Nacionalna istorija - Srbija u srednjem veku Stefan Nemanja (1166.-1196.g) U 12.v Srbija je priznavala vrhovnu Vizantijsku vlast. Vizantijski car Manojlo I Komnin je 1165.g za velikog zupana Srbije postavio Tihomira, a njegovoj braci je dao manje oblasti na upravu: Miroslavu Zahumlje, Stracimiru oblast oko Zapadne Morave, a Stefanu Nemanji jugoistocnu oblast- Rasinu, Toplice I Reke. Nemanja je 1166.g zbacio Tihomira I postao veloki zupan. Tihomir je pobegao u Vizantiju od koje je dobio manju vojnu pomoc. Stefan Nemanja je pobedio u bitci kod Pantina 1168.g, a Tihomir se udavio u obliznjoj reci Sitnici. U toku Mletacko-Vizantijskog rata Stefan je poveo rat protiv Vizantije za samostalnost Srbije, ali je car Manojlo dosao u Srbiju sa velikom vojskom 1172.g pa se Stefan predao I kao zarobljenik je odveden u Carigrad. Morao je da hoda u povorci porazenih na triumfalnoj paradi cara Manojla. Manojlo mu je ipak dozvolio da se vrati na prestol, a Stefan je obecao da se nece buniti protiv Vizantije I tako je I bilo sve do careve smrti 1180.g. Od 1180. do 1190.g Stefan je od Vizantije osvojio Kosovo I Metohiju, Zetu (Duklju), Zahumlje, Travuniju, deo oko Velike Morave, tvrdjave Nis, Prizren I Skoplje, severnu Albaniju I severnu Makedoniju. Novi Vizantijski car Isak II Andjeo je 1190.g porazio Stefana negde na Moravi, ali ga je ostavio na prestolu I osvojene oblasti mu dao kao miraz uz princezu Evdokiju koja se udala za Nemanjinog srednjeg sina Stefana (Prvovencanog). Nemanjin glavni oslonac u unutrasnjoj politici je bila pravoslavna crkva kojoj je on poklanjao zemljisne posede I gradio crkve. Kada su jeretici bogumili iz Bugarske dosli u Srbiju, Nemanja je neke pobio, propovednicima je odsekao jezike, a vecinu je proterao u Bosnu. Njegova zaduzbina je manastir Studenica u kome se nalazi freska “Raspece Hristovo” za ciju je pozadinu koriscena vizantijska plava boja (1 kg boje = 1 kg cistog zlata). 1196.g Nemanja se odrekao prestola u korist srednjem sinu Stefanu. Otisao je na Svetu Goru gde se zamonasio a potom je sa ranije zamonasenim sinom Savom podigao manastir Hilandar. Umro je u Hilandaru 1199.g kao monah Simeon, a kasnije je sahranjen u svojoj zaduzbini Studenici.
Stefan Prvovencani (1196.-1217.-1228.g) Po srednjovekovnom pravilu prestol je trebao da nasledi Nemanjin najstariji sin Vukan, on se osecao ostecenim pa je uz pomoc Ugarske vojske zbacio brata s prestola 1202.-1205.g. Tada je bracu pomirio monah Sava pa se Stefan vratio na prestol 1205.g. V ukan je na upravu dobio Zetu. Brak Evdokije I Stefana nije bio srecan I oni su se razveli, posle toga Stefan se ozenio Anom Dandolo, unukom mletackog duzda Enrika Dandola koji je ucestvovao u organizovanju IV krstaskog rata. Vizantija je osvojena 1204.-1261.g-Nikejsko carstvo. Ona nastavlja svoj politicko zivot u M.A. kao Nikejsko carstvo sve do 1261.g kada ce proterati krstase. Stefan se okrece zapadu I od pape Honorija III dobija krunu 1217.g. Krunisan je u Zi ci po katolickom obredu I od tada se naziva Prvovencani. Savi se nije svidjela Stefanova zapadna politika. Otisao je na hodocasce u Jerusalim a u povratku je otisao u Nikeju gde je od Vizantijskog patrijarha dobio titulu arhiepiskopa 1219.g I dozvolu da organizuje samostalnu Srpsku crkvu. Sve do tad crkva je bila podredjena Ohridskoj arhiepiskopiji I svi svestenici u Srbiji su bili Grci. Sava pocinje da skoluje srpske mladice za svestenike I oni su zamenili Grke. Stefan je imao dva sina iz prvog braka- Radoslava I Vladislava. Obojica su vladala. Radoslav (1228.1234.g) I Vladislav (1234.-1243 .g). Vladislav je bio ozenjen Bugarskom princezom, cerkom Jovana Asena II. Njegova zaduzbina je manastir Mileseva. Pred kraj svog zivota arhiepiskop Sava je opet otisao na hodocasce, a u povratku je posetio Jovana Asena II u Trnovu I tu je umro. Odmah je proglasen za sveca, a njegove mosti su prenete u Milesevu
gde se nalazi portret koji ga najvernije prikazuje, u Milesevi se takodje nalazi freska “Mironosica na grobu Hristovom” I na toj fresci se izdvaja figura Belog and jela. 1241./1242.g srbiju su opustosili Mongoli I 1243.g srpsko plemstvo je zbacilo Vladislava I dovelo Stefanovog sina iz drugog braka kralja Urosa (1243.-1276.g)
Kralj Uros (1243.-1276.g) 1241./1242.g srbiju su opustosili Mongoli I 1243.g srpsko plemstvo je zbacilo Vladislava I dovelo Stefanovog sina iz drugog braka kralja Urosa (1243.-1276.g). Bezeci od Mongola u Srbiju dolaze nemacki rudari iz Ugarske, Sasi. Oni otvaraju prve rudnike po Srbiji- Brskovo na Tari, Rudnik, Novo Brdo na Kosovu (najbogatije srebrom). Pored rudnika podizu se I novi gradovi, a u njima se razvijaju zanatlije I dolaze trgovci najvise iz Dubrovnika. Iz Srbije su izvozili cisto srebro, zitarice I m eso, a uvozili su so I luksuznu robu. Kralj Uros kuje prvi srebrni novac, njegova moc jaca, on kupuje najamnicku vojsku I oslobadja se plemica. Njegova zaduzbina je manastir Sopocani u kome se nalaze
najlepse freske sa pastelnim bojama, istice se freska “Uspenje Bogorodice” na kojoj je dusa Bogorodice predstavljena kao beba. U spoljnoj politici kralj Uros nije bio uspesan. 1268.g napao je Ugarsku, ali je porazen, a njegov starijij sin Dragutin je ozenjen Ug. princezom Katalinom. Uros je Dragutinu tad obecao da ce mu pokloniti deo zemlje na upravu, ali nije ispunio obecanje. Dragutin ga je zbacio sa prestola I postao kralj (1276 .1282.-1316.g)
Kralj Dragutin (1276.-1282.-1316.g) Kao Ugarski zet dobio je Ugarsku banovinu Macvu I Beograd koji je tad prvi put usao u sastav Srpske drzave. Kasnije je dobio I Bosanske banovine Usoru I Soli. Na Dragutinovom prestolu se zivelo jako skromno I on nije zeleo da vodi osvajacke pohode sto se nije svidjalo Srpskom plemstvu I oni su se okupili oko mladjeg brata Milutina. Primorali su Dragutina da podeli vlast I 1282.g je potpisan sporazum u Tezevu. Dragutin je dobio severnu Srbiju, a Milutin juznu I bio je vrhovni kralj, ali se obavezao da ce ga naslediti Dragutinovi sinovi.
Kralj Milutin (1282.-1316.-1321.g) Bio je veoma ambiciozan, ratoboran I surov. Odmah je poveo rat protiv Vizantije. Osvojio je celu Makedoniju do linije Ohrid, Prilep, Štip. Mir je sklopljen 1299.g, Vizantija je priznala sve osvojene oblasti kao miraz uz princezu Evdokiju-carevu sestru. Evdokija nije zelela da dodje na Balkan I zato se zamonasila. Milutin se uvredio I poceo da sprema novi napad na Vizantiju. Vizantijski kralj je Milutinu onda poslao svoju petogodisnju cerku Simonidu sa kojom je na Balkan dosla I njena majka. Sa dolaskom Simonide I njene majke u Srbiju dolazi I Vizantijska kultura. Milutin prihvata raskosnu garderobu, obrede na dvoru, umetnike, oponasa Vizantiju I zeli da je prevazidje. Sagradio je oko 40 crkava cak I u Carigradu, Solunu I Jerusalimu, a njegova zaduzbina je Gracanica. Mongoli su ponovo opustosili Srbiju 1284.-1285.g I spalili su Zicu pa se centar srpske arhiepiskopije premesta u Pec. Bugarsku su osvojili I Milutin je morao da posalje sina Stefana (Decanskog) kao taoca. Dragutinu je smetala tolika Milutinova moc pa je poveo rat protiv svog brata 1301. -1311.g. Stefan se vratio iz Bugarske 1309.g I na upravu je dobio Zetu. Uplasio se da nece naslediti oca pa se pobunio. Milutin je dosao sa velikom vojskom u Zetu, Stefan se pokajao, ali je Milutin naredio da ga oslepe I proterao ga u Carigrad gde je on ostao do oceve smrti. Dragutin je umro 1316.g pa je Milutin sto pre krenuo da osvoji severnu Srbiju. Zadrzao je Macvu, ali je Beograd morao da vrati Ugarskoj. Zarobio je Dragutinove sinove I ubio ih. Umro je 1321.g on je bio jedini vladar u cije je vreme Srbija bila najstabilnija.
Stefan Decanski (1321.-1331.g) Posle smrti svoga oca vratio se iz Carigrada I vladao je 1321.-1331.g. Sinu Dusanu je na upravu dao Zetu, prva zena mu je umrla pa se ozenio Vizantijskom princezom iz vladajuce porodice Paleolog I sa njom je dobio 2 sina. Mesao se u gradjanski rat u Vizantiji pa su se Bugarska I Vizantija okrenuli protiv njega, on je skupio vojsku I iznenada napao Bugarsku 1330.g kod Velburzda, tu je odneo veliku pobedu, cak je I Bugarski car poginuo. Imao je malog sina pa se Dusan uplasio da nece naslediti prestol I pobunio se protiv oca. Pobedio ga je I zatvorio u tvrdjavu Zvecan gde je Stefan uskoro zadavljen. Stefanova zaduzbina je manastir Decani, najvisi Nemanjicki manastir, tu se nalazi freska loze Nemanjica (jos jedna loza Nemanjica se nalazi u Peckom manastiru).
Dusan (1331.-1345.-1355.g) Dusanov glavni cilj je bio da osvoji oslabljeno Vizantijsko carstvo. Da bi sklopio mir sa Bugarskom I osigurao granice ozenio se Jelenom, sestrom Bugarskog cara. Jos je njegov otac Stefan Decanski izgubio Zahumlje od Bosanskog bana 1326.g, a Dusan se nije ni borio da ga vrati, predao ga je Bosni. Takodje je prodao Dubrovnik za 8000 perpera I 500 perpera godisnje I tako je zrtvovao tamosnje Srbe koji su bili izlozeni pokatolicavanju, krenuo je na jug u rat protiv Vizantije. Do 1345.g osvojio je Albaniju, Halkidik (bez Soluna) I tvrdjavu Ser. U Seru se proglasio za cara. Pocetkom 1346.g proglasio je arhiepiskopa Joanikija za patrijarha pa ga je on svecano krunisao u Skoplju na Uskrs 1346.g. Za vreme velike kuge se sa porodicom sklonio u Hilandar 1347./48.g gde se zamerio monasima jer je uveo Jelenu. Do 1348.g osvojio je jos I Epir I Tesaliju. U to vreme su Turci Osmanlije iz M.A. presli na Balkan I Srpska vojska se dva puta sukobila sa njima 1344.g kod Stefanijane I 1352.g kod Didimotike. Dusan je objavio prvi Srpski Zakonik u Skoplju 1349.g koji je dopunjen u Seru 1354.g Iako je duplo prosirio drzavu on nije zaveo jaku centralnu vlast, Srpskim delom drzave je vladao njegov sin kralj Uros Nejaki, a Grckim delom sam Dusan. Posede je poklanjao vojskovodjama na upravu I oni ce se kasnije osamostaliti. Nije se borio za Zahumlje a Dubrovnik je prodao I tako zrtvovao tamosnje Srbe. Nije uvideo veliku opasnost od Turaka Osmanlija, a ratom protiv Vizantije im je indirektno pomogao da osvoje oslabljeno Vizantijsko carstvo a posle I Srbiju. Njegova zaduzbina je manastir Sv Arhandjela kod Prizrena koju su Turci rasturili I u 15.v sagradili Sinan-Pasinu dzamiju. Dusan je jedini Nemanjic koji nije proglasen za sveca.
Car Uros (1355.-1371.g) Dosao je na prestol posle iznenadne smrti oca Dusana. Krupni feudalci nisu hteli da ga slusaju, a on nije imao vojsku pa se tako oni osamostaljuju.
U zapadnoj srbiji najmocniji je bio knez Vojislav Vojinovic a posle njegove smrti 1363.g na vlast dolazi zupan Nikola Altomanovic koji je bio veoma ambiciozan I ratoboran. U Zeti su vladala tri brata Balsica- Stracimir, Djuradj I Balsa. U Pomoravlju knez Lazar Hrebeljanovic koji je bio jos uvek srednji plemic, bio je ozenjen kneginjom Milicom- potomkom Vukana Nemanjica. Na Kosovu su vladali Brankovici, jugoistocnom Makedonijom I tvrdjavom Ser je vladala Uroseva majka carica Jelena do 1365.g. Dusanov polubrat Simeon (Sinisa) se proglasio za cara u Grckim oblastima Epiru I Tesaliji. Najmocniji su bili braca Mrnjavcevici- Vukasin I Jovan Ugljesa. Vukasin je imao najveci autoritet medju srpskim plemstvom I 1365.g se proglasio za kralja savladara uz saglasnost cara Urosa, a Ugljesa je postao despot (Ugljesina zena Jelena se posle njegove smrti zamonasila kao Jefimija I izvezla je
“pohvalu knezu Lazaru”). U to vreme Turci sve cesce upadaju u oblast Jovana Ugljese I o n poziva sve plemice da mu pomognu, ali mu se jedino odazvao brat Vukasin. Njihove vojske su krenule ka Turcima do reke Marice gde su u
bitci kod Černomena porazeni 26.09.1371.g. Oba brata su poginula. Turci su osvojili istocnu Makedoniju, a zapadna im je postala vazalna oblast (daje vojsku I poreze) I njom je vladao kralj Marko, sin kralja Vukasina. Car Uros je umro u decembru 1371.g I njime su ugasila dinastija Nemanjica I centralna vlast u Srbiji.
Posle smrti cara Urosa najmocniji plemic u Srbiji je bio Nikola Altomanovic on je zeleo da postane vrhovni vladar pa je napadao susede zeleci da ih podcini. Knez Lazar I Bosanski ban Tvrtko su se udruzili I napali Nikolu 1373.g, pobedili ga I podelili njegovu teritoriju. Knez Lazar je dobio severozapadnu Srbiju, a ban Tvrtko juzni deo oko reke Lim. Tako je knez Lazar imao najvecu teritoriju u Srbiji. Izgradio je prestonicu Krusevac I zaduzbinu- manastir Ravanicu. Jednu cerku Maru udao je za Vuka Brankovica, a Jelenu za Djurdja Stracimirovica I tako je sklopio politicke saveze sa susedima. Obnovio je odnos izmedju Srpske I Vizantijske crkve 1375.g koji su bili prekinuti u vreme cara Dusana. Stalno je pomagao crkvi koja je kriva za zabludu da je on nasledio Nemanjice. 1381.g Turci su upali u Srbiju, a jedan njihov odred je bio porazen 1386.g kod Plocnika, zato su se za sledeci pohod mnogo bolje spremili I pohod je vodio licno sultan Murad sa sinovima Jakubom I Bajazitom. Na srpskoj strani su bili knez Lazar I Vuk Brankovic kao I jedan Bosanski odred kralja Tvrtka. Svi drugi likovi koji se spominju u narodnim pesmama imaju izmisljena imena. Do sukoba je doslo 15.06.1389.g na Vidovdan kod Vucitrna, u pocetku je bitka bila ravnopravna sve dok jedan Srpski ranik (nazvan Milos Obilic) pod vidom izdaje nije otisao u Turski sator I ubio sultana Murata. U logoru je nastala pometnja, Bajazit je naredio da se Jakub, stariji brat, zadavi. Tako je Bajazit postao Sultan (1389.-1402.g).
Vuk Brankovic se hrabro borio I pred sam kraj bitke se povukao, a knez Lazar je bio zarobljen I kasnije su mu odrubili glavu. Srbija je postala vazalna drzava, a njom je vladala kneginja Milica u ime svojih maloletnih sinova Stefana I Vuka. Kao izraz podcinjenosti poslala je najmladju cerku Oliveru Bajazitu u harem.
Stefan Lazarevic (1389.-1393.-1402.-1427.g) Posle pogibije svoga oca kneza Lazara formalno je nasledio vlast ali je imao 12 godina pa je umesto njega vladala njegova majka kneginja Milica do 1393.g. Postaje knez 1393.g, a Milica se zamonasila kao Efrosinija I otisla da zivi u svojoj zaduzbini Ljubostinji sa ranije zamonasenom Jefimijom. Na Balkanu je najmocniji vladar bio Ugarski kralj Žigmund (1387.-1437.g) koji je sebe video kao vodju krstaskog rata protiv Turaka. Vuk Brankovic je bio najjaci plemic I nastavio je da pruza otpor Turcima sve do 1392.g kada su oni osvojili Skoplje I tad je morao da placa danak. 1393.g Bajazit je osvojio juznu Bugarsku sa Trnovom. Žigmund ulazi u vojni savez sa Vlaskim vojvodom Mirčom i njihova zajednicka vojska je 1395.g pobedila Tursku vojsku na Rovinama. Tada su na Turskoj strani poginuli kralj Marko i Konstantin Dragas. Bajazit je bio ljut i osvojio je celu Makedoniju i severnu Bugarsku sa Vidinom. Kralj Žigmund je po Evropi sakupio krstasku vojsku izmedju 60 i 100 000 ljudi ali nisu bili disciplinovani. Do nove bitke doslo je 1396.g na D unavu kod Nikopolja gde su krstasi razbijeni i sam Žigmund se jedva spasao. Turci su pobili sve ranjene i zarobljlene. Na Turskoj strani se po hrabrosti i borbenosti istakao Stefan Lazarevic i kao nagradu Bajazit mu je dao oblast Vuka Brankovica koji je bio zarobljen i umro u tamnici 1397.g. Tri sina Vuka Brankovica su zelela da vrate ocevinu i bili su u neprijateljstvu sa knezom Stefanom. Veliki preokret nastaje najezdom Mongola sa vodjom Timur Leukom, oni su opustosili Tursku M.A., a Bajazit se sukobio sa njima 1402.g kod Angore. Mongoli su pobedili a Bajazit je zarobljen i umro je. Pred kraj bitke Stefan i Vuk Lazarevic su se povukli i otisli u Carigrad. Od Vizantijskog cara knez Stefan je 1402.g dobio titulu despota i od tada je Srbija despotovina do konacnog pada 1459.g Kada su se Lazarevici vracali u Srbiju 1402.g presreli su ih Brankovici kod Tripolja (kod Gracanice), ali su Brankovici porazeni. U sledece dve decenije Tursku su potresali sukobi tri B ajazitova sina oko prestola sto je oslabilo pritisak Turaka na Srbiju. Despot Stefan se zblizava sa Žigmundom, postaje njegov vazal i od Ugarske dobija Macvu i Beograd. Tad Beograd prvi put postaje Srpska prestonica i razvija se u veliki privredni i trgovacki centar na Balkanu. Vuk je zeleo da podeli Srbiju i pobunio se protiv Stefana, odvojio je juzni deo Srbije pod svojom vlascu 1408.g. Vec 1409.g je poginuo u jednoj bitci Bajazitovih sinova. Povodim toga Stefan je napisao “Slovo ljubve”. Stefan je obnovio drzavu koja je dozivela veliki privredni razvoj a njeno bogatstvo je povecano 1411.g kad je od Ugarske dobila Srebrenicu. Dubrovnik je godisnje izvozio 4t srebra. Stefan je objavio rudarski zakonik 1412.g namenjen Novom Brdu. Sagradio je I manastir Resavu (Manasiju) gde su monasi vredno prepisivali stare crkvene spise. Posto je Zeta ostala bez muskih naslednika 1421.g postala je deo despotovine, medjutim ni sam Stefan nije imao dece da ga naslede pa je odredio Djurdja Brankovica za maslednika. Despot Stefan Lazarevic je bio jako uspesan vladar u teskom vremenima I razvio je Srbiju u privrednom smislu.
Despot Djuradj Brankovic (1427.-1456.g) Preuzeo je vlast u 53.godini zivota kao vec iskusni vojskovodja I diplomata (politicar). Morao je da vrati Beograd Ugarskoj I tako je ostao bez prestonice pa je izgradio Smederevo. Zidali su ga seljaci kulukom (besplatan rad) 3 godine I to su jako tesko podneli, a za sve su krivili despotovu zenu Grkinju Irinu (prokleta Jerina). Svoju cerku Maru je morao da posalje u Turski harem, a tada je Turski sultan bio Murat II (1421.-1451.g). Ugarski kralj Žigmund je umro. Turci su napali Srbiju 1439.g I osvojili je. Despot Djuradj je pobegao u Ugarsku sa sinom Lazarom, a druga 2 sina Grgur I Stefan su zarobljeni I oslepljeni. To je bio 1.pad Srbije (1439.-1444.g) tada su Turci prvi put sprovodili devsirmu- odvodjenje malih decaka u Tursku gde su islamizovani I obucavani da budu janicari, pesadija kod nas je to nazivano danak u krvi. Zbog neprilika u Turskoj sultan je dozvolio obnovu despotovine ali u manjem obimu. Novi turski sultan Mehmed II Osjavac (1451.-1481.g) je zeleo da osvoji Carigrad. Osvojio ga je 1453.g Despot Djuradj je umro 1456.g, nasledio ga je Lazar koji je 1358.g umro, a zatim su Lazarevu cerku udali za sina Bosanskog kralja Stefana Tomasevica, medjutim kada su Turci opseli Smederevo 1459.g on im ga je predao pod uslovom da ga puste. Konacan pad Srbije je bio 1459.-1878.g.
