Stanli Rozen

STANLI ROZEN

GRANICE ANALIZE

1

BIGZ Beograd, 2002.

2

BIGZ Beograd, 2002.

2

redakcija Mihailo \uri} Danilo Basta Zdravko u!inar "ladi#ir Milisavljevi} $aslav o%rivica

naslov originala& 'tanle( )osen, The Limits of Analysis, Analysis , Basic Books Inc., *e+ ork, 1-0. /drugo idanje& ale niversit( ress, ress, *e+ 3aven 4 5ondon, 1-6.7

8

9va knjiga je %osve}ena :ransoa, *ikolasu, olu, "aleriju i )eksu

;

9vde, kao i oko}a jeste da se vidi da je %roe istra?ivanje okon!a, dos%eti do enu strukturu ta#o gde s#o #islili da je sve %rosto, %osta}e#o svesni %olusenke neivesnosti >to okru?uje situacije koje ne %o}e o%ravdana nego >to s#o %ret%ostavljali, te da }e se !ak i najosnovanije %re#ise %okaati kao takve koje %ru?aju neosnovane aklju!ke. *eto ishod jeste da se neodreEena ivesnost a#enjuje odreEeni# oklevanje#. BF))@*D )@'5 Istra`ivanje o istini i zna~enju

6

SADR@AJ

redgovor redgovor sr%sko# idanju )"9 9G5@"5HF Intuicija i analiza 1. sihologia# )IG9"9)I I*IIHI :)FGF I 'I3959GIZ@M 2. 'truktura '))@ I :9)M@ 'MI'@9 I 9D"@H@*HF 8. oj#ovi "ID I D9DI) 5F"I 9 9HM9"IM@ D)G9 9G5@"5HF Su{tine ;. redikacija 6. Hesu li su>tine neo%hodne J. Intuicija i #a>tovitost kod ri%kija M9GKI '"F9"I )IIHF"@ 9)FB@ AI*IIHFA L. Individualne su>tine  )FKF 9G5@"5HF Postojanje i nepostojanje . 9ntolo>ka ko%ula -. Hedinstvo i %ostojanje 10. 'okratov san 11. *e%ostojanje i ni>ta 12. Zaklju!na ra#i>ljanja $F")9 9G5@"5HF Celina 18. Intuicije i snovi 1;. latonova slika o slika#a '5I@*HF I G9"9)F*HF )I)9D@ M9DI:I9"@*@ )@D9M& "F5IF I M@5F 9IHF 16. ranscendentalna dekonstrukcija 1J. *i!eova slika haosa 9Z*I :)@GMF*I )@*I '@* '*9"I Z@)@')F F9 9G5@"5HF Svet kao pojam 1L. o%ernikanska revolucija 1. e#elji u#a 1-. ost skri%tu# BIB5I9G)@:IH@ I*DF' Zahvalnice Bele>ka o autoru J

 Predgovor

*aredne studije i#aju %oreklo u dugotrajno# na%oru da se ahvate te#elji diskurivnog #i>ljenja. ao %rirodna %osledica ovog na%ora, toko# nia godin to se uokole jeste njeno %roslavljanje strogosti i jasno}e, s%ojenih s ivesno# nevoljno>}u da se u%usti u sa#okritiku. Mo?da je ova sudr?ljivost odlika svake vladaju}e akade#ske >kole. 9na takoEe #o?e no %risvajanje retorike nau!nog %rosvetiteljstva, vodili su o%>te# neus%ehu da se rau#e retori!ka %riroda njegovog so%stvenog o%ravdanja. ostoje naci da je ovaj neus%eh u %rocesu is%ravljanja. MeEuti#, ti naci jo> nisu dovoljno sna?ni da ti%i!nog %rakti!ara analiti!ke =loo=je s%re!e da %odlegne isku>enju %ogre>nog }u tehni!ke lako}e /ili %rivla!no>}u svojih u!itelja7 da %ret%ostavi kako je %revoEenje drugih u!enja na njegov so%stveni idio# ravno %ono o%a?anje istinske %rirode ovih %roeno o%ravdan kada se ta!no or#uli>e, ata#nio je !injenicu da se sa#a analia, kao sanajna unkcija, ne #o?e rau#eti neavisno od sanavanja. "idljivost Ao!iglednostiA or#alnih struktura ukauje, da u%otreto neko#e Ana!eA. 9vo auvrat vodi, ne %sihologi#u, nego %re%onavanju se#anti!kih i ontolo>kih svojstava %o#o}u kojih inteligencija o%a?a takvuNiNtakvu strukturu kao da Aukauje naA takvoNiNtakvo na!enje. 'vojstvo ukaivanja ne #o?e ljenja, neke vrste koja nije %ri#enjiva na strukturalnu analiu.  renutna %o%ularnost %rag#atisti!kih i konstruktivisti!kih u!enja #eEu analiti!ki# =loo=#a jasan je nak ne%rikladnosti !isto strukturalnog ili Aor#alnogA o%isa analie. akva je AstrukturaA %rag#ati#a ili konstruktivi#a ako =loo #ate#atike odlu!uje koja je inter%retacija ontolo>kog na!aja #ate#atike uverljiva I neka !italac a%ai& ontolo>ki na!aj #ate#atike nije %itanje o%sega vrednostP njenih %ro#enjivih. 9n je %itanje %rirode si#to su intuicija, su>tina, jedinstvo, njavali ili rare>avali, njihovi# %revoE enje# na tehni!ki idio# koji odoava# da svoju kritiku ravije# iznutra  i konteksta analie. MeEuti#, ovo se ne #o?e ivr>iti usvajanje# %ret%ostavki analiti!ke =loo=je. o>to ?eli# da raotkrije# i da L

%rou!i# ove %ret%ostavke, #oj na!in oavaju}i da se raotkriju %ret%ostavke koje ajedni!ki dele naoko sukoto se ona %onekad o%hodi %re#a svoji# %rotivnici#a. Qeli# naglasiti da kakvu god kritiku da u%ravlja# %rotiv analiti!ke =loo=je kao oljenja. Zkolu, a u ivesnoj #eri su njeni ne%rijatelji i #oji ne%rijatelji. I#ao sa# ogro#nu korist od dugoro!nog %oku>aja da %risvoji# u!enja i tehnike analiti!ke =loo=je. a i%ak, i#a# i te#eljne kritike. @naliti!ka =loo=ja je %ro%ustila da %ostu%i %ravi!no %re#a svoji# so%stveni# granica#a i kontekstuO ona je, %re#a to#e, %ro%ustila da %ostu%i %ravedno %re#a sa#oj seljanja konteksta analie, %re nego %roaj da se analiti!ka #isao u!ini valjano# %o#o}u u!enja o celini& kontekst analie je, sve u sve#u, na>e oaj da se snolika oljenja. Moj aklju!ak, s#elo ustvrEen, glasi da nas san rosvetiteljstva, ili %ot%une aj da se %oi#alac %reokih raloga. ao ishod, ili se %oi#alac, kao isklju!en i os#i>ljavanja, ane#aruje, ili se %ak, i ne#inovno, on vra}a i sveta snova koje# e iru!en, te sti!e svoju adovolj>tinu ekonstruisanjem %oj#ovnih struktura analiti!ara. i>e# u odao sa#, ovde kao i drugde, %re da stare %oj#ove rehaao da u!ini# oto su ove aktivnosti neradvojne jedna od druge. Bilo ljenju, #eEuti#, ?ivi#o u vre#e %revi>e revolucija. Hedan od velikih nedostataka analiti!kog %okreta jeste >to se on %oi#ao, a u %rili!noj #eri i dalje see# veku i#a odvi>e ko#e>anja.  ovi# okolnosti#a !ovek koji %oku>ava da us%ori #o?e igledati kao da juri u s#eru su%rotno# od go#ile. ' ovi# na u#u, iri!e# jednu avr>nu uvodnu na%o#enu. Mada ova knjiga ne #o?e stre#iti da ljanje i %rou!avanje. 'iguran sa# da ona sadr?i #noge gre>ke. re#a transcendentalno# akonu her#eneutike, %rikaiva!i su uvek #udriji od autor, a uveren sa# da }e #i se ukaati na #oje gre>ke.  isto vre#e, a da #e ne %o>tedi %ravedne kritike, !italac #o?da #o?e s#atrati da se #oje na#ere ne}e uvek %odudarati s njegovi# so%stveni#. *ada# se da }e ova knjiga ao sa# da udru?i# ta!nost s jasno}o#, i}avanje. "ulgariovanje te#a na koje se u%u}uje na naredni# stranica#a e# na takav na!in da se neN s%ecijalist #o?e kretati korak %o korak u svako# %ojedina!no# %itanju, !ak i u oni# slu!ajevi#a u koji#a %rethodno nije u%onat s %oj#ovi#a i %ostu%ci#a s%ecijalista.  isto vre#e, u!inio sa# svaki na%or da adovolji# legiti#na 

o!ekivanja s%ecijalista.  vrlo #alo slu!ajeva sa# neku tehni!ku %oentu reervisao a usnote i aklju!ak knjige. )as%ravu o radu ai#ira 5evija o #odalnosti u odeljku 8 %rose!an !italac #o?e %resko!iti
-

Predgovor srpskom izdan!

*a#ere, kao i nade koje su #e navele na %isanje ove knjige o%isane su %re#a #oji# najto se naivalo Aanaliti!ko# =loo=jo#A. isao sa#, ne i odljenju, nego %re i utu, a%o!elo sa Galileje#, a ne =loo=#a osa#naestog veka, i %ose}u #ate#ati!ke %aradig#e racionalnosti. 'nagu ove %aradig#e valja na}i ne sa#o u %oj#ovni# analia#a #odernih i savre#enih =looa, nego o!iglednije u %ostignu}i#a nauke i tehnologije. Granice iste te %aradig#e jesu ili treta se# #ate#atike i logike nije racionalno, onda ni>ta >to se ne #o?e or#aliovati nije racionalno. *adalje, svako na, ili tretijeg, te stoga i te#eljnijeg, ota je rata je uverljivo, >ta je %oj#ljivo, a >ta nije. kratko, u%otrete teorijske %ret%ostavke ranih =looskih tendencija laljenog rasuEivanja u %odru!ju %oliti!ke teorije i etike, kao i racionalno# raja>njavanju %rirode i vrednosti u#etni!kih dela, a, sa druge strane, logi!koj analii jeika. o >to se rau#e sintaksa nekog stava o %rirodi %oeije niukoliko ne do%rinosi vrednovanju sukoinski# #eta=i!ki# odluka#a do kojih se dos%eva kako ao rad or#alnog ra!una. *aj#anje >to se #ora u!initi jeste da se is%itaju alternativni teorijski %rikai ovih sintakti!kih sredstava, kako i tradicionalne %ro
I ralog ove vrste, #oja knjiga je delo i #eta=ike, a ne analiti!ke =loo=je. Moja na#era je da os%ori# neke od va?nih teorijskih %ret%ostavki vladaju}ih or#alisti!kih ti%ova analiti!ke =loo=je, te da tako doka?e# kako je odenje i !ak sa#ouni>tenje =loo=je, a ne kru%an na%redak. Do%ustite #i da %onovi# kako nisa# ?eleo da raori# analiti!ko #i>ljenje /koja ljenja. re#a to#e, nu?no sa# #orao da analiti!koj =loo=ji %ristu%i# s%olja. *isa# %oku>avao da na%reduje# i unutra>njosti analiti!ke =loo=je, nego da njena ograni!enja is%ita# s%olja. 9vo, naravno, iiskuje ivesno tehni!ko nanje #akar o >iroki# ravojni# tokovi#a u unutra>njosti, ali takoEe iiskuje i sloljenja i analiovanja koji su odreE eni a one koji ostaju unutar unutra>njosti. 9vaj ahtev #e je naveo da ra#otri# nekoliko #islilaca i %roe godina kasnije #ogu videti da sa# deli#i!no dotvo %ot%okreta, ose}aje# o svo# so%stveno# #alaksavanju, koje je iroko# niu %okreta kojih se ona ranije gnu>ala, kao >to su %ost#odernia#, %a !ak i hegelovstvo. Drugi# re!i#a, analiti!ka =loo=ja je se %ostoji, odvojeno od !isto tehni!kog %rou!avanja =loo=je logike ili te#elj #ate#atike, ona je ili ko in?enjerstvo ili istorija svog so%stvenog odstu%anja. Meni je li!no vrlo ?ao >to vidi# ovo rastvaranje, i nisa# i#ao na#eru da #u do%rinosi#. Moja ?elja je ljaju}i nov na!in nisu %odlegli novoj veriji !ovekaN#a>ine l!homme machine, ili njeno# su%arniku, %ost#oderni#u. oliko je ironi!no >to je slavljenje nekoherentnosti %ostalo, u ne%rekidno# i>!eavanju jedrine =loo=je u na>e vre#e, %oslednji %oto ne #o?e %ri ograni!enji#a or#alisti!kih #odela racionalnosti, onda se #ora#o okrenuti iracionalnosti retorike kako e nes%oso
11

)"9 9G5@"5HF

INT"ICIJA I ANALIZA

 ovo# %oglavlju }u uvesti i ljenje#. Moji raloi ne#aju nikakve vee s od}u %re#a #ate#atici, straho# od %recinosti, ili tanano>}u literarne ose}ajnosti. *e#a, >to se toga ti!e, nikakve te#eljne nes%ojivosti i#eEu #ate#atike i literarne ose}ajnosti. '%osoljenja. Mora se %onavati %riroda analiti!kog #i>ljenja kako to i %onavanje %rikladnog do#ena %ri#ene, niti je isto >to i %onavanje kako da se a%o!ne i kada da se avr>i taj ni. ako }u %odroljenje %oseduje jednu #etaori!ku di#eniju. ra?i#o, dakle, u%ravo jedan s#isao racionalnosti dovoljno o%se?an da oljenja ni ne sti!e se ni ne odr?ava %ri#eno# %ravil, or#alnih she#a ili aksio#atskih deduktivnih siste#a. Zadatak %rvog %oglavlja jeste da se ravije jedna %redstava o AintuicijiA koja je kako o%ravdana oe analie.

#$ Psi%o&ogizam

*a %o!etku svog ani#ljivog ogleda AIntuicija i neirecivRA )enord Be#tajna& AIntuicija to a >ta ne %ostoji %ostu%ak dokaa ili onjenja& )e}i da ne>to na#o, a da a to nije neo%hodno ili #ogu}no dati #a koji ralog, vu!i dog#ati!no. )e}i da %ostoji s%osota vi>e nego %rikriven na!in %onovnog iricanja iste %oente& da je ovde ne>to >to na#o to na ovaj na!in na#o uklju!uje Asve stvari koje avreEuju da se naivaju te#elji#a ili krajnji# osnovi#a a sveuku%an ostatak 1

12

)enord Ba#
na>eg nanjaA. osle nekoliko rasvetljavaju}ih %ri#era on se o%et vra}a na "itgen>tajnovo a%a?anje i njegovu %ouku da s#o naklonjeni da %osedovanje neke ve>tine %oto se neka ve>tina #o?e deli#i!no iraiti ili %rikaati kao nanje istinitosti iska, skloni s#o da s ovi# teorijski# nanje# %oistoveti#o ono >to se #o?e %rvenstveno videti kao %raksa. SIF, 206K Be#to }u skra}eno navati neN %roceduralni# nanje#. @ treto je intuicija. a?e# AigledaloA ato >to, iako Be#nju %oentu odslikava se u dvos#islenosti vitgen>tajnovskih odlo#aka na koji#a %o!iva.  ovi# odlo#ci#a %ostoji jedan nacrt %rakti!ne ve>tine kao te#elja nanja. 'anavanje je ivorno ili te#eljno sanavanje kako a. @li, !ini se da je ovde ter#in saznavanje tajna i njegovih sledto ve} na#o kako da u!ini#o. 'toga Be#to se toga ti!e, svoje so%stveno lajanje #ogu o%isivati s isti# negativni# reultati#a /ovde %o#islite na analiti!ka u!enja o eti!ki# stavovi#a kao e#otivni#, koja su to njenje ato >to nijedan nije dostu%an. #esto toga, %o%ut "itgen>tajna, on u%orno i#%likuje da viEenje koraka kao valjanog nije teorijska intuicija, nego u%ra?njavanje ve>tine. 9va ve>tina nije sanajna /iako se naiva Asanavanje#A7, nego je navika. Mi je u%ra?njava#o ato >to je #o?e#o u%ra?njavati, a #o?e#o  je vr>iti ato >to s#o je vr>ili. @li, ovo na!i svesti na>e %re%onavanje valjanosti nekog koraka u dokau na kontingentnu ugrednu okolnost. Sta da s#o stvari u!inili druga!ije @ko je odgovor da se stvari ne mo#u u!initi druga!ije, onda sigurno i#a#o %ravo na neki argu#ent da se ustanovi ova nu?na vea. *a %ri#er, Be#ta na!i videti da neki dti iska ahvata racionalni sadr?aj %rethodnog akta viEenja, koji se i s# rau#e %re kao %rakti!na nego kao teorijska aktivnost2 $udna stvar u %ogledu Be#tajnove %ri#edta u!initi slede}e, a da se ne vidi da takav govor %rotivre!i negativnoj tei koja se ti!e intuicije. @ u%ravo je "itgen>tajn, vi>e nego
akoEe videti #oj tekst& A)eturn to the 9rigin& )eUections on lato and onte#%orar( hiloso%h(A, International Philosophical $uarterly  1J /Hune 1-LJ7& 161N1LL.

18

analia do%uni intuicijo#. @li je "itgen>tajnovo %rividno adr?avanje svoje ranije %redstave o racionalnosti kao %ro%oicionalnoj, ajedno s njegovo# se#anti!ko# %ristrasno>}u %rotiv u%litanja %siholo>kih !inilaca u analiu na!enj, njega vodilo %oricanju racionalnosti svog so%stvenog uvida. Mo?da je takoEe u%ravo "itgen>tajnov anti%sihologia# njega s%re!io da ivede jednu o!igledu %osledicu svoga so%stvenog u!enja& ta da se u!ini slede}e teorijsko ili %rakti!no, na# >ta da u!ini# slede}e ako i sa#o ako  ja na# >ta da u!ini# slede}e. $ak i ako je %okornost %ravili#a dru>tvena ili %oliti!ka, A#iA dru>tva ili %oliti!ke ajednice ne%oj#ljivo je osi# kao sku%ina nekih AjaA. @nalia onoga >to na# ne%ot%una je, i a%ravo, te ne u%u}uje na to kako na#, ili da sa# ja taj koji na#, nai#e, da na!enja ne>to na!e sa#o a sanavaoce. 'toga  ja %ostaje# %roaju da se ustanovi javni ili univeralni status onoga >to na#. 9vaj %roava %retvaranje# da ne %ostoji.  %oj#ovi#a koji se?u unaad do latona, %itanje ASta je % A ne #o?e se %ot%uno rastaviti od %itanja Ao sa# jaA Pri#ovori intuiciji oivanje na intuiciju suo!ava se s ivesni# te>ko}a#a koje se, #isli#, #ogu iskaati %recinije nego >to !ini Be#ljenju. ao uo%>ten uvod a tu te#u, ?eli# da ra#otri# !etiri srodna, ali ralu!iva %rigovora u!enju o intuiciji. /17 Intuicija je o!iglednije %oveana s o%a?anje# jedinstava ili sinte nego s unkcijo# analie, a onjenja su o!iglednije analie nego sintee. 9%a?anje je  jedna stvarO onjavanje je ne>to drugo. /27 $ini se da je intuicija sanajna aktivnost kojoj ne odgovara nijedna struktura. $in o%a?anja nekog jedinstva odelit je od strukture jedinstva koje o%a?a#o. 'toga o%is strukture sadr?aja neke intuicije nije o%is intuicije. o>to je teorija o%is jedne strukture, ne #o?e njenje#. Govor o intuiciji je stoga govor o ranovrsnosti #etaori!kih iraa a sanavanje Akako daA. /;7 Intuicija je %re sanajna aktivnost nego sanavani ili teorijski ote #o?e %rou!avati, ona %ri%ada %sihologiji, a ne =loo=ji. rito nedokaano, ali %okre}u %oente koje se #oraju ra#otriti, a u neki# slu!ajevi#a i %rinati. Dva najva?nija as%ekta ovih %rigovora jesu uavanje, a %ute# %ro>irenja, %odelu jednog sastava na njegove strukturalne ele#ente. re#a antu, svaka analia avisi od neke %rethodne sintee. @ko ne to analiti!ka =loo=ja tV?i da %otceni, %a !ak i da ane#ari, sinteu. ako ti ter#in a ovaj #etod jeste ijalektika, ali on !esto koristi %rividno u?i ter#in eo(a da %redstavlja taj #etod kao celinuO ovo, #eEuti#, nikad nije slu!aj sa sae u sa#oj konstituciji %oj#a od strane transcendentalnog ega, %latonski dijaloi ne a%o!inju transcendentalno# sinteo# %oj#a, nego %re neki# #njenje#, ili slu!ajno ira?eno# teo# o neko# rodu ne%osredno dostu%no# svakodnevno# govoru. Dok je a anta sintea osnova a analiu, kod latona je ta osnova #njenje. @ko u %latonskoj %odeli i#a ikakvih A%oj#ovaA, oni nastaju kao seg#ent, vrsta ili klasa koja %ot%ada %od %o!etno saeA %ojedina!ne 1;

ota#u u svakodnevno# ?ivotu. Hedan %rost %ri#er !lanjuje na vrste /jake itd7. $ak i ako je rod koji se deli a%straktan ili uo%>ten, %o%ut u#etnostP ili nauk, %ri#enjuje se su>tinski isti %ostu%ak. oristi#o neku A#eruA ili or#u /u savre#enoj ter#inologiji, sku% %redikata7 %o#o}u kojeg ra>!lanjuje#o svaku gru%u unutar %o!etne ih o%>tih inor#acija. $udnovato oe o!igledni, dok se %oslednji korak u %odeli, klasa koju valja de=nisati, tretira kao %roivod strogog =looskog #etoda. laton ne skre}e na>u %a?nju na !injenicu da se u%otrenu de=niciju. 9vi ele#enti se radeljuju i %o!etnog sastava i onda %onovo sano# sastavu, koji je onoliko odvojen od %olai>ta koliko je, reci#o, i nauka %olitike odvojena od nauka. Fjdetski ele#enti su usaEeni jedan unutar drugog a #njenja %reoke or#e. *a isti na!in, A#eraA ivedena i svakodnevnog ?ivota %retvara se u artikulisan %oja#. 'avre#ena analiti!ka =loo=ja je !udnovata #e>avina kantovskih i %latonskih rag#enata.  sada>nje# kontekstu ona je rag#ent latona koji osvetljava na!in ilaganja. @nalia je, a na#era da %ru?i#o diskurivan o%is sastava, ovo #o?e#o u!initi jedino radeljivanje# i #erenje#, ili ta se Auto s#atra# standardno# jata je jaaj da se ovo #njenje %re=ni, reci#o %ute# nauke %o#ologije, o%et je deljenje ili e kao nau!na, %o#olo>ki osigurana #era %ri%adni>tva klasi ja(uke. @ko u%ita# kako je doki standardni sku%, odgovor #o?e te uev, neko jedinstvo ili sintea se %redstavlja o%a?anju ili intuiciji njavanje ni rau#evanje. @ko %oku>a#o da ota o%a?a#o, tada je analia neo%hodna. re #ora#o re}i ne>to AoA sintei nego da je Aoslovljava#oA jedino igovaraju}i njen naiv. )e}i ne>to o ne!e#u na!i %redikovati. 'toga vidi#o veu i#eEu %aradig#e arit#etike, ili njenje nije toliko sintea 8

 odeljku J %orica}u kri%kijevsku teu da nauka otkriva su>tinu %rirodnih vrsta i tako !ini irelevantni# ivorno o%a?anje. /@7 ri%ki se kole
16

koliko je analia. 'a druge strane, jedva da nas ovo ovla>}uje da se li>i#o sintee. Bilo da su te a analiu. ored toga, #ora#o videti kua iemo, ili >ta }e se Auno rare>enje a dato vr>enje analie. ABrojanjeA u ovo# s#islu ne #o?e to ele#enti nisu ho#ogeni, #ora#o una%red nati %rikladnu #eru, te #ora#o videti, !i# do njega dos%e#o, jedinstvo koje otkrivaju na>a #erenja. @nalia je, dodu>e, neaoeg odredi>ta, ali ona nije ni>ta vi>e odredi>te nego >to je na#era da se %utovanje a%o!ne. Mo?da te neka artikulisana struktura. @li, na#o da s#o dostigli odredi>te tek kada %re%ona#o neku datu artikulaciju kao o(ja{njenje te strukture. *e #o?e#o videti da analia onjava jednu strukturu ivr>avanje# nekog dodatnog koraka u analii. *a nekoj ta!ki #ora#o videti da s#o gotovi. @ videti analiu ne na!i analiovati. o %re na!i videti neku artikulisanu strukturu kao jedinstvo, celinu ili sinteu. *adalje, videti jedinstvo ili celovitost strukture ne na!i videti je kao  neki ele#ent, ili  neki to neko# dato#  neki a intuicija ili o%a?anje da sada i#a#o ovoljno. 'ud da je neki analiti!ki %ostu%ak %rikladan nije isti kao arit#eti!ko ili kvaiarit#eti!ko #erenje korak u to# %ostu%ku. @ko rau#eti na!i %osedovati neko onjenje, te ako je onjenje analia, ostaje slu!aj da je jedna analia shvatljiva ato >to je takoEe i sintea. 9njenje se #o?e navati A%rise}anje#A u %latonsko# s#islu, ato >to je ono %roces oljenog unutar %o!etne or#ulacije !itavog analiti!kog %ostu%ka.  #al!ice %roai!niji# %oj#ovi#a, analia nikad nije sa#o %ri#ena %ravil. 9na je jednovre#eno takoEe i viEenje toga koja %ravila %ri#eniti i kako ih %ri#eniti. 9vo je ono >to na!i re}i da je analia ujedno i sintea. @ u%ravo je to je la?no re}i ovo, nego je to, strogo govore}i, i ta#o da je intuicija %ravilan ele#ent ili di#enija onjenja, %o>to u%ravo %o#o}u intuicije o%a?a#o jedinstvo i %rikladnost analie. 'lo?i#o se onda da na intuiciju u%u}uje#o kao na Akontekst analieA. @li, ne#a nijednog seg#enta artikulisane strukture koji %ri%ada intuiciji kao odelitoj ili odvojivoj od analie. @ko se teorija rau#e u savre#eno# s#islu kao moel ili /se#anti!ka7 inter%retacija neke or#alne strukture, onda se !ini da ne #o?e enje neke aktivnosti. ;  9na je %re Agledanje uA nego oe#o neki sku% %ravila a gledanje AnaA ne>to, ali ne#a na!ina da se de=ni>e %ostu%ak a gledanje AuA, ato >to AuA i#%likuje ralu!ivanje i#eE u s%olja>njosti i unutra>njosti onoga na >ta gleda#o, %a stoga i i#eEu igleda i stvarnosti ili slu!ajnosti i su>tine. 'ledstveno to#e, ono >to vidi#o kada ;

1J

Za %ri#ere ove %oente u jedno#e #ate#ati!ko# kontekstu videti dva rada G. rajela& G. reisel, AInor#al )igour and o#%leteness roosA i& AMathe#atical 5ogic& What 3as it Done or the hiloso%h( o Mathe#aticsA, !iji su odlo#ci %re>ta#%ani u& H. 3intikka, ed., The Philosophy of "athematics /5ondon& 9Tord niversit( ress, 1-J-7, %%. LN-;, 1;LN162. %rvi tekst u %revodu& G. reisel, A*eor#alna strogost i dokai %ot%unostiA, u& Zvoni#ir Siki} /%rir.7, )ovija 'lozo'ja matematike, *olit, Beograd, 1-L, str. 2LN811. 

gleda#o AuA i sX#o je osnova a igradnju %ravil a gledanje AnaA. *aravno da #o?e#o u svako# dato# slu!aju a%o!eti od konvencionalnih de=nicija svojstva ta na!i A%ri%adatiA %re#a de=niciji. 6 *asu%rot to#e, na#o >ta de=nicija na!i na osnovu na>eg intuitivnog nanja na!enja A%ri%adanjaA. Ista %oenta je o!igledno istinita takoEe i a %redikaciju. )e}i da ne>to %ri%ada ne!e#u na!i re}i ne>to o ne!e#u. @li, re}i ne>to o ne!e#u na!i re}i da ne>to ne!e#u %ri%ada. @ko je onda teorija analia strukture, ne #o?e eg %oi#anja teorije, a ne na%u>tanju intuicije. ako }u oirivati ne!iji s#isao teorije kako ki o%is okolnosti koje %rate aktivnost intuicije. re#da takav o%is ne dokauje ni>ta, on %ret%ostavlja da su okolnosti koje se o%isuju okolnosti intuitivnog akta. 9%is se, %re#a to#e, #ora nado%uniti drugi# #etodo#, koji takoEe #o?e#o naivati %riirenje uoto se transcendentalni argu#enti tradicionalno %oveuju s u!enje# o sa#osvesti. 9dsustvo strukture u u#u nu?an je uslov njegove s%osotinskRg i akcidentalnRg, %rikladnRg i ne%rikladnRg.  %oj#ovi#a koje }u %oku>avati da u!ini# uta osi# a neko inteligentno ta na!i aj da se 6

*aro!ito ra#otrite neN%redikativne de=nicije, u koji#a treto na#o da #u ne>to %ri%ada.

1L

%oka?e kako je duh #a>ina jeste >to takva %redstava ne kog o%isa, %rocesa %o#o}u kojeg neko# ne>to %okauje#o. a i%ak, i ovoga jedva da sledi da dokae ne ivodi niko ni a koga. Inter%retacija dokaa kao i valjanog u skladu s %rikladni# %ravili#a i %ri#erenog na#eri analiti!ara deo je na!enja #a koje %oj#ovne analie. Hedno %ri#ereno u!enje o na!enju ili o or#alnoj analii, #ora, %re#a to#e, oto jedna teorija na!enja i#a svrhu da u!ini. @naliti!ke tehnike i or#alne strukture koji#a se slu?i nisu teorija na!enja, nego %ut koji vodi na>e# %re%onavanju toga >ta na!i Ana!itiA. )e}i da intuicija ne#a nikakvu svoju so%stvenu strukturu na!i %re%onati nu?an uslov a inteligenciju.  Hedna struktura je vidljiva, ne a neku drugu strukturu, nego a intelektualnu s%osoko}a %retvara u i#%erativ u%u}en analiti!ki# =loo=#a& %ostati sa#osvestan. 'vestan sa# da }e ovaj i#%erativ oni shvatati kao isku>enje a %siholo>ko kvarenje.  stvari, gledi>te koje ovde i sanajni %rocesi. riti!ki !italac ne teorijske entitete vane Ana!enjaA. *ajuticajniji %oku>aj da se iaj da igradi jednu teoriju istine a %rirodne jeike asnovanu na #ate#ati!koj teoriji arskog.J Za sada>nje svrhe #o?e#o ekstra%olisati da je sr? Dejvidsonovih %redloga to da je na!enje neke re!enice u %rirodno# jeiku dato njeni# istinitosni# uslovi#a, ili %re ekstenionalno nego intenionalno ili %ute# se#anti!kih entiteta neavisnih od rekurivno de=nito se adatak ustanovljavanja neke re!enice kao istinite oslanja na %os#atranje onih okolnosti u koji#a do#orodni govornici tvrde neku datu re!enicu. 9dreEenje ovih okolnosti, ili istinitosnih uslova, o#ogu}ava na# da tu re!enicu A%revede#oA s oe teorije #ora#o anju, n%r. takovanog A%rinci%a ta %ret%ostavljaju da je istina. Zato, taj J

1

Dejvidsonova gledi>ta o te#i o kojoj se ras%ravlja #ogu se lako na}i u dva teksta& Aruth and MeaningA, Synthese 1L /1-JL7& 80;N822 u %revodu& Donald Dejvidson, AIstina i na!enjeA, u& Dejvidson, "eta'zi~ki o#lei, 'tudentski idava!ki centar, Beograd, 1--6, str. 8-NJ6. i& AIn Deense o onvention A, Truth* Synta+ an "oality   /@#sterda# and 5ondon& *orthN3olland u
%rinci% tvrdi da su verovanja ljudskih anje osoanje govornik, te %ret%ostavlja#o da  je ovo usklaEeno s njihovo# na#ero# da tvrde istinitu re!enicu. 'tekav>i stoga svoje istinitosne uslove, nastavlja#o da %ri#enjuje#o svoj logi!ki ra!un na re!enicu koja je u %itanju. kratko, Dejvidson ui#a kao sa#orau#ljivo kako je na> cilj da igradi#o teoriju, u teku}e# logi!ko# ili #eta#ate#ati!ko# s#islu tog ter#ina, koja na# do%u>ta, na osnovu javno %roverljivih %os#atranja lingvisti!kog %ona>anja Y %a i%ak %otkre%ljenu /oni# >to naiva#7 A#entalisti!ki# %ret%ostavka#aA o lingvisti!ko# iskustvu i %ona>anju Y da dedukuje#o ta!ne okolnosti u koji#a se %redikat AistinitoA #o?e %ri#eniti na #a koju re!enicu %odlo?nu or#ulisanju u %rirodno# jeiku. *eki !itaoci se #ogu %itati da li no# usvajanje# dejvidsonovskog %rogra#a.  riik %rili!nog %reu%ro>}avanja, ali kako to sledi, dovolite #i da ka?e# kako ostaje#, u vei s ta!ko# o kojoj je re!, %ravoveran regeovac. Ili #akar %rihvata# Da#etovu iner%retaciju tog %itanja kao ta!niju, te stoga i %lodniju, od Dejvidsonove. Za%o!inju}i najo%>tiji# ra#atranje#, %ori!e# da =loo=ja tre #o?e naivati A%oitivisti!ko#A. *auka, #o?e#o se slo?iti, jeste racionalno negovanje istine, a nau!no onjenje na!enja ivesno uklju!uje logiku i #ate#atiku. Dejvidsonovski %rogra# a%o!inje %ret%ostavko# da se takvo onjenje oslanja na %ri#enu logike na se#antiku. Ha, sa druge strane, %o!inje# od %ret%ostavke da %rvo #ora#o %ri#eniti se#antiku na logiku. Drugi# re!i#a, %o!inje#o =loosko# analio# na!enja i ne uoten, ali se nada# da }u %o%uniti %ojedinosti kako se argu#ent ravija. *ije te>ko iskaati %oentu o kojoj  je re!. Dejvidsonovci ui#aju kao dokaano nedokaano u %ogledu %rirode onjenja, %a tako i teorije. 9ni %ret%ostavljaju da je kontekst analie ili sa#oo!igledan ili dat sa#i# analiti!ki# %ostu%ci#a. o>to %ostoje sukoto eks%licitno %rinaje veu i#eEu na!enja i rau#evanja. ored ovoga, da#etovci su u%utili uverljive kritike tehni!kih as%ekata dejvidsonovskog %rogra#a i %rotiv %ostu%aka %o%ut %oivanja na %rinci% avanju da se ovaj %rinci% %ri#eni u #a koje# dato# s#islu. "a koji %oku>aj da se %ri#eni ovaj %rinci% a%ravo se svodi na graEenje ne!ije sintakti!ke teorije istine na %sihologisti!ki# ili #entalisti!ki# osnovi#a. *a%rosto nije slu!aj da govornik #o?e u%ra?njavati ironiju, ili se u%u>tati u otvorenu %revaru, ili i# so%stveni# verovanji#a, te sledstveno to#e na>e rau#evanje toga >ta na!i govoriti u takvi#NiNtakvi# okolnosti#a, ili >to se toga ti!e, govoriti uo%>te. Ilu!ivanje Nre!enica je s#islen %roces sa#o ahvaljuju}i na>e# %ristu%u na!enji#a, kao, na %ri#er, oni#a otelotvoreni# u %oj#u deduktivne teorije. 'vestan sa# da su dejvidsonovci, uo%>te uev, ne toliko anti#entalisti koliko su antirealisti. @li ih njihova ki neavisni entiteti, teorija na!enja koja ne iskori>}ava na!enja
>ta #a koja data re!enica zna~i kako ta na# se govori, te stoga nali da li govornici %raktikuju ironiju, govore neis%ravno i tako dalje. 9va %oenta %ostaje sve va?nija u slu!aju tuEih jeika ili radikalnog %revoda. Druga %olovina ovog %rigovora a%o!inje !injenico# da, %re#da na#o na!enja #nogih re!enica, !esto u na!elu ne#a nikakvog na!ina da #o?e#o sanati istinitosne uslove a ove re!enice. 9vu %oentu iri!e, na %ri#er, ris%in )ajt, koji takoEe a%a?a da teorija istine ne sa#o >to odlikuje se#anti!ki ti% %ri#itivnih ter#ina u oto neko  zna kada rau#e %redikat koji je u %itanju. L 9vi %rigovori, o%>ti kao i s%eci=!ni, iri!ito tvrde ili %odrau#evaju %rinanje da je analia sanajni %roces. '%osoljenje i rau#evanje u srcu teorije na!enja. I ove slo?ene #re?e #ogu se ilu!iti istinitosni uslovi, ali svoje na!enje oni adr?avaju sa#o unutar oe /i to ne rekurivno7 %rirodu analiti!kih %ostu%aka. eorija #odel i teorija rekurivnih unkcija jesu teorije, ili i#aju na!enja, u s#islovi#a koji se ne odnose ni na teoriju #odel niti se #ogu rekurivno de=nisati. Da aklju!i#o ovu liniju argu#entacije& teorija istine koja se oslanja na istinitosne uslove nije rasvetljavaju}a u slu!aju %rirodnih jeika i dva glavna raloga. /17 oja# istine se ne #o?e adekvatno ahvatiti u nekoj teoriji istinitosnih unkcijaO ter#in AistinaA i#a %revi>e s#islova /od kojih su neki nes%ojivi7 da u %a?nju na jedan od #nogih s#islova AistineA. 9vo je lo>e, ne ato >to nikad nije #udro da se slo?eni %roavaju re>avati korak %o korak, nego ato >to korak koji je %redueo Dejvidson nije ni %rvi niti #o?e nositi nor#ativnu te?inu koju #u %ridaje Dejvidson. ri %re%onavanju ko#%etentnih govornika, idvajanju struktura, tu#a!enju lingvisti!kih !inova, %itanju o s#islovi#a AistinitogA, kao i traganju a %lodni# teorija#a, uklju!uju}i i neku teoriju o teoriji, intuitivno uviEa#o i %ret%ostavlja#o, a#i>lja#o i aklju!uje#o, nagaEa#o i ota#o u #nogostruko i su>tinski dvos#isleno o%>tenje sa sveto#. *ikakvo doaja da se ovo o%>tenje rau#e s %rividno# jasno}o# nekog seg#enta %odlo?nog rigorono# de=nisanju, ako se na#erava da ta jasno}a osvetli naknadne korake na>eg istra?ivanja. 9kre}u}i se tre}e# #ogu}e# %rigovoru %rotiv ra#atranja intuicije unutar =looske analie se#antike, igledalo ko}u ve} odgovoreno. o>to =loo=ja nije %rosto jednako vredna s %oj#ovno# analio#, dvos#islenost ter#ina AintuicijaA ne isklju!uje je i igranja jedne =looske uloge. :regeovsko u!enje o o>tro de=nisani# %oj#ovi#a /oni#a a koje u svako# slu!aju #o?e#o odrediti da li ili ne neki %red#et %ot%ada %od dti %oja#7, %re#da tro de=nisano da tro de=nisan %oja#, kao >to }e na# %okaati kratak %ogled na literaturu i =loo=je #ate#atike. a i%ak, #isli# da }e ko}u /87. Bi}e korisno na %o!etku videti da #nogostruki s#islovi AintuicijeA ilustruju ne#ogu}nost jednoglasne ili o>tre de=nicije As#islaA, %re nego =loosku ne%ri#erenost u%u}ivanj na intuiciju. resudna %oenta je da !esto, a #o?da i %rvenstveno, %od As#islo#A %odrau#eva#o u%ravo AintuicijuA. Be su#nje je osnovna ideja As#islaA ideja !ulnog o%a?anja. @li se sanajni sadr?aj nekog o%a?anja sti!e ne%osredno, kao kro %uko A%risustvoA ose}anog %red#eta, a ne %osredovanje# diskurivne analie. *aravno, e%iste#olog #o?e tvrditi da je L

20

ris%in Wright, Aruth onditions and riteriaA, Proceein#s of the Aristotelian Society , su%%l. vol. 5 /is
kategorijalna sintea !ulnih %odataka neo%hodna a o%a?anje %red#eta. Da li ovo jeste ili nije tako, #eEuti#, u sada>nje# kontekstu je irelevantno. 'lika o%a?enog %red#eta %redstavlja se ne%osredno sve4sti, a ne %o#o}u eks%licitne %ri#ene diskurivnih kategorija. Be su#nje je is%ravno re}i da oset Ai#a s#islaA, ato >to s#o #i ih !ulnih o%a?aja ne dose?e#o %ute# govora. *asu%rot to#e, govor a%o!inje o%a?anje#. *adalje, iako svoje osete #o?e#o o%isivati na rane na!ine, koji se ni?u od %oeije do nauke, s#islovi na>ih verih o%a?anja. 3userlovska nauka eno#enologije u osnovi je %ro>irenje !ulnog o%a?anja. o  jest, ona %oku>ava da o%i>e, i tako u!ini s#isleni#, sadr?aj svakog stanja svesti kao AintendiranogA od strane svesnog delatnika.  neNtehni!ko# jeiku, sadr?aje svesti o%a?a#o kao date analii, na u#nogo#e isti na!in kao >to o%a?a#o !ulne oto se #o?e navati homo#eno{.u nau!nog govora o !uli#a ne e raznoronost  sa#ih !ula, nego je i nje a%strahovano. e#eljna te>ko}a s kojo# se suo!ava eno#enologija %re#a #o# gledi>tu je u%ravo ne#ogu}nost %re#o>}avanja jaa i#eEu s#isla /ua intuicije i diskurivne aktivnosti Aos#i>ljavanjaA. *a neki na!in eno#enologija je nad#o}na u odnosu na ono >to se oto a%o!inje eks%licitni# %re%onavanje# intuicije kao osnovnog #odusa %redstavljanja otaju}i se ovoj sklonosti, ona tV?i da osla Aose}aj da...A jeste onoliko ranorodan koliko i Ana>a intuicija da...A, ato >to su u %rili!noj #eri ta dva ter#ina sinoni#na, a kada nisu sinoni#na, oni se kre}u %aralelni# staa#a. '%eci=!nije& ili je neki ose}aj intuicija, ili je %ak taj ose}aj /reci#o, neke nau!ne analie7 dostu%an inteligenciji %reko intuicije. *a %ri#er, ne>to to #i sada ka?e. 9dgovaranje #o# utisku, koji nije ni nanje kako da se ne>to u!ini /#ogu ne nati kako da odgovori# na ose}aj da govornik la?e7 niti !ulni o%a?aj, nego je %re psihi~ki akt s #oje strane, i#a ne!ega >to se rau#e, to rau#e# odelito je od #og akta rau#evanja kao >to je to i s#isao iskaa A2  2 [ ;A od %siholo>kih okolnosti #og %oi#anja njega. Do ivesne #ere je to aklju!ivanje od neodreEenog ulan!avanja %sihi!kih akata, od kojih se sa#o neki #ogu identi=kovati kao lingvisti!ki. @ ovi# akti#a odgovara neodreEeno ulan!avanje s#islova ili na!enj. I %ogleda u !ovekove o!i #ogu aklju!iti da la?e, te onda #ogu tvrditi da svoje aklju!ivanje asniva# na to# %ogledu. @li, s#isao %ogleda nije isti kao s#isao tvrEenja. *e#a odreEenog lingvisti!kog iraa koji ahvata istinitost #og aklju!ivanja.  ovoj #eri veruje# da se sla?e# s kasni# "itgen>tajno# i njegovi# slede jedan delotvoran %ostu%ak a odreEivanje istinitosti ili la?nosti tvrEenja kako %ogledi ove %oseto o nje#u. Ishod nije %rakti!no nanje /iako ga #ogu %rakti!no iskoristiti7, niti je ishod %onavljane %rakse. *e tre
"a?an iuetak u odnosu na ovu sklonost #o?e se %re%onati u s%isi#a Maksa Selera.

21

i nekog %re%onavanja odreEene vrsteO na %ri#er, i %re%onavanja !injenice da su %ogledi neke date vrste nak da se tvenost na!enj, kao >to %rinaje %o!etnu ulogu koju igra intuicija, te dr?ati da se ta #no>tvenost #ora svesti na jedinstvo, kao >to se intuicija #ora a#eniti analio#. Moj odgovor  je sasvi# %rost. "e} sa# tvrdio da je ne#ogu}e intuiciju a#eniti analio#. @ sada dodaje# da =loosko u!enje o s#islu #ora otar %oja#, niti je to AreerencijaA. @ko se %od Ateorijo#A %odrau#eva neka odreEena i rigorona %oj#ovna konstrukcija, onda ne #o?e ta %odrau#eva# kada ose}a# da neki !ovek la?e, %a i%ak ono >to %odrau#eva# %od ti# s#islo# onoliko je deo =looovog ani#anja koliko i s#isao Asada>njeg kralja :rancuskeA ili Atrans=nitne rekurijeA. ako ljavao, #ora# imati s#isao, a a ovo ne#a nikakvih %ravila. 9vu %oentu sa# oljenje asi}eno intuicijo# na svako# %ojedina!no# koraku. Hedna %ot%una i egaktna nauka se#antike onda to s#o videli, ali ni na nenu te>ko}u, ili %rigovor da je %oivanje na intuiciju %ri#er %sihologi#a, svestan sa# da je %itanje %sihologi#a inelo na videlo jedan ko}e. I%ak sa# ko}e vredi dovesti u red. @ko ne>to %onavljanja igleda neita su%rotstavljaju oni#a koja trenutno vladaju. Mo?da }e ono >to i#a# da ka?e# doto na jasnosti ti#e >to se tvrdi u #no>tvu ranovrsnih konteksta.  ovo# %ododeljku o te#i %sihologi#a ras%ravlja}e se %rvenstveno na osnovu gledi>t Gotloe na#e}u}i i# neku odreEenu strukturu. rva %oicija se otro ralikovati u dva slu!aja.  %rvo# slu!aju tra?i#o o%is intuicije o or#alnoj strukturi, dok na# u drugo# treto je ant naivao o%iso# transcenentalno# e#a, to jest, %rinci% 22

suljenja7. @ ni u jedno# slu!aju o%is oto drugo. '#isao je s#isao  za neki rau#. 9vo je uslov a na>u s%oso to kako rali!iti %ojedinci %o!inju da rau#eju isti s#isao. He li to njenja toga kako se one odnose %re#a odta# u %o#no %rou!avanje :regeove kritike %sihologi#a.10 a i%ak, s o<iro# na :regeov istaknuti %olo?aj u savre#enoj analiti!koj =loo=ji, ?eli# ukratko da ra#otri# glavne as%ekte njegovog %ristu%a %rotu teoriju na!enja. MeEuti#, nije uvek jasno da je o seto to %itanje, tako ira?eno, i#%likuje da je on to se okrene# odlo#ci#a koji ilustruju koleteno iska?e# sredi>nju te>ko}u u njegovoj #isli. latonia# ne %o!iva sa#o na u!enju o ve!ni# ooj kona!noj, e#%irijskoj svesti. oj#ovna konstrukcija je %re asnovana u jednoj intelektualnoj intuiciji o ve!ni# oto %latonske ideje ne konstitui>e transcendentalni ego. Iako kod :regea i#a sredi>njih odlo#aka koji se uo
1

3. D. 'luga, A:reges @lleged )ealis#A, In/uiry  20 /1-LL7& 286. Cf . takoEe& A:rege and the )ise o 'cienti=c hiloso%h(A, In/uiry  1 /1-L67& ;L;, ;LL. 0 Za dalju ras%ravu videti& M. Du##et, A:rege as a )ealistA, In/uiry   1- /1-LJ7& ;66]O W. MarT, AZur Besti##ung des Begri]es ^)eines Denken_A,  0eitschrift f1r philosophische &orschun# 2 /1-L;7& -;]O M. 'ukale, Comparative Stuies in Phenomenolo#y  /he 3ague& M. *ijho], 1-LJ7.

28

sadr?e nikakvo eks%licitno, ravijeno u!enje o !istoj intelektualnoj intuiciji. *jih u stvari nado%unjuju odlo#ci u koji#a se takva intuicija !ini ne#ogu}o#. 9va ne#ogu}nost je lata njegovo odnjih regeovaca se ivesno nalae u%adljivi %ri#eri ove ta vi>e ne %restaje da to 'unce %restaje da %ostoji kada atvori# o!i. S:@, TviiiK ao %redgovor a %oe svesti o neko# iskau odvojeni od uslov njegove %oj#ljivosti, te da ovi %otonji uslovi avise od %rirode !istog #i>ljenja i njegove kategorijalne strukture. 9%a?anje 'unca avisi od ljudske =iologije, dok ne%rekidna #ogu}nost na>eg o%a?anja njega avisi od jedinstva #i>ljenja i o%a?anja. *ekoliko %asusa kasnije :rege ka?e& Istorijski %ristu%, sa svoji# cilje# otkrivanja kako stvari a%o!inju i dos%evanja od ovog %orekla do nanja o njihovoj %rirodi, ivesno je savr>eno legiti#anO ali on takoEe i#a i svoja ograni!enja. @ko ta se ne }eno !itavo vre#e, vi>e ne ta o svetu, a sve }a na drvetu, a #isli#o da njihovu %rirodu otkriva#o %rou!avanje# njihovog roEenjaO nastoji#o da ih de=ni>e#o %siholo>ki, u %oj#ovi#a %rirode ljudskog u#a. @li, ovaj o%is !ini sve suto je %onato kao istorija %oj#ova stvarno je istorija ili na>eg nanja o %oj#ovi#a ili na!enja re!P. S:@, Tviii, K Igleda da su oni koji :regea s#atraju realisto# odlo#ke %o%ut ovih shvatili kao na%ade na idealia#.  stvari, u oto je nes%ojivo sa reali#o# ili %latoni#o#, s jedne strane, i ideali#o#, sa druge. roto ovi odlo#ci ne sadr?e ni>ta >to }a na drvetuA. o>to %oj#ove konstitui>e transcendentalni ego, koji s# %o see >to to ostavlja neodgovoreni# %itanje o shvatljivosti %oj#a. 9vo# %itanju se #o?e %ristu%iti ra#atranje# :regeove o
1

2;

1

Igleda da %onekad :rege iri!ito %ori!e transcendentalni ego& Aoja# i#a #o} sa
logi!kog %ravila. Za%o!e}u %re ovi# %itanje# nego %itanje# :regeove kritike kantovske e%iste#ologije. Mo?e njenje %rvog rare>iti drugo. ostoje dva glavna s#isla u koje# se a nas #o?e re}i da Aintuitivno uviE a#oA. rvi s#isao intuicije u%u}uje na !ulne %red#ete. 9vo je s#isao u koje# taj ter#in uou kao onje ras%rave ovaj drugi s#isao intuicije #o?e#o sa?eti kao pojmovnu intuiciju. :rege redovno %ori!e da %oseduje#o %oj#ovnu intuiciju, ona!avaju}i ti#e #akar deli#i!no slaganje s anto#, ali i %rili!no odlu!no neslaganje s latono#. a i%ak, :rege se ne sla?e s anto# u %ogledu jedne  jednako odlu!uju}e ta!ke. 9n ralikuje i#eEu %rirod arit#etike i geo#etrije, dovoljavaju}i intuiciji u ovoj %otonjoj ulogu koju joj je dodelio ant, ali je isklju!uju}i i %rethodne. re#a :regeu, intuicija je /kao >to je dr?ao ant7 !ulna i %redstavlja na# neki %rostornoNvre#enski oto geo#etrijo# u%ravljaju s%ecijalne aksio#e. @ksio#e arit#etike, s jedne strane, %ot%uno su uo%>tene. Drugi# re!i#a, #o?e#o ta uo%>te, uklju!uju}i %oj#ove. 9to je to su sa#i %oj#ovi7, kako na# se %redstavljaju ota %o%ut transcendentalne suto de=nicija nije stvaranje, a otkri}e nije intuicija, igleda da :rege #ora to naiva #ojo# de=nicijo# A%oj#aA. *a%o#enuo njenje nije na#enjeno da ta vi>e nego >to se #o?e tra?iti da he#i!ar treto je %rosto ne #o?e se rastavljati, a ono >to je logi!ki %rosto ne #o?e i#ati %ravu de=niciju. ... ri uvoEenju naiva a ne>to logi!ki %rosto de=nicija nije #ogu}naO od nje ne#a nikakve koristi osi# >to navodi !itaoca ili slu>aoca, %o#o}u nagove>taj, da re!i rau#e kao >to se na#erava. S. ;2K Sta :rege %odrau#eva %od Anagove>taji#aA 9vo nije slu!ajno iato se javlja %onovo u 2run#esetze 9snovni# akoni#a . Iako :rege tvrdi 1 1

8

Cf3 F. 3usserl, Lo#ische 4ntersuchun#en /3alle& M. *ie#e(er, 1-27, `` ;0]. Translations from the Philosophical 5ritin#s of 2ottlo( &re#e, %rev. . Geach 4 M. Black /9Tord& Basil Black+ell, 1-L07, %. 161 /i!evi} i Matja? otr! /%rir.7, 6ontekst i  zna~enje, Idava!ki centar, )ijeka, 1-L, str. 28N2L. i te#atski njice :regeovog roEenjaA, Theoria, god. 5I,
26

da }e njegova ideogra=ja /7e#ri8sschrift  %oj#ovno %is#o7 u!initi rigorono  jasni# >ta on %odrau#eva %od dokao#, ne #o?e se re}i isto i a ono >to %odrau#eva %od A%oj#o#A i Arelacijo#A. re nego >to nastavi#o, #o?e se u!initi slede}a na%o#ena. *ije #ogu}e %ru?iti %ravilnu de=niciju svegaO jer na>e nastojanje #ora to je logi!ki %rosto i kao takvo se ne #o?e is%ravno de=nisati. 9nda #ora# taji#a onoga >to %odrau#eva#. S. 161K "e} sa# ustvrdio, a kasnije }u raviti ne>to %odro}u davanja neNcirkularne de=nicije ovih ter#ina. :rege ne ira?ava tu %oentu na ovaj na!in, ali ono >to ka?e %ot%uno je s%ojivo s #oji# so%stveni# #i>ljenje#. Moja analia, #eEuti#, nije s%ojiva s :regeovi# %oi#anje# %oj#ovne intuicije. Ista te>ko}a se #o?e iskaati i #al!ice druga!ije %ers%ektive. 9%et %o!inje#o od !injenice da intuiciju :rege iri!ito otro ralu!ivati od ve!nih istina onoga >to je :rege kasnije navao A#isli#aA. 1J %adljivo je onjava %rikladno kako ih #isli#o. 9n ka?e da Ashvatanju #islP #ora odgovarati jedna naro!ita #entalna s%osoljenjaA. 1L  @ on !esto ka?e da su #isli odreEenja ili sadr?aji sudova, enju da A#isliA shvati kao :regeovu veriju %latonskih ideja.  ovo# slu!aju, ve} %ri#e}eno#, :regeu lju %odrau#eva# ne>to a >ta se uo%>te #o?e %ojaviti %itanje istine. ... ako #ogu re}i& #isli su s#islovi re!enica.A @ u usnoti on dodaje& A stvari re! #isao koristi# #anje ili vi>e u s#islu koji i#a sud u s%isi#a logi!ar.A 1- o!ava#o da se ni AistinaA ni A#isaoA ne #ogu de=nisati, a ovo tavalo da je #i>ljenje #akar vi>e nalik na intuitivno uviEanje nego na %ri#enjivanje %ravil, s o<iro# na njegove osnovne %oj#ove. MeEuti#, !itava :regeova ras%rava ostavlja neodgovoreni# %itanje da li s#isao re!enice konstitui>e Ajedna naro!ita #entalna aktivnostA ili se on njo#e otkriva. 9vaj %roto neo%a?ljivo& ta >to !ula #ogu o%a?ati isklju!eno je i %odru!ja stvari a koje se %ojavljuje %itanje istine. Istina nije kvalitet koji odgovara na neku %oselo 'unce I ar onda ne vidi#o takoEe da je ovo istinito Da je 'unce ia>lo, nije oto do%iru do #ojih o!ijuO to nije vidljiva stvar %o%ut sa#og 'unca. Da je 'unce ia>lo, %re%onaje se kao istinito na osnovu !ulnih utisaka. @li, njava distinkciju i#eEu o%a?anja da je 'unce ia>lo i #i>ljenja a je 'unce ia>lo. 9n ka?e& A*eko svojstvo stvari ne #o?e#o 1

6

1

J

1 1 1

2J

&ounations of Arithmetic, %%. 6, 1-. I(i., %%. TiT, J0]. "ideti takoEe& :rege, AhoughtsA, Lo#ical Investi#ations, %rev. . Geach 4 ). 'tootho] /*e+ 3aven& ale niversit( ress, 1-LL7, %%. 1L, 22. u %revodu& Gotlo< :rege, AMisao& jedno logi!ko istra?ivanjeA, 2lei{ta, god. "III,
%re%onati a da u isto vre#e ne naEe#o da je #isao ova stvar ima ovo svojstvo istinita. ako je sa svaki# svojstvo# stvari %oveano neko svojstvo #isli, nai#e istinitost.A /AMisliA, 67 @li na# on ne ka?e kako Analai#oA #isao, ili koji# dejstvo# je neko svojstvo #isli A%oveanoA a neko svojstvo stvari. *ije li ralika i#eEu #isli i !ulnog o%a?anja ista kao i ona i#eEu ve!nog i %siholo>kog entiteta ako se ova ralika %re#o>}uje o %itanje se ne #o?e ikih !inilaca i tako dalje. Isto se #o?e re}i a %latonske ideje i kantovske %oj#ove i sudove. 9ntolo>ko u!enje je triA %oj#ovi u s#islu koji se iiskuje a %ri#enu rigoronog analiti!kog #etoda :regeovog 7e#ri8sschrift Na. Zato >to su ne%ristu%a!ni intuiciji, :rege ne #o?e %odesno oke !injenice da igleda kako ove ter#ine ve}ina %ojedinaca rau#e /te da se #nogi #ogu uveriti da ih koriste na regeovski na!in7, #o?e %onuditi :rege u odta @ko a%o!ne od osiguravanja da su akoni logike i #ate#atike ve!ni i ota da %ota da o%ravda svoje u%u}ivanje na #isli to je !isto intuitivno ne #o?e sao%>titi, a tako !ak i intuicija %rostora, koja le?i u osnovi geo#etrije, i#a oe nego verovatni#, ato >to se i dalje #o?e su#njati da li se oni #ogu dedukovati isklju!ivo i !isto logi!kih akona, ili nije li na nekoj ta!ki u njihovo# dokau u%leten neki drugi ti% %re#ise a da #i to nis#o %ri#etiliA /:@, 1027. ako %okauje kontekst ovog odlo#ka, :rege shvata da nije %ot%uno dokaao #ogu}nost a#enjivanja Asa#oo!iglednostiA intuicije %o#o}u koraka u dokau koji se usagla>avaju %re#a %ravili#a A>to su %ostavljena jedno# i auvekA /:@, 1087. a i%ak, ovo je njegova otvorena na#era. o>to, onda, ne#a %oj#ovne intuicije, a nas se ne #o?e re}i da na taj na!in Aotkriva#oA #isli ili ve!ne s#islove.  isto vre#e, ne Astvara#oA ih %o#o}u de=nicije. De=niciji Ase, igleda, !esto %ridaje stvarala!ka #o}, ali stvarno je sve u %ogledu de=nicije to da se ne>to inosi na videlo, %recino ograni!ava i daje #u se naivA.22 Sta :rege %odrau#eva %od Aino>enje# na videloA 9noliko koliko #ogu videti, ovaj ira nije ni>ta vi>e onjen nego >to je to Ajedna naro!ita #entalna s%osoljenjaA u odlo#ku koji je gore njenja& geogra= ne stvaraju #ora iscrtavaju}i grani!ne linije na #a%i. *a ?alost, ova #etaora %reviE a !injenicu da su #a%e ve} slike ili os#i>ljavanja Ze#lje, konstruisane u skladu s ljudski# na#era#a i o%a?anji#a. Bes%otrenje %itanje i ontologije i se#antike, a :rege ga ostavlja neodgovoreni#, ako ne i %ot%uno ne%okrenuti#. o>to se A%oja#A ne #o?e de=nisati, dok se %ojedina!ni %oj#ovi #ogu analiovati, #ora %ostojati neko su>tinsko jedinstvo /ili sintea7 a strukturu %oj#a koji je %reanaliti!ki dostu%an. Ha s# ne #ogu na}i nikakav drugi ter#in da o
2 2

0

Cf . 9n the &ounations of 2eometry , %rev. F. 3. W. luge /*e+ 3aven& ale niversit( ress, 1-L17, %. 2;. 1 &ounations of Arithmetic, %%. 1-, 86. 2 A'elections ro# 2run#esetze, vol. IA, %. 1;6.

2L

veo#a irenje# intuitivno uviEa#o s#isao /a raliku od reerencije7 nekog %oj#a& s#isao koji, %re#a :regeu, nije ni Asunjavanja kako shvata#o s#isao, :rege nudi ovu #etaoru& A9%ti!ka slika u telesko%u je a%ravo  jednostrana i avisna od stanovi>ta %os#atranjaO ali je ona i dalje oto je #o?e koristiti nekoliko %os#atra!a.A 2; Hedva da treavati kako je telesko% ljudska rukotvorina, te tako ve} ova%lo }uje %rinci%e o%tike. *aravno, ne %oku>ava# da igradi# ras%ravu na :regeovoj nevinoj u%otreta or#uli>e unutar  jednog kantovskog okvira.  svo# ko#entaru o odlo#ci#a i :regea %oku>ao sa# da ilo?i# !injenicu kako je :rege %risiljen, u%rkos svoji# na#era#a, na  jedno u!enje o %oj#ovnoj intuiciji. Be takve intuicije njegovo u!enje ne#a nikakav koherentan s#isao, #a koliko to su to su grede sadr?ane u ku}i.A /:@, 1017 ada tra?i#o %recino or#ulisana %ravila koja } e nas %ovesti na %ostu%an na!in od de=nicija ka aklju!ku. :rege je ve} do%ustio da ne#a %ravil a dota#o. Da iska?e# svoj aklju!ak na na!in koji uklju!uje, ali i %revailai, ovaj kratki %regled :regea& istina je da je intuicija sanajna s%osonjenje toga kako se ova ta vi>e se ne oto to !ini#o %oivaju}i se na analiu. @ %o>to %oja# analie ne#a s#isla osi# kro is%o#o} intuicije Y ili, druga!ije iskaano, %o>to ve!ni entiteti, #isli, s#islovi ili istine ne#aju s#isla osi# kao #islivi Y rat %rotiv %sihologi#a #ora se voditi na #nogo duinsko# ralu!ivanju i#eEu se#antike i e%iste#ologije.

2

2 2

2

8

A9n 'ense and )eerenceA, in& . Geach 4 M. Black, %. J0. u %revodu& :rege, A9 s#islu i no#inatu#uA, Ieje, god. ", ta#%ano u& @leksandar avkovi} i Qivan 5aovi} b%rir.b, 9#lei o jeziku i zna~enju , :iloosko dru>tvo 'rtinski neosnovanu teu. MeEuti#, na redu su jedna ili dve na%o#ene. Is%ravno je a%aiti da u dijaloi#a %o%ut Teeteta, So'sta, ;r`avnika i &ile(a ne#a nikakvog u%u}ivanja na ejdetsku intuiciju u %revodu& laton, Teetet<&ile(, *a%rijed, Zagre<, 1-L-O Prota#orae rodoveA i So'sta @%surdno je uvratiti da se ovi entiteti sti!u diairesi"No#, %o>to je diairesi" jedna tecnh, a njeni %roivodi su ljudske konstrukcije. Mora#o %ret%ostaviti da se one sti!u intuicijo#.

'$ S(r!k(!ra

Struktura i forma Do sada treta, ili da se ono >to se #o?e re}i #ora or#ulisati unutar nekog %rivatnog jeika. *e #o?e nikako to #ate#atika %rou!ava or#alne strukture, dok %ostoje te#eljni s#islovi As#islaA koji ne odgovaraju or#alni# struktura#a. 'ada %ostaje neo%hodna jedna %o#na analia ove %oslednje tvrdnje.  Hedna od %o#odnijih re!i i %oslednjih dvadeset godina jeste struktura. oku>avaju}i da rau#e#o %roto naiva Astrukturali#o#A /ter#in koji se u%otre}u, asnovano# na %ostulatu da je struktura sa#oj se}avanje !ini o!igledni# neke uo%>tene i %rividno nu?ne karaktere koje te strukture %rikauju u%rkos njihovoj ranovrsnosti. 2J 9vo o%>te a%a?anje ija?e dalje raja>njava s%eci=kuju}i tri #o#enta strukture& totalitet, transor#aciju i autoregulaciju. *ajad, ka?e on, strukture se #ogu or#aliovati. 2L kratko, strukture su s%ojevi or#i, koje %oseduju siste#atski karakter utoliko >to ti s%ojevi tr%e %reoto ija?e %odrau#eva %od A}uA. ategorijalna ili %oj#ovna intuicija je stoga su>tinski sastojak analiti!kog strukturali#a. 9ni A%rijatelji or#iA koji su takoEe i %rijatelji %ravil skloni su da se ne olja o njeno# na!aju. Mo?e se konstruisati jedan siste# u koje# je svaki nov nivo koji nastaje i %rethodnih o%eracija %odlo?an or#aliovanju. @li, ni te#eljne intuicije %o#o}u kojih konstrui>e#o taj siste# niti totalitet njegovih reultata ka %riroda #ate#atike je %rekrivena %lodno>}u %osreduju}eg uslova, >to je situacija ne nesli!na onoj koju o%isuje teologija /%rili!no sa#osvesnija disci%lina od =loo=je #ate#atike7. *ikakve strukture ne odgovaraju sanajnoj aktivnosti nadeO %a i%ak 3eraklit i#a %ravo da nas %osavetuje da to on vrlo
2 2

J

H. iaget, Le Structuralisme /aris& resses niversitaires de :rance, 1-J7, %%. J]. u %revodu& Qan ija?e, Strukturalizam, BIGZ, Beograd, 1-L.  L I(i.  *a %ri#er, u #ate#ati!koj logici struktura je #odel ili inter%retacija nekog jeika %rvog reda. aj jeik i #odel jesu konstrukcije or#i i %ravil transor#acije.

2-

igledalo da analia strukture %ret%ostavlja neku analiu or#e. @li je o!igledno da, nasu%rot to#e, analia or#e iskori>}ava %oja# strukture. :or#a je oe u dvojno# s#islu ralu!ivanja i ujedinjavanja. 9djedno# #o?e#o videti sr? stvari. @ko je or#a ele#ent strukture, onda or#a auvrat ne #o?e i#ati strukturu, niti ona #o?e i#ati or#u druga!iju od see viEenje iskrivljeno nado#7. 9d#ah iskrsavaju dva %itanja s o<iro# na or#e ili iglede. rvo& jesu li oni igledi stvarP ili %osledice na>ega gledanja na stvari Drugo& kako se jedan igled ralu!uje od nekog drugog ao >to s#o videli, %rvo %itanje dodiruju, ali na njega adovoljavaju}e ne odgovaraju, kritike %sihologi#a u regeovsko# stilu. 9no se odnosi na veu i#eEu s#islova i %oj#ova kao graEevinskih u teorije, ili o%>tije, veu i#eEu sanavanja i %ravljenja.  ovo# odeljku se %rvenstveno to }u navati njihovo# Aunutarnjo# artikulacijo#A. *e #o?e#o to vidi#o osi# ako ono >to vidi#o i#a unutar see radvojene klase, a ne %rosto !lanove iste klase. @ko su te ralike %ot%uno %roivoljne ili Asloanog odteno, a tako ustanovljava#o ne or#alia# ili strukturalia#, nego nihilia#. @ko ahtev da ralika i#eEu & 1 i & 2 ini ili da ne %oseduju nikakve vidljive #ehani!ki na#etnute varijacije7 svode na ta!ke ili %onavljanja or#alne #onade. @ko ne e# kako je ovo kraj %ri!e o ralici i#eEu & 1 i & 2. Moja %oenta je %re da se
80

-

9vde %ret%ostavlja# intuitivnu o!iglednost tog iraa.  naredno# odeljku se okre}e# %rota na!i Ai#atiA.

@ko je onda struktura s%oj or#i, takoEe je istinito da or#a %oseduje strukturu. Drugi na!in da se ovo ka?e jeste da ne #o?e to  je neNcirkularna, egaktna i %ot%una analia jedne strukture. *a neko# %rvoto vidi#o jeste %reduslov, a ne ishod, %rocesa analie. Mo?e#o, naravno, u!initi  jednu a hoc tehni!ku distinkciju i#eEu struktura i or#i. @li je ovo odluka analiti!ara i ne sasvi# nesli!na njegovoj aktivnosti or#aliovanja struktura, >to #o?da #o?e#o navati aktivno>}u konstrukcije.80 )e}i da je % struktura, dok je =  or#a, %itanje je ter#inologije i odluke s%olja>nje u odnosu na  %  i = . @li, !ak i ako do%usti#o da i#a %rirodnih ralika i#eEu  %  i =   koje odgovaraju ralika#a koje >kola analiti!kih or#alista %ri%isuje struktura#a i or#a#a, i dalje je o!igledno da se jedna struktura ne #o?e ralu!iti od druge osi# na osnovu ralike u njihovi# unutarnji# artikulacija#a. @rtikulisani sastavni delovi #ogu to %oseduju strukturu, nego i strukture takoEe %oseduju or#e. rirodne ralike i#eEu % i =  jesu or#alne& one %oseduju rali!ite iglede. @ko tvrdi#o da se neka od svojstava ovih igleda, kao >to su %ravila transor#acije, ne #ogu svesti na ili rau#eti kao or#e, onda #ora slediti da se ona ne #ogu rau#eti kao strukture. @ u ovo# slu!aju takoEe sledi da ralika i#eEu strukture i or#e, i#eEu jedne strukture i neke druge, kao i identitet nje a#isli or#alisti!kog strukturali#a, nisu i sa#i strukture. odru!je %rvog i %oslednjeg sloja %oj#ljivosti svih or#alisti!kih u!enja le?i ivan %odru!ja !isto or#alnog sadr?aja teorije. '#islovi tog sadr?aja ne #ogu se iraiti u !isto or#alni# %oj#ovi#a. *e#a or#alne de=nicije ralike i#eEu or#e i strukture. 'trukturalia# je, tada, u veriji koju ra#atra#o, teorija sastavljena od slede}ih ele#enata& /17 strukture i or#eO /27 aktivnost gledanja /%a tako i rau#evanja7 ovih struktura i or#iO i /87 nada ili ideal celoku%ne i %ot%une %oj#ljivosti. 'a#a ta teorija se ne #o?e or#aliovati. Drugi# re!i#a, a#isao teorije kao or#alne strukture korenito je #anjkava. ogre>no je %oku>avati da se #a koja teorija ograni!i na njene or#alne ele#ente, %o>to njihov s#isao avisi od neNor#alnog konteksta. Sta na!i rau#eti, ne onjavaju nikakva or#alna %ravila ili eektivne %rocedure. ako je ukaao Majkl Da#et s o<iro# na Dejvidsonovu teoriju na!enja, #o?e#o nati da je "Nre!enica AZe#lja se kre}e na!i da se Ze#lja kre}eA istinita a da ne na#o %oseta na!i AZe#lja se kre}eA. ra?i se, nastavlja Da#et, u%ravo nanje o iskau ira?eno# odgovaraju}o# "Nre!enico#.81 Da#et takoEe ocrtava jedno Aintuicionisti!koA u!enje o na!enju u %oj#ovi#a dokaivosti ili veri=kacije. 9n is%ravno a%a?a da teorija s#isla #ora s%eci=kovati i ono >to govornik na, ali i to kako se njegovo nanje is%oljava.82 MeEuti#, Aintuitivno shvatljivoA Da#et koristi da ona!i ono {to je polo`no konstruisanjuO on nikad ne aludira na osnovni sloj =looskog ideali#a u Brauerovoj ivornoj veriji intuicioni#a. itanje o to#e kako trene konstrukcije stoga se ograni!ava na su>tinski or#alisti!ku a#isao aksio#a i %ravil& Znanje ivesnih aksio#a, uetih ajedno, %roisti!e i jedne o%>te s%osotu s%oso
8

0

8

1

8

 

iaget, Le Structuralisme, %. J0. AWhat is a heor( o MeaningA, in& '. Guten%lan, ed., "in an Lan#ua#e  /9Tord& larendon ress, 1-L67, %%. 10J], 118. u %revodu& Majkl Da#et, ASta je teorija na!enjaA, ti%oskri%t u
81

oke %rotu s%osoe nanje is%oljava /r. L17. Ho> jedno#, lingvisti!ka s%osoe#o jednu se#antiku koja ne ui#a Akao svoj osnovni %oja# uo%>te %oja# oeni# odnos i#eEu %rakse i %ravil ili aksio#. ' jedne strane, Da#et govori o to#e kako nanje aksio#a %roisti!e i o%>te s%osoe oira od #a kojeg odae#o7 aksio#e na racionalan na!in. @nalogno, tehni!ki ter#ini i#aju jednu retori!ku di#eniju, koja je rato va?i a eks%licitno analiti!ku situaciju. Fti#ologija re!i struktura  ukauje na# na rato !ini Da#etov kvai#ate#aticia#. a engleska re! %oti!e od latinskog struo, stru+i, structum& s%ojiti ajedno, igraditi, urediti ili %oreEati. Struo je srodno sa sterno, te stoga i sa gr!ki# stornu#i& #irno >iriti ili iravnati. Fti#olo>ki, struktura je ureno ra{irena, ureEenje %oveanih delova, koji sa!injavaju #irno ili ravno  jedinstvo #nogostrukosti.8J Igleda kako ove eti#ologije sugeri>u da su strukture %re konstrukcije nego otkri}a, ali je ovo %itanje koje nas se ovde ne ti!e. *a>a te>ko}a je ova& a A>irenjaA, %ostoji jedna dvos#islenost u %redstavi ureEenosti, sugerisana u eti#ologiji %ojavljivanje# A#irnogA. Moje u%u}ivanje na eti#ologiju strukture nije na#eravano u #a koje# >aljivo# s#islu. *aro!ito je va?no kada se ras%ravlja o %ou!avanju koje sX#o konstrui>e neki s#isao teorije %re u skladu s #ate#atiko# nego na ih aksio#a ili oih govornih navika. @nalia oeg diskursa. 9n je, ili se tvrdi da je, standard %o#o}u kojeg ureEuje#o diskurs ili ralu!uje#o i#eEu is%ravnih i neis%ravnih o
8

8

;

8

6

8

J

82

I(i., %. L1. I(i., %. 10;. I(i., %. 106. Cf . '. )osen, )ihilism /*e+ ork& ale niversit( ress, 1-J-7, %. ;J.

'toga on a seirenje, %o#o}u kojeg #o?e#o iravnati ne%ravilnosti u govoru. *a ?alost, unutar kontinuu#a oine. Zna!i li ovo da %ostoje gruina#a koje odgovaraju te i oina. 9dgovori na %itanja %o%ut ASta je glatkoA i ASta je ureEenoA stoga se ne #ogu doto je ono >to se ra!una kao struktura ili regulativna struktura i sX#o avisno od onoga >to %odrau#eva#o %od Aglatki#A i AureEeni#A. Glatkost je, %o%ut  jasno}e i ragovetnosti, su jedno# dolai#o do %re%onavanja sveuku%ne neu#esnosti kritike %sihologi#a ukorenjenog kod :regea. Govore}i ovo, ne #isli# da %ori!e# kako %ostoje %rirodne ili ote da je distinkcija i#eEu ureEenih i neNureEenih struktura i sa#a struktura /ili or#a7. Strukture nisu samoupravljaju.e self> re#ulative . *adalje, naivaju}i AglatkostA suu, ono >to se u neko# dato# kontekstu uka verija strukturali#a ajedni!ki dele od}u suirivanjeA %osredstvo# ralae %rodiranje u svi# %ravci#a ili di#enija#a. @ko je neka struktura ureEena, glatka ili ravno#erno %ro>irena, ili ako su strukture legiti#ne ili nelegiti#ne avisno od toga da li su glatke ili gruto se uirenje avisi od aktivnosti %ro>irivanja, ili ralikovanja u s#islu %ru?anja glatkih %ovr>ina unutar kontinuu#a %oj#ljivosti. 8 9vo ne na!i nu?no da su strukture su>tinski %rojekcije ili tvorevine. Moglo to se utinski u!estvuje u odreEivanju kako 8

8

L

Cf3 G. W. :. 3egel, 5issenschaft er Lo#ik , ed. G. 5asson /5ei%ig& :eliT Meiner "erlag, 1-617, Bd. 2, %. 26;. u %revodu& Georg "ilhel# :ridrih 3egel, )auka lo#ike, INIII, BIGZ, Beograd, 11-LJ, 21-L.  Cf . )osen, )ihilism, %%. 61].

88

analie tako i strukture. @ ono >to se ue# na drugi na!in. )a#otri#o odnos i#eEu strukture i njenog s#isla, te %ret%ostavi#o da je s#isao i s# jedan lingvisti!ki ira. 9vo je ekvivalentno sa gledi>te# da su logi!ke or#e, shva}ene kao ira s#islova, lingvisti!ki irai. @ko je s#isao neke logi!ke or#e odvojiv od te or#e, a i s# je lingvisti!ki ira, onda o!igledno i#a jednu or#alnu strukturu, koja se o%et d or#aliovati. @ko ovo ne to svaki s#isao %oseduje strukturu, !iji se s#isao o%et #o?e or#aliovati, i tako dalje. Moglo to je neki or#aliovani s#isao sa#o svoj so%stveni s#isao. @li, u ovo# slu!aju nikad ne to ga eg sagovornika da tu raliku shvati. @ u ovo# slu!aju ne ini. $ak i ako njenje. oistove}enje or#e i s#isla stoga je ravno %oricanju neo%hodnosti onjenja. @li, ovo jedva da #o?e slu?iti kao teorija s#isla. Mo?e se slo?iti da s#islovi nisu lingvisti!ki irai, %a i%ak insistirati da se oni sao%>tavaju isklju!ivo %osredstvo# lingvisti!kih iraa. vrdio sa# da je ovo ne#ogu}e. Distinkcija i#eEu iraa i njegovog s#isla, !ak i ako se a%osteriorno na!ini u jeiku, jeste vanjei!ka. Drugi# re!i#a, s# jeik nas %renosi u na!enjsko %odru!je ti>ine. @ko ne i %oku>aji da se atvori#o unutar nekog sa#oigraEenog selNconstructed  lingvisti!kog horionta ini. !enja %o%ut %onog "itgen>tajnovog, koja %ori!u se#anti!ku relevantnost unutarnjeg i deli#i!no tihog #i>ljenja, kao i intelektualne intuicije, okon!avaju u isto# ocrnjivanju s#isla kao i or#alisti!ki strukturali#i. 9vde ne iri!e# %rosto %oentu da re!i u%u}uju na stvari. *eke u%u}uju, a neke ne. Hedno u!enje o jeiku takoEe #ora ueti u o<ir i to da ti{ina artikuli{e #ovor . 9vo je o!igledno u sredi>njoj uloi koju nauka lingvistike %ri%isuje %redstavi ralikovanja. )alika i#eEu jednog %oj#ljivog ele#enta vuka i nekog drugog nije neki tre}i ele#ent vuka, a isto se #o?e re}i a raliku i#eEu dve jedinice na!enja. @naliti!ka inteligencija je nesklona da oine, kao >to odtavnosti. 'veuku%nu ti>inu #o?e#o itinski lingvisti!ki. ako li %ot%unu avisnost od intuicije, #ora#o %ri
treto to su i sa#e or#e. ako njava !injenicu da je on rali!it od nekog drugog ele#enta. ot%una analia ove %oente odve>}e nas u savre#enu veriju %oku>aja da se %rotavnosti %retvori u sintakti!ku o%eraciju. 9vde a%a?a#o sa#o da se ralika i#eEu jednog ele#enta i nekog drugog, ili i#eEu jednog sku%a %redikata i nekog drugog, #ora videti ili intuitivno sagledati. @ ne#a %redikata u uoto je njena unkcija da shvata i vrednuje strukture. @ko je #i>ljenje ureEivanje i #erenje, #isao je ureEiva! i #era!, a ne #ate#ati!ki odrediva struktura. 9vo je #nogo jasnije kod @ristotela nego u savre#enoj A=loo=ji duhaA. Mora se ralikovati i#eEu ranih unkcija du>e i s%eci=!ne unkcije inteligencije koja ahvata or#alnu strukturu. Moderna A=loo=ja duhaA je ukorenjena u #odernoj %sihologiji, to jest, u #odernoj nauci.  ovo# kontekstu, du>a se ane#aruje ili ode se sve %renose na u#, te a%ravo, na  jedinstvenu s%osoe %a?nje od o%a?anja or#e na sa#e or#e.  krajnje# slu!aju, ova linija ravoja okon!ava u #ate#ati!ki# #odeli#a duha. o>to su #nogi savre#eni =loo= duha %re kantovci nego aristotelovci, tu %oentu }u %ro>iriti u kantovski# ter#ini#a. ret%ostavi#o da u# /transcendentalni ego7 %roivodi ili konstrui>e strukture koje gleda i o koji#a govori. @ko je ova %roduktivna s%osoko}a ralikovanja i#eEu istine i konstrukcije. @ko govoriti na!i konstruisati, onda ne#a distinkcije i#eEu istinitog i la?nog iskaa. Distinkcija i#eEu istinitosti i la?nosti %o!iva na distinkciji i#eEu onoga >to ka?e#o i onoga o !e#u to ka?e#o. @li se ova distinkcija ne #o?e %ovu}i osi# ako s#o u stanju da vidi#o o !e#u govori#o, neavisno od diskurivnog as%ekta datog !ina govorenja. orenito istretvu. *e>to aleEa a ovaj ravoj vidi se u u!enji#a anta i njegovih ne%osrednih naslednika. *aravno, ant ne %oistove}uje u# sa struktura#a koje konstitui>e transcendentalni ego. 9ve strukture su irai koji ona!avaju neko vi>e jedinstvo, koje ant naiva Atranscendentalni# jedinstvo# a%erce%cijeA. @li, kod anta ne#a intelektualne intuicije. Hedinstvo a%erce%cije je logi!ki uslov a #ogu}nost diskurivnog #i>ljenja. 9n ne odgovara ahvatanju or#i, nego je %re  jeinstvo preikacije koje# ne odgovara nikakva or#a. antovi idealisti!ki naslednici su jedinstvo a%erce%cije %retvorili u jedan a%solutni ego s%so
intelektualnu intuicijuO ali o%et, ova intuicija ne#a nikakav or#alni sadr?aj. 9na  je vrsta reUeksivnog ahvatanja aktivnosti #i>ljenja, ne>to %o%ut @ristotelove a#isli ljenja koje sX#o setajna, kao >to s#o videli, %o!eli su da %ori!u intuiciju, !ak i ako su na# na nju skretali %a?nju. od @ristotela sanajni u# A%o%ri#a oto ne#a nikakvu svoju so%stvenu or#alnu strukturu.  kantovskoj tradiciji u# A%o%ri#a otajn /hoti#i!no ili druga!ije7 %retvara u neNsanajni %raTi". Ha s# e# u!enju struktura tog jeika. 8-  svako# slu!aju, ako rau#e# situaciju, eno#en inteligencije avisi od odvajanja sananja od or#alnih struktura koje ahvata. )au#eti strukturu na!i da ona ljenjeA i ti#e seto se sanaje. *a %ri#er, neka S ona!ava noetsku strukturu. @ko ih intuicija i u neko# ste%enu o sa#oj intuiciji. @li, govor, da ira nije isti kao s#isao. '#isao SNa nije istovetan sa re!enica#a koje ste igovorili %ri %reno>enju ili ira?avanju s#isla. $injenica %oj#ljivosti je onda %rikaivanje o}enje da se %revidi odvajanje oaj da se dostigne jedna egaktna teorija sanavanja ili ta %ostoji. vajn %retresa %itanje o 8

8J

-

9. Ducrot, A5e structuralis#e en linguistiueA, in& :. Wahl, ed., $u!est>ce /ue le structuralisme? /aris& Fditions du 'euil, 1-J7, %%. 86, ;2. sli!no u %revodu& 9svald Dikro i vetan odorov, -nciklopeijski re~nik nauka o jeziku , INII, rosveta, Beograd, 1-L, passim 

to#e A>ta se utini nau!ni# raloi#aA a do%u>tanje klasa#a, atrito nali!i %rednje# %lanu na>e svesti, oni su na%rosto nadra?aji na>ih !ulnih %rije#nika oni na koje je naj sanajni #ehania#. S9), ;K 9vaj jeik %ovr>inski vu!i nalik antovo#, osi# >to vajn ne#a nikakvo u!enje o transcendentalno# egu. 'toga je status na>eg Asanajnog #ehani#aA su#njiv. 9vo je o!igledno, %o>to nau!no onjenje, koje logiku uklju!uje kao oruEe, takoEe #ora }u stoga avr>ava u konvencionali#u. loga retorike i ideologije se vidi u srcu analiti!ke =loo=je. @li, na stranu %itanja #ode i oa}u da svoju %oentu irai# u ter#ini#a vajnovog so%stvenog u!enja o neodreEenosti %revoda. re#a #o#e #i>ljenju, ovo u!enje takoEe #ora va?iti a ne!iji so%stveni jeik, a i raloga koja u jedno# drugo# kontekstu %ru?a vajn& resudno ra#atranje ia #oje argu#entacije u korist neodreEenosti %revoda to anje. %ravo se sa#e !injenice o na!enju, a ne entiteti na koje se #isli, #oraju %rotu#a!iti na osnovu %ona>anja. S9), 2LK I o%et& ne#a na!enj, niti sli!nosti, niti distinkcij na!enja, dalje od onoga >to  je i#%licitno u dis%oicija#a ljudi a javno %ona>anje. Za naturalia# %itanje jesu li dva iraa sli!na ili nesli!na u na!enju ne#a nikakav odreE en odgovor, %onat ili ne%onat, osi# ukoliko se taj odgovor u na!elu rare>ava govorni# dis%oicija#a ljudi, %onati# ili ne%onati#. S9), 2-K I svega ovoga aklju!uje# da se %sihologija #ora %retvoriti u =iologiju to je %itanje o javno# %ona>anju i govorni# dis%oicija#a i sX#o ukorenjeno u !ulni# nadra?aji#a. Drugi# re!i#a, nauka je Akonstrukcija ili %rojekcija i nadra?aj %o%ut onih koje s#o dodeljivali na>e# e%iste#olo>ko# suto vajn nije ni strogi kantovac ni =hteovac, konstrukcija ili %rojekcija nauke avisi od #eEusoto se toga ti!e, javnog %ona>anja ;

;

0

  uine, 9ntolo#ical @elativity  /*e+ ork& olu#ka relativnostA, u& vajn,  ezik* misao i stvarnost , :iloosko dru>tvo 'r}ivanje ontologije a klasi!nu logiku uklju!uje realisti!ko /nasu%rot konstruktivisti!ko# ili idealisti!ko#7 %oi#anje egistencije stvarP.A /harles arsons, A9ntolog( and Mathe#aticsA, Philosophical @evieB 0 [1-L1]& 1J8.7

8L

Ili su ova na!enja i sa#a ukorenjena u se#anti!ko# u!enju o s#islovi#a koji %riivaju #entalia#, ili se ona #oraju ustanoviti trenutno %o#odni# %ostu%ci#a nauke, u koje# slu!aju s#o iavali circulus vitiosus.  stvari, ne#a ni>ta vi>e raloga da se usvoji neki nau!ni o%is iskustva nego neki #eta=i!ki, %esni!ki ili %oliti!ki. @ko je nau!ni o%is iskustva i s# %otvrEen iskustvo#, tada stavljanje na  jednu stranu %ro sanajni #ehania#. @ ti#e se rehaoj lingvisti!koj %redstavi s#isla jeste konvencionalna, kontingentna ili konstruktivna, dok s#isao nije. re#a ovoj %oenti #oglo tavnosti, ne #o?e se rare>iti sintakti!ki# sredstvi#a. *a ovoj ta!ki nisa# regeovac ili %latonist, nego #o?da hegelovac. ako }u naduga!ko %okaati u %oslednje# %oglavlju ove studije, 3egel je jedini #islilac koji je do kraja iveo %re#ise klju!ne a analiti!ki %okret, osotvo na!enja koja se ne #ogu o
)$ Pomovi

i i oir  Glavna tea ovog %oglavlja to }e nado%uniti %rvi odeljak i aklju!iti #oju argu#entaciju %rotiv =loo=je kao %oj#ovne analie. Za%o!inje# neki# veo#a %rosti#, ali !esto %reneeg #entalnog oljenje uo
8

2

H. 5(ons, Introuction to Theoretical Lin#uistics  /a#
neku vrstu dodirivanja, viEenja ili slu>anja. Manje oanje. 9d #ogu}nih %aradig#i a #i>ljenje naju%adljivija je verovatno %aradig#a oka.  na>e# %oi#anju #i>ljenja i# ra#i>ljanji#a. *a %ri#er, u #etaori!ko# jeiku ovih %aradig#i %ostoji jedna radaljina i#eEu oka i onoga >to ono vidi, dok je ruka u ne%osredno# dodiru s oni# >to dr?i. !enja o #i>ljenju kao takvo# koje konstrui>e i %reoljenja je rece%tivan, ali u osnovi ne i %roduktivan.;8 )ad a#i>ljanja i govorenja, ili %roivodnja slika i govor, ukorenjen je u %rethode}e# %risustvu unutar u#a onoga >to a#i>lja#o i ras%ravlja#o. risustvo ne~e#a jeste osnova a kasniji ravoj %redikativnog govora %redicative discourse, u koje# je sredi>nji %oja# pripaanje. *a!in na koji %redikat %ri%ada sutine %risutne u duhu. @li, ta %risutnost nije i sa#a A%ri%adanjeA. 'u>tina ne %ri%ada, nego /nekako7 jeste, tj. %o!inje da njava kako u# ostaje odelit od or#e koju sadr?i, niti >to se toga ti!e, kako on sadr?i #no>tvenost or#i u #a koje# ralu!ivo# stanju #i>ljenja. 9vde je glavna %oenta da A%ri%adanjeA %ovla!i a soe, kojoj taj u# A%ri%adaA7. @ko tina ne to ta da u# %oseduje strukturu ili je aktivan /ua %roduktivan %re nego %asivan, ili aktivan /ua rece%tivan u svo# te#eljno# radu.  strogo# s#islu, i ovog raloga kod @ristotela ne#a A%oj#ovaA u #oderno# s#islu. 'anajni rad se %rilagoEava eno#eni#a ili sa#i# stvari#a. akva je #akar @ristotelova na#era. MeEuti#, na %resudnoj ta!ki, @ristotel ka?e %re#alo o #etaori ruke. ret%ostavite a trenutak da ruka ne oto onjava @ristotelovu ve}u u%otrenja a @ristotelovu reviiju %latonskog u!enja o noetskoj intuiciji.;; @ko se oslanja#o jedino na jeik viEenja, ne#ogu}e je %revladati radvajanje i#eEu intelektualnog oka i onoga >to ono vidi. @ u #odernoj o%tici i =iologiji oka ostaje !injenica da se vid i dodir #oraju udru?iti da e ne #o?e videti original odvojeno od svog o}u vidi ono {to  oto je ahva}eno u njegovo# stisku. ostoji odgovaraju}i #anjak u %oku>aju da se ujedini #etaora ruke i oka. Dodir je negra%niji od vida& %otencijalno #o?e#o videti ono >to dodiruje#o, ali ne #o?e#o uvek dodirivati ono >to vidi#o. 9vo je to je to njava a>to kod @ristotela ne#a ;

;

8

*e tre
8-

%latonskog s#isla jedinstva kao %ri#ero# %redstavljenog u ideji doto oto je odreE eno. *adalje, on oki# oe# svakodnevno# iskustvu ose}anja, ras%onavanja, intuitivnog sagledanja ili AviEenja stvarP u celiniA. latonovo sra#erno %renetva u ;r`avi7. oeija je viuelni na%or da se akr%i ja i#eEu originala i slike. %ravo u svojoj %esni!koj di#eniji laton %oku>ava da is%ravi nedostatke %rinci%a svoje #ate#ati!ke ontologije, nai#e, da (iti na!i to je najo!iglednije u Averovatnoj %ri!iA i Timeja. *ije nikakva slu!ajnost >to @ristotelov ne sasvi# us%e>an %oku>aj da #it suta na!i nji7. 9vo AsudelovanjeA je daleki %redak teorijskosku%ovne a#isli tranitivnih sku%ova. *aravno, laton %ru?a sa#o %esni!ke o%ise sudelovanja, te %re nagove>tava nego da onjava. @li, !ak i ovi nagove>taji otvaraju #ogu}nost da istovre#eno #isli#o #nogostrukost or#alnih jedinica. akvu #ogu}nost ne nalai# u aristotelovsko# u!enju o #i>ljenju, koje se oslanja na %oistove}enje u#a, na svako# stu%nju aktualiacije, s neko# odreEeno#, Adodirivo#A or#o#. Metaore vida i dodira su %ou!ne sve dok se ne ui#aju %reoteno# s#islu, vid je diskri#inativniji od dodira i #anje se %re%li}e s oe #etaore, to %itanje je slo?eno. ao >to je uo!eno, a sadr?ajniju or#alnu de=niciju vida %la}a#o guto vidi#o. @ sigurnost dodira je %ra}ena, ne sa#o u?i# o%sego# %red#et, nego i dvos#isleno>}u s o<iro# na %rirodu %red#eta koji je sigurno unutar na>eg oto dodiruje#o. *e sa#o >to je nedodirivR u ovo#e #odelu nevidljivo, nego %odnosi#o riik #enjanja vidljivog oto oljenja. @li, on ne daje nikakve argu#ente u %odr>ku to# %oricanju. ao %osledica, njegovo %o#eranje u As#e>tanjuA %oj#ljive or#e od vidljivog Aneeg oe %oistove}uje sa govorenje#, !ak iako stalno raste uloga #a>tovitosti. 9vo je to ;

;0

6

Za jednu kratku ras%ravu o istorijski %resudnoj %oenti kod Dekarta videti #oj& A@ entral @#
intu intuic icij ija a %o!i %o!inj nje e da se rau rau#e #e kao oset oset %re %re nego nego kao or or#aln #alno o viEe viEenj nje. e. Ma>tov Ma>tovito itost st je %resu %resudna dna %ri konst konstruis ruisanju anju or#e or#e !ulnog !ulnog sadr?aja sadr?aja intuic intuicije ije..;J Iskaano s krajnjo# kratko}o#, %o>to ne#a noetskog viEenja or#e, tu or#u #ora#o konstruktivno ahvatiti i oseta i ol #i>lje jenj nja. a. osle osle anta anta san sanaj ajni ni sadr sadr?a ?ajj intu intuic icij ije e se %reo %reota da %ro#eni osnovnu situaciju s o<iro# na %red#ete, koji se %o!inju sve vi>e sanavati kro konstrukciju. konstrukciju.  jednoj karakteristi!noj #aksi#i #odernog radoto %ravi %ravi#o #o.. @ u ovo# ovo# s#is s#islu lu,, ukol ukolik iko o se odnos odnosii na oto oe i>e nije nije jedi jedino no dodi dodiri riva vanj nje, e, nego nego konstruisanje strukture koja na# do%u>ta da na#o >ta ot su>tin insk ske e or# or#e e ti /su>tinski nski kantovs kantovska7 ka7 osnova osnova unutarn unutarnjeg jeg jedins jedinstva tva i#eEu i#eEu naigl naigled ed su%r su%rot otni nih h %olo %olova va savr savre# e#en ene e =lo =loo= o=je je,, egi egist sten enci cija jaln lne e ili ili und unda# a#en enta taln lne e ontologije, i analie. o je neo%hodno aleEe a na> ne%osredni cilj rau#evanja savr savre# e#en ene e u%ot u%otre reto #isli#o na na!in analogan sigurnosti koju ivodi#o i %red#eta koji je >!e%ala ruka. 9vaj %oja# #o?e tr o>tro o o#eE o#eEen enje je ili ili isti istini nito tosnu snu vred vrednos nostt a svaki svaki argu#e argu#ent. nt.  %otonje %otonje# # slu!aju slu!aju je %otre %otretrina o>trina %oj#a %oj#a stvar stvar s%ora, s%ora, ali se ovoliko #o?e to, !ak i u slu!aju AneegaktnihA %oj#ova, %aradig#a nastavlja da ljenju, ovo je takoEe istinito a #nogo =loo=je oto >to }u naivati kantovsko# reviijo# aristotelovskog %latoni#a. Za raliku od anta, analiti!ar se uoto s#o videli u %rvo# odeljku, analiti!ar ljenja, >to je takoEe i %riku%ljanje asnovano na deljenju.  ovo# slu!aju se svi #ogu}i oe#o unutar nekog %reanaliti!kog konteksta, koji je ili racionalan ili nije. @ko jeste, onda #ora
J

9vo tre< tre
;1

%ona>anja. ehni!ki us%eh je stoga li>en svoga s#isla ili vrednosti, a =loo=ju a#enjuje istoricia# ili %oeija.  reto se ovi =loo= !est !esto o %ove %oveu uju ju s %lat %laton oni i#o #o#, #, u%rk u%rkos os njih njihov ovi# i# o!ig o!igle ledn dnij ije e kant kantov ovsk ski# i# sklono sklonosti# sti#a a /videt /videtii odelja odeljak k 17.  jednoj jednoj distin distinkci kciji ji ajedni ajedni!k !koj oj a njih njih dvojic dvojicu, u, %oja# i#a s#isao i reerenciju. '#isao %oj#a de=ni>e njegov o%seg ili slu?i kao kriteriju# %o#o}u kojeg odreEuje#o da li ili ne neki oirenja, #o?e#o re}i da i#aju s#isao sa#o oni oe sue doka. 3userlova #etodologija je odreEena ?eljo# da se %oEe od datosti& u !uvenoj krilatici, da se vrati sa#i# stvari#a Y krilatici koju je 3use 3userl rl rau# rau#eo eo kao kao da u%u}u u%u}uje je na inte intendi ndiran rane e sadr? sadr?aje aje !inov !inova a sves svesti ti.. Za 3userla reerencija %oj#a je kona!no neki sadr?aj svesti, dok je a :regea ona odreEena de=nicijo#, osi#, naravno, u slu!aju intuitivno sagledanih %rvol #i>lje jenj nja a kao kao neavisnih jednog od drugog, ili kori>}enja svakog od njih da se igradi odelit =lo =loos oski ki #etod #etod.. 'toga 'toga se, se, na %ri#e %ri#er, r, reg regeo eovs vska ka #etod #etodol ologi ogija ja oslanj oslanja a na dedukciju, dok je 3userlov #etod o%isni. Za na>e svrhe va?na ta!ka doticanja  jeste ova& ljudska ljaju stvari %o seuA. ako ljen, #i>ljen, %oja# #ora e vi>eg g reda. eda. @ u otina#a AkantiovanoA je njegovi# u!enje# o sunji na!aj %aradig#e ruke, te %oi#anj %oi#anje e #i>lje #i>ljenja nja kao konst konstrui ruisanj sanja, a, ne os%orav os%oravaju aju okola. Levi o pojmovima oja# oja# je, je, dakle dakle,, oto u AruciA ili stisku u#a. @ko =loo=ju valja de=nisati de=nisati kao %oj#ovnu %oj#ovnu analiu, analiu, igledalo to #o?e #o?e vu!at vu!ati7 i7 imanje neko# imanja. imanja . @ko se ne #o?e %ru?iti nikakav %oj#ovni sadr?aj #etaori!noj karakteriaciji A#i>ljenja kao i#anj i#anjaA aA,, onda onda %osta %ostaje je su#nj su#njiv ivo, o, da se ka?e ka?e naj# naj#anj anje, e, i#a i#a li neko neko %ravo %ravo da insistira da je =loo=ja ekvivalentna neko# jedinstveno# instru#entu, nai#e, %oj#ov %oj#ovnoj noj analii analii.. ai# ai#ir ir 5evi 5evi asi#ir 5e+(   je nedavno nagla>avao da i#a neke ralike i#eEu %oj#a /n%r. %oj#a lisice7 i %oj#a o %oj#u /n%r. %oj#a o A%oj#u A%oj#u lisiceA7 lisiceA7.. ;L Mogu Mogu}e }e je i#ati i#ati %rvi %rvi a da se ne#a ne#a drug drugi. i.; 9drVdi#o 9drVdi#o svoj %olo?aj %o#o}u 5evijeve distinkcije kako ta u na>u s%osotavi>e, >tavi>e, ako #ogu rau#eti %itanje& ;

L

;



;2

. 5e+(, "eanin# an "oality  /a#
Aak Aakva va je anal anali ia a %oj# %oj#a a e AlijuA, onda je na delu u%ravo uo!ena distinkcija. I#a# %oja# lisice, ali ne i %oja# o %oj#u lisica, a ovaj %rethodni i#a# u neko# s#islu /tj. u s#islu druga!ije# od onog koji se doto #ogu is%ravno %ri#eniti AlijaA, koji se is%ravno de=ni>e /iako ne s #oje strane7 kao AlisicaA.  #ojoj so%stvenoj #etaori, %ogodio sa# #etu lisice ne naju}i de=niciju #ete koju sa# %ogodio. 'voju analiu 5evi ne %ri#enjuje na %oja# o %oj#u i %oja# %oj#a o %oj#u, kao >to nigde ta!no ne onjava >ta %odrau#eva %od %oj#o# /iako je #eta koju %ogaEa o!igledna i njegove distinkcije i#eEu %oj#ova i iska, s  jedne strane, i re!enic, sa druge7. o #o#e #i>ljenju, ova distinkcija, i to na na!in u#nogo#e sli!an onoj koju je %ovukao 5evi, le?i u osnovi sve analiti!ke =loo=je, a naro!ito onog njenog dela koji see kao %oj#ovnu analiu enj#o ira A%oj A%oja# a# o %oj# %oj#uA uA.. @li je 5evi evi tak takoEe oEe %ok %okaao aao,, i to %re %re#a #o#e #o#e gled gledi> i>tu tu odlu!uj odlu!uju}e u}e,, da i#anje i#anje ivesnog ivesnog %oj#a %oj#a  %  nije   nije isto >to i %onavanje kako da se %ri#eni %ri#eni re! A % A /u to je #ajka ?enski roditelj, neko i#a %oja# roditelja /u #ojoj #etaori, %ogodio je #etu %oj#a7, ali ne i u%otreto >to }u nav navati ati reUek eUeksi sivn vni# i# slu! slu!aj aje# e# %oj# %oj#a a o %oj# %oj#u. u. ako ako e %onavanje una%red odgovora na %itanje koje s#o %ostavili, nai#e, >ta je %oja#. Her, re! A%oja#A ne #o?e#o is%ravno %ri#eniti /hoti#i!no7 osi# ako i#a#o %oja# %od koji s%adaju %ri#ene te re!i. $ak i ako tren >nja java va ta!n ta!no o >ta %odr %odra au# u#ev eva a %od %od %oj# %oj#o# o# ili ili %od %od Ai#anje# %oj#aA. Do sada sa# %ret%ostavljao da Ai#anjeA na!i A%onavanjeA, ali je ovo cirkularno, %o>to A%onavanjeA na!i Ai#anjeA. Do%ustite #i da una%red ka?e# kako s# ne}u %rinjenje %onavanja /ua  /ua  i#anja. Dr?i# da nije ras%olo?iva nijedna takva analia, osi# cirkularnog %ararairanja, te je sledstveno %oj#ovna analia ukorenjena u intuicija#a koje se ne #ogu #ogu a#eni a#eniti ti %roce %roceso# so# analie, analie, ali koji re#uli{e  re#uli{e  taj %roces. oja#, da %onovi#o, jeste i#anje. Sta onda na!i imati neko imanje imanje  /$italac }e u ono#e >to sledi a%aiti da isti ili analogni argu#enti argu#enti va?e a slu!aj %redikacije, %redikacije, koji }u oto su>tinsko o lija#a, ili nati ne>to o su>tini na koju se u englesko# tj. sr%sko# jeiku u%u}uje naivo# AlisicaA. 9vo nije sa#o nanje u%otretini na koju re! u%u}uje. $itav 5evijev argu#ent je, naravno, u%ravljen %rotiv odtina, koje se tra?e a #odalnu logiku. *a>e %rou!avanje njegove argu#entacije je stoga #ost %re#a naredno# %oglavlju, u koje# }u rad 'ola ri%kija ueti kao osnovu a %rikaivanje vee i#eEu intuicije i analie. MeEuti#, reci#o da ako ne#a su>tina, ;8

ne #o?e trih de=nicija, %a tako ni #a kakvih doti su>tina na i slu!a slu!ajn jnost ostP, P, a sve sve je su>tinsko, ili #o?e#o re}i ta >to ?eli#o o e# da je ovo adovoljavaju}a otina u savre#enoj analiti!koj =loo=ji. @li  je #o?da dovoljna da o%ravda 5evijevu distinkciju. $ak su i slu!ajnosti de=nisane !injenico# da ih otinsko je svojstvo nekog otine lije i na>eg %oj#a o toj su>tini. @ ovde tretine ili nekog as%ekta te su>tine, i na>eg %oi#anj %oi#anja a tog %oj#a, %oj#a, tj. %sihol %siholo>ki o>kih, h, lingvi lingvisti sti!kih !kih i istori istorijsk jskih ih okoln okolnosti osti na>eg na>eg #i>l #i>lje jenj nja a tog tog %oj# %oj#a. a. 9vu 9vu ral ralik iku u kao kao takvu takvu 5evi 5evi ne %ravi %ravi,, ali ali ona odra? odra?av ava a njegovu distinkciju i#eEu re!P i re!enica, s jedne strane, i %oj#ova i iska, sa druge. u distinkciju je te>ko %ovu}i u svi# slu!ajevi#a, ali se to #o?e u!initi uo%>teno. *o, %oja# lije nije ni re! AlijaA ni re! A%oja#A /da se radi jednostavnosti ograni!i#o na engleski tj. sr%ski7, te ivesno ivesno ne neka ta je %oja#, %o>to je tautologija re}i da je %oja# o %oj#u %oja#. 'toga se reUeksivni slu!aj ralikuje od svih neNreUeksivnih slu!ajeva %o to#e >to je on jedno sa#oi#anje, %a tako i i#anje nekog i#anja. I ovog raloga je ne%rikladna najo!iglednija analia %rirode %oj#a, ili %oj#a %oj#a o %oj#u. "erovatno to %o%ut ovog& Ai#ati Ai#ati %oja# o  % Nu Nu na!i nati /ne>to o7 %  o7  % Nu, Nu, %a tako i i#ati neki /ili odreEeni7 %oja# o %oj#u na!i nati /ne>to o7 to#e >ta je %onavanjeA. @li, ovo ne}e to, da to o7 to#e >ta je %onavanje, #ora#o %rvo nati /ne>to o7 to#e >ta je %onavanje. a !ak i ako su ovde rani Ane>to oA odvojeni, u%ravo ono o !e#u su, tj. A%oja#A ili A%onavanjeA su>tine, #ora#o nati, a ne tek %ogoditi, kako toA, ili kako to >to na#o aist aista a udar udar na %rav %ravu u #etu. etu. I#at I#atii %oj %oja# o %oj %oj#u na!i na!i ve} ve} nat natii >ta je %onavanje. rividno naknadni korak i#anja %oj#a %oj#a o %oj#u stoga nije stvarno odeljen od %rethode}eg stanja. ako 5evi ukauje u jednoj drugoj vei /ralik /ralikuju uju}i }i i#eEu i#eEu %rosti %rostih h i jedins jedinstve tvenih nih sintakt sintakti!k i!kih ih ele#en ele#enata7 ata7,, ne #o?e#o #o?e#o nati %oja# %oj#a o %oj#u a da ne na#o %oja# i#enovan re!ju A%oja#A /5evijeva so%stvena distinkcija je #al!ice druga!ijaO %rilagoEava# je sada>njoj ras%ravi.7 'voju %oentu sa# ravio na osnovu jednog savre#enog analiti!kog teksta, ali  je ona vidljiva ve} u 'okratovo# na%oru da de=ni>e nanje u Teetetu. Teetetu . MeEuti#, 5evijeva ras%rava na# je korisnija, ato >to on redovno govori o %oj#ovi#a, >to  je ter#in koji 'okrat nikad ne u%otretina. Sta god #ogao nja u analiti!ko#e #i>ljenju #i>ljenju od latona latona i @ristotela @ristotela do savre#ene savre#ene teorije sku%ova.  A   A  i#a (, dok dok ( %ri%ada A %ri%ada ANu. Nu. 9va she#a i#a dva glavna s#isla. rvo, ka?e#o da neki sku% i#a !lanove, unkcija i#a vrednosti, ili oto >to je #o?da #o?da intu intuit itiv ivno no o!ig o!igle ledn dno. o. Mo?e Mo?e#o #o,, narav naravno, no, oa#o da na!ini#o or#alnu analiu !ina sanava sanavanja. nja. @li, @li, analia analia nije nije ista ista kao aktivno aktivnost st !iju !iju struktur strukturu u naoko naoko %rika %rikauje uje..  akoEe  akoEe #o?e#o %ri#etiti da jedna or#a i#a svojstva. 'toga, i#ati %oja# neke or#e na!i i#ati neko i#anje, u s#islu odelito# od onog koji je %ri#enjiv na i#anje %oj#a o neko# %oj#u. @ko je %oja# i s# or#alna struktura /ili entitet %odlo?an or#aliaciji7, onda i#ati %oja# o neko# %oj#u na!i i#ati i#anje o neko# i#anju i u %rvo# i u drug drugo# o# s#is s#islu lu.. o na! na!ii iden identi ti=k =kov ovat ati, i, ili ili A%os A%osed edov ovat atiA iA,, stru strukt ktur uru u nek nekog %oj# %oj#a, a, ali ali %o#o %o#o}u }u %roc %roces esa a koji oji ne #o?e #o?e ;;

%osedovati strukturu. @ taj %roces /sanavanje %oj#a o %oj#u7 jeste isto stanje kao i %osedovanje. 'ada se te>ko}a #o?e iraiti kako sledi. ' jedne strane, dva s#isla i#anja intuitivno su ragovetna. ' jedne strane, ako na#o >ta ka?e#o naivaju}i =loo=ju A%oj#ovno# analio#A, tada ta dva s#isla #oraju to je sanavanje i#anje u drugo# s#islu, ali ovo auvrat na!i Ai#atiA u %rvo# s#islu. Aktivnost   sanavanja nije or#alna struktura. @li, ako je sanavanje i#anje jedne or#alne strukture, onda sanavanje ne #o?e !eavanja sue nego jedno# s#islu tog ter#ina, na strani analiti!ke =loo=je. akoEe treinu kod latona i @ristotela. *oetska intuicija, ili !isto sananje or#e, oaja da se duh svede na telo, ili da se %rvi oto to %ostoji distinkcija i#eEu onoga >to na# i #ene kao sanavaoca. 9vde i#a#o %rethodno uo!enu agonetku dva s#isla Ai#anjaA, koja se %onavljaju na ravni dva odeljena tela /sanavaoca i sanatRg7 koja i%ak #oraju, u trenutku sanavanja, njenja Ai#anjaA ili  %oj#a A%oj#a o %oj#uA, te #u tako nedostaje onjenje nanja. @ko nati na!i #o}i de=nisati jednu or#alnu strukturu, %a je stoga i Ai#atiA, ta struktura #ora to, u #a koje# diskurivno# ili analiti!ko# s#islu, ne postoji ni{ta {to se mo`e imati. ako te nije %oja#, nego aktivnost koja se vr>i sa ili na %oj#ovi#a. *o, veruje# da ovo svako vidi na %o!etku ili da je ta distinkcija intuitivno jasna. @li, analiti!ki =loo tV?i da ovo %revidi !i# ga a%ai, to %ret%ostavlja da a%aiti ralike na!i ve} os#isliti, te, %re#a to#e, nje# slu!aju, #eEuti#, ovo o!igledno nije istinito, !ak iako, dovoljno to ka?e u s#islu dva sanavanja >ta kauje, o Ai#anjuA u %rvo# ili %oj#ovnoNstrukturalno# s#islu, #ora a%o!eti %rave}i raliku i#eEu ta dva s#isla ako trete ta. 9va distinkcija je, #eEuti#, i#eEu dva s#isla As#islaA, a ne sa#o i#eEu dva As#islaA ili se#anti!ka entiteta. Iska?i#o jo> jedno# na%osletku, dok je Asanavanje % NaA #o?da i#anje %oj#a, tine ili lingvisti!kog iraa, takoEe je slu!aj i da sanavanje ili i#anje %oj#a sanavanja, ili u stvari i#anje %oj#a %oj#a o %oj#u, jeste i#anje jedne o%>tosti universal  koja je slu!aj sa#e setost /ua o%>tost #ora
o%>tost. 'ugeri>e# da je ovo uni>tavaju}a %rotivre!nost, #akar unutar granica analiti!kog #i>ljenja.

;J

D)G9 9G5@"5HF

S"*TINE

+$ Predika,ia

Do sada s#o videli da je relacija Ai#anjaA /ili A%ri%adanjaA7 %ri#itivna, to %redikuje#o ne!e#u. 9na  je %ri#itivna ato >to je #ora#o rau#eti %re svake analie #a kojeg s#islenog iricanja. Do de=nicije te relacije ne dolai#o %reko konstrukcije korakN%oNkorak u%otreta na!i re}i ne>to o ne!e#u. Mo?e#o, naravno, #eEusoljanja o svojoj us%e>noj u%otreto %ri%ada ne!e#u. oristio sa# naiv intuicija da ta da na %o!etku ukloni tradicionalno u!enje o intelektualnoj intuiciji u karakteristi!no %latonsko# /ili u na>e vre#e, huserlovsko#7 s#islu %rediskurivnog /ili %ret%redikativnog7 AviEenjaA or#alne strukture. "e} je nagove>teno da viEenje nije sa#o #ogu}na ili %o?eljna %aradig#a a s%osoe, #anjkav, utoliko >to njegova eti#ologija ira?ava Agledanje naA ili AuA neki entitet. a i%ak, taj ter#in  je deo tradicije, i#a na!ajna %rei#u}stva tvo sanajnih aktivnosti koje se ne #ogu rigorono s%eci=kovati. Da se u%otreirok o%seg #entalnih sadr?aja ne%odlo?nih rigoronoj de=niciji. $injenica da s#islen govor avisi od intuicije ne na!i da je intuicija nedostu%na s#isleno# govoru. re je istinito da je As#islen govorA >iri ter#in od A%oj#ovne konstrukcijeA.  #ojoj sada>njoj ter#inologiji, %oj#ovi su konstruktivni %rikai %redstava. %ravo tro de=nisanih %oj#ovaA, %reostaje jedan neN %oj#ovni ostatak /ili su%strat7 %redstav, kao >to je %redstava intuicije.  %rethodno# %oglavlju sa# naglasio da intuitivno ne uviEa#o sa#o or#e ili or#alne strukture. *a %ri#er, i#a# intuiciju o sa#o# seno savre#eno gledi>te da je adatak =looske teorije da intuiciju u!ini suvi>no# %ritini, kao i u rani# s%orovi#a koji to u!enje okru?uju. 'ada }u otina, ali takoEe i da se ;L

su>tine ne #ogu de=nisati %ute# %redikativnog govora. 'u>tine su dostu%ne u#u jedino u %o#o} intuicije. 9vo ne na!i da ne #o?e#o govoriti o su>tina#a ili iricati s#islene %redikativne tvrdnje koje se na njih odnose. o %re na!i da /17 %redikativni govor i s# avisi od intuicijeO i /27 da se odtina#a #ora kona!no /iako ne i isklju!ivo7 oslanjati na reuctio ili AtranscendentalneA argu#ente u %rethodno de=nisano# s#islu %ostavljanja uslova tine nedostu%ne diskursu, kao i okolnosti koje diskurs !ine ne#ogu}i# osi# %o#o}u u%u}ivanja na su>tine. 'ada }u %ravo %oku>ati da %oka?e# kako analiti!ka =loo=ja nije uklonila tradicionalno u!enje o su>tina#a. ' ovi# cilje# na u#u, nalai# da sa# s# saglasan, #akar na jednoj ta!ki, s jedno# uticajno# vrsto# analiti!ke =loo=je koju }u, radi %ogodnosti, naivati kripkijevcima, %re#a njeno# najistaknutije# !lanu. *a ?alost, kri%kijevci, u%rkos svo# !esto# %rinavanju nu?ne uloge intuicije, tu ulogu ne artikuli>u na koherentan na!in. Igleda da se njihov %ostu%ak %otko%ava oslanjanje# na intuiciju s%ojeni# s verovanje# da je intuicija sa#o %rethodna %ri%re#a a %oj#ovnu analiu i nau!no istra?ivanje. 9vde je situacija deli#i!no analogna situaciji kasnih vitgen>tajnovaca, koji odtina %ute# @ristotela, s naro!ito# %a?njo# na njegovo u!enje o %redikaciji. Qeli# da ka?e# dovoljno toga o ovo# u!enju da aj da se su>tine de=ni>u %o#o}u sku%ova %redikata, tina.  odeljku 6 }u ra#otriti neke raloge a>to se ne #o?e#o li>iti su>tina. 9deljak J  je %osve}en %rvenstveno analii 'ol ri%kijeve u%otretovitosti. 9kRg i e%iste#olo>kRg, ili koletini.  odeljku L is%ituje# ri%kijevo u!enje o individualni# su>tina#a i aklju!uje# da su njegovi argu#enti u njihovu korist neus%esi. o%>te uev, dakle, glavna te#a ovog %oglavlja jeste slede}a. *i #oderna nauka ni savre#ena logika ne %otina#a. I#a#o %redstavu o su>tini, ali ne i %oja#. o>to diskurivna analia avisi od su>tina, o%et vidi#o da kontekst analie nije #ogu}e analiti!ki de=nisati. %ravo na# ne trei#o analie, nego da otvori#o o!i. @ristotel je i osniva! #odalne logike i %rvi koji na# je %rikaao %odrotini. oveanost i#eEu ta dva u!enja je ne%osredno o!igledna. 9 distinkciji i#eEu nu?nosti i #ogu}nosti ne #o?e se govoriti ako ne#a distinkcije i#eEu su>tinskRg i akcidentalnRg. akoEe je o!igledno i da su su>tina, intuicija i %redikacija %resudni ele#enti u @ristotelovoj analii to u sada>nje# %oglavlju #ora#o re}i o su>tina#a slu?i}e kao #ost %re#a kasniji# ras%rava#a koje se odnose na veu i#eEu @ristotela i savre#ene analiti!ke =loo=je s o<iro# na te#eljne %roto je %redikacija, kao i odto je intuicija. I#%licitni Aaristotelia#A savre#ene analiti!ke #isli, uprkos korenitim promenama u lo#ici, dovoljava #i da ikolski, te ne astu%a# %ovratak aristoteli#u, %o>to je deo #oje kritike savre#ene analiti!ke =loo=je takoEe i kritika @ristotela. @li, veruje# da %reis%itivanje #eta=i!ke tradicije #o?e %ri%re#iti %ut a istinski na%redak. @ ono >to %odrau#eva# %od istinski# na%retko# jeste adovoljavaju}e rau#evanje =looskih %roenja ovih %ronjava#, veruje# da ne #o?e enja a te#eljne =looske %ro
re#a @ristotelu, tehni!ko i nau!no nanje je nanje A%o#o}u ne!egaA ili %reko uroka.1  Znanje nastaje kada #o?e#o odgovoriti na %itanje& a>to jedna stvar sledi i neke druge na takavNiNtakav na!in recinije, nanje onjava a>to jedna stvar pripaa drugoj. A"lasnikA svojstva ili %redikata je onda sutine te or#e. 2  9va vrsta nanja je intuitivna. *au!ni doka Aukauje naA su>tinska svojstva koja %ri%adaju toj su%stanciji.8 9vo AukaivanjeA sledi she#e kategorija, ili klasi=kaciju su>tinskih atritinskog7 svojstva. @li, on ne %rikauje direktno su%stanciju. 'u%stancija, sutinske %redikacije, dostu%na je kro !ulno o%a?anje ili intelektualnu intuiciju. redikacija tvrdi koja su svojstva A%risutnaA u, ili %ri%adaju, su%stanciji, ili koja su svojstva AodsutnaA ili joj ne %ri%adaju. 'ledstveno to#e, #ora se %rvo intuitivno sagledati su%stancija kako to o ne!e#u sve dok ne vidi#o o ~emu govori#o. @li, to {ta, su%stancija ili vrstaNor#a, %aradoksalno kao >to i %o!etka #o?e igledati, nije %redikativno iraiva struktura vlasnika i su>tinskih svojstava. redikacija sledi %oredak %otonjeg i %rethode}eg. @ko AovoA %ri%ada Aono#eA, onda AonoA logi!ki %rethodi Aovo#eA u s#islu da vlasnik logi!ki %rethodi svo#e svojstvu. @li, kako ka?e @ristotel, Ane#a %oretka u su%stanciji. Her, kako to onda ne eno tine koja %ostaje adatak nau!ne de=nicije da se o%i>e. 10   %redikativno# nanju a su>tinu /ua vlasnika u%ravo se %okaalo da je ne>to drugo nego od, te uslov a #ogu}nost identi=kovanja, njenih su>tinskih %redikata. ako i#a#o  jedan tinu kako
2

8

; 6 J

L  1

"eta'zika @, 1, -1a2;]O @ "inor , 1, --8<2]O Z, 1L, 10;1a10]. u s%orni# %revodi#a& @ristotel, "eta'zika, ultura, Beograd, 1-L1O '* 5ito %relai# %reko %ri#arnih su%stancija ili individu, naro!ito s o<iro# na sredi>nju ulogu koja se individualni# su>tina#a %ridaje u savre#enoj #odalnoj logici. 9dgovor glasi da je, a @ristotela, nanje o individui u krajnjoj liniji, ili istinski, nanje o or#i vrste. Da navede#o sa#o i najnedavnije ras%rave o @ristotelovo# u!enju o su>tini od autora koji je to je njegovo istrajavanje kao nu#eri!ki  jednog istog njegovo istrajavanje kao istog &3A /M. :urth, Aranste#%oral 'tato os%orava tradicionalno gledi>te da je #aterija @ristotelov %rinci% individuacije /%. J;87. "eta'zika F, 1, 1026<1;. )e! ousia je te>ko %revestiO tradicionalno Asu%stancijaA nije ta!no, a Asu>tinaA se takoEe koristi i a eido", ili, %recinije, njegov to ti hn einai. I(i., D, L, 101La22. I(i., Z, 1, 102a10]. -tika "I, 11, 11;8a86]. u %revodu& @ristotel, )ikomahova etika, BIGZ, Beograd, 11-0, vi>e idanjaO takoEe i& Glo
;-

identi=kovali ona od njenih svojstava koja su su>tinska. @li, >ta to vidi#o, >to je druga!ije od njenih svojstava Znati jeste utvrditi A%o#o}u ne!egaA. Diskurivno nanje je stoga analiti!koO ono na# #o?e re}i a>to je neki !ovek jedno takvoNiNtakvo, ali ne i a>to je neki !ovek !ovek. *e#a /diskurivno dostu%nog7 uroka ili osnova A%o#o}u kojegA je !ovek !ovek. itati a ovo ne na!i stvarno %itati a urok, nego ahtevati tvrE enje identiteta. $ovek /ua su%stancija ili vlasnik svojstava #ora %rvo to #o?e a%o!eti istra?ivanje njegove %rirode.11 aj %roto je to u nau!no# nanju, onda Ato ne#a diskurivnog o%isa toga >ta na!i %ri%adati, ili %o>to ne#a !isto diskurivnog onjenja su>tinske %redikacije, ralika i#eEu tina i stoga nikakve intuicije o su>tina#a, ne#a ni nu?nosti e re. @li, ako ne %ostoji nu?nost e re, >ta te %odrau#evali %od nu?no>}u e icto 9 ~emu govori#o kada govori#o o nu?nosti $injenica je kako ne#a nikakve ralike da li govori#o o tvoA od strane suto je %rotinskog identiteta. ako irivanje# i doku#entovanje# svoje ranije na%o#ene o A%risustvuA i AodsustvuA svojstava u nekoj su%stanciji.  "eta'zici se negacija i li>enost de=ni>u s o<iro# na neko jedinstvo, tj. su%stanciju koja slu?i kao sueno jedinstva a koje je enosti odsustvo  pNa diskvali=kuje S od identi=kacije s neko# dato# vrsto# unutar jednog roda. ako ka?e @ristotel& Aralika je %risutna u jedinstvu, odvojeno od sadr?aja negacijeA. 18 9vo %okre}e %roenosti je jedinstvo roda %risutno u%oredo s odsustvo# %oricane ralike. He li onda jedinstvo roda isto kao  jedinstvo vrste @ko ne, kako se odelita jedinstva #ogu de=nisati %o#o}u negacija Za na>e svrhe treenost karakteri>e su%stanciju, 16 koja sa#a ostaje, !ak i u odsustvu %oricane ralike, kao jedinstvo svog roda, ovde %redstavljana odreEeni# isklju!enje# nekog %ose
1

1

2

1 1 1 1

60

I(i., Z, 1L, 10;1a10].  Analytica Priora, I, 8J, ;<2N;. u %revodu& @ristotel, 9r#anon, ultura, Beograd, 11-J6, 2 1-L0. 8 G, 8, 100;a-N1J. ; I(i., 1, 8, 106;<1]. 6 I(i., G, J, 1011<1. J I(i., G, 2, 100;a1;.

a%ousiaNi i sterhsi"Nu u %etoj knjii "eta'zike, u %oglavlju o ArokuA ili A9snovuA.1L *adalje, u &izici @ristotel govori o %arousiaNi i a%ousiaNi su%rotnostP u neko# su%stratu. *e #o?e, onda, tinska negacija, ili li>enost, jeste, onda, usklaEena sa su>tinski# %otvrEivanje#. @ko je li>enost odsustvo nekog svojstva, onda je %risutnost nekog svojstva o!igledno aktualiacija neke %otencijalnosti /odnosno li>enosti7 inherentna u jedinstvu roda. risustvo je jedna aktualnost. @li, su%stancija #ora tinskih svojstava. 've u sve#u& nau!no nanje je a @ristotela nanje or#e /ta!no kao >to je i a savre#ene or#aliste7. o>to nijedna or#a ne odgovara !isto# odsustvu ili ni!e#u, @ristotel je naveden da ni>tavnost de=ni>e kao negaciju. Mo?e#o re}i AS  nije  pA kada #isli#o na AS  je neN pA ili da je svojstvo ona!eno %o#o}u  p odsutno i to je su%stancija koja je u %itanju i sa#a %risutna. ako %ostoje dva rali!ita s#isla A%risutnogA. rvo& su%stancija, kao vlasnik so%stvenih svojstava i tako kao kriteriju# a ralu!ivanje i#eEu su>tinskih i akcidentalnih %redikacija, %risutna je a intuiciju. Drugo& svojstva koja %oseduje su%stancija /kako su klasi=kovana %o#o}u tatvo  pNa od strane SNa. 9vde se, %re#a to#e, ui#a kao sa#orau#ljivo da shvata#o >ta a ne>to na!i da %ri%ada ne!e#u, te stoga da shvata#o su>tinu %re na>e %redikativne analie. *adalje, %re#da su S i  p oavao sa# %redstave o A%risutnostiA i AodsutnostiA />to, grutina#a iiskiva}e od nas da onju scenu kasnije, kada ali da se uhvati#o uko>tac s %rotavnosti /videti odeljak 117.  #eEuvre#enu, kao %rolanu na%o#enu, a%a?a# da intuicija igra sanjo#, i#eE u s#isla i reerencije.  svojoj ras%ravi o 'olu ri%kiju, glavnoj li!nosti a ostatak ovog %oglavlja, tvrdi}u da je distinkcija i#eEu s#isla i reerencije ukorenjena u nekoj intuiciji o %risustvu oavali eno#enolo>ki #islioci od 3userla i 3ajdegera. @li, ta %oenta sledi ljanja o to#e >ta na!i reerirati. aivanje da s#isao odreEuje svet ostavlja neonjeni# kako reerira#o, ato >to, kako je ukaao Majkl Da#et, Agovorenje a uo%>te ta a neki oega govora, sa#e lingvisti!ke distinkcije ne}e %oveati na>e ter#ine s njihovi# o
L

1



1 2

D, 2, 1018<18N16. &izika  @, L, 1-1a8]. u %revodu& @ristotel, &izika, 1'*5, Zagre<, 1-LO 2Glo
61

govoro#. Da#et sugeri>e da ostenija #o?e kRg i logi!kRg. ri%kijeva ter#inologija ve} sugeri>e ne>to avode}e, nai#e, da on %rihvata intuiciju ota on #isli, ili #akar ne ono >to iri!ito ka?e. @li je vredno od %o!etka a%aiti da, kada se ri%ki ne nja dvos#islenost u distinkciji i#eEu e%iste#olo>kRg i logi!kRg, kao >to }u tvrditi, jeste da ri%ki uoto naiva Aeno#enolo>kRA s e%iste#olo>ko# situacijo#. @li, %onekad, i to u %resudni# slu!ajevi#a, on ralikuje i#eEu njih. re kao stvar %ogodnosti nego kao nak %rivr?enosti #a kojoj doktrinarnoj >koli, ter#in Aeno#enolo>kRA koristi}u da stoji a %reanaliti!ko  prisustvo oka %risutnost, ke %risutnosti. @li, u ovo# kontekstu #o?da #o?e#o nagla>avati sli!nosti, te na ovaj na!in tini i intuiciji.  %rethodnoj analii s#o videli da se ter#in Asu>tinaA uoto je tretino#A, @ristotel u osnovi %odrau#eva eido" ili or#u. @ or#a ne!ega je doslovno njegov iz#le, otuda ne%osredna vea i#eEu su>tine i intuicije. Drugi# re!i#a, @ristotelovo u!enje o su>tini %o!iva direktno na na!elu da je to, stoga kao i u slu!aju latona, #i>ljenje je i to vi>e nego da na#o stvari kakve jesu, ili da %oj#ove i or#alne strukture %re otkriva#o nego da ih s#i>lja#o. latonia# ili realia# %ovla!i a soto sanaje#o. :or#a i u# se aktualiuju ajedno. 'toga ter#in AigledA /koji #o?e u%u}ivati to vidi#o7 ira?ava A%ri%adanje ajednoA ljenja na neki na!in koji osuje}uje %otree %roivodnja sveta %o#o}u ljudske suljenja od
2

62

1

Cf . :. Bassenge, ADas to eni einai, to aga+ einai etc. etc. und das to ti hn einai
e%iste#ologiju ili eno#enologiju /%rise}aju}i se da ih ri%ki %onekad koristi nai#eni!no7. 'toga je u!enje o A#ogu}i# svetovi#aA ili logi!ki %oj#ljivR# radvojeno od #eta=i!ke intuicije i s%ojeno s #a>tovito>}u.  ovo# slu!aju uloga koju igra %reanaliti!ka ili dravorau#ska situacija %ostaje korenito a#u}ena. re#a @ristotelu, stvari se na %o!etku #ogu klasi=kovati %re#a svoji# igledi#a. 'u>tina ili or#a neke %orodice ili klase stvarP jeste igled koji dele sve odnosne individue, do%rinose}i i identitetu i ralici i#eEu individue i njenog su>tinskog igleda. Individua ima odreEen igled koji je identi=kuje kao %ri%adaju}u nekoj takvojNiNtakvoj %orodici, a to je osnova su>tinske %redikacije. 'a druge strane, igled ima neodreEen avati da je eno#enolo>ka distinkcija koja le?i u osnovi ove logi!ke %oente ralika i#eEu gledanja nekog %ojedina!nog lava i %os#atranja lavljeg igleda.  reto se tina. @li, u ovo# slu!aju ne tinskih i akcidentalnih svojstava. *ikad ne tini. ri#er identi=kovanja %ojedina!nog lava kao su>tine %oj#ljiv je sa#o ato >to a selja#o da je lavlji igled u%ravo nalik na =i!kog lava. @ko ta se %odrau#eva %od Au%ravo nalikA. 9ni koji %ori!u da Aeno#enolo>ki iglediA do%u>taju u!enje o vrsta#a ili su>tina#a tada su suo!eni s %roinskeA i Aduine koje one naigled onjavaju. o>to ove %ojave i %ovr>ine sa!injavaju svakodnevni ili dravorau#ski svet koji nastanjuju jednako analiti!ar i #eta=i!ar, %oricanje na!aja %o!etnih igleda kona!no je ne#ogu}e. ri%ki ovo %rinaje, ali nije dosledan u %o>tovanju svog %rinanja. a njega su stanovnici #ogu}ih svetova u%ravo stanovnici ovo# sveta. 'ledstveno to#e, #ora#o a%o!eti igledi#a stvarP. MeEuti#, kao >to sa# ukaao gore, a kao >to }e#o i videti o%>irnije, ove iglede ri%ki deli na logi!ke i e%iste#olo>ke sastojkeO neto ishod je da se intuicija %retvara u #a>tu. ri%ki %ret%ostavlja da #o?e#o a#i>ljati lava koji igleda druga!ije nego >to uoljati ono >to igleda nalik na lava a da ne tinu od eno#enolo>kog igleda. Za#i>ljanje eno#enolo>kih varijacija a#enjuje intuiciju o Aeno#enolo>ko# igleduA. 9staje da se vidi i#a li ovo s#isla. 9vde uo!ava#o sa#o da je %o!etni igled %olai>te, a ne #a>tanje, i on je takoEe i konac na>ih #a>tanja, ili ono >to na#erava#o da otino#. ojedina!ni lav je A%risutanA o%a?anju i %rora!unavanju ato >to je su>tina A%risutnaA intelektualnoj intuiciji. 9va dva s#isla A%risutnostiA jesu osnova a #a koje naknadne akte i#aginativne varijacije. *a %ri#er, #ogu %ogre>iti u ono#e >to vidi# /n%r. #ogu %ogre>no ueti ka#en a !oveka7 sa#o ato >to jedan igled ui#a# kao drugi, od kojih su oke se u svakodnevno# ?ivotu is%ravljaju, u krajnje# slu!aju, ne logi!ko# analio# ili i#aginativno# varijacijo#, nego %o%ri#anje# nekog drugog igleda. *e%otre
#o?e %rito s#o videli, ne %reviEa# s%osokih na logi!ke as%ekte igleda.  ovo# s#islu je logi!ka analia ukorenjena u intelektualnoj intuiciji. ostoji, #eEuti#, jedna dalja %oenta koju ovde valja u!initi. Moj naglasak na Aigledi#aA i AviEenjuA o%ravdan je u %rili!noj #eri oan %ut, te jo> jedno# #o?e#o to gore %odrau#eva# %od A%o%ri#anje# nekog druga!ijeg igledaA7. Manje ili vi>e je istinito da je, a @ristotela, vid najva?niji od svih !ula. ao takav, on naj!e>}e /ali ne i isklju!ivo7 slu?i kao %aradig#a a #i>ljenje i intuitivno uviE anje. MeEuti#, @ristotelova re! a intelektualnu intuiciju jeste nohsi", koja eti#olo>ki ne ira?ava %aradig#u viEenja. :iloloi su %okaivali da je ta re! #o?da ivedena i Anju>enjaA tragova divlja!i. 28  Istina je da eido" ne%osredno sugeri>e %aradig#u viEenja. a i%ak, tehni!ki ili a%straktni ter#ini #oraju i#ati  jedno ili drugo %oreklo, a teorijski je veo#a o%asno da se s#isao nekog tehni!kog ter#ina onjava %rosto na osnovu njegove eti#ologije. /@ko njavanje ili veivanje jednog sa drugi#.7 Igled je %rikaivanje. @li, %rikaivanja #ogu takoEe i#ati i neNviuelne ele#ente. )a#otrite takve idio#atske engleske tj. sr%ske  irae kao >to su Ananju>io sa# njegovo na!enjeA, A!uje# "as kako govoriteA, Adoti!ete sr? stvariA, %a !ak i& Aotaju}i da je a @ristotela viEenje vrhovna !ulna %aradig#a, ne #o?e tin analogna kvaiN=i!ko# !inu viEenja slike ili a#i>ljanja u na>oj #a>ti. I na>ih ranijih na%o#ena sledi da tine ljanja, i dalje #orali da gleda#o njih i njihove slu!ajeve kako to i viuelno viEenje, !ak i ako su ono >to gleda#o viuelni otina lava nije slika lava, ni>ta vi>e nego >to je otogra=ja nekog !oveka su>tinski !ovek. @ko je otogra=ja otkrivaju}a, i nje #o?e#o nau!iti ne>to su>tinsko o njeno# %red#etu. @li je %roces u!enja ne>to vi>e %ored sa#o gledanja otogra=je. 'li!ne na%o#ene njivo jedino na osnovu Aurenja uA. I#a, dakle, ne!ega su>tinski dvos#islenog u vei s %oj#o# intuitivnog uviE anja jedne or#e. Dvos#islenost se deli#i!no uklanja govorenje# o sanajno# otina, ali ovde %la}a#o cenu %re#e>tanja od jeika oka na jeik ruke. ogotovo se ter#in Asu>tinaA ne #o?e eti#olo>ki otine aista ljanje#. *a %ri#er, 3ilari atna#, kada a sete, tada intuitivno shvatljive su>tine nisu ni>ta vi>e #entalni oto su ono >to atna# naiva A%oj#ovi#aA. latonist i aristotelovac }e se, %re#a to#e, oljavanje %oistove}uje s lingvisti!ko# aktivno>}u i ko lingvisti!ku aktivnost %oistove}uje s o%a?ljivi# situacija#a u skladu s %ravili#a jeika, koja ni sa#a nisu ni>ta vi>e nego i#%licitne konvencije ili 2

2

6;

8

9vu do sada standardnu eti#ologiju /koju je sugerisao urt von :rit7 sada je #o}no os%orio& Douglas :ra#e, The "yth of @eturn in -arly 2reek -pic /*e+ 3aven& ale niversit( ress, 1-L7. ; Cf3  3ilar( utna#, "in* Lan#ua#e* an @eality  /5ondon, a#
i#%licitne sti%ulacije ... i#a}e, !ini #i se, dutovitosti. ao ishod, atna# ta /M5), 1J27. atna#, shodno to#e, dr?i da Are!i a %rirodne vrsteA /savre#ena verija aristotelovskih vrsta7 nisu de=nisane analiti!ki, nego i#aju svoja na!enja odreE ena Ajegreni# !injenica#aA ili s%isko# stereoti%i!nih svojstava, ajedno s %rovero# %ute# koje stru!njaci #ogu odrediti da li neka data individua jeste ili nije %ri%adnik te %rirodne vrste /M5), 1;8, 1;]7. *e%otrelja oko# situacijo# /otine, !ak iako radvaja logi!ku strukturu od eno#enolo>kih igleda stvarP. atna# odto ja naiva# A%risutno>}uA %okretni %rst vre#ena.  riik da avu!i# anahronisti!ki, u isku>enju sa# da sugeri>e# kako je aristotelovska tea o intelektualnoj intuiciji i#%licitan transcendentalni argu#ent. *e#a #ogu}nosti ne%osrednog dokaa !ina intuicije u s#islu diskurivne analie tog !ina. 9vo je to je intuicija nu?an %reduslov a diskurivnost i, kao !in, ne#a nikakvu strukturu. 'lu!aj intuicije je u jedno# duaj da se analiuje struktura vre#enskog toka vodi rastvaranju sada>njosti u %ro>lost i nji trenutak ne#a nikakvu neavisnu or#u s# %o selost. a i%ak, %redstave o %ro>losti i njosti. 'toga nije slu!ajno >to su tradicionalni =loo= govorili o intuiciji o sada>njosti u %oj#ovi#a koji sugeri>u jednu intuiciju o ve!nosti. Da u#e#o jedan drugi %ri#er, ne#a neN cirkularnog dokaa %rinci%a ne%rotivre!nosti, #akar u neNdijalekti!koj logici. 9vaj %rinci% @ristotel a odluka o AuverljivostiA ovog %rinci%a avisi od na>e intuicije o racionalnosti. od @ristotela je ova intuicija to o ne!e#u, ili %redikovati. @ ista intuicija vlada savre#eno# analiti!ko# =loo=jo#, u%rkos revoluciji u logici od, reci#o, :regea, )asla i "ajtheda. Hedan %rost %ri#er u}ih svojstava ili od stavova %redikacije. redikativni stav je onaj koji ka?e ne>to o ne!e#u, tj. on tvrdi da ivesno svojstvo %ri%ada ivesnoj individui /#a koje vrste, %rirodne ili a%straktne7. 'tav je ili istinit ili la?an. @nalogno, kantorovski %oja# Aor#ule u  + A reor#uli>e %redikativnu tvrdnju u jeiku #ate#ati!kih unkcija. ako or#ula P / + 7 de=ni>e sku% A ako i sa#o ako su !lanovi ANa ta!no oni otini. re#a u!enju o %redikaciji, su>tine se de=ni>u neki# sku%o# %redikata. @li se de=ni>u}i %redikati i sa#i identi=kuju kao su>tinski 66

%ritini. retinu. reki #odel. @ristotel ne %ru?a takav #odel, ali i%ak %rinaje s%osoto ne#a nikakvu or#alnu strukturu. *e #o?e#o konstruisati sliku, #odel ili otisak aktivnosti viEenja su>tina. o>to je o!igledno takoEe ne#ogu}e konstruisati #odel su>tine, %rirodno je >to je veliko isku>enje da se na%uste i su>tine i intuicija. Ishod je istoricia# ili konvencionalia#& Asu>tineA se a#enjuju sti%ulativni# de=nicija#a, a na%u>ta se =looski adatak asnivanja na>eg nanja u iskustvu, ili u stvari#a kakve se %okauju. %rkos o!igledno# rehatina i intuicij od strane kri%kijevaca, ovaj adatak se ne %redui#a %onovo, ahvaljuju}i dvos#isleno# %oku>aju da se ralikuje i#eEu logi!kRg i eno#enolo>kRg. ri%kijevski esencijalia# ineverava i istog raloga i kojeg ineverava regeovski %latonia#. *e nudi se nijedan koherentan o%is  jedinstva ljenja. 9dsustvo takvog o%isa #o?e %oticati usled straha od %sihologi#a, ili u
-$ Jes! &i s!.(ine neop%odne/

*a ovoj ta!ki u ras%ravi igleda kako i#a dotin. He li ovo #ogu}e Ili je %itanje o nu?nosti su>tina ve} svoj so%stveni odgovor I#a ranih na!ina na koje se tini. Be ala?enja u %o#ne %ojedinosti #ogli tine i, %re#a to#e, krivotvorilo e iskustvo ukoliko to su ne#o}ni da uvere ve}inu svojih suseda ili, a%ravo, %onude svedo!anstva #a koje vrste. *e veruje# da je ovaj ralog toliko netina, onda je sve slu!ajno, u koje# slu!aju ne !ini nikakvu raliku >ta govori#o ili !ini#o. )aloi ove vrste tV?e da tina, onda ne#a ni slu!ajnostP. Drugo, slu!ajnR nije sa#oo!igledno istona!no s tina#aO najvi>e, to e javno %olaganje %rava da su>tine %ostoje. 'ada se okre}e# dva#a raloi#a a>to se =loo= %onekad dr?e u!enja o su>tina#a u%rkos u%leteni# te>ko}a#a. rvi ralog je onaj koji %rihvata# i ja s#, a s#atra# ga oto ne#a# a#erku kvanti=kovanoj #odalnoj logici. @li, s# %o see da %rihvati# su>tine. Ma koliko %o?eljna takva logika #ogla tina %rethodi %itanju te %o?eljnosti. *e sugeri>e# da su raloi koje }u u%ravo %ru?iti jedini raloi a odtina.  vrdi# sa#o da je %rvi ralog odlu!uju}i, te da je drugi ralog sredi>nji a jednu vode}u >kolu savre#ene analiti!ke =loo=je. re nego >to is%ita# ove raloge, do%ustite #i da reor#uli>e# veu i#eEu %redikacije i toga kako identi=kuje#o stvari #a koje vrste ili #odalnosti. *eka stvar  + , da to  jeste /!ak i u #ini#alno# slu!aju u koje# ka?e#o da  +   ui#a vrednosti a, (, c...7 na osnovu %osedovanja ivesnih onaka ili svojstava, na %ri#er, svojstva %okoravanja odreEenoj #ate#ati!koj o%eraciji. 9ve onake ili svojstva de=ni>u  +  ili ga ralu!uju od neN + , tj. od stvarP drugih vrsta /kao, na %ri#er, ko#%le#enta + N a7. kratko,  +   Ai#aA neki sku% %redikata  p1, ..., pn. onovo iskrsava %itanje& >ta 6J

ovde %odrau#eva#o %od Ai#aA Bitan slu!aj je onaj u koje# jedna strana u istra?ivanju dr?i da su  p1, ...,  pn  su>tinski %redikati  + Na. )a#otri#o %rvo teu druge, antiesencijalisti!ke strane, ili kako }u je vati, konvencionalisti~ku teu. onvencionalist je, a %o!etak, %od utisko# da %ori!e %ostojanje su>tina. a?e# Ajeste %od utisko#A ato >to #akar neki esencijalisti /uklju!uju}i #ene7 %ovla!e distinkciju i#eEu su>tine i %ostojanja /iako karakter engleskog jeika %onekad !ini nes%retni# da se na njoj insistira ili !ak da se na!ini7. ' ovog stanovi>ta, gre>ka je %otvrEivati %ostojanje neke su>tine /videti odeljak -7. Her, ako su>tine  postoje, %ostaje veo#a te>ko da se ralu!i i#eEu su>tinskih i neN su>tinskih as%ekata %ostoje}e individue. 9stavljaju}i a !as ovu ta!ku a sotinskog %rikaivanja svojstava jeste lingvisti!ka konvencija. onvencionalist ?eli da %orekne da i#a#o %ristu%, te a%ravo da i#a #a kakvih nu?nih %oveanosti i#eEu otine, tini oto ne #o?e tinu #ora#o intuitivno shvatiti. onvencionalia# je stoga jedna osoe intuicije o Ai#anjuA i A%ri%adanjuA, ato >to tavaju}e. Da reor#uli>e#o ovaj aklju!ak kao teu esencijali#a, %redstava o logi!ki nu?noj %oveanosti, ili o su>tina#a, intuitivno je ute#eljena, !ak i ako ne #o?e#o diskurivno iskaati >ta tinsko svojstvo. @ko sa# ga is%ravno rau#eo, ovo je tea 'ola ri%kija. I ovoga, naravno, ne sledi da je ri%ki aristotelovac, ili da to ri%ki %ru?a argu#ente na#enjene da o%ravdaju u!enje o su>tina#a koji nisu nes%ojivi s #oderno# nauko#. Dodaje# da ne vidi# nikakav ralog a>to ri%ki ne to se ti!e %rvog raloga u odtina. 9n se svodi na ovo& o oto se toga ti!e, o lingvisti!ki# irai#a, ne #o?e#o rau#ljivo govoriti ako ne #o?e#o intuitivno sagledati nu?nu %oveanost svojstava %o#o}u kojih se ovi ou. @eferencija zavisi o intuicije. %ravo 
6

Cf3 utna#, "in* Lan#ua#e* an @eality , %%. 1J2. a jo> jedan argu#ent koji identi=kuje konvencionalia# kao o
6L

%onavlja# da se distinkcija i#eEu nu?nosti e re i e icto %onekad u%otretina. @li je sve ovo ualudno, %o>to i dalje trei# iricanji#a. 9kreni#o se sada drugo# ralogu u odtina. 9 to#e }u ras%ravljati %rvenstveno s o<iro# na #odalnu logiku, u jednu nu?nu na%o#enu o logici uo%>te.  neN#odalni# konteksti#a, kada se #ate#ati!ka logika %ri#enjuje na =looske %roto kri%kijevci tina#a. @ to je da se u intuitivni# inter%retacija#a ri%kijeve se#antike a kvanti=kovanu #odalnu logiku %resudno iskori>}ava Aideja jedne i iste individue koja %ostoji u rali!iti# #ogu}i# svetovi#aA. 2J Distinkcija i#eEu sintakse i se#antike doteno, jeste #odel kvanti=kovane #odalne logike koji na# ka?e u koji# okolnosti#a su re!enice logike istinite ili la?ne. MeEuti#, ova se#antika je i sa#a teorijskosku%ovna struktura ili, drugi# re!i#a, %oseduje isklju!ivo teorijskosku%ovno na!enje. vanti=kovana #odalna logika %ostaje =looski ani#ljiva, ali i s%orna, ne kao ve?e ri%ki  jeste ona o #ogu}i# svetovi#a. 2 re nego >to %reEe# na naduga!ko ra#atranje ove %redstave, ?eli# da vrlo ukratko ilo?i# s#isao ove intuicije a ri%kijevu se#antiku. Hedno svojstvo %ri%ada nu?no nekoj individui ako i sa#o ako ne#a logi!ki a#islivih stanja stvarP u koji#a tovitosti, koja takoE e oe#o neko na!enje %redstavi o su>tini individua. @ko tako ?eli#o, #o?e#o svoju logiku otine. @li, a nas ne#a %otretine tine %rirodnih vrsta. 'toga je kri%kijevski esencijalia# %ogre>no naivati o
2

2

6

J

5eonard 5insk(, )ames an ;escriptions /hicago& niversit( o hicago ress, 1-LL7, %. 1;8. ostoji jedno korisno u%ro>}avanje ri%kijeve so%stvene u%ro>}ene verije njegove se#antike a kvanti=kovanu #odalnu logiku u& 5insk(, %%. 180]. "ideti takoEe i& 'aul ri%ke, A'e#antical onsiderations on Modal 5ogicA, in& 5. 5insk(, ed., @eference an "oality  /5ondon& 9Tord niversit( ress, 1-L17, %%. J8NL2. L . . hang and 3. H. eisler, "oel Theory   /@#sterda#& *orthN3olland uto su kri%kijevski #odeli #odeli intuicionisti!ke logike, #o?da tre
esencijalia#. Da %rvo u#e#o instancijaciju, logi!ka je istina da je svaka individua identi!na sa sa#o# sotina, onda ne#a ni nu?nih svojstava individua. 'toga ta ne irnoO a na>e svrhe ograni!i}u se na ono >to je a nas glavna %oenta. 80  re#a vajnu, %ostoji tesna %oveanost i#eEu a#enjivosti /tj. ako je data istinita tvrdnja identiteta, jedan od njenih ter#ina #o?e se salva veritate !uvaju}i istinitost  a#eniti a drugi u #a kojoj istinitoj tvrdnji7 i kvanti=kacije. Iraiti otvorenu re!enicu sa singularni# ter#ino# u kvanti=kovano# oto >to i#a svojstvo %redikovano re!enico# o denotaciji njenog singularnog ter#ina. @ko je taj ter#in  p, te ako %ostoji neki ekvivalentan ter#in r , onda re!enica #ora to u na!ine govorenja o oto se a#enjivost ne #o?e jednoou se#antiku distinkcije i#eEu nu?nosti e icto i e re. @li nas ovo oeno u!enje. 'tandardni odgovori na vajnove a#erke ili rea=r#i>u esencijalia#, !ine}i eks%licitni# distinkciju e ictobe re, uvode}i tako distinkciju i#eEu %ravih i ne%ravih slu!ajeva a#enjivanja + Na u /67 /n%r. 3intika, '#alijen7, ili tvrde da nas egistencijalna generaliacija u #odalnoj logici otine nego na =looski loglasne /Markus, arsons7.81 o>to %rvi 2

8

8

-

Cf3 'aul ri%ke, A*a#ing and *ecessit(A, in& D. Davidson and G. 3ar#an, eds., Semantics of )atural Lan#ua#e /Dordrecht, he *etherlands& D. )eidel uirne ras%rave cf . %rethodno navedene to#ove 5inskog /)ames an ;escriptions7 i lantinge, kao i& . Gochet, $uine en perspective /aris& :la##arion, 1-L7, %%. 1J6N1;. 1 Za analie ovih %oicija cf3 lantinga, The )ature of )ecessity , @%%endiT.

6-

na!in %os#atra esencijalia# kao na!ajno =loosko u!enje, ovde ga #o?e#o ane#ariti. @li, treeA uloga su>tina u kvanti=kovanoj #odalnoj logici. Mo?da je glavna %oenta da je to %itanje =loosko, a ne #ate#ati!ko.  jedno# !esto navoEeno# tekstu erens arsons ?eli da %oka?e kako kvanti=kovana #odalna logika /17 ne#a nijednu su>tinsku re!enicu kao teore#u, /27 ne %ovla!i da je neka su>tinska re!enica istinita, kao i /87 dovoljava or#ulaciju s#islenih su>tinskih re!enica, ali se sa#a ne oto arsons naiva maksimalnim moelom kvanti=kovane #odalne logike kako je inter%retira kri%kijevska se#antika u svo# !isto# ili teorijskosku%ovno# otinske re!enice. 'toga, kako tinsku re!enicu. SFM5, ;K o #o#e #i>ljenju, tretine #ogle avaju}i s#islenost kvanti=kovane #odalne logike. MeEuti#, koja e >to aj da se ustvrdi u!enje o su>tina#a. @li, %o>to nijedan takav %oku>aj ne avati da se u neko# si#u su>tinske re!enice. 9vo verovatno nije aklju!ak %re#a koje# delaju %oto se okrene# jedno# drugo# %ristu%u arsonsovoj ta!ki /87, treto sa# %ri#etio, ona je s%ojiva s arsonsovo# teo# da kvanti=kovana #odalna logika ne#a nijednu inter%retaciju %o#o}u koje se #o?e smisleno %ri#eniti na tina#a. a osnova ne #o?e e kvanti=kovanu #odalnu logiku od svakog =looskog na!aja. 9na je %re %oku>aj da se u!vrsti =looski ugled esencijali#a. 9vo %ostaje naro!ito o!igledno i ri%kijevih %oivanja na intuiciju, #a>tovitost i sli!no. *jegov cilj nije jedino tehni!ki ili ra!unski. 9n %oku>ava da %ove?e jednu intuiciju o svetu /u #o#  jeiku, o Aigledi#a stvarPA7 s intuicijo# o logi!koj strukturi. 9vaj %oku>aj se ne ira?ava uvek koherentno, ali je =looski na na!in na koji to arsonsov nije.  8

8

J0

2

arsons, AFssentialis# and uanti=ed Modal 5ogicA, in& @eference an "oality , %%. L8N L. arsonsov ogled se nadalje u tekstu navodi kao FM5. 8 Cf3 lantinga, The )ature of )ecessity , %. 2;6. Hedan od #ojih %rigovora arsonsu sasvi#  je to sa# !itao njegovu knjigu.

 jednoj #al!ice druga!ijoj or#ulaciji, arsonsove intuicije su ograni!avaju}e i odiruju}e i konstruktivne. @ko #ogu riikovati jedno nagaEanje, arsons se %ritenog uva?avanja su>tina, dok s ri%kije# to nije slu!aj. oja# na!enja a ri%kija nije cilj %o sekodljivi# na!enje svojih su>tinskih re!enica !ine}i ih sve la?ni#a u svi# #ogu}i# svetovi#a /FM5, 67. @li, ovo tra?i la?nost takvih re!enica kao >to je /L7 / + 7 / y 7 / +  je devet 4 y  je seda# 4 / +  y 77, tj. re!enica koje tvrde Ada %ostoje stvari, devet i seda#, takve da su u svako#e #ogu}e# svetu ove stvari takve da je %rva ve}a od drugeA. 9vde je onda re!enica a koju ko}e& /7 / + 7/ y 7 / +  je devet 4 y  je seda# 4 / +  y 77, tj. tra?i se da Au svako#e #ogu}e# svetu %ostoje neke ili druge stvari takve da %rva jeste devet, a druga jeste seda# i %rva je ve}a od drugeA. *a %rvi %ogled, igleda da ne#a#o ni!eg drugog nego da u#akne#o od nu?nosti e re na e icto. MeEuti#, ako ovo u#icanje na!i !uvanje s#islenosti a su>tinske re!enice, onda #ora#o tvrditi da je a#islivo re}i da tinski identitet u svi# #ogu}i# svetovi#a. He li ova tvrdnja s#islena  naj#anju ruku, #o?e#o re}i da arsons nije i i ne iskauje slede}u kritiku arsonsovog %ostu%ka. arsonsova %ret%ostavka, kako ja dr?i#, nije %rosto a%surdna u to# s#islu da je neverovatna ili gotovo ne#ogu}a. 9na ui#a kao dokaano nedokaano =loosko %itanje o koje# je re! %oku>avaju}i da ga %retvori u %itanje %revoda, ili #etodolo>ki itih ra#atranjaA /FM5, 17 ili od =looske ras%rave te#eljne vrste koja se odnosi na %rirodu to ona kr>i #oju intuiciju o %rirodni# iti. @li se o to# %itanju #ora argu#entisati u =loosko# kontekstu, a ne u #ate#ati!ko#. o %itanje se ne #o?e ino je to >to su one, u%rkos njihovo# !esto# %rikaivanju u dene s =looskog stanovi>ta.  naredno# odeljku }u ovu kritiku ilustrovati s o<iro# na sredi>nji %oja# mo#u.e# sveta. Ivanredna koli!ina tehni!ke ingenionosti se tro>i na or#aliovanje %ret%ostavki koje su sa#e gotovo neis%itane. Hednako je %ovr>na %raksa usvajanja onih %ret%ostavki koje olak>avaju or#aliovanje. oj#ljivo je /u s#islu Aa#islivoA7 da ih lingvisti!kih %oj#ova. rvi korak je da 8

;

I(i., %. 2;J.

J1

se %ravilno rau#e =looska %riroda na>ih %oj#ova i na>a s%osoljava#o. onstrukcija i inter%retacija logike u naj kao >to kvanti=kovanoj #odalnoj logici ri%ki daje teorijskosku%ovnu inter%retaciju. @li, kao =loo=, takoEe #ora#o %ru?iti inter%retaciju i na>oj teoriji sku%ova. 86 ri%ki !ini u%ravo ovo u svojoj u%otre
0$ In(!i,ia i ma.(ovi(os( kod 1ripkia

"o#u.i svetovi redstava o A#ogu}e# svetuA je =looska i teolo>ka, a ne #ate#ati!ka. *jena u%otreljanja, ili da se #o?e lako i jasno de=nisati na osnovu #ate#ati!kih konvencija koje su ve} u u%otreta se #o?e #ate#atiovati, !ak i na>e i#i>ljotine. '#isao A#ogu}eg svetaA koji igleda da se u literaturi ui#a kao sa#orau#ljiv uklju!uje svojevrsnu tovitosti. "eruje# da }e u analiu ri%kijeve ter#inologije u  jednu kratku istorijsku aku. 'avre#eno o?ivljavanje esencijali#a se %onekad %rikauje kao o?ivljavanje aristoteli#a. I s# sa# okog u!enja o su>tini i gledi>t kri%kijevaca. @li, takoEe %ostoji korenita ralika i#eEu %aganskog aristotelovskog u!enja i %ou!avanj kri%kijevaca. '#isao A#ogu}eg svetaA, a tako i Aintuitivnog sagledanjaA /ua  a#i>ljanja, koji u%otre}anski. @ristotelove su>tine nisu #ogu}e logi!ke strukture, nego %rirodne vrste, a a njega je %riroda u s#islu vrsta ili rodova ve!na. ri%kijevci aljivo %ri%ojiti a>aritskoj sekti srednjevekovnih isla#skih teologa %onatih kao #utakali#uni. 9ni /kri%kijevci7 %ogre>no a se
8

8

J2

6

Cf3 'aul ri%ke, AIs here a rota da je #etalingvisti!ka se#antika jednog otu7 ili svojstava /%re#a naturalisti!ko# gledi>tu7  pre nego u otu su>tinske re!enice ne #ogu veri=kovati.A /%. 67 )e! A%rirodnoA o%et %rikriva jedan =looski %ro
/ili istina o %rirodi7. 9va distinkcija, ke nu?nosti. @li, u kri%kijevskoj veriji, svet nije sa#o radikalno kontingentanO on je #ogao e %rinci% ne%rotivre!nosti7. 5ajto je ukaao 3ide I>iguro. 8 Za 5ajiguro a%a?a& Zaista #o?e e neki svet u koje# ne deluju neki od na>ih %rirodnih akona, a drugi deluju. @ko i dalje #o?e#o koristiti svoje %oj#ove da o%i>e#o ovaj #ogu}i svet, na#o gde stoji#o. @li, ta#o gde %rirodni akoni odstu%aju od akon na>eg sveta, #ora#o %ot%uno sagledati %osledice koje to i#a %ri individuiranju entitet i svojstava u to# svetu. *ije o!igledno da se #a koje svojstvo #o?e s#isleno %ri%isati oih. @ ako su %ret%ostavke ivesnih akona %rirode %otajno u%letene u na>e #isli o svi# #ogu}i# svetovi#a, onda se ava u logi!ku ekvivalentnost. S55, JJK I o%et& Mo?e#o %oj#ovno ralu!iti logi!ku nu?nost /Aistinito u svi# #ogu}i# svetovi#aA7 i =i!ku nu?nost /ili ono >to 5aj}uA, nu?no# ako su dti %o!etni uslovi sveta7, ali je njihov uaja#ni odnos vrlo slo?en. 5ogi!ka nu?nost i =i!ka nu?nost /u gorenavedeno# s#islu7 a#r>eno su is%re%litane u na>i# #isli#a o #ogu}i# svetovi#a. S55, -8K 've u sve#u& Asledi da celoku%an govor o koekstenivnosti svojstava %ret%ostavlja identi=kaciju entiteta koji i#aju ta svojstva, a ovo %otonje je avisno od ivesnih %ret%ostavki o %rirodiA /55, -87. ouka koju valja ivu}i a savre#enu ras%ravu igleda o!ita. rvo& odtineA kao odelite od A%rirodneA /ua e#%irijske su>tine avisi od =looskog u!enja koje se ti!e  priroe. Drugo& %re#da #o?e#o a#isliti da neko svojstvo nedostaje i jednog oe# svetu, ne sledi da je a taj o %ristu% eno#enolo>koj %reentnosti %reanaliti!kog sveta.  e#eljno %itanje, dakle, glasi je li svet radikalno kontingentan. He li Bog #ogao stvoriti svet %ot%uno rali!it od ovog, %od jedini# uslovo# da %rinci% ne%rotivre!nosti nastavlja da va?i u svako#e #ogu}e# svetu 9ni koji se dr?e %otvrdno %re#a ovo# %itanju nisu laj}u ne>to %odu?e i Maj#onidovog oi~a z(unjenih, njiga %rva, oglavlje L8& #utakali#uni su #i>ljenja da je sve >to se #o?e a#i>ljati do%ustiva %redstava a u#... $itav svet je uklju!en u ovaj #etod do%ustivosti kako ga oni %raktikuju.  Her, koju god stvar ove vrste da %ret%ostavljaju, oni su u stanju da ka?u& do%ustivo je da to %ostoji %re#a njihovi# %ret%ostavka#a. Her, o %ostoje}i# stvari#a Y o%re#ljeni#a %onati# or#a#a i odreEeni# #era#a i nu?no %ra}eni#a #odusi#a koji su ne%ro#enjivi i ustaljeni Y oni ka?u da je njihovo iceO 8



3ide Ishiguro, Lei(niz! Philosophy of Lo#ic an Lan#ua#e /5ondon& Duck+orth, 1-L27. *adalje se u tekstu navodi kao 55.

J8

%re je nesu#njivo #ogu}e, i do%ustivo je da se ovo desi. 9ni ka?u kako !injenica da se Ze#lja kre}e %re#a sredi>tu, a vatra navi>e, ili !injenica da vatra gori, a voda hladi, na sli!an na!in %oti!u od nastavljanja jedne navike. *ije, %osledi!no, ne#ogu}e sa gledi>ta u#a da ova navika %retr%i %ro#enu tako da vatra hladi i kre}e se nani?e a da i dalje no dr?e da je ajedni!ko nastu%anje dve su%rotnosti u isto# su%stratu i u isto# !asu ne#ogu}e, ne #o?e te to se #o?e a#isliti. 'toga  je ono >to je #ogu}e %re#a "a#a #ogu}e sa#o sa gledi>ta #a>te, a ne sa gledi>ta u#a. ;0 !enje #utakali#una %o!iva na %ret%ostavci kako je ono a >ta =loo= /tj. aristotelovci7 dr?e da je or#a koja sa!injava neku su%stanciju u stvari slu!ajnost. Drugi# re!i#a, oni %ovla!e raliku i#eEu logi!ke i e%iste#olo>ke nu?nosti. Ho> ta!nije, ne#a e%iste#olo>ke nu?nosti, ato >to ne#a su>tina. ri%kijevci %ovla!e istu raliku, %a i%ak a setina#a. 9vo je ato >to oni u stvari su>tinu de=ni>u kao ono >to se u neko# dato# oto su ne#o}ni da %ru?e ikakav %ri#er nekog su>tinskog svojstva. ri%kijevci %ret%ostavljaju da je logi!ka #ogu}nost neavisna od %rirodne nu?nosti. 9va %ret%ostavka %odriva uverljivi %ostu%ak a%o!injanja s oaju da se su>tina de=ni>e %osredstvo# u!enja o #ogu}i# svetovi#a. ako raja>njava I>iguro, odnosi i#eEu logi!ke i %rirodne nu?nosti tako su slo?eni da ti. *adalje, u!initi ovo na!i otvoriti andorinu kutiju. Her, #ogu a#isliti situaciju u kojoj vi>e ne va?i %rinci% ne%rotivre!nosti. *iti je ivan %itanja %ret%ostavljati svet u koje# je ono >to #o?e#o a#isliti, tj. na>a s%osoljanja, sasvi# druga!ije od onoga >to je irokog nia svojstava a da se ne i#eni %riroda oenog tog svojstva, ili svet u koje# taj oe ne va?e, ili da je #a>tovitost sasvi# druga!ija od onoga >to ta koja se odnose na %rirodu. I#a# neki sku% verovanja o to#e >ta je %rirodno #ogu}e, a ova verovanja su sa svoje strane ukorenjena u #oji# intuicija#a o svakodnevno# svetu ili ono#e >to sa# navao eno#enolo>ka %reentnost. Intuitivna verovanja u ovo# s#islu nisu dotaknuta a#i>ljeni# varijacija#a na stvari#a kakve jesu. *asu%rot to#e, ono >to #o?e#o a#isliti, kao i rani s#islovi koje #o?e#o %ri%isati ter#inu A#a>tovitost i#agination A, %re avise od na>ih intuicija o to#e >ta je eno#enolo>ki %reentno. *e ka?e# da logi!ka analia ne igra nikakvu ulogu u na>e# ra#i>ljanju o eno#enolo>koj %reentnosti. a?e# u%ravo to da logi!ka analia ne s#e tena u sle%e ruke #a>tanja.  oliko >to se ti!e istorijske ake. Do%ustite #i da u!ini# nov %o!etak slede}i# %itanje#. ako u%u}uje#o na o}ivanja reerentaA i Ade=nisanja %oj#aA /**, 8;07. I#aju}i na u#u da s#isao ili %oja# #ogu odrediti reerenciju nekog 8

;

J;

-

  Mai#onides, The 2uie of the Perple+e , %rev. '. ines /hicago& niversit( o hicago ress, 1-J87, %%. 20J]. 0 I(i., %. 20L.

ter#ina jedino ako s#o %rvo u stanju da reerira#o na neki %oseeno %osredstvo# %oj#a, koji jo> ne#a#. 9vo#e eg %oj#a kao neke vrste kriterija identi=kacije. 9vde %ostoje dva ralu!iva %itanja. rvo& kako o%a?a#o neki o}uje#o reerent nekog %oseto i#a#o %oja# tog o}u o %olano datoj situaciji. *a %o!etku, #eEuti#, ne#a =looskog o%ravdanja eno#en. 9to je stanje }uje#o reerent, a ri%kija avodi na %ogre>an %ut, ko#A, ali takoEe i Ae%iste#olo>ko#A situacijo#. *o, istina je, %re#a ri%kiju, da se ova %o!etna situacija #ora rajasniti i is%raviti s%ajanje# e#%irijske nauke i logi!ke analie. @li se kRg i e%iste#olo>kRg a%ravo svodi na identi=kaciju %o!etne situacije kao nau!ne konstrukcije. #esto da kre}e#o od dravorau#skog %o!etka, %olai#o od oe savre#ena nauka. *a %ri#er, ako an %ut, te da u%ravo e#%irijska nauka /o%tika, =iologija7 onjava i raja>njava o%a?anja. Intuiciji, reci#o, o su>tini %o#orand?e #ora %rethoditi o%a?anje %o#orand?e kao oa =loo=ja nauke, %re#a to#e, #ora oj ontologiji datRgO u ovoj #eri se sla?e# s huserlovsko# eno#enologijo#, iako treno or#aliovana verija %latonskog %ou!avanja. @ko ne#a nikakve %rednau!ne intuicije o %rirodni# su>tina#a, tada }e konstruktivni karakter %o!etne situacije ja#!iti da su su>tine do kojih dos%eva#o takoEe konstrukcije. ako ja !ita# ri%kija, on %onekad %rinaje regulativni karakter %rednau!ne intuicije, a %onekad ga %ori!e. Za njega to je %rethodno kaano a :regea& on se kole}ivanja reerenta i de=nisanja %oj#a %okauje na# kako u njegovo# u!enju iinu %ro}ivanju reerenta, >to je sa svoje strane %reduslov a de=nisanje %oj#a. @li, dvos#islena %riroda situacije unutar koje u!vr>}uje#o reerent oe %o!etne intuicije, koje se !esto a#enjuju logi!ki# intuicija#a >to slede %rocesu de=nisanja %oj#ova. ako
1

Za jednu sjajnu ras%ravu o %rotivre!nosti i#eEu date i konstruisane %rirode iskustva kod arna%a /!ija #isao le?i u osnovi #nogih savre#enih ras%rava7 videti& 3. aton, Aarna%s :irst hiloso%h(A, @evieB of "etaphysics 2, no. ; /Hune 1-L67& J28]. v. i arna%, 1 A5ogicisti!ko asnivanje #ate#atikeA, u& Zvoni#ir Siki} /%rir.7, )ovija 'lozo'ja matematike, *olit, Beograd, 1-L, str. 86N;O 2A5ogisti!ko asnivanje #ate#atikeA, ;ijalo#, 'arajevo,
J6

i#eEu lo#i~ki nu`nD# i epistemolo{ki apriornD#. @ko Aa prioriA na!i Anano ina koja odgovara na na>e %itanje je li ivestan e verovanje u odgovor #a>ine asnovan je na na>e# nanju o akoni#a =ike i konstrukciji #a>ine. ako je na>e nanje o to#e je li taj }enja ra!unara /**, 2J17. 9 drugo# %ri#eru treto on igra istaknutu ulogu u ri%kijevi# ra#i>ljanji#a. Mo?e#o verovati, a%a?a on, da je neki sto na!injen od drveta, a ne leda, i #no>tva raloga, koji su svi osnovani, te tako aklju!iti da nije na!injen od leda, rasuEuju}i ti#e na a%osterioran na!in. ojave e# nanju =ike. ;2 9vo na!i da ri%ki ui#a kao sa#orau#ljivu #ogu}nost odvajanja logi!ke od =i!ke #ogu}nosti& re}i da je #ogu}e odvojiti logi!ku od =i!ke #ogu}nosti na!i ui#ati kao dokaano nedokaano %itanje o koje# je re!, %o>to je ta tvrdnja or#ulisana na osnovu %rihvatanja teorijskog u!enja koje je %osredi. ri%ki nastavlja govore}i kako #o?e#o a#isliti da je ono >to na sve osnovane na!ine igleda nalik na drveni sto u stvari sto na!injen od leda. @li, ako je dato da on u stvar nije na!injen od leda, u stvari je na!injen od drveta, ne #o?e se a#isliti da u ivesni# okolnosti#a on nije #ogao taju %od#ukli Marsovci7 takvih da taj sto sada nije na!injen od #aterijala iste vrste kakve je tu !ini ne#ogu}i# da se ralikuje i#eEu osnovanih i neosnovanih #ogu}nosti. Mogli ena da igleda nalik stolu kao deo neke vragolije od strane rase %atuljaka. Moja %oenta je da ne#a ni>ta vi>e raloga a#i>ljati kako je sto na!injen od leda nego da je vila. vek #o?e#o ina}i je li sto na!injen od leda. @li, ako je %reru>avanje savr>eno, onda je %rividni led u stvari drvo, a a#i>ljena hi%otea guta ne igra nikakvu relevantnu ulogu u adatku odreEivanja su>tine /ako je i#a7 stola. 9no slu?i sa#o da a#rsi istra?ivanje. *ajad, %itaju}i od koje graEe je taj sto na!injen, ri%ki ui#a kao sa#orau#ljivo %risustvo stola kao okRg jeste ovaj& u svo# %rednau!no# iskustvu svetlost identi=kuje#o kao, reci#o, ta >to doti!e na>e o!i na ivestan na!in. 'li!no to#e, to%lotu identi=kuje#o kao ono >to %rourokuje ivestan oset u na#a. @li su ovo kontingentna svojstvaO !ak i ako ; ;

;

JJ

2

Cf3 lantinga, The )ature of )ecessity , %ogl. 1. 8 AIdentit( and *ecessit(A, in& '. 'ch+art, ed., )amin#* )ecessity* an )atural 6ins /Ithaca& ornell niversit( ress, 1-LL7, %. . u %revodu& 'ol ri%ki, AIdentitet i nu?nostA, u& @leksandar avkovi} i Qivan 5aovi} /%rir.7, 9#lei o jeziku i zna~enju , :iloosko dru>tvo 'r!evi} i Matja? otr! /%rir.7, 6ontekst i zna~enje, Idava!ki centar, )ijeka, 1-L, str. 118N18;.  ; ri#er nesta
tinsko, tj. nu?no svojstvo svetlosti ili to%lote /**, 82;]7. ri%kijeva glavna na#era se ilustruje u%oreEivanje# slu!ajeva svetlosti i to%lote sa slu!aje# to se okrene#o kRg i e%iste#olo>kRg. Zasigurno, ako ne e vrste7, ne tava o %rirodi svetlosti /kao strujanja oton7, nu?no je da svetlost ki# kvaliteto#A. 9vde ri%ki %ravi raliku i#eE u eno#enolo>kRg i e%iste#olo>kRg, %re#da i dalje u ter#ini#a nauke /nadra?ivanje ivesnih vlakana unutar #oga7. o!etno o%a?anje onda nije istisnuto logi!ko# analio#. ako je Areerencija ona!iteljaA, tj. naiva Atinski# svojstvo# reerentaA /**, 8;07.  slu!ajevi#a u koji#a su u!vr>}ivanje reerencije i de=nisanje %oj#a isti, tada, !ak iako nauka istra?uje urok /n%r. %reteranu to%lotu ili svetlost7 i unutarnju strukturu /n%r. centralni nervni siste#7 tinska %riroda ljanji#a o %roto je u neki# slu!ajevi#a ne%osredna eno#enolo>ka situacija logi!ki ili #eta=i!ki uverljiva, dok u drugi#a nije.  #oji# ter#ini#a, ri%ki uo!ava %risustvo te %ravilo, koje ote %ravilo glasi da nauka %oku>ava da naEe %rirodu, a tako i su>tinu, %rirodnih vrsta /**, 82-7. 9vo ona !ini istra?ivanje# Aosnovnih strukturalnih crtaA. re#a to#e, %riroda je najve}i# delo#  jena pojmovna i lo#i~ka konstrukcija ili rekonstrukcija fenomenolo{ke situacije. @li, kako ovo #o?e ke situacije  kvaiN.aristotelovsko# jeiku, na>a intuicija tine. Za ri%kija, #eEuti#, u slu!aju %rirodnih vrsta ili aristotelovskih su>tina Ana!in na koji se u!vr>}uje reerencija ter#ina ne treka situacija ne sla?e s logi!ko# situacijo#. *e#a nikakve aluije na %risustvo igleda %rirodne vrste kao %rethode}e antecedent  u odnosu na, te konstitutivno a, e%iste#olo>ki !in u!vr>}ivanja reerenta ter#ina. Za ri%kija Aje e#%irijska stvar da li odlike ivorno %oveane s vrsto# va?e a njene !lanove univeralno, ili !ak ikad...A /**, 82-7 @li se ri%ki ne u%u>ta ni u kakvu =loosku analiu iskustva. oko# najvi>e vre#ena AiskustvoA je ono a >ta na# nauka ka?e da  jeste. @li, ono %onekad %rethodi ono#e >to na# ka?e nauka. Druga!ije iskaano, %riroda je %onekad logi!ka konstrukcija, ali %onekad nije. ako onda treke situacije, ako  je ona ili %osledica logike i nauke, ili %ak logi!ki i nau!no nekoherentna. 've u sve#u& ri%ki ne #o?e oto su, %re#a njegovo# so%stveno# tu#a!enju, nauka i logika asnovane na intuiciji. @li se okolnosti koje daju %ovod a intuiciju sa#e onjavaju u %oj#ovi#a

JL

nauke i logike. Hasno, treto na# ri%ki ne %ru?a. ;6 6ripkijeva upotre(a EintuicijeE Mo?e#o, #isli#, ralu!iti tri rali!ita s#isla u koji#a ri%ki govori o intuiciji. rvo& intuicija na# sugeri>e neku %osetina#a. Iskaano %oitivnije, intuicija je krajnji sudija toga da li je neka logi!ka teorija s#islena ili istinita. Drugo& intuicija je ekvivalentna #a>tiO ona na# ka?e je li neko %oseoj odluci o ovo# statusu svojstva. re}e& intuicija je neralu!iva ili neralu!ena od #a>teO ona %ogre>no identi=kuje kao nu?na ona svojstva a koja na# nauka, ajedno s intuicijo# u drugo# s#islu, %okauje da su kontingentna, te da ih valja a#eniti nu?ni# svojstvi#a. re nego >to navede# %ri#ere ove tri u%otrenju ta!ku na>eg istra?ivanja. Majkl Da#et, kako sa# %ri#etio, %okre}e %itanje& kako reerira#o na oli s#o da je ri%kijev odgovor na ovo %itanje& %o#o}u intuicije. 9vo je oto se ri%ki ne }u e icto ili #odalnosti#a iska. 9n govori o to joj nedostaje #a kakva struktura, nego ona sa#a jeste osnova nauke i logike. re#a to#e, ri%ki se, tina#a u korenito novo# ou savre#ena logika i analiti!ka sredstva. Mogu}e je, #eEuti#, ueti kao dokaana sva ani#ljiva nedokaana %itanja. ogre>ili ta sa#i %rinaje#o da je ne#ogu}e& %odroljenja. @li, i#a#o %ravo da o!ekuje#o da taj %roe ga na koherentan na!in i da njegova u%otrekRg i e%iste#olo>kRg. Intuicija ne #o?e ke7 situacije. 9to ri%ki naiva e%iste#olo>ko# situacijo#. Hedno# re!ju, intuicija #ora tina#a, a ne o %oj#ovni# konstrukcija#a. @ ako one tree da to ne>to i#a intuitivni sadr?aj veo#a nekonkluivno svedo!anstvo u njegovu korist. Misli#, li!no, da je to veo#a te>ko svedo!anstvo o to jeste ako to jesu. eorija koja tvrdi s#islenost nu?nih svojstava ne ljanja da ;

J

6

Moglo ke egaktnosti ne #ogu %ri#eniti na ono >to su u osnovi s%ontane us#ene na%o#ene. MeEuti#, ri%kijeva %redavanja je revidirao i #odi=kovao autor /I*, 8;2, n. 17, a ovo je tekst koji i#a#o. o je jedan tekst koji je ivr>io ivanredan uticaj na savre#enu analiti!ku =loo=ju, a ri%kijeve u%otre
teorija i#a druga!ija svojstva nego >to irivanju u%ravo navedenog odlo#ka da se %otuku oni koji %rigovaraju da je ralu!ivanje i#eEu akcidentalnih i nu?nih svojstava neintuitivno. akav %rigovor se asniva na verovanju da je %itanje o su>tinski# svojstvi#a istovetno s %itanje# identiteta kro #ogu}e svetove. 9vo auvrat iiskuje nu?ne i dovoljne uslove identiteta, koje je veo#a te>ko na}i, naro!ito a #aterijalne ou, a ne otkrivaju gledanje# kro telesko%e i tako dalje. *e>to #o?e#o sti%ulisati kao oivi# kriterije# a identi=kovanje *iksona u svako#e #ogu}e# svetu kao ili istog ili odelitog od to o ovoj ta!ki ka?e ri%ki, #ogli ta o oto su %ostojanje i otinu /ua individua videti odeljak L.7 Sto se ti!e ri%kijeve na%o#ene o dvojni!ki# teorija#a da Aintuitivno govore}i, igleda #i kako to nije %ravi na!in da se #isli o #ogu}i# svetovi#aA, %ostoje #akar dve druge u%otreto se ti!e %rvog s#isla intuicije.  svo# drugo# s#islu, intuicija je ili ekvivalentna ili su>tinski %oveana sa #a>to#, te igra %resudnu ulogu %ri odreE ivanju je li neko svojstvo nu?no ili kontingentno. 9vo je standardna uloga koja se intuiciji %ri%isuje u ri%kijevi# %redavanji#a, a i#a %revi>e %ri#era njene u%otrea intuicija ka?e ne sa#o da je teorija o nu?ni# svojstvi#a s#islena, nego takoEe i da ivesno svojstvo ljanje# kako sledi. ri%ki u%u}uje na %rigovor da u!enje transsvetovca ilai na istu stvar kao i njegovo so%stveno u!enje. 9n ka?e& Aako ne #o?e#o a#isliti neki #ogu}i svet u koje# *ikson ne#a ivesno svojstvo, onda je to nu?an uslov da neko tovito>}uA s o<iro# na *iksonova svojstva, a %osete uev, ri%ki ralikuje i#eEu e%iste#olo>kog %itanja i logi!kog %itanja. rvo %itanje je ovo& je li *ikson, kao >to %ret%ostavlja#o, ljudsko kogA /ua nau!no %roverljivog i Aeno#enolo>kogA.7 Drugo %itanje glasi Aje li *ikson #ogao ne
J

ri%ki kritikuje teorije %o%ut one D. . 5uisa D. . 5e+is .

J-

u%ita#o& je li ovo e%iste#olo>ko ili logi!ko MeEuti#, or#ulacija ovog istra?ivanja #ogla e logi!ko# #odalno>}u. re#a to#e, nije slu!aj da ri%ki sekR /to i %ro#eniti identitet otinska. $i# na ovaj na!in uo%>ti#o ri%kijev %ostu%ak, %ostaje jasno da je a njega #a>tovitost /ili s%osote. re#a to#e, #ora#o ralu!ivati i#eEu logike kao tehni!ke disci%line i teorije o %ri#eni logike na tu. @li, inter%retacija logi!kih ra!una kao regulativnih argu#enata o svetu %o!iva na na>e# %reanaliti!ko# rau#evanju sveta. @ko na jednu stranu stavi#o %oku>aje koji ui#aju nedokaano kao dokaano da se #ate#atiuje A#eta=loo=jaA, #ora#o se u%itati& >ta se ui %ri#eri, ri%ki dr?i da se okre}e#o svojoj intuiciji. @li, %ri s%rovoE enju na>ih intuitivnoNodoa #a>tovitost. *eko lja da je su>tinsko, %a i%ak ostati isti oto ovde odlu!uje ishod, nego je to %oivanje na #a>tu /%ovre#eno naivanu Aintuicijo#A7. Mo?e#o  je, naravno, navati Alogi!ko# intuicijo#A, ali je %oivanje isto. Da tu %oentu iska?e#o onoliko >iroko koliko #o?e#o, ako u%ravo intuicija ili #a>tovitost osigurava teorije kao uverljive, onda ne#a logi!kih %ravila %o#o}u kojih se intuicijo# ili #a>to# d u%ravljati. $ak i ako u intuiciju o ovo# %ravilu, ili na na>u s%osotovitost. re}utno se %ret%ostavlja da intuicijo# i #a>to# u%ravljaju sa#a %ravila logike koja trea#o da ustanovi#o kao uverljiva ili neuverljiva na osnovi#a intuicije ili #a>te. a!nije, ne na# ni a jedno ra#atranje dijalekti!ke logike u ras%ravi kri%kijevaca o su>tina#a. oje dravi rau# ili Arotu  je, %re#a to#e, u krajnjoj liniji %atvoreno, na stranu sva druga %itanja o takvo#  jedno# %oivanju. Govore}i ovo, ne o%oiva# svoju %o!etnu kritiku da je %oivanje na #a>tu irelevantno a odreEivanje su>tina. @li, ako na#erava#o da se %oiva#o na #a>tu, onda to te }u horionata. 'ada se okre}e# slu!ajevi#a u koji#a ri%ki AintuicijuA koristi u drugo# s#islu s o<iro# na %rividno su>tinska svojstva. Hedan takav slu!aj u%u}uje na supstanciju od koje je neki ota #oglo
AneA.  svako# slu!aju, te>ko je a#isliti u koji# okolnosti#a li da on nije sastavljen od #olekul. 'asvi# druga!ije %itanje jeste je li on !injeni!ki sastavljen od #olekul u e na>e nan nanje je je tak takoEe oEe kontingentno u odnosu na %oudanost nauke. MeEuti#, igleda kako ri%ki takoEe tvrdi da, ako je taj otovitost. ri%ki %ita da li ili ne #oja #a>tovitost %otvrEuje njegovu so%stvenu na ta!ki koja je u %itanju. 9dgovor glasi AneA. Mogu a#i>ljati slu!ajeve u koji#a ta god #ogao a#i>ljati, koliko je to relevantno a %itanje i#a li taj sto neku su>tinu ak ako s#o s#o takoE takoEe e vide videli li ranij ranije, e, to je rele releva vantn ntno o sa#o sa#o %od %od %ret %ret%o %osta stavk vko# o# o odvojivosti logi!ke #ogu}nosti od %rirodne nu?nosti. *o, #ogu a#i>ljati da to #ogu a#isliti #ogu #ogu}e }e.. ri%k ri%kii ne %riari a>arita ta,, on %ret% %ret%osta ostavlj vlja a radikal radikalnu nu konti kontingen ngentnos tnostt stvor stvorenog enog sveta. sveta. @li @li je ovo teolo> teolo>ka ka %ret%ostavka, a ne argu#ent. ored su%stancije neke stvari, ri%ki daje dva %ri#era su>tinskih svojstava. rvi rvi je  poreklo stvariO stvariO drugi drugi je svojst svojstvo vo (iti + O na %ri#er, su>tinsko je svojstvo stola da Ajeste stoA /**, 822, n. 6LO cf . rr. 81;, 8207. ri#er A%oreklaA su roditelji neke osonje kraljice Fngleske /**, 8187. 9n Arodi Arodite telj ljeA eA de=n de=ni> i>e e kao kao Alju Aljude de !ija !ija su tele telesna sna tkiv tkiva a ivo ivori ri k >ke e s%er s%er#e #e i  jaja>caA. I tvrdi kako kraljica Fliata >to %oti!e od druga!ijeg %orekla ne to dokauje uverljivost neke teorije. Drugo, ri%ki se ne aoku%lja dato>}u te ?ene ?ene kao jedno# jedno# %risutn %risutno>} o>}u u u svetu. svetu. @li, @li, ako ako je jedino o%a?a#o, o%a?a#o, onda se %itanje %itanje njenog #odusa #odusa datosti datosti %retv %retvara ara u nau!no nau!no %itanje %itanje o %rirod %rirodii o%a?anja o%a?anja.. o>to #o?e#o a#isliti da je nauka %ogre>na, takoEe #o?e#o a#isliti da je %ogre>n %ogre>no o i u!enje u!enje o o%a?anju o%a?anju.. MeEut MeEuti#, i#, glavna %oenta %oenta je #o?da #o?da ova. ri%ki sugeri>e kako ne #o?e#o a#isliti da je kraljica Fliate je logi!ka, a ne e%iste#olo>ka. MeEuti#, ja ga shvata# kao da %odrau#eva, ne da ne #o?e#o seto >to je !injeni!ki !injeni!ki #ogu}e7, nego da u ovoj okolnosti set #a>tovi ovito tost stii i logi logi!k !ke e intu intuic icij ije, e, #aka #akarr i#e i#eEu Eu #a>t #a>tov ovit itost ostii i ri%kijeve logi!ke intuicije, ili logi!ke intuicije nekoga ko %rihvata ista logi!ka %ravi %ravila la kao kao ri%ki ri%ki.. @li, @li, ri% ri%ki ki ne ral ralu! u!uj uje e i#e i#eEu Eu #a>t #a>te e kao kao inst instru# ru#ent enta a ili ili regul regulatora atora logi!k logi!ke e intuic intuicije ije,, i #a>tov #a>tovitos itosti ti kao %re%r %re%rek eke e a logi!k logi!ku u intuic intuiciju iju.. Druga!iji# re!i#a, ri%ki ralikuje i#eEu logi!ke su>tine individue i individue kao osotina#a.7 I ovoga a%a?a#o da se intuicija i #a>tovitost koriste gotovo kao sinoni#i. oku>ava#o da oih a#i>ljanja a#i>ljanja.. 9va #o} se ne #o?e una%red una%red ograni!iti ograni!iti logi!ki# %ravili#a, %ravili#a, ato >to je na na>oj #a>ti da overi takva %ravila. Moglo u #a>tovitost. L1

@li, overa na>e intuicije #ora te& %ret%ostavite da jedno takvoNiN takvo %ravilo ne va?i Da nagovesti#o& ako ri%ki i#a %ravo u svo# %oricanju logi!kog identiteta duha i tela, onda ne#a raloga na njegovi# njegovi# so%stveni# osnovi#a osnovi#a a>to seeg so%stvenog. @ko #a>tovitost treto o>to #ogu #ogu a#i a#i>l >lja jati ti ta >ta uo%> uo%>te te,, ili ili je #a>tov #a>tovitos itostt irele irelevan vantna tna a adatak adatak ustanov ustanovlja ljavanj vanja a su>tin su>tina, a, ili ili njo#e njo#e #ora u%ravljati intuicijo# u neko# s#islu odelito# od #a>te. Mo?e#o %onuditi rana diskurivna o%ravdanja svojih intuicija, ali ih nikad ne #o?e#o dokaati na neN cirkularan na!in. )e}i da u su>tinski %ri%ada +  %ri%ada + Nu Nu na!i nati %re tvrdnje da je y  je  y  deo deo su>t su>tin insk skog og  + Na. Na. 9vo je neugodn neugodno, o, ali neao e%iste#olo>ko# ko# as%ektu iskustva. 'toga je on suljene varijacije ka?e& Adovde i ni#alo daljeA. 'adr?aj ove intuicije #ora ljanja.  tre}e# s#islu, intuicija, ili njena a#ena, #a>tovitost, %ogre>no identi=kuje kao nu?na ivesna svojstva koja se kasnije is%ostavljaju kao kontingentna. ri#er o koje# koje# ras%ravl ras%ravlja ja ri%ki ri%ki jeste jeste lato lato.. $lanov $lanovii neke neke date ajedn ajednice ice govorni govornika ka korist koriste e AlatoA AlatoA kao naiv naiv a ivesn ivesnu u vrstu vrstu stvari. stvari. 9va stvar stvar Aigle AigledaA daA da i#a i#a ivesna svojstva, kao >to je njena ?uta tovi #a>tovitost tost nje#u nje#u govori, govori, #ogli #ogli i#o u %ogledu svih ovih i %o!etka o%a?enih identi=kuju}ih onaka. 9%et, tree na>e %o!etno rau#evanje ter#ina AlatoAO u#esto toga, A#i s#o otkrili da otkrili da su ivesna svojstva istinita a lato, %ored %o!etnog identi=kovanja onaka %o#o}u kojih s#o ga identi=kovaliA /**, 81J7. ri%ki onda tvrdi isto to u slu!aju tigrova. 9%>ti s#isao ovih %ri#era jeste kako ako sledi.  %rednau! au!noj noj situac uaciji, ili ono#e >to ri% ri%ki ovde naiva Aeno#enolo>ko#A situacijo#, dos%eva#o do nekog %oj#a %rirodnih su%stancija ili ili vrst vrst  ne%o ne%osr sred edni ni# # osla oslanj njan anje je# # na igl igled ede e stva stvarP rP.. Za%a Za%ai ite te da ovo ovo nije nije e%iste#olo>ka situacija. *iti se ter#ini ili %oj#ovi de=ni>u jedino %o#o}u !ulnog o%a?anja. Iglede stvarP intuitivno intuitivno uviEa#o, uviEa#o, iako se o!igledno o!igledno intuicija intuicija oslanja na !ulno !ulno o%a?anj o%a?anje e i, %re#a %re#a to#e, to#e, %ret% %ret%osta ostavlj vlja a da shvata shvata vrste vrste koje koje ras%on ras%onaje aje unuta unutarr !uln !ulnog og o%a?a o%a?anj nja. a. 9vo 9vo !itan !itanje je se %otvr %otvrEu Euje je ri%ki ri%kije jevi vi# # so%st so%stve veni ni# #  jeiko#.  %rednau!noj situaciji ne na#o Aunutarnju strukturuA, reci#o, tigrova, nego A%ret%ostavlja#oA da tigrovi oljati kako kako trenje s%olja>nje %ojavnosti tigrova, od njih unutarnje ralikuje dovoljno da treljati ta >to nije od ove %as#ine, !ak iako igleda nalik na tigra, !injeni!ki nije tigar. S**, 81LK 9vde #ora#o ralu!iti i#eEu slu!aja auto#ata koji su konstruisali, ka?i#o, Marsovci, koji igleda ta!no nalik na tigra ali to nije i slu!aja u koje# /kako to a#i>l a#i>lja# ja#o7 o7 neka neka ?ivoti ?ivotinja nja igle igleda da ta!no ta!no nalik nalik na tigra tigra ali to nije. nije. 'lu!ajn 'lu!ajno, o, #ogu a#isliti da je %rvi slu!aj #ogu}, dok, iako #ogu a#isliti drugi slu!aj, ne #ogu %overovati da je #ogu}. ri%ki %oistove}uje #ogu}e4 i a#islivR tr o>tro o rad radvo voji jivi vi.. o>to o>to ne %red %redst stav avlj lja a nik nikakve akve argu#e argu#ente nte u %odr>k %odr>ku u svoje svoje teolo> teolo>ke ke ili ili #eta= #eta=i!k i!ke e tee, tee, to %itanje %itanje se #ora #ora L2

odlu!iti na osnovu #a>teO nai#e, #oje so%stvene /ili !itao!eve7. o nije %itanje u logici, %a !ak ni u #odalnoj logici. 'a drug druge e stra strane ne,, u %ri# %ri#er eru u tigr tigra a /i u neki neki# # drug drugi# i#77 ri% ri%ki ki do%u do%u>t >ta a da a#i>lja#o kako stvari ota igleda nalik na neku t su>tin inu. u. MeEu MeEuti ti#, #, gre> gre>i# i#o, o, ili ili s#o s#o sa#o sa#o deli deli#i #i!no !no u %ravu %ravu.. *a>a *a>a %o!e %o!etna tna eno#enolo>ka intuicija ili #a>tovitost onda se is%ravlja neko# drugo# vrsto# #a>tovitosti koju %otkre%ljuje %rirodna nauka. 9va druga vrsta #a>tovitosti je intuicija u drugo# s#islu. @li je %o!etna vrsta intuicija u tre}e# s#islu. ako, u ri%ki ri%kije jevi vi# # ter# ter#in ini# i#a, a, eno# eno#en enol olo> o>ku ku intu intuic icij iju u #ora #ora is%r is%ravl avljat jatii nauka nauka %lus %lus logi!ka logi!ka intuicija. 9%et, 9%et, logika je odelita od %rirode %rirode /ua ono /ua ono >to se %okauje na %o!et %o!etk kuO dovol dovoljn jno o o!ig o!igle ledn dno, o, A%ri A%riro rodaA daA u nau!no nau!no# # s#is s#islu lu ve} ve} je logi logi!k !koN oN %oj#ovna %oj#ovna konstrukci konstrukcija. ja. MeEuti#, %o!etna intuicija intuicija da tigrovi tigrovi otinska svojstva, a ri%kija nije %ogre>n %ogre>na. a. 9vde 9vde je %ogre>n %ogre>no o %oistov %oistove}i e}ivanj vanje e svojst svojstava ava koja koja naigl naigled ed de=ni> de=ni>u u su>tinu koja je %osredi. 9vde se ri%ki %ridru?uje 3ilariju atna#u& #oglo tu, a #isli# takoEe i %re#a #o#e #o#e gled gledi> i>tu tu,, %ost %ostoj ojii sklon sklonost ost da se ka?e ka?e,, ne kak kako se is%o is%osta stavi vilo lo da ne#a #a!aka, nego da se is%ostavilo kako #a!ke nisu ?ivotinje, kao >to s#o ivorno %ret%ostavljali. Ivorni %oja# #a!ke jeste& ta vrsta stvari, stvari , gde se ta vrsta vrsta #o?e #o?e identi identi=k =kovat ovatii %o#o}u %o#o}u %aradig# %aradig#ati! ati!nih nih %ri#er %ri#era. a. S**, S**, 81K *o, #ora# iskreno re}i kako nalai# a%surdni# da analiti!ki =loo=, koji su %riv %rivid idno no nese nesent nti# i#en enta taln lnii u %ogl %ogled edu u trad tradic icio iona naln lne e #eta #eta= =ik ike, e, ovu ovu vrst vrstu u argu#e argu#enta nta shvataju shvataju ou s%oso}u, a ova se auvr auvrat at ralu!u ralu!uje je od e%iste e%iste#ol #olo>k o>ke e ili ili %rirod %rirodne ne #ogu}no #ogu}nosti sti u nau!no# nau!no# ili e#%irijsko# s#islu. Za @ristotela logika nije deo #eta=ike, nego #etod. riroda neke su>tine tada se ne #o?e odrediti, ili !ak ustanoviti kao #ogu}a, %rosto i ralog >to ono >to a#i>lja#o ne kr>i %rinci% ne%rotivre!nosti. @, kao >to s#o videli, takav %ostu%ak nije %odlo?an o%ravdanju !ak ni i lajto >to u o%ra o%ravd vdan anju ju svoj svojih ih %ost %ostu% u%ak aka a ne ila ila?u ?u nikakve raloge. i#a se kao sa#orau#ljivo da je #eta=ika #a>tovita s%eku s%ekulac lacij ija a o savre savre#en #enoj oj logici logici.. onekad onekad se ovo a%ravo a%ravo svodi svodi na nehoti! nehoti!no no %rihvat %rihvatanje anje #eta=i #eta=i!kih !kih na!ela na!ela i#%li i#%licit citnih nih u logic logiciO iO %onekad %onekad se #eta= #eta=i!ki i!ki %rinci%i %rihvataju kao osnova a logi!ko %ro#i>ljanje, ali e# %o!etno# o!ekivanju. MeEuti#, to ostaje vrsta.  ovo# va?no# s#islu, koji ri%ki ne a%a?a %ot%uno ili #akar o nje#u ne ras%ravlja, i#ali s#o %ravo da se osloni#o na svoju intuiciju o eno#enolo>koj situaciji. Igledi stvarP  su vodi! a njihove %orodice ili vrste. @ ovo na# sX#o %o se kao >to je to i u slu!aju srednjevekovnih teologa, u ri%kijevi# teolo>ki# u!enji#a %ostoji jedna %ri#esa aristoteli#a. a #e>avina se a%ravo svodi na ovo& su>tine /%onekad7 intu intuit itiv ivno no sagl sagled eda# a#o o na osnov osnovu u %o!et %o!etni nih h igl igled eda a stva stvarP rP,, ali ali nika nis# nis#o o u %olo?aju da s logi!ko# nu?no>}u tvrdi#o kako je ovo ili ono svojstvo su>tinski %redi %redikat kat jedne jedne takveN takveNiNt iNtakve akve su>tin su>tine. e. MeEuti# MeEuti#,, u glavni# glavni# ta!ka#a ta!ka#a ri%ki ri%ki nije nije arist aristote otelo lovac vac.. ri% ri%ki ki,, %o%ut %o%ut celo celok ku%ne u%ne reg regeo eovs vsk ke tradi tradici cije je,, ostaj ostaje e unuta unutarr kantovske verije se#itskih %ret%ostavki koje se ti!u radikalne kontingentnosti %rirode. *asu%rot %rividno# %otisku !itave ri%kijeve argu#entacije, ne %ostoji intelektualna intuicija su>tina %rirodnih
on onje jene ne intu intuic icij ije e logi logi!ki !kih h su>ti su>tina na ili ili %oj# %oj#ova ova.. # #es esto to het su>tin ine e ili ili %oj# %oj#ov ovii #ogu}nosti, a ne aktualnosti /i to u s#islu da ne kr>e %rinci% ne%rotivre!nosti7.

2$ Individ!a&ne s!.(ine

Moderna logika, a ne sa#o kvanti=kovana #odalna logika, otina#a. su>tina#a. Iako ?eli# da %oka?e# %oka?e# kako kako ri%kijev ri%kijev argu#ent ne us%eva ustanoviti da %ostoje individualne su>tine, #oja svrha nije da ove iskl isklju ju!i !i# # i ra#a ra#atra tranja nja.. itanj itanje e indi indivi vidua dualn lnih ih su>t su>tin ina a je trajan trajan #eta= #eta=i i!ki !ki %roiti sredstvi#a savre#ene analiti!ke =loo=je. Drugi# re!i#a, #oje je gledi>te da logika nije #eta=i!ki neutralna, nego ve} uklju!uje #no>tvo =looskih %ret%ostavki. *eke od njih su u svrhu ra!unske %ogodnosti, neke ira?avaju nau!ne ideologije, a ostale su o!igledno nevidljive a u!itelje te tecnh. tecnh. !ini# !ini#o o nov %o!etak %o!etak %rise} %rise}aju} aju}ii se slede} slede}eg eg odlo#ka odlo#ka i ri%ki ri%kijev jevih ih %redavanja& *e sugeri sugeri>e# >e# da su su>tin su>tinski ski sa#o sa#o %orekl %oreklo o i su%stanc su%stancija ijalni lni sastav sastav.. *a %ri#er, da je od sa#og drvenog detinsko svojstvo stola. S**, 861, n. 6LK ri%ki %ori!e da o%>ti naivi %o%ut AkraveA i AtigraA ira?avaju svojstva, svojstva, Aosi# ako se (iti krava trivijalno krava trivijalno ra!una kao svojstvoA /**, 8227. I#a li neke ralike, relevantne a ras%ravu, i#eEu ta!ke vrste o!igledno je od na!aja sa#a %o senj sada>njo# o# ras%ravo ras%ravo# # na ovaj ovaj na!in& na!in& dok %rirod %rirodne ne vrste vrste i#aju i#aju unutar unutarnje nje strukture neavisno od ljudske %roivodnje, rukotvorine su ta >to a njih ?eli#o da kao >to ljudi %roivode i #ogu korenito %reina!avati stolove, isto tako A%rirodaA %roivodi i #o?e #o?e kore korenito nito %rein %reina!av a!avati ati krave. krave.  svako svako# # slu!aju slu!aju,, nije nije u %itanju %itanju evoluc evolucija ija stolova stolova ili krav, %o>to je evolucija evolucija kao takva u %odru!ju %odru!ju a%osteriornRg. a%osteriornRg. )a!una se u%ravo ovo& ako je +  je  +  krava,   krava, onda ona #ora i#ati ivesna svojstva, a tako je isto i sa stolovi#a. @ko @ko se onda onda (iti krava ute, tada je (iti +  nu?no   nu?no svojstvo te individue. :or#ula /107 /  +   + 7 / +   + 7 tada se legiti#no ivodi i A: aA, gde je A  jeste jeste :A svojstv svojstvo o neke neke indivi individue due a. recinije, i A@a A@ aA, gde je A  jeste @A svojstvo neke individue a. @li, kako na# Aa %oku>ava# va#o o da ovaj %roi# re>i#o o %rilago %rilagoEava Eavanje nje# # na>oj na>oj svrsi svrsi jednog jednog sredstva %reuetog od vajna.  svojoj ras%ravi o to#e kako da se vlastita i#ena redu reduku kuju ju na odre odreEe Eene ne o%is o%ise e vaj vajn n suge sugeri ri>e >e da se i#en i#ena a %o%ut %o%ut Aeg Aega aaA aA /ili /ili A'ok A'okrat rataA aA i A@ri A@risto stote tela laA, A, da doda# doda#o o dva dva druga7 druga7 #ogu #ogu a#e a#eni niti ti %red %redik ikato ato# # A%egaujeA, ili, kako
L;

L

W. ". uine, &rom a Lo#ical Point of ieB  /a#
 ako, ako ove %ostu%ke %rilagodi#o a sada>nji kontekst, A  sokratiujeA jeste slu!aj she#e svojstva Ato s#o %redikat konstruisali i individue. nekoliko druga!iji# ter#ini#a, koja je distinkcija i#eEu individue i %redikata a vrstu Dovoljno o!igledno, individua je ljudsko to sada ne#a#o nikakvu osnovu a idvajanje A'okrataA kao jedinstvene individue, /117 us%eva u %reno>enju na>e %a?nje s te individue na uo%>ten slu!aj konjunkcije %redikat. @ vi>e nije jasno kako identi=kuje#o vrednost %ro#enjive +   u /117. @ko ka?e#o da A'okrat sokratiujeA, vi>e ne#a s#isla re}i kako je Atinu vrste. o #o#e #i>ljenju, Ato i kaati da a kakvo god +   koje jeste /[ %ostoji7, to je nu?no tako. *aravno, #o?e#o %oku>ati da taj %roi#o tvrde}i da je Aenju a taj %rotini kao individui.  Hasno je da nije isto ko}a. A'toA i AkravaA su o%>ti naivi, tj. naivi vrsta, dok A)i!ard *iksonA /shva}en kao %rikriven odreEeni o%is7 i#enuje jedinstvenu individuu. ako je Ato to Ako}u #o?da sugeri>e ri%kijev so%stveni %ostu%ak. @ko ne gre>i#, on nigde ne ka?e da je AkiA ili %reanaliti!ki. I%ak, njegova na#era jeste da odredi a koja se svojstva ovog )i!arda *iksona ne #o?e a#isliti da nisu na delu a da ovaj *ikson ne %restane ta ako neko uvrati& jedno takvo svojstvo  jeste Ae, %o>to taj ira a%ravo reerira na /#akar7 dva svojstva, jedno nu?no, a drugo kontingentno. Za>to je ovo rali!ito od toga da na# se ka?e kako Ato %odrau#eva#o, !ak i ako to ne na#erava#o, u%ravo da je #eEu svojstvi#a ovo# stola /a ovde ri%ki govori o  jedno# s%eci=!no# stolu7 nu?no svojstvo %ri%adanja o%>toj klasi ili vrsti& stolovima. @ ta!no to isto je istinito, naravno, i a krave. @li, to nije istinito a kravu Fli /ua ovu Fli, i nije istinito a )i!arda *iksona /ua ovog %ojedina!nog L6

!oveka. 'ada s#o u srcu %rotina. I#a li (ilo kojih svojstava koja #ora#o nu?no %redikovati *iksonu /ua *iksonu I#a li svojstava koja a njega #oraju va?iti kao istinita, %od uslovo# da je on ta individua koja  jeste, ne kao !lan neke vrste ili %as#ine, nego kao ta jedinstvena individua  religiono# duhu, #ogli u )i!arda *iksona. MeEuti#, !i# je sve#o}ni Bog uveden u ras%ravu, te>ko je videti kako tu. *adalje, kada Bog ka?e& AHa  jesa# onaj koji jesa#A, on ne %o#inje neko nu?no svojstvo so%stvene  jedinstvenosti kao individue, nego ukauje da je njegova jedinstvenost #isterija, nedostu%na analiti!ko# ili %redikativno# govoru. @ko )i!ard *ikson ka?e AHa  jesa# onaj koji jesa# )i!ard *iksonA, da li on %o#inje jedno nu?no svojstvo so%stvene jedinstvenosti ili sugeri>e da njegova jedinstvenost nije nu?na, nego kontingentna ako tinskog )i!arda *iksona, osi# %o%isivanja tih jedinstvenih i kontingentnih svojstava na osnovu kojih se on ralu!uje od svake druge individue ' ovi# na u#u, okre}e#o se drugi# dva#a nu?ni# svojstvi#a koja je sugerisao ri%ki& %oreklo i su%stanciju. Da a%o!ne#o %oreklo#& je li istinito da  je, ako je data ka de=nicija AroditeljaA, *ikson #ogao ne ki %renosiva svojstva ?ivih to %odrau#eva#o %od Ajedinstveno# individuo#, ovi# )i!ardo# *iksono#A sigurno je ne>to drugo. 'ada %ret%ostavite ono >to je #o?da istinito& da s#o u stanju /ili }e#o to ki# sredstvi#a, ralu!i#o svaku  jedinstvenu individuu kao tu individuu. /od ovo# %ret%ostavko#, te>ko}a ralu!ivanja i#eEu %orekla i su%stancije %ostaje sasvi# o!igledna.7 He li su>tinski *ikson ki jedinstvena individua, koju su jedinstveno stvorili njegovi roditelji, gNdin i gNEa *ikson Sto se #ene ti!e, ne vidi# da se ovo# %ret%ostavko# i>ta %ostiglo u %ravcu identi=kovanja jednog su>tinskog svojstva  jedinstvene individue na#a %onate kao )i!ard *ikson. Moj ralog, iskaan vrlo uo%>teno, jeste da se ova jedinstvena individua ne %onaje niti kog rece%ta, !ak i %ret%ostavljaju}i da ko. @li je logi!ko %itanje u%ravo %itanje na>e s%osoto >to ralu!uje ili individuira. Dotle na>e %ret%ostavke ukauju da i %redsednik 'jedinjenih Dr?ava, stu< sra#a a 'ola ri%kija i tako dalje. @ sve ovo su kontingentna svojstva, kako ke individue. @li, ivesno #o?e#o argu#entisati da su oni #ogli ka individua takvogNiNtakvog jedinstvenog rece%ta. @ko neko nije sveuku%ni =iolo>ki deter#inist, ne#a s#isla tvrditi da s#o su>tinu *iksona /ua *iksona a logi!ke svrhe odredili identi=kovanje# njegovih roditelja ili njegovog jedinstvenog kog rece%ta. %ravo ovo %odrau#eva# govore}i da ovaj %ostu%ak identi=kuje %ogre>an oe u duhu #oje %oente, s o<iro# na takve individualne osoto su Mojsije, Isaija, @ristotel ili *ikson. *iti a ri%kija !ini ikakvu raliku je li njegova de=nicija AroditeljaA, ili, >to se toga ti!e, nauke genetike, 
 vrdio sa# da, ako to ki rece%t, ne ta. @li, ri%ki #o?e uvratiti da %ro#a>uje# njegovu %oentu. Sta god da na#o o )i!ardu *iksonu, #ogao ta#. Do%u>ta# da a sva ljudska ta god o nji#a na#o, to avisi od njihovog i#anja u%ravo roditelja koje su kog rece%ta. vrdi# u%ravo to da  je ovo nu?no svojstvo, ne neke jedinstvene individue, nego nekog %ri%adnika  jedne %rirodne vrste. o je svojstvo neke %as#ine. ret%ostavite da je *iksonov ki rece%t  %=0 . akoEe %ret%ostavite da je nauka =ike u stanju da %ru?i neku jedinstvenu or#ulu a svaki sto %onaoso<, te da je or#ula a ivestan sto, %o i#enu A'e#juelA, %!=!0!. @ko na#o ota vi>e o *iksonu nego >to na#o o 'e#juelu Zaista na#o, sa#o ako #o?e#o dokaati da %ostoji neka nu?na %oveanost i#eEu  %=0  i onih svojstava >to jedinstveno ona!avaju individuu na koju reerira#o kada odgovara#o na %itanje& Ao je )i!ard *iksonA @li, ako to on tvrdi, s ivesni# adr>ka#a, da ta god da je istinito o toj individui, osi# njenog %orekla i su%stancije, to #oglo ka. *e argu#enti>e# o ono#e >to slu!ajno na#o o *iksonu, ili !ak kako to na#o. @rgu#enti>e# o to#e da li i#a i!ega >to ke or#ule /%ogodan na!in da se u%u}uje i na %oreklo i na su%stanciju7. @ sada #ogu uvesti jedan dalji argu#ent %rotiv tog slu!aja. Hedna or#ula, !ak i ako je ki jedinstvena, jeste a%straktno uo%>tavanje, %o%ut *29. *e#a logi!kog raloga /u ri%kijevo# s#islu Alogi!kogA7 a>to ne ku or#ulu. ako na# je %okaao s# ri%ki, ono >to nauka #o?e to on naiva7 logi!ko# situacijo#. 'ituacija je ta da jeste #ogu}e a#isliti, u dva rali!ita s#isla, kako se neko drugi od AovogA )i!arda *iksona rodio *iksonovi# roditelji#a i da %oseduje *iksonovu e%iste#olo>ki jedinstvenu ku or#ulu. ret%ostavljaju}i da je teku}a geneti!ka teorija istinita, identi!ni ku or#ulu. )alike i#eEu njih nastaju od #utacija, od kojih su sve kontingentne. ako je logi!ki #ogu}e %oi#ati dve individue s isto# ko# or#ulo#, s kontingentni# #utacija#a ili e *iksona koji i#aju ta!no iste roditelje i isti ki rece%t. @li, ovo nije kraj %ri!e. ri%kijevac /kako #i je ukaao Glen 3el#an7 i dalje i#a jo> jednu konstrukciju koja se #o?e %ridati u!iteljevo# argu#entu. 9va konstrukcija sledi i gledi>ta da Au %rikladni# kvalitativno identi!ni# evidencijalni# situacija#a %rikladan odgovaraju}i kvalitativni stav #ogao je ko# or#ulo# )i!arda *iksona. @li /te!e argu#ent7 logi!ki je ne#ogu}e da su dva *iksona la i utro
ke or#ule, niti, >to se toga ti!e, >to je on na!injen od #esa, krvi, kostiju i #i>i}nog tkiva, nego kvantitativne %rostornoNvre#enske koordinate njegovog roE enja. @ko je ovo is%ravno tu#a!enje onoga >to ri%ki %odrau#eva %od A%oreklo#A kao nu?ni# svojstvo#, %rva stvar koju valja re}i jeste da su%stancija i koje je ne>to na!injeno ne #o?e i}nog tkiva, a vi>e od jednog je #oglo ki neralu!ivih sastojaka. Drugo, #ogu a#isliti #ogu}i svet u koje# %rostor i#a vi>e nego tri di#enije, ili okolnosti u koji#a #arsovski nau!nici ureEuju da se #olekuli dva ki istovetna )i!arda *iksona oa logi!ki odeliti od tela, onda o%et ne#a raloga da se %rihvati !ak ni #ini#alno svojstvo ureEene !etvorke %rostornoNvre#enskih koordinata kao da nu?no %ri%ada individui /ua individui. $etvorka koja je u %itanju #o?da je nu?no svojstvo tela !ije roEenje oe koji nastanjuju to telo. Mogli u jedan trenutak %re nego >to je treto je njeno aktualno telo. akoEe e u isto# telu, %o>to du>e ili duhovi verovatno ne#aju nikakve %rostorne koordinate. @ argu#enti nalik ovi#a lako se #ogu konstruisati da uklo%e sve slu!ajeve. relaak s kvalitativnih na kvantitativna svojstva ne us%eva.  Hednostavno iskaano, kvaliteti su logi!ki odeliti od kvantitet, a ako je su>tina ta, ona je kvalitet. 9vde su onda dve glavne te>ko}e s ri%kijevo# odtina. rvo, nana!ena nu?na svojstva identi=kuju %ogre>an ota racionalno ne #o?e re}i o individualni# ljudski# to se ahteva da ta na!i ni# a%a?anje# o ri%kijevi# gledi>ti#a.  svoji# %redavanji#a on %ori!e da %ostoji neka A%uka %osetina ne #o?e de=nisati analiti!ki %o#o}u konjunkcije ili logi!kog  jedno# je ri%kijev %ri#er )i!ard *ikson. o>to su neka od *iksonovih svojstava su>tinska, a *ikson nije su>tina odelita od njegovih svojstava, u koje# s#islu *ikson AjesteA njegova svojstva ri%ki %ori!e da Aneka %oseta osi# sve?nja kvalitet, >ta god to #oglo na!itiA, te dodaje& ako je kvalitet a%straktan o vi>eg ste%ena a%strakcije, a ne %oseta osi# sve?njaA tina koja %roviruje ia tog ;

L



Cf3 5. 5insk(, )ames an ;escriptions, %%. -1. i naro!ito& 1;8.

sve?nja. ako sto Ai#aA svojstva, ali se ne s#e %oistove}ivati sa sku%o# so%stvenih svojstava, Aniti s %odsku%o# svojih su>tinskih svojstavaA.  ovo# slu!aju >ta ri%ki %odrau#eva %od Ai#aA *jegov %o!etni odgovor jeste kako sledi& *e %itajte& kako #ogu identi=kovati ovaj sto u neko# drugo# #ogu}e# svetu, osi# %o#o}u njegovih svojstava I#a# taj sto u svoji# ruka#a, #ogu %okaati na njega, a kada %ita# je li on #ogao tine *iksona /ua *iksona o>to se a%straktni otina, onda ta su>tina #ora to drugo od njegovih svojstava. Sta tina Moglo tino#, i tako odricati #u kontingentna svojstva. Igleda da i#a#o dva odnosa& /17 odnos i#eEu ota }e#o re}i o /27 ri%ki je ve} %orekao da je to identitet. ored toga, kao >to s#o videli ranije, Atinsko svojstvo. Identitet, %re#a to#e, ne #o?e to i Anjavaju}i s#isao ovoga AjesteA. Misli# da je vi>e s%ojivo s ri%kijevo# o%>to# teo# re}i da jedinstvo nekog oto i !lanjiv i intuitivno nu?an as%ekt su>tine tog otino#. o%isivanje ili sata sX#o %o see njegova su>tina.  ako, !ak i ako #o?e#o re}i da njegova su>tina uklju!uje ureEenu !etvorku %rostornoNvre#enskih koordinata njegovog roEenja, ne#a ni!ega neke analiti!ke ili %redikativne %rirode >to #o?e#o re}i o njegovo# jedinstvu, osi# da je ona a njega su>tinska. Mo?da je ovo ono >to tinsko svojstvo *iksona. @li, %relaak na slede}e %oglavlje.

L-

 )FKF 9G5@"5HF

POSTOJANJE I NEPOSTOJANJE 3$ On(o&o.ka kop!&a

 e#e ovog %oglavlja #ogu %rose!no# !itaocu i %o!etka igledati suvo%arne i ne%onate. Moja na#era na naredni# stranica#a jeste da %oka?e# kako je %reovlaEuju}a analiti!ka onjih %itanja u ontologiji ne%rikladna. A9ntologijaA je %roesionalna re!, koju su skovali ne#a!ki akade#ici u seda#naesto# veku, koja na!i ne>to %o%ut Anauke o ava#o da da#o racionalan o%is to %ostoji. 9vaj o%is se #o?e ograni!avati na ravoj neke tato %ostoji. Ili #o?e %roto o %rirodi to %ostoji.  ovo# s#islu to, nai#e, neka s%eci=!na individua /#akar i u %ro>ireno# s#islu su>tine neke %orodice individua7. %ravo ova te?nja onjava @ristotelovu !uvenu na%o#enu& Ato %ostoji, %a tako u krajnjoj liniji i na su%stanciju ili su>tinu. Za%aite, #eEuti#, da su%stancije %ridolae, da tako ka?e#o, u rani# vrsta#a.  dvadeseto# veku i#a#o su>tinski dve vrste ontologije, analiti!ku i unda#entalnu. 9va %otonja je ivedena i #isli Martina 3ajdegera, te %oku>ava da artikuli>e jednu nauku o Bi}u, %re#da u jedno# s#islu AnaukeA druga!ije# od uotenu na%o#enu o unda#entalnoj ontologiji. $ini #i se da %ristalice ovog na!ina =loo=ranja %rave jednu od dve gre>ke. Ili %oku>avaju da %ru?e %ot%uno ravijen, %oj#ovni o%is aj ineveri /kao >to #ora7, a%adaju u kvaiNti>inu osoava da na%ravi teorijsku vrlinu od onoga >to oni naivaju skrivanje Bi}a.  unda#entalnoj ontologiji se vidi jedna slo?ena i deli#i!no ata#njena verija istog %ogre>nog %ostu%ka koji oto, u s#islu koji sa# %oku>ao da u!ini# jasni#, ne#a %oj#ova %ri#erenih njegovo# %oduhvatu. ao ishod, on se ljenja, te traga a novi# na!ino# onjavanja Bi}a koji je %ri#eren osoljenja, a ivesno ne argu#enti>e# da svoj =looski rad #ora#o %o!eti odtvo na!ina, a tako i ostaje#o verni duljenja je %ogre>no aklju!ivanje i na!ela da Bi}e se kao >to je analiti!ko #i>ljenje is%unjeno intuicijo#, isto tako je intuicija 0

/u s#islu dovoljno >iroko# da oljenje#. 'ada se ne%osrednije okre}e# analiti!koj ontologiji. Do neke ta!ke se sla?e# da je kriti!ki deo ontologije se#anti!ki. Mora#o odlu!iti >ta %odrau#eva#o %od Anje a ovo istra?ivanje jeste %itanje da li %ostoji neka distinkcija koju valja %ovu}i i#eEu Ato unda#entalna ontologija %odrau#eva /ili nastoji da %odrau#eva7 %od Bi}e#. Ili o%et& #o?e tine i Atin. 9va %osledica nu?no sledi a one koji #odalnu logiku shvataju ota koji#a }u se su%rotstavljati ili eks%licitno %ori!u raliku i#eEu Ato #ora#o %ovu}i jednu takvu raliku, te da to u!ini# na analiti!ki# osnovi#a. *e%osredno }e slediti da neis%ravna analia Aenijeg od svih =looskih %rota %odrau#eva#o /ako i>ta7 %od Ani>tavno>}uA re#da }u se u neki# avr>ni# s%ekulacija#a %re%ustiti ovoj i %o!etka !udnovatoj te#i, do ove te#e dos%eva# %ute# vrlo s%eci=!ne analie sasvi# onjosti ka s%olja>njosti. od ovi# %odrau#eva# da, kao i oava# da dos%e# do unekoliko to se uoljenja. *ajad, nagla>ava# da ni ovde ni drugde nisa# %rotivnik analiti!kog #i>ljenja. *asu%rot to#e, seto i re}i da %rihvata# retori!ke %rikae savre#ene analiti!ke =loo=je. *iti sa#, onda, vean njihovi# sa#ona#etnuti# sholasti!ki# ograni!enji#a.  radicionalna analia ko%ule ralikuje tri glavna s#isla& identitet, %redikaciju i %ostojanje. osledica je ove analie, ajedno s odtina, da je tradicionalni ter#in Aten u korist A%ostojanjaA, ili nje#u %ri%ojen. )ehatina od strane savre#enih #odalnih logi!ara nije tino#A, #odalni logi!ari oto ne kr>i %rinci% ne%rotivre!nosti. ako sa# a%aio u odeljku J, ova u%otretina je aktualnost , a ne #ogu}nost /a ovo aristotelovsko u!enje je i sX#o jedna reinter%retacija %latonske ideje7. ada ri%ki, na %ri#er, govori o Alogi!koj ili #eta=i!koj nu?nostiA, on ne %odrau#eva nu?no neko aktualno to >to je #ogu}e /ua nesa#o%rotivre!no. 9no je nu?no sa#o hi%oteti!ki, nai#e, ako  i#a su>tin. ri%ki ivesno nije dokaao da %ostoje su>tine, #a koliko ih #nogo #ogla tra?iti kvanti=kovana #odalna logika. Da tu %oentu iska?e#o na drugi na!in, kri%kijevske su>tine nisu ni ta tine %ostojeA. A*a!inA na koji ne>to /naigled7 %ostoji nu?no ili su>tinski de=ni>e se %o#o}u svojstava koja #ora %osedovati kako tine svodiva na identitet i %redikaciju. 9vo nije veo#a
I ri%kijevog otina %reokre}e u %roto je lako %okaati nee# svakodnevno#, %rednau!no# iskustvu. @li se identi=kovanje u ovo# s#islu a%ravo svodi na neku vrstu nanja %ute# u%onavanja. 9no na# ivesno ne otinskih svojstava *iksona ili stola. Mi #a>tovito #enja#o /%onata7 svojstva ovo# *iksona kako tinska svojstva, ustanovljavaju}i ti#e njegov su>tinski identitet. %rkos ivesni# nanaka#a kod ri%kija u su%rotno# %ravcu, ne#o}an sa# da vidi# kako ta drugo nego sku% %redikata. AFgistencijaA *iksona, ili kao >to je i a vajna, stvar nauke. 9%a?ajno datR, na %ri#er, avisi od nauka o%tike, =iologije i tako dalje, da ne ka?e#o ni>ta o logi!koj analii, kako tine, dok ih vajn %ori!e, ter#in AontologijaA se unutar  jedne kri%kijevske %ers%ektive #o?e koristiti ta!no u s#islu koji #u %ridaje vajn. 9ntologija se ki datRg, ili #a kojeg drugog %reanaliti!kog #odusa iskustva. vajnova ontologija je, onda, a %ute# %ro>irenja, i ri%kijeva, ira i %osledica retorike #oderne nau!ne ideologije. *e nalai# nikakve o%se?ne %oku>aje ki# te#a#a. o %odrau#eva# sa#o kao neor#alnu i uvodnu %ararau vajnove %oicije kada ka?e# kako igleda da on a seati da u %ravo vre#e %rou!i# #akar %resudne korake u vajnovo# %ostu%ku. @li, nastavi#o svoj %reli#inarni %regled terena. Sta vajn %odrau#eva %od AjesteA u irau Ao ono#e >to jesteA rost odgovor je A%ostojiA, ali je ovo sa#o %ovr>ina jednog dutu da #o?e#o re}i >ta %ostoji sa#o kada govori#o %recino ili s =loosko# odgovorno>}u unutar nau!ne teorije. ostoje, takore}i, dve aksio#e koje u%ravljaju ontolo>ko# di#enijo# teorija. 9ne se #ogu %rosto iskaati kao /17 ne#a entiteta u %o#o}u svojstava koji#a #ora nedostajati otina i %ostoje}ih individua. 'toga igleda kao da vajn treto on %ret%ostavlja da 1

2

"ideti& uine, Set Theory an its Lo#ic /a#
%redikativne konstante ne reeriraju, nego %re unkcioni>u %o%ut logi!kih konstanti u #odi=kovanju istinitosnih uslova nekog iraa. @ ovo je sa svoje strane to je /#a kakve to vajna navodi da odke %ret%ostavke, ontolo>ke oki se ra!una to kako identi=kuje#o oto e teorije rekao #anje nego na>e %reteorijsko %regledanje oa#o da ovaj %roi#o %o#o}u nekog #etaN#etalingvisti!kog kriterija, iavali s#o ta jeste. Mogli ko# statusu s%osou ontolo>ki nivoi. 9vde je onda jo> jedna !udnovata %osledica vajnovog %ostu%ka. @ko %ostojanje avisi od inter%retacije nekog or#alnog jeika, a ovo auvrat avisi od jo> ne%ostoje}ih svojstava oto jesteA !ini kriteriju# a identi=kovanje logi!ki #ogu}ih, ali ne i #eta=i!ki aktualnih, stvari. ao nau!nici se ne #o?e#o oslanjati na dravi rau# ili %reanaliti!ki datR da tinsko svojstvo %osledica je njegove a#isli %ostojanja kao radikalno kontingentnog, tj. njegovog o(acivanja su>tina. vajnovo odtina, oke %risutnosti i nau!ne ili e%iste#olo>ke rekonstrukcije %risutnosti.  ovo# %oglavlju ?eli# da ralikuje# i#eEu jedinstva onoga >to je eno#enolo>ki %risutno i tinu. @li se tine. Hedan na!in da se ovo u!ini jeste da se ra#otri struktura osnovne jedinice lingvisti!ke %oj#ljivosti& iska.  naredno# odeljku }u ilo?iti ontolo>ko jedinstvo te#eljno i a stav %rirodnog jeika i a iskanu unkciju regeovskih or#alnih jeika. 9vo }e voditi kritici analie egistencijalnih stavova koju su ivr>ili :rege i njegovi sledava#o ni la?nostP. 9ntologija je, %re#a to#e, identi!na s logiko#. @li, kako je ukaao s# 5aj
ta da ustanovi aktualnost. $ini #i se da je #oj so%stveni %ristu% vi>e u skladu s =loosko# analio# nego scijentia# vajna. Moje %itanje nije ASta %ostojiA, nego ASta na!i (itiA *e #ogu se nadati da }u na ovo %itanje %ru?iti neki oto je oto ko%ula #ora i#ati ontolo>ki s#isao %ored s#isla identiteta, %redikacije i %ostojanja. "e} sa# oe u %oj#vi#a identiteta i %redikacije. vanti=kacija je do%ustiva na osnovu identi=kacije nekog do#ena otina#a i ograni!iti se na slu!aj sti%ulativnih de=nicija. 9vde se ou lingvisti!ki# konvencija#a. MeEuti#, konvencionalna %riroda ovih de=nicija u%ravlja ontolo>ki# o}u inter%retacije ili #etajeiko#. 9ih lingvisti!kih konvencija. @li, shvatljivost ovih konvencija sa#a nije stvar konvencije. *iti je ova shvatljivost stvar toga koju logiku eg intuitivnog shvatanja s#isla A%ri%adanjaA, >to se ona or#alno de=ni>e kao relacija. *ije konstrukcija or#alne de=nicije to >to tu relaciju !ini shvatljivo#. @ !ak i ako i svoje logike ukine#o oaj da se konstrui>e s#islen stav, takav koji tvrdi neki iska, %a tako i %oseduje istinitosnu vrednost, avisi od na>e s%osoinu7 koje %ravilo %ri#eniti na svako# %ojedina!no# stu%nju konstrukcije, a jo> te#eljnije, a>to %ri#ena ovih %ravila na te si# jedna verija iste %oente. )e}i da a %ostoji jeste, sX#o %o seoj s%osoto o a>u >to slu?i kao njegova identi=kuju}a onaka. 9no >to ka?e#o #oglo to je jasno i !injenice da je a %odsku% (Na sa#o ako su !lanovi aNa !lanovi (Na, od nas se tra?i da doka?e#o %ostojanje (Na, te %osledi!no da ga identi=kuje#o. ako, ako A%ostojiA na!i A%ri%ada sku%uA, jednovre#eno dolai#o do ahteva de=nisanja sku%a %osredstvo# njegovih %redikata. Hedan sku% oto s#o %ute# oava da %redikativne stavove oto ne#a na!in da se konstrui>u individueA, %itanje toga koliko individua da %rina#o 2

;

$italac }e uo!iti da je ovaj argu#ent nalik na antov odgovor na 3ju#ovu tvrdnju kako ne o%a?a#o uro!nu veu. 9dgovor glasi da i%ak o%a?a#o takvu veu, kao i analogne vee u iskai#a %o#o}u kojih sao%>tava#o svoje %oricanje da o%a?a#o uro!nu veu. Moj argu#ent je AnalikA antovo#, ali ne nu?no i kantovski. 9n
odlu!uje#o Aargu#enti#a jednostavnosti i elegancijeA. @ Ais%ostavlja se da a #ate#ati!ke svrhe igleda da ne#a nikakve stvarne %otreto je teorijskosku%ovno us#erena ontologija ne#o}na da iaEe na kraj sa te7 A%ostojiA, %o>to se taj ter#in de=ni>e na na!in ukratko %rikaan %o#o}u drugog slu!aja. @naliti!ki s#isao ona!en ter#ino# A%ostojiA onda je ukorenjen u ontolo{kom s#islu ko%ule. @li, u drugo# slu!aju A%ostojiA ne#a nikakav neavisan s#isao. *ajvi>e >to ki status. Drugi slu!aj je slu!aj su{tine  ili (i.a u jeiku =looske tradicije.  ovo# %oslednje# slu!aju /da su sku%ovi ljudski iu#i7 i#a#o idealia#, kao i %osledicu da #i sa#i %roivodi#o see u %oj#ovi#a identiteta i %redikacije, takoEe je slu!aj da identitet i %redikacija u svoji# de=nicija#a avise jedno od drugog.  Hednostavno iskaano, ne #o?e#o %redikovati ne>to o  + Nu ako ga ne #o?e#o identi=kovati, ali +   ne #o?e#o identi=kovati analiti!ki osi# na osnovu njegovih %redikata /!ak i ako su ovi toliko %ri#itivni kao indeksi ili eks%onenti7. I ovoga aklju!uje# da %ostoje dve odelite vrste identiteta. *eko  +   i %o!etka, kao entitet #ogu}e %redikativne analie, identi=kuje#o %o#o}u intuicije o njegovo#  jeinstvu, a to je isto >to i intuitivno uviEanje njegove odelitosti od drugih #ogu}ih suu ono >to %odrau#eva#o %od relacijo# identitetaO one ne de=ni>u ono >to %odrau#eva#o %od jedinstvo#. Hedinstvo je do#en relacije. Mo?e#o %oku>ati da identitet dalje analiuje#o %osredstvo# neke verije aksio#e ekstenionalnosti. 9vaj %oku>aj vodi %oi#anju identiteta u drugo# s#islu, nai#e, kao jedanNnaNjedan %reslikavanja %redikat aNa i (Na. /Mo?e#o govoriti o %reslikavanju !lanova, ali kako to i a ato >to su a i ( sku%ovi de=nisani %o#o}u istih svojstava /i stoga sku%ovi koji sadr?e iste, tj. jednake, !lanove7. "redi a%aiti da u%otreto i#aju jedan odreEeni sku% %redikata,  jednak je identitetu (Na, ato >to su %redikati koji de=ni>u !lanove (Na ta!no isti kao oni koji de=ni>u !lanove aNa. Identitet aNa i (Na, u ovo# drugo# s#islu  jednakosti, uklju!uje  jeinstvo %odlo?nosti identi=kovanju i istovetnosti %redikat njihovih !lanova. ako identitet u drugo# s#islu %ret%ostavlja i %redikaciju i identitet u %rvo# s#islu, nai#e, jedinstvo. "eruje# da je ovo onoliko koliko na# tre
@. :raenkel, . BarN3illel, @. 5ev(, D. van Dalen, &ounations of Set Theory   /@#sterda#& *orthN3olland u
6

tada de=nicije identiteta i %redikacije nisu sa#o cirkularne, nego i neosti`ne. AIdentitetA je neus%e>an /i verovatno nehatan7 %oku>aj da se analiuje jedinstvo. ao analiti!ari, %oku>ava#o da Anau!noA ili ArigoronoA ustanovi#o jedinstvo nekog entiteta ustanovljavanje# njegovog identiteta %reko %redikat entiteta. MeEuti#, ahteva#o neku %reanaliti!ku intuiciju o jedinstvu entiteta kako to i ljeno# %ret%ostavko# da je s%isak %ot%un. #esto toga, svoje analie, kao, na %ri#er, tvrdnjP oki. od ontolo>ko# ko%ulo# %odrau#eva# u%ravo ovo. Au je neko + A, shva}eno ontolo>ki, nije isto >to i, ili ekvivalentno sa, A + %ostojiA, gde se A%ostojiA shvata na u%ravo %retresane na!ine. @naliti!ka trodeoe %retresanje logi!kih i teorijskosku%ovnih %redstava identiteta, %redikacije i %ostojanja %okaalo je da ovi %oj#ovi nisu neavisni jedan od drugog. "erovanje da se logi!ka analia oslonjava kako ih ras%onaje#o kao s#islove istog ter#ina. ri%isati ovu istovetnost istorijskoj slu!ajnosti neke %orodice %rirodnih jeika nije veo#a uverljivo. 9vo vidi#o is%itivanje# %rocedura or#alnih jeika. 9ve %rocedure %otvrEuju, ato >to %okauju, ontolo>ka a%a?anja ko o%a?anje su{tina, (i.a, jeinstva i /kako }u kasnije oki nedostatni. @ko je, #eEuti#, ontologija %rou!avanje %itanja koja sa# u%ravo %o%isao, tada ne #o?e to aj da se rau#e, ili one koji a seta na!i a
4$ Jedins(vo i pos(oane

 Teetetu 'okrat u%u}uje na u!enje o %rosti# ele#enti#a kao na san, te ga %odvrgava neki# kritika#a koje su, kao >to }u %okaati, neadovoljavaju}e. 9vo  je to se te kritike asnivaju na %rihvatanju istog na!ela koje le?i u osnovi sa#og u!enja o ele#enti#a. ratak %regled ovog sna %oslu?i}e da uvede %roto %o!ivaju na snu da je #i>ljenje analiovanje, ili %odudarno sa dianoiaNo# i logis#o"No# /diskurivni# i ra!unski# #i>ljenje#7. *a>a nes%osoto i nanje tije, a latona u njegovi# analiti!ki# #o#enti#a, celinu %ri
ejdetsko# strukturo#. %rkos svi# %ro#ena#a koje su se ta igleda da je latonov %ostu%ak, u jedno# duto je a latona ejdetska struktura koju ato je nu?no ili #ogu}e de=ni>e se s o<iro# na aktualnost ejdetske strukture, nja duljanja #odalnih logi!ara. Sta ako je svet stvorio lo!esti genije s na#ero# da nas %ot%uno avara rolai# %ored i#%likacija ove univeralne su#nje s o<iro# na Dekartovo %ret%ostavljeno oslanjanje na istinolju}u %rirode, ili uroko# %rirode. Dekartov analiti!ki #etod je oku rekonstituciju svakodnevnog iskustva. )adikalni ote da su logi!ka #ogu}nost i hi%oteti!ka nu?nost ekvivalentne #eta=ici, koja sa svoje strane A%riroduA !ini neiroko ras%rostranjenog ue# vre#enu da je nauka jedna vrsta %oeije. Ijedna!avanje /ra7u#a s analio# i na%ad na %sihologia# vode, onda, u slu!aju #nogih :regeovih %ristalica, neoto s#o videli, igleda da nas na>e or#alisti!ke tehnike !ine atinsku %rotivre!nost i#eEu rotanj %rou!avaoca nau!ne antastike. @li, odljena u%otrei# analiti!ki# sredstvi#a.  slu!aju Teeteta takva %ers%ektiva nas vodi %sihologiji =looa. rajnji %rotinske a ijedna!avanje celine sa ljenja, svoj %olo?aj odreEuje#o %o#o}u sa#e te a%orije. @naliti!ko #i>ljenje, rigorono i dosledno shva}eno, iiskuje %roste ele#ente. a i%ak, ako se ograni!i#o na analiti!ko #i>ljenje, %rosti ele#enti su ne#ogu}i. 9vo je %roto i AsveA /to %an7 ili i# ote, analii na %reto ne>kodljivo, nai#e, da ako  se %re
date celine, njihov te !injeni!ki ne>kodljivo, to nije ono >to 'okrat i#a na u#u. 9n %oistove}uje celinu i ta je vojska %rosto naju}i koliko vojnika sadr?i. Zani#ljiviji na# je slede}i ralog a>to je %oistove}ivanje celine sa inu na %osetar na!in. Be su#nje je istinito da je ira Ajasan i ragovetanA suto ne#a deloveA, a drugi je Ane%odlo?no daljoj analiiA. a!ke, ili @ristotelove #ate#ati!ke jedinice, #ogu slu?iti kao %ri#eri %rvog s#isla A%rostogA. @li, jednu ta!ku ne #o?e#o ralu!iti od neke druge, osi# u u%u}ivanje na neku #atricu %rostornih koordinata. @ko je celina isto >to i to je alternativa koja se, a sve %rakti!ne svrhe, svodi na %rvu inveriju. 9vo je dovoljno da se osna?i aklju!ak da ako i#a celina, te ako su celine to se analio# raara, ili se %ak od#ah a#enjuje !ino# analie s neko# strukturo# druga!ijo# od one na koju s#o se i %o!etka u%ravili. 9va or#ulacija ati, ali veruje# da sao%>tava #oju %oentu sa dovoljno# jasno>}u. Da u%otrenjavanja >ta se %odrau#eva %od A!oveko#A. @li, e# onjenju A!ovekaA ne to naiva#o de=ni>u}ii# /ili su>tinski#7 atrito je %oja# !oveka, sve analie ovog %oj#a #oraju %ostu%ati s o<iro# na shvatanje na!aja tog %oj#a kao jedinstva. 9vo ne na!i da je va?nost tog %oj#a kao jedinstva ista kao ishodi na>e analie. ostoji vi>e od jedne analie %oj#a !oveka, %a i%ak ne sledi da i#a vi>e od jednog %oj#a. *adalje, analia nije nasu#i!an %ostu%ak. Hasno}a analiti!kog %ostu%ka %oti!e i na>eg viEenja, i to viEenja kao na!ajnog, onog slo?enog jedinstva koje analiuje#o. )ali!ite analie su ishod rali!itih %ers%ektiva %oj#a !oveka. @ko tavanje osi# ako #o?e#o videti >ta radi#o& viEenje nije analiovanje, ni>ta vi>e nego >to je sanavanje sataja, tvrdi# da neadovoljavaju}a oeg ahvatanja o
celine je vidljivo kao osnova analie, %a i%ak se sX#o ne #o?e analiovati aj da se analiuje to  jedinstvo jeste nalik na %oku>aj da se ordinal nekog datog nivoa uklju!i unutar %ravog %odsku%a tog ordinala. @ko je #i>ljenje identi!no s analiovanje#, onda  je jedinstvo na svako# %ojedina!no# nivou nevidljivo, >to na!i re}i da se ureE ene strukture ne #ogu #isliti, %o>to #oraju to i u}ih delovaO ista ra#atranja va?e a ordinalne ava ili je aktualno ne%oj#ljiv. #esto da ka?e#o kako #isli#o takoNiNtako, ili kako na#o da je toNiNto takvoNiNtakvo, #o?e#o a%aiti sa#o da na#, kako govori#o, u%ravo tako stvari igledaju, ili tako koristi#o ter#ine, kako sada govori#o. 'okratov neus%eh da ralu!i dva s#isla A%rostogA, te njegovo sledstveno odto i ta ovde na!i AistoA. o ivesno ne #o?e na!iti Au kores%ondenciji jedanN%re#aNjedanA, %o>to to od nas ahteva da %oi#a#o, a a%ravo i da konstrui>e#o, dva odelita to drugo nego kores%ondenciju jedanN%re#aNjedan njihovih %ojedina!nih ele#enata. re#a to#e, !ini #i se da je !itava ras%rava o sananju u Teetetu, ako je iu#e#o i njenog dra#skog konteksta u uoto 'okrat nigde ne aludira na intelektualnu intuiciju jedinstva.  analiti!ki# odeljci#a ovog dijaloga, on ui#a kao sa#orau#ljivo da je #i>ljenje, %a stoga i sanavanje, dianoia ili diskurivna analia. Bilo da su celine or#e ili unkcije, one ne #ogu to i ta. Da njavali kao s%ajanje sue ne adr?ava distinkcija suinske gra#ati!ke strukture u korist %ret%ostavljeno duu, ali ne i %ot%uno is%u>taju i logi!ke analie strukture %rostog iskaa.  strosnovskoj analii, da u#e#o jedno nedavno o%re!no tu#a!enje, %aradig#ati!na je struktura %re oe svrhe ne#a na!ajne ralike i#eEu regeovske i strosnovske analie. @li je #o?da %oentu koju i#a# na u#u lak>e u!initi vidljivo# u 'trosnovoj she#i.  ovoj she#i i#a#o jedan si#to nagla>ava 'trosn7 ne i pojam. ret%ostavlja# da 'trosn ne #isli da %ori!e da je unkcija %oja#, nego u#esto toga ?eli da ralu!i  jednoo
. :. 'tra+son, Su(ject an Preicate /5ondon& Methuen, 1-L;7, %%. 21, 2J].

-

@li, ovo je naj#anje >to se #o?e re}i. Hedinstvo i %oj#ljivost svakog %ojedinog iskaa igleda da su isti u svi# slu!ajevi#aO oni su i unutarnji i s%olja>nji a %ojedina!ni slu!aj, kako ljenju. 9no >to ka?e#o o jednoj ousiaNi ili je %otvrdan ili odri!an %redikat&  jedna %arousia ili a%ousia. 9vi %redikati A%ri%adajuA ousiaNi na neki Ana!inA koji se #ora videti kao %reduslov a diskurivnu analiu. 9ni koji %oku>avaju da i#eEu su>tinskih i akcidentalnih atritastvenosti se ne #o?e asnivati na to#e kako uoe#o svoje ter#ine. @ ter#ine u stvari de=ni>e#o %o#o}u %rocesa koji avisi od o%a?anja jedinstava. )e}i da  p  %ri%ada SNu nije isto >to i ota na!i A%ri%adanjeA. 9no ne ralu!uje i#eEu Aigleda da jeA ili Aoke ko%ule. Ba> kao >to sku% %redikata, %otvrdnih ili odri!nih, nije isto >to i ousia koju na#erava da ona!i, isto tako ni tvrdnja s%ajanja nije nak a  jedinstvo %resudno a na!enje nekog iskaa. Ho> gore, %o>to 'trosn tvrdi da unkcija s%ajanja nije %oja#, nego nak o%>te lingvisti!ke aktivnosti, ako ga dr?i#o a re!, ona #ora stajati a ljudsku s%osoto je a 'trosna verovatno ne%rihvatljivo. *adalje, ako je =loo=ja ili racionalna #isao %oj#ovna analia, onda, %o>to unkcija s%ajanja nije %oja#, Ao%>ta lingvisti!ka aktivnostA #ora ljenju.  sredini 'trosnovih od#erenih analia nalai#o jednu =hteovsku veriju aristotelovskih ousiai. 9kre}u}i se sada or#alisti!koj analii iskaa, u regeovskoj she#i se raatina, kao i lako}o# s kojo# logi!ka analia stavova ocrtava unkcionalni odnos %ro#enjivih. 'toga #o?e#o atava nego >to ta!no %revodi s#isao stava. %u}uje# na jedinstvo koje le?i u osnovi i %ovr>inske i duta se ne ka?e da se ota. Mate#ati!ar se ava na>e analie. @li, to %re skriva nego >to uklanja =looske %roenje# %ro}u.  Hedinstvo iskaa ?eli# da ilustruje# u %oj#ovi#a analiti!kog u!enja o %ostojanju. @nalie :regea i njegovih naslednika a%o!inju %ret%ostavko# da tali u #noga s%orenja oko toga jesu li laton i @ristotel ralikovali i#eEu ontolo>kog i egistencijalnog -0

s#isla ko%ule. 9va %re%irka se #o?e %os#atrati kao nak lo>eg u!inka analiti!kih sredstava na dravi rau#. ako tineA ili ousiaNe i A%ostojanjaA ili slu!aja u do#enu nastajanja /estin7. 9no >to A%ostojiA jeste !ulni %ri#er or#e ili vrste koju ?eli#o da de=ni>e#o. aj %ri#er je, drugi# re!i#a, %reeg u osnovi !ulnog iskustva /%reto, na %ri#er, A'okrat %ostojiA, ljenju, !ak i ako je ovo is%ravna analia, ona %ravi distinkciju koju i#a# na u#u. ao i u vei s latono#, ralika i#eEu Ako}e kod @ristotela. re#da su s#islovi  jedinstva isti kao s#islovi te ta o to#e da li je jedinstvo vrste isto kao jedinstvo konkretne individue. Her, AjedinstvoA /ua ajedni!ko vrsti i individualno#  jedinstvu nije %odlo?no analii. @li, #ora#o re}i da jedinstvo vrste nije isto kao ekstenionalni identitet konkretne individue. 9delitost vrsne or#e jeste odelitost  jedinice kao #ere. 9na nije odelitost i na!in da se ova distinkcija oavao, dvos#islena. Za %o!etak, vredi a%aiti, kao i u slu!aju latona, da se or#a vrste idvaja %reko !ulnog o%a?anja. 'a#o A%ostoje}eA stvari i#aju su>tine. Istra?ivanje #ora a%o!eti oni# a /jeste7, ili oni# >to %ostoji. L   to#e a idvaja#o intuitivni# uviEanje# onoga 6

J L

jer 9tine osi# onoga >to jeste  /cf . @nal. %ost. II, 1, -<8;...7A Igleda kako u ovo# kontekstu 9tina ono#a >to jeste drugo nego to jesteA, tj. %ostoji. Za%aite da, kada @ristotel ka?e kako nauka #ora odreEivati, u slu!aju kentaura ili to ne %ostoji eido" kentaura, ne#a ni kentaura. "eta'zika G, 1008<22]. %ravo 
-1

A>taA ili ousiaNe, a ovo na# auvrat o#ogu}ava da to ih %ostoji #nogo od svake vrste. @li, jedinstvo vrsne or#e #ora to se e vrsno# or#o#. 9no je druga!ije ato >to je individua i sa#a tinskih. /9vo ukauje na te>ko}u u to#e kada se ka?e da je jedinstvo vrsne or#e Aisto kaoA jedinstvo individue.7 @ >ta treto e kao #isao koja #isli sa#u seljenju %o#o}u relacije %ro" ?en ili As o<iro# naA, a ne jedinstva. @ko se ko}o# >to ne %ori!u ousiaNu kao su>tinsko jedinstvo. 9vo %oricanje le?i u osnovi Aoe# nivou %redikat jeika ni?eg nivoa. relaak na Asu%stancijalnostA se ki status %redikat ili %oj#ova. Her, sada #ora#o %ret%ostaviti da A%ostojiA na!i A#o?e se kvanti=kovatiA. Fgistencijalno kvanti=kovani stavovi igraEeni su od ato#skih stavova oto je &a  ato#ski, nije #ogu}e dalje analiovati a, ili s#isleno tvrditi njegovo %ostojanje, osi# njegovi# o%isivanje# %reko nekog drugog svojstva, reci#o, 2.  ovo# slu!aju je &a slo?eno. ako igleda kao da do %ostoje}ih ele#enata ne #o?e#o dos%eti analiti!ki# sredstvi#a. #esto toga, o!igledno ih na jedan ili drugi na!in #ora#o sti%ulisati. 9vo je najjednostavnija or#ulacija aleEa a dva glavna %ristu%a egistencijalni# stavovi#a, koje #o?e#o %redstaviti na na!in )asla i 'trosna. Qeli# da u!ini# jednu ili dve na%o#ene o svako# %redstavniku, sa#o da to i#ena denotiraju, A'okrat ne %ostojiA je sa#o%rotivre!no. 'li!no to#e, A'okrat %ostojiA je redundantnoO %redikat ni>ta ne dodaje sutaju, !iji je ri%ki #o?da najistaknutiji %redstavnik. *e na# a>to ovi ljudi seto tvrdi7 %relai s %ovr>inske gra#ati!ke or#e na due ne -2

o%oiva na!enje stava. AostojiA se tada de=ni>e kao Aadovoljava jednu iskanu unkcijuA. @li se ovo a%ravo svodi na govorenje da se %ostojanje de=ni>e kao relacija %ri%adanja jednog ele#enta neko# sku%u ili jednog slu!aja neko# %oj#u. ako se adr?ava deo aristotelovskog u!enja o %redikaciji /ne>to %ri%ada ne!e#u7, ali u ode?di teorije kvanti=kacije, koja ousiaNu a#enjuje jedno# iskano# unkcijo#. Dodaj#o jednu re! o odreEeni# o%isi#a. 9ni se grade na osnovu ato#skih stavova i iskanih unkcija. itanje o to#e da li %ostoje to s#o u%ravo videli, analiti!ki ko}a se #o?e iiti e#%irijski ili %ute# sti%ulacije, %re nego %relasko# sa gra#ati!ke na logi!ku or#u. @ko je najad sve >to se #o?e re}i o A%ostojiA to da je sinoni#no s Ane!i#A, gde se Ane>toA de=ni>e %o#o}u relacije  ili kao slu!aj nekog %oj#a, onda na# i dalje treljenih %oj#ova. ored toga, je li stvarno adovoljavaju}e onjavati %ostojanje %o#o}u %oj#ova @ko AstvaranA na!i Ae#%irijski ras%olo?ivA, nisu li svi %oj#ovi nestvarni  ovo# slu!aju kako se %ri#er onoga >to je nestvarno #o?e navati Astvarni#A na osnovu toga >to je takav %ri#er kratko, ako na# treava intelektualne intuicije, a %oto# /na#erno7 i ousiai ili %rostih ele#enata. 9n ui#a kao sa#orau#ljivo da na!enja svojih iricanja i na#ere svojih %ostu%aka na#o na javno %osvedo!en na!in. aj javni na!in nije %rosto %ute# !ulnog o%a?anja, %o>to svet oe teorije. 'vako rasecanje ili artikulisanje %roivodi neki kontekst diskursa. Zna!enje re!i postoji avisi od %oseljenih otajna, iaiva onoliko te>ko}a koliko i raslovski %ristu%. *a %rvo#e #estu, >ta treto se o%a?eni kontinuu# #o?e artikulisati na rane na!ine, od kojih su neki s%ecijalisti!ki, s ishodo# da }e }ava %roljenih oe jedan #ilioner...A Zar ne reerira# na neki e#%irijski %ostoje}i onjava#o jedinstvo svog %olanog shvatanja re!i A%ostojiA, koje nas navodi da ralu!uje#o rane njegove s#islove ad to i nanje 
vrste kriterij sti%ulira Aono >to %ostojiA. @ igleda da je ovo %ostu%ak #ate#atike, a ne oenju, statusa egistencije. )ekav>i ovo, trenja ilustracija ovoga ta je %rinci% tog jedinstva o ne #o?e to  + nije ni ovo ni ono. "eano ili kvanti=kovano  +  %oseduje neko kontingentno jedinstvo kako je de=nisano svoji# %redikati#a, reci#o, & i 2. @li, ovi ne #ogu ona!avati ivor jedinstva, %o>to ili jedan od njih ili oto jo> ne na#o raliku i#eEu istinitih i a#i>ljenih %redikata7. 9vo ne ostavlja ni>ta osi# sa#e iskane unkcije, koja je, %o%ut hegelovskog @%soluta, ajedni!ka svi# navodno %ostoje}i# %ri#eri#a jedinstva. @ i dalje ne na#o >ta na!i %ostojati. :unkcija  jedinstva je onda ajedni!ka !eavanju. *e #o?e#o oto su oto je ne%re}ava o%ravdanje a kvanti=kovanje %reko %redikat ostaju}i enja da se kvanti=kuje unkcija s%ajanja, koja je jasno ralu!ena od %redikativne unkcije s%eci=kuju}ih %oj#ova ili svojstava.  isto vre#e njegova she#a je sa#o%oni>tavaju}a, %o>to ona radvaja unkciju s%ajanja od %redikata /ua naka nekog %oj#a. @ko je %redikat taj koji se s%aja, te ako %redikat s%eci=kuje neki %oja#, onda a>to ko#}u 'a druge strane, ako je s%ajanje neN%oj#ovna unkcija %redikat, onda se vra}a#o na distinkciju i#eEu %redikata i ousiaNe. vajnova analia, kojoj 'trosn %rigovara, jeste jedno %rilagoEavanje :regeove. 9na %retvara %roste %redikate u unkcije u i#enice sa dvo#esni# %redikati#a. 'toga A'okrat %livaA %ostaje A%livanje u%ra?njava 'okratA ili A%ra?njava /%livanje, 'okrat7A.  ovoj notaciji sa#o i#enice se #ogu kvanti=kovati, ali je s%ajaju}a ili ujedinjavaju}a unkcija jo> #anje vidljiva nego u 'trosnovoj %aradig#i. Da tako ka?e#o, ruka nas navodi da u#etne#o suati sa svoji# %redikati#a ili %oj#ovi#a. @li je ruka koja nas vodi nevidljiva, #akar a analiti!ko #i>ljenje. *evidljiva ruka jedinstva ne #o?e se oto je ne>to ne>to drugo, ato >to %ostoji s%eci=!no A%o#o}u !egaA ili urok u svako# slu!aju. @li, ne #o?e#o oto je ne>to ono sX#o, %o>to Au svi# slu!ajevi#a %ostoji jedan logo" i jedan urokA.  *e #o?e#o oto ono u%ravo na!i u stvari istost, a re}i da je ne>to isto kao ono sX#o u%ravo na!i re}i da je to ono sX#o. o#o}u istog argu#enta AjesteA u s#islu A%ostojiA #o?e se %ri#eniti na svaki suto se inor#acija de=ni>e kao ishod analiti!kog ili %redikativnog #i>ljenja. oja# %ranih %redikata ukauje  -

-;

"eta'zika Z 1L, 10;1a1J]. Cf . M. Du##ett, &re#e, %%. 2L].

ne%osredno %re#a #oje# tu#a!enju nedostu%nosti @ristotelove ousiaNe. o>to  je %ri#arni s#isao Ato je ousia %ri#arno eido", analiti!ko onjenje eido"Na je uvek o njegovi# svojstvi#a ili %redikati#a, a nikad o  jedinstvu tih svojstava. rotinskog jedinstva nekog eido"Na ili sutine /videti odeljak ;7.

#5$ Sokra(ov san

ro !itavu ovu knjigu oto je %riroda jedinice da to i iskustvo adovoljstva. "eruje# da ovu or#ulaciju #o?e#o io>triti. 'X#o adovoljstvo, kao odelito i od %oj#a i od iskustva adovoljstva, jeste jedinstvo u to# s#islu da, kako @ristotel ka?e o ele#entu, Ajeste nedeljivo u svojoj or#i na neku drugu or#uA. 18 @nalia %oj#a adovoljstva je stoga ukorenjena u iskustvu, ne %oj#a, nego sa#og adovoljstva. 1; Hedna takva analia nikad ne #o?e ahvatiti jedinstvo sa#og adovoljstva kako se %okauje unutar kontinuu#a na>eg iskustva tog jedinstva. *asu%rot to#e, iskustvo, a %osledi!no i analiti!ku konstrukciju %oj#a, #eri#o %o#o}u jedinstva. ri#er adovoljstva je na#enjen da sugeri>e ne>to o na!inu dostu%nosti %rostih ele#enata ili jedinic #erenja. *e #ora se to je analia aktivnost ?ivih li s#isao, #ora#o #o}i da o ?ivotu govori#o racionalno.  ovo# odeljku ?eli# da ukratko ocrta# egistencijalne i logi!ke ko#%onente latonove oeg %roesionalnog idr?avanja. Siroko je ras%rostranjena %ranoverica #eEu analiti!ki# =loo=#a, koji uklju!uju neke od najartikulisanijih i naj%ole#i!nijih retori!ara u akade#skoj ajednici, da retorika nije deo =loo=je. *e sla?e# se. )etorika je ve>tina govorenja, a ovo uklju!uje s%osoenju. 'li!no to#e, ona uklju!uje %oku>aj da se %rou!avalac uveri kako =looski %roenju, iako ivesno ne %ostoje nikakva analiti!ka svedo!anstva nekog takvog rare>enja. ontekst analie je san, a ne analiti!ki diskurs. *e 1

0

1

1

1

2

1

8

1

;

1

6

"eta'zika D 2J. I(i., D J. )ikomahova etika  ;. "eta'zika D 8, 101;a2J. Cf . '. ri%ke, A*a#ing and *ecessit(A, %%. 88J]. Cf . )ikomahova etika, , 6, 11L6a12& A?ivot je jedna vrsta energiaNe...A

-6

%rigovara# njegovo# snoliko# kvalitetu, nego %re odsustvu #a kojeg u!enja o %ravo# na!inu analiovanja snova. 'lede}e na%o#ene doti!u latonovo %redstavljanje konteksta analie. 9vo %redstavljanje %os#atra# kao %aradig#ati!no. a i%ak, %onudi}u jednu ili dve sugestije a #odi=kovanje %latonske %aradig#e u svetlosti lekcija nau!enih i istorije =loo=je. rva stvar koju valja re}i jeste da je %latonski dijalog sanjarenje o celini. 9n je o%re!an %ono# "itgen>tajnu, !ije nas na%o#ene, %o%ut *i!eovih e%igra# i %aragra, %odse}aju na #onologe u %otrai a dijalogo#. *i "itgen>tajn ni Zaratustra nisu s%osoto je kontekst diskurivne ajednice a njih iluoran, haos ili ni>tavnost koje valja ose}ati, a ne igovarati. Za latona, nasu%rot to#e, celina je dostu%na logo"Nu. MeEuti#, kao >to se "itgen>tajnova slo?ena #isao #o?e vulgariovati njeni# svoEenje# na tehnike %oj#ovne analie, isto se #o?e re}i i o latonu& logo" ovde na!i ra#eru ili har#oniju kao dostu%nu iskustvu, te se ne #o?e svesti na AlogikuA. Drugi# re!i#a, logo" uklju!uje #uo", ili #no>tvo na!ina na koje se ljudi s%orau#evaju jedni sa drugi#a %reko si# jednoj or#ulaciji, san o analiti!ki# ele#enti#a je takoEe san o alae na slede}i na!in.  dijaloi#a %ostoje !etiri glavna %ojavljivanja %ri#era o alatroj ralici %re#a #itsko# ili %reanaliti!ko#e #i>ljenju. ako u ;r`avniku  a%a?a 'tranac, unkcija %ri#era alatinu  %olitike, ili da %ru?i to ga je %rethodno is%ri!ao 'tranac /cf . 2LLaNc7.1L  osnovi je ista situacija na delu i u So'stu. ri#er alaenje %roto ih %okre}u deca ili starci koji su kasno %o!eli da u!e. /261<7. 9vaj odlo#ak sa svoje strane slu?i da ralikuje analiu odnos #eEu ele#enti#a od u!enj ar#enida i drugih %resokratskih #islilaca, koji su o tenA7 i A#itskiA na!in /2;2c7. @laljenje. 9n se usredsreEuje isklju!ivo na slova kao ele#ente slogova.  slu!aju 'okrata situacija je nijansiranija.  &ile(u, u koje# se ras%rava i %o!etka %reokre}e od adovoljstva ka jedinstvu i #no>tvenosti, 'okrat uvodi ejdetsko ta san neko# nei#enovano# ivoruO ovo je njegov uoto to !ini 'tranac, kontekst sli!niji kontekstu sa#og dijalo>kog oe. Hedno takvo %oistove}ivanje je asnovano na u%litanju %reu%ro>}ene retorike savre#ene or#alisti!ke analie u %latonski dijalog. Dalje a%a?a#o da se u svo# ravoju %aradig#e 'okrat, ta!no %o%ut stranca i Fleje, 1

1

-J

J

Za dalju ras%ravu o %aradig#i ala
usredsreEuje isklju!ivo na slova i njihove ko#ljenje, tako i ne#ogu}nost %ru?anja jednog diskurivnog o%isa njihove %rirode.  Hedan o%is %rirode %rostih ele#enata o %rostije ele#ente. 'toga se %ojavljuje isku>enje da se odnosi #eEu ele#enti#a onjavaju kao A%rocesiA. Da u%otreiriti na unkcije7, nego #etaori!ke %redstave tog %rocesa kao a%solutne aktivnosti. *e#a!ki idealia# i 3egel su stoga jedna alternativna %osledica 5ajljenju, se?e duto ide u!enje or#alist. od latona se jeik #ita ahteva kao do%una jeiku analie.  #odernoj e%ohi, ahvaljuju}i %o!etno# %odsticaju @ristotela, #it se %reoaje# da se iskustvo or#alno rekonstitui>e. @ ovo je auvrat ishod odto je to @ristotelovo odio %roto je or#alisti!ko o%ravdanje or#ali#a ne#ogu}e, analiti!ki =loo je ne#inovno s#e>ten u jednu od dve alternativne %oicije& hegelovsku dijalektiku ili ni!eovska %roslavljanja haosa. *e trenjo# %revla>}u analiti!ar u angloonskoj akade#iji ava sada, a oni koji i#aju o!i vide}e ga. *o, okreni#o se situaciji u Teetetu. 9vo }e na# o#ogu}iti da iu!i#o, na sra#erno %ristu%a!an na!in, a%oriai koje le?e u osnovi svih u%u}ivanja na ontolo>ke alaljenja uo%>te. Teetet   na# je naro!ito ani#ljiv ato >to u nje#u 'okrat ragovara isklju!ivo s #ate#ati!ari#a, u %otrai a neko# kvai#ate#ati!ko# de=nicijo# Asa#oga nanjaA /1;Je7. raganje a ovo# de=nicijo# nadahnuto je eetetovi# otkri}e# toga kako %odeliti, ne to ovo #o?e#o %reor#ulisati, %ri!e koje govore tenu sliku u oni# odlu!uju}i# slu!ajevi#a u koji#a ne#a or#alnih -L

struktura a ne%osredno %regledanje.  svi# ovi# slu!ajevi#a #o?e ko}a le?i ta!no u %rise}anju na ovaj sadr?aj, ili u njegovo# %revoEenju na javni /ua nau!ni diskurs. @ko tavalo, on to !uje#o, !ak i u oni# slu!ajevi#a u koji#a ne#a ni!ega da se vidi, ili, iskaano o%renije, u koji#a i#a vidljivih or#i, ali i nevidljivih s%ajanja ovih or#i. Qeli# da naglasi# kako je ova #etaora na#enjena da radi u otanoj %lo!ici a %isanje i kaveu a %tice, koje je 'okrat uveo da ao analiu nanja. 9ni su unkcionalni ekvivalenti a "itgen>tajnove ljanja, a ne analie. @ ovo na!i da %ostoji %latonska verija u!enja da ljudsko #i>ljenje sudeluje u radu otkrovenja istine. ako s#o ve} %ri#etili u svei sa dijereo# /ili Aoljenje je %roduktivno kao i teorijsko, ili /kako se naiva u So'stu7 gra#ivo. @ko snevanje %roivodi jedinstvo celine, ili jedan na!in skretanja %a?nje na nedostatke krajnjeg anti%sihologi#a. 9!igledno je i %rirode toga dijaloga kao sanjarenja da je #i>ljenje %roduktivno u u%ravo %o#enuto# s#islu. Da ono nije %roduktivno u s#islu stvaranja e+ nihilo, sledi i %latonskih ideja i u!enja o %rirodi, uklju!uju}i %rirodu du>e. 9ni koji se %rito i %rou!avanje du>e /ua #ate#ati!ara. 'ada %ostaje nu?no da se uka?e na %rirodu tehni!ke a%oriaNe u sadr?aju sna. re#a ovo# snu, svaki ele#ent #o?e#o i#enovati kao odelit ili radvojen u seta vi>e, !ak ni to da ele#ent %ostoji ili ne %ostoji, %o>to ava 'tranac u So'stu. Moje gledi>te je sasvi# druga!ije. *e #ogu ulaiti u sve %ojedinosti, ali je glavnu %oentu lako iskaati. e>ko}a koja se odnosi na %roste ele#ente ta!no je ista kao i ona koja va?i a u!enje o Anajve}i# vrsta#aA i njihovi# ko#to su i Anjenje na!enja tvrdnje A%ro#ena nije stasi"A od nas iiskuje da %ostuli>e#o neku ajednicu i#eEu A%ro#eneA i AistogA s o<iro# na sa#u %ro#enu, a onda i i#eEu A%ro#eneA i Astasi"NaA %reko AdrugogA. @li, kako, u logi!ko# ili ontolo>ko# s#islu, #o?e#o #i /ili neka
-



 jevrejskoj a njegove a%ovesti kakve su one sa#e %o seanja u odnosu na viEenje ostaje na snai i u hri>}anskoj tradiciji, te, ahvaljuju}i uticaju 3ajdegera, igra jednu va?nu ulogu u savre#enoj =loo=ji.

ralu!iti i#eEu AistostiA sa#e %ro#ene i AistogA kao logi!ki odelite or#e s kojo# se A%ro#enaA #ora %oveati kako to Aradvaja#oA u svoji# stavovi#a as%ekti jedne ve!ne #re?e kako je #i intuitivno sagleda#o, a ne ele#enti sa#e #re?e. Ma koji %oku>aj da se or#uli>e u!enje o ajednici vrsta, ke %aradig#e, %rito laton %onekad naiva ero". @ ovo, #isli#, na!i da %ostaje ne#ogu}e ralu!iti inteligenciju od ele#enata koje ralikuje. Asihoanaliti!kaA inter%retacija ero"Na  jeste, ili vodi ka, jednoj osotavnosti, ne kao %redikat /nje %oe nego >to je onaj u koje# oni unkcioni>u kao %redikati, kako je ovo rali!ito od gledi>ta da su A%redikatiA %ore#e}aji ili ralikovanja u kontinuu#u diskursa riseti#o se agonetke iraa Asasvi# neA u So'stu. Sta god da #o?e#o re}i o neko# %rosto# ele#entu a%ravo je tvrdnja o neko# sastavu ele#enata. @ko je negacija o%oivanje %redikata, ali negacija u odnosu na suto je sastav ili slog. Moglo ati da se sugeri>e neki drugi kandidat, %o%ut Alogi!kog %rostoraA ili !ak As%re#i>taA.1-  @li, #a >ta >to ka?e#o o ovi# kandidati#a i sX#o je s%leteno ajedno i slogova. @ko slog ne#a nikakva slova, ili ako su slova nevidljiva, onda se i s# slog inutra uru>ava, ili %ostaje slovo, %a je stoga i s# nesanatljiv. *a ovu %osledicu 'okrat u stvari ukauje u Teetetu /206e7, ali, %o>to ne ralikuje dva s#isla re!i A%rostA koja sa# %rethodno %o#enuo, te ato >to ovde eks%licitno ne iskori>}ava snevanje ili intelektualnu intuiciju, nego ograni!ava sanavanje na analiovanje, on ne #o?e re>iti svoju so%stvenu agonetku. vrdnja o %rosti# ele#enti#a je onda ne%oj#ljiva, dok se %oricanje %rostih ele#enata a%ravo svodi na tvrdnju o ono# sasvi# ne. 'okrat kritikuje u!enje o %rosti# ili nesanatljivi# ele#enti#a /202d]7, ali se nikad ne odri!e %ridru?ene de=nicije nanja kao is%ravnog #njenja ajedno s logo"No#. #esto toga, on ka?e kako je de=nicija AverovatnaA /202sNe, cf . 201s7. ao >to sa# oto je od#ah o!igledno i  jednog od 'okratovih so%stvenih %ri#era. Mo?e#o dovoliti da i#ena u%u}uju na ele#ente, te da se onjenja igraEuju i %ri#er. @li, re!i se ne o
-

Cf . )ichard Gale, )e#ation an )on>7ein#, @ Monogra%h 'eries, *o. 10 /9Tord& Basil Black+ell, 1-LJ7, %%. J8].

--

#o?da #ogu vati A%rosti#A ele#enti#a tih logoiN ili %oveanih o%isa. 9vde %ostoji jedna vrsta cirkularnosti onjenja, ali, #isli#, sasvi# nu?na.  isto vre#e, taj krug nije !uveni Aher#eneuti!ki krugA diltajevske ili hajdegerovske >kole. aj krug nastaje %od %ret%ostavko# da je na!enje na svako# nivou ili diskurivno ili de=nisano %ers%ektivo# tu#a!a. *e #isli# ni na >ta od ovoga. 'ituacija koju o%isuje# ukorenjena je u neNanaliti!koj %rirodi jedinstava na svako# nivou na!enja, a ovo ne#a nikakve vee s %ers%ektivo# tu#a!a. 9vi nivoi se ne ustanovljavaju A#itovi#aA u s#islu istorijskih konstrukcija. ontekst analie je uvek isti u svoji# o%>ti# oti# slika#aA koje s%ajaju glasinu i direktna viuelna /ili intuitivna7 svedo!anstva. ao >to je o!igledno i sa#og latona, ove o%>te slike se ni na koji na!in ne %re%li}u sa ravoje# #ate#ati!ke analie. *asu%rot to#e, one ovo# ravoju daju hranu i s#isao. @li je osotih slika to da se one #ogu iraiti sa#o u %oj#ovi#a koji se #enjaju od %ri!anja do %ri!anja. o je kao da jedan nara>taj u#etni!kih kriti!ara a drugi# %onaoso< %oku>ava da tu#a!i neko ivanredno re#ekNdelo. )e#ekNdelo ostaje isto, te stoga kontroli>e %ers%ektive kriti!ar. a i%ak, o%isi kriti!ar }e se sigurno #enjati od nara>taja do nara>taja. niveralnost konteksta analie je dostu%na sa#o s%eci=!no# jeiku %oeije, enje da se o%>te slike ijedna!e s %rolani# ili istori!ni# tvorevina#a. 9no se a%ravo svodi na u#etni!ki kriti!ar. 9n #ora na}i na!ina da se to# isku>enju odu%re a da ne a%adne u su%rotno isku>enje or#ali#a. 9vaj odeljak avr>ava# jedno# %oslednjo# %ro>ireno# na%o#eno# o latonu. rotu teoriju konteksta analie. @li je eks%licitna oljenja uvek u %oj#ovi#a %aradig#e analie sastav %rostih ele#enata. 9vo nas ostavlja sa a#u}eno# sliko# onoga a >ta igleda da su dve diskontinuirane ravni ljudske duhovne aktivnosti. *aovi#o ove aktivnosti #ate#atiko# i %oeijo#. 3egelova dijalektika je %oku>aj da se ove dve aktivnosti oljenju, sasvi# hoti#i!no %ro%u>ta da sugeri>e ta %o%ut dijalekti!ke logike. @li, vrlo #alo !italaca je u stanju da se adovolji a#u}eno# sliko#. "rlo je veliko isku>enje da se ta slika dovede u ?i?u.  osnovi i#a tri na!ina da se ovo u!ini. rvi je da se odko}a s kojo# se i s# suo!ava# %ri ravijanju eks%licitnog o%isa svoje so%stvene %oicije jeste >to se ala?e# da sliku ostavimo zamu.enom. 9vo ne#inovno igleda nalik na ne#arno #i>ljenje %ri%adnici#a #akar dve od tri %rethodno %o#enute >kole koje su nudile odgovor na %latonsku situaciju. 'ada igleda kao da sa# na neki na!in %ri%adnik A%esni!keA >kole. @li je ovo redukcionisti!ko #i>ljenje. esni>tvo i #ate#atika su ono >to jesu, a ou dravorau#ska ra#atranja jednostavnosti,  jedinstva i celovitosti. @li nas ista ra#atranja dravoga rau#a navode da doda#o kako !ak i dijalekti!ka logika avisi od s%oso vi>e, to je viija u saradnji sa svedo!anstvi#a %o 100

!uvenju. re#a to#e, aklju!uje# da =loo= #oraju ljivo %redlo?io 'okrat u ;r`avi.

##$ Nepos(oane i ni.(a

 odeljku - %onudio sa# jednu %reli#inarnu kritiku analie A%ostojanjaA koja %oti!e od :regea /da sa?eto %redstavi# >kolu #i>ljenja i#eno# njenog najistaknutijeg nedavnog %redstavnika7. Glavna svrha ove kritike jeste da se odta jedne jo> osoko}e. Da to %itanje irai# u njegovo# najiaovnije# oenije# ota %odrau#eva#o %od Anegacijo#A ostoji li o>tra %oj#ovna ralika i#eEu naka negacije kako se %ojavljuje u, reci#o, neN p, ili u A p  ili neN pA, i u negativno# kvanti=katoru akva je %oveanost i#eEu jedne negativne !injenice i ne%ostoje}ih okoj ko%uli, nis#o li okoj ko%uli Drugi# re!i#a, ako odstu%i#o od regeovske analie %ostojanja, ar ne snosi#o riik hi%ostatiovanja ni>tavnosti itanja %o%ut ovog #ogla tu te#u sada>njeg odeljka. Qeli# da glavni deo ove ras%rave a%o!ne# jedno# %ro>ireno# A#etodolo>ko#A na%o#eno#. *eus%eh da se ralu!i i#eEu Aaj da se %ararao# ukine egistencijalni status %redikat i %oj#ova. $ak ni najstro?i no#inalist ne %ori!e da konstrui>e#o ili a#i>lja#o, te stoga i %oi#a#o, a%straktne oti %ristu% onih koje #o?e#o navati anti#ajnongovci#a, %re#a @leksijusu Majnongu /168N1-217, nekoj vrsti krajnjeg %latonista, svodi se na %rinanje da Ai#aA a%straktnih oti a %oricati da oni %ostoje. $ine}i tako, #eEuti#, oni %rinaju distinkciju i#eEu to naiva A#itolo>ki# %latonisto#A, koji ne donosi nikakvu odluku u %ogledu toga da li a%straktni oto $ihara igleda da ne uo!ava, do%ustiti teu neN#itolo>kog ili te dovoli %oi#anje a%straktnih okog %latonista. 9vo #e ne%osredno dovodi do #etodolo>ke %oente. @ko na# se ka?e kako a#i>lja#o da i#a a%straktnih olja#o da na njih reerira#o, #ada u stvari a%straktni oto drugo, odgovor je kako sledi. rvo, taj %rigovor ljanjeA i 2

0

harles hihara, 9ntolo#y an the icious>Circle Principle /ornell niversit( ress& Ithaca and 5ondon, 1-L87, %. J8.

101

A%oi#anjeA, na na!in koji %odse}a na ri%kijevo tovitosti i intuicije. onavlja# da nije u %itanju %oi#anje a%straktnih ote Aa#i>lja#oA, ne a#i>lja#o da %oi#a#o a%straktne olja da a%straktni oljati na!i oljati da o%a?a %rostornoNvre#enski slu!aj, reci#o, kravu koja %ase, nekog a%straktnog olja da ideja krave %ase is%red njegovih o!iju.  er#in AidejaA je u ovo# kontekstu #o?da te, onda ne#a na!ina na koji se %ojedina!na krava #o?e %oi#ati kao %ostoje}a, %o>to se A%ostojanjeA de=ni>e kao su%su#iranje individue %od neki %oja#. MeEuti#, u slu!aju ne%ostojanja na delu je jedna %aralelna situacija. @ko oljene ?ivotinje nije isto >to i re}i da je %oja# jednorog a#i>ljeni %oja#, u s#islu da a seto drugo.  a!no isto va?i a %oja# latnog to ga ne mo#u a#i>ljati ili %rito sa# u stanju da %ori!e# ne sa#o to da okrugli kvadrati %ostoje, nego da su oni !ak i a#islivi. oku>aj da se a#isli okrugao kvadrat ne%oj#ljiv je na na!in koji i>!eava ako #i se ka?e da uo%>te ne #isli# o okrugli# kvadrati#a, nego o ne!e#u drugo#, reci#o, nekoj a#i>ljenoj #e>avini kvadrat i krugova. 'vi %oku>aji da se ontolo>ki %roe %rike otu %oentu. rinanje i tvrEenje #ogu}nostP dva su ralu!iva slu!aja. Mogu tvrditi ne>to >to ne %rinaje#, te ne na#erava# da %rina#, ato >to sa# %ogre>no govorio ili nisa# rau#eo %recino na!enje onoga >to sa# rekao. MeEuti#, ovo ne #enja na!ajno %oentu koja je %osredi. @ko na#erava# da reerira# na kvadratni krug, ili %re, na %oja# kvadratnoga kruga, onda u neko# s#islu to !ini# na osnovu !injenice da je ovo #oja na#era. /'a druge strane, ako na#erava# da reerira# na neki %ostoje}i kvadratni krug, ili na geo#etrijsku konstrukciju kvadratnoga kruga, tada gre>i#.7 '%re#a# se da otaA ili Ani>tavnostA. oristi# alternativne ter#ine eg %oku>aja da a tu agonetku iae#o >ta to ne rau#e#o, onda nije adovoljavaju}e onjenje koje na# se %ru?a to kako a 2

2

1

W. @lston, A9ntological o##it#entsA, in& . Benacerra and 3. utna#, eds., Philosophy  of "athematics /Fngle+ood li]s, *. H.& renticeN3all, 1-J;7, %. 260. 2 I(i., %. 26;.

102

seta nas to ta a seljenjeA analiuje#o u %oj#ovi#a A%redikovanjaA ili AkonstruisanjaA.  reto i %osedovati nanje o %rirodi ne!ega. ri#er okruglog kvadrata je ovde ta, %o>to oni ne#aju nikakvu %rirodu. Zavisno od toga kako se de=ni>e ter#in A%oja#A, s%re#an sa# da do%usti# da ne#a %oj#a okruglog kvadrata. )e}i, #eEuti#, da uo%>te ne #isli# o okruglo# kvadratu, kada a se ta!nije, ona ljenja sa to krajnje !udnovato u vei s %redstavo# o okruglo# kvadratu. a %redstava je tako !udna da ljenju ili to na#erava# nije ni od kakvog interesa a logi!ara ili /osi# u dis%oicionalni# ter#ini#a7 a analiti!ara reerencije. @li, dr?i# da je ovaj #anjak interesa %ogre>ka. 9na nas odvra}a od !udnovatih slu!ajeva i ohrai#o neki# ra!unski# sredstvo#. Da sada doEe#o do %resudnog slu!aja& ako sa# tavno>}u, #oja iti osiguravanje# da sa# o ne!e#u ta #isli#o kada ka?e#o da je neki ter#in (ez ikakve referencije. 9n se svodi na ovo& svi rani %oku>aji da se agonetka ni>tavnosti ukine tehni!ki# %araraa#a %o!inju od !injenice kuA irelevantnost. 'toga oni u stvari ne analiuju !in #i>ljenja u%leten u ovu agonetku, nego na# %rine reerencije asnovanu na s%oju njava !estu i vulgarnu %riliku u kojoj analiti!ar ne#a na#eru da rau#e >ta ka?e tradicionalni =loo. I najad, on %roivodi jedno %okolenje neota >to i# se ka?e u dijalektu drugo# od onog njihove >kole.  Hedna %osledica aristotelovskog trui#a da Ajeste i#a #noge s#isloveA jeste da ne #o?e ta ne ka?u, %o>to je jasno da je 'okrat #ogao ne %ostojati. 9%et, stav da A%ostoji Bo?i}NBataA !esto se koristio kao %aradig#a a naigled ko}e da se ota #isli#o stavovi#a %o%ut A%ostoji Bo?i}NBataA ili Asada>nji kralj :rancuske je } elavA sve dok ne %oku>a#o da i# na#etne#o suvi>no kruta u!enja o reerenciji.  najto uoto u%u}uju na %ogodnost nekog %reerisanog or#alnog jeika. ao >to ra
%ravila ne daju ta!nu logiku #a kojeg iraa oto s#o videli u odeljku -, 'trosn gura ovu raaj da s#islove re!i AjesteA okog jedinstva. 'a druge, on ne vidi to isto ontolo>ko  jedinstvo u otvoreno# sku%u u%otreto se ti!e #etodolo>ke na%o#ene. I#a#o %ravo da analiuje#o stavove o ne%ostojanju, ali ne s#e#o analio# rastvoriti %roto je takoEe la?no, ali i raloga druga!ijeg od raloga la?nosti A#oj %as svira UautuA. si !injeni!no %ostoje, iako je #akar #oj nes%osoto ne %ostoji ni>ta >to je i #oj %as i svira! Uaute. ako distinkcija i#eEu negativnih egistencijalnih sudova i negativnih !injenica nije kruta. Igleda da je ona relativna u odnosu na due analie logi!kog ota!ka. $injenice su o stvari#a, a stvari ili %ostoje ili ne. Ista %oenta nastaje i i te nije istinska tvrdnja. redikati su konstituenti tvrdnjP koje aui#aju neki stav o %ostojanju slu!ajeva. 've dok ne #e>a#o rali!ite u%otreta nije verovatno da }e#o u!initi u inu u %rosto# kontrastu %otvrdnih ili odri!nih egistencijalnih tvrdnji,
2

8

. :. 'tra+son, A9n )eerringA, in& Lo#ico>Lin#uistic Papers /5ondon& Methuen, 1-L17, %. 2L. u %revodu& iter :rederik 'trosn, A9 reeriranjuA, ;ometi, god. III, nije to %ostojiA jeste /' + 7 -/ + 7. A*eke stvari ne %ostojeA jeste /' + 7 /-+ 7 i tako dalje. /  + 7  A+   jeste %o de=niciji /' + 7 / A/ + 7 4 -/ + 77. @ Aa ne %ostojiA jeste ekvivalentno sa A a  je reeriraju}i ira
10;

#ajnongovski# ralu!ivanje# i#eEu egistencijalne i neNegistencijalne reerencije, ne %oko}e a ingenionog logi!ara. @li se ove rane tehni!ke dosetke sve ta #o?e %ostojati, te se stoga oslanjaju na #ogu}nu reerenciju negativnih egistencijalnih sudova. !initi egistenciju %redikato#, drugi# re!i#a, na!i u%ravo %revideti raliku i#eEu %ostojanja i ke ko%ule. I, kako sada sugeri>e#, to !ini nevidljivi# %rotavnosti. @ko reeriraju}i ira %o de=niciji ukauje na neki otavnostA ne#a reerenciju.  ovo# slu!aju se negacija u njeni# rani# onjavati sintakti!ki, kao verija %latonskoN aristotelovskog u!enja o AdrugostiA, iako se danas neguje %o#o}u ter#inologije %oj#ova i slu!ajeva. @ko ne>to ne s%ada %od neki dti %oja#, i%ak s%ada %od neki drugi %oja#, a ova druga !injenica na# o#ogu}uje da irai#o njegovo neu!estvovanje. @li, ova linija onjenja ne onjava >ta na!i ne spaati  po pojam. *i>ta vi>e ne %ostoji analiti!ko onjenje Ane%ri%adanjaA nego >to %ostoji onjenje A%ri%adanjaA.26 oj#ljivost relacije %ri%adanja %o!iva, kako sa# oe une#iruju}eg, ra#i>ljanja, sugeri>e# da %oj#ljivost Ane%ri%adanjaA %o!iva na nekoj intuiciji o ni>tavnosti. Dovoljno je lako tvrditi da se A*i>tavnost ne #o?e #islitiA, a ova tvrdnja je od vre#ena ar#enida. 'asvi# je %ovr>no sugerisati da taj %roke. ako sa# %ri#etio u svojoj ras%ravi o %ararairanju, svaki %oku>aj da se sintakti!ko# analio# otkloni ta %rividna gre>ka avisi od %rethode}e %oj#ljivosti onoga >to otklanja#o. ako aja da se rajasni %rotavnosti. rvi je %ri#er analie otaA je sintakti!ko sredstvo %onato kao Aisklju!iva! suta skovani da s%re!e %ranine koje e
2

2

kvantiti=katora ' ili !ak %ro#enjive veane kvanti=katoro# , ne sledi, uo%>te uev, da a %ostojiA /I(i., %. 2L67.  svojoj konstrukciji [ @Na )utli iri!e dve %ret%ostavke koje su a nas od interesa. rva, da je A%ostojiA ontolo>ki %redikat, eks%licitna je. Druga je ne sa#o eks%licitna, nego i sasvi# vidljiva& Ato, tj. ne>to tajna ili vajna. 9vde a%a?a# dva %resudna %roko}a da, ako je egistencija %redikat, onda /  + 7 -+  na!i A%ostoji ne>to takvo da ne %ostojiA /cf . 5. 5insk(, )ames an ;escriptions, %. 8J7. 9vaj %rividni %ronjava englesko# tj. sr%sko#  %ararao#, %o>to su AjesteA i A%ostojiA dve rali!ite re!i !iji su s#islovi isti sa#o a nehajne ili svojeglave ontolo>ke logi!are. @li se u )utlijevo# siste#u taj %roenja, jeste da a ne%ostoje}e ota vi>e %roto je de=nisanje uslov a %ostoje}e oko}u da s%eci=kuje %redikate %rikladne a njegove ne%ostoje}e oto je ona sa#a %oj#ljiva jedino unutar nekog siste#a %oj#ova koji se de=ni>u u %oj#ovi#a o
106

%ostaje agonetno ako insistira#o da se, ako se o ono# ni>ta #o?e govoriti, ono #ora %rilagoEavati %ravili#a a one suta treta od ovoga ne udovoljava %resudnoj %oenti. *a %rvo#e #estu, na!enje Aisklju!ivanjaA ta!no je onoliko dvos#isleno koliko i AnegacijeA ili re!i AneA. *e #o?e#o isklju!iti slu!ajeve %oj#a a da ne na#o >ta na!i re}i da ne#a slu!ajeva tog %oj#a. )e}i da %oja# ne#a eksteniju sa#o je ot#en na!in da se to %itanje ito i dalje treta AneA na!i u irau Ane#a ekstenijuA. 9va linija onjenja je nalik %oku>aju da se negacija o}avaju %oja# la?nosti, %a tako i negacije. '#isao re!i Ane#aA u Ane#a takvihNiNtakvihA deli#i!no se ivodi i de=ni>u}eg svojstva sku%a takvihNiNtakvih na koje se %ri#enjuje.  #a koje# odreEeno# slu!aju negacija od nas ahteva da o svako# %ojedina!no# otaA. Drugo %redlo?eno rare>enje %rotavnosti %olai od %oj#ova teorije sku%ova. Mo?e#o enju da ka?e#o kako AneA unkcioni>e semanti~ki da ona!i odsustvo reerencije. Misli# da je ovo is%ravno. @li, #o?e#o nastaviti govore}i da se#anti!ku ulogu igra konstrukcija %redikata i nultog sku%a. @ #isli# da je ovo %ogre>no. Her, na ovaj na!in ni>tavnost %retvara#o u %oja#. re#a Dejvidu "iginu, Alogi!ka ortodoksija nalai na!in da otkloni %rividno reerencijalni status ni!ega ... gra#ati!ki# ralaganje#A iska u koji#a se %ojavljuje na neN/ + 7 /&+ 7. rocedure logi!ke ortodoksije, #eEuti#, A%oj#uA ni~e#a u stvari daju reerencijalni status& ova ortodoksija !ini /  + 7 /... / + 77 ivesni# %redikato# %redikat individu.  o je %redikat, ovde %ri#enjen na %redikat & , koji #o?e#o grue# nivou o instancijaciji... re#a ovo# o%isu, neN/ + 7 /... / + 77, %o%ut / + 7 /... / + 77, takoEe }e eg reda ili %redikat %redikat individu. 9n }e ta stoji ovaj sastavljeni %redikat drugog reda o %redikati#a %rvog reda, nai#e, Astav na tre}e# nivou o %ostojanju %oj#a na drugo# nivouA koji je, naravno, i s#, kao jedan sanati entitet, %oja#& %oja# ni{ta, A!ak i ako o ovo# %oj#u niko ne #isliA. 29vaj ortodoksni stav ortodoksije !ini %ot%uno jasno# nes%osoljenja da se tavnosti. *a %rvo#e #estu, osigurani s#o da je ono >to ava#o da #isli#o teorijskosku%ovna konstrukcija jedini!nog sku%a nultog sku%a. 9vo je ko}e, #oglo ljenje ni>tavnosti %rela?enje# na jeik teorije sku%ova. akav %relaa, !ak i ako ta %oku>ava#o da #isli#o, nego sa#o >ta tre(a da #isli#o. 9stavljaju}i i ovo na stranu, slede}a stvar koju valja a%aiti jeste da Ani>taA #o?e#o %revesti taA se ira?ava kao  +  / + [ + 7, dok
L

2



2

9+en, Alato on *otNBeingA, %. 2;J. I(i., %. 2;J. David Wiggins, A'entence Meaning, *egation, and latos ro
10J

 + P /P+ 7.

'trogo govore}i /a kako ina!e treta !e#u se #o?e %redikovati #a koje svojstvo. Moglo to u drugo# slu!aju %ostojanje i identitet valja shvatati kao %redikate. @li, ovo nije %oenta. @ko se ralu!uje i#eEu su>tine i %ostojanja, te tako i#eEu tin. Ilo?ena negacija drugog reda stoga ne us%eva da %oni>ti sve i nije ta!na transkri%cija ni>tavnosti. Drugi# re!i#a, viginovska ortodoksija %ret%ostavlja da je A%ostojatiA sinoni#no s Ai#ati svojstvaA, %otiskuju}i ti#e distinkciju i#eEu tine7 i %ostojanja. 9no, %re#a to#e, %o!iva na %oj#ljivosti relacije %ri%adanja, >to je %oenta o kojoj sa# ve} ras%ravljao dovoljno dugo. Moj tre}i %rigovor ovoj analii #o?e se uvesti uo!avanje# da se sku% svih %oj#ova aja da se d o%is ni>tavnosti Analik na svojstvoA. irkularnost %oku>aja je o!ita i de=nicije Ani!egaA kao AneNinstancijacijeA. @li je gora od cirkularnosti #otivacija te analie. akve god sintakti!ke i se#anti!ke ata#njenosti ljenje, ili !ak %oku>avanje da se #isli, ni>tavnost, one se ne otklanjaju, nego ane#aruju, %ritavnost nije %oja#, !ak iako #o?e#o i#ati neku  prestavu o njoj. $itaoca %odse}a# na svoje veo#a neor#alno ralu!ivanje i#eEu %oj#a i %redstave. oja# je ne>to >to #o?e e ili #anje Ao>troA de=nisano. Mo?e#o dati neki kriteriju# a njegovu eksteniju. redstava se ne #o?e o>tro de=nisati., te ne#a kriterija a njenu eksteniju. *adalje, u slu!aju sredi>njih %redstava =loo=je, ne#a %itanja ekstenije. akav ter#in je ili %ot%uno neu#estan /kao u slu!aju jedinstva, a #o?da i u %a?nju od %resudnog %itanja. re#a to#e, !ak i ako u?urtavnosti koji se d %o#enuti, a ni>tavnost, koju %oku>ava#o da %o#ene#o, nije %oja#. Her, ako taA drugo nego skra}en na!in da se iska?u Aslu!ajevi u koji#a ne#a instancijacijeA, s %rethodno %o#enuti# #ana#a koje takav %ristu% %rate. '#isao skra}enog iraa jeste ili ono >to ne %oku>ava#o da ka?e#o, ili je i sX#o cirkularno, ili tako dvos#isleno da ahteva a#a>nu inter%retaciju. oja to =looska #otivacija le?i u osnovi %oku>aj da se tradicionalni %rotavnosti %araraira u jeiku teorije sku%ova o je %latonia#, ne u %ovr>no# s#islu koji se ovo# ter#inu %ridaje u savre#eni# ras%rava#a, nego u duto je takav o%is jedan as%ekt ili %osledica njegovog o%isa %otvrEivanj %ostojanja, %onavlja}e#o jednu ili dve %oente ire!ene u odeljku -.  %rirodi slu!aja, #eE uti#, ovo se ne #o?e ie %oj#ova. :rege stoga ijedna!ava na!enje re!i A%ostojiA sa na!enje# iraa Adostu%no 8

0

ADialog #it unjer 
10L

iskustvuA. 9n takoEe ijedna!ava Adostu%no iskustvuA s Ajeste oto >to je neko iskusio nije to o!igledno %ostoji ralika i#eEu do?ivljene %redstave i #ogu}nosti njenog u%u}ivanja na neki stvarni oto ni{ta valja ota da se uhvati uko>tac s ni>tavno>}u koja, ako uo%>te %ori!e, %ori!e sve sku%ove, a ne sa#o njihove !lanove.  A A %ostojiA, onda, sa#o su odreEeni, %reaja da se jeik unkcija %ri#eni na =loosku analiu %rirodnog jeika. I>!eavaju svi oto sa# %oku>avao da %oka?e#, oe distinkciju i#eEu A%ostojiA i Ane %ostojiA, kao, na %ri#er, u tvrdnji Anajve}i ta od ovoga #oglo oto je #isliv i tako dostu%an iskustvu. oja# i#a s#isao eg reda7, onda negativni %oj#ovi ne %ostoje. @ko %oj#ovi ne %ostoje, onda #ora toNdrugoN negoN!ovekA. 'tav Anegativni %oj#ovi ne %ostojeA i s# #ora njava u!enje# o ideja#a, or#a#a ili su>tina#a, u koji#a %redikati /svojstva7 jesu ili nisu sadr?ani. 'u>tina A!ovekA /u regeovskoj ter#inologiji, A  je !ovekA7 ne #o?e se i sa#a is%ravno %oricati. Igleda da je :regeovo u!enje jo> radikalnija verija gr!kog u!enja, utoliko >to %redikate /ili koordinisane %oj#ove %retvara u ousiaNolike su>tine. 8

1

8

2

8

8

10

 

I(i., %%. 1J, 1-. W. ". 9. uine, &rom a Lo#ical Point of ieB /*e+ ork& 3ar%er orch
Is%ravna analia AneN!ovekaA, onda, nije negacija %oj#a, %redikata ili su>tine. Ba> kao >to ni{ta  na!i  +   /... / + 77, tako se Aovo nije !ovekA analiuje kao  +  /T+ 4"+ 7, gde "+   ne na!i negaciju nekog %oj#a, nego %re da +  na koje reerira taj stav ne %ot%ada %od %oja# ". ako dos%eva#o do Agr!kogA aklju!ka da ono >to AjesteA u %ravo# s#islu tog ter#ina ne#a su%rotnosti. @ko to jesteA ne #o?e ne ta god to na!ilo7. Mo?e se raoriti neki %ojedina!ni !ovek, konj ili drugi /neN a%straktan7 otina %oj#a ~ovek . rirodno sledi da, %o>to se ono >to %ostoji #o?e i#enovati ili eg reda. gred %ri#e}uje# da je %oja# hijerarhije su>tinski u #ate#ati!koj veriji analiti!ke =loo=je. 9vo je na neki na!in takoEe A%latonskiA, osi# utoliko >to AregeovskiA ne govori o redu ivrsnosti, nego %re o a%straktnosti ili strukturnoj slo?enosti.  savre#eno#e #i>ljenju, %oja# %oj#a nije Akog %rinci%a sledi da je univeru# doe# nivou Igleda kao da je ili %retvaranje ota vi>e nego >to #o?e taj %oja#. *egacija je %oricanje egistencije kada se %ojavljuje ajedno s kvanti=katoro#, dok je kvanti=kacija u svo# %otvrEuju}e# egistencijalno# oko AjesteA igra neku ulogu u regeovsko# u!enju kao i u %latonskoNaristotelovsko# %ou!avanju. 9no se ne #o?e oto oni dovoljavaju negaciju. a!no ako, kao i a :regea i njegove gr!ke %retke, AjesteA ili A%ostojiA ne dodaje ni>ta novo u s#islu da na# ne ka?e ta o neko# ru#om svojstvu ota o neko# drugo# %redikatuO i#a#o druge %redikate a druge vrste inor#acija. @li, i ovoga ne sledi da na# AjesteA ne ka?e ni>ta. :rege ne #o?e na!initi ovu distinkciju. a i%ak je u istoj situaciji kao i Grci s o<iro# na neN%redikativni status re!i AjesteA ili A%ostojiA. *aivati A%ostojiA %rani# %redikato# na!i ui#ati nedokaano kao dokaano, ili %oricati da je to istinski %redikat, tj. to na!i %oricati da %reko A%ostojiA u!i#o ta o oka unkcija re!i A%ostojiA 9na je ta!no ista kao i unkcija iraa ass / 7 u strosnovskoj analii. 9na ona!ava ontolo>ko jedinstvo (ez  mo#u.nosti a ka`e kako je ovo ono {to ~ini. 9vo#e dodaje# da Ane %ostojiA slu?i da sao%>ti intuiciju o ni>tavnosti ili odsustvu jedinstva. *udi# %oslednju ilustraciju %rotavnosti u analiti!koj =loo=ji. ret%ostavite da univeru# govora %oku>ava#o %odeliti na %oj#ove i onjava#o %re %o#o}u !injenica nego egistencije. Za na>u svrhu ovde #o?e#o %rilagoditi jedan odlo#ak i "itgen>tajnovog Traktata. re#a "itgen>tajnu, nak negacije u iskau ne odgovara Ani!e#u u stvarnostiA. 8; Drugi# re!i#a, on nije ni naiv nekog oto je ajedni!ko svi# naci#a ove notacije koji %ori!u  pA.86 8

8

;

5ud+ig Wittgenstein, Tractatus lo#ico>philosophicus, in& Schriften, vol. I /:rankurt& 'uhrka#% "erlag, 1-J-7, ;.0J1. u %revodu& 5udvig "itgen>tajn, Tractatus lo#ico>  philosophicus, A"eselin Masle>aA 'vjetlost, 'arajevo, 11-J0, 21-L. 6 I(i., 6.612.

10-

9vo shvata# ne kao u%u}ivanje na neki ekstenionalni, Atajn na# ne ka?e >ta na!i A%oricati  pA. Mogli to odgovaraju !injenica#a koje, uete ajedno, isklju!uju #ogu}nost !injenice ira?ene %o#o}u  pNa. @li, kako onjava#o da / Aisklju!ujeA, tj. %rotivre!i  pNu, a da u isto vre#e ne oto %rotivre!nost sadr?i negaciju kao su>tinski sastojak o>to e+ hypothesi ne#a ni!ega u stvarnosti !e#u odgovara nak negacije, kako je on do>ao do na>e %a?nje, ili ati e%iste#ologiju sa se#antiko#. 9va distinkcija je i sa#a %o seljena, kako sa# %odu?e ota je neki ter#in na#enjen da na!i, onda on ne na!i ono >to se %ret%ostavlja. Iskaano jegrovitije, ne %ori!e# da #isli#o negaciju, ali insistira# da je #isli#o tajn nije us%eo da or#uli>e. Da nastavi#o& ako je !injenica da  p nije slu!aj ekvivalentna sa !injenico# da /  jeste slu!aj, tada je tvrEenje  pNa deo onjenja toga a>to  p nije na delu, ali ono nije celina tog onjenja. Mora#o %rvo uo!iti odsustvo  pNa. 'asvi# je %rigodno govoriti o Aaklju!ivanjuA neN pNa i /Na. itanje je kako je ovo #ogu}e. *ikakvo tajnov o%is %ati od istog nedostatka kao i njegov %latonskoNaristotelovski %redak. 9vaj nedostatak se #o?e reor#ulisati kako sledi. ret%ostavlja#o da ako ter#in i#a reerenciju, ova %oslednja se #ora sastojati od i#enljivih ili %retaA #o?e i#ati neki s#isao ako i sa#o ako ne#a reerenciju. a i%ak, kako s#o videli gore, taj s#isao je o!igledno analiti!ki %oj#ljiv jedino kro konstrukciju neke reerencije ili ekstenije. ako onda no identi=kovati jedno s%eci=!no svojstvo. Igleda kako ovo na!i da reerencija nekog ter#ina #o?e to druga!ije od njegove no %redikuje & , korektno je a%aiti da u ovo# slu!aju on ne na o !e#u govori. @ko neki drugi %os#atra!, s %ristu%o# ivornoj ili istinskoj situaciji, is%ravi la?nu tvrdnju istinito govore}i da AneN&aA, on is%ravno reerira na svojstvo koje &  ona!ava kao odsutno i otavnost kao %risutne. olani govornik je na odsutno svojstvo %ogre>no reerirao kao na %risutno kod aNa. "erovatno je ni# identi=kovanje# nekog %risutnog svojstva. Drugi# re!i#a, on je %risutno svojstvo shvatio, ne kao njega sa#og, %a !ak ni kao odsutno, nego kao ne{to ru#o. ako reerencija njegovog %redikata nije %risutno svojstvo. @li, ono ne #o?e to je tu reerenciju is%ravno na#eravao govornik.  na>e# %ri#eru dva %os#atra!a distinkcija se ve>ta!ki o!uvava %o#o}u eusNa e+ machina  drugoga govornika, a kojeg se %ret%ostavlja da i#a %ristu% ivornoj situaciji. @li se ne daje nikakvo onjenje #ehani#a %ogre>ne identi=kacije u %rvo# slu!aju, ili toga kako drugi govornik osigurava svoj %ristu% ivorniku. @ u%ravo od ova dva !inioca avisi analia re!i AneA. @ko nis#o s%re#ni dovoliti da se distinkcija i#eEu istinite i la?ne %redikacije oslanja na na#eru govornika, te ako na>a logika ovu distinkciju ne onjava, nego je %rosto u%otrenjenje ove u%otrenje i u odnosu na logiku i na %sihologiju.

#'$ Zak&!6na razmi.&ana 110

ao >to su najve}i =loo= uvek nali, %rotavnosti neradvojno su %oveani. 9tuda ne%restani %oku>aj analiti!kih =looa da aotavnosti i#a %resudne %osledice a u!enje o ano aota oni s#atraju konteksto# analie. !enje o analiti!ko#e #i>ljenju ukorenjeno je u a#isli %oj#ljive or#e, a ovo je auvrat neradvojno od intelektualne intuicije. Hedan na!in da se sa?#e !itava #oja argu#entacija do sada jeste da se ka?e kako, kada se na%usti intuicija, njeno #esto %reui#a retorika. @li, retorika koja nije %odr?ana intuicijo# iraEa se u ideologiju.  unekoliko druga!iji# ter#ini#a, retorika nau!nog %rosvetiteljstva ukorenjena je u u!enju o intuiciji, kao >to se utuA i A#a>tanjeA. 5ogika je ivorno ljenju ukorenjeno u a#isli %oj#ljive or#e. 9vo je istinaO ali je takoEe istina i da or#e ne #o?e#o analiovati ta da u!ini#o %oto#.  riik %reu%ro>}avanja, #o?e#o re}i da %ostoji jedna teorijska i jedna %rakti!na intuicija. Be %rve ne#a ni!ega odreEenog >to se #o?e #islitiO ta !initi. *eto ishod je da nas je %oku>aj da se aktualnost igradi analiti!ki# sredstvi#a odsekao od inu savre#ene analiti!ke =loo=je %re!esto skriva %ranu unutra>njost. %ravo inskoj  jednodu>nosti us#erenja, %ostoji onoliko ne%restanog kolekih #oda u unutra>njosti analiti!ke =loo=je koliko i u =loo=ji %ariskih ka=}a.  najaj da se suo!i s ve!ito# %rirodo# =looskih %rote hulja& >kolski ?argon, volterovska ironija i %roivoljno odta se nije teno da se rau#e. Da ovo ne ljenju.  =loo=ji ne#a #esta a vrtoglavog dervi>a. @li, to #esto stvara analiti!ar koji dovoljava da njegova netolerantnost %re#a As%ekulacijiA sui ?ari>te =looskog %oduhvata %reko onoga >to }e %odneti ljudski duh. Dakle, ne osuEuje# ni analiti!ko ni sinteti!ko #i>ljenje, nego sa#o uni?en oaja da se #isli ni>tavnost na%reduje kao da teno Ane>toA. *ijedan drav !ovek ne tavnosti, da je ne #o?e#o a#isliti /u s#islu konstruisanja neke slike o njoj u svoji# #isli#a7, da na nju jedva #o?e#o reerirati ta je %ogre>no u vei s indirektno# reerencijo# *a kojoj od Mojsijevih taio nalog ar#enida. *aj#o}niji i najuticajniji o%is ovoga kr>enja u na>e vre#e taA #isli#o, ako ne #o?e#o odgovoriti, %rinaje#o da nis#o #islili u istinsko# ili strogo# s#islu tog ter#ina.  %rili!no# ste%enu 3ajdeger
susreta s ni>tavno>}u !ini ovo sasvi# jasni#.8J 9vde se ograni!ava# na su>tinske crte. aj susret s ni>tavno>}u ili, i %o!etka, s oni# ni>ta / nichts7 ne nastu%a kao ne%osredna %osledica intencionalnog #i>ljenja, tj. #i>ljenja ne!ega /nekog Seienes taA i#enovanje# neke stvari, stanja ili dogaEaja u vei s koji# stre%i#. 3ajdeger se okre}e od Aoljenja ka iskustvu ras%olo?enja ato >to, u 7i.u i vremenu, ne odte, %osredovano %reko 3userla, da #isliti na!i #isliti ne>to. 9n stre#i %re#a #odi=kaciji ili %ro>irenju ovoga gledi>ta, a va?no je %ri#etiti da a%o!inje %rihvataju}i ga. o>to tavnost nisu Ane>toA, nisu ovo ili ono, dok je #i>ljenje u tradicionalno# s#islu #i>ljenje ovoga ili onoga, ne #o?e#o a%o!eti da #isli#o o tavnosti #isle}i o nji#a intencionalno ili direktno, na uoanje s ovi# ili oni# Ato se toga ti!e7& ni>tavnosti se #ora %ristu%iti %reko Bi}a. Bi}e je Astroga transcendentnostA svih te ljenja, vrstu koja nije us#erena na stvar, te koja, %re#a to#e, #ora uvratiti Ani>taA na %itanje A>taA ao >to je o!igledno i celoku%ne egistencijalne analie i 7i.a i vremena, %o#eranje od ke ralikeA %ret%ostavljaju najo%se?niju %ri#enu #i>ljenja o stvari#a& ovo, ono, takvoNiNtakvo. Zahteva#o jednu raraEenu diskurivnu, analiti!ku i sasvi# tradicionalnu %ri%re#u a novu vrstu #i>ljenja. 'u>tinski ele#ent u toj %ri%re#i jeste susret s ni>ta /ili ni>tavno>}u7 kro stre%njuO ali je ovo takoEe tradicionalno i na#enjeno da ljenje u #a koje# uoto %ostojati na!i AotvoritiA svet kao horiont egistencije. Makar u ovo# s#islu, Adeluje#oA %re nego >to artikuli>e#o. retajnovo# u!enju o lingvisti!ko# horiontu. Da se ova %oenta irai u ter#ini#a koji njostA na>eg sveta. o je nagove>taj #oje glavne analie, ali ovde treta le?i na As%olja>njostiA sveta 9dgovor je Ani>taA, a to je odgovor koji #o?e#o dati %ute# direktnog u%u}ivanja na svet. *ajte?e %itanje glasi da li ni>ta AivanA sveta, %o%ut sveta, jeste kona!no. 'tre%nju isku>ava#o s o<iro# na svet kao takav , ili s o<iro# na nas sa#e kao A
J

Martin 3eidegger, Sein un 0eit , Lth ed. /ljenju7 neani#ljivi# #arginalni# usnota#a %ri%re#ljeni# i 3ajdegerovog so%stvenog %ri#erka. ]

112

kao o ono#e A%red !i#A /Bovor 7 na>e stre%nje. 9nda, %ostoji jedna vrsta onoga A>taA u iskustvu ni!ega >to na# o#ogu}uje da se %o#eri#o dalje od usklaE ivanja ili iskustva kao %redsanajne sklonosti a ilaganje 7i.a i vremena, koje identi=kuje Ani>taA kao ni>tavnost /as )ichts7. Iskaano druga!ije, u 7i.u i vremenu, ni>tavnost je neralu!iva od sveta Akao takvogA, ako ne i ista kao on. A'vet kao takavA ne #o?e#o #isliti ni>ta vi>e nego >to #o?e#o #isliti ni>tavnost, #akar na na!in dovoljno tradicionalan da dolai do vrhunca u ontolo>ki# tvrdnja#a, #a koliko aja da se #isli svet Akao takavA %roisti!e #i>ljenje nekog as%ekta sveta& ovog ili onog. ostoji, #eEuti#, ivesna osnovanost u %o!etnoj tvrdnji da ni>tavnost do?ivljava#o kao stre%nju. 9va tvrdnja se ne #o?e veri=kovati argu#entacijo#O !italac #ora da konsultuje svoje so%stveno iskustvo. Mora#o naglasiti da %od Ani>tavno>}uA 3ajdeger ne %odrau#eva a%solutnu is%ranost ili nihil a(solutum. 'tre%nja odvaja ;asein  od njegovih uou}i ih /S0 , 8;87. 3ajdegerovska egistencijalna negacija je stoga jedna verija logi!ke ili A%latonskeA negacije. 9na r Nu %ri%isuje neko AneA. 'veuku%na negacija stre%nje stavlja u agrade /u 3userlovo# s#islu7 svet neki# AneA i tako ga li>ava egistencijalnog s#isla. 9vo je 3ajdegerova verija eno#enolo>ke e%och, ali s va?no# raliko# da Anau!nojA analii sada nedostaju #otivacija i s#isao. Mo?da koli egistencijalni na!aj se Astavlja u agradeA u Asku%ovi# suni# %ri#ena#a teorije sku%ova. 3ajdeger, #eEuti#, adr?ava #ogu}nost s%asenja, u #a koliko svetovno# o}u / )ichti#keit 7 /S0 , 80O cf . 1L, 8807. *i>tavnost je ono sveta kao takvog.  jednoj hegelovskoj or#ulaciji, ona nije %rana, nego sadr?i ono >to negira& sve. 8L 9vo je %oenta koja, koliko ja na#, va?i kro !itav 3ajdegerov otavnost %oistove}uje sa Bi}e#. 8ostoji, #eEuti#, ono >to se #o?e navati antihegelovski# uni?avanje# ljudske aktivnosti kao %okreta!a negacije. A@ktivisti!kaA di#enija 7i.a i vremena a#enjuje se sklono>}u ka %okoravanju ili Ado%u>tanjuNdaNtavnostiA. ;0 Makar u %rvo# radoljenja, 3ajdegerovo u!enje o negativnosti nije nesli!no konstruktivisti!koj inter%retaciji negacije u analiti!koj =loo=ji. 9no sledi i u!enja o #etajeici#a da i negaciju i %otvrE ivanje egistencije valja onjavati kao lingvisti!ke o%eracije. *e sa#o >to je negacija sintakti!ki o%erator, nego ono A%ostojiA i#a jedan teorijski, te najad lingvisti!ki s#isao. ako to ira?ava vajn, Au%ravo 
L

8



8

;

 

9si# Sein un 0eit , videti& )ietzsche, Bd. 2 /ullingen& G. *eske "erlag, 1-J17, %. 60. Za relevantne odlo#ke videti& W. H. )ichardson, eie##er M throu#h Phenomenolo#y to Thou#ht , 8rd ed. /he 3ague& M. *ijho], 1-L;7 i& 3. :eick, Ine+ zu eie##ers !Sein un 0eit! , 2nd ed. /
118

tra?io nedoku!ivost reerencijeO %ostojanje je u svo# krajnje# statusu teorijskoA.;1  svo# %oslednje# radoke reignacije 3ajdeger na# kauje %re da i>!ekuje#o naredni dar Bi}a nego da iatavnosti. ;2  *i>tavnost na# je, %re#a to#e, dostu%na u i kro Bi}e. 3ajdeger nastavlja da odtavnost AodA /sutavno>}u a%ravo se svodi na u!enje o radikalnoj kontingentnosti sveta, ili %oricanju %rirode u gr!ko# s#islu. 3ajdeger  je, %o%ut 'ola ri%kija, a>arit. Drugi ko#entar& %oistove}ivanje Bi}a i ni>tavnosti  jeste desu%stancijaliovani %latonia#, ali jednako %latonia#. *a> %oku>aj da %otisne#o nihil a(solutum vodi Ahi%ostaiA ni>tavnosti. *i>ta se is%unjava %ra?njenje# Bi}aO stoga je ni>tavnost a#ena su%stancijalnosti. ri%kijevo u!enje o logi!koj nu?nosti je #akar %oku>aj da se #isle #isli Boga onako kako ih 9n #isli, %re stvaranja sveta. 9va #etaora %oti!e i 3egelove )auke lo#ikeO ovde je %o#inje# kao %ri%re#u a te#u etog %oglavlja, nai#e, da je 3egel krajnji %oj#ovni analiti!ar. latonskoNaristotelovski odgovor na %rotavnosti, onda, jeste %oku>aj da se ona a#eni %ararao#, #akar a analiti!ke svrhe. *i>tavnost %ostaje drugost, a ona se onjava kao sintakti!ka o%eracija. MeEuti#, %oku>aj da se ivede ova sintakti!ka inter%retacija nu?no #ora ineveriti, to je %rinci% drugosti korolarija u!enja da tavnosti %reko ekstenionalnosti. Igleda da 3ajdeger odtavnosti, %a i%ak u stvari on adr?ava %resudni ele#ent. ao kona!na, ni>tavnost je ista kao Bi}e, ili se %o#o}u njega de=ni>e. I%ak, 3ajdeger nije istinski %latonist, ato >to je jedina ve!na ideja koju adr?ava ideja ni>tavnosti. @li, on nije ni istinski hegelovac, %o>to je !ovek uni?en od delatnika na astu%nika negativnosti. @ko ne#a nikakvih %oitivnih ideja, te ako !ovek ne #o?e svoji# so%stveni# rado# %roivesti neki adovoljavaju}i svet, nije li 3ajdeger ?rtva nihili#a, ili neus%eha a%adnja!ke #eta=ike da #isli Bi}e ;8 )eka%ituli>i#o u svetlu ovog %itanja. o>to je s#isleno ataA reerira#o Ivesno ne na nulti sku% ili jedini!ni sku% koji sadr?i nulti sku%. onavlja#& ono >to nedostaje svi# %redikati#a nije %oja# ni{ta, nego ni>tavnost, o%oivanje svih %oj#ova, %a tako i svih otavnost u korist #a kojeg %oj#ovnog sredstva, tavnosti nekoj drugoj, %a tako i, #akar u govoru, od ovoga ono#e. a i%ak je taj okret takoEe od ni!ega do ne!ega. Isto tako se i okret od nihilNa a(solutumNa ka kona!no# )ichtsNu to je ona koja %ritiska %latonia#. ' jedne strane, #ora#o #isliti ono a >ta s#o u%ooreni da je ne#islivo. 'a druge, #ora#o #o}i da o%i>e#o kona!no ni{ta, %o>to je ono ograni!eno, te stoga %oseduje %redikate. @naliti!ka =loo=ja %reui#a drugi rog dile#e, ali nas %oku>aj da se ivede %redikativna analia vodi natrag ni>tavnosti ljenju, ne %reui#a nijednu alternativu. @li, a njega ovo %ostavlja nov ita A%itanje o Bi}uA, te ostaje istina da on ;

1

;

2

;

8

11;

A)e%liesA, in& 5ors an 9(jections /Dordrecht, he *etherlands& D. )eidel, 1-J-7, %. 2-8. )ietzsche, Bd. 2, %. 61. I(i., %%. 88L]. et passim.

#ora %ru?iti neki o%is novog, %ostontolo>kog #i>ljenja, koje A%ro#i>ljaA Bi}e i ni>tavnost dok nastavlja da odteno. 'la?e# se da se te#eljni =looski %rotaja koji se odnose na nov na!in #i>ljenja. !inak %onog 3ajdegera je naro!ito rao!aravaju}i utoliko >to njegovi Anagove>tajiA igledaju sve vi>e nalik na lo>u %oeiju. Distinkcija i#eEu nihilNa a(solutumNa i kona!nog )ichtsNa #ogu}a je sa#o kada se %rethodna %ovu!e u na>e# #i>ljenju. %ravo u ovo# s#islu 3egel uvr>}uje @%solut u %roces #i>ljenja o%isan u njegovoj )auci lo#ike, nai#e, nihil sadr?ano u religiono# irau& stvaranje e+ nihilo. rethodno sa# ukaao da je %latonsko u!enje o #re?i %oj#ljivih or#i ve} na ivici 3egelove dijalekti!ke logike. 'ada dalje vidi#o da nas %oistove}ivanje Bi}a i ni>tavnosti %ostavlja direktno u srce te logike. MeEu%oveanost na jednoj sveota s%eci=!ne odnose sa#o %o#o}u intencionalnosti #i>ljenja. oku>aj da se analiuje nije %oj#ljiv odvojeno od aktivnosti analiti!ara. @ko uo%>te tre
116

$F")9 9G5@"5HF

CELINA #)$ In(!i,ie i snovi

ako sa# na ovi# stranica#a redovno tvrdio, #oja svrha nije da analiti!ku =loo=ju %oavanja tog %rota #isli#o %od Ana!itiA ta na!i reerirati ta je ta !initi s oni# >to vidi#o. :unkcionalna analia iskaa, u!enje o %redikaciji, kao i %ri#itivna relacija %ri%adnosti sku%u svi avise u %ogledu svoje rau#ljivosti od %reanaliti!kih sanajnih o%eracija. *ije #ogu}e ovu avisnost Astaviti u agradeA %o#o}u u!enja o slojevitosti, #etajeici#a ili hijerarhija#a %oretka, %o>to takva u!enja i sa#a otelovljuju %reanaliti!ke %ret%ostavke, takve kao >to je >ta na!i da ne>to A%ri%adaA ne!e#u /da se %o#ene sa#o jedna7. *e#a s#isla re}i da su %reanaliti!ke %ret%ostavke deo #etodologije igradnje teorija, niti sa#e nau!ne teorije. '#isao, istina, valjanost ili vrednost nau!ne teorije avise od s#isla, istine, valjanosti ili vrednosti #etodologije ili #etajeika. 1 @ko lja o hijerarhiji #etajeik, ili %re, o #odusu svog ra#i>ljanja na ovoj hijerarhiji. $in konstruisanja jedne hijerarhije ne #o?e se oe#o rekurivno. )acionalni ljudi, to %okauju antorov #etod dijagonaliacije i teore#a o sku%u %otencija, uvek je #ogu}e konstruisati neki sku%, unutar aksio#a klasi!ne teorije sku%ova, koji je ve}i od #a kojeg %roivoljnog sku%a. 9vo je dovoljno da se ustanovi kako,
Cf3 3. :ield, Aarskis heor( o ruthA, The ournal of Philosophy  J-, no. 18 /Hul( 18, 1-L27& 866. ako tu, tre
11J

nikakve or#aliacije celine. 'a druge strane, Gedelova %rva teore#a o ne%ot%unosti %okauje da istina /u arit#eti!ko# s#islu7 i teore#i!nost ili dokaivost u #a kojoj or#alnoj teoriji Ani u kojem smislu nisu istoA.2  Mogu se konstruisati re!enice koje su istinite u jednoj teoriji, ali koje nisu %odlo?ne dedukovanju i aksio#a te teorije. 9grani!enja or#ali#a, onda, ne sa#o >to %okauju da se celina ne #o?e oki ravija, u tu#a!enju Gedelovog teksta o hi%otei kontinuu#a. Gedel a%a?a da deeno oto ivan onoga >to je datoA /PL, 1L7. re#a to#e, S ahvata#o, a na ovoj osnovi A#ogu se na}i #noge %utanje koje oe SNa u odreEeno gledi>te /PL, 287. Moji# so%stveni# jeiko#, i#a#o intuiciju o celini, #akar u oavanju da se s#isle tehni!ki %ostu%ci a nastavljanje o%eracije Asku% odA, nego u ra#i>ljanju o neodreEeno# s#islu totaliteta. ako sa# nastojao da %oka?e# na rane na!ine, %oku>aj da se ovaj s#isao u!ini odreEeni# %rourokuje da on i>!ene, ili da se %retvori u neki s#isao druga!iji od onog koji# s#o a%o!eli. o%>te uev, celoku%no or#alno rasuEivanje, uklju!uju}i igradnju i %roveravanje aksio#atskih siste#a, %o!iva na ne!e#u #anje# od odreEenog %oj#a, kao i ne!e#u vi>e# od nejasnog shvatanja, celine. re#a to#e, nije istina da savre#ena logika i teorija sku%ova %otvrEuju @ristotelov argu#ent %rotiv summum #enusNa najvi>eg roda. #esto toga, savre#ena #ate#atika je dokaala da se summum #enus #ora %oi#ati %re kao klasa nego kao sku%, ili da na>e aksio#atiacije #ogu %rian %ut ako ko tu#a!enje gedelovskog %latoni#a ne ide dovoljno daleko /ili, alternativno, ide %redaleko7, %o>to to %itanje iskauje u ter#ini#a #ate#ati!kih sku%ova. u te>ko}u #ogu ilo?iti kako sledi. $esto se tvrdi da se #ate#atika /ili velik deo #ate#atike7 #o?e redukovati na teoriju sku%ova, ili igraditi unutar nje. 9vo ne na!i da su ki7 uev sku%ovi, nego da %ostoje analoi o!iglednije da stvari u svetu ljudskog iskustva na sli!an na!in nisu sku%ovi. $ak i ako
8

;

6

G. '. Boolos and ). . He]re(, Computa(ility an Lo#ic /5ondon& a#
11L

ni>ta vi>e. Mate#ati!ke ontologije su uklju!ene u analiu kvaiN#ate#ati!kih entiteta, ili !istih #ate#ati!kih entiteta, na osnovu kojih se %rave %ret%ostavke o ko}a, >to se #ate#ati!ki us#erene deih sku%ova, teore#a, teorija i tako dalje sve do o%>tih %ostu%aka a konstruisanje #etajeik, stoga i o%ravdavanje %redstava o doe konstrukcije. 9vde ne#a %itanja o odnosu i#eEu #etajeika i ote da =loo=ja jeste, ili trenjavao svoj %rigovor ovo# drugo# oto ?eli istovre#eno da e ograni!en, ahvaljuju}i svojoj %recinosti, da oe iskustvo. ao ishod, ohratar diskontinuitet i#eEu teorije i %rakse. MeEuti#, druga alternativa  je sa#o %rikriven oaj da se artikuli>e ovo iskustvo nu?no #ora ineveriti ako se ivodi u jeiku sku%ova, %redikat, unkcija i kvanti=kator.  Heik tradicionalne =loo=je, %a stoga i aktuelni* iako saa umno#ome implicitni  jeik analiti!kih tehnika, %ot%uno je su%erioran u odnosu na or#alne jeike koji %oti!u od %rethodno %o#enutog %oku>aja da se artikuli>e jedinstvo teorije i %rakse. *ije slu!aj da se #ate#atika ne u%ravlja na celinu. :ilooska nedostatnost #ate#atike jeste to >to je nes%osolja, i tako onjava, svoj govor o celini. *i u koje# s#islu ne astu%a# radvajanje =loo=je od #ate#atike. Zastu%a# u%ravo sa#osvesnost, ili oto se tinu #erenja %rikladnRg, u#esnRg ili %ravovre#enRg, a ova ve>tina nije ista kao ve>tina arit#eti!kog #erenja. Bilo }avanje, ali ne i avode}e, re}i da svi nedostaci savre#ene analiti!ke =loo=je %oti!u i odsustva esprit Na e 'nesse. Hedan as%ekt esprit Na e 'nesse jeste s%osona, #isli# da  je %ogre>ka ne%osredno o!igledna. @ko =loo=ja ne tavnosti. 9ni koji tvrde da su slolju nekog #etoda, kao i o%ravdavanja retori!kog stava, u koje# se daju na}i sve %ret%ostavke. Misli# kako treto ?eli#o da rau#e#o celinu. 9vaj %oku>aj #o?e %o%ri#iti o
@naliti!ka =loo=ja je najnoviji oto drugo. 9vo, naravno, ne na!i sugerisati kako ove tehnike ne tree eks%licitno ode nego jednoj %rilici %redvideo sa# da }e analiti!ka =loo=ja, ranije ili kasnije, %odle}i nekoj ko#kola7 #ora %riiti %oliti!ka vlast ljenje ne%ri#ereno u %olitici. Zahtevaju se retorika, ideologija i snovi. @ konstelacija intelektualnih snova sada %o#odna #eEu onje# ote treljanja. Mo?da nis#o sa#o u #ilosti najnovije %ariske #ode. @naliti!ku =loo=ju su u njeno# sada>njo# otovitost. *a ?alost, njihova a#i>ljanja su an oto se nekada s#atralo kao }en #ate#atiko#. 9no >to %redla?e# jeste As%ekulativnoA, a ljenja.  eku}e %oglavlje se #o?da #o?e okarakterisati kao do%rinos =looskoj %sihijatriji. ontekst analie je san o celini, a adatak analie je sada u vei sa snevanje#, ili uo%>teni# o
Cf . G. Deleue, ;i8rence et @ptition  /aris& resses niversitaires de :rance, 1-J7, %%. 1J-N1L8, 1-0N1-1.

11-

%reterano u%rosti#o. :iloo=ja je san, ne sa#o o celini, nego o racionalno# o%isu celine. 9vo je, to }u oiroko da oavaju da %oreknu, celinu i tradicionalna u!enja o %oj#ljivosti i /ra7u#u. )e}i da je =loo=ja san o racionalno# o%isu celine na!i ire}i dva i#%licitna tvrEenja. rvo& kao san, =loo=ja se nikad ne #o?e is%uniti, ili te#eljito %rono rau#etiO distinkcija koja je u %itanju #o?e nastu%iti sa#o kao san o (unosti.  ovo# slu!aju, #eEuti#, #o?da treena ?ivotinja. ako }u tu#a!iti tu #etaoru, %rednost se #ora dati latonu #akar u ovoj #eri& *i!eovo tu#a!enje nedovr>enosti je i sX#o ili %ot%uno ili je san, ni>ta adatak, onda, nije ni da se identi=kuje#o s lekare# ni s %acijento#, nego da shvati#o kontekst. Mo?e se %rigovoriti da ovo na!i sa#o snevati jedan oto se #o?e#o nadati, u te#eljniji san, nai#e, da san o celovitosti iirenje savre#ene analiti!ke =loo=je. Ho> jedno# da se u%usti# u %olano %reterano u%ro>}avanje arad jasnosti, svaki od na>a tri %ri#era i#a jedan su>tinski sastojak koji# do%rinosi =looko# analiti!aru. 9d latona u!i#o da se analiti!ka konstrukcija #ora regulisati intuicijo# o or#alni# struktura#a, originali#a !ije su na>i lingvisti!ki iskai, or#ule i sli!no sa#o ko%ije. :ihte nas %ou!ava ono#e >to je na #noge na!ine najte?a od na>e tri %ouke& transcendentalnoj logici sa#osvesti. ouka *i!ea je ona o ni>tavnosti, ili odnosu i#eEu stvarala>tva i haosa. @ko %oku>a#o da celinu #isli#o na osnovu }e#o kao ?rtva jedne od tri %aralelne enoj ili nesa#osvesnoj veriji %onog "itgen>tajna.  drugo# slu!aju %reko#erno transcendentalna analia sa#osvesti vodi nesvesnosti, %a tako %ri%re#a %ut a nesa#osvesni transcendentalia# savre#ene =loo=je duha, u koje# se eno#en sa#osvesti a#enjuje logiko#.  tre}e# slu!aju na>e suo!avanje s ni>tavno>}u %ostaje %redaja ni>tavnosti ili ushi}ivanje njo#e.  ada krstari#o svoji# konstrukcija#a %o #oru istorije, no>eni od jednog nigde do nekog drugog. 'lede}e stranice, dakle, ne valja rau#eti kao ve?njenje o to#e a>to sa# ovde usredsredio %a?nju na ivesne as%ekte svakog od ta tri #odela. *a> cilj je da stigne#o do korena =no}e i geo#etrije, te stoga do njihovog jedinstva.  jedno# s#islu, od %o!etka je jasno da ovaj cilj ne #o?e#o dosti}i.  neko# drugo#, #eEuti#, #o?e#o se nadati da }e %utovanje
#+$ P&a(onova s&ika o s&ikama

Slikanje i #ovorenje Moja %aradig#a %latonskog sna o celini jeste #esto u So'stu  /288c10].7 na koje# 'tranac i Fleje uvodi distinkciju i#eEu likova i %riviEenj, ili veridi!kih i avode}ih slika. ostoji jedna valjana distinkcija i#eEu originala i ko%ije, koju je u =loo=ju uveo laton, ali je to distinkcija koja se ne #o?e %ri#eniti #ehani!ki. *e#a %ravila %o#o}u kojih #o?e#o ralu!iti original od ko%ije. )e}i ovo, slu!ajno, ne na!i %rotivre!iti #o# %rethodno# naglasku na va?nosti datRg. *a> sud koji se odnosi na datR, ili #eEuodnos %rirode i ljudske svrhe, onoliko je  jedna datost koliko su i eno#eni svakodnevnog ?ivota. oredak ivrsnosti #ojih na#era nije stvar teorijske dedukcije ili konstrukcije. 9ni koji vole #udrost to ne !ine to su igradili neku teoriju o svrsi ljudskog %ostojanja koja osigurava ljuko}e ralu!iti neko drvo od slike drveta, a jasno je da se u svi# uota je uota nije. latonski naglasak na dravo# rau#u i doto su ideje ili !iste or#e. laton nas eks%licitno ne otoj na%o#eni dodaje# slede}e s%eci=!no onjenje svog iljenje celine. 9vo je o!igledno u %rirodi dijaloga, koji, kako sa# %ri#etio, %o!inje i avr>ava se uo}u da %ri#er crtanja is%oljava kontinuitet i#eEu nor#alnRg i aine. 'o=st, kao >to njegov naiv najavljuje, a dijalog !ini iri!iti#, vrsta je ko%ije =looa. *aravno, navedeni s#o da veruje#o kako je on %riviEenje ili avode}a ko%ija, %re nego lik ili veridi!ka ko%ija. oji je te#eljni #anjak so=sta Igleda is%ravno re}i, #akar na %o!etku, da je on #anjkav to %ret%ostavlja da na sve, ili ato >to #o?e uveravati #ladi}e da na sve stvari /288aY<2O c107. 'ledi li i ovoga da =loo  svaku stvarA /286cJ7. 9vo je dovoljno da se o%ravda  jedna sugestija.  So'stu laton istra?uje #ogu}nost da %ostoji neki univeralni #etod %o#o}u kojeg njegov %osednik #o?e nati sve. o>to s#o #i %re sneva!i nego =loloi, ka?i#o da je ovo latonov AkarteijanskiA eks%eri#ent. @ko je celina i %roveravaju}i Aargu#enteA koje %redstavlja svaki od njih, s o<iro# na njihovu valjanost. 9vo ne}e to se, %re#a 'trancu, %riroda originala is%rva raa jedna verija su>tinski iste %oente.  latonovi# dijaloi#a je  jasno da %ostoji tesna %oveanost i#eEu so=stike i %olitike, iako sa#o kro %osredovanje to o!igledno %otvrEuje ;r`avnik , nastavak So'sta, %olitika i %oliti!ka ve>tina jesu AstvariA koje valja de=nisati %o#o}u %ri#ene deo
se ne #o?e oto je ve>tina %olitike reervisana a ;r`avnika. @ko je na>a na#era da rau#e#o so=sta, nije ne%osredno jasno a>to a%o!inje#o }utanje# o njegovoj najo!iglednijoj aktivnosti. 'o=sti!ka ve>tina #i#hsi"Na o%ona>anja  ni%o>to nije !isto e%iste#i!kaO njegova s%osota, 'tranac u na>i# duhovi#a %otac sa so=stiko# 'avre#eni analiti!ar ati ovaj #etod. @li, dijalektiku 'tranac naiva Anauko# sloljanju o so=stu ne #o?e#o ianje celine, a %olitika je veliki su%arnica =loo=je, kao >to je o!igledno i su%rotstavljanja %rirode i konvencije. "eo#a uo%>teno i %reli#inarno ra#i>ljanje o So'stu  stoga sugeri>e neku %oveanost i#eEu analie i %olitike. Dijalektika je nauka o sloto je ovde ograni!ena na nekoliko a%a?enih %ojedinaca. @ko %ostaje#o #udri sanaju}i sve, a sloto s#o #udri, je li sloto i #udrost Drugi# re!i#a, je li celina ista kao tinu %rilagoEenosti ili %ravovre#enosti. *i>ta od ovoga nije %itanje deoanje uverljivog suEenja I najad, da se sva ova %itanja ivedu u na> glavni %rotine, dok je istina da ni>ta nije %ostojano, osi# veo#a uo%>tenih #otivacija ljudske ?elje. 'o=st stoga tvrdi da %oseduje tehniku %ute# koje se stvari #ogu u!initi %o?eljni#a ili ne%o?eljni#a. 9n takoEe Ade=ni>eA sve. Motivisani s#o da usklikne#o, s ne>to gra?anja, da on de=ni>e u %o#o} #anjkave logike, ali ovo na%rosto ui#a nedokaano kao dokaano. )alu!ivanje i#eEu uverljive i #anjkave logike /shvataju}i taj ter#in u njegovo# >iroko# s#islu7 oslanja se na %ostojanost ili ne%ostojanost stvarP. @li, ovo sa svoje strane deli#i!no avisi od intuicije, a deli#i!no od na>eg sna o celini. *ajduto so=st ne to ne #otivaciji ?elje $injenica je, L

 "eta'zici G, 2, 100;<1], @ristotel ralikuje i#eEu =loo, s jedne strane, i so=st i dijalekti!ar, sa druge. :iloo #ora %ru?iti neki o%is o sve#u, %a tako i
122

vrlo ograni!eno iskustvo sveta o#ogu}uje na# da ovu %oentu iska?e#o  jo> sna?nije. @ko ne#a#o nikakvu intuiciju o originalu, ili nikakav #etod iato ili je ona i sa#a ko%ija, ili je asnovana na %oricanju original. @ko ne#a nikakvih originala, ili ako su ovi nedostu%ni, onda #o?e#o u!initi >ta god %o?eli#o. A"rsta doksi!kog nanja o svi# stvari#aA koja se %ri%isuje so=stu /288c107 #o?e se ralu!iti od =looove #udrosti sa#o ako #o?e#o de=nisati nanje, a #o?da !ak ni tada. I ra#atranj kao >to su ova ivodi# slede}i aklju!ak. *a!in na koji %o!inje#o da rau#e#o kontekst, %a tako i granice, analie sli!niji je %oliti!ko# sudu nego >to je nalik !istoj teoriji ili tehni!koj %roivodnji. Mora se naglasiti da analiu ne %odreEuje# neko# %oliti!ko# u!enju. re skre}e# %a?nju na osoe}i ovo %rosuEivanje, odlu!uje#o koju vrstu ?ivota trei#o %o#o}u teorije ili %roivodnje sa#ih %o senje ras%rave, doljenja. @li, ako se racionalnost ijedna!i s analiti!ki# #i>ljenje#, onda ne}e#o i#ati nikakvu alternativu nego da odlu!i#o kako treire aleEe tehni!kih ras%rava u So'stu. 9no, %re#a to#e, ostaje nevidljivo, ili se a%ostavlja kao irelevantno a njegova ani#anja, sve dok se %okorava#o tehni!aru. *eto ishod je, #eEuti#, da se tehni!ki de=nisana %roivodnja /tecnh7 i sa#a u!ini ne%oj#ljivo#. *astavljaju}i }utanje o %olitici, %itanje o originalu i slici So'st   %rikauje u %oj#ovi#a u#etnosti ili #i#hsi"Na. @ko ne#a osnove a neko gledi>te o celini, ili, kao >to takoEe #o?e#o re}i, o doe ne #o?e odr?ati distinkcija i#eEu onoga >to se naiva Ale%i# u#etnosti#aA i tehni!ke %roivodnje. %ravo tvu ili %ravljenju sveta. 'tranac %ita& >ta ako neko tvrdi da na, ne kako da ka?e ili os%orava, nego kako da %ravi i !ini sve stvari %o#o}u jedne u#etnosti eetet %rekida da ko}e /288d8Ne17. "erovatno je te>ko}a ova& dok #ate#ati!ar na sve stvari in potentia, nai#e, kao konstruktiko}a se %ojavljuje !i# 'tranac %reEe sa Asvih stvariA /?a%anta& 288c;7 na Asve stvari uete ajednoA /Tuna%anta& 288d10, e87. ostoji jedna dodatna agonetka o %redstavi svih stvari uetih ajedno kao jedinstvo /288e2Y28;aJ7. 'tranac onjava da on #isli na tehni!ara koji sve stvari %ravi alaA /28;a1NJ7 je %ogodak u ugled so=sta, osi# u %ogledu u%u}ivanja na #ale na%ojnice. 9n tinski as%ekt %ou. ored ovoga, uli!ni crta!, %o%ut svakog #i#eti!kog u#etnika, %reslikava original koji nije on s# %roiveo. re#a to#e je ui#anje nedokaanog kao dokaanog shvatanje ovog %ri#era kao istinite slike odnosa i#eEu original i slika. 'eta ako je ovaj !in A%oreEenjaA i 128

s# neka vrsta slikanja $ega i#a u sanajno# %rocesu koji na# o#ogu}uje da svoje %redstave u%oredi#o s njihovi# %rividni# originali#a ret%ostavite a trenutak da je slikanje #etaora a intelektualnu intuiciju original. @ko je viEenje ne%osredno o%ona>anje /neka vrsta otogra=je7, isto se ne #o?e re}i a na>e diskurivno tu#a!enje ovih otogra=ja. o>to slike tu#a!i#o re!i#a, %rvenstvo slikanja u odnosu na diskurs vodi relativnosti tu#a!enja. $ak i u slu!ajevi#a u koji#a svi #i Avidi#o iste stvariA, A%ravi#o ne>to druga!ijeA od onoga >to vidi#o. ako teno a%a?anje o ;r`avi i onda ras%ravlja# o jedno# odlo#ku u &ile(u koji je %aralelan odlo#ku >to se analiuje u So'stu. )ekao sa# da su =loo=ja i %olitika su%arnice. @li je situacija slo?enijaO %ostoje u stvari tri su%arnice& =loo=ja, u#etnost i %olitika.  ;r`avi 'okrat ovo su%arni>tvo rare>ava %o#o}u sanjarenja o dotva /%ri#erna u#etnost, kriti!ka ato >to u%otreljenja u %oj#ovi#a u#etnostP %isanja i slikanja. 9n sugeri>e da %ostoje dvojica AanatlijaA u du>i, %isac i slikar. a#}enje i oset registruju ui, koja su %o%ut u%isivanj diskurivnih tu#a!enja. *ijedna ko%ija ne %osreduje i#eEu shvatanja i a%isivanja ovih ute uev, %a#}enje, As%asilac osetaA /8;a10]7, dr?i na oku%u svest i osete snai kao neavisne od telesne aktivnosti /8;<2]7. ako istinitost ili la?nost na>ih o%a?anja sveta nastajanja avisi od #e#orijskog %ristu%a neko# diskurivno# %odru!ju na!enja koje %rethodi, i original je, sli!nosti oseta, koji je na!inio slikarNanatlija.  &ile(u, onda, slikanje ne astu%a intuitivno shvatanje original, nego %re o%a?anje =i!kog sveta. @ ovo# o%a?anju, ueto# sa#o# %o sei. o>to u &ile(u ne#a iri!itog u%u}ivanja na intelektualnu intuiciju, ne ka?e na# se da li %isac %roivodi ova tu#a!enja ili ih njenje# sanajnih %rocesa. Manje je ili vi>e jasno da AslikanjeA #ora ta reguli>e na> govor 'tatus ovog %roe, nego so=sti!ki avedene du>e. Is%rva slika se !ini #anjkavo#, %o>to je so=stova tehnika govorna, a ne slikovna. @li, to s#o %ret%ostavljali. 'likanje #o?e astu%ati Ane#u>tA govorO to jest, #o?e ona!avati govor nji svet. aj svet jeste svet ?elje i %rotoka regulisanog ?eljo#, a ne sanajno %ristu%a!ni# su>tina#a ili or#a#a. 'a stanovi>ta so=sta, ta elejskog 'tranca, najad %ostoji ne>to neis%ravno u vei sa sliko# slikara. 9va slika unkcioni>e sa#o %od %ret%ostavko# da #i, %o%ut %os#atra!a %rocesa crtanja, #o?e#o ivr>iti ne%osredno %oreEenje originala i slike. @ko ovo ne #o?e#o u!initi, nije o!igledno kako #o?e#o %oeg %rigovora i %redui#a korak da #u udovolji. 'likar, nastavlja on, %roivodi ko%ije koje i#aju iste naive kao njihovi originali /Ata >to %o?eli /28;<6N107. Sto se ti!e so=sta, #agijska u#etnost koja se %reslikava u re!i#a u stanju je da o<#ane #lade uo%>te uev, a ne sa#o u 12;

s%osoto su oni Adaleko od istine stvarPA ili i# nedostaje iskustvo o ?ivotu. AIgovorene sli!nostiA koju %roivode so=sti stoga deluje na u>i #ladih kao da su istiniti govori #udrih ljudi /28;s;NL7. o!ava#o da ovaj stav nagla>ava iskustvo ili #ladost, a ne o%a?anje ili sanavanje. Her se ni>ta ne ka?e o to#e kako dolai#o a#a. Doto otklanja sve te>ko}e. @li je adatak =looa da vidi kakve su stvari, a ne da s#i>lja AteorijeA koje rare>avaju ve>ta!ki de=nisane %roenja agonetke. *eki %roenja. roinu i u kasniji#, tehni!ki# ras%rava#a o jeiku u So'stu. 've >to se ovde ahteva jeste da se %o#ene glavna ta!ka. re#a 'trancu, istinit o%is %reslikava unutar neke #re?e re!P  logi!ke odnose or#alnih originala. @li, ovo ostavlja neraja>njivi# kako ralu!uje#o i#eEu istinite i la?ne diskurivne ko%ije. "erovatno }e la?na ko%ija %ogre>no %redstavljati logi!ke odnose originala. @li, ako se original de=ni>e %o#o}u nekog s%eci=!nog sku%a odnos, onda ko%ija nekod drugog sku%a odnosa #ora njenje toga kako #o?e#o ralu!iti i#eEu ko%ija original i ko%ija koje u neko# s#islu AodgovarajuA originali#a, ali ih stvara %re%isiva!. roa sve dijaloge nalai#o teu da su re!i slike stvarP.   onekad je ova tea regulisana u%u}ivanje# na intelektualnu intuiciju o ideja#a, a %onekad nije.  %otonje# slu!aju ideje se verovatno a#enjuju logi!ki# or#a#a, ali ovo sa soavaju sve te>ko}e. I dalje #ora#o da odlu!i#o >ta da ka?e#o o ono#e >to vidi#o. Donjivo kao or#alna intuicija. 'tran!ev neNtakoN%re}utan argu#ent nastavlja se& ljudska to nau!e na ovaj na!in ograni!eno je u isto# s#islu u koje# se %riroda #ora u%ot%uniti u#etno>}u. ada #ladi}i odrastu, oni dos%evaju to je i #ladi 'okrat. *e#a su#nje kako u%ravo njegova #ate#ati!ka u#e>nost !ini #ogu}i# da ga stariji od njega %oku>avaju dovesti onoliko to ne iiskuje iskustvo ?ivotaO stoga igleda kako je to nas oslo
-

Cf . takoEe& Phaeo  --d;]. u %revodu& laton, 9(rana Sokratova3 6riton3 &eon, BIGZ, Beograd, 61-6, ;r`ava J, 610<;]. u %revodu& laton, ;r`ava, BIGZ, Beograd, 11-JJ, 21-LJ, 8 1-;, ;1--8O '*5, Zagre<, 1-LL. i ras%ravu o dijanoeti!koj eikasiaNi slikovito# %redstavljanju  u& Haco< lein, A Commentary on Plato!s "eno /ha%el 3ill& niversit( o *orth arolina ress, 1-J67, %%. 116]. Cf . 5. G
126

originale. Brojevi nisu slike. 10 'a druge strane, ne#a raloga da se %ret%ostavi, a dijaloi kao celina ne !ine ni>ta da tu %ret%ostavku %odr?e, kako su svi originali #ate#ati!ki. $ak i ako to @ristotel %ori!e7, adatak %rosuE ivanja njihovih is%oljavanja u svakodnevno# ?ivotu, ili ralu!ivanja vuka od nevuka, i %odesnih od irelevantnih analia, i dalje }ava o%tiku ili #a >ta nalik njoj. #esto toga, on koristi is#evanje i #etaoru ili retoriku& on ?igo>e so=sta kao o%senara i varalicu. MeEuti#, na jedno# duti# ter#ini#a %redstave su slike ne!ega drugog >to se oto /na>u %redstavu njega7. @ko se ne desi da se toA ivesne vrste, ko}u %ri identi=kovanju tog Ane!egaA, a tada ka?e#o& Ao igleda nalik na takvoNiNtakvo.A @li su ovi slu!ajevi odstu%anja od nor#e, a #i %oku>ava#o da ih is%ravi#o otkrivaju}i, ne kako ta %redstava igleda, nego {ta je ona /ili ~e#a je %redstava7.  drugo# slu!aju, !iji je %ri#er u%u}ivanje na so=sta kao na o%senara, govornik %odrau#eva /ateljstvu7 da stvar Aigleda nalikA na takvoNiNtakvo, ili deli neko svojstvo s ne!i# drugi# na takav na!in da ustanovljava neku osvetljavaju}u sli!nost, %a i%ak takvu koja nije dovoljna da tu stvar identi=kuje kao takvuNiNtakvu. redstava ove druge vrste jeste slika u s#islu da odslikava neki deo na!enja ili de=nicije ne!ega drugog od otinski je urok %re%onatljivosti i /deli#i!ne7 %oj#ljivosti stvarP. 9na je takoEe su>tinski urok gre>ke. 9si# toga, >ta god drugo #oglo ka nastaje kada ka?e#o da je +  ujedno i y  kada to nije, nego je sa#o Aigledalo da jesteA. ro kao >to su nevidljivi oni#a koji veruju da je vidljivost %osledica analie. ronji %roto  je celina i sama so'st . Ista odslikanost stvarP koja !ini #ogu}i# nanje, da ne ka?e#o ni>ta o u#etnosti, takoEe aja#!uje %ogre>ku i ta na!i u%orediti so=sta s o%senarare#, te kako ralu!iti i#eEu so=sta i =looa. 12 Da sa?#e#o& %ostoji sra#erno ne%osredan %ostu%ak a %roveravanje originala %redstave u %rvo# s#islu. Gleda#o ga. 9vo nije tako naivno kao >to vu!i. $ula is%ravljaju jedno drugo. $ak i ako tre
0

1

1

1

2

12J

6ratil ;82<8. u %revodu& laton, 6ratil, 'tudentski centar sveu!ili>ta, Zagre<, 1-LJ.  Cf . Phaeo --e1]. Cf . G. Deleue, ;i8rence et @ptition , %%. 206].

%ristu% ni!e#u osi# %redstava#a, te da stoga jednu %redstavu #ora#o %roveravati %o#o}u druge, %ostu%a#o kako je nana!eno, i s %rili!no dokola, ve!ni s%or, a ne argu#ent koji vodi aklju!ku. I u%ravo enje %itanja re}i da i#eEu so=sta i =looa ralu!uje#o a#enjivanje# s%orenja deotva Da ova sugestija ne #o?e na, o!igledno je i argu#enta i dijaloga. :ilooov #etod je deoe rodoveA, koji sa!injavaju #re?u %oj#ljivosti /268d1]7. Mo?da se najjasniji %okaatelj 'tran!evog na!enja d na}i u deoe# da =loo ahvata %rirodne vrste i AutkivaA ih u tu#a!enja celine. :iloo=ja je stoga s%oj %ravljenja i sticanja, ili teorije i %roivodnje. @ koren jedinstva teorije i %roivodnje jeste sud, s%osoto je u#esno. 'toga je 'tranac uveren da je AverA koju love gotovo uhva}ena u #re?u AoruEaA koja se koriste u ras%rava#a o ovi# stvari#a /286<1N87. :iloo je lovac ili ritine, a raliku od ?ivotinja a koje se koriste da ih uhvate. *a jedno#e #estu 'tranac sa?i#a svoje deljenje ve>tine %ravljenja slika /286<67. @ko %regleda#o rane deoti oaljivd?ija je aljivd?ije, varalice i !udotvorci sinoni#i, ova klasa sa svoje strane #ora %ot%adati %od i#itatore, koji su verovatno ekvivalentni iraEiva!i#a slika. @ko je %ravljenje slika ogranak %esni>tva, onda je, %re#a %o!etno# onjenju deoto esta deotina ralu!ivanja, radvajanja ili %rosuEivanja, %reko do#a}inskih ve>tina. @ko je, %re#a to#e, #ogu}e da no rau#evanje dijereti!kog odeljka dijaloga od nas ahtevalo da utka#o ajedno %esni>tvo, sticanje i ravrstavanje na neki nov i istan!aniji na!in, ako treljanje konteksta analie. Sto se ti!e njegovih eks%licitnih #etodolo>kih na%o#ena, 'tranac %redstavlja ono >to naiva# latonovi# karteijanski# eks%eri#ento#. 9vaj eks%eri#ent se ivodi %redstavljanje# jednog univeralnog #etoda unutar retori!kog konteksta. *a %ri#er, 'tranac na# ka?e kako tretinu %ravljenja slika %odeli#o 1

8

roduktivna %riroda diairesi"Na %ostaje neuo
12L

Aonoliko ava retoriko# %olitike& %ostavi li so=st svoj ralog is%rva %rotiv nas, graa da u#akne u #a koje delove #i#hsi"Na, sledi}e#o ga, uvek dele}i onaj deo koji ga je a%ao, sve dok on ne u svi# ta!ka#a, #etod. S286<NcJK od @ristotela se teorija, %roivodnja i %raksa ralu!uju i odvajaju jedna od druge. od latona se sugeri>u distinkcije, ali kao nPti u #re?i. "e>tina i %riroda /%roivodnja i teorija7 s%ajaju se %od vladavino# /ra7u#a /%rakse7. )a#i>ljanje o ovo# odlo#ku na# %o#a?e da rau#e#o %latonska utinu dijalektike %ri%isuje =loou, kojeg oki stav. Istrajavaju}i na retorici %esni>tva, %olitike ili kontekstualnog #i>ljenja, 'tranac Aigleda da vidiA dva o uvek ASa seirini, duenje da se ova slika u#e kao #etaora a #ate#atiku. Drugi# re!i#a, veridi!ka ili srazmerna  ko%ija je #ate#ati!ka slika nja a #ate#ati!ku #isao i latona i Dekarta. Daju na# se dve %orodice u#etnik, koje valja ralu!iti %re#a #eri u#etni!kih dela koja %roivode. eetet, %o%ut doto je doli!no /286e8N28Ja27. @rit#eti!ka %recinost ila ve>tinu #erenja doli!nRg ili %rikladnRg. *ije sasvi# jasno >ta 'tranac %odrau#eva %od Ale%i# stvari#aA. #ite kao %ri#er slu!aj hra#a. 9vo je dovoljno veliko da se ahteva %re u%otree# da ona %reslikava stanje du>e, a, vidljiva sa#o unutar nesra#ernih slika. Ina!e a #o?e %rikaati na #a koji na!in druga!iji nego !isti# #ate#ati!ki# likovi#a. @li, onda %ri#er #alih ko%ija, u koji#a se likovi u%otreto hra# treto je statua ili vaa $ak i ako insistira#o na veli!ini kao %rikladnoj a ira?avanje
velike. @li, uo%>te nije jasno koji je standard a takvu trodeoe da je standard ljudsko telo. @ko ovo i#a ikakvog na!aja a na>e rau#evanje sanajnih %rocesa, to #o?e taj da je nanje relativno u odnosu na ljudsku %rirodu. *adalje, igleda da je veli!ina ko%ij odreE ena %rirodo# originala. Da u#e#o odlu!uju}i slu!aj, ne #o?e ko}u.  le%i# u#etnosti#a je odstu%anje od ivornih ra#era na#enjeno da %ers%ektivno %redstavi original kakav je s# %o seeg o%a?anja originala, egaktna ko%ija tini. re#a ovo# u!enju, le%a ko%ija je ona koja se o%a?a kao istinita ko%ija. @li je #ehanika o%a?anja takva da u slu!aju velikih originala #o?e#o o%a?ati jedino Ala?nuA sliku kao da je istinita ko%ija.  ovoj situaciji la?ne ko%ije igledaju %o%ut istinitih ko%ija, a istinite ko%ije igledaju %o%ut la?nih ko%ija. ako nanje na%reduje, %o>to ne #o?e#o nati velika tela a da ih ne o%a?a#o, la`na kopija je superiorna u onosu na istinitu. I u stvari, #ora#o re}i da u ovo# slu!aju neka la?na ko%ija  jeste istinita, ili da je AistinaA unkcija odnosa i#eEu suta je s oao do srca %roko}e. rvo, %onavljanje %ro%orcija nije sX#o %o seko}e le?e u srcu savre#ene analiti!ke =loo=je, ili %oku>aja da se u%otrenjenje se ijedna!ava sa de=nicijo# %ro%orcija ili #ate#ati!ko# strukturo# ajedni!ko# a neku klasu %ojava. @li, na ovaj na!in se ane#aruju kako %ojavna %riroda klase, tako i s%eci=!ne ralike, osi# u #eri u kojoj se #ogu or#alno iraiti, tj. u formulama. Mate#atika je, kako je #o?e#o navati, struktura %recinosti. Sto vi>e na%reduje#o u ogoljavanju ove strukture, to vi>e seavao 3egel, nije sa#o %rivid /Schein7, nego i istinsko %okaivanje su>tine /-rscheinun#7. Dijalektika %rivida i %redstave ne #o?e se iraiti u #ate#ati!koj logici. Drugi# re!i#a, na!aj #ate#ati!ke strukture jeste dijalekti!ka unkcija %ojava i kojih s#o je ilu!ili. Ironi!ni as%ekt savre#enog scijenti#a jeste da insistiranju na to#e da se idvojeni iska u!ini nosa!e# ili jedinico# istine %rotivre!i dijalekti!ka %riroda sa#og nau!nog %oduhvata. 16 *e#a istinitog iskaa osi# unutar teorije, a istinitost teorije se ne #o?e ustanoviti %otvrEivanje# nekog iskaa. eku}i s%orovi u =loo=ji nauke !esto se oslanjaju na ovu ta!ku, ali to #eEu s%oritelji#a ne#a  jasne a#isli o neko# oko}a %ri ralu!ivanju i#eEu likova i %riviEenj onda je %aradig#a %ro
1

;

Cf . Gte istine.

12-

ukorenjena u %rirodi sanaju}eg u#a. 9na se #o?e na!initi sa#o ako %oseduje#o neku intuiciju o originalu, takvu koja s%aja njegova %ojavna i njegova #ate#ati!ka svojstva. 9vo je o!igledno i sa#e te distinkcije, kako je %ravi 'tranac. a!ne slike stvarP takoEe #ogu ire ili oiru %ers%ektivu %otreireg konteksta koji i# daje s#isao i vrednost. onavlja#& ta!na slika /reci#o, #ate#ati!kih %ro%orcija7 koja, kao slika, igleda %o%ut originala, #o?e, igledaju}i tako, e ko%ije, no u%ravljeno# %oku>aju da se svakodnevno iskustvo rekonstitui>e u nau!ni# ili #ate#ati!ki# %oj#ovi#a. Ishod je dekonstrukcija iskustva. 'toga #o?e#o rau#eti %odlo?nost savre#ene analiti!ke =loo=je %osthajdegerovsko# dekonstruktivi#u. *a%ad na tradiciju je danas ujedinjen s %o#odni# %oliti!ki# ideologija#aO ishod je, kakva god da je njegova unutarnja vrednost, su%erioran u odnosu na analiti!ku =loo=ju utoliko >to %ru?a neki oto je Adrugo, ali sli!noA /28Ja7. 'tranac o!igledno na#erava da naglasak ten na ko%iju. MeEuti#, #ora#o %itati ar Adrugo, ali sli!noA ne odlikuje takoEe i original.  stvari, sa#u ovu %oentu 'tranac iri!e kasnije u dijalogu, kada %oku>ava da rare>i %rotavnosti i racionalni govor oto jeste %ute# %osedovanja, i#eEu ostalih, svojstva da je druga!ija od svih drugih stvari. 9vaj odnos je takoEe na delu na ravni sa#ih logi!kih rodova. ako je, na %ri#er, #irovanje druga!ije od %ro#ene kro %osredovanje logi!ke or#e drugosti.  ovo# slu!aju original je o!igledno AdrugoA od %reostalih originala. @li, %re#a 'tran!evo# o%isu, on je takoEe isti kao on s#, ajedni!ki u!estvuju}i u or#i istosti. 'avre#eni# jeiko#, sve je identi!no sa#o# seta se uto su, u oto su sanjarenje ili %esni!ka #editacija, #o?e #i %ostati va?niji odra nego sX#o drvo. 9dra ne guavina drugih ideja, %a  je tako i druga!ija od i nalik na see, i#eEu ostalih stvari, da !ak i kada #o?e#o direktno o%a?ati i original i ko%iju, distinkcija i#eEu njih je relativna u odnosu na neku na#eru, ljudski sud, koji sa#i nisu ni original ni ko%ija. MeEuti#, %itanje koje #e ovde ani#a glasi je li drvo drugo nego, ali nalik na svoj odra u ta #isliteA, #ogli
*e #o?e#o sadati sto ili ku}u od odraa nekog drveta. @li, %ostoji ne>to drvoliko u vei sa ra#i>ljanje# koje na# dovoljava da ka?e#o& A9vo je u stvari odra  jednog drveta.A @ #o?e#o sadati neoava# da a%ostavi# na>u uoiti sa#o %o#o}u na>ih na#era. Qeli#o li da sagradi#o ku}u ili da %roivede#o neko u#etni!ko delo od uslovo# da se ne #o?e#o a>tititi %rotiv ele#enata u nekoj ku}i a sanjarenje, kako }e se odto na# one do%u>taju da se aoku%i#o vi>o# aktivno>}u sanjarenja @naliti!ki =loo jedno# avisi od %rethodne distinkcije i#eEu originala i slike. Her je takoEe istina da drvo i njegov odra #ogu %ostojati neavisno jedno od drugog. Baen se #o?e isu>iti, ali se takoEe #o?e i otogra=sati ili naslikati. @ u ovo# slu!aju, kako sa# %ri#etio, slika sa#a a setastvenijaA od drveta. *aravno, da slikar nije i %o!etka o%a?ao ovo drvo, ili neko drugo drvo, on verovatno ne !ene. Sto je  jo> va?nije, ono #o?e ose}ajno# %os#atra!u re}i ne>to o drve}u >to sX#o drve}e #o?e %ro%ustiti da u!ini jasni#, !ak i slikaru. edago>ka unkcija slika sada skre}e na>u %a?nju na odnos i#eEu tineA ili ideje. @ko %ret%ostavi#o da %ostoji jedna ideja drve}a, ar ne #o?e#o takoEe i ideju navati originalo# ostoji isku>enje da se to u!ini, ali i#a te>ko}a. !enje o ideja#a dr?i da su su>tine ve!ito ono >to  jesu, ili >to #i otkriva#o, %re nego da !ini#o njihovi# }ava slike da tinsko# drvetu. Distinkcija i#eEu originala i slika o%et se asniva na nau!nikovoj s%osoto su>tinsko o drvetu >to nauka tinaA ili or#a drveta nije ni>ta odeljenija od ljudskog sananja nego >to je to u#etni!ka %redstava. @ ako se ravna#o %re#a intelektualnoj intuiciji, ili !ak u!enje# o se}anju, ili vrati#o eks%licitni# %ou!avanji#a dijalog o ovi# ta!ka#a, onda, %re#a #o#e #i>ljenju /a nasu%rot eks%licitno# %odreEivanju u#etnosti nauci u dijaloi#a7, ne#a raloga a>to na# slikanje ne no shvatiti njihove %rirode u 181

%rednau!no# kao i u nau!no# %odru!ju. @li, ako nije #ogu}e dos%eti do te#elja stvarP kako na# se %okauju, onda }e to se #o?e identi=kovati kao ori#inali otkrivenih ili konstruisanih struktura. 9vo je ta!no ono >to se desilo u savre#enoj =loo=ji nauke. re#a 'trancu, onda, so=st %ravi %riviEenja, dok =loo %ravi likove. 'toga je so=st i s# %riviEenje =looa. MeEuti#, takoEe je istina da =loo li!i na so=sta. 9rtodoksno %latonski# jeiko#, #oglo to su oaj da se ralu!i koje je od dva ljudska irio u ovo# %oglavlju, snevanja. AvrdoglaviA %rou!avaoci %rirode /%o#enuti u &ile(u7, Ade#itologiatoriA /ili =si!ari& videti &era7, kao i stra>ni #aterijalisti /%o#enuti u So'stu7 svi se su%rotstavljaju snovi#a o celini u i#e svog so%stvenog sna& %recinosti, jasno}e i aksio#e 5ukrecija& Atovanih %redaka okre}u se svo# %rekarteijansko# nasleEu atinsku %oveanost i#eEu #ate#atike i intuicije. ako sa# oto je jasno i gledi>t savre#enih #ate#ati!kih %latonista, ova %oveanost se ne rare>ava %relasko# s #eta=ike su%stancije na ontologiju unkcionali#a ili o%eracionali#a. latonska ideja je i dalje vidljiva u do#enu unkcije ili strukture iskaa. 'tranac, kao glasnogovornik u korist deoe nego i#%likuje da su oto su %ecanje, oe nego konstruisanje i analiovanje. 'vaka s%osoe nanje sa sno#, koji nestaje kada se %ro kao >to su snovi verovatno slike e nanje, ira?eno u de=nicija#a, aksio#a#a, iskai#a, jedna!ina#a i unkcija#a, slika originala. )e}i da se original o%a?a ili intuitivno uviEa, te stoga !ini dostu%ni# a %reslikavaju}e #o}i diskurivne ili analiti!ke inteligencije, na!i re}i da =looski san shvatanja, %a tako i davanja racionalnog o%isa, celine, ne treki dvojnik !uvenog nia snova a koji se ive>tava da ga je Dekart do?iveo kao #ladi} jo> u svoji# dvadeseti# godina#a. 9vi snovi, verovatno %odstaknuti rado# e%lera, lavijusa i drugih, naveli su ga da %ru?i =loosku or#ulaciju ono#e >to sada naiva#o #oderno# nauko#.  e#eljno %itanje na>eg so%stvenog %okolenja jeste ovo& a>to je ovaj san %ostao ko>#ar Za>to %oudano i AtvrdoglavoA tvrEenje o #ate#ati!koj racionalnosti ue nego ukratko ilo?eno, !ak i na osnovu onoga >to je %resudno #esto, %relani tekst u koje# su glavne te#e %rili!no jasne oni#a !ije o!i nisu iskvarene skleroti!ni# to se sada u 182

neki# krugovi#a naiva Seinsfra#e %itanje# o tvo se sroava na istoriju. @ e slike i %o#o}u koje #o?e#o ralu!iti i#eEu likova i %riviEenj, nikad ne}e#o #o}i da ralu!i#o i#eEu so=sta i =looa. *eki #ogu %itati& a>to je nu?no da se ova tea or#uli>e u %oj#ovi#a originala i slika @li je ovo drugi na!in %okaivanja da jo> nis#o shvatili s#isao #etaore sna.  &eonu  'okrat u%oorava svoje %rijatelje da ne %oku>avaju videti stvari direktno, kao >to je asle%ljuju}e gledati direktno u 'unce toko# %o#ra!enja. #esto toga, ka?e on, #ora#o na%redovati kro logoi. Be ala?enja u sve tananosti ovog odlo#ka, #o?e se re}i da, u na!elu, 'okrat iri!e istu %oentu kao >to to !ini i 'tranac. *e #o?e#o videti originale osi# kro slike. 9vaj savet, naravno, ne na!i da treaj da se gleda direktno u tine ili ideje nad#a>uje ljudsku s%osoeg svakodnevnog ?ivota, vide}e#o u%ravo sa#o %riviEenja svoje #a>te, #a koliko su ovi artikulisani u #ate#ati!ke strukture. Hedna racionalna nauka is%unjava vani!ni retori!ki %rogra# nauke& ona a%o!inje od iskustva. A9riginaliA se ogledaju u slika#a svakodnevnice, a ovo daje %ostojanost i sadr?aj i sa#i# slika#a. olae}i od ovog sveta slika, u stvari %olai#o od jedne ta!ne i egaktne %redstave slo?enosti, duenja da u%ro>}ava#o A%rednau!nuA situaciju #ate#atiuju}i je. *enaklonjeni !italac #o?e ove na%o#ene shvatiti kao %ri#itivia#, ili literarni na%ad na nauku, #ate#atiku i rigorono rasuEivanje. "oljan sa# da %odnese# ovaj riik, ato >to ne#a drugog na!ina da se iska?u koreniti nedostaci savre#ene analiti!ke =loo=je. @li sa# takoEe naduga!ko nastavio da %okauje#, na osnovu %o#nog %rou!avanja ivesnih %resudnih as%ekata analiti!kog #i>ljenja, a>to je analiti!ka =loo=ja nedostatna. "re#e je da se ustvrdi kako =loo=ja nije ni analiti!ka ni sinteti!ka, nego oe od toga. :iloo=ja je san o celini. 9vaj san je u ud?e nije s%osoto je to analiti!ka istorija =loo=je. Zahteva se u%ravo s%osoljenje. 9tin ili ivornih %riroda, nego %ostoji sa#o %raiskonski tok, onda s#o sloa tehni!ka sredstva. ehni!ko is%unjenje sna se stoga %reo
#-$ Trans,enden(a&na dekons(r!k,ia

 savre#enoj analiti!koj =loo=ji %ostoje dve glavne gru%e, koje %ri
analiti!ar oe savre#eni# ter#ini#a, to je distinkcija i#eEu regeovaca i sledtajna. Hedna od glavnih te#a ove knjige tajna. Bilo da on ovo %rinaje ili ne, onda, iskane unkcije regeovskog %latonista jesu ko%ije original, nai#e, ve!nih %oj#ova. ostu%ci %ute# kojih %ridaje#o vrednosti %ro#enjiva#a ovih unkcija stoga su analogni o%eraciji vanoj Au!estvovanjeA u %latonski# dijaloi#a, iako ona ni%o>to nije ista. 'trogo govore}i, !ulna %oseaj da se iska?u svojstva !oveka raskriva %roto %ostoji. )e}i ovo na!i identi=kovati ga kao takvoNiNtakvoO a ovo auvrat na!i %okrenuti %itanje s%oja %oj#ova. 9ve ve!ne %oj#ove #o?e#o ograni!iti na #ate#ati!ka svojstva, ili ih %ro>iriti na ko %odru!je. Mera na>eg univeru#a govora o!igledno nije odrediva #ehani#o# iskanih unkcija. 9ve =guri>u jedino s o<iro# na %redrasude kvai#ate#ati!kog =looa, iako se takve %redrasude !esto ira?avaju kao da %roisti!u i %ogodnosti s kojo# se #o?e %ri#eniti #etod unkcionali#a. 1J roto nije %odlo?an rare>avanju analiti!ki# sredstvi#a. Ho> o>trije, analia %re %rikriva nego >to raskriva %roa AintuicijaA na# ka?e da je toNiNto #ate#ati!ka struktura, ili da }e ovaj %ostu%ak voditi %lodonosni# reultati#a, ili da je neka data teorija kontraintuitivna. 'a druge strane, ako svoju intuiciju sledi#o u ivesni# krajnji# slu!ajevi#a, dos%eva#o do antino#ija, %aradoks ili sa#o%rotivre!nostP. re#a #o#e #i>ljenju, aja da se %a?ljivo %rou!i >ta se %odrau#eva %od Aintuicijo#A i dva njava#o ili o%isuje#o, ras%rostranjeno se veruje kako je adatak =loo=je da nau!no /tj. %osredstvo# rigoronog #etoda7 rekonstrui>e %rednau!no ili %reanaliti!ko %odru!je svakodnevnog, oto analiti!ari onje# kontekstu ralu!i od or#alist.  Hedan ani#ljiv ravojni tok #eEu neki# or#alisti#a jeste gledi>te da se %rotivre!nosti #ogu idvojiti, ili da nije neo%hodno odto, u ivesni# neuoto su oni koji uklju!uju autoreerenciju, nastaju %rotivre!nosti. ret%ostavlja# da je o%>ta #otivacija ia ovog ravojnog toka e#%irijska ili %rag#ati!ka, %a tako u neki# slu!ajevi#a no#inalisti!ka ili konstruktivisti!ka. MeEuti#, #o?e na# teno da %onudi#o svoje so%stveno tu#a!enje ove linije istra?ivanja. @ko intuicija radi u neki# slu!ajevi#a, ali ne i u drugi# /%ret%ostavljaju}i da AraditiA na!i A%okoravati se %rinci%u ne%rotivre!nostiA7, to #o?e to su 1

J

*aravno, ne %ori!e# da ne#a no#inalisti!kih reviija :regea, ali su a #oje sada>nje svrhe ove %osreduju}e vrste irelevantne.

18;

u%letene rali!ite vrste intuicije, ajedno sa rali!iti# oati da se otkrije i#a li ikakve vee i#eEu autoreerentnosti i te>ko}e reeriranja na jedinstvo svesti, a koje ant uverljivo ka?e kako je %reduslov svih diskurivnih vea. *a jedinstvo svesti #o?e#o u%u}ivati kao na jedan logi!ki %reduslov, ali iskrsavaju te>ko}e kada %oku>a#o da %ru?i#o diskurivnu analiu onoga >to to je ovde original, a ne logi!ki %oja# jedinstva transcendentalnog ega. Mo?da je distinkcija i#eEu transcendentalnog ega i e#%irijske sa#osvesti nak da je gre>ka %oku>avati da se analiuje e#%irijska sa#osvest kao da analiuje#o neki logi!ki %oja#.  #ate#atici, kao >to s#o ve} videli, %rotivre!nosti autoreerencije se ie se ne #o?e u%otree# da i#a #a kakve direktne %ri#ene situacije u teoriji sku%ova na situaciju u =loo=ji sa#osvesti ili AduhaA /kako se naiva danas7, ali takoEe #o?e %ostojati neka ani#ljiva analogija. *a>e AahvatanjeA LNa, konstruktia intuicija o neko# sku%u koji je direktno konstruktito oni ne#aju da ka?u ni>ta >to je od interesa o na>oj intuiciji o jedinstvu so%stva. ri analii ovo  jedinstvo nestaje. @li, to nestajanje oe ne%rikladnost analie nego ne%ostojanje jedinstva. $i# se ovo do%usti, od#ah iskrsava #ogu}nost da %ostoji neki drugi na!in od analiti!kog da se raa o%sesija nauko# i nau!ni# teorija#a vodi nas da ane#ari#o dravi rau# sa#i# !inovi#a koji#a tvrdi#o da ga %raktikuje#o. "eo#a je daleko od dravog rau#a do :ihteove transcendentalne i dijalekti!ke logike. a i%ak, veruje# da }e iti nekoliko stranica na ovu te>ku te#u na sada>nje# stu%nju na>eg istra?ivanja. Moglo njavanja svesti, ili >ire, ?ivota. Zdravi rau#, a ne logika, ka?e #i da sa# u%ravo ja taj koji #isli, ne sa#o #oje #isli, nego #ene. *a ovoj ta!ki #o?e#o u%otreta je Dekart, na %ri#er, iraio u vrlo %onatoj /i lou%otrea#o da Aras%akuje#oA %oj#ovni s#isao ili strukturu ovog iraa, iskrsavaju te>ko}e, antino#ije i %rotivre!nosti.  riik da raljenje ni %ostojanje nije %oja#, nego aktivnost ?ivog %ojedinca. $i# ovu aktivnost os#isli#o, od nje se i odvaja#o. relai#o, takore}i, sa svog intuitivnog na svoje diskurivno rau#evanje. I#a li ikakvog na!ina da se ovaj  ja %re#osti, ostaje da se vidi, ako %od Ana!ino#A %odrau#eva#o neko racionalno i stoga artikulisano onjenje ili o%is. @ko takav na!in %ostoji, #eE uti#, on se ne}e na}i #eEu tehnika#a analiti!ke =loo=je. @naliovati na!i deliti, a sa#osvest je jedinstvo. @naliti!ari analiuju %oj#ove, a sa#osvest nije %oja#. Dijalekti!ka logika se nije %oi#ala kao %rotivnik #ate#ati!ke logike. #esto toga, ona je na#enjena da slu?i kao logo" onoga >to sa# naivao konteksto# analie. Dijalekti!ka logika je srodna %latoni#u na slede}i na!in.  gr!koj tradiciji ter#in AdijalektikaA i#a dva glavna s#isla. rvi s#isao @ristotel kritikuje i u%u}uje na ve?iroko =looski# ili s%ekulativni# %roto se ova druga ili tehni!ka vrsta dijalektike uvodi u oto je ne%ristrasno# !itaocu o!igledno da se dijereti!ka dijalektika %rekida na %resudni# ta!ka#a i #ora nado%uniti #itovi#a, slutnja#a, intuicija#a, sanjarenji#a i ve>tino# %isanja dijalog, %rirodno se javlja %itanje nije li %latonski dijalog i s# neka tre}a vrsta dijalektike, 186

niti jedino %re%iru}e niti !isto analiti!ke. o %itanje se #o?e %rotegnuti na sve =looske ras%rave, %olae}i od @ristotela. Ho> jedan na!in da se to %itanje irai  jeste ovaj& kakva je %riroda =looske retorike od uslovo# da ant, :rege i vajn svi koriste argu#ente i #anje ili vi>e rigorona sredstva analie, >ta je s oavaju da nas uvere da su ove i nji#a %ridru?ene analie od na!aja a na>a najduto to %itanje nije njava celoku%an tekst, redovno kr>i na osnovu distinkcije i#eEu Aknji?evnog ukrasaA i argu#enta, distinkcije koju je laton samoo~i#leno  ode voleo konje nego %oliti!ku #o} ato >to se re!enica Aonj, konjO daje# kraljevstvo a konjaA %ojavljuje u jedno# od njegovih najva?nijih ko#ada. rosto ne #o?e i =loosku inteligenciju u!enjaka. 'a#o sa# s%oredno ainteresovan a iu!avanje latona. Moja %oenta je da je otva ili %oku>ava da svako od njih %rika?e u njegovo# odvojeno# identitetu kao i u njegovo# odnosu %re#a drugo#. Dijalekti!ka logika %rekora!uje ovu %re%rekuO u ter#inologiji 3egela, odvojeni identitet ili  An Sich %o setvo, retoriku ili %latonsku dijalektiku a da te !injenice nisu svesni, ili to naiva# %latonsko# dijalektiko# sa#o na!in da se govori o %rednau!noj situaciji, ne>to >to se #o?e %retvoriti u nau!nu teoriju, ili nau!ni or#alia#. Moj odgovor glasi da, ako ovo u!ini#o, i>!eava rad anta, :regea i vajna, da ne ka?e#o ni>ta o sa#i#a antu, :regeu i vajnu, ajedno s %rednau!ni# sveto# koji hrani njih i njihova nau!na ra#i>ljanja. rihvatanje dijalekti!ke logike je verovatno o}avanje onoga >to se trenije, %revailai se distinkcija i#eEu originala i slikeO a slike se sada ka?e da su %rikaivanje original. Ivorna #otivacija ?elje a neko# logiko# jedinstva ahteva neki logi!ki o%is jedinstva, a ovo auvrat iiskuje oto se %rethodno naivalo originali#a i slika#a. 9vo je logi!ka verija tee %o%ularnije %onate kao %revaila?enje otuEenja, ili odenje ne%ostojanoO ako ne a njega, ivesno a njegove naslednike. 3egelu slede dva glavna ravojna toka. rvi je oto su unda#entalna 1

L

"ideti, #eEuti#, veo#a ani#ljiv !lanak& H.N5. *anc(, A5ogodaedalusA, Poti/ue 21 /1-L67& 2;].

18J

ontologija ili istoricisti!ki i %ostistoricisti!ki strukturalia# i her#eneutika. ao to je #arksia# hiljenja koje sa# u%ravo %o#enuo. *ovokantovsko# scijenti#u Marks nalikuje na neke na!ine, a *i!e na druge. )e}i ovo na!i sugerisati da je, u svojoj =looskoj di#eniji, Marks %ogor>ana verija sa#oga 3egela. o>to se u ovoj knjii ne avaju da ga %risvoje. @ko je ono >to iranja jedna varijacija na ivornog Marksa, slika je i%ak dovoljno #o}na da analiti!ku =loo=ju ta enje ovog %roenja je eks%licitna kod *i!ea& !i# se original ArastvoriA u sliku, tj. !i# %resahnu #otivacija i snaga dijalekti!koN s%ekulativne logike, tada ne %reostaje ni>ta osi# slike, koja je %osledi!no slika ni!ega. /Za dalju ras%ravu o ovoj ta!ki videti odeljak 1J.7 :ihteovo re>enje, o!evidno ne%onato 3egelu, ali raraEeno toko# 3egelovog ?ivota i datovano u radoto ne valja #e>ati s verijo# i 1L-;. godine, :ihte ravija jednu dijalekti!ku logiku %o#o}u koje se kre}e#o od neke %olane intelektualne intuicije @%soluta /a%ravo on ovo naiva rani# i#eni#a7 do dijalekti!ke AdekonstrukcijeA /#oj ter#in7 sveta slika. 9va dekonstrukcija je na#enjena, ne da rastvori svet nastajanja, nego da nas osloto na# %rikauje jednu a#isao intuicije sasvi# druga!iju od glavnih %latonskih s#islova tog ter#ina, %a i%ak to !ini na na!in koji je na#enjen da oto nalik na jednu oduhovljenu veriju aristotelovskog to je hri>}ansko e neko kona!no odreEenje. @%solut, #isle}i se}anstvu7. 'vet slika je A%ojavaA @%soluta u dva s#isla. rvo, on je aista @%solut koje se jedan na!in da se irai ta %oenta jeste ovaj& svojo# dijalekti!ko# logiko# :ihte %oku>ava da %revaiEe radvajanje i#eEu transcendentalnih i i#anentnih tu#a!enja karteijanskog co#itoNa. %rkos osoe %rou!avanje konteksta analie. "e} sa# %o#enuo da :ihte uvodi u ras%ravu jedan nov s#isao AintuicijeA. @li se on :ihte   takoEe #o?e %os#atrati kao stanica na %utu od latona do *i!ea. 9vo to je o!uvana distinkcija i#eEu originala i slike, dok je original ispra`njen o sve# kona~no# sar`aja. Biti odreEen na!i ljenju. ako s#o %odu?e videli, dostu%nost odreEenih or#i, struktur ili
analiti!ki dostu%no. 9vo jedinstvo :ihte %oistove}uje s jedinstvo# sa#osvestiO to  jest, jedinstvo u oljavanja oaj da %revaiEe radvajanje i#eEu otajnova neigovoriva or#a ?ivota i jeika. "itgen>tajn je stoga i u svoji# rani# i u %oni# #aniestacija#a jedna vrsta =hteovca. auju}i ovo, naravno, ne sugeri>e# da je "itgen>tajn ikada !itao :ihtea, ili da je i#ao i najnenatnije interesovanje a :ihteovu logiku @%soluta. ovla!i#  jednu analogiju i#eEu }utanja, koje le?i u osnovi svih #odusa diskursa kod "itgen>tajna, i @%soluta. "itgen>tajn nas u Traktatu savetuje da }uti#o o ono#e o !e#u ne #o?e#o govoriti. 'ada sugeri>e# da je ovaj savet takoEe na#enjen da va?i i u slu!aju %onog "itgen>tajna. Da skrati# stvari, u%otretajnovo krajnje us#erenje. Mistik je onaj koji AvidiA odreEenu %oj#ljivost kao %osledicu iava da govori o @%solutu u s#islu %okaivanja na#a kako #o?e#o da ga dosegne#o& kro diskurivnu ili analiti!ku dekonstrukciju odreEene %oj#ljivosti. re#a to#e, #oglo tajn =hteanac koji nas u%oorava da ne %redu#e#o :ihteov Atranscendentalni otajnov savet, ishod je u#nogo#e isti kao i da se na njega ne otajna, dos%eva#o do nekog %rocesa tavnost sa#o onoliko dugo koliko nas na> analiti!ki entuijaa# adr?ava da ne ra#i>lja#o o ni>tavnosti koju artikuli>e na> entuijaa#. A5ogi!kiA aklju!ak a otavaO on, #eEuti#, i%ak dos%eva /ili a setajn nas, u na%oru da svet slika s%ase od naigled iskrivljavaju}ih u!inaka a#i>ljenog ivornog sveta %latonskih or#i, sunovra}uje u jednu #nogostrukost jei!kih igara i lingvisti!kih or#i, u kojoj je gre>ka tragati a o%>to# strukturo#. 9vde vidi#o te#eljnu istovetnost %oku>aj da se ovlada tinski korak u ravoju dijalekti!ke logike, asnovan na novo# o}enje, o!uvanje i dovr>enje %latoni#a. Ishod je, #eEuti#, !udnovato sli!an oni# veliki# anti%latonisti!ki# %oduhvati#a koje su %redueli *i!e i "itgen>tajn. ako se okre}e# svojoj analii :ihtea, do%ustite #i da s%ecijalista %odseti# da #oje na#ere nisu istorijske, nego teorijske. 9ta je novo, a ne da se ograni!i na doto je vidi /intuitivno uviEa7. 1 @li, %od Aistino#A :ihte ne 1



@ko nije nana!eno druga!ije,
18

%odrau#eva isto >to i ant. rvo na!elo njegovog 4~enja o nauci /odavde 4)7  jeste da je ne#ogu}e su#njati u ne%osrednu ivesnost #i>ljenja ili A%ou#ljivanja intelligiing A /:W, 1-J7. Gde god se %o!ne #isliti, sadr?aj ove #isli se sanaje, ne, kako #o?e#o re}i, oto je :ihteovo %rvo na!elo, nego je to intelektualna aktivnost koja se is%oljava unutar svesti individualnih ega. Iako ta analogija #o?e ne }u ljudskih tajnovaca. )e}i da se istina %roivodi AiA %ojedinca ne na!i ni>ta vi>e re}i da svaki %ojedinac stvara svoj so%stveni svet nego da je %osledica "itgen>tajnovog u!enja o lingvisti!ko# horiontu ili Le(ensform>u ?ivotnoj or#i to da svaki %ojedinac ?ivi unutar svoje so%stvene jei!ke igre, ili je igra. MeEuti#, %o>to je "itgen>tajn ne#o}an da racionalni# koraci#a dos%e do izvora lingvisti!ke aktivnosti, rani lingvisti!ki horionti e#%irijskog sveta sti!u jedan e facto status relativnog a%soluta, kako ga #o?e#o vati. 9vi se #enjaju, ali se s nji#a i #i #enja#o, tako da ne #o?e#o videti dalje od njih. 9tuda sli!nost i#eEu %onog "itgen>tajna i ranog 3ajdegera& oljenja od strane individualnog ega stoga se #o?e ravrstati u dve di#enije.  uvid u aktivnost #i>ljenja ili sanavanja /original7, %ostoji neki odreEeni sadr?aj /slika7. :ihteova dijalekti!ka logika jeste %oku>aj da nas odvede od slike natrag ka originalu, ali on ne o# intuicijo# o originalu. *a %o!etku, onda, na>a intuicija se ras%r>uje u odreEenja diskurivnog #i>ljenja i oenja7 do a%solutnog jedinstva. Istina je Aa%solutno jedinstvo i ne%ro#enjivost  Ansicht NaA, koji se #o?e %revesti kao intelektualna intuicija /:W, -27. Mnogostrukost je e#%irijski svet, ili, kako ga :ihte takoEe naslovljava, istorija /:W, -87. :ihteova dijalekti!ka logika je stoga nagove>taj 3egela, utoliko >to je %utovanje ka @%solutu jedna vrsta u%ot%unjenja istorije, kao i njeno ravijanje. MeEuti#, :ihteova na#era nije da A%oistovetiA ve!nost i vre#enitostO ovo je jasno od %o!etka. *jegov cilj je da dosegne ve!nost kao neo%tere}enu vre#enski# ras%r>enje#. Dijalekti!ka logika %o#o}u koje se ovaj cilj ivr>ava jeste, kao stanovnik vre#enitosti ili sveta slika, i sa#a jedna #nogostrukost. ako je u%ot%unjenje %okreta od slike do originala takoEe i u%ot%unjenje, a stoga i okon!anje, sa#e dijalekti!ke logike /kao >to kod 3egela nije slu!aj7. Da u#etne#o jednu %odesnu sliku i ranog "itgen>tajna, %ovla!i#o lestvice jeika u }utanje. 've dok se us%inje#o u lestvice, jedinstvo suljenja, ali u ras%r>eno# o
 znanosti /1L-;7, *a%rijed, Zagre<, 1-L;. . ostoji krajnje ani#ljivo A=hteovskoA tu#a!enje Dekartovih "eitacija u %revodu& )ene Dekart, "eitacije o prvoj 'lozo'ji, 1u& Fd#und 3usserl, 6artezijanske meitacije, I, Ivori i tokovi, -a, D ''93, Zagre<, 1-L6, str. 16N2;1, 2lato, Beograd, 1--, a naro!ito co#itoNa, u& 3. )o#ljenje   ili 2eist  duh , %a stoga i transcendentalno %odru!je, to ga je %revideo u korist e#%irijskog ega, veanog a svet. )o#
18-

od anta #isle}i ne#islivR, ili rastere}uju}i se Ahi%oteti!kihA %re#isa antove tre}e kritike. 9n %redla?e da se a%o!ne istra?ivanje = Na, korena eno#enalnog i nou#enalnog sveta, kako to je ant %ro%ustio da na# %ru?i, Aeno# oljenja tog sveta. a aktivnost na# je i %o!etka dostu%na kao odreEenje or#alne strukture. @li, ta aktivnost nije i sa#a jedna or#alna struktura. 9na je a%solutno duhovno kole. alud }e se #eEu ovi# %roivodi#a tra?iti neka njava deo njegove %rivla!nosti a e#%iristi!ku >kolu, u njegovo# okrnjeno# oe kao %oku>aj da se %oj#ovna sintea o!uva tajna i :ihtea. Da je "itgen>tajnovoj #isli to joj je dao on, tajn nas u stvari vra}a slikovno# svetu ras%r>enja /#nogostrukosti jei!kih igara7. :ihte nas gura ka unutarnjoj di#eniji lingvisti!kog horionta, identi=kuju}i ga kao a%solutnu duhovnu aktivnost. MeEuti#, %o>to ova unutarnja di#enija ne#a nikakav odreEen sadr?aj, guenje u a#enu a a%solutno jedinstvo. *e#a su#nje da njenje svake %ojedine #nogostrukosti ili slike daje neigovorivo jedinstvo njenog %rikaivanja, %ovla!e}i ti#e onjenje #nogostrukosti /ua #nogostrukosti. 9vo se a sve %rakti!ne svrhe a%ravo svodi na gunjenje u njegovi# so%stveni# %oj#ovi#a, a takoEe i nu?no o#alova?avanje njega kao slike. gred, u%ravo aj nad#o}an u odnosu na :ihteov, enje# a %roto je Asu%rotnoA /o(jectum7 sunjost resNa. @li, on ne #o?e oljenje#. @li, on !ini ne#ogu}i#, ili ne #o?e oljenju. Hednako o
0

'vestan sa# da u%otreljen od strane e#%irijskog ega. 5ogi!ki %ronje svrhe. :ihte je ovog %ro
1;0

%ru?i o%is svog %olai>ta u geneti!ki# ter#ini#a reUeksije /:W, 1LLN117. 9va %oslednja tvrdnja se a%ravo svodi na o%tu?to je a anta ne#islivi @%solut, %redstavljen u !isto unkcionalni# ter#ini#a kao transcendentalni ego. :ihte stoga %redla?e da se %revlada radvajanje i#eEu reali#a i ideali#a, ili da se %ru?i transcendentalna dedukcija koju je ant is%ustio, #i>ljenje# = Na, korena !ulnRg i nat!ulnRg. /9vde takoEe vidi#o koliko  je antova tre}a kritika va?na a ravoj narednog radoivanju anta, ili %ro#i>ljanju strukture slike, #i #isli#o kroz   nju, uklanja#o je #i>ljenje# think a+a(, te se tako udi?e#o AdoA @%soluta /ili #o?da AuA njega7. 4) se stoga avr>ava, kao {to moramo i mi, ako s#o ga rau#eli, u transcendenciji kona!nosti, #no>tvenosti, ras%r>enju i %oj#ovno# diskursu. *e #ora se %rihvatiti duhovna ili hri>}anska %riroda @%soluta kako to sada naiva#o analiti!ko# =loo=jo#. *iti, #isli#, #ora#o e u %oj#ovi#a distinkcije suta se ne guke7 =loo=je. 'lu!ajno, analiti!ka =loo=ja i sa#a nastavlja da govori jeiko# sue suaju rajela i drugih da #ate#atiuju Brauerovu a#isao o stvarala!ko# suku /ako je to %ravi ter#in7. @ko je %oj#ovni  jeik ve} slika @%soluta, te ako se original ne #o?e oljenja. 9na je, takore}i, vi>e nalik na rajelovu  nego nalik na Brauerov stvarala!ki suljenja. 9ve dve linije %odele :ihte %rikauje u jednoj she#i kao da ivire i ta!ke koordinisane, ali ne identi!ne, s @%soluto# /si#
 % , = , 0 

ljenje

 A %redstavlja jedinstvoO ta!ka je #esto #nogostrukosti, ili, drugi# re!i#a,  jedinstvo koje nije isto kao a%solutno jedinstvo. re#a to#e, ne #o?e se %recino or#ulisati s#isao u koje#  A stoji %re#a @%solutu, %o>to je  A slika. :ihte %oku>ava da she#atiuje /i stoga, >iroko govore}i, da #ate#atiuje7 svoju osnovnu intuiciju o jedinstvu osnovnih struktura sveta slika. @li je ovo ne#ogu}e. redstava je u#nogostru!avanje, a jeik je %redstava. 'a druge strane, original, ili ivor sveta slika, nije %redstava, nije %oja# /koji je ve} diskurivna slika7, ne#o sama intuicija. Iako nije %odlo?an os#i>ljavanju, @%solut je AvidljivA ili o!igledan 2

1

Cf . 5. Brou+er, AMathe#atik, Wissenschat und '%racheA, "onatsschrift f1r "athematik  un Physik   8 /1-2-7& 168N1J;O i& B. van )ootselaar, A9n 'u
1;1

kao evidencija kao i A!ista svetlostA /:W, 11L7 ili, druk!ije ira?eno, kao i %oj#ljivost. :ihteova sredi>nja slika @%soluta jeste %latonisti!ka& svetlost. #esto ideja, #eEuti#, :ihte %oku>ava da duhovnu aktivnost artikuli>e %o#o}u svoje dvodeoivanje. Sm pojam aktivnosti je nepojmljiv osim preko raznovrsnosti . @li se ova ranovrsnost ne #o?e istinski oaj da se ovo u!ini veo#a je nalik savre#eno# na%oru da se intencionalna aktivnost AanaliujeA kro ti%ove #odalnih iskaa. @naliti!ar se avarava ti#e >to %ret%ostavlja da njegovi #odalni o%eratori ili Aglagoli verovanjaA ahvataju duhovnu aktivnost. ao %osledica, on %rou!ava ostatke duhovne aktivnosti, a ne sa#u tu aktivnost. "a?na %oenta koju ovde valja na!initi ti!e se odnosa i#eEu #ate#atike i =loo=je. *e#a# nikakvu na#eru da ovaj odnos %ori!e#.  #ate#atici svake %ojedine e%ohe vide se e%iste#olo>ke i ontolo>ke %ret%ostavke vladaju}e =loo=je tog vre#ena. @li se ove %ret%ostavke ne #ogu videti  primenjuju.i  tu #ate#atiku ili rade}i unutar nje, kao, na %ri#er, dokauju}i teore#e, konstrui>u}i ra!une, ili %re=njavaju}i so%stvene #eta#ate#ati!ke a#isli. Mate#atika je slika ivornih =looskih u!enja. I %oku>aja da se =loo=ra aoku%ljaju}i se #ate#atiko# %roilai %roivodnja slik slik. ao %osledica, %o!inje#o da ake, ali %resudne nPti u :ihteovoj #isli. 'vetlost, kako :ihte u stvari %rinaje, jeste slika @%soluta, ili, kako to on ira?ava, unutra>nje ?ive svetlosti, koja nije sa#o nedostu%na %oj#u, nego i Aa%solutno nije %roirnaA /:W, 1J87. re#a to#e, do%u>teno na# je da ka?e#o kako :ihte ravija svoje slikovito %redstavljanje svetlosti nas%ra# tame Apsoluta. *a> uvid u svetlost #ora enje i dualia# unutar %oj#ovnog sveta slika. 9vo AkroA / ;urch7 :ihte %retvara u tehni!ki ter#in /:W, 1J]7. ao e na takav na!in da ga !ini ne#ogu}i#. 3egel, sa druge strane, lja jednu dijalekti!ku logiku, ili jo> %rodutavnosti. :ihte jo> nije us%eo u ovo# adatku. 9vo je to je on, u%rkos svi# igledi#a na su%rotno, odve} analiti!an. 3egel u%ot%unjuje analiti!ki %oduhvat, ato >to %re%onaje njegove nedostatke i u stanju je da ih nadoknadi. akva je #akar njegova na#era, a ne #ora se io. Za :ihtea svet slika koji skriva @%solut jeste %roivod kona!nog ili e#%irijskog sueg oljenja& A#i>ljenja a%solutnog, i#anentnog ?ivotaA /:W, 1L67. $ak je i istina slika ovog a%solutnog ?ivota /:W, 1LJ7. 9vo ila?e Le(ensphilosoph =loo  ?ivota  kod :ihtea, ili s#isao u koje# je on %redak egistencijalisti!ke =loo=je. :ihte vidi ne#ogu}nost os#i>ljavanja ?ivota. $esto igleda kao da ovu ne#ogu}nost on %oku>ava da %revaiEe svojo# dijalekti!ko# ekonstrukcijom sveta slika. @li je dekonstruktivni %roces i s# slika geneti!kog ili stvarala!kog 1;2

%rocesa %ute# kojeg @%solut %roivodi svet. Dok dekonstrukcija raskriva negativnu di#eniju kona!ne ili odreEene egistencije, konstrukcija skriva stvarala!ku aktivnost @%soluta. :ihteova transcendentalna dekonstrukcija stoga u na>e# so%stveno# veku vodi jednoj dekonstrukciji transcendentalnRg, ili %roslavljanju onog nihil i#%likovanog u %re=ksu e>. :ihteov %oku>aj da #isli kantovsko Atree se u *i!eovu volju a #o}i, %retka savre#enog nihili#a. @%solut  je, ve} kod :ihtea, neralu!iv od onog nihil. ako s# ka?e, videti svet kona!nih odreEenja kao nestvarno gu>njavanje na %ovr>ini #i>ljenja na!i jednovre#eno intuitivno sagledati @%solut kao Aa%solutno !isto ni>taA /)ichts& S:W, 1;K7. *a>a dekonstruktivna intuicija u neNkonstruktivnu %rirodu onoga >to istrajava i sa#a je negacija sveta kona!nosti.  analiti!koj =loo=ji je u%adljivo %aralelan %roces nastojanje da se dekonstrui>e onjost analiti!ke =loo=je. rajnje je va?no a%a#titi da je jedna #otivacija u ravoju savre#ene analiti!ke =loo=je to se dokauje, naravno,  jeste da s#o s jednog o%ravdavaju}eg #eta=i!kog u!enja %re>li na neko drugo. Makar je )asl teno enja ravoju druge. 9vo stanovi>te i#eEu dve slike dalo #u je tajn, koji je verovatno ljenju, "itgen>tajn je to se %ogodno naivalo njegovo# Aslavo# i to :ihte naiva @%soluto#. Traktat  je eks%licitnije #ate#ati!ka verija :ihteovog 4~enja o nauci. "itgen>tajn je %o!eo da uviEa nedostatni karakter ovog %oduhvataO ali je njegov %ovratak otajnova %ona =loo=ja %okauje njegov uvid u #edicinsku %rirodu otajnove antis%ekulativne te?nje i A%oliti!kihA raloga. Mo?da je on %raktikovao jednu vrstu lekovitog eoterici#a i utala u #eta=iku. 9vo je religijska tea koja %oti!e unaad #akar koliko od 'rednjeg veka, da ni>ta ne ka?e#o o jo> raniji# %ojavljivanji#a.

#0$ Ni6eova s&ika %aosa

5judi su uvek sanjali o neko# ivorno# svetu !ija je ovaj svet tek slika. Za%adna =looska tradicija i#a svoj odlu!uju}i %o!etak u %rili!no dvos#islenoj sugestiji da se i sna #o?e#o %ro}u. 9no >to naiva#o rosvetiteljstvo# stoga se #o?e ona!iti kao san o %ot%unoj to %onekad #isli#o, ali igleda da %oti!e od %overenja u #o}, ili ?elje da se %ostane gos%odar i %osednik %rirode. 1;8

o>to !ovek ne #o?e %ostati gos%odar tinjenja %rethodnog vladara, rosvetiteljstvo je %re#a svo# su>tinsko# karakteru, ne sasvi# ateisti!no, nego san da }e !ovek sigurno %ostati lju ivorne #ate#ati!ke strukture. 9dta da i#a#o to *i!e naiva voljo# a #o}i. ' ovog stanovi>ta #ate#ati!ka struktura  je %risila nad ljudski# stvarala>tvo#.  to, ako je !ovek u toku %ostajanja en, u %rocesu %reoto je *i!e navao Ane%ot%uno# ?ivotinjo#A. *e%ot%unost !oveka, volja a #o}i, kao i nedostu%nost #ate#ati!kih originala, najad vodi najkorenitijoj reviiji %aradig#e originala i slike.  %rethodno# odeljku s#o videli da je, a :ihtea, svet AkonstrukcijaA aktivnosti @%soluta. *a> so%stveni na%or da se vrati#o @%solutu stoga je AtranscendentalnaA dekonstrukcija sveta. 9voj dekonstrukciji #o?e#o %ridati to kao >to !ini @%solut koji #isli#o. @li, %o>to je @%solut %raan od sadr?aja, na>a konstrukcija je stvaranje e+ nihilo. 5agano# i#eno# u na>e# snu, ili u retori!koj ekono#iji %sihe, @%solut %ostaje ni>tavnost, a stvaranje je oe svesnoj ideologiji. 9vaj %otonji ter#in koristi# ato >to, strogo govore}i, ljanje o ovoj #otivaciji. Mo?e#o, naravno, %oku>ati da ovu #otivaciju analiuje#o, ali }e ishod gore, strukture diskursa. *ijedna struktura nije sa#oosiguravaju}a. @li je ovo sa#o od#erena reor#ulacija *i!eove tvrdnje da je svet ljenja. @li  je %rekretnica #ate#atike i dalje usaEena u jednu dra#u ili %esni!ki ira na!aja #ate#atike. ada #o} #ate#ati!kih tehnika %revladava !aroliju %esni>tva, kada %odlegne#o dra?i#a stru!nosti, %reovlaEuju}a %ostaje ?elja da se #ate#atiuje %esni>tvo. Hedan oto s#o videli u slu!aju :ihtea, ona na%reduje %reotavno>}u ili ava#o %oj#ovno shvatati ni>tavnost.  =loo=ji, #eEuti#, takvi# u%oorenji#a se ne #o?e %okoravati, !ak i ako se idaju s autoriteto# oca ar#enida. *i!e na# %redstavlja u #inulih stotinu godina naj#o}niji i naj%roduaj da se stvarala>tvo %o#iri s ni>tavno>}u. Iako je ovaj %oku>aj iskaan u %oeiji, %ro%ovedi i e%igra#u, on je sveuku%no o>trou#niji od nau!ne retorike koja se koristi da to %odrota#o se u %sihoanaliu analie. Heik *i!ea, ili %re, na>e tu#a!enje ovog jeika, jeste  jeik u#e}a %sihoanalie, oljenje. 'voje na%o#ene sa# uredio da #ogu 1;;

udovoljiti jednoj %odreEenoj svrsi& da se %oka?e kako u *i!eovoj #isli koja se odnosi na snove i haos ne#a oteni# stavo# asnovani# gotovo isklju!ivo na neoiroko ras%rostranjenog verovanja, koje %oti!e od 3ajdegera, da *i!eovi %oni i neotu je analia sna koja se %ri%isuje *i!eovo# veliko# glasnogovorniku. re kao %sihoanaliti!ar nego kao =lolog, ne ?eli# da en siste#atski karakter ovog odeljka. 9n nije transcendentalna dedukcija, nego #o?da #edicinska dekonstrukcija otkrovenja. Hedna od najoko}a s kojo# se suo!ava svaki %rou!avalac *i!ea jeste kako da ilo?i %ou!avanja /ili snove7 svog autora a da ih ne iskrivi usled ahtev akade#ske %roe. ostoji  jedna ralika i#eEu slotaja. 9vaj odeljak nije ni jedno ni drugo. Ili da se ista ta %oenta irai unekoliko druga!ije, %o>to sa# oe voleo *i!e. a i%ak, #ora# se usuditi da #al!ice %oigrava# i %oskakuje#, #akar i sa#o da dos%e# u doglednu ivanja #isli %onog dvadesetog veka skrivao ia #nogih #aski.  Pozni fra#menti  *i!eovo# relo# %ou!avanju volja a #o}i unkcioni>e kao  principium iniviuationis. Da se ta %oenta irai na naj%rostiji na!in, ljudi ho}e tu#a!enja to vidi de=nisanje# s#isla viEenja.28 'redi>nji %olo?aj tu#a!enja, %a tako i s#isla, kod *i!ea %okauje da i on takoEe s%ada unutar horionta anta, te je, %re#a to#e, srodan 3userlu i savre#eni# analiti!ki# =loo=#a, kao i 3ajdegeru i njegovi# naslednici#a. *i!eovski akt de=nicije, naravno, nije %oj#ovan ili diskurivan u analiti!ko# s#islu. 9ni koji su otvoreno odu>evljeni *i!eovi# Alingvisti!ki#A u!enji#a %reviEaju jegro, nai#e, volju a #o}i. A9s#i>ljavanjeA je a *i!ea, koji u ovo# %ogledu nagove>tava 3ajdegera, jedan egistencijalni i
2

2

  *ietsche, 5erke, ed. G. olli and M. Montinari,  Achte A(teilun#, 8 vols. /Berlin& Walter de Gru(ter, 1-L;7 u ne%oudani# %revodi#a& :ridrih *i!e, olja za mo., 1rosveta, Beograd, 1-L2O 2Dereta, Beograd, 1--1O 8Mladost, Zagre<, 1-O kriti!ki redigovan %revod na osnovu ovog %rvo%o#enutog& :ridrih *i!e, Pozna zaostav{tina, 'ato se dogaEa jeste jedna gru%a %ojava koju i{~itava i sa?i#a neko Stei#erun#Nu %ove}avanju #o}i %ojedinca. A'tvarnostA je stoga aktivnoNreaktivan %roces %ravljenja sveta, koji s%rovodi u delo svaki %ojedinac %rotiv svega.

1;6

videti sli!nost i#eEu ovoga gledi>ta i #nogih sada>njih s%ekulacija u =loo=ji nauke koja je naigled #otivisana %oni# "itgen>tajno#. Bilo da se nau!na %ro#ena aj da se siste#atski irae otkrovenja Zaratustre. 'toga je tu#a!enje Bi}a, koje je otvoreno ili ga %rojektuje !ovek, ajedni!ko svi#a kro njihov ajedni!ki ;asein /#odus egistencije7. Moj ike strukture koja de=ni>e sve ljude. Za *i!ea, nasu%rot to#e, Bi}e se AraotkrivaA sa#o u to# s#islu >to se ila?e kao varljivo %rikrivanje %ostajanja. Budi#o sigurni, la?nost %ostojanosti sveta sasvi# je s%ojiva sa !injenico# da se la?i ahtevaju a ?ivot.2; #etnost je vrednija nego istina.26  I%ak, strukture javnog sveta su kristaliacija, a !esto i nanos, %ojedina!nih !inova volje. Mora# iakih %rocesa. 2J  kontrastu %re#a ono#e >to se #o?e vati vani!ni# %aci=#o# savre#enih lieg vojnika, Dekarta. 9no >to se danas u analiti!ki# krugovi#a naiva Atvrdoglavo>}uA ili Ane%o%ustljivo>}uA jeste jedna tehnologiovana verija karteijanskog A#ilitari#aA. 5inija od karteijanske strasti do ni!eovske volje ne sa#o >to je %reneta SollenNo# trekole, nego i#a svoje so%stvene %reduslove u %oliti!koj di#eniji %latoni#a. 'toga je lako videti %oveanost i#eEu #entalne ne%o%ustljivosti #eE u analiti!ari#a i dona  je. $in volje koji otvara %ers%ektivu #og sveta takoEe je !in koji# sa# stvoren AjaA kao sa#osvesni ego.2L od latona i @ristotela, e#%irijsko AjaA nastoji da see e#o co#itans u transcendentalno# do#enu /!ija su %rva verija 5ajto je i savre#eni na%or da se duh AanaliujeA u or#alnu strukturu njegovih tvrdnji, ili klasi=kacije njegovih govornih !inova. Ho> jedno#, u%ravo %oliti!ki kontekst klasi!nog racionali#a osuje}uje njegovo #ate#ati!ko jegro da ne rastvori %ojedinca, ili da ne %reoenost u nestajanje. a!no isto je istina kod *i!ea& njegovo u!enje o %le#enitosti je, strogo govore}i, nes%ojivo s njegovi# u!enje# o #o}i, koje je i sX#o egistencijalna verija seda#naestovekovnog scijenti#a. Fgo je javna %ovr>ina telaO telo ivla!i svoju hranu i e#lje, ali ego civiliuje e#lju svoji# Aukuso#A /kako u =iolo>ko#, tako i u esteti!ko# s#islu7 a %le#enitost. od *i!ea nije logika ili #ate#atika, nego ljue nego seto tu lju
2 2 2

;

9vo je jedna od *i!eovih sve%ro?i#aju}ih te#a. Cf . I, 112, 10O II, 1;, 110O III, 111, 18;, a naro!ito II, ;86, ;16& A3ier ehlt der Gegensat einer +ahren und schein
1;J

 jedinstvena %ers%ektiva. 2  akoEe trenoj %rirodi koju *i!e %ri%isuje egu, svaka %ers%ektiva nu?no moja %ers%ektiva. 2- *i!e i s# ukida #ogu}nost neke to je univeralno valjano. 80 ers%ektiva jednog dru>tva ili doto je o!igledno i !injenice da na#e}e %oredak %rvoe, odelite %aradig#e, nego %re Aotvoriti jednu %ers%ektivu unutarA. ers%ektive su haoti!ne organiacije haosa& %oredak je i s# aktivnost haosa, a ne nekog odvojenog %rinci%a. Mo?e#o re}i da je haos ne%restano iviranje, ali je ovo ekvivalentno tvrEenju da je on ne%restana negacija. 'tvoriti, kako *i!e redovno insistira, na!i uni>titi. oredak je, u svojoj unutra>njosti, haos. rinci% volje a #o}i se, shodno to#e, #ora rau#eti u dvojno# s#islu. *astanak je i %ostajanje i %rola?enje. 9no >to %ostaje sti!e vidljivost tek %otvrEivanje# seto jeste, koje tako %rolai. "idljivost %risustva je stoga krug %ro>losti i neA e neA %ro>losti. /9vu liniju #i>ljenja je, ugredno, %risvojio 3ajdeger u svojoj egistencijalnoj analii vre#enitosti.7 'toga ni lost ne #ogu !ela u %ro>lost. @ko lost !ela u njosti avisi od kona!nosti %ro>losti i ljenju, takav %rojekt se %rotivi strogo# s#islu *i!eovog so%stvenog u!enja. Za njega je #oderna =ika i sa#a jedno %ers%ektivno is%oljavanje volje a #o}i i ne #o?e slu?iti kao osnova a tu#a!enje njenih najduka je sli!na onoj analiti!kog #islioca, koji koristi #ate#atiku u %oku>aju da ogoli te#elje #ate#atike. 9snova *i!eovog %ou!avanja nije ni nau!na ni /u vulgarno# s#islu tog ter#ina7 #eta=i!ka. *iti, u%rkos ta!ka#a nalikovanja na anta, :ihtea, Selinga, 2

2

8

8

8



I, 18, 1;-& aG propos %itanja ASta je toA *i!e ka?e& AZu Grunde liegt i##er ^+as ist das r #ich_  osnovi uvek le?i >ta je to a #ene A Cf .  enseits von 2ut un 7Qse u nesigurno# %revodu& :ridrih *i!e, S one strane o(ra i  zla, Graos, Beograd, 1-0O kriti!ki redigovan %revod& *i!e, S one strane o(ra i  zla<2enealo#ija morala, 'r%ska knji?evna adruga, Beograd, 1--8 , ADer reie GeistA A'loe %ers%ektive ili o%a?anja. ako, su%rotnost eno#enalnog sveta nije Aistinit svetA, nego Adie or#losN unor#ulir
1;L

%a !ak i 3egela, nije okiA, e#o *i!eov o%is vre#enitosti egistencije. 5judski ?ivot je AuvekA dijalekti!ki krug %ostajanja i %rola?enja, >to }e re}i da je AuvekA slika od AnikadA, ili, #anje tajanstveno, da je stalnR slika %rolanRg. Istrajava u%ravo kru?nost vre#enskog toka. riroda vre#enitosti na#e}e granice sadr?aju koji se #o?e is%oljiti unutar oto dovodi ovaj sadr?aj u ?i?u ili #u na#e}e %rinci%e s%ajanja i radvajanja. "re#enitost dovoljava sadr?aju da stekne na!aj, ali %o cenu da nji. 88 9vo gledi>te je staro #akar koliko i @ristotelova kritika latona, #a koliko @ristotelovo re>enje #oglo ljenje voljo# a #o}i. od @ristotela, kraljevi}a dravog rau#a, !isto #i>ljenje %oveuje svet ujedno %ute# #i>ljenja, ne sveta, nego sa#og seto je %roces koji se ne%rekidno %onavlja u krugu  odljenju ve!nih or#i. o jest, nije jasno sve dok jasnost de=ni>e#o u #ate#ati!ki# ter#ini#a. Her je %itanje u%ravo status #ate#ati!kih struktura. Hesu li one ve!ne ili vre#enite 'a#oushi}enje klasi!nog =looa je nalik na o%a?anje %le#enitosti ni!eovskog =looa. @ ovo o%a?anje %ri%ada Ae#%irijsko#A egu svakodnevnog ?ivota, !ak iako je to o%a?anje AnekakoA /da u%otreto nad#a>uje e#%irijske %ers%ektive. 've dok ostaje#o %ri #anje ili vi>e =lolo>koj transkri%ciji %ovr>ine *i!eove #isli, %re#a #o#e #i>ljenju, ne #o?e tavnosti. @li, ovo auvrat od nas tra?i da kod *i!ea ralu!i#o dve vrste retorike, koje %riko}e kod *i!ea& su%rotnosti i#eEu ranga /ili vrednovanja7 i te#eljnog haosa. @li, ova te>ko}a ne %ostaje istinski vidljiva ako sledi#o 3ajdegera, koji *i!ea ui#a kao ontologa ili kao %oslednjeg #eta=i!ara. 86 Da to irai# onoliko %rosto koliko je 8

8

8

8

9vo je na!enje !uvene na%o#ene da je svet u#etni!ko delo koje raEa sX#o se}uA. *i!eov Arealia#A je stoga neradvojan od oavina ronhsi"Na i no. Cf . I, 820, 6;& ADass  Alles Bieerkehrt , ist die e+tremste AnnRherun# einer 5elt es 5erens an ie es Seins,

1;

to #ogu}e, 3ajdeger shvata *i!ea kao da a%solutiuje vre#e, ili da ga %retvara u ve!nost %reko u!enja o ve!no# vra}anju, stoga u tradicionalnu %redstavu o ka je, #isli#, >to *i!eovu analiu vre#ena shvata kao kona!nu, %re#da je ona tek %o!etak njegove =loo=je. /@nalognu %ogre>ku !ine oni koji %oku>avaju da "itgen>tajna rau#eju u %oj#ovi#a njegovih u!enja o logici i #ate#atici.7 'la?e# se da je ve!no vra}anje oto je ajedni!ko a svaku %ers%ektivu ne #o?e iraiti jedinstvenost svake %ers%ektiveO a svaka %ers%ektiva %onaoso< je jedinstvena. 'u>tina svake %ers%ektive jeste njen %ot%uni nedostatak su>tastvenostiO ovo je radikalnija verija "itgen>tajnovog u!enja o Ajei!ki# igra#aA.  einstvenost je slika* ne ve~nosti* ne#o haosa. *e#a nikakvog originala koji odgovara slici, ato >to sa#a #ogu}nost jedinstvenosti ili stvarala>tva ahteva odsustvo original. Ivorna %ers%ektiva %ridaje haosu #a kakav na!aj koji ho}e.  ovo# vrlo %ose kao >to je a 3ajdegera is%oljavanje Bi}a %rikrivanje Bi}a. 9vo je jegro savre#ene analiti!ke =loo=je, ki#A u!enji#a o ralici, stvarala>tvu i istori!nosti, ni>tavnost je enje #o}i. AIstinitoA je #etalingvisti!ki ter#in sa#o u antaija#a onih #ate#ati!ki s#etenih. *i!e je !estitiji i sa#osvesniji& AistinitoA a njega na!i ?ivotnoNoja!avaju}e, #o}no ili stvarala!ko8J Istina je %lodan san. @ko odko}e. 9n insistira na ti%i!no %latonskoj distinkciji i#eEu visokog i niskog, %le#enitog i %odlog, ili eoteri!nog i egoteri!nog. 9n insistira na hijerarhijsko# rangovanju %ers%ektiva, ljudskih to ?ele& ovo je *i!eova vea s e#%iri#o# i dvadesetovekovni# racionali#o#. @ko a aktivnost to kod *i!ea ne#a dedukcija, nego jedino !inova volje. *i!e %ostu%a kao %isac %re %o#o}u retorike nego %o#o}u deduktivne argu#entacije, ne ato >to je inerioran #islilac, nego ato >to se %ot%uno %osve}uje jedno# oao re>iti ne%ri#ereni# sredstvi#a. @ani san

8 8

2ipfel er 7etrachtun# . ;a se sve vra.a, jeste najkrajnje pri(li`avanje sveta postajanja svetu (i.a, vrhunac posmatranja.A J Cf . I, 2J;, 8 i naro!ito II, 1J, 8O istinitR je ono >to je neo%hodno a ?ivot. L Cf3 -cce omo& AWaru# ich so +eise to sa# tako #udarA, %o!etak %ar. 1& Aich
1;-

*i!e %oku>ava da %onovo %ro#isli negativnost kao ivor stvaranja. 9n nije hri>}anin, ali ljanja nekog odsutnog ili haoti!nog #odela. ogledav>i nacrt ovog %rocesa koji iranja i %onog )achlaJNa, sada se okre}e#o neki# #esti#a i *i!eovih ranih oinski ista kao :ihteova. *i!eova intuicija je o  Au#en(lick Nu ili trenutku %risustva na vratnica#a i#eEu losti. MeEuti#, nije @%solut, nego je %rvoto na# se u ovo# trenutku %rikauje. Mo?da to u stvari tvrdi 3ajdeger7, ona %oti!e i u!enja o erosu, a ne o ta to ne#a nikakve %oj#ove. *i!eov uvid u haoti!nu unutra>njost reda asnovan je na njegovo# odto je s#atrao nihilisti!ki# %osledica#a u!enja o una%red utvrEeno# %orekluO u to# s#islu je asnovan na njegovoj so%stvenoj volji a #o}i. vid u haos jeste san, Ais%unjavanje ?eljaA ili istrajavanje uslov koji s%re!avaju na!aj ili dravlje u ljudsko# ?ivotu. Dok rojdovski sneva! %ostavlja ne%ostoje}u situaciju kao }u. 9vo je redovna te#a u *i!eovi# s%isi#a. 'voj %olo?aj #o?e#o odrediti %o#o}u jedne na%o#ene i Ljusko#* ove. ljusko#& A postojimo u ta#niciO #o?e#o jedino sanjati, a ne sea !ula, sada merimo svet ... sve, sve ovo su %ogre>ke sa#e %o seci, ovaj odlo#ak je #ogao na%isati i "itgen>tajn. @li, *i!eova retorika slu?i kao #ini#u# da se ljudski sadr?aj vitgen>tajnovske =loo=je jeika u!ini %ot%uno vidljivi#. Istina i #erenje na# nisu dostu%ni ivan atvora /kao >to jesu ivan latonove %e}ine7, ali, sli!no slota na!i to i se
8

; ;



;ie frQhliche 5issenschaft* ;rittes 7uch, %aragra 10-, in& 5erke, ed. . 'chlechta /Mnchen& 3anser "erlag, 1-667 u %revodu& :ridrih *i!e, esela nauka, Graos, Beograd, 1-;, Bd. II, %. 116& ADer Gesa#tcharakter der Welt ist dagegen in alle F+igkeit haos... ku%ni karakter sveta je, nasu%rot to#e, a svu ve!nost haos... A 'vi navodi i *i!eovih ote uev, sledi# au#anov %revod s neki# %reina!enji#a. 0 "enschliches* Allzumenschliches* -rste A(teilun# , %ar. 88O I, L6L. 1 ;ie "or#enrQte* 0Beites 7uch , %ar. 11LO I, 10-2. u %revodu& :ridrih *i!e, 9svit , 1)ad, Beograd, 1-L-O 0ora, 2Moderna, Beograd, 1--. 

160

Zidovi na>eg atvora nas de=ni>u, >tite od haosa, te na# dovoljavaju da u njega stu%i#o u svoji# snovi#a. ' jedne strane je, onda, %oj#ljivost %osledica kona!nosti. 'a druge, kona!nost je ljudski %rojekt ili stvaranje. 9%et je %aralela s "itgen>tajno# egaktna.  jo> jedno# u%adljivo# nagove>tavanju :rojda, *i!e sluti da Ana>i snovi i#aju u%ravo vrednost i na!aj kompenzacije, sve do ivesnog ste%ena, a ono slu!ajno odsustvo %rehrane toko# danaA.;2 'novi su sloih nerava toko# s%avanjaA. Bila ka shvatiti odlo#ke %o%ut ovih odve} doslovno kao svedo!anstva *i!eovog A%oitivisti!kogA radoke. :iiologija je i sa#a san ili e%ioda u snu %o#o}u kojih se %rirodni nau!nik osloe o%a?anje ili ose}anje /jedan o#iljen ni!eovski ter#in7 da je ?ivot ta#nica. @li, takvo#  jedno# o%a?anju nedostaje hrana. Moglo avanja snova ili o%a?anj koji aogr}u i !ine %odno>ljivi# na>u atvorsku egistenciju. Zto *i!e !ini svaki ustu%ak %lodnoj %rotivre!nosti, #o?e#o raato drugo %ro%ovedati haoti!no. *i!e i %ori!e i %otvrEuje %ristu%a!nost istine. reui#aju}i ovo  jo> dalje, on o%o#inje da je tvrEenje istine i raveseljavaju}e i oslako}u #o?e#o %oku>ati da rare>i#o kako sledi. oste%eno slata delovanje volje, ili sna %ute# kojeg se haos %reotvu. Istina je ta#nica u vi>e nego jedno# s#islu. rvo, sve konce%cije istine su, kao >to s#o videli, horionti ili %ers%ektive.  ter#inologiji savre#ene analiti!ke =loo=je, istina je se#anti!ko svojstvo nekog #etajeika, ili inter%retacija jednog jeika s kona!ni#, donjost %ers%ektiva dostu%an je sa#o ono#e ko tina slu!aj, kontingencija ili #ogu}nost. Igleda da se u%ravo na ovo# stu%nju *i!eovo re>enje uru>ava. @ko dravlje, stvarala>tvo i %le#enitost svi avise od na#etanja neke ?estoke %ers%ektive setva Dok laton %ou!ava se}anju, *i!e /i, a fortiori, savre#ena analiti!ka =loo=ja7 astu%a ae strane da na ovo u%uti#o kao na *i!eovu nedoslednost. 9va nedoslednost ira?ava, a i na#eravana je da irai, haoti!nu unutra>njost ili krajnji ivor. Ivor, kao i haos,  jeste sa#o%rotivre!an u svoji# Airicanji#aA. o analogiji, ako je logika sloto ne #o?e
2

;

8

I(i., ` 11-O I, 10-;. 9vo standardno gledi>te na%ada 'ol ri%ki u& A9utline o a heor( o ruthA,  ournal of  Philosophy  L2 /Hul(NDece#
161

uvra}a da njegova istinitost le?i u njegovoj uverljivosti ili #o}i njegove so%stvene volje, a tako i u sa#oj svojoj la?nosti. 9vo je %esni!ka verija tee da na> ie na#ere. *eki }e ovo %os#atrati kao najduto je a jednog !oveka hraa o%aiti %le#enitost %le#enitog ?ivotaO a *i!e %oistove}uje istinu u naje# uvidu u haos, *i!e nikad ne svodi %le#enitost na sliku haosa. 9n %re insistira na istinitosti haosa kako svet snevani ili anto#skiO da se, iako ?ivot snova %oseduje jednu slotinske ralike i#eEu snevanja i e hrae shvatanje sanjanja. *is#o as%ali kada %re%onaje#o da su na>i #oralni sudovi i vrednovanja sa#o Aslike i #a>tanja o neko# na#a ne%onato# =iolo>ko# %rocesuA.;6  9%et, A=iolo>ki %rocesA je %osredovana slika haosa. @li, *i!e na# ave>tava da se ne rastvori#o u haos& Ani>ta nije vi{e va>e so%stveno nego va>i snoviA.;J Ha %ostaje# ja s# %o#o}u snevanja, a ovo je ne>to duljati na!aj #og ?ivota u skladu s %aradig#o# =iologije. *i!e astu%a, ne to da u svoji# snovi#a seto je ta knjiga %re otkrovenje nego ras%rava o svesno# snevanju sna, #o?e#o o!ekivati ivesnu !udnovatost jeika s %ro%ratni# %roao da a#isli BogaN tvorca. @li, !ak i tada je Zaratustra ta ira?enih u utarnjoj rumeni, ovaj tr%e}i /ili otuEeni7 aren di# %red o!i#a nekog ta tva dravlja. Zaratustra ne onjava a>to je neadovoljan /Atvorac je ?eleo da okrene %ogled od seen /%o%ut ?ivotinje A!ovekaA7;  i sneva kako }u s#atrao sa# nekada svet.A /II, 2-L [ str. J6.7 o>to je na%a}eni te, #ora#o %ret%ostaviti da on %redstavlja stu%anj na Zaratustrino# so%stveno# %utu %re#a dravlju ili %ovratak e#lji. ada Zaratustra %o!inje %re%onavati da je ovaj e %atnja da sa#og ;

;

;

6

;

J

;

L

;



162

;ie "or#enrQte* 0Beites 7uch , ` 11O I, 10-8O ` 11- /-rle(en un -richten7, I, 10-6. I(i., ` 11-O I, 10-6. I(i., ` 12O I, 10-.  Also Sprach 0arathustra, II, 2-L.  enseits von 2ut un 7Qse* ;rittes auptst1ck , %ar. J2O II, J28.

senj >njii uvid uvid u unutar unutarnju nju %rirod %rirodu u svake svake o r>en en,, odra odra ve!it ve!itog og %rot %rotiv ivre re!ja !ja,, i to nesav nesavr> r>en en ira ira Y %ija %ijano no u?ivanje a njegovog nesavr>enog tvorca Y takvi# sa# nekada s#atrao svet.A I(i3 'vet je ne%ot%una slika ve!ne %rotivre!nosti haosa, a on je ne%ot%un ato >to je %rotivre!nost sa#o%oni>tavaju}a. od *i!ea ne#a nikakve s%ekulativne logike negativnosti. nutarnja vre#enitost sveta !ini %ri#er a ne%restani tok haosa. gred %ri#e}uje#o da se, ako je istinito re}i kako je ve!nost vre#enita, ko%ul o%ula a u ira irau u %ro%a %ro%ada da sa#i sa#i# # ti# ti# >to >to tvrd tvrdii kak kako tvrd tvrdi& i& de=ni de=ni>u >u}e }e vee vee su t ili naslu}ivanj haosa. Zaratustra je uvideo da je on ovog jo> va?n va?nij ije, e, to to, kao >to s#o ve} videli, drav dravlj lje e od nas aht ahtev eva a da se uto%i uto%i#o #o u svet svet ili ili %ers% %ers%ek ekti tivu vu koju oju s#o s#o sa#i sa#i odredi odredili li da %osto %ostoji ji.. 'tro 'trogo go govor govore} e}i, i, ne#a ne#a ral ralog oga a da se iskl isklju ju!i !i sveukupno oe >e *i!eov *i!eov odok te>ko} o}a a %rev %revla lada dava va ral ralu! u!iv ivan anje je# # i#e i#eEu Eu %oni %oni?a ?ava vanj nja a i ushi}uju}eg oe ne}e ni da ho}eA I(i. $ovek je, kao u %latonsko# %latonsko# u!enju o erosu, erosu, neprekino neovr{en. neovr{en . 9vo je jo> jedan ira Ave!ne %rotivre!nostiA. ot%unost je s#rt, dok je ?ivot ?elja a ?eljo#, ili diskontinuirana negativnost. Da se u%otree na>ega ga gutaA /II, 2- [ str. JJ7. I#%likacija je da je snaga da se stvara takoEe dovoljna da nas sa!uva od oslaao !ovekA /II, 2-2-- [ str str. JJNJ JJNJL7 L7.. @li @li je ovo ovo dvos dvos#i #isl slen eno. o. ak ako #o?e #o?e#o #o htet htetii %ut koji oji s#o s#o %redueli eg ja, %onosu koji ivire i nanja da !ovek stvara e+ nihilo nihilo  *e u!i li *i!e da su svi ?ivoti la?i, ato >to je istina haos, a kako eg ja, %reko %ri%ajanja u jedan dina#i!an i oteno i !isto Ao s#islu Ze#ljeA /II, 800 [ str. J7, otva. MeEuti#, s#rt je, takoEe, %ovratak e#lji.  slede}e# odeljku, A9 oni#a koji %reiru teloA, donaje#o da u i duh kao slike tela /II, 800. [ str. J-NL07. @li je telo i sX#o slika e#lje. "ernost e#lji, ovde navana }u, u stvari je uta%anje unutar sna, koji slu?i da %rikrije istinsku
da !ovek stvara vrednosti na!i tvrditi otvo i sloe na>e stvaran stvaranje je e>k ku dar darodav odavno nog g %ro%ovednika i rvog dela. Zaratustra je govorio %ret ne>to o rel relij ije. e. o%od o%odne nevn vnii %lod %lod je lak> lak>e e svar svarit iti, i, ato ato >to >to kao >to je Bog gledao nadole na vode vode haosa haosa.7 .7 $ove $ovek k a#e a#enj njuj uje e Boga, Boga, koji oji je raskr raskrin inka kan n kao kao Anaga AnagaEan Eanje je conjectureA /II, 8;; [ str. 180N1817. *a>a nagaEanja ne s#eju seati dalje od na>e stvarala!ke stvarala!ke volje. volje. o jest, ne #o?e#o #o?e#o stvoriti Boga stvoriti  Boga koji je ivor odeljen od nas sa#ih. *e #o?e#o hteti ni>ta odeljeno od nas sa#ih, ato >to sa# AjaA svoja volja. Ha sa# ivorO hote}i seto je a#islivo a ljude, vidljivo a ljude, osetljivo a ljudeA /II, 8;; [ str. 1807. o je u stvari san o !ove !ovek ku kao meri& meri& ta#n ta#ni!k i!kii idov idovii  utarnje rumeni  rumeni  %reoarene krave, ili u devetnaestovekovnoj graEansk graEanskoj oj Fvro%i Fvro%i.. Zaratust Zaratustra ra nije nije shva}e shva}en, n, ato ato >to se ono a#enili %ro%adanje a %rogres.  ovo# svetlu ;

-

Dekart Aje svesno stvorio jedan svet svet snova, stalno koriste}i koriste}i njegove slike. relae}i relae}i %reko %reko veliki velikih h snova snova i 1J1-. godine, godine, >ta su drugo drugo "itations nego nego ni snova snova,, i >ta >ta je svet svet Le "oneNa "oneNa nego san o jasni# i ragovetni# ideja#a u koji otaja aja o Dekart Dekartovi ovi# # snovi# snovi#a a i 1J1-. 1J1-. godine godine u& ). enning ennington, ton, ADesc ADescart artes es Baillet  ive>t ^9l(#%ica_A, Social @esearch 2 @esearch  2 /'u##er 1-J17& 1L1N20;. enington %ru?a %o#ne raloge a %os#at %os#atran ranje je Bajeov Bajeovog og sa?etk sa?etka a kao kao jednog jednog tva u korist #ate#ati!ke =loo=je. MeEuti#, on ne us%eva us%eva da adovol adovoljava javaju}e ju}e oaja ADuha IstineA. Mo?e se slo?iti s eningtono# da je ovaj duh %re sokratski nego hri>}anski,
16;

AvarkeA cirkuskih ivoEa!a, a naro!ito >eta!a na ?ici, koje su ?udno i>!ekivali inte intele lekt ktua ualc lcii kada ada je Zara Zaratu tust stra ra stig stigao ao u grad grad,, odgo odgova vara raju ju o%!i o%!inj njen enos osti ti savre savre#en #enog og intele intelektua ktualca lca tehnik tehniko#. o#. Drugi Drugi deo se a si>ao o. Dok je %ret %retho hodno dno arene >arene krave. *a %o!et %o!etk ku Drugog Drugog dela dela /II, /II, 8;2 8;2 [ str. str. 12N 12N12 12-7 -7 Zarat Zaratus ustr tra a tvrd tvrdii da tra?i tra?i nove nove %uteve i nove govore koji }e ga %revesti %reko daljina i >irokih #ora, gonjenog e =guri>e u glavni glavni# # deli#a deli#a #odern #oderne e =loo=j =loo=je. e. Zaratustra ka?e da ide, ne u Herusali#, nego %onovo nadole svoji# %rijatelji#a i ne%rijatelji#a. MeEuti#, u drugo# de4lu ne#a nikakvog %okaatelja a takav silaak. #esto toga, %laninski vrh se %olagano %reliva u tinske ralike i#eEu ovih u!enika i stanovnik grada >arene krave krave.. *ai *aiv v AlicaA, A9 vi>e# !ovekuA, Aes#a seteA i AZna#enjeA. 'hodno to#e, sugeri>e# da ne#a nikakve su>tinske rali ralik ke i#e i#eEu Eu %ou!av %ou!avanj anj  %rvog %rvog i drugo drugog g dela dela.. %otr %otreto i tvrditi nova u!enja. )etori!ke ralike #o?da aista isti!u ulog ulogu u snov snova a u  0aratustri.  0aratustri . Drugi# re!i#a, Deo drugi sadr?i jednu a=r#ativniju veriju Zaratustrinog u!enja nego rvi deo. *aglasak je u#nogo#e na veseloj %osledici htenja& AI kako to jedva da je onaka nadljudi. I tako %oitivni as%ekt Zaratustrinog u!enja u!enja %ostaje %ostaje otkro otkroven venje je %rilago %rilagoEeno Eeno inteli inteligen gencij cijii %riro %rirodnih dnih u!enik u!enika. a. ABog ABog je nagaEanjeAO stoga takoEe #o?e#o nagaEati o svojoj so%stvenoj to je %ravoA, ali ovo na!i da je ve!no vra}anje haoti!na Asu>tinaA svakog %ojedinog nagaEanog stvaranja. A've ne%rolanR Y sa#o je %oreEenje. @ %esnici odvi>e la?u.A /II, 8;6 [ str. 181.7 've u sve#u, Zaratustra daje nagove>taje ta#ne strane svog u!enja, ali ove %rekriva %otvrdni# jeiko# %ro%ovednika i lekara& A'tvarati Y to je veliki s%as od %atnje i olak>anje ?ivota.A /II, 8;67 Da o na>o# # %o!e %o!etn tno# o# or or#ula #ulaci cijo jo# # *i!e *i!eov ovog og sred sredi> i>nj njeg eg u!en u!enja ja.. "e!no e!nost st i vre#e vre#enit nitost ost su slike slike jedna jedna druge druge ili ivora ivora kao haosa. Izvor je sve ono za {ta ho.emo a to (ue. (ue. 9vo je vrhunac karteijanske inovacije, %o#o}u koje ljudska volj volja a odr odreEuj eEuje e ivo ivorr /ua %risust %risustvo vo jasnih jasnih i ragove ragovetni tnih h ideja. ideja.60  ret%oslednje %itanje, koje se takoEe #o?e na}i u Dekartovoj or#ulaciji konteksta analie, jeste ho} ho}e#o e#o li da >insk inske e dvos#islenosti %oveane sa ?eljo# a dravlje#, %o>to Dekart %o!inje a#i>lju !oveka kao ?elje a #o}i. 61 od *i!ea je, #eEuti#, AdravljeA egoteri!an naiv a kontingentnu #asku haosa. *i!e je dekadentan Dekart. od *i!ea, dakle, %osto %ostoji ji jedn jedno o krajn krajnje je %itan %itanje je,, s koji# oji# se on ne suo!av suo!ava a otvo otvore reno, no, nego nego je u njegovi njegovi# # s%isi# s%isi#a a i#%lic i#%licitn itno. o.  0a{to je zravlje (olje o (olesti?  (olesti?   9vo je ili isto %itan %itanje je kao, kao, ili ili vari varijan janta ta a, a, %itan %itanje je koje oje se odnos odnosii na ral ralu! u!iv ivanj anje e i#e i#eEu Eu %le#enitRg i %rosta!kRg. 9na takoEe to se #o?e navati nesvesni# tvorevina#a. Zaratustra tvrdi i da Ahtenje oslo
0

Cf . von Belavel, Lei(niz3 Criti/ue e ;escartes /aris& ;escartes  /aris& Galli#ard, 1-J07, %. 1;L. Cf . @. Matheron, Matheron, As(chologi As(chologie e et %olitiue& Descartes, Descartes, la no
166

da Ada Ada va# va# to ka?e ka?e# # %o>t %o>ten enij ije& e& u%rav u%ravo o takvu takvu sud< sudteno u!enje o sude# s#islu nego >to !ini *i!e /ili Zaratustra7, koji je to ne neka druga istina, reci#o, istina %ro%adanja 'ada se okre}e#o ve!eri i ta#i no}i. Zaratustra %rvo daje jedno a=r#ativno tu#a!e tu#a!enje nje no}i. no}i. 9na je ivor ivor njegov njegove e du>e du>e i %esa#a %esa#a ljutv a>tva a /A*o}na %es#aA, II, 8J2]. [ str. 16;N16J7. ostoji, #eEuti#, jedna ta#nija strana no}ne svetlosti. 'vet koji stvara#o jeste Aogledalo i slikaA nas sa#ih /II, 8617. @ko su na>e vrednosti %rolanici u ene reko# %ostajanja /II, 8J- [ str. 1J;7 1J;7,, onda onda je no}n no}na a svet svetlo lost st,, nara naravn vno, o, #ese #ese!i !ina na,, svet svetlu luca cavo vo ru#e ru#eni nilo lo vatro#eta, a %oto# ista kao i svetlost koja oto je a=r#ativno %rikaano kao %o%odnevno u!enje, i sX#o sa svoje strane %rilagoEena verija %ola %olanog nog otkr otkrov oven enja. ja.  A9 %esn %esnic ici# i#aA aA neki neki u!en u!enik ik %ita %ita Zarat Zaratust ustru ru a>t a>to o je %rethodno rekao da %esnici %revi>e la?u. !itelj uvra}a& A*e s%ada# u one koje  je dovoljeno %itati o njihovo# a>to... @li, >ta ti je to nekad rekao Zaratustra Da %esnici odvi>e la?u @li, i Zaratustra je %esnik. "eruje> li sada da je ti#e rekao isti istinu nu  Za>t Za>to o to veru veruje je> >AA *a ovo ovo u!en u!enik ik naiv naivno no odgo odgova vara ra&& A" A"eruj eruje# e# u Zaratustru. @li, Zaratustra avrte glavo# i os#ehnu se.A /II, 827 9vaj odlo#ak  jedva da iiskuje ko#entar ko#entar.. Zaratustra Zara tustra deli#i!no %okriva svoje tragove naredni# odricanje# %esnik A%litkih #oraA. @li, kako #o?e#o %ro%ustiti da aklju!i#o kako ako je ovo %le#enita nita la?, a capt captum um vul# vul#ii a o %>ir irni nije je se ouje !oveka u gljivuO vatra ta ako ako nedo nedost staj aje e volj volja a da se istr istraj aje e u srcu srcu ta#e ta#e  Sta Sta ako ako je snag snaga a retor etorik ike e stvarala>tva ijalovljena rutino# tehnike @ko !ovek ne #o?e ni ?iveti ni u#reti, njegovo stanje je nalik stanju senke& naselje naseljenik nik gro i>nj nju u dile dile#u #u #arks #arksi i#a #a,, koja oja se odnos odnosii na e snovi#a. Zaratustra na %o!etku tvrdi da je njegov san i dalje agonetka& njegovo na!enje je uta#ni!eno %o%ut senke u groe okrenuo leE a ?ivotu ?ivotu i %ostao no}ni !uvar gronjavih ve!nosti.A /II, 8-0 [ str. str. 1-0.7 16J

Zaratustra je %osrednik, vea i#eEu ?ivota i s#rti. o>to je ?ivot u #rtva!ko# kov!egu, Zaratustra je ?ivlji nego s# ?ivot. ao stra?ara, njega je verovatno u%otrenjava ve!nostA7 stoga ja#!i otajna slika  Au#en(lick Na, sada>njeg trenutka kao vratnice i#eEu losti. 'tra?ar je %risustvo %red dvos#isleni# %revladavanje# ?ivota s#r}u, ili krugo# vre#enitosti. resudno %itanje *i!eove #isli, %re#a #o#e #i>ljenju, na ovoj ta!ki je vidljivo. Mo?e li u!enje o stvarala>tvu nadvladati s#rt, ili je Ano}ni stra?arA osuE en na ulogu ne%restanog sluge 'adr?i li #ogu}nost o vaskrsenju neki ivor na!enja i vrednosti a ?ivot, ili da li krug vaskrsenj nastu%a kro !itavu ve!nost unutar  kraljevstva s#rti A'jaj %ono}i }u}urila %ored nje, a kao tre}a u dru>tvu hro%tava ti>ina s#rti, najgora #eEu #oji# drugi#a.A /II, 8-0 [ str. 1-0.7 9vo troje a#enjuje Zaratustrine ?ivotinje na ta#noj strani slike visokog %odneva. ro !itave tri %oslednje knjige  0aratustre %olano otkrovenje se tu#a!i %reko snova /cf . A9 %riviEenju i agonetkiA u re}e# delu i A %odneA u $etvrto# delu7. "olja a #o}i i ve!no vra}anje jesu snovi ili tvorevine, stoga slike haosa, kao >to je 'unce slika no}i, a Zaratustrine ?ivotinje su si#tvo se %riiva kao slika na!enja raaranja. MeEuti#, takoEe je #ogu}no i oten da tu agonetku %ostavi, !ak i ako to !ini u oe, kao >to je ranije %rognala sa#u du>u. *a ?alost, %reostaje %ranina. Da se vrati#o snu, Atako #i je ne!ujno #ilelo vre#e, ako je vre#ena jo> ta ja na# o to#eA /II, 8-0 [ str. 1-1.7 9vo je %odesan o%is sada>njosti, koja i  jeste i nije deo vre#ena. A@li, najad se dogodilo ono >to #e je %rotanja kov!eg se ras%r>te i i njega %okulja hiljadostruki s#eh. I i hiljadu gri#asa dece, anEel, sov, lud i le%tir de!je veli!ine, to se kikotalo i rugalo i hu!alo %rotiv #ene. Ha se u?asno u%la>ih e# da je crni kov!eg tvorevina, nego slika odsutnog ivora stvarala>tva. 'adr?aji kov!ega se o%isuju u jednoj divnoj #e>avini nasu#i!nosti i nacrta& nevin s#eh /deca, anEeli, lude, le%tiri7 i no}ni si#

uje ga, ato >to je ona nepro(ojna za nje#ovu volju. 9vo nije sloto je ivor A%risutanA sa#o kao odsutan ili is%ra?njen od na!enja, ne #o?e#o #u se vratiti osi# %reko slika sna, a i tada sa#o da nji san, s#rt, no} i nihilia# su svi to su to ?ivot i stvarala>tvo. '#rt nas dovodi u odsutni ivor, u ni>tavnost. '#rt je stvarnost, dok je ?ivot sa#o san. 16L

*i!eova dile#a, kako sa# redovno tvrdio, jeste eks%licitan oto je *i!e, veo#a daleko od toga da je iracionalni #istik ili %seudo=loo, onoliko direktna %osledica #odernog nau!nog rosvetiteljstva koliko su to i logi!ki analiti!ari i s%ecijalisti a rekurivne unkcije. @ko kao koristan si#
}uA alo?eno# u njegove Aargu#enteA. %rkos svi# %oku>aji#a da se %revaiEe klasi!no e#%iristi!ko radvajanje teorije i %rakse, u%rkos sve >ire# %re%onavanju da je i sX#o ovo radvajanje %rakti!ki !in volje /tako %retvaraju}i teoriju u %raksu7, to radvajanje nastavlja da %reovladava %raksa#a analiti!kih =looa. *i!eovo te#eljno %itanje ostaje %itanje latona i svakog velikog #islioca& >ta je do}anstvo, ne>to >to se ne !ini tako !esto. 3ri>}anstvo, ili o%>tije, otkrivena religija, jeste su%arnica klasi!ne =looske ?elje da se #isli, i stoga %reu#e odgovornost a, celinu. 3ri>}anstvo i #oderna nauka, daleko od toga da su su%arnici, u skladu su nas%ra# dve osnovne %re#ise. rva je radikalna kontingentnost %rostornoNvre#enskog sveta. @ druga je da na %itanje do!i>}ava logi!ke ili sintakti!ke e, on %roverava valjanost argu#enata koji i#aju svrhu da ustanove kako je jedan ?ivot e slede}a dile#a. Zto ne#a ivora, #o?e#o na!initi ivor gde ho}e#o. 'vaka kona!na volja je ivor svoje so%stvene jedinstvenosti& otuda neralu!ivost vrednosti i no o%ravdanje sredi>nje va?nosti hrato je jasno i njegovog neus%eha da u#e u o<ir sve si#ka u!enik jo> jedno# e snove. Aako je govorio Zaratustra. @ %oto# je dugo aglVdao u lice ono# u!eniku koji je i# !aso#A /koji odgovara sredini dana7. ako arene krave. *a kraju Drugog dela, Zaratustra ogla>ava da se drugi %ut #ora o%rostiti. *aj%re je Zaratustra na%ustio svoju usa#ljenost da i svoji# %rijatelji#a, #ora se vratiti svojoj sa#o}i, %risiljen svojo# gos%odarico#, A*ajti>i# !aso#A /II, 8--]. [ str. 208N 20J7.  re}e# delu Zaratustra se od svojih %rijatelja okre}e se jedino sei Y #oje so%stvoA i A'toji# sad %red svoji# %oslednji# vrho# i %red !ega sa# najdu?e teEen a #ene. @h, #ora# %o}i u
 je sad s%ojeno ujednoA /II, ;0; [ str. 20-7. *ajti>i !as je Zaratustru osudio kao  jo> nedovoljno !vrstog da vlada. ako to ira?ava on s#& AMeni nedostaje lavlji glas a nja usa#ljenost dunog %rihvatanja ve!nog vra}anja. Dok je Zaratustra %rethodno no %rihvatanje ve!nog vra}anja je takoEe krajnji ira volje a #o}i. Ivr>iv>i ovo, Zaratustra se %rise}a svojih %rijatelja. @li, ovo ne %rotivre!i su>tinskoj sa#o}i tre}eg dela, ni>ta vi>e nego >to %ro#ena %oornice u drugo# delu #enja su>tinsku ajednicu Zaratustre i njegovih %rijatelja, eg !asa, da ona jo> nije s%re#na da nala?e najve}a dela. Zaratustra govori sa si#%atijo# a one koji ?ele da ?ive o%asno i, %ijani od agonetki, #re da dedukuju ta#o gde je #ogu}e nagaEanje /II, ;0J [ str. 2187. A'a#o }u va#a is%ri!ati agonetku koju sam vieo, %riviEenje najve}eg usa#ljenika.A ri%ovest %o!inje o%iso# jedne %oti>tene >etnje koju je Zaratustra nedavno iveo Akro suton aA. Mi s#o i#eEu %o%odneva i no}i. Zaratustri }e se %ru?iti jo> jedna %rilika da %ret%ostavi gos%odarenje nad s#r}u. Zaratustra s veliko# te>ko}o# hodi navi>e %o ka#enitoj %laninskoj stai. *a svako# koraku se #ora odu%irati duhu tV?e, A#o# Eavolu i akleto# ne%rijateljuA, koji #u sedi na leEi#a, vuku}i ga nadole, Au%ola %atuljak, u%ola krtica, to su sve si#tva %ridolai sa#o odgogo, %lesa!u ili orlu. 62 ut navi>e nije isti kao %ut nadole. Za%a?a#o jednu te>ko}u u slici AkrugaA ve!nog vra}anja, koja je ista kao i ranija te>ko}a i#irivanja %le#enitosti i alje sunovrat u ono >to Zaratustra naiva Asa#osa?aljenje#A. e?a se #o?e jednostavnije navati %o>tovanje# %re#a tradiciji. akoEe %ostoji jedno u%u}ivanje na nedostatak !vrstine, a%a?en ranije, u%rkos !ovekovo# stanju sa#o}e na ivici haosa. 'a#osa?aljenje je enje ili 2elassenheit  o%u>tenost , nego stvaranje na!enja /II, ;0L [ str. 21;7. Zahteva#o do jedan%utCA /II, ;0 [ str. 216.7 3ri>}ansko sa?aljenje koje %okre}e ito ga je %re%la>io Zaratustra, nego i radonalosti, verovatno u%ravljene %re#a vratnica#a na ta!ki koju su u%ravo dosegli. )e! AradonaoA /er )eu#ieri#eO o%et cf . 3ajdegera7 ona!ava %atuljkov nedostatak e#ocionalne ose}ajnosti ili dunjava situaciju %atuljku. "ratnice su ve!na sada>njost, koja %oveuje dve nje i
2

 enseits von 2ut un 7Qse* ;er freie 2eist , ` 80, II, 6-6.

16-

vratnica, na%isan inad njih, glasi AtrenutakA / Au#en(lick 7. *iko, ka?e Zaratustra,  jo> nije sledio stau do kraja. 9vo je ato >to niko nije shvatio na!aj vratnica ili strukturu vre#enitosti. 'tae su %rotivre!ne ato >to %ro>lost negira njost, #ora to je %ravo la?e. 'vaka istina je krivaO i sX#o vre#e je krug.A /II, ;0 [ str. 21J7. @li je %atuljak trivijaliovao %rirodu vre#enaO njegov %reir je %ogre>no ras%olo?enje. Zaratustra ljutito uvra}a& Ane olak>avaj seeC Ili }u te ostaviti da !u!i> tu gde !u!i>, }o%avkoO a ja sa# te ineo na visinu.A I(i3 *i!e u stvari ne tvrdi da je stvorio vratnice ili u!enje o ve!no# vra}anju. *jegova originalnost le?i u stvaranju smisla ili zna~aja vratnica. 9vo je *i!eova verija kantovskog u!enja o os#i>ljavanju vre#enitosti kao su>tini ljudskog sveta. o je njegova verija se#antike, a stoga i njegovo re>enje a %roto ovaj !in %risvajanja %roivodi na!enje vratnica, on #ora tavnostO one su nihil i kojeg ota >to %ri?eljkuje#o, ali ho}e#o strukturu na!ajnosti sveta. 68  5inija od *i!ea do *elona Gud#ena natno je ne%osrednija nego >to se uo%>te uev %re%onaje. ri#e}uje#o kako nije #ogu}e re}i da !ovek uvek  stoji na vratnica#a i treto ne#a nikakvog istinskog na!enja sve dok ne ukora!i# u vratnice, %o>to s#o i ja i vratnice tavnost I kojeg ivora volja a #o}i ivodi svoju energiju *ije li volja a #o}i ili otkucaj %ulsa %ostanja na%rosto jo> jedna slika tih vratnica @ko svoju aktivnost onjava# !injenico# da su vratnice %rane. akav ita god kora!a, mora da je kora!alo ovo# stao#, tj. akora!ilo u ili %ro>lo kro vratnice is%red /II, ;0- [ str. 21J7. AZar se ne #ora#o ve!ito vra}atiA *a ovo %itanje se #o?e odgovoriti jedni# drugi#. @ko ve!ito %rolai#o kro vratnice, u koje# s#islu #o?e#o istinski hteti, ili iae >to se #o?e re}i ovo& %o#irenje sa sveto# kakav  jeste, ili amor fati, a%ravo se svodi na %rihvatanje identiteta ve!nog tvo, u radikalno# 6

8

Za jedan u%e!atljiv %ri#er ni!eovske %oetike u savre#enoj analiti!koj =loo=ji cf3 *. Good#an, 5ays of 5orlmakin# /Indiana%olis and a#
1J0

s#islu stvaranja e+ nihilo, takoEe slu?e da is%rane stvarala!ki !in od njegovog sadr?aja. '%inoina de=nicija slotva kao haosa je #o?da neodto Zaratustra do?ivljava sve ve}i strah kako govori o ve!no# vra}anju, te o%et do?ivljava sa#osa?aljenje& %atuljak, vratnice, %auk koji %ui na #ese!ini /!ija #re?a %redstavlja ve!no vra}anje7 svi su i>!eli. *a njihovo#e #estu je !ovek koji le?i na #ese!ini is%red Zaratustre, te %as koji urli!e a %o#o} /II, ;10 [ str. 21JN21L7. $ovek je %astir, koji u}utkuje crnu #iju >to #u visi i usta, sna?no ga ugriav>i dok je s%avao. Z#ija se %ojavljuje na kraju %redgovora rvog dela, o#otana oko vrata jednog orla koji leluja kro neiroki# krugovi#a. u je #ija ve!no vra}anje, %odr?ana u letu orlovo# hra}u i snago#. 9vde je orao %astir, ili %reni!eovski !ovek. $uvar ovaca #o?e to }e oateljstvo u %ogledu identiteta %astira, Anajusa#ljenije4gA. 9n ovde ne daje nikakav odgovor. Heik A9dravljenikaA /II, ;J; [ str. 2;].7 sna?no i#%likuje da je %astir s# Zaratustra, a da je #ija gnu>anje nad !ove!anstvo# koje se #ora %revladati kako no us%injanje. @ko je tako, ovo igleda nesaglasno sa Zaratustrini# redovni# %oricanje# da on s#  jeste, ili #o?e %ostati, nat!ovek. Iraito ra%sodi!an karakter A9dravljenikaA ote?ava da se navedu jasna svedo!anstva a takvu identi=kaciju, ali je i#%likacija i%ak vidljiva. re#a #o# !itanju, ljudski duh koji je stvorio hri>}ansku %ers%ektivu sada je u sa#rtni# e ne#a %astira, vi>e ne#a ljudskog tavo, nasmejanoCA ro jedno tu#a!enje. @ko je #ija u!enje o ve!no# vra}anju, ar ne #o?e %ovra}aj !ove!anstva u dravlje avisiti od o(acivanja  Zaratustrinog najte#eljnijeg %ou!avanja ao i uvek, u Zaratustrinoj usa#ljenosti se nalai  jedna korenita dvos#islenost koja se odnosi na na!enje njegovih so%stvenih u!enja. *aravno, Zaratustrine nove tatvu, o =loo=#a to %ou!ava. @li, >to je jo> va?nije, uslov jedinstvenosti i radikalnog stvarala>tva i s# je ne#isliv. *i!e, takore}i, %reotava Bi}e oni# Asasvi# neA. 66 o #o#e #i>ljenju, ovo %reoto Zaratustrine ?ivotinje nje#u %ri%isuju, da Aja s# s%ada# u uroke ve!nog vra}anjaA onda je kona!no neadovoljavaju}e /II, ;;J [ str. 2;67. 9vde je, kako sa# %oku>ao da %oka?e#, neu#estan naglasak na jedinstvenosti otkri}a ve!nog vra}anja. @ko je to u!enje jedinstveno, onda je ono %es#a i sX#o je %odlo?no ras%adanju. 'loto su ta
;

6

6

 enseits von 2ut un 7Qse* 5ir 2elehrten, ` 211O II, JLJ. Cf3 )achlaJ, III, 12;, 1;& Aar#enides hat gesagt, #an denkt das nicht, +as nicht ist Y +ir sind a# anderen Fnde und sagen +as gedacht +erden kann, #u sicherlich eine :iktion sein. Denken hat keinen Gri] au )eales, sondern nur au... ar#enid je rekao da se ne #isli ono >to nije Y #i s#o na drugo# kraju i ka?e#o& 9no >to se #o?e #isliti #ora sigurno ljenje ne#a nikakav ahvat na stvarnR, nego sa#o na... A

1J1

u%ot%unjenje %retvara jedinstvenost u %rane vratnice sada>njosti, shva}ene kao uaja#no osuje}ivanje %ro>losti i ta ih ljudiA sada>njice / cf . naro!ito AZna#enjeA, II, 6J1 [ str. ;187. 9vo je %oveano sa avr>ni# %otvrEivanje# radovanja ve!no# vra}anjuO %resudni odeljci jesu A %odneA i Aes#a #ese!araA. *aslovi sugeri>u sinteu @%olona i Dionisa. Zaratustra o%eva dolaak duljivi daneC Zar %ono} nije svetlijaA /II, 666 [ str. ;0-.7  sintei toga dvoga Dionis %riklju!uje @%olona. Aono}ne du>eA }e njosti, a a%o!injanje novog dana, nove e%ohe. @ tako su, u ovo# trenutku, ujedinjeni vrh i %onor& A%ravo je #oj svet %ostao savr>enO %ono} je takoEe i %odneO
karca ni ?ene& jer s#o svi jedno u Isusu 3ristu.A /2ala.anima, 8, 2.7

1J2

F9 9G5@"5HF

S7ET 1AO POJA8 #2$ 1opernikanska revo&!,ia

@naliti!ka =loo=ja %ri%ada velikoj a%adnja!koj tradiciji racionalne #isli, koja  je sa svoje strane asnovana na %ret%ostavci o %oj#ljivosti sveta. 9voj %ret%ostavci se daje #anje ili vi>e tehni!ka or#ulacija u %rinci%i#a koji u%ravljaju odreEeno>}u i %re}u to sada naiva#o %rinci%o# ne%rotivre!nosti. Biti na!i to odreEeno, %re ovo nego onoO sledstveno to#e, nati na!i re}i ne>to o ne!e#u, te re}i %re ovo nego ono. Da #i u stvari ne>to na#o, i to %re ovo nego ono, u jedno# s#islu je o!igledno, a u neko# drugo# aja da se ta agonetka otkloni u %oj#ovi#a o!iglednRg. 9no >to  je o!igledno naiva#o atimO ono >to naiva#o dati# #enja se. Za jednog #islioca to je !ulno o%a?anje, a drugog istine arit#etike i geo#etrije. @li je varijacija u na>e# ienost i#eEu na>e okoline i na>ih !ulnih i sanajnih s%osoenost nije isto >to i sveuku%na jasno}a, niti se /#akar u na>e# %olano# ra#atranju7 %re%u>ta rigoronoj aksio#atiaciji. @li na# ona do%u>ta da se snaEe#o u %ogledu svog %uta, da ralu!i#o i#eEu ovog i onog, i#eEu e# svetu, te na>e ani#anje nji#a, kao i, sledstveno to#e, na>e ani#anje sa#i#a sou, celina iskustva, ili AsvetA, %oj#ljivi su u jedno# s#islu >to i %rethodi i osnov je a aseljati o neodreEeno#, ali %oj#ljivo# kontekstu odreEenRg. Qelja da se agonetke oko onjenje ove ?elje, ili sniiti ljunjenja njenje ?elje %re#a to# o%isu ne %ostaje i sX#o ?elja. Qelja a istino# jo> nije ?elja a ?eljo#. '%osoe ?elje i dalje je ukorenjena u %ristu%a!nosti sveta ose}anju i sanavanjuO oe# kori>}enju i u?ivanju, nego i na>e# prosu:ivanju. re#a jevrejskoj svetoj knjii, kada je Bog stvorio svet, 9n ga je %ogledao i na>ao da je doto se toga ti!e, njegove rEavosti7 stoga je odeljeno od tehni!kih %rocesa njegove igradnje. @li se isto #o?e re}i i a sud da svet nije ni doe do
1J8

s %o?eljnP#.1 9to je ter#in koji vi>e ne u?iva ugled #eEu akade#ski# =loo=#a. er#in AduhA koristi# i jednog ki #otivisan /iako ne isklju!uje# nu?no i svog vidokruga teolo>ke s#islove tog ter#ina7. *eka te, staro #akar koliko Dekart, da ono >to se tradicionalno naivalo Adu>o#A nije ni>ta drugo nego AduhA ili res co#itans. 'u>tinsko je a us%eh analiti!kog %oduhvata da ne ae duho# nije adovoljavaju}e, kao >to je o!igledno ve} kod Dekarta, a koga je racionalnost ekvivalentna #ate#ati!koj analii. Istina je, i to nikad ne treta racionalno.  sa#o# !inu %otvrEivanja dostu%nosti #ate#ati!kog %oretka intelektualnoj intuiciji Dekart je %ostavio %oornicu a odne hi%otee. Bilo da je Dekart e /ili duha7O on nije sa#o geo#etrist ili algeta racionalno o %rosuE ivanju, niti to i#a njegovo analiti!ko %oto#stvo.  %rva tri %oglavlja ove studije svoju %a?nju sa# usredsredio na te#u odreE enosti. Moja je na#era ljene da otklone, ili da rare>e, %roto je #o?da glavna %oenta u ova tri %oglavlja, %rotavnosti neradvojni su od %roto sa# navao7 intuicijo#, ili vidljivosti datih jedinica i struktur odreEenosti. 9vu %oentu sa# takoEe ilo?io i kako sledi& ako je u!enje o na!enju te#elj =loo=je, onda argu#enti %rotiv %sihologi#a, koje su u!inili %o%ularni#a :rege i 3userl, ahtevaju %reis%itivanje, a u %rili!noj #eri, i odaj da se %ostu%i %ravi!no %re#a u#u /oirenje s#islova u koji#a do%u>ta#o %oj#u /ako je to %ravi ter#in7 na!enja da Ana!iA.  $etvrto# %oglavlju, shodno to#e, uveo sa# te#u celine, >to je ne%recian, ali i%ak na #noge na!ine vi>e adovoljavaju}i ira Akonteksta analieA. Moja na#era je u ovo# %oglavlju aja, %otisnutog, ali i dalje u%ravo vidljivog u savre#enoj analiti!koj =loo=ji, da se #isli celina. Moja na#era, do%ustite #i da %onovi#, nije tva. *asu%rot to#e, ?eleo sa# da %oka?e# kako je #ate#atika i sa#a ira jednog sna o celovitosti ili jedinstvu, kao i neN#ate#ati!kog ali i%ak racionalnog s#isla /ili Ana!enjaA7 ovog sna. Drugo& ?eleo sa# da %oka?e# kako nas latonova ivorna or#ulacija ovog sna, u %oj#ovi#a kvaiN#ate#ati!kog ivornog %oretka !ija je ovaj svet slika, avodi na stranu ako %rati#o isklju!ivo analiti!ke ele#ente unutar tog sna, ili, kao >to ke jeste da su se originali i sa#i 1

Za jednu raradu ove %re#ise videti #oj )ihilism /*e+ 3aven& ale niversit( ress, 1-J-7.

1J;

%retvorili u slike. @naliti!ka =loo=ja se, naigled su%rotstavljena s%ekulativni# snovi#a kontinentalne #eta=ike i %ost#eta=i!ke dijalektike, %oste%eno i is%rva ne%ri#etno, rajeda u sa#e s%ekulacije koje ni%oda>tava. Dovolite #i da %renaglasi# svoju teu arad %olane jasno}e. :iloo=ja %o!inje u snu o celini. 9vaj san se najad %reo jedno# %ostaje sneva!. oja# se, %re#a to#e, %retvara u %es#u. @ko su jasnost i ragovetnost, ili, >to se toga ti!e, %recinost, svojstva %oj#ovne strukture, onda se %oi#alac redukuje na status analiti!ki suvi>nog anto#a, senke koja lenje# %oglavlju se okre}e# jedno# druga!ije# as%ektu tog %roljavani.  ovo# slu!aju #oje istorijske %aradig#e su ant i 3egel. once%tualiuju}i svet, ant otklanja %oi#aoca i njegovih struktura, ili i racionalnog onjenja. 3egel ide jedan korak dalje od togaO on rekonce%tualiuje %oi#aoca, ili %oku>ava da ivede do kraja de=niciju =loo=je kao %oj#ovne analie. *eus%eh 3egelovog %oku>aja je i#ao, kao >to sa# ve} sugerisao, dve glavne %osledice. rva je aj da se %ostu%i %ravi!no %re#a %oi#aocu, ili %re#a du>i, koji se sada naivaju %ostoje}i# %ojedince#, %ute# ivanracionalnih oljenja. Druga je iroko ras%rostranjeno uki o%is sveta ?ivota %oj#ovna analia strukture, a ne %redstavljanje sveta kako #i u nje#u ?ivi#o. *e #isli# da ovi# i#%likuje# da je %oj#ovno teoretisanje %ot%uno suvi>no, ili da je #ogu}e dati #a kakv reUeksivan o%is ljudskog iskustva ki# %ostu%ko# koji je i s# ukorenjen u #odernoj nauci i #ate#atici. Istina je da eno#enoloi tvrde da a%o!inju o~i#leno{.u o%>teg iskustva. @li je na!enje te o!iglednosti ukorenjeno u, ali i ivedeno i,  jedne %oj#ovne she#e koja #e>a ajedno or#alnu logiku i kvaikantovsko u!enje o transcendentalnoj suta vi>e nego >to sa# se %rethodno alagao a odava# u%ravo da rajasni# jedan %roto se distinkcija i#eEu =loo=je i %oeije naslanja na na>u s%oso
svakodnevnog iskustva, ne to je na>e %rou!avanje *i!ea na#eravalo da u!ini jasni#.  isku>enju sa# da ka?e# kako na# na>u veu s %rirodo# ili istino# %ru?a u%ravo s# taj %roenja koja su a taj %rotavnosti %ru?aju neNtrivijalni %ristu% %reanaliti!ko# kontekstu tehni!ke =looske analie. Moj %rigovor analiti!koj =loo=ji se stoga usredsreEuje na verovanje kako je ona us%ela da ove %roe u %recinije#, tehni!ko# stilu, te stoga na Anau!niA na!in koji na# do%u>ta da %ostojano na%reduje#o %re#a njihovo# rare>enju. re#a to#e, slede}u ras%ravu o antu ne na#enjuje# kao A%ota# u e stanje danas je kako s#o se adesili da se nalai#o %re Ana na!in kako sada ?ivi#oA nego na na!in na koji s#o odstu%ali od onoga kako to je svakodnevna ili A%rirodnaA egistencija adugo to su oni %ostali neo%hodni a vul#us %u4k. ako =loo nauke #o?e %ret%ostaviti da ijedna!avanje nauke s nau!no# #etodologijo# ne}e i#ati najo%se?nije dru>tvene i %oliti!ke %osledice @ko ostavi#o %o strani detinjasti #arksia#, a koji igleda da le?i u osnovi natnog dela %oliti!kog #njenja #eEu savre#eni# intelektualci#a i akade#ski# =loo=#a, ili a%ravo, ako ga u#e#o u o<ir, od#ah iskrsava %itanje& koja je nau!na osnova a eti!ku vrednost #arksi#a, ili ljudskog %rogresa, ili savr>ene %ravde ako #o?e#o %o#iriti retori!ko %rikaivanje ivanrednosti nauke, ili %oveanosti i#eEu nauke i %ravde, s nau!ni# ijedna!avanje# racionalnosti i #ate#ati!ke analie 9vo nisu %itanja koja #e sada aoku%ljaju. 9na su, #eEuti#, %rodorna %itanja na>e e%ohe& ta }u ueti sloa %otree#& s# %oku>aj da se rau#e svet vodi  jednoj %oj#ovnoj rekonstrukciji koja nas radvaja, ti#e >to s#o stekli teorijsko rau#evanje, od sveta koji se s%re#a#o da rau#e#o. Za ovaj %roenja saglasnog s na>o# ljudsko>}u. @li, #o?da je #ogu}e adr?ati na> oenja solutions. %ravo u ovo# duhu ?eli# da ra#otri# antovu ko%ernikansku revoluciju, naj%rodu
*a!in %rou!avanja u antici u ovo# %ogledu je druga!iji od #odernog na!ina& %rvi je e je ne%osredovano stavljanje u delo unutra>njosti, %re je skra}eno stvaranje univeralnRg nego njegov %roces i konkretnRg i #nogostrukosti %ostojanja. *a> adatak danas nije toliko da o!isti#o %ojedina!nR od #odusa ne%osredne !ulnosti i da od nje na!ini#o #isao i #isle}u su%stanciju, nego %re su%rotno& da otava 3userlovo a%a?anje da su %re#oderni narodi, a naro!ito Grci, =loo=rali i direktnih ivora svakodnevnog iskustva. 9n to ne ka?e iri!ito, ali je %resudna %oenta ta da su, i a latona i a @ristotela, to od ove konstruktivne aktivnosti videli s#o u svo# kratko# %regledu diairesi"Na, ili deljenja i saljavanja sveta je stoga ve} i#%licitan u =loo=ranju %rirodne svesti. *eus%eh da se rau#eju i#%likacije diairesi"Na kao tecnhNe vodi %reterano# u%ro>}avanju gr!ke =loo=je, te stoga i %reuveli!avanju ralike i#eEu klasi!ne i #oderne #isli. *a ovo 3egel aludira #akar u svojoj na%o#eni da je ishod gr!ke %rirodne svesti #anje ili vi>e u!vr>}eno o%oj#ljivanje iskustva. 9vo o%oj#ljivanje hegelovska eno#enologija ne}e raoriti, nego %okrenuti, raviti ga, %a ga tako %risvojiti na jedno# duto se danas naiva Le(ensBelt No# sveto# ?ivota 7 kako teEen od istorijskog relativi#a svojo# a#i>lju is%unjenja ili Akraja istorijeA. o!etak, kao i njeni %osreduju}i stu%njevi, u!injeni su %ot%uno %oj#ljivi#, i u ovo# s#islu Aa%solutni#A, dovr>avanje# ravoja. 'toga 3egel adr?ava, u jedno# istoriciovano# oki o%isA u stvari logi!ka inter%retacija ljudske istorije.  ovo# te#eljno# s#islu 3egelov %ostu%ak je nalik 3userlovo#. *au!ni #islilac ne #o?e Aodagnati i #isliA nau!no o%oj#ljivanje oljenja. 9va or#ula je su>tina konce%tuali#aO tinu savre#ene analiti!ke =loo=je. @ ovde je vode}a li!nost ant. ant artikuli>e glavno otkri}e #oderne e%ohe /kako je dra#atiovano karteijanski# co#itoN#7 da najivesniji s#isao re!i Ae# nivou logi!ke eks%licitnosti, eleati#a, 2

PhRnomenolo#ie es 2eistes, ed. H. 3o]#eister /3a#e idanjaO takoEe i& *a%rijed, Zagre<, 1-L. 

1JL

kao >to s#o ve} videli u %resudno# slu!aju netavnosti. :iloo=ja je os#i>ljavanje sveta. 'ada se okre}e# jednoj sa?etoj analii tri ta!ke u kantovsko# u!enju, koje odgovaraju njegovi# tri#a kritika#a. Moja svrha, kao i oka %ot%unostO ?eli# da u!ini# vidljivo# jednu teorijsku %aradig#u. ako !ine}i, antove tri kritike %redstavi}u tri#a re!i#a& sintea, du?nost i svrhovitost. "eo#a uo%>teno, ?eli# da ocrta# ulogu anta kao %osrednika i#eEu %latonske tradicije i dvadesetovekovne #isli. 'avre#eni %oku>aj da se naEe s#isao ili na!enje nauke u %reteorijskoj ili %reanaliti!koj situaciji %o duhu je %latonski. MeE uti#, %oku>aj da se ovo na!enje ahvati i irai u tehni!ki# %oj#ovi#a, ili u nekoj nau!noj teoriji, odlu!uju}e je #oderan. o nije na>e glavno ani#anje, ali #o?e#o u %rolau %ri#etiti da, u jedno# %resudno# s#islu, laton, iako %okre}e istoriju =loo=je, takoEe i stoji ivan nje. @ristotel je %rvi %roesor /u%rkos !injenici da je laton %rvi %redsednik univeriteta7. 9dsustvo %oj#ovne teorije u latonovi# dijaloi#a sra#erno je jasno i !injenice da su ovi dijaloi ukole dog#ati#a i ske%tici#a.  latonovi# sanjarenji#a %ostoji jedna neodreEenost koju os#i>ljavaju}a inteligencija nalai odtva O =loo=ja @ristotela Aje, nasu%rot to#e, raA.  %rvoj ritici, sinteti!ka aktivnost transcendentalnog ega na#enjena je da isklju!i intelektualnu intuiciju strukturisanih jedinstava ili %latonskog varijeteta idej, te da u analiti!ko# kontekstu ove ideje a#eni kategorija#a i o}u transcendentalnog ega. 9ni nisu intuicije ve!nih arheti%a. @li ljenja u ljenja. 9ve kategorije su to i nau!no rau#evanje sveta %rostora i vre#ena. Iskrsava %itanje o egaktno# statusu antove #etodologije kritike. Mi, takore}i, analiuje#o sinteu, ali ne u isto# s#islu kao >to analiuje#o %roivode sintee. @utor %rve ritike stoga Au%ra?njava #eta=ikuA u s#islu onjavanja aktivnosti igradnje %oj#ova. 9n na# ne daje eno#enolo>ki o%is ta u ovoj or#ulaciji ona!ava AjesteA. @ko kod anta ne#a #esta a intelektualnu intuiciju strukturisanih %aradig#i, >ta je s %rakti!no# intuicijo# od ovi# ter#ino# ne %odrau#eva# intuiciju kategori!kog i#%erativa, nego %ostu%ke %o#o}u kojih vidi#o strukturisane celine unutar kategorijalno strukturisanog sveta, te na ovi# struktura#a 8

;

A"on eine# neuerdings erhoAus#a(e, Bd. J /:rankurt a# Main& 'uhrka#% "erlag, 1-L;7, %. 82. u %revodu& I#anuel ant, A9 jedno# nedavno %odignuto# ot#eno# tonu u =loo=jiA, &ilozofski #oi{njak , e idanjaO takoEe& ant, 6ritika ~isto# uma, Matica h., Zagre<, 1-; .

1J

ivodi#o rane %odesne o%eracije. od anta je svet %ostanka %osledica sinteti!ke aktivnosti transcendentalne suto njo>}uA sintee. 'u}u i %oudano>}u. antovski svet %ostanka, onda, !ak iako je eno#enalan, nije svet slika. He li on san Mo?e#o odgovoriti %otvrdno u #eri u kojoj je svet auvek %odlo?an varka#a dijalektike. *a>e nanje transcendentalnog %odru!ja slu?i sa#o da %otkre%i !injenicu kako s#o, kao ?ivi, stanovnici unutar jednog radikalno kona!nog sveta, te se stoga u%u>ta#o u sa#o%rotivre!ne ili dijalekti!ke antaije koje se odnose na %rve i %oslednje stvari, ili /u klasi!no# s#islu7 na celinu. a i%ak, u antovoj =loo=ji ove dijalekti!ke antaije ne igraju regulativnu ulogu, na na!in na koji #it, %esni>tvo ili sanjarenje igraju kod latona. Moglo enRg %ru?a osnovu a jedan %esni!ki o%is celine, ali ne i a neki sanajni o%is. Sto se ti!e dijalektike, %latonske ideje ant tu#a!i kao regulativne ideale neuslovljenRg, ili kao totalitet uslova valjanih unutar rau#evanja. 9vi ideali su %oj#ovi ili %ravila /ra7u#a koji slu?e da ou, rau#evanje. onstitutivna ili e%iste#i!ka u%otreljenja ant %renosi na %oku>aje rau#a da de=ni>e celinu. *jegova %oicija je stoga na %ola %uta i#eEu gr!ke #isli i dvadesetovekovnih u!enja asnovanih na logici i teoriji sku%ova. Mnjenje o celini nije kontekst unutar kojeg deluje rau#O to je varka. *e #o?e se iskoreniti sklonost %re#a dijalektici, ali se ona #o?e regulisati ili ograni!iti u svojoj #o}i da nas e %overenje u kriti!ki racionalia#, ishod je, da tako ka?e#o, *i!e. ada %ostane#o astra>eni ni!eovsko# neod#ereno>}u, ishod je vra}anje kriti!ko# racionali#u. @li, i sX#o ovo kolenjenje ili istorijski %rogres. o koleava da dualia# os#isli kao dijalektiku, te tako da ustanovi jedinstvo celine, ili da %revaiEe otuEenje. *a ?alost, a neNhegelovca dijalektika je neralu!iva od %esni>tva. @ tako se %onovo %ojavljuje koleto se #o?e navati #njenje#, dijalekti!ki uslovljeni# ose}Xnje#, ili najad, u%rkos antovoj na#eri, varko#. Mnjenje o celini, ili iluorna %osledica dijalekti!kog #i>ljenja, ne #o?e se radvojiti od ivannau!nog iskustva unutar %ostanka. ako je ukaao 3userl, ant ne#a adovoljavaju}u analiu ivannau!nog iskustva unutar eno#enalnog %odru!ja. o>to je ovo ivor nau!nog iskustva, igleda da je ovo %otonje ko#%ro#itovano %rotanja je nu?an a njegovo konstituisanje. Drugo, %o>to ne#a e%iste#i!kog o%isa takvog sveta, te %o>to #a>tovitost raEa %re  pesni~ke nego #ate#ati!ke o%>tosti /koje se uvek #oraju oto odra?avaju o%>tosti koje nisu njihove %aradig#e, nego njihov ivor. elina i#a %oreklo u ljudsko# #i>ljenju, ali  je ona %roivod %rirodnih #aterijala. @ ovi %rirodni #aterijali se shvataju direktnoO oni nisu %osredovani %oj#ovi#a. od anta celina je sinteti!ka konstrukcija %oj#ovnog #i>ljenjaO a A%rirodniA #aterijali /oseti, kao odlu!uju}i %ri#er7 nisu direktno dostu%ni, nego se o%a?aju tek kro %osredovanje %oj#ova. 9
celina na %rvi %ogled deluje sveuku%no racionalnija, o%oj#ljenija i vi>e %odvrgnuta %ravili#a nego %latonska celina, !injenica je da je latonov %esni!ki ili snoliki s#isao celine asnovan na direktno# dodiru s %rirodo# ivornog stanja. %ravo ova !injenica da %re Asanja#oA nego o%oj#ljuje#o dovoljava na# da doEe#o u dodir s ivorno# %rirodo#. antovsko %otiskivanje snova je takoEe %otiskivanje %rirode, osi# u s#islu *jutnovog siste#a sveta. @li je ovaj %ot%uno to je artikulisan nau!ni# %oj#ovi#a. Do%ustite #i da reor#uli>e# ovu %oslednju %oentu. od latona %rirodna svest a%o!inje ne%osredovani# #aterijali#a koji jo> nisu #odi=kovani %o#o}u tecnh. 'an %rirodne svesti nije o #aterijali#a, nego o krajnje# %reoto snevalac shvata kako se on nikad ne}e is%uniti. 9n shvata da se nikad ne}e %rou neku strukturu. *e#a #esta a snivanjeO %a i%ak, kako %okauje dijalektika, snovi se u>unjavaju kro %ukotine u idovi#a grade. 9staje#o na stra?i nas%ra# ovih snova neko# vrsto# rigorone o%sesivnosti s o<iro# na na>a %ravila& ovo je %sihoanaliti!ka %aradig#a tako #nogo savre#ene analiti!ke =loo=je. Ishod je %odvajanje i#eE u sveta kao %oi#anog i sveta kao ?ivljenog. *a>e iskustvo sveta u koje# ?ivi#o, ili %rednau!no rau#evanje, stoga je ko#%ro#itovano od %o!etka. 9no se tretira kao nedo%u>tena /ili %ri#itivna7 %osledica lou%otreto je sX#o diskurivno nedostu%no. 9vo je jedna nekoherentnost u antovo# u!enju koju on %oku>ava da %o%ravi u svoji# kritika#a %rakti!kog u#a i #o}i suEenja.  slu!aju du?nosti, ter#ina koji a na>e svrhe odlikuje drugu ritiku, na %rvi %ogled s#o #nogo dalje od dvadesetog veka nego u slu!aju regulativnoN %oj#ovne di#enije %rve ritike. MeEuti#, savre#enu #aniestaciju antovog eti!kog u!enja #ogu}no je rau#eti kao u`nost pokoravanja pravilima. @ko je Bog nalac geo#etrije, ili o%>tije, ako nas je nau!no %rosvetiteljstvo uverilo da je /ra7u# te#eljno #ate#ati!ki, onda ljudsko eg %okoravanja %ravili#a sli!noj ili aksio#atskoj %rirodi #ate#ati!kog #i>ljenja.  ovo# svetlu antov Bog nije korenito druga!iji od '%inoinog %rirodnog %oretka, #akar utoliko >to na# je 9n nedostu%an u ovo# svetu. '%inoin eus sive natura Bog ili %riroda  jeste neka vrsta kvaigeo#etrijske artikulacije karteijanske res co#itans, ili jedna #ate#atiovana verija klasi!nog ijedna!avanja #i>ljenja i to i#a#o %ravo kada #isli#o o dvadesetovekovni# %osledica#a kantovstva. @ko je Bog %oredak i #era, onda je %o}anskog Boga. )e smemo a prekr{imo pravila* ili .e proiza.i haos.  ovoj veriji eshatologije *i!e igra sotonu %re#a :regeovo# s%asitelju. "a?no je a%aiti ne%latonsku %rirodu antovog u!enja o du?nosti. 9vo u!enje nastaje u#nogo#e nasu%rot klasi!no# u!enju o eudai#oniaNi ili, kako ga tu#a!i ant, tva /SchBRrmerei7 na osnovu !injenice da ono niti jeste niti #o?e no rau#e klasi!nu %redstavu eudai#oniaNe, ili doslovno, toga da se
@ko se ne nana!i druga!ije,
1L0

svoji# ose}anji#a /ako ne i u svoji# %ostu%ci#a7 u%ravlja save>}u /;8, ;NL, --7. a!no odreEuju}i dve ko#%onente du?nosti, lako je videti njihovo %oreklo u karteijanskoj a%ologetici. 9ne se %rvo #oraju iraiti u #oralni# akoni#a, shva}eni# kao #aniestacija#a kategori!kog i#%erativa /87O i drugo, da nije geo#etriovanje #oralnosti nego >to je #ogao da %ostigne Dekart. %rkos Dekartovoj %rividnoj %o}anskih aklinjanja i njegovog #aterijalisti!kog hedoni#a odve} je vidljiv /ili je takav ako se !itaju =i!ki i =iolo>ki s%isi kao i "eitacije7.  svako# slu!aju, u?ivanje je a Dekarta nus%roivod ne!ijeg %re%onavanja so%stvene #o}iO a #o} %ridolai i na>eg gos%odarenja %rirodo# %reko mathesisNa universalisNa. 've druge or#ulacije AvrlineA i A%ota, Dekart je sve u sve#u eno racionalni# u njih okolnosti. re#a to#e, #oglo to ga ras%onaje u AsliciA /#oj ter#in7 svog stanovanja u svetu telesne nu?nosti /102, 1187.   9vde, a raliku od slu!aja nanja, igleda ne#inovno u%u}ivati %re na dva sveta nego na  jedan svet sa dve di#enije.  svako# slu!aju, vrlina je vrhovno, ali ne i %ot%uno doto e njeni# veivanje# a #oralni akon, koje# se %okorava#o i du?nosti, a ne i ?elje a ve!no# nagrado# /1;-, 107. 9vo je antova a>tita %rotiv eudaj#oni#a. 9n ide tako daleko da ka?e kako na# je to ne#a#o nanje o Bogu i to, ako }u /1J7. a i%ak, #oja du?nost %re#a #oralno# akonu nala?e #i da !ini# summum (onum najvi>e doto }e re}i, %oj#ovnoj koherentnosti sveta. ABeskona!ni %rogres %re#a svetostiA jeste %rakti!ka verija e# da unkcioni>e u teorijsko# kao i u %rakti!ko# %odru!ju, osnova je a ono >to je :ajhinger naivao Akao daANkaraktero# antove #isli. Mora#o ?iveti kao da je svet celina& na ovoj ta!ki je uloga sna u kantovstvu ne%ogre>iva. aj san se ira?ava #ate#ati!ki, u o}anskog u!enja o savesti.  J

L 

Cf3 Passions e l!me, ed. )odisN5e+is /aris& H. "rin, 1-667, art 9ne, @rticles ;0N;1, ;, 60O art +o, @rticles L;, 111, 18L. u %revodu& Dekart, Strasti u{e, Moderna, Beograd, 1--. I(i., art hree, @rticles 162N168. Cf . Prva kritika, B8J.

1L1

antovo# rigorono# tu#a!enju, nikad ne #ogu ava#o %rotiv svojih sklonosti, u svrhu vrline. 9va %reerencija sugeri>e da je sre}a na kantovski# osnovi#a ne#ogu}a. #esto toga, adovoljstvo #ora# na}i u svo# %okoravanju racionalno or#ulisani# akoni#a i %ravili#a. arnjak intelektualno# haosu jeste gole#a i#oralnostO u o}ansku veriju %latonskog %oku>aja da se ujedine #ate#ati!ka teorija i #udrost u oto to nas odseca od nou#enalnog sveta, ukoliko se ti!e sananja. ant kre}e od ti%i!no #oderne aksio#e& na#o sa#o ono >to %ravi#o. 'igurnost ovog sveta, njegova %oj#ljivost, le?i u njegovoj suljenja. MeE uti#, rastavljanje disjunction nou#enalnRg i eno#enalnRg or#aliuje karteijansku univeralnu su#nju u u!enje o dva sveta, ili %re, dve di#enije. 5judska %oj#ovna konstrukcija ia  je du?nost da veruje#o kako je ova di#enija svet da enoj analiti!koj dedukciji7, ant %oku>ava da %latonske #itove siste#atiuje u ona verija ovog %oku>aja sadr?ana je u tre}oj ritici. ao >to s#o videli, a anta je e%iste#i!ko rau#evanje ishod na>e s%oso}u u stanju s#o da individue su%su#ira#o %od %rikladno %ravilo. Drugi# re!i#a, %ostoji ralika i#eEu stvaranja %ravil i %ri#ene %ravil. 9vo ostavlja %rostor a distinkciju, ravijenu u tre}oj ritici /16]7, i#eEu ra#i>ljanja i odreEuju}eg suda.1;  ovo# %otonje# slu!aju univeralnR se %rikauje rau#evanje# kao %ravilo, na!elo ili akon. ada je data sa#a %osetost, sud je tek reUektuju}i ili reUeksivan. )eUeksivan sud ne odreEuje o
1

1

1 1 1

5. W. Beck, A Commentary on 6ant!s Criti/ue of Practical @eason  /hicago& niversit( o  hicago ress, 1-J07, %. 2;6. 0 ant i s# u %rvoj ritici
1L2

%ret%ostavci o svrhovitosti %rirode. ret%ostavlja#o da su or#e oene a klasi=kaciju %od neki oto !ini# %ot%uno vidljivo u sa#oj !injenici da to !ini#. Ba> kao >to u !uveno# co#ito* er#o sumNu ne#a nikakve dedukcije, tako  je transcendentalna dedukcija %osledica ne%osrednosti sa#oivesnosti. 9nda je %resudni korak u antovoj =loo=ji njegovo rare>enje 3ju#ovog %oricanja nanja o autoidentitetu. 9n ovo rare>ava %reoto transcendentalni argu#enti o%ravdavaju ili onjavaju jeste ne%osredno suto i#a#o %oj#ovno ili diskurivno nanje o autoidentitetu, nego to %oj#ljivost svih argu#enata, ske%ti!kih ili dog#atskih, %ret%ostavlja, ne transcendentalni ego, nego ne%osredno jedinstvo i sa#oivesnost u kona!noj, individualnoj svesti. MeEuti#, ovde nije #esto a  jedno takvo istra?ivanje. 9staje#o unutar kantovske %ers%ektive& usklaEenost /%ojavne7 %rirode %re#a na>oj inteligenciji %oto je svet %rirode %rojekcija ili %oj#ovna konstrukcija #isle}eg ega, jedva da je inenaEuju}e na}i da se ova konstrukcija usklaEuje s o%eracija#a inteligencije ega. Za anta je %rosuEivanje #ogu}e ako je %riroda svrhovita. Za savre#enog %oto#ka anta, koji je igunjava dostu%nost %rirode %ravili#a i akoni#a. Drugi# re!i#a, odto %ravi#o ato >to s#o ga na%ravili, a ne ato >to %ostoji o# konstruktivno# aktivno>}u. Za savre#enog kantovca ostaje istinito u%ravo to da je svet %oja#. Drugi# re!i#a, i ant i njegovi %oto#ci ahtevaju neku hi%oteu na osnovu koje je negovanje nau!nog nanja #ogu}e. 'voju hi%oteu ant ivodi i %odesnosti %rirode da irenje %rocesa os#i>ljavanja& te#eljna %ret%ostavka savre#enog kantovca stoga je ni!eovska, ljanje o svrhovitosti na%reduje %ute# analogije s kaualni# ili analiti!ki# #i>ljenje# /2227. 9dsustvo analo>kog #i>ljenja u savre#eno# sue vole deduktivnu argu#entaciju, ali to  je slato signaliuje nes%osoe reUeksivni sud. 9n je idealiacija grani!nog slu!aja, takore}iO stoga nije konstitutivan a svet nau!nog nanja, nego deluje kao njegovo de=ni>u}e o#eEenje /28-7. )eUeksivni sud je kriti!ki& on u%u}uje na suljenje nekog %oj#a, teno# oki sud, reUeksija nas vodi dalje od %ravil i akon ka hi%otei o jedinstvu celine kao tvorevini neke
hi%otea o u#. $ovek je stoga e#anci%ovan od roi ira ljudske slota god s#o u stanju da u!ini#o, ova otrcana raa ne us%eva da uradi ta >to vredi u!initi.

#3$ Teme&i !ma

antovski %rojekt da se os#isli svet ne%ot%un je u #akar tri ralu!iva s#isla. rvo, %ostoji rador i#eEu %oj#ovnog sveta eno#en i nesanatljivog ili nou#enalnog sveta. ategorijalna struktura transcendentalnog ega unkcioni>e kao kontekst analie, ali je i sa#a s#e>tena unutar neke transcendentalne di#enije koja, u%rkos svojoj i#unosti na o%oj#ljivanje, igra jednu neaoljavanja celine je nadvladana, kako ve} e %okaao 3ju#, eno#eno# sa#osvesti. ant je ovaj %roio %reoava da rare>i Asanjarenji#aA koja se odnose na e. 3egel sei tri onjenja %ojavnosti. 3egel u stvari otina ili unutra>njost stvarP see se kao dijalekti!ki odnos i#eEu e#%irijskog i a%solutnog duha / 2eist 7. Iskaano onoliko  jednostavno koliko je #ogu}e, 3egel %reoljenja i aj da se o!uva dualia# i#eEu logi!kih or#i i sanajnu}e inteligencije ostavlja s# %roces na!enja ne%oj#ljivi#. Zaj da %revlada dualia# or#e i u#a, jeste #isle}i /?ivi7 individuu#. Hedinstvo #i>ljenja i aj da %reneto je ta logika ira ili Aa %o#iriti nau!no nanje i %oliti!ku istoriju unutar ravoja %oj#a. ant je, #eEuti#, #ogu}nost i#irenja #orao %re%ustiti nadi ili /u naj
racionalne savesti da veruje u i %rihvata kao o%ravdanje Bo?jih %uteva u ljudsko# svetu. Za%o!ni#o or#ulisanje# s#islova u koji#a je 3egelov trodelni %oduhvat %aradig#a savre#ene analiti!ke =loo=je. 9d#ah %rinaje#o da su %redstave o a%solutno# duhu i %oj#ovno# jedinstvu ?ivota i inteligencije s njeni# logi!ki# kategorija#a tuEe analiti!ko# %rogra#u. @li, ovo nije %oenta. 3egelova dijalekti!ka logika i njegovo u!enje o @%solutu %osledice su njegovog %oku>aja da ta!no odredi i#%likacije logi!ke analie. @ko je na> cilj nau!no nanje o celini, ili u%ot%unjenje gr!kog %oku>aja da se %ru?i racionalan o%is svih as%ekata ljudskog iskustva, onda nas naloi racionali#a vode u!enju o a%solutno# duhu. 9va %oenta se #ora dvostruko %otcrtati kako teno, %ostoje dva na!ina %rou!avanja 3egela i ras%ravljanja o nje#u koja, kakve god koNistorijski, u koje# se 3egel onjava %ot%uno, ili %rvenstveno, u njegovo# so%stveno# tehni!ko# jeiku i s o<iro# na njegov istorijski kontekst. 9vaj #etod i#a #akar %rednosti >to je neaonje svrhe, %o>to se okih #otivacija, %ostaje o!ito da 3egel nije ni #arksist ni li gore, njegovo astu%anje a%solutnog duha, kada se %redstavi ko}u da ga shvati#o ota su ne%oj#ljiva odvojeno od njegovog u!enja o @%solutu. @li je u!enje o @%solutu ne%oj#ljivo osi# kao  posleica, #a koliko !udna, %rosvetiteljskog cilja sveuku%nog o%oj#ljivanja sveta. *ajta niti %o%ulariaciju njegove logike, nego %o#o}u autoreUeksije o %rirodi %oj#ovnog #i>ljenja.  neko# s#islu ovo je }u, a u jedno# va?no# s#islu /%reko )asla7, i svoji# roEenje# u odi neis%itanih %ret%ostavki, od kojih su #noge ivedene i #oderne idealisti!ke tradicije, a naro!ito od anta i 3egela. Istina je da ljenja i to je jasno i va?nosti koju %ridaju anti%sihologi#u :regea.  ve}ini slu!ajeva, #eEuti#, celoku%no ovo %itanje se %ogre>no rau#eO analiti!ari u stvari odto se !ini e#%iristi!ko# inrastrukturo# analiti!ke =loo=je avisi od toga >ta se !ini od e#%iri#a. @li, s# %o seta drugo nego otrcana raa. Gde e va?nosti. 've se oslanja na na>u s%oso
na!ela, iskaanog ili neiskaanog, da je (i.e homo#eno. *aj#o}niji %odsticaj a ovo gledi>te u #odernoj istoriji nesu#njivo je us%eh Galileja i drugih da #ate#atiuju kos#os, ili da %oka?u la?nost aristotelovske distinkcije i#eEu netro# sukoavao da %oka?e#, suko< se?e duto analiti!ari ote, koje su #o}nije i doslednije njenja koju u%otreto i to je !itav njihov %ostu%ak ukorenjen u intelektualnoj intuiciji, %ro#i>ljeno# %rosuEivanju, e#%atiji i intros%ekciji, >to oni sve %ori!u ili isklju!uju i %rihvatljivih =looskih %ostu%aka. 9vaj nedostatak sa#osvesti, ajedno sa ranije %o#enuti# %rihvatanje# %rinci% or#ali#a, vodio je sasvi# %ri#etno# ras%adu analie oto 3egel naiva Alukavstvo# u#aA, triju# or#ali#a je %ret%oslednji korak u uku%no# neus%ehu analiti!ke =loo=je kao vladaju}eg %okreta. )alog a ovo je krajnje jednostavan. :or#alisti!ka ili #ate#ati!kiN u%ravljana analia je jo> #anje sa#osvesna od analie oka #ana analiti!ke =loo=je /sada to %oku>aj da se svet %reoa, duh ili u# nije #ate#ati!ki odnos. o>to je re!eno sve ovo, ljenje. Moja %rotivljenja analiti!koj =loo=ji kao akade#sko# %okretu jesu ne>to sasvi# rali!ito od ovoga. ao ljuljenju, nasleEivanje na vlasti jo> iracionalnijih u!enja. $ovek je neu#erena ?ivotinjaO on krivudavo %luta od jedne krajnje tee do druge. re nego da o!ajava#o nad ovi#, u!i#o i toga,  jer je to ve} svedo!anstvo osnovanosti jedne dijalekti!ke logike. a?e# AosnovanostA ato >to, o%et, #oja svrha nije da %ro%oveda# hegelovstvo. re ?eli# da sugeri>e# kako je analiti!ka =loo=ja jedno nesa#osvesno stre#ljenje %re#a hegelovstvu. *e agovara# ni svesnu ni nesvesnu veriju ovog u!enja. @ko astu%a# ta, to je sa#osvest. ostoji vre#e a trevenost i vre#e a ludost. @li, ne#a %ravil koja kog sata koji #o?e#o konsultovati u#esto ne%recine i %reanaliti!ke doto tvrdi#, u%ravo ovako %o!inje i s# 3egel. Za ovu tvrdnju ne #ogu %rito je i ovde o%et #oja na#era %re teorijska nego =lolo>ka. $italac koji su#nja u ta!nost #oje rekonstrukcije 3egela %oiva se na 1LJ

%utovanje sa #no# u #ogu}i svet u koje# se jedan =loo %o i#enu 3egel dr?i gledi>t koja sa# s%re#an da #u %ri%i>e#. $i# se %oornica %ostavi, %rou!i}u kratak, ali sredi>nji tekst i 3egelove )auke lo#ike. $ak i tada, }u.  ruia# da se =loo=ja ljanja, u krajnje agonetno %itanje o to#e kako #isliti svet kao ivor ili osnov =loo=je. Iskrsava %itanje& koji su osnovi da se ta na!i a ta na!i ko}a je >to svedo!anstva koja tra?i#o nisu uvek ili nedvos#isleno %redstoje}a. :iloo=ja, od latona do :regea, tradicionalno a%o!inje kada %ret%ostavi#o da je, u%rkos njegovi# %reteranosti#a i dvos#islenosti#a, svet u osnovi %oj#ljiv. Ivorni =looski %roto sa# naivao sno# o celini. re#a #o#e #i>ljenju, 3egel je u istoriji =loo=je jedinstven %o to#e >to %oku>ava da !oveka %rotinski isti kao i u %oj#ovno# onjenju.  svrhu jednostavnosti, ograni!i#o se na >aljiv %regled engleske tj. sr%ske re!i Aosnov groundA. /gred, isti %regled ka i ivor. 9va dva na!enja se na %o!etku a%adne =loo=je u @ristotelovoj ter#inologiji ira?avaju kao aition urok i arch na!elo. *e#a su#nje da je doslovni ekvivalent re!i A%odr>kaA u gr!ko# jeiku u%okei#enon %odle?e}e, suto !ini#o ili govori#o A%ru?aju}i osnoveA, a ovo auvrat od nas iiskuje da %rito sada naiva#o Aargu#enti#aA, ali su oni i sa#i asnovani na na!eli#a ili o%a?anju uro!nih %oveanosti. @rgu#enti #ogu to nisu sinoni#ni, ali su tako ko jasno ralu!iti njihova na!enja. Za na>e svrhe glavna %oenta je ova& uota treto je svet %oj#ljiv ili nas snato %ru?a raloge navao nerato /kako uoe @ristotelovu odto sada ove#o %rinci%o# ne%rotivre!nosti. @ristotel se kole
o%ravdati, ne toliko navoEenje# ralog, %o>to je s# taj %rinci% Aosnov svih osnovaA, koliko %redstavljanje# retori!kih argu#enata u korist %ostojanosti. ako su taj %rinci% ili verovanje i sa#i s%osotovati %ostojanost, te ako je %rinci% ne%rotivre!nosti osnov raloga, tada je odava da krug %rekrije kvadrati#a nije ilo?en %rigovori#a asnovani# na raloi#a koje odaj da do%uni %rinci% ne%rotivre!nosti, ili, kao u slu!aju sa#og 3egela, da ga ne odr N a u sa#oj or#ulaciji %rinci%a ne%rotivre!nosti. 3egelovac %ita& kako #ogu #isliti r   osi# u ter#ini#a neNr N a, te kako ih #ogu ralu!iti osi# ujedinjuju}i ih u svo# so%stveno# u#u, koji je onda sutavanje i %reteorijskog iskustva, a ne deduktivni argu#ent. re%irka i#eEu @ristotela i 3egela treta #anje rau#an od aristotelovca, ato >to %ru?a, i tako a se kao >to nije dovoljna osnova a shvatanje celoku%nog ljudskog iskustva. Hes#o li to je laton naivao Aavati da se u svi# slu!ajevi#a daje ista vrsta ralog. *adalje, aristotelovska logika, a >to se toga ti!e, i #ate#ati!ka logika, ira?ava %oja# ho#ogenosti to je ne>to u!inio ili rekao, te na# se ka?e da ga je %okrenuo Bog. Za>to ovo racionalist oditi sveta kao osnov rae na!elo da je svet svoj so%stveni osnov. *ije slu!aj da na# svet jasno %okauje svoju ve!nost, ili da ga nije stvorio Bog, ili da Boga ne#a. 'vet, ve!it ili stvoren, ne %okauje na# ni>ta osi# sa#og sei %rinci% racionalnosti koji le?i u osnovi a%adne =loo=je /#akar %re njenog kvarenja otkriveno# religijo#7. 9vaj korak 3egel ne %redui#aO u#esto toga, on tvrdi da #o?e %okaati kako je Bog otkriven u svetu i kao svet. He li ovo ateia# ili Aakos#ia#A /da %oaj#i#o  jedan ter#in koji koristi 3egel u svojoj kritici '%inoe7, ovde je irelevantno. 1L

)elevantna ta!ka je da 3egel, iako ostaju}i AunutarA sveta, %oku>ava da oto je svet i %ostojan i ne%ostojan, u #irovanju i u kretanju, odreEen i neodreEen. 3egel, takore}i, %rihvata #ogu}nu racionalnost tvrdnje da je taj svet %okrenuo Bog. a tvrdnja %ostaje racionalna %od uslovo# da se ovo kretanje #o?e oio govore}i da je #i>ljenje vi>e nalik na #irno stajanje nego >to je nalik na kretanje. Misliti na!i kretati se ili tr%eti %ro#enu, a %ro#ena je sintea njenje AstruktureA #isli iiskuje neko onjenje kretanja #isli, a takvo onjenje se i sX#o #ora kretati. 9no se #ora kretati u to# s#islu da se %ostanak ne%restano kre}e kro svoj ciklus nastajanja i %rola?enja, ili na%red i naad i#eEu to i kretanje ili unutarnje uto ava da os#isli svet. @naliti!arev adatak, ahvaljuju}i njegovo# u!enju o logici i %oj#ovi#a, od njega ahteva da ogoli svet, ili da ilu!i %ostojani skelet i ?ivog #esa i krvi, koji se onda ot%u>taju. 3egelov %oku>aj se asniva na jednoj druga!ijoj logici, %a stoga i druga!ije# u!enju o %oj#u, ali takvo# koje ga navodi da odredi svoj %olo?aj %re#a svetu kakav jeste, a %rvenstveno %re#a eno#enu ?ivota. o>to je logi!ka or#a s#islena ili %oj#ljiva sa#o a neku inteligenciju, te %o>to se inteligencija ne #o?e dedukovati i or#e u #ate#ati!ko# s#islu, raati da se logi!ka or#a dedukuje i inteligencije. 9vo se #o?e u!initi te to se ahteva jeste neko %re%onavanje ralike i#eEu #ate#ati!ke i =looske logike. @ ova ralika ralo?no i direktno sledi i o%a?ene !injenice seljenju, ne %oti!e i toga >to je on nelogi!an, nego i %reterivanja u logici#u. Da %onovo %o!ne#o od svakodnevnice, #a >ta >to !ini#o ili ka?e#o #o?e se o%ravdati rani# raloi#a avisno od okolnostP. Bilo da je istinito re}i da stoji#o na jedno# ko#adu e#lji>ta ili neko# drugo#, la?no je re}i da se ne%restano kre}e#o %o e#lji. akoEe %reska!e#o od %ovr>ine do %ovr>ine, a %onekad !ak, u *i!eovo# irau, od %laninskog vrha do %laninskog vrha. 9vo skakanje se vr>i unutar sveta, a na neki nejasan na!in se #o?e i o%ravdati s o<iro# na svet. @li, takva o%ravdanja su #itska, %esni!ka ili retori!ka, a ne logi!ka.  #al!ice druga!iji# %oj#ovi#a, kada s#o u%itani a raloge svojih dela i govor, %onekad je ra ni!ega vi>e da se ka?eO raloi su to nije dovoljno. 'ituacija u ljudski# stvari#a stoga je sasvi# druga!ija od one u #ate#atici, gde je cilj #akar da se raviju %ostu%ci a eektivno de=nisanje kada s#o dovoljno rekli. 9stavljaju}i %o strani te?i slu!aj #eta#ate#atike /gde je cilj sadr?inski isti7, ka?e#o da je teore#a dokaana kada se, na osnovu jednog kona!nog ljenost i uvid. @li, ostaje !injenica da je njegovo u!enje u te#elju logi!ki siste#& os#i>ljavanje celine. 1L-

Istina je da 3egelova logika nije deduktivna u uotinski ne %onavlja#o, rekli sve. rigovara#o gotovo instinktivno& ako je nu?no otinskiA Sta valja utinsko %onavljanje MeEuti#, hajde da %reis%ita#o. ako nau!no nanje na%reduje, tea o #eEu%oveanosti stvarP  %ostaje sve osnovanije. Istina je da nauka ne nudi neko tvrEenje o%>te tee o #eE u%oveanosti kao onjenje ove ili one individue. @li, to ne !ini ni 3egel.  skladu s 3egelovi# i na>i# so%stveni# s#islo# AosnovaA ne onjava#o ovu ili onu individuu /adatak koji se %re%u>ta odgovaraju}oj nauci7, nego  proces  putem koje# postoji ova ili ona iniviua koju valja o(jasniti. %rkos %o!etni# osota, 3egelov %ostu%ak je ta!no isti kao %ostu%ak eks%eri#entalnih nauka u slede}e# %resudno# as%ektu. 9n %oku>ava da konstrui>e jednu o u deduktivno# s#islu or#alne logike, nego kao #o#ent ravoja. 'toga s#o rekli dovoljno kada us%e#o u artikulisanju celine kao %oj#a ili kao oj#a. 9ko}a s kojo# se suo!ava 3egel nije >to je on nenau!an, nego >to je, takore}i, odve} nau!an. 9n a seta na!i re}i dovoljno. @ko se 3egelova logika, #etodologija i %overenje u svoj so%stveni triju# ralikuju od onih nau!nog analiti!ara, ciljevi njih dvojice su isti. 9aja da se os#isli celina. a i%ak, i#aj#o na u#u da je 3egelov %oja# sa#osvestanO on je  jedinstvo ljenja.  ovo# s#islu, 3egelov %oduhvat je rato 3egel otkriva, ili %ola?e %ravo da je otkrio, jedan na!in da se ljavanjuO ili %re#a rare>avanju %roavanje je osnov a davanje ralog. @ ne#a logike de>avanja, nikakve strukture dostu%ne %recinoj konce%tualiaciji, ta a%a?anja, %a !ak i teorije o vrsta#a stvarP koje na# se de>avaju. @li, ne#a %ravil a odreEivanje >ta }e se ta!no desiti ili na!enje onoga >to se de>ava. *e#a %ravil koja na# govore kako da odgovori#o na ono >to se de>ava. @ ovo je sasvi# s%ojivo s verovanje# u ljudsku %rirodu ili neku hijerarhiju %rirodnih svrha. Ha s#, na %ri#er, veruje# da je %le#enitR uvi>enije od niskRg, te kao niske %os#atra# sve Aargu#enteA koji su %redstavljeni da doka?u neNracionalnu %rirodu jedne takve distinkcije. @li, iako argu#enti s#i>ljeni da %odr?e %le#enitR #ogu i sa#i ta je %le#enito, a >ta je nisko. $i# se ova distinkcija uvidi, #ogu se ilo?iti a%osteriorna o%ravdanja a tu distinkciju. @li, ako e o%aiti najvi>e i najduljavanje celine, a%ravo se svodi na teu da je istinitR sa#oo!igledno le%R i donje a %oja#O to jest, s%olja>nje a diskurivnu %oj#ljivost.  svaki ustu%ak a kategoriju kontingencije, 3egel tvrdi da na# je %riavanja. *jegov %oj#ovni ra!un %retenduje da nas snatinski# stanji#a losti, na na!in na koji su neki 10

#ate#ati!ari %retendovali da njeg stanja #ogli %rora!unati %reEa>nja i to je ono >to se de>ava racionalno, %od uslovo# da ga #o?e#o iraiti u %oj#ovni# ter#ini#a, tautologija je re}i da se ono >to se de>ava de>ava rato, a 3egela, nijedan drugi svet osi# ovog nije #ogu}. 9vde je te>ko}a karakteristi!na a nau!no onjenje i 3egelu je svojstvena sa#o u to# s#islu >to on %retenduje da nau!no onjenje %ro>iri kako ko}a je, da %onovi#o, to >to s#o %rinuEeni da se okrene#o od dravorau#skih sudova i %rihvati#o teorijska onjenja koja slede i jednog siste#a ili sku%a aksio#a, ali ne i i na>eg ne%osrednog rau#evanja svog so%stvenog iskustva.  neki# slu!ajevi#a ovo #o?e e dravorau#sko gledi>te o svojstvi#a stvari o!igledno je sasvi# ograni!eno %re#a #a koje# nau!no# kriteriju. a i%ak, !ak i ovde i#a %rilika kada je nau!na analia stvari irelevantna ili !ak %ogre>na. 've avisi od ljudskih na#era. 9ve na#ere #ogu to }e se a njih %okaati da su ne#inovne. 5judska nedostatnost 3egelove logike karakteristi!na je a svaku nau!nu teoriju o svetu. le#enitost nauke nije i sa#a nau!na. 3egel dovodi do is%unjenja dugu tradiciju =loo=je koja odreEuje svoj %olo?aj na osnovu ?elje !oveka da i#a i %ru?a raloge. 9va ?elja sa svoje strane vodi reUeksivnosti ili sa#osvesti& ?elji da se ute#elji ?elja, ili da se %ru?i ralog a ralog. *a>a je ?elja da doka?e#o %o!etnu %ret%ostavku da je svet rau#an. *a %o!etku ove tradicije, kod latona ili @ristotela, ne#a #etanauke ili rigorone or#ulacije %rinci% i osnov nau!nog dokaa. Ideal rigorone ili egaktne nauke i s# se %redstavlja unutar nekog retori!kog i dijalekti!kog konteksta, a ovo je onoliko istinito a @ristotela koliko i a latona. 16 3egelova dijalekti!ka logika kao svoj cilj i#a %reonjavati, nego takoEe #ora i to igleda kao a%surdan ili #isti!an ahtev u stvari je avr>na %osledica rigoronog e#%iri#a ili %oku>aja da se svet de=ni>e kao %oja# ili lingvisti!ki okvir. 3egelovska tea je ishod ta!nog odreEivanja i#%likacija de=nicije =loo=je kao %oj#ovne analie. 'avre#eni %oj#ovni analiti!ar #o?e ovu inter%retaciju odto ne ivodi do kraja rigoronu hegelovsku dedukciju ili %oku>aj da =loo=ju na#etne celini. *a ?alost, taj ishod ostavlja =loo=ju idvojenu unutar jednog iracionalnog konteksta, dr?e}i je ti#e na #ilosti sila ten ko#entar. 3egel redovno insistira da ne #o?e tvo %redgovora i uvod a svoju so%stvenu nau!nu logiku. 9vaj %ostu%ak ne #o?e#o oko ili %rikaiva!ko sredstvo. akvo onjenje ne%osredno %rotivre!i tvrdnja#a da ne#a nikakvih %edago>kih sredstava a na>e uvoEenje u =loo=ju. nji?evna struktura Lo#ike stoga verno odra?ava jednu te>ko}u unutar sa#e nau!ne =loo=je. ilj nau!ne #isli jeste da se iskustvo oto s#o videli u slu!aju 'ola ri%kija i drugih savre#enih =looa, taj %roto 1

1

6

9vo je te#a knjige& ierre @u
11

sa# navao  prisutno{.u. @naliti!ki #islilac s%aja dve nes%ojive ?elje. *jegova e#%irijska naklonjenost ga u%ravlja na datR kao datR, ali njegova %oj#ovna na#era iiskuje neki %reoaj da se i#ire 3ju# i ant, tine i kao iluorna %ojavnost. od 3egela ova dijalekti!ka a#isao iskustva %ostaje eks%licitan stu%anj u logici ravijanja %oj#a. Hednostavno iskaano, svakodnevno iskustvo je a%ravo sa#o%redstavljanje su>tine stvarP, ali ono ostaje u iluorno# oljavanja celine kao tine %revailai se %ot%uni# nau!ni# nanje#. @ %od Anau!ni# nanje#A 3egel %odrau#eva %osedovanje onjenje svakog as%ekta iskustva. 9n ne #isli na s%eci=!ne %osledice is%ravne %ri#ene ove %oj#ovne she#e, koju tradicionalno naiva#o Anau!ni# %rogreso#A.  unekoliko kantovski# ter#ini#a, oja# je uslov a #ogu}nost eks%eri#entalne i #ate#ati!ke naukeO savre#eni# jeiko#, on je #etanauka. roto sti!e#o ve} je oto je %oduhvat oi ovaj te#eljni %rotva ili sanjarenja. ako sa# ve} %ri#etio, %oku>aj da se nauka ralu!i od %esni>tva tada se oslanja na ras%ru oko #o}i. o>to sa#a ta ras%ra nije deo nauke, nu?no %otvo. ako to svi dokai auvrat ahtevaju na!ela. @li, emonstrare na!i AukaatiA, ne sa#o AdedukovatiA. *a!ela onda #oraju ukaivati na svoju so%stvenu istinitost u %oj#ovi#a svojih %osledica. 3egel ne ka?e %rosto da aksio#e eno ako se svaki %oku>aj da se ustvrde i raviju nova na!ela nu?no %reokre}e u reor#ulisanje ivornih na!ela.  %oj#ovi#a ras%re oko #o}i hegelovska nauka sti!e valjanost u ljudski# ter#ini#a, ato >to  zaovoljava  na>e ?elje. ao >to je o!igledno u vei i#eEu logike i %oliti!ke istorije, adovoljavaju se ?elje svih ljudi, ne sa#o #udrac i nau!nik /u doslovno# s#islu AnalacaA7. 9vo u!enje je a nas od interesa, ato >to s veliko# dosledno>}u s%rovodi i#%likacije %oj#ovnog #i>ljenja. 9no na#, %re#a to#e, %redaje jednu su>tinsku %ouku s o<iro# na kontekst analie. a %ouka, da %onovi#o, glasi da, ako se =loo=ja de=ni>e kao %oj#ovna analia, ta de=nicija %ovla!i a so
L

Za svedo!anstva i ras%ravu cf3 #oj& Alatos M(th o the )eversed os#osA, @evieB of  "etaphysics 82 /'e%te#
12

sticanje, kako aje da se uvidi s#isao ivan%oj#ovnog konteksta i kojeg =loo=ja nu?no cr%e svoju hranu.  radicionalne herojske li!nosti istorije a%adne =loo=je sve su %oku>ale da =loo=ju a>tite od %oeije %ri%ajaju}i %oeiju u =loosku retoriku snevanja. 9ni koji odve} doslovno shvataju san rosvetiteljstva, te insistiraju da se =loo  %roiroko# s#islu tog ter#ina, tj. %rikauju}i sveuku%no o%oj#ljivanje tog sveta. Ili %ak #oraju %rinati da je takvo jedno sveuku%no o%oj#ljivanje ne#ogu}e, >to je %rinanje koje i#a dva %rivre#eno rali!ita ishoda. rvi ishod je o%sesija tehni!ki# %rogreso# ili #ate#atiovanje# =loo=je u na%oru da se kao Anerau#naA ito je o!igledno i %otreka i#%likacija i#i>ljene #ate#atike i#i>ljotina& o%et triju#uje %oeija. 'ada %ostaje#o o!evici %rvih stu%njeva ovog %rocesa. Bok u }u u su%rotnosti je sa avisno>}u od nau!ne i tehni!ke elite. 'a#a nauka i tehnologija, ili san o univeralno# %rosve}enju, >to je %roivelo ?elju a  jednako>}u, te#eljna su s#etnja a njeno dostignu}e. ao %osledica, tradicionalni #eta=i!ki san je %o%ri#io unekoliko druga!iji o hod na hegelovskoj #agistrali. Da se vrati#o svo# ilaganju 3egela, irnog %roto je ono ve} jedna %oj#ovna konstrukcija. %ravo ljudska rasa a%o!inje, a taj %o!etak su na!inili Grci. @ko ne gre>i# ovu %oentu savre#eni e#%iristi %reviEaju. 3egel nastavlja& %o!etak =loo=je #ora to a%o!eti na!i os#i>ljavati, a os#i>ljavati na!i %osredovati /klasi!ni# ter#ini#a, ste}i %ute# %ravljenja7. 3egelova so%stvena or#ulacija je ovde unekoliko druga!ija. ako to on ira?ava, svi njegovi =looski %rethodnici a%o!inju ili olju, intelektualno# intuicijo# i tako dalje7. 9vo a%a?anje su u!inili ve} :ihte i Seling. Materijalisti a%o!inju onji svet. /*e #ora# nagla>avati da ta!no ista situacija danas vlada u akade#skoj =loo=ji.7 I :ihte i Seling, na rane na!ine, ahtevaju da =loo=ja %o!ne sinteo# ova dva %ostu%ka, ili u odnosu su
o%i>e kao %roces koji s%aja %osredovanje i ne%osrednost. Do%ustite #i da reor#ui>e# ovu ata#njenu or#ulaciju. :iloo=ja a%o!inje kao sanavanje, koje je i ne%osredna svest i interakcija i#eEu sanavaoca i onog >to se sanaje. /9vo je %oenta koju i %rinaju i %reviEaju savre#eni analiti!ki =loo=.7 Hedna o%se?na analia sanajne situacije #ora %oveati %rinci%e svesti i interakcije i#eEu sanavaoca i onoga >to se sanaje. Drugi# re!i#a, 3egel %ori!e da je e#%iristi!ka %odela rada i#eEu %sihologije i se#antike valjana %aradig#a a =loo=ju. rinci%i =loo=je su sue so%stveno vre#e. )alog je >to =loo= shvataju kao sa#orau#ljivu valjanost Aoto je #odus %reentacije vean a argu#ente i teorije ta!no kao >to je i kontekst =loo=je a =loo=ju /ua analiu, ovde vidi#o jedan nedostatak svesti koji nedokaano ui#a kao dokaano. Za 3egela, %o>to se =loo=ja ne #o?e uvesti ili !itaocu %redstaviti neki# ne=looski# #oduso# diskursa, AuvodA ve} #ora to on a%o!inje odnoso# suih savre#enika. @li je te#eljna tea ista.  #oderno doto to nije anje sanajnog %rocesa ili suki oljavanje sveta ahteva ravoj so%stva u jedan sa#osvestan %oja#. Da u%otreku distinkciju, ne #o?e to se gleda. %ravo u ovo# s#islu je uverljiva Aegistencijalisti!kaA kritika 3egela, nai#e, da on os#i>ljava %ojedina!nu egistenciju. Ista kritika takoEe va?i i a savre#enu analiti!ku =loo=ju. roaj da se ova direktna sa#osvest irai u diskurivni# ili %oj#ovni# ter#ini#a jednovre#eno vodi %osredovanju, koje %o%ri#a oljavanja, %osredovanja.  %rvo# slu!aju, navedeni s#o na u!enje o @%solutuO u drugo# se %re%u>ta cilj os#i>ljavanja sveta. 3egel, naravno, to je %rvo a #isao treljenja.A /627 Mi>ljenje je os#i>ljavanje ili o


1;

Cf3 ant, 6ritik er reinen ernunft , BLLJ.

%onavlja %rosto co#ito i karteijanskih "eitacija. Za 3egela je karteijanski e#o co#itans suljenje %rva je u%ravo !ista #isao& ne transcendentalni ego u s#islu nekog sku%a logi!kih uslova, nego !isto #i>ljenje @%soluta. o!etak je lju, ato >to je ovo kraj, ili je %ak jedan nov %o!etak na ravni %ot%unog o%oj#ljivanja. *a sada>nje# %o!etku Bi}e i *i>ta su %rane a%strakcijeO @%solut je ve} i uvek njihov identitetNunutarNralike. otreta o Aa%solutno# stanovi>tuA. "ra}a#o se %itanju& je li uvod deo nauke ili nije 3egelov odgovor glasi da  jeste deo, u to# s#islu da kraj irasta i %o!etka, udi?u}i ti#e %o!etak do svojih visina. MeEuti#, >ta ovo ka?e oni#a #eEu na#a koji su i dalje unutar %ers%ektive, ako ne sasvi# %rirodne svesti, ono #akar %rednau!nRg a?e na# se u stvari da }e akora!ivanje u hegelovsku nauku to igleda %o%ut istinskih %rota %reanaliti!kRg %okaa}e se kao %seudo%ronjosti Gos%oda Boga. *a ?alost, analiti!ka =loo=ja, %o%ut e#%irijske nauke, ne #o?e %onuditi iglede is%unjenja ili #udrosti. rvi korak %re#a s%asenju #ora se, %re#a to#e, osigurati vero#. 9ni#a koji#a ova vera nedostaje AiluorniA %roenja. Za one koji je %oseduju vera je krhka %ogodnost, koja se #o?e onoliko lako iguto je %riroda u!enja da svakodnevnicu restrukturi>e u svoji# so%stveni# %oj#ovi#a. #esto da na# se daju re>enja a svakodnevne %ro kao >to i on #ora a%o!eti %ret%ostavko# o kona!no# us%ehu. @li, u ovo# slu!aju ostaje %ret%ostavka, i to na osnovu na!ela. ao analiti!ki =loo=, %re#a to#e, nikad ne iranja#o i granice uvoda u istinitu nauku. Mi s#o i unutar i ivan ote, osi# u neNdijalekti!ko# krugu a%o!injanja o%oj#ljeno# verijo# %ret%oj#ovnog iskustva. *a ovoj ta!ki 3egelova =loo=ja istorije, koja u na!elu nije rali!ita od nau!nih =loo=ja istorijskog /tj. nau!nog7 %rogresa, nastu%a ajedno s njegovo# logiko#& Istorija ili ravoj oj#a su %rirodnu svest %reoto &enomenolo#ija dokauje& AIdeju kao !isto nanjeA /687. @li, !injenica dokaa i sa#a %ret%ostavlja svoje ovaljanjivanje %o#o}u Lo#ike. ada se %ri%re#a#o da se }u ili A>ta je tu is%red nasA MeEuti#, ovo nije ni>ta vi>e %rosta ne%osrednost nego njegov %arnjak u &enomenolo#iji. o je %oj#ovna %ri%re#a %roste ne%osrednosti. Arosta ne%osrednost je i sa#a ira reUeksije i sadr?i neko u%u}ivanje na svoju distinkciju od onoga >to je %osredovano.A /6;7 Ira?eno u  jasno# jeiku& %oku>aj da se a%o!ne %rosto# ne%osredno>}u na!i ve} 16

a%o!eti neki# %osredovanje# ne%osrednosti i %osredovanja. @ko ta#o da %o!etak nije isti kao %roces ravoja kategorija koje sa!injavaju 3egelovu logiku. @ko je, #eEuti#, ovaj %o!etak, kako tvrdi 3egel, !ista #isao ili !isto Bi}e, kako onda treto je %risutno jeste %rosto odlu!nost, koja se takoEe #o?e s#atrati %roivoljno#, da %redu#e#o ra#atranje #isli kao takve. 'toga %o!etak #ora to je ovde sinoni#no, apstraktan %o!etak, %a tako on ne mo`e pretpostavljati (ilo {ta, ne s#e ljenja i iskustva, ili %ak s%ontano odlu!uje#o da Asko!i#oA dalje od tog iskustva. rise}a#o se da nas je, !injeni!ki, u%ravo &enomenolo#ija dovela do ta!ke odluke. @li, &enomenolo#ija je %ri!a o %oste%eno# o%oj#ljivanju sveta. Lo#ika  je ta koja tu %ri!u i %es#e ili sna %reoaj da se 3egelova &enomenolo#ija ven!a s #ate#ati!ko# logiko# i e#%irijsko# nauko#. '%ona ovog ujedinjenja nije toliko #arksia# koliko jedan %rili!no rareEen onja situacija %oti!e od neus%eha da se shvati %riroda 3egelove s%ekulativne logike, u%rkos ivesnoj si#%atiji a njene dijalekti!ke %reli#inarije. MeEuti#, veruje# da %ostoji jedan duku. re#a sa#o# 3egelu, i o%se?nog ravoja %oj#a sve do stu%nja koji %redstavlja 3egel %roilai jedno odlaganje sadr?aja unutar negativne di#enije istorijske aktivnosti. ret%oslednji stu%anj tog o%oj#ljivanja sveta jeste Seling, ili no} u kojoj su sve krave crne. 9vo se #o?e reor#ulisati u svakodnevni# %oj#ovi#a. ako ljenje od celoku%nog sadr?aja. a i%ak, negacija je a 3egela odlaganje, a ne %oni>tavanje. 'adr?aj #ora i dalje to i re}i da se ono #ora odke istorije. "iEena kro %ri#u neke druge logike, ova istorija
dokaav>i seto je s#isao %rethegelovske logike %ri%re#ljen hegelovsko# logiko#, ovo je isto >to i re}i da hegelovska logika %rotivre!i sa#oj seto je %oslednje %oglavlje &enomenolo#ije i rani uvodni odeljci a Lo#iku. 9vo se svodi u%ravo na to da onjenje ili o%ravdanje %relaska s eno#enologije na logiku ne #o?e le?ati ni u jednoj ni u drugoj, %o>to je svaka od njih slika druge. ako to gleda#o u ogledalo, nego s#o a%ravo unutar njega, treaj da se svet o%oj#i ahteva kao %resudan #o#ent na>u egistenciju na sa#osvesno#, ali ivan%oj#ovno# nivou. Dvos#islenost tog #o#enta je o!igledna i !injenice da ga 3egel naiva i }u da se udigne na nivo !iste #isli. @%solut je i ivor i ishod. Za%o!inje#o !isti# #i>ljenje# ili %rosto# ne%osredno>}u, %a tako, @%soluto#. @li, od ovog %o!etka na%reduje#o natrag u skrovi>ta ivora, u %osredovanu unutra>njost& natrag u istoriju ili %rednau!no iskustvo. A'toga je svest na svojoj %utanji navi>e od ne%osrednosti kojo# je a%o!ela vra}ena a%solutno# sananju kao svojoj najunutarnjijoj istini.A /667 vrdi# u%ravo to da se, u trenutku %relaska od &enomenolo#ije na Lo#iku, o%oj#ljivanje sveta %rekida, a #i s#o vra}eni onjih %rotivre!nih reultata ljudskog iskustva, {ta u~initi slee.e. 9vo je duaj da se &enomenolo#ija  radvoji od Lo#ike. @li je to takoEe i %aradig#a a dile#u savre#ene analiti!ke =loo=je. *auka na# ka?e da je %rednau!ni svet varka. a i%ak s#o u%ravo inutra i te varke a#oljeni da odtinski ahtev a nauku logike nije toliko da %o!etak en i ono ui#anje ovoga a %sihologia# te#eljna je gre>ka savre#ene analiti!ke =loo=je. *a %utu aklju!ka ove studije, ?eli# da u!ini# jedno avr>no a%a?anje o %oenti doticanja i#eEu hegelovske logike i savre#ene =loo=je #ate#atike. Heiko# =looske %sihoanalie, ova %oenta takoEe ilustruje i sunu %oentu, %ri#e}uje# da ter#ini AistinaA i AadovoljavanjeA igraju sredi>nje uloge i u hegelovskoj i u #ate#ati!koj logici.  doava da ujedini suto se #o?da svodi na istu stvar, %ostoji jedna korenita ralika i#eEu ko i {ta. Du>a nije ni ideja niti je ivodiva i ideja, u #a koje# s#islu koji onjava #i>ljenje i, 1L

oto 3egel naiva Asa#osve>}uA. od latona se otkriva jedna %re%reka a eroti!ko adovoljenje koja se ira?ava, i ne%osredno i %osredno unutar dijalog, kao suko< i#eEu ludosti i trevenosti. 9!igledno je da je ?elja a #udro>}u neka vrsta ludosti kada se #eri nas%ra# trevenosti %rakti!ne inteligencije. 9vde je od ve}e relevantnosti da se vidi kako %itanje Ao sa# jaA ira?ava ljuto sada naiva#o !injenica#a i vrednosti#a, ili AjesteA i Atreu}a odlika #ate#ati!kog racionali#a od latona %reko rosvetiteljstva do 3userla. 9na je, #eEuti#, %re odlika nade nego odlika #ate#atike kao tehni!ke aktivnosti. 'a stanovi>ta klasi!ne verije #ate#ati!kog racionali#a, o!ajanje %o!inje da nagria nadu kada #re?a #ere %retvara !injenice u vrednosti.  ti%i!no #odernoj veriji #ate#ati!kog racionali#a nada je odsjaj tehni!ke lako}e, ili %re ra#etanje #o}i nego %oudanje u#a u svoje svrhe. 9vaj %roan ljudski ?ivot je is%ravna sra#era ludosti i trevenosti. @li, #ate#ati!ki ira te sra#ere ili %ro%orcije %retvara ove sastojke u jednu or#alnu strukturu, ili ko u {ta.  savre#eni# %oj#ovi#a, laton ie %ute# takta ili esprit Na e 'nesse, a ivesno ne %ute# esprit Na e #omtrie. 9vo na!i re}i da  je, u %latonsko# o%isu, ljudska ?elja su>tinski neadovoljiva. ek je deli#i!no istinito da #i jes#o ono >to ?eli#o. Qelja, ili eros, jesu reUeksivni kao i u%ravljeni %re#a ideja#a. @li su ideje nedosti?ne, a reUeksivnost !ini ?elju ne%restano ne%ostojano#.  #eri u kojoj #o?e#o de=nisati ?elju a ?eljo#, #i je i %revailai#o ili iskorenjuje#o. I ralog %o%ut ovih laton na# %redstavlja #ate#ati!ku %aradig#u u#a unutar %esni!kog konteksta& dijaloga ili dra#e %itanj. *e#a odgovora na %itanje odnosa i#eEu konteksta i %aradig#e, osi# u to# s#islu da je odgovor ne%restano %ostavljanje %itanja. Do%ustite #i da celoku%nu tu situaciju reor#uli>e# kako sledi. Zadovoljenje avisi od njegovog identiteta s istino#, kao i ralike od istine. *e #ogu se adovoljiti ako ne %oseduje# istinu / jeinu the istinu, a ne moju istinu7O ali je %osedovanje istine ekvivalentno %oni>tavanju adovoljenja. @ko je !ovek ?elja, dok je istina #ate#ati!ka %ro%orcija, onda u strogo# s#islu u ljudsko# ?ivotu ne #o?e ni enih or#i ili idej. @li je !ista intuicija takoEe i %otiskivanje onoga ko, ili u #oderno# irau, sa#osvesti. $ovekova ?elja ga navodi da u%otreeg instru#enta. Instru#ent tada u%ravlja !oveko#. 5judska ?elja je %retvorena, kako sa# ve} sugerisao, u tehni!ki entuijaa#. @li je %o!etna %oto drugo. Za #odernu =loo=ju uo%>te uev, a nadasve a 3egela, %latonska har#onija su%rotnostP odve} je krhka da aj da se svet %retvori u %oja# %redikovan je %re#a njegovoj %rividnoj s%osonjosti jeste istina koju !ovek ?eli kao svoje %ravo %rvorodstva. itanje je od ivesne tananosti tre
re}i re}i da 3ege 3egell !ove !oveku ku Adaj AdajeA eA adov adovol olje jenj nje e ili ili !ove !oveku ku A%ok A%oka auj ujeA eA da se ve} ve} adovoljio. Za na>e svrhe dovoljna je slede}a na%o#ena. od latona AteorijaA nije nije sa#o sa#o %asiv %asivno no ure urenj nje e u #ate #ate#a #ati ti!k !ku u strukt strukturu uru,, nego nego /kakv /kakva a god da je njegova aktivna ili !ak %roduktivna uloga7 %ro%itivanje odnosa i#eEu istine i ado adovo volj ljst stva vaOO ona ona nije nije os#i os#i>l >lja java vanj nje, e, ato ato >to >to %lat %laton onsk ska a dija dijale lekt ktik ika a nije nije dijalekti!koNs%ekulativna logika. *e#a nikakvog logo"Na celine /%a stoga nikakve #ate#at #ate#ati!k i!ke e =ik =ike, e, osi# osi# u snu7. snu7. *e#a *e#a nikakvo nikakvog g #ate#a #ate#ati! ti!ko kog g #odela #odela koji koji sinteti>e istinu i adovoljstvo. 3egel na#, sa druge strane, %rito je njegov njegova a logika logika %re %re dijale dijalekti kti!ka !ka nego #ate#a #ate#ati! ti!ka. ka. )auka lo#ike je lo#ike je ato 3egelov analogon a #ate#ati!ki #odel totaliteta. o je kao kad to je @%solut konstruktivna aktivnost logi!ara, sa#osananje i nanje @%soluta ujedinjeni su unutar nanja o univeru#u.  u%ravo ocrtano# s#islu AteorijaA je a 3egela konstruktivna aktivnost. @li, u%rkos #ojoj analogiji i#eEu )auke lo#ike i lo#ike i #ate#ati!kog #odela, kod 3egela /ako njegov siste# shvati#o kao totalitet7 ne#a distinkcije analogne onoj i#eEu #ate#atik #ate#atike e i #eta#ate#ati #eta#ate#atike. ke. 'avre#eno 'avre#eno %oi#anje %oi#anje teorije teorije kao konstruktiv konstruktivne ne akti aktivn vnos osti ti asn asnov ovan ano o je na ir >ire =lo =loo osk ske e situ situac acij ije. e. ao #eta#at #eta#ate#at e#ati!k i!ko o svojst svojstvo, vo, istina istina vi>e vi>e nije nije a%solut a%solutna, na, nego nego relativizovana na  jedan s%eci=!ni #odel. /er#in /er#in Aa%solutanA i#a jedan tehni!ki s#isao u teoriji #odelO on u%u}uje na or#ulu koja je istinita u vi>e nego jedno#e #odelu, s ti# da su sa#i ti #odeli relativni u odnosu na kontekst.7 )e}i da je or#ula u nekoj datoj teoriji AistinitaA na!i re}i da je AadovoljavaA neki dati #odel. aj #odel nije i s# deo teorijeO on je #etateorija. #etateorija. 9snov ili s#isao AistineA AistineA u #etateoriji #etateoriji ili #eta#ate#ati!ko#e #odelu i s# je relativan u odnosu na #ate#atiku koju %ri#e %ri#enj njuj uje# e#o o da konstr onstrui ui>e >e#o #o taj #ode #odel. l. o>to o>to sa#a sa#a ta #ate #ate#a #ati tika ka nije nije Aad Aadov ovol olje jena naAA #ode #odelo lo#, #, u %ogl %ogled edu u !ita !itavo vog g tog tog %odu %oduhv hvat ata a %ost %ostoj ojii jedn jedna a ne#inovna cirkularnost. *a %ri#er, #odeli er#eloY:renkelove teorije sku%ova i sa#i sa#i su konstr onstrui uisan sanii i teori teorijs jsk kosku osku%ov %ovnih nih ele# ele#en enata ata.. ao ao >to >to s#o s#o vide videli li u slu!aju slu!aju ri%kijeve ri%kijeve se#antike se#antike A#ogu}ih A#ogu}ih svetovaA, svetovaA, inter%retac inter%retacija ija #ate#ati!k #ate#ati!kog og #ode #odela la ne #o?e #o?e i sa#a sa#a to sa# ranije naivao eno#enologijo#. @ko je, #eE uti# uti#,, sa#a sa#a eno# eno#eno enolo logi gija ja jedna jedna nau!na nau!na teor teorij ija, a, ili ili ako ako se eno# eno#eno enolo> lo>k ko %odru!je s#atra neadekvatni# i avode}i# sve dok se nau!no ne rekonstrui>e, onda cirkularnost #odelovanja %ostaje jedan to >to i, ili ili je koor oordini dinisa sano no u odno odnosu su na, na, %rve %rvens nstv tvo o #ogu #ogu}n }nos osti ti nad nad aktualno>}u. 5ogika je odvojena od =ike i %oistove}ena s #eta=iko#, koja je stoga %retvorena u #eta#ate#atiku. Mode Modele le konstr onstrui ui>e >e#o #o da ori>}a }ava vava vanj nje e #ate#atike kao instru#enta u adovoljavanju ljudske ?elje. @ko je s#isao ?elje da ih na#era #ora #ora dir direktno ektno %red %redst stavi aviti ti tehni tehni!ki !ki# # %oj#o %oj#o# # ado adovo volj ljav avanj anja. a. @li, @li, >ta >ta je sa relativno>}u #odela u odnosu na ?elju ili na#eru njegovog konstruktora @ko je #ate #ate#at #atik ika a /ra7 /ra7u# u#,, onda onda je ?elj ?elja a to je #odel l >ljav javanj anje e svet sveta a =lo =loo oski ski sa#osv sa#osves esno, no, te da je u to# to# s#is s#islu lu /%o> /%o>to to se sa#osvest ne #o?e os#isliti7 ono sa#o%rotivre!no na na!in koji ograni!ava o%asnosti 3egelovog u!enja. 'avre#ena analiti!ka =loo=ja nastavlja da sledi, 1-

na te#elj te#eljito ito nesa#o nesa#osve svestan stan na!in, na!in, hegelo hegelovski vski cilj cilj ol os#i>ljav javanja anja.. ao ao nesve nesvesta stan, n, ili ili #o?da #o?da hi%no hi%noti tisan san svojo svojo# # so%st so%stve veno# no# tehni tehni!k !ko# o# #o}i #o}i,, analiti!ar sanja da je %ro%u>taj taju u da se u%rave u%rave na %itanja one vrste koju sa# u%ravo ocrtao, %oku>avaju}i da svoje ljudske ?elje adovolje %ot%uno unutar e ljudskog.

#4$ Pos( skrip(!m

'ada sa# u%ot%unio svoj doka korenitih nedostataka u %oku>aju da se svet os#isli. 5agano# i#eno# ?i?e, negativni as%ekt #oje argu#entacije %reoenja a agonetke, nego jedno dutrou#an san. aj san gutr >trou# ou#nost nost ako ako %ok %oku>a# u>a#o o da ga anal analiiuje uje# #o instru#enti#a #oderne nauke, ili jo> te#eljnije, ako aesnaesti i seda#naesti vek. $ak i ako je tako, nikad se ne s#e aaj da se odgovori na %itanje Ao sa# jaA vodi nekoga da ranije ili kasnije, i is%ravno je >to  je tako, see u %oj#ovi#a toga >ta nisa#. Gre>i#o, #eEuti#, kada ato se naiva A%resokratsko#A =loo=jo# deli s #oderno# nau!no# #i>lju ajedni!ki neus%eh neus%eh da se na %oj#ov %oj#ovnoj noj ili e%iste#o e%iste#olo> lo>ko kojj ravni ravni ralu! ralu!ii i#eEu i#eEu ove dve di#enije. ao ishod, ljudski ?ivot se %oi#a kao e%ieno#en su>tinski ho#ogenih kos#i!kih %rocesa, }avanja ne#inovno %roisti!e jedno #o}no, ali sirovo u!enje o /ra7u#u. resokratska i %oslesokratska kos#ologija, #oglo enja a #eta=i!ke %roe rase. *auka koja je ira na>ih najvi>ih oa o%a?anja. Dana Danas s %ost %ostoj ojii u%ad u%adlj ljiv iva a te?n te?nja ja da se ovo ovo ogru ogrua u>a ao< aotva. Mora# re}i da ovo %os#atra# kao slu!aj lak>e %esni>tva tva.. Druga!ij Druga!ije e iskaa iskaano, no, okre%l okre%ljuj juju}a u}a di#e di#en nij ija a nauk nauke e jest jeste e =lo =loo= o=ja ja,, a ne %esn %esni> i>tv tvo o. Ha sa# sa# %lat %laton onis istt u ovo# ovo# s%eci=!no# s#islu& %esni>tvo, nauka ili #a koja ljudska aktivnost iskvari}e nas ako se radvoji od =loo=je. I ovoga sledi da }e nas =loo=ja iskvariti ako se %ot%uno %reotvo ili akade#ski sholasticia#. $italac }e ta >ta je =lo =loo= o=ja ja  Dovo Dovolj ljno no sa# sa# %lato %latoni nist st da ?eli ?eli# # odgov odgovori oriti ti&& =loo=ja je %oku>aj da se odgovori na to %itanje. @li, do%ustite #i da tu %oentu irai irai# # #anje #anje %osredn %osredno. o. Zadatak Zadatak =loo= =loo=je je jeste jeste da o!uva o!uva tananu tananu ravnote ravnote?u ?u i#e i#eEu Eu !ovek !oveka a i kos#o os#osa. sa. 9vo, 9vo, narav naravno, no, ne na!i na!i re}i re}i da nauci nauci nedo nedosta staje je tananost. *ijedan %latonist nije ne%rijatelj nauke, nego jedino, da %onovi#, nauke radvojene od =loo=je. *auka jeste, ili treanu veriju hegelovstva. 9va or#ula se ne}e svideti analiti!ko# !itaocu, 1-0

koji #isli na anta, ako #isli na ko te>ko# # doo# doo# #ate#ati!ke logike. *a ?alost, virus je ja!i nego seru#, i lako ga u%ija. Drugo, analiti!arev #otiv %ri %otiskivanju transcendentalne di#enije kod anta jeste da se =loo=ja u!ini onoliko Ao %ona>anj anja a ili ili na sved svedok oka a nakova. %ravo je, da to irai#o ukratko, analiti!arevo kantovsko nasleEe to koje ga ostavlja to je on kant kantov ovac ac #inu #inus s tran transc scen ende dent ntal alni ni ego ego. 9n veru veruje je u %oj# %oj#ov ove, e, ali ali ne i u %oi#aj %oi#aju}e u}eg g sul os#i>ljav javanju anju,, ili njegovo A%ostvarenjeA %reko ne%ri#ereno %ri#enjenih %oj#ova, glavni je urok a %ret%oslednji !in dra#e =looske analie& njeno %ostojano io%a!avanje u kre>endu tehni!kog #ahnitanja. Dovo Dovolj ljno no !udn !udnov ovat ato, o, jeda jedan n as%e as%ekt kt ovog ovog io% io%a! a!av avan anja ja je ota nije raornije raornije od %oliti!ke %oliti!ke ideologije. ideologije. 3egel na>ih akade#skih akade#skih salona jeste jedna iskrivljena verija, %riviEenje originala. 9va verija nije dovoljno sna?na da vr>i  jednu slu?t a>tit ita a %rot %rotiv iv suenje a analiti!arevu oenje koje sledi i unutarnje nu?nosti analiti!ke =loo=je, ili volje da se os#i>ljava. 9va volja da se svet %retvori u %oja# #akar k o>ko o u!enje u!enje o /ra7u# /ra7u#u. u. 3egel 3egel %ru?a %ru?a jednu jednu reint reinter% er%re retaci taciju ju anta unutar koje se dualia# %retvara u ne>to analogno %latonskoj ravnote?i !oveka i kos#osa. Drugi# re!i#a, 3egel %oku>ava da ravije jednu %oj#ovnu logiku sa#osvesti, koja sue i>e voli voli# # %lat %laton onsk skii orig origin inal al,, ali ali je hegelovsk hegelovsko o u!enje u!enje nenad#a>an nenad#a>an %oku>aj da se %latonski san %reoi. 9vo je oavanje agonetkP ili rare>avanje %ron >njav javaj aju} u}ii uslo uslove ve denjavanju dola su, ali se ona ne s#eju shvatati kao rare>enje sa#e te deno shvata kao tehni!ki u#, sa#a see u shol sholas asttici icia# a#7, 7, te tako ako do%r do%rin ino osi osir osiro# o#a> a>en enju ju ljuds judsk kog duha duha.. *e#a *e#a# # nikakav nikakav %rigovor analiti!ko#e analiti!ko#e #i>ljenju. #i>ljenju. o#no saao sa# da doka?e# kako je analiti!ko #i>ljenje neraja>njivo u svoji# so%stveni# %oj#ovi#a, ili kako analia avisi od sintee, a jo> >ire, od onoga >to sa# naiv naivao ao intu intuic icij ijo# o#.. 9vaj 9vaj doka doka  je i>nj nji# i# 1-1

%itanji#a ni, ne ato >to se #ogu a#eniti %re=njeniji# tehni! tehni!ki# ki# anali analia#a, a#a, nego nego ato ato >to >to su nesve nesvesni sni instru instru#en #enti ti jedne jedne teorij teorijsk ske e %ogre>ke. oitivan as%ekt #og %retresanja ne%osredno sledi& %ola?e# %ravo na to da sa# %redueo korak na%red, ne re>avanje# ovih %roe ljudskosti. 9ni se u svako# nara> nara>taj taju u #oraj #oraju u e re>enj nja, a, e =looski %roarlata >arlatan. n. I ovoga ovoga ne sledi sledi da }e to ugnjeta ugnjetavanj vanje e to je !in koji arlatan od istinskih kriti!ara akade#ske #ode nije delotvoran lek %rotiv >arlatanstva. oku>avaju}i da to >to tine o%lodi snovi#a, te da svoje snove disci%linuje analio#. *e #ogu #ogu ga sna}u. *e#a nikakvih %ravil i %ro%is a to da se tavaju tako >to se s%rovode u delo.

1-2

9I9LIOGRA:IJA

@lston, W. A9ntological o##it#entsA, in& Philosophy of "athematics, edited <( . Benacerra and 3. utna#. Fngle+oodNli]s, *. H.& renticeN3all, 1-J;. @ristotle, 9pera. 9Tord& larendon ress, 1-6JNJ;. @uCircle Principle. Ithaca& ornell niversit( ress, 1-L8. Davidson, D. AIn Deence o onvention A, in& Truth* Synta+ an "oality , edited <( 3. 5eBlanc. @#sterda#& *orthN3olland utvo 'r!evi} i Matja? otr! /%rir.7, 6ontekst i zna~enje, Idava!ki centar, )ijeka, 1-L, str. LN101.  Deleue, G. ;i8rence et @ptition. aris& resses niversitaires de :rance, 1-J. Descartes, ). "eitationes, in& 9euvres, edited <( @da#Yanner(, vol. L. aris& H. "rin, 1-;LN1-6L. u %revodu& )ene Dekart, "eitacije o prvoj 'lozo'ji, 1u& Fd#und 3usserl, 6artezijanske meitacije, I, Ivori i tokovi, -a, D ''93, Zagre<, 1-L6, str. 16N2;1O 2lato, Beograd, 1--, J0 str. Descartes, ). Les passions e l!me, edited <( )odisN5e+is, aris& H. "rin, 1-66. u %revodu& )ene Dekart, Strasti u{e, Moderna, Beograd, 1--.  Drake, :. Set Theory . @#sterda#& *orthN3olland uce /ue le Structuralisme?, edited <( :. Wahl. aris& Fditions du 'euil, 1-J. sli!no u %revodu& 9svald Dikro i vetan odorov, -nciklopeijski re~nik nauka o jeziku, 1N2, rosveta, Beograd, 1-L, n%r. knj. I, str. 110N120, 1;-N1J1, 1L1N18O II, str. LN1, 68NJ;, 162], 1J-], 26], 80-].  Du##ett, M. &re#e. 5ondon& Duck+orth, 1-L8. v. Da#et, A9d kakve je koristi a teoriju na!enja %oivanje na u%otre!evi} i Matja? otr! /%rir.7, 6ontekst i zna~enje, Idava!ki centar, )ijeka, 1-L, str. 108N112.  Du##ett, M. A:rege as a )ealistA, In/uiry  1- /1-LJ7& ;66N;-2. Du##ett, M. AWhat is a heor( o MeaningA, in& "in an Lan#ua#e, edited <( '. Guten%lan. 9Tord& larendon ress, 1-L6. u %revodu& Majkl Da#et, ASta je teorija na!enjaA, ti%oskri%t u
Da#et, ASta je teorija na!enja /II7A, ti%oskri%t u ta#%ano u& @leksandar avkovi} i Qivan 5aovi}, %rir., 9#lei o jeziku i zna~enju, :iloosko dru>tvo 'r7ein#. 9Tord& Basil Black+ell, 1-LJ. Gallo%, D. Alato and the @l%hae idanjaO takoEe i& *a%rijed, Zagre<, 1-L.  3egel, G. W. :. 5issenschaft er Lo#ik . 5ei%ig& :eliT Meiner "erlag, 1-J. u %revodu& Georg "ilhel# :ridrih 3egel, )auka lo#ike, INIII, BIGZ, Beograd, 11-LJ, 2 1-LO kao i AsrednjaA& Lo#ika, rosveta, Beograd, 1-L8.  3eidegger, M. olzBe#e. :rankurt& "ittorio loster#ann, 1-62. u %revodu& Martin 3ajdeger, Numski putevi, lato, Beograd, 2000.  3eidegger, M. )ietzsche. ullingen& G. *eske "erlag, 1-J1. 3eidegger, M. Sein un 0eit . 
Ishiguro, 3. Lei(niz! Philosophy of Lo#ic an Lan#ua#e. 5ondon& Duck+orth, 1-L2. ant, I. 6ritik er praktischen ernunft . 3a#e idanjaO takoEe& Matica h., Zagre<, 1-;.  ant, I. 6ritik er 4rteilskraft . 3a#  Aus#a(e, vol. J, :rankurt a# Main& 'uhrka#% "erlag, 1-L;. u %revodu& I#anuel ant, A9 jedno# nedavno %odignuto# ot#eno# tonu u =loo=jiA, &ilozofski #oi{njak , tvo 'r!evi} i Matja? otr! /%rir.7, 6ontekst i zna~enje, Idava!ki centar, )ijeka, 1-L, str. 118N18;.  ri%ke, '. AIs there a ro
iaget, H. Le structuralisme. aris& resses niversitaires de :rance, 1-J. u %revodu& Qan ija?e, Strukturalizam, BIGZ, Beograd, 1-L. lantinga, @. The )ature of )ecessity . 9Tord& larendon ress, 1-L;. lato, 9pera. Fdited <( H. Burnet. 9Tord& larendon ress, 1-00N16. utna#, 3. "in* Lan#ua#e an @eality . 5ondon and *e+ ork& a#tvo 'rtvo 'r!evi} i Matja? otr! /%rir.7, 6ontekst i zna~enje, Idava!ki centar, )ijeka, 1-L, str. J-NJ. i& vajn, 1 A9 ono#e !ega i#aA, Ieje, god. , to  jestA, u& Zvoni#ir Siki} /%rir.7, )ovija 'lozo'ja matematike, *olit, Beograd, 1-L, str. 101N11-O v. i& vajn, A:ilooski re!nik /Stastva, itvo 'rLin#uistic Papers. 5ondon& Methuen, 1-L1. u %revodu& iter :rederik 'trosn, A9 reeriranjuA, ;ometi, god. III,
Wiggins, D. A'entence Meaning, *egation and latos rophilosophicus, in& Schriften, vol. I. :rankurt& 'uhrka#% "erlag, 1-J-. u %revodu& 5udvig "itgen>tajn, Tractatus lo#ico>  philosophicus, A"eselin Masle>aA 'vjetlost, 'arajevo, 11-J0, 21-L.  Wright, . Aruth onditions and riteriaA, in& Proceein#s of The Aristotelian Society , Supplementary olume L. is
1-L

INDE1S

analia /anal(sis7& i tavnost, 186N18LO analia i originali /originals7, JO analia i sa#osvest , 1LO analia i %rosti ele#enti /si#%le ele#ents7, 10-N110O analia i struktura, 2-, 88O analia i sintea, TiiiNTiv, LN10, ;6, 21 analia otine, 68N6;O i %ostojanje, 10;N 106O i :ihte, 1J, 1-N1-0O i unda#entalna ontologija /unda#ental ontolog(7, ;;, --, 1-LO i 3egel, 288N28J, 2;1, 2;N2;-, 262, 26J, 26O i #erenje /#easure#ent7, 162N16;O i *i!e, 1-1, 200, 20N20-O i ni>tavnost, 182, 1;2, 1;LO i eno#enologija /%heno#enolog(7, 1JO %latonski i kantovski ele#enti /latonic and antian ele#ents in7 u a. ., , 1-N20, ;6, 1L;N1LJ, 1-N1-0, 22L, 26O i #ogu}nost /%ossitina#a, 6-NJ;, L8O o u#u /the intellect7, 8JN8L, ;1N;8, 6-, 1-6, 222O o %redikaciji, 6;N6, 118O i %rinci% ne%rotivre!nosti /the %rinci%le o nonNcontradiction7, 28N2;0O i odtavnost, 1;2, 1;;, 1;JN1;, 2;O i ontologija, -O i #i>ljenje /thinking7, 1, 228, 288, 28; Brauer, 5. /Brou+er, 5.7, 80, 1J "igin, Dejvid /Wiggins, David7, 18JN18L vid /sight7& i #i>ljenje /thinking7, ;1N;; "itgen>tajn, 5. /Wittgenstein, 5ud+ig7& i :ihte, 12N16, 1-O i intuicija, ;NJ, 8L, 1LJO o negaciji, 1;1N1;2O i *i!e, 1-8, 1-Galileo, G. /Galileo Galilei7, 220, 286 Gedel, urt /Gdel, urt7, 160N161 Gud#en, *elon /Good#an, *elson7, 218 Da#et, Majkl /Du##ett, Michael7, 12N1;, 80, 6, 11 Dejvidson, Donald /Davidson, Donald7, 12N16 Dekart, )ene /Descartes, )enV7& o iskustvu /eT%erience7, 10O o intuiciji, 1L8N 1L;, 21, 281, 288O o duhu /#ind7, 21O o #o}i /%o+er7, 208N20;, 20-, 22 Dele, Q. /Deleue, Gilles7, 168 Derida, Q. /Derrida, Hacues7, 168 dodir /touch7& i #i>ljenje /thinking7, ;1N;; identitet /identit(7, 100N1, 10;NL #a>tovitost /i#agination7& i a%straktni oljenje /conce%tual thinking7, ;JN62O i intuicija, JLO i %redikacija, J0 1-

intuicija /intuition7& i analia, 8NJ, N10, 16N1, 2J, 26-O kod @ristotela, 12;O i odnos %ri%adanja /tine, 68NJ6, 118O kod :ihtea, 11N1-O i or#a, 6-NJ0, 1;2N;8O kod :regea, 21N2J, 1LJO i odnos i#anja /having relation7, 62, JLO kod 3userla, 22, 2JO i uoto /looking into7, 10, 6-NJ0O o ni>tavnosti, 186, 1;0O %rigovori /otajna, ;NJ, 8L, 1Liska /the %ro%osition7& kod @ristotela, 116N1J, 120O kod :regea, 11;N11-O kod )asla, 11JN11LO kod 'trosna, 112N11;, 11N11I>iguro, 3ide /Ishiguro, 3idV7, L;, LJ  jedinstvo /unit(7& i ljavanje sveta /the conce%tualiation o the +orld7, 21-, 222NL, 282O o du?nosti /dut(7, 22LN81O i :ihte, 18N16O o intelektualnoj intuiciji /intellectual intuition7, 8JN8L, ;;O o latonu i @ristotelu, 22;O o sintei, LO o transcendentalno# egu, 20, 1L;, 1LL, 22;, 282 antor, G. /antor, Georg7, 106, 160 vajn, ". ". 9 /uine, Willard van 9r#an7& o odreEeni# o%isi#a /de=nite descri%tions7, -0N-1O o %ostojanju, 101N108O i 3ajdeger, 1;JO o #odalnoj logici, J-O o %redikaciji, 11-O o s#islu, 8N;0O i 'trosn, 11N120 konvencionalia# /conventionalis#7, JJNJL ko%ula /the co%ula7& ontolo>ki s#isao /ontological sense7 ko%ule, 10;N10L, 118O tradicionalni s#islovi /traditional senses7 ko%ule, 100 rajel, G. /reisel, G.7, 1J ri%ki, 'ol /ri%ke, 'aul7& i @ristotel, JLNJO o %ostojanju, 101O o intuiciji, 6;, 6NJ1, JL, LL, 0N-O i 5ajkR# /the logical and the e%iste#ological7, LN0O i #utakali#uni, L8NL6O o #ogu}i# svetovi#a /%ossitavnost negacija /negation7& kod 3egela, 261O kod 3ajdegera, 1;6O i netavnost, 12-N1;0 1--

ni>tavnost /nothingness7& i analiti!ka =loo=ja, 100, 182, 1;2, 1;LO kod 3egela, 1;, 2;O kod 3ajdegera, 1;8N;O intuicija ni>tavnosti, 186, 1;0O kod *i!ea, 1-1, 218O i ne%ostojanje, 12-, 181, 186N1; nihilia# /nihilis#7& i ralika /di]erence7, 2-O kod :ihtea, 12, 1O kod 3egela, 261O kod 3ajdegera, 1;LO kod *i!ea, 1--N200, 208, 20LN-, 21; *i!e, :. /*ietsche, :riedrich7& i Dekart, 1-8, 20;NJ, 20-, 22O i Dionis /D(onisus7, 1-6, 1-, 202O o ve!no# vra}anju istRg /the eternal return o the sa#e7, 1-6N-J, 1-, 202, 206, 20L, 211N6O i :rojd, 1-N--, 201O i 3ajdeger, 1-1N;, 1-JN-L, 212O o nihili#u, 1--N200, 208, 20LN0-O 21;O o %le#enitosti /notine, 66N6, J6NJJO i %ostojanje, 10JO i intuicija, 10O kod latona, 1J;O kod 'trosna, 11N 11-O vieti tako:e %ri%adanje %redstava /notion7& na!enje %redstave, 68, 18L %resokratska =loo=ja /%reN'ocratic %hiloso%h(7, 122, 26L %ri%adanje /ko /%heno#enological7, 6-, J8, LJ, 108, 2;; %rosti ele#enti /si#%les7, 10N12, 122N12 %sihologia# /%s(chologis#7& i :rege, 1N2JO na%ad %rotiv %sihologi#a u savre#enoj =loo=ji, Tiv, 11N12, 10-, 1LJ, 21, 268 ra
)asl, Bertrand /)ussell, Bertrand7, 101, 11JN11L, 1-, 28; )utli, )i!ard /)outle(, )ichard7, 2J6NJJ sa#osvest /selNconsciousness7& kod 3egela, 2;, 262N268, 26J, 26O intuicija sa#osvesti kod :ihtea, 1L, 11O sa#osvest nije %oja#, 1LLN1L, 26JO i struktura, 11O i jedinstvo, 11 se#antika /se#antics7, 12, J, 1;sintaksa /s(ntaT7, J sintea /s(nthesis7& i analia, TiiiNTiv, LN10, ;6, 21 'luga, 3. /'luga, 3.7, 20 '#alijen, ). /'#ull(an, ).7, L0 s#isao /sense7, 1JN1& i reerencija /reerence7, 12O i struktura, 8;N;0, 1;'%inoa, B. /'%inoa, Baruch de7, 1--, 200, 20J, 22L, 28'trosn, . :. /'tra+son, eter :rederic7& o iskau, 112N11;, 11N11-O o otine /essences7, 68NL2O kod ri%kija, N-L, 100N1O i %ostojanje, 100, 11;, 18JN18L teorija sku%ova /setNtheor(7, J;, 106, 18JN8L, 160N61, 1LL, 266 ti>ina /silence7& i govor /discourse7, 8;N86  rageser, )oan s ideali#o# /conused +ith Idealis#7 u analiti!koj =loo=ji, J2, 28;O :regeovo %oljenje /anal(tical thinking7, 1;2N1;8O kod @ristotela, ;8, 120O kao igled /look7, 6-NJ0O i s#isao, 8;O i struktura, 2N80 :rege, G. /:rege, Gottlo<7& o %oj#ovi#a, ;LN;O o intuiciji, 1LJO o negativni# egistencijali#a /negative eTistentials7, 18N1;0O i %sihologia# /%s(chologis#7, 1N2J, 2, 82N88 :rojd, Z. /:reud, 'ig#und7, 1-N--, 201 3ajdeger, M. /3eidegger, Martin7& i :ihte, 11, 18O i *i!e, 1-1N1-;, 1-JN1-L, 212O o ni>tavnosti, 1;8N1;O i ontologija, -haos /chaos7, 1-8N20, 218O vieti tako:e *i!e, :. 3egel, G. ". :. /3egel, Georg Wilhel# :riedrich7& o a%solutu /the a
celina /the +hole7& kod @ristotela, 120O san /drea#7 o celini, 16;N66, 21N21-O kod :ihtea, 1-O i or#alno rasuEivanje /or#al reasoning7, 160N61, 162O kod 3egela, 228, 2;0, 2;1, 266O i intuicija, 16;, 16-O kod anta, 226N22J, 22-, 280N 282, 2;;O i njeni delovi /its %arts7, 110N111O kod latona, 10N0-, 121, 16JN16, 1J6, 1J, 1L6, 1-1, 21$ihara, $arls /hihara, harles7, 180 Seling, :. ". H. /'chelling, :riedrich Wilhel# Hose%h7, 1J, 2;J, 261 Straus, 5eo /'trauss, 5eo7, 16L Prevoila~ka napomena  ovo# %revodu su gr!ke re!i >ta#%ane gr!ki# alato su navoEenje nekih originalnih engleskih ter#ina i do#a}ih %revoda %ojedinih dela. 9d ter#inolo>kih re>enja najna!ajnije je s%o#enuti da se u vei sa distinkcijo# rau#bu# %ostu%alo na slede}i na!in& re!i A#indA i AintellectA dosledno su %revoEene kao Au#A, AunderstandingA kao Arau#A, dok se re! AreasonA %revodila kao Au#A u sintag#a#a A!isti u#A, A%rakti!ki u#A i sli!ni#, a dvona!no kao A/ra7u#A u konteksti#a koji do%u>taju o}ene re!i i originala, kao >to su n%r. A%lausi
202

Za%va&ni,e

*e>to od #aterijala sadr?anog u ovoj knjii %ojavilo se u druga!ije# oStuien  /odeljak 27O Theoria /odeljci - i 107O International Philosophical $uarterly   /odeljci 1J i 1L7. 9deljci 11 i 12 %rvo su ugledali svetlost dana, u u#nogo#e oskudnije# oaka, %o#ogao #i da jedan }u nego >to sa# #ogao saku%iti e nego  jedne gre>ke, te su do%rineli #o# rau#evanju ri%kijevog rada. Mark "ilson Mark Wilson je ivr>io te#eljitu i str%ljivu kritiku #aterijala sada uklju!enog u odeljke 11 i 12, i koje sa# #nogo nau!io. Budu}i ahvalan svi# logi!ari#a i teoreti!ari#a sku%ova s ensilvanijskog dr?avnog univeriteta koji su #i dovolili da %ohaEa# njihove te!ajeve i se#inare, a naro!itu ahvalnost #ora# idvojiti 'tiva 'i#%sona 'teve 'i#%son . 9n je %rvi koji #i je teoriju sku%ova u!inio shvatljivo#, a tedan u svoji# na%ori#a da rajasni tehni!ke %roiroko# %odru!ju te#a u =loo=ji #ate#atike. Zahvalnost a %rakti!nu %o#o} sleduje 'tenliju olsonu 'tanle( aulson, dekanu oled?a slotinaO arlu 3aus#anu arl 3aus#an, u%ravniku odeljenja a =loo=juO te 'tenliju "ajntrauanji#a i odstranjivanju aka. oslednje i %rvo, ahvaljuje# se D?ejn @jej  Hane Isa(, naj
208

9e&e.ka o a!(or!

'tanli )oen je roEen 2-. jula 1-2-. godine u "orenu /Warren7, 9hajo, a studije =loo=je avr>io je na $ika>ko# univeritetu, na koje# je doktorirao 1-66. 'voji# najna!ajniji# =looski# u!itelji#a s#atra 5ea Strausa i @leksandra o?eva. *ajve}i deo radnog veka %roveo je na ensilvanijsko# dr?avno# univeritetu, a %osle odlaska u %eniju nastavio je rad na Bostonsko# univeritetuO tva @#erike 1--0N1--1. 9nja knjiga7O Plato!s Sophist   /ale niversit( ress, *e+ 3aven and 5ondon& 1-8O 1-LO 't. @ugustine ress& 1---7O ermeneutics as Politics  /9Tord niversit( ress, *e+ ork and 9Tord& 1-LO 1--0O %revod na katalonski Barcelona& 1--2O ja%anski (oto& 1--O %oljski Warsa+& 1--7O The $uarrel (etBeen Philosophy an Poetry   /)outledge, *e+ ork and 5ondon& 1-O 1--87O The Ancients an the "oerns /ale niversit( ress, *e+ 3aven and 5ondon& 1--O 1--0O 't. @ugustine ress& 20027O Introuzione alla @epu((lica i Platone /Fdiione 'cienti=che Italiane, *a%oli& 1--07O The $uestion of 7ein# /ale niversit( ress, *e+ 3aven and 5ondon& 1--8O 1--;O 't. @ugustine ress& 20027O Plato!s Statesman, The 5e( of Politics  /ale niversit( ress, *e+ 3aven and 5ondon& 1--67O The "ask of -nli#htenment, )ietzsche!s 0arathustra  /a#e njegovih radova ia>lo je u !aso%isi#a 2iornale i "eta'sica, Philosophy an Phenomenolo#ical @esearch, @evieB of "etaphysics, 6ant> Stuien, e#el>Stuien, istory an Theory , a %osve}eni su li!nosti#a i istorije =loo=je& alesu, 'okratu, latonu, Dekartu, '%inoi, antu, :ihteu, 3egelu, *i!eu, 3ajdegeru, 5eu Strausu, kao i %ro