LEKOVITO BILJE Od mnogih biljnih vrsta koje rastu na našoj planeti samo je njih nekoliko stotina zanimljivo u poljoprivrednom pogledu, posebno radi dobijanja sirovina za farmaceutske proizvode. Potrebe čoveka oduvek podstiču razvoj pojedinih industrijskih grana, među ostalima industrije hrane, farmaceutskih i kozmetičkoh proizvoda. Tako se u poslednje vreme prednost daje gajenju pojedinih vrsta lekovitih i aromatičnih biljaka čiji su biološki aktivni sastojci osnovne sirovine za proizvodnju mnogih lekova, aroma za prehrambene proizvode i kozmetičkih proizvoda. To se delimično može objasniti i modom, koja ima svoje zakonitosti menjanja, a delimično željom čoveka da se vrati prirodnim proizvodima. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, u lekovito bilje ubrajaju se one biljne vrste čiji jedan deo ili više delova sadrže biološki aktivnu materiju koja se može iskoristiti u terapijske svrhe ili za hemijsko-farmaceutske sinteze. Aromatičnim biljem smatraju se one biljne vrste koje sadrže jednu ili više aktivnih supstanci posebnog mirisa ili ukusa koje se iskišćavaju za spravljanje mirisa, kozmetičkih proizvoda, napitaka i aroma za jestive namirnice. U novijoj literaturi često se aromatično i lekovito bilje naziva zajedničkim imenom lekovito bilje. Ono obuhvata sve one biljne vrste koje sadrže supstance koje se mogu iskoristiti u medicini ili za spravljanje mirisa, likera, konzervanasa i insekticida. Ako se uproste postojeće definicije dolazi se do toga da se pod lekovitim biljem podrazumevaju biljke koje služe kao izvor lekovite sirovine ili droge. Lekovito bilje je izvor biološki aktivnih materija specifičnog delovanja, kojih nema u sintetičkim supstancama mnogih lekova koje primenjuje savremena medicina. Lekovita sirovina ili droga je osušen, ređe svež organ ili deo lekovite bijke, koji se kao takav koristi u terapiji ili služi za dalju preradu u cilju dobijanja lekovitih sredstava ili fitopreparata. Farmakološki efekat lekovitog bilja ili proizvoda od njega određen je sadržajem aktivnih supstanci u njima.
1
AKTIVNE MATERIJE LEKOVITOG BILJA Aktivne materije su prirodna hemijska jedinjenja (uglavnom sekundarni metaboliti) koja ispoljavaju specifičan fiziološki efekat na živi organizam. ALKALOIDI su složena prirodna organska jedinjenja čije su dve osnovne karakteristike prisustvo azota u molekuku i bazni karakter. Biljka ih sintetiše iz aminokiselina ili iz njihovih derivata. Alkaloidi su uglavnom rasprostranjeni u višim biljkama, dok se kod gljiva, algi i mahovina sreću vrlo retko. Količina u biljkama nije velika i kreće se od tragova pa do 2-3 % (u odnosu na suvu masu). Sadržaj zavisi od godišnjeg doba i fenološke faze (faze razvoja). U mladoj biljci ih ima malo po pravilu, a zatim se količina povećava i svoj maksimum dostiže uobičajeno u fazi cvetanja, da bi nakon toga ponovo došlo do pada. Biljna ćelija sadrži alkaloide u rastvornom obliku, jer se oni u biljci nalaze vezani za organske kiseline, šećere ilimtanine. Čisti alkaloidi su kristalne, amorfne ili tečne supstance, nerastvorne u vodi. Međutim, njihove soli su rastvorne u vodi i kao takve pogodne za terapiju. Svi alkaloidi su manje-više gorke supstance, ima i ljutih, jako su otrovne i mogu prouzrokovati smrt, a u maloj dozi su lekovi sa određenim delovanjem i kao takvi se koriste u farmakoterapiji. Alkaloidno bilje nije za samomedikaciju. 1. 2. 3. 4. 5. 6.
Alkaloidi se prema osnovnoj heterocikličnoj građi dele na: kinole ili izokinole: kinin, morfin, kodein koline: betain, sinapin, muskarin piridine: nikotin, ricinin, spartein purine: kofein, teobromin, teofilin pirole: atropin, kokain imidazole: pilokarpin, pilokarpidin.
HETEROZIDI (GLIKOZIDI) su po hemijskom sastavu daleko raznovrsniji i, za razliku od alkaloida, široko su rasprostranjeni u biljnom svetu. U biljci imaju ulogu regulatora mnogih hemijskih procesa i transformacije materije. Glikozidi su prirodna jedinjenja koja nastaju vezivanjem jednog ili više šećera (glikona) i jednog, ređe više, jedinjenja nešećerne prirode (aglikona, genina ili genola). Oni se međusobno razlikuju kako po strukturi aglikona, tako i u građi šećernog dela. Heterozidi izolovani iz biljnog materijala, u čistom obliku, predstavljaju kristalne ili amorfne supstance, rastvorne u vodi ili alkoholima. U zavisnosti od hemijske prirode aglikona heterozidi se dele na S-, N-, C- i Oheteroglikone. O-heteroglikoni se dele na: 1. salicile 2. hidrohinone 3. kardiotonike 4. saponine 5. cijanogenetike 6. kumarine 7. antrahinone 8. flavonoide 9. hiridoide 10. antocijane. 2
ETARSKO ULJE Mnoge biljke se odlikuju manje ili više intenzivnim mirisom, naročito primetnim ako njihovo lišće i mlade ili mlade izdanke protrljamo između prstiju. Ovi mirisi su uslovljeni prisustvom posebnog kompleksa supstanci nazvanih etarsko ulje. Lokalizacija etarskog ulja je kako u nadzemnim tako i u podzemnim organima. Njihova uloga u biljkama je prevashodno zaštitna. U sastav etarskih ulja ulaze aromatična i alifatična jedinjenja, kao i dve klase terpenoida: monoterpeni i seskviterpeni. Najčešće se eterična ulja nalaze u epidermalnim ćelijama latica, u žlezdastim dlačicama, u ćelijama parenhima, u perikarpu i u sekretornim kanalima. Obično je ćelijska aktivnost, od koje zavisi stvaranje etarskih ulja, vrlo intenzivna tokom celog vegetacionog perioda, a posebno pre cvetanja i u periodu prelaza u reproduktivnu fazu. Kada biljka miruje, etarska ulja akumuliraju se u vegetativnim organima: listovima, cvetovima, plodovima, kori, korenu i izdancima. MASNO ULJE Sličnosti etarskih ulja sa masnim uljima postoji samo na prvi pogled. Po hemijskom sastavu to su potpuno različiti kompleksi prirodnih jedinjenja. Masna ulja predstavljaju estre glicerina sa masnim kiselinama, dok su etarska ulja kompleksne smeše organskih jedinjenja. VITAMINI Pod vitaminima podrazumevamo aktivne materije nealkaloidnog i neheterozidnog karaktera. U biljnom i životinjskom organizmu imaju značajnu ulogu u građi enzimskih sistema, bez kojih se ne može odigravati proces transformacije materije, tj. metabolizma u ćeliji. Lekovita svojstva poseduju biljke bogate vitaminom K. GUME I SLUZI se obrazuju u biljkama prilikom razaranja membrana ćelija ili pri njihovom obolevanju, a ponekad i kao normalni produkti metabolizma. Po hemijskom sastavu su smeša polisaharida. U biljkama se gume i sluzi (kad nije u pitanju transformacija ćelijskih membrana pod uticajem patoloških stanja) formiraju ili kao rezervne materije ili kao materije sa posebnom namenom. Sluzi i pojedine vrste guma sposobne su da apsorbuju veliku količinu vode, a da tom prilikom ne remete svoju strukturu. S druge strane, sluzi i gume su balastne supstance, koje ometaju izdvajanje neophodnih lekovitih supstanci, jer ih oblažu gustim pihtijastim slojem. Međutim, upravo ta činjenica da date supstance grade guste pihtijaste obloge koristi se u lekovite svrhe. GORKIM MATERIJAMA pripadaju supstrati različite hemijske strukture kojima je zajednička karakteristika gorak ukus. Gorke materije sadrže heteroglikozide, estre iz kiselina fenola, alkaloide i laktone. TANINI su aromatični spojevi složene građe, polifenolne prirode, koji ne sadrže azot. Nalaze se u mnogim biljkama. ORGANSKE KISELINE su jedinjenja koja u molekulu sadrže jednu ili više karboksilnih grupa. Nalaze se gotovo u svim biljnim vrstama, u slobodnom ili vezanom obliku, posebno u klicama i kiselim plodovima. Farmakološki su važne limunska kiselina, vinska kiselina i oksalna kiselina.
3
ENZIMI (FERMENTI) deluju kao katalizatori biohemijskih reakcija. Poznato je oko 700 enzima, koji se mogu klasifikovati prema tipu reakcije koju ubrzava ili prema supstratu na koji deluje. Neki enzimi u biljnom svetu imaju lekovita svojstva.
4
BILJNE LEKOVITE SIROVINE (DROGE) Biljne lekovite sirovine (biljne droge) su osušeni biljni organi (cvet, list, plod, koren, seme...) u užem smislu reči. U širem smislu reči predstavljaju još i proizvode koji se kao takvi javljaju u biljkama (masna ulja, etarska ulja, smole...). Vreme berbe treba da se poklopi sa najvećim sadržajem aktivnih sastojaka u organima biljke koji se upotrebljavaju kao droga. Po pravilu se beru: ¾ FLOS (CVET) ¾ FOLIUM (LIST) ¾ HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU) ¾ GEMMA (LISNI PUPOLJAK) ¾ FRUCTUS (PLOD) ¾ SEMEN (SEME) ¾ CORTEX (KORA), kao i podzemni organi višegodišnjih biljaka: ¾ RHIZOMA (RIZOM) ¾ RADIX (KOREN) ¾ TUBER (KRTOLA) ¾ BULBUS (LUKOVICA). FLOS (CVET) Bere se tokom cvetanja. Najbolje u samom početku cvetanja jer je tada najbogatiji aktivnim sastojcima. Precvetale i uvele cvetove ne treba brati, jer nemaju vrednost. Branje se vrši ručno pri čemu pazimo da cvetne drške budu što kraće. Sušenje može biti prirodno i veštačko (u sušarama). Prirodno sušenje se obavlja u tankom sloju, na suvom mestu i promaji. Sušenje se vrši u hladovini, a samo manji broj cvetova se može sušiti direktno na suncu i to ne sve vreme. Temperatura sušenja ne sme preći 35-40ºC. Treba izbegavati nepotrebno pipanje materijala koji se suši. S vremena na vreme potrebno je prevrtati materijal da bi se proces ubrzao. Vreme sušenja varira od 3-6 dana. Osušeni cvetovi se se pakuju u kartonske kutije, bez nabijanja. Treba izbegavati velike slamarice jer u njima dolazi do mehaničkog oštećenja, usitnjavanja, a samim tim se smanjuje kvalitet. Lagerovanje je obavezno na suvom i tamnom mestu. FOLIUM (LIST) Najpogodnije vreme za branje lista je početak cvetanja. Treba izbegavati branje lista kod veoma mladih biljaka jer su tada listovi puni vode, a siromašni aktivnim materijama. Takođe, listovi se ne beru kod biljaka u cvetu, mada postoje izuzeci od ovog pravila. Za sušenje važe isti uslovi kao kod cveta. Vreme sušenja zavisno od vrste i uslova sušenja iznosi do osam dana. Pakuje se u kutije i slamarice, najlonske vreće treba izbegavati. HERBA (NADZEMNI DEO BILJKE U CVETU) Pod nazivom herba se obično toleriše 25 - 30 cm vršnih delova biljke u cvetu. Kao i kod cveta, berba sevrši na početku cvetanja. Za sušenje i lagerovanje važe isti uslovi kao i za prethodne droge.
5
GEMMA (LISNI PUPOLJAK) Berba se obavlja rano u proleće, kad je lisni pupoljak još neotvoren. FRUCTUS (PLOD) U nekim slučajevima bere se zreo plod, a kod neki vrsta poluzreo (nedozreo). Plodovi mogu biti mesnati i suvi. Za većinu mesnatih važi da se beru zreli, a većina suvih se bere pre sazrevanja. Plodovi se mogu sušiti na suncu. Naročitu pažnju treba obratiti na sušenje mesnatih plodova da ne bi došlo do kvarenja i propadanja droge. SEMEN (SEME) Bere se potpuno zrelo. Posle sušenja naročito treba obratiti pažnju na čuvanje semena. Treba ga pakovati u obložene vreće ili kutije jer je većina semena (isto važi i za većinu plodova) zbog visokog sadržaja masnog ulja privlačna hrana za glodare. CORTEX (KORA) Skida se sa mladih grana i stabala u rano proleće pre cvetanja. Stara i ispucala kora nije upotrebu. Kora se zaseca nožem i guli. Ukoliko nije skinuta u proleće može se skidati i u kasnu jesen. Nakon skidanja, radi lakšeg sušenja i lagerovanja, koru sečemo u uzdužne trake 2-3 cm široke i 10-30 cm duge. Za razliku od prethodno navedenih biljnih organa, sušenje kore se može izvoditi i na suncu, što znači da temperatura sušenja može biti do 60ºC. PODZEMNI ORGANI VIŠEGODIŠNJIH BILJAKA Kod višegodišnjih biljaka kopaju se rano u proleće i kasno u jesen, a kod jednogodišnjih u vreme cvetanja (mada postoje izuzeci). Zavisno od vremena branja i hemijski sastav se menja, tako da kod jedne iste vrste koren ubran u proleće i koren ubran u jesen mogu biti bitno različitog sastava, a samim tim i kvaliteta. Posle vađenja očiste se od ostataka zemlje, uklone natruli delovi i dobro se operu. Kod nekih vrsta je potrebno izvršiti guljenje korena. Korenje se može sušiti na suncu, s tim što je radi bržeg sušenja potrebno prethodno raseći koren (rizom) na uzdužne trake. Veoma važan momenat je odnos sušenja (odnos sirova/suva). Treba znati da je farmakopejskim i drugim propisima sadržaj vlage u drogi limitiran za svaku biljnu vrstu. Ta vrednost se uglavnom kreće od 10-13%, ređe do 15%. Način sušenja biološkog materijala zavisi od vrste, klime, mogućnosti i namene. Vrši se na nekoliko načina: ¾ slobodno na vazduhu i na suncu ¾ u hladu, zaklonjeno od sunca ¾ toplim i suvim vazduhom ¾ pomoću infracrvenih zraka ¾ u sušnicama i vakuumu ¾ kriodesikacijom ili liofilizacijom.
6
PROIZVODNJA DROGA Biljke koje se koriste u farmaciji su bilo divlje, samonikle koje se dobijaju sakupljanjem u prirodi, berbom, bilo one koje se gaje. Među njima postoje domaće vrste, koje se nalaze u flori Srbije, zatim inostrane, introdukovane i aklimatizovane u našoj zemlji, kao i droge uvezene iz drugih zemalja. Samonikle biljke Zahvaljujući bogatim prirodnim nalazištima pojedinih lekovitih biljaka, sakupe se i otkupe velike količine, koje ne samo da pokrivaju domaće potrebe, nego služe i za izvoz. Međutim, berba sa raznih područja daje nejednak kvalitet, sušenje može da predstavlja problem, a transport prema centrima upotrebe je često veoma skup u poređenju sa vrednošću droge. Najzad, ako je gajenje pojedinih vrsta iz bilo kog razloga otežano ili onemogućeno, sakupljanje ostaje jedino rešenje. Vreme branja pojedinih lekovitih biljaka daje se u tzv. "biljnim kalendarima" koji se mogu izraditi za svaki kraj, s obzirom na njegov geografski položaj, nadmorsku visinu i dr. ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾
Prilikom branja divljeg lekovitog bilja treba se pridržavati nekoliko pravila: koristiti suvo i lepo vreme raditi pažljivo, stručno i po uputstvima odstraniti odmah sve nečistoće, primese i drugo što umanjuje kvalitet droge izbegavati istovremeno branje više vrsta biljaka ostaviti najbolje primerke biljaka za razmnožavanje postupati obazrivo sa otrovnim biljem; deca ne smeju da ga beru stavljati obrano bilje bez nabijanja u korpe, kutije, sandučiće i sl. nositi ili transportovati obrano sveže bilje što pre da se suši.
Gajene biljke Izvesne lekovite biljke gaje se od davnina. Mnoge se gaje zato što su potrebe za njima velike, a proizvodnja sakupljanjem sa prirodnih staništa nedovoljna. Ima ih koje su veoma važne za terapiju ili su nezamenljivi prirodni lekovi ili su aromatične. Takođe, iste biljke se ne gaje ravnomerno u svim regionima. Dešava se i da se biljka ne gaji tamo gde spontano uspeva, ali se gaji tamo gde je nema.
7
PREDNOSTI GAJENJA LEKOVITOG BILJA Plantažno gajenje određenih vrsta lekovitih biljka, u odnosu na sakupljanje divljih, ima mnogo prednosti i postiže osnovni cilj: proizvodnju čiste, tipizirane i kvalitetne lekovite sirovine. ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾ ¾
To se uglavnom ostvaruje: nabavkom semenskog i sadnog materijala najbolje biljne vrste (sorte) za gajenje izborom odgovarajućeg zemljišta pravilnom i blagovremenom pripremom i obradom zemljišta setvom (sadnjom) u pravo vreme zaštitom, suzbijanjem biljnih štetočina, korova i bolesti primenom prirodnih i mineralnih đubriva berbom u optimalnoj fazi razvoja biljke, odnosno njenog vegetacionog perioda pravilnim sušenjem (prirodnim ili veštačkim) pravilnim pakovanjem i čuvanjem droge.
Gajenje ima i druge prednosti koje su vrlo značajne: ¾ proizvodnja velike količine lekovite sirovine na malom prostoru (kg/ha) ¾ uštede u transportnim troškovima (blizina sušara i prerađivačkih pogona) ¾ stalni stručni nadzor biljaka u kulturi i blagovremena primena svih agrotehničkih i agrobioloških mera radi postizanja maksimalnog prinosa, što boljeg kvaliteta ¾ dobijanje čiste, tipizirane sirovine, bez primesa i nečistoća.
RAZMNOŽAVANJE Biljke se razmnožavaju generativnim i vegetativnim putem. Generativni put Razmnožavanje semenom je generativni način razmnožavanja semena. Seme koje se koristi mora da bude zrelo i da ima sačuvanu sposobnost klijanja. Seme dugog života ne menja klijavost u značajnijoj meri tokom više godina, dok seme kratkog života relativno brzo gubi klijavost. Vegetativni put Kod viših biljaka za reprodukciju se mogu koristiti podzemni organi: LUKOVICE, RIZOMI ili STOLONI. Podzemni organi se mogu razdeliti i kao takvi koristiti za vegetativno razmnožavanje. Za vegetativno razmnožavanje mogu se koristiti i nadzemni organi ili njihovi delovi (pupoljci...). Vegetativnim razmnožavanjem čuvaju se genetske odlike biljke jer ne dolazi do oplodnje i kombinovanja genetskog materijala.
8
Familija APIACEAE (Umbelliferae) - ŠTITONOŠE Č5 K5 P5 T1 Ovoj familiji pripadaju: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
ANIS (Pimpinella anisum L.) KIM (Carum carvi L.) KORIJANDER (Coriandrum sativum L.) KOMORAČ (Foeniculum vulgare Mill.) MIROĐIJA (Anethum graveolens L.) PERŠUN (Petroselinum sativum L.) SELEN (Levisticum officinale)
ANIS (Pimpinella anisum L.) Jednogodišnja biljka sa blago zadebljalim vretenastim korenom. Prilikom nicanja iznosi dva ovalna kotiledona čiji je vrh ovalno zaobljen. Kotiledoni sa osom rasta zatvaraju oštar ugao. Stablo je uspravno, u gornjem delu razgranato, okruglo (ovalno), na preseku šuplje i dostiže visinu od 50–60cm. Donji listovi su režnjevito deljeni, po obodu nareckani, postavljeni na dugoj lisnoj dršci. Listovi cvetonosnog stabla su na kraćim lisnim drškama, liska je deljena na više segmenata (režnjeva), režnjevi po obodu nareckani. Cvetovi su skupljeni u štitaste cvasti. Krunični listići su prljavo bele boje. Plod je šizokarpijum sastavljen iz dva orašca (polovine uzdužno presečene kruške). Sa ispupčene strane plodića nalaze se svetliji kanalići u kojima je smešteno eterično ulje.
Hemijski sastav Anis se gaji radi semena. Seme sadrži: ¾ etarsko ulje (1,5 – 5 %), sa oko 80 % anetola ¾ masno ulje (do 24 %) ¾ belančevine ¾ kumarine
Upotreba ¾ farmaceutska industrija (korigens mirisa i ukusa raznih lekova) ¾ parfimerijska industrija, industrija sapuna ¾ prehrambena industrija (poslastičarstvo) uljane pogače koje ostaju nakon destilacije su dobra stočna hrana medicina (plod anisa ulazi u sastav mnogih čajeva protiv nadimanja, za poboljšanje probave, za regulisanje varenja)
9
10
KIM (Carum carvi L.) Dvogodišnja biljka sa dobro razvijenim vretenastim korenom, koji je u osnovi zadebljao. Prilikom nicanja iznosi dva vrlo izdužena kotiledona. Kotiledoni sa osom rasta zatvaraju oštar ugao. U prvoj godini kim formira samo lisnu rozetu i koren, u drugoj godini cvetonosno stablo. Stablo je uspravno, razmaknuto olistalo, okruglo (ovalno), na preseku šuplje. Cvetonosno stablo izbija u drugoj godini, razgranato je i dostiže visinu od 80 - 150 cm. Listovi su u početku pliće nepotpuno deljeni, sa kratkim nešto širim režnjevima. Kasnije liska je duboko deljena sa uskim i dugim režnjevima. Listovi lisne rozete su na dugim drškama. Listovi cvetonosnog stabla su u početku na kraćim lisnim drškama, a na vrhu sedeći. Cvetovi se javljaju na vrhu glavnog stabla i bočnih grana skupljeni u štitaste cvasti. Krunični listići su beli, crvenkasti ili crveni. Plod je šizokarpijum, sastavljen iz dva plodića polupovijenog oblika. Na plodićima se nalaze uzdužna rebra svetlije boje u kojima je smešteno eterično ulje.
Hemijski sastav Kim se gaji radi semena. Seme sadrži: etarsko ulje (3 - 7 %), sa preko 65 % karvona masno ulje (do 15 %) flavonoide proteine (do 20 %) ugljene hidrate (do 20 %)
Upotreba ¾ farmaceutska industrija, parfimerijska industrija, proizvodnja sapuna ¾ prehrambena industrija (poslastičarstvo, u proizvodnji likera i rakija, začinska biljka) ¾ u medicini (pospešuje probavu i izlučivanje mokraće)
11
12
KORIJANDER (Coriandrum sativum L.) Jednogodišnja biljka sa vretenastim i blago zadebljalim korenom. Prilikom nicanja iznosi dva ovalna, na vrhu blago zašiljena kotiledona. Kotiledoni sa osom rasta zatvaraju ugao od približno 90º. Stablo je uspravno i razgranato, okruglo, na preseku šuplje, golo i prugasto. Raste u visinu od 50 – 60 cm. Prvi listovi su na dugim lisnim drškama, liske nepotpuno režnjevito deljene, po obodu nareckane. Kasnije liska je deljena na 3 ili 5 segmenata, režnjevi su po obodu pliće ili dublje usečeni. Pri vrhu liska je deljena na uske i kratke režnjeve. Cvetovi se javljaju na vrhu glavnog stabla i bočnih grana skupljeni u štitaste cvasti. Krunični listići su beli, bledoružičasti ili crvenkasti. Plod je šizokarpijum, okruglog, ovalnog oblika, sastavljen iz dva plodića. Plod je sivkasto mrke boje. Na ispupčenoj strani plodića nalaze se uzdužni kanalići svetlije boje u kojima je smešteno eterično ulje.
Hemijski sastav Korijander se gaji radi semena. Seme sadrži: etarsko ulje (0,5 – 1,2 %), sa 60 - 70 % linalola masno ulje (18 - 20 %)
Upotreba industrija sapuna i parfema (za dobijanje različitih mirisa) ¾ prehrambena industrija (proizvodnja likera, peciva, u kobasičarstvu) ¾ uljane pogače koje ostaju nakon destilacije etarskog ulja sadrže do 17 % proteina i 4,5 % masnih ulja pa se koriste za ishranu stoke ¾ u medicini (za lečenje organa za varenje)
13
14
KOMORAČ (Foeniculum vulgare MILL.) Komorač može biti jednogodišnja, dvogodišnja ili višegodišnja biljka. Vegetacija jednogodišnjeg komorača traje 125-130 dana. Koren je vretenast, u gornjem delu zadebljao, mesnat – naročito višegodišnjeg komorača. Prodire duboko u zemljište. Stablo je cilindrično, uspravno, razgranato, visine 100-200cm. Listovi su jako izrezani tako da su režnjevi liske uski - igličasti. Donji listovi su na drškama, a gornji sedeći. Cvast je složen štit. Cvetovi su petodelni. Kruični listići su žute boje. Plod je šizokarpijum sastavljen od dva plodića, sivožuto-zelene boje, dužine oko 10 mm.
Hemijski sastav Komorač se gaji radi semena (Foeniculi fructus). Seme sadrži: etarsko ulje (2-7%), sa 50-60% anetola i 20% i fenhana oko 12-18% običnog ulja oko 20% belančevina i oko 5% šećera.
Upotreba u parfimeriji i kozmetici služi za spremanje mirisa, toaletnih vodica i za izradu paste za zube u prehrambenoj industriji služi za izradu likera (mastika, uzo), bombona, guma za žvakanje ¾ upotrebljava za osvežavanje vazduha u prostorijama gde se nalazi veliki broj ljudi (bioskopi, pozorišta, vozovi, autobusi i dr.) jer anetol ima profilaktičku i antiseptičku moć a i prijatan miris i sladak ukus ¾ uljane pogače služe za ishranu stoke ¾ u medicini za jačanje apetita i za lečenje organa za disanje
15
16
MIROĐIJA (Anethum graveolens L.) Mirođija je jednogodišnja biljka. Koren vretenast. Stablo uspravno i razgranato, a na svakoj grani se nalazi cvast – štit. Listovi su jako urezani, režnjeviti. Cvetovi (krunice) su bledo-žute boje. Seje se u jesen ili u proleće. Plod je šizokarpijum.
Hemijski sastav Mirođija se gaji radi semena (Anethi fructus), a kao začin se koristi i svež list (Anethi folium). Plod je lekovitiji od lišća. Plod u zrelom stanju sadrži: 3-4% etarskog ulja koje sadrži limonen (70%), karvon (30%) i ferandren i druge sastojke. 15-20% običnog ulja oko 18% belančevina i oko 6% pektina.
Upotreba ¾ prehrambena industrija (kao začin se koristi zbog specifičnog prijatnog mirisa, kako za spremanje jela, tako i za konzervisanje povrća za zimu). ¾ u medicini (protiv nadimanja (gasova u stomaku) i za poboljšanje varenja, kao diuretik i galaktogog.)
17
18
PERŠUN (Petroselinum sativum L.) Peršun je dvogodišnja zeljasta biljka. U prvoj godini formira koren i rozetu listova a u drugoj cveta i plodonosi. Postoji veći broj sorti i formi peršuna koje se razlikuju po izgledu, hemijskom sastavu i lekovitom delovanju. Sorte peršuna mogu se svrstati u dve grupe: korenaše i lišćare. Koren peršuna korenaša je najčešće vretenast i u gornjem delu zadebljao. Peršun lišćar ima kratak glavni koren iz koga izbija veliki broj bočnih korenova. Listovi peršuna su višestruko izdeljeni i perasto složeni, naboranog oboda. Cvetonosno stablo je golo, uspravno i razgranato, visine do 1m, šuplje. Na svakoj grani se nalazi štitasta cvast sa sitnim žuto-zelenim cvetovima. Plod je šizokarpijum.
Hemijski sastav Peršun se gaji zbog lista (Petroselini folium), koren (Petroselini radix), plod (Petroselini fructus). Etarskog ulja ima u svim delovima biljke. Plod u zrelom stanju sadrži: 3-7% etarskog ulja čiji su glavni sastojci miristicin i apiol masno ulje 20% belančevina. List sadrži: etarsko ulje vitamin C (150-180mg/100g suvog lista) provitamin A (do 5mg/100g suvog lista) Koren sadrži: ¾ etarsko ulje (do 0,1-0,5%) masno ulje ¾ belančevine ¾ šećer ¾ sluzi ¾ vitamin C (do 40mg na 100g suvog korena)
Upotreba parfimerijska industrija ¾ prehrambena industrija ¾ u medicini (u vidu čajeva protiv nadimanja i grčeva organa za varenje, kao diuretik)
19
20
SELEN (Levisticum officinale L.) Selen je višegodišnja biljka, koja u prvoj godini obrazuje samo listnu rozetu, a u drugoj godini rano u proleće istera zeljastu cvetonosnu stabljiku. Koren je vrlo jak i račvast, prodire duboko u zemlju, do 40 cm. Stablo je okruglo, šuplje, visine i do 2,5 m. Sve grane se završavaju cvastima. Listovi mesnati, sjajni, 1-3 puta perasto deljeni, dugački do 60 cm, na dugim peteljkama, u gornjem delu stabla su nešto sitniji. Listovi odumiru sa prvim jesenjem mrazevima. Cvetovi su vetložute boje u štitovima.
Hemijski sastav Od selena se koristi koren (Levistici radix), plod (Levistici fructus) i list (Levistici folium). Etarskog ulja ima u svim delovima biljke. Svi delovi biljke sadrže: etarsko ulje (ali se ono dobija uglavnom iz korena gde ga ima 0,5-1%), ono se sastoji od ftalida, terpineola, karvakola. kumarine šećer organske kiseline (jabučna, angelična, kafena kiselina)
Upotreba ¾ prehrambena industrija(proizvodnja likera, u mesnoj industriji kao konzervans, karakterističan ukus „Maggi“ kocke za supu potiče od selena) ¾ u medicini (u vidu čajeva kao diuretik, protiv probavnih smetnji)
21
22
Familija ASTERACEAE (Compositae) - GLAVOČIKE Č2 K5 P5 T1 Ovoj familiji pripadaju: KAMILICA (Matricaria chamomilla L.) BUVAČ (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.) ESTRAGON (Artemisia dracunculus L.) NEVEN (Calendula officinalis L.)
KAMILICA (Matricaria chamomilla L.) Jednogodišnja biljka sa plitkim razgranatim korenom. Koren se razvija u površinskom sloju zemljišta. Prilikom nicanja kamilica iznosi kotiledone na površinu zemljišta. Kotiledoni su uski i izduženi. Stablo je uspravno, može biti i poleglo, razgranato, na poprečnom preseku ovalno. Raste u visinu 10 – 30 - 50 cm, a retko i do 70 cm. Listovi su višestruko perasto deljeni. Prizemni listovi su trostruko usečeni, srednji dvostruko, a gornji jednostruko. Cvetovi su skupljeni u cvast glavicu, prečnika 1,5 – 3cm. Po obodu se nalaze beli jezičasti ženski cvetovi, a u sredini su dvopolni cevasti cvetovi žute boje. Involukrum glavice je jako ispupčen. Osovina cvasti kupasto izdužena, meka, šuplja. Glavica je u početku poluloptastog oblika, kasnije se izdužuje i postaje kupasta. Plod je ahenija, klinastog oblika i sitna.
Hemijski sastav Od kamilice se koriste cvetne glavice (Chamomille flos). Glavice sadrže: ¾ 0,2 - 2 % etarskog ulja (bisabolol, hamazulen...) ¾ seskviterpenske laktone ¾ amino kiseline ¾ kumarine ¾ gorke materije ¾ tanine ¾ holin
Upotreba ¾ farmaceutska industrija (veliki broj gotovih preparata na bazi kamilice za unutrašnju i spoljašnju upotrebu) ¾ kozmetika (kao sredstvo protiv upala kože i sluzokože) ¾ medicina (u vidu čajeva kod raznih stomačnih tegoba) ¾ jedino sredstvo koje se u određenoj količini može davati i novorođenčadi.
23
24
BUVAČ (Pyrethrum cinerariaefolium Trev.) Višegodišnja zeljasta biljka sa jakim i razgranatim vretenastim korenovim sistemom. Iz kratkog, kao prst debelog korenovog vrata, izbija veliki broj (15 – 20 cm) dugih, cilindričnih, tamnosmeđih korenova. Iz višeglavog korenovog vrata izbijaju 30 – 35 cm visoka, izbrazdana, siva, dlakava cvetna stabla na čijim terminalnim delovima stoje pojedinačne glavičaste cvasti. Listovi su naizmenično postavljeni, sivozelene do pepeljaste boje, prekriveni vunastim dlakama. Prizemni listovi veći, sa dugom lisnom drškom, perasto izdeljeni. Pri osnovi cvetne stabljike listovi su sa kraćom drškom, a na vrhu sedeći. Iz pazuha ovih listova razvijaju se cvetne drške sa jednom glavičastom cvasti. Cvetovi su skupljeni u glavičaste cvasti koje se izdižu iznad listova. Involukrum je skoro ravan. Po obodu se nalaze beli jezičasti cvetovi, raspoređeni u dva reda. U sredini su dvopolni cevasti cvetovi žute boje. Plod je ahenija, klinastog oblika i sitna.
Hemijski sastav Od buvača se koriste cvetne glavice (Pyrethri flos). Glavice sadrže: ¾ 0,5 – 2,5 % piretrina (najviše nagomilano u plodniku) ¾ cinerini ¾ jasmoloini
Upotreba Buvač se gaji zbog aktivnih materija koje imaju insekticidni dejstvo i uglavnom se kombinuju sa sintetskim insekticidima. Velika prednost ovih insekticida je što nisu otrovni za čoveka, toplokrvne životinje i biljke. Dejstvo im je brzo i širokog su spektra delovanja, a rezistencija insekata na piretrin je isključena. Koristi se i u domaćinstvima, u skladištima hrane i žitarica, u stajama, a u novije vreme protiv štetočina sobnog bilja. Služi i za izradu preparata za suzbijanje vašljivosti, protiv šuge, kao i za izradu šampona za kupanje kućnih ljubimaca.
25
26
ESTRAGON (Artemisia dracunculus L.) Estragon je višegodišnja zeljasta biljka. Ima dobro razvijen, razgranat, ali plitak korenov sistem. Stablo uspravno, granato, visine l-2 m. Listovi su kopljasti, dužina liske 6-8 cm, širina l-1,2 cm. Po obodu su ćeli. Cvast je glavica, bele boje, sitna i malo povijena. Cveta u julu. Plod je ahenija, bez papusa, klinastog oblika i sitna, i često ima slabu klijavost, pa se zbog toga najčešće razmnožava vegetativno.
Hemijski sastav Od estragona se koristi list (Dracunculi folium) i nadzemni deo u cvetu (Dracunculi herba). Sadrži: ¾ etarsko ulje (0,3-0,6%), čiji su glavni sastojci felandren i hidrokumarin. ¾ tanine i gorke materije
Upotreba ¾ ¾ ¾ ¾
farmaceutska industrija prehrambena industrija (začin za supe i soseve, dodatak sirćetu i senfu) spravljanje parfema u medicini (primenjuje se kao čaj koji podstiče apetit)
27
28
NEVEN (Calendula officinalis L.) Neven je jednogodišnja zeljasta biljka sa dubokim, vretenastim, dobro razvijen korenom. Stablo mu je uspravno i razgranato, visine 50-80 cm, sa kratkim internodijama. Listovi su duguljasti, svetlozeleni. Celo stablo i listovi obrasli su kratkim maljama. Cvetovi se nalaze na vrhovima grana, a predstavljaju u stvari složene cvasti – glavice, prečnika 4-7 cm, koje se sastoje od cvetne lože i tubastih cvetova (plodnih – koji su smešteni u sredini cvetne glavice) i jezičastih – neplodnih cvetova, koji su raspoređeni po obodu u 3-4 koncentrična kruga (nove sorte imaju ih znatno više – čak i punu cvast). Cvasti su narandžaste ili žutonarandžaste boje, a javljaju se počev od juna, pa sve do prvih jesenjih mrazeva. Mlade biljke nevena su otporne na mrazeve. Biljke ponikle u jesen često mogu da prezime bez oštećenja. Plodovi su su takozvane ahenije, različitog oblika i veličine, braon boje, savijeni prema sredini cvasti. Neven ima dug period vegetacije koji traje do prvih jesenjih mrazeva. U prosečnim uslovima seme niče za 5-10 dana. Biljke se brzo razvijaju, a za 40-50 dana cvetaju.
Hemijski sastav Drogu predstavlja cvast nevena (Calendulae flos). Cvast nevena sadrži: ¾ flavonoide, ¾ karotenoide (3%), ¾ eterična ulja (0,02%), ¾ masna ulja (5%), ¾ tanine, ¾ saponozide, ¾ smole i sluzi, ¾ vitamin C, ¾ organske kiseline i ¾ gorke materije.
Upotreba ¾ u medicini (u obliku čajeva upotrebljava se za lečenje želudačnih i crevnih oboljenja, zatvora i žutice, za ispiranje usta i grla), ¾ u kozmetici (u obliku raznih krema koristi se za lečenje i zarastanje rana, otoka, opekotina i čireva, poznata »nevenova mast«), ¾ u prehrambenoj industriji (za bojenje masti i jela).
29
30
Familija LAMIACEAE -USNATICE – Č5 K5 P4 T1 Ovoj familiji pripadaju: 1. BOSILJAK (Ocimum basilicum L.) 2. RUZMARIN (Rosmarinus officinalis L.) 3. LAVANDA (Lavandula vera DC.) 4. NANA (Mentha piperita L.) 5. MAJORAN (Majorana hortensis L.) 6. MATIČNJAK (Melissa officinalis L.) 7. TIMIJAN (Thymus vulgaris L.) 8. OBIČNA ŽALFIJA (Salvia officinalis L.) 9. MUSKATNA ŽALFIJA (Salvia sclarea L.) 10. ČUBAR (Satureja montana L.)
BOSILJAK (Ocimum basilicum L.) Jednogodišnja biljka sa vretenastim korenom koji je nešto jače razvijen, zadebljao u gornjem delu. Stablo je uspravno, razgranato, raste u visinu od 20-45 cm (50 cm). Iz pazuha listova izbijaju bočne grane. Listovi su prosti, javljaju se naspramno. Liske se nalaze na relativno dugoj lisnoj dršci. Liska je ovalna, jajasta, na vrhu jače ili slabije zašiljena. Cvetovi su prljavo bele boje, građa karakteristična za familiju. Skupljeni su u klasoliku cvast, koja se nalazi na vrhu glavnog stabla i bočnih grana. Plod je merikarpijum. Sastoji se iz četiri plodića koji su jajasti, tamno mrke ili crvenkaste boje (cigla crveno).
Hemijski sastav Od bosiljka se koristi nadzemni deo biljke (Basilici herba). Herba sadrži: ¾ 0,5 - 1 % etarskog ulja (metilkavikol, estragol, eugenol) ¾ od eugenola potiče prijatan miris na karanfilić ¾ vitamin B1 ¾ vitamin C ¾ karotin ¾ gorke materije.
Upotreba ¾ Parfimerija (zbog prijatnog mirisa koji podseća na karanfilić) ¾ prehrambena industrija (kao začin) ¾ medicina (za smirivanje kašlja, poboljšanje apetita, protiv nadimanja, za izlučivanje mokraće,
31
32
LAVANDA (Lavandula vera DC.) Višegodišnja biljka koja se gaji i preko 15 godina. Kod nje razlikujemo podzemni višegodišnji koren i podzemno stablo. Koren je vretenast, dobro razgranat i jako razvijen, drvenast. Jednogodišnji izdanci se formiraju iz gornjeg dela višegodišnjeg korena. U početki su svetlo sivo zelene boje, kasnije dobijaju tamno zelenu boju. Izdanci rastu u visinu oko 60 cm. Obrasli su lišćem, naročito u donjem delu, dok je vrh stabla bez lišća. Stablo je žbunasto i razgranato. Listovi su prosti, liske su u osnovi izduženo ovalne, a na vrhu uske i izdužene. U početku su srebrnaste sive boje, a kasnije intenzivno zelene. Krunični listići su plavo ljubičaste boje. Cvetovi su skupljeni u klasoliku cvast na vrhu glavnog stabla i bočnih grana. Plod je merikarpijum, sastavljen iz četiri izduženo-ovalna i valjkasta oraščića. Boja ploda je od tamno plave do ljubičasto plave.
Hemijski sastav Od lavande se koriste cvasti (Lavandulae flos). Cvast sadrži: ¾ 0,5 – 1,5 % etarskog ulja (linalil-acetat, linalol, kamfor...) ¾ tanine ¾ kumarine ¾ flavonoide ¾ fitosterole.
Upotreba ¾ ¾ ¾ ¾ ¾
parfimerijska industrija (primarni sastojak parfema) kozmetička industrija (kao dodatak kupkama jer draži kožu, za izradu sapuna) farmaceutska industrija (korigens mirisa nekih lekova) za punjenje aromatičnih jastuka (za lakše uspavljivanje) za rasterivanja moljaca i drugih insekata
33
34
NANA (Mentha piperita L.) Višegodišnja zeljasta biljka kod koje razlikujemo dobro razvijen koren koji izbija iz kolenaca podzemnog stabla, tj. iz kolenaca rizoma. Stablo je razgranato, ima podzemne i nadzemne izdanke koji izbijaju iz istih kolenaca. Izdanci rastu 40-60 cm u visinu, na poprečnom preseku su šuplji, po površini prekriveni žlezdastim maljama. Stablo se grana i iz pazuha listova izbijaju bočne grane. List je prost. Sastoji se iz kratke lisne drške i jajaste liske, koja je po obodu sitno nazubljena. Listovi se javljaju naspramno, u parovima. Po površini su prekriveni žlezdastim dlakama. Cvetovi se nalaze na vrhu stabla i bočnih grana, skupljeni u klasolike cvasti. Krunični listići su plavo ljubičaste, roze ili bele boje. Plod je merikarpijum sastavljen iz četiri orašice. Plodići ili oraščići su tamno mrke boje, ovalni, na vrhu blago suženi.
Hemijski sastav Od nane se koriste listovi (Menthae piperitae folium). Listovi sadrže: ¾ 1,5 – 3,5 % etarskog ulja (mentol i menton) ¾ tanine ¾ felandren ¾ limonen ¾ gorke materije
Upotreba ¾ farmaceutsa industrija (jedan od najčešće korišćenih i najboljih korigenata neprijatnih lekova, ulazi u sastav paste za zube i vode za usta) ¾ kozmetika (kao dezinficijens, protiv masne kože lica) ¾ u medicini (kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirenje, protiv nadimanja, grčeva, ulazi u sastav lekova za lečenje žuči) ¾ prehrambena industija (u proizvodnji slatkiša, alkoholnih i bezalkoholnih pića, kao začin)
35
36
MATIČNJAK (Melissa officinalis L.) Višegodišnja zeljasta biljka kod koje razlikujemo zadebljale podzemne izdanke iz čijih nerazvijenih listova izbijaju nadzemni izdanci. Stablo raste u visinu 30-80 cm, kod pojedinih formi i do 120 cm, na poprečnom preseku je četvrtasto. List je prost. Liske su na dugim lisnim drškama, ovalne su, po obodu blago ovalno usečene. I list i stablo sadrži eterično ulje. Cvetovi se nalaze u pazuhu listova u grupicama u vršnom delu stabla. Krunični listići su intenzivno bele ili prljavo bele boje. Plod je merikarpijum sastavljen iz četiri plodića. Plodići su izduženo ovalni i mrke su boje.
Hemijski sastav Od matičnjaka se koriste listovi (Melissae folium), ređe vršni delovi biljke u cvetu. Listovi sadrže: ¾ 0,1 -0,3 % etarskog ulja (citral, geraniol, linalol, citronelal) ¾ tanine (oko 5 %) ¾ gorke materije
Upotreba ¾ u medicini (u obliku čaja kod otežanog varenja i za pojačanje apetita, protiv nesanice) ¾ u parfimerijskoj industriji i kozmetici (kupke) ¾ prehrambena industrija (za aromatizaciju napitaka i nekih prehrambenih proizvoda)
37
38
MAJORAN (Majorana hortensis L.) Višegodišnja biljka kod koje razlikujemo podzemne izdanke ili stolone iz kojih izbijaju mnogobrojni tanki korenovi. Takođe iz podzemnih izdanaka izbijaju nadzemni izdanci. Oni mogu biti delimično polegli po površini ili potpuno uspravni. Nadzemni izdanci rastu u visinu od 20-50 cm, a kod pojedinih formi i do 80 cm. Razlikujemo plodne i sterilne izdanke. Izdanak se grana i iz pazuha lista izbijaju bočne grane. List je prost, na kratkoj lisnoj dršci, a liska je ovalna. Listovi koji se javljaju na stablu su naspramni. Cvetovi su skupljeni u pazuhu listova, nalik na glavičaste cvasti. Krunica je prljavo bele boje, ali se mogu sresti i crveni krunični listići (karmin crveni) koji su grupisani u dve usne. Donju usnu čine tri listića, a gornju dva. Prašnici izlaze iznad cveta i imaju okrugle antere. Plod je merikarpijum sastavljen iz četiri orašice. Oraščići su ovalni, mrkobraon boje.
Hemijski sastav Drogu majorana čine suvi nadzemni delovi biljke (Majoranae herba). Droga sadrži: ¾ 0,5 – 1,3 % etarskog ulja ¾ tanine ¾ gorke materije
Upotreba ¾ u prehrambenoj industriji upotrebljava se nadzemni deo biljke kao začin ¾ u medicini (za lečenje organa za varenje, protiv nervne napetosti i nesanice) ¾ u parfimerijskoj industriji
39
40
TIMIJAN (Thymus vulgaris L.) Višegodišnja polužbunasta biljka. U proleće svake godine izbijaju jednogodišnji izdanci koji rastu u visinu 40 cm, a kod pojedinih formi 50 cm, ređe i do 60 cm. Stablo je razgranato, žbunastog izgleda. List je prost, na kratkoj lisnoj dršci, a liska je lancetasta (kao karika u lancu). Cvetovi se nalaze skupljeni u pazuhu listova na vrhu glavnog stabla i bočnih grana, skupljeni u klasoliku cvast. Krunični listići su ljubičasto ružičaste boje. Plod je merikarpijum sastavljen iz četiri orašice. Oraščići su sitni i smeđe boje.
Hemijski sastav Drogu timijana čine list (Thymi folium) i nadzemni deo (Thymi herba). Droga sadrži: ¾ do 2,5 % etarskog ulja (timol, karvakrol, linalol, cimol...) ¾ tanine ¾ saponine ¾ glikozide ¾ gorke materije
Upotreba ¾ u medicini (protiv običnog i velikog kašlja, za ispiranje kod upala sluzokože usta i grla) ¾ prehrambena industrija (kao konzervant i začin)
41
42
OBIČNA ŽALFIJA (Salvia officinalis L.) Polužbunasta višegodišnja biljka. Izdanci uspravni, razgranati, rastu u visinu 20 – 70 – 80 cm. Stablo je uspravno, na poprečnom preseku ovalno ili okruglo. Listovi su prosti, javljaju se naspramno. Liske su postavljene na lisnim drškama, koje su pretežno ovalnog oblika, na vrhu blago sužene, zašiljene, po površini pokrivene srebrnasto sivim maljama (potiče boja). Cvetovi su skupljeni u rastresitu klasoliku cvast, koja se nalazi na vrhu glavnog stabla i bočnih grana. Krunični listići su svetloljubičaste boje, a ređe i bele. Plod je merikarpijum. Plodići su relativno krupni, svetlo braonkaste boje.
Hemijski sastav Od žalfije se koristi list (Salvie folium). List sadrži: 1- 2,5 % etarskog ulja (tujon, cineol, kamfor, pinen) tanine ¾ glikozide ¾ smole ¾ gorke materije
Upotreba ¾ ¾ ¾ ¾
farmaceutska industrija (vodice za ispiranje usta i grla, za jačanje organizma) parfimerija i kozmetika (za izradu preparata za negu masne i osetljive kože, za kupke) prehrambena industrija (kao začin, olakšava varenje masne hrane) medicina (protiv glavobolje i nervne napetosti)
MUSKATNA ŽALFIJA (Salvia sclarea L.) Višegodišnja biljka sa dobro razvijenim korenom. Stablo je visine 1-1,5 m, izbija iz prizemnog dela drvenastog stabla kao i kod obične žalfije. Donji listovi su jako krupni sa kratkim lisnim draškama. Po površini naborani i talasasti. Cvetonosno stablo na vrhu ima sitnije liske i više je kopljastog izgleda. Cvetovi su skupljeni u klasoliku rastresitu cvast. Krunični listići su svetlo ljubičaste boje. Plod je merikarpijum, plodići su slične krupnoće kao i kod žalfije, za razliku od nje tamnije boje, cela biljka je prekrivena običnim zelenim maljama, nisu srebrnasto sive. Muskatna žalfija je daleko bogatija eteričnim uljima, ima prosto zagušljiv miris.
43
44
RUZMARIN (Rosmarinus officinalis L.) Višegodišnji zimzelen žbun, visine 1-2 m, gusto razgranat, pokriven maljama, a kasnije sivom korom. Listovi su igličasti, sedeći, kožasti, po obodu celi i povijeni nadole, nasapramno raspoređeni na stablu. S lica su sjajno zeleni i ispupčeni, po sredini imaju brazdu od glavnog nerva, a s naličja su sivi i dlakavi. Cvetovi su sitni, plavičaste boje, skupljeni u grozdaste cvasti, koje se nalaze u pazuhu listova i na vrhu bočnih grana. Plod je merikarpijum sastavljen iz četiri plodića.
Hemijski sastav Od ruzmarina se koristi list (Rosmarini folium). List sadrži: ¾ 1,5 - 2 % etarskog ulja ¾ oko 8 % tanina ¾ holin ¾ saponozide ¾ heterozide ¾ ruzmarinsku kiselinu
Upotreba ¾ ¾ ¾ ¾
prehrambena industrija (koristi se kao začin, i konzervant i antioksidant za meso) medicina (kod reumatizma, kod otežanog varenja, poboljšava apetit, protiv nadimanja) kozmetička industrija (kupke) industrija parfema (kolonjske vode)
45
46
Familija MALVACEAE - SLEZOVI Č5 K5 P∞ T1 BELI SLEZ (Althea officinalis L.) Višegodišnja zeljasta biljka sa jakim korenovim sistemom. Koren je vretenast, zadebljao, po površini braonkasto mrke boje, a unutar korena bledožućkaste ili bele boje. Sluzav. Ukus mu je sladak. Iz korena svake godine izbija više jednogodišnjih stabala, koja rastu u visinu 1 – 2 m. Prvo izbijaju zeleni, okruglasti listovi, a tek nakon njih izbija više uspravnih stabljika sa krupnim naboranim listovima. Stablo se grana, na poprečnom preseku je nepravilno ovalnog oblika i ispunjeno je parenhimom. Listovi su prosti, trouglasti, plitko urezani, zaoštrenog vrha. Po obodu jako nazubljeni i gusto pokriveni sjajnim dlakama. Lisna drška u osnovi nešto duža, a na vrhu neznatno kraća. Cvetovi se javljaju pojedinačno ili u grupicama u pazuhu listova. Listići spoljne čašice dlakavi, šiljati. Čašični listići jajasti. Krunični listići trouglasti, bele ili bledo ružičaste boje. Plod je šizokarpijum, u obliku diska, obrastao beličastim dlačicama. Seme je u obliku okrugle pločice, boje nepržene kafe (zeleno – siva).
Hemijski sastav U službenoj upotrebi je koren (Althea radix ), list (Althea folium) i cvet (Althea flos). Sadrži: ¾ 30 – 35 % sluzi ¾ oko 35 % skroba ¾ oko 1,5 % masnog ulja ¾ pektin ¾ tanine ¾ asparagin
Upotreba ¾ u medicini (kod suvog kašlja i nadražajnog kašlja, kod upale sluznice gornjih respiratornih organa, kod čira na želucu) ¾ u prehrambenoj industriji (za izradu raznih poslastica, lišće se koristi za salate i druga jela)
47
48
Familija VALERIANACEAE Č5 K5 P3 T3 ODOLJEN (Valeriana officinalis L.) Višegodišnja zeljasta biljka. U prvoj godini obrazuje lisnu rozetu, a u drugoj cvetonosno stablo. Podzemni organi se sastoje od rizoma dugačkog 5 cm, iz koga polaze brojni korenovi bledožute boje i specifičnog mirisa, dugački preko 30 cm. Stablo je okruglastog preseka, slabo maljavo, uspravno, uzdužno rebrasto, pri vrhu razgranato. Raste u visinu od 40 – 150 cm. Listovi su neparno perasto deljeni, dugački do 20 cm i sa različitim brojem nazubljenih listića. Donji listovi su na lisnoj dršci, gornji listovi su sedeći. Cvetovi su sitni i obrazuju cvasti nalik na štit. Cvasti se nalaze na vrhu stabljike i grana. Cvetovi su bele do ružičaste boje. Plod je orašica, malo spljoštena, klinastog oblika i sitna. Seme je sitno, tamnosmeđe boje.
Hemijski sastav U službenoj upotrebi je koren (Valerianae radix et rhizoma). Sadrži: ¾ oko 1 % etarskog ulja (azulen, boronel...) ¾ organske kiseline ¾ alkaloidi ¾ heterozidi ¾ glukoza ¾ skrob ¾ sluzne materije
Upotreba ¾ parfimerijska, kozmetika i industrija sapuna ¾ medicina (za umirenje, protiv nervne napetosti)
49
50
Familija SCHROPHULARIACEAE - ZEVALICE Č5 K5 P4 T1 Ovoj familiji pripadaju: 1. PURPURNI DIGITALIS (Digitalis purpurea L.) 2. VUNASTI DIGITALIS - NAPRSTAK (Digitalis lanata Ehrh.)
PURPURNI DIGITALIS (Digitalis purpurea L.) Dvogodišnja biljka, a često i višegodišnja. U prvoj godini obrazuje samo lisnu rozetu. Koren je vretenast i neznatno zadebljao u površinskom delu. Dobro je razgranat sa spletom bočnih korenova. Iz korenovog vrata svake godine na površinu izbijaju jednogodišnja stabla. Stablo raste u visinu oko 1 m. Na poprečnom preseku je okruglo i šuplje. Listovi su prosti. U osnovi liska je na kratkoj lisnoj dršci, a na vrhu stabla liske su sedeće. liska je jajastog oblika, na vrhu zašiljena. Cvetovi su skupljeni u grozdastu cvast. Krunica je spolja purpurno crvena, unutra sa bledo žutim šarama. Krunica gradi dve usne od kojih je donja više izdužena. Plod je čaura, ispunjena sitnim semenom. Seme je sitno i izduženo, žuto smeđe boje.
Hemijski sastav Od purpurnog digitalisa se koriste listovi (Digitalis purpurea folia). Listovi sadrže: ¾ kardenolidi oko 2 % (purpurea-glikozidi A i B) ¾ steroidni saponozidi ¾ derivati pregnana ¾ flavonoidi
Upotreba ¾ ne koristi se u samomedikaciji, već isključivo u obliku sintetisanih lekova, po preporuci lekara ¾ purpurni digitalis se smatra najboljim sredstvom za lečenje srčanih bolesti ¾ smatra se da aktivne materije purpurnog digitalisa deluju sporije, ali dugotrajnije nego vunastog digitalisa
51
52
VUNASTI DIGITALIS (Digitalis lanata Ehrh.) Dvogodišnja zeljasta biljka, a često i višegodišnja. Koren je jače razvijen, razgranat i zadebljao. Dostiže dužinu oko 20 cm. U prvoj godini formira lisnu rozetu, u drugoj cvetonosno stablo. Stablo raste u visinu oko 1 m. Na poprečnom preseku je okruglo i šuplje, na vrhu maljavo. Listovi u osnovi formiraju lisnu rozetu. Lišće je krupno, izduženo ovalno, na kratkim lisnim drškama. Liska postepeno prelazi u u lisnu dršku. Listovi cvetonosnog stabla su sedeći, liska izduženo kopljasta i osnovom obuhvata stablo. Na vrhu je zašiljena. Cvetovi su skupljeni u grozdastu cvast. Krunični listići bledo žute ili prljavo bele boje, prošarani smeđe crvenim žilama, maljavi. Plod je dvodelna čaura. Seme je ovalno i izduženo, crvenkasto smeđe do mrke boje.
Hemijski sastav Od digitalisa se koriste cele biljke, ali najčešće listovi (Digitalis lanatae folium). ¾ lišće sadrži najviše glikozida, naročito prizemni (0,4 – 1 %) ¾ u stabljici, korenu, cvetovima i semenu takođe su prisutni glikozidi (lanatozidi A,B,C,D) ¾ lišće sadrži i steroidne saponozide, derivate pregnana, flavonoide, mineralne soli i enzime.
Upotreba ¾ u terapiji se primenjuje isključivo u obliku gotovih farmaceutskih preparata. ¾ kardenolidi koji se izdvajaju iz lišća osnovni su sastojci lekova za srce tj. deluju kao kardiotonici, lačaju srčani mišić (naročito kod starijih osoba), usporavaju i regulišu srčani ritam ¾ vunasti digitalis je aktivniji od purpurnog, deluje brže, ali kraće
53
54
