Izreke pakla
(izbor)
Vozi svoju zapregu i svoj plug preko kostiju mrtvih. Put preteranosti vodi u zamak mudrosti. Oprezna pamet je bogata, ružna, stara devojka kojoj se udvara Nemo. Onaj ko priželjkuje a ne !ini, hrani kugu. Prese!eni "rv pra#ta plugu. $topi u reku onoga koji voli vodu. %uda ne vidi isto drvo koje vidi mudra". &ije li"e ne zra!i svetlo#u, nikada nee postati zvezda. Ve!nost je zaljubljena u proizvode vremena. 'aposlena p!ela nema vremena za tugu. Nijedna pti"a ne leti suvi#e visoko ako ako leti sopstvenim krilima. rtvo telo ne sveti svoje rane. Najuzvi#eniji !in je staviti nekog drugog ispred sebe. ad bi luda bila uporna u svojoj ludosti, postala bi mudra. *amni"e *amni"e se grade opekama opekama 'akona, 'akona, javne kue opekama religije. religije. +olotinja žene je božje delo. Preterana Preterana tuga se smeje, preteran p reterana a radost pla!e. %isi"a kune klopku, ne samu sebe. adost te ostavlja da stoji# na mestu, nesrea vodi dalje. -to je danas dokazano, bilo je nekad samo zami#ljeno. edna misao ispunjava ispunjava beskraj. /udi uvek spreman da kaže# #ta misli#, nitkovi e te izbegavati.
Orao nikad nije izgubio tako mnogo vremena, kao kad je hteo da u!i od gavrana. *igrovi besa mudriji su od konja pouke. O!ekuj otrov iz stajae vode. Nikada ne znate #ta je dosta, dok ne znate #ta je suvi#e. 0lu#aj prekor budale1 *o je kraljevska pohvala. 2ko
drugi
nisu
bili
ludi,
mi
treba
da
budemo.
Poslovi"e Pakla3
$ setvi u!i, u žetvi podu!avaj, u zimu uživaj. *eraj svoja kola i svoj plug preko kostiju mrtvih. Put neumerenosti vodi u dvora" mudrosti. Promi#ljenost je bogata, ružna, matora devojka kojoj se udvara Nesposobnost. Onaj koji želi, a ne !ini, ra4a kugu. Prese!eni "rv opra#ta plugu. 'agnjuri u reku onog koji voli vodu. /udala ne vidi isto drvo koje vidi mudar. Onaj !ije li"e ne svetli, nikada nee postati zvezda. Ve!nost je u ljubavi sa proizvodima vremena. Vredna p!ela nema vremena za tugu. &asovi gluposti se mere satom, ali !asove mudrosti nijedan sat ne može da izmeri. 0va zdrava hrana se hvata bez mreže ili zamke. Odredi broj, težinu i meru u oskudnoj godini. Nijedna se pti"a ne vine previsoko ako se vine sopstvenim krilima.
rtvo se telo za rane ne sveti. Najuzvi#eniji !in je postaviti drugog ispred sebe. ad bi budala istrajala u svojoj gluposti, postala bi mudra. +lupost je pla#t lupe#tva. 0tid je pla#t gordosti. 'atvori se grade kamenjem zakona, javne kue "iglama religije. Ponos pauna je slava /ožija. Ponos jar"a je milost /ožija. /es lava je mudrost /ožija. Nagota žene je delo /ožije. Prekomerna tuga se smeje, prekomerna radost pla!e. ika lavova, zavijanje vukova, bes olujnoga mora i razorni ma! delovi su ve!nosti preveliki za !ovekovo oko. %isi"a osu4uje zamku, ne sebe. adost oplo4uje, tuga ra4a. Neka !ovek nosi krzno lava, žena runo ov"e. Pti"a gnezdo, pauk mrežu, !ovek prijateljstvo. I sebi!na, nasmejana budala i mrzovoljna, namr#tena budala bie smatrane mudrim da bi mogle da budu batina. -to je sada dokazano, nekad be#e samo zami#ljeno. Pa"ov, mi#, lisi"a i ze" gledaju korenje5 lav, tigar, konj i slon gledaju plodove. /unar sadrži, izvor preliva. edna misao ispunjava neizmernost. $vek govori istinu, i ni#tak e te izbegavati. 0ve u #ta je mogue verovati, slika je istine. Orao nije nikada toliko dangubio kao kada je dopustio vrani da ga podu!ava.
%isi"a se stara o sebi, ali o %avu se stara /og. $jutru misli, u podne radi, uve!e jedi, nou spavaj. Onaj koji ti je dopustio da ga prevari#, poznaje te. ao #to plug slu#a re!i, tako /og usli#ava molitve. +nevni tigrovi su mudriji od obu!enih konja. O!ekuj otrov iz ustajale vode. Nikad ne zna# #ta je dosta dok ne zna# #ta je vi#e nego dosta. 0lu#aj budalin prekor, to je pravo kraljeva. O!i od vatre, nozdrve od vazduha, usta od vode, brada od zemlje. 0lab u hrabrosti jak je u lukavstvu. abukovo drvo nikad ne pita bukvu kako da raste, niti lav konja kako da lovi. 'ahvalan primala" bogato žanje. 6a drugi nisu budale, bili bismo mi. 6u#a slatkoga zanosa nikada ne može da bude ukaljana. ada vidi# orla, vidi# deo +enija. Podigni glavu1 ao #to guseni"a bira najlep#e listove da položi jaja, tako i sve#tenik polaže kletvu na najlep#e radosti. 6a bi se stvorio mali "vet, potrebni su vekovi. Proklinji stege, blagosiljaj slobode. Najbolje je vino najstarije, najbolja je voda najnovija. olitve ne oru, hvale ne žanju. adosti se ne smeju, tuge ne pla!u. +lava $zvi#enost, sr"e Oseajnost, genitalije %epota, ruke i noge 0klad. -ta je vazduh pti"i ili more ribi, to je prezir prezrenome. Vrana bi da je sve "rno, sova da je sve belo. Preobilje je lepota. ad bi lav primao savete od lisi"e, bio bi lukav.
Popravkom se putevi ispravljaju5 ali krivi putevi koji se ne popravljaju, putevi su +enija. /olje ubiti dete u kolev"i, nego gajiti želje koje se nee ostvariti. +de nema !oveka, priroda je prazna. Istina se nikad ne može izrei tako da se razume, a da se u nju ne veruje.
