за развој (УНДП) 1,5 милијарда људи у земљама у развоју зарађује мање од једног долара дневно. 4
Од Каирске конференције 1981. године у научној и стручној литератури бивше колонијалне земље, трећи свет, недовољно развијене земље, сиромашне земље и др. називамо заједничким именом змљ у разоју. Стало се на становишту да су у тим земљама ослобођене производне снаге и да ове земље крећу слободно и самостално у свом економском, социјалном и културном развоју.
Сиромаштво – светски проблем
37
Према томе сиромаштво није само израз незапослености, већ и веома ниских прихода, који не могу да обезбеде репродукцију породице, односно појединца. Проблем сиромаштва се увећава, јер се не реализује Програм ОУН за помоћ земљама у развоју. Обавеза развијених земаља је помоћ од 0,7% бруто друштвеног производа. Међутим, допринос развијених земаља је штавише мањи од 0,2% (БДП), и ниједна земља из Г7, данас Г8 са Русијом, није испоштовала одредбе из овог дела Програма ОУН. Тежину сиромаштва у овим земљама увећавају велики дугови према страним повериоцима. Земље Азије, Африке и Латинске Америке највећи део својих прихода троше на отплату дугова, који не могу да се покрију новим страним инвестицијама (УНДП). Тежину сиромаштва као дугорочног проблема чини глад. Глад је веома распрострањена и трпи је око 600 милиона људи, а од последица глади сваке године умре око 25 милиона људи у земљама у развоју. Последице глади највише погађају децу. У овим земљама половина деце испод пет година је неухрањена, а 90 милиона деце је изложено суровој глади, што годишње доводи до смрти 7 милиона деце у овим земљама. У земљама у развоју живи 4,4 милијарде становника (што је 81% светске популације), па се тежина сиромаштва може сагледати и кроз следеће: 2,6 милијарди нема основне санитарне услове, 1,1 милијарда је без одговарајућег стана, 1,4 милијарде нема воде за пиће, 880 милиона нема здравствену заштиту, а половина деце школског узраста је ван система образовања. Сиромаштво је присутно и у урбаним и руралним срединама . Градови су по правилу густо насељени, преоптерећени услед великог прираштаја и прилива становништва са сеоског подручја. Скроман индустријски развој није у стању да апсорбује велику понуду радне снаге, па, изузев луксузних четврти у којима живи око 5% богатих, градови су огледало тешких економских проблема и распрострањеног сиромаштва у погледу нехигијенских услова становања, недовољне исхране, незапослености, одсуства или помањкања здравствене заштите, неписмености и др. У овим земљама тешкоће становништва на селу су веће од оних у градовима. Рурална популација има најмање користи од скромног економског развоја. Село је пренасељено, које уз велики прираштај и крајње екстензивну пољопривредну производњу није у стању да обезбеди исхрану становништва. Елементарне непогоде ( суше и поплаве) овде се драстично одражавају на приносе, што стално држи отворено питање могућности исхране, а тиме могућност опстанка и преживљавања. Колико су тешке социјалне последице глади јасне су саме по себи када се зна да у овим земљама на селу живи око 80% популације земаља у развоју.
38
Социјална мисао 4/2008
Превазилажење оваквог стања могуће је свестраном помоћи светске заједнице и максималне организације сваке земље у развоју. Анализе су показале да је од 130 земаља у развоју само 38 утврдило националне програме за смањивање сиромаштва. Одсуство организоване акције у овим земљама не стимулише развијене земље да пруже адекватну финансијску и другу помоћ. Међутим, и поред ових слабости и тешкоћа ове земље чине велике напоре, који су резултирали значајним помаком у односу на 1960. годину. Тако је за 50% смањена смртност одојчади, неухрањеност деце је смањена за четвртину, број ученика је удвостручен и значајно је увећана производња хране ( Пакистан, Индија, Мексико ). Прма подацима Азијск анк за разој (АДб), која окупља 57 змаља чланица, Азија ј ргион са најћом концнрацијом сиромаа и д на су. У циљу превазилажења овавог стања, банка даје повољне кредите (на 40 година) за реализацију социјалних програма (образовање, здравство, запошљавање и развој) како би се остварио напредак у животном стандарду и социјалној сигурности људи. У циљу смањивања сиромаштва као глобалног проблема света 2002. године одржана је конференција ФАО на којој је захтевано брисање дугова сиромашних земаља и смањивање сиромаштва на 400 милиона до 2015. године. На овом скупу ондашњи генерални секретар ОУН Кофи Анан истакао је да богате земље не поштују раније утврђене обавезе о финансијској помоћи сиромашним земљама и да је за ове потребе неопходно сваке године 24 милијарде долара. У Мадриду је 2002. године одржан самит земаља Латинске Америке, Кариба и ЕУ где је истакнут проблем сиромаштва и оштро критикована глобализација у којој су сиромашне земље и даље само извозници сировина, а увознице финалних производа. Такође, 2002. године одржан је самит шефова држава, влада и представника 189 земаља у Јохансургу, где се расправљало о раније донетим документима, одрживом развоју у свету, као и о актуелним проблемима енергије, пољопривреде, здравства и развоја под мотом „Народ, плана, разој” са циљем да се сиромаштво преполови до 2015. године. Захваљујући привредном расту, повећању националног дохотка и повећању потрошње постигнут је велики раст животног стандарда становништва у индусријски разијним змљама. Међутим, ни ове земље нису лишене сиромаштва. Упркос организованим мерама ових држава, сиромаштво показује тренд раста. Сиромаштвом су углавном захваћени неквалификовани радници, емигранти, помоћни радници у кућама, хотелима и на фармама. У САД сиромаштвом је захваћено 14,4%, В. Британији 10,8%, Јапану 9,5%, Француској 12,1%, Немачкој 8,3%, Холандији
Сиромаштво – светски проблем
39
7,3%, Шведској 6,5%, Норвешкој 6,4%, Финској 5,4% становништва. Крај 2008. годин олжн ј ликим порсима на пољу финан сија, нкрнина, индусриј и ржиа рада у Сјдињним Амричким Држаама. та с криза зог ржин и финансијск позаноси рзо прлила на низ змаља иром са, а пр сга и најснажниј на змљ Западн ероп, о ћ сигурно изазаи лик социјалн послдиц и ино уицаи на поћаањ сиромаа у оим змљама. Има миљња, пр сга кономиса са Запада, да ћ оа криза по размрама и послдицама ии слична оној из 1929–1933. годин.5 У бившим социјалистичким земљама процес реформи економског и политичког система условили су запажено раслојавање, које је још увек у току. Према званичним подацима у Русији сиромашних је 9,8%, Румунији 19,1%, Пољској 9,7%. Сличну стопу сиромаштва из ове групе земаља има Чешка од 9,0%, Мађарска од 9,7%, Словачка од 10,6%, Бугарска 9,6% и Србија 10,6%. У глобалним размерама, сиромаштво се у развијеним и неразвијеним земљама света одржава и повећава услед: великих падова у приходима радника и њихових породица, незапослености, неспособности за рад, бо лести, необразованости и старости, у регионалном погледу сиромаштво се увећава због природних катастрофа (суше, поплаве, ветрови), ратова и политичке, економске и културне изолације. Сви ови узроци још више осиромашују оне који су већ сиромашни и суочавају укупно становништво са ризиком материјалне несигурности. Тај ризик постаје све већи, јер се готово све земље крећу према отвореном и слободном тржишту, без веће улоге државе и са ограниченим ингеренцијама, пре свега у економском животу. Оваква оријентација носи велике могућности али и нове ризике, што ће створити губитнике и добитнике, богате и сиромашне како унутар земаља тако и између земаља. Према подацима Светске банке изнетим у документу „wol eveloent inicto” (1998, 2006) дат је приказ кретања богатства и сиромаштва у светским размерама, где је анализом обухваћено 200 земаља. Подаци јасно указују да је сиромаштвом захваћен највећи број земаља света, насупрот којих је мали број земаља у којима је сконцентрисано енормно богатство у којима живи свега 11% светске популације.
5
Сигурно да је у развијеним земљама и земљама у развоју сиромаштво знатно веће од наведеног, јер ови подаци обухватају само ону популацију која живи са мање од 1 долара дневно, Development Date Group, The World Bank 2006.
40
Социјална мисао 4/2008
POVERTY – A GLOBAL PROBLEm
b doslv Kočović ABSTRACT
The entie cose of the civiliztionl eveloent of n hs een ene jo socil oles. In the esent ticle n enevo hs een one to ive theoeticl elntion of ovet n ovet s lol ole, n the ossiilit n iotnce of the socil olic n socil ok in the hniztion of societ, tht is to s evention n eovl of ovet in this ticl contet. In Sei the si ole hs een oveviee in the socil efo contet, tht is chne of oneshi eltions, iil the ftion of ivte oneshi, fee ket, coetition n oliticl lieties of civil societ. Thee hve een neline the cticl effots tken the unite Ntions Oniztion n its os evise fo ovecoin of, tht is iinishin the ole of ovet in the ol. an ovevie hs een iven of ovet n its istition ove the eveloin conties, instill eveloe n conties neoin oliticl n econoicl tnsition. Лираура
Кочовић, Д. (2007), Социјална политика, Београд, ФПН. Лакићевић, М., Гавриловић, А. (2008), Социјални развој и планирање, Београд, ФПН, Чигоја. Пејановић, С. (1998), Вредносне основе социјалне политике, Београд, Дефектолошки факултет. Петричковић, М. (2006), Теорија социјалног рада, Београд, Социјална мисао. wol Econoic n Socil Sve 2004, uN, Ne yok. wol develoent reot, 1995. wol develoent inicto, 1998. wol nk, 2005. Econoic Sttistics Cont, 2005. Eoen in Fies, Eostt ye book, 2005. wol poltion posects, uN, Ne yok, 2005. develoent dte go, The wol bnk, 2006. wol develoent Inictos, 2006. Eostt, 2006. .zvoj.s.ov. (коришћени подаци 2007)
