r
h
.>
lOb''l(p
"\
~~ M~U1\OV ,,~
BALKANSKI UGOVORNI ODNOSI
1876-1996. Dvostrani i visestrani medunarodni ugovori i drugi diplomatski akti 0 drzavnim granicama, politickoj i vojnoj saradnji, verskim i etnickim manjinama
I tom
(1876-1918)
/~{\j'f1in
Ift"-'"
(f.:
'~~_,
,,,,1:'\'<" ~~;
\-:).t;.,. \-)If;
S>f
-"A...';-Y
-~~
<;», ••-ClOY
PRIREDIO MOMIR STOJKOVIC
?r------------:C\ i\
e , ~", .,',' ': \~~
\
"
,.,',:
\ po ';-,~i'',',:'" , ,,':
'2: (.
"h A'S \f" h
•.
". ::-.-: __:=:.,-~-.::J
BEOGRAD· 1998
M. STOJKOVIC - BALKANSKI
UGOVORN.I ODNOSI
UGOVOR 0 TROJNOM Si\VEZU IZMEDU NEMAC'KE, AUSTRO-UGARSKE I ITALIJE
55
Clan 3. Ako bi jedna ili dye visoke strane ugovornice, bez direktne provokacije s njihove strane, bile napadnute i nasle se u ratu sa dye ili vise velikih sila koje nisu potpisnice ovog ugovora, time bi isrovrerneno bio stvoren "casus foederis" za sve visoke' strane ugovornice ..
UGOVOR 0 TROJNOM SAVEZU IZMEDU NEMACKE, AUSTRO-UGARSKE I TTALIJE, Bee, 20. maj 1882.1 "Njihova
Velicanstva
Car Nemacke, kralj Pruske, Car Austrije, Ugarske i Kralj Italije,
kralj Ceske itd. i Apostolski
garancije opsteg mira i ucvrste monarhisticki princip i da na taj nacin obezbede odrzavanje netaknutim drustveni i politick: poredak II svojim odgovarajucim drzavarna, sporazumela su se da zakljuce ugovor koji, buduci po svojoj prirodi u sustini konzervativan i odbramben, irna sarno za cilj da ih osigura od opasnosti koje bi mogle ugroziti bezbednost njihovih drzava i mir u Evropi. Nadahnuta
zeljom
da ojacaju
U tu svrhu Njihova Velicanstva
su irnenovala:
Njegovo
Velicanstvo
kod Njegovog
Carskog
car Austrije, kralj Ceske itd. i papski kralj Madarske
Grofa Gustava Kalnokija, Njegovo Vclicanstvo
Koji su se, snabdeveni punornocjima za koja su konstatovali odgovarajucoj i propisanoj forrni, saglasili 0 sledecim clanovima:
Clan 6. Visoke strane ugovornice medusobno ovog ugovora cuvari u tajnosti.
Visoke strane ugovornicc obccavaju rnedusobni mir i prijatcljstvo, i da nece ulaziti ni u kakve saveze ili sporazume uperene protiv jedne od njihovih drzava. One se obavezuju da ce zapoceti razmenu ideja 0 politickirn i ekonornskim pitanjima opste prirode koja mogu iskrsnuti, i uz to obecavaju jedna drugoj medusobnu podrsku u granicarna sopstvenih interesa. Clan 1. U slucaju da Italija bez direktne provokacije sa svoje strane, bude napadnuta od Francuske sa bilo kakvim motivom, ostale dye strane ugovornice bice obavezne da napadnutoj strani pruze pomoc svim svojim snagama. lstu takvu obavezu imace Italija u slucaju agresije Francuske na Nernacku koja ne bi bila direktno izazvana.
obecavaju
da ce i sadrzinu
i postojanje
Clan 7.
da su u
Clan 1.
180
One sc vec sada obavezuju da u bilo kakvom ratu u kojem bi ucestvovalc zajedno nccc zakljuciti ni primirje ni mirovni ugovor bez zajednickog sporazuma medu sobom.
general a, ministra Carske kucc i inostranih poslova;
kralj Italije
Grofa Sarla Feliksa Nikol isa de Robilana, general-lajtnanta, svog izvanrednog i opunornocenog arnbasadora kod Njegovog Carskog Vel icanstva i papskog kralja,
Prevod sa francuskag.
Clan 5. predvidenim
Princa Henrija VlI de Rojsa, glavnog adutanta, ambasadora
U slucaju da jedna velika sila koja nije potpisnica ovog ugovora, ugrozi bezbednost drzave jedne od visokih strana ugovornica sto bi ugrozenu stranu prirnoralo da zarati s njorn, ostale dye se obavezuju da ce prema svojoj saveznici odrzati blagonaklonu neutralnost. Svaka od njih u tom slucaju zadrzava sebi pravo da stupi u rat, ako to smatra korisnim za zajcdnicki interes sa saveznicom.
Ako mir jedne od visokih strana ugovornica bude ugrozen pod uslovima u prethodnim clanovima, visoke strane ugovornice ce se na vreme posavetovati 0 vojnim rnerama koje cc preduzeti radi eventualne saradnje.
Njcgovo Velicanstvo car Nemacke, kralj Pruske Svog izvanrednog i opunornocenog Velicanstva i papskog kralja,
Clan 4.
kralj
Ova] ugovor ostajc na snazi u periodu razrnenc ratitikacionih instrurnenata.
od pet godina
racunajuci
od dana
Clan 8. Razmena ratitikacionih instrumenata scdmicc a po rnogucstvu i ranije. U potvrdu toga su odnosni stavili svoj pecat. Sacinjeno
ovog ugovora izvrsice se u roku od tri
opunomocenici
potpisali
ovaj ugovor i na njega
20. maja 1882. godine u Becu.
Izvor: Grosse Politik. .., I. III, SIt: 245-247. V.Sulek, Diplomatska historija, Sit: 5/-54. Napomcna. - Zauzirnanjem Tunisa ad srrane Francuske (1881) Bizrnark je uvukao Francusku i ltaliju u borbu oko prevlasti u severnoj Africi, sto je uticalo da Italija trazi podrsku 1I Becu i Berlinu, pa je januara 1882, ucinila zvanicni predlog dverna vJadama 0
181
.;;;;
M. STOJKOVIC' - BALK.A.NSK.I UGOVORNI
ODNOSI
saveznistvu. Njeno sporazumevanje sa Nernackorn bilo je mnogo lakse nego sa Austro-Ugarskorn kao susedorn protiv koga je radila izv. ltalia irredenta trazeci prisajedinjenje Trsta i Trentina. Bee je imao interes za obezbedenje svoje pozadine u slucaju rata sa Rusijom pa je pokazao intercs za savez, posebno sto je to zeleo Bizmark sa kojim je imao dvojni savez iz 1879. godine. Italija je sacinila i predala dvema vladama nacrt ugovora 0 defanzivnom savezu protiv neizazvanog napada koji je Bizmark prihvatio uz sugestije Beca. Tako je 20. maja 1882. potpisan Ugovor 0 savezu izrnedu Nernacke, Austro-Ugarske i.Italije poznat kao trojni savez koji je bio usmeren protiv Rusije sa kojom SlI dye sile imale Trojecarski savez iz prethodne godine. Tako se poceo stvarati sistem saveza 1I cijem sredisru se nalazila Nemacka, Prerna njegovim odredbarna savezje vise znacio za Italiju nego za Austro-Ugarsku. - Ovaj ugovor je obnovljen 20. februara 1887. g. i pridodata su mu dva posebna ugovora (nemacko-italijanski i italijansko-austrougarski) i zapisnik izrnedu sve tri drzave kojima se povezuje ceo sistern ugovora. Ovakav nacin je bio posledica promenjenih prilika nastalih posle bugarskog ujedinjenja i kraha Trojeearskog saveza. Inicijativu je opet imala Italija, jer je zelcla ugovor koji cc vise uvazavati njene interese prema Africi i Balkanu, Za razliku od Bizmarka austrougarski ministar Kalkoni bio je rezervisaniji, jer je uvidao da je italijanska pornoc za slucoj sukoba Monarhije sa Rusijorn problernaticna, a hteo je i da se oslobodi obaveza prcma Italiji na zapadu. Za Nemacku je bilo bitno da ima italijansku podrsku za slucaj sukoba sa Franeuskom. U ugovor je prvi put unet cl. 7 0 eventualnim prornenarna na Balkanu koji je kasnije ostao u svim novozakljucivanim ugovorima 0 savezu, - Treci ugovor 0 trojnom savezu zakljucen je 6. maja 1891. godine kao rczultar daljeg razvoja i konfrontacije evropskih sila, jer je doslo do rusko-francuskog priblizavanja. saradnje Beca i Rima sa Londonorn kTOZ tzv. sredozernnu antantu iz 1887, velikog zaostravanja odnosa Nemacke i Austro-Ugarske sa Rusijorn zbog koga je Bizrnark sluzbeno objavio tajni savezni ugovor sa Austro-Ugarskom iz 1879. i odrzao istorijski govor 11 Rajhstagu ukojemje trazio novi zakon 0 povecanju vojske isticuci da se Nernci, izuzimajuci Boga, ne boje nicega drugog, da "gaje mir", ali i da brane "zajcdnicko dobro nemacke nacijc i cia ce onaj, koji bilo kako napadne nernacki narod naci ga jedinstveno naoruzanog", sto je imalo veliki uticaj na evropske odnose, a posebno 1I Rusiji u kojoj je panslavisticki pokret bio aktivan i izrazito antinernacki. No, Bizmark je uskoro dao ostavku "ispunivsi tim zelju svog (novog) cara" Viljema II, koji je odlucio da ne obnovi tajni ugovor sa Rusijom 0 reosiguranju iz 1887. godine zbog uticaja Bizmarkovih protivnika i napustanja principa koji je Bizmark najvise razvijao - da bude clement ravnorcze snaga 1I Evropi,
UGOVOR 0 PRIJATELJSTVU, TRGOVINII
PLOVIDBI
IZMEDU SRBlJE I FRANCUSKE
Izvor: Sulek, Diplomatska historija, str: 51-54. Grosse Politik, !II, p. 244-245. Napomena. - Ugovor 0 trajnom savezu izmedu Nernacke, Austro-Ugarske i Italije bio je jedan od najznacajnijih akata u politici grupisanja sila koje je dovelo do prvog svetskog rata. On je sustinski imao za cilj ostvarivanje nemacke politike izolacije Francuske i predstavljao je vrhunac Bizmarkove politike prema Francuskoj i saveznicima. On je za Austro-Ugarsku znacio nemacku podrsku u slucaju napada Rusije, a za Italiju i mogucnost razvijanja ircdcntisticke politike prema Austro-Ugarskoj, On je uvek uz brojne nesaglasnosri, posebno izmedu ltalije i Austro-Ugarske, obnavljan vise puta (1887, 1891, 1902, 1912) uz prornenc u obavezama i medusobnim odnosima strana ugovomica. Prethodna Deklaracija isticc saglasnost tri drzave 0 tome da trojni savez nije upravljen protiv Engleske.
56 UGOVOR 0 PRIJATELJSTVU, TRGOVINI I PLOVIDBI IZMEDU SRBIJE I FRANCUSKE, Beograd, 8. ju11883. Njegovo
Velicanstvo Kralj Srbije i Predsednik
Francuske
Republike,
podjednako odusevljeni zeljom da utvrde veze prijateljstva koje vezu obe drzave, kao i da poboljsaju i rasire trgovinske odnose, koji postoje izmedu Srba i Francuza, resili su da zakljuce ugovor 0 prijateljstvu, trgovini i plovidbi, i nairnenovali su u toj celji svoje punomocnike. Clan I.
lzmedu plovidbe
Kraljevine i trgovine.
Srbi u Francuskoj
trgovine, povlascenih
industrije
Srbije
Republike
i Francuske
bice potpuna sloboda
i Francuzi u Srbiji imace pravo na sve povlastice i plovidbe, koje uzivaju drzavljani ili podanici
sto se tice najvecrna
drzava,
Clanovi 2 i 3. (sloboda
DEKLARAClJA MINISTARA INOSTRANIH POSLOVA TRIDRZAVE DAT A KAO DODAT AK UGOVORU 0 TROJNOM SA VEZU, 20. maj 1882. . Ministarska
deklaracija:
"Imperijalna i Kraljevska vlada izjavljuju da odredbe tajnog sporazurna zakljucenog 20. maja izrnedu Austro-Ugarske, Nernacke i Italije nece moci - kao sto je prethodno ugovoreno - niukorn slucaju biti shvacene kao da su upravljene protiv Engleske. Zbog toga ova ministarska Deklaracija, koja takode treba da ostane tajna, je bila doneta da bi bila razrnenjena sa identicnim deklaracijama imperijalne vlade Nernacke i Kraljevske vlade ltalije."
plovidbe
i trgovine)
Clan 4. Srbi u Francuskoj i Francuzi u Srbiji, uzivace uzajamno stalnu i potpunu zastitu za svoje licnosti i svoja imanja, i imace ista prava (sem politickog prava) i iste povlastice koje se daju samirn drzavljanirna ili podanicima najvecma povlascene drzave, no pod uslovima da se potcinjavaju zakonima zemaljskim. Prerna tome ce oni irnati slobodan pristup kod sviju postojecih sudova pri trazenju ili branenju svojih prava; na svima sudovima moci ce upotrebljavati advokate, pravozasrupnike i punornocnike svake vrste, koje za dobra nadu, i na posletku ce uzivati 1I tom pogledu ista prava i olaksice, koja su vec data, ili ce se dati samim drzavljanima ili podanicima najvecma povlascenog naroda. 183
182
