Suvakovic Filozofske Igracke Teatra

Miško Šuvaković

FILOZOFSKE IGRAČKE TEATRA * Filozofija, estetika, poetika, stilistika, politika i teorija postmodernog teatra i performansa, sa izvesnim detaljima o baletu, plesu, operi, muzici i teatralizacijama teorije

SADRŽAJ: PRISTUP RASPRAA!A""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" RASPRAA!A""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" # $" P%ST!%&'R(A P%ST!%&'R(A I P%ST!%&'R(I P%ST!%&'R(I T'ATAR """""""""""""""""""""""""""""""""""""""") """"""""""""""""""""""""""""""""""""" """) $"$ P%ST!%&'R(A P%ST!%&'R(A I P%ST!%&'R(I*A!"""""""""""""""""""""""""""""""""""""") P%ST!%&'R(I*A!"""""""""""""""""""""""""""""""""""""") $"+ P%ST!%&'R(A I P%A! AA(-AR&' . RA*/I0'"""""""""""""""""""""""""""1 $"2 P%A! P%ST!%&'R(%P%ST!%&'R(%- T'ATRA"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""3 +" P%ST!%&'R(I P%ST!%&'R(I T'ATAR I P'RF%R!A(S"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$# +"4 U%&(I I(&'0SI""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$# +"$ -RA(I5' T'ATRA I &%!'(I P'RF%R!A(SA"""""""""""""""""""""""""""""""$# P'RF%R!A(SA"""""""""""""""""""""""""""""""$# +"$"$ Akcionizam Akcionizam i realnost realnost nesvesnog""""""""""""""""""""""""""""$# nesvesnog""""""""""""""""""""""""""""$# +"$"+ Transgresija Transgresija i poludeli poludeli zakon"""""""""""""""""""""""""""""$1 +"$"2 6epening 6epening i performativ""""""""""""""""""""""""""""""""""""$7 performativ""""""""""""""""""""""""""""""""""""$7 +"$"# Fluksus, Fluksus, muzika, koncept i performans"""""""""""""""""""""+$ performans"""""""""""""""""""""+$ +"$") 8od9 art kao realizam  realizam   :injenja"""""""""""""""""""""""""""+1 +"$"1 Ambijentalna Ambijentalna umetnost i ambijentalni ambijentalni teatar"""""""""""""""2$ +"$"; %ralna poezija i govorni :in""""""""""""""""""""""""""""""22 +"$"3 Teatarske laboratorije laboratorije i metateatar"""""""""""""""""""""""2# +"$"7 %d baleta do postmodernog postmodernog plesa"""""""""""""""""""""""""""23 +"$"$4 +"$"$4 Tekao?pe opere>kao?performansa"""#) rformansa"""#) +"$"$+ Oko feministi:kog feministi:kog performansa""""""""""""""""""""""""""""#7 performansa""""""""""""""""""""""""""""#7 +"$"$2 *aklju:ni fragnmenti= paradoksalna interdisciplinarna disciplina"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" disciplina"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" """"""""""""""""""")1 2" -RA(I5' !%&'R(%- T'ATRA I P%ST!%&'R(A '(TR%PIA FI-UR' S'!I%/%-IA I FI/%*%FIA PR'&STA' I FI-UR' U T'ATRU""""""""""""""""""""14 2"$ PRI0A*IA(' PRI0A*IA(' U T'ATRU= T'ATRU= PRI0A*IA(' PRI0A*IA(' T'ATR%!""""""""""""""""""""""14 T'ATR%!""""""""""""""""""""""14 2"+ FI-URA"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1; 2"+"$ 0oncepti figure""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1; 2"+"+ Psi
SADRŽAJ: PRISTUP RASPRAA!A""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" RASPRAA!A""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" # $" P%ST!%&'R(A P%ST!%&'R(A I P%ST!%&'R(I P%ST!%&'R(I T'ATAR """""""""""""""""""""""""""""""""""""""") """"""""""""""""""""""""""""""""""""" """) $"$ P%ST!%&'R(A P%ST!%&'R(A I P%ST!%&'R(I*A!"""""""""""""""""""""""""""""""""""""") P%ST!%&'R(I*A!"""""""""""""""""""""""""""""""""""""") $"+ P%ST!%&'R(A I P%A! AA(-AR&' . RA*/I0'"""""""""""""""""""""""""""1 $"2 P%A! P%ST!%&'R(%P%ST!%&'R(%- T'ATRA"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""3 +" P%ST!%&'R(I P%ST!%&'R(I T'ATAR I P'RF%R!A(S"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$# +"4 U%&(I I(&'0SI""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$# +"$ -RA(I5' T'ATRA I &%!'(I P'RF%R!A(SA"""""""""""""""""""""""""""""""$# P'RF%R!A(SA"""""""""""""""""""""""""""""""$# +"$"$ Akcionizam Akcionizam i realnost realnost nesvesnog""""""""""""""""""""""""""""$# nesvesnog""""""""""""""""""""""""""""$# +"$"+ Transgresija Transgresija i poludeli poludeli zakon"""""""""""""""""""""""""""""$1 +"$"2 6epening 6epening i performativ""""""""""""""""""""""""""""""""""""$7 performativ""""""""""""""""""""""""""""""""""""$7 +"$"# Fluksus, Fluksus, muzika, koncept i performans"""""""""""""""""""""+$ performans"""""""""""""""""""""+$ +"$") 8od9 art kao realizam  realizam   :injenja"""""""""""""""""""""""""""+1 +"$"1 Ambijentalna Ambijentalna umetnost i ambijentalni ambijentalni teatar"""""""""""""""2$ +"$"; %ralna poezija i govorni :in""""""""""""""""""""""""""""""22 +"$"3 Teatarske laboratorije laboratorije i metateatar"""""""""""""""""""""""2# +"$"7 %d baleta do postmodernog postmodernog plesa"""""""""""""""""""""""""""23 +"$"$4 +"$"$4 Tekao?pe opere>kao?performansa"""#) rformansa"""#) +"$"$+ Oko feministi:kog feministi:kog performansa""""""""""""""""""""""""""""#7 performansa""""""""""""""""""""""""""""#7 +"$"$2 *aklju:ni fragnmenti= paradoksalna interdisciplinarna disciplina"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" disciplina"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" """"""""""""""""""")1 2" -RA(I5' !%&'R(%- T'ATRA I P%ST!%&'R(A '(TR%PIA FI-UR' S'!I%/%-IA I FI/%*%FIA PR'&STA' I FI-UR' U T'ATRU""""""""""""""""""""14 2"$ PRI0A*IA(' PRI0A*IA(' U T'ATRU= T'ATRU= PRI0A*IA(' PRI0A*IA(' T'ATR%!""""""""""""""""""""""14 T'ATR%!""""""""""""""""""""""14 2"+ FI-URA"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1; 2"+"$ 0oncepti figure""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""1; 2"+"+ Psi
#"+"+ &ekonstrukcija""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""37 &ekonstrukcija""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""37 #"+"+"$ &ekonstrukcija &ekonstrukcija dramskog teksta"""""""""""""""""37 #"+"+"+ &eridijanski mimezis i mimezis mimezisa"""""""74 mimezisa"""""""74 #"+"2 5itat i transfiguracija transfiguracija dramskog teksta"""""""""""""""""""7$ #"+"# 0olaCno.montaCni postupci= grubi šavovi  dramskog  dramskog teksta"""7+ #"+") PastiB, rimejk i mimikrija""""""""""""""""""""""""""""""""72 mimikrija""""""""""""""""""""""""""""""""72 #"+"1 Simulacije Simulacije i simulakrum simulakrum dramskog teksta"""""""""""""""""""72 #"+"; PoliCanrovski PoliCanrovski diskurs"""""""""""""""""""""""""""""""""""""7) #"+"3 Postmoderna Postmoderna alegorija alegorija i dramski tekst"""""""""""""""""""""7) #"+"7 Teorija ozna:itelja"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""71 ozna:itelja"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""71 #"+"7"$ %zna:itelji= %zna:itelji= pro  prošive šiveni ni bodov bodovii dramskog teksta"71 #"+"7"+ Simboli:no, Imaginarno i Realno dramskog teksta7; #"+"7"2 (e.5elo i fraktalno u dramskom tekstu""""""""""77 #"+"7"# Fantazam i dramski tekst"""""""""""""""""""""""77 #"+"7") Fikcionalnost i parafikcinalnost dramskog teksta""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$44 #"+"$4 Postmoderni apsurd, ironija, parodija i PARAF'(%!'(%/%-IA?"""""""""""""""""""""$4; >PARAF'(%!'(%/%-IA?"""""""""""""""""""""$4; #"2"$ &iskurzivno i nediskurzivno teatra i performansa""""""$4; performansa""" """$4; #"2"+ -ranice interpretacije= interpretacije= interpretativne interpretativne maBine"""""""""$4; #"2"2 Interpretativne Interpretat ivne maBine= od dramskog dela ka performansu$43 )" P%ST!%&'R(A 6'R!'('UTI0A T'ATRA %& 6'R!'('UTI0' &% (ARAT%/%-I'""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$$4 (ARAT%/%-I'""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$$4 )"$ U%& U%& . 6'R!'('UTI0A 6'R!'('UTI0A I 6'R!'('UTI0A 6'R!'('UTI0A T'ATARA""""""""""""""""""""""$$4 T'ATARA""""""""""""""""""""""$$4 )"+ '&A( '&A( PRI!'R . IS5RP(A IS5RP(A PR'*'(TA5IA"""""""""""""""""""""""""""""$$1 PR'*'(TA5IA"""""""""""""""""""""""""""""$$1 )"2 0%!'(TARI . '*I0 . (ARAT%/%-IA""""""""""""""""""""""""""""""""$+2 (ARAT%/%-IA""""""""""""""""""""""""""""""""$+2 8'/'@0' % T'0ST%I!A"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$+7 /IT'RATURA"""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""$+7

3

PRISTUP RASPRAAMA %va mala i kao pisca, kao u vitgenBtajnovskom smislu, a ne u gadamerovskom smislu? sa:injena od materijalnii? gledanje.sluBanje.ulaCenje.i.mirisanje teatra, zapravo, na moje iskustvo paClji.vog teatarskog gledaoca, indirektnog analiti:ara i uCivaoca, >ii? moju teorijsku intenciju da ispitam kako se izvesne filozofske konstrukcije otrgnuteG od mati:nog tela velike.filozofije ponaBaju >pojavljuju, pokazuju, skrivaju? u posebnim svetovim razlika i raskola umetnosti, drugim re:ima, Celeo sam da se sam uverim Bta filzofija to :ini teatru i, obratno, Bta teatar :ini fragmentima filozofije, i >iii? moja neizvesna i kriti:na prakti:na isksustva u domenu performansa . tu mislim na >iii"$? sasvim rane i sada skoro zaboravljene eksperimente sa telom koje sam izvodio ili sprovodio izmeHu $7;2" i $7;3" godine u domenu konceptualne umetnosti, i na >iii"+? skoraBnje teorijske konstrukcijeG situirane u meHuodnosu teorijske rasprave, tela igra:ice i glasa koji peva i misli . to su primeri koje sam izveo u saradnji sa balerinom i filozofkinjom &Cil Sigman >septembar $773, 5ankarjev dom u /jubljani? i studentkinjom muzikologije Ivanom ankoviD >mart $777, -alerija 0ulturnog centra u 8eogradu?" &a ovu knjigu napiBem nagovorio me je profesor Radoslav /aziD tokom jednog proleDnog razgovora na parkingu u 0oButnjaku sada veD daleke $77)" godine" (iz rasprava je nastao po narudCbini pesnika i teatarskog kriti:ara ladimira 0opicla" (jemu dugujem inspiraciju i razlog za mnoga moja pisanja o teatru i performansu" Svakako ove knjige ne bi bilo bez mog dragocenog saradnika i sagovornika &arka @imi:iDa koji mi je pronalazio nove tekstove i knjige o teatru i performansu" &arko @imi:iD je omoguDio i pripremio moj susret sa balerinom i filozofkinjom &Cil Sigman, Bto je imalo znatnog uticaja na moja sadaBnja istraCivanja"eDina rasprava je direktno iz rukopisa :itana na Trećem programu Radio Beograda za
!" POSTMODER#A I POSTMODER#I TEATAR !"! POSTMODER#A I POSTMODER#IZAM Postmodernom se nazivaju umetnost i kultura koje nastaju odbacivanjem, kriti.kom ili korekcijom moderne umetnosti i kulture" 0ada se postmoderna definiBe kao odbacivanje i negiranje moderne umetnosti i kulture tada 4

ona ima odlike= >$? antimodernizma ili umetnosti i kulture koja je po svojim uverenjima, zna:enjima, vrednostima, ciljevima, oblicima izraCavanja, prikazivanja i komuniciranja razli:ita >asimetri:na, u diskontinuitetu? od umetnosti i kulture modernizma, i >+? predmodernizma ili umetnosti i kulture koja se eklekti:ki i ekstati:ki vraDa idealima umetnosti i kulture koji su pret8oBko Tokin, !arijan !ikac? koji su spajali visoku i popularnu kulturu tokom kasni< +4i< i 24i< godina, odnosno, 8reromanti:arske, klasicisti:ke? u funkciji ideoloBki< narativni< i fikcionalni< projekcija istorije >mitsko u nacionalsocijalizmu i faBizmu? i buduDnosti >utopijske optimalne projekcije u socijalisti:kom realizmu?" 0ada se postmoderna definiBe kao kritika moderne umetnosti i kulture tada se ona opisuje i inetrpretira kao imanentno >unutar modernisti:ko? prevladavanje modernizma, odnosno, prevladavanje dominantni< modernisti:ki< dogmi o autonomiji umetnosti i kulture u odnosu na politiku >religiju? i anomalija >odbacivanje prikaziva:ki<, narativni< i fikcionalni< u ime izraCajni< i konstruktivni< na:ela produkcije umetni:kog dela?" Postmoderni teatar zapo:inje kao kritika elitisti:kog i ezoteri:nog statusa modernisti:kog teatra, odnosno, visoke kulture i umetnosti" 0ada se postmoderna definiBe kao korekcija moderne kulture i umetnosti tada se o postmodernoj govori kao o jednom od stupnjeva moderne, govori se= >$? o egzoteri:noj modernoj, a to zna:i da se moderna umetnost i kultura vide kao visoke elitisti:ke produkcije kojima se u postmodernoj suprotstavljaju efekti masovne kulture i umetnosti i time se ostvaruje intertekstualno proCimanje masovne i visoke umetnosti i kulture, >+? o unapreHujuDoj korekturi projekta moderne, odnosno, o postmodernoj se govori kao o produCetku moderne sa novim ili druga:ijim sredstvima kojima se njeni paradoksi razreBavaju i otvaraju masovnoj medijskoj produkciji, >2? #? transumetnosti i transkulturi kao o prelaznim oblicima produkcije izmeHu modernisti:ke istorijski dovrBene megakulture i joB nedefinisane megakulture buduDnosti, i >)? pluralnoj modernoj, odnosno, o postmodernoj se govori kao nekonzistentnoj i $? postmodernom se ozna:ava kultura, a >+? postmodernizmom stil, pokret, skup tendencija ili epomargina postaje centar, centar postaje margina, itd?" !"$ POSTMODER#A I POJAM AA#GARDE % RAZLIKE U studijama o postmodernoj neodreHen je odnos izmeHu pojma postmoderne >postmodernizma? i pojma avangarde" Pojedini autori smatraju da je pojam postmoderne kao postistorijske formacije suprotstavljen pojmu avangarde >radikalnom modernizmu zasnovanom na ideju nekontrolisanog razvoja ili napretka? 5

po tome Bto postmoderna nije odreHena konceptom projekta >napredovanja, umetni:ke ili knjiCevne revolucije?, doslovnog nefikcionalnog izraza, eksperimenta i ekscesa" Takvi autori postmodernu vide kao arbitrarnu fikcionalnu postistorijsku upotrebu >citat, simulakrum, mimezis? istorijski< tekstualni< tragova kulture i umetnosti, a time kao istorijsku suprotnost avangardi kao karakteristi:no modernisti:koj utopijskoj formaciji" &rugi autori pojmu avangarde suprotstavljaju pojam retrogarde" Po njima predstave, izrazi, zna:enja i vrednosti avangardne i moderne umetnosti su mrtvi znaci   dovrBeni< kultura i umetni:ki< istorija" Retrogardni teatar je teatar koji koristi mrtve znake avangardi i revolucionarni< ideologija >komunizam, faBizam, nacionalsocijalizam, modernizma? da bi pokazao njina *apadu? i socrealisti:ke, odnosno, postsocijalisti:ke kulture >na Istoku?" Po !arini -rCiniD, pisano povodom likovni< umetnosti a primenljivo na performans i teatar, retrogarda >retroavangarda? je produkcija vizija i otelotvorenje topografije vremenske petlje sadaBnjosti kao sutrašnje prošlosti = LU takvom slu:aju, maBina koja produkuje zna:enje je u suprotnosti pri:i o racionalnom nau:nom progresu koji je povezan sa progresivnom politikom, na strani a.modernog pogleda >8" /atour? koji ustraja na odsutnosti po:etka, prosveDenosti i dovrBenosti"M >LU topiaM? TreDa grupa autora, posebno anglosaksonski autori, pojm avangarde koriste kao otvoren i primenljiv indeksni pojam kojim aistorijski ozna:avaju i modernisti:ke i postmodernisti:ke ekscesne, eksperimentalne i interdisciplinarne >intermedijske, intertekstualne, intersubjektivne? oblike izraCavanja, prikazivanja, komuniciranja ili delovanja u svetu kulture i svetu umetnosti >teatru?" *a nji< avangarda nije istorijsko umetni:ka ili istorijsko teatarska kategorija, veD relativno pogodna oznaka >nalepnica, indeks? za imenovanje umetni:kog i teatarskog rada koji se ukazuje kao anomalija ili eksces u odnosu na aktuelnu dominatnu kulturu" &rugim re:ima, i modernu i postmodernu umetnost >teatar? karaktriBu tendencije koje su dominantne u odreHenom trenutku i zadovoljavaju opBte potrebe aktuelne kulture >mainstream? i tendencije koje su ekscesi u okviru specifi:nog trenutka i kriti:ka reakcija na dominantnu kulturu >avangarda?" Eetvrti autori prave razliku izmeHu pojmova avangarda, neoavangarda i postavangarda u odnosu na megakulture modernizma i postmodernizma" S$? pret+? korekcija i kritika dominatnog modernizma u doba visokog na *apadu i umerenog na Istoku? modernizma autokriti:ki problematizuju njegove dogme, odnosno, utopijske projekte ranog modernizma i avangardi dovode do ideoloBke, tete2? upotreba, brisanje i potroBnja avangardni< efekata, produkata i tragova . pojam postavangarde se definiBe trojako= >2"$? kao zbirni naziv za razli:ite ekscesne >kriti:ke i meta? pristupe istoriji avangardi i istoriji modernizma od kasni< 14i< godina do danas >od 2"+? kao naziv za retrogardne i postromanti:arske ili postklasicisti:ke dramske i scenske pristupe istorijskim tragovima >mrtvim znacima? avangardi na prelazu ;4i< u 34e godine i >2"2? kao naziv za eksperimentalne, tete
!"& POJAM POSTMODER#OG TEATRA Postmodernizmom u teatru, postmodernim teatrom ili postmodernisti:kim tea.trom se nazivaju 6

produkcije dramskog teksta i scenskog ili vanscenskog dogHaja razvijane od sredine 14i< godina" Pri tome, razlikuju se postmoderna kao stil >izam, art? i postmoderna kao stanjeOproces teatra u odnosu na moderni >modernisti:ki? teatar" Ako se izvodi definicija postmodernog teatra kao odrednica stila >postmodernizam i postmodernizmi? tada se rasprava zapo:inje krajem ;4i< ili po:etkom 34i< godina sa= >a? eklekti:kim citatno.montaCnim teatarskim strukturiranjima istorijski< oblika prikazivanja u teatru, knjiCevnosti i drugim umetnostima, >b? kritikom modernizma i modernisti:ke ne.ili.anti.fikcionalne autonomije teatarskog dela, i >c? obnovom, rekonstrukcijom, parodijom, potroBnjom i simulacijom razli:iti< pred, anti ili para.mode. rnisti:ki< teatarski< tvorevina >od ana Fabra preko Wooster grupe do Rdečeg Pilota?"  Ako se izvodi definicija postmodernog teatra u odnosu na kritiku modernizma, tada se evolucija pojma postmodernog teatra moCe pratiti od sredine 14i< godina kroz razli:ite parateatraske strategije dekonstrukcije modernisti:ke autonomije dramskog teatra >od Ibzena i EeAlen 0aprou, ak.an /ebel, !ilan 0niCak, grupa %6%, Tomislav -otovac, /eonid @ejka?, akcionizma >be:ki akcionisti?, bod9 arta >od 8rusa (ojmana, Teri Foksa i &enisa %pen&Con 0ejdC, ozef 8ojs, /ori Anderson, *oran 8eliD, !arina AbramoviD? do unutar teatarski< ekscesni< strategija preureHenja teatarskog dela kao dogaHaja i umetnosti teatra kao paradigme >-rotovski, 8ruk, iving teatar  i Robert ilson?" 0arakteristi:ni aspekti >opBte interpretativne indeksacije? postmodernog teatra su= >$? *asnivanje kritike, metaanalize >u 14im i ranim ;4im godinama? i dekonstrukcije >u ;4im i 34im godinama? velikog modernisti:kog teatra i njegove teorije" !isli se na kritiku, metaanalizu i dekonstrukciju postupaka i modela teatarskog >dramskog, scenskog? izraCavanja i prikazivanja od  Augusta Strindberga pereko 8ertolda 8re+? UvoHenje i razrada pojma intertekstualnosti kao teorijskog i produktivnog modela postmoderne umetnosti" Pojam intertekstualnosti je primarno izveden u knjiCevnoj teoriji i praksi poznog strukturalizma, da bi ubrzo bio primenjen u teorijskim disciplinama >filozofija, teorija kulture, teorija teatra? i samoj umetnosti >slikarstvu, filmu, teatru, muzici?" Postmoderni dramski ili knjiCevni tekst nema autonomna estetska zna:enja" Subvertiraju se zna:enja uspostavljena na osnovu= >a? spoljaBnje reference koja se nalazi u svetu i na koju tekst ukazuje >koju tekst prikazuje?, >b? unutraBnje >psitransformacijom?, premeBtanjem >transfiguracijom? i smeBtanjem u novi strukturalni poredak >mapiranjem?" Postmoderni teatarski tekst nema po sebi specifi:na i utemeljena zna:enja, on i< zadobija tek kroz uspostavljanje odnosa sa drugim tekstovima ili sloCenijim tekstualnim poretcima >kontekstima? teatra, umetnosti i kulture" Postmodernisti:ka teorija zna:enja je antiesencijalisti:ka >negira postojanje suBtinski< osnova? i relativisti:ka >ukazuje da su zna:enja funkcije konteksta, odnosno, relativni< tekstualni< odnosa u kontekstu pisanja i :itanja?" Pojam intertekstualnosti se u postmodernom teatru posmatra trojako= >a? kao odnos dva ili viBe dramski< tekstova >odnos iste vrste? i >b? kao odnos dva teatarska dela >scenska teksta?, ili >c? kao odnos tekstova razli:ite vrste, na primer, odnos scenskog teksta i ekranskog teksta filma, odnos scenskog teksta i lingvisti:kog teksta knjiCevnosti, odnos scenskog teksta i teksta slikarstva, itd" (3) *a postmoderni teatar je bitno razlikovanje dramskog >lingvisti:kog? teksta i scenskog >semioloBkog? teksta" &ramski tekst je pravi  tekst, a to zna:i lingvisti:ki tekst" Sintagma scenski tekst   je metafora i posredni model kojim se opisuje prostorno.vre. menski.bi
>#?

>)?

>1?

(7)

>3?

0ada se prostorno.vremenski.biprikazuje kao tekst?, tada se pokazuje da su razli:iti pojavni aspekti teatra oblici produkcije zna:enja i smisla" Scenografija, ponaBanje glumca ili tekst koji glumac govori oblici su proizvodnje zna:enja razli:ite vrste i funkcije" Scenski tekst, zato, uvek zapoetiku? koja objedinjuje razli:ite scenske tekstulane aspekte u diskurs teatra" &iskursom teatra se naziva prenos značenja! smisla i vrednosti   koje ostvaruje scenski dogaHaj, pri tome TA zna:enja, smisao i vrednosti sadrCe izvesne metajezi:ke kôdove koji omoguDavaju razumevanje individualno poeti.:ki<, stilski<, ideoloBki< ili civilizacijski< zna:enja" Postmoderni teatar egzistira kao zbirka, biblioteka ili mnoBtvo razli:iti< jednako vredni<  jezički" igara" Postmoderni teatar je pluralisti:ki u tom smislu Bto= >a? istovremeno i jednakovredno postoje razli:ite paradigme teatra >visoka i popularna nacionalna, internacionalna i transnacionalna savremena i istorijska paradigma?, drugim re:ima, sve je istovremeno aktuelno i retro, i >b? ne postoje :vrste granice izmeHu umetni:ki< disciplina, teatarski< rodova i Canrova" Ukazuje se na pojmove razlike >differance? i razlikovanja >differant? kao bitne odrednice postmoderne kulture i teatra" *na:enja jednog oblika ponaBanja, discipline kulture i umetnosti, odnosno teksta ili tekstualni< elemenata je odreHeno postojanjem razlika i razlikovanja izmeHu elemenata, struktura ili ozna:ivala:ki< praksi koje proizvode tekstovi, pri tome karakteristi:ne postmoderne razlike nisu podreHene dijalektici >nisu ostvarene prevazilaCenjem razlika i nastajanjem novog totaliteta? ili velikim sintezama razlika >suprotnosti?, veD su u pitanju nesvodive i nerazreBive razlike ili raskoli >di##erend ?" U postmodernoj kulturi se naglaBavaju i retori:ki prenaglaBavaju rasne, polne politi:ke, estetske i eti:ke razlike i raskoli" Pokazuje se da celovite vizije, koncepcije ili sistema prikazivanja i izraCavanja nema" Teatarsko delo je fragment ili nekonzistentna zbirka grubo povezani< fragmenata koji pokazuju svoju posebnost, neuklopljenost i razliku" U postmodernom teatru se u okviru jednog dela radi sa razlikama i raskolima njegovi< odrednica tako da nastaje disciplinarno nekopojavnost i izgled scenskog dogaHaja?, sintakti:ku i semanti:ku >tekstualnu?, odnosno, rodovsku i Canrovsku nekonzistentnost potencirajuDi :injenicu razlike i njene nesvodivosti, tj" raskola" Postmoderno delo jeste i mimezis razlika i raskola, odnosno, isegzistencije? pisca, dramaturga, glumca, koreografa, scenografa" *a postmoderni teatar ne postoji ismimezisa mimezisa?, prikazivanja, izraCavanja, produkcije ili proizvodnje teatarskog dela, :ime se pokazuje da teatarsko delo nije izvorno napisano >izmiBljeno, fantazirano, intuitivno predo:eno, stvoreno?, veD da uvek nastaje kao preobraCaj ili premeBtanje nekog ili neki< drugi< postojeDi< tekstova umetnosti teatra i kulture" UtvrHivanje eklekti:kog karaktera teatarskog dela" *a modernisti:ko teatarsko delo je vaCilo da je autonomno i originalno strukturano >stvoreno iz neprozirnosti intuicija individuuma?" Autonomija >izdvojenost, zatvorenost? i originalnost >posebnost, novina? ukazuju da modernisti:ko teatarsko delo negira istorijske korespondencije i relacije sa drugim teatarskim delima" !odernisti:ko teatarsko delo je ne.ekelekti:no >savremeno? i autonomno >za:aureno? u odnosu na druga umetni:ka dela i njiprodukovano? od tekstova ili tekstualni< fragmenata razli:itog sindrugiproizvoljnosti? kao suBtinske odrednice postmoderne kulture= od znaka do druBtveni< odnosa" *amisao arbitrarnosti znaka, odnosno, 8

arbitrarnog odnosa ozna:itelja >signifier? i ozna:enog >signified? u znaku teatra prepoznaje se i interpretira kao pravilo razumevanja odnosa u kulturi i umetnosti teatra" Pokazuje se da smisao, zna:enja i vrednosti teatarskog dela nisu uzro:na ili prirodna zna:enja veD arbitrarne kulturoloBke tvorevine koje mogu biti motivisane ili nemotivisane" *amisao arbitrarnosti se postavlja kao opBta odrednica odnosa u postmodernom teatru i kulturi" Postmoderna kultura i teatar se :esto nazivaju postsemioti:kom i postsemioloBkom kulturom i umetnoBDu" Tako se nazivaju zato Bto postmoderna zapo:inje kritikom modernisti:ke fetiBizacije znaka kao elementarnog >atomskog? i stati:nog lingvisti:kog i semioti:kog produkta >izraza, predstave, robe?" Po poststrukturalisti:kim teorijama znak je tek jedan trenutak u procesu >praksi? ozna:avanja" To je trenutak koji proizvodi i fiksira zna:enje, ali to nije apsolutan, unapred odreHen odnos" U teorijama postmoderne se pokazuje kako se znak raspada >troBi, gubi? do ozna:itelja i ozna:enog" I ukazuje se, pre svega, na ozna:iteljske poretke >lance, mreCe? koji pretzatvorenog znakovnog modela? govori o performansu >otvorenom preobraCaju i premeBtanju znakova?" >7? -raHenjem fikcionalni< i narativni< intertekstualni< struktura se proizvodi karakte.risti:ni teatarski tekst >tekst koji "oda scenom?" !odernisti:ko teatarsko delo je bilo zasnovano na redukciji i odbacivanju narativnog i fikcionalnog poretka" Postmoder.nisti:ki dramski i scenski tekst nije  jednostavna obnova narativnog >pripovednog? strukturiranja teksta, veD postupak rada sa intertekstualnim suo:avanjem razlikujuDi< i raskolni:ki< narativni< modela, narativni< fragmenata ili narativni< principa uspostavljanja fikcionalnog efekta u okviru jednog te istog teksta" (aracija za postmoderni teratar nije velika pri:a >mita, starog i novog zaveta, veliki< zapadni< politi:ki< ili religiozni< utopija?, veD mnoBtvo tragova, ostataka i fragmenata pripovedanja dostupni< arbitrarnoj kombinatorici trenutnog povezivanja" Fikcionalnost teatra je u radikalnom modernizmu >avangardi? redukovana do same i doslovne egzistencije izvoHa:a >performera? na sceni ili izvan scene" U visokom modernizmu fikcionalnost je dovedena do znakovne retorike stabilni< i autonomno teatarski< figura >Sartrovi ili 8eketovi junaci?" isoko modernisti:ka fikcionalnost je retorika autonomni< zatvoreni< >gluma, dramski tekst, scenografija?" >$4? U postmodernoj se definiBu specifi:ne procedure koje potvrHuju, produkuju i proizvode arbitrarnost, eklekti:nost, nesvodive razlike i poliCanrovske meHu.rodovske teatarske realizacije" Te procedure su= >a? citatnost je doslovno navoHenje jednog teksta kulture u drugom, na primer, u dramskom ili scenskom tekstu, >b? kolaCiranje je formalno sintakti:ko povezivanje fragmenata razli:iti< tekstova >fragmenata.fenomena razli:iti< umetnosti? u novi tekst, pri tome, kolaCiranje moCe nastajati povezivanjem imanentno teatarski< aspekata i povezivanjem van.teatarski< sa teatarskim aspektima, >c? montaCa je semanti:ko povezivanje razli:iti< fragmenata >fenomena? ili tekstova u novi makro tekst ili makro scenski dogaHaj, >d? brikolaCiranje je spajanje nespojivi< aspekata razli:iti< tekstova >razli:iti< umetnosti ili delatnosti kulture? u novi teatarski scenski tekst.dogaHaj, >e? fragmentacija je razbijanje >razlaganje? konzistentni< i f? fraktalizacija je razbijanje konzistentni< i teatarskog dogaHaja? u elementarne tragove koji ogledaju ili prikazuju svoje nekadaBnje celine, >g? simulacija je medijsko prikazivanje i proizvoHenje fikcionalnog kao prisutnog i realnog teatraskog dogaHaja, >prikazivanje istorijski< umetni:ki< dela, istorijski< uzoraka teatra, oblika prikazivanja i izraCavanja kulture? kao fikcije koja odraCava fikciju, odnosno, potvrHuje fikcionalni karakter svakog ljudskog :ina u postmodernoj epoi? representations? tekstova sin
dogaHaj karakteriBu istovremeno razli:ita scenska i ekranska predstavljanja koja se u recepciji mogu povezivati u neo:ekivane semanti:ke, vizuelne, prostorne, vremenske i bij? dekonstrukcija je arpogleda na svet, predstave sveta?, >k? proizvodnja simptoma je ukazivanje da dramski tekst ili teatarski dogaHaj >scenski tekst? nije smao artefakt, veD i element koji pokreDe klizanje svakog zna:enjskog, ideoloBkog, eti:kog i esteti:kog totaliteta, i >l? teatarska produkcija je arbitrarna medijska proizvodnja i upotreba aktuelnog ili istorijskog vantekstualnog i tekstualnog zna:enja u konfigurisanju scenske pretstave" >$$? U postmodernoj se, :esto, tvrdi da subjekt teatarskog dela nije bioloBki i psion je samo posrednik, medij?, delo nastaje iz drugi< dela >indeksiranja i mapiranja? umetnosti i kulture" >$+? Postmodernisti:ko umetni:ko ili teatarsko delo nije pojedina:ni artefakt ili token, veD potencijalno moguDi teatarski i umetni:ki svet" Postmoderni umetnik ne stvara zavrBeno i celovito teatarsko delo odredljivo kao proizvod, veD otvoren, pro.menljiv i interaktivan prostorni.vremenski. telesni tekst koji je u odnosu sa drugim tekstovima ili artefaktima umetnosti i kulture" Postmoderna drama, balet ili opera nisu samo drama, balet ili opera kao pojedina:no delo, veD i projekcija >simulacija? istorijskog ili aktuelonog sveta drame, baleta ili opere, odnosno, intertekstualni< odnosa sveta teatra" U svakom postmodernom teatarskom dogaHaju artikulisana je struktura teatra kao sveta umetnosti" 0ada posmatramo jednan teatarski dogaHaj >scenski tekst?, ono Bto vidimo kao delo postmodernog teatra nije samo ono Bto oko vidi i ono Bto upred telom i za telo? i istorije teatra, aktuelnosti teatra, knjiCevnosti, politike, seksualnosti, itd" >$2? Postmoderni teatar realizuje moDi smrti teatra i ro$enja teatra kao umetnosti " U modernoj, posebno avangardnim i neoavangrdnim teatarskim tendencijama, postojalo je uverenje o smrti estetskog, o smrti umetnosti i o smrti teatra" 6epening je, :esto, opisivan kao poslednja instanca teatra" Postojalo je uverenje da teatar u modernom dobu dolazi do svog istorijskog i epofigure na telo? ili preobraCaj umetni:kog teatarskog dela >prvostepene tvorevine? u teorijsko ili filozofsko delo >metateatarski performans?" Postmoderni teatar je pokazao da ne postoji kona:na koncepcija kraja teatra, umetnosti ili estetike, veD da esteti:ka, umetni:ka i teatarska produkcija uspostavljaju moD= istorijskog dovrBenja umetnosti teatra, odnosno, moD iniciranja >pokretanja ozna:iteljskog lanca? umetnosti i teatra kao novi<, razli:iti< ili slu:ajni< paradigmi" /anac proizvodnje, razmene i potroBnje je beskrajan" &ovrBenje, iniciranje ili revizije estetski<, umetni:ki< ili teatarski< paradigmi za postmodernu kulturu nisu epo
$" POSTMODER#I TEATAR I PERFORMA#S $"'" UOD#I I#DEKSI *adatak ovog teksta je da opiBe karakteristi:ne primere performansa >performance? i njiprojekte, ideologije, utopije, koncepte?" Termini tatar  i  per#ormans  su varijantni termini koje razlikujemo u sledeDem= >a? teatrom se nazivaju tendencije koje Cele da kontekstualno, istorijski i anticipatorski potvrde, uzglobe i razrade zamisao teatra kao autonomne i specifi:ne 10

umetni:ke discipline, a >+? performansom se nazivaju tendencije koje Cele da destruiraju, prevaziHu, dekonstruiBu ili proBire pojam teatra gradeDi intertekstualne.slikovne.bii konceptualizuje? kao centrirani i autonomni domen umetnosti, a performans se realizuje kao margina kojom se relativizuje svaki odnos centra, margine i granice" Performans moCe biti drugo od teatra, ali u ekscesnim i entropijskim kretanjima on moCe postajati i ono Bto :ak viBe nije ni drugo teatra" *ato, pojam performansa nije neutralan= on interveniBe i menja >radikalni modernizmi? ili :ini da izgleda druga:ijim >prikazuje? sam telesni ili egzistencijalni :in, ali i samu umetnost teatra, pa i umetnost uopBte"

$"! GRA#I(E TEATRA I DOME#I PERFORMA#SA $"!"! Ak)ioi+a, i -.a/o01 .0v.0o2 Akcionizmom se nazivaju procesualni umetni:ki radovi >art%orks? i dogaHaji >events, "appenings? u kojima umetnik >slikar, skulptor, pesnik? ima ulogu autora i u:esnika" (ema:ki i austrijski umetnici i kriti:ari su termin akcija upotrebljavali da ozna:e dogaHaje koji su u anglosaksonskom kontekstu nazivani "epeningom, bod& artom i  per#ormansom" Akcionizam je nastao kao neoavan.gardna tendencija >kritika autonomije umentosti u modernizmu, provociranje teamtizacija tamnog modernizma Omodernizam u polju borbe erosa i tanatosaO? da bi evoluirao do postmodernisti:ki< eklekti:ki< strategija citata, kolaCa i montaCe" Bečkim akcionizmom  se nazivaju akcije austrijski< umetnika -intera 8rusa, Arnulfa Rainera, %ta !ula, 6ermana (i:a, Rudolfa @varckoglera" Akcije austrijski< umetnika su izraCajnog, izraCavanje unutraBnji< teskoba i uCivanja?, magijskog >kao magijskog? i simboli:kog dogaHaja i psi$? secesionisti:kog u simbolizam potisnutog erotizma, >+? ekspresionisti:kog introspektivnog ospoljavanja psiunutraBnje nuCnosti, teskobe, uCasa, uCivanja, radosti?, >2? psi#? povratka prvobitnom mitskom i ritualnom gestu posveDenja prostora, tela i :ina, i >)? neoavangardnom uverenju da se kroz direktni :in neposredovan umetni:kim medijima umetnost i Civot spajaju u dramati:nu celinu" 8e:ki akcionizam se razlikuje od tradicionalnog ranomodernisti:kog ekspresio.nizma po tome Bto odbacuje posrednike >boju, platno, naraciju, retoriku, glumu, institucije slikarstva i skulpture, odnosno, dramskog teksta i teatraske artificijelne izraCajnosti? i locira konkretan egzistencijalni :in kao uzorak transfera izmeHu performera >umetnika? i posmatra:a >publike?" 0ontratransfer nastaje tako Bto posmatra: preuzima funkciju performera" &olazi do razmene afekata bez posrednika i posredovanja estetskim artefaktima" Pokretanje kompleksni< psiotpora transferu, otpora kontratransferu?" Uspostavljeno polje transfera i kontratransfera otkriva >otvara, pokreDe, razgoliDuje? realnost nesvesnog" U manifestu O'(' teatra >Orgien (&sterien T"eat"er ? iz $71+" godine piBe= Lagnje je raskomadano, rastrgnuto a utroba mu je izdvojena #" juna $71+" PribliCivBi se teoriji projekta %"!" Teatra taj De se :in >estetskiG :in kao zamena za Crtvovanje? prepoznati kao razborit i neop6erman (i:?" Anartransfiguracija? od 11

ekspresionisti:kog i post.nadrealisti:kog slikarstva i skulpture ka doslovnom egzistencijalnom telesnom gestu, realnosti :injenja, upotrebi neumetni:ki< materijala, radu sa telesnim moDima i grani. cama bola" 8ol koji izaziva umetnik realni je bol" 0rv koja se prosipa u predstavi po nagim telima u:esnika prava je krv" U batajevskom smuislu oni rade sa baznim materijalizmomG" 0rv, sperma, sekret, gnoj, limfa, mokraDa, izmet su instance sinegzistencijalnog? dogaHaja, a ne saCeto vreme fikcije i naracije dramskog teatra" Akcije su oblikovane po uzoru na ritualne >dionizijske? anti:ke orgije >%rfej, &ionis i 6rist?" Ubijanje boga Isusa 6rista, jedenje njegovog mesa i pijenje njegove krvi pokazuje bezuslovno strukturalno srodstvo sa jednim vrlo ranim ispoljavanjem religijskog, totemizmom" 8ogQCivotinja se ubija, svi jedu njegovo meso da bi u nji< uBla snaga bogova" *avoHenje boga je igra posle smrti 8oga" To je ono izazivanje sudbine kojim (i: dolazi posle (i:ea" *avedeni bog leCi krvav, silovan, posle orgazma" %n je brisani trag egzistencije" 6erman (i: je sa grupom Orgijski misterijski teatar   realizovao dogaHaje u kojima su se preplitali ritualni oblici ponaBanja.delanja sa psina primer, krv? dok su iznad nji< visila rasporena i razapeta tela Civotinja" 0limaks rituala se ostvarivao simboli:kom identifikacijom ljudskog biDa i Civotinje" (i: je sadomazoBamana, profetskog voHe? i sledbenika >od pacijenta ka iniciranom?" %to !ul je aspekte akcije transformisao od autodestruktivnog ekspresivnog prelivanje iz umetnosti u Civot i iz Civota u umetnost?" %n je osniva: i Civotinja posle ljudske istorije? u teatru i u samom Civotu, koja postavlja pitanje Civota Civog biDa" Tu nije bilo u pitanju ovladavanje Civotom, kao Bto je  projektovano u avangardama, veD je ovladavanje Civotom suo:eno sa samim poljem nekontrolisani< nagona, libida, akcije i telesnosti" 8iopolitika je premeBtena sa margine druBtva ka centralnim  porivima individue ili drugog u odnosu na druBtvo" Pravo na Civot je izjedna:eno sa prvom na smrt, :ime je biopolitika otvorila svoju ekonomiju Celje izvan razuma, ali i izvan ugovora >druBtvenog ugovora karakteristi:nog za zapadna moderna druBtva?" $"!"$ T-a02-.0i3a i 4o/u5./i +ako *ato se ovde postavlja pitanje poludelog *akona, odnosno transgresije" *ami.sao transgresijeG viBezna:ni termin >i teorjska moguDnost?" Re: transgresija >lat" transgressio? zna:i= prestup, prekora:enje zakona ili naredbe, a u geoloBkom smislu= prodiranje mora u kopno i Birenje na ra:un kopna" 8ol i patnja se Bire i prodiru kroz telo >ko more kroz kopno?" 8ol i uCivanje dolaze""" Transgresijom se, u fenomenoloBkom smilsu, naziva prekora:enje koje karakteriBe pravu >? umetnost, a to zna:i prekora:enje iz pragmati:ne i instrumentalne u onostranu sferu ljudske recepcije" U pitanju je ekstaza, orgijastiCko uCivljavanje, orgazam ilis asvim precizno lakanovski re:eno jouissance" Transgresija ozna:ava ulazak u kvalitativno druk:ije stanje bezpo.vesnosti, bezgrani:nosti, odsutnosti, transcendentnosti, neiskazivosti, metafi.zi:nosti, nedeljivosti ili bezinteresnosti, poBto je tek u takvom nekakvom stanju meHu ljudima liBenim svake druBtvene i Civotno.pragmati:ne konkretizacije >!iunutar umetnosti?" 6ajdeger, na primer, govori o onom zaista pravom umetni:kom delu, a drugi fenomenolozi o idealnom predmetu >Ingarden?" U frojdovskoj psi*tra#bedur#nis?= LUnutarnji zamoralni mazo" /aplanc
 psi"oanalize?" Frojd je objaBnjavao samo.kaCnjavajuDa ponaBanja napetoBDu izmeHu posebno zazlo:ina:ke? pustolovine u malograHansku opreznost, jeste pustolovina civilizacije, pustolovina samog *akona""" >Salvoj iCek, + 6egel z /acanomM iz ,ilozo#ija skozi psi"oanalizo?" Po /acanu najveDa transgresija je najveDe ludilo, besmislica, traumati:ni :in, sam *akon= ludi *akon" *ato, *akon u sebi udvaja= nepomirujuDi *akon i ludi *akon" Suprotnosti izmeHu *akona i njegovi< transgresija su u nekom smislu ponovljeni unutar samog zakona" *akon nije gola pomirujuDa sila koja se suprotstavlja transgresijama, veD najveDu transgresiju krije sam *akon" &rugim re:ima, pravi prestupniciG nisu ari, Pikabija, 0okto, Arto ili be:ki akcionisti, veD upravo oni koji skrivaju prestup da bi vladali scenom, a to su tradicionalisti >iluzionizam mimezisa? i modernisti >autonomija dramskog i scenskog teksta?" %tkrivanje /udog *akonaG se deBava kroz uCas uCivanja  Artoa >La nisam mrtav, ja sam rastavljenM? ili kroz smrtnu ritualizaciju potisnute seksulanosti be:ki< akcionista >LSvaki odron zemlje (i:u je mio, ako da (a:ivotinji O PozoriBte za njegovu dramaturgiju i uCivanje CivotaM?" 0ruCenje ognja otkriva Gzakone vladanjaG ledeni< figura teatra"  Avangardne transgresije su otkloni >subverzije, parodijska oponaBanja, stvarna prekora:enja, bolni prekidi, telesni iskoraci, konceptualne i medijske inovacije, umetni:ki i OantiOestetski eksperimenti, sanjane revolucije? u odnosu na dominantne vladajuDe >centrirane? i? kritiku >subverziju, prekid? dominantne diskurzivne institucije esteti:kog >vrednosti :ulnog, recepcije?, umetni:kog >stvaranja umetni:kog dela?, egzistencijalnog >oblika ponaBanja i funkcija umetnosti u istorijskom druBtvu i kulturi? i politi:kog >modela realizacije druBtvene ideologije kao strukture moDi?, i >ii? projektovanje novog kao dominantne odrednice aktuelnosti >modernosti? ili buduDnosti >utopija, optimalna projekcija?"  Avangardna transgresija je, zato, istovremeno pretpretimanentna kritika, druga scena? u doba nakon &rugog svetskog rata" *ato se govori o razlici avangarde i neoavangarde" *ato izmeHu avangardnog apsurda Artoa, egzistencijalisti:ke estetizacije apsurda 0amija >i, delimi:no, Sartra? i telesnog prazno< apsurda subjekta u procesu >*ujet en proces? iving teatra ili be:ki< akcionista postoji suBtinska razlika= >a? Arto anticipira viziju novog sveta teatraG koji De postati teatar modernizma, >b? 0ami i Sartr utvrHuju teatar modernizma i njegov diskurs upisuju izmeHu polova logocentri:nog predo:avanja sveta egzistencijeG i modernisti:ke autonomije i centriranosti dramskog teksta, a >c? iving teatar ili be:ki akcionisti se suo:avaju sa granicama modernosti i svoju Celju pronalaze kao Celju d>&?rugog u odnosu na dogme modernizma . dramskom teatru i njegovoj autonomiji nude interdisciplinarnost doslovnog ljudskog tela koje izmeHu scene i sveta postavlja koridoreG >iskorake, prolaze, kapije, genitalije?" Filozofiju transgresije uspostavio je francuski mislilac i pisac orC 8ataj" Ukazuju se dve, svojstvene, transgresije diskursa razuma" Prva transgresija uvodi niCe elemente >pla:, krik, tiBina, omaBke, mrlja mastila?" &ruga transgresija ukazuje na viBe elemente >provocira simboli:ki kod iznutra, problematizuje garante i legitimnosti smisla?" Pokazuje se da svi   garanti smisla >etike i estetike? jesu zapravo poludeli *akoni" Suo:avajuDi ove dve transgresije provocira se i problematizuje se procep >jaz, 8ataj na jednom mestu?" Prestup je paradoks" 8ataj sasvim precizno zapisuje= LEesto je i krBenje zabrane podvrgnuto pravilima, bar koliko i sama zabrana" er tu nije re: o slobodi" - kojem trenutku i dokle se šta mo.e . u tome je smisao prestupa" Ali ova sloboda, u prvi ma< ograni:ena, moCe da se dovede do neograni:enog predavanja slepoj sili= zapreke nisu prosto uklonjene, pa :ak moCe biti neop
neoavangarde >iving teatar , be:ki akcionizam? i dekonstruktivnom zavoHenju postmoderne >pozni ilson, pozni -las, Fabre, itd?" Bta nam ovi primeri otkrivaju . oni otkrivaju dinamiku umetnosti >istorije umetnosti? koja nije nevinaG smena stilova, veD borbaG >udara i kontraudara? unutar pojava veliki< megakultura >tradicija, moderna, postmoderna?" U tom smislu, teatar >baletOples, opera, dramski teatar, telesne teatar, performans? jesu produkcije koje uvek jesu ili koje uvek predstavljaju borbe megakultura ili borbe unutar megakultura" *ato one mogu batajevski da se metafori:no opiBu terminom erotikaG= L'rotizam se razlikuje od obi:ne seksualne aktivnosti ova je svojst.vena animalnom Civotu, dok se jedino :ovek odlikuje jednom aktivnoBDu koju moCda najbolje odreHuje njen HavolskiG vid, to jest onaj kome pristaje ime erotizmaM >orC 8ataj, LRaHanje erosaM?" *a 8ataja je transgresija jedno unutraBnje iskustvo u kome individua, ili, u slu:aju ritualizovani< transgresija kakva su kolektivna slavlja >la #ete?, druBtvo, premaBuju granice racionalnog, svakodnevnog ponaBanja, voHenog profitom, produkcijom i samo.:uvanjem" U transgresiji se moD zabrane ospoljava" Transgresija koristi moD zabrane" U ovom smislu konstituisana zamisao transgresije ulazi u strukturalisti:ku misao preobraCavajuDi je u ekstati:ni i decentrirani diskurs" ak &erida sugeriBe da transgresija pravila diskursa implicira transgresiju opBteg zakona" Roland 8art ukazuje da transgresija vrednosti, i svakako jezika" Ulaganje u jezik, viBak vrednosti" UCivanje u jeziku" I, zato, transgresija re:ni:ki >i post.batajevski? jeste i= >a? subverzija, prekid, lom i revolucija . doslovnost subverzije, prekida, loma i revolucije u individualnoj egzistenciji >b? parodija transgresije . po !arcelinu Ple9netu u naBe vreme, nema viBe transgresije, nema viBe subverzije, nema viBe prekida samo parodija transgresije, parodija subverzije, simulakrum, ponavljanje prekida >$711? >c? odsustvo zna:enja . samo telo, arbitrarnost ponaBanja >d? materija bez metafizike >bas materialisme? >e? ekstaza i anarf? intervencija tela u tekstu >ecriture corporelle? >g? teorija potrebe za manjkomOgubitkom, a ne teorija gubitkaOmanjka >glissement! sliding ? >i? opasnost naspram sublimnog >j? ovozemljsko naspram duk? entropija >rasipanje, potroBnja, brisanje, odnoBenje, napuBtanje?, >l? bez.izvornost >umesto istorije kao stabla istorija kao rizom? >m?arn? erotizam, >o? opozicija perverzije i normalnosti, >p? funkcije interpretacije i slepe ta:ke koju svaka interpretacija otkriva, >? besformno >in#orme! #ormless?, >r? prolaznost naspram idealizma o ve:nom, >s? otvoreno delo naspram zatvorenog ili zavrBenog dela, >t? trauma kao fikcija i traum kao doslovna telesnost, >u? ulaz u projekt i gubljenje nuCnosti, >v? prekora:enje dimenzija tela, >N? relativna eliminacija simbola, metafore i alegorije i >V? entropija smisla koja pokazuje >prosveDuje? logiku, *akone, funkcije i efekte po sebi razumljivog, prirodnog, normalnog, univerzalnog, op@teljudskog, itd""" $"!"& 6.4.i2 i 4.-7o-,a1iv 6epening >voajere? pretvara u sau:esnike.aktere >performativna dimenzija?" *a izvrBnu, delatnu, bi$? zato Bto zna:enja :inova, gestova, akcija ili oblika ponaBanja naj:eBDe nisu ni referencijalna ni 14

kontekstualna, veD >+? gest, akcija, :in ili ponaBanje sti:u svoje zna:enje samim izvrBenjem u konkretnom vremenu i prostoru mikrosocijalne strukture" Performativne strukture :injenja, delovanja? :ije se zna:enje ostvaruje njiizgovaranjem, ispisivanjem, :itanjem, telesnim kretnjama?"  Analiti:ki filozof &C"/" %stin izveo je zamisao performativa sledeDim primerom= kada u nasilja, nepaCnje, seksualne privla:nosti ili inicijacije?, zna:enja se ostvaruju samim :inom izvrBenja >pokret tela je pokret tela, gest je gest, udarac je udarac?" %d performativni< zna:enja da bi se roman, slika tragedija, opera, balet, film? subjekt se pojavljuje sa samim umetni:kim delom" 'stetsko i umetni:ko umetni:kog dela po:ivaju na upisu subjekta u ozna:iteljski poredak dela" U lik. figura? subjekta ne uspostavlja" *ato je ono Bto pretBlack (ountain /ollege? u Severnoj 0arolini i 0ovoj školi za socijalna istra.ivanja >0e% *c"ool #or *ocial Researc"? u (jujorku" %d sredine )4i< godina na :asovima &Cona 0ejdCa na 0ovoj školi za socijalna istraCivanja eksperimentisalo se sa slu:ajnim i nenamernim akcijama" Tokom $7)3" i $7)7" zamisao Reuben 1aller& ? u (jujorku" Po 0aprou intencionalno? komponovana vrsta >forma, tip, stadijum? teatra u kome razni, logi:ki nepovezani i arbitrarni elementi, izmeHu ostalog nereCirana gluma:ka delatnost, grade segmentne dogaHajne strukture" Izdvajaju se dva aspekta $? alogi:nost prezentovane celine kojom upravlja spontana reakcija u:esnika, i >+? segmentna struktura koja povremeno se upotrebljavaju i rije:i, ali nauskli:an na:in, kao signali, sli nipoBto diskurzivno? ne izvode se na pozornici ni na raB:i:Denom prostoru >ponajprije izvode se u veD postojeDim ambijentima, npr" u podrumima, na pokretnim stubama robni< kuDa, u Bumi, u autobusima koji krstare unutraBnjoBDu zemljr, na Times Suareu ili u kuovi dogaHaji mogu se odigravati u gradovima :itavog svijeta, istovremeno ili nepovezano, tokom nekoliko dana, pa i :itave godine? u njima ne glume profesionalni glumci >kazaliBno obrazovanje obi:no im Bteti? ne probaju se >iako se pridrCavaju odreHenog plana radnje? nemaju publike >dogaHaji su angaCirani sami po sebi? i kona:no, izvode se samo jednom" %vim ne Celim reDi da su
probranog i oblikovanog pu:kog Civota" Po duAlen 0aprou, L6appeningM iz T" Sabljak >ed?, Teatar 22 stoljeća?" U ovom duCem navodu se otkrivaju trostruke moguDnosti= >$? kretanje od umetnosti ka Civotu :ime se poniBtava auraG >8enjamin? umetni:kog dela njegovim integrisanjem u svakodnevicu, >+? kretanje od svakodnevnog >obi:nog? Civota ka umetnosti :ime se zamisao &iBanovog read9 made.aG primenjje na ljudsku egzistenciju i trivijalno >obi:no? ponaBanje, i >2? insistirnje na umetni:kom delu kao doslovnom dogaHaju >event ? i dogaHanju >"appening ? naspram fikcionalnog prdo:avanja dogaHaja u dramsko.teatarskom eksklu.zivnom i izolovanom scenskom dogaHaju" Ameri:ki tragovi industrijske ciovilizacije? i robnu kuDu >ono Bto De tek postati trag u sistemu proiz.vodnje, razmene i potroBnje?" (agomilavanje predmeta je povezano sa stvaranjem veBta:ki< zvukova i buke >zvuk kosa:ice, motora kamiona, automobila, aviona, usisiva:a, glasova?" Svi ovi elementi preobraCavaju prostor i dogaHaj problematizacije statusa proizvedenog ili na:injenog objekta? i fluksusa >umetnosti protoka, promene, deBavanja, Civota?" odeDi predstavnici su olf ostel, ozef 8ojs, Franc 'r/eonid @ejka?, ladan RadovanoviD, grupa %6%.0atalog" Posebnu struju :ini japanski transcendentnim?, sublimnim ili trivijalnim &rugim" U modusu bivstvovanja ritualno.religijsko nije verovanje u neke ideje, veD telesni stav= budi TU i SA&A" apanski -utai?, a razvijali su ga veoma razli:iti umetnici kao Bto su ajoi 0usama, Tecumi 0udo, Eieko @iomi" Razlike izmeHu ameri:kog, evropskog i japanskog $? ameri:ki druBtva visokog modernizma? usmeravajuDi svoj kriti:ki potencijal na otkrivanje i pokazivanje apsurdnosti svakodnevice, pri tome on iz svog rada izvodi egzistencijal.ne, a ne politi:ke konsekvence, >+? evropski neomarksizam ili nova levica, situacionisti, anar2? japanski fluVus fluV, lat" Q tok, protok? je neoavangardni pokret koji je delovao u SA& i 'vropi posle $71+" godine" Umetnost fluksusa karakteriBe intermedijalnost, tj" rad u muzici, performansu, asamblaCu, poeziji, plesu, a? praksa umetni:kog delovanja koji m se ponaBanje i Civot umetnika stavljaju u prvi plan delovanja, 16

>b? praksa uemtni:kog delovanja kojim se kao umetni:ki materijali postavljaju tradicionalni, moderni ili vanumetni:ki materijali, ali i aktivnosti, pojave i odnosi koji ne mogu da se imenuju terminom umetni:ki materijalG, a to su= misli, oseDanja, meHuljudski odnosi, ideje, fantazije, nau:ni, politi:ki, filozofski i religiozni sadr.Caji" Fluksus, zato, pripada dadaisti:koj i postdiBanovskoj tardiciji umetni:kog aktivizma i direktnog delovanja u spajanju Civota i umetnosti , a u vitgenBtajnovskom smislu fluksus jeste Civotna aktivnost" Po:eci fluksusa doseCu do avangardne Bkole Black (ountine /ollage u Severnoj 0arolini tokom kasni< #4i< i )4i< godina i nastave koju je drCao &Con 0ejdC na 0ovoj školi za socijalna istra.ivanja u (jujorku od $7)1" do $7)3" godine" 0ejdCovi studenti su postali vodeDi autori i predstavnici slu:ajnosti? primenjuju u poeziji i eksperimentalnom pozoriBtu" &CordC !a:unas sve te razli:ite akcije i deBavanja uobli:ava u nov internacionalni pokret nazvan fluksus" %n deluje u SA& i u (ema:koj" U (ema:koj se susreDe sa nema:kom akcionom muzikom i dekolaCom" SusreDe umetnike kao Bto su (am &Cun Pajk, olf oBtel, ozef 8ojs, 8en otije, itd" !a:unas je organizovao viBe Fluksus festivala >Festa FluVoru? koji su se oslanjali na tradiciju dadaisti:ki< kabarea, a realizovali su se u rasponu od avangardni< muzi:ki< koncerata i :itanja poezije do projekcija i $712?, !a:unas pokreDe ,luksus godišnjak >$71+.1#" i $713?, a FoBtel izdaje dekolaCe" 6igins osniva izdava:ku kuDu Someta? multimedijalni radovi . uvoHenje jednog medija u drugi ili izvoHenje efekata jednog ili razli:iti< medija unutar drugog medija, >b? intermedijalni radovi . suo:avanje razli:iti< medija i njic? dekolaCni radovi . oduzimanje jednoj celini njene konzistentnosti dela >komada? i pokazivanje njeni< slojeva i d? miVed medialni radovi . grubo sintakti:ko, semanti:ko, topografsko ili bie? akcije? i oblici ponaBanja"koji s ene mogu identifikovati kao uemtni:ka dela >predmeti, situacije ili dogaHaji?" !noga dela, u fenomenoloBkom smislu ono.Bto pret$? kao kratka tekstualna ili dijagramska uputstva za izvodjenje umetni:kog rada >opis kako, Bta i zaBto :initi u prostoru i vremenu?, i >+? kao izvodjenja ili dogadjaji pred publikom >festivali, lingvisti:koj? formi zamiBljaju i projektuju umetni:ki rad" %ni se razlikuju od koncepata konceptualne umetnosti, zato Bto su prvostepeni, a ne teorijski meta, rad sa jezikom" Fluksus umetnici rade sa jezikom i idejama izraCenim jezikom kao sa primarnim, doslovnim i prvostepenim materijalom direktne umetniZke gestualne i bi
idejom umetnosti" &rugim re:ima, u fluksusu se idejiG pristupa kao prvostepenom intencionalnom objektu sa kojim umetnik radi na isti na:in kao sa slikarskom bojom ili zvucima klavira, a u konceptualnoj umetnosti se idejiG pristupa posredstvom teorijskog predo:avanja >analize, rasprave? pojedina:ni< ideja u umetnosti ili opBti< ideja umetnosti" U fluksusu jednaku vaCnost i tretman imaju !a:unasovi dijagramski programi festivala, fluksus festivala >dogaHaji?, police sa fluksus knjigama, sviranje ili nesviranje muzi:ki< instrumenata >(am &Cun Paik i :elistkinja @arlota !urman, snimanje beskrajni< ponovljeni< radnji na film, snimanje nagi< tela >oko %no i snimanje monotoni< filmova?, itd" *amisli flukusa su bliske neodadi, pojedini autori se mogu identifikovati i kao neodadaisti i kao fluksusovci" SuBtinska razlika izmedju ova dva pokreta je u emocionalnom i ideoloBkom karakteru" (eodada je $? Civot je umetni:ko delo, umetni:ko delo je Civot, >+? fluksus umetnici rade kako sa medijima zapadne kulture >tradicija muzike, elektronika, film, video, izdavaBtvo? tako i sa budisti:kim i zenovskim konceptima svesti, slu:aja, prosvetljenja >umesto estetskog uCivanja o:ekuje se zenovsko probudjenje od fluksus akcija?, i >2? fluksus ostvaruje levi:arsku revolucionarni politi:ku viziju istorijski< avangardi da kroz umetnost i promenu pojedinca treba promeniti druBtvo . napomena= pod levi:arskim se razume kritika i subverzija kpitalisti:ki< odnosa proizvodnje i funkcija potroBnje u umetnosti, kulturi i druBtvi" Po &CordCu 8remonogi fluksusovci su proBli kroz zenbudizam?, kao i istinska pravda i druBtveno blagostanje i dobrobit >mnogi fluksusovci su levi:ari anaru obrtu i prevratu misli, oseDanja i egzistencije?, njegovi stvaraoci Cele da kroz dramati:na suo:avanja suprotnosti dodju do novog Civotnog, dudrugosti?" Fluksusu  je moderan zato Bto brani optimizam i ulogu prevratni:ko.dijalekti:kog projekta umetnosti, a postmoderan zato Bto odbacuje postignuti cilj i !ilan 0niCak?, zagrebaka grupa 1orgona, rad beogradski< umetnika ladana RadovanoviDa i /eonida @ejke, kao i publikacije romanopisca 8ore [osiDa >:asopis Rok i kolaCna i citatna knjiga (i4ed (edia?" U apanu fluksus strategijama se pribliCavaju pojedini pripadnici grupe 1utai , ali i Tetsumi 0udo i ajoi 0uBama" Problem fluksusovske muzike nije jednostavan i odreHen je sa nekoliko uporedni< protivure:ni< pristupa u smeru istraCivnja i demonstriranja granica muzike= >i? medija muzike . suBtinsko pitanje jeste da li je muzika odreHena medijima stvaranja, izvoHenja, prenoBenja, beleCenja i prijema >recepcije muzike? ili su sasvim razli:iti meHusobom neuporedivi mediji moguDi unutar muzike ako postoji odgovarajuDa konceptualna naddeterminacija razloga, na:ina i postupaka upotrebe ti< posebni< medija, >ii? koncepta muzike . ponuHen je odgovor da status ne:egaG >pevanja, svirnja, komponovanja, sluBanja muzike sa radija, tr:anja, pljuvanja, smejanja ili voHenja ljubavi? ima status muzike >muzi:ke umetnosti? ako postoji ponuHen takav koncept koji omoguDava da se neBto neizvesnoG interpretira kao muzi:ka umetnost >kao muzika i kao umetnost?, 18

>iii?

fenomena muzike . muzika jeste ono Bto se pojavljuje pred :ulima >sluiv? paradigme muzike . muzika kao umetnost jeste izvesna sloCenost >odnos, familija, struktura, praksa? koja objedinjuje razli:ite medijske, konceptualno.interpretativne, fenomenoloBke i institucionalne moguDnosti, zato su umetnici fluksusa usmereni, ne toliko na sam zvu:ni dogaHaj >fenomen izvoHenja i recepcije zvu:ne kompozicije? muzike, koliko na rad na paradigmi muzike, zapravo, paradigma muzike je predmetG njimnoBtva :inova? i intervencija, i >v? diskurzivni< institucija muzike . sve ove aktivnosti u muzici, sa muzikom i na muzici nisu izvedene nevinoG, to zna:i da se svaki gest umetnika fluksusa prepoznaje kao gest provociranja oni< diskurzivni< predodCbi koje identifikuju muziku kao muziku, kao umetnost, kao kulturu i kao svet , drugim re:ima muzika se ukazuje u demistifikacijama ideologije >projekta realnosti? muzike kao umetnosti i kao kulture u odnosu na Civotnu aktivnost individuuma" Ispitivanje granica muzike kao medija, koncepta, fenomena, paradigme i diskurzivne institucije ima svoju istoriju koju je &CordC !i:unas izveo iz tri izvora= >a? iz apstraktne kaligrafije i letrizma >vizuelni< tipografski< istraCivanja ontologije lingvisti:kog, vizuelnog i mzui:kog pisma?, >b? iz futuristi:ki< i bruitisti:ki< muzi:ki< eksperimenata tokom istorijski< avangardi, kao i recepcijom i muzi:kom preradom njic? iz dadaisti:kog teatra i njegovi< evolucija do $? kao dijagramsko predo:avanje zamisli >koncepta? muzike kao muzi:ko ili umetni:ko delo, >+? kao dijagramsko predo:avanje fenomena >dogaHaja sa fenomenom zvuka? muzike kao muzi:ko ili umetni:ko delo, >2? kao tejp muzikeG, odnosno, kao muzika koja je stvarana, izvoHena i sluBana posredstvom elektronskog snimanja tona, tiBine, Buma i buke, >#? kao muzi:ki teatarG, pri :emu je obrt izveden od muzike koja sugeriBe dramsku radnju u teatru >modernistICka pozicija o funkcijama muzike u teatru? preko postav.ljanja :ina stvaranja ili izvoHenja muzike kao javnog scenskog ili vanscenskog dogaHaja >Bto duguje zamislima apstraktnog ekspresionizma da je delo trag izvoHenja dela? do akcije ili svakodnevni, javni, tajni, privatni, slu:ajni? zvuci konstituenti situacije ili dogaHaja zajedno sa bi)? kao umetnost koncepta >concept art5 koja se bavi zamislima >plan dela?, konceptima >pojmovna i verbalna formulacija plana dela? ili idejama >sloCenim odnosima zamisli i koncepta? muzike kao fenomena >dogaHaja u prostoru i vremenu?, paradigme i institucije" Fluksus muzika se ukazuje kao niz problemski< zapoezije, slikarstva, skulpture, teatra, filma?" &ok je u visokom modernizmu svaka umetni:ka disciplina >muzika, teatar, slikarstvo, skulptura, film? teCila svojoj posebnosti i autonomiji, postupci umetnika fluksusa su bili usmereni ka razaranju granica umetni:ki< disciplina i ka, metafori:no govoreDi, otvaranju njiteatarskog, muzi:kog? dela u doba fluksusa= u istorijskim avangrdama >od ekspresionizma, futurizma, bruitizma, konstruktivizma, dadaizma i nadrealizma? napadano je umetni:ko delo kao fenomenoloBki celoviti predmet, situacija ili dogaHaj, pri tome su uvedene nove tegrubog semanti:ki neorijentisanog povezivanja sofisticiranog semanti:ki orijentisanog povezivanja uvoHenja van umetni:ki< pojavaG u kontkst umetnosti kao umetni:kog dela?, u muzi:koj avangardi posle drugog svetskog rata je doBlo do realizacije i koncipiranja otvorenog umetni:kog dela >na primer, eksperimenti Pjera 8uleza, 0arlzasnovana na strukturalno.serijalnim na:elima? otvaranaG >a? ka moguDnostima da muzi:ko delo ne bude zavrBena celina >komad? u organskom smislu veD da •

•

19

bude struktura koja potencijalno moCe da se dalje razvija u zvu:nom ili konceptualnom smislu, >b? ka moguDnostima da muzi:ko delo bude zavrBeno ili dovrBeno intervencijom izvoHa:a sa ili bez uticaja kompozitora, >c? ka moguDnostima da muzi:ko delo bude zavrBeno ili dovrBeno :ulnim, konceptualnim ili fizi:kim >telesnim, bigledalaca?, i >d? ka moguDnostima da se praksa muziCkog stvaranja uvede u druge disciplinarne i medijske eksperimente >teatra, performansa, radija, filma, videa i kompjutera?, u fluksusu se napuBtaju kompozicioni >odnos tonalnog prema metafiizici mimezisa? i strukturalni >serijalni formalno.konstruktivni? principi stvaranja, izvoHenja i recepcije muzi:kog dela, koje se rzumeva kao otvoreno delo koje opstoji na efektima izvoHenjaG siticije i dogaHaja posredstvom elementa koji poti:u iz muzike, iz skulpture, iz poezije, iz svakodnevice, iz prirode, iz veBta:kog sveta?" &rugim re:ima, dela muzike fluksusa se performansi >doagHaji? ili koncepti >tekstovi? kojima se deluje= unutar sveta muzike, u svetu umetnosti ili samom ljudskom svetu >druBtvu?" !uzi:ko delo, u fluksusu, postoji kao tragG ili dokumentG performativni< moguDnosti i situacija umetnika" !uzi:ko delo  je delo po egzistencijlnom izvoHenju ili odigravanju dogaHaja ili njegovom koncep.tualnom predo:avanju, a ne po kompozicionim ili strukturalnim naddeterminacijama muzike kao umetnosti u tradiciji *apada" *ato je &Con 0ejdC napisao= Lmuzika se nikada ne zaustavlja, mi smo oni koji je isklju:e"""M •

$"!" Body Art   kao realizam ;i3.3a Bod& art   je modus :injenja, delovanja i rada sa ljudskim telom, pre svega, sa sopstvenim telom" Bod& art   :ine radovi >izvoHena dela? umetnika koji svoje telo ili, reHe, telo druge osobe upotrebljavaju direktno i doslovno kao materijalni objekt umetni:kog r:injenja" /judsko telo u bioloBkom, anatonmskom, fizioloBkom, psiposredovanjem i prikazivanjem tela, na primer, skulptorskom ili slikarskom figurom?, veD sa konkretnim fizioloBkim, psisamonaneti bol jeste bol, a ne simbol, metafora ili alegorija univerzalnog kosmi:kog bola ili opBteg ljudskog bola?" Bod& art  je realisti:ka i konkretisti:ka umetnost u kojoj se radi sa :injenicama ljudskog oerganizma >sistema? spojvnosti i doCivljaja pojavnosti tela?" (a primer, ilabi @arp  je ukazao da je od samog tela vaCnije ono Bto se Cini sa telom" To Bto se :ini sa telom je sasvim trivijalno= leCanje, unutraBnja nuCnost? do 8ereta (jumana >sublimna kompozicija slike?" U pitanju su sasvim trivijalne provokacije koje sistemima posrednikaG koje nameDe kultura, odnosno, lakanovski re:eno simboli:kom, vraDaju samo realno koje kao da je izvan simboli:ki< registara" %va nuCna doslovnost ima za cilj da konceptualne i fenomenoloBke esfekte uspostavi baB tu kao objekt unutar nekog neutralnog, lokalizovanog konteksta" 0ontekst i objekt u svojoj minimalnoj ne.retori:nosti se ukazuju kao on jedina minimalna provera koju umetnik moCe da izvrBi" Umetnik se podjednako odri:e promene sveta >avangarda? i sublimne estetike >visoki modernizam?" Bod& art   je nastao nakon $711" godine sinSA&, 'ngleska, (ema:ka, Italija? ili estetika umerenog modernizma >Ee
varenje?" ReCija dogaHaja je minimalna, delovanje se zasniva na direktnim uzro:no.posledi:nim :inovima, poBtuje se prirodni tok i trajanje dogaHaja, naracija je redukovana, a fikcionalizacija odba:ena" Radovi se prezentuju kao dogaHaji i situacije sa ili bez publike ili posredstvom tekstualne, dijagramske, foto, filmske i video dokumentacije" 5ilj bod& art  umetnika je da doHu do predestetski< i predumetni:ki< aspekata :injenja i ponaBanja, odnosno, da sloCeni estetski i umetni:ki smisao umetni:kog dela redukuju na trenutni, doslovni, egzistencijalni i pred.estetski smisao" Razlikuju se analiti:ki, ekspresivni i bitelo kao mesto, telo kao podupira:, telo kao fizioloBki me"anizam?" /ogiCka ispraznost je ona odrednica koja uakzuje da smisao jedne telesne akcije ne proizlzi iz dubokog egzistencijalnog ili metafizi:kog iskustva umetnika, veD iz njegovi< elementarni< analiti:ki< propozcijaG" SledeDi &Cozefa 0oButa moCe se reDi da je uemtni:ko delo analiti:ka propozcija kada je izraz definicija umetnosti"  Analiti:ko u sintagmi analiti:ki bod& art G ne ukazuje na nekakav nau:ni ili istraCiva:ki rad u umetnosti, veD postavljanje umetnosti kao definicije primarni< telesni< akata" (a primer, ito Akon:i demonstrira situaciju ugriza zubima na pojedinim delovima svog tela" &elo je izraz propozicije ugriza koja je izvedena iz definicije umetnosti kao procesa sa ljudskim telom >telom umetnika?" Ili, &enis %penistrgnuto okru.Cje?, u kojem sam :upao kosu i duvao je kroz kanal ka kutiji koja pokuBava da  je usisa" To je bi4o na:in istezanja materijala sa jednog kraja na drugi" TakoHe me je zanimalo Bto moja kosa, jednom odvojena od mog sklopa, moCe biti objektificirana, tretirana kao poseban objekt, a  joB pod kontrolom" U palle9.u sam to koristio da blokiram izvesnu aktivnost, tj" pribliCavanje Civotinje" """ Upotrebio sam pauka kao agresora, Civu snagu koja se moCe primorati ili odvratiti od odreHenog pravca" !oCe se privuDi, ili odbiti" Tarantula je izabrana zato Bto baB odgovara . nije ni veliki, ni premali dlakav je relativno spor" """ Pa, disanje je obezbeHivalo impuls za regulisanje aktivnosti unutar Cljeb" Polako sam kidao kosu, stavljao je ispred usta i disao" Svaki put kada sam izdisao kosa s epomerala sve dalje i dalje" To jebio naizmeni:ni pritisak" !oja kosa je sada bila tamo, a ja sam joj podvalio= na udaljenosti od 3 stopa joB uvek sam je kontrolisao" I sluCila mi je kao oruCje protiv pauka, kao zamka"M >iz aldimir 0opicl OedO, Telo umetnika kao subjekt i objekt umetnosti   ?" %vo delo izgleda sasvim trivijalno" Umetnik se usredsreHuje na centriranje trivijalnog i infantilnog procesa i odnosa sa materijalima i organizmima" To je istorija jedne borbe koja Celi ukazati da su najzna:ajnija mesta umetnosti naBeg vremena ona u kojima se meBaju ukazivanja >indeksacije? smrti umetnosti i smrti umetnika" italna negativnost jeste atmosfera ovog rada u kome dolazi do svesnog i anmernog identifikovanja tela, kose, daproveri, iskusi? svoje moguDe akte" Stvari se dovode u odnose na taj na:in da se ide ispod zatamnju.juDegG i zamuDujuDegG praga simbolizacije" Tu nema ekranskog projekta smisla" Postoji fizi:ko postojanje ljudskog organizma izmeHu smrti umetnosti >umetnost gubi delo i njegove simboli:ke efekte? i smrti umetnika >umetnik se izlaCe bez.razloCnoj opasnosti?" S druge strane, 8rus (ojman snima >polaroid, filmska kamera $1mm, ono Bto se gubi od metafizike umetnosti? daje se kroz dokument" &okument je potvrda :ina" IDi po ivici kvadrata, laganim ravnomernim
postaje model za mentalno i :injeni:ko u:enje"M Umetnik odbacuje celokupnu tradiciju da bi na njenoj slepoj mrljiG u:io o elementarnom u:enju postojanja, bivanja, nestajanja, pokazivanja namere i preuzimanja direktni< posledica za svoj :in" 'kspresivni bod& art   se zasniva na upotrebi ljudskog tela ili ponaBanja kao sredstva za direktno i doslovno izraCavanje i prikazivanje ljudski< emocija, odnosno, psiradost, tuga, melantelesna akcija, ponaBanje? jeste indeks kojim se indirektno spolja ukazuje na ono Bto ne moCe biti izre:eno, pokazano i izraCeno, telom se simboli:ki, analogno simbolizmu slikarstva, muzike, plesa ili knjiCevnosti prikazuju moguDnosti simboli:kog zastupanja realnogG . tu su karakteristi:ni primeri oni koji se oslanjaju na umetni:ku tradiciju simbolizma, secesije, ekspresionizma i nadrealizma" Pri tome, umetnik jeste subjekt i objekt akcije= izvor CivotnogG >Civog delanja?, komunikacioni kanal razmene informacija i ponor simboli:kog >ono mestoG gde nestaje simboli:ko i obeDava se Realno?" ito Akon:i je, povodom svoji< telesni< akcija sasvim nedvosmisleno zapisao= LTelo performansa= pre nego da neBto UCini ono se smeBta bilo gde, moje telo moCe biti mesto na kome se dogaHaj odigrava >moje telo ne za Rubbing Piece, maj $7;4, )valanac"e! Fall $7;+?" ekspresivne telesne akcije mogu biti= >a? sama ekspresija . izraCavanje opBti< emocionalni< stanja koja se mogu identifikovati kao opBtaG radost, tuga, groza, usb? odreHena ekspresija . izraCavanje posebni< emocionalni< stanja . autobiografski usmereno predo:avanje radosti, ekstaze, orgazma, melanc? izraCavanje odnosa prema smrti i simbolizmu smrti, >d? izraCavanje odnosa prema seksualnosti i pokaznosti seksualnosti, >e? izraCavanje odnosa prema erotici i simboli:kim sistemima erotskog u modernom i tradicionalnim druBtvima, >f? izraCavanje odnosa prema nasilju= u sasvim razli:itim vrijantama mazoina Pane?, pervertiranjima simboli:ke i ekspresionisti:ke tradicije >be:ki akcionisti? i radom n sebi u polju Celje drugog >!arina AbramoviD i Ulaj?" 8ina:inom obla:enja, vrstom gestova, postupcima opsvakodnevice? ima strukturu fikcije koja se kao ekran upisuje izmeHu subjekta >umetnika? i lakanovog Realnog pisanog sa velikim po:etnim slovom RG >onoga Bto ne moCe biti pokazano i otkriveno?" edan specifi:an primer statusa bod& arta je onaj kojim se ukazuje na telesni rad umetnika u zemljama realnog socijalizma" %vde je posebno zanimljiv primer kretanja od :eBkog a? razvoj modernisti:ke umerene i visoko estetizovane umetnosti >lirska apstrakcija, enformel, lirska i nova figuracija, fantasti:no slikarstvo, asocijativna geometrijska apstrakcija? i >b? razvoj subverzivne, kriti:ke i eksperimentalne avangardne, neoavangardne i postavangardne umetnosti )4i<, 14i<, ;4i< i 34i< godina >bretonovski pozni nadrealizam, kineti:ka umetnost, konkretna i vizuelna poezija, $712?, )n 7ndividual 8emonstartion  >$71#?, ) demonstration #or )ll t"e *enses >$71#? i *oldier9s 1ame >Praue, $71)?" &ok je u zapadnim druBtvima >SA&, Francuska, • •

•

22

(ema:ka?  )ktual band ,  )ktual -niversit& ,  ):/it& ?" remenom se njegov rad Birio u razli:itim smerovima= moda, dizajn, muzika i likovne umetnosti" Tokom kasni< 34i< je radio na kipovima i lutkama koje su istovremeno bile izrazi :eBke folklorne bajke, simboli nacionalnog i drCavnog identiteta i izrazi realsocijalisti:ke potroBnje vrednosti i zna:aja istorijski< likova" 0niCak je problematizovao istorijski i nacionalni ki: marginalne socijalisti:ke i postsocijalisti:ke kulture" (astaju ironi:na i transgresivna dela u kojima se spajaju figure :eBki< kraljeva, patuljaka iz narodni< pri:a i socijalisti:ki< politi:ara= ,at"ers o# ;omeland >$737?, )n 7dea #or t"e (onument o# $774?, itd" U 0niCakovim re:ima, akcijama i delima se otkriva konceptualizacija eklekti:nog, arbitrarnog i ekstati:kog spoja nespojivog u umetnosti postsocijalizma= spoj nacionalnog, realnog, irealnog, mitskog, voajerskog, socijalisti:kog, ki:astog, marginlnog, ironijskog, racionalnog, regionalnog, istorij. skog, internacionalnog" (jegov trnje se bodljama zariva u ruku, krv oti:e iz vene, noC milimetar po milimetar prodire u stomak?" !l:o< u besmislenom ritualu sa zavezanim o:ima, bos, preska:e vatru" Tu nema igre, izazova i ekscesa, naprotiv, u pitanju su rituali izlaganja doslovnog bola, patnje i rezignacije" %va dela su poslednji stadijum modernisti:kog sna o suo:enju Civota, umetnosti i smrti >smisla, egzistencijalnog :ina i besmisla?" *apravo, dok je jedan minimalni gest u ameri:kom bod& artu prazni uzorakG obesmiBljenog proizvodnog rada koji se pretapa u samo ponaBanje >pokretanje tela?, dok je  jedan minimalni gest u zapadnoevropskom bod& artu provokacija utemeljenog i naslojavanog simboli:kog poretka metafizi:kog smisla, :eBki bod& art   kao umetnost u doba realnog socijalizma revolucionarnoj retorici rada >kolpo /usi /ipard? koji u konkretnim primerima ima odlike i analiti:kog i ekspresivnog i bi:injenjem ili ne :injenjem? ukazuje na svoju >melanfrustriranu, potisnutu, brisanu? Celju" elja Cene paradoksalno moCe biti i Celja Censke emancipacije i Celja Censke drugosti i Celja Censkog egzibicionizma i Celja muBkarca i Celja univerzalne ljudske drame" Eesta upotreba nagog tela, pokazivanja genitalija ili javnog izvoHenja seksualni< radnji ne prelazi u erotski spektakl   >Bto bi bila odlika postmodernisti:ke erotizacije tela i ponaBanja u performansima?, veD ostaje nulti stupanj seksualnosti >fizioloBkog aspekta tela, ozna:iteljskog odnosa unutar biologije?, Bto je odlika rane postavangarde koja kriti:ki dekonstruiBe simboli:ke >erotske? moduse na materijalno.:injeni:ke >seksualne telesno.fizioloBke? moduse" !azoranjivost, seksualnost, smrtnost, poCuda?" /inda 8englis provocira autoerotske potencijale u radovima gde ljubi >zavodi? svoje lice na ekranu, odnosno poigrava se sa biseksualnoBDu u trenucima kada na svoje raskoBno Censko telo postavljaG veBta:ki falus" Bod& art  14i< i rani< ;4.i< godina obeleCava period koji je an 8odrijar nazvao kraj proizvodnje= (alazimo s ena kraju proizvodnje" Ta forma na *apadu koincidira sa obznanjivanjem 23

trCiBnog zakona vrednosti, to jest, sa vladavinom politi:ke ekonomije" Pre toga, niBta se nije proizvodilo u pravom smislu te re:i sve se izvodilo, putem milosti >8og? ili darivanja proroda, putem  jedne instance koja isporu:uje ili uskraDuje svoja bogatstva" rednost emanira iz valdavine boCanski< ili prirodni< kvaliteta >koje mi, potom, zamenjujemo?" (a taj na:in su fiziokrati sagledavali ciklus zemlje i rada= sam ciklus za nji< nije imao sopstvenu vrednost" !oCemo se zapitati postoji li ond apravi zakon vrednosti, poBto smo je se otarasili a da njen izraz nije uspeo da se racionalizuje" (jena forma nije napuBtena jer je vezana za neiscrpnu referentnu supstancu" Ukoliko neki zakon postoji, on je, z arazliku od trCiBnog zakona, prirodni zakon vrednosti" edna mutacija ruBi ovu strukturu prirodne raspodele ili deljenja bogatstva :im vrednost postane proizvedena . njena referenca postaje rad, a njen zakon opBta ekvivalentnost svi< radova" rednost s eod sada odnosi na prepoznatljivo i racionalno obavljanje ljudskog rada >druBtvenog rada?" %na je merljiva, a samim tim predstavlja viBak vrednostiM >an 8odrijar, *imbolička razmena i smrt ?" 8odrijar ukazuje na prelaz od priorodne vrednosti na proizvodnu vrednost i proizvodne vrednosti na strukturalnu vrednost" Bod& art  nastaje u izvesnom kriti:nom i kriti:kom okviru suo:enja sa proizvodnom i strukturalnom vrednoBDu umetnosti" %d kasni< #4i< godina se uspostavlja jedan institucionalno utvrHeni svet modernisti:ke umetnosti sa  jasnom advokatura? Bto je samu umetni:ku produkciju vodilo do komadaG >proizvoda? u razmeni vrednosti i, zatim, sve viBe, razmeni simboli:ki< moguDnosti posredovanja" Bod& art   je nastao kao reakcija na funkcije i efekte viBka rada koji se u umetnosti ukazuje kroz vladavinu autonomnog fikcionalnog predo:avnja" U bod& artu dolazi do razaranja posredni< funkcija dela >komada? i, zatim, samog proizvodnog procesa obrtom od proizvodnje umetni:kog dela ka :injenju i ponaBanju u svetu umetnosti" Time se razara moguDnost ostvarivanja viBak vrednosti i deBava se situacija u kojoj je sam :in dekonstruisan od svi< utilitarni< proizvodni< funkcija" &elo jeste telo >ljuBtura? subjekta u besmislenom procesu koji ne vodi ka predviHenom druBtvenom cilju" %vim je poniBten sam poziv na rad u ime rada bez produkta" I tu se opaCa suBtinski paradoks bod& arta" &a bi se modernisti:ki fetiBizam rada >proizvodnog rada u teatru, umetnosti, kulturi? u:inio o:iglednim bilo je nuCno da se subjektu rada oduzme proizvod >komad? i da se na njegovom mestu predo:i sam rad koji sada viBe nije proizvodni rad veD je samo :injenje" &rugim re:ima, fetiBizam rada se rzobli:ava kada se sam rad odvoji od proizvoda, a subjekt rada tada postavi kao objekt :ina" $"!"< A,=i3.1a/a u,.1o01 i a,=i3.1a/i 1.a1a-  U ambijentalnoj umetnosti oblikuje se i artikuliBe celina >totalitet, anticipacija totaliteta? prostora"  Ambijentalno umetni:ko delo ne koristi prostor kao pasivni omota: oko predmeta, veD ga tretira kao sastavni i suBtinski deo umetni:kog rada" Ambijent odrCava i prikazuje kontinuitet povrBine, zapremine i prostora" Ambijentalna umetnost ima odlike celokupnog umetničkog dela >1esamtkunst%erk ?, poBto se u njoj povezuju razli:iti fenomeni >prostor, svetlost, zvuk, predmeti, telesno kretanje umetnika i posmatra:a? i razli:ite umetnosti >skulptura, slikarstvo, arfuturizam, dada, konstruk. tivizam?, a kao specifi:na umetni:ka interdisciplinarna produkcija formulisana je tokom 14i< godina" Ambijent se u teatarskoj umetnosti prostorno organizuje za dogaHaj" U tradicionalnom smislu razlikuju se= >$? teatar kao scena >ar+? teatar kao arzgrada u koju je smeBtena institucija teatra?, i >2? teatar kao otvoreni prostor >urbanisti:ki ili prirodni prostor kao mesto realizacije teatarskog dogaHaja?" Status i priroritet ambijenta u avangardama se menja= ambijent nije samo sredina  >narativna ili dekorativna? u kojoj se izvodi predstava ili ostvaruje dogaHaj" Ambijent i ambijentalni aspekti >objekti? postaju akteri predstave >7mpresije )#rike Rajmona Rusela iz $7$$?, ili srediBnja pojavnost >tematizacija? predstave >%skar @lemer Ples u prostoru =Prikazivanje prostora #igurom5 , $7+;?" Pojam ambijentalni teatar   uveo je teoreti:ar i prakti:ar ameri:kog eksperimentalnog teatra Ri:ard @ekner" PunoDa prostora, beskrajni na:ini na koje se prostor moCe artikulisati i pokrenuti :ine osnovu ambijentalne teatarske scenografije" Takav prostor je polaziBte za rad sa izvoHa:ima. glumcima" Prvi scenski princip ambijentalnog teatra je kreiranje i rekreiranje celokupnog teatarskog prostora= o:igledni< prostorni< domena, prostora u prostorima, prostora koji sadrCe ili obu
odnose ili dodiruju sva mesta gde se nalazi publika iOili izvoHa:" Svi prostori su aktivno >na delatan na:in? uklju:eni u aspekte predstave" Prostor dobija izvestan kriti:an karakter subjektaG ili retori:ke figure koja zastupa neBto nalik subjektu u teatarskom dogaHaju" Pojam ambijentalnog teatra moCe se i proBiriti >na to ukazuju antropološke studije Ri:arda @eknera, 'uHenija 8arbe, Pitera 8ruka, erCija -rotovskog ili psidruga scena?" 0oncept antropoloBkog ambijenta ne ozna:ava samo punoDu ili totalitet scenskog prostora, veD i njegovu uzgloblj enost semanti:kim, ikonografskim, koreografskim, scenografskim i medijskim sredstvima u prostor kulture u kojoj nastaju teatarsko delo ili performans" Totalitet prostora je antropoloBka >ljudska? celovitost izraza, predstave, zna:enja i smisla koja strukturalno povezuje scenu i kulturu koju ona prikazuje >transfo. rmiBe, transfiguriBe?" AntropoloBki ambijent performansa ritualni je intertekstualni model uvoHenja i suo:enja razli:iti< kontekstualni< nivoa u jednoj predstavi= prostor scene, prostor kretanja, semanti:ki prostor kulture koja se ritualizuje >na primer, zanimanje za koji prikazuje preobraCaje od etni:kog rituala do savremenog egzoti:nog plesa? situacija je raskola upravo u onom smislu u kome an.Fransoa /iotar ukazuje da u postmodernim jezi:kim igrama ne moCe doDi do razreBenja, veD se otvaraju uvek novi, reDi Demo, antropoloBki raskoli  nomadske i nestabilne subjektivnosti i racionalnsti postmodernog umetnika" Postmoderni umetnik je nomad koji >trans.estetski? prelazi preko razli:iti< i nespojivi< kôdova istorijski< i aktuelni< kultura i civilizacija" U postmodernom teatru nastaju dve uporedne tendencije u odnosu na pristup prostoru= >$? upotreba ambijentalnog reBenja kao fenomenoloBkog i strukturalnog poretka generisanja >izvoHenja? predstave >upotreba viBe razli:iti< scena istovremeno u ilsonovim predstavama  )jnštajn na pla.i , $7;1" ili 1ra$anski ratovi , $73)?, i >+? redukcija dogaHaja na situaciju >dogaHaj postaje odsutni ozna:itelj? u ambijentima, koji viBe ne pripadaju samo umetnosti teatra, na primer, delo an Fabra ;ej! kakva prijatna ludost>  >$733? i ilsona Pod >$772?" Redukcija dogaHaja na situaciju ukazuje da se umetnik bavi teatrom kao kompleksnim sistemom fenomena >pojava u polju recepcije? koji se mogu oblikovati, primenjivati ili izvoditi svoHenjem na pojedine aspekte celovite vizije teatra" SvoHenje je strategija >moD?= >a? razumevanja konstitutivni< aspekata teatra u smislu metateatarski< pozicija, ali je i >b? postmodernisti:ka strategija transfiguracija i transformacija jedne umetnosti u drugu" Umetnik >ne koristi se viBe termin glumac, reCiser, scenograf, skulptor, slikar ili performer Q izvoHa:? pokazuje da nijedna umetni:ka disciplina po sebi nije stabilan i zatvoren sistem specifi:ni< esteti:ko. umetni:ki< metoda, fenomena, vrednosti, medija, zna:enja, umeDa, znanja i moDi" Umetnik postaje igra: >u smislu jezi:ki< igara /udviga itgenBtajna koji ne produkuje konkretno delo, veD model ili svet umetnosti" Fabre ili ilson pokazuju kako se dogaHaj kao suBtinski konstituent performansa premeBta >zamrzava? i preobraCava >preoblikuje? u situaciju >ambijentalni raspored predmeta i fenomena?" edan celokupni umetni:ki model >teatar kao istorijski i aktuelno kontekstualni zbir? transfi guriBe se i smeBta u ambijent kao mnoBtvo tragova >memorisani< kodova?" Teatar u njiseDanje na teatar, na istoriju teatarski< realizacija? i kao potencijalna anticipacija dogaHaja koji se ne odigrava" U ambijentalnoj realizaciji Pod , izvedenoj na enecijanskom bijenalu, ilson lucidno ostavlja moguDnost za performans" Situacija o:ekuje i ozna:iteljski anticipira dogaHaj" Performans se u uobi:ajenom smislu re:i ne odigrava, ali publika koja ulazi u ambijent i anticipira i generiBe dogaHaj koji joB nema sve atribute dogaHaja teatra?" %vde je, u smislu !anfreda @nekenburgera, umetni:ko delo delatna #orma= ostvaruje se telesnim činom posmatra:a koji prolazi kroz delo i aktivno ga, svojim telom, percipira" Ili, sledeDi raspravu percepcije !erlo.Pontija, moCe se reDi da steDi iskustvo o umetni:kom ambijentalnom delu >scena kao akter? ne zna:i da ono pasivno deluju na nas, veD zna:i uDi u njega, Civeti ga, s
aktuelnom izgledu" $"!"> O-a/a 4o.+i3a i 2ovo-i ;i %ralna >govorna? poezija se zasniva na semanti:koj upotrebi ljudskog glasa, govornog :ina i socijalne >intersubjektivne? govorne situacije" %d 14i< godina u ameri:koj poeziji se upotrebljava termin oralna poezijaG za poetske performanse &ejvida 'ntina, &Ceroma Rotenberga, &Ceksona !ek /oua i &Cona 0ejdCa koji se zasnivaju na :inu izgovaranja i >kao scenskog? izvoHenja poetskog teksta" 'ntin za svoju poeziju koristi termin govorna pesmaG > talk poem?, a 0ejdC predava:ka poezija >lecture poetr& ?" %ralna poezija se zasniva na semanti:ki definisanom tekstu >simboli:kom, narativnom, eksplanatornom, interpretativnom, demonstrativnom? koji se izgovaranjem >intonacija, boja i visina glasa, tempo, ritmika, vrsta Cargona? i performansom >mimika, telesni gestovi, bipravilu istinitosti kod referencijalnog zna:enja ili pravilu funkcionalne zavisnosti kod kontekstualnog zna:enja?" %ralni pesnik se podjednako sluCi i referencijalnim i kontekstualnim zna:enjima, pri :emu sam :in izgovaranja >pragmati:ka dimenzija  jezika? kao dominantna estetska :injenica preoblikuje semanti:ke efekte i referencijalni< i kontek. stualni< zna:enja" %ralna poezija je, :esto, transgresivna >prestupni:ki prekora:uje? u odnosu na utilitarni prirodni govor svakodnevice >ordinar& language?" -ovor kao aktivnost menja smisao koji bi zapisani tekst imao" -ovorna situacija koju pesnik ostvaruje sinteza je ambijenta i dogaHaja koji transgresivno prodiru u nagoveBteno i obeDano zna:enje zapisanog teksta" *na:enjske funkcije oralne poezije mogu biti i performativne, Bto zna:i da se :inom izgovaranja smisao, funkcija i zna:enje izgovorenog >izgovoreni< re:i? ostvaruje i ispunjava >naredbe, izvi. njenja, magijske Bifre, zavoHenje, trans?" %ralna poezija vraDa poeziju ritualnom i Bamanisti:kom :inu, ali i aspekte ritualnog i Bamanisti. :kog :ina transfiguriBe u neoavangardni i postavangardni performans redefinisanja zatvorene estetske autonomije zapadne modernisti:ke poezije" !oderna poezija je nastajala kao istorija pisma >pisanja? koja je sticala svoju autonomiju u odnosu na misao ili emociju prekidajuDi kontinuum logocentri:ni< naddeterminacija misli.govora.i.pisma" %ralna poezija, inverzno, pismo meHu drugim pismima poeizje vraDa govoru, izgovaranju, ponaBanju i, zatim, umu ili emo.cijama govoreDeg >kao scenskog? subjekta" *ato, pesma mora da deluje u svetu, njena struktura mora da bude iskuBana u intersubjketivnom ili, :ak, Birem kontekstu druBtva" %ralna poezija jeste deo izvesnog ekosistema >ambijentalnog poretka, atmosfere, u okviru koga se pesnik kreDe, ponaBa i govori? i izvesne politike tela koja postoji, :ini, deluje i realizuje sebe kroz komunikacione kanale= psigluma, ples, reCija, sceno.grafija, meditacija, ritaulizacija svakodnevice? svojstvena je modernizmu i avangardi >istraCivanja psia? utopijski projekt teatra kao celokupnog umetni:kog dela >-esamtkunstNerk? i >b? poeti:ka i pedagoBka funkcija laboratorije kao domena teorijske i prakti:ne pripreme za javni nastup" U neoavangardnom i postavangardnom smislu pojam teatarske labaratorije uveo je i razradio poljski umetnik eCi -rotovski od kraja )4i< do rani< ;4i< godina > Teatar aboratorijum : :istog teatra? krajem 14i< i napuBtanjem normalne teatarske prakse radi totalnog  eksperimenta i istraCivanja grani:ni< podru:ja rituala i dudupo:etkom ;4i
siromaBnog teatra zasniva se na transformaciji teatra kao institucije koja proizvodi spektakl u :ist >autonoman? teatarski prostor osloboHen knjiCevnosti, likovnosti i muzike" 0od -rotovskog se ukazuje pomak od teatra kao institucije ka teatru kao fenomenu >sistemu pojava i njiprostoru, dogaHaju? kao.samom. fenomenu >onome Bto se pojavljuje i predodCbama koje prate to pojavljivanje?" 8itan je rad -rotovskog sa glumcima u kome se oni podvrgavaju ne samo teposveDeni glumac?" PosveDeni glumac nije viBe interpretator ili izvoHa:, veD postaje inicirani >posveDeni, probuHeni, pokrenuti? subjekt konkretne telesno.dupreispitivanje tradicije avangarde i imanentna kritika modernog teatra? i kasnije postavangardnog >teCnja ka teatru.kao.fenomenu? laboratorijuma -rotovskog ka postmodernoj teatarskoj laboratoriji.Bkoli.radionici > %orks"op? izveli su Piter 8ruk, iving teatar , Per#ormans grupa  Ri:arda @eknera, Odin teatar  'uHenia 8arbe, Teatarska laboratorija 8risel?,  )telje za istra.ivanje teatra orC 8al >-eorges 8all, Pariz?, Terajama Tenjo *ajiki aboratorija >Tokijo?, teatarska grupa *ankai 8.uku >*ankai 3uku?, Bkola grupe T"e Ting? T"eater o# (istakes >/ondon?, 8a" teatar  >8eograd?, itd" Razvoj laboratorijskog rada vodio je koncipiranju teatarske prakse kao metaistraCivanja prirode i koncepta teatra kao umetnosti i druBtvene prakse >metateatar? i to= >$? formalnim telesnim, prostornim i vremenskim istraCivanjem diskurzivnog i nediskurzivnog teatra i preispitivanjem avangardne tradicije >pozna neoavangardna i rana postavangardna faza tokom 14i< od -rotovskog i iving teatra do Odin teatra i kasnije T"e Ting? Teatra grešaka?, >+? teorijsko i politi:ko formulisanje prirode teatarskog eksperimenta >postavangardna faza na prelazu 14i< u ;4e godine karakteristi:na je politizacija iving teatra i izjedna:avanje domena dejstva teatarskog i domena dejstva politi:kog u telesnom i ambijentalnom dogaHaju?, >2? kritika i dekonstrukcija ekskluzivne i autonomne modernosti . povratak ritualnim Bamanisti:kim prekidom temeljnog teatarskog odnosa glumca i publike >-rotovski?, istraCivanje etnoteatra >@ekner? i vanevropski< ritualni<, plesa:ki< i teatarski< ritualno.magijski< sistema >8arba?, :ime je ustanovljen poliCanrovski, pluralisti:ki i eklekti:ki teatar rituala svojstven za postmodernisti:ko nomadsko ili trans.kretanje od metateatra do pararitualnog arnivo znakovnog, metafori:nog i alegorijskog izraza? ili apstraktni >modernisti:kli dekontekstualizovan i autonomijom umetnosti za:auren? ritual izvodi kao da je stvarni ritual, drugim re:ima= armit, naknadne predodCbe mitova? ili telesni etno.ritual >dokumentarne predstave stvarni< van.evropski< rituala? pretmimeti:ka predstava rituala= od gr:ke tragedije do Bekspirovi< dela?, u visokom modernizmu >8eket, onesko, Sartr, 0ami, Pinter? teatar kao umetnost erksplicira svoju teatarsku posebnost >autonomiju? i prekida se mimeti:ki odnos sa ritualnim vanteatraskim izvorima . na primer, 0ada se 0ami sluCi mitskim onda je mitsko zapravo apstraktna sa? destrukcija autonomije teatra i povratak ritualu, ritualnom ili samom doslovnom egzistencijalnom :inu >teatar postaje sam Civot, na primer, u b? dekonstrukcija autonomije teatra i ukazivanje da je umetnost teatra oblik ili strategija prikazivanja na:ina prikazivanja i •

•

•

•

27

izraCavanja u istoriji umetnosti >od rituala kao predistorije teatra do istorijski< formacija teatra?" TakoHe, pojam metateatarG zaumetnosti? sredstvima umetnosti teatra"  Autorefleksivni teatarski ili performans rad pokazuje i prikazuje kako nastaje situacija, dogaHaj ili predstava" Upotrebom telesni< akata, stvaranjem bimit, istoriju, subjektivni doCivljaj?, veD pokazuje kako teatar upotrebljava telesne akte, omoguDava bipaterne?" PedagoBki laboratorijski rad u teatru ima dva karaketristi:na nivoa realizacije= >a? laboratorijski rad je odvojen od javnog nastupa i usmeren je na pripremu saradnika za javni nastup, i >b? laboratorijski rad postaje dominantan put istraCivanja i u radikalnim primerima isklju:uje javne nastupe" Isklju:enjem javni< nastupa zamisao teatra ili performansa se transformiBe u praksu analognu delovanju sekte, ideoloBke grupe >partije? ili nau:nog istraCiva:kog tima" U:enik postaje inicirani sledbenik, saborac ili  pokusni kunić , ali, moCda, i novi čovek   koji svoju trivijalnu svakodnevicu preobraCava u izuzetni ritualni Civotni put >Civoptnu aktivnost?" *atvorena, izdvojena i sasvim ekskluzivna zajednica prakti:ara i teoreti:ara pomera smisao teatarskog i performans rada u domen intelektualnog, duteatarska predstava, performans? postaje interpreta. tivno, ukazuje se na moD umetni:kog dela >teatarske predstave, performansa? da proizvede teorijske indeksacije >ukzivanja?, zna:enja, vrednosti i smisao u onom smislu u kome &iBanovi read& madei prestaju da budu svakodnevni predmeti i umetnikovim :inom >preozna:avanja, rekodiranja, preme@tanja iz konteksta u kontekst? postaju umetni:ko delo, mada se materijalno nisu suBtinski promenili >preoblikovali?" Postmoderni teatar i performans >od Roberta ilsona preko ana Fabra do  Antonija 6auela ili Rdečeg Pilota? postaje diskurzivna maBina proizvoHenja simultani<, a razli:iti<, interpretativni< nivoa determinacije= >i? situacije >naglaBen prostorni, ambijentalni ili ekoloBki, a ne akcioni karakter scenske postavke?, >ii? dogaHaja >naglaBen akcioni karakter unutar kontinuuma ili fragmentacije prostora i vremena ?, ili >iii? predstave >ambijentalni i akcioni karakter su u funkciji prikazivanja i pripovedanja stvarni< ili fikcionalni< situacija i dogaHaja?" %dnos kriti:kog i teorijskog diskursa sa diskurzivnim maBinama situacije, dogaHaja ili predstave intertekstualni je odnos" Intertekstualni odnos je razmena zna:enja i smisla izmeHu dva tekstualna sistema koji imaju metakarakter >moD proizvodnje metajezika?" %vde pojam intertetkstualnog ukazuje na teatar kao na odnos tekstova razli:ite prirode= >a? dramskog teksta koji je transformacija knjiCevnog teksta, >b? scenskog teksta koji je upisivnje moguDnosti prostorno.vremenski< kontinuuma ili diskontinuiteta, >c? telesnog teksta koji je premeBtanje moguDnosti tela, tela kao figure i tela ko figure koja referira na lik knjiCevnogOdramskog teksta, >d? poeti:kog teksta koji je ugraHen kao imanentna interpretacija >glediBte, stajaliBte? pisca, dramaturga, reditelja i ostali< u:esnika projekta, >e? stilskog teksta koji je funkcija smeBtanja teatarskog dela ili performansa unutar istorijski< i geografski< moguDnosti samoidentifikovanja i identifikovanja dela, >f? metatekstova koji su intencionalno uodnoBeni prema teatarskom delu i koji nuCno pokazuju njegove moguDnosti prikazivanja, izraCavanja, simulacije i konstruisanja teatarskog sveta na onaj 28

na:in na koji se ukazuje moD diskurzivne institucije . to je zamisao na kojoj je !iBel Fuko insistirao kada je ukazao da diskurzivne prakse nisu naprosto na:ini proizvodnje diskursa, veD da se one uobli:avaju na teg? razli:iti< tekstova teatra i tekstova izvan teatra >religije, politike, obi:aja, knjiCev.nosti, itd"? koji se odnose prema pojedina:nom teatarskom delu i omoguDavaju da ono deluje kao zna:enjski vredno . drugim re:ima, jedan teatarski izraz ili predstava sli:niji je tekstovima kulture koji ga :ine moguDim nego bilo kom referencijalnom dogaHaju iz Civota" Priznati teatarskom i performans umetni:kom radu legitimnost teorijske interpretacije zna:i priznati da se u umetnosti >teatra i performansa? deBavaju isti procesi uspostavljanja produkcije, estetike?, teorije knjiCevnosti, teorije teatra ili psipremeBta, otklanja, pomera? u svakoj umetni:koj instituciji i time samoj njenoj moDi da se uspostavi kao diskurzivna praksa"  Ali, treba podsetiti i na /akanovu tezu da L(ema metajezikaM %va teza je suBtin.ska i za postavangardni postmodernisti:ki teatar i performans" 0ada se u teorijskoj psiprodukcije metajezika?, ali se pokazuje da metajezici nemaju univerzalnu zakonomernu i zakonodavnu legitimnost povlaBDenog  jezika o jeziku" U svaki metajezik na nekoj od njegovi< instanci pojavnosti i izgleda prodire ozna:itelj >proBiveni bod? uvodeDi dijalektiku subjektivnosti, slu:aja, 0e:/elog , nekonzistentnosti, paradoksa" I metateatar se  ponaša analogno psifragmentarizacije? telesnosti, subjektivnosti, slu:aja, paradoksa ili kodova teatarske istorije >samobitnosti teatra kao predstave?" Postoji kruCenje izmeHu konstruisanja metajezika i iskoraka u pojedina:nost neponovljivog slu:aja" *apravo materijalni poredak teatra >njegova ozna:iteljska strukturiranost? pruCa otpor dominaciji sigurnog i legitimnog znanja kulture, geografske lokacije, istorijskog trenutka" %tpor ozna:itelja ponuHenom, o:ekivanom, Celjenom ili nametnutom smislu jeste suBtinski proces identifikacije teatarskog ili performans dela" To je onaj trenutak kada se znak.identiteta pokazuje u svojoj semioloBkoj pokrenutosti i arbitrarnosti" &anas kada svoje radionice >%orks"op? ili predavanja >lecture? izvode 'uHenio 8arba ili Robert ilson one se posmatraju ambivalentno . kao pedagoBki ili poeti:ki teatarski rad, ali i kao scenski dogaHaj koji ne mora imati nuCno teorijske konsekvence mada ima teorijske aspekte" Teorija ili poetika ili pedagogika u tom trenutku postaju inteligentne scenske figure" Teorija jeste figura >maBina ispod aureG predo:avanja? koja kora:a scenom" $"!"@ O5 =a/.1a 5o 4o01,o5.-o2 4/.0a Postmoderni ples je dekonstrukcija zapadne metafizike baleta i modernisti:ke autonomije

plesa= >i? kroz esencijalisti:ki pro:iBDen telesni gest >doDi do suBtinske i doslovne telesne, prostorne ili vremenske osnove plesa kao umetnosti koja proizlazi iz baleta?, >ii? kroz formalno >u izvesnom smislu sintakti:ko? premeBtanje i smeBtanje tela u prostoru >telo kao element sintakti:ki< transformacija i formacija unutar moguDi< kontekstualizacija prostora. vremena.i.tela?, >iii? kroz redukovni i izolovani tautoloBki ili artelesni izraz nije realizacija fikcionalnog nartivnog predloBka, veD propozicija o plesu kao umentosti?, >iv? kroz biv? kroz rad sa trajanjem, proticanjem, saCimanjem i rastezanjem fikcionalnog vremena pripovedanja ili specifi:nog fikcionalizujuDeg vremena baleta kao umetnosti, odnosno, doslovnog vremena igranja TU na i SA&A na sceni, i >vi? kroz promiBljenje baleta kao istorijske institucije umetnosti iz konteksta >sveta? plesa ili igre" %vde re: dekonstrukcijaG ne moCe biti identifikovana kao razaranje ili kao kritika baleta, veD kao suo:enje i raslojavanje metafiz:ki< dogmi baleta, ato su= >a? dogma o mimeti:koj nad.determinaciji baleta . drugim re:ima, beli balet   se vidi kao umetnost u kojoj se scena, kretanje tela i muzika odnose prema suBtinskim zamislima mimezisa kao vernogG predo:avanja ideje sveta >platonizam?, mimezisa kao nevernogG predo:avanja sveta ili fikcionalni< projekata sveta >aristotelijnstvo?, i mimezisa kao predo:avanja teatarski< mimezisa od rituala preko gr:ke tragedije do modernog dramskog teatra >klasicizmi?, 29

>b? dogma o logocentri:nom poretku baleta kao umetnosti . drugim re:ima, beli balet   se vidi kao scenski.muzi:ki.telesni poredak koji po:iva na odnosu scnsko.muzi:ko.te.lesnog poretka prema pismu i govoru koji zastupaju misao ili emociju, i >c? dogma o sistemskom ustrojstvu baletske umetnosti . drugim re:im, beli balet   jeste sistem predo:avanja i izraCavanja koji je uspostavljen kao zatvoren i zaokru:en sistem moguDnosti . drugim re:ima opcrtan je lagani suBtinski, estetski i autonomni pokret?" SeDam se 0aningamovog laganog pokretanjaOokretanja Bake u zglobu ruke" Pokret koji svojom elegantnom sporoBDu obeDava suBtinu plesa >plesnost od pokreta?" (ova igra nastaje po:etkom 14i< godina na kritici modernisti:ke estetike plesa sprovoHenjem radikalnog redukcionizma" U igra:kom teatru 8.adson >T"e 3udson 8ance T"eater , nakon $71+? dolazi do minimalisti:ke revolucije koju sprovode= Ivona Rainer, TriBa 8raun, /usinda Eajlds, &ebora 6ej, Stiv Pekston, &aglas &an, Simona Forti, Robert !oris" TriBa 8raun opisuje dustrukturu kretanja igra:a? i scenografiju >ambijentalni poredak u kome se odvija kretanje? na primarne i tautoloBke odnose tela u prostoru i vremenu" %na zapisuje u tekstu LT$711? poredeDi pozicije skulptorskog i plesnog minimalizma= L%bjekti Ples   eliminisati ili   minimizirati $" uloga umetnikove ruke $" stil >pi? odbacivanje modernisti:ke autonomije umetni:ki< disciplina, ekspresivnosti i visokog estetizma, zato se novi ples veD od sredine ;4i< godina naziva i postmoderni ples, >ii? transformacija teatarskog sveta modernisti:kog baleta u svet umetničkog per#ormansa  >igra na ulici, po krovovima zgrada, u garaCi, galeriji, muzeju?, i >iii? istraCivanje prirode, fenomenologije i konceptualizacija pokreta, telesnosti i ponaBanja u rasponu od tautoloBkog gesta igra:a.izvoHa:a >performera? do magijsko.ritualnog plesa, odnosno, od doslovnog do fikcionalnog efekta telesnog pokreta, situacije ili dogaHaja" Tokom ;4i< i 34i< godina postmoderni ples >postmoderna igra, performans i balet? razvija se u 30

sloCenu umetnost ekstati:kog i eklekti:nog postistorijskog spektakla" Pina 8auB transformiBe eksperimentalni neoavangardni evropski balet u postmodernu umetnost koja radi sa k ôdovima zapadne tradicije naracije, simbola, ekspresije, alegorije i subjektivnosti telesnog i bizaboravljene ili uprav nadolaze:e? katastrofe= moCda se ona zbiva navlastito sada dok traje predstava" %vdje se spravlja neBto poput izravni< sveza sa Civotom, glede koji< je 8recL0rv je u cipeli ili *agonetka slobodeM?" &Coen &Conas ulazi u svet performansa koji je rekonstrukcija individualnog i kolektivnog rituala" /ora &in izu:ava azijske koncepcije i tradicije plesa praveDi obrt od elementarnog minimalisti:kog :ina u stilizovani gest kontemplativnog ritualnog kretanja tela i kretanja telom" Formalni minimalisti:ki reduk.cionizam telesnog gesta se na nultom stupnju podudara sa kontemplativnim, ritualnim i stilizovanim redukcijama telesnog pokreta u ritualu, transu, meditaciji" 0asni rad TriBe 8raun postaje rekonstrukcija baleta kao umetnosti  iz plesnog performansa kao antiumetnosti >setite se &iBanovi< re:I da je samo umetnik mogao da praviG antiumetnost?= >$? ona perforemansima s kraja 14i< i s po:etka ;4i< >Radovi sa akumulacijom i Rad na krovu, $7;2? balet transformiBe u ples i ples u telesno biigru kao telesni :in?, zatim, >+? ispraCnjenim gestovima vraDa semanti:ke, estetsko.dekorativne i koreografski pune aspekte izvodeDi kompleksni rad novog spektakla zasnovanog na retorici tela u pokretu >Opalna petlja@ob: lak , $734?" U du$73$? i /ore &in Timpani  >$73$?" Postmoderni parabalet >igra koja pomoDu plesa simulira balet kao istorijski skupzbir scenski< k ôdova? retori:ki je i eklekti:ki okret ka naraciji >pripovedanju telom? i ka dekoraciji >telesnom ornamentikom gestualnog ponavljanja i variranja postiCe se estetski u:inak?" Retori:ki i eklekti:ki modusi postmodernog baleta se prenaglaBavaju do ekstaze spektakla" Iz re:enog se mogu izdvojiti dva problema koja treba nazna:iti i, zatim, razviti= >a? konceptualna razlika baleta, plesa i igre, i >b? odnos tela i muzike" 8alet je scenska predstava koju sa:injavaju telesni pokret i muzika" U istorijskom smislu balet kao umetnost nastaje iz plesa estetskim utvrHivanjem i propisivajem telesni< pokreta i posebnog >prikaziva:kog i izraCajnog? odnosa normirani< telesni< pokreta i muzike" 8alet kao posebna institucija umetnosti, izmeHu muzike i teatra, izdvaja se u renesansi i razvija se do po:etka JJ veka, kada nastaju modernisti:ke >avangardne? kritike estetske i iz nje izvedene fikcionalne normativnosti baleta kao umetnosti" 8alet kao umetnost naddeterminiBe teorija mimezisa kao estetski i izraCavanje? muzikom i telesnim pokretom" *amisoa mimezisa ozna:ava veliku.meta.pri:u koja omoguDava da se neikoni:ki ili nepredstavlja:ki aspekti stilizovanog telesnog gesta i muzike postave, komuniciraju i pria? igra . ozna:ava telesni pokret koji pretna primer, igra >klasi:na? je skup igra:ki< pokreta, propisani<, razvrstani< i koriBDeni< u baletu kao umetnosti?, ali, termin igra se koristi i u smislu ludizma >neutilitarnog telesnog kretanja, zabave, osloboHenja?, ali i u smislu analogije itgenBtajnovoj zamisli  jezičke igre >oblika ponaBanja, izraCavanja? koji pretlingb? ples je scenski ili vanscenski >ritualni, ludisti:ki, umetni:ki? izraz ili oblik ponaBanja koji sa:injavaju telesni pokreti i muzika, pri tome, taj izraz ili oblik ponaBanja, naj:eBDe, nije podudaran sa normama baleta kao umetnosti, odnosno, odnos muzike i telesni< pokreta moCe biti sasvim arbitraran, kontekstualan, sin
. ritual u kome se diferenciraju religiozne >ritualne? radnje, igra, ples i muzika, drugim re:ima, dolazi do razdvajanja ritualni< i estetski< normi, . igra kao ono Bto pretnediferencirane estetske norme? pronalaze svoj pojedina:ni identitet >institucionalni izraz baleta kao umetnosti?, . u avangardama se balet podvrgava unutraBnjoj ili spoljaBnjoj kritici, i to na sledeDe na:ine= >i? kritika mimeti:ke nddeterminacije zapadnog baleta >ii? kritika formalno estetski< normi baleta kao autonomne institucije >iii? traganje za suBtinskim svojstvima >esencijalisti:ki zakako baletom ispričati  knjiCevni sadrCaj? i muzike kao konstitutivne, ali ipak druge umetnsti, >iv? odbacivanje fikcionalni< efekata baletskog dela u ime njegove TU i SA&A prisutne pojavnosti kao situacije >naglaBavanje stati:ni< odnosa? i dogaHaja >nagla. Bavanje dinami:ki<, procesualni<, vremenski< odnosa?, . u minom plesu dolazi do metabaletskog reduktivnog zaozna:itelja? baletske umetnosti ili u odnosu na prostor, objekte u prostoru i fizi:ko vreme dogaHaja, ii? ii? esencijalisti:ko postavljanje donje granice  >metfori:no atomskom stavu u filozofiji Rasela i itgenBtajna= najelementarniji :inilac filozofskog iskaza, odnosno, u naBem slu:aju, baletskog, plesnog ili igra:kog iskaza? baleta kao umetnosti tela i muzike kao podupirača >konstituenta? te umetnosti, i iii? traganje za nultim stupnjem >analogno 8artovom nultom stupnju pisma? baleta, plesa i igre, pri :emu nulti stupanj postaje osnova za rekonstrukciju plesa i baleta kao umetnosti >Bto je postmoderna intencija?" I joB jedan komentar o baletu, plesu i igri, ali u odnosu na pojam performansa" Pojam  per#ormans >performance? upotrebljava se dvostruko= >a? kao naziv za izvoHenje scenskog dela u odnosu na neki scenskom tekstu spoljaBnji tekst >od metateksta mitologije i Biblije preko autorski< tekstova knjiCevnosti do scnearija  za scensko izvoHenje?, i >b? kao naziv za specifi:nu akciju umetnika koju on izvodi pred publikom i u kojoj je umetnik >autor dela? i izvoHa: dela" 8alet je uobi:ajeno performans u prvom smislu >a?" Ples >8ance? i igra mogu biti performans i u prvom i u drugom smislu >a i b?" !inimalni ples je, naj:eBe, performans u drugom smislu >b?, poBto su umetnik, izvoHa: i autor jedna te ista osoba, odnosno, poBto se ne izvodi jedan spoljaBnji tekst kao scenski dogaHaj, veD se scenski dogaHaj prezentuje kao doslovni dogaHaj baB te scene i tog trenutka" Postmoderni ples 34i< i 74i< godina se vraDa zamislima performansa u prvom smislu >a? i rekonstruiBe ideju posrednog, a ne doslovnog, izvoHenja" %dnos tela >stati:nog ili dinami:nog tela? u baletu i muzike moCe se imenovati terminom interbaletski odnos analogno pojmu intertekstualno" Intertekstualno je konstitutivni odnos dva ili viBe tekstova iz koga proizlaze njimuzike i igre? u baletu kao intertekstualan, odnosno, da je interbaletski " %dnos muzike i igre u baletskoj instituciji je estetski, a to zna:i da nije bilo koji odnos, veD odnos motivisanog odnoBenja telesnog pokreta i muzike" Pri tome, pitanje je Bta motivisani odnos muzike i telesnog krertanja moCe da zna:i] !oCe da bude= arbitraran, ali motivisan ukusom koreografa, izvoHa:a ili publike, analogijski, da izmeHu telesnog kretanja i muzi:kog kretanja posoji izvesna sli:nost >na primer, sli:nost izmeHu muzi:kog i telesnog ritma?, • •

32

uslovljen zamislima prikazivanja, ako se muzika i telesni pokret prilagoHavaju programskim zaspolovi? Trajanje Trajanje rijeme rijeme Ritam Ritam Stanke Stanke !elodija (eprekinuti niz izolirani< pokreta 0ontrapunkt Suprotstvljanje pokreta Akordi *aili gesta skupina? 6armonijski nizovi (iz povezani< pokreta >ili gesta skupina? Fraze Fraze 0onstrukcija >oblik? RasporeHivanje pokreta u prostoru i vremenu %rkestracija >boja? Suprotstavljanje i kombiniranje razli:iti< tjelesni< formi >spolova?M &elakroz u du"u modernisti:kog miBljenja arbitrarnost muzike i igre razreBava analognim odnosima" A minimalisti:ki ples, upravo, intencionalno pokazuje ovu dominantnu arbitrarnost i suBtinski strukturalni, a ne analogni >sugestivni, pripovedni ili emocionlni? odnos" S druge strane, kasniji, takozvani, postmoderni ples 34i< i 74i< godina, na utvrHenoj osnovi nuCne arbitrarnosti pokazuje kako ples ili balet kao tekstualna mašina moCe da stvara >i prikazuje? motivacijske odnose >kontektualne, emocionalne, prikaziva:ke, simboli:ke, pa i metafizi:ke?" Pri tome, to nije obnova kanonske metafizike zapadnog tradicionalnog mimeti:kog baleta, veD postistorijsko pokazivanje da strukturalna >ili tekstualna? priroda baleta kao umrtnosti proizvodi arbitrarne moguDnosti razli:itog smisla io zna:enja" Ples postaje umetnost  mimezisa mimezisa, a to zna:i prikazivanja istorijski< modusa prezentovanja motivacije muzike i telesnog kretanja" edan poseban slu:aj plesa, danas, realizuje balerina i filzofkinja &Cil Sigman" %na postavlja paralelni odnos izmeHu telesnog scenskog rada i teorijski< rasprava istorije i filozofije baletaOplesa" %na je uvela pojam tsite speci#ic ? i tradicionalnog lociranja tela na sceni sa refleksijom u trenutku igre" Time njen rad ima trostruki status= >i? izraCavanja stava, kao Bto je to raHeno u feministi:kim plesovima, >ii? telesnog izraza koji je u odnosu sa konkretnim ambijentom i meHuljudskom atmosferom, i >iii? refleksije igra:iceOkoreografa koja je ura:unata u njeno ponaBanje i uspostavljanje odnosa izmeHu igra:ki< varijanti i invarijanti" %vako postavljen koreografski i igra:ki rad ima status teorijskog dogaHajaG, a to zna:i dogaHaja kojim se ukazuje sinplesnu, igra:ku? situaciju i na pokretanje indeksa koji s emogu diskurzivno predo:iti kao Princeton -niversit& ? ona je postavila zamisao umetnosti i, posebno, igre >baleta, plesa? u odnosu na tri problema= >a? problem tela, >b? problem duc? problem ljudi svakodnevice >obi:ni< ljudiG?" &rugim re:ima, predo:eni su odnosi konkretnosti tela, funkcija teatralizacije i odnos aprema specifi:nim kontekstima" •

•

•

•

•

33

$"!"!' T.o.01.1ika i 4.-7o-,a0 TeSF? narativnim projekcijama >fantazmima?" U avangardama se teideali %skara @lemera? ili ostvarivanjem svetlosnog dogaHaja muzika boja >Tomas ilfred, %skar FiBinger?" Teproizvodnim i prikaziva:kim ili predstavnim potencijalima? aktuelnog druBtva" Proizvodni i prikaCiva:ki >reprezentativni? potencijali postmoderni< druBtava se zasnivaju na masovnoj kulturi i teregulacije? izmeHu bioloBkog tela i tetelevizijsko saCimanje i rastezanje vremena?" Telo kao bioloBki modus proBiruje se >transformiBe se? povezivanjem sa senzornim i interfejs ureHajima" Telo nije viBe samo bioloBki modus veD postaje kiborg >veBta:ko kibernetsko telo?, a preseci i razmene >transfiguracije i transformacije? realnog i kiberprostora stvaraju za njega novi nepostojani svet >ekrana?" 0iberprostor >ili virtuelni prostor? veBta:ki je prostor simulacije "iperrealnog   >u terminologiji ana 8odrijara? dogaHaja" 0iberprostor je prostor odsutnog ozna:itelja, Bto zna:i da su u kiberprostoru Simbolno, Imaginarno i Realno >kao odlike egzistencije ljudskog biDa? transfi  guriBu i transformiBu u mimezise medijske produkcije slike" 6iper realni dogaHaj na semanti:kom planu predstavlja interakciju transfiguracija i transformacija potencijalni< izraza i predstava koje nemaju uporiBta u svak ôdnevnoj realnosti, veD su mimezis mimezisa >predstave i izrazi umetni:ki<, kulturoloBki< i medijski< predstava bez uzorka u prirodnom svetu?" 6iperrealni dogaHaj na fenomenoloBkom planu predstavlja koegzistenciju i interakciju bioloBkog i te$73#? Filipa -lasa gde su tedaleka evolucija marionetskog teatra? i metafore artificijelnog tela >lutke, animacije figura, androgene figure poze izvoHa:a? generiBu prostor odsutnog seksa >odsutni< anticipacija ozna:itelja? i prisutnog ekstati:kog eroti:nog spektakla >/ori Anderson, 0aren Finli?" Postmoderni te(am &Cun Pajka, 8il ajola, &era 8irnbaum? i video performansa >Teri Foks, /inda 8englis, !arina AbraoviD?, kao i sa inetraktivnim procesima, dogaHajima i situacijama >Stelark i njegov rad sa veBta:kom.robot rukom ili veoma estetizovani formalno orijentisani rad sa interaktivnim telesnim.lumino.kineti:kim plesa:kim prostorima !arka 0oBnika?" Posebnu struju teStelarc, %rlan, 8rus -ildestrukcijom i autodestrukcjom? i postistorijskom tec9ber.culture?" U pitanju su autori koje svoje telo indeksiraju >na sceni, ekranu ili u mreCi? kao simptom biomedicine, informacijskog saCimanja i virtuelnog realizovanja, protetiti:kog produCavanja i proBirivanja, defikcionalizacije i upotrebe" (a primer, Trejsi ar u spisu LSpava:M o riziku u savremenom performansu piBe= LSta$77#?  je interaktivno seks odelo koje je priklju:eno na Internet" Stelarc je od ovjeBenog tijela krenuo ka tijelu prikop:anom na te$77)? 0at$77)? 'rica 6obeina omoguDava korisnicima da se okupaju u vatri" %rlan redizajnira lice uz pomoD kozmeti:ke kirurgije :ime ocrtava doseg trajni< tabua oko tijela" !i vjerujemo da De nam, ako se bavimo tijelom, nebo pasti na glavu" >%rlan, $77)? %peracija je izvedena pod lokalnim anestetikom te je umjetnica putem satelita razgovarala s globalnom publikom""" U smislu rizika, ozvu:eno, uspavano, ranjivo tijelo britanskog 34

umjetnika 8rucea -ilcbio.psiprirode? su dati kao urbanisti:ka, arili sama institucija opere? ali i efekat maBine >operska predstava . scenski, muzi:ki i knjiCevni prizor?" Fantazam se odvaja od tela peva:a >igra:a? kao leksija prizora koji pokazuje svoju semantiku >zna:enja, smisao? pomeBanu sa fenomenologijom >udarima, zavoHenjima, uzletima, padovima, erotizmom situacije, otklonima stati:nog i dinami:nog, smenama arije i re:itativa, razlikama pevanja muBkarca, Cene i kastrata, itd?" %pera ima odlike masovne ili popularne ili pu:ke umetnosti" %d JIII ka JIJ veku opera postaje institucija graHanskog druBtva >Adornova burCoaska opera?" %na zavisi od odnosa klasa i one klase koja pokazuje svoju moD >spremnost da ostvari moD? da uCiva javno u bezinteresnoj >0ant? i bezfunkcionalnoj >Adorno? scenskoj igri figura.tekstova muzike, knjiCevnosti i teatra" oB jednom agner pokuBava da kroz operu spase, ne samu operu, veD kroz nju zamisao celine >1esamtkunst%erk ? u evropskoj kulturi i, zatim kroz ideju.fenomen celine da spase sublimno >uzviBeno groze u lepoti igre glasa i tela?" %d kraja JIJ veka i tokom prve tri :etvrtine JJ veka opera doCivljava >sama sebi proizvodi? brojne smrti Svi govore o smrti opere, a ona se igra upravo tim moDima ili nemoDima da predo:i svoju sopstevnu smrt u telu, u muzici, u dramskom deBavanju, u glasu koji gubi svoju logocentri:nu centriranost izmeHu uma i pisma" %pera je u svojoj istoriji bila igra:ka paradoksalni< odnosa visoke i popularne kulture, odnosno, oni< indeksni< predo:avanja uCivanjaG u scenskom priozoru, koja su u isto vreme aspekti visoke umetnosti >elitnog estetizma? i trivijalnosti.bizarnosti popularne kulture" %persko uCivanje se pokazivalo kao simulakrum besmislenog pripovedanja po izgubljenom mitskom ili pu:kom obrascu, kao oblik javne druBtvene igre graHanske klase i njeni< diskretni< zamena zna:enja u vladanju vrednostima, ali i kao neka vrsta prikrivenog izazivanja orgazmati:ni< snaga >uCivanje, po /akanu= 3ouissance?" U postmodernoj dolazi do obrta" Postmoderni obrt u odnosu na operu nije joB jedna reforma opere, veD iskorak od pevajuDeg i igrajuDeg teatra koji fantazmatskom projekcijom oponaBa gr:ku tragediju ka performansu" To zna:i da dolazi do promene ontologijeG operskog reda >strukturalni< o:ekivanja?" Tradicionalna ontologija operskog reda ukazuje da opera svojim efektima skriva strukturu procesa odnoBenja knjiCevnog, scenskog i muzi:kog teksta u ime pri:eG koju predo:ava oku i upripovesti sa svim parazitskim uCivanjima? u imaginarne simulacije fantazma koji pokazuje svoju fantazmatsku logiku u igri zavoHenja realnosti" *apravo, realno >nemoguDe realno? biva pokazano simultanim sredstvima popularne i elitne umetnosti" To se vidi kada Robert ilson i Fili -las ili /u Rid i Robert ilson operu preobraCavaju u masovni scenski spektakl postmoderne masovne kulture, da bi u njegovoj metastazi >fragmenata za uCivanje? locirali indekse 35

eksperimenta" Pri tome, opera omoguDava da se o:igledno sa svim retori:kim detaljima razrade nekopripovedne? dramaturgije u odnosu na medijska umnoCavanja detalja do fantazmatskog ekrana" Postmoderna opera je ekranska ne samo u tom smislu Bto se zasniva na upotrebi ekrana >na primer, ekranaG kao aktera u operi e Belle et la Bete, $77)?, veD i po tome Bto scenu sa scenografijom tretira kao ekran" Scena kao funkcija ekrana jeste, zapravo, zamka" %va zamka nije niBta drugo do psinemoguDim?" U operi se uvek baratalo sa nesporazumevanjem, i postmoderna opera to podsti:e do metafizi:ke ili metafikcionalne moguDnosti" Razdvajanje Civota i smrti", uCivanja i bola" 0arakteristi:ne su i dve tearbitrarni su? . time, davanje iluzionisti:kog utiska da  je dogaHaj kao operski pomaCe >motiviBe? da se prizori odvoje od utilitarnosrti pri:e i poruke i pokaCu u svojoj ekstati:koj arbitrarnosti . ovaj mimezis arbitrarnosti znaka >u Sosirovom smislu?  jeste jedan od modusa operskog karaktera unutar predstava ana Fabra >na primer, LSilent Screams &ifficult &reamsM, $77+?, >i? pristup u kome se spektakl masovne kulture fikcionalno pomera >simboli:ki, imaginarno? od rok koncerta ka operskoj predstavi i od operske predstave ka performansu umetnika >na primer, /ori  Anderson, MStories from t
%perske skice O0.ća, 0. /oš." Sanjao sam noDas smrt" raDam se re:ima aka /akana = Sanjao sam noDas, kada sam doBao ovde, ne beBe nikog" Peva glas iz dubine scene" Smrt, smena dana i noDi" Senke, talasanja svetla" Iluzionizam smrti" Simbolno smrti" Imaginarno smrti" Realno smrti" !iBel Fuko je u jednom kratkom tekstu o Pjeru 0losovskom zapisao= Ali Bta ako su, naprotiv, avo i &rugi bili isto] @ta ako iskuBenje nije jedna epizoda velikog suprotstavljanja, veD suptilna insinuacija dvostrukog] @ta ako se duel odigrava u ogledalnom svetu] """ 8og koji tako blisko odslikava Satanu koji tako inteligentno imitira 8oga"   %ko, pogled, plavetnilo neba" -ranica koja se ne moCe preDi" -ranica boje" Plavo" Smrt" U poslednjem filmu &ereka &Cermana :uje se glas umetnika koji govori= 36

!oja retina je udaljena planeta" Igrao sam po ovom scenriju poslednji< Best godina" -ubim pogled""" (eDu pobediti u borbi sa virusom """ 8espomoDan sam" (e mogu da ga vidim" Samo zvuk" U meteCu slika dajem vam univerzum plavog" 6ipoteze smrti" irus na operskoj sceni"  produžava Smrt  telo u fikcionalni prostor simboli:ki< kombinacija zna:enja" Smrt kao proteza tela" U sva tri primera >/akan, Fuko, &Cerman? postavio sam svoj glas kao posrednika >protezu, interfejs, ali i advokata? izmeHu bića i nebića" !etafore zastupaju metafiziku proteze" *anima me odnos, funkcionalni i interpretativni odnos proteze >instrumentalnog produCetka? tela i interfejsa >posrednika izmeHu maBine i organizma?" @ta to zna:i] idite, romanti:ari su o operi govorili u terminima nema:ke idealisti:ke filozofije, marksisti su govorili u terminima ekonomije i bezfunkcionalni< funkcija, utopija revolucionarne borbe, proizvodnje i potroBnje, a egzistencijalisti, ako se dobro seDam, u terminima egzistencijalisti:ke filozofije >apsurda, dramskog subjekta, biDa, mu:nine, patnje, praznine, rascepa subjekta, lika i figure?, itd""" Ja nameravam da o istoriji zapadne opere govorim u terminima elektronske te
Sa3ao 0a, oća0 0,-1" S,-1 o5 o4.-." 37

To 3. 1vo3. 2o/o 1./o 5ok 4.vaš" -aća, 0.9 o4.19 -.;i,a Žaka Lakaa: Sa3ao 0a, oća09 ka5a 0a, 5ošao ov5.9 . =.š. iko2" Polazna teza za ma Bta to zna:ilo? /3u5i >ljudska vrsta, civilizacija, te
 

ili (oDas sam sanjao maBine koje
$"!"!$ Oko 7.,ii01i;ko2 4.-7o-,a0a enskim performansom se nazivaju razli:ite akcije i dogaHaji koje autorski postavljaju i izvode Cene >umetnice?" enski performans tematizuje telo, :in, ponaBanje, pa i sam Civot, kao .enski čin odreHen specifi:nim drugim =razlikujućim5 pogledom na svet" &rugi pogled   na svet se koncipira kao odklon od centra ka margini druBtvene, kulturne i umetni:ke dominacije" %d onoga da ona vidi svet na na:in na koji to projektuje muBka racionalnost.subjektivnost, dolazi se do toga da se svet dodiruje za pogled koji ne razlikuje centar i marginu" (ekakva tajanstvena "aptička dinamika se uvodi u pogled koji obuproizvode, lu:e, menjaju se, Bire se, razmnoCavaju se?, a to zna:i telom koje je u oduzimanju >ili poniBtavanju? velikog metadiskursa tela i u upisivanju pojedina:ne raskolni:ke pri:e sada i tu" enski performans se zasniva na otimanju dogaHaja od istorije i njeni< glatki< naddeterminacija identiteta, glasa i uloge, Ili, sasvim trivijalno, Censki performans koji je izvorno >metafizi:ki? izvan scene istorije kao da tu scenu biologizuje preobraDajuDi univerzalizam zapadne istorijske politike i kulture u pojedina:no uCivanja ili patnje" enski performans je performans u domenu biopolitike, a feministi:ki performans je u domenu biopolitike koja se formuliBe od poeti:kog fantazma u izvesnu jednokratnu ideologiju >fantazam preveden u efekte uverenja?" U istoriji moderne umetnosti i teatra se mogu razlikovati tri faze Censkog performansa= >i? predfeministi:ki performans koji nastaje ili kao privatni Censki rirtual izvan prostora muBkog pogleda ili se odvija na na:in muBkog pogleda >velike utopije avangardi?, >ii? feministi:ki performansi koji nastaju kao javni ritual kritike kapitalisti:ke >ali i realsocijalisti:ke? ekonomije pogleda i njegovi< simboli:ki< naddeterminacija u maniru nove levice . razlikuje se smer koji vodi ka= >b"$? kritici i subverziji druB.tvene >muBke, kapitalisti:ke, realsociojalisti:ke? podele rada i uloga u druBtvu, >b"+? sadomazo'len Siksu= L(jib"2? produkciji fikcionalni< simboli:ki< razreBenja u teranscendentnom >traganje za ariii? postfeministi:ki performansi nastaju u osvojenom polju asimetrija i transgresija &rugog, a to 39

zna:i da se realizuje kao istraCivanje, realizacija ili delovanje post. strukturalisti:ke teorije kao poetike prezentacije >prikazivanja? raskola Censke subjektivnosti i racionalnosti u odnosu na biologiju tela kao fenomena, teksta ili, samog, dogadjaja >spektakla u pogledu Cene?" Izdvaja se viBe karakteristi:ni< modela performansa koji koncipiraju, posta.vljaju i izvode Cene, ovde se, pre svega, misli na postfeministi:ke realizacije= $" performansi kojima se tematizuje status Cene >od metafizi:kog identiteta &rugog preko uloge Cene u savremenom druBtvu do izraCavanja feministi:ki< uverenja ili Biri< teorijski< rekonfiguracija dominantne poetike, filozofije, politike, psiCenskog, muBkog i de:ijeg? tela, odnosno, tretiranje tela kao srediBnjeg strukturalnog poretka egzistencije, :injenja i delovanja, 2" performansi kojima se provociraju politi:ka pitanja zna:enja, smisla, vrednosti i funkcija fantazma >ideologije? u druBtvu, istoriji, specifi:nim geografskim kultu.ruma, multikulturlnom druBtvu i marginalnim zajednicama >zajednice mladi<, karakteristi:nog za muBki identitet umet.nika? ka, u jednom smeru, privatnom performansu i, u drugom smeru, ka popularnoj masovnoj kulturi spektakla i medijskog prikazivanja, )" performansi karakteristi:nog terapijskog karaktera nastali, naj:eBDe na spoju femini.sti:kog aktivizma i u:enja u tradiciji antipsiod estetike maskiranja do trans.seksualnosti?, ;" performansi koji pripadaju lezbejskom aktivizmu, i 3" tekibernetski sistem, kompjuterska mreCa, planetarni satelitski prenos? asimetri:ni &rugi i za muBkarca i za Cenu" XXX edan karakteristi:an primer Censkog performansaG moCe biti rad zagreba:ke umetnice laste &elimar" Produkti laste &elimar su fetiBi pola u preobraCaju u rod >biopolitike u kulturu? sa svim povratnim spregama ka jeziku, slici, ideologiji, religiji" (a marubova, margina? pola" Stvarnost pola je nemoguDa stoga nema stvarnog govora pola, veD samo dvostrukosti jezikaOslike u samo prepoznavanju, potroBnji i razumevanju traga" %no jedino nuCno koje se ima ponoviti, taj izvorni fantazam pola koji svedo:i nesagledivost samog rascepa kazivanjaOpokazivanja glasi= das Aeigen' (ema naziva, video instalacija >fotografija, tempera, til, tv monitori?, $772" FetiBizam dvostrukosti, simbolizacija rascepa, metafizika razlike" Struktura instalacije  je simetri:na deoba lica >fotografija? i situacija >tv monitori? radi uspostavljanja temeljno asimetri:nog odnosa u fantazmu pola" 'gzoteri:na presdstava ezoteri:ne vizije deobe pola" !etafizika se kruni i rasipa u polnosti koja se otkriva kroz retori:ku artificijelnost" Politika i poetika Censkog erotizma" Politika i poetika Censkog erotizma je iza biopolitike i ispred ideologije" Ispred i iza imaju kako prostorne, tako i vremenske konotacije" Politika Censkog erotizma ukazuje na taj isklju:ivi rascep od objekta" %bjekt nije mesto Celje >malo a?, ali ni efekat Celje" %bjekt je rascep koji daje moguDu putanju Celje, ali i obeDanja njenog bespuDa"Politika Censkog erotizma se razlikuje od poetike Censkog erotizma" Politika Censkog erotizma izvire iz biopolitike tela koja u artificijelnosti kulture jeste trag prirode, mada nikada nije ta priroda" Poetika Censkog erotizma se produkuje iz ideologije kulture kroz simbolizam koji imaginarno podredjuje svojim funkcijama poniBtavajuDi Realno >realno sa velikim R u /acanovoj terminologiji ozna:ava ono neizrecivo, Bto izmi:e simbolizaciji, mesto smrti, mesto samog polaOpolnosti?" Politika i poetika Censkog erotizma se veoma efektno ostvaruje kroz postupke= fetiBizma . ukazati na fantazmatsko poklapanje objekta Celje i efekta Celje, egzibicionizam . uklazati na preobraCaj ozna:itelja u znak, svaki ozna:itelj De postati znak za neBto, neBto drugo, biopolitika postaje ideologija, 40

raskolniBtvo . ukazati da izmedju racionalnosti i subjektivnosti ne postoji granica znanja o u:incima pola, veD beskrajno produkovanje razlika, nepodudarnosti, nedostataka, ne.celovitosti, fragmentarnosti, ironija . ukazati da figure nisu ono Bto ikoni:ki predstavljaju, veD poruga autoritetu, legitimnom metajeziku, istorijskom is$? u individualnom smislu melan+? u kolektivnom smislu melannema niBta tuCnije od mrtvog 8oga?, njoj su sklone epou vreme krize melan2? posebnost Censke melanni:eanski modernizam?, veD i vreme iza sloma istorijske i utopijske nuCnosti modernisti:kog progresa, postmoderno doba karakteriBe saznajni raspad individuuma na razlikujuDi bioloBki organizam i simboli:ki subjekt, a simboli:ki subjekt postaje legitimni jezi:ki i semioti:ki reprezent analogije radosti? proizlazi iz njene institucionalne jezi:ke otudjenosti koja gradi veBta:ki svet fantazmatske i iluzionisti:ke realnosti koja viBe nije proizvod :oveka >kao Bto je to bilo u modernizmu ili 8oga kao Bto je bilo u srednjem veku?, veD otudjenog praznog ozna:iteljskog rada  jezika" U pitanju je sasvim odreHeno delo= (ema naziva >ogledala, fotografija, tempera, til?, $772" 0osmogonija alegorijskog odnosa tela >egzibicionizam? i para simboli:kog imenovanja >Bokantnost= majka sa detetom kao topologija bogorodice?" !elani post.post nadrealnog? prikazivanja kosmogonijskog proizlazi melansvetovima? vrednosni< simbolizacija pola koji postaje rod i roda koji se uzglobljuje u kulturi kao simboliki poredak >alegorija? umetnosti" (eprozirnost tela i prozirnost konteksta" Telo je neprozirno" (eprozirnost tela treba razumeti u dvostrukosti= opti:ke neprozirnosti tela pred okom u njegovoj biopoliti:koj proteCnosti organizma, u njegovoj simboli:koj ispunjenosti erotizmom i u njegovoj ikoni:koj strukturaciji figure, i semanti:ke neprozirnosti koja telo u polju ideoloBkog oznakovljenja vidi kao intenzionalni >bez reference? poredak zna:enja koja telo za sebe projektuje preko naBeg pogleda i znanja >episteme? o seksualnosti" U neprozirnosti tela se gubi polnost" Umesto pola >figure pola, ikoni:ke figure pola? koji nesupeBno izgovara sebe kao razliku pola, ukazuje se neprozirnost >nemoguDnost da se bude polno biDe za druga biDa?" (aprotiv, telo koje se u svojoj prozirnosti metafore ili alegorije ukazuje kao konstrukcija pola za subjekta, zajednicu, kulturu ili civilizaciju >tela boginje, tela boga? jeste moguDnost da se bude polno biDe za druga biDa" (eprozirno telo figure koje se otvara pred okom ukazuje na svoju nevinost prisustva >u doslovnosti TU prisutnog?" Prozirno telo figure koje se pokazuje pred metafori:kim i alegorijskim umnoCavanjima sebe od materijalnog do transcedentalnog biDa >boginje ili majke boCije? razotkriva krivicu simbolizacije u nedoslovnosti TU prisutnog" U pitanjima pola strvari nisu naj:eBDe onakve kavim se na prvi pogled >po navici? :ine" Primer je rad= Provjerite jeste li Civi, izdaperformans, #) minuta?, $73#" U dokumentaciji nalazimo zapis= Prostor je zamra:en, zidovi prekriveni crnim draperijama" (a bo:nim zidovima su po tri velika ogledala s natpisom= Provjerite jeste li Civi, izda
%star:eviD, /j" ilavec, '" Premate, T" ugec >Civa izvedba?" U estetskom smislu rad je prezentacija prozirnosti.nepro.zirnosti >estetskog i odsustva estetskog?" U esteti:kom smislu telo je simboli:ki erosu ili tantosu?" U psineprozirni znak? spekulacija o erosu i tantosu" 'tika asimetrije" &rugi je uvek spoljaBnji &rugi i asimetri:ni &rugi" %n je iza, u drugom planu ili podtekstu logike" U feministi:kom diskursu se postavlja :esto pitanje od Frojda preko /akana do @oBane Felman= @ta je Celja Cene] &a li se pitanje o Celji moCe preformulisati u pitanje= 0o je ili Bta  je &rugi Cene] %vo je metafizi:ko, eti:ko i politi:ko pitanje koje pomera indeksacije polja moDi i raskola pola" &rugi muBkarca nije Cena, veD asimetri:ni &rugi >ili moCda 8og?" 0o je drugi Cene] 0o je drugi u Celji Cene] Ukazuje se instalacija= (ema naziva >ogledalo, fotografija, :ipka, tempera?, $77+" Svi simboli su tu= Cena, muBkarac, crno, belo, :ipka, maramica, neBto kao srce, oranC trag iz usta >neBto kao metafora ili zamena za krv?, veoma izveBta:ena poza, obeDanje pri:e >ispovesti?, """ Asi. metri:ni drugi je uvek >prisetimo se /evinasa?, spoljaBnji &rugi" Asimetrija nje >ozna:iteljska ravan? i njega >ozna:eno koje ukazuje na spoljaBnjeg &rugog? je retori:ka figura razlike" (a prvoj sceni vizuelnosti je narativna drama, a na drugoj sceni simboli:klog je poredak" Poredak nisu ona i on, veD asimetri:ni odnos u okviru znaka >ozna:itelj.crta.ozna:eno?" Skriveni >prekriveni? zagrljaj izmedju nje i njega neBto govori, ali ne izri:e to" Postfeminizam" Postfeminizam je utemeljen u francuskoj poststrukturalisti:koj teoriji 6elen Siksu, ulie 0risteve i /is Irigaraj, a razvijan od kasni< ;4.i< 74.i< godina u SA& i 'vropi" Postfemini. zam pokreDe teorijske probleme koji ulaze u domene psina pozadinskoj drugoj sceni racionalnosti jezika? ili ono Crtvovano" 0risteva, naprotiv, istraCuje uslove pod kojima je dominantni zapadni simboli:ki poredak kulture pridrvo, fotografija, tempera, staklo?, $774" 'kspresivni portreti" /okalne ekspresije fragmentarnog fantazma o Crtvi" 0rv na usnama" 0rv iz oka" 0rv preko dojki" 0rv jeste boja i zato portreti jesu ekspresionisti:ke veCbe, a ne dokumenti >fakta? o Crtvi" rtva je retori:ka maBina pola koja proizvodi ne samo sebe kao objekt, veD i objekt za scenu Cene >feminizma?" Postoji i jedan veoma barokan u retori:kom smislu portret >deo instalacije?" %na za stolom punim portreta?" PoniBtava se ekspresija kao izraz >kauzalni lanac emocija?, ekspresija se dovodi do svog TU.bivstva= ona je samo retori:ka figura, koja govori neBto drugo od onoga Bto pokazuje oku" Retori:ka figura ekspresije govori o tome kako feminizamOpostfeminizam postaju odlike stila >mode?" (ema umetnosti bez stila >sod umetnosti? dok ne postane sretorika? figura stila >mode?" Figura je ideoloBki raskoli pola?" &ijalektika odnosa Cene i simboli:kog poretka je razlog ekscentri:nosti >pomerenosti? subjekta" Raskol teCnje totalitetu i razaznavanja funkcije manjka je raskol pola >u bioloBkom? i roda >u kulturoloBkom smislu?" !anjak subjekta koji se identifikuje sa figurama Cene >reprezentacijama Cene? stvara pravu na"""?, veD o simptomu" %pcrtavaju se mape ili simboli:ke mreCe trans.pozicija razlika identiteta i proizvodnje identiteta u polju kulture >simboli:ki< referenci?" Subjekt, ma kakav bio i ma za koga bio, nije fiksan.stabilan poredak identiteta >simboli:ki< prezentacija?, veD je nestabilno pre.meBtanje i pre.noBenje indeksa kojima se umetnik>ca? sluCi u stvaranju lukavosti? dovodi do alegorijskog i epskog prikazivanja sebe" Prikazivanje sebe >figure tela koje predstavlja raskol subjektivnosti i racionalnosti Cene u izmicanju Celje? ne moCe biti ekspresija 42

subjektivnosti >kao u muBkoj ekspresionisti:koj umetnosti?, veD trans.pozicija simboli:kog polja koje se proizvodi na sasvim artificijelan na:in koji egzibicionizam pomera od bioloBke prezentacije pola u meogledal >ogledalo, o, fotograf fotografije ije,, :ipka, :ipka, tempera? tempera?,, $77$" $77$" Eetiri Eetiri nage nage ili polu poluna nage ge foto.f foto.fig igure ure umetni umetnice ce stoje stoje pored pored.iz .iznad nad odra odra na kome kome je njen njeno o foto. foto.tel telo o prekri prekriven veno o prozirnom zelenom zelenom tkaninom" (e postiji neka odredjena odredjena tematizacija" ezi:ke igre sa tantosom >]? Ali ono Bto se ukazuje u preobilju, tu su lakanovci u pravu, jeste manjak" U preobilju >umnoCenosti foto. figura, tela? se ukazuje manjak" !anjak" PoniBtavanje tela kao bioloBke.maBine, potvrda tela kao simboli:ke maBine" Ali, simboli:ko nikada ne moCe zadetalja, organa?" -ubeDi obeDanje pornografske usredsredjenosti na telo, trijumfuje retorika" Retorika tela trijumfuj trijumfuje" e" %na nastaje nastaje na manjku manjku tela >gubitku >gubitku tela kao mestu mestu usredsre usredsredje djenog nog pornogr pornografskog afskog pervertiranja Celje?" Retorika je krajnja instanca upotrebe tela kao znaka, mada je telo obeDano kao objekt Celje >fenomen?" Upravo, opisani obrti, njijedna ideologija ideologija je potrebna da bi se stvorili efekti sasvim druga:ije ideologije?" % religioznom gubitku objekta" -ubitak pornografskog >u 8au.drillardovom smislu opscenog? je isti isti onaj onaj gubita gubitakk koji koji stvara stvara relig religio ioznu znu eksta ekstazu zu ustan ustanov ovlje ljenja nja manjkavom objektu? se zasnivaju sve velike religiozne drame *apada" 'kstaza ezoterije se ne razlikuje razlikuje u suBtini od ekstaze egzoterije" SuBtina je manjak, a uCivanje se simboli:ki uvodi u ideologiju ideologiju kao religiozno religiozno ili pornografsko pornografsko iskustvo" %pisana fotografija glave umetnice je ispod fotografije njene nage figure, glavu doti:e krst?, scenski elementi koji simuliraju neku vrstu para.religioznog oltara" Rad proizvodi manjak" Rad interpretira manjak ukazujuDi na malo a >izgubljeni, zatureni? objekt koji jeste ono Bto nedostaje pornografskom koje postaje religiozno u retori:kom prenaglaBavanju perceptivne i simboli:ke ravni ideologije" elja, prikazivanje prikazivanje i objekt" Prikazivanje Prikazivanje je teu svom nastajanju nastajanju kao erosa ili na mestu nestajanja nestajanja kao tantosa? materijal materijal pomoDu koga se prikazuje manjak, ono Bto izmi:e svakom prikazivanju >izricanju?" Postfeministi:ka umetnost je paradoksalno ogledanje Celje u njoj samoj" %no mitsko 8udi, koje pokreDe tradicionalnu umetnost *apada u kojoj nije bilo mnogo Cena, nestaje"""" Ukazuje se primer= !arteku i !eret %ppenperformans?, $73;" Eitamo= Stol prekriven crnom tkaninom zauzima prostor koji je omedjen rozim zavjesama" /eCim gola na stolu= tijelo mi je prekriveno mesom i ribama" Trajanje oko +4 minuta" FetiBizam i taktilnost mesa figure i mesa pripovedna >pripovedna moD? slike je trag introspektivnog introspektivnog govora koji sve viBe dobija retori:ku formu" %d autobiografije do retori:ke forme je put od iskrenosti do simbolizma" %no neposredno ja svakodnevnog iskustva Cene postaje ja.koda naglaBeni< naglaBeni< i prenaglaBeni< prenaglaBeni< reprezentacija" (aglaBenost i prenaglaBenost prenaglaBenost reprezentacija ne produkuje produkuje samo samo o:ek o:ekiv ivan anii este estets tski ki efek efekat at,, veD veD tra traum umat ati: i:nu nu poti potisn snut utu u stru strukt ktur uru u fant fantaz azma ma razv razvijija a od dekorati dekorativnos vnostiti preko preko akumula akumulacije cije erotske erotske atmosfer atmosfere e do oseDanj oseDanja a smrti" smrti" (aracij (aracija a ne postoji postoji kao konzistentni sistem pripovedni< tokova, veD kao trag >seDanje, znak, kod? fragmenata moguDi< prip pripove ovesti sti >li:n >li:ni< i< drama, drama, ideo ideolo loBki Bki< < kliBe kliBea a i mitski mitski< < proje projekci kcija ja?" ?" 'kspre 'kspresij sija a fragme fragmenta ntarno rnog g >nedore:enog? ali prikazanog je razvijena do najsitniji< retori:ki< detalja" -otovo svi radovi laste &elimar se zasnivaju na kodiranju fragmentarne autobiografske autobiografske naracije koja se ne moCe ispri:ati do 43

kraja" Postoje obeDanja pripovedanja i obeDanja su neka vrsta objekta u svoj njegovoj opscenoj ironijskoj pomerenosti iz ravnoteCe ekonomije zna:enja, vrednosti i smisla" 8oja . zaklju:ak" zaklju:ak" *a lastu &elimar se ne moCe reDi u slikarskom slikarskom smislu da je kolorista" Ali, boja u njenom radu igra specifi:nu retori:ku ulogu potcrtavanja pola= markiranja mesta sa koga pol govori govori i pokazuj pokazuje e sebe sebe kao strategiju strategiju ekonomij ekonomije e polne polne proizvod proizvodnje nje smisla, zna:enj zna:enja a i vrednos vrednostiti >zadovo >zadovoljst ljstva, va, frustraci frustracije, je, bola, bola, emocije, emocije, transcede transcedencij ncije?" e?" 8oja 8oja u direktno direktnom m percepti perceptivnom vnom susretu susretu pogleda. pogleda.tela tela i instala instalacije cije prezentu prezentuje je polnost polnost koju zatim zatim retori:k retori:ka a k^diranj k^diranja a figure, figure, simboli simbolizma zma i obeDanja naracije preobraCavaju u stanje roda" 8oja je materija polnosti koja objedinjuje boju kao ki:, boju kao erotizam i boju kao uzviBeno >ezoteri:ni smisao bojenog?" SmeBa ki:a, erotizma i uzviBenog je moneta u razmeni smisla, vrednosti i zna:enja izmedju jezika i sveta" Uzglobljenosti  jezika  jezika i sveta sveta u retori:ka figura?" 8oja je fetiB moDi jezi:ke maBine pola da proizvede sopstvenu smrt, Celju i rodjenje" Proizvoditi sebe na sceni umetnosti, ponavljati razlike proizvodjenja sebe na sceni umetnosti je sama egzistencija" Prag" 5rta koja razdvaja ozna:eno i ozna:itelj" !elanslika,   >slika, skulptura, pesma, prozni spis, muzi:ko delo?, veD :in delovanja umetnika i njegovi< saradnika" *na:enje performansa proizlazi iz samog :ina izvoHenja >Bto odgovara performativnim funkcijama jezika?" Ideja performansa kao nove umetni:ke discipline za:eta je u futuristi:kim i dadaisti:kim >u jugoslovenskom prostoru zenitisti:kim? akcijama i festivalima" (astao je iz avan avanga gardn rdni< i< inter interdi disci scipli plina narni rni< < i multim multimedi edija jaln lni< i< pokuB pokuBaj aja a prevl prevlad adava avanj nja a partik partikul ularn arnost ostii i modularn modularnosti osti moderni modernisti:k sti:ki< i< umetni:k umetni:ki< i< discipl disciplina" ina" Performa Performans ns je poliCan poliCanrovs rovski ki projekt projekt zato Bto ukaz ukazuj uje e kako kako se razl razli: i:ititii Canr Canrov ovii razl razli: i:ititi< i< umet umetno nost stii suo: suo:av avaj aju u i meHu meHuso sobn bno o intertekstualno transfiguriBu i transformiBu" Performans ne predstavlja sintezu Canrova i medija razli:iti< umetnosti >kako je to vizionarski predviHao Rijednoj definisanoj esteti:ko.umetni:koj maBini?, veD na upotr upotreb ebii razli razli:it :iti< i< medi medija ja >estet >esteti:k i:ko o umetni umetni:ki :ki< < maBin maBina? a? koje koje u rasko raskole le perfo performa rmansa nsa unose unose specifi:nosti, fragmentarnosti i, u najnovijim delima, fraktalne moduse izraCa.vanja, prikazivanja i gene generi risa sanj nja a doga dogaHa Haja ja"" Rask Raskol olii Canr Canrov ova a i medi medija ja u perf perfor orma mans nsu u nagl naglaB aBav avaj aju u njeg njegov ovu u moD moD transfiguracije i transformacije" (oć teatarski" ludosti  je moD Canrovske i medijske medijske fraktalizacije fraktalizacije >biti pojedina pojedina:no :no pojedin pojedina:no a:nog g i ogledat ogledatii celinu celinu celine celine?" ?" *ato je performans, performans, paradok paradoksaln salno, o, grani:n grani:na a crvena linija teatra linija  teatra i nova umetni:ka disciplina izmeHu razli:iti< umetnosti" U zavisnosti zavisnosti od po:etne discipline discipline koja se transformiBe u umetni:ki dogaHaj, dogaHaj, razlikujemo razlikujemo nekoliko tipova performansa" U likovnim umetnostima performans je nastao relativizacijom i demate.rijalizacijom umetni:kog objekta od akcionizma, 'ra !ilivojeviD, /ori Anderson?, poli politi: ti:ki ki< < poruk poruka a >RaBa >RaBa Todosi Todosijev jeviD iD Was Was ist ist Kuns Kunst t?, ?, misti: misti:ki< ki<,, ritua ritualn lni< i< i mitsk mitski< i< duozef >ozef 8ojs, 8ojs, &ruCi &ruCina na u @empa @empasu su,, !arin !arina a Abram Abramovi oviD, D, *oran *oran 8eli 8eliDD W?, parodijske kritike sveta umetnosti i graHanskog druBtva >&Cilbert i &CordC, 0ice *t&le, *t&le, 'ntoni 6auel?" (arativni postmodernisti:ki postmodernisti:ki performans je zasnovan na obnovi privida naracije i predstavlja pomak od direktnog umetni:kog umetni:kog :ina ka teatralizaciji teatralizaciji ponaBanja umetnika >6ari de 0ron, &e Stil !arkoviD, lasta &elimar, pozni rad /ori Anderson? koja pripoveda 0e:/elo telo 0e:/elo  telo pri:e" *a umetnost pozni< 14i< i ;4i< godina svojstveni svojstveni su filmski i video performansi performansi u kojima se :in snimanja filma ili video rada izvodi kao doga dogaHa Hajj >akci >akcija? ja?"" U slu:a slu:aju ju filmsk filmskog og rada, rada, film film ostaj ostaje e dokum dokumen entt doga dogaHaj Haja a >&en >&en -ream -ream,, (eBa (eBa ParipoviD, ParipoviD, -rupa $#2?, a u slu:aju video rada tokom dogaHaja i snimanja se projektuje video slika kao konstituent dogaHaja u realnom prostoru i vremenu >&enis %penzapisa tipa >zapisa muzike? i tokena >:ina tokena >:ina izvoHenja izvoHenja muzi:kog komada?" komada?" %brt od muzike ka performansu izveo je )4i< godina godina &Con 0ejdC, usredsreHujuDi usredsreHujuDi paCnju na sam :in izvoHenja >meditativni >meditativni :in, slu:ajni :in, stvaranje nemuzi:kog zvuka, Bum, tiBina? ili na institucionalne.ritua institucionalne.rituale le sveta muzike >ponaBanje 44

muzi:ara u koncertnoj dvorani?, a ne na reprodukovanje muzike" !uzi:ki performans je svojstven za eksperimentalnu umetnost 14i< i ;4i< godina >0ejdC, /a !ont ang, Filip -las, Earlemanj Palestajn" U 8eog 8eograd radu u je inici iniciran ran rado radom m lad ladan ana a Rado Radovan vanov oviDa iDa i Pola Pola Pinj Pinjona ona"" Rad Rad sa ambij ambijen ental talnim nim i performativnim performativnim aspektima realizacije realizacije muzi:kog dela je ostvario SrHan 6ofman" 1rupa OP-* C je delovala u rasponu od kriti:kog parodiranja institucija i oblika ponaBanja sveta muzike >!ilomir &raBkoviD?, preko ispitivanja fizi:ki< i vremenski< granica moDi izvoHenja muzike >!iBa SaviD? ili minimalisti:ke redukcije muzi:kog fenomena na monotonu kao sintaktičku strukturu >ladimir strukturu  >ladimir ToBiD?, do transformacije muzi:kog dogaHaja u intelektualni metagovor o muzici i umetnosti >/azarov !iodrag Paskrici, >krici, Bum, Bum, prirodn prirodnii zvuk, zvuk, maBinski maBinski zvuk, muzika? kao materijalom poetskog neoavangardnog eksperimenta" U postmodernoj poeziji, posebno kod jezi:ki< pesnika >language > language poetr& ?, ?, krajem 34i< i po:etkom 74i< zapaCa se kretanje od pesni pesni:ko :kog g inter intertek tekstu stual alnog nog poliCa poliCanro nrovsk vskog og teksta teksta ka perfo performa rmansu nsu"" Pesni Pesni:ki :ki perfo performa rmansi nsi se uobli:av uobli:avaju aju kroz postmod postmoderni ernisti:k sti:ku u simulac simulaciju iju tradicio tradicionaln nalni< i< modela modela baleta baleta >!ajkl >!ajkl Palmer, Palmer, 8rus 'ndrius? ili opere >Earls 8ernstin?, odnosno, kroz realizaciju realizaciju fragmentarno narativni< teatarski< izraza >0arla 6erimen, Fiona Templton? ili dramski< dekonstruktivni< dekonstruktivni< tekstova >&aglas !eserli, !ec elman, &ejvid Ajvs, /en &Cenkin?" U bliskom kontekstu transfigurisanja i transformisanja poetskog teksta. govora u prostorno.vremensku prostorno.vremensku bidancing poetr9? &ubravke uriD" Razvoj performansa u teatru i baletu odreHuju tri :esto sinameri:ka teatarska neoavangarda 14iavangarda, neoavangarda? i ekstati:kog >postavangarda, postmoderna? rada, pokuBaj preobraCaja stvarala:kog u laboratorijsko ili metaistraCivanje i eksperimentisanje, i modus preobraCaja stilski i Canrovski odredljivog modela prikazivanja i izraCavanja >teatra, dramskog teksta teksta?? u inter interdi disci scipl plina inarni rni,, poliCa poliCanro nrovsk vskii i meHus meHustil tilski ski deko dekonst nstruk ruktiv tivni ni rad sa sin< sinod $747" do kraja ;4.iposlednji< par decenija decenija JJ veka?= Per#ormance' Per#ormance' ive )rt DEFE to t"e Present >$7;3? i Per#ormance' ive )rte *ince t"e GFs >$773?" Prva knjiga je istorijski strukturirana po pokretima i ili po uzoru na Canrovske odrednic odrednice?" e?" Time se pokazujeOdo pokazujeOdokazu kazuje je da se tematika umetni:ko umetni:kog g predo:a predo:avanj vanja, a, umetni: umetni:kog kog koncipiranja i egzistencija u kuklturi dovode u uporedne ravni moguDi< intertetkstualni< razmenaG" Redosled problema u knjizi je sledeDi= performans u odnosu na kulrturu, odnosno, politiku i realni Civot, performans strategije u teatru, muzici i operi, 45

performans i problem tela u savremnoj kulturi >od poznog modernizma do postmoderne?, performans kao strategija ekspliciranja identiteta >feminizam, multikulturalizam i seksualnost?, performans kao strategija plesa >igre, baleta?, i performans u odnosu na specifi:ne prakse visoke i popularne kulture >video, rok i govorna dela?" (azna:ene moguDnosti performansa u postmodernoj kulturi ukazuju na karkteristi:nu promenu od predo:avanja umetnosti kao avangardne utopijske >projektivne? promene realnosti do umetnosti performansa kao postmodernog prikazivanja tragova kulture" XXX Postoji i jedna metafori:na, gotovo alegorijska, upotreba pojma performansG= re: je o teatralizaciji #ilozo#ije  ili #ilozo#skom per#ormansu" Teatralizacija filozofije prema Peteru Sloterdajku deBava se sa Fridripitanja istine? postajuDi retorika >od !artina 6ajdegera preko /akana do &eride? ili  jezička igra  >itgenBtajn?" /akan je na kraju modernizma svoja predavanja iz teorijske psiscena kao ozna:itelj prodire u ozna:eno filozofije preobraCavajuDi ga u #igure poze?" %na je demonstracija prodora ozna:itelja u idealno, glatko i bespolno telo tradicionalne filozofije, a to zna:i u metajezik koji time po:inje da pokazuje svoju nelegitimnost" Sloterdajk je zamisao teatralizacije filozofije razradio u sopstvenom radu briBuDi granice izmeHu filozofa kao misleDe figure i filozofa kao scenske figure" (a  jednom mestu on uzvikuje L8olje kini:ko paseto nego integrisana svinjaM, govoreDi o odricanju od moDi" %n bi Celeo da !arks govori jezikom 0irkegora, a da 0irkegor govori o !arksovim temama" %dricanje od moDi se vidi u odbacivanju i rasplinjavanju  subjektivnosti" Rasplinjavanje  subjekta instrumentalne represije, subjekta nastalog iz represivni< ograni:enja prosveDeni< druBtveni< autonomija i institucija, za Sloterdajka predstavlja osnovni filozofski problem" Um liBen subjektivnosti gubi svoju polemi:ku i agresivnu oBtrinu i postaje um osposobljen za #iziognomičnu interpretaciju likova Civota i uCivljajno obogaDivanje iskustva" Filozofija u tom kontekstu postaje mekBa, ritmi:na i nepolemi:ki borbena" Ali, ona je paradoksalno i kriti:ka >kini:ka? i postkriti:ka >postmodernisti:ki meka?" %na je prevrtljiva, zavodni:ka, teatralna, paradoksalna i razblaCujuDi sveobubiti pas na sceni filozofije zna:i biti filozof posle (i:ea?"

&" GRA#I(E MODER#OG TEATRA I POSTMODER#A E#TROPIJA FIGURE: SEMIOLOGIJA I FILOZOFIJA PREDSTAE I FIGURE U TEATRU

&"! PRIKAZIA#JE U TEATRU: PRIKAZIA#JE TEATROM Prikazivanje je semioloBki, semioti:ki, lingvisti:ki i teono na Bta se teatraska predstava odnosi svojim izgledom, sadrCajem ili zna:enjskim poretkom?" Teatarsko delo prikazuje 46

tako Bto uspostavlja konstitutivne odnose izmeHu simbolnog, imaginarnog i realnog produkujuDi dogaHaj >dogaHaj kao tekst? koji zastupa prikazivano >referencu? u jeziku >lingvisti:kom sistemu, tekstu?, mentalnom predo:avanju i vizuelno.prostornom prikazivanju" Pojam prikazivanja obudiskurzivno prikazivanje? preko vizuelno. .prostorno.telesno. biteatartski read& made?, doslovnom ili nedoslovnom upotrebom modelovani< predmeta, prostora, figura, situacija ili dogaHaja realizuje teatraski dogaHaj kao refrencijalna predstava postojeDi< predmeta, biDa, situacija ili dogaHaja, i kolaCno.montaCnim i simulacijskim postupcima povezivanja upotrebe i modelovanja predmeta, prostora, biDa, situacija i dogaHaja realizuje teatarska predstava sa referencom koja je spoljaBnja teatru" Teatrasko delo opisuje predmet kada imaginarnim i simboli:kim aspektima >semioloBkim, semioti:kim i lingvisti:kim znacima? ne pokazuje direktno izgled predmeta, prostora, biDa, situacije ili dogaHaja, veD posredno iznosi >saopBtava, sugeriBe? njilingvisti:kog poretka? ne vidi izgled dogaHaja, veD se jezikom lociraju, specificiraju, navode i objaBnjavaju njegova doslovna ili nedoslovna svojstva" Pokazati bitku ratnika ili ljubavni :in u teatru nije isto Bto i opsati i<" Teatarski opis je indeksni tekst >poredak indeksa? kojim se ukazuje na neBto Bto nije prisutno ili pokazano na sceni, ali se teatarskim dogaHajem anticipira >nagoveBtava?, odnosno, uvodi u epistemoloBki poredak razumevanja odvijanja scenski< dogaHaja" Teatarsko delo ozna:ava ili posreduje zna:enja u umetnosti teatra, u kulturi i u druBtvu= tako Bto predmet, prostor, biDe, situaciju ili dogaHaj imenuje >kaCe se da De se neki predmet zvati J? u teatraskoj predstavi >nazvati figuru na sceni 6amletom ili ozna:iti scenu kao fikcionalno mesto Ad ili konkretno mesto (ovi Sad?, tako Bto imenovan predmet, prostor, biDe, situaciju ili dogaHaj definiBe kao znak ili strukturu znakova kojim zastupa predmet, prostor, biDe, situaciju ili dogaHaj u lingvisti:kom jeziku ili vizuelno. prostorno.semioloBkom teatrarskom prikazivanju ili izraCavanju, stvarajuDi neku vrstu lingvisti:kog >dramskog? ili semioloBkog >scensko.figuralnog? teatarskog pisma, i Bto se znak predmeta, prostora, biDa, situacije ili dogaHaja upotrebljava kao doslovno pokazivanje predmeta, prostora, biDa, sitauacije ili doagHaja >ikoni:ki ili aluzivni znak?, kao standardizovana oznaka lingvisti:kog jezika izraCavanja >znak pisma? i kao osnova za nedoslovno metafori:ko i alegorijsko prikazivanje >scena sa figurama kao simboli:ki poredak je osnova za strategije metaforizacije i alegorizacije?" *amisao prikazivanja se zasniva na :etiri semiolooBko.medijska nivoa odreHenja teatraskog dela= skup uverenja i koncepata kojima se obrazuje zna:enjski i smisaoni okvir teatarskog dela od koga se o:ekuje da prikazuje neBto >na primer, teorija mimezisa u zapadnoj tradiciji teatra, knjiCevnosti i slikarstva?, skup teogledalni princip, trag, vizuelno.prostorno.telesna sli:nost, vremensko saCimanje ili protezanje vremenski< intervala dogaHaja, karakteristi:ni indeksni znaci ukazivanja na postojeDi svet ili fikcionalne knjiCevne ili slikarske tvorevine, teatarski iluzionizam, jezi:ko.semanti:ko deskriptivno ukazivanje, upotreba formi izraCavanja koje u datoj kulturi sluCe za teatarsko prikazivanje realnosti?, izgled teatarskog dela koji ukazuje na objekt prikazivanja svojom vizuelnom sli:noBDu >aluzivno ili ikoni:ko prikazivanje?, svojim fenomenoloBkim karakteristikama >indeksni karakter prikaziva. nja? i na osnovu pravila, navika ili dogovora >simboli:ki nivo prikazivanja?, i pripremljenost i spremnost posmatra:a teatarskog dela da delo posmatra kao prikaz ili predstavu realnosti, a ne kao ritualni ili dekorativni predmet, prostor, figuru, situaciju ili dogaHaj" 47

U savremenoj estetici pojam prikazivanja je razmatran sa viBe razli:iti< stanoviBta >tradicionalna teorija mimezisa, marksisti:ka teorija realizma, formalist:ka teorija oznaavanja u strukturalizmu i ranom poststrukturalizmu, semioti:ke teorije, semioloBke teorije, abbild ?" (eka teatarska situacija ili dogaHaj je slika ili predstava realne situacije ili dogaHaja ako prikazuje neBto, ako se svojim izgledom odnosi na neBto u svetu" %na prikazuje neBto zato Bto je u odnosu sa objektom prikazivanja, a taj odnos je zasnovan na odsliku >doslovnom vizuelno.prostorno.vremensko.telesnom posredovanju viHenog?" %dslik se prepoznaje kao slika zato Bto izmeHu teatarske predstave i predmeta, prostora, biDa, situacije ili dogaHaja koji prikazuje postoji izvesna vaijantna vizuelna.prostorna.vremenska.telesna sli:nost, a :esto i namera postignuDa iluzionisti:ke podudarnosti" (amera postignuDa iluzionisti:ke podudarnosti  je data kao k ôd koji se projektuje u teatarskom delu i koji ga kvalifikuje kao teatarsku predstavu" 0od treba ssintakti:ki? i fenomenalni >pojavno.scenski? karakteristi:ni poredak koji omoguDava da se nesemanti:ke pojavnosti scene i scenskog dogaHaja razumeju kao smisaono i zna:enjski investirane >uloCene u odrCanje teatrskog dogaHaja?" Teatarski dogaHaj jeste  slika dogaHaja zato Bto u sebi sadrCi >to je ontoloBka dimenzija? svoj pralik >urbild ? ili barem neka svojstva pralika" IzmeHu teatarske predstave kao slike i predmeta, biDa, situacije ili dogaHaja postoji odnos supripadnosti, poBto se u teatarskoj predstavi pojavljuje samo bivstvujuDe predmeta, prostora, biDa, situacije ili dogaHaja koji se prikazuje" Po ontoloBko esencijalisti:kim teorijama razvoj teatra kao umetnosti nastaje evolucijom i transformacijama osnovnog ogleda lnog modela teatarskog dogaHaja kao predstave >od odslika do umetni:ke teatarske predsatave zasnovane na praksi ozna:avanja?" (asuprot ontoloBko esencijalisti:kim teorijama, relativisti:ke teorije prikazivanja zasnovanog na ozna:avanju se kreDu oko interpretacije prikazivanja kao konvencionalne i simboli:ke produkcije" Polazi se od stava da prikazivanje nije zasnovano na ogledalnom principu, odnosno, da vizuelne.prostorne.vremenske.telesne.biili kao read& made  upotrebi? za teatraski dogaHaj" Teatarski dogaHaj kao i pravi read& made >preuzeti realni dogaHaj? uvek je veBta:ka pojavnost u okviru teatra kao uemtnosti i pokazuje izgled dogaHaja kao umetni:kog dela" Uspostavljanje reference izmeHu teatarskog dogaHaja i dogaHaja sveta jeste meta.specifi.kacija davanja reference iz realnog sveta izvan umetnosti u moguDem svetu teatra kao umetnosti" Teatarski dogaHaj je fikcionalan dogaHaj, ali njegova fikcionalnost nije posledica vizuelno.prosto. rno.vremensko.telesno.bikarakteristi:ni vizuelni poredak leksija prikazivanja? ima dva vida= ikoni:ki kôd je sistem ikoni:ki< znakova koji proizlaze iz percepcije teatarski postavljenog i pokrenutog predmeta, prostora, biDa, situacije ili dogaHaja, i ikoni:ki kôd je znakovni poredak realizovan na teatarskim meta.konvencijama koje pripadaju redu retorike >arbitrarnom motivisanom ili nemotivisanom povezivanju leksija u poredak prikazivanja predmeta, prostora, biDa, situacija i dogaHaja?" (apomena= leksija je makroskopska jedinica :iji je cilj da determiniBe sve nivoe referiranja i razumevanja referen. 48

tni< relacija teatrskog dogaHaja, dramskog teksta ili scesnke slike, leksija je akt razumevanja sistema teatra, tj" ona je komunikacijski akt sistema kojim on sebe otvara smislu i zna:enju, leksija nudi moguDnost izlaganja sistema >strukture? teatra kao procesa beskrajnog umnoCavanja, kao umnoCavanja u viBe ogledala sistema jezika i njegove logike, leksija omoguDava da se pokaCe da je predstavljanje i predstava figure teatra zatvorena u sistem  jezika" &rugim re:ima, pokazuje se povezanost empirijske ravni vizuelno.prostorno.vremensko. .telesno. bimeta.fikcionalne? naddeter. minacije koja vizuelno.prostorno.vremensko.telesno.biprikaziva:ka i retori:ka? artikulacija teatra kao umetnosti" Svaka realisti:ka razvijena ili pozna umetnost je dominantno retori:ki naddeterminisana" Prividna doslovnost realizma zavrBava u retori:kim figurama arbitrarni< reBenja" *ato ikoni:ki kod, tj" znakovni pore.dak koji svojom vizuelnom.prostornom.vremenskom. te.lesnom.bideterminacije? kojom se ograni:ava i usmerava recepcija >opaCaj, doCivljaj, :itanje, razmena, uCivanje i potroBnja?, a time i razumevanje teatarskog dela" Sada moCemo izvesti bazi:nu tezu koja ukazuje kako se razdvajaju zamisao paradigme >formacije? modernog teatra i zamisao postmodernog teatra= za modernisti:ki teatar je karakteristi:no da doCivljaj teatarskog dogaHaja pretrazumevanje? intuicija, ukusa i empirijskog iskustva kao efekata ideoloBki< i retori:ki< naddeterminacija teatra :ini moguDim doCivljaj teatarskog dela"  Ako bismo primenili analizu analiti:kog esteti:ara (elzona -udmana pokazalo bi se da teatarasko delo prikazuje predmet, prostor, biDe, situaciju i dogaHaj i da prikazani dogaHaj biva prepoznat kao predstava realnog dogaHaja na osnovu pravila prikazivanja i njima odgovarajuDi< uverenja koja dele dramski pisac, dramaturg, glumci, scenograf i publika teatarske predstave" (a pitanje L*aBto u teataraskom delu vidimo dogaHaj]M klasi:an ontoloBko esencijalisti:ki odgovor je L*ato Bto teataraski dogaHaj oponaBa dogaHaje sveta"M ili L*ato Bto teataraski dogaHaj oponaBa naB doCivljaj realnog dogaHajaM, a relativisti:ki odgovor bi bio L*ato Bto teataraski dogaHaj pripada odreHenoj vrsti prikaza ili predstava koje smo navikli da vidimo i :itamo kao teataraske predstave. takvog.i.tak.vog.dogaHaja"M Prepoznavanje dogaHaja u teatarskom delu ne tuma:i se doslovnom >ili, :ak, uzro:nom? povezanoBDu teataraskog dogaHaja i dogaHaja sveta, veD uspostavljajem arbitrarnog klasifikacionog odnosa" (e postoji nevino oko koje bi videlo dogaHaj kakav je po sebi nezavisno od naBeg sistema klasifikovanja >metafikcionalni<, ideoloBki< i retori:ki< naddeterminacija?" Sistem klasifikovanja i etiketiranja >imenovanja? kome pripada teatarska predstava odreHuje ono Bto De posmatra: videti" Sli:nost teatarskog dogaHaja dogaHaju sveta nije odreHena podudaranjem vizuelni<.prostorni<.vremenski<.telesni<.biimenovanja?, tj" umetni:kom teatraskom praksom >svetom teatra, svetom umetnosti i kulturom?" *ato je= svaka teatarska predstava sli:nija svim drugim teatarskim predstavama iz istorije teatra nego dogaHaju sveta koji prikazuje, i umetnost teatra ne imitira prirodu, poBto je priroda >ono Bto se doCivljava, vidi, razumeva, prikazuje kao priroda? proizvod umetnosti, nauke, religije, obi:aja" Relativisti:ki koncept teatra je ustanovljen na konvencijama teatrarskog prikazivanja i na proizvoljnost vizuelne.prostorne.vremenske.telesne.bi
zavisi od naviknutosti posmatra:a na odreHene oblike teatarskog, ali i knjiCevnog, likovnog ili filmskog, prikazivanja" Teatarski stil prikazivanja na koji je gledalac u teatru navikao smatra se realisti:nijim, takve predstave se smatraju sli:nije realnosti= LAko je prikaz stvar izbora, pravilnost stvar informacije, realizam je stvar navike"M >-udman? *a mimeti:ku teatarsku predstavu se uvek moCe pokazati da je jedan oblik konvencionalnog poretka" Taj teatarski poredak izraCava >pokazuje? ta:ku glediBta umetnika >dramskog pisca, dramaturga, glumca.igra:a.performera? ili njegove okruCujuDe kulture" 0orespondencije teatarske predstave i njene reference >predmeti, biDa, situacije ili dogaHaja prikazivanja? nisu jednostavno ogledalno date, veD su posledica javni< i preDutni< pravila ikoni:kog, indeksnog i simboli:kog ureHenja teatarske supstance" Radikalizacija ovakve pozicije vodi stavu da teatarsko delo nikada ne prikazuje predmet, prostor, biDe, situaciju ili dogaHaj na doslovan na:in, veD da prikazuje kako se oni vide, doCivljavaju, razumevaju, interpretiraju i vrednuju u kulturi u kojoj je delo nastalo" *na:enje jednog teatraskog znaka nije odreHeno ontologijom >morfologijom? znaka, veD kontekstom koji omoguDava njegovo konfigurisanje, razmenu i semanti:ku potroBnju" %vim se briBe granica izmeHu prikaziva:ke >mimeti:ke? i neprikaziva:ke umetnosti" Pokazuje se da je svako teatarsko delo predstava glediBta >na:ina viHenja i prikazivanja? kulture u kojoj nastaje" Relativizam uspostavlja identitet izmeHu teatarski< istorijski< i aktuelni< sistema ozna:avanja i jezi:ki< >lingvisti:kinemotivisane ili, barem, slabo motivisane? korespondencije sa ozna:enima date kulture stvara znak teatra kao umetnosti, odnosno poredak znakova u leksiju, k ôd i tekst teatra" U umetnosti teatra u JJ veku zamisao prikazivanja >tradicionalna zapadna teorija mimezisa? kao jednog od suBtinski< oblika stvaranja umetni:kog dela i suBtinske odrednice pojma teatarske predstave bila je podvrgnuta kritici i destrukciji >avangarda?, transformacijama >nadrealizam. fantastika, visoki modernizam?, utilitarnim obnovama >umetnost totalitarni< politi:ki< sistema? i korekcijama, simulacijama ili multiplikacijama >ekelekti:na postmoderna?" 0arakteristi:no za sve ove pozicije ma koliko one bile meHusobno razli:ite jeste napuBtanje ontoloBko.esencijalisti:kog kriterijuma ogledalne slike i razumevanje prikazivanja kao strategije stvaranja >proizvoHenja, upotrebe, kombinovanja i povezivanja? teatarski< predstava" &iskurs teatra je komunikacija teatarski< zna:enja, vrednosti i smislova koja omoguDava razumevanje pojedina:nog narativnog i fikcionalnog elementa dogaHaja >dogaHaja odreHene pojedina:ne predstave?, ali i njegovi< eksplicitni< ili implicitni< kodova koji utvrHuju >lociraju? metajezi:ke i institucionalne okvire teatra kao umetnosti" Teatar govori  0ritika prikazivanja u avangardama >od teatra simbolizma preko opere kubofuturizma i akcija dade do ekspresivne? snage dramskog pisca, dramaturga, glumca, izvoHa:a ili umetnika da kroz apstraktan >pomerenu naraciju, nenarativno, nemimeti:ko? teatarski ili performans izraz otelotvori >u:ini :ulno vidljivim? svoje emocije, doCivljaje, intuicije, ideologije, iz unutraBnjeg formalno.teatarskog poretka predmetni<, prostorni<, vremenski<, telesni< i bisemantizuju? univerzalne zna:enjske, smisaone i vrednosne sadrCaje, ciljeve i glediBta kulture u kojoj se i za koju se teatarsko delo realizuje" &iskurs avangardnog teatra >od simbolizma do zup:anika? druBtvenog uspostavljanja zna:enja, vrednosti i smisla" Transformacija prikazivanja se zasniva na transformaciji i napuBtanju ontoloBkog referencijalnog koncepta prikazivanja razradom fikcionalni< modusa prikazivanja" (a primer, nadrealisti:ki i, uCe, fantasti:ki teatar se zasniva na prikazivanju nepostojeDi< >fikcionalniteatar, knjiCevnost, slikarstvo? i primenjuje i< kao kliBe, Bablon ili formalni okvir izraCavanja sadrCaja i tematizacija koje se ne mogu prikazati, poBto nemaju svoju 50

konkretnu >postojeDu? referencu u svetu" 0ompozicione ssugestivna primena? mimeti:ki< modela prikazivanja utemeljeni< u mimeti:koj zapadnoj tradiciji >klasicizam, romantizam, realizam? i njikonzistentne informacijski determinisane naracije?, ideoloBki< ideala i Bto veDeg broja neprosvećeni"  ili prosvećeni" posmatra:a koje treba ideoloBki orijentisati" 0omunikacijski kôd ureHuje ili retori:ki naddeterminiBe estetske, umetni:ke, ekspresivne ili prikaziva:ke teataraske leksije, specifi:ne kodove ili tekstove" 0omunikacijski kod socrealisti:kog teatra je materijalisti:ki >teCi doslovnoj komunikaciji realnosti?, dijalekti:ki >revolucionaran, prevratni:ki, utopijski?, istorijski >locira svoje istorijsko vreme modernosti? i projektivan >daje optimalnu projekciju moguDeg klasno determinisanog sveta buduDnosti?" 0omunikacijski k ôd faBisti:kog teatra je metafi. zi:ki >teCi nedoslovnoj, alegorijskoj, komunikaciji?, antidijalekti:ki >projektuje aistorijsko imperijalno vreme univerzalnog sveta?, istorijski >jedna istorijska formcija, anti:ki imperijalni Rim, projektuje se kao idealna druBtvena.simboli:ka formacija? i projektivan >daje projekciju istorijski konzerviranog idealnog moguDeg sveta?" 0omunikacijski kod nacionalsocijalisti:kog teatra je mitski >teCi nedoslovnoj, alegorijskoj, komunikaciji?, antidijalekti:ki >projektuje aistorijsko vreme mitskog sveta arijevaca?, istorijski >aistorijska formcija, mitska bezvremenost, projektuje se kao idealna druBtvena.simboli:ka formacija? i projektivan >daje projekciju idealnog moguDeg sveta po uzoru na mitske predstave?" U postmodernisti:kom teatru 34i< i 74i< godina korkcija, simulacija, multiplikacija i obnova prikazivanja nastaje iz sledeDi< razloga= smatra se da je sa neoavangardnim teatrom kasni< )4i< i 14i< godina >od egzistencijalisti:kog teatra i teatra apsurda do retori:ki naddeterminiBe? istorijske teatarske, i ne samo teatarske, oblike prikazivanja i izraCavanja" Postmodernisti:ko prikazivanje se ne zasniva na sli:nosti, vizuelnom iluzionizmu i idealima podudarnosti, veD na ekelekti:nom povezivanju razlika, fikcionalnosti, intertekstualnosti, citatu, montaCi, kolaCu i simulaciji" Postmodernisti:ka teatarska predstava eklekti:ki prikazuje istorijske na:ine prikazivanja tako Bto citira kompozicione, ikonografske, simboli:ke i zna:enjske aspekte drugi< umetni:ki< dela" 5itirani aspekti se kolaCno montaCno povezuju u novu celinu" Simulacijsko prikazivanje se zasniva na stvaranju rimejka ili dela koje treba da izgleda kao teatarsko delo nekog istorijskog stila ili oblika izraCavanja iz popularne kulture" Pri tome, svaki aspekt teatarskog dogaHaja se fikcionalizuje, Bto zna:i da se prikazuje kao prikazano >retori:ki se prenaglaBava arbitrarnost prikazivanja prikazanog?" Umetnik, na primer, stvara ekspresionisti:ku ili realisti:ku dramu po svim pravilima odgovarajuDeg stila, ali ne da bi izrazio svoje emocije ili doslovno prikazao neki predmet postojeDeg sveta, situaciju ili dogaHaj, veD da bi doslovno ili parodijski prikazao kao se prikazuje prikazivanje u istorijskom stilu" Smisao simulacijskog prikazivanja moCe biti= uCivanje u reCiji ili uCivanje u glumi koje proizlazi iz dekadentnog i eklekti:nog postistorijskog bavljenja teatrom kao teatrom, rasprava istorijski< uslova prikazivanja, parodijsko razra:unavanje sa svakim sistemom iskrenog, doslovnog i neposredovanog verovanja i povrenja u jasan, konzistentan, estetski :ist i teatarski konzistentno definisan oblik izraCavanja i prikazivanja" Semiologija slikarstva ana./uja @efera >knjiga ecture et s&st éme du table:au, $7;$? i /uja 51

!arena >e discours de la #igure, $717? je nastala iz metafori:ne reinterpretacije teatarskog scenskog prikazivanja" I zato, sada, vratimo likovne metafore deskripcije slikarstva njiteatarskom konstituisanuju predstave?" Predstava ima opBtu epistemoloBku vrednost koja se moCe opisati kao arbio pro:itan kao? predstava ili izraz on mora da se odnosi kroz :itanja sa drugim >razlikujuDim? sistemima teatra" %zna:itelji teatra >jedan trenutni izgled stanja iz dogaHaja scene? prikazuje u ozna:enima, a to zna:i u drugim sistemima :itanja= ozna:itelj je pojmljen iz sistema figura kao indeks premeBtanja u strukturi u kojoj Demo ga :itati, i kada ga :itamo u strukturi, koja je u svakom pogledu kom.pleksnija od samog sistema figure, ozna:itelj je predmet naddeterminacije" Teatarske sisteme ne moCemo :itati na osnovu scenski< znakova koji i< zatvaraju >iz cele istorije teatra nije moglo da se izvede jedno jedinstveno :itanje teatarskog doga.Haja, nije moguDe izvesti  jednu jedinu gramatiku teatra?" *ato je ove sisteme potrebno :itati kroz konstitucije ozna:itelja, a to zna:i kroz ozna:iteljska situiranja predmeta, prostora, biDa, situacije ili dogaHaja u nekom poretku smisla koji je svojim izgledom i pojavnoBDu uvek Biri od o:ekivanog i dobijenog smisla :itanja" Eitanje lingvisti:ku naddeterminaciju?, mada u :itanju od nje zavise" Teatarski dogaHaj je prostor i vreme konfiguracije zna:enja >scena uspostavljanja smisla?" !oCemo ga uvek opisati saglasno doslov.nim telima i fikcionalnim figurama koje ga prikazuju"

&"$ FIGURA &"$"! Ko).41i 7i2u-. Figura >figura Q oblik, lik, slika? je vizuelna.prostorna.vremenska.telesna.bi.semioti:ka, semioloBka? i jezi:ka >lingvisti:ka? predstava u teatru ljudskog, Civotinjskog ili fikcionalnog tela" Figura je= tradicionalni na:in >modus? posredovanja i razmene izmeHu koncepta biDa i likovne, teatarske ili tek. stualne formalizacije >retori:ke naddeterminacije? tela kao umetni:ke forme, modernisti:ki autonomni Canr konfigurisanja predstave i izraza subjekta na sceni, i postmodernisti:ki poliCanrovski kompleks eklekti:ni<, citatni<, kolaCno.montaC.ni< i simulacijski< oblika prikazivanja predstava tela? i prisutni objekt >TU prisutnost teatarske, prostorne, lingvisti:ke, semioloBke, bi
vizuelni, prostorni, telesni, biontologije? tela i efekta prisutnosti >predstave? tela" Figura je specifi:na istorijska formacija koja je uobli:ena i dovedena do zavrBenog zatvorenog koncepta sa uobli:enjem ideologije >subjektivnosti, racionalnosti, imperijalizma, falocentri:nosti? evropskog La tako vidim tebeM, LTi tako vidiB meneM, La tako vidim svetM, itd? i retori:ki sistem preobraCaja ideoloBki< naddeterminacija subjekta kao kompleksne mreCe subjektivnosti i racionalnosti percepcije i prikazivanja" Pojam teatarske figure u rasponu od fenomenolokog preko semioloBkog do tekstualnog pristupa odreHuju :etiri aspekta= zamisao figure je analogna stilskoj figuri >prenosnom zna:enju? u knjiCevnoj teoriji i retorici poBto stilizovano i posredno prikazuje ljudsko, Civotinjsko ili fikcionalno telo, tj" figura kao predstava je metonimijska, metafori:ka, alegorijska ili personificirajuDa predstava >zamena? ljudskog, Civotinjskog ili fikcionalnog >imaginarnog? tela konstituisanjem izgleda i pojavnosti fikcionalnog tela, stilizovano i posredno prikazivanje ljudskog tela je moguDe zato Bto su figure glumca ikoni:ki, aluzivni, indeksni ili simboli:ki znaci za telo, figura kao znak ili struktura znakova prikazuje konkretno, idealno ili neko opBte ljudsko ili Civotinjsko fikcionalno >imaginarno? telo na osnovu vizuelne sli:nosti >aluzivni, ikoni:ki znak?, na osnovu prepoznatljivi< nagoveBtaja, analogija ili asocijacija >indeksni znak? ili na osnovu konvencionalni< pretpostavki, dogovora, ugovora i navika >simbol?, i aluzivni, ikoni:ki, indeksni i simboli:ki znaci prikazivanja figure nisu bilo koji znaci, veD vizuelni. prostorni.telesni.biteatarski? poretci znakova >tekstova? prikazivanja" *amisao figure se zasniva na konceptima sli:nosti i razlike" Figurativna teatarska predstava teCi u idealnom smislu, saglasno mimeti:koj tradiciji realizma, iluziji predmetne >telesne? podudarnosti figure na sceni sa realnim egzistencijalnim ljudskim ili Civo.tinjskim telom" Figura se zasniva na imaginarnoj podudarnosti dva meHusobno nesvodiva i razli:ita sveta >sveta konkretni< predmeta, biDa, situacija i dogaHaja i sveta fikcionalni< predstava?" Figura u teatru je arbitrarni, motivisani ili ne motivi.sani, odnosno, doslovni ili nedoslovni opis i ponuda izgleda.ponaBanja konkretnog ljudskog ili Civotinjskog tela" Iluzija podudarnosti figure i tela se ostvaruje njiprojektuju znak i vezu znakova u teatarski tekst?" Figura je uvek u odmaku od tela >ozna:itelja? i u pristupu znaku >ozna:itelju koji prodire u ozna:eno?" Stupnjevi razlike tela i figure su Birokog raspona od primarne ontoloBke razlike egzistirajuDeg i glumeDeg biDa, odnosno, fizi:kog tela i virtuelnog ekranskog tela" *apadni teatar se do modernizma zasnivao= na konvencijama sli:nosti i iluzionisti:ke ritualne ili retori:ke podudarnosti ili korespondencije figure i tela, i na pozadinskom mitskom, religioznom, nau:nom ili umetni:kom tekstu koji je podrCavao uverenja da teatarska figura prikazuje postojeDe ljudsko i Civotinjsko telo" Prepoznavanje figure kao tela je prepoznavanje ideoloBki< k ôdova koji pove.zane ili nepovezane vizuelne fenomene odreHuju i :ine prisutnim pred okom i razumljivim u zna:enjskom smislu" Prepoznavanje figure kao tela je podvrgavanje empirijskog opti:ki odraz ili efekat?, a pravi modernisti:ki aikoni:ki modernisti:ki znak pokazuje da teatraska figura, ma kakva svojim izgledom bila, uvek prikazuje sebe kao znak ili strukturu znakova za neko telo" (a sceni figure se ne :itaju same po sebi, veD kroz odnose sa tekstom >smisaono. zna:enjskim odnosima teatarskog dogaHaja i kontekstom u kome teatarska predstava nastaje?" Figurativni kod je znakovna karakterizacija teatarske for.me koja se prepoznaje kao figura bez obzira na svoju iluzionisti:ku sli:nost, odnosno, razliku od tela koje prikazuje" Takav figurativni kod je= mreCa privida izmeHu sveta u kome se nalaze tela i predmeti i scene u :ijem se ograni:enom >za
mreCa semanti:ki< i biostva.ruje? scenski privid" Svojstvo teatarske figure je da je ona dostupna opisivanju >pripisivanju opisa?, tj" figurativni poredak scene je po sebi otvoren opisivanju kao bilo koji dogaHaj ili situacija sveta" Ali, figurativni poredak nije po sebi dat veD se mora misliti i doCiveti iz figurabilnog, tj" intelektualnog i tekstualnog deo sveta?, a razumeva se kao tekst >tekstualni poredak?" Figura na sceni nije opti:ko.ogledalni lik >zastupnik?, veD biknjiCevnosti, slikarstva? i jezika kulture u kojoj dramski pisac, dramaturg ili glumac uobli:ava formu >figuru? kao znak teatra" Figura teatra predstavlja granicu izmeHu dva estetska prostora= estetskog prostora teksta koji omoguDava da se vizuelna forma percipira i pro:ita kao fikcionalna figura koja prikazuje >drugo? telo od tela na sceni, i estetskog prostora pojavnosti i izgleda scene koji sebe pokazuje kao prostorno.vremensko udvajanje >ogledanje? netekstualnog sveta u fenomenologiji dogaHaja" -ranica ta dva estetska prostora je rezultat preDutnog ili javnog semanti:kog >zna:enj.skog? kompromisa ili ugovora uspostavljenog u svetu teatra izmeHu u:esnika >dramaskog pisca, dramaturga, glumca, scenografa?" Uspostavljeni kompromis omoguDava da figura bude zna:enjski i smisaono vrednovana, a u psitekstualno? uobli:ava zamisao, mentalna predstava, jezi:ka slika predmeta ili tela koje scenska slika prikazuje" Prikazivanje u teatru se moCe okarakterisati kao teleksije, kôda ili teksta, odnosno, naracije?" !etafori:no= ozna:itelji se taloCe u figuri, gradeDi je, samo da bi ospoljili i utvrdili svoje anticipacije smisla >ono drugo od onoga Bto samo telo jeste?" Prikaziva:ki figurativni i figurabilni sistem scene je moguDe analizirati obzirom na elemente koji karakteriBu efekte produkovane delovanjem ozna:itelja" Razlikuju se, ako primenimo modele iz teorije likovni< umetnosti= figura kao predstava, metapredstava figure, meta.figuralna predstava i figuralna predstava" Figura kao predstava ima objektivnu vrednost i nastaje u druBtvima gde umetnik >dramski pisac, dramaturg, glumac, scenograf? ima zadatak da prikazuje i beleCi ono Bto vidi oko sebe >aperceptivno ili konceptualno je funkcija perceptivnog ili :ulnog predo:avanja figure?" Figura na sceni  je prozirni znak >ozna:itelj koji je u potpunosti skriven prividom prozirnosti ili efektima smisla koje stvara na sceni?" Figura ima svoju postojeDu spoljaBnju referencu >realni predmet, pojavu, telo ili biDe? na koje se odnosi vizuelnim.prostornim.vremenskim.telesnim.bitelo? na sceni je dvostruko skriven= slojem anticipacija smisla predstave figure kao konkretnog tela, biDa ili egzistencije, i slojem anticipacija smisla koje predstave figure koriste kao prvostepeni diskurs sa kojima se gradi drugostepeni diskurs >metafora, alegorija, mit?" 54

!etapredstave figure figuru postavljaju kao registar diskursa kojima se razvija kretanje od teatrske doslovnosti TU prisustva do teatar.ske fikcionalnosti" !etafigura lnom predstavom umetnik >dramski pisac, dramaturg, glumac, scenogarf? na prikriven na:in poru:uje, kroz realisti:ku narativnu predstavu figure ili odnose figura, svoju subjektivnu istinu i li:no viHenje objektivnog sveta" Figura na sceni postaje simbol umetnikove subjektivnosti" Predstava figure i metapredstava figure su u tradicionalnom i modernisti:kom teatru k ôdovi kojima se opBta mesta koriste kao kanali za diskurs subjektivnog govora" Formalno govoreDi= predstava figure od tela.ozna:itelja pravi doslovni ikoni:ki >aluzivni? znak, metapredstava figure od doslovni< ikoni:ki< znakova pravi nedoslovni >meta.fori:ni, alegorijski, mitski? tekst, a metafiguralna predstava nedoslovni >meta.fori:ni, alegorijski, mitski? tekst >strukturu znakova na sceni? postavlja za ozna:i.telj >kompleksni ozna:itelj? anticipacije individualnog >pojedina:nog? smisla" Figuralna predstava je tvorevina modernisti:kog teatara" !etafori:no govoreDi, teatar postaje autorefleksivan i time svestan svog medija, karaktera prikazivanja i jezika teatra" Figura modernisti:ke figuralne teatarske predstave slobodno raspolaCe sa najrazli:itijim moguDim uobli:enjima tela od mimeti:ki< do apstraktni<" !odrnisti:ku figuru ne ograni:ava obaveza prikazivanja, tj" uspostavljanja referentne relacije izmeHu figure na slici i tela ili predmeta u svetu, veD obaveza produkovanja figure kaoautonomno umetni:ki ili teataraski miBljivog tela" 0onkretnom telu je suprotstavljeno konceptualno telo ili figuralna koncepcija sce.ne kao prostora koji potvrHuje artificijelnost teatra kao umetnosti" Figuralna predstava tela u teatru nije predstava biDa, veD predstava artificijelne teataraske tvorevine >institucije prikazivanja? koja autoreflkesivno pokazuje svoju artificijelnost" (e vidimo na sceni telo kao doslovni ili nedoslovni znak ili znakovnu strukturu >tekst?, veD kao znak ili znakovnu strukturu koja pokazuje kako ozna:itelj proizvodi za nas smisao >kako ozna:itelj anticipira fikcionalni poredak naracije?" Figura otkriva svoju telesnost ne da bi razorila figuru, veD da bi pokazala kako= figura dozvoljava telo i kako telo nosi >odeva se u? smisao za figuru" Potrebno je napraviti jasnu razliku izmeHu pojma i statusa figure u predmodernizmu, modernizmu i postmodernizmu= predmodernisti:ka figura je teatarska, scenska, #orma koja se gleda kao ogledalni, deskriptivni i analoBki poredak uspostavljen na osnovu vizuelne sli:nosti sa telom :oveka i Civotinje i koji se kao takav preobraCava u simboli:ki poredak ili vizuelni metafori:ni ili alegorijski tekst >figura kao predstava, meta predstava figure, metafiguralna predstava?, modernisti:ka figura je teatarska scenska forma koja autorefleksivno pokazuje da je znak >figura? nastao od ozna:itelja >tela?, ona naruBavanjem analoBki< korespondencija zasnovani< na vizuelnoj.prostornoj.vremenskoj.telesnoj.bialuzivnu, ikoni:ku, indeksnu i simboli:ku? prirodu artefakta >metafiguralna predstava, figuralna predstava?, i postmodernisti:kascenska figura je teatarska znakovna forma koja pokazuje da je odraz, izraz ili ozna:eni poredak prikazivanja ljudskog ili Civotinjskog tela u teatru, slikarstvu, skulpturi, knjiCevnosti, mitologiji, religiji, filozofiji i masovnim medijima >parapredstava figure, para.meta. predstava figure, para.metafiguralna predstava, para.figuralna predstava?" Postmodernisti:ke teorije scesnke figure poka.zuju da nijedna figura teatra nije odraz konkretnog ljudskog ili Civotinjskog tela, veD je izraz i predstava oblika prikazivanja u teatru, slikarstvu, skulpturi, knjiCevnosti i nau:nim modelima viHenja ljudskog i Civotinj.skog tela" *a postmoderniste figura teatra ne prikazuje kako stvari sveta izgledaju, veD kako teatar vidi svet i joB dalje kako predstave istorije teatra, kulture, masovni< medija i nauke obrazuju na:in gledanja dramskog pisca, dramaturga, glumca, scenografa i publike" Postmoderni pogled je pogled koji proizvodi svet kulture za nas upisujuDi ga na projektovano mesto Celje teatra" elja teatra je o:ekivanje koje teatar kao umetnost >institucija? upuDuje efektima pojedina:ni< teatarski< realizacija" Figurabilnim se naziva paradigma teatarskog prikazivanja, stvaranja, izraCavanja >ekspresije? i oblikovanja koja omoguDava da se teatarska figura pri
i pri$=$? odnosom prerdstave >figure? i njene reference >tela?, veD i na:inom na koji se figura pripisuje telu i telo pripisuje figuri, odnosno, na:inom na koji se figura upisuje u scenu i konkretna scena u svet i istoriju teatra" Sa stanoviBta modalne logike odnos figure >umetni:kog dela?, tela >reference? i na:ina na koji se referenca uspostavlja gradi jedan moguDi svet teatra" Sa semioloBkog stanoviBta figurabilno je skup k ôdova >pravila i realizacije pravila semioloBkog strukturiranja? koje jedan moguDi svet >kontekst, kultura, stil, Canr, individualna mitologija? uspostavlja kao uzorak stvaranja i recepcije teatarskog umetni:kog dela" &"$"$ P0ioaa/i+a 1.a1a-0k. 7i2u-. Polazno mesto teorijske psimatemima, grafovima i topoloBkim predstavama?, psiovaj ozna:itelj biDe ozna:itelj zbog koga svi ostali ozna:itelji predstavljaju subjekt?, razlikuju se pojmovi Simboli:kog, Imaginarnog i Realnog, tj" Simboli:ko je dejstvo i efekt jezika kojim nastaje smisao i zna:enje, Imaginarno je slikovna predstava ili efekat, a Realno je ono Bto se ne moCe simbolizovati >rupa?, drugim re:ima, ono Bto je razli:ito od svakidaBnje realnosti koju vidimo i koja je uvek u prevlasti Simboli:kog, simptom je defekt simbolizacije, tj" centar neprozirnosti i neverbalizovanog u subjektu, on nestaje kada se pretvori u re: i zato je psilegitimni jezik koji daje opBte zakone miBljenja, delanja i ponasanja?, u svaki jezik prodire nesvesno posredstvom ozna:itelja koje idealnu celovitost metajezika pretvara u 0e:/elo >pojedina:ni jezik meHu poje.dina:nim jezicima?, prenos >transfer? je odnos izmeHu analiti:ara i analiziranog . suBtinsko svojstvo prenosa je pokretanje realnosti nesvesnog, a kontratransfer je povratni efekat nesvesnog analizirane osobe na analiti:ara" (a osnovu opisani< sdelovanja? nesvesnog" (esvesno za /akana nije mesto noDni< boCanstava i demona, veD sinRealnog?" %tkriveni ozna:iteljski poredak pokazuje kako nastaje smisao koji prekriva svet teatra i omoguDava saCimajuDa, pomerajuDa, prikrivajuDa simboli:ka zna:enja i imaginarne efekte" Teatrasko delo postaje mesto ili figurabilna struktura >premeBteni objekt? fantazmatskog zadovoljenja Celje" Ali, teatarsko delo je i simptom, mesto koje otkriva predigru nesvesnog koja uokviruje, upravlja i ograni:ava sve ono Bto De biti izraCeno kao simboli:ko ili imaginarno" U psideluje? na sceni kao fantazam" Pri tome, prilog kao ukazuje da figura nije 56

fantazam, nego samo predstava ili simulacija fantazma" Figura ima svoje imaginarne i simboli:ke karakterizacije koje prikrivaju Realno figure >poredak koji upravlja figurom, tj" Celjom na mestu figure?" Uspostavljena je razlika ili raspon markiran sa predlogom kao, a iz tog raspona >razlike? se figura definiBe kao zastupnica fantazma u figurativnom prostoru, u utopiji scene" Fantazam je dat >u:injen prisutnim? kao figurativna forma u koju se smeBta >u koju prodire, u kojoj se uzima? Celja" elja je najbliCa instanca u pristupanju ozna:itelju" Privid >fikcionalna prevara fantazma? predstava je Celje i zamka kojom Celja uzima telo >opredmeDuje telo i fetiBizira telo za Celju?" (a sceni su fetiBi, a svaka repriza teatarske predstave je ponavljanje pokazivanja fetiBa koji skrivaju pravu >isbiDa?" *atim, Celja se blokira dok se prikazuje figurom, ali ona blokadom u figuri ostaje Celja i za svakog asimetri:nog drugog >za svakog slu:ajnog gledaoca, ali i za onog idealnog sveznajuDeg odsutnog gledaoca i sau:esnika?" %dnos 6amleta i Celje &rugog je jedan od temeljni< psigledaoca u mraku sale?" elja se na sceni izru:uje figurom teatarskom dogaHaju i ona se daje >kao moneta, kao ozna:itelj? u teatarskoj predstavi razmene i potroBnje smisla" Teatar kao umetnost, s psifantazma?" U antropoloBkom teatru figura je sredstvo >medijum? posredstvom koga se uspostavljaju razmene i potroBnje k ôdova razli:itog kontekstualnog >civilizacijskog? i istoroijskog porekla" U antropoloBkom teatru ozna:iteljska logika fantazma se remeti" 0od &rugog postaje simptom koji razara totalizujuDu moD jedne konzistentne simbolizacije >simboli:ke izraCajnosti? civilizacije" Fantazam se raspada na fragmentarne slike >imaginarna ustrojstva?" Ako uporedimo tragi:nu figuru evropskog teatra >na primer, 0antora? i eklekti:nu figuru antropoloBkog teatra 8arbe otkrivamo razli:ite strukturacije ozna:itelja" 0antorova figura je prazni znak >tekst prazni< znakova? kome se oduzima moć   anticipacije zna:enja i smisla" 0ao da pokazuje ozna:itelja, sve se odigrava oko ozna:itelja, oko njegove apsurdne prazne praznine u koju se svojim izgledom pretvara figura" 8arbina figura je, metafori:no govoreDi, monstrum >monstrum u smislu slika i crteCa Paula 0lea?, a to zna:i eklekti:ni spoj retori:ki prenaglaBeni< aspekata figura iz razli:iti< teatarski< konteksta >civilizacija?" 0od 8arbe kao da nema ozna:itelja, kao da je ozna:itelj potpuno prekriven >obmotam, utopljen? simboli:kim i imaginarnim efektima figure u ritualnom mreCa pozadinskog delujuDeg teksta?  jeste ono Bto potvrHuje svoje skriveno prisustvo" Retori:ko obilje ritualnog :injenja skrivajuDi ozna:itelje pokazuje da je njisubjekt u telu i objektni izraz figure? ne podudaraju se, uvek neBto ispada iz tog odnosa" Pokazuje se jedan manjak i jedna razlika, koja se lakanovski moCe nazvati (e.5elo >Pas Tout ?" SluCeDi se analogijama moCemo pokazati da je razlika tela i figure analogna razlici kruga prirode i kruga kulture, razlici seksualnog i erotskog ili ozna:itelja i znaka" Telo pripada redu ozna:itelja, a to zna:i u domenu je efekata >potencijalne? seksualne reprodukcije koja deluje kao Bto deluje priroda" Figura pripada redu znaka >semiotike?, a to zna:i u domenu je simboli:ki< efekata erotske proizvodnje i potroBnje Celje koja deluje kao Bto deluje kultura" (e moCe se sa sigurnoBDu reDi da svaka figura jeste figura subjekta, naprotiv, figura je subjekt tek kao prevara >fikcionalni simboli:ki proizvodni rad u domenu imaginarnog? i zato je ona, ontoloBki, objekt >gotovo bi se reklo stvar ?" IzmeHu figure.glumca i figure.marionete kao da ne postoji bitna razlika, u oba slu:aja imamo objekt koji tek ulaganjem izvesnog viBka >imaginarnog, simboli:kog, fikcionalnog? rada pokazuje sebe kao subjekt tela koje prikazuje" iBak rada preobraCava bioloBkog ili fikcionalnog 6amleta? u !ilerovog i ilsonovog 6amleta > ;amlet (ac"ine?" Priroda teatarske figure sa ontoloBkog stanoviBta je objektna >figura jeste objekt?, a sa retori:kog stanoviBtna subjektna >figura jeste subjekt?" Fantazam, Celja, (e.5elo i teatarska FI-URA postoje kroz vraDanje ozna:itelja i obezvlaBDenje 57

znaka" Ako figura prikazuje i zastupa fantazam onda je ona znak, ali ona nije bilo koji znak" %na je znak koji je tek trenutak u prostoru ozna:avanja >scenskom dogaHaju?" Ako je figura.znak tek trenutak u prostoru ozna:avanja ona je i ozna:itelj" Izmejdu znaka i ozna:itelja se deBava drama teatra" Figura.znak kliza do figure.ozna:itelja, a figura.ozna:itelj anticipira smisao koji :ini moguDim sledeDi >drugi, novi, asimetri:ni? trenutak figure.znaka i tako tokom trajanja predstave" Figura.znak zastupa fantazam" 0lizanje od figure.znaka do figure.ozna:itelja prekida kontinuum fantazma >fantazam se sobjektu meHu objektima scene? da prodre u fantazam i promeni ga do nove figure.znaka >biDe na sceni je  jedino moguDe kao figura.znak?" Pojava nove figure.znaka je konstituisanje novog fantazma koji kao ekran odvaja subjekt od realnosti :ineDi ga beznadeCnim i artificijelnim objektom u svetu objekata na sceni teatra" &ok je tradicionalni zapadni teatar uvek pokazivao drugu realnost od prisutne realnosti scene, modernisti:ki teatar je radio na pokazivanju realnosti scene kao scene >modernisti:ka tautologija?" Postmoderni teatar pokazuje da je svaka realnost kao efekt teataraski<.znakova privid >i realnost sveta i realnost scene?" Postmoderni teatar pokazuje da je privid izgleda scene paravan iz koga se nalazi pravo Realno koje se ne moCe simbolizovati" *a psidelovanja zna:enja?" edno te isto telo >glumca, igra:a, performera? je vektor >formalni pokretni znak teatarski< prostorni< sila? pomaka od tela do figure >od ozna:itelja do znaka?, od tela do tela >od ozna:itelja do ozna:itelja? i od figure do tela >od znaka do ozna:itelja?" ektor pomaka prelazi preko polja potencijalni< efekata, vrednosti, smisla i zna:enja erotskog >simboli:kog? reda koje svako izloCeno >pokazano? telo ostvaruje za oko subjekta koji se prepuBta zamrznutoj   >akumuliranoj? Celji &rugog" Figura :ini moguDim fetiBisti:ke, egzibicionisti:ke, voajerske  jezičke igre u veBta:kom prostoru teatra oduzimajuDi im subjektivnu posebnost li:ne drame >uCuivanja?" 'rotska teatralizacija teatarske figure koja jeste i telo jeste seksualnost bez efekta, bez biologije, bez o:ekivanog >ispunjenja? &rugog, bez prirodne razmene" 'rotsko je izazvano i izvedeno retori:kim jezi:kim igrama teatra sa figurama.znacima koji postoje u preobraCajim >anticipacijama? tela.ozna:itelja" Figure. ozna:itelji >tela kao objketi? su fetiBi teatra koje ne moCe doslovno proizvesti ni knjiCevnost, ni film, ni slikarstvo, ni fotografija" ivi bioloBki fetiB zamuDuje ikoni:ku prozirnost figure.znaka i veBta:ki sistem dramski< odnosa ipak lokalizuje u nekoj mikro egzistencijalnoj situaciji ili dogaHaju TU i SA&A prisustva" Figura.znak knjiCevnog teksta ili slike ili filma je uvek %&SUT(%ST stvarnog prisustva, polje znakova koji ikoni:ki prikrivaju i skrivaju po:etni izvorni trag biDa" U teatarskoj figuri, sasvim metafizi:ki, deluje izvorni gest biDa kojim telo ostavlja trag u figuri i figurom poniBtava telo koje prodire u figuru kao Bto ozna:itelj prodi.re u ozna:eno gradeDi znak" Telo na sceni moCe sa punim pravom reDi La jesamM, ali ono to nikada neDe reDi" Tek De figura reDi La jesamM, ali to Bto ona kaCe nije identitet bića koje nastanjuje telo, veD predstava identiteta koji zastupa figura za neko fikcionalno telo >telo &rugog, odsutno telo, asimetri:no telo telu glumca i simetri:no telo telu figure?" Identitet >subjekt? figure je organizovan negde na dru.goj sceni >nesvesno, knjiCevni tekst, sam Civot?" Telo :ini moguDim drugost, ali ono nije apsolutni >veliki? &rugi za figuru, ono je ozna:itelj figure" Telo na sceni kao da kazuje La je neko &rugi, ali ja sam ipak negde joB uvek ja"""M" Figura na sceni kazuje La sam ja, ali ja sam od  nekog &rugogM" Polaganje prava tela na figuru i figure na telo ne moCe da bude direktno i doslovno, veD je, zato, uvek zaobilazno" *ato na sceni ne postoji direktno i doslovno uCivanje tela ili figure, odnosno, tela i figure" Postoji nešto kao uCivanje" Telo ne zna da uCiva, figura uCiva na mestu gde se o:ekuje da su uCivanja tela" Ali uCivanje tela moCe biti doCivljaj, dok uCivanje figure jeste samo znanje o uCivanju" U pitanju je epistemoloBka, nikada erotska ili seksualna dimenzija" Teatarska figura  je odreHena epistemologijom uCivanja >ona uCiva smisao=  jouissens?, nikako samim doCivljajem >ona ne uCiva telo &rugog, :ak ni sopstveno telo?" Figura zna da se to deBava i zna kada se to deBava, ali ne zna kako to Bto se deBava jeste" Figura je izvan fundamentalne ontologije uCivanja >ontologije uCivanja biDa?" %na je performativni meznanje istorije teatra, znanje umeDa teatarskog izvoHenja? nalazi se izmeHu znanja figure o Celji tela i Celje tela kao neznanja o sopstvenom gr:u" (ema teatarske figure kojoj nije potrebno da se oslanja na neku veBtinu, a veBtina  je ono znanje >epistemoloBka moD? koje razdvaja i udaljava do nedodira polje Celje tela i polje 58

fikcionalne Celje figure" Figure modernog i postmodernog teatra nisu iste figure, postoje razlike i to ne samo morfoloBke razlike" PoreHenje razlika :ini moguDim razumevanje kako sistemi figura teatara funkcioniBu, kako menjaju naBe poverenje u izvesno isto.rijsko.tecarstvo tautologije?, i postmoderni teatar kao uspostavljanje memimezisa mimezisa? ukazuje da je svako telo i teatrsko i vanteatrasko figura" *a tradicionalni dramski teatar figura na sceni je predstava >representation? fantazma tela" *a telesni teatar figura se redukuje do samog doslovnog tela koje ostvaruje teatarske anatomsko.mepredstavu fantazma drugog tela svodi na minimum razlike tela glumca i tela fantazmatskog drugog?" U performansu figura se redukuje do samog tautoloBki prisutnog tela i telo se pokazuje kao doslovno telo autora u dogaHaju koji nema fikcionalni pomak" U telesnom teatru telo glumca je pokazano kao telo, a ne figura, pri :emu ono ostvaruje >izvodi? fikcionalni dogaHaj u ime scenariste i reditelja, dok u radikalnim primerima performansa telo izvoHa:a je telo autora >umetnika? koji izvodi konkretan i doslovan dogaHaj koji moCe biti jednak bilo kom egzistencijalnom dogaHaju u svetu" U postmodernom teatru se pokazuje da ne postoji na svetu nijedan nefikcionalan predmet, prostor, biDe, situacija i dogaHaj" Fikcionalizacija kao sredstvo metafizi:kog izraCavanja i prikazivanja tradicionalnog zapadnog teatra, u postmodernom teatru postaje ono Bto jeste metafizi:ko >&rugo, drugo od &rugog, neprikazivo?" Fikcionalno je metafi.zi:ko obupredstava naspram predstave?" Postmoderna ne predstavlja telo >ili biDe? ona iskazuje biDe privida pokazujuDi figurom druge figure kulture, istorije teatra, istorije umetnosti, istorije knjiCevnosti" Taj odnos nije stabilan odnos potencijalno jednozna:nog smisla, veD odnos podreHen nekontrolisanoj tekstualnoj prizvanog? koda" Figura je za telo, makar i za fikcionalno telo postmoderne koje je mimezis istorijski< figura, interpretacija" Figura interpretira telo, a telo se odupire interpre.taciji" Figura je u uCivanju interpretativ. nog preobraCaja tela, a telo je u gr:u otpora prema figuri" 0ada figura sasvim savlada telo, na sceni je kip >kip kao posuda simboli  :kog smisla . analogno tuma:enju postmodernog kiparst9va u spisima TomaCa 8rejca?" 0ada se telo u potpunosti odupre figuri, na sceni je sam Civot >ise:ak ogoljene egzistencije koja ne preuzima od umetnosti svoj po:etni smisao?" %tpor tela figuri, ono je Bto privla:i paCnju gledaoca" Traumati:ni otpor tela figuri je ono Bto neprirodnost glum:eve igre odvaja od svakodnevne egzistencijalne laCi, a scenu od kuDe, ulice, pijace, banke ili radnog mesta" Traumati:ni otpor tela figuri, mada sve govori o tome kako se telo utiskuje ili, :ak, upisuje u figuru >glumac u 6amleta?, podru:je je ne.dodira" -luma nije institucija racionalnog prilagoHavanja, ali ni ritual mitske i transcendentne identifikacije" -luma je medrugo? figuri, ali je pokreDe i :ini je pri:ini neskrivenim? nemoguDe aspekte >nemoguDnosti? figure" Igra glumca mada pokreDe imaginarno i iz imaginarnog simboli:ko, kao da skriva >usmrDuje? telo" Telo ili moCda Bto bi smo mi Celeli da telo asimetri:ne, odvojene, razli:ito druga:ije? koji gledamo figuru CeleDi telo koje ima Celju" Telo i figura >figura i telo? obrazuju jednu petlju ili, preciznije, jednu retori:ku figuru koja se prima kao dramski lik ili junakOjunaki nja ili, tek kao akter 59

teatarske predstve" &"$"& T.o.01.10k. 7uk)i3. 7i2u-. Tedruge asimetri:ne, arbitrarne i artificijelne  prirode? i produkcija prikazivanja prikazanog? i produkcije >do sada ne viHenog, fizioloBki i te
P%ST!%&'R(A

T'6(%0U/TURA

destrukcija

dekonstrukcija

fraktalizacija

ontoloBki i morfoloBki odreHeno

odsustno.prisustno

simulirano

znak sa referencom

arbitrarni odnos elemenata znaka

  realno

pararelno

 jezi:ka igra

igra ozna:itelja

ekranske interaktivne igre interaktivne igre

stabilni smisao

klizajuDi ozna:itelj

virtuelna memorija

celina

manjak ili 0e:/elo

Bum >smetnja?

komplementarnost polova

falus >ozna:itelj?

anestetsko

serijska proizvodnja= serijalnost

entropija

ekstati:ko umnoCavanje

realno

simboli:ko

elektronsko imaginarno

metafizi:ko

simboli:ko

virtuelno

ideologija.pravo

paraestetika

arbitrarnost poruke arbitrarnost slike arbitrarnost odnosa sa spoljaBnjom realnoBDu
bio i kiber politika

robot

mimikrija figure

kiborg

realnost

mimezis mimezisa

virtuelna realnost

realno vreme

simboli:ko postistorijsko vreme

saCimanje vremena i prostora >maBinsko vreme? 60

organizacija

regulacija

deregulacija

povrBina

prostor

ekran

teritorija

parateritorizacija

nuCnost potreba

Celja

ekstaza

emancipacija

perverzija

opscenost

emancipacija

potroBnja

pornografija

govor i pismo

tekstualnost


istorijsko

postistorijsko

istorijski fetiBizam

politi:ko nesvesno

semioloBko nesvesno

opti:ko nesvesno

kapitalizam, faBizam i komunizam

neuroza

pozni realsocijalizam i pozni kapitalizam

Bizofrenija

deteritorijalizacija

novi svetski poredak= postkapitalizam, postsocijalizam i postkolonijalno paranoja

preobraCaj i promena

transformacija i transfiguracija

autonomija umetnosti  

intertekstualnost interslikovnost intersubjektivnost

nacionalno

lokalno, regionalno i marginalno

transnacionalno

seksualno


bi ili para seksualno ili sigurni seks

ljubav

Celja

potroBnja

radikalno

konzervativno

simulacijsko

teatar antiroman antifilm antislika ili roman kao roman film kao film slika kao slika

performans pararoman parafilm paraslika

simulacija simulacija

te
61

dada i neodada

pank

ideologija

potroBnja vrednosti

razmena informacija

subjekt

predstava subjekta

objekt

maBina

medij

informacijska mreCa

ekonomija utopija

entropija anti.utopija

deregulacija atopija

vizija

fantazija

projekcija

 jezik

ozna:iteljski poredak

revolucionarno nasilje i druBtveno nasilje

besmisleno nasilje bezrazloCno zlo

kiberpank

elektronski poredak nasilje medija nasilje mreCa

Ti >li:no ime?

&rugi

asimetri:ni &rugi

vizuelno

tekstualno

elektronsko

centrirano

decentrirano

umreCeno

stablo

rizom

mreCa

demokratija ili totalitarizam

birokratija te
biopolitika te
film i fotografija  

video i kompjuter

kablovska, kompjuterska satelitska tele komunikacijska mreCa

  vrednost tuberkuloza i rak  

predstava AI&S

  ezoteri:na moder

egzoteri:na moderna

informacija presaHivanje organa telo sa elektronskim protezama produCetak Civota posredstvom informacijski< mreCa
moderna

antimoderna

korigovana moderna

doslovno

alegorijsko

simulacijsko

analogna te
digitalna te
kompakt te
foto
magnetna traka
5& 5& R%!

filozofija

dekonstrukcija

kulturoloBke studije

transfer interaktivni mediji

kontratransfer

interakcija

Tefantazmima?" U avangardama se teideali %skara @lemera? ili ostvarivanjem svetlosnog dogaHaja muzika boja >Tomas ilfred, %skar FiBinger?" Teproizvodnim i prikaziva:kim potencijalima? aktuelnog postsemioloBkog >informacijskog, simulacijskog? druBtva" Razlikovanje semioloBkog >modernog? od postsemioloBkog >postmodernog? teara se zasniva na sledeDim aspektima= semioloBki teatara proizvodi smisao i zna:enja iz formalni<, egzistencijalni< ili metafizi:ki zasnovani< manipulacija sa znacim >ikoni:kim, aikoni:kim, aluzivnim, indeksnim i simboli:kim produktima? gradeDi znakovne strukture >teatarske pred.stave?, a postsemioloBki teatar proizvodi smisao i zna:enja iz prikaziva:ki< >mimeti:kislika.ma? koje se ne mogu svesti na znake ili analogije sa znacima, ali kako proizvode smisao i zna:enja one deluju na na:in na koji deluju znaci" (a mestu >sceni? na kome se o:ekuje pojavljivanje teatarskog znaka ili strukture znakova >teksta? pojavljuje se teatarski sistem ili bilo koji sloCeni prikaziva:ki ili izraCajni kompleks teatarski< situacija i dogaHaja kao objekata scenske realizacije" Proizvodni i repre.zentativni potencijali postmoderni< druBtava i time teatra se zasnivaju na masovnoj kulturi i teregulacije? izmeHu bioloBkog tela i tetelevizijsko saCimanje i rastezanje vremena?" Telo kao bioloBki modus proBiruje se >transformiBe se? povezivanjem sa senzornim >proBirenje :ula? i interfejs >proBirenje modusa opBtenja? ureHajima" Telo nije viBe samo bioloBki organizam veD postaje teveBta:ko kibernetsko telo sa povratnim regulacionim spregama izmeHu bioloBkog i elektronskog sistema?, a preseci i razmene >transfiguracije i transformacije? realnog i kiberprostora stvaraju za njega novi nepostojani svet >svet ekranski< slika?" 0iberprostor >i virtuelni prostor? veBta:ki je prostor simulacije kao odlike egzistencije ljudskog biDa? transfiguriBu i transformiBu u fantazmatske mimezise medijske >teekranska, izraz? medijskog poretka" 6iperrealni dogaHaj na semanti:kom planu predstavlja interakciju transfiguracija >premeBtanja? i transformacija >preobraCaja? potencijalni< izraza i predstava koje nemaju uporiBta u svakodnevnoj realnosti, veD su mimezis mimezisa >predstave i izrazi umetni:ki<, kulturoloBki< i medijski< pred.stava bez uzorka u prirodnom svetu?" 6iperrealni dogaHaj na fenomenoloBkom planu predstavlja koegzistenciju i interakciju bioloBkog i tesmisla i zna:enja?" 63

Sa stanoviBta esteti:ke analize tekvazi ili post romanti:kog? prika.zivanja postmodernizma 34i< godina, postavljanje konkretnog, svakog pojedina:nog, performansa tebalet, slikarstvo, knjiCevnost, video, televiziju, film, multimedijalne prakse?, ugradnja nestabilni<, otvoreni<, prome.nljivi< i transfigurabilni< interpretativni< ta:aka u teatarski diskurs tetransfigurisanje? Simboli:kog u Imaginarno, Imaginarnog u Realno, Realnog u Simboli:ko" (apomena= u digitalnim sistemima ne postoji ontoloBka razlika izmeHu Simboli:kog, Imaginarnog i Realnog . u pitanju su razli:ite sintakti:ke >softvereske, a to zna:i simboli:ke? realizacije efekata koji se privremeno prepoznaju i interpretiraju kao Simboli:ko, Imaginarno ili Realno" Paraestetski aspekti tetela? i znaka >ozna:enog?" U temaBina? koga gradi viBe razli:iti< regulaciono povezani< modusa= telo, interfejsi, senzori, ra:unarski sistem, ra:unarska mreCa, interaktivni programerski ulazi, razli:iti izlazi >od scene preko ekrana do elektronski< priklju:aka?" Figura teozna:itelj S$? povezan sa temoguDeg, savrBenog? biDa, veD skup kriti:ki<, subverzivni<, a moCda i apokalipti:ki<, efekata kojima se teatar dovodi do svoje smisaone granica" U psiistoricizam i utopizam se susreDu u  jdnoj ta:ki, u :voru teperformansa? kao moguDeg sveta teatra . fraktalna koncepcija teatraske predstave se zasniva na ugradnji odslika celine savremenog ili istorijskog teatra u pojedina:ni i fragmentarni primer teatarskog dogaHaja ili :ina, odnosno, svaki pojedina:ni teatarski dogaHaj je odslik  odslika celine teatra kao paradigme >jedan moguDi svet?, korigovanje i poja:avanje modernisti:ki< i postmodernisti:ki< stilski< obrazaca, u informacijskom smislu, poja:avanje od Buma do buke, a u teatarskom smislu poja:avanje od dogaHaja >predstave? do spektakla . zato se te<.noteatar moCe ozna:iti kao super ili ulan:avanja od mreCe ozna:itelja do fraktala? . tekao prisutan glumac? ili [elava peva:ica >kao nespomenuta i nepokazana junakinja?, veD sistem objekata koji pletu fatalnu mreCu zavoHenja >razmene i premeBtanja Simbolnog, Imaginarnog i Realnog?" 6iperestetski karakter teatraske figure je simulacijska moD medija da moduse travestije ili klasi:nim jezikom re:eno meta.morfoze dovedu do trenutne realizacije" Svaki lik >semanti:ki identitet figure? je trenutno promenljiv u bilo koji drugi identitet iz istorije teatra, umetnosti, knjiCev.nosti, filma ili fantazije" &ok je u tradicionalnom i modernom teatru ponaBanje figure odreHeno egzistencijalnim vremenom tela glumca i eventualnim saCimajuDim kôdiranjim narativnog vremen dramskog teksta, u te
razli:itim vremenskim saCimanjima i produCecima omoguDenim elektronskom obradom i komunikacijom imaginarnog i simboli:kog poretka prikazivanja figure" U tenjegovog silaska sa scene ili njegove bioloBke smrti?" To zna:i da su prostor i vreme teatra relativizovani i razloCeni do upotrebljivi< memorisani< predstava" edno telo glumca, odreHenog pola i doba, moCe biti reprodukovano >ekranski, pola, doba, dimenzija?" Telo nije viBe ozna:itelj, veD je mnoBtvo anticipacija >analogija ozna:iteljskim anticipacijama u semiotici? koje se ne mogu svesti na kona:no i identifikovano telo" Telo je matrica proizvodnje i potroBnje figura" Anestetski aspekti teprirodnom? :ulnom doCivljaju i saznanju" U prostor?, dogaHaj >vreme? i posmatra: su povezani posredstvom informacijske mreCe u jedinstven sistem regulacioni< i povratni< petlji koje omoguDavaju pomoDu intefjes.veza proBirene opsege :ulni< doCivljaja i interakcijski< u:inaka" 'lektronska mreCa povratni< petlji omoguDava da se jedan, na primer, vizuelni efekt doCivi kao inicijalni ozna:iteljski okida: sinestezijski< efekata i njina primer, vizuelni efekt koji izaziva taktilni doCivljaj ili taktilni doCivljaj koji se pretvara u vizuelnu predstavu?" Primeri su razli:iti= glumac moCe biti sasvim blizu telu posmatra:a i doCiveti ga >osetiti ga? kao udaljenog i obrnuto, glumac moCe da bude elektronski i time emocionalno povezan sa reakcijama pojedina:nog posmatra:a ili sa efektima prose:ni< obra:una reakcija posmatra:a, i obratno, glumac i posmatra:i mogu biti u interaktivnom odnosu meHusobni< regulacioni< ili deregulacioni< uticaja, prostor predstave se moCe menjati od konkretnog paralopipednog prostora teatra, preko ravnog elektronskog ekranskog prostora, do simultanog prostora razli:iti< mikro ili makrodistanci . doCivljaj telesne distance se relativizuje, vreme predstave moCe biti sin:ulne, mentalne i emocionalne predodCbe?" Paradokaslno, upravo kada se :ini da teatar gubi moD prikazivanja fantazma on se dovodi do elektrobioloBke osnove fantazma >neuronski< impulsa koji konstituiBu fantazam u psifantazmatskog? uzglobljenja preobraCa.va u biopoliti:ko >impulsno, neuronsko? polje razmene i potroBnje doCivljaja" %pisana zamisao tetespektakla? i njenoj medijskoj ekstazi, tako tevojni< temediji masovne potroBnje zabave? ka visokoj estetizovanoj umetnosti teatra"

8" MAŠI#E JEZIKA I MAŠI#E ŽELJE: OKO   DEKO#STRUK(IJE POSTMODER#ISTIČKOG DRAMSKOG TEKSTA

8"' UOD#E TEZE 65

8"'"! Maši. 3.+ika ezik postmodernisti:kog dramskog teksta je maBina koja proizvodi scenu jezika" ezik se alegorijski naziva mašinom da bi se retori:ki naglasilo da jezik sintakti:kog, semanti:kog i pragmati:kog povezivanja i kombinovanja.variranja proizvodi subjekt dramskog teksta, a ne da subjekt biologije proizvodi tekst" 8"'"$ Maši. ./3. &ramski tekst je maBina Celje" !aBina Celje je ozna:iteljski poredak koji za nas >re: te4tus zna:i tkanje? i lance diskursa >isimage?" 8"'"8 Dva ,o5./a 5-a,0ko2 1.k01a Terminom dramski tekstG ukazujem na tri slu:aja= na dramski tekst u doslovnom smislu koji kao tekst knjiCevnosti pretscenario, koncept, ideografski zapis?, i na sam teatarski dogaHaj ili performans koji se čita kao tekstualni poredak determinisan dramskim indeksima" 8"'" Mo5.-a i 4o01,o5.-a Postmodernu treba posmatrati u njenom dijalekti:kom otklonuOzagrljaju sa modernom" Postmoderna na jednostavan na:in ne dolazi istorijski posle moderne, one se prepliDu i suo:avaju u promenljivom polju ozna:iteljske kombinatorike koja izneverava i moderniste i postmoderniste" edina sigurnost koju imamo sigurnost je da se neBto deBava >transfiguriBe i transformiBe? u produkciji asimetri:ni< odnosa aktuelnosti i istorije"

8"! TEORIJE TEKSTA I DRAMSKI TEKST 8"!"! Uvo5 u 1.o-i3u 1.k01a &ramski tekst je tekst" Tekst se moCe poklapati sa jednom re:ju, re:enicom ili knjigom, ako re:, re:enica ili knjiga ostvaruju smisleni autonomni i zatvoreni strukturalni verbalni, sintakti:ki, semanti:ki i tipografski poredak" 0njiCevni tekst je paradigmatski model za sve druge tekstove >filozofske, nau:ne, umetni:ke, bi ecriture? i zato je tekst drugostepena >meta? struktura u odnosu na prirodni govor" &ramski tekst je uvek drugostepeno >meta? pismo u odnosu na govor izvoHa:a >glumca?" U strukturalisti:koj teoriji tekst se definiBe kao= formalni lingvisti:ki komunikacijski sistem >prirodni jezik, kibernetski sistemi, informacioni model?, semioti:ka vanlingvisti:ka struktura znakova >semiotika pesme, slike, fotografije, teatarskog dogaHaja.:ina, muzi:kog dogaHaja? i semioloBki ozna:ivala:ki sistem i praksa proizvodnje ili anticipacije, transformacije, razmene i potroBnje zna:enja u kulturi >semiologija religije, poezije, slikarstva, teatra, mode, ideologije, 66

filozofije?" Poznu strukturalisti:ku teoriju teksta krajem 14i< karakteriBe kritika strukturalizma kao nau:ne discipline i ukazivanje na moguDnosti dekonstrukcije egzaktni< analiza teksta= uvoHenjem ideoloBki< diskursa u neutralno semioloBko pismo, relativizacijom smisaonog okvira teksta . od 8artovog koncepta smrti autora i otvorenog teksta, preko kritike koncepta znaka kao finalnog, zavrBenog, celovitog i autonomnog produkta >u spisima ka &eride i ulije 0risteve?, do prelaska praga knji.evnosti prenoBenjem me8art, &erida, Solers, 0risteva? koje tekst definiBu kao produktivnost, a to zna:i da tekstualno pismo pretpostavlja osujeDenje deskriptivne >referencijalne? orijentacije jezika i omoguDava uvoHenje postupka koji stvara diskurzivni prostor za puni zama< njegovi< generativni< sposobnosti" edna ista re: u tekstu :uje se kroz razli:ite glasove, smeBtena na raskrBDu i raskolu razli:iti< kultura" Pojam teksta je pomeren ka intertekstualnosti= ka utvrHivanju zna:enja teksta kao meHuodnosa razli:iti< tekstova" Postmodernoj umetnosti je svojstveno razvijanje poststrukturalisti:ki< koncepcija produktivnosti teksta i parametafizike teksta" Postmodernisti:ka parametafizika teksta pokazuje da se svaki oblik produkcije zna:enja u kulturi moCe opisati u terminima lingvisti:kog, semioti:kog ili semioloBkog teksta" Tekst se definiBe kao opBti model produkcije, transfiguracije i transformacije zna.:enja u kulturi" Proizvodnja muzi:kog, filmskog, teatarskog, ekonomskog, erotskog ili likovnog zna:enja dovodi se u isti nivo tekstualne i intertekst. ualne interpretacije, kao i proizvodnja zna:enja u knjiCevnosti, filozofiji ili ideologiji" 8"!"$ T.k01 i o=.ća3. 2ovo-a &ramski tekst je odreHen produktivnoBDu tekstualnog obeDanja govora >glasa, tona, dijaloga, monologa, pripovedanja, introspekcije, performativa, govornog :ina?" &ramski tekst u svojoj dugoj istoriji ambivalentno postoji kao obeDanje govora koje se ispunjava >postaje teatar? ili se ne ispunjava >ostaje knjiCevnost?" Formalno govoreDi= tradicionalni dramski tekst od antike do modernizma omoguDava narativni >pripovedni? model teatarskog dogaHaja, modernisti:ki, posebno avangardni i neoavangardni, dramski tekst >Alfred ari, -ijom Apoliner,  Antonin Arto, 8ertolt 8rePiter 8ruk, Robert ilson, eCi -rotovski, Sam @epard, !ak elman, &ejvid Ajvs, /en &Cenkin, Fiona Templeton, &aglas !eserli? vodi ka= >2"$? nestajanju tekstualnosti u govoru i govo.ra u telesnom :inu i >2"+? dekonstrukciji narativnog teksta koji postaje mapa indeksa moguDi< diskursa razli:itog kontekstualnog, istorijskog, polnog i rasnog prikazivanja" Postmoderni dramski tekst ne odbacuje reBenja i u:inke tradicionalnog i modernisti:kog teksta ali i< transfiguriBe >premeBta? iz očekivane kontekstualnosti  u novi poredak indeksa moguDeg dogaHaja" 8"!"& I1.-1.k01ua/o01: 1i4 i 1ok. %dnos dramskog teksta i teatarskog dogaHaja ili performansa uvek je inter.tekstualni odnos dva razli:ita tekstualna produkta= teksta kao pismaOpisanja >ecriture?, i teksta kao medijskog >prostorno.vremenskog dogaHajnog? efekta" Tekst kao pismo ima karakter tipa >u olzapisu koncepta? odgovaraju razli:iti pojavni tekstovi. tokeni >izvoHenja :ina i dogaHaja?" Razlika nastaje= zato Bto je izvoHenje dramskog teksta >token? interpretacija polaznog teksta >tipa?, zato Bto je izvoHenje dramskog teksta >token? fenomenoloBka transformacija polaz.nog teksta >tipa u token?, i zato Bto je izvoHenje dramskog teksta >token? semioti:ko.semioloBko premeBtanje osnovnog teksta >tipa? iz konteksta u kontekst >iz sveta u svet?, a svako premeBtanje podrazumeva transfor. macije reference i na:ina na koji se referenca daje" Rezlikuju se :etiri strukturalno.funkcionalna tipa postmodernog dramskog teksta= dramski tekst kao tip koji potencijalno nagoveBtava i anticipira tokene >izvoHenja? . rad sa tradicionalnim odnosom teksta i teatarske predstave >Sam @epard, !ak elman, &aglas !eserli?, 67

dramski tekst kao koncept teatarske predstave ili performansa nastaje kao otvoreni intertekstualni tekst koji pretkoreografski, scenografski, multimedijalni, ambijentalni? diskurs propozicioniranja govora, kretanja, ponaBanja i ambijentalnog strukturiranja scene >'uHenio 8arba, Ri:ard @ekner, 'ntoni 6auel?, dramski tekst kao intertekstualni i interslikovni dokument predstave i perfor.mansa nastao povezivan.  jem tekstualnog i vizuelnog materijala u s'n 6alprin" Fiona Templeton,  Aron @urin?, i dramaski tekst kao sintakti:ki, dijagramski i ideografski poredak teTriBa 8raun, /ucinda Eajlds, /ora &in, Ivona Rajner?"

8"$ Z#AČE#JA DRAMSKOG TEKSTA 8"$"! D-a,0ki 1.k01 i ,o2ući 0v.1ovi *na:enja postmodernog dramskog teksta su nereferencijalna, a to zna:i da se prekida prirodni poredak sveta, govora i teksta" Tu nam moCe pomoDi modalna logika >i metafore izvedene iz termina modalne logike?= dramski tekst nije samo ono Bto se odigrava na sceni jezika ili na sceni teatra pred naBim okom, umom i telom, veD moguDi svet :iji je smisao odreHen proizvodnjom reference i uspostavljanjem moguDi< varijacija i kombinacija na:ina na koji se referencijalna relacija daje za moguDi svet teatra" Pisanje dramskog teksta je crtanje  kontura i crta moguDi< svetova i putanja prenoBenja.premeBtanja referenci i na:ina njikonstruisani? ucrtavanjem crta sveta teatra" &ramski tekst ozna:ava= imenovanjem realnog, imaginarnog ili simbo.li:kog predmeta, biDa ili dogaHaja >kaCe se da De se neki predmet, biDe ili dogaHaj zvati 2 ?, definisanjem imenovanog predmeta, biDa ili dogaHaja kao znaka kojim se u jeziku >tekstu? i scenskom dogaHaju zastupa predmet, biDe ili dogaHaj, i upotrebom znaka predmeta, biDa i dogaHaja kao doslovnog pokazivanja predmeta >ikoni:ki ili aluzivni znak?, kao standardizovane oznake jezika izraCavanja >znak pisma? i kao osnove za nedoslovno metafori:ko, alegorijsko i simulacijsko prikazivanje prikazanog" &ramski tekst ozna:ava tako Bto je anticipiran ozna:iteljskim poretkom moguDeg sveta u kome nastaje, odnosno, ozna:ava anticipirajuDi trans.figuracije >premeBtanja? diskursa iz moguDeg sveta u moguDi svet" *animanje modernisti:ki<, neoavangardni<, postavangardni< i postmoderni< autora za klasi:ne tekstove, na primer, 6ajner !ilerov rad na 6amletu > ;amlet mašine?, ukazuje se kao zanimanje za premeBtanje tekstualno.narativni< crta jednog moguDeg sveta >istorijskog dramskog teksta? u drugi moguDi svet >teatarski dogaHaj ili performans?" Promena smisla > *inn? i zna:enja >meaning? uklju:uje viBe od promene reference >osnovnog teksta?= uklju:uje i promenu na:ina na koji se referenca >osnovni tekst, na primer @ekspirov tekst? daje" Promena na:ina na koji je referenca data funkcija je koja daje referencu >osnovni tekst? kao svoju vrednost" &olazimo do pitanja od :ega zavisi referenca >osnovni tekst? u nekom moguDem svetu teatra] Referenca je funkcija celokupnog moguDeg sveta u koji se ona >osnovni tekst? smeBta ili nalazi" Promena moguDeg sveta je radikalni preobraCaj funkcija, a to zna:i da se totalitet, na primer @ekspirovi< k ôdova koji karakteriBu zapadni mimezis i izraz, preobraCava u druga:iji poredak >pseudomimeti:ki? koji moCe izgledati kao iskriv. ljenje, rimejk, opscenost, nerazumevanje ili proizvodnja &rugog"

68

8"$"$ D.ko01-uk)i3a 8"$"$"! D.ko01-uk)i3a 5-a,0ko2 1.k01a Pojam dekonstrukcijaG temelji se na stavu da je knjiCevno pismo prag jezika koji filozofska teorija mora preDi u procesu samo.razumevanja i samo.reprodukcije sopstvene diskurzivne >tekstualne? prirode" *a razliku od tradicionalni< teorijski< Bkola >strukturalizma, fenomenologije, ili teorijskog? diskursa, veD upravo u njima prepoznaje metafizi:ke potencijale produktivnosti jezika" *ato dekonstruktivni dramski tekst ne teCi redukciji i odstranjenju paradoksa, viBezna:nosti, mistifikacija i retori:ki< figura iz dramskog diskursa, veD upravo u njima prepoznaje metafizi:ke potencijale produktivnosti jezika >odlaganja, upisivanja, prepisivanja, brisanja traga, odnoB'nja tragova?" !etafizi:ki potencijali produktivnosti jezika se prenaglaBavaju i simuliraju >proizvode kao realnosti bez uzorka i isartificijelno premeBtanje iz Canra u Canr? i parastilsko >negiranje autonomije stila?" &ekonstrukcija nije odreHena samo deskriptivnim i eksplanatornim metodama, veD i razvojem produktivni< moDi jezika koje otkrivaju, pokazuju i demonstriraju prirodu nastajanja, razvoja, kolapsa, raspada, pristuopanja, odlaganja, razlu:i.vanja i obnove istorijski< jezika zapadne metafizike" &ramski tekst zasnovan na strategijama dekonstrukcije je nomadski  ili trans tekst u odnosu na istoriju teatra, knjiCevnosti, politike, religije, seksualnosti, likovni< umetnosti" To zna:i da se tekst intertekstualno.intersli.kovno kreDe kroz razli:ite istorijske modele i svetove proizvodnje zna:enja" Istorija dramskog teksta se projektuje u sinidentiteta? postaje mnoBtvo razlikujuDi< istorijski< arbitrarni< ili motivisani< povezivanja ozna:itelja i ozna:eni<" U jednom glasu kolaCno.montaCno se povezuju razli:iti istorijski glasovi saCimanja ili proteCnosti istorijskog vremena subjektivnosti pripovedanja" &ekonstrukcija pokazuje da subjektivnost nije bioloBko >neurofizioloBko, psimimezisa mimezisa?" &ekonstruktivisti:ki mimezis prikazuje >citatom, kolaCom i montaCom? razli:ite rekonfiguracije jezi:ki< i simboli:ki< formi aktuelne i istorijske proteCnosti umetnosti i kulture" Pokazuje se kako se jedan dramski glas odnosi prema drugim glasovima koji su otsutni, prisutni, brisani ili naslojavani" &ramski tekst nije viBe slika #onetskog  sveta >prirodni< ili druBtveni< odnosa govora?, ali ni izraz unutraBnje nuCnosti >dunaslojavanja? istorijskog prikazivanja u dramskom tekstu, knjiCevnosti, likovnim umetnostima" Razli:iti diksurzivni slojevi prikazivanja realizuju se tepreuzimanja postojeDi< zna:enja?, kolaCa i montaCe >veBta:kog neorganskog povezivanja po grubim Bavovima spajanja nekoposredovanja? unutar kulture" &ekonstruktivni dramski tekst proizvodi glas koji nije pravi i prvi >izvorni? glas dramske naracije, veD glas koji govori o mekopiji kopije?" &ekonstrukcija nije destrukcija, poBto iz polja dejstva diskursa niBta ne odbacije, ali to Bto prikazuje prikazuje kao rastavljeno >kolaCirano, montirano, nanoBeno, brisano?, neuzglobljeno, nestabilno i otvoreno promeni" Po &eridi znak nije stati:ni odnos ozna:itelja i ozna:enog, veD je tek  jedan tren u procesu ozna:avanja >rada naOsa znacima?" Taj trenutak jeste situacija razlike >jedna od temeljni< postavki strukturalizma i poststrukturalizma glasi LU jeziku su samo razlikeM OFerdinand de SosirO?" &ramski tekst zasnovan na radu dekonstrukcije retori:ki je prenaglaBeni govor koji u bilo kom pojedina:nom glasu proizvodi brujanje jezika >istovremeno delovanje viBe, :esto i razli:iti<, retori:ki< meciljno, zatvoreno i celovito? zna:enje, veD je uvek >pri svakom :itanju ili izvoHenju? tek jedan trenutak u procesu ozna:avanja >premeBtanja i brisanja tragova upisa iz teksta u tekst?" (a primer, alegorija kao model rada dekonstrukcije u dramskom tekstu je rekonstrukcija tradicionalne alegorije u svetu 69

modernisti:kog nealegorijskog prikazivanja same tautoloBke ili apsurdne egzistencije" Alegorija postmoderne je arBifri? proizvodnje dramskog glasa od fragmenata, citata ili kolaCno.montaCni< tragova alegorijski< istorija >prema 0reigu %vensu?" &ekonstrukcija alegorije nije odbacivanje alegorijskog >kao u modernizmu? ni uCivljavanje u alegorijsko >kao u tradiciji?, veD rad sa alegorijskim kao maBinom Celje proizvodnje aktuelni< i istorijski< zna:enja" 8"$"$"$ D.-i5i3a0ki ,i,.+i0 i mimezis mimezisa Sledi razrada deridijanskog novog mimezisa" Tradicionalni dramski tekst je nastajao kao mimezis mitskog govora >pripovedanja? i u razraHenim istorijskim varijantama kao mimezis knjiCevnog narativnog referencijalnog ili nereferencijalnog >fikcijskog? teksta >transformacija romana ili poeme u dramski tekst?" !odernisti:ki dramski tekst je zasnivan na lociranju autonomnog dramskog zapisa >pisma? razli:itog od bilo kog drugog pisma >dramski tekst kao autonomni dramski tekst?" !odernisti:ka autonomija dramskog teksta zasniva se na traganju za ontoloBkom posebnoBDu dramskog teksta i njegove naracije u odnosu na naraciju drugi< tekstova kulture" Postmoderni dramski tekst nastaje kao mimezis drugi< tekstova savremene kulture u kojoj se intertekstualno dijavizuelni#? zamisli kompjuterska metafora enter ? u drugi tekst, teksta koji je povezan sa svim drugim tekstovima date baze podataka ili kompjuterske mreCe" ReDi da je dramski tekst mimezis ovi< karakteristi:ni< tekstualni" produkcija, od koji< filmski scenario i televizijski sinopsis istorijski izviru iz dramskog teksta, zna:i da odreHene medijske i institucionalne forme tekstualnog prikazivanja postaju dominantni semioloBki modeli koji uti:u na druge forme tekstualnog prikazivanja" (a primer, narativna struktura koja se gradi filmskom montaCom razli:iti< vremenski< i prostorni< dogaHaja postaje uzor kojim Robert Wilson >1ra$anski ratovi ? jednu >jedinstvenu? scenu teatarskog dogaHaja razbija na viBe scena sin!ajkl 0lark Bogovi sada, ouvod, razrada, zaklju:ak ili prolog, deBavanje, epilog?" &ovrBenosti tradicionalnog mimeti:kog teksta &erida suprotstavlja perfor. mans pisanja na sceni pisanja" Tekst postaje scena na kojoj se deBava preobraCaj diskurzivnog narativnog materijala >poretka ozna:itelja i ozna:eniako bismo nastavili ulan:avanje potencijalni< scena, tada bi treDa scena bila scena nesvesnog struktu.riranog kao jezik?" 0esvesno teatra moguDa je analogija  političkom nesvesnom  >Frederika &Cejmsona? i optičkom nesvesnom >Rozalind 0raus?" (esvesno teatra je skriveni poredak teatarske umetnosti   i uti:e na strukturiranje  prve ili prednje scene teatarske racionalnosti i subjektivnosti teksta, govora, ponaBanja, ambijentalnog poretka, medijskog rada" *amisao mimezisa mimezisa u delu ana Fabra (oć pozorišni" ludosti dovedena je do univerzalnog principa transavangardnog ogle.danja u ogledanju" Svaki fragment predstave je odraz >ogledalni lik?= motiva iz istorije umetnosti, i okolni< motiva kulture koji se pluralno proizvode za scenu >dramski moment? ili na sceni >teatarski ili performans moment?" 8"$"& (i1a1 i 1-a07i2u-a)i3a 5-a,0ko2 1.k01a 70

5itat je doslovno ili nedoslovno prenoBenje i premeBtanje >transfiguracija? elemenata, podstruktura ili celine jednog umetni:kog dela, filozofskog, knjiCevnog ili bilo kog drugog teksta ili diskursa u nastajuDi dramski tekst" Strategije rada sa citatima >citatnoBDu? pokazuju materijal prenoBenja i premeBtanja kao trag jezika" &ramski tekst nastao citiranjem ili kolaCno montaCnim povezivanjem citatni< fragmenata mapa je tragova jezika i jezi:ki< konteksta iz koji< poti:e preuzeti materijal" Trag jezika je fragmentarni doslovni ili nedoslovni navod koji svojom razli:itoBDu i neuk. lopljenoBDu u delu u kojem se nalazi ukazuje na sopstvenu istoriju premeBtanja >citiranja?" Svaki trag  jezika sadrCi kôd >ili gen? svog porekla, tj" moguDe je zamisliti mapu puteva premeBtanja traga >transfigurativnu mapu kôdova i gena dramskog teksta?" Transfiguracija >premeBtanje? traga nije samo zna:enjski postupak, veD, pre svega, ozna:iteljski pomak u restrukturaciji tekstual.nog polja >polja dramskog teksta i njegovi< efekata?" U postmodernom dramskom tekstu citat se upotrebljava kao sredstvo eklekti:kog i mimikrijskog semanti:kog prikazivanja >odslikavanja? jezika u jeziku" Razlikuje se pet karakteristi:ni< citatni< odnosa= tekstovi istog medijskog ranga >citiranje knjiCevnosti u knjiCevnosti, slikarstva u slikarstvu, dramskog teksta u dramskom tekstu?, vlastiti tekstovi >citiranje sopstveni< dramski< dela i njicitiranje teorijski< diskursa u dramskim tekstovima, citiranje dramskog teksta u teorijskim tekstovima?, tekstovi razli:itog medijskog ranga >citi.ranje knjiCevnosti u slikarstvu, slikarstva u filmu, filma u dramskom tekstu, sek.venci video spota u dramskom tekstu?, vanumetni:ki tekstovi >novinski, dokumentarni, religiozni, politi:ki ili magijski materijali citirani u dramskom tekstu?" Postmoderno umetni:ko delo je registar diskursa" 0ompleksna teatarska dela postmodernizma >;amletove mašine  !ilerov, (oći pozorišni" ludosti  ana Fabra, ilsonovi 1ra$anski ratovi   ili 8vostruki raj  'rvina Piplitsa? ozna:iteljsku strukturu tekstualnog registra grade na sinistorijski? premeBta" SmeBtanjem citatnog fragmenta ili celovitog teksta dolazi do prestrukturiranja celokupnog zna:enjskog polja dramskog teksta koji prima citat" 5rte moguDeg sveta umetnosti se prestrukturiraju stvarajuDi nove odnose i potencijalne anticipacije zna:enja" 8"$"8" Ko/ao%,o1ai 4o01u4)i: 2-u=i šavovi 5-a,0ko2 1.k01a U modernizmu kolaC >colague? ozna:ava pikturalnu >slikovnu? kompoziciju nastalu povezivanjem >lepljenjem? fragmenata drugi< slikovni< ili predmetni< celi.na" Prvi kolaCi su nastali u kubisti:kom slikarstvu" *amisao kolaCa je proBirena na avangardna knjiCevna i dramska dela zasnovana na povezivanju fragmenata postojeDi< knjiCevni< i vanknjiCevni< diskursa, pri :emu preneseni povezani fragmenti pokazuju grube Bavove povezivanja" Pojam montaCa >montague? preuzet je iz filma gde ozna:ava uklapanje i povezivanje sekvenci filma u jedinstveni filmski vizuelni i narativni tok" U opBtem slu:aju, u kolaCu kao semanti:kom ili semioti:kom tekstualnom postupku povezuju se raznorodni fragmenti po formalno.sintakti:kom principu, a montaCom kao semanti:kim tekstualnim postupkom povezuju se slikovni ili tekstualni fragmenti od koji< se o:ekuje simboli:ki i semanti:ki >metafori:ki, alegorijski? u:inak" U postmodernisti:koj teoriji kolaCom i montaCom se nazivaju semioti:ki postupci prikazivanja nastali eklekti:kim preuzimanjem i povezivanjem semioti:ki< fragmenata iz postojeDi< kulturom stvoreni< produkata >mimezis mimezisa?" &ramski tekst ne moCe direktno da izrazi oseDanja, ukaCe na vizije ili da prikaCe svet, veD posredno kolaCno.montaCnim posredovanjem postojeDi< ili istorijski< primera izraCava oseDanja i prikazuje svet" 'lementi jezika nemaju zna:enja i smisao po sebi >nisu ontoloBki utemeljeni?, veD i< sti:u kolaCno.montaCnim premeBtanjem i smeBtanjem u tekst ili sliku >ili bilo koju drugu znakovnu strukturu fotografije, filma, plesa, teatra? i uspostavljanjem zna:enjski< odnosa sa drugim elementima, podstrukturama i celinama teksta" 0olaCno.montaCno delo postmoderne je mapa koja prikazuje prostorno.vremenske putanje transfiguracija >preme.Btanja? istorijski< i aktuelni< fragmenata i tragova zna:enja, vrednosti i predstava" Postmoderna kolaCno. montaCna mapa pokazuje grube Bavove spajanja koji prirodnu i konven.cionalnu naraciju razaraju ili 71

preobraCavaju u narativni lik u razbijenom ogledalu konzistentnosti aristotelovskog mimezisa" 5itatni i kolaCno.montaCni postupci su razraHeni u Kraju 6vrope anuBa iBnievskog do meu svoj grubosti? postaje likG u predstavi" 8"$" Pa01iš9 -i,.3k i ,i,ik-i3a PastiB > pastic"e? je imitacija specifi:nog dramskog dela, istorijskog dramskog stila ili individualnog dramskog izraCavanja" PastiB ima izgled prepoznatljivog stila i govori mrtvim istorijski dovrBenim jezikom" PastiB prikazuje dramski tekst na neutralan na:in, bez satire i reprezentacija?, rimejk, simulacija ili podraCavanje >mimezis mimezisa? istorijski< umetni:ki< dela, stilova, figura i Canrova" &ramski neoekspresionizam !ilera ili Fasbindera je pastiB modernisti:kog ekspresionizma i romanti:arske  paragotske severnja:ke umetnosti koja se ne odri:e kabalisti:ki< tragova >skrivenog magijskog o:ekivanja?" Transavangarda, na primer Fabrovi< (oći pozorišni" ludosti   je pastiB >smeBa? ital. ijanski< istorijski< stilova prikazivanja kao Bto su manirizam, romantizam, futurizam, metafizi:ko slikarstvo" &ramska transavangarda je i u retori:ko.scenskom smislu pastiB italijanskog transavangardnog slikarstva 34i< godina" 0retanje od slike ka sceni je diskurzivno.tekstualna transformacija kôdova razli:iti< moguDi< svetova umetnosti i kulture" Retrogarda slovena:ki< dramski< produkata 1ledališča sester *cipion 0asice i Rdečeg Pilota je pastiB avangardni< >konstruktivizam, dada? i totalitarni< umetnosti >faBisti:ka i nacionalsocijalisti:ka umetnost, socre. alizam?" Retrogardni pastiB se zasniva na grubom Bavu kolaCno.montaCni<, citatni< i mimeti:ko. mimeti:ki< simulacija ideoloBkog simptoma" Anatekstova i ekranski< predstava tekstova? i nji$? na fantazmatskoj logici koju otkriva psitela? i okruCja, i >+? na socijalnoj logici razlika izdvojenoj iz antropologije proizvodnje.potroBnje. znakova, razlikovanja, statusa i presti.Ca" (ema viBe iluzionizma scene i ogledala, umesto nji< postoji ekran i komjuterska.video mreCa razmene " &anaBnje doba je za dramski tekst doba meke >soft? teso#t%are?" %d simulacijskog dramskog teksta se ne o:ekuju efekti emocionalnog, katarze, dupremeBtanja? i transformacija >preobraCaja? analogni< i digitalni< slika" Simulacionizam u svom ekstati:kom i opsesivnom smislu preobraCava analogne slike dramskog teksta u artificijelni generativni sintakti:ki poredak digitalizovanja tekstualne slike, scenske slike i mentalne slike" U idealnom smislu slika >mentalna predstava? koju publika u teatru dobija bila bi posledica sintekstualne slike?, direktno :ulno opaCeni< scenski< slika >fenomenologije dogaHaja? i medijski posredovani< digitalni< slika nastali< povezivanjem posmatra:a, aktera i kompjutersko.video sistema u kibernetski sistem povratni< sprega >videti performanse !arka Pauline i Stelarca?" U metafori:nom smislu za dramski tekst se kaCe da je digitalna simulacija kada nastaje i biva prezentovan kao formalni, sintakti:ki poredak generativni< kolaCno.mon.taCni<, citatni< i generativni< 72

medijski< struktura" Idealni simulacijski digitalizovani dramski tekst je autoerotskog, trans?seksualnog? nije izraz Celje >ekspresionizam?, veD nemo.guDnosti realizacije Celje >poststrukturalisti:ka transgresija?" Postmoderna pornografska simulacija nije upuDena simetri:nom &rugom Celje kao izazov, veD asimetri:nom drugom za koga je Celje uvek i samo projekcija ikonogra. fski< kodova prikazivanja Celje" Telo postmoderne pornografske predstave u dramskom tekstu, na sceni ili ekranu nije prirodno telo seksualnog biDa, veD seksualne maBine koja posredstvom interfejsa i proteza >Pol irilio? postaje erotska maBina koja gubi celovitost erotske retorike koncentriBuDi se na detalj detalja >pornografski kôd?" Politika nije izraz narodne volje >polisa, skupBtine ili voHe?, veD su narodna volja ili genij voHe proizvod >simulakrum? ideologije i medijskog rada politi:ki< institucija" Politi:ki diskurs u njegovim ideoloBkim varijacijama pokazuje dramski tekst kao eksploataciju mrtvi< znakova koje nose.sprovode maBine jezika u svom beskrajnom brujanju" Politi:ke maBine jezika politike su mimezisi rad sa birefe.rence nema, ukazuju se prazni na:ini na koji se referenca daje?" &ok tradicionalna mimeti:ka >knjiCevna, likovna, teatarska? predstava apsorbuje simulaciju tuma:eDi je kao laCnu predstavu ili kopiju realnosti, postmoderna >digitalna.elektronska, ge. neti:ka? simulacija obuono Bto se prikazuje? pokazujuDi i< kao simulaciju simulacije >model modela, moguDi svet moguDi< svetova teatra?" 8"$"> Po/ia-ov0ki 5i0ku-0 anr >rod, vrsta? ozna:ava pojedine vrste dramskog teksta= politi:ku dramu, porodi:nu dramu, istorijsku dramu" Tendencije dekonstrukcije, relativizacije i prekora:enja Canra u dramskim stra. tegijama postmodernizma obrazuju poliCanrovske modele" PoliCanrovske modele odreHuje= parodijsko i apsurdno oduzimanje motivacije Canru i pomeranje Canrovskog ozna:ivala:kog postupka >iščašeni .anr ?, prenoBenje Canrovskog modela jedne umetni:ke discipline u drugu umetni:ku disciplinu >dramski tekst kao realizacija filmskog, knjiCevnog ili slikarskog Canra?, uvoHenje razli:iti< Canrovski< karakteristika u osnovnu i polaznu Canrovsku sdramski pisac je u konkretnom Canru? i kao metagovoru o Canru >dramski pisac izlazi iz Canra i tretira ga kao jezik niCeg reda?" Pionirski korak ka poliCanrovskim u:incima ostvarila je Pina 8auB rekonstrukcijom nara.tivnog diskursa u koreografskim postavkama od Ka#ea (uller   preko Plavobradog do 0eko je kriknuo na bregu" ilsonova dela Pismo kraljici
tradicionalnim teatarskim delima bili vitezovi, vile, :arobnjaci, ljubavnici i Bkrtice" Postmodernisti:ki ljubav.ni:ki zagrljaj ozna:itelja od  znakova koji su pripadali razli:itim svetovima znakova alegorijski je transumetni:ki, transkulturalni, transekonomski i transseksualni iskorak iz semanti:kog determinizma konzistentne naracije u semanti:ku entropiju naracije >zna:enja, smisla, moDi?" PoliCanrovski model je entropijski proces bes.krajnog rasipanja Canrovski< odrednica" PoliCanrovski model ukazuje na granice Canra, medija ili discipline da bi omoguDio njizna:enjski viBak?" Alegorijsko zna:enje se ne :ita i ne prepoznaje u direktnoj recepciji samog dela, veD deBifrovanjem skrivene poruke koja se otkriva u zna:enjskim relacijama dela i konteksta, tj" sveta umetnosti i kulture, u kome delo nastaje i u kome se razumeva" Alegorija je funkcija na:ina na koji se daje stvarna ili fiktivna referenca moguDeg sveta dramskog teksta" Alegorijsko zna:enje nije zna:enje koje dramski tekst direktno pokazuje, veD ono proizlazi iz ozna:iteljske kombinatorike i strukture dramskog teksta"  Alegorijska dimenzija pozoriBne predstave japanske grupe Sankai uku Kinkan *"onen ne proizlazi iz njianalogije snu, misteriji? koji su alegorizacija tematizacije" Postmoderni umetnik alegorist reinterpretira postojeDu dramsku sliku pridodajuDi joj nova zna:enja" (ovo zna:enje nije proizvoljno pridodata nalepnica >ozna:eno?, veD proizlazi iz zna:enjske motivisanosti, nedore:enosti, pokrenute uzro:nosti, fragmentarnosti i semanti:ke otvorenosti upotrebljenog rebusa u poliCanrovskim >entropijskim? odvijanjima" &ramski tekst je posrednik za alegoriju ili alegorijski odnos ili predo:avanje potencijalni< moguDnosti alegorijskog= poBto naraciju ili zna:enjsku situaciju ili situaciju entropijski< zna:enja >rasipanja smisla i zna:enja? izdvaja iz sleda konkretni< diskurzivni< slika knjiCevnog pisma, i poBto izdvojene elemente >fragmente, fraktale, podstrukture? naracije, zna:enjski< situacija ili situacije entropijski< >rasutiRoman akobson? kojima traCi novaOdruga zna:enja" !oguD je i inverzni slu:aj" Teatarski dogaHaj ili performans svojom pojavnoBDu proizvode sisteme, parasisteme, grupe ili proste zbirove zna:enja koji nagoveBtavaju i obeDavaju dramski tekst" Teatarski dogaHaj i performans svojom semanti:kom strukturom grade alegorijski poredak efekata koji se mogu opisati terminima i s point de caption?" &ramski tekst je podreHen ozna:iteljskom radu i Robert ilson? ili neuroti:nim >an Fabre? ili vanevropskim >8arba, @ekner? ili parnoi:nim postsocijalisti:kim >&ragan ivadinov, /jubiBa RistiD? diskursima" *adrCimo se na logici ozna:iteljskog modela dramskog teksta" Uticajnu metafiziku ozna:itelja razvio je francuski strukturalista i psi
znaka definisanu odnosom ozna:enog i ozna:itelja izrazio matemom

O o koja se :ita= Označitelj kroz označeno, gde crta izmeHu ozna:itelja i ozna:enog ima karakter pregrade" &ijalektiku znaka karakteriBe dominacija ozna:itelja nad ozna.:enim >o:ita je seksualnost upotrebljene metafore, ozna:itelj odgovara idealitetu falusa, ozna:eno je pasivni, proizvedeni element, moCda i Crtva ozna:itelja?" Pregrada simboli:ki prikazuje opiranje >otpor? uspostavljanju zna:enja" /acan je dao viBe definicija ozna:itelja od koji< se izdvajaju dve= znak postaje ozna:itelj, moment kome je oduzet smisao, :ista materijalnost, neutralna ta:ka koja se otvara primanju razli:iti< smislova, i ozna:itelj predstavlja subjekt za jedan drugi ozna:itelj, a ovaj drugi ozna:itelj biDe ozna:itelj zbog koga svi drugi ozna:itelji predstavljaju subjekt, u nedostatku tog ozna:itelja svi ostali ne bi predstavljali niBta" U tom smislu imamo i dva koncepta dramskog teksta= od teksta kao poretka znakova koji proizvodi zna:enje i smisao, dramski tekst postaje poredak ozna:itelja, moment kome je oduzet smisao, :ista materijalnost ili neutralna ta:ka koja se otvara primanju razli:iti< smislova >doslovni<, ironijski<, parodijski<, cini:ki<, alegorijski<, performativni< ili govorni< zna:enja?, i dramski tekst ili njegovi strukturalni elementi predstavljaju >zastupaju? subjekt >u rasponu od pisca preko dramaturga do glumca i publike?, a u nedostatku tog ozna:itelja >dramskog teksta ili njegovi< strukturalni< elemenata? svi ostali ozna:itelji >scena, ponaBanje.kretanje glumca, prisustvo publike, druga fragmentarna citirana, kolaCirana i montirana zna:enja? niBta ne bi predstavljali" ezik drame, teatra i performansa sa svojom strukturom veD postoji pre nego Bto subjekt >pisac, dramaturg, glumac, publika? u jednom trenutku svog mentalnog razvoja preHe njegov prag" ezik je strukturiran u nesvesnom, Bto zna:i da je nesvesno dato kao ozna:iteljski poredak >lanac ozna:itelja, mreCa ozna:itelja ili ozna:iteljski poredak teatra koji proizvodi sopstveni subjekt?" U postmodernisti:. kom smislu subjekt nije ona demonska.stvarala:ka.bioloBka snaga koja stvara teatar, veD je subjekt kao poredak ozna:itelja i strukture istorijski< i aktuelni< institucija? ga stvara" U esteti:kom i poeti:kom smislu bitna je zamisao prošivenog boda >point de caption?" ProBiveni bod je intervencija novo uvedenog ozna:ite lja koji sam po sebi ne donosi nikakvo novo zna:enje, ali upravo kao takav >ozna:itelj bez ozna:enog? vrBi :udesni preobraCaj celokupnog datog zna:enjskog polja i time redefiniBe njegovu :itljivost" Primer proBivenog boda, prema Slavoju iCeku, moCe se naDi u opisu koji je reCiser 0arl &rajer izneo povodom filma kamen, stolica, magarac?" SvakidaBnja realnost po /akanu je uvek veD neBto Imaginarno i povezana je sa predo:enim smislom i zna:enjem" SvakidaBnjom realnoBDu vladaju skriveni zakoni Simboli:kog, zato /akan razlikuje svakidaBnje realno >pisano sa malim r? i Realno >pisano sa velikim R?" Realno >sa velikom R? je= ono Bto se ne moCe simbolizovati, traumati:ni elemenat koji je strano telo u ozna:ivala:koj mreCi, i stravi:na praznina >neimenljivo, rupa, izmicanje simboli:kom redu? koja zjapi usred Simboli:kog i oko 75

koje se Simboli:ko strukturira" Realno je rupa egzistencije, koja se otkriva tamo gde se pojavljuje simptom >simptom pokazuje da negde neBto ne funkcioniBe?" Sa simptomom rade ilson >nemoguDi govor njegovi< realizacija? ili 1ledališče *ester *ipion 0asice >ideoloBko rasipanje realnog i Simboli:kog u imaginarnom da bi se naslutilo Realno totalitarizma?" Simboli:ko se naknadno tka prekrivajuDi i popunjavajuDi rupu >Realno?" *ato Realno u:estvuje u stvaranju smisla i zna:enja sa Simboli:kim i Imaginarnim mada uvek ostaje skriveno" Simboli:ko ukazuje na Realno tako Bto pokazuje da ga ispuBta i neiskazuje" Iskao u zamku? Celja" Imaginarno ne stvara konkretni predmet, nego predmet Celje" Realno, Simboli:ko i Imaginarno su povezani u boromejski :vor  koji nas gradi >za teatar?" IsRealnog ili Simboli:kog ili Imaginarnog? prekidaju se i ostali krugovi" Prekidanje jednog od krugova cilj je entropijskog dramskog, teatarskog i performans rada postmoderni< umetnika >necelovitost? u srediBtu svakog ideoloBkog rada" Postmodernisti:ke teorije i prakse dramske produkcije polaze od uverenja da je realno uvek produkt Simboli:kog i zato proizvode beskrajne metafori:ke entropijske lavine narativni< tekstova pokazujuDi da Simboli:ko uvek izostavlja Realno >nekada izostavlja, nekada odlaCe, nekada skriva?" PripovedajuDi o pripovedanju i prikazivanju >o Simboli:kom i Imaginarnom? postmoderni dramski tekst govori o onom odsutnom= rupi, praznini, Realnom" ilson, !iler ili ivadinov, na primer, precizno >kao skalperom scenarija, propozicije? i teatarskog dogaHaja ili performansa da bi pokazali da u konstelaciji Simbolnog, Imaginarnog i Realnog teatra kao umetnosti neBto ne funkcioniBe= da ono Bto vidimo nikada ne po:iva u onome Bto kaCemo i da ono Bto kaCemo nikada ne po:iva u onome Bto vidimo" U postmodernom teatru glasovi padaju s jedne strane, kao priča >ili Simbolno? kojoj viBe nema mesta, a vidljivo s druge strane, kao ispraCnjeno mesto koje viBe nema pri:u >Simbolno?" (e.odnos >nemoguDi odnos? scene  jezika i scene tela u realizaciji postmodernog dramskog teksta obrazuje retori:ki prenaglaBenu pukotinu" I to je suBtina svi< napora koji se moraju doseDi kroz individualne razlikujuDe prakse" 8"$"@"& #.%(./o i 7-ak1a/o u 5-a,0ko, 1.k01u Postmodernisti:ki koncept dramskog teksta polazi od stava da su zna:enja i vrednosti kulture i umetnosti fragmentarni i nekonzistentni produkti" Fragmentarnost >nedovrBenost, necelovitost? i nekonzistentnost >neusaglaBenost? svakog totalizujuDeg tekstualnog i prostornog sistema svojstvo je koje postmoderna teorija razraHuje u rasponu od logike i matematike >kritika konzistentnosti deduktiv. nog formalnog sistema? preko umetnosti >kritike autonomije modernisti:kog dramskog teksta? do politike >sloma totalitarni< jednopartiski< sistema?" /akanovska teorijska psiPas Tout?" *amisao 0e:/elog  proizlazi iz psi"oanalitičke činjenice da priroda i kultura ne :ine dve kruCnice koje bi na bilo koji na:in mogle da se udruCe u jednu >L(ema polnog odnosaM?" Ukazuju se samo njismisao? ispada" U:enje o 0e:/elom subvertira dvepisanju, slikanju, Civljenju, glumi, izvoHenju, reCiranju?" Fraktalna geometrija je matemati:ka teorija koja opisuje i modeluje prirodne i veBta:ke mikro, 76

makro? razmeri" Fraktalni oblici se mogu prona:i u prirodi >struktura rasta paprati i karfiola, oblaci, erozivni predeli? i u digitalnim.kompjuterskim veBta:ki generisanim i simulacijski proizvedenim slika. ma" *amisao fraktala je metafizi:ka metafora za artificijelne, nepravilne i beskraj.no promenljive simulacijske strukture >od strukture svesti, izraCavanja, do percep.cije prirode i umetni:kog dela?" Transcendentni poredak dramske tradicije >od Sofokla do 8eketa? razbijen je u fraktalni subjekt je, metafori:no govoreDi, Bizofre.ni subjekt poliCanrovskog i pluralnog sinodraz celine u pojedina:nom rasipanju imagea, smisla i zna:enja?" 8eskrajno izjedna:avanje :oveka sa samim sobom ostvaruje se beskrajnim umnoCavanjem elektronske slike" Analogno elektronskoj slici i njenom multipliciranju sebe, dramski tekst se multiplicira u mnoBtvo moguDi< fraktalni< svetova koji istovremeno deluju" 8"$"@"8 Fa1a+a, i 5-a,0ki 1.k01 Fantazmom se naziva imaginarni svet i njegov sadrCaj u koji je zaronjen tradicijom voHeni dramski pisac ili neuroti:ar" Psinesvesnog scenarija?" /akanovska psidramskog subjekta? i njegovog manjka >scenskog subjekta?" /akanovski fantazam nije sanjarenje, romanti:no nesvesno, fantazija u kojoj borave noDna boCanstva, kao Bto je to slu:aj u  jungovskoj tradiciji kolektivnog nesvesnog i arlson, !iler, Fabre ili ivadinov simuliraju fenomenologiju ovog nesvesnog scenarija pretvarajuDi je u scensku maBinu?" Fantazam je struktura koja konstituiBe subjekt" 0ako nema subjekta izvan jezika >i nesvesno postoji kao jezik subjekt je ili barem determiniBe? jezik >jezik misli, lingvisti:ki jezik i jezik slikovnog.telesnog.muzi:kog prikazivanja?" Ako fantazam konstituiBe jezik on konstituiBe i simptom i umetni:ko delo" Fantazam pripada redu imaginarnog i zato stapa >povezuje, preklapa, proBiva, tka? raznorodne elemente u jedinstveni pripovedni dramski tekst" S druge strane, fantazam je i prepreka koja smeta primaocu da se upiBe u ozna:iteljski lanac diskursa, da dosegne istinu i smisao ponuHenog i fiksiranog dramskog diskursa" Fantazam moCe biti prikazan kao vizuelna ili diskurzivna slika" Slika koja prikazuje fantazam uvek ima dva nivoa= nivo tabloa koji predstavlja vizuelnu strukturu :ija suBtina moCe da se opiBe re:ima >da se prevede u govor ili pismo, odnosno, iz govora i pisma u metajezik? i nivo scenu dogaHaja koji se odvija pred okom posmatra:a kao u Kraju 6vrope?" *amisao fantazma je svojstvena za postmodernu naraciju >fikcionalizaciju? poBto dramski tekst i scenski dogaHaj pokazuju strukturu raspada organskog jedinstva dela na tablo i od ontoloBkog fikcijskog poretka ka kvaziontoloBkom fikcijskom strukturiranju teksta i od kvaziontoloBkog ka paraontoloBkom fikcijskom tekstu?" Postmoderna kultura je ozna:iteljska kultura poBto fantazam ne prozivodi sam subjekt >bioloBko, bimemreCa, ekran? u koji su uzglobljeni subjekti koji imaju svoj automatizam rada >neuteme. ljenost u a?" *a postmodernu kulturu plutajuDi   jezici medija stvaraju Celju, manjak i nagon koji su scenario odsutnog smisla i dogaHaja bez prologa, razrade i zaklju:ka" Fikcijski u:inci postmodernog fantazma od dramskog teksta grade k ôdovi meta karakterizacija moguDeg sveta, konteksta i Canra? do fikcijskog >konkretni k ôdovi primera koji anticipiraju subjektivnost?" Fantazam generiBe fikcijske >
Rasprava fikcionalnosti vodi u smeru semantike teksta ili teatarskog dogaHaja ili performansa kao teksta" Tri karakteristi:na aspekta dominiraju raspravom= pitanje ontoloBkog statusa nepostojeDi< fikcionalni< objekata i likova >zlatne planine, zemlja :uda, %disej, anHeli?, pitanje logi:kog statusa fikcionalni< predstava >representation?, tj" izraza koji ozna:avaju nepostojeDe entitete >problem fikcionalne reference? i iskaza >tvrdnji? o tim entitetima >problem vrednovanja fikcionalni< iskaza . kako dramski ili teatarski lik vidimo i vrednujemo= istinit, neistinit?, pitanja semioloBkog statusa fikcionalni< predstava u rasponu od oznakovljenja nepostojeDi< entiteta do uspostavljanja njijedan lik, na primer, 6amlet, kao znak ili struktura znakova semioloBki moCe biti prikazan kao verna rekonstrukcija @ekspirovog 6amleta ili kao lik modernog druBtva ili bezvremeni aistorijski kiborg?" Uspostavljanje fikcionalnog poretka se zasniva na analogijama fantazmu, a to zna:i na realizaciji odnosa Simboli:kog, Imaginarnog i Realnog u tekstu" Uspostavljanje fikcionalnog poretka je indeksireanje tekstualni< k ôdova koji fikcionalnu referencu pokazuju kao Simboli:ku, Imaginarnu ili Realnu za dati semioloBki sistem" U postmodernizmu pokazivanje fikcionalne reference kao Simboli:ke, Imagi.narne i Realne ne zasniva se na pridavanju ontoloBke teCine Simboli:kom, Imaginarnom i Realnom, veD na ustanovljenju razlike izmeHu Simboli:kog, Imaginarnog i Realnog" *adrCimo se na sledeDim sistemskim razlikama= u odnosu na fantazam se ne pravi razlika izmeHu Simbolnog, Imaginarnog i Realnog, njimental representation?, modernisti:ki fikcionalni tekst se zasniva na kulturoloBkoj i pragmati:koj razlici Simbolnog, Imaginarnog i Realnog u svim kombinacijama prividnog >narativnog? razvoja i grananja teksta, u tradicionalnom realisti:kom mimeti:kom tekstu fikcionalni poredak se gradi kao poredak koji na kriterijumima ontoloBke utemeljenosti gradi razliku Simbolnog, Imaginarnog i Realnog, a to zna:i da je Simbolno ontoloBki utemeljeno u jeziku, Imaginarno u dupredo:avanja?" Fantazmatski 6amlet je mora koju um proizvodi na sopstvenom mestu nemoDi da recepcijom obuu lakanovskoj terminologiji objekt malo a?" !odernisti:ki 6amlet je figura koja se ponaBa na skupu utvrHeni< i autorefleksivno izre:eni< konvencija datog moguDeg sveta >ili semioloBkog sistema?" !odernisti:ki 6amlet nije psimapiraju Q mapping ?" Tradicionalni 6amlet je mimezis ontoloBkog biDa koje u tekstu ili na sceni ostvaruje bi:itaoca, gledaoca?" Postmoderni 6amlet je mašina ili figura koja postaje, metafori:no govoreDi, mario.neta ili kiborg odslikavanja 6amleta kao predstave na scenama  jezika i scenama teatra" Postmoderni 6amlet nema specifi:na dramska ili scenska svojstva, on je prazan znak >akobson? ili ozna:itelj >/akan? ili nosilac zna:enja >Earls !oris?, spreman da primi bilo koje drugo zna:enje ili realizaciju efekata Simboli:kog, Imaginarnog i Realnog iz istorije i sinmoCda i figure? opscenog sveta medijske produkcije" Postmoderni apsurd, ironija, parodija i od Sofokla do 8eketa?" %ni se retori:ki potencir. aju upotrebom kolaCno.montaCnog ili pastiB generisanja fraktalni< struktura koje svoje glasove pomaku od visoko estetizovani< diskursa do poza medijske masovne kulture >video spota?" *a razliku od modernisti:kog apsurda >teatra apsurda? koji nastaje u suo:enju sa odsutnoBDu smisla egzistencije, postmoderni dramski apsurd nastaje u otkriDu apsurda u klizanju ozna:itelja i ozna:enog u znaku i tekstu" %tkriva se u samim me
entropijskim rasipanjima" Ironija je otklon koji ozna:itelj pravi u odnosu na ozna:eno i time pokazuje da celine nema" Produkcija ironije je produkcija otklona izmeHu subjekta, razmeni monete?" Parodija je apsurdna i ironi:na sa maniristi:kim iskrivljenjima upotreba modernisti:ke iskrenosti i originalnosti koje se nude kao totalizujuDa istina" Parodija je oduzimanje viBka smisla modernisti:koj ekonomiji tekstualni< investicija u prirodnu i druBtvenu logocentri:nu istinu" Sordinar9 language?, reHe pismo, specifi:ne mikrosocijalne grupe u specifi:nom vremenu i prostoru" U postmodernom dramskom tekstu deBava se da se dijaloBki odnos gradi kao odnos razli:iti< Cargonski< glasova koje su u nemoguDem dijalogu" 0ada dramski tekst koristi jedan Cargon koji fetiBizuje tada nastaje rimejk" (a primer, u 34im godinama Cargon )4i< ili rani< 14i< godina se fetiBizirao do kulta masovne kulture" 0ada se u jednom tekstu koriste razli:iti Cargoni, na primer renesansnog puka, boljBevi:ke revolucije i BezdesetosmaBki< rokera tada tekst postaje pastiiB Cargona" Razli:iti Cargoni ukazuju na= invertovanje komunikacioni< odnosa tekstualnog subjekta i &rugog . govor je prevoHenje ili kona:no autisti:ko priznavanje nemoguDnosti razumevanja, simulaciju raspalog jastva, metafori:no Bizofrenog jastva, koje istovremeno govori sa viBe jezika >Cargona? bivajuDi u viBe, :esto i meHusobno isklju:ujuDi<, moguDi< svetova, i priznavanje sinpremeBtajuDe? Cargone mali< zajednica >nacionalni< i rasni< manjina, generacijski< grupacija, seksualni< zajed.nica?" &ramski tekst &ouglasa !esserlia 8u. bez : ,ilmska #ikcija za poeziju : 8eo 7 *truktura destrukcije, na primer, ostaje i dalje dramski tekst >knjiCevni pesni:ki tekst?" Time Bto ostaje tekst on preuzima funkcije mimezisa mimezisa  filmskog >ali i teatarskog? dramskog teksta simulirajuDi sa lakoDom razli:ite Cargone od graHanskog do mimeti:ki? diskurs koji evocira iskustveni univerzum prostorno.vremenski< dogaHaja u kojima u:estvuju predmeti i biDa, i narativna struktura je uslovljena pripovednim stvarala:kim ili produktivnim meusmena pripovest mita?, pisma >zapis mita, pri:e, novele, romana, drame?, slike >vizuelna naracija slikarstva i fotografije? i intermedijalni< relacija govora, pisma, slike i modelovanog dogaHaja >teatar, film, video, televizija, kompjuterske mreCe?" Prvi strukturalni model narativnog je odreHen rekonstrukcijom dogaHaja u jeziku, a to zna:i da postoji realna ili kao realna  referenca na koju se jezik odnosi, zatim, narativni tok je zasnovan poBtovanjem vremenske logike dogaHaja >pre, sada, posle? bez obzira da li se dogaHaj doslovno prikazuje ili se rekonstruiBe inverznom vremenskom logikom ili logikom postmodernisti:ke arbitrarne kombinatorike dostupni< ozna:itelja i ozna:eni<" 79

&rugi strukturalni model narativnog je odreHen memodernisti:ki ideal? ili poliCanrovski< mreCa >postmodernisti:ki produkti?" !odernizam karakteriBe kritika, redukcija i odbacivanje naracije kao integriBuDeg modela dramskog mimeti:kog prikazivanja i pripovedanja" 0ritika narativni< modela zasniva se na problematizovanju granica Canra, subjekta pripovesti i vremenske logike dogaHaja" Redukcija naracije se ostvaruje kroz= kolaCno.montaCno premeBtanje i kombinovanje narativni< elemenata :ime se pripovest dram.skog teksta redukuje na kvazi.narativnu strukturu, traCenje nultog nivoa narativnog pisma >od 8eketa do minimalista? ili prekora:enja semanti:ke granice naracije, time je pripovest postala tekst, a tekst struktura formalni< ili arbitrarni< odnosa znakova ili znakovni< elemenata >ozna:enog, ozna:itelja?" *a neoavangarde i postavangarde sve pri:e su ispri:ane i piscu ostaje da o njima govori metajezikom koji je izvan knjiCevnosti" To su teroristi:ki i teoretski diskursi koji dovrBavaju istoriju modernosti i anticipiraju postistoriju" /iving teatar je ovaj tip diskursa u svetovima teatra doveo do paradigmatskog modela >blisko operacijama koje su u knjiCevnosti sproveli autori Tel Juela  ili u likovnim umetnostima autori )rtanguagea?" Teorijski diskurs integrisan u dramsko delo > Aatvor , Raj sada, Kula novca? teroristi:ki su ekscesi u ideoloBkim paradigmama poznog modernizma koji grade negativnu sliku druBtvene moDi" Prikazivanje deideologije? i ozna:iteljskog mestrukture, serije OlanceO? ozna:itelja ukazuju na= zazatvaranje, okruCivanje, razvrstavanje, svrstavanje u nizove?, zapodeliti vreme, programirati :in, razloCiti pokret, saCeti ili rastegnuti prirodni tok vremena?, i zakonstituiBe se produktivna sila :ije delovanje treba da bude superiornije u odnosu na prosti zbir elementarni< sila koje je sa:injavaju?" Postmodernisti:ka naracija pervertira dostupne jezike aktuelnosti i projekcije istorijski< naracija retori:ki potencirajuDi njiapsurdno kretanje? od reBenja visoke umetnosti ka reBenjima popularne umetnosti i ki:a" 0arakteristi:na su dva tipa postmodernisti:ki< narativni< reBenja= simulacija tradicionalnog mimeti:kog narativnog dramskog teksta u koji se unose implicitni ili eksplicitni poremeDaji koji deluju kao prekida:i >s"i#ter ? u obeDanim ili realizovanim mentalnim predstavama narativnog toka >!iler, elman, !eserli?, i realizacija fraktalnog narativnog prostora scene koji tekst razbija do atomski< :estica koje se uklapaju u artificijelni medijski prostor simulacije, kolaCa i montaCe, pastiBa, kruCenja kroz razli:ite oblike medijskog prikazivanja . prezentovanoj pripovesti se oduzima svaki smisao kontinuiteta i moguDe izrecivosti, ona postaje svedo:anstvo nemoguDeg pripovedanja, tj" sunovrata u raspadanja jezika na glas, telesni gest, prostornu fragmentarnost, nelogi:nost vremenske distribucije, odsustvo ili prisustvo ambijentalnog svetla >ilson, Fabre?" &a bi se opisala karakteristi:na s$? >$? >$? prirodni Introspekcija= maBinsko vreme medija empirijski SadaBnjost >+? niz= ProBlost bezvremeno postistorijsko PR%@/%ST >+? >2? SA&A@(%ST Projekt= mimezisi tradicionalni< i 8U&U[(%ST SadaBnjost modernisti:ki< modela >+? 8uduDnost naracije u kolaCno.montaCnim, analogija >2? pastiB i simulacijskim prirodnom Avangardna kombinacijama artificijelni< nizu= redukcija= redosleda Prolog konkretna >#? 80

Razrada SadaBnjost 'pilog ili >2? tautologija" alegorizacija diskursa, prirodnog :ina, niza ili vremena i njegovi< prostora"

generisanje drugi< vremenski< logika koje ne odgovaraju prirodnom nizu ili njegovim analogijam i alegorizacijama" >)? alegorizacija drugi< neprirodni< vremenski< logika"

-ornja sobi:ajnosti? do nenormalnosti >modernisti:ke ekscentri:nosti ili posrtmoderne decentriranosti? pripovedanja, odnosno, pomak od pripovedanja >tradicija? preko pokazivanja >moderna? do prikazivanja >postmoderna? rad je koji tekst definisan kao lingvisti:ko prikazivanje ili pripovedanje preobraCava u tekst kao :injenicu >tautoloBka potvrda? i, zatim, tautologiju preobraCava u medijsko prikazivanje praznog znaka" Postmoderne strategije oduzimaju pravo naraciji da bude prirodna, iskrena, originalna, obeDavajuDa i lingvisti:ki utemeljena" UvoHenjem razli:iti< logika strukturiranja vremenskog sleda, gornja Bema ukazuje na joB jedan problem" Tradicionalni dramski tekst je u fikcionalnom smi.slu ontoloBki zato Bto poBtuje ontoloBku obavezu prikazivanja realnosti >sa malim rG? i sleda dogaHaja" !odernisti:ki dramski tekst je kvaziontoloBki zato Bto prekida ontoloBku obavezu prikazivanja i zato Bto prikazuje realnost samog teksta >ontologija teksta naspram ontologije sveta?" Postmodernisti:ki dramski tekst je paraontoloBki zato Bto= izgleda kao tradicionalni dramski tekst ontoloBke obaveze prikazivanja, ali pri tome sam tekst definiBe kao formalni kvaziontoloBki pore.dak, i zbog toga ga slobodno sintakti:ki, semanti:ki i pragmati:ki kombinuje u sinpolja? sa kojima su umetnost i knjiCevnost povezane" (ije dovoljna kriti:ka teorija ili kriti:ka estetika u smislu autorefleksivnog pro:iBDenja esteti:kog domena ili kriti:ka teorija kao druBtvena analiza produkcioni< odnosa, veD stalno i dramati:no >teatralno? konfro.ntiranje ograni:enja kriti:kog i teorijskog u esteti:kom i umetni:kom diskursu" Paraestetika ne govori o kraju umetnosti i kraju teorije, veD o kraju metateorije, ako se pod metateorijom razume filozofska estetika u svojoj sistemskoj, logocentri:noj i totalizujuDoj metanarativnoj formi" U paraesteti:koj teoriji koriste se sledeDi izrazi sa prefiksom para= para.iskustvo je iskustvo modela, a ekstremni liotarovski pristup kazuje da pravila viBe ne reguliBu, tj" da kategorije i Canrovi viBe ne odvajaju diskurse u posebna podru:ja, veD da postoji nuCna potreba da se fraze diskursa kulture meHusobno povezuju, a to povezivanje je tako problemati:no da se doCivljava kao nemoguDnost >teatar viBe ne postoji kao praksa veD kao proizvodnja 81

modela?, para.moD.suHenja je po /iotaru moD suHenja koja nije povezana sa odreHenom teritorijom >disciplinom, Canrom?, veD kao u 0antovoj estetici ona je prosuHivanje koje prekora:uje granice teritorije ili domena koji uspostavlja autoritet svakog pojedi.na:nog Canra i discipline >teritorije dramskog teksta nisu jasno i egzaktno odredljive?, para.literarnim se naziva deridijanska upotreba literature u kriti:kom preispitivanju >premeBtanju? filozofski< i ideoloBki< diskursa, odnosno, privilegovani pro.laz teorije do pisma kroz knjiCevnost pri :emu dolazi do deteritorijalizacije same knjiCevnosti >samog dramskog teksta koji postaje scenario, sinopisis ili koncept u situacijama masovne kulture?, paralogi:ko je alternativna kriti:ka metodologija i strategija koja rezultira iz kritike teorije i njene utvrHene dominirajuDe i legitimne logike >dominantno se rasipa u fraktalno, a legitimno u glasove bez legitimnosti, bez uporiBta u bilo kojoj ontologiji obmotanoj Barenom laCom ideologije?, i para.teorija > parat"etic ? je pačvork   >patcteorije i ideologije padaju u ambis umetnosti koja se rasipa po povrBini masovne kulture?" 8"$"!&"$ 6i4.-.01.10ki 5-a,0ki 1.k01 % ,.5i30ka u4o1-.=a zadovoljstva 6iperestetskim se naziva dramski tekst koji ekstati:ki i opsesivno sintekst meHu tekstovima . elektronski tekstualni promiskuitet?, kiborg.ontologi ja >ontologija odsutnog ozna:itelja, ontologija ekranskog, sinprodukcija, razmena i potroBnja u teleprostoru i televremenu trans.kulturne i planetarne produkcije odnosa baze i nadgradnje?" 0arakteristi:ni primeri language poetr& ? kao mimezisu kompjuterskog prikazivanja ideoloBki< distribucija glasova kulture Earlsa 8ernstina ili teatarskim postavkama Roberta ilsona, ana Fabra ili video ambijentima 8ila ajole ili teoretizacijama Pola irilia" 6iperestetske strategije vraDaju estetsko u umetnost >od knjiCevnosti preko teatra do masovne kulture?, ali viBe ne kao transcendentni poredak iz kog izvire forma umetni:kog dela, veD kao medijski poredak mutacija sintakse, semantike i pragmatike kako lingvisti:ki< tako i semioloBki< jezika" Ili sasvim izri:ito re:eno= informacija je miBljenje" 'stetsko postmoderne je fraktalni< or ganizacija ? koje se umnoCavaju i Bire u sistemima lingvisti:ki<, semioti:ki< ili semioloBki< medijski< predstava" 6iperestetsko je metastaza avangardni< i postmodernisti:ki< ekscesa i ozna:ava dokidanje teatra, dramskog, filmskog, slikarskog, pesni:kog ili baletskog u elektronskom prikazivanju razlika" 6iperestetsko se deBava kao drama te
8"&" DRAMSKI TEKST I S(E#A BPARAFE#OME#OLOGIJAC 8"&"! Di0ku-+ivo i .5i0ku-+ivo 1.a1-a i 4.-7o-,a0a Teatarski dogaHaj i performans odreHuju i konstituiBu diskurzivni aspekti >lingvi.sti:ka dimenzija . &?, diskurzivni aspekti koji su upotrebljeni kao da su nediskur zivni aspekti >semioloBka dimenzija . &(?, nediskurziv ni aspekti koji su upotrebl  jeni kao da su diskurzivni aspekti >semioloBka dimenzija . (&? i nediskurzivni aspekti >fenomenoloBki aspekti . F?" Teatarski dogaHaj ili performans je struktura :iji su :lanovi diferencirani >&, &(, (& i F?, relativno slobodni >otvoreni za alternativu i, sto je rezime= 82

uvek je moguDe &, &(, (& i F aspekte denotirati izvesnim diskursom, tj" prepri:ati i opisati predmet, situaciju ili dogaHaj? i rastegljivi >da se meHu &, &(, (& i F aspekte mogu umetati drugostepeni interpretativni :lanovi?"   Rasprava (ediskurzivni aspekti >F? teatarskog dogaHaja ili performansa fenomenoloBka >pojavna? su svojstva predmeta, biDa, situacija i dogaHaja koja se ne mogu svesti na lingvisti:ke i semioloBke modele >simbolno?, tj" svojstva koja ostaju u prevlasti ima.ginarnog i realnog" (ediskurzivni aspekti teatarskog dogaHaja ili performansa upotrebljeni kao diskurzivni aspekti >(&? fenomenoloBka su svojstva predmeta, biDa, situacija i dogaHaja koja se transformiBu u semiolo. Bke i lingvisti:ke modele >simbolno?, tj" svojstva koja svoj imaginarni i realni potencijal preobraCavaju u simboli:ka zna:enja i efekte na sceni" &iskurzivni aspekti teatarskog dogaHaja ili performansa upotrebljeni kao nediskurzivni aspekti >&(? lingvisti:ki su i semioloBki modeli >simbolno? :iji zna:e.njski i ozna:iteljski efekti bivaju u domenu fenomenologije scene >imaginarnog i realnog?, tj" svojstva koja svoj simboli:ki potencijal transformiBu u dramsku sliku >od mentalne do scenske predstave? ili prostorne, vremenske i bipa i dramski tekst i teatarski ili performans dogaHaj? umetni:ko je delo po tome Bto sadrCi interpretativne aspekte koji ga lociraju, indeksiraju, imenuju, opisuju i objaBnjavaju kao umetni:ko delo >dramski tekst i teatarski ili performans dogaHaj?" *a umetni:ka dela zapadne mimeti:ke tradicije interpretacija je uvek izvan dela" %dnos &rugog >religioznog, ideoloBkog, druBtvenog, institucionalno graHanskog diskursa? kao interpretatora i dramskog dela spoljaBnji je asimetri:ni odnos dela i &rugog koji upisuje i propisuje pravila, korespondencije i na:ine uspo.stavljanja reference u tradicionalnim moguDim svetovima teatra" *a modernisti:ka dela interpretacija je uvek konstitutivni element dela" IzmeHu dela i njegove interpretacije postoji tautoloBki odnos" &ramsko delo je analiti:ka propozicija koja je izraz definicija umetnosti koje delo prikazuje" !odernisti:ko dramsko delo, teatarski dogaHaj ili performans, posebno avangardni i neoavangardni primeri, uvek postavljaju sebe kao redefiniciju drame, teatra ili u najopBtijem slu:aju umetnosti" 'ksperimentalna avangardna i neoavangardna dra.mska i teatarska dela kao umetni:ku i esteti:ku obavezu postavljaju definisanje svog statusa kao umetni:kog dela"  Akcije, uobi:ajenu? prepoznatljivost umetni:kog >dramskog, teatarskog? dela, Bto zna:i da mo.raju da budu tako indeksno reBeni da sadrCe interpretaciju >pisca, reCisera, izvoHa:a? koja redefiniBe >proBiruje, premeBta i preobraCava? pojam teatra i umetnosti" !odernisti:ki dramski tekst proizvodi interpretativni otklon od tradicionalne mimeti:ke zapadne tradicije teatra" Interpretator umetni:kog dela nije &rugi, veD subjekt dela koji je konstitutivni efekt samog dela" Postmodernisti:ka dela su interpretativne maBine, Bto zna:i da dramski tekst, teatarski dogaHaj ili performans nastaju na proizvodnji i ugradnji istovremeno prisutni< diferencirani< i strukturalno interpolirani< meHusobno sindramskog teksta ili teatarskog dogaHaja i performansa? razraHen je na taj na:in da su interpretativni &rugi i interpretativni subjekti konstitutivni aspekti dela u svim kolaCno. montaCnim, citatnim, pastiB, simulacijskim ili poliCanrovskim kombinacijama strukturiranja &, &(, (& i F aspekata dela" %vo je zapravo strukturalna logika aktantaG >napomena= aktant jeste ekstrapolacija  jedne sintakti:ke strukture koja postaje subjekt, objekt, dadresat, protivnik, pomoDmik?" Pri tome, interpretativni &rugi i subjekti su pluralni drugi i pluralni subjekti koji govore razli:itim glasovima i tonovima lociranja, indeksiranja, opisivanja, objaBnjavanja i rasprave svoji< razlika i raskola u rasponu od polni<, preko rasni<, nacionalni< i religiozni< do ideoloBki<, eti:ki<, estetski< i umetni:ki< identiteta" 8"&"& I1.-4-.1a1iv. ,aši.: o5 5-a,0ko2 5./a ka 4.-7o-,a0u Teatarski dogaHaj ili performans nije jednostavna realizacija dramskog tek.sta >u najBirem smislu knjiCevnog teksta, sinopsisa, scenarija, ideografskog zapisa, koncepta?, veD je postupak 83

definisanja moguDeg sveta :ija je referenca dramski tekst" &efinisanje moguDeg sveta :ija je referenca dramski tekst postupak je inter.pretacije dramskog teksta" Pojam interpretacije treba izloCiti kroz niz razlika= metainterpretacija= spoljaBnji >tradicionalni?, unutraBnji >modernisti:ki?, pluralni >postmodernizam? ili svi zajedno kombinatorno povezani >postmoderna? interpretatorOi redefiniBeOu status dramskog dela kao umetni:kog dela u njegovim umetni:kim, estetskim, kulturoloBkim, druBtvenim ideoloBkim ili ritualnim dimenzija.ma, radikalni.prevod= jedan diskurzivni ili semioti:ki sistem kakav je dramski tekst >knjiCevni tekst, sinopsis, scenario, ideografski zapis? prevodi se iz jezika teksta u fenomen dogaHaja, pri :emu prevodilac >reCiser, izvoHa:? ugraHuje svoju ili svoje ta:ke glediBta u tekst i njegove fenomenoloBke >&, &(, (& i F? transformacije" %dnos metainterpretacije i radikalnog.prevoda je otvoren razli:itim strategijama korespondencije koje mogu biti konzistentne ili nekonzistentne" 0onzistentnost vodi celovitom teatarskom ostvarenju i svojstvena je modernisti:kim strategijama autonomije teatra kao umetnosti" (ekonzistentnost vodi fragmentarnim, fraktalnim ili kolaCno.montaCnim reBenjima koja proizvode efekte apsurda, ironije, paro.dije ili postmodernizam?" &ramski tekst u postmodernoj umetnosti nije viBe samo lingvisti:ki tekst knjiCev.nog obeDanja, veD potencijalna moguDnost uspostavljanja razli:iti< i u raskolu tekstova scene, rituala, ekrana, tela, maBina, Celje, glasa, figure" Postmoderni dramski tekst, kona:no nazovimo ga samo tekstom, viBe nije u sluCbi produkovanja smisla, zna:enja i vrednosti koje prepoznajemo kao tragove mimeti:ko. narativne tradicije i modernisti:kog obra:una sa njom" Postmoderni tekst   mnogostruke medijske ostvarljivosti u sluCbi je linija spoja, strateBki< zona, Simboli:ki<, Imaginarni< i Realni< slojeva, i nabora >zona proizvodnje subjektivnosti i racionalnosti na mestima govora o subjektivnosti i racionalnosti?" Samo postoji proizvodnja koja, da bi savladala entropijsku potroBnju postmoderne kultu.re, mora biti sve ubrzanija, masovnija, globalnija i prisutnija" Sve distributivne pri:e >narativne strukture?, sim. bolizacije, imaginarni poretci i alegorizacije u svom proizvodnom ludilu pokazuju naBu >moju, tvoju, naBu? nesposobnost i nemoD da priznamo sopstvenu artificijelnost"

" POSTMODER#A 6ERME#EUTIKA TEATRA OD 6ERME#EUTIKE DO #ARATOLOGIJE

"! UOD % 6ERME#EUTIKA I 6ERME#EUTIKA TEATARA Polazna teza za istorijski? zapadni teatar je konstituisan oko teatru spoljaBnjeg >trans. ce. ndentnog? celovitog tuma:enja teatra kao umetnosti >logocentri:ni koncept teatra zasnovan na odnosu duimanentni<, autonomnipojavnosti i izgleda 84

narativnog ili nenarativnog dogaHaja?" Tradicionalan teatar je eksternalisti:ki, esencijalisti:ki i transcendentni poredak, poBto je odreHen spoljaBnjom referencom, spoljaBnjom suBtinom i, zato, Bto  je suBtina ono &RU-% nadreHeno pojavnosti privida sveta" !oderni teatar je internalisti:ki, esencijali. sti:ki i formalisti:ki, zato Bto je odreHen unutar teatarskim suBtinama, esencijalisti:ki je poBto ukazuje >teCi? izvesnim speci.fi:nim i jedinstvenim suBtinama, a formalisti:ki je poBto svoj poredak vidi kao odnos formi >teatarski< formi?, a ne smisla >zna:enja i sadrCaja?" Postmoderni teatar je konstituisan oko intertekstualni< >interteatarskiili (.to stepenog? prikazivanja >od upotrebe do interpretacije? istorijski< ili aktuelni< aspekata i odnosa aspekata teatra" Parafikcionalizacija je postupak kojim se ne uspostavlja odnos prikazivanja izmeHu teatarskog dela i sveta >realizam ili realisti:ke transformacije? ili teatarskog dela i fantazije >logocentrizam ili njegove transformacije, mutacije?, veD se fikcionalni poredak dramskog dela gradi upotrebom >premeBtanjem, kolaCiranjem, montaCom, citiranjem? fikcionalni< fragmenata ili celina istorije umetnosti, teatra, knjiCevnosti ili filozofije" &ekonstrukcija je postupak rasprave >prikazivanja? granica metafizike teatra jezicima specifi:ni< istorijski< modela teatarskog prikazivanja ili izraCavanja" Postmoderni teatar je orijentisan ka vanteatarskim i unutar teatarskim aspektima koji svoji smisao, zna:enja i vrednosti dobijaju premeBtanjem iz moguDeg sveta kulture u teatar, odnosno, iz teatra u moguDi svet kulture" P%ST.!%&'R(I T'ATARA ' PR%I*%& (A I(T'RPR'TA5IA U T'ATRU I T'ATRA 0A% I(T'PR'TA5I' 0U/TUR'" Postmodernisti:ka interpretacija nije pozitivisti:ki eksplanatorni diskurs, veD arbitrarno kretanje kroz relativne i otvorene primere >fragmente diskurzivni< sistema, jezi:ke ili slikovne ili biemanzipatorisc"en ? refleksivne energije revolu.cionarne svesti" 6ermeneutika je veBtina razumevanja i interpretacije teksta" 6ermeneutika u teatru i pisac, dramaturg, glumac? Celeo da pruCi >da ponudi ili da? svom teatrskom tekstu" Teatarski tekst je intertekstualni efekat suo:enja tekstova pisca, dramaturga i glumca" U razvijenom smislu prirodni govor i pismo?, semioloBki< ospoljavajuDi< struktura >znaci teatra? i fenomenoloBki< situ.acija >reprezentativni< odnosa izgleda i pojavnosti scene za subjekte sveta teatra? koje objedinjuju prisustvo teaarskog predmeta, biDa, situacije ili dogaHaja" Tekst glumca  je čvor  lingvisti:kog govornog teksta i telesnog biprodiranju? ozna:itelja >tela? u znak >figuru? na sceni" Tekst gledaoca je intertekstualni :vor viHenog i sluBanog teksta sa scene, tekstova interpretacija koje on poznaje o tom delu ili istoriji teatra, odnosno, subjektivni< specifi:ni< zna:enj.ski< trenutni< projekcija >od fantazma preko jezika misli do privatnog  jezika?" Teatarski dogaHaj jeste istovremeno strukturirajuDe prisustvo razli:iti< tekstova >pojavnosti tekstova? na sceni i u gledaliBtu" 6ermeneutika teatarskog strukturirajuDeg teksta se definiBe kao tepredstava, izraza, konstrukcija?, Bto zna:i da je refleksija o uslovima razumevanja i tegovoreDi metafizi:ki? smisao ili kojim se proizvodi >govoreDi strukturalisti:ki? smisao" *aza?pisati, odnosno, prikazati pesmom, slikom ili teatarskim dogaHajem" Ako se nekazivost teatarskog smisla formalno locira, tada se izvode dve komponente smisla= 85

smisao smisla koji je nekaziv, i zna:enje kao kaziva i predstavljiva komponenta smisla" Iz re:enog, poredak teatra se moCe sonog izrecivog u smislu= zna:enja? ili kao proizvodnja smisla >onog izrecivog podreHenog logici pisma= zna:enja?" Po !artinu 6ajdegeru razumevanje teksta mora da se zasniva na iskustvenom znanju o onome Bto je predmet razumevanja i time se interpretacijom teatarskog dogaHaja uvek obrazuje >stupa u? Bumom liBDa, bljeskom zvezdanog neba ili formalno? znanje proizvodnje ureHenog, konzistentnog i materijalnog sveta" Iskustveno znanje za postmodernizam je medijsko i reprezentativno znanje produkcije i recepcije modusa prikazivanja prikazanog >mimezisa mimezisa?" Razumevanje teatarskog dogaHaja aproksimiranog modelima teksta zasniva se na iskustvenom znanju o teataru >o onome Bto je predmet razumevanja? i time se interpretacijom obrazuje >stupa u? spomenutog, prikazanog, izraCenog, konstruisanog, fikcionalnog? prisustva na sceni i tubivstvovanja koje kao razumevanje ocrtava svoje bivstvovanje na moguDno. stima" 8ivstvovanje teatra je ocrtano na moguDnostima" Svaki dramski tekst, :ak i onaj koji je sveden do zbirke formalni< procedura izvoHenja sadrCi otvorene moguDnosti ugradnje interpretativni< ta:aka dramaturga.reCisera, glumca, gledaoca" Interpretacija nekog lika >6amleta? za pisca, dramaturga ili glumca, uvek je moguDnost meHu moguDnostima, a to zna:i izazov da se stupi na pravi na:in u interpretativni krug teatarske predstave" &ramsko, koreografsko, ambijentalno i performativno scensko ocrtavanje razumevanja izgraHuje sopstvene razlikujuDe moguDnosti" -rananje moguDnosti  je potencijalno beskrajno" Ali, moguDnost nikada nije egzistencijalna, a joB manje je empiriska, ona je fikcionalno nadreHena egzistenciji specifi:ne scene u trenutku pojavnosti vremena, prostora i tela" IzgraHivanje razumevanja na sceni nazivamo scenskim izlaganjem" Psi:ulni doCivljaj opredmeDenja na sceni? i egzibicionizam >:ulno prepuBtanje pogledu tela? ugraHuje koncept >ideju, zamisao, plan izvesne naracije, fantazam, poredak ozna:avanja?" 6ermeneuti:ki= izlaganje ne:eg na sceni kao ne:eg bitno je fundirano namerom, predviHanjem i predzaintencija? je usmerenost na spoljaBnje dogaHaje, pokrete, gestove, izraze i predstave" itgenBtajn je pisao da su unutraBnjim procesima potrebni spoljaBnji kriterijumi" PredviHanje= teatarski doagHaj za razliku od egzistencijalnog dogaHaja je predviHen >retki su izuzeci, na primer, nepredvidivost obeDanja? interpretacije" Predzadramski tekst, scenario, plan, veCbe, probe, predstava?" Svaki od koraka realizacije je postupak ugradnje interpretativne ta:ke koja otvara nove moguDnosti i :ini da se teatarsko delo potencijalno beskrajno grana" Scena se nalazi TU u doslovnosti prisustva >prostora, vremena, predmetnosti, telesnosti? i u fikcionalnosti TU neprisustva >otklon ka onome Bto ne moCe biti zaantropoloBki? zagr:ka. zapadna metafizi:ka tradicija bića ili fikcionalne punoDe TU prisustva? i isto:nog >indijska, na primer, budisti:ka tradicija nebića ili fikcionalne praznine, odnosno, TU odsutnosti?, i teorgansko jedinstvo ili celovitost biDa koje se otelotvoruje na sceni telesnom i bipomak od Celje fikcionalnog  junaka ka Celji maBine, maBine koja Celi drugu maBinu, koja Celi za drugu maBinu?" Tradicija iluzionizam proCimanja doslovnosti i fikcionalnosti odreHuje >vidi? kao transcendentno ili, istorijski kasnije >od srednjeg veka ka prosvetiteljstvu i romantizmu?, kao organsko jedinstvo" !oderna odreHuje >vidi? antiiluzionizam razlika doslovnosti i fikcionalnosti= kao odvajanje od fikcionalnosti, odnosno, kao kretanje od fikcionalnosti tradicije ka doslovnosti 86

moderne >avangardni teatar?, i kao razraHivanje specifi:nosti >autonomija? doslovnosti u njivisoki modernizam?" Postmoderna odreHuje >vidi? iluzionizam razlika doslovnosti i fikcionalnosti teatra kao intertekstualni odnos tekstova razli:ite pojavnosti >dramski tekst, govrni akt, scenski tekst? i njiotvorenom, promenljivom, premeBtajuDem? prostoru poznog doba zapadne kulture" Pojam poznog doba treba spostistorija postmoderne je sasvim razli:ita od postistorije ozna:ava? postistorijski karakter teatarskog dela, a taj k ôd je realizovan eklekti:nim i pluralnim >viBezna:nim? preuzimanjem k ôdova >predstava, izraza, konstrukcija? istorijski< primera teatra, ali i drugi< umetnosti" Pojam smisla u teatru formalno obusliku, niz scenski< slika, niz trenutaka i trenutni< situacija, kompleksni prostorni.vremen.ski.telesni.biotvorenosti ka onome Bto je zaprepletom, :vorom, proBivenim bodom?" %ntoloBke karakterizacije preplet, :vor, proBiveni bod, krug, torus? prisustva ili odsustva, odnosno, otvorene topoloBke moguDnosti prikazivanja ili izraCavanja" Pogledajmo spletenica, tkanje? viBe razli:iti< istorijski< linija razvoja utemeljenja teatra kao umetnosti, odnosno, zamisao prepleta pokazuje nedijalekti:ki odnos tkanja >intertekstualnosti?, a ne pokazuje dija.lekti:ki odnos prevazilaCenja i stapanja u novi kvalitet >novi sinteti:ki tekst?, čvor   ... :vor je topoloBka figura koja lokalizuje iz prepleta jedan :vrsti nedija.lekti:ki intertetkstualni odnos dve teatarske istorije ili barem linije prikazivanja i izraCavanja, odnosno, :vor je onaj odnos koji moCe biti zaotpleten? utvrHivanjem razlika >razli:itosti niti?, :vor je i ona prividna istina teatra gde se povezuju razlike mada se ne razreBavaju,  prošiveni bod  > point de caption? ... prošiveni bod  je intervencija izvesnog novog ozna:itelja koji sam po sebi ne donosi nikakvo novo zna:enje, ali vrBi :udesan preobraCaj celokupnog datog zna:enj. skog polja teatra kao istorije i kao aktuelne umetnosti, odnosno, proBiveni bod redefiniBe :itljivost scenskog teksta i teatra kao umetnosti, kru   ... krug je jezika objekta? i jezika (.tog reda >metajezika?, odnosno, "ermeneutički krug teatra je interpreta. tivni odnos unutar scenskog teksta i odnos izmeHu scenskog teksta i drugi< asimetri:ni< tekstova kulture, torus ... torus je prsten, telo sa rupom, telo sa manjkom, opredmeDeni i oprostoreni krug, a to zna:i da se metafora torusa koristi kao slika necelovitosti postmodernog dela >scenskog teksta? koje zatotalitet prostorno.vremenskog dogaHaja? aproksimira tekstom i zatim Bto se zamisao teksta retori:ki prenaglaBava do novog materijalnog i objketnog tekstualno revidiranog univerzuma" Topologija omoguDava da se scenski dogaHaj posmatraOsluBa kao objket u kome se prepliDu glas, telo i pogled" TopoloBki govoreDi jedan teatarski dogaHaj? moCe se razumeti samo na osnovu odgovarajuDe celine >istorija 87

teatra, paradigma teatra, teatarski kontekst, odnos jednog teatraskog dogaHaja sa svim drugim teatarskim dogaHajima?, ali i celina teatra se moCe i mora razumeti, revidirati, tek na osnovu pojedina:nog  prošivenog boda" Psipojedina:nog predmeta, biDa, situacije, dogaHaja?" *a od lingvisti:kog jezika do semioloBkog jezika teatra, odnosno, jezika teatra kao jezika umetnosti?" Tu se postavljaju pitanja= Bta zna:i poredak teatara za jezik] i Bta zna:i jezik za problem poretka teatra] %dgovor ne moCe biti dat ukazivanjem na mesto porekla u jeziku ili, inverzno, ukaziva. njem na mesto porekla u teatru kao ne:emu Bto pretempirija? pretrazmene, preuzimanja, prenoBenja, prepleta? dva razli:ita tekstualna sistema" Pojam teatra nije izveden redukcijom >preobraCajem? pojma ritual, veD razlikovanjem i civilizacijskim raskolom koji :ini moguD pojam i praksu teatra kao oblik druBtvene proizvodnje, razmene i potroBnje smisla, zna:enja i vrednosti" Teorija teatra nije izraz prakse, kao Bto ni praksa nije izvedeni primer teorije" Pomak >progres, promena? u teatru kao umetnosti se deBava sintermin supstanca, ovde koristimo kao neodreHeni naziv za kompleksne :ulne pojavnosti i izglede materijalni<, predmetni<, telesni<, pro.storni< i vremenski< aspekata teatra kao umetnosti?" Po 6ansu.-eorgu -adameru teatarskog, knjiCevnog, likovnog, muzi:kog?" 6ermeneuti:ka svest dobija obuteatra?" Razumevanje se mora zamisliti kao aspekt smisaonog dogaHaja u kojem se obrazuje i ispunjava smisao svi< >ili skoro svi< ili nekiteatarskog? dela je istorijski uslovljeno, teatarsko delo ne moCe da se prosuHuje ako se ne uzme u obzir njegova istorija, preciznije, ako se ne uzmu u obzir interpretativne dimen.zije razli:iti< istorija teatra i okruCujuDi< kultura" 6ermeneuti:ka teorija omoguDava da se zakora:i u istorijski proces >istorijske procese? razumevanja teatra, a da se ne idealizuje istorijsko glediBte >od rituala do teatra? i pozicija interpretatora >od sveznalice esteti:ara do fa<.idiota teatrologa?" Razumevanje teatra >umetnosti?, za istorijski prenete podatke i interpretacije?" Teatarsko delo se pojavlje savremenom posmatra:u kao proBli prisustvom i egzistencijom u aktuelnom svetu teatra?" %dnos istorije teatra, vaCeDi< >normativnimoCda i nevaCni? odnos, veD suBtinska odrednica interpretativni< lociranja, opisa i prekora:enja :ulne, telesno. 88

prostorne, vremensko.fikcio.nalne?" *a -adamerovu suprotstavljanje strukturalisti:kim koncepcijama arbitrarnosti jezika?, tj" suprotstavlja se ideji o re:i kao pukom znaku koji upuDuje proizvoljno na predmet" -adamer ukazuje da su re: i predmet ontoloBki povezani" Tvrdi se da re: nije samo znak veD da je u teBko s )bbild ?" %dnos re:i >glasa? i predmeta >prisutnog, zastupljenog? -adamer ne interpretira kao semanti:ki, veD kao ontoloBki odnos" Razlika semanti:kog i ontoloBkog odnosa je razlika odsutnog >oprisutnjenog ozna:avanjem? i prisutnog >ozna:enog samim prisustvom odnosa i odnoBenja izmeHu moguDnosti teatra i sveta?" Poststrukturalisti:ka koja karakteriBe tradicionalnu tekstualnom semioloBkom modelovanju? ili arjezik u najBirem prikaziva:kom i izraCajnom smislu?" To je verovanje da jezik, koji nosi simbole i lingvisti:ke ili slikovne predstave, viBe govori ljudima nego Bto ljudi govore njime, tj" da su ljudi roHeni usred jezika >Riker?" Postmoderni teatar se raHa usred teatra" Teatar viBe govori ljudima o prirodi teatra, nego Bto ljudi teatrom govore o egzistencijalnim dramama sveta, kulture, subjektivnosti i prirode" Ali kako jezik, na primer teatra, nije samo lingvisti:ki odredljiv, to osnovno sredstvo opisi.vanja i interpretiranja teatraskog dogaHaja postaje semioloBko modelovanje scene >afirmacije autonomije scenskog simboli:nog poretka, scenskog teksta?" Postmoderni teatar poznaje >produkuje? ona iskliznuDa koja pokazuju putanje= od lingvisti:kog jezika opBtenja do scenskog semioloBkog tekstualnog poretka, od scenskog tekstualnog poretka do smisaonog uzglobljenja tela i proizvodnje figuralni< zna:enja >fenomena?, od semiologije scene do semantike govora, i od semantike govora do prezentacije pisma, od pisma do ekranske slike kao zastupnika fantazma" Poststrukturalisti:ka mreCu, mapu, ili, :ak, rizom? u kome je fragmentarno suo:eno >smeBteno uprkos paradoksu? mnoBtvo diskursa koji okruCuju, obuznakova koji ukazuju na neka svojstva teatra?, svaka veza u mapi je zasnovana na poBtovanju prostorni<, vremenski< ili logi:ki< kriterijuma, rizom : rizom je viBedimenzionalna >prostorna, vremenska? topoloBka figura u kojoj je svaka ta:ka >:vor? arbitrarno i stotrans? kretanje postmodernog umetnika, telo bez orana . telo bez organa  je pokrenuta konfiguracija >anatomija? koja jeste telo i samo kretanje na sceni koje viBe kao da ne za
"$" JEDA# PRIMER % IS(RP#A PREZE#TA(IJA Teorijski objekt u nauci je Teri Atkinson? naziva umetni:ko delo koje ne 89

moCe biti objektno realizovano, veD postoji samo kao teorijska konstrukcija" Teorijski objekt kao pojam savremene estetike ili teorije umetnosti ozna:ava umetni:ko delo koje je na:injeno da bi izrazilo, prikazalo, modelovalo ili simuliralo teorijske probleme umetnosti ili probleme prirode umetnosti" &rugim re:ima, teo. rijski objekt nije konstruisan kao prvostepeno umetni:ko delo >scenski dogaHaj? kojim se neBto izraCava, prikazuje ili konstruiBe za estetsku ili umetni:ku kontemplaciju >udublje.nje, uCivanje, razumevanje?, veD kao sredstvo teorijskog istraCivanja u okviru konkretni< mestvaranja, izraCavanja, prikazivanja, pravljenja, organizovanja?" Teatarski teorij.ski objekt je teatrasko delo koje  je izvedeno na nekom od otvoreni< teatarski< nivoa prezentacije, da bi se pokazali, prikazali i u domen rasprave uveli problemi prirode teatra kao umetnosti" *amisao teatarskog teorijskog objekta je u avangardnom, neoavangardnom i postmodernom teatru dovedena do specifi:ni< formi teatarskog rada= teatarske laboratorije kao neformalne institucije za istraCivanje teatra, pri tome, teatarsko delo postaje uzorak laboratorijskog >nau:nog ili paranau:nog? istraCivanja, analize i rada, teataraske komune ili zajednice, pri tome, teatarsko delo je sredstvo nefikcionalnog, egzistencijalnog i, :esto, ritualnog >ili pararitualnog? rada sa intersubjektivnim odnosima u mikro.svetu teatra, i teatarske radionice >%orks"op? u postmodernoj postaju sredstvo >situacije? kojim se teatarsko delo priprema za realizaciju, kojim se publika >svet teatra? pribliCava teatarskom delu i kojim se teatarsko delo teorijski problematizuje >teatarsko delo ili njegovi fragmenti se prikazuju i izvode kao demonstracija teorijske rasprave teatra?" Primer koji zasnivamo je teorijski model postmodernog dramskog teksta" U pitanju je kolaCno. montaCna struktura koja pokazuje grube Bavove intertkstualni< korespondencija" U pitanju je dramski tekst :ija semanti:ka struktura nema za rezultat fikcionalni narativni efekat, veD fragmente fikcionalno narativni< tvorevina knjiCevnosti, drame, filozofije i teorije koristi kao elemente indeksiranja teorijski< problema konstruisanja tene seDam se ta:no? /I5A= !$ . muBkarac srednjeg doba, u crnom dCemperu !+ . starac, u plavom radni:kom kombinezonu $ . Cena srednjeg doba, u crnoj
0$ . kiborg $, muBkarac povezan sa kompjuterom i veliki ekran u boji 0+ . kiborg +, Cena povezana sa kompjuterom i veliki ekran crno beli  AS$ . asimetri:ni drugi, bog, samo glas, stereo glas operskog peva:a S/I0'= &IA/%-= I(T'RPR'TA5IA= !'!%RIA SI!U/A5IA PR%&U05IA >(A '0RA(U? >(A S5'(I? >(A &ISP/'U? ...........................................................................................................

SLIKA ! proleDe miris proleDa ukus Cele :okolada koraci tr:anje SLIKA $ 0nadinski reka kajak meso meso !ark Runge reka ple< muzika SLIKA & ulice ljudi of concepts leto

!$= courage  As$= conteVt  A$= positive !+= <9perteVt 0$= zavoHenje A+= strike += diar9 A$= realtime A+= Ti A$= vision A+= ping.pong A$= simulating 0$= deck &+= Nater.9am 0$= ve[UTA('? 0+= sa mére &u$= lenfance &$= (e""" A+= range += tactile data $= abstract A+= approuc< As$= rotation

!%' A (' P%TIE' %& &RU-%-= &RU-I S' &%-AA !'(I (A-/ASA0 ' STA/'( (A ASI!'TRIU %&(%SA A.TI *A RA*/I0U %& SP%RA, RAS0%/ 8I 8I% TA0A S/UEA RASPRA'"""" P%!A/% 0A% STAR%-R0A, %(A0% 0A0% -A %PISU' 6'-'/= %( ' ISPITIA% . 0A' %( . SA STRA@[U, 8'* PR'&A6A, 8RUA(' /I@[A, I*%RA, 'TR%A, U0RAT0% &R6TA(' PRIR%&', &A 8I U T%!' *APA*I% P/A( ('0%-A RA*U!A" A A, A ISPITU'! &R6TA(' S!IS/A %S/U@0UU[I 8RUA(' '*I0A . %(%-A '*I0A 0%I ' !%A PRIR%&A U !'(I, !%&'R(%! E%'0U 8art

0$= preface PRI/IE(% UR''(, !$= some puzzles I *(A% &A T% (' S/UI $= indeV (IE'!, 'R SA! S' EA0 of names I U S(U S'[A% &A SA! += indeV RA&I% &% E'TIRI I P% of subjects SATA UUTRU, T% '  A$= indeV IPA0 8I/% crnci *A&%%/'(' '&(' A+= variation of '/', T% 'ST, A$= t
model !$= netNorks !+= stairs $= message &$= t
vruDina pansion libanci iranac nemica SLIKA 8

terorizam

+= vision !+= posters !$= c
SLIKA  irci irska irski praznik ukus suvog groCHa putovanje Celeznicom miris vagona SLIKA < glad ukus sira ukus vina gaHenje budisti:ka s punk kata
&u$= surface orientation &+= estimation As$= image matc
&+= top.doNn 0$= input 0+= preprocessing A$= feature eVtraction A+= local A$= structure determination A+= AAAAAAAAA

UIA! 0A% !A/I 8%-" 6%[U &A 0AC'! . T% ' !% *A&ATA0 . 6%[U &A 0A'! %B '&(%! .'R S' P%(A/A!. @T% ' !% -%%R, I @T% S' IS0A*U' . ('!A !'TA'*I0A"

(' 8I !' TRACI% &A !' (ISI '[ PR%(A@A%"

'*I0A" !I S!% TA!% TAE(% (A (A@'! !'STU, T% [' R'[I, (A IST% STRA(I 0A% PA5I'(T, I (A T%! ['!% *I&U . IST%! *A ('-A I *A (AS . P%0U@ATI %&-%%RITI '5I ('-%%-%%RA" /akan U S%! T%TA/IT'TU AR6I ' ('%PISI Fuko

&'0%(STRU05IA, I(SISTIRA% SA! (A T%!', (I' 06-TR)00)' %(A 70T6R<607H6' &erida 92

    meditacija plavo nebo or
albert

zima 24 stepeni 5 obala okena   nevidljivi japan pacifik pesak SLIKA !' zima sneg vetar

AAAAAAAAA AAAA AAAAAAAAAAA A$= global 0+= structure 02= determination &$= top of t
0(I'(I T'0ST 0%I IST%&%8(% S'8' A(A/I*IRA I P%0A*U' &A *APRA% (' P%S'&U' (I S'8' (ITI I0A0A ('UTRA/(I !'TA'*I0 P%!%[U 0%'-A 8I !%-A% A(A/I*IRATI, ('*A&RI% P%*IA (A A(A/I*U" budisti 8arbara &Conson

A$= A(A/I*A(S &$= stick figures A$= A(A/%-IA A+= t
FR%& ' &%ISTA PR%!'(I% (A@' RA*U!'A(' -/A(I6 PITA(A 0%A SU U P%*A&I(I PRIEA ('-%I6 PA5I'(ATA" @oBana Felman

&'!S (I0A&A (' '/I &IR'0T(% &A &A I!'(U' 7*T70- I/I B7T  %(A P%ST%I SA!% U %8/I0U !(%@TA PRII&A" TA0% 93

najbolja ulica poljska katedrala stra< stra<

diff_rence A$= analogues !$= AUT%R !+= processing s9stem !$= SIST'!I !+= as9nc
SLIKA !!

0$=
%PR'&'/'(' &U8%0% [' %&R'&ITI %R-A(I*A5IU ('-%I6 &'/A I %&U[I ('-%U PA(U (A T'6(I0' 1687HT), 1687HT), (A %(% @T% [' SA! (A*ATI T;)T ()107,7/60T )08 ()*T6RL 7087R6/T06**''' Todorov I!A TA0I6 P%STAA(A.I%T(%! P%STAA(A.I%T(%! U PISA(U 0%A S' (' SAST%' U T%!' &A -%%RI!% % S%! PSU I/I S%% !AE0I" RA&I S' PR' % *-*R6T-  I*!'U  I*!'U &A &A 5ARSTA 5ARSTA,, % 0RAT0 0RAT0%! %! SPAA(U, >"""? U 0%!' S' SA0I &'T'RIT%RIA/I*U'""" &'T'RIT%RIA/I*U'""" T%/I0A [UTA(A I SA!%U8ISTA PISA5A !%RA!% %8AS(ITI TI! PR%TIPRIR%&(I! PR%TIPRIR%&(I! PIR%!, TI! PR%TIPRIR%&(I! PR%TIPRIR%&(I! UE'@[I!A" 8ITI I*&A(I0%! A/STIT%- 5ARSTA, A/STIT%- P%/A, /ASTIT' 0/AS', A/STIT' '[I(' . 0A0A%- 8I &RU-%RA*/%-A *A PISA(' %@ !%-/% 8ITI]""" &elez

SLIKA !$

+= an epizotic model of an stra< insect A$= !%' senke FI05I' += FI0@( senke !$= a oblakodera kinetics ostrvo model of  jevrejsk  jevrejska a
&A0/', I* SPI/' [' 8ITI (A SI/U &'/%IRA(" &'/%IRA(" &A /I *AISTA I* P'[I('] I/I !%&A I* ('0%- &RU-%-, TR6M61 (6*T)] (6*T)] ('0I! &RU-I!, TR6M7(! 7A)AO( ] *AS'(UU[I (A ('0I (AEI( &RU-A &A" S' %STA/'] I*/A* 8'* %T%RA 0R%* 0%I ' !%-A% U[I , 0R%* 0%I ' !%&A !%&A !%-A% !%-A% 8ITI 8ITI U'&'( U'&'("" I/I U FA(TA*!I!A] I/I U R'EI!A] Irigaraj

94

SLIKA !&

!$= retina A A! &U-U'! ISTI(U U !+= retinalna S/I0ARSTU I A [U A! ' R'[I" slika Pol Sezan tekila A$= F%('!A !+= retinl meksiko += F%('TS0% PIS!%  japan  japan 0$= tNo recognition amerika procedures include  jevreji  jevreji associat associative ive saccades amerikanci A$= F%R!A 0$= fl9ing avangarda across an mozak aerial p
"&" KOME#TARI % JEZIK % #ARATOLOGIJA 0o vama duguje istinu u teatru i ko De vam izreDi nju] nju] ratiti istinu teatra onome kome pripada ili je pronaDi poBto ona ne pripada nekom, nekom, ne pripada familijama tragova istorije, pisma i izvoHenja teatra" Performativ o teatru i performativ teatra, ali ipak dogHaj koji neBto prip neBto  pripoved oveda a" Pripoveda, Pripoveda , ko, za koga, gde i kada] 95

!oCemo uvesti tri sasvim razli:ite definicije naratologije= naratologija je teorija tekstulnog >lingvisti:ki konstituisanog? pripovedanja, naratologija je teorija proznog ili, u naBem slu:aju, dramskog pripovedanja, i naratologija je teorija o mepripovedanja? u rasponu od pikturalnog, scensk scenskog og ili ili filmsk filmskog og pripo pripove veda danja nja preko preko teori teorijsk jske e upotre upotrebe be pripo pripove vedni< dni< mena primer, odnos transfera i kontratarnsfera kod analiti:kog odnosa psiperformansa?, tada moCemo postaviti sledeDe karakterizacije= dogaHaj postmodernog teatra >performans? moCe se definisati kao scenski tekst, scenski tekst je ureHeni i izdvojeni smisaoni i zna:enjski poredak predmetnog.tele.snog.prostornog. vremenskog.bistruktu >struktura ra doga dogaHaj Haja a koja koja neBto neBto pripo pripove veda, da, koja koja kao kao da pripoveda, koja koristi sfocus of narration narration?, ?, a fokaliz fokalizacija acija je pomak pomak od samog samog iskazivan iskazivanja ja ka obradi dogaHaja kao teatraske produkcije zna:enja i smisla, fokalizacija je ugradnja glediBta >polja viHenja, gledanja? u figuralni scenski poredak, pri tome ugradnja glediBta nije konzistentni steitment >izre:eni stav?, veD sin)"$? >)"$? kondezovana realna ili fikcionalna pripovest >pripovedanje o dogaHajima sveta, fantazijama i mitologiji? . mimeti:ke s)"+? premeBtena >transfigurisana? pripovest, koja je preuzeta iz narativnog poretka knjiCevnosti >proze?, u neBto kompleksnijim kompleksnijim formama preuzimanja i upotrebe se nalaze narativni odnosi, na primer, slikarstva i filma, >)"2? kondezovana, premeBtena >transfig >transfiguris urisana ana?? i preobraCe preobraCena na >transfor >transformisan misana? a? predstava predstava narativn narativnog og prikaziv prikazivanja anja >mimezi >mimeziss narativni< pripovedanja? ogoljena do same scenske forme >medramsku? osnovu, veD je poput bilo kog kulturoloBkog odnosa transnacionalan >transkulturan Q nomadski prenosiv iz moguDeg sveta u moguDi svet? i transistorijski transistorijski >ne postoji konzistentni konzistentni istorijski k ôd stila, veD ogledalno umnoCavanje ogledanja razli:iti< k ôdova kulture u k ôdu scenskog dogaHaja?, postmod postmoderni erni scenski scenski tekst tekst se, naj:eBD naj:eBDe, e, zasniva zasniva na nepripovedni< tokova ili pletenica pripovedni< tokova?, dok su u tradicionalnom tradicionalnom zapadnom mimeti:kom mimeti:kom teatru pri:a >sadrCaj dogaHa.ja?, dogaHa.ja?, diskurs >smeBtanje i razrada sadrCaja u vremenu i prostoru pripovednog teksta? i gest >elementarno ponaBanje i izraCavanje glumca telom i glasom? konzistentni i podreHeni izvesnom, naj:eBDe spoljaBnjem, zakonu >metajeziku pripovedanja?, u postmodernom teatru izmeHu pri:e, diskursa i gesta postoji arbitrarnost >razdvojenost, razlika i raskol?, koja moCe biti motivisana ili nemotivisana, dok dok se u tradic tradicio ional nalnom nom zapad zapadnom nom mimeti mimeti:ko :kom m teatru teatru teCi teCi stapa stapanj nju u nivoa nivoa funkci funkcije je >u smislu smislu semantike realni< i fikcionalni< referenci?, referenci?, nivoa radnje >doslovni i nedoslovni nedoslovni :inovigestovi tela na sceni? i nivoa diskursa >uklapanje >uklapanje pojedina:ni< pojedina:ni< funkcionalni< elemenata radnji u zna:enja, i zatim u smisao, smisao, teatarsk teatarskog og dela?, dela?, u postmod postmoderno ernom m scenskom scenskom tekstu, tekstu, metafori metafori:no :no govoreDi govoreDi,, nivo funkcije, nivo radnje i nivo diksursa Cive svoje odvojene scenske Civote, jezik pripovednog pripovednog scenkog teksta nije artikulisani artikulisani jezik prenosa informacija informacija >informacijske delatnosti?, mada se na nju oslanja, pripovedne jedinice su odvojene od lingvisti:ki< >govorni< :vorova i proBiven proBiveni< i< bodova? bodova?,, postmode postmoderni rni teatar teatar upravo upravo tu odvojeno odvojenost st >svesti >svesti kao suptiln suptilnog og intersub intersubjekt jektivno ivnog g odnosa odnosa pisca, pisca, dramatu dramaturga, rga, glumca, glumca, gledaoca?" 96

%pisane instance narativnog scenskog teksta u postmodernom teatru >u pomacima od dramskog teatra ka telesnom ili terazdvajati vremenitost od logike, dijalog od telesnog gesta, telesni gest od istorijski ili stilski k ôdirnog ponaBanja, ponaBanje od pojavnosti prostora, razumevanje od uCivanja, estetske ekstaze od erotske ekstaze, ideoloBko od eti:kog, itd? i segmentirati >segmentiranje lingvisti:ki< poredaka semantike do sintakse, biprostora pripovednog deBavanja? se u postmodernom teatru pomera od tipi:nog binarnog odnosa trodimenzionalnog scenskog prostora i iluzionisti:kog fikcionalnog dramskog prostora >tradicionalni zapadni mimeti:ki teatar? ka netipi:nom trijadi:nom odnosu= trodimenzionalnog scenskog prostora, dvodimenzionalnog ravnog ekranskog prostora koji :ini moguDim svet virtuelni< predstava >virtuelne realnosti? i fikcionalnog prostora fragmentarni< grubo povezani< >kolaCirani<, montiranidoslovnom? vremenu trajanja scenskog dogaHaja" Postmoderni scenski tekst koji je objekt >stvarni ili fikcionalni?, naj:eBDe, istovremeno sebe pokazuje, uCiva >troBi? i analizira, pri :emu ne poseduje ni sebe >u ontoloBkom smislu mimeti:kog prikazivanja?, niti nekakav neutralni metajezi:ki kriterijum >u epistemoloBkom smislu sistem pravila razumevanja?" ReDi da postmoderni scenski tekst sebe pokazuje kao objekt, zna:i da on ne postaje diskurs >poruka svodiva na semanti:ku formulaciju lingvisti:ki< moguDnosti?, veD da razli:ite diskurse >sisteme poruka i kôdova svodljive na semanti:ke formulacije? istovremeno upotrebljava kao materijal >u pojavnosti? scenskog konfigurisanja situacije i dogaHaja" 0ada je na sceni ili pomoDu scene nama ispri:ana jedna pri:a, njena zna:enja i smisao nisu zna:enja i smisao te pri:e, veD upotrebe pri:e kao materijala konfigurisanja scene u jednom prolaznom trenutku izraCavanja i prika.zivanja" Postmoderni 6amlet nije 6amletova pri:a, veD upotreba diskursa koji stvaraju lik 6amlet u pojavnom materijalnom preobraCaju lika u scensku figuru >maBinu Celje koja uCivatroB semantike ugraHene u 6amletove istorijske fokalizacije?" UCivatitroBiti 6amletove istorijske fokalizacije zna:i da za postmoderni teatar 6amlet nije samo zna:enje i smisao pojedina:ne egzistencije >realne ili fikcionalne? ili univerzalne predstave >simbol, alegorija? tipizirane egzistencije, veD da je druBtvena vrednost >objekt? u razmeni Celje, potrebe i moDi >posedovanja?" Poslednja re:enica nas uvodi u srediBte postmoderne metafizike u kojoj se ideja subjekta zamenjuje konceptom objekta" unak pripovesti postaje lik koji je na sceni moguD kao figura, a figura u razmeni i potroBnji Celje jeste objekt >moneta, Ceton, u krajnjem slu:aju, ozna:itelj? razmene druBtve.ni< vrednosti" Analiza je szna:enjski i smisaono neproduktivan? bez postojanja moguDnosti analize, a to zna:i uspostavljanja odnosa sa drugim moguDim tekstovima teatra, umetnosti i kulture" Uspostavljanje odnosa sa drugim moguDim tekstovima teatra, umetnosti i kulture, u formalnom smislu, jeste crtanje linija >vektora orijentira? moguDeg sveta koji teatarsko delo zastupa za druga dela" edan teatarski scenski tekst postoji samo kroz nestabilne, otvoren i promenljive odnose sa drugim tekstovima teatra, umetnosti i kulture" U tradicionalnom zapadnom mimeti:kom teatru beskrajnost scenski< interpretacija je omoguDena multiplikacijom ontoloBki< veza scenskog teksta, dramskog teksta, kao i multiplikacijama veza dramskog teksta sa realnim ili fikcionalnim svetom" 6amlet i njegov referencijalni subjekt su povezani takvim sistemom semioti:ki< veza koje se mogu realizovati >lingvisti:ki opisati, vizuelizovati, oprostoriti i vremenski konstituisati? na razli:ite na:ine, a da figura, lik i junak budu identifikovani kao 6amlet" %ntoloBki sistem veza scenskog teksta, dramskog teksta i realnog ili fikcionalnog sveta korespondira razli:itim modelim >semiotikama i semiologijama teatra? koji mogu jedni druge zamenjivati, a da se ne naruBi osnovni motivaciski poredak korespondencija" U postmodernom teatru beskrajnost scenski< interpretacija je omoguDena prekidanjem ontoloBki< veza scenskog teksta, dramskog teksta, kao i arbitrarnim telingvisti:ki opisati, vizuelizovati, u:initi prostornim i vremenski 97

konstituisati? na razli:ite na:ine, a da figura, lik i junak budu identifikovani kao 6amlet" &rugim re:ima, arbitrarni sistem veza scenskog teksta, dramskog teksta i realnog ili fikcionalnog sveta korespondira razli:itim modelim >semiotikama teatra? koji mogu jedni druge zamenjivati, pri tome se naruBavaju moguDnosti prepoznavanja jer 6amlet moCe biti i maBina i lutka i kiborg i plesa:ica i vitez i anHeo i ratnik graHanskog rata" Arbitrarnost se dovodi do temeljnog poeti:kog principa" UCivanje u tradicionalnom zapadnom mimeti:kom teatru proizlazi iz obeDanja moguDnosti celine >stila? i ispunjenja koje nude ontoloBke veze materijalizacije objketa koji se otkida od znaka.figure" 'kstaza u postmodernom teatru proizlazi iz svoHenja svi< obeDanja ontoloBki< moguDnosti na ('!%-U[(%ST, na AR8ITRAR(%ST, na ('.5'/% ili na SU%E'(' FRA-!'(ATA 0%I S' (I0A&A (' 8I SU%EI/I &A ('!A T'ATRA 0A% P%/I-%(A SU%E'(A" Ukazujemo na dva sasvim razli:ita epistemoloBka razumevanja naracije ili medoslovno ili, barem, metfori:no ili motivisano? u ontoloBki poredak scenskog teksta ... za tradicionalni teatar je potrebna izvesna vrsta znanja >uverenja, navika, obi:aja? koje omoguDava da se jedan poredak prepozna >razume? kao poredak moguDeg pripovednog sveta, a postmoderni teatar se zasniva na negativnoj epistemologiji uverenja o nepostojanju bilo kakvog ontoloBkog poretka sveta koji prodire u ontoloBki poredak scenskog teksta ... za postmoderni teatar je potrebna izvesna vrsta znanja >kriti:ka interpretacija? koja omoguDava da se jedan scenski poredak dogaHaja prepozna kao tekst koji postoji kao tekst samo zato Bto nastaje iz premeBtanja ili preobraCaja drugi< tekstova teatra, umetnosti i kulture" Tradicionalna epistemologija je eksternalisti:ka i onda kada radi sa fikcionalnim >fantazmatskim? predstavama ili izrazima, poBto obeDava moguDi, makar i fikcionalni, spoljaBnji svet dogaHaja >pripovedanja?" Postmoderna epistemologija je internalisti:ka poBto radi sa tekstovima i tekstualnim razmenama unutar kulture, odnosno, sa kulturom u istorijskom i aktuelnom smislu kao moguDim svetom u kome se ne ogleda priroda >kao kod stari< -rka?, veD samo kultura kao kultura u svojoj potencijalnoj i arbitrarnoj mnogostrukosti izraCavanja i prikazivanja" Tradicionalna pozitivna epistemologija uklju:uje analiti:ko zakorak ka razumevnju prve interpretacije biDa, organizma, subjekta, lika ili figure utopljene u svet?" Tradicionalna pozitivna epistemologija uklju:uje kriti:ko razumevanje razumevanja poBto razdvaja ispravne i pogreBne verzije interpretacije sveta >mikro i makrokosmosa?" Postmoderna negativna epistemologija uklju:uje analiti:ko zabilo kakve lingvisti:kog i semioti:kog mepokazuje, prikazuje i ozna:ava? .. vaCi za pozni modernizam sa metaprozom i metateatrom" %dnosno, svaki scenski tekst pripoveda kako se pri:a ne moCe pripovedati >do kraja ispri:ati, sasvim razumeti, uklopiti u veliku meta.pri:u mita, religije, ideologije, etike ili estetike? ... postmodernizam" (e moguDnost da se pri:a pripoveda je eksplicitno teatarski problem koji se reBava na nekoliko razli:iti< na:ina= fragmentacijom pri:e do nekonzistentni< meHusobno asimetri:ni< mikro.pripo.vesti koje ne povezuje unutraBnja ili spoljaBnja logika pripovedanja, :ime se reto.ri:ki prenaglaBava efekat (e.5elog >Pas Tout ?, interpolacijom drugi< pri:a u obeDano i o:ekivano telo osnovne ili polazne pri:e, :ime se proizvodi efekt razlike >nepodudarnosti, asimetrije? i raskola >nesvodivosti na jedinstvenu metajezi:ku osno. vu prikazivanja i izraCavanja?, naruBavanje epistemoloBki< granica izmeHu scenske doslovnosti i scenske fikcionalnosti pripovednog moguDeg sveta, Bto uzrokuje da publika gubi jasne razlike estetskog i egzistencijalnog doCivljaja prepuBtajuDi se ekstazi, panici, melnme
simboli:kog, imaginarnog i realnog scenskog teksta, odnosno, rascep izmeHu zapisanog, govornog i biautonomni umetni:ki produkt?, veD kao simptom, ono slabo mesto ozna:iteljskog poretka identiteta teatra kao umetnosti, odnosno, kao mesto klizanja ozna:itelja na kome se otkrivaju protivure:nosti, necelovitosti, mistifikacije i anomalije teatarskog prikazivanja i izraCavanja, i u postmodernom teatru &rugi gubi svoja transcendentna >tradici ja? ili egzistencijalna >moderna? odreHenja i postaje prazni meobjekata? koje pruCaju moguDnost trenutni< identifikacija, a koje zatim bivaju odba:ene i zamenjene drugim, isto tako asimetri:nim ili ekscentri:nim trenutnim pri:ama"

ELEŠKE O TEKSTOIMA %bjavljivani su sledeDi fragmenti ili delovi knjige= LTe$?M, Transkatalog  br" #, (ovi Sad, $771" LTe+?M, Transkatalog  br" ), (ovi Sad, $771" L!aBine koje teed?, *trategije novog teatra =zbornik radova5, 0ulturni centar (ovog Sada, (ovi Sad, $77;" L!etafizika i istorija proteze u zapadnom teatruM, Simon -rabovac >ed?, *trategije novog teatra =zbornik radova5, 0ulturni centar (ovog Sada, (ovi Sad, $773"

LITERATURA BiC TEATAR9 PERFORMA#S9 """" XXX Rose/ee -oldberg, Per#ormance'ive )rt *ince t"e GFs, Ted?, Out o# )ctions' Bet%een Per#ormance and t"e Object DECE:DENE! !%5A /A, /os Angeles, $773" XXX 8laC /ukan, 8ramaturške #igure : eseji o današnjem gledališču , !aska, /jubljana, $773" XXX !ar9vonne Saison, LPla9ful Teds?, *"i#ting 1eras' Re#lections and reports on t"e contemporar& per#orming arts, Ted?, *trategije novog teatra =zbornik radova5, 0ulturni centar (ovog Sada, (ovi Sad, $773" XXX Simon -rabovac >ed?, *trategije novog teatra =zbornik radova5, 0ulturni centar (ovog Sada, (ovi Sad, $77;" XXX Rene 8lock, LFluVus !usic= an ever9da9 event O a lectureM, iz ) ong Tale %it" (an& Knots : ,lu4us in 1erman& DEG:DEEC, Institut fur Auslandsbezietemat?, ,rakcija br" #, *agreb, $77;" XXX L@to moCemo :initi rije:imaM >temat?, ,rakcija br" ), *agreb, $77;" XXX /ada Eale.Feldman, Teatar u teatru u "rvatskom teatru, (aklada !& i !atica ed?, )rt into T"eatre' Per#ormance 7ntervie%s and 8ocuments, 6arNood academic 99

publised?, Prisotnost Predstavljanje Teatralnost' Razprave iz sodobni" teorij gledališča , !aska, /jubljana, $771" XXX Umberto 'co, LRobert Wilson= sjeDanje gospodina 8ojanglesa"""og X sin vatreM >intervju?, ,rakcija br" $, *agreb, $771" XXX L!anifestiM >temat?, ,rakcija br" +, *agreb, $771" XXX 6ugo de -reef, LPobuna tiBine" Ulomci iz velikog razgovora sa anom Fabre.omM, ,rakcija br" +, *agreb, $771" XXX L$44 godina roHenja Antonina ArtaudaM >temat?, ,rakcija br" 2, *agreb, $771" XXX 'uHenio 8arba, (ikola Savareze, Tajna umetnost glumca' Rečnik pozorišne antropologije , F&U Institut za pozoriBte, film, radio i televiziju, 8eograd, $771" XXX Ileana [osiD, )merički avangardni teatar DEGF:DEF , -'A, 8aeograd, $771" XXX LRobert ilson= %stalo je DutanjeM >intervju?, udus br" 24, 8eograd, $77)" XXX Radoslav /aziD >ed?, ,ušikaden' O prenošenju cveta glume i drugi spisi , /apis, 8eograd, $77)" XXX Piter 8ruk, Prazan prostor , /apis, 8eograd, $77)" XXX 'mile acues.&alcroze, 1lazba i plesač , (aklada !&, *agreb, $77)" XXX Ric
XXX 'laine Aston, -eorge Savona, T"eatre as *ign:*&stem' ) *emiotics o# Te4t and Per#ormance, Routledge, (eN ork, $77+" XXX Sed?, )r"itektura u teatru' Robert Wilson, Poslovna zajednica profesionalni< pozoriBta 8osne i 6ercegovine I&, Sarajevo, $77$" XXX6erbert 8lau, LTT$24?, (eN ork, $77$" XXX LPove:ava= plesM >temat?, 6seji  Bt" $, /jubljana, $77$" XXX &avid Williams, Peter Brook and T"e (a"ab"arata' /ritical Perspectives, Rou.tledge, (eN ork, /ondon, $77$" XXX /aurie Anderson, 6(PTL P)/6* : ) Per#ormance, 6arper Perennial, (eN ork, $77$" XXX LTadeusz 0antor . nGest plusM >temat?, T"e T"eatre in Poland  no" $, Ted?, Postmodernism : P"ilosop"& and t"e )rts, Routledge, (eN ork, $774" XXX &avid !iced?, Postmodernism : P"ilosop"& and t"e )rts, Routled.ge, (eN ork, $774" XXX Aced?, -bi ,lu4us 7bi (otus DEEF:DEG , !azzotta, !ilano, $774" XXX Fiona Templeton, Lou : T"e /it& , Roof 8ooks, (eN ork, $774" XXX 'mil 6rvatin >ed?, Risbe! modeli  objekti' 3an ,abre, !oderna -alerija, /jub.ljana, $737" XXX 6enr9 !" Sa9re, T"e Object o# Per#ormance : T"e )merican )vant:1arde since DENF , Ttemat?, Prolog  br" #, *agreb, $733" XXX William &" udson >ed?, )merican andscape temat?, *cena br" 2, 8eograd, $733" XXX !algoCata eduBicka, )pocal&psis cum #iguris' Opis predstave 3e.ija 1rotovskog , TR* &anlit, 8eograd, $733" XXX Selma eanne 5oed?, T"e *piritual in )rt?  )bstract Painting DEF:DE , Abbeville Press, (eN ork, $731" XXX Tadeusz 0antor, LT$7;)?M, T8R  vol" 24 no" 2 >T$$$?, (eN ork, $731" XXX &ubravka uriD, LRitualne osnove plesaM, (entalni prostor  br" 2, 'tnografski muzej u 8eogradu, $731" XXX ,lu4us' 7zbor tekstova, !uzej savremene umetnosti, 8eogrd, $731" XXX ann9 &onker, T"e President o# Paradise' ) traveller9s account o# Robert Wilson9s /ivil Wars , International Ted?, Teorija drame' 2<777 i 272 vek , Univerzitet umetnosti u 8eogradu, 8eograd, $73)" XXX 8ranimir &onat >ed?, *ovjetska kazališna avangarda, 5ekade, *agreb, $73)" XXX 6einer !ller, L6amletmac
XXX -regor9 8attcock >ed?, T"e )rt o# Per#ormance, &utton, (eN ork, $73#" XXX 6ermann (itsc<, 8as Orgien (&sterien T"eater DEGF:S, A 'indno" $?, $73+" XXX Robert Wilson, T"e 1olden Windo%s' 8ie 1olden ,enster , 5arl 6anser erlag, !nctemat?, T8R  vol" +2 no" # >T3#?, (eN ork, $7;7" XXX 'ugenio 8arba, T"e ,loating 7slands, &rama, 6olstebro, $7;7" XXX T, 8urz9inski, 1roto%skis aborator& , Interpress Publised?, 0e% )rtists temat?, T8R vol" +$ no" # >T;1?, (eN ork, $7;;" XXX Radoslav /aziD, &uBan Rnjak >eds?, 6stetika modernog teatra, uk 0aradCiD, 8eograd, $7;1" XXX !irjana !io:inoviD, *urovo pozorište, Prosveta, 8eograd, $7;1" XXX Peter Frank, L(eN ork FluVusM i oan /a 8arba, LS%6%, a communit9 of cooperating artists a compendium of art= music, dance, video, ttemat?, *tudio 7nternational  vol" $7+ no" 73+, /ondon, $7;1" XXX eCi -rotovski, Ka siromašnom pozorištu, I5S, 8eograd, $7;1" XXX LTtemat?, T8R vol" +4 no" $, (eN ork, $7;1" XXX ovan 6ristiD >ed?, Teorija drame' Renesansa i klasicizam! Univerzitet umetnosti u 8eogradu, 8eograd, $7;1" XXXX /uc9 R" /ippard, ,rom t"e /enetr' ,eminist essa&s on Women9s )rt , &utton Paperback, (eN ork, $7;1" XXX LPost.!odern &ance IssueM >temat?, T8R  vol" $7 no" $ >T.1)?, (eN ork, $7;)" XXX !iced?, (erce /unning"am, Saturda9 RevieN Press . '" P" &utton ` 5o, I(5, (eN ork, $7;)" XXXAdrian 6enri, 6nvironments and ;appenings, Ttemat?, T8R vol" $3 no" + >T1+?, (eN ork, $7;#" XXX LIndigenous Ttemat?, T8R , vol" $3 no" # >T1#?, (eN ork, $7;#" XXX vonne Rainer, Work DEGD:NS, T
(eN ork Universit9 Press, (eN ork, $7;#" XXX Stefan !oravski, L;epening : genealogija! karakter! #unkcije M, Treći program RB br" $#, 8eograd, $7;#" XXX /ea ergine, 7l /orpo /ome inguaggio =a 9Bod&:art9 e storie simili5 , -iam.paolo Prearo 'ditore, !ilano, $7;#" XXX Sam Sed?, Telo umetnika kao subjekt i objekt umentosti , Tribina mladi<, (ovi Sad, $7;+" XXX Udo 0ultermann, )rt:6vents and ;appenings, !atT)4?, (eN ork, $7;$" XXX 5arlo Silvestro >ed?, T"e iving Book o# t"e iving T"etre, -reenNic< 5T= (eN ork -raptemat?, T8R vol" $+ no" 2, (eN ork, $713" XXX Riced?, T"e T"eatre o# (i4ed (eans' )n 7ntroduction to ;appenings! Kinetic 6nvironments and ot"er (i4ed:(eans Per#ormances, Ted?, ;appenings' )n 7lustrated )nt"olog& , A &utton Paperback, (eN ork, $711" XXX Samjuel 8eket, Qekajući 1odoa, Srspka knjiCevna zadruga, 8eograd, $71#" XXX Slobodan SeleniD >ed?, )vangardna drama, Srpska knjiCevna zadruga, 8eograd, $71#" XXX 'Cen onesko, Pozorišno iskustvo, uk 0aradCiD, 8eograd, $71#" XXXAllan 0aproN, )ssemblage! 6nvironments and ;appenings, 6arr9 (" Abrams, (eN ork, $71$" XXX !aga !agazinoviD, 7storija igre, Prosveta, 8eogrd, $7)$" XXX !aga !agazinoviD, Telesna kultura kao vaspitanje i umetnost , Planeta, 8eograd, $72+" XXX !aga !agazinoviD, b? T'%RIA XXX 6erbert /indenberger, Opera in ;istor&' ,rom (onteverdi to /age, Stanford Universit9 Press, Stanford 5A, $773" XXX Fred 'verett !aus, L(arrative, &rama, and 'motion in Instrumental !usicM, 3))/  vol" )) no" 2, USA, $77;" XXX acues /acan, L(a 8alkonu eana -enetaM, ,rakcija br" ), *agreb, $77;" XXX ean.Francois /9otard, L/ogos i t éed?, ,ilozo#ija v operi 77? *imptom Wagner , Problemi, /jubljana, $771" XXX 8ranka ArsiD >ed?, LFragmenti jedne moguDe istorije telaM >temat?, Ienske studije br" +.2, 8eograd, $77)" XXX !laden &olar, L-lasM, Problemi , Bt" $.+, /jubljana, $77)" XXX !laden &olar, L-las, drugi:M, Problemi Bt"1, /jubljana, $77)" XXX !iBko @uvakoviD, Postmoderna =NS pojma5, (arodna knjiga, 8eograd, $77)" XXX an 8odrijar, O zavo$enju, %ktoi<, Podgorica, $77#" XXX an 8odrijar, 8rugo od istoga : ;abilitacija, /aris, 8eograd, $77#" XXX 6arald Weinric<, L% jeziku, tijelu i pamDenjuMi 6umberto R" !aturana L'lementi ontologije promatranjaM, Jvorum br" $, *agreb, $77#" XXX an 8odrijar, Prozirnost zla, Svetovi, (ovi Sad, $77#" XXX Peter 8runette, &avid Wills >eds?, 8econstruction and t"e
XXX Rut< Ronen, L!oguDi svjetovi u knjiCevnoj teoriji= igra interdisciplinarnostiM, Republika br" #.1, *agreb, $77#" XXX ladimir 8iti, -pletnje nerečenog' Knjičevnost@Povjest@Teorija, !atica temat?, Republika br" ;.3, *agreb, $77#" XXX Pol irilio, (ašine vizije, Svetovi, (ovi Sad, $772" XXX an 8odrijar, LSvet videa i fraktalni subjektM, Košava br" $$, rBac, $772" XXX erena Andermatt 5onle9 >ed?, Ret"inking Tec"nologies, Universit9 of !in.nesota Press, !inneapolis and /ondon, $772" XXX '9al Amiran, oeds?, 6ssa&s in Postmodern /ulture, %Vford Universit9 Press and (eN ork, $772" XXX Sed?, Postmoderna ili borba za budućnost , August 5esarec, *ag.reb, $772" XXX ak &erida, Razgovori , 0njiCevna zajednica (ovi Sad, %ktoi< Podgorica, %I-P &uga @amac, $772" XXX Rosalind 0rauss, T"e Optical -nconscious, Tvol" I, II, III?, doktorska disertacija, F/U, 8eograd, $772" &elovi su objavljeni pod nazivom Prolegomena za analitičku estetiku, Eetvrti talas, (ovi Sad, $77)" XXX !ike Feated?, Opera T"roug" Ot"er 6&es, Stanford Universit9 Press, Stanford 5A, $772" XXX !ic 3acUues acan in ;oll&%ood and out , Routledge, (eN ork, /ondon, $77+" XXX Ied?, *uvremene teorije pripovedanja, -lobus, *agreb, $77+" XXX 5raig %Nens, Be&ond Recognition' Representation! Po%er and /ulture , Universi.t9 of 5alifornia Press, 8erkele9, /os Angeles, %Vford, $77+" XXX Ri:ard Rorti, Konsekvence pragmatizma, (olit, 8eograd, $77+" XXX Peter Sloterdijk, Kritika ciničkog uma, -lobus nakladni zavod, *agreb, $77+" XXX5ed?, LPostmoderna aura I.M >temat?, 8elo, 8eograd, $737.$77$" XXX Peter Sloterdijk, (islilac na pozornici , eselin !asleBa, Sarajevo, $774" XXX ean.Francois /9otard, Postmoderna protumačena djeci : Pisma DE:DE , August 5esarec, *agreb, $774" XXX Russell Ferguson, William %lander, !arcia Tucker, 0aren Fiss >eds?, 8iscourses? /onversation in Postmodern )rt and /ulture, Tsecond edition?, 5ambridge Universit9 Press, 5ambridge, $774" XXX &ubravka %raiD ToliD, Teorija citatnosti , -*6" *agreb, $774" 104

XXX &ubravka %raiD ToliD, L5itatnost u avangardi i postmoderniM, -mjetnost riječi  br" +.2, *agreb, $737" XXX il &elez, ,uko, Izdava:ka knjiCarnica *orana StojanoviDa, Sremski 0arlovci, $737" XXX !arjorie Perloff >ed?, Postmodern 1enres, Universit9 of %klatemat?, Poetics 3ournal  no" 7, San Francisco, $77$" XXX 8rian Wallis, Blasted )llegories' )n )nt"olog& o# Writings b& /ontemporar& )rtists , T$7;$? iz !iroslav 8eker >ed?, *uvremene knji.evne teorije, S(/, *agreb, $731" XXX Arteds?, ,ormations o# ,antas& , !eted?, )rt )#ter (odernism Ret"inking Representation, Ttemat?, Republika br" $4.$+, *agreb, $73)" XXX 6all Foster >ed?, Recordings? )rt! *pectacle! /ultural Politics, 8a9 Press, Seattle, $73)" XXX Slavoj iCek, Birokratija i u.ivanje, SI5, 8eograd, $73#" XXX Frederik &Cejmson, Političko nesvesno, Rad, 8eograd, $73#" XXX (enad !iB:eviD, !atjaC Potr:, LAnaliti:ka filozofijaM >temat?, Treći program RB br" 1$, 8eograd, $73#" XXX 1ospostvo! vzgoja! analiza' Abornik tekstov acanove šole psi"oanalize , Analecta, /jubljana, $732" XXX -illes &eleuze, LPostajanje . Cenom]M iz Lensko pismoM >temat?, Republika br" $$.$+, *agreb, $732" XXX/uce Irigara9, LIzlaz iz peDineM iz Lensko pismoM >temat?, Republika br" $$.$+, *agreb, $732" XXX ak /akan, *pisi =izbor5, Prosveta, 8eograd, $732" XXX 6all Foster >ed?, Postmodern culture, Pluto Press, /ondon, $732" XXX Slavoj iCek, L/akanov povratak FrojduM, Kultura br" );.)3, 8eograd, $73+" XXX Art