.
1.Šta je estetika? Predmet i pojam. Estetika kao grana filozofije, bavi se posebnim oblikom ljudskog stvaralaštva- umetnošću. Estetika ispituje lepo i vredno u umetnosti, suštinu umetnikog stvaranja i do!ivljaja umetnikog dela. Estetika zajedno sa etikom spada u zajedniku oblast filozofije koja se naziva aksiologija ili teorija vrednosti. "erm "ermin in esteti estetika ka dolazi dolazi od grke grke rei rei aisthesis, što znai oset, opa!aj, senza#ija, ulno opa!anje. $pe#ifan obim znaenja ove rei oznaava senza#iju koja je istovremeno i ulno opa!anje i pro#es saznan saznanja. ja. %edjut %edjutim im,, treba treba ovd ovdee nag naglas lasiti iti da su &r#i &r#i ovime ovime mislil mislilii na dvos dvostr truku uku prirod priroduu naše naše osećajnosti' 1( kao oset i )( kao du*ovni pro#es. $enza#ija mo!e razviti svoju delatnost samo polazeći od konkretni*, ulni* predmeta, ali ona dalje skreće i intelekt na apstraktne puteve+ jer, ona se formira u du*u iako su ulni organi organi njeni instrumenti. instrumenti. $a druge strane, strane, nasuprot terminu terminu estezisa estezisa sa ova dva znaenj znaenja, a, u grkoj grkoj se kultur kulturii korist koristii termi terminn noesis za umnu, ra#ionalnu spoznaju. va distink#ija ulnora#ionalno biće predmet filozofski* razmatranja sve do antove /ritike ćistog uma.0 a filozofiju je karakteristino da preferira noezis, jer nasuprot opa!anju koje je varljivo, umno saznanje predstavlja pravo znanje i podrazumeva i pravilno delovanje. va će opozi#ija o pozi#ija biti nepomirljiva sve do 2ajbni#a, koji uvodi skalu stupnjeva saznanja u kojoj se nalazi mnogo više od samo samo ulnog i umnog opa!anja. "ako će 2ajbni# napraviti revolu#iju u teoriji saznanja i, daju#i posebno mesto ulnom saznanju, prvi u bitnoj meri uti#ati na razvoj estetike i njeno osamostaljenje kao zasebne nauke. Predmet estetike 3da li je to samo lepo ili umetnost, da li se bavi pitanjem stvaranja dela i do!ivljanja dela(' 4 srednjem veku estetika se bavila, pre p re svega, istra!ivanjem lepote, dok j e umetnostostala po strani.4 renesansi su paralelno, ali i odvojeno, razmatrani na jednoj strani lepo, a na drugojumetnost.4 15. i 16. veku došlo je do velike sinteze lepote i umetnosti. Estetika je postala filozofija umetnosti.4 16. veku umetnost s e posmatra kao izraz duštvenog doga7anja, i ona više nije izrazgenija, već proizvod individualne linosti. 4 )8. 9eku 9eku dolazi do razdvajanja estetike i opšte nauke o umetnosti. Predmet P redmet filozofije umetnosti treba da bude samo jedan deo estetskog fenomena. : predmet estetike bi bilo estetsko na #elokupnom podruju lepoga, a ono se ne nalazi samo u umetnosti već i u prirodi i !ivotu. Pol 9al 9aleri eri podelio je pojam estetike na Esteziku iji je predmet prouavanja moć opa!anjai o pa!anjai razumevanja koju opa!aj poseduje i P oietika koja se bavila problemom stvaranja.16;<. Etjen =ilson je podelio estetiku na tri podruja' alologiju -nauka o lepom, filozofiju umetnosti i estetiku u u!em smislu koja ispituje pojavljivanje lepog u umetnosti.
). >a li nas estetika mora razoarati?
<. Estetike kategorije ategorije k oristimo kad na stojimo da defini semo sta je to ume tni#ko, a s t a neumetni#ko.ategorija je pojam koji nastaje u :ristotelovoj filozofiji filozofiji kada govorimoo bi#u bi#u na najopstiji na#in 3filozofsko misljenje je da je govor koji je opstiji uvek i bol bolji, ji, pouzdaniji od govora koji je li#ni da bi izbegli da budemo proizvoljni da budemo previse subjektivni(. "o je razlika izmedju filozofije i literature. Aristotel
pokusava da definise kako mi to u umetnosti baratamo kategorijama. odnjega kategorija ima ontoloski status 3ontologija se bavi najvisim prin#ipima bi#a i oumetnosti bi te kategorije govorile premalo(. ritika :ristotelove :ristotelove kategorije je da senekakvo bozansko bi#e ne moze misliti ovim kategorijama koje su posmatrane previseantropomorfno, nisu dovoljno univerzalne. Kant
je posmatrao kategorije na saznajni teorijski na#in. ije vise re# o tome na kojina #i n g o vo ri mo o bi# b i# u, ve # n a k o ji n a# im mi sa zn aj em o b i# e. a nt ra zl ik u je sv e tf en o me n a 3 isk is k u st ve ni svet( i svet noumena 3nad#ulni svet, dusa, kosmos(. ant jeuveren da nije svo saznanje spolja oslonjeno na #ula ve# postoji nesto u nama stooblikuje te #ulne podatke. "aj spoj izmedju on onog ogaa sto sto daju daju #ula #ula i on onog ogaa sto sto daje daje sves svestt jeantovo jeant ovo iskustv isk ustvo. o. @skustvo @sku stvo nastaje nas taje tako sto se sre#u sre# u kategor kate gorije ije i #ulna raznovrsnost. 4tom smislu kategorije su aprirorni posed nase svesti. Viktor Bas
-pojam esteti#ke kategorije se javlja u 16. veku, to je ideja da postojerazli#ite forme lepog. valitet i kvantitet su formalni pojmovi i oni su uvek isti, akategorije u umetnosti su nesto sto je istorijski istorijski promenjivo. promenjivo. Volter
u svom Ailozofskom re#niku govori o relativnosti lepog. n donosi momenatstanovista sa kojeg se lepo pro#enjuje 3zaba(. Bodler
izlaze takvu vrstu kon#eptaumetnosti u kojoj je ruzno ravnopravna e st e t s k a k a t e g o r i j a k a o i l e p o 3 a v a n g a r d e , %aja %ajako kovs vski ki--soka sokant ntno no,, ins insisti istira ranj njee na inov inova# a#ijiji,i, >e >em mijen ijen Brst Brst-morbidno(. Lepo
-za &rke su lep i dobar bili sinonimi. $imetrija je sinonim za vizuelno lepo, a *ar *armoni onija za auditivno lepo. Postoje tri momenta lepog' lepo u najsirem smislu 3lepru#ak(, lepo u esteti#kom smislu 3ton, boj boja, ob obllik( i lepo epo kao vi vizuel uelno lepo 3l3lepo je on onos ostto se pri pri posmat smatrranj anju do doppada( ada( Uzviseno
-je jedina esteti#ka kategorija od svi* klasi#ni* koja i dan danas ima nekakvu primenu. 4zviseno nastaje u &r#koj retori#i 3stil govora(. 4zviseno treba da dovede publiku u odusevljeno stanje. 4 renesansi se, jos sa Petrarkom, uzvisenost vezuje uzodredjeno ose#anje #ovekove unutrasnjosti. 4zvisenost nije u spoljasnjem prizoru, ve# je to subjektivni dozivljaj, izraz nase mo#i da spojimo veli#anstvenost prirode samo#ima nase dusevnosti. Tragicno
-tragedija je danas termin koji se naj#es# e pogresn o koristi. Postoje dv atum atuma#en a#enja ja tragedije' tragedija je vrsta nevinog stradanja 3pogresno( i drugo tuma#enje je da je tragedija vrsta sukoba izmadju dva prin#ipa 3sukob izmedju zajedni#kog ili#nog( #ije razresenje neminovnio vodi do neke nesre#e. Komicno
-naj#es#e koristimo termin komi#no kad je neko du*ovit, ali du*ovit i *umoristi#an nije isto sto i komi#an. omi#no je ka rakter o dredjenog predmeta, a du*ovit je je pri pristup od odrredje edjeno nom m pre predmet dmetuu. Ruzno
-*r i#ansk i#a nsk a muzika muz ika i s lik ars tvo nis u u tom t om smis lu uzv ise ni da se vezu ve zuju ju zalep zalepo,ve# se vezuju za pat patnju, nju, stradanj danjee i bol. ol. ije isto ruzno uzno u stvarno arnost stii i u umet umetnnost osti. Ljupko
-dugo se ta kategorija katego rija koristila koristil a u kontekstu kontek stu ljudske lepote. 2jupskost 2jupsko st se razvijava razvija vasp spiitanj tanjem em,, a u neki nekim m epo*ama se dovodila do preterivanja preterivanja pa je postala ki#.
C. Estetika @ njena istorija @storijski @storijski i problemski problemski pristup esteti#i@storijski pristup'ograniava se na istra!ivanje porekla estetiki* ideja i razvoja estetike svesti Prob Proble lems mski ki pris pristu tup' p' kod k od pojedini* pojed ini* estetiki* estetik i* problema, proble ma, da bi se oni jasno postavili postavil i i da bi se isprobalo moguće rešenje isti* va dva pristupa ne moraju neop*odno da se odvoje, već se esto i dopunjuju. >a bi smo utvrdili kada neka nauka poinje 3u ovom sluaju estetika( moramo da znamo šta je esteti est etika ka+mi +mišlj šljen enje je o nee neemu, mu, ovde ov de kokr ko kretn etnoo o esteti esteti#i #i,, form formir iraa se posl poslee sist sistem emati atiza# za#ijijee isto istori rijsk jskog og znan znanja. ja... Daumgarten dao ime esteti#i po grkoj rei aist*esis 3oset, senza#ija, ulno opa!anje( sredinom 15.veka. e svodi estetiku na filozofiju umetnosti, već pretpostavlja da je umetnost deo prouavanja estetike jer je savršen oblik ulnog saznanja jer pru!a zadovoljstvo ljudima. Pojam estetike se dakle da kle proširuje sa ulno-estetskog, jer se estetika estetika refleksija prostire na jedan domen koji se ne ograniava na samu ulnost,već obu*vaa i neki sistem ljudski* vrednosti, osećanja itd. Pod estetiku mo!emo svrstati razne teorije koje su nastojale da utvrde elemente, uslove i zakone lepote.@ako se kasno pojavila, to ne znai da pre FpojaveF estetike nisu postojali ozbiljni estetiki problemi.Gaz problemi.Gazvi vija jala la se pod okriljem filozofije, i ne mo!e da se odvoji od filozofski* teza. Pokušaji da se njena istorija razgranii su retki, a < bitna su' 1.Begel' nudi dva suprotna stava Empirijsko kao polazište obrade
' tusvrstava teorije koje nisu znale da do7u do prave konstruk#ije nji*ovi* predmeta. Polazi od postojeći* umetniki* dela i na osnovu nji* izvlai pravila za o#enjivanje i umetniko stvaranjeda bi postavio opštu teoriju, ali dela poput Poetike 3:ristotel( i :rs poeti#a 3Bora#ije( po nje njem mu ne slu!e niemu jer u svojoj opštosti ne prelaze ni u kakvu postavku o posebnom. Ideja kao polazište obrađivanja' teorijski i sa gledišta filozofije, ima za nameru da odredi lepo, tj da proizvodi neku apstraktnu filosofiju o lepom 3a ne odnosi se na umetniko delo u njegovoj osob osoben enos ostiti(. (. @zvo @zvorr ov ovog ogaa je je kod kod Plat Platon ona a apstrak aps traktna tna metafizi meta fizika, ka, koja koj a je nesposo nesp osobna bna da nam pru!i pru !i valjanu defini#iju lepog iako je to njen jedini #ilj. i :ristotel ni Platon dakle nisu uspeli da se uzdignu do filozofskog pojma lepogH Ailozofija lepog poinje tek sa antom 3kraj 15. veka(, koji je odredio pojam i program na osnovu saznanja
umetnikodelo je sredina koja ujedinjuje i rešava suprotnost i protivurenost izme7u na samim sebi poivajućeg du*a i prirode 3one spolja i unutrašnje prirode subjektivnog osećanja i du*ovnosti(. Deskonana slobodasvesti je ono što izmiruje suprotnosti. Estetika postaje nauka 3a umetnost dobija veće uva!avanje(tek uva!avanje(tek sa antom, a preistorija estetike po Begelu nema naroiti du*ovni znaaj, iz ega sledi da estetika nema istoriju. ).Bajdeger' Šest fundamentalni* injeni#a izvueni* iz istorije estetike a. Postojanje velike grčke umetnosti3preplatonistiko razumevanje( $tari &r#i nisu imali potrebu za estetikom jer su bili obdareni razvijenim znanjem b. Platon Platon i Aristotel izu izum meva evanje nje esteti etike u prav pravom om smislu Pojava teorijske estetike je poetak kraja velike umetnosti i filozofije koja sa sobom donosi temeljne pojmove koji će u budućnosti ome7ati sferu koja se tie svakog ispitivanja umetnosti. @dealnost je jedinstvo forme i materije. #. Javljanje katarzijanske filozofije subjektivnosti -promena mišljenja utie na teoriju o lepom i umetnosti d.Vagner -&esa -&esamt mtku kuns nsttIe Ierk rk -#elokupno -#elok upno umetniko umetni ko delo, stimulans !ivljenog !ivljen og iskustva iskustv a e.Velika umetnost stvar prošlosti, izgubila je moć apsoluta 3Begel( f. iče umet umetnnost ost se sup uprrots otstavlja vlja ni*i ni*illizmu zmu i svod odii delo elo na mani anifesta# sta#iiju filozof ozofiije umet umetni nika ka aklju#i iz Bajdegerovi* zapisa' Dliska veza izme7u odredbe bića i istine' svaka promena defini#ije bića @ istine povlai sa sobom promenu u kon#ep#iji lepog i umetnosti < momenta u zapadnoj istoriji defi defini ni#i #ija ja bića kod stari* &rka+sr &rk a+sred ednj njii vek vek biće u bivstvuju b ivstvujuće+i će+i biće, bić e, predmet pre dmet koji koj i se raunskim ra unskim putem p utem mo!e kontrolisati i spoznati.
J.Platonova teorija lepog Hipija veći, rani Platonov dijalog čije je autorstvo i danas sporno, jedno je od prvih zapadnih svedocanstava o tematici lepote. Smatra se da je u njemu u malome određen sveukupni diskurs za razmatranje lepog sve do 19. 19. veka veka.. Star Starog ogrrčki čki poja pojam m lepo lepote te znat znatno no je iri iri od pojm pojma a lepo lepog g u savremenom smislu!povezan je i sa etičkim i istinitim" i odvojen je od umetnosti. #lavni likovi dijaloga su Sokrat i Hipija, a metod koji Platon koris koristi ti je dijalekticko ispitivanje. ispitivanje . Predmet čitavog dijaloga je rasprava o tome ta znači $%iti lep& !grč. kalos". kalos". 'eđutim, kako Sokrat, tako i Hipija iz%egavaju da govore o lepom u estetičkim kategorijama, kategorijama, već ga povezuju sa onim to je do%ro, $hvale vredno& !grč. agatos". agatos". (no u čemu se, pak, razlikuju dva sagovornika jesu načini na koje oni pokuavaju da označe neto kao lepo. )rgumentacija im je sasvim različita. Hipija posmatra lepo u određenom kontekstu, on na pojedniačnom primeru mo*e da tvrdi da li je neto lepo ili nije i da to o%razlo*i+ stoga njegove denicije mo*emo nazvat nazvatii katalogizacijom ili, katalogizacijom ili, tavie, jednom teorijom egzemplarnosti. Sa druge strane, Sokrat pokuava da izoluje sam termin lepote i odredi ga kao pojam+ kada se pita $-ta je lepota sama po se%i&, Sokrat zapravo *eli da d/ njenu defniciju. defniciju.
Platon je nesumnjivo smatrao lepotu objektivno postojećom' @ u Bipiji 9ećem 9ećem @ u &ozbi ka!e da se sve lepe stvari jesu lepe po svom uestvovanju u lepoti samoj, apsolutnoj lepoti, lepoti po sebi. "a je lepota ona /što je vena i što niti postaje niti propada, niti se mno!i niti nestaje.0 Pošto svaka ulno opa!ajna
stvar u većoj ili manjoj meri uestvuje u apsolutnoj lepoti, te mora postojati @ svojevrsna lestvi#a lestvi#a lepote, ime Platon uvodi pojam relativnosti. aime, jedna posuda od zlata biće ru!na u odnosu na lepu !enu, a ova će biti ru!na u odnosu na boginju. Platonovo uvodjenje apsolutne, natulne lepote ote!alo je pronalazak jedne opšte defini#ije lepote koja se mo!e primeniti p rimeniti na lepo u svim njenim pojavnim obli#ima. 4 Bipiji 9ećem 9ećem predla!e se defini#ija defini#ija da je lepo ono što je korisno, ali $okrat u nastavku dijaloga za*teva da se odredi da li ono što je /korisno0 slu!i za dobru ili lošu svr*u ili za obe. sim toga, ako je lepo nešto što je korisno , makar to bilo dobro, onda lepo na neki nain proizvodi dobro, ime se izmedju lepog @ dobrog uspostavlja izrono-posledini odnos, što svakako nije bilo u skladu s Platonovim ontološkim poistovećivanjem dobrog @ lepog. Platon nije uspeo da pru!i defini#iju koja bi objedinila ulnu lepotu, koja prikazuje, @ natulnu lepotu, koja se prikazuje. %o!da je najbli!e takvoj defini#iji ono što se ka!eu Ailebu, da se naime /mera @ srazmera svuda javljaju0 kao /lepota @ vrlina0, dakle da se lepota uvek sastoji u meri @ srazmeri.
;. Platonova teorija nada*nuća K. Platonova kritika podra!avanja Platon govori o svom viđenju umetnosti između ostalih i u dijalozima $0jon& i $r*ava&. 2 prvom se %avi pre svega pesničkom vetinom !tehne ! tehne rhapsodike" rhapsodike " i njenom tehničkom i maničkom stranom. 3u, kao ni u prvim poglavljima $r*ave& $r*ave& Platon jo nema toliko otar stav prema umetnositi i, tavie, doputa neke njene o%like u u Politei4i Politei4i uz kontr kontrolis olisanu anu cenzuru. cenzuru. 5amerajući pesnicima !pre svih Homeru" to to 1" o %ogovima govore loe jer ih antropomorzuju, 6" prikazuju Had i time sla%e %or%eni moral ratnika, 7" u tragedijama prikazuju prikazuju kako pravedni ljudi stradaju, a to je moralno neprihvatljivo, on redukuje dozvoljene pesničke vrste na himne, pohvalne pesme i ode, jer one veličaju oso%ine i dela %ogova i junaka. 2 desetoj knjizi dr*ave Platon zauzima mnogo radikalniji stav i zahteva da pesnici %udu proterani iz idealne dr*ave, svestan pogu%nog uticaja umetnosti na mlade. 0pak u svom poslednjem delu, $5akonima& Platon poputa u ovom radikalizmu, i priznaje da su neke umetnosti !konkretno muzika" korisne ne samo za o%razovanje, već su i izvor $nekodljivog u*ivanja.& 5a razliku od )ristotela, Platon govori o umetnosti ne sa ciljem da je o%jas o%jasni, ni, vec je kori korist stii kao kao motiv motiv za kritik kritiku. u. Posmatr osmatraju ajući ći umetn umetnos ostt s o%zirom na pojam mimesis4a mimesis 4a !podra*avanje", njegov interes za umetnost je pre svega pedagoki i moralni. 2metnost tetno utiče na mlade i samim tim ona predstavlja %ure %aruta koje mo*e sruiti temelje idealne dr*ave. Platon ne vidi %ezinteresni karakter umetnosti i u njoj matu i umetničk umetničku u slo%odu+ slo%odu+ 8okusir 8okusirajuć ajućii se na vaspitno4 vaspitno4mor moralni alni umetnost umetnosti, i, za njega je ona puko 8otograsanje, preslikavanje. Platon kritikuje umetnost sa tri aspekta 1" Ontološki aspekt. 'o*e se reći da Platon ovde razlikuje tri nivoa postojanja, u smislu koliko %ića je prisutno u postojećim stvarima. 2 tom pogledu svet ideja je na aksioloki nanajviem nivou+ ideje su večne, apsolutne i nepromenljive 8orme i uzori svega to postoji. :a sledećem stupnju su konkretni predmeti u prostoru i vremenu, ali oni
su samo odrazi večnih ideja. 0 na kraju, na najni*em stupnju i sa najmanjom vrednoću, vrednoću, tj. sa najmanjom količinom količinom %ića u se%i nalazi se umetnost kao odraz konkretne stvari i podra*avanje podra*avanje podra*avanja. Sve vreme Platon posmatra umetničko stvaranje u kontekstu mimezisa i vrednuje negativnim predznakom. Platon uzima za primer krevet. 0deju kreveta kao večnu 8ormu stvorio je ;og i ona va*i za sve krevete ikada stvorene, najoptija je.
Poezija mo*e pokvariti i one koji su odlični?>
5. :ristotelovo s*vatanje podra!avanja )ristotel se kao i Platon %avi pitanjima umetnosti i mimezisa. 'eđutim, za razliku od svog učitelja, )ristotel ima sasvim drugačiji pristup. :ajpre, za razliku od Platona koji tek uzgred pominje pitanje lepote u delovima svojih dijaloga, on ima delo koje je u potpunosti posvećeno umetnosti = $( pesničk pesničkoj oj umetnost umetnosti& i& ili popular popularno no $Poetik $Poetika&. a&. alje, alje, )ristotel )ristotelov ov pojam pojam umetnosti je mnogo iri nego Platonov. Platonov. :a kraju, ali mo*da i najznačajnije, najznačajnije, o%ojica re8eriu na pojam mimezisa, ali dok je kod Platona on kritikovan uz jako negativan negativan stav, )ristotel )ristotel daje jednu jednu o%jektivniju o%jektivniju i slo%odoumniju slo%odoumniju sliku. sliku. )ris )risto tote tell se goto gotovo vo samo samora razu zum mljiv ljivo o nado nadove vezu zuje je na Plat Platon onov ovo o o%janjenje i već u prvim rečenicama $Poetike& koristi termin mimezis. 'eđutim, 'eđutim, on pravi veliki veliki korak u odnosu na učitelja učitelja 4 dok Platon stavlja stavlja sutinu stvari u svet ideja koji je nezavisan od ovog, za )ristotela je sutina sutina stvari u njima njima samima. samima. Sve stvari po njemu njemu sadr*e entelehiju = unutranju svrhu, kojom te*e da izrastu u svoj pojam i %udu idealne, to one u stvarnosti nikada ne mogu %iti. :a to mesto dolazi umetnost. @ini se da ona mo*e %olje da artikulie taj unutranji smisao nego sama priroda+ da idealizuje.
uspela da se izrazi i zato je neophodna umetnost koja na nas mo*e estetski estetski delovati delovati jer izra*ava izra*ava entelehi entelehiju ju stvari stvari koju koju priroda priroda nije mogla mogla izraziti, ostvarenu mogućnost. mogućnost. 2 tom smislu tre%a shvatiti čuvenu rečenicu rečenicu iz &Aizike> prema kojoj celosti! ume"e delom dovršava ono što priroda ne mo#e mo#e dovrš dovršiti iti!! a delom delom opona oponaša ša.. 3ako 3ako umetnost ulepava prirodu. prirodu. 2metno 2metnost st koja koja ide za unutr unutra anjo njom m svrhom svrhom stvar stvarii te*i te*i da prik prika*e a*e sve %oga %ogats tstv tvo o mogu moguće ćeg, g, dok dok je u stva stvarrnost nostii data data samo samo jedn jedna a jedi jedina na mogućnost. 2 tom smislu )ristotel ka*e da je za njega poezija lozo8skija od istorije jer &pesnitvo prikazuje vie ono to je opte, a istoriograja ono to je pojedinačno.> (vo je i ključ reha%ilitacije poezije u odnosu na Platona istorija govori o onome to se dogodilo, a poezija o svemu onome to se mo*e dogoditi i zato je ona optija. 2 svoj svojoj oj den denic icij ijii trag traged edij ije, e, )ris )risto tote tell govo govori ri o pojm pojmu u kata katarz rze. e. ijametralno ijametralno suprotno suprotno Platonu, njen ergon !glavna ergon !glavna njena 8unkcija" jeste da izazove emocije kod nas, ali te emocije neća imati tetno dejstvo, već katarktič katarktičko ko = proči pročićuju ćujuće. će. #lavne #lavne dve emocije emocije koje koje tragedij tragedija a u nama tre%a da pro%udi su strah i sa*aljenje. -ta je za to potre%no )ristotel daje neke glavne odlike tragedije da %i ona %ila do%ra glavni lik tre%a da %ude čovek koji nije ni zao ni predo%ar, već negde na sredini !idealno malo %olji od nas samih", tre%a postojati o%rt gde će on preći iz sreće u nesreću usle usled d nek neke njeg njegov ove e trag tragič ičk ke kriv krivic ice, e, i potr potre% e%no no je da ta oseć osećan anja ja proisteknu iz same kompozicije tragdije, a ne pukom demonstracijom. )li kako zapravo deluje katarza va su moguća tumačenja 1" Btičko Btičko = %azirano %azirano na >:ikomah >:ikomahovoj ovoj etici>, etici>, ona nije samo samo načelno načelno usavravanje, usavravanje, već harmonizacija harmonizacija svih strasti i umerenost umerenost u njima !načelo umerenosti umerenosti je inače veoma %itno za )ristotela". 6" Pa Patolo toloko ko = %azirano %azirano na >Po >Politic litici> i> = katarza katarza kao 8orma 8orma izlečenj izlečenja, a, gde čak mentalno o%oleli ljudi mogu da se izleče kada sluaju muziku, kao vrstu umetnosti. )ristotel dakle ne poriče da je umetnost podra*avanje, ali na taj način on reha%ilituje podra*avanje kao prirodno. Stvarnost za njega nije predmet umetnosti, već sama mogućnost ostvarivanja. Spoznaja ideje stvari tre%a putem umetnosti da se preo%razi u stvarnost, jer umetnost je u stanju da oponaa entelehiju stvari, da očisti njihov pojam i njihovu ideju, i d/ im vii ideal nego to one mogu dostići u prirodi. 2temeljenje podra*avanja podra*avanja )ristotel nalazi u 1" psiholoki urodjenom nagonu za podra*avanjem kao takvi akvim m. Prepoz epozna nava van nje podr podra a*ava *avano nog g pred predm meta eta pru* pru*a a zadovo zadovoljs ljstvo tvo ljudim ljudima a koji koji tako tako zadovo zadovolja ljavaj vaju u svoju svoju potre potre%u %u za učenjem. 5ato deca veoma rano počinju da podra*avaju. 6" Saznanju koje izaziva zadovoljstvo. (no se javlja u podra*avanju podra*avanju čak i kad smo receptivni, a ne delatni. )ristotel ka*e da &ima stvari koje nerado posmatramo, ali kada su naslikane izazi izazivaj vaju u zadovo zadovoljs ljstvo tvo>. >. 0 zaist zaista, a, pravo pravo estets estetsko ko isku iskustv stvo o nije nije zavi zavisn sno o od pred predme meta ta mime mimezi zisa sa,, već već od nači načina na na koji oji je on pred predst stav avlj ljen en?? :a teme temelj ljim ima a ovog ovog zakl zaklju jučk čka a će skor skoro o dva dva milenijuma kasnije Hartman izgraditi svoju veliku estetičku teoriju.
6. "ragedija @ katarza. :ristotel :ristotel katarzu i tragediju u #elini tumai etiki, estetski i psi*oanalitiki. L"ragedija je podra!avanje ozbiljne i završene radnje koja ima odre7enu veliinu,
govorom koji je otmen i poseban za svaku vrstu upojedinim delovima, li#ima koja delaju, a ne pripovedaju, a izazivanjem sa!aljenja i stra*a vrši proišdivanje takvi* afekata/. Po etikoj interpreta#iji, stra* i samilost mo!e izazvati samo lik koji sadr!i elemente dobra i zla, i koji upada u nesreću zbog svoje neke greške koju je poinio nesvesno. Lesreća/ na neki nain opisuje da je kazna daleko veća od krivi#e te osobe. "ragini junak je slian nama, ljudima. n te!i ka dobrom, iako poseduje odre7ene mane. od gledao#a, zavisno od te koliine dobrazla koje posedujemo u svojoj duši,razliito ćemo do!iveti katarzu, s obzirom koliko se identifikujemo s glavnim junakom. Posebne psi*ološke #rte mo!emo zapaziti u :ristotelovom tumaenju muzike. n smatra da je u!ivanje osnovna funk#ija muzike, ona mora da zabavlja. Posebne muzike *armonije vrše razliite funk#ije' neke obrazuju, druge imaju funk#iju katarze, treće slu!e razonodi, opuštanju, odmoru. $a!aljenje, stra* i oduševljenje se javljaju u svim tim obli#ima, ali u razliitim razmerama.Psi*oanaliza tumai da umetniko delo slu!i Lopuštanju duševne napetosti/, ono nije samo sebi svr*a. 4 tragediji Edipa, mi se u poetku identifikujemo sa samom radnjom, in#estom, dok na kraju tragedije svesno smo saglasni da sledi kazna, tj. smrt, ime stvaramo ravnote!u u sebi. "akva "akva ravnote!a, svesnog i nesvesnog, osećanja i razuma je pretpostavka katarze."ragedija ->efini#ija tragedije glasi' L"ragedija je podra!avanje ozbiljne i završene radnje, koja ima odre7enu veliinu, govor koji je otmen i poseban za svaku od vrsta u pojedinim delovima, li#ima koja delaju, a ne pripovedaju, a izazivanjem sa!aljenja i stra*a vrši proišćavanje takvi* afekata./ 1(Gadnja u tragediji mora da bude ozbiljna, bitna, univerzalna. $amo takva izaziva katarzu. )(Pria odre7uje veliinu, a to se odnosi na #elovitost. "ako7e, >elovi' poetak, kulmina#ija i kraj moraju da budu skladni po meri, du!ini trajanja. @ mora da bude Lzavršena/ radnja. <(&ovor u tragediji nije obian, svakodnevni govor. n je oplemenjen, uzvišen. ada govori Lza svaku vrstu u pojedinim delovima/ misli da gluma# mora razliito glumiti u svakom delu prie.ije bitan gluma#, ved radnja, karakter koga gluma# glumi. C(&lum#i ne pripovedaju, ved sami odigravaju odre7enu radnju. ada posmatramo, stiemo utisak da se stvarno zbiva ta radnja J(a kraju stoji re katarsis. od Platona to je nasilno išćenje, uklanjanje. od :ristotela ono je oplemenjivanje, proišćavanje realni* osećanja koje ljudi imaju. :ristotel smatra da kroz tragediju ovek mo!e da proisti sve svoje loše strasti i da oplemeni svoju dušu.snovni zadatak tragedije je da pobudi osedanje samilosti za sudbinu junaka, koja kod k od nas izaziva stra* za našu vlastitu sudbinu. $amilost i stra* se javljaju zajedno i jedino tako deluju katarktiki. 4 9 delu Poetike, govori se o jedinstvu koje tragedija poseduje naspram epa. Prvo jedinstvo je jedinstvo vremena.Epska radnja se mo!e odvijati beskonano, dok za tragediju, radnja se treba završiti jednim obilaskom sun#a.>akle, radnju, a time i du!inu pozorišnog komada mora ograniiti na neko odre7eno vreme. >rugo jedinstvo je jedinstvo mesta, koje je bilo ogranieno zbog s#ene u antikom vremenu. "reće jedinstvo je jedinstvo radnje. "ragedija ne sme sme imati epizode, kao ep, i delove koji su potpuno nepovezani sa radnjom. Gadnja mora biti jedinstvena
18. Baumgarte Baumgartenovo novo shvatanje estetike :leksander &otlib Daumgarten 31K1C 1K6)( nemaki je filozof i 2ajbni#ov uenik. $matra se osnivaem estetike, pre svega zbog injeni#e da je on prvi upotrebio taj naziv, najpre u svojoj magistarskoj tezi LAilozofske medita#ije o nekim aspektima pesnikog dela/ 1Ka li postoji neki modalitet kojim bi se pronašli prin#ipi ovog podruja ljudskog saznanja? >rugim reima da li sfera ulnog i estetskog ima svoju sopstvenu eviden#iju, svoje kriterijume i zakone, koji se razlikuju od zakona naune spoznaje. Daumgarten, dakle, kon#ipira estetiku u analogiji sa logikom+ logika je nauka o zakonima ispravnog mišljenja, a estetika o zakonima ulnog saznanja 3:est*eti#a s#ientia #ognitionis sensitivae est.( n sledi 9o 9olfovu podelu o nivoima ljudske spoznaje 3 gnoseologia superior, kojom se dakle bavi logika i gnoseologia inferior, kojom se bavi estetika(. :li Daumgarten se na zadr!ava samo na davanju naziva novoj dis#iplini i njenom odre7enju kao Lnauka o ulnoj spoznaji./ &ovoreći o #ilju koji estetika treba da ima. n istie savršenstvo' :est*eti#es :est*eti#es finis est perfe#tio #ognitionis sensitivae. Mulno poimanje neke stvari mo!e biti nepotpuno i potpuno. Nilj estetike je upravo ova potpunost ili savršenstvo, sa kojim Daumgarten izjednaava pul#*ritudo 3lepotu(. asuprot ovome, u nepotpunoj, nesavršenoj spoznaji 3imperfe#tio( mi opa!amo deformitas 3ru!no(. : ono pordruje gde nalazimo savršenstvo ulnog opa!anja, gde se prepoznaje njegov vrednosni
ideal u Llepom saznanju/ jesu slobodne umetnosti najpre poetske tvorevine, ali i umetnika dela uopšte. a Daumgartena estetika estetika nije samo kritika kritika razliiti* umetniki* dela, već se ona pre svega bazira na nji*ovim prin#ipima temeljnim osobinama umetniki* dela. abrojao i* je šest' 4bertas 3bogatstvo(. @ako su jasne a nerazgovetne, estetske estetske predstave nose u sebi ekspli#itnu kompleksnost, za razliku od logike potpunosti. "ako7e "ako7e za razliku od razumskog, ulni opa!aj je *omogen, i u njemu ne postoji nikakva praznina. %agnitudo 3veliina(. 3veliina(. vo je slino kao kod :ristotela ne fiziki, već u smislu smislu dostojanstva tog predmeta+ kao da je u pitanju moralna veliina. 9eritas. eritas. 3istina(. 3istina(. 4metniko delo sadr!i istinu, ali samo ako je ona ulno ulno saznatljiva. Pošto je umetnost vezana za individualno, mora se pratiti unutrašnja logika predmeta. @ kod :ristotela :ristotela ovo nalazimo u zakonima verovatnosti i nu!nosti u tragediji. Nlaritas 3jasnoća(. Ponovo se na radi o logikoj jasnoći, jasnoći, jeć o onoj koja proizilazi iz samog sklopa umetnikog dela. Nertitudo 3izvesnost(, tj. uverljivost uverljivost u samom samom postupku. vaj je prin#ip blizak istinitosti. =ivost. %alo govori Daumgarten o ovome. @z ovoga se, dakle, vidi da u Daumgartenovoj Daumgartenovoj filozofiji ulnost više nije bespogovorno potinjena potinjena nekoj višoj metafizikoj instan#i, već ona ima svoje vlastite kriterijume, zakonitosti i samim time i samostalnost. "ako7e, "ako7e, vidimo da nije dovoljno reći da je Daumgartenova najveća zasluga davanje d avanje imena novoj dis#iplini+ kod njega pre svega nalazimo jedan slo!en sistem koji obu*vata sva tri problemska kompleksa estetike aistetiki, kalistiki kalistiki i artistiki. $toga sa razlogom mo!emo reći da je dovo7enjem u vezu te tri me7uzavisne oblasti 3samim tim i odre7ivanjem tri prav#a za dalja d alja istra!ivanja u esteti#i( i pored toga zasnivanjemem jednog razvijenog sistema estetski* kategorija, :leksander Daumgarten napravio jednu integralnu estetiku kon#ep#iju.
11. antova analiza suda ukusa Ceć u svojoj prvoj
dedukcija. (n se ne zadr*ava na primeni ovog principa samo u područjima
prirode i morala, već *eli da ga proiri na čitavu stvarnost. Sa tim ciljem, on u trećoj, $
nije. Sud ukusa %i hipotetički mogao glasiti $ $ $ $ je lepo.& lepo.&
Ukus predstavlja moć prosuđivanja jednog predmeta ili neke predstave
pomoću dopadanjaFnedopadanja %ez interesa. Predmet takvog dopadanja naziva se lepim.
7. +0*2O0'O+ %E& (O,*E3EE) +0*2E !relacija" Ceć smo o%jasnili pojam svrhe kao predmet pojma ako se on posmatra kao njegov uzrok, kao realni osnov njegove mogućnosti. Stoga je pojam i uzrok određenog predmeta i upravo tu nalazimo kauzalitet. 'eđutim, u su%jektivističkoj su%jektivističkoj
razuma i uo%razilje kao i 8orma svrhovitosti. (dred%eni (dred%eni osnov suda ukusa je dakle čista 8orma su%jektivne !u pogledu stanja zadovoljstva due su%jekta" svrhovitosti %ez ikakve svrhe, u onoj predstavi koja nam je data. Eepota je 8orma 8orma svrhovitosti jednog predmeta predmeta ukoliko ukoliko se ona na njemu opa*a %ez predstave o nekoj određenoj svrsi. 3vrdnja o lepom nije nije tvrdnja o su%jektivnoj svrsi?, ali jeste tvrdnja o kauzalitetu u odnosu na nae saznajne moći kao da je %a tako sačinjen da u nama dira te emocije. D. %E+PO/O0- 5O+ !modalitet" !modalitet" $(naj ko ko proglasi proglasi jednu stvar lepom pola*e pravo na to da svak tre%a tre%a da odo%rava dati predmet i da ga isto tako oglasi za lepi predmet.& Sudovi ukusa moraju imati neki su%jektivni princip po kome se na osnovu osećanja neto smatra za lepo ili ru*no, ali ipak na opteva*eći način. 3ranscendentalni 3ranscendentalni su%jekt je su%jekt uopte+ to je ono to je zajedničko svim ljudima. :u*nost estetskog suda je samo egzemplarna jer svi tre%a da pristanu na sud koji se javlja kao primer primer jednog opteg pravila koje se ne ne mo*e izlo*iti izlo*iti i o%razlo*iti. Eepo, iz ove perspektive, jeste ono to se %ez pojma saznaje kao predmet nekog nu*nog dopadanja. (vaj ćetvrti moment suda ukusa doputa da se ukus denie kao moć prosuđivanja jednog predmeta u vezi sa slo%odnom zakonitoću uo%razilje. akle, sud ukusa se javlja kao primena jednog pravila da deluje su%jektivna nu*nost pod pretpostavkom pretpostavkom zajedničkog čula, da se sudi u odnosu sa slo%odnom zakonitoću imaginacije.
3ako 3ako
jer mu 8ali određeni pojam. pojam.
1). antovo uzdizanje prirodno lepog Iako Kant izbegava da govori o kreacionizmu, teleologija kod njega ipak nalazisvoje krajnje razjašnjenje u teologiji. Mi prema prirodi naših saznanja i iskustva iskustva sanajvišim principom Uma, moramo zamisliti najviši uzrok takvog sveta koji delanamerno . Mi dakle nismo u stanju da dokažemo postojanje postojanje nekog razumnogprabića, već već to možemo uiniti samo subjektivno na osnovu principa kauzalitetanekog najvišeg uzroka. !ve u prirodi izgleda kao da ona "speci#ira svoje opštezakone u empirijske zakone, shodno #ormi jednog logikog sistema, radi moćisu$enja.% &ato moć su$enja mora da pretpostavi kao princip a priori ono što je uposebnim empirijskim zakonima zakonima za naše ljudsk ljudsko o saznanje sluajno, sluajno, da bi tosaznanje bilo podešeno po nekom principu svrhovitosti. 'rema tome, tom e, iako razumne može odluiti, on mora pretpostaviti te apriorne principe( jer se ceo sklopprirode, sklopprirode, radi njene svrhovitosti u pogledu na nasu moć su$enja, mora da se inikao sluajan i neophodan.)vde su naše moći saznanja prirode kao takve uskla$ene sa našim razumom unjegovom radu na tome da za onu posebnost koju mu pruži opažanje na$e ono što je opšte, i da onome što je razliito razliito ponovo ponovo na$e jedinstvo jedinstvo u jednom jednom principu. principu. )noš )noštto su kateg tegorije u svakom pojedinanom iskustvu, to je svrhovitost prirode zanašu moć su$enja. 'riroda, ak i prema empirijskim zakonima, predstavlja jedan sistem koji jeshvatljiv za ljudsku moć saznanja( za ljude je moguća opšta sistematskapovezanost sistematskapovezanost prirodnih pojava u jednom iskustvu. 'repostavka neke svrhe svrhe u tomsistemu koja se treba ostvariti prema zakonima slobode je transcendentalniprincip moći su$enja.'rincip Kantove #ormule "svrhovitost bez svrhe% direktno je i u potpunostiprimenljiv na prirodu, jer u njoj njoj mi pretpostavljamo neku svrhovitos o kojojnemamo objektivno znanje. U tom sluaju pojam prirodnih svrhe je iskljuivopojam re#leksivne moći su$enja. Kantu je bilo neophodno da u osnov prirodepostavi neku svrhu radi želje da je neprekidno prouava.Umetniko delo, za razliku od prirode, duguje svoju #ormu jednoj nameri koja jebila zamišljena pre nego što je ovo delo bilo ostvareno. 'ostoje i sluajevi gdeneka dela prirode izgledaju kao da duguju svoju #ormu i unutrašnju organizacijunekoj umetnikoj aktivnosti. *li *li ta njihova svrhovitost ne može se povezati ni sakakvim svesnim ciljem koji misli neki razum, te za osnov njihove mogućnosti morada se se uzme neka ideja o njima unutar naše moći su$enja. !amo tako priroda možeda se zamisli kao tehnika tvorevina + sa jedinstvom u razlici i svrhovitošću bezsvrhe. Kant piše "-a bih, dakle, kauzalitet prirode u pogledu njenih proizvodanazvao tehnikom prirode. stetski sud po de#iniciji u prirodi mora predpostavitineki pojam, pojam, ali samo po analogiji sa umetnošću i to u subjektivnom odnosu premanašoj moći saznanja.'rilago$avanje prirode našoj moći su$enja zasniva se na ideji natulnog u namai van nas, tj, jedinstva koje se nalazi u temelju kako slobode, tako i prirode. /u jedošlo i do distinkcije #ormalne i subjektivne svrhovitosti.0a bi se priroda klasi#ikovala po nekom drugom kriterijumu sem kriterijumkorisnosti, neophodno je pretpostaviti jedan princip pogodnosti za moć su$enja dau bezmernoj razliitosti stvari ne$e na osnovu mogućih empirijskih zakona njihovusvrhovitost. !amo moć su$enja pretvara a priori tehniku prirode u princip svojere#leksije. Kant stalno ispituje granice našeg saznanja( on priznaje da pošto jepriroda celina, a celina nam stalno izmie po de#iniciji našeg biće, mi moramo
pretpostaviti da je priroda sistem zbog našeg saznanja( jer bi inae itavo našesaznanje bilo dovedeno u pitanje1Moć su$enja postupa estetski kada ne posedujući pojam o predmetu, opažaj togpredmeta togpredmeta dovodi u vezu sa pojmom. *li1 Kada bi se opažanje poklopilo sanjegovim pojmom, estetska situacija i potpuno išezla, i onda bismo imali posla sarazumskim saznanjem."!vojim principom a priori za prosu$ivanje prirode prema njenim njenim mogućimposebnim zakonima, moć su$enja pribavlja natulnom supstratu prirodemogućnost da bude odre$en pomoću intelektualne moći. Me$utim, svojimpraktinim zakonom a priroi um daje odredbu upravo tom istom supstratu prirode(i tako moć su$enja omogućuje prelaz iz oblasti pojma prirode u oblast pojmaslobode.% pojmaslobode.% Iz svega ovoga, vidi se da je Kanova estetika mnogo više povezana satranscendentalnom satranscendentalnom antropologijom nego sa teorijom umetnosti, i to najpre u njegovom isticanju izvesne nadmoći prirodne prirodne lepote u odnosu na umetniku.
1. Kantovo tuma!enje odnosa prirodnog lepog " umetni#ki lepog
Paradoksalna je situa#ija ove vrste lepote u odnosu na sud ukusa' s jedne strane prirodno lepo nam se dopada kao da u njemu prepoznajemo neku te*niku prirode, kao da je ono napravljeno s odre7enom namerom prirode da izazove zadovoljstvo, a s druge strane umetnika dela su lepa samo onda kada izgledaju kao da su nastala spontano i bez odre7ene namere, ali mi ustvari znamo da tu namera postoji. ant se pita o formi estetskog suda, a ne o njegovoj sadr!ini. ato ne dospeva do odre7enja ontološke sfere estetski* predmeta koji bi bili lepi. aravno, postoje uslovi koje predmet treba da ispuni da bi bio lep, ali ovi uslovi nisu pojmovno odre7eni. e mo!e se a priori odrediti predmet koji će odgovarati našem ukusu. a to je neop*odno neposredno iskustvo. %e7utim, ovo je samo poetni momenat njegove analize. 4skoro će ant uoiti razliku izme7u prirodnog i umetniki lepog i to veoma znaajnu' $%rirodna lepota je neka lepa stvar & a umetni!ka lepota je lepa predstava neke stvari.' : ako estetski sud nastaje u istom stanju samo u iskustvu slobodni* lepota, onda treba priznati prioritet prirodno lepom+ slobodna lepota će se mnogo ešće naći u prirodnom, jer je lepota u umetnosti pridodata 3ad*erentna( i stoga neista. 2epo, dakle, mo!e biti i prirodno i umetniko. :li :li ant istie prednost prirodnog bar iz dva njemu lino bitna razloga' stalni uti#aj klasi#izma koji je davao prednost predno st originalu na štetu kopije i slaba umetnika kultura filozofa. 4metnost najpre treba treba razlikovati razlikovati od prirode sa gledišta kauzaliteta. 4 sluaju umetnosti, produktivni uzrok predmeta je mišljen sa nekim #iljem, što nije niti mo!e biti sluaj sa prirodom. ant ovde ponovo pono vo uvodi razliku ranije uspostavljenu u Lriti#i istog uma/ izme7u prirodne uzronosti prema zakonima i moralne uzronosti prema predstavama zakona. snov ove razlike je dakle u suprotnosti slobode i me*anizma kao produktivnog uzroka. vde se neminovno pote!e pitanje pojma podra(avanja, koji je, potpuno nezavisno od klasinog pojma, ovde s*vaćen kao ludiki odnos re#ipro#iteta izme7u umetnosti i prirode' LPriroda je bila lepa kada je u isto vreme izgledala kao umetnost+ a umetnost se mo!e nazvati lepom samo kada smo svesni da je umetnost, a ipak nam izgleda kao
priroda./ Podra!avanje dakle te!i slinosti, ali oigledno ovaj zadatak nije moguće potpuno ostvariti i iz toga se izvodi inferiornost umetnosti u odnosu na prirodu. ant ka!e da je ouvanje razlike u podr!avanju primarno. Po njemu, umetnost je istovremeno i kopija i model u odnosu na prirodu, isto kao i što je priroda ponekad kopija, a ponekad model u odnosu na umetnost. Gazlog slinosti se vidi u slobodi svr*ovitosti kojoj refleksija dozvoljava da se oslobodi i u prirodi i u umetnosti. @ako namerna, svr*ovitost u prirodi ne sme da izgleda kao namerna, jer Llepa umetnost mora dati mogućnost da se posmatra kao prirodna./ Pred lepom prirodom refleksija nu!no navodi na pretpostavljanje nekog #ilja, mada on naravno nikada nije neka objektivna svr*ovitost, već samo kao psi*ološka nu!nost+ ali on za mene postoji kao da ima svr*ovitost. 4 tome je lepota prirode ona je sazdana da bi podstakla moju refleksiju, jer izgleda kao da u njoj postoji neka preetablirana *armonija izme7u nje i stanja moje duše. Prirodna lepota se dakle prikazuje kao jedna slobodna svr*ovitost, tj. svr*ovitost bez #ilja i #ilj bez svr*ovitosti. 4metnosti je te!e da d ospe do ove slobodne svr*ovitosti, jer se ona odre7uje upravo kao svesna namera proizvo7aa. Predstava o umetnikom delu i njegovom uzroku morala je zato pret*oditi njegovoj stvarnosti. ato lepa umetnost za*teva da produktivna namera postigne iluziju odsutnosti namere koje karakteriše prirodu. 2epo umetniko delo treba da ima izgled prirodnog, a da mi istovremeno znamo da se ne radi o prirodnom produktu. admoć prirode nad umetnošću manifestuje se na podruju same umetnosti injeni#om da Lumetnost ima potrebu za modelom i da njena svr*ovitost mo!e biti b iti isuviše namerna. Prirodno lepo ima još jednu veliku prednost samo ono mo!e da inspiriše neposredan interes bez posredovanja, radi našeg zadovoljstva. $amo u sluaju prirode se mo!e uspostaviti estetski odnos u potpunoj slobodi. Priroda je izraz estetski* ideja koje imaju neeg neizre#ivog u sebi i ne mogu se svesti na jedinstvaen pojam, dok priroda, naprotiv, slobodno sugeriše takve ideje. Prednost prirodna lepote poiva na tome da je ista forma svr*ovitiosti nezavisnija od svake predstave bilo kog #ilja. ad se estetski sud primenjuje na umetniko delo on više nije ist, pošto je tu iskustvo svr*ovitosti bez posebnog #ilja osujećeno inten#ionalnim svojstvom posmatranog predmeta. :li mo!da najbitnija odlika prirodno lepog je njena neposrednost zadovoljstva, koje je nezainteresovano i lišeno svake !elje i utilitarnog interesa. $vaki #ilj ima u osnovi neki interes, a #ilj, tj. !elja je u osnovi svakog umetnikog dela, jer ono postoji zato što ga je neko !eleo. "ako "ako se narušava istota estetskog suda koji se donosi o umetnikom delu. ije u pitanju to da li smo mi sposobni da predmet svedemo na odre7enu nameru, već jednostavno da li mi pretpostavljamo ili ne pretpostavljamo takvu nameru dok posmatramo neki predmet. Prirodnim tvorevinama per definitionem ne pretpostavljamo nikakvu nameru. @ na moralnom planu ant uoava prednost prirode prirode nad umetnošću' zadovoljstvo pri posmatranju umetnosti i estetsko u!ivanje kod oveka mo!e postati #ilj za sebe i tako ga iz umetnike kulture odvući u taštinu.
>rugi bitan razlog je da ono praktino uvek pobu7uje moralni interes. Prema tome, iako artifi#ijelno lepo mo!e prevazići prirodno u pogledu forme, zbog moralnog interesa koji se za njega vezuje njemu nikada ne treba pretpostaviti prirodno lepo. Postoji dakle dvostruko prvenstvo etiko i estetiko prirodne lepote nad umetnikim delom. Što se same prirode tie, njeni proizvodi izgledaju utoliko lepši ukoliko ona izgleda da postupa manje finalistiki. Pravi estetski sud se dovodi do vodi u vezu sa Lsvr*ovitošću bez svr*e/ koja mu le!i u osnovi sa mogućim natulnim #iljem, a on se neminovno odnosi na prirodu. 1). Kantovo odredjenje genija
3eorija umetničkog stvaralatva iziskivala je koncept umetnika kao genija kod
prisustvo uha+ sam talenat umetnika tako spada u prirodu. (n je pre svega mesto gde priroda i umetnost postaju nerazdvojive. #enije je prisutnost u duhu jedne uzročnosti prirodnog tipa koja proizvodi umetnost. ) uzročnost prirodnog tipa znači svrhovitost koja nije u 8unkciji neke pose%ne namere. #enije je onaj preko koga se priroda izra*ava direktno u vidu prirodnog dara. 0zmeđu ostalog, ova teorija genija ima i mo*da naj%itniju 8unkciju u tome da izmiruje umetnost sa estetikom u pogledu svrhovitosti %ez određene svrhe.
1. :eophodan :eophodan je talena talenatt da se neto proizve proizvede de %ez pravila+ pravila+ talenat koji je suprotan %ilo kakvoj nauci ili zanatu u tom smislu to se nikakvom marljivoću ne mo*e naučiti. 0z njega sledi originalnost, koja istovremeno predstavlja i nepredvidivost. nepredvidivost. 'eđutim nije dovoljno da delo %ude samo originalno, jer i %esmislica mo*e %iti uzorna. Potre%no je da %ude i uzorno. 6. #enije #enije ne sme podra*av podra*avati ati nikoga. nikoga. (n mora mora %iti primer primer za druge. 2 tom smislu, njega odlikuje egzemplarnost. (n ne sledi nikakva pravila, ali pru*a uzor po kome se pravila mogu 8ormirati. :jegova dela, mada sama nisu postala putem podra*avanja, moraju da slu*e drugima radi podra*avanja, podra*avanja, tj. radi upravljanja ili kao pravila prosuđivanja. 2 tome je paradoks genija = on ne mo*e da
prenese svoja pravila, pa ipak njegovo delo tre%a da %ude primer drugima. 7. Po Poput put same same prirode, prirode, on svoja svoja dela proi proizvodi zvodi po nekim nekim pravilima, ali on nije svestan odakle mu ta pravila, %a kao ni priroda. 0 ta priroda ima jedno naročito svojstvo ona je regulativna = daje pravila umetnosti. 0pak, to su pravila koja pretpostavlja 2m. 5ato priroda koja deluje u geniju nije prirodna, već umetnička. 3ako u geniju i umetnost i priroda postaju nerazdvojive+ priroda upućuje na umetnost, a umetost na prirodu. 2metnost mo*e da se otvori čistom estetskom sudu zato to u tom spoju prirodnog i duhovnog ona daje s namerom proizvedeni predmet u kome namera ičezava. 5a umetnička pravila, osim toga to ih uopte nije neophodno stvarati, va*i pravilo da njihov izvor mora da %ude odsutnost pojma. #enije je stoga jedna moć proizvođenja u 8unkciji neodređenih pravila, koja se ne mogu zamisliti iz pojma ma koliko da je on iroko i o%uhvatno zamiljen.
kompromitacije koja %i mogla da ih pogodi z%og njihove neposredne veze sa čulnoću. uhovna sposo%nost preko koje se genije izra*ava je produktivna je produktivna imaginacija. imaginacija. Suprotno reproduktivnoj, ona na neki način projektuje unutranji opa*aj koji ne odgovara nikakvom relanom prolom iskustvu i kome nikakav pojam ne mo*e %iti adekvatan. #enije je doveden u vezu sa pose%nom sposo%noću koja je označena kao sposo%nost estetskih 0deja. Pod estetskim idejama
