Ф. М. До ст ој ев ск и
ЗАПИСИ ИЗ МРТВОГ ДОМА
УВОД У удаљеним крајевима Сибира, усред степа, брда и н е п р о л а з н и х ш у м а , н а иђ иђ е с е к а т к а д н а м а л е н е у г л е д н е градове са хиљаду, мучно са две хиљаде душа, с дрвеним кућ ама, с двем а цркв ама � једн ом у граду, дру гом на гробљу � на градове више налик на добра московска села него на праве градове. Обично имају прилично много полицајаца, судија, поротника и осталих мањих чиновника. Уопште, пр ем да је у Сибиру велик а зима, с лу жб е су веом а топле. Там о ж и в е љ у д и п р о с т и , н е л и б е р а л н и , а п о р е д а к ј е с т а р и н с к и , чврст, вековима освештан. Чиновници � они који су с правом играли улогу сибирског племства � били су мештани, у к о р е њ е н и С и б и р ц и , и л и д о ш љ а ц и и з Р у с и ј е , м а х о м и з о б е ј у престоница, примамљени већом платом, удвострученом попутн ином и заводљи во великим над ам а за будућ ност. Они који су умели да реше загонетку живота, готово су увек остајали у Сибиру и с уживањем би се у њему укоренили. А д о ц н и ј е , б р а л и с у б о г а т е и с л а т к е п л о д о в е . А л и о н и м а д р у г и м а , л а к о м и с л е н и м а , к о ј и н е у м е ј у д а р е ш е з а г о н е т к у ж и в о т а , С и б и р б р з о д о с а д и , п а с е т у ж н о п и т а ј у : „ З а ш т о с у д о ш л и ? " О н и с н е с т р п љ е њ е м и з г у р а ј у с в о ј з а к о н с к и р о к службе од три године и одмах затим раде на премештају и в р а ћ а ј у с е к у ћ и гр г р д е ћ и и и с м е в а ј у ћ и С и б ир ир . Н и с у у п р а в у : у С и б и р у м о ж е ч о в е к д а б у д е с р е ћ а н , н е с а м о у с л у ж б е н о м него и у мн оги м др уг им по глед им а. Кл им а је изврсна, има много врло богатих и гостољубивих трговаца; много ванредно вредних инородаца. Девојке цветају као руже и д о к р а ј н о с т и с у м о р а л н е . Д и в љ а ч л е т и и с п р е д н о с а , с а м а пада ловцу под руку. Шампањац се пије претерано много. А ј в а р ј е ј е д и н с т в е н . Л е т и н а п о н е г д е д о н о с и п е т н а е с т п у т а оноли ко колико се ул ож ил о. Уопште, зем ља је благо слов ена. Ваља сам о уме ти ко ристити се њ оме. A у Сибиру у м еј у да се користе њоме. 1
У јед но ме од тих собом задовољ них и при јатн их г р а д и ћ а , са с а н а ј с и м п а т и ч н и ј и м г р а ђ а н с т во во м о к о ј е м ћ е у м о м 1 И н о р о д а ц , р у с к и д р ж а в љ а н и н п о р е к л о м о д н ек ек е д р у г е н а р о д н о с т и у Русији, али ниже културе, као што су Калмици, Јакути и други.
УВОД У удаљеним крајевима Сибира, усред степа, брда и н е п р о л а з н и х ш у м а , н а иђ иђ е с е к а т к а д н а м а л е н е у г л е д н е градове са хиљаду, мучно са две хиљаде душа, с дрвеним кућ ама, с двем а цркв ама � једн ом у граду, дру гом на гробљу � на градове више налик на добра московска села него на праве градове. Обично имају прилично много полицајаца, судија, поротника и осталих мањих чиновника. Уопште, пр ем да је у Сибиру велик а зима, с лу жб е су веом а топле. Там о ж и в е љ у д и п р о с т и , н е л и б е р а л н и , а п о р е д а к ј е с т а р и н с к и , чврст, вековима освештан. Чиновници � они који су с правом играли улогу сибирског племства � били су мештани, у к о р е њ е н и С и б и р ц и , и л и д о ш љ а ц и и з Р у с и ј е , м а х о м и з о б е ј у престоница, примамљени већом платом, удвострученом попутн ином и заводљи во великим над ам а за будућ ност. Они који су умели да реше загонетку живота, готово су увек остајали у Сибиру и с уживањем би се у њему укоренили. А д о ц н и ј е , б р а л и с у б о г а т е и с л а т к е п л о д о в е . А л и о н и м а д р у г и м а , л а к о м и с л е н и м а , к о ј и н е у м е ј у д а р е ш е з а г о н е т к у ж и в о т а , С и б и р б р з о д о с а д и , п а с е т у ж н о п и т а ј у : „ З а ш т о с у д о ш л и ? " О н и с н е с т р п љ е њ е м и з г у р а ј у с в о ј з а к о н с к и р о к службе од три године и одмах затим раде на премештају и в р а ћ а ј у с е к у ћ и гр г р д е ћ и и и с м е в а ј у ћ и С и б ир ир . Н и с у у п р а в у : у С и б и р у м о ж е ч о в е к д а б у д е с р е ћ а н , н е с а м о у с л у ж б е н о м него и у мн оги м др уг им по глед им а. Кл им а је изврсна, има много врло богатих и гостољубивих трговаца; много ванредно вредних инородаца. Девојке цветају као руже и д о к р а ј н о с т и с у м о р а л н е . Д и в љ а ч л е т и и с п р е д н о с а , с а м а пада ловцу под руку. Шампањац се пије претерано много. А ј в а р ј е ј е д и н с т в е н . Л е т и н а п о н е г д е д о н о с и п е т н а е с т п у т а оноли ко колико се ул ож ил о. Уопште, зем ља је благо слов ена. Ваља сам о уме ти ко ристити се њ оме. A у Сибиру у м еј у да се користе њоме. 1
У јед но ме од тих собом задовољ них и при јатн их г р а д и ћ а , са с а н а ј с и м п а т и ч н и ј и м г р а ђ а н с т во во м о к о ј е м ћ е у м о м 1 И н о р о д а ц , р у с к и д р ж а в љ а н и н п о р е к л о м о д н ек ек е д р у г е н а р о д н о с т и у Русији, али ниже културе, као што су Калмици, Јакути и други.
срцу остати неизгладива успомена, упознао сам Александра Петровић а Горјанчик ова, насељ еника ; он се роди о у Руси ји, као племи ћ и поседник, а доц ниј е је постао изгнаник роб ијаш др уго г степена, је р је убио своју жену, а кад је и з д р ж а о з а к о н о м о д р е ђ е н и д е с е т о г о д и ш њ и р ок ок п р и н у д н о г рада , остао је да см ир ен о и н еч ујн о доко нча свој живот као насе љен ик у гра ду К. Истина, било му је одре ђ ено да жив и у ј е д н о м с р е з у у б л и з и н и г р а д а , а л и ј е о н с т а н о в а о у с а м о м е г р а д у , ј е р ј е т у м о г а о д а н ађ ађ е к а к в у � т а к в у з а р а д у п о у ч а в а ј у ћ и д е ц у . У с и б и р с к и м г р а д о в и м а ч е с т о с е н а л а з е и з г н а н и ц и који, као насељеници, постају учитељи; тамо их не презиру. О ни ни п р е д а ј у п о г л а в и т о ф р а н ц у с к и ј е з и к , т а к о н е о п х о д а н на попришту живота, a о коме се, да није њих, у удаљеним сибирским крајевима не би имало ни појма. А л е к с а н д р а П е т р о в и ћ а с а м п р в и п у т в и д е о у к у ћ и ј е д н о г с т а р и н с к о г , и с л у ж е н о г и г о с т о љ у б и в о г ч и н о в н и к а Ивана Иванић а Гвозђ икова, са пет кћ ери ра зн их годи на, које су уливале доста лепих нада. Александар Петровић им је чети ри пута недељ но пред ава о фр ан цу ск и језик, за три дес ет сре брн их копејки по часу. Заин тер есо вал а ме је његова спо љаш њос т. Био је необичн о бле д и мрш ав човек, д о с т а м л а д , и м а о ј е о к о т р и д е с е т п е т г о д и н а , б и о ј е м а л и и сла буњ ав. Одевен је био уве к врло чисто, по евр опс ки. Ако с њиме разговарате, он вас гледа нетренимице и врло пажљиво, строго уљудно слуша сваку вашу реч као да мишљу понире у н>у, као да му вашим питањем стављате неки задатак или као д а х о ћ е т е д а д о з н а т е н е к у њ е г о в у т а ј н у , з а т и м в а м о д г о в а р а кратко и јасно, али доб ро мерећ и свак у сво ју реч, тако да вам буде због тога наједном некако неугодно, и напослетку с е о б р а д у ј е т е к а д р а з г о в о р п р е с т а н е . К о д Г в о зђ зђ и к о ва ва с а м се распитивао о њему и дознао да Горјанчиков живи ту беспрекорно и морално, и да га Иван Иванић друкчије не би позв ао да му по уч ав а ћ ерке; али да је инач е пр ав и одљ уд, кр ије се и бе жи од свак ога, нео бичн о је уч ен , мно го чита, врл о ма ло говори, уопш те, доста је теш ко с њиме разгов арат и. Неки тврд е да је стварн о пом ерио памећ у, м ад а не мис ле да ј е т о в е о м а в а ж а н н е д о с т а т а к . М н о г и о д у г л е д н и х ч л а н о в а града увек су стајали готови да свакојако угоде Александру Петровић у, не би ли им био од кори сти пишу ћ и мол бе и др уг о. Мислило се да он мора имати у Русији добру родбину, можда чак и виђ ене људе , али , знал о се, се, отк ако је у изгнанству , у п о р н о ј е п р е с е к а о с в е в е з е с њ и м а ; р е ч ј у , ч о в е к к о ј и с а м с е б и шкоди. Уз то, сви су код нас знали за његов случај, знали су д а ј е ј о ш у п р в о ј г о д и н и б р а к а у б и о с в о ј у ж е н у , д а ј у ј е у б и о из љуб омо ре, и да се сам при јави о вл аст им а (што му је мно го у м а њ и л о к а з н у ) . А н а о в а к в е з л о ч и н е у в е к с е г л е д а к а о н а несрећ ан сл уч ај и са ж аљ ев ај у их. Ипак, без обзир а на све
тo, ов ај осо бењ ак се ста лн о клон ио од свакога и међ у љу де је д о л а з и о с а м о к а д и м а ч а с о в е . У поч етку ја нисам на њега скрет ао нар очи ту пажњу, али, ни сам не знам како, мало�помало сам се заинтересовао за њ'. њ'. Било је у њем у нешто заго нетн о. Ра згов ара ти с њиме иикако није било могућ но. Дакако, на моја питањ а увек је одговар ао, чак је изглед ало да то сма тр а као сво ју најп ре чу д у ж н о с т , а л и к а д м и о д г о в о р и , м е н и д о ђ е н е к а к о т е ш к о д а г а д а љ е и с п и т у ј е м , а и н а њ е г о в о м л и ц у у в е к с у се , п о с л е т а к в и х р а з г о в о р а , в и д е л и н е к а п а т њ а и у м о р . С е ћ а м се се , ј е д н е л е п е л е т њ е в е ч е р и , з а ј е д н о с м о с е в р а ћ а л и о д И в а н а И в а н и ћ а . Мени изненадно паде на ум да га позовем на који часак мојој кућ и, да по пуш им о по цигар ету. H e ум ем да опиш ем ст ра х који се видео на његовом лицу; сасвим се збунио, промрмљао је ј е н е к е р е ч и б е з в е з е , љ у т и т о м е п о г л е д а о и н а ј е д а н п у т п о б е г а о н а д р у г у с т р а н у . З а ч у д и о с а м се се . О т а д а , к а д го го д б и с м о се сусре ли, г лед ао ме је некако препл аше но. А ли ја се ни сам смир ио, неш то ме је њему вук ло и после месец дана, н и оту д ни одов уд, ја про сто од ем к њему. Дабогм е, то није било ни л е п о н и п а м е т н о о д м е н е . С т а н о в а о ј е н а к р а ј г р а д а , к о д н е к е с т а р е п р о с т е ж е н е к о ј а ј е и м а л а т у б е р к у л о з н у ћ е р к у, у, а ћ е р к а опет незаконито дете, лепушкасту и веселу девојчицу од д е с е т а к г о д и н а . К а д с а м у ш а о у со со б у, у, А л е к с а н д а р П е т р о в и ћ ј е с е д е о у тај м ах с дев ојч иц ом и уч ио је читању. Чим ме уг ле да он се ј а к о с м е т е , т а к о к а о д а с а м г а у х в а т и о у н е к о ј к р и в и ц и . И сасвим се збуни, скочи са столице и упре дуг поглед у мене. Напослетку седосмо. Он пажљиво мотри сваки мој поглед као да д а п о д о з р е в а д а у с в а к о м о д њ и х и м а н е к и н а р о ч и т и п о т а ј н и смисао. Погодио сам да он до лудила пати од сумње. Гледа ме непр ија тељ ск и, сам о што не пита: „Т „Та хоћ еш ли ско ро отић и ода вде ?" Ја му гово рим о наш ем градић у, о дне вни м н о в о с т и м а , а о н о ћ у т к у ј е и с м е ш и с е ј е т к о , в и д и се с е д а не не с а м о што не зна ни најобичније, свима познате градске новости, него и не мари да их зна. После окренем разговор на наш кр ај, и њего ве потреб е, а он ме сл уш а ћ утећ и и гледа ме у очи тако чу дн ова то да ме је нај зад било стид од нашег разгово ра. Уосталом, ум ал о што га нисам наљути о показују ћ и му нове књиге и листове које сам тек добио с поште и држао у руци, и понудио му их онако нерасечене. Он их погледа жељно, али од ма х промени нам еру и не хте де их прим ити изговарајућ и се да нема за то времена. Напослетку се опростих с њиме, излазећ и осе тих као да ми је неки теж ак тере т спао са срца. Било ме је сти д и из гл ед ал о ми је врло глу по на ме тат и се чов еку коме је било баш нај гла вн ије да се што да љ е склони и сак ри је од целога света . А ли ш то је било, било. Сећ ам се да д а к о д њ е г а г о т о в о н и с а м н и з а п а з и о к њ и г а и м о р а б и т и неоправдано се говорило о њему да много чита. Ипак, кад
сам јед но дв ап ут врло касно ув еч е про шао по ред његовог стана, опазио сам светло ст ун ут ра . Шта је ра ди о будан до зоре? Да није писао? А ако пише, шта пише? Прилике су ме за три месе ца одвојиле од нашега градић а. Вративши се кућ и, већ у зиму, чуо сам да је Але кса нда р П е т р о ви ћ у м р о с ј е с е н и , у м р о у с а м љ е н , н е по з в ав ш и н и ј е д а н п у т ни лек ара . У град ић у су на њега готово већ били забор авил и. Његов стан је остао пр азан. Ја се од ма х уп оз на м с покојников ом газдарицом . Желео сам да од ње дозна м чи ме се уп рав о заним ао њен укућ анин и да није штогод писао? За дво гри вен ик , она ми до несе ч и т а в у к о та р и ц у х а р т и ј а з а о с т а л и х по сле поко јника. С т ар и ца п р и з н а д е д а ј е ве ћ п о т р о ш и л а д в е к њ и ж и ц е т и х х а р т и ј а . To је била мрг одн а и ћ утљива же на, од ње се теш ко мог ло дознати ш т о г о д у п у т н о . 0 с в о м у к у ћ а н и н у н и ј е м и у м е л а ре ћ и н и ш т а нарочито ни ново. По њеним речима, он готово никад није ништа радио, месецима није отварао књигу нити узимао перо у р ук е, а л и по целе ноћ и је х о д а о гор е�доле по соби и је д н а к о нешто мислио, а понекад би и сам са собом разговарао, јако је заво лео н>ену ун ук у Каћ у и ве ом а је мазио, особи то отк ако је чу о да се зове Каћ а, а сваке године, на дан све те Катарине, и шао је да нек ом е о д р ж и помен. Госте н и је трпео , из кућ е је излазио са м о ка д је иш ао на час ове , чак би се на н>у, стару , и сп ре чи о, ако би ма једанпут недељно ушла у његову собу да је тек мало у с п р е м и , а готово н и к а д а н и је с њ ом е п ро гово р ио н и је д н е р ечи , за пун е три године. Запи тах Каћ у: сећ а ли се свога уч ит ељ а? Она ме ћ утећ и погледа, окр ете се зид у и заплак а. Дакле , ипак, та ј човек је могао уч ин ит и да ra бар неко воли. 2
Однео сам његове хартије и целог дана сам их претурао. Три четвртине тих хартија биле су празне: безначајни поцепани листић и или уче ни чк а вежбањ а. Ал и била је ту још ј е д н а с в е с к а , д о с т а д е б е л а , с и т н о и с п и с а н а и н е д о в р ш е н а ; м о ж д а ј у ј е с а м п и с а ц з а б а ц и о и з а б о р а в и о . T o ј е б и о н а п и с, иако искидан, о десетогодишњем робијашком животу, који ј е п р е ж и в е о А л е к с а н д а р П е тро вић . М е с т и м и ц е , о п и с и в а њ е је п р е к и д а н о н е к о м д р у г о м п р и ч о м , н е к и м н е о б и ч н и м и страшним успоменама, набацаним нервозно, грчевито, као по неком морању. Те одломке, неуједначене, прочитао сам неколико пута и готово сам постао уверен да су писани у л у д и л у . А л и ти р о б и ј а ш к и з а п и с и � „П ризори и з м р т в о г д о м а " � к ак о и х ј е о н с а м н а з в а о н е гд е у с в о м р у к о п и с у � м е н и нису изгледали сасвим незанимљиви. Сасвим нов свет, досад непознат, неке необичне чињенице, неке посебите напомене о про па ли м људ им а � све ме је то при вукл о, те сам п онеш то читао са интересом. Свакако, могао сам се и преварити. Пробе рад и, као за почетак, одабр аћ у два�три погл авља , нека суде читаоци... 2 Новац од 20 копејки.
МРТВИ ДОМ Наша там ни ца била је на кра ју утврђ ења, поре д сам ог б е д е м а . Д е ш а в а л о с е, к р о з п у к о т и н е н а о г р а д и п о г л е д а м о на Божји свет, не бисмо ли бар штогод видели, а оно, виде се (амо крајичак неба и висок земљани насип, бедем, зарастао у к о ро в , п о б е д е м у , д а њу � но ћ у , н а п р е д � н а з а д , х о д а ј у с т р а ж а р и , г ш м и с л и м т а д : г о д и н е и г о д и н е ћ е п р о л а з и т и , а ч о ве к ћ е и с т о овако приступати огради да кроз њене пукотине погледа на Божји свет, и уве к ћ е вид ети тај исти бедем , исте так ве стражаре и њихово ходање и исти крајичак неба, али не неба изнад тамнице него неког другог, далеког, слободног неба. Замислите велико двориште, двеста корака дужине и сто п е д е с е т ш и р и н е , ц е л о ог р а ђ е н о , у н а о к о л о , у н е п р а в и л н о м шесто угаоник у, високом огр адо м од коља, то јес т пло том од високих кочева, стубаца усправно и дубоко укопаних у земљу, који су боковим а чвр сто приб ијени јед ан уз дру ги, н а врху заоштрен и, спојени и учвршћ ени попреч ним лет вам а: т о ј е е т о с п о љ а ш њ а о г р а д а т а м н и ч к а . Н а ј е д н о ј с т р а ни о г р а д е начиње на је капи ја, велика, јак а, увек закљ уча на, ст ра жа ри је с т а л н о ч у в а ј у , д а н и ноћ ; о т в а р а се п о п о т р е б и , к а д се и д е н а рад. С оне стра не кап ије је светао, сло бод ан свет, љу ди жив е као и сви др уг и. Ал и с ове стр ан е оград е, та ј др уг и свет је зам иш ља н као нека неве рова тна гатка. Овам о је неки особити свет који више ни на шта не личи, овамо су нарочити закони, нар оч ито одело, посебн е нара ви и обич аји; ово је до м мрт ав за живота � живот каквог нигде нема, а људи су необични, чу дн и. Ето то и хоћ у да опи ше м, та ј особити кут. Чим уђ ете у ограђ ено двор ишт е видећ ете неколико зграда ун утр а. Дуж две стран е простран ог ун утр аш ње г д в о р и ш т а с т о ј е д в е д у г а ч к е ј е д н о с п р а т н е д р в е н е з г р а д е . T o су касарне . Ту ст ан ују осуђ еници, разм ешт ени по степену казне. У дну ограде диже се још једна таква брвнара � то је кујна, подељена у два артеља , даље је још једна зграда, ту с у, п о д ј е д н и м к р о в о м , и п о д р у м и и а м б а р и и с т а ј е . С р е д и н а д в о р и ш т а п р а з н а је , д о с т а п р о с т р а н а ч и с т и н а . Т у с е в р с т а ј у осуђ еници, ту се врши прегл еда ње и проз ивањ е уј ут ру , у подне и увече, а понекад и више пута преко дана � то зависи од стражара, од њихових сумњичења и вештине у брзини у п р е б р о ј а в а њ у . Уо к ол о , и з м е ђ у з г р а д а и о г р а д е , о с т а ј е ј о ш д о с т а с л о б о д н о г п р о с т о р а . Ту , иза з г р а д а , н ек и з а т в о р е н и ц и , 3
4
3 Казамати. 4 Артељ, дружи на, ком пан ија , уорт ачењ е људи истог зани мањ а, задруга.
нешто недружевнији и тмурнији по нарави, воле, кад не ма ју рад а, да се склоне од туђ их очију, па да ш ета ју и да мисле своје. Кад се с њима сретнем на тој шетњи, ја волим д а п о с м а т р а м њ и х о в а м р а ч н а ж и г о с а н а л и ц а , и д а п о гађ ам шта ми сл е ти људ и. Био је је да н ро би јаш који је вол ео да у то слобо дно врем е броји сту пц е на огр ади. Било их је хи љ ад у и пет сто тин а, он их је све знао, по бр ој у и по как во м знаку. Сваки стубац значиједан дан, онје свакога дана одрачунавао по је да н, и тако је, пр ем а остатк у, очи то видео кол ико му ј о ш д а н а о с т а ј е д а п р о в е д е у т а м н и ц и , д о р о к а . Било м у ј е истински мило кад сврши са неком страном неправилног ше стоу гаон ика оград е. Им а да чека још мно го година, али у т а м н и ц и и м а д о с т а в р е м е н а д а се човек н а у ч и с тр п љ е њ у . Једн ом сам видео како се неки осуђ еник оп раш тао са сво јим д р у г о в и м а , п о ш то ј е о т а м н о в а о д в а д е с е т г о д и н а и ј е д в а н а ј з а д б и о о с л о б о ђ е н . Б и ло ј е ј о ш ж и в и х љ у д и к о ј и с у п а м т и л и к а д ј е први пу т уш ао у там ни цу : мла д, безбри жан, не мислећ и ни о сво јој к ривиц и ни о св ојо ј казни. А изаш ао је као сед старац , м р г о д а н и с у м о р а н . Ћу т е ћ и ј е о б и ш а о с в и х ш е с т н а ш и х касарни. У свакој, чим би ушао, он се прво помолио Богу пред иконама, па онда се пред својим друговима клањао дубоко, пр еса ми ћ ен до појас а, и мол ио их да га не пом ињ у по злу. Сећ ам се дру гог једног осуђ еника, некада имућ ног сибирског с е љ а к а , к а д ј е ј е д н о м п р е д в е ч е би о п о з в а н д а д о ђ е н а к а п и ј у . Пола године ран иј е добио је вест да му се жена пр еу да ла , и ве ом а се сне весе лио . А сад му је то дош ла била она са ма , д о з в а л а га и д о н е л а м у д а р . П о р а з г о в а р а л и су м и н у т � д в а , обоје су зап лак али и о про стил и се занавек. Кад се враћ ао у кас арн у саг ле да о сам му лице... Тако је, овд е се човек мо же научити стрпљењу. Кад се смркава онда нас уводе у касарне и ту остајемо з а к љ у ча н и ц е ле н о ћ и . М е н и ј е у в е к б и л о т е ш к о к а д и з д в о р и ш т а морам да идем у касарну. Касарна, то је једна једина соба, д у г а ч к а , ниска, з а г у ш љ и в а , т м о л о о с в е т љ е н а л о ј а н и ц а м а , с тешким загушљивим задахом. Данас не разумем како сам у њ ој м о га о д а п р о ж и в и м д е с е т г о д и н а . М о ја п о с те љ а би ла је н ач и њ ен а о д три д а с к е и то је био сав м о ј п р о с т о р . А на т а к в и м п о с т е љ а м а , с а м о у н а ш о ј с о б и, с м е ш т е н о ј е т р и д е с е т љ у д и . Зим и с е р а н о з а т в а р а л о , а т р е б а л о је по с ле п о ч е т и р и часа чекања док сви заспе. Дотле су жагор, вика, смех, псовке, звекет ланаца, дим и гар; ту су обријане главе, жигосана лица, др о њ ц и о д одећ е; ту је с ве н ар у ж е н о , л уп е ш к о ... а л и све је и ж и в а љ у д с к а д у ш а ! Ч овек је с т в о р е њ е к о је с е н а св е п р и в и к а в а и , ј а м и с л и м , т о м у ј е н а ј б о љ е ш то м у ј е о д р еђ е н о . У т а м н и ц и н а с ј е б ил о о к о 2 5 0 љ у д и � б р о ј г о т о в о с т а л а н . Једни долазе , дру ги, који су из др жа ва ли рок, одлаз е, трећ и у м и р у . И к а к в и х нас н е м а ! М и с л и м д а је с в а к а г у б е р н и ј а , сваки крај Русије имао овде свога представника. Бил о
Je и инор ода ца, а било је неколи ко про гна ник а чак и од к а в к а с к и х б рђ а н а . С ве j e т о р а з в р с т а н о п о в е л и ч и н и з л о ч и н а , на прем а томе и по одређ еним годин ама роби јања. Може се мислити да није било злочина који овде не би имао свога представника. Главни део свега тамничког насеља били су прогнаници �робијаши грађ анског ред а („силни" робијаши, како су наивно изго варал и сам и осуђ еници). То су злочинци без икаква права на имовину, комад одсечен од друштва, љ уди ж и г о с а н и х л и ц а р а д и в е ч и т о г д о к а з а д а с у и з б а ч е н и и з д р у ш т в а . Они с у и ш л и н а п р и н у д а н р о б и ј а ш к и р а д у р о к у од осам до двадесет година, а после тога рока расејавани су којекуда по сибирским срезовима и општинама, као насе љен ици. Било je зло чи нац а и из војске, ко јим а нис у одузета права на положај и имовину, као иначе у руским војним затворима. Ти су слати у Сибир на кратке рокове, па су пос ле опе т враћ ани она мо от ку да су дош ли, у војску, у сибирске граничарске батаљоне. Многи од њих готово одмах су опет долазили на робију, због поновних тешких злочина, али сад већ не на кра так рок него на дв ад ес ет годин а. То je, како су их називали, био „вечити" ред злочинаца. Али ови „вечити" ипак нису губили сва своја класна права. 5
6
Напослетку, била је још једна врста злочинаца, нај стр аш ни јих , поглавито из војске, доста мн ого бро јних . То je било такозвано посебно одељење. Ту су спадали злочинци из целе Руси је. Они су са ми себе см ат ра ли за „вечите роби јаше ", и нису знали рок свог принуд ног рад а. По закону, тре ба ло je д а и м с е в р е м е р а д а у д в о с т р у ч и и у т р о с т р у ч и . Т а м н о в а л и с у све док у Сибиру нису заведени најтежи робијашки радови. „Вама рок, а нама вечита робија" � тако они говоре осталим осуђ еницим а. Доцније сам чуо да је тај ре д роб ијаш а уки нут. Осим тога, у нашој тврђ ави ук ин ут je и грађ ански поре дак и з а в е д е н ј е д а н з а ј е д н и ч к и , в о ј н о о с у ђ е н и ч к и . Р а з у м е с е, с т и м у ве зи и з м е њ е н а je и у п р а в а . Ј а д а к л е о п и с у ј е м п р о ш л о с т , ствари које су одавно биле и битисале... О д а в н о ј е т о б ил о , с а д м и с е с в е ч и н и к а о д а с а њ а м . Се ћ а м с е к а к о с а м у ш а о у т в р ђ а в у . Т о с е з би л о ј е д н е д е ц е м б а р с к е в е ч е р и . С м р к а в а л о се , љ у д и с у с е в р а ћ а л и с р а д а , с п р е м а л и с у с е за п р е г л е д и п р о з и в а њ е . Н е к и б р к а т и п о д о ф и ц и р о т в о р и м и н а ј з а д в р а т а т е „к у ћ е н е о б и ч н е " у к о ј о ј с а м и м а о д а п р о в е д е м тол ик е године и да поднес ем таква осећ ања о којим а не бих имао ни приближног појма да их нисам уистину претрпео. Тако, не бих раније никако могао да замислим: шта мучно и страш но им а у то ме што за пуни х дес ет година ни је да н 5 Ссыльнш, у рус ком зва нич ном језик у значи прогна ник; а с и л ь н и й значи с илан, па прост н арод брка та два знач ења, јер м у је прво слаб о познато. 6 Tj. права по друштвеној класи којој припадају.
ј е д и н и т р е н у т а к нећ у би ти с а м . Н а р а д у , у в е к под с т р а ж о м чу вар а, код кућ е увек с две ста дру гов а, и ни јед анп ут, баш ни један једини пут � сам! Али, на то је требало тек да се навикнем! Било је ту ненамерних убица, и убица од заната, р а з б о ј н и к а и р а з б о ј н и ч к и х во ђ а . Б и л о и х ј е к о ји с у с а м о варалице, скитнице � свакојаки вештаци у добављању новца, у обијању фиока. Било је и таквих за које би се тешко пого дил о шта ћ е ту где су. Ал и сваки је има о сво ј сл уч ај , с в о ј у к о б, м у т н у и т е ш к у к а о м а м у р н о с т п о с л е п и ћ а . У о п ш т е у з е в ш и , о с в о ј о ј п р о ш л о с т и су они м а л о го в о р и л и , н е р а д о о н>ој причали, видело се да се паште да и не мисле на н>у. Али познао сам и веселе убице, никад замишљене, тако да би се човек могао кладити да им савест никад ништа не пребацује. Било је, дакако, и мр год ни х људи, готово веч ити х ћ утал ица . Уопште, ретко је ко при чао о своме животу, а рад озн ало ст им такођ е ниј е била у навици, нек ако ниј е била у оби чају , није усвојена. Тек ако се понеко, и то ретко кад, расприча, из д о к о л и ц е , а д р у г и га с л у ш а , х л а д н о и м р г о д н о . Н ик о н и ко га не може овде да задиви. „Ми смо људи писмени!", рекну они често, и некако чу дн о соб ом задо вољ ни. Сећ ам се неког р а з б о ј н и к а к а д ј е ј е д н о м , п и ј а н ( на р о б и ј и с е к а т к а д м о г л о и опити) при чао како је зак лао петог одиш њег ма ли ша на , како га је прво пр им ам ио и гра чк ом , па га од вео у неку празну стају и тамо га заклао. Цела касарна, која се дотле с м е ј а л а њ е г о в и м ш а л а м а , у ј е д а н г л а с с е р а з в и ч е н а њ е га , и разбо јник је мо рао да заћ ути; н ије касарна пови кала из срџбе и препирања, него зато што о томе не треба говорити , зато што није усвојено да се о томе говори. Узгред напомињем да су ови људи заиста били писмени и то не у преносном него у п р а в о м с м и с л у р е ч и . Н е с у м њ и в о ј е д а и х ј е в иш е о д п о л о в и н е знало да чита и пише. На којем бисте другоме месту, где се руски народ скупља у великим масама, могли издвојити гомилу од 250 љ у д и ч и ј а б и већ а п о л о в и н а з н а л а д а ч и т а и п и ш е? Д о ц н и ј е с а м ч у о д а ј е н е ко , п о т и м с л у ч а ј е в и м а , з а к љ у ч и в а о д а п и с м е н о с т у п р о п а ш ћ у ј е н а р о д . T o ј е , н а р ав н о , п о г р е ш н о . Сасвим су др уг и узр оци у питању, ма да се не може порећ и да писменост развија у народу самопоуздање. Али она никако није недостатак. Редови осуђ еника су се раз лик ова ли по од елу : јед ни имају кратак и до грла закопчан капут, пола угасито мрк, a пола сив, исто је так о и с п ан та ло на ма � је дн а је ногави ца с и в а , а д р у г а у г а с и т о м р к а . Ј е д н о м , з а в р е м е р а д а , д ођ е м е ђ у сужње продавачица пецива. Девојка оста дуго загледана у мене, па на мах прште у смех. „Их, ала ми је то красота!", пович е она, „нити је до сти гло од сивог нити од мрког а су кн а! " Било их је који су им ал и ка пу т сав од сивога сук на, с ам о су
рукави били мрки. И главе су разнолико обријане по пола, некима уздуж лобање, а некима попреко. Н а п рв и п о г л е д м о г л а с е з а п а з и т и н е к а о ш т р о о б е л е ж е н а у о п ш т е н о с т ц е л е о в е н е о б и ч н е п о р о д и ц е . Ш тави ш е , и иајјаче, најоригиналније личности, које су и нехотице илад але др уг им а, и оне су те жи ле да уђ у у зај едн ич ки тон целе тамнице. Уопште да кажем, сав тај народ � с малим изузетком неуморних весељака, који су зато од свих нрезирани � сви ти л>уди били су зловољни, завидљиви, врло охоли, хвалисави, напрасити, осетљиви на увреде и у иеликој мери фо рм али сти . Н ајвећ а им је врлина била што се м и су н и ч е м у ч у д и л и . С ви с у л у д о в а л и у ј е д н о м с м и с л у : к а к о да се п о н а ш а ј у . Н о н е р е т к о су се и н а ј о х о л и ј и и они ш то се најхрабрије по изгледу држаше, муњевитом брзином мењали у н а ј п л а ш љ и в и ј е . И м а л о је н е к о л и к о о д и с т а ј а к и х љ у д и ; о ни су били прости и нису се прен ем ага ли . Ал и зачудо, међ у тим зап рав о ја ки м љу ди ма било их је неколико до кра јно сти гашти х, готово болесно ох оли х. Уопште, прво је мест о зау зим ала хвалисавост, таштина, спољашњост. Већ ина тих л>уди је и с к в а р е н а и в е о м а се ниск о с п у с т и л а . Н е п р е к и д н е су сплетке и оговарања � прави пакао, подземни мрак. Али против унутрашњих тамничких закона и усвојених обичаја, нико није смео устати, сви су се у том покоравали. Било је у п о р н и х , о ш т р о и с п о љ е н и х н а р а в и к о је с у с е те ш к о , с напором, покоравале, али су и оне подлегале. У тамницу су стизали и такви људи који су много дубоко забраздили, сувише прешли границе слободе, тако да су, на крају, саме своје злочине вршили некако не од своје воље, него као да ни сами нису знали зашто, као у неком бунилу, у н е к о ј о п и је н о с т и , ч е с т о и з те ш к е , с т р а ш н о р а с п и р е н е т а ш т и н е . А л и к о д н а с, о д м а х б и с е с т а л о ж и л и , и а к о с у п о н е к и од њих пре него што су ушли у тамницу, били страх и трепет чи та ви х насео бина и гр адо ва. Новак, обзирућ и се око себе, брзо опази к уд је запао, вид и да овд е нема кога да зади ви, п а се нем ино вно см ир и и уђ е у опш ти тон. А та ј тон саст оји се, с п о љ а, и з н е к о г о с о б и то г л и ч н о г д о с т о ј а н с т в а к о ј и м ј е л р о ж е т гото во сваки су жа њ у там ни ци . Као да је назив осуђ еник, роб ијаш , збиља неми чин, па још и пох вал ан. Ни тр ун ке стида и кајањ а! Додуше, било је и нек еспо љаш ње смирено сти, тако р е ћ и о б а в е з н е , н е к о г м и р н о г у м о в а њ а . „ Ми с м о п р о п а л и љ у д и " , к а ж у они о себи, „ниси у м е о да ж и в и ш у с л о б о д и , сад вуци ланце или трчи зеленом улицом и број редове" . „ Н и с и с л у ш а о о ц а и м а ј к у , с а д с л у ш а ј д о б о в а н к у ." „Ниси хте о да прош иваш златом , сад ту ца ј каме н чекић ем." Све 7
8
7 „Трчати зеленом улиц ом " значи проћ и кроз шибу; проћ и кроз редове војника у чијим су рукама шибе; „бројати редове" значи бројати шибе у току казне. 8 Тамнички добош, добовање.
ce тo говорило и за поуку и за пошалицу, али као уо бичајене пословице и узречице, никад озбиљно. Све су то биле само реч и. М учн о да је и је да н у ду ш и призн ао свој гр ех . Ако пак ко други, ко није робијаш, покуша да кога од н>их прекори, да га због његове кривице изгрди (мада, иначе, корети злочинца није у рускоме духу), онда њиховим грдњама и псовкама нема краја. Како су само умели да грде, да псују! Мајсторски, раф ини рано . Грдњу и псовку пре твор или су у вештину , више су се стара ли да у је д у ув ред љи вим смисло м, ду хо м, идејо м, н е го с а м о м р е ч ј у � т а к о ј е с у п т и л н и ј е , з а ј е д љ и в и ј е . Т у њ и х о в у в е ш т и н у ј о ш с у в и ш е р а з в и ј а л е с т а л н е с в а ђ е . С ви с у о н и радили као под бичем, дакле су били лењи и кварили су се, ако раније и нису били искварени, на робији су се искварили. Нико од њих није овде дошао од своје воље, нити су се у з а ј а м н о п о з н а в а л и . „Ђаво ј е т р о ј е о п а н к е п о д е р а о п р е н е го што је нас ск уп ио у је д н у го ми лу ", тако гово ре о себи, зато су у овом пакленом животу увек у првом реду биле сплетке и замке, женско оговарање и опадање, мржња, гложење, пакост. Нема просте жене која би била толико проста колико понеки од ов их уб иц а. Опет каж ем , било је међ у њима и ја ки х љ у д и , к а р а к т е р а , н а в и к н у т и х д а с в о ј ж и в о т л о м е , д а њ и м у п р а в љ а ј у , љ у д и п р е к а љ е н и х , с м е л и х , н е у с т р а ш и в и х . Њих су некако и нехотице поштовали; они сами, иако су често били суревњиви у овојој слави, ипак су се, уопште узевши, старали да другима не буду тешки, нису се упуштали у празне грдње, понашали су се необично достојанствено, били уредни и готово увек послушни према управи � али не из начела послушности, ни по свесној дужности, него тако, као по неком уговору, увидевши узајамне користи. Уосталом, пре ма њим а се опрезно и по ступ ало . Сећ ам се како су јед но г таквог злочин ца, познатог уп ра ви по својо ј неус тра ши вос ти и одл учн ост и и по зве рск им нагони ма, позвали јед но м да издржи казну због неке кривице. Беше летњи дан, и време кад се не ради. Виши официр, мајор, најближи и непосредни с т а р е ш и н а т а м н и ц е , д ођ е у с т р а ж а р н и ц у , која је била до самих врата � да лично присуствује казни. Тај мајор био је за осуђ енике некакво фат ал но створење, доте ра о је дотл е да с у п р е д њ и м д р х т а л и . Б ио ј е с т р о г д о б е з у м љ а , „ н а л е т а о ј е н а љ у де ", к ак о с у го в о р и л и р о б и ј а ш и . Н а ј в и ш е с у с е п л а ш и л и његовог проницљивог погледа, као у риса, од којега се ништа није могло са крит и. Он је видео и не гледајућ и. Док ула зи у т а м н и ц у , о н в е ћ з н а ш т а се р а д и н а њ е н о м д р у г о м к р а ј у . Њ е г о в сист ем био је погр еш ан. Својим бесним, опак им пост уп ци ма са мо је још ви ше ого рч ава о и онако огор чен е људ е; и да ни је имао над собом заповедника, човека племенитог и разложног који ra је поне кад задр жа ва о у његови м ди вљ им ис пад им а, 9
9 Стражарница (вахтгауз, кордегардија) у ствари је одељење за притвор.
он би својим управљањем чинио велика зла. He знам како се могло дес ити да он срећ но прођ е, оти ша о је у пе нз ију жив и | д р а в , м а д а ј е би о и о п т у ж е н . Кад осуђ еника позваше, он пре бле де. Обично је ћ утећ и и од лу чн о лег ао да га шибају, ћ утећ и пре трп ео казну и после ка зне ус тај ао као да ништа ни је ни било, хл ад но и фи лоз оф ски I л е д а ј у ћ и н а с в о ј у н е з г о д у . С њ и м с е, у о с т а л о м , у в е к в е о м а о п р е з н о и п о с т у п а л о . А л и о в о га п у т а о н ј е о д н е к у д м и с л и о д а н и ј е кр ив. П р е б л е д е о је , а к р и ш о м о д ч у в а р а г у р н у о је у р у к а в о ш т а р е н г л е с к и о б у ћ а р с к и нож . У т а м н и ц и је б и л о најс траш није забрањено држат и ножеве и свака дру га сечива. Претресања су била честа, изненадна, без шале, а казне с у р о в е , н о к а к о ј е т е ш к о п р о н а ћ и к о д к р а д љ и в ц а о но ш т о он хоћ е особито да сакр ије и како су ножеви и др уг е справ е сва кид аш ње по треб е у тамн ици , то их је, и поред прет рес а, било увек у потаји. Ако би их одузимали, неизбежно су д о б а в љ а л и д р у г е . Сви р о б и ј а ш и п о л е т е ш е о г р а д и и н е м о и б е з д а х а п о с м а т р а х у кр о з п у к о т и н е и зм е ђ у к о љ а , д а в и д е шта ћ е бити. Сви су знал и да овога пу та Петро в нећ е лећ и д а г а ш и б а ј у и д а је м а ј о р у д о ш а о к р а ј . А л и у н а ј о д с у д н и ј е м тренутку, наш мајор седе у кола и оде, а другоме официру нареди да изврши казну. „Сам га Бог избавио!", говорили су после осуђ еници. А Петров је потп уно ми рно из држ ао казну. Љ у т и н а г а п р о ш л а ч и м ј е м а ј о р о т и ш а о . З а т в о р е н и к ј е д о н ек ог степена послушан и покоран, само, има крајности које не треба прекорачити. Узгред речено, ништа није занимљивије од њихових необичних издушака нестрпљивости и самовоље. Често, човек по неколико година трпи, смири се, сноси најжеш ћ е казне и на је да нп ут букн е због какве ситнице, готово низашта. У неком смислу би се то могло назвати л у д и л о м , а они то и р а д е у л у д и л у . Већ с а м с п о м е н у о да в и ш е година нисам код тих л>уди опазио ни најмањег знака кајања, ниједне, ни најм ањ е при тиск ујућ е помисли на извршени злочи н, и да већ ина њих у себи држ и да ним ал о нису криви. To је факт. Раз уме се, често су том е узро к таштина , рђ ави пр им ери , дрск ост, ла жн и сти д. Иначе, ко би мо гао рећ и да је испита о ду би ну тих пр оп али х срдаца и да је у њим а пр очи тао оно што је скрив ено од целога све та? Па ипак, за тол ик о година се ваљд а могло бар штогод запазити, про наћ и у тим срцима и ухватити бар нека црта која би доказивала да тамо постоји неки бол, нема патња. Али тога није било, стварно није било. Да, изгледа да се злочин не може разјаснити полазећ и од датих, готових гледишта; фи лоз оф ија злочина је м а л о т е ж а него ш то с е м и с л и . С вакако , т а м н и ц а и с и с т е м принудног робијашког рада не поправљају злочинца, ти ме се он само казни, а др уш тв о се зашти ћ ује од његових насртаја на општи мир. Тамница и најмучнији робијашки рад развијају у злочинцу само мржњу, жудњу за забрањеним
у ж и в а њ и м а и в е л и к у л а к о м и с л е н о с т . A ја с а м т в р д о у в е р е н д а и ч у в е н и с и с т е м ћ е л и ј а п о с т и ж е с а м о п р и в и д а н , о б м а њ и в спољашњи смер. Тај систем исисава из човека животне с о ко в е , р а з д р а ж у ј е м у д у ш у , с л а б и ј е , з а с т р а ш у ј е , п а п о с л е ту морално исушену мумију, тога полулудака, показује као прим ер поп равке и п окајањ а. Свакако, злочи нац који је у с т а о п р о т и в д р у ш т в а м р з и т о д р у ш т в о и го то в о у в е к с м а т р а д а н и ј е к р и в о н него д р у ш т в о . У з то, оно га је већ к а з н и л о и зато он држ и да је очишћ ен, да је пре чис тио ра чун е. Напослетку, може се поћи и с тачке гледишта према којој излази да би готово требало оправдати злочинца. Али и ми мо сваког глед иш та, свако ћ е призн ати да има злочи на који се увек, и свуда, од постанка света, по свима законима, с м а т р а ј у к а о н е о с п ор н и ; а т а к в и м а ћ е се с м а т р а т и с в е д о т л е док је чо век � ч о в ек . Ј а с а м те к у т а м н и ц и с л у ш а о п р и ч а њ а о најстрашнијим, најнеприроднијим злочиним поступцима, о најстрашнијим, најневероватнијим убиствима, и све то испричано с најпростодушнијим детињским, веселим с м е ј а њ е м . Н а р о ч и т о н е м о г у д а з а б о р а в и м ј е д н о г а о ц е у б и цу . Био је племи ћ , им ао слу жб у и жи ве о као изгу бљ ени син код свога шездесетогодишњег оца. Владао се сасвим неупутно, за ду жи ва о се страш но. Отац га је притезао , опомињао, ал и како је тај отац им ао доста им ања, кућ у, ма ју р, а мисл ило се и готови не � син, из жу дњ е за наслеђ ем, уби је оца. Злочин ј е п ро н ађ е н те к п о с л е м е с е ц д а н а . У б и ц а ј е с а м п р и ј а в и о по лиц ији да му је отац нестао, н езнан о где. А целога тог месеца живео је најраз вра тни јим животом. Напослетку, кад о н ј е д н о м н и ј е би о к о д к у ћ е п о л и ц и ј а н ађ е л е ш о ц а . Д у ж ц е л о г д в о р и ш т а п р о т е з а о с е о л у к з а нечистоћ у, п о к р и в е н д а с к а м а . У том е олу ку ле жа о је леш. Нађ ен је лепо об учен и оп рем ље н, али сед а глава је била одсечен а и стављ ена уз труп; убиц а је н а м е с т и о г л а в у н а п о д г л а в н и к . Син н и ј е х т е о д а п р и з н а . Изгубио је племић ку тит улу , слу жб у и чин, и послат на д в а д е с е т г о д и н а т е ш к е р о б и ј е . З а с в е в р е м е док с м о з а ј е д н о ж и в е л и , т о ј е би о н а ј в е с е л и ј и ч о в ек . Л а к о м и с л е н и в е т р е њ а с т , врло неразмишљен, будаласт, и ако не сасвим глупак. Нисам код њега ник ад запази о неку нар очи ту суро вост. О суђ еници ra нису ни у шта ценили, али не због злочина � о томе ни помена � него због глупости у злочину, што се није умео д р ж а т и . П о к а тк а д , он би у р а з г о в о р у с п о м е н у о о ц а. Ј е д н о м кад је са мно м раз гова рао о насл едн ој здр аво ј конс титу цији у њ и х о в о ј п о р о д и ц и , о н д о д а : „Ето, м о ј о т а ц , д о с а м е с в о ј е смрти није се никад ни на шта пожалио." Разуме се, овако зверск а неосетљ ивост је немо гућ на. T o је фен омен ; ту је неки природни органски недостатак, нека телесна и морална р у ж н а а н о м а л и ј а , з а к о ј у н а у к а ј о ш н е з н а, т о н и ј е п р о с т о злоч инст во. Дак ако да ја у то злоч инс тво ни сам ни в еро вао. А л и неки и з њ е го в о га г р а д а , к о ји с у м о р а л и з н ати с в е
поједи ности о сл уч ају , ис при чал и су ми тачно како је било. Чињенице су биле веом а јасне , м ор ал о им се веров ати. Јед ном , ноћ у, осуђ ениц и су чу ли како он у сну виче: „Држи га, држи! Одсеци му главу, главу!..." Готово свак и осуђ еник говори у сну и бунц а. Псовке, иоповски изрази , ножеви, н ајче шћ е секире , све им је то у < н у н а ј е з и к у . ,,М и с м о н а м у ч е н и љ у д и , у б и ј е н и , н а м а ј е с р ж иш чу пан а, зато и вич ем о ноћ у", веле они. Роби јашк и ра д у тврђ ави за држ аву, то није зан им ањ е мего дужност: робијаш сврши свој задатак или одради о д р е ђ е н е з а к о н с к е ч а с о в е р а д а и вр а ћ а с е у т а м н и ц у . Р а д му је мрза к. Без неког свог личног, со пствен ог зани ма ња , којем би се роби јаш предао свом памећ у и калк ул ац ијо м не може он у тамници живети. И доиста, како би се сви ти љ у д и , р а з в и ј е н и , к о ји с у с н а ж н о ж и в е л и и ж е л е л и д а ж и в е , а сад силом саку пљен и у је дн у гомилу, сило м отргн ути од д р у ш т в а и н о р м а л н о г ж и в о т а , к ак о би се о ни м о г л и навић и д а овде живе нормално и правилно, по својој вољи и хте њу. Сама незапосленост развила би у њима преступничке особине о којима дотле нису имали ни појма. Човек не може да живи без рада и без правог нормалног живота � квари се и постаје звер. И зато је, усл ед ду ш ев не потр ебе и из неког осећ ања сам оо дбр ане � сваки роби јаш и мао свој занат и заним ање . Готово цео дуги летњи дан пролази у државном послу, a у к р а т к о ј но ћ и ј е д в а м о ж е д а с е и с п а в а . А л и з и м и , ч и м с е смркне , робијаш , већ као роб ијаш , по пропису, мор а да је у т а м н и ц и , з а к љ у ч а н . Ш та да се р а д и у д у г и м и д о с а д н и м зимским вечерима? Свака се касарна дакле, и мимо забране, претвара у велику радионицу. Истина, сам рад, занимање, не забрањује се, али је строго забрањено држати код себе, у тамници, разне алате, а без њих се не може радити. Ради се нечујно, а како изгледа, управа у неким случајевима није баш мот ри ла на то. Многи су осуђ еници ул ази ли у та мн иц у не знајућ и од заната ништа, али су нау чил и од др уг их , па су после као доб ре зан атл ије из лази ли на слободу. Било је ту обућ ара, кројач а, столара, бр авара , рез ача и злата ра. Био је неки Јеврејин, Исај Бумштајн, златар, и уједно и позајмилац, з е л е н а ш . Св и с у р а д и л и и з а р а ђ и в а л и п о к о ј у п а р у . П о р у џ б и н е с у и м а л и и з г р а д а . Н о в а ц , т о ј е к ов а н а с л о б о д а . а з а љ у д е к о ј и м а је с л о б о д а с а с в и м о д у з е т а , д р а ж и ј е о н д е с е т п у т а ви ш е н е го што треб а. Нек са мо звецк а у џепу, то је већ пола задо во љс тва за робијаша, ма и не могао ништа потрошити. Али новац се мо же увек и свуда потрош ити, уто лик о пре што је забрањен о в оћ е с ла ђ е . У т а м н и ц и с е м о г л о д о б и т и п и ћ е . Л у л е с у б и л е на јст ро же забрањене , а сви су пу ши ли на лу ле. Новац и ду ва н спасавају их од скорбута и других болести. А рад спасава од з л о ч и н а , д а н и ј е р а д а о ни б и ј е д а н д р у г о г п о ј е л и к а о п а у ц и у с т а к л е т у . П о р е д с в е г а то г а, н и ј е бил о с л о б о д н о и м а т и н и
ра да ни новаца. Изнен адне ноћ не пр ем ета чи не нису биле ретке, та да се оду зи ма ло све што је забрањено, па понекад и новац, ма како до бро да је био сак рив ан. To је био де ли ми чн о разлог што га нису ни чували, брзо би га попили, ето зато се у т а м н и ц и н а л а з и л о пић е. П о сле с в а к о г п р е т р е с а о д м а х б и опет набавили забрањене предмете и све би даље ишло по ста ро м. За то је знал а и уп ра ва , а осуђ ениц и се нису љу ти ли к а д и х к а з н е, п р е м д а ј е т а к а в ж и в о т л и ч и о ж и в о т у о н и х к о ји би се настанили на Везуву. К о н и ј е и м а о з а н а т а с п е к у л и р а о б и д р у к ч и ј е . Б и ло ј е з а то доста оригиналних начина. Тако, неки су се бавили само препродајом, а понекад су продавали и такве предмете, какве ником е међ у та мн ич ки м зидовима не би на ум пало не само да их купује и продаје, него их не би уопште сматрао за предмете. Али робијаши су били веома сиромашни, a изва нре дно подуз етни . И најгори дроњ ак је има о вред нос ти и мог ао се за нешто упо тре бит и. Због тог си ро ма ш тва је новац имао у тамници сасвим другу вредност него ван. За в е л и к и и з а п л е т е н р а д п л а ћ а л о с е г р о ш е в и м а . Неки су се у с п е ш н о б а в и л и з е л е н а ш т в о м . О суђ ен ик к о ји св е п р о ћ е р д а или изгуби, односи зеленашу последње своје ствари и залаже их за неколико бакаруша са врло великим процентом. Ако затим те ствари не откупи до рока, онда се продају без одл агањ а и без мило сти; зел ена штв о је про цве тал о толик о да су п р и м а н е у з а л о г чак и п о п и с а н е д р ж а в н е с т в а р и : р у б љ е , прибор за чизме и други преко потребни предмети свакоме осуђ енику у свак оме часу. Али при так вом зал агањ у се д е ш а в а л о д а с т в а р у з м е и д р у г и обрт, у о с т а л о м н е б аш с а с в и м н е о ч е к и в а н . О с у ђ е н и к к о ј и з а л о ж и с т в а р и и п р и м и н о ва ц , оде без оклевања и без даљих разговора првоме подофициру, којије најближиуправникутамнице, пријавизало гдржавних ствари и оне се одузимају од зеленаша чак и без рапорта вишој уп рав и. Зан имљ иво је да је то поне кад прол ази ло без свађ е: зеленаш би ћ утећ и и мрго дно враћ ао што је тре бал о врат ити, и др жа о се као да је и са м оче ки вао да ћ е бити тако. Или је и са м у себи пр из на ва о да би он уч ин ио ис то што и зал ага ч. Ак о је покат кад , после, и грдио, то је било без ик ак ве срџбе, тек само онако, да ту ствар скине с душе. 1 0
1 1
У о п ш т е , св и с у с т р а ш н о к р а л и ј е д а н о д д р у г о г а . Г о т ов о сваки је имао свој са нду к с бравом , да у њему чув а др жав не ствари. To им се допуштало, али ни сандуци нису помагали. Мислим да свако може себи представити како је ту било веш тих кра дљ ива ца. М ени је неки осуђ еник, који ме је искрено волео (то кажем без икаквог претеривања), украо 10 Грош, нов ац од дв е копе јке (око шест пара). Том се ре ч ју озна чав а у о п ш т е н и ш т а в н а н о вч а н а в р е д н о с т . 11 Место готових чизама давал а је држ ава потпун прибор за израду (кожу, ђ онове и остало).
Библију, једину књигу која на робији није забрањена. Али истог а да на ми је то и приз нао, н е што се пок ајао , него ш то (е сажа ли о гледајућ и како сам је дуго траж ио. Имало је и крчмара, који су продавали ракију и за врло кратко време стиц али новаца. 0 то ј про даји говорић у којом прил ико м одвојено, веом а је заним љи ва. Дол азил о је у тврђ аву мн ого љ у д и к а ж њ е н и х због к р и ј у м ч а р е њ а , з а то н и ј е н и к а к в о ч у д о д а се, и п о р е д о ш т р о г м о т р е њ а и с т р а ж а р е њ а , н а б а в љ а л о п ић е . У з г р е д р е ч е н о , к р и ј у м ч а р е њ е ј е п о с в о ј о ј о с о б и н и сасв им особита врста кривице. На прим ер, ко ћ е верова ти д а н о в ч а н а д о б и т к о д н е к и х к р и ј у м ч а р а с т о ј и те к н а д р у г о м месту? А дешава се баш то. Кријумчар ради из страсти, по п о з ив у . О н ј е у н е к о л и к о п е с н и к . О н с е и з л а ж е н а ј в е ћ о ј опасн ости, мећ е на коцк у све, до ви ја се, про нал ази , избављ а се из тешк ог пол ож аја, кат кад ради и по неком надах нућ у. Та је с т р а с т и с то т а к о ј а к а као и к а р т а ш к а . П о з н ав а о с а м ј е д н о г о с у ђ е н и к а к о д н а с, ч о в е к а к о л о с а л н и х р а з м е р а , а л и т о л и к о мирног, благог, питом ог, да је теш ко било и зам ис ли ти како је он д о с п е о у т а м н и ц у . Био је в р л о к р о т а к и д р у ж е љ у б и в и док је го д с е д е о у т а м н и ц и , н и к а д се н и с к и м н и ј е п о с в а д и о . Порек лом са западн е границе, ухваћ ен је у кри јумч арењ у; ни сада, разуме се, није могао да се савлада, него се упуштао у к р и ј у м ч а р е њ е пић а. К о ли к о је п у т а био за то к а ж њ е н и колико се бојао батин а! И још м у је то кри ју мч ар ењ е доно� сило врло ма ло зараде . Зарађ ивао је на вину сам о пр ед уз им ач тога посла. А онај особењ ак је волео само ум етн ос т рад и у м е т н о с т и . Био је п л а ч љ и в као ж е н а и к о л и к о с е п у т а , п о с л е к а з н е , з а р и ц а о и з а к л и њ а о д а в и ш е не ћ е к р и ј у м ч а р и т и . И м у ш к и б и с е с а в л а ђ и в а о п о ч и т а в м е с е ц д а н а , п а н а ј з а д оп е т. . . није могао да се уздржи. Заслугом оваквих људи у тамници с е н и ј е о с к у д е в а л о у п ић у .. . Напос летку, посто јао је још јед ан п риход , који, иако није богатио осуђ енике, био је сталан и од доброг дејст ва. To је мил ост ињ а. Виши ста леж и нашега др уш тв а и не сл ут е како се и трговци и прости људи и цео наш народ бри ну за „ н е ср е ћ н и к е" . М и л о с т и њ а с е д а ј е г о т о в о н е п р е с т а н о , и готово увек у хлебу, хлеп чић има и зем ичк ама , много ређ е у новцу. Да није тих милостиња, многим затвореницима, свуда где их има, а особито оптуженицима под судом, који се држе много стр ож е од осуђ ених, било би суви ше тешко. Милостиња се побожно дели свима подједнако. Ако не с т и г н е з а с в е о н д а с е б ел и х л е п ч и ћ и и д р у г а п е ц и в а р а с е ц а ј у подједнако, каткад и на шестине, и ниједан затвореник не остане без свога дела. Памтим како самја први пут добио дар у новцу. T o је било у б р з о п о м о м д о л а с к у у т а м н и ц у . В р аћ ао сам се с јут ар њ ег рад а, сам, с чува ро м. У сус ре т ми иду мати 1 2
12 Несрећ ник, или невољник, значи осуђ еник, роб ија ш.
и кћ и , д е в о ј ч и ц а о д д е с е т г о д и н а , л е п а к а о а н ђ е л ч е . Ј е д н о м са м их већ видео . Мати је жен а некога војник а, уд ов иц а. Муж, м л а д војник, био је под су до м и у м ро је у болн ици , у з а т в о р е н и ч к о ј соби, у в р е м е к а д а с а м и ја у њ ој б о л о в а о . Оне су биле дошле да се с њиме опросте занавек, и много су плакале. Девојчица ме смотри, поцрвене, и прошапута нешто матери, она одмах стаде, потражи у кесици копејку и д а д е ј е д е в о ј ч и ц и . А д е в о ј ч и ц а за м н о м ... � Ево ти, н е в о љ н и ч е , у з м и к о п е ј к у у и м е Б о ж је ! � п о в и ч е она и с т р ч а в ш и п р е д а м е и тутну ми новац у руку. Узео сам ту копејку и девојчица се сасвим задовољна вратила мајци.
II
ПРВИ УТИСЦИ И сада живо видим свој први месец тамновања и уопште иочетак свог тамничког живота. Доцније моје тамничке године много нејасније промичу у мојој успомени. Понеке године су некако сасвим из бледе ле, сто пиле се у једно , остао је с а м о ј е д и н с т в е н у т и с а к о д њ их, т е ж а к , ј е д н о л и к , и к о ји д а в и . А л и св е оно ш т о с а м д о ж и в е о п р в и х д а н а с во га р о б и ј а њ а сад ми и згл еда као да је било ју ч е. А и мо ра тако да буде. Сећ ам се јасн о да ме је још на прв ом ко раку и знен адил о што у томе животу нисам нашао ништа страшно, ништа необично, ил и бољ е рећ и, неоч еки ван о. Све ми је то, река о бих, и ра ни је изл ази ло пред очи, онда ка да сам , идућ и за Сибир, гледао да унапред погодим шта ме чека. Али убрзо, ч и т а в п о н о р н а ј н е о б и ч н и ј и х и з не н а ђ е њ а , н а ј ч у д н о в а т и ј и х факата, дочекиваше ме готово на свакоме кораку. И тек д о ц н и је , п о ш то с а м већ д о с т а д у г о био у т а м н и ц и , п о т п у н о сам разумео сву изузетност, сву изненадност оваквог а ж и в о т а , и с в е виш е и ви ш е с а м м у се ч у д и о . П р ав о д а к а ж е м , т о м е ј е ч у ђ е њ е п р а т и л о д о к л е с а м г о д би о н а р о б и ј и , н и к а д а се с њом нисам могао да помирим. Уопште говорећ и, мој први утиса к при ул ас ку у та мн иц у био је да не мо же бити одв ра тни ји, ал и пор ед свега тога � чудновато! � учинило ми се да се у тамници много лакше ж и в и н его ш т о с а м ја п у т е м з а м и ш љ а о . О су ђ ен и ц и, ба ш и они у оковима, слободно су ишли по свој тамници, грдили се, певали, радили за себе, пушили луле, чак су и пили (премда врло м ал о њих), а ноћ у су се неки и ка рта ли . Сам рад, на пример, није ми изгледао много тежак, робијашки, и тек д о с т а д у г о п о с л е то г а р а з у м е о с а м д а т е ж и н а и то га р а д а и ро биј ањ е том е раду, ни је толи ко у то ме што је он тежа к, м уч ан и непр еки дан , колико у том е што је при нуд ан, о бавезан, под мор ање , под бат ин ама . Слободан сељак рад и мож да још много више, каткад и ноћу, особито лети, али он ради за себе, са свесном и вољном н аме ром , те му је много лакш е него робијашу на принудном и за њега сасвим некорисном раду. Јед ном ми дођ е помисао: ако бисмо ус хт ел и да човека сасвим пригњечимо, да га сатремо, да га казнимо најстрашнијом казном, тако да би и најцрњи злочинац уздрхтао од те казне и ун ап ре д се од н>е пл аш ио � тр еб ал о би дати ра д у ка ра кт ер најпотпуније, савршене некорисности и бесмислице. Премда
је с а д а ш њ и р о б и ј а ш к и р а д д о с а д а н р о б и ј а ш у и н е з а н и м а га, ипак, и сам по себи, ра д је па ме тн а ствар: ро би ја ш прав и ц и г л е , к о па , з и д а , м а л т е р и ш е , г р а д и ; у т о м е п о с л у в и д и с е задатак, сврха. Робијашки радник се понекад и занесе својим р а д о м , о д у ш е в и с е п а х о ћ е д а га и з в е д е ш т о в е ш т и ј е и б о љ е . А л и а к о б и м о р а о , н а п р и м е р , д а п р е с и п а в о д у и з ј е д н о г ч а б р а у д р у г и , из д р у г о г а у п рв и, и л и да г о м и л у з е м љ е п р е н о с и с ј е д н о г м е с т а н а д р у г о и о п е т д а је враћ а, у б е с к р а ј , и л и д а ту ца песак � ја ми сл им да би се тај несрећ ник за неколико д а н а у д а в и о , и л и б и п о ч и н и о х и љ а д у к р и в и ц а , м а к а р и у м р о , само да се ослободи таквога понижења, стида и муке. Разуме се, таква казна би се претворила у мучење, у освету, и била би нешто лудо, јер не би имала никаквог паметног смера. А л и к ак о ј е д а н д е о т а к в и х м у к а , б е с м и с л и ц е , п о н и ж е њ а и стида, неизбе жно пос тоји у свако м при ну дн ом раду, то је и робијашки рад неупоредиво тежи и мучнији од сваког другог слободно г ра да, баш зато што је прин уд ан и насилан. Ја сам дошао у тамницу зими, у децембру, нисам ни слутио какав је летњи рад, који је пет пута тежи. Зими је у н а ш о ј твр ђ ави , у о п ш т е у з е в ш и , б и л о м а л о р а д а з а р а ч у н д р ж а в е . О с у ђ е н и ц и с у и ш л и н а И р ти ш д а р а з в а љ у ј у с т а р е д р ж а в н е б а р к е , р а д и л и с у у р а д и о н и ц а м а , р а з г р т а л и с н е ж н е сметове око државних зграда, пекли и ситнили алабастер, и тако даље. На кратком зимњем дану послови се брзо сврш авају, сви наши људи се рано враћ ају у тамн ицу, гд е готово и нема шта да се ради, сем ако неко има неки свој посао. Ал и се мо жд а сам о трећ ина осуђ еника бавил а сво јим радом,осталисубеспосличили,безикаквепотребешврл>али по сви м ка са рн ам а у тврђ ави, грдил и се и псовал и, пр ав ил и међ у собо м сплетк е, оп иј ал и се ако би се наш ла нека пара, а но ћ у с у и п о с л е д њ у к о ш у љ у д а в а л и з а к о ц к а њ е . С в е с е то радило од чаме, од беспосличења, из дуга времена. Доцније сам видео да осим немања слободе, и осим принуднога рад а, и ма у ро би јаш ко ме жи во ту још јед но зло, још јед на м у к а , г о т о в о ве ћ а о д с в а к е д р у г е . T o ј е п р и н у д н о з а ј е д н и ч к о ж и в љ е њ е . И с ти н а , з а ј е д н и ч к о г ж и в љ е њ а и м а и н а д р у г и м местима, али у тамницу долазе људи такви с којима не би свако хтео да живи у заједници; ја верујем, уосталом, да сви ро би јаш и трп е те му ке , иако већ ина, свакако , трп и несвесно. Хр ане ми се уч ин ил о да им а доста. О суђ еници су тврдили да такве хране нема по тамницама у европској Русији. Ја о томе не могу да судим, јер тамо нисам био. Уз то, многи су могли и за своје новце добављати храну. Фунта говедине стаје код нас грош, а лети три копејке. Али засебну х р а н у н а б а в љ а л и с у с а м о о ни к о ј и с у у в е к и м а л и н о в а ц а , в е ћ и н а ј е ј е л а „ из к а з а н а " . У о с т а л о м , о с у ђ е н и ц и , х в а л е ћ и с е својом храном, спомињали су само хлеб и благосиљали су
j e х л е б к о д н а с би о з а ј е д н и ч к и , н и ј е р а з д а в а н п о м е р и на кантар у. М ер ењ е је за њих било стр аш но : кад би се да ва о хлеб свак ом е по мер и, трећ ина љу ди ос таја ла је гладна, a у артељу, у заједници, било је за свакога доста. Наш је хлеб био некако особито добар, чувен у целоме граду. Приписивало с е т о т а м н и ч к и м д о б р о у д е ш е н и м п ећ и м а . А л и ч о р б а не богзна каква. Кува се у заједничком котлу, зачињена с мал о пре кр уп е и, наро чито у ра дн е дане, би вала је танка, водњикава. Ја сам се згрозио пред силеством бубашваба у н>ој. А осу ђ ени ци нис у баш ни шт а м ар ил и. Прва три дана нисам ишао на рад, тако се поступало са сваким новаком, да се одмори од пута. Али већ другога д а н а и з в е л и с у м е и з т а м н и ц е , д а м и у д а р е ок ове. М о ји окови нису били баш „по пропису", прстенасти, „ситнозвек", како су их назива ли осуђ еници. Носе се преко ногавица, ви дљиво. А „ п р а в и " о кови, п о п р о п и су , у д е ш е н и за р а д , н и с у б и л и прстенасти, него састављени из четири гвоздене шипке, д е б е л е г о т о в о с п р с т а , с п о је н е с а т р и п р с т е н а . М о р а ј у с е носити испо д ногав ица. За сре дњ и прстен утврђ ен је каиш , који се закачи за појас, опасан одмах преко кошуље. П ам ти м сво је прво ју т р о у касарн и. У зору, од стражарнице код капије удари добош и после десет минута официр страже поче отварати касарне. Људи се буде, устају према мутној чкиљавој светлости шестичне лојанице , д р х т е о д з и м е . В ећ ина ћ ути, т м у р н и п о с л е с п а в а њ а . П р о т е ж у се, зевају и мргоде своје жигосано чело. Неки се крсте, неки се већ свађ ају. Зада х је стр аш ан. А чи м се отворе врата, ј у р н е у н у т р а с в е ж з и м с к и в а з д у х и о б л а ц и п а р е р а з л е т е с е п о с о б и . О с у ђ е н и ц и се с к у п љ а ј у о к о в е д р и ц а с в о д о м , р е д о м у з и м а ј у к у т л и ћ воде, п у н е у с т а в о д о м и и з у с т а у м и в а ј у л и ц е и перу руке. Момак, чаброноша, сваке вечери спрема воду. У свако ј касарни им а по јед ан затвор еник кога арте љ изабер е да у к а с а р н и п о с л у ш а в а . Зо ве се ч а б р о н о ш а и н е и д е на р а д . Његово је да пази на чистоћ у у касарни, на пра ње па тоса, у н о ш е њ е и и з н о ш е њ е ноћ ног ч а б р а , и да д о н о с и д в а в е д р а в о д е � з о р о м з а у м и в а њ е , а д а њ у за п ић е . О к о к у т л а ј ј е д н о г ј е д и н о г з а у м и в а њ е , о д м а х п о ч н у свађ е: IIITO
1 3
1 4
� Куд се ћ ушкаш , дрве на главу рд о! Чека ј! � гунђ а је да н з л о в о љ н и о с у ђ е н и к , в и со к , с у в о њ а в , ц р н о м а њ а с т , с н е к и м необичн им испу пчењ има на обри јаној лобањи и гур а другог а, д е б е л о г , о м а л е н о г , в е с е л а и р у м е н а л и ц а . � Што вич еш ! Чек ај, то се код нас новц ем плаћ а.од сту пи ти! Гле, мо ли м те, уст уб оч ио се као спом еник! Х тедо х рећ и, нема, браћо, код њега никакве фортикуљтјапности . 1 5
13 Руска чорба, шчи, с купу сом , кељом, с разн ом зелени и поврћ ем. 14 Шестица, п акет од шест свећ а. 15 Тј. нема окретности, брзине, „фортикуљтјапности", како се овај осуђ еник изразио њиховим језик ом.
„Фортикуљтјапност" учини неки утисак: многи се насмејаше. А весели дебељко то је и хтео, он је очевидно био у касарни нека врста добровољног комедијаша. Високи о с у ђ е н и к п о г л е д а ra с н а ј в е ћ и м п р е з и р а њ е м . � Стока без репа! � проговори он као за се. � Видиш ти њ е г а , н а ј е о с е н а ш е б е л и ц е ! М ило му је што ћ е се дван ае ст прасади спремити за мрс. � Ма, каква си ти зверка? � наједанпут викну овај, сав црвен. � И је са м зверк а! Каква? � Таква. � Каква таква? � Па такв а, то је све. � Па де, как ва ? Обојица упиљише очи један у другога. Дебељко чека одговор а стегнуо песнице као да би хтео да се бије. Ја сам збиљ а поми сли о да ћ е бити ту че . Све то било је за ме не ново и радознало сам посматрао. Али доцније сам дознао да су овакви призори увек веома невини и одигравају се као у комедији на задовољство свију; до боја готово никад не д о л а з и . Све ј е т о д о с т а к а р а к т е р и с т и ч н о и п о к а з у ј е т а м н и ч к о обличје. Високи ро би јаш ст оји мир но и поноси то. Осећ а да га сви г л е д а ј у и о ч е к у ј у хо ћ е л и с е с в о ј и м о д г о в о р о м о с р а м о т и т и и л и зна да треба да се одр жи, и да до ка же да је заист а зверк а, и да п о к а ж е к ак в а ј е у п р а в о зв е р к а . С н е и с к а з а н и м п р е з и р а њ е м у н о с и он п о г л е д у сво га п р о т и в н и к а и, р а д и већ е у в р е д е , премери ra некако преко рамена, од главе до пете, к ао да га разгледа као бубицу, па му полако и разговетно одговори: � Кржа!... To јест, о н је птица крж а. Читав пл оту н бурн ог см ех а поздрави досетљивог робијаша. � Ти си ху љ а, а не кр жа ! � др ек ну дебе љко , пун беса, видећ и да је потуч ен на свима тачк ам а. А л и тек ш то н а ст а о зб и љ н а свађ а о д м а х о п к о л и ш е ј у н а к е . � Шта сте се развикали! � драла се на њих цела касарна. � Боље је да се поб ијет е, н его што грл о де ре те ! � дов икн у неко с једног краја. � Јесте, и хоћ е, побић е се � од је кн у као одго вор. � Хр абр и с м о м и , б р зи и н а п р а с и т и , с е д м о р и ц а с е н е б о ј и м о ј е д н о г а . . . � А и ј е с у в а љ а н и , о б о ј и ц а ! Ј е д а н ј е зб о г ф у н т е х л е б а д о п а о у з атв о р , а д р у г и ш то к р а д е и з л о н ц а , п о је о баби к и с е л о м л е к о и з а т о ј е д о б и о с в о ј е . .. П о к р а д у ш а ! 1 6
1 7
16 Белицом су осуђ еници нази вали хле б од чиста браш на без д о д а т а к а . (Ф. Д.). 17 Кржа или крџа, врста кржљаве дивље патке.
� Де�де�де! До ста! � дови кну им инвал ид Петровић , који је п а з и о на р е д у к а с а р н и и с то га је и с п а в а о ту , у у г л у , на тсебној постељи. � В о д е, м о м ц и ! П р о б у д и о с е Н е в а л и д П е т р о в и ћ ! В о д е Невалиду, брат у рођ еноме! � Б р ат .. . О т к у д с а м т и б р а т ! Н и с м о ј е д н у р у б љ у з а ј е д н о иропили, а овам о брат! � гунђ а „невалид" навлачећ и ру ка ве од шињела. С п р е м а л о с е з а п р е г л е д . С в ић е . К у ј н а ј е д у п к е п у н а . : 5а тв о ре н и и , у с в о ј и м к р а т к и м к о ж у с и м а , у д в о б о ј н и м капама, опасани, збијају се око кувара који им сече хлеб. Куваре бира артељ, за сваку кујну по два. Они чувају и нож за сечење хлеба и меса, један једини за целу кујну. О с у ђ е н и ц и с е р а з м е с т и ш е о ко с т о л о в а и п о у г л о в и м а . Сваки је у шубари и кож уху , и потпасан, сп ре ма н да одм ах п о ђ е н а р а д . П р е д н е к и м а с у д р в е н е ч а ш е с к в а с о м . Дробе хлеб у квас и присмачу. Стоји несносна врева, хука�бука, али понеки, овде�онде, тихо и паметно разговарају. � Здраво, старино Антонић у! Пријатно! � рече јед ан м л а д и о с уђ е н и к с е д а ј у ћ и п о р е д н а т м у р е н о г и б е з у б о г осуђ еника. � Е, здраво , ако се не шал иш � одг ово ри он не ди жу ћ и о ч и и м у ч е ћ и се д а б е з у б и м д е с н и м а с а ж в а ћ е х л е б . � Богме сам мисли о да си умр о, чика Антонић у. � Ај а, прво ти, па ја... Седох поред њих. Десно до мене разговарају два озбиљна, стало жен а осуђ еника, и јасн о се види да се тр уд е да ј е д а н п р е д д р у г и м с а ч у в а ј у у г л е д . � М и с л и м д а о д м е н е б о г м е н ећ е у к р а с т и � к а ж е ј е д а н � ја се, брате, и сам бојим да што не украдем. � Оно, нек се за мен е нико не хв ата гол ом рук ом , је р ћ е се опећ и. � Ко? Зашто да опечеш? Робијаш, као и ми, другог нам им ен а и нема... она тво ја ма кн ућ е новац, а нећ е ти се ни покл они ти. Тако ти, брате, и м оја пара иде у недођ ин. О н о м а д н е , д ођ е м и с а м а . К у д а ћ у с њ о м е ? С т а н е м м о л и т и Феђ ку џел ата, он ти, брате, и кућ у им а, у подграђ у, знаш ону што је ку пи о од шуг аво га Соломон ке, Јевр еји на, та од онога што се после удавио. � Зна м. Три годи не био је код нас кр чм ар . Звал и су га Гришка � мрачна крчма. Знам. � Па и не знаш, то је др уг и, мр ач на крч ма . � К а к о д р у г и ! О н д а о п е т т и м н о г о з н а ш , в и д и с е . Д ов еш ћ у ти колико хоћ еш поср ед ни ка, који то знају... � Довеш ћ еш? А ко си ти, и от ку да си, и ко са м ја ? 1 8
1 9
18 Квас, рус ко пић е. 19 Израз који м се ис ка зу ју поштова ње и љубав, као наше „чико" � п иш чево раз јаш ње ње у гл. X Божић .
� Т и , ко си? Па ја са м те бе избио, и не х в а л и м се, а он ти ту пита: ко сам! �Ти мене избио? Ко би мене избио, тај сејош нијеродио, а ко ме је избио оти ша о је под црну зе мљ у! � Хајде, чумо бендерска! � Разгубала те губа сибирска! � Турска те сабља посекла. Настаде грдња. � Де�де�де, шта сте заграјали! � повикаше око њих. � Нисте ум ел и да жив ите у слободи; м ил о вам је што је де те робијашку белицу! О д м а х с е с м и р и ш е . С л о б о д н о ј е с а м о г р д и т и с е, ј е з и к о м „л упе тат и" до мил е воље. To је ун ек ол ик о и заба ва за све. А л и о б и ч н о н е д а д у д а с т в а р и дођ у д о б о ја ; и с а м о п о к о ји пут, изузетно, непријатељи се и побију. Ако се ко побије, од ма х се то јави мајо ру, н астане испитивањ е, а дођ е затим и мај ор . Р ечју, з ло за све. Зато се и сп ре ча ва да не дођ е до песница. И противници сами махом се грде ради забављања, ради вежбања у стилу. Често сами себе заваравају, почињу с вели ком ватром , помамно ... ми слиш , сад ћ е се дочеп ати, па ниш та, дођ у до неке тачке , па се разиђ у. У почетку сам се свему томе много чудио. Овде сам намерно навео пример најобичнијих робијашких разговора. Испрва нисам могао ни да замислим како се може грдити: из задовољ ства, наћ и у том е забаве, при јатн о вежбање, у ж и в а њ е . А л и , н е т р е б а т у з а б о р а в и т и н а р а з м е т љ и в о с т , таштину. Вештак у препирању с грдњом, овде се цени. Само што му се не пљеска, као глумцу. Још синоћ сам опазио да ме гледају попреко. Већ сам ухватио неколико мргодних погледа. Д р у г и о с у ђ е н и ц и , н а п р о т и в , о б и л а з и л и с у око м е н е , чинило им се да сам донео са собом новаца. И одмах су стали д а м и с е у д в а р а ј у : у ч и л и с у м е к а к о с е н о с е окови, н а б а в и л и су ми сандуче с бравом, разуме се за новац, да склоним д р ж а в н е с тв а р и , к о је с а м већ до био , и н е ш т о св о г а р у б љ а што сам га донео. А већ сутрадан украли су ми га и пропили. Д о ц н и је , ј е д а н о д њ и х био м и ј е н а ј о д а н и ј а д у ш а , м а д а м е ј е стално поткрадао, кад год му се указала згодна прилика. To је р а д и о без и к а к в о г з б у њ и в а њ а , г о т о в о и н ес в ес н о , к ао д а је по дужности морао. Како се онда на њега љутити! Измеђ у ост алог а уч ил и су ме да треб а има ти свој сопствени чај и да није згорег да имам и свој чајни к; за д о т л е , н а б а в и л и с у м и нек и ту ђ , д а се њ и м е п о с л у ж и м , и пос аве тов али да уз м ем јед но г кув ара који ћ е ми, веле, за т р и д е с е т к о п е ј к и м е с е ч н о с п р е м а т и с в е ш т о х оћ у , с а м о а к о заж ели м засебну хра ну ; и да ћ е ми тај ку вар куповати и намирнице... Разуме се они су од мене позајмљивали новац и већ првога дан а је сваки по тр ип ут дол азио за зај ам .
Уопште узевши, на робији се нерадо и мрко гледа на д о с к о р а ш њ е п л е м и ћ е . Иако су пле ми ћ им а од узе та сва прав а на пол ож ај и имовину, иако су потпуно изједначени са осталим осуђ еницим а � ипак, осуђ еници их нису никад сма тра ли зa сво је друг ов е. Но ни то не бива свесно, из пред убе ђ ењ а, иего онако, сасвим простодушно, несвесно. Искрено су нам при знав али наш е племић ство, а ипак су волел и да нас мецкају због нашег пада. � Е, нема више тога, сад доста! Некад су Петар и Павле шетали по Москви, а сад плету ужад. � Такве и друге љ у б а з н о с т и ч у ј у с е ч е с то . Мило им је било да гл ед ај у наше му ке и патње , а ми см о се опет старали да их пред њима не покажемо. Доста смо т р п е л и , н а р о ч и т о у п о ч е тк у , п р и р а д у , ј е р н и с м о б и л и с н а ж н и као они, и нисмо могли да им колико треба помажемо. Ништа није теже него задобити поверење код народа (особито код овак вог нар ода) и стећ и његову љуб ав. У н а ш о ј т а м н и ц и б и л о ј е н е к о л и к о п л е м и ћ а . П р в о, п е т П о љ а к а . Д р у г о м к о ј о м п р и л и к о м го в о р и ћ у о њ и м а з а с е б н о . Робијаши су их стр аш но мрзе ли, и више још него руск е п л е м и ћ е м е ђ у н а м а . П о љ а ц и ( ја г о в о р и м с а м о о п о л и т и ч к и м кривцима) нису никако могли да сакрију своју антипатију п р е м а о с у ђ е н и ц и м а , б и л и су п р е м а њ и м а н ек а к о п р е ф и њ е н о у в р е д љ и в о у љ у д н и , д о к р а ј н о с т и с у с е т у ђ и л и . О с у ђ е н и ц и с у то сасв им добр о ра зу ме ли и враћ али су ми ло за дра го. Мени је требало готово две године да проведем у тамници па да неколицину робијаша задобијем и да их мало о д о б р о в о љ и м п р е м а с еб и . А л и н а п о с л е т к у , в е ћ и н а њ и х м е ј е заволела и признала да сам „добар" човек. Од руск их племић а, осим мен е, било их је четвор ица. Један, ниско и гадно створење, веома покварен, ухода и д о с т а в љ а ч о д з а н а т а . З а њ ега с а м ч у о и п р е н о ш т о с а м д о ш а о у т а м н и ц у и већ п р в и х д а н а п р е к и н у о с њ и м е с а с в и м . Д р у г и је о н а ј о ц е у б и ц а о к о м е с а м го в о р и о о д м а х у п о ч е т к у о в и х записа. Трећ и је Ак им Аки мић . Ретко сам кад видео таквог особе њака као што беше та ј Ак им Акимић . Сећ ање на њега оштро ми се урезало у памети. Висок, мршав, слабе памети, страхота неписмен, необичан резонер, и тачан као Немац. Робијаши су му се подсмевали, а неки су га се и бојали због његове свадљиве, оштре и пргаве нарави, па су се чували да с њиме имају икаква посла. Од првога корака он је б ио њихов човек , грд ио се и псов ао с њ им а зај ед но , чак се и ту ка о. Био је фен ом енал но поштен. Чим види неправду, он се од ма х ум еш а у с т в а р , а м а се и н е т и ц а л а њ е га. Би о је с у в и ш е н а и в а н , о н се , н а п р и м е р , г р д и и с в ађ а с о с у ђ е н и ц и м а , а к о ри и х ш т о к р а д у и озбиљно нав аљ ује да то више не рад е. Сл ужи о је на Кавказу као заставн ик. С њ им е са м се сло жи о још првог а дан а, а он
ми је одм ах исп рич ао свој дож ивљ ај. Прво је, као јун ке р, био заставник у неком пеш ачк ом пу ку на Кавказу. Ду го је вукао ј у н к е р с т в о , ј е д в а ј е д н о м п о с т а о о ф и ц и р и к ао т а к а в п о с л а т за главног запове дни ка неког утврђ ења на Кавказу. Један од мирних суседних горштачких кнезова запали његово у т в р ђ е њ е и и зв р ш и ноћ ни н а п а д , а л и без у с п е х а . А к и м А к и м и ћ с е п р а в и о н е в е ш т к ао д а н е зна к о је з л о н а м е р н и к . Кривица се свали на непокорне горштаке, а после месец дана А к и м А к и м и ћ п р и ј а т е љ с к и п о зо ве к н е за у г о с те . О н до ђ е, не с л у т е ћ и н и ш т а . А к и м А к и м и ћ и з в е д е с в о ј о д р е д в о јс к е , ј а в н о окриви и укор и кнеза и доказа му да је срам ота п отп аљи вати у т в р ђ е њ а . З а т и м м у п о т а н к о о ч и т а п о у к у к а к о с е п о к о р а н к н е з м о р а у б у д у ћ е в л а д а т и , и н а п о с л е т к у га с т р е љ а и о с в е м у одмах поднесе главноме заповеднику опширан извештај. 2 0
За све ово Ак им ић је био осуђ ен на смрт, ал и је после казна ублажена, те је послат у Сибир на робију другог реда, у твр ђ ави, н а д в а н а е с т г о д и н а . О н је п о т п у н о п р и з н а о д а н и ј е ра ди о по закону, ре ка о је мен и да је то знао и пр е него ш то је стр ељ ао кнеза, знао је да се ми рн ом е кнезу мо ра суд ити по закону, па ипак, он још н икак о не у м е прави лн о да сх ва ти своју кривицу. � Мо лим вас! Зар ми није потп али о тврђ аву? Тре ба ли в а љ д а за то да м у се п о к л о н и м ? � о д г о в а р а о н н а м о ј е напомене. А л и , о с у ђ е н и ц и , и п о р е д то г а ш то с у с е п о д с м е в а л и његовим глупостима, ипак су га ценили због исправности и у м е ш н о с т и . Није било заната који Аким Акимић не би знао. Он је и столар и чизмар и папучар, молер, позлатар, бравар, а све је то н а у ч и о н а р о б и ји , к ао с а м о у к , ј е д а н п у т п о с м а т р а и � науч и. Правио је и разн е санду чић е, котарице, светиљке, д е ч ј е и г р а ч к е , п а и х п р о д а в а о у г р а д у . Т ако је у в е к з а р а ђ и в а о нешто новаца и одмах куповао за сувишак: рубље, мекше подглав нике, а набавио је и душ ек на склапа ње . Били смо заједно , у истој касарни , и тако ме је у првим да ни ма мо је робије, у много чему услужио. Кад осуђ еници по лазе из тамн иц е да иду на рад , они се у в р с т а ј у у д в а р е д а п р е д с т р а ж а р н и ц о м , а иза њ и х п о р е ђ а ју с е во ј н и ц и, ч у в а р и , с п у н и м п у ш к а м а . Д ођ у и н ж е њ е р с к и официр, спроводник, и неколико наших инжењерских службеника, надзорника рада. Спроводник преброји осуђ енике и по па рт иј ам а их ша ље там о где тре ба да рад е. Ја, заједно с другима, идем у инжењерску радионицу. To је ниска, ка ме но м зидан а згра да, с вел ик им двор иш тем 20 Тј. кнез, или вођ, који се (у доба кад су Руси освајали Кавказ и борили се са појединим кавкаским племенима) покоравао руској власти, није устајао против ње.
ну ни мр азн е грађ е. Ту су ковачни ца, брава рниц а, столарн ица, фарбарск о одељење, и друго . Аким Аким ић је ради о у фарбарском одељењу, кувао уље, састављао боје и бојио столов е и на ме ш та ј да би ли чио на орахо вину. Д ок с а м ч е к а о д а м е о к у ј у , р а з г о в а р а о с а м с њ и м е о својим првим у тис цим а у тамн ици . � Тако је, они не воле племић е, на рочи то поли тичк е кривце � рече ми он. � Да могу појели би их, као ништа. Д о д у ш е , прво, ви и ј е с т е д р у г и свет, ви на њ их не л и ч и т е , а др уго , сви су они пре били или посе дни чк а че ља д или војници. Суд ите сад са ми : м ог у ли вас они воле ти. Казаћ у н ам � о в д е ј е ж и в о т т е ж а к . А л и м е ђ у о с у ђ е н и ц и м а у Р у с и ј и , јо ш је т е ж и . Ево , о в д е код нас и м а и х и з т а м о ш њ и х т а м н и ц а и не мо гу да се н ах ва ле како и м је овде лепо, ка о да су из па кл а дош ли у рај . А зло није у ра ду . К аж у да там о, н а тим прво степен им роби јама , уп рав а ни је потпу но во јничка, бар се с н>има друкчије поступа него с нама овде. Кажу да изгнаник та мо мо же да жив и као код сво је кућ е. Ни сам био, али так о се при ча. He бри ју им главу, не носе ун иф о рм у � него, баш је добро што су наши овде и униформисани и обр ијан и, и пак је то ма ло в ише ред а, а и за очи је уг од ни је . Само, њим а с е то не свиђ а. А и погл ед ајте , мо ли м вас, как ав је т о с в е т ! Ј е д а н ј е в о ј н и ч к и с и н, д р у г и ј е Ч е р к е з , т р е ћ и ј е р е т и к , четврти православни сељак, оставио своју породицу, своју д е ч и ц у , п е т и је Ј е в р е ји н , ш е с т и Ц и ган и н , а за с е д м о г н е зна се ко је и шта је, и сви ти људи м о р ај у пошто�п ото да жи ве зајед но, да се сла жу, ако им се и нећ е, да је д у из је дн е зделе, д а с п а в а ј у н а ј е д н и м д а с к а м а . А с л о б о д а њ и х о в а, к а к в а ј е , који залогај више може се помести само кришом; свака пара мор а се скр ити у обућ и. И све је та мн иц а, па там ниц а... И нехотице им зло пада на памет. Ја сам, м еђ утим , све то већ знао. А веома сам желе о да д о з н а м ш то о н а ш е м м а ј о р у . А к и м А к и м и ћ н и ј е у т о м п р а в ц у б ио н е п о в е р љ и в и , с е ћ а м с е, м о ј у т и с а к н и ј е б и о п р и ј а т а н . Суђ ено ми је било да још д ве годи не пр ове дрм под с т а р е ш и н с т в о м то г а м а ј о р а . С ве ш т о м и ј е А к и м А к и м и ћ о ње му при чао било је истинито, сам о што је ути сак од стварно сти увек јач и од просто г причањ а. М ајор је био ст ра ш ан због тога што је так ав човек био ста ре ши на, го тов о потпуно независан старешина, над двеста људи. А иначе, био је н е и с п р а в а н и зао и в и ш е н и ш т а . О с у ђ е н и к е је с м а т р а о као своје при род не неп ри јате ље и то му је била највећ а и главна по гре шк а. Им ао је чак и неких вред нос ти, али све код њега, па и добре његове особине, показивало се некако изо пачено. Не уст раш ив, зао, он је по нек ад чак и ноћ у уп ад ао у там ни цу, и а к о в и д и д а н е к и о с у ђ е н и к с п а в а н а л е в о ј с тр ан и, и л и н а уз н а к, он ra ујутру за то казни. „Спавај", вели, „на десној страни, као што сам наредио." У тамници су ra мрзели и бојали су
ra ce као куг е. Ли це му је црвено, пак ле но . Сви су зна ли да је по тпу но у ру к ам а свога посилног, Феђ ке. А најви ше је воле о Трезорку, свога пса, и кад му се тај пас разболео, умало није по луд ео од жал ост и. Кажу, рида о је над њим као над рођ еним братом , оте рао је ветери нар а и, по свом обичају, ум ал о се ни је и побио с њим е, а ка д му је Феђ ка казао да код нас, у тамници, има неки самоуки ветеринар који врло успешно л е ч и , о д м а х г а је д о з в а о . � С пас ава ј! Излеч и Трез орк у, позлатић у те ! � повика. Осуђ еник тај је био сибирск и сељак, лукав , пам етан , уи сти ну веома вешт ветеринар, али прави сељак. � Глед ам ја Тре зор ку � причао је он после осуђ ениц има, и с т и н а , м н о г о п о с л е с в о ј е п о х о д е к о д м а ј о р а , к а д ј е ве ћ с в е забо рављ ено � гле дам , лежи пас на дивану, на бел ом ја ст ук у и већ ви ди м да је за па ље ње и да тр еб а пусти ти крв, па би пас оздравио , вел им, бо гам и! A у себи ми сл им : а шта ћ емо ако га не излечим, ако липше? � Богме, господине мајоре, доцкан сте ме позвали. Да сте ме звали јуче или прекјуче, ја бих га излечио, али сад не могу да му помогнем... И тако Трезорка липса. Мени су потанко причали како су хтели да убију мајора. Код нас је већ нек олик о година там но ва о неки осуђ еник који се одликовао својим смерним понашањем. Опазило се да он никад ни с ким не говори. Зато су га сматрали као неког зан есе ња ка. Био је писме н, це лу потоњу год ин у про вео је у ч и т а њ у Б и бл и је , ч и т а о је и дан>у и но ћ у. У пон оћ , к а д сви заспу, он уст ане , запа ли црк вен у вош тан у свећ у, попне се н а п е ћ , отво ри књ игу и чита је до зоре. Је дно га дан а оде н а р е д н и к у и р е ч е дћ н ећ е ић и н а р а д . Ј а в е т о м а ј о р у , о н у с к и п е и о д м а х д о ј у р и . О суђ ен ик б ац и н а њ ега ц и г л у к о ју је раније био спремио, али промаши. Ухватише га, судише му и казнише га. Све се то десило врло брзо. После три дана, он у м р е у б о л н и ц и . Н а с а м р т и р е к а о је д а н и к о м е н и ј е ж е л е о зл а � же ле о је сам о да ст ра да , зато је дело то и уч ин ио . Ин аче, није био ника кав јер ет ик . У там ни ци су га спо мињ али с поштовањем... 2 1
Најзад , оковаш е ме. Утом дођ оше у радио ницу , јед на за другом, неколико пекарки. Неке су биле сасвим младе, д е в о ј ч и ц е . Оне, док ј о ш н и су у з р е л о м добу, о б и ч н о но се пециво; матере га пеку, а оне продају. А кад одрасту, долазе без пецива. Такојеодувек. Неке и нисудевојке. Комадпецива ста је грош, осуђ еници обично по ку пу ју готово све. З а п а з и о с а м ј е д н о г а с т о л а р а , о с у ђ е н и к а , ве ћ п р о с е д о г човека, али још румен ог, који ce с дево јка ма ш али о и сме јао. Пре него што би оне дошле, везивао би око врата црв ену 21 Руска зидана пећ прави ce с банцима удешеним за седење и л е ж а њ е .
вуне ну ма ра му . Нека деб ела женица, сасвим богињава, ме тн у своју сељ ачк у котариц у на његову тезгу. Њих дво је започ еш е разговор. � А кам о вас ју ч е ? � зап ита је он и осм ех ну се самозадовољ ним осмехом.
� Гле са д! П а била сам, ал и вас је Мић ка од азв ао � одговори живахна женица. � Тражили су ме, иначе бисте ме зацело нашли овде... Пр ек ју че су ми дола зиле све ваше друг ариц е. � А које и које? � Била је Марјаш ка, била Хавро шк а, па била Чек унд а, иа Двугрошоваја... � Шта то значи? � за пи та х Ак им а Ак им ић а. � Зар...? � Бива � од гов ор и он и см ер но обо ри очи, ј е р је био необично чедан човек. Б и в а л о ј е , р а з у м е с е, а л и в е о м а р е т к о , и с н а ј в е ћ и м т е ш к о ћ а м а . У оп ш т е, и п о р е д с в е п р и р о д н е м у ч н о с т и н е в о љ н о г ж и в о т а , б и л о је м а њ е љ у б и т е љ а ж е н а него, р е ц и м о , љ у б и т е љ а пић а. Тешко је било доћ и до жена . Тре ба ло је изаб рати в ре ме , место, требало се договорити, одредити састанак, тражити с а м о ћ у ( ш т о ј е би л о н а р о ч и т о т е ш к о ) , о т к л о н и т и ч у в а р е ( ј о ш теже) и уо пш те потроши ти мно го новаца, судећ и релати вно, наравно. Али ипак, ја сам у доцније време, понекад, имао прилике да посматрам и љубавнике. Сећ ам се, је дн ом , у лето, нас тр оји ца смо били на Иртишу, да у некаквој стаји загрејемо пећ за печење. Чувари су на м били неки добр и љу ди . Дођ оше та д две „ суфле рке", како их наз ива ју осуђ еници. � Што сте се задржале? Заседеле сте се ваљда код Звјерк ових? � доче ка их је да н осуђ еник, ком е су оне приш ле и који их је одавно чекао. � Ја ce засед ел а? П а и она свра ка, м ал о пре, д у ж е је о с т а л а н а п л о т у , н е г о ј а к од њ и х � в е с е л о о д г о в о р и д е в о ј к а . Н е м а в а љ д а н а с в е т у п р љ а в и ј е д е в о ј к е н е г о ш т о ј е о ва била. To беш е она Че ку нд а. С њо ме је и Дву гр ош ов аја . Та је већ изван сваког описивања. � Ни вас нисам одавно видео � окрете се удварач њој . � Шта је то с вама, као да сте нешто о мр ша ве ли ? � Па, може бити. Пре сам била много дебља, а сад као да сам иглу прогутала. � Све с во јни ци ма ? � Није. To су исп рел и зли јез иц и, али шта то ма ри ! Мак ар и без реб ара остале, опет ћ емо војнике воле ти! � Оставите се ви њих, и волите нас, ми имамо новаца... А д а с л и к а б у д е п о т п у н и ј а , з а м и с л и т е т о г а у д в а р а ч а обријане главе, у оковима, у двобојном оделу, и под стражом.
Опр остих ce с Ак им ом Акимић ем, па чувши да се мо гу в р а т и т и к у ћ и , п ођ о х с ч у в а р е м у т а м н и ц у . В ећ с у с е с в и враћ али с ра да. Прво они који ра де одређ ени задатак . Једини начин да се осуђ еник натера н а уср дан рад , то је зада ти му неки одређ ени зада так. Понекад је зад ати посао врло велики, па ипак се свршава двапут брже него кад се мора да ради тачн о до подне, кад ћ е добо ш да позове на ру ча к. Чи м сврш и рад , осуђ еник се враћ а у там ни цу и пре добош а, без икак ве сметње, нико га не зауставља. He руча се заједнички, него кад ко стигне; а не би сви ни ста ли у ку јни . Ја оку си х чорбу, али как о ниса м навик ао да је ј е д е м , с п р е м и х себи ч а ј. С е д о с м о н а к р а ј с т о л а . П о р е д м е н е ј е ј е д а н м о ј д р у г , п л е м и ћ к ао и ј а . Осуђ еници до лаз е и одла зе. У ку јн и још им а мес та, још се нису сви скупили. Петоро њих седе засебно за великим столом. Кувар им насу чорбе у две чиније и метну на сто пржену рибу. Они су нешто празновали, па су имали и свој ру чак . Нас искоса поглед ају. Уђ е јед ан Пољак и седе поред нас. � Ни сам био код кућ е, али зн ам све! � јак о викн у неки в и с о к и о с у ђ е н и к у л а з е ћ и у к у ј н у и п о г л е д о м о д м е р и с в е н ас . И м а м у ок о п е д е с е т г о д и н а , ј а к и х ј е м и ш и ћ а и м р ш а в . На лицу му се огледа нека препреденост, а уједно и веселост. Особито јак о се истич е његова доња усна, дебела , о пуш тена , због које му лице добија неку врло смешну црту. � Хе, здраво сванули! А што не поздрависте? Живели наши из Ку рска! � дода он сед ајућ и уз ону петори цу. � Пријатно, и наздравље! Примате ли госта? � Па ми, брате, нисмо из Курска. � Онда сте из Тамбова? � Нисмо ни из Тамбова... Слушај, брате, немаш од нас шта да добијеш. Иди ти богатом сељаку и тамо тражи. � У т р б у х у с у м и , б р аћ о , д а н а с И в ан Т у м а р а л о и М а р и ј а Ш туц ави ца. А где вам је та ј богати се ља к? � Па ено там о, Газин, њ ем у ти иди, он је бога т се ља к. � Хе, браћ о, Газин да на с пије , попић е све што им а у кеси. � Има двадесет сребрних рубаља � напомену други. � Доб ро је бити крч ма р. � Дакл е, не пр им ате госта? Па добро, онда ћ емо кус ати што држава даје. � Иди замоли чаја. Ено, господа пију. � Каква господа, нема овде господе; сад су што и ми � тм ур но прогов ори јед ан из угл а који дот ле није ни реч и изустио.
� Пио бих ја ча ја, а ли стид ме да ишт ем , и ми и м ам о . ш б и ц и ј а � напом ену онај с дебе лом усном и доброћ удно иогледа у нас. � Ак о хоћ ете, даћ у вам � рек ох ја и позв ах же дн ога . � Хоћ ете ли? � Хоћ у ли? Како да нећ у! � он приђ е столу . � Гле, гле ! Код кућ е оп ан ко м ср ка о шчи , а овд е зна за ч а ј, п р о х т е л о с е о п а н к у г о с п о д с к о г а п и ћ а � о п е т п р о г о в о р и ћ у тљ и ви и т м у р н и о с уђ е н и к . � А зар овде нико не пиј е ча ја ? � за пи та х га ја . Ал и он ме неудостоји одговора. � Ево доносе пециво. Дајте му и земичке! Млади неки о с уђ е н ик у в е к до н о с и ч и т а в у х р п у з а м и ч к и и р а с п р о д а ј е их. Пекарка м у ј е ус ту па ла сваки десети ко мад и он је с ти м д о б и т к о м р а ч у н а о . � Пециво, пеци во! � вич е он ула зећ и у ку јн у. � Врућ е земи чке, мо сковске ! И ја бих јео, али не ма м новаца. Хај де момци, купите, нестад е! Коме је жива м а јк а ! Ово позивање на материнску љубав све их насмеја, и купише му неколико комада. � А л а , б р а ћ о , ш т о ћ е Г аз и н д а н а с д а п р е т е р а � р е ч е про дав ац. � Бог ами ! Бић е поко ра. Кад та ј на ум и да пија нчи ... Незгодно, ако бане осмооки. � Сакрић е га наш и. А је ли жест ок о пијан ? � Те како! Насрћ е као зољ а. � Кад је тако дотераћ е до песни чења. � 0 ко ме то говоре? � за пи тах ја Пољ ака пор ед мене. � О Г а з ин у , о с у ђ е н и к у . О н т р г у ј е п и ћ е м . Ч и м з а р а д и , од ма х све проп ије . Суров је и зао, пре мд а, кад је тре зан , ми ра н је, а ка д се напиј е, онда се пока же сав как ав је: н ап ад а ножем. Али тада га обично смире. � Па како га смире? � Д е с е т о р и ц а ј у р н у н а њ е г а и б и ј у га с т р а ш н о с в е д о т л е док се не о н е с в е с т и , то је с т , н а м р т в о га и з б и ју . П осл е га однесу на постељу и покрију кожухом. � Па тако га могу и убити! � Могл и би, да је д ру ги ко, али њ ега, не. Он је необ ич но снаж ан, јач и је од на јја чи х што их има овде. Сут рад ан устан е потпуно здрав. � Р е ц и т е м и, м о ли м в а с � р а с п и т у ј е м ј а П ољ ак а и д а љ е � ено и они та м о је д у сво је јело , док ја пиј ем чај, а опет гл ед ај у као да ми завиде на томе чају. Откуда то? 2 2
2 3
22 Тј. амби ција.
23 Обичај је у породицама да се ко од укућ ана, понајпр е дете, оваквим и сличним заклињањем („за љубав мајке", „жива ти мајка", итд.) нуди и управо приморава да што више поједе и попије, па макар му и шкодило.
� To није због чаја � одговара ми Пољак. � Они су ј е т к и ш то с т е ви п л ем и ћ , ш то н и с те као они. М н оги би се радо „закачио" за вас. Они би веома волели да вас увреде, п о н и з е . Јо ш ћ е т е в и о в д е д о ж и в е т и м н о г о н е п р и л и к а . З а с в е нас је овде сув иш е тешк о. У свак ом погл еду, н ам а је најт еж е. Пот ребн о је мно го ра вн од уш но сти да би се на то навикл о. В и ћ е т е ч е с т о и м а т и н е п р и ј а т н о с т и , г р д и ћ е вас збо г ч а ј а и ш т о им ат е засебна је ла , иако многи и многи овде, и врло често , ј е д у с в о ј е ј е л о и р е д о в н о п и ј у и ч а ј. Они м о г у , а л и ви � не. Рекавши то, Пољак устаде од стола и оде. А за неколико тр ен ут ак а већ је и било све онако к ако је рек ао.
"�»
д
Ill
ПРВИ УТИСЦИ Чи м је оти ша о М�цки (тај Пољак што је са мн ом разговарао), упаде у кујну Газин, мртав пијан. Б и ло м и ј е ч у д н о в а т о д а в и д и м о с у ђ е н и к а п и ј а н о г у с р е д бела дана, у радни дан, и то када сви морају да иду на рад, и иоред стр ого г ста реш ин е који је свак ога часа могао доћ и у пашу тамн ицу , и по ред наред ник а који је стално у там ни ци и мотри на робијаше, поред стражара, поред инвалида, речју, иоред свих стр ого сти . Све то ме је сасв им зб уни ло у мо м тек шпоч етом разум евањ у сужањско г живота. Т ребало м и је да д о с т а д у г о п р о ж и в и м у т а м н и ц и п а д а р а з ј а с н и м себи св а гаква факта, толико неразумљива и загонетна у прво време мога тамновања, за мене. Већ сам рекао да су осуђ еници увек им али понеки свој сопс твен и ра д и да је так ав р ад пр ир од на п отр еба у роб ијаш ком животу, зати м да поред те пот ребе осуђ еник јо ш с т р а с н о в о л и н ов ац и цени га ви ш е о д с в ег а, го т о в о по дје дн ако к ао и слобо ду, и да је за њега у те х а ако му пара звецк а у џепу. Ал и кад пар у нем а, он је, напр отив , покуњ ен, невесео, узне мир ен и очајан . И т а д а је спрема н и да ук ра де , и шта било да учини, само да новац створи. Али, иако је новац имао у тамници тако велику вредност, никад се није дуго за др жа ва о код срећ ника који га је жел ео. Прво, теш ко га је сакрити, да га не украду или не одузму. Ако мајор, приликом и з н е н а д н и х п р е т р е с а , н ађ е н е к е н о в ц е, о н и х о д м а х о д у з м е . Може бити да их је тро ши о на осу ђ ени чк у хр ану , да би била б о љ а , те к , њ е м у с у п р е д а в а н и . А л и н а ј ч е ш ћ е с у н о в а ц к р а л и , није било поуздања ни у кога. Доцније смо тек пронашли како ћ ем о н о в ац с а с в и м п о у з д а н о с а к р и т и и с а ч у в а т и . Д а в а л и с м о ra н а ч у в а њ е ј е д н о м е с т а р ц у с т а р о в е р ц у који је дошао м еђ у на с и з с т а р о д у б р о в с к о г п од г р а ђ а , с в о ј и н е н е к а д а ш њ и х поседника Вјеткова... He, не могу пропустити да о томе човеку не кажем неколико речи, премда се тиме удаљујем од предмета. 2 4
Био је то чич иц а око шесет година, м ал и рас том , сед. В ећ н а п р в и п о г л е д м е ј е в р л о и з н е н а д и о . В е о м а с е р а з л и к о в а о од ос тал их осуђ еника: у његово ме пог леду било је нешто кротко, спок ојно и мир но, толико , да сам , сећ ам ce, с неки м нарочитим задовољством гледао у његове ведре и светле очи у о к в и р е н е с и т н и м з р а к а с т и м б о р а м а . Ч е с то с а м р а з г о в а р а о с 24 Староверац, јер ети к
њим и ретко сам кад у свом животу наилазио на тако добро и благостворење. Аутамницуједошаозбогврлотешкекривице. Међу стародубровским староверцима беху се појавили пок ајни ци. Вл ада их је жи во хра бр ил а и све је чини ла да се и д р у г и , ко ји с е н ис у с л а г а л и са с т а р и м а , в р а т е п р а в о с л а в љ у . A старац, заједно са осталим фанатицима, одлучио се да (како он ка же) „стоји за веру ", да је бран и. Зи да ла се је дн ов ер на црква , а ови је запа ли ше . Старац, као је да н од по кре тач а, о с у ђ е н ј е н а р о б и ј у . Б ио ј е и м у ћ а н п р о с т г р а ђ а н и н , и т р г о в а о ј е . Код кућ е је о с т а в и о ж е н у и д ец у, а л и је п о с т о ја н о т и ш а о н а роби ју. У сво јој за слеп љен ости см атр ао је да је то „ муче ње за веру". Да сте с њиме поживели неколико година, ви бисте се и нехо тице зап итал и: Како је могао овако мир ан човек, см ера н и кротак као дете, да постане бунтовник? Ја сам неколико пута разговарао с њиме „о вери". Он није нимало попуштао у с в о ј е м у в е р е њ у , а л и у њ е г о в и м о д г о в о р и м а н и к а д н е б е ш е н и к а к в е с р џ б е н и м р ж њ е . А м е ђ у т и м , р а з о р и о ј е ц рк в у , и т о н и ј е о д р и ц а о . И з г л е д а л о ј е д а б и о н, п р е м а с в о м е у в е р е њ у и пре ма „м ука ма" које је рад и своје вере на себе примио, требало своје дело да сматра славом. Али, ма како помно да сам га посматрао и проучавао, никад нисам на њему запазио ни најмањег знака разметљивости ни охолости. У нашој там ниц и било је и др уг их стар ове рац а, ма хо м Сибираца. To су људ и просвећ енији, довитљи ви, окр етни сељаци, ванре дни књи гожде ри, нач итани и на свој начин јак и ди јал ек ти ча ри ; љ у д и л у к а в и , н а д у т и , о х о л и , и н е т р п љ и в и у н а јв е ћ о ј м е р и . А с т а р а ц је с а с в и м д р у г и ч о в е к . М о ж д а је био и п и с м е н и ј и о д њ и х , д у х о в н о р а з в и ј е н и ј и , а л и с е к л о н и о п р е п и р к и . Б ио ј е веома дружеван и приступачан. Весео, често се смејао, али не сурово, цинички, како су се смејали робијаши, него ведро и тихо, с много детињске простодушности � смех који се веома д о б р о с л а г а о с њ е го в о м с т а р а ч к о м б е л и н о м . М о ж д а с е в а р а м , али мени се чини да се човек може оценити по смејању; ако вам је при јата н сме х неког сасв им непознатог човека с ко јим се први пут видите, слоб одно рец ите да је то добр а ду ши ца . Цела там ни ца је пош тов ала овога старц а, а он се ти ме није ним ало хвалис ао. Осуђ еници су га звали дед ом и ник ада га нису вређ али. Унеколик о ми је било раз ум љи во како је он могао да ут ич е на своје једн ове рце . Али, и по ред очи те чврс тине с којом је подносио робију, у њем у се кри ла дубока, неи зле чив а ту га, а он је глед ао да је сак ри је од свију. Ја и он стано вали см о у јед но ј касарни. Ј едан пут, око три часа у ноћи, пробудио сам се и чуо неко тихо и уздржано плакање. По глед ам, а ста ра ц седи на пећ и (оној, на ко јој се ра ни је, ноћ у, мо ли о читач Биб лије, који је хт ео уби ти ма јор а) . Седи на пећ и и из сво је рук оп ис не књиге чита мол ит ве. Пл аче, и чујем како покаткад рекне: „Боже, не остави ме! Боже, оснажи ме! Дечице моја мала, дечице моја мала, никад се
иећ емо виде ти! " He мо гу да исп ри ча м како ми је било жао. И е то , т о м е с т а р ц у м а л о � п о м а л о с ви о с у ђ е н и ц и п о ч е ш е д а в а т и свој новац на ч ув ањ е. Готово сви су били кр адљ ивц и, но н е к а к о с у с е с ви , о д ј е д н о м , у в е р и л и д а с т а р а ц н и п о ш т о н ећ е красти. Знал и су да је он не где к рио те повер ене новце, ал и тo по тајн о мес то нико није мо гао наћ и. Доцни је, он је ме ни и н е ки м П о љ а ц и м а о т к р и о с в о ј у т а ј н у . Н а ј е д н о м с т у п ц у о г р а д е
био је чвор, по из гле ду чвр сто сра ста о с др ве то м. Ал и чво р се могао извадити и у дрвету би се показало велико удубљење. Ту је деда скривао новце: извади чвор, спусти новце, па опет намести чвор. Коме би пало на ум ту да их тражи? Hero, ја сам се удаљио од свога причања. Стао сам на п и т а њ у : з а ш т о се ко д о с у ђ е н и к а н о в ац и н е з а г р е ј е у џ е п у ? С е м тешкоћ е у откривању, у там ни ци је било и много т ам ни чк е чамо тињ е. Осуђ еник је по сво јој нарави створ ење које силно ж у д и за с л о б о д о м , a n o с в о м д р у ш т в е н о м п о л о ж а ј у о н је веома лакомислен и беспутан, толико да га сасвим природно нешто вуче да одједном „пусти себи на вол>у", да све што има потроши на весеље и пијанку, уз музику и халабуку, не би ли бар тре ну тн о заборав ио своју ту гу и чам у. И нео бично је било в и д е т и к а к о п о н е к и о с уђ е н и к , н е д и ж у ћ и г л а в е ј е д н а к о р а д и , кат кад и по неколи ко мес еци , зато да после у је да н јед ин и дан проф ућ ка сву зараду, па да зати м опет по неколико месе ци непрестано капље на послу, да би поново могао да пијанчи. Многи од њих волели су да се „понове", да у својој одећ и неизоставно уч ин е какв у посебну измену, на прим ер, какве год друкчије панталоне, не униформне него црне, или грудњак, сибирски кафтан. Много се носе и цицане кошуље и појасеви с бакарним ишараним плочицама. Гиздали су се о пр азн ици ма и тако нагиз дани не би про пус тили да обиђ у све касарне, да се пр ед свима покажу. Лепо обуче н осуђ еник радовао се као дете; али и у много чему другом били су сви као права деца. Додуше, свих тих лепих ствари некако на јед ан пу т нестане из власник ових руку, по некад још истога д а н а у в е ч е о д у у з ал о г у , у б е с ц е њ е . В е с е љ а , пак, р а з в и ј а л а су се поступно. Обично су спремана за празник или за имендан. С в е ч а р у с т а н е р а н о з о р о м , м е т н е к р а ј и к о н е св е ћ у и м о л и с е Богу, после се лепо обуче и нареди да му се спреми ручак. Купи говедину, рибу, направе му се сибирски ваљушци од меса и зачина, добро се наједе као стока, готово увек сам, ретко кад позове другове, да поделе с њим трпезу. Тад долази пиће, свечар се напије и, мртав пијан, неизбежно прошета по каса рна ма, љуља се у хо ду и спотич е � хоћ е свим а да по каж е како је пијан, како се „проводи", те да ти м е сте кн е њ и х о в о п о ш т о в а њ е . С в у д а у р у с к о м н а р о д у о се ћ а с е н е к а симпатија према пијанству, a у тамници се такав „весељак" ч ак и п о ш т у ј е . Т а м н и ч к а п р о в о д њ а ј е б ил а а р и с т о к р а т и з а м с в о ј е в р с т е . К а д се о су ђ е н и к д о б р о р а з в е с е л и , о н н е и з о с т а в н о
набављ а музику . Био је у там ни ци нек акав П ољак, војнички бегу нац, врл о непр ијата н човек, али је свирао на виолини и имао код себе инструмент � сву своју имовину. Није знао д р у г и зан ат, з а н и м а о с е ј е д и н о с в и р а њ е м в е с е л и х и г а р а з а ћ е ф л и ј у к о ји r a је з а т о н а ј м и о . Д у ж н о с т м у је б и л а д а сво г пијано г посл одавц а прати уза сто пце из је дн е касарне у др уг у и да свом снагом струже по виолини. Често би му се на лицу видела досада, мука. Али повик: „Свирај, платио сам ти!" примора га да поново струже и струже. О с у ђ е н и к к о ји с е с т а н е в е с е л и т и , м о г а о ј е п о у з д а н о р а ч у н а т и д а ћ е , а к о ј е в ећ ј а к о н а п и т, њ е г о в и д р у г о в и с а с в и м си гу рн о паз ити на њега, да ћ е га, чи м би се ста ре ши на појавио, сак ри ти где било, да ћ е га на вре ме стрп ати у пос тељ у и да ћ е све то чинити сасвим несебично, без икакве користи за себе. И она два надзорника, наредник и инвалид, који су заједно са њима жив ели у там ниц и, могл и су бити такођ е сасвим мирн и, без бојазни да ћ е пијан ица н апра вити как ав неред. На њега је мотрила цела касарна и ако би дигао ларму и узбуну, другови би га од ма х ум ир ил и, ш тавише, пр осто би га везали. Зато је нама тамничка управа мало и кроз прсте гледала на оваква пи јанч ењ а, чак их „није ни видела". Она је врло до бро знал а да би м н о г о г о р е б и л о а к о би се пић е з а б р а н и л о . А л и , к ак о се п и ћ е у о п ш т е д о б а в љ а л о ? В и но ј е к у п о в а н о у с а м о ј т а м н и ц и , к о д т а к о з в а н и х к р ч м а р а . Б и ло ј е н е к о л и к о т а к в и х љ у д и и трговали су стално и успешно, иако је све у свему мало било оних који су пили и „светковали", јер за весеље треба новаца, а осуђ еници су новац теш ко стицал и. Трго вање је почињало, водило се и престајало, доста оригинално. Рецимо, неки осуђ еник нем а свога заната , а и не же ли га, нећ е да се му чи (им а и так вих ), ал и хоћ е да им а новаца , па како је уз то и нестрпљив, жели брзо да заради. За почетак, он има нешто новаца, и одлучује се да одмах почне с ракијом, то је смело п р е д у з е ћ е , с к о п ч а н о с в е л и к и м о п а с н о с т и м а , м о г а о би и својим леђ има да плати пре дузи мач , и одј едн ом да изгуби и робу и готовину. Али крчмар ипак улази у то. Спочетка он има мало новаца, зато спочетка сам доноси ракију у тамницу и , р а з у м е с е , д о б р о ј е п р о д а . П о н о ви т о д в а п у т � т р и п у т , п а ако га власт не ухвати, његова трговина брзо напредује, и тек тада он заснива праву радњу на широкој основи, постаје п р е д у з и м а ч , к а п и т а л и с т , д р ж и а г е н т е и п о мо ћ н и к е, м н о г о м а њ е с е и з л а ж е о п а с н о с т и м а , а с т и ч е св е в и ш е и в и ш е н о в а ц а . М е с т о њ е г а и з л а ж у с е њ е го в и п о м о ћ н и ц и . Утамницисвакадимамногољудикојисусведопоследње паре проћ ердали , прокоц кали, пропи ли, људ и без заната, кукави ца и адрапо ваца, али донекл е обда рен их урођ еном с м е л о ш ћ у и о д л у ч н о ш ћ у . Т а к в и м љ у д и м а ј о ш с у с а м о л еђ а читав а, као јед ин и капи тал да за нешто по слу жи; и ето так ав пропалица одлучује се да и тај свој последњи капитал пусти
у о б р т . О н о д е п р е д у з и м а ч у и п о г о д и с е д а м у д о н о с и р а к и ј у у т а м н и ц у , и м у ћ а н к р ч м а р и м а в и ш е т а к в и х с а р а д н и к а . Ван тамнице, где било, увек има такав човек � неки војник, иеки прос т грађ анин или чак и нека дев ојк а � који ћ е, уз маграду, сразмерно добру, за предузимачев новац купити у каквој крчми вотке и сакрити је негде на скровитом месту, где осуђ ениц и до ла зе на ра д. Увек, Увек, прво и прво са м наб ављ ач о п р о б а в а љ а н о с т в о тк тк е ; ш т о о т п и ј е т о б е з д у ш н о н а д о к н а ђ у ј е обичн ом водом; осуђ еник, хтео не хтео, прим а је, је р њему није ни могућ но да буд е суви ше проб ирач , добро је и то што му новац није сасв им про пао и ш то је во тку добио, как ву� �такву, тек ипак вотку. Томе наб ав ља чу до ла зе такођ е носиоци г о ве ве ђ и х ц р е в а , о к о ј и м а г а ј е т а м н и ч к и к р ч м а р ј о ш р а н и ј е обавестио. Црева се прво оперу, затим се напуне водом, да би им се очувале влажност и растегљивост, те да доцније буду подесн а и за вотку. Кад осуђ еник напу ни црева вотком , он и х в е ж е о к о с е б е, е, п о м о г у ћ с т в у н а н а ј с к р и в е н и ј и м м е с т и м а т е л а . Р а з у м е с е, е, п р и т о м е с е и в и д и к о л и к о ј е к р и ј у м ч а р вешт, лопов ски пр еп ре де н. Уне коли ко је у питањ у његова част, он треба да превари и стражаре и чуваре. И превари их, кад је вешт кра дљ ива ц, чу вар, ч есто неки неискусан регрут, увек превиди. Дакако, најпре се чувар добро проучи, а уз то узимају се у обзир и време и место за рад. На пример, осуђ еник који прави пећ и, пење се се на на пећ пећ � ко ћ е видети шта он та м о ра ди ? Нећ е се ва љд а и чув ар пе нтр ати за н> н>им. П р и б л и ж а в а ј у ћ и с е т а м н и ц и , о н за за с в а к и с л у ч а ј у з и м а у руке коју пару, петнаест или двадесет сребрних копејки, и н а к а п и ј и ч е к а ф р а ј т о р а . Свакога осуђ еника који се враћ а с рада, стражарни фрајтор потпуно прегледа и опипа, а затим му отвара тамничка врата. Носилац ракије обично се нада д а ћ е с е ф р а ј т о р у с т е г н у т и д а г а с у в и ш е п о д р о б н о о п и п а н а п о н е к и м м е с т и м а . А л и , п о н е к а д ф р а ј т о р и з с т р а ж а р е н аи аи ђ е и на та мес та и напипа вотку. Тада кр иј ум ча ру остаје још с а м о ј е д н о � д а ћ у т ећ ећ и и к р и ш о м о д ч у в а р а т у т н е ф р а ј т о р у у р у к е о н а ј с п р е м љ е н и н о в а ц . Д е ш а в а с е д а м у т а ј м а н е в а р п о м о г н е , те т е с р ећ ећ н о у ђ е с в о т к о м у т а м н и ц у . А л и п о н е к а д и не помогне. Тада мора да рачуна на свој последњи капитал � на леђ а. При јав љу ју мајо ру, ка пит ал одеру, жестоко одеру, вотку од узм у за рач ун држа ве, а кријум чар, не издавајућ и предузимача, све прима на себе; али ваља напоменути, да он то не чин и стога што би му изд ајс тв о било мрско , него је ди но стога што му потказивање не би користило, јер њега би ипак ишибали; сва би му утеха била у том што би обојица били ишибан и. Али ње му је пр ед уз им ач још потр ебан, иако, по 2 5
2 5 Ф р а ј т о р , ф р а ј т ( г е ф р а ј т е р ) , в о ј н и к о с л о бо бо ђ е н д у ж н о с т и стражарења, чин простог војника и каплара.
обичају и no претходном уговору, кријумчар од предузимача не до би ја ни паре за своја иш ибан а леђ а. А ш т о с е т и ч е п о т к а з и в а њ а у о п ш т е , о н о о б и ч н о ц в е т а у в е л и к о . У т а м н и ц и н е и з л а ж у п о т к а з и в а ч а н и н а ј м а њ е м понижењу, презирање према њему не да се чак ни замислити. Нико се не туђ и од н>ега, води се пр иј ат ељ ст во с њиме ; и ако бисте док азив али осуђ ениц има колико је потк азив ање гадно, они вас ни ма ло не би раз ум ел и. Онај племић , онај покварени ниски човек с којим сам ја сасв им преки нуо, сп ри јате љи о с е с м а ј о р о в и м Ф е ђ к о м и с л у ж и о м у ј е к а о у х о д а , а Ф еђ еђ к а ј е с в е ш т о о о с у ђ е н и ц и м а ч у ј е , к а з и в а о м а ј о р у . T o с у з н а л и св св и наши и никоме никада није ни на ум пало да хуљу казни или бар да га прекори. Н о ј а о п е т с к р е ћ е м о д с в о г а п р е д м е т а . Р е к а о с а м в ећ ећ , д е ш а в а с е д а с е в о т к а и с р е ћ н о п р о к р и ј у м ч а р и у т а м н и ц у , тад а пре дуз им ач прим а пић е донето у цреви ма, плати, и почн е ра чу на ти . Изиђ Изиђ е да га ро ба ст аје врл о скупо , да би д а к л е н а њ о ј в и ш е з а р а д и о , о н ј о ш ј е д а н п у т п р е т а ч е в о т к у , па је и он ра зб л а ж у је водо м, гото во за полов ину. И к ад је тако прекрсти, он чека потрошача. А тај долази одмах чим нас тане први пр азн ич ни дан, а пон ека д и у рад ни , он је онај мученик који по неколико месеци ради као во у спрези, да би све што је зар ад ио попио за неки ран иј е за то одре ђ ени дан. Он, Он, ја дн и тру дб ен ик , одавно, и у сну и на јави , у бл аж ен ом маштању и при раду сања о томе дану слатке снове, који г а с в о ј о м ч а р об об н о ш ћ у п о д р ж а в а ј у н а ч а м о т н о м п о п р и ш т у роб ијаш ког а жив ота. Једва јед но м, на исток у зар уди зора сјајн ога дана. Новац је уштеђ ен, није ни отет ни ук рад ен , и онај га носи крчмару. Спочетка, крчмар му даје по прилици чисту ракију, дакле сам о два пут разблажен у, али колико овај попије из боце, толико онај одмах сваки пут долива воде. За чашицу плати се пет и шест пута више него у крчми. Може се замислити колико таквих чашица треба попити и колико платит и, па да се човек опи је! Ал и осуђ еник се одвик нуо од пић а, а пре тхо дно се и уздр жав ао, те се доста брзо оп ије и обично пије дотле док не потроши последњу цркавицу, сву зараду. Тада залаже, прво све своје ствари којима се поновио� к р ч м а р ј е у и с ти ти м а х и з е л е н а ш , з а т и м д о л а з и н а р е д и с т а р е ж , па напослетку и државне ствари. Кад очисти све до најмање крпице, онда пијаница легне да спава, а сутрадан, кад се пробуди с ломњавом у глави, он узалуд мољака крчмара да му на ма му рн ост да де бар јед ан гут ља ј ракије . Невесео, има д а и з д р ж и т у н е з г о д у , и и с т о г а д а н а о п е т п р и х в а т и р а д , и о п е т више месе ци ради не диж ућ и главе, сања о оном срећ ном д а н у п и ј а н к е у т о н у л о м у в е ч н о с т и м а л о � п о м а л о с е о п е т разведрава и крепи, чека други исто тако свечан дан, који је ј о ш д а л е к о , а л и ћ е и п а к к а д � т а д д о ћ и н а р е д .
А к р ч м а р , к а д и с к у п и м н о г о н о в а ц а , н е к о л и к о д е с е т и н а руб аља , он јо ш после дњ и пут набав и вотке, али сад не сип а у њ у в о д е , ј е р ј е с п р е м а з а с а м о г а с е б е , д о с т а ј е т р г о в а о , нреме је да се и он мал о пров еде ! Н астане уж ива ње , јело , пић пи ћ е, му зи ка . Новаца им а много, уд об ро во љи се чак она најнеп осре днија, нижа упр ава . Весеље тр аје каткад и некол ико да на. С пр ем ље но пић е, то се зна, оде брзо, та да весељак иде код других крчмара, који му се већ надају, и пије д о т л е д о к н е п о п и ј е с в е д о п о с л е д њ е п а р е . Осуђ еници још како ч ув ај у веселога, али он пон екад падне ипак у очи вишем старешини, мајору или официру ст ра же . Од вед у ra у затвор , пок упе му новац, ако га још и ма и најзад га избију. Кад се прене, врати се опет у тамницу и после неколико дана поново улази у крчмарски занат. П о не н е ки ки о д ћ е ф л е и с а н и х , р а з у м е с е о н и м а л о и м у ћ н и ј и , с а њ а и о ле по ме полу. За до бр е новце, новце, и у пратњ и подм ић еног чувара, они, уместо да иду на рад, кришом се извуку из к а з а м а т а и о д у н е г д е у п о д г р а ђ е . Т ам ам о , у к а к в о ј с к л о н и т о ј кућ ици, негде сасви м на кр ај град а, прир еди се обил ата гозба и стуца се збиља велики новац. Ради новаца, не презиру се ни роби јаш и, а чу вар , ком е је ств ар већ по зната, гл ед а да се р а н и ј е н е к а к о у ш у њ а . Т а к ви ви с у ч у в а р и о б и ч н о и с а м и б у д у ћ и кандидати за робију. Новац може све, те се за овакве скитње готово никад не дозна. Треба додати да су оне врло ретке, за њих треба много новаца, зато љубитељи лепога пола траже д р у г и н а ч и н , с а с в и м б е з о п а с а н . Још од првих дан а мога тамн овањ а, неки мл ад осуђ еник, веома леп деча к, по будио је нароч ито мо ју радо знал ост. Звао се Сиротки н. У много ч ем у био је дост а загонетно ство рењ е. Пре свега, зачудила ме његова лепота, није му било више од д в а д е с е т т р и г о д и н е . Би о ј е у з а с е б н о м о д е љ е њ у , т о ћ е р е ћ и т а м н о в а о ј е з а н е о др др е ђ е н о в р е м е � п р е м а т о м е м и с л и л о се да је је да н од нај озб иљ ни јих војних крив аца. М иран и тих, он је мало говорио, ретко се смејао. Очи су му плаве, црте пра вил не, лиц е чисто, нежн о, коса јас но пла ва. Чак ни пол уоб ри јана глава га није наг рди ла, толи ко је био леп. Н ије ра ди о ника кав занат, али је им ао по ма ло новаца, и то чес то. Био је очито лењ, ишао запуштен, прљав. Осим ако га ко д р у г и л е п о о д е н е , п о к л о н и м у м о ж д а и ц р в е н у к о ш у љ у , в и д и се онда како се Сироткин томе радује, шета по касарнама да се по ка же . Он не пије, не коцка се, се, гото во ни с ким се не свађ а. Шета тако по касарнама � миран, замишљен, руке држи у џепов има. Тешко је било погоди ти шта мисли . П окаткад, зовнете ra, тек из радозналости, запитате га што, а он одмах одговара, и то некако с поштовањем, а не робијашки, и одговара увек кратко, шкрт у речима, а гледа вас као дете од д е с е т г о д и н а . С т е к н е л и н е ш т о м а л о н о в а ц а , н е ћ е к у п и т и о н о што му је потребно, нити ћ е закрпи ти капут, нити на пра вити
нове чизме , него ћ е, као да му је се да м година, к уп ит и переца , м е д е н и х к о л а ч а . „ И х, х, С и р о т к и н е , с и р о т о к а з а н с к а ! " , к а ж у м у кат кад осуђ еници. Кад се не рад и, он обично шв рљ а по туђ им касарнама, свуда готово сви раде, само он нема никаквог п о с л а . К а ж у л и м у ш т о г о д , г о т о в о у в е к п о д р у г љ и в о ( п о ч еш еш ћ е су се подсмевали и њему и његовим друговима) он се без речи окрене и оде у другу касарну, понекад, пак, ако му се већ мн ого подс мев ају, поцрвени. Често сам мислио : зашта је то смирено, простодушно створење допало тамнице? Једном сам леж ао у болници, у осуђ еничк ом одељењу. И С ироткин је ј е б и о б о л е с т а н , л е ж а о ј е д о м е н е и н е к а к о п р е д в е ч е п о ч н е м о разговор; он неочекивано оживе, и уз реч ми исприча како су г а д а л и у в о јс јс к у , к а к о г а ј е њ е г о в а м а ј к а п л а ч у ћ и и с п р а т и л а и како му је било теш ко међ у ре гр ут им а. Дода још д а никако није могао да сноси регрутски живот, јер су тамо сви били љ у т и и с т р о г и , а с т а р е ш и н е г о т о в о н и к а д с њ и м з а д о в о љ н е . � Па шта је онда бил о? � за пи та х га. � Како си до ш ао ова мо ? И још у засебн о одељ ење... 0, Сир откин е, Сиро ткин е! � Ј а с а м , А л е к с а н д р е П е т р о ви в и ћ у , с в е г а г о д и н у д а н а б ио ио у б а т а љ о н у , а о в а м о с а м д о ш а о з а т о ш т о с а м у б и о с в о г ч е т н о г к о м а н д и р а , Г р и г о р и ј а П е т р о ви ви ћ а . � To сам чуо, Сироткине, али не верујем. Кога би ти могао да убијеш? � Т а к о с е д е с и л о , А л е к с а н д р е П е т р о ви ви ћ у . С у в и ш е м и ј е било дотежало. � Па како остали рег ру ти трпе? Дакако, тешк о је у почетку, али после се човек навикне, и кад погледаш, а оно постао диван војник. Мора да те је ма ти разм ази ла, хр ан ил а те медом и млеком све до осамнаесте године. � Истина, ма ти ме је мно го вол ела . Кад сам отиш ао у ре гру те, лег ла је, и чуо сам, ни је више ни устала ... П ред крај, б и л о м и ј е в е ћ и о д в и ш е го го р к о м е ђ р е г р у т и м а . К о м а н д и р м е није волео, за свашта ме кажњавао, а зашто? Према свима сам био послушан, живео сам уредно, нисам пио, ни од кога н и ш т а н и с а м з а ј м и о , з н а т е , А л е к с а н д р е П е тр тр о в и ћ у , н е в а љ а к а д с е ч о в е к з а д у ж у ј е , а л и ок ок о м е н е с в е н е к и љ у д и т в р д а срца, ниг де да се исп лач ем . Б ивало је, за ву че м се у неки кут, па ту плач ем. А јед но м, био сам на пред њо ј страж и, чу ва о пуш ке. Пола ноћ ноћ и. Ветар, бил а је јесе н, по мр чи на густ а, не види се прст пред оком. А мени тешко, претешко! Узмем пушку к нози, окинем бајонет, спустим га поред себе, свучем д е с н у ч и з м у , ц е в у п р е м у п р с а , н а л е г н е м н а г р л и ћ и н о ж н и м палцем одапнем ороз. Кад, он слага. Прегледам пушку, прочистим потпаљач, опет потпрашим, подбијем кремен и опет наслоним цев на груди. Па шта би? Прах плану, а метак и сад оста у пушци. Шта је ово, помислих у себи. Обујем ч и з м у , н а т а к н е м б а ј о н е т, т, ћ у т и м и х о д а м . Е т а д а с а м н а у м и о д а т о д е л о и з в р ш и м . . . п а к у д п у к л о , с а м о д а н е о с т а н е м у
р е г р у т и м а ! К р оз п о л а ч а с а , е т о т и г а к о м а н д и р , њ е г о в о ј е да п р е г л е д а цео к р у г. П р ав о па н а м е н е : „Зар се т а к о с т о ји иа стра жи ?" A ја уз ме м пу ш ку у ру ке и з ар ије м у њега цео б а ј он е т , д о с а м о г а г р л и ћ а . П р о ш а о с а м ч е т и р и х и љ а д е , па овамо, у посебно одељење. И није лагао. Јер, иначе, зашто би и био у томе одељењу? Казна за оби чан злоч ин мно го је ла кш а. Најп осле , од ови х његових другова, једини је Сироткин био тако леп. На остале кривце, так ве као он, ко јих је код нас било свега петн аест, неу год но је било и поглед ати, дв а�тр и ли ца још б ех у и сношљива, а сви остали ружни, клемпави, запуштени, неки и седи. Ако кад а год нађ ем прилику, ја ћ у о целој тој го ми ли говорити опширније. Сироткин се иначе доста дружио с Газиним, оним због кога сам и започео ово поглављ е, нап оме нувш и како је он пијан упа о у ку јн у и да је то пом рси ло моје првобитне појмове о тамничком животу. 2 6
Тај Газин био је стр аш ан . Н а свакога је чини о стр ави ча н, мучан утисак. Увек ми се чинило да не може бити ништа д и в љ а ч к и ј е н и г р о з н и ј е о д њ е га. У Т о б о л с к у с а м в и д е о разбојника Камењева, чувеног због својих злочина, доцније сам видео Соколова, затвореника под судском истрагом, који је био в о јн и ч к и б е г у н а ц и с т р а ш а н у б и ц а . А л и н и ј е д а н м и није био тако одвратан као Газин. Покаткад ми се чинило д а г л е д а м не ко г о г р о м н о г , и с п о л и н с к о г п а у к а , в е л и к о г к ао ч о в е к . Б ио ј е Т а т а р и н , с т р а х о в и т о с н а ж а н , с н а ж н и ј и о д с в и ј у у т а м н и ц и , р а с т о м виш и о д с р е д њ е г а , с а с т а в а Х е р к у л е с к о г , с ру жн ом и неср азм ерн о вели ком главом , ишао је погрбље н, гледао испод очију. О њему су се проносили чудни гласови по там ни ци , зн ало се да је био војн ик, и, не зн ам је ли истина, али су осуђ еници међ у соб ом то говори ли: да је бе гу на ц из Њер чинс ка, да је више пу та прогоњ ен у Сибир, д а је ви ш е п у т а б е ж а о , м е њ а о и м е и , н а п о с л е тк у , с т и г а о и у н а ш у т а м н и ц у , у з ас еб н о о д е љ е њ е . П р и ч а л о се ј о ш и д а је волео да убија малу децу просто из уживања: заведе дете на какво згодно место, прво га наплаши и измучи, па кад се сит н а у ж и в а у с т р а х у и д р х т а в и ц и н е с р е ћ н е м а л е ж р т в е , 'о н б и ј е клао, лагано, споро, с нас лад ом . Мож да је све то изм иш ље но под мучним утиском који Газин на свакога оставља, али су те измишљотине некако одговарале његовој личности. Ако није био пијан, и у обично време, понашао се у тамници сасвим прис тојно. М иран, ник ад се ни с ким не свађ а, избег ава свак о гложење , али то је чин ио некак о као да пре зи ре др уг е, као да је виш и од њих, а говор ио је врло м ал о и био нек ако наме рно , с план ом, не пове рљи в. Сви су му по кре ти спори, мирни, самопоуздани. Види му се по очима да није глуп, да је ч а к в е о м а п р е п р е д е н , а л и н а њ е г о в о м л и ц у и с м е х у у в е к 26 Значи: кроз четири хиљаде шиба.
се запа жа нека охо ла подру гљи вос т и сурово ст. Трговао је п и ћ е м и би о ј е д а н о д н а ј и м у ћ н и ј и х к р ч м а р а у т а м н и ц и . По два пу т год иш ње мор ао је и са м да пије , и тада , у пић у, показала би се његова зверска нарав. Опијао се мало�помало, и у почетку задиркивао људе подругивањем, најпакоснијим, срачунатим, и као одавно припремљеним, напослетку већ п и ј а н , о н б и с е п о м а м и о , п а д а о у с т р а ш н у ј а р о с т , д о х в а т а о но ж и напа дао људе. Осуђ еници, знајућ и колико је стр ахо вит о јак , бе жа ли би од њега и кри ли се, је р је нап ад ао свако га на кога наиђ е. Али убрзо су наш ли начин да му доскоч е. Десето риц а љ у д и и з њ е г а в е к ас а р н е , сви о д ј е д н о м , ј у р н у н а њ ега и п о ч н у га тућ и. He мож е се зами сли ти ништа свир епи је од тога боја: у д а р а ј у га у п р са , у с л а б и н е , у т р б у х , у д а р а ј у га д у г о и м н о го , престају тек онда кад он изгуби свест и изгледа као мртав. Д р у г о г а кога н е би с м е л и т а к о и зб и ти � то би з н а ч и л о у б и т и га. Али Газина не могу. Пошто га испребијају, они га, потпуно о н е с в е ш ћ е н а , у в и ј у у к о ж у х и о д н е с у у п о ст е љ у , к а ж у : „ Д а с е и з л е ж и ! " И з би љ а , о н с у т р а д а н у с т а н е г о т о в о з д р а в и ћ у т е ћ и и мргодно иде на рад. И тако сваког пута, кад год се Газин опи је, сви у та мн иц и зна ју да ћ е се његов дан не изб ежн о так о зав рш ити . А знао је то и он сам , па ип ак се оп ија о. Тако је ишло неколико година и напослетку се опазило да Газин почиње п опуш тати. Туж ио се на болове, вену о је приметн о, у б о л н и ц у је и ш а о с в е ч еш ћ е и чеш ћ е. „ П р едао се, и пак", говорили су осуђ еници измеђ у себе. Он, Газин, уш ао је у ку јн у у пратњи онога ни шта вно г Пољака с виолином, кога су лумпачи обично најмили ради п о т п у н о с т и с в о га в е с е љ а , и з а с т а о ј е н а с р е д к у ј н е , ћ у т е ћ и и п а ж љ и в о ј е п р о м е р а в а о с в е к о ји с у т у б и ли . К а д н а ј з а д спази мене и мога друга, он нас погледа срдито и подругљиво и осмехну се задовољно као да се нечег присетио, и јако љ у љ а ј у ћ и с е приђ е н а ш е м с то л у . � Па, ако см ем пи тати � поч е он (гов ори о је ру ски ) � откуд вама паре да овде испијате чајеве? Ја и мој д ру r згл еда см о се ћ утећ и; знали с мо да је најбо ље о ћ у т а т и и н е о д г о в а р а т и м у . Ч и м б и м у с е ко п р о т и в и о , о д м а х би се разбеснео. � Мора да имате новаца? � настави он да испитује. � Ваљда имате гомилу новаца, је ли? Зар сте зато дошли на робију, да испијате чајеве? Дошли сте да пијете чај? Та говорите, нека вас...! А л и к а д в и д е д а м и н ећ ем о н и да га ч у ј е м о н и в и д и м о , он од беса задрхта и поцрвене. Поред њега, у куту, стајала је в е л и к а с е љ а ч к а к а р л и ц а з а к р и ш к е и с е ч е н о г х л е б а спр емљ ено г за ру ча к или вече ру осуђ еника. Она је била тако вел ика да у н>у стане хл еб а за поло вину ос уђ ени ка. Та да је била празна. Он је шче па обема рук ам а и за м ах ну на нас. Ма ло је тр еб ал о па да нам ра зб иј е главе. Иако је уби ств о или
намера за убиство претил а врло велики м непр ијатн ости ма за целу та мн иц у � наста ли 5и истр ага, испитивањ е, поо штр ене строгости, што је осуђ енике натеривал о да се уз др жа ва ју и с а в л а ђ у ј у � п о р е д с в е г а то г а , с а д с у с е б и л и п р и т а ј и л и и чекали. He рекоше ни речи да нас одбране. Нико ни да викне на Газина ! Толико су нас силно мр зе ли ! В идел о се да им је баш мил о што смо у опасно сти... Ал и, срећ но се сврш ило . Гаман да нас Газин смлати оним коритом, а неко викну из малог ходника: � Газине! Украдо ше ти ра ки ју ! Он тресну карлицу о земљу и као суманут излете из кујне.
� Х е , с а м Б ог и х с а ч у в а о ! � г о в о р а х у о с у ђ е н и ц и м е ђ у собом. И још дуго су после о томе причали. Ни са му сп ео да кас ниј е доз нам је ли онај глас из ходн ика збиља ја вљ ао о крађ и, или је то у добр и час из миш љен о, да бисмо се ми спасли. Предвече, кад се већ смркло, пре затварања касарни, ја с а м с т е ш к и м б о л о м у д у ш и ш е т а о п о р е д о г р а д е и н и к а д а в и ш е, д о к л е с а м г о д т а м н о в а о , н и с а м т о л и к о б о л а о с ећ а о . Тешко је подн ети први дан з атво ра, м а где то било: у там ни ци , у о б и ч н о м за тв о р у , и ли н а р о б и ји ... А л и , с е ћ а м се , н а ј в и ш е м е ј е з а н и м а л а ј е д н а м и с а о , к о ја м е ј е п о с л е н а м е т љ и в о г о н и л а д о к р а ј а м о г т а м н о в а њ а , м и с а о у н е к о л и к о н е р а з у м љ и в а , з а мене и данас неразреш ива: мис ао о неједнакости ка жња вања за је дн ак е крив ице. Истина, крив ице се не мо гу чак ни приб лижн о пор еди ти јед на с др уго м. На прим ер: и јед ан и д р у г и ј е у б и ц а , и з м е р е н а ј е т е ж и н а и ј е д н о г и д р у г о г с л у ч а ј а , и з а ј е д н о и з а д р у г о д е л о н а м е ћ е се и с т а к а з н а . М е ђ у т и м , пог лед ајте колика је разли ка измеђ у злочи на. Један је, рецимо, убио човека онако тек, низашто, због главичице л у к а : и з и ш а о на пу т, н а и ш а о с е љ ак , он га уби о, а к а д т а м о , н а ш а о к о д с е љ а к а с а м о г л а в и ц у л у к а . „ Ш та ј е ов о, б а ћ о � т и ме посл а за ва јд у � ено ја са м зак ла о сељак а, а нашао с ам свега ову главичицу лука". � „Лудаче! Главичица лука! � па то је копе јка! Сто ду ш а � сто глави чи ца, ет о ти и цела ру бљ а! " (Роби јашка легенда). � Други , убио је развратно га тиран ина бранећ и част своје веренице, сестре, ћ ерке. � Један је убио каоскитница, биојесасвихстранаопкољенпукомдетектива, бранио своју слободу, живот, често готово умирао од глади, а други је крао малу децу ради задовољства у клању, да би на својим рукама осетио њихову топлу крв, да би уживао у њиховој страви, њиховим последњим, голубјим дрхтавицама под самим ножем. 2 7
И шта бива? И је да н и др уг и дол азе на робију . Додуш е, има разл ик е у рок овим а досуђ ених казни. Али тих је раз лик а 27 Баћ а, баћ ко, отац.
сра зме рно мал о, док има небро јено много разл ика у јед но ј истој врсти злочина. Какав карактер, таква разлика. Али, рецимо да се те разлике не могу подмирити, изгладити да ј е т о с в о је в р с т е н е р а з р е ш и в з а д а т а к , р е ц и м о к в а д р а т у р а круга. Али кад те разлике баш и не би постојале, погледајте на ону другу разлику, на разлику у последицама казне... Ено, ј е д а н в е н е у т а м н и ц и , то п и с е као свећ а, д р у г и , п р е д о л а с к а на робију није ни знао да на свету постоји тако весео живот, тако пријатно друштво смелих и окретних људи, каквих има у т а м н и ц и . Јест, на р о б и ј у д о л а з е и т а к в и . Ен о, на п р и м е р , о б р а з о в а н ч о в е к , р а з в и ј е н е с в е с т и , с а с а в еш ћ у , с а с р ц е м . H>era ћ е уби ти бол с амо г његовог рођ еног срца, убић е га м у ч е њ е м с в о ј и м п р е с в а к е к аз н е . О н ћ е с а м с е б е о с у д и т и з а с в о ј з л о ч и н , о с у д и ћ е се н е м и л о с р д н и ј е и б е з д у ш н и ј е о д најстрашнијег закона. А ено поред њега и други неки, који за све вре ме свога роб ијањ а ни јед ан пу т нећ е ни пом исл ити на убис тво ко је је изврши о. О н чак мис ли да је прав. Има н а ј з а д и т а к в и х к о ји н а м е р н о и з в р ш е з л о ч и н , с а м о д а д о ђ у на робију, да би се тако избавили од живота у слободи, још сто пут а горе ро биј е. На слоб оди, он је жи ве о понижен до к р а ј н о с т и , н и к а д а н и ј е би о си т , о д ј у т р а д о м р а к а р а д и о ј е за свога по сло дав ца, а на роб ији је р ад лак ши него код кућ е, хлеба доста, и таква хлеба какав он никад није ни видео, о п р а з н и ц и м а и м а и г о ве ђ и н е , д о б и ј а с е м и л о с т и њ а , м о ж е и д а с е з а р а д и к о ја п а р а . А д р у ш т в о ? Д р у ш т в о је п р е п р е д е н о , д о в и тљ и в о , све зна, те с в о ј е д р у г о в е г л е д а о н з а д и в љ е н , п у н поштовања, никад раније није видео такве људе, он н>их сматра за најбоље друштво какво игде постоји... Зар таква д в а ч о в е к а п о д ј е д н а к о о с е ћ а ју с в о ј у казну?... А л и , у о с т а л о м , нашто се бавити неразрешивим питањима! � Удара добош, вр ем е је да се иде у кас арн у.
IV
ПРВИ УТИСЦИ Започиње последња прозивка. Затим се касарна затвара, с в а ка з а с е б н и м к љ у ч е м , и з а т в о р е н и ц и о с т а ј у з а к љ у ч а н и д о зоре. Пр егле д и про зив ку врши наре дни к са још два војни ка. Т ог а р а д и о с у ђ е н и к е су р а н и ј е п о в р с т а в а л и у д в о р и ш т у и д о л а з и о је о ф и ц и р с т р а ж е . А л и ч е ш ћ е с е т а ц е р е м о н и ј а сврши кућ евним начином: пр ози вају по кас арн ама . Тако би и сада. Често се она ј што броји превари, погреш но пребро ји,
о д е , п а с е о п е т в р а т и . Ј е д в а ј е д н о м ј а д н и н а р е д н и ц и н ађ у тачан број и онда закључају касарну. У њој је смештено до тридесет људи, доста тесно збијених на постељним даскама. За спавањ е је још рано, да кл е се сваки неизбе жно мо ра не чим занимати. Од упр аве , ост аје у касарн и само је да н инвал ид, као над зор ник . Њега са м већ спо ме нуо . У сва кој кас арни био је и по је да н „најс тарији " међ у осуђ еницим а, реда р; њега бира
мајор, разуме се, због доброг владања. Но врло често се деси д а и р е д а р п р а в и з а м а ш н и ј е и с п а д е , т а д а д о б и ј е б ати н е , одмах се смењује, и бира се други. У нашој касарни редар је А к и м А к и м и ћ , о н ч е с т о п о д в и к у ј е о с у ђ е н и ц и м а , ш то м е веома чуди. Они пак одговарају њему обично подсмесима. Ин вали д је па ме тн иј и, он се ни у шта не ме ша , а и к ад би се де си ло да пусти јези к, чини то виш е ред а ради , да му је мир на саве ст. Ћутећ и седи на сво јој посте љи и ш ије чизму. Осуђ еници готово и не х ај у за њега. Т о га п р в о г д а н а м о г а т а м н о в а њ а о п а з и о с а м ј е д н у с т в а р , а д о ц н и ј е с а м с е у в е р и о д а ј е о п а ж а њ е б и л о та ч н о . Н а и м е , вид ео са м да сви они који ни су осу ђ ени ци, м а који да су, почевши од оних што им ај у неп оср едн е везе са осуђ еници ма, као чувари, стражарни војници � па све до оних који имају у о п ш т е неки д о д и р с р о б и ј а ш к и м ж и в о т о м � сви н е к ак о пр еу вел ич ан о гле да ју у осуђ енику � злоч инца. Као да сваког тре нут ка узне мир ено оч ек уј у да их осуђ еник нападне, само што не потегне ноже м. Али што је нај зан им љи виј е, осуђ еници сам и осећ ају да их се боје и то им је, јас но се опажал о, да ва ло неку врсту хра бро сти . Међ утим, за осуђ енике је најбољи старешина баш онај који се њих не боји. Али уопште, без обзира на храброст, са ми м осуђ еницима је много ми ли је к а д у њ и х и м а ј у в е р е . Т и м е ј е м о г у ћ н о з а д о б и т и и х з а с е б е. Док с а м ја био у т а м н и ц и , д е ш а в а л о се, и а к о в е о м а р е тк о ,
д а по н еко о д у п р а в е и б е з п р а т и л а ц а у л а з и м еђ у р о б и ј а ш е . Вредно је видети како то изне нађ ује осуђ енике и т о у доб ром смислу. Неустрашиви походилац увек изазива поштовање пр ем а себи, ако би се збиља деси ло ш то рђ аво, то не би било пр ед н>име. Стра х који осуђ ениц и са ми собом ул ив ају , осећ а се сву да где год њих има, а ли ја, п рав о рећ и, не знам тачно откуда то долази. Свакако, неког разлога има, прво, сам изгле д осуђ еника, осведоче ног зликовца, оси м тога, свако ко п р и с т у п а р о б и ј и о с ећ а д а с е о в а г о м и л а љ у д и н и ј е о д д о б р е воље овде сакупила и да се ни поред свих мера не мо же од ж и в а ч о в е к а н а п р а в и т и м р т в о те л о ; о н д а к л е з а д р ж а в а с в о ја осећ ања, жељ у за ос вет ом и за жи вот ом , он им а стр аст и и потребу да их задовољи. Али и мимо свега тога, ја сам чврсто у в е р е н д а се о д о с у ђ е н и к а ипак н е т р е б а б о ја т и . Ч овек, н и тако ни тако брзо не кидише с ножем на другога чове ка. Речју, ако је опаснос т и могућ на, ако се она понека д и дого ди, ипа к, прем а томе што су слични несрећ ни случ аје ви ретки, може с е с л о б о д н о з а к љ у ч и т и д а ј е о п а с н о с т н и ш т а в н а . Р а з у м е с е, ја о в д е г о в о р и м с а м о о з а т в о р е н и ц и м а с г о т о в о м п р е с у д о м , од којих се неки чак и радују што су најзад допали тамнице, (толик о је та ј нови живо т кат ка д бољи од пређ ашњ ега!), па су зато вољни да живе на миру и спокојно, чак ни своји м збиља неми рним др уго вим а не да ду да се много јун аче . Сваки робијаш, ма како био смео и дрзак, у тамници се од свега боји. З атвор еник под судо м � то је нешто сасв им дру го . Он одиста може да нападне на другога човека онако, на правди Бога, једино зато, на пример, што му се сутра мора одредити казна; учи ни ли нову кривицу, онда ћ е се пр ес уд а због ње одл ожи ти. У то ме је разло г и сме р напад а, значи: „ промен ити св оју судбин у," пошто �пото и што пре. Знам за је да н необи чан психолошки случај те врсте. Код нас, у на ше м во јни чк ом одељ ењу, био је неки в о ј н и к , о су ђ е н н а д в е г о д и н е , с и з в е с н и м п р а в и м а к о ј а м у нису одузета � неки велики разметљивац и велика кукавица. Иначе, разметљивост и кукавиштво су особине веома ретке код рус ког а војни ка. Руски војник изгл еда као да је ув ек нечим заузет и то толико да нема кад да се хвалише, баш и да хоћ е. А ако је хва ли са в и гово рљив, то је гото во увек бе сп ос ли ча р и ку кав иц а. Дуто в (тако се звао он ај о ком је реч) напослетку одлежа свој кратки рок и опет се врати у граничарски батаљон. Али, као и сви други који се у тамницу шаљ у на поправк у, тако је и Дут ов сте као у њој рђ авих навик а. О б и ч н а ј е п о ј а в а з а т о д а он и , п р о б а в и в ш и д в е � т р и н е д е љ е на слободи, опет долазе под суд и у тамницу, само више не за коју годину, него за „вечито", у оно посебно одељење, на петнаест или двадесет година. (И о томе сам већ говорио.) Тако је било и с Ду то ви м. После две�т ри не дељ е он изврш и крађ у с обијањ ем, осим тога, прави о је неред и тук ао се.
Стављен је под су д и осуђ ен на врло ошт ру казну. Уплаш ен од казне која ra је чек ала, одвећ упл аш ен, п реко мере, као н а ј б е д н и ј а к у к а в и ц а , о н, у о ч и д а н а к а д ј е т р е б а л о д а г а иротерају кроз шибе, јурне с ножем на стражарног официра к ој и ј е б и о у ш а о у з а т в о р е н и ч к у со б у. Р а з у м е с е, в р л о ј е д о б р о шао да ћ е оваквим пос тупко м изузетно пооштрити пр ес уд у и п о в е ћ а т и р о к р о б и ј а ш к о г р а д а . Р а ч у н њ е г о в ј е с а д б ио : д а б а р ;ia неколико дана, бар за неколико часова одложи страшни час казне . Био је так ав пл аш љи вац да, полете вш и с но же м на офи цира , ни је га ни ударио, све је уч ин ио привидно, са мо што да би се поставила нова кривица, те да му се поново суди. Т р е н у т а к п р е д к а зн о м , в е о м а ј е с т р а ш а н з а о с у ђ е н о г а ; ј а с а м зa неколи ко година им ао прили ка да видим доста оп туж ен ика у о ч и д а н а с у д б о н о с н о г по њ и х . Виђ ао с а м се с њ и м а о б и ч н о у б о л н и ц и , у о с у ђ е н и ч к и м о д е љ е њ и м а , к а д с а м и с а м л е ж а о болестан; a то је било доста често. Сви затвореници, у целој Русији, знају да су лекари људи који их највише сажаљевају. Л е к а р и н и к а д н е п р а в е р а з л и к у међ у њ и м а , као ш то ч и н е готово сви други, осим простог народа. Народ никад не кори осуђ еника због његове кривице, мак ар то био на јст ра шн ији злочин, а због пр етр пљ ен е казне, уо пш те због несрећ е, све му прашта. Није напразно што у свој Русији сав народ назива злочин несрећ ом, а злочин ца несрећ ником . To је дуб око значајна дефиниција, утолико значајнија што се злочин врши несвесно, по нагону. Лекари су, у многим приликама, права зашти та за осуђ енике, особито за при твор ени ке под су до м, које др же још мн ого горе него осуђ енике... Зато, кад притв орени к при ближ но про рач ун а кад ћ е доћ и тај за њега страшни дан пресуде, бива често да он, у жељи да га колико� �толико одгоди, оде у болницу. Али кад ra отуда изводе, он гото во по узд ан о зна да је кобни час ту, већ су тр а, па је скоро увек силно узбуђ ен. Неки, из самољу бља, гле да ју да сак ри ју своја осећ ања, али невешта, усиљ ена хр абр ос т не мо же да прев ари њ ихове дру го ве . Сви знај у шта је, па ћ уте, из човечности. Познавао сам једно г затвореника, младић а, војн ика који је убио, осуђ енога на потп уни , највећ и број шиба. Он се толико препао, да се уочи казне одлучио да попије стакло ракије с потопљеним бурмутом. Узгред да кажем, уочи казне оптуженик увек има ракију при руци. Сп рем ље на је много п ре казне, а до би ја се за до бр е новце и грешник се за читаву половину године одриче и најпрече своје потребе, штедећ и за полић �два ра ки је коју ћ е попити на чет врт часа пре казне. Осуђ еници уо пш те вер уј у: ако се опију , нећ е ја ко осећ ати бол или шибу... Hero, скре ну о сам од причања. С иром ах младић , одм ах се разбол ео од оне ра ки је, изб аци вао је крв и гото во онесвешћ ена су га одн ели у б о л н и ц у . И з б а ц и в а њ е к рви р а з о р и л о м у је г р у д и т о л и к о д а се после неколико дана појавише знаци праве туберкулозе,
од које је пола годи не кас ни је и ум ро . Његови ле кар и нису знали откуда болест. А л и к а д п р и ч а м о п л а ш љ и в о с т и код п р е с т у п н и к а , к о ја се често по јав љу је пред казном, ја мор ам додати да, напро тив, к о д н е к и х о д њ и х , п р о м а т р а о ц а з а ч у ђ у ј е б аш њ и х о в а изванр една неустраш ивост. Сећ ам се неколико прим ера од важ но сти која је ишла готово до врсте безосећ ајности, такви при мер и нису сасв им ретки . Нароч ито се сећ ам суср ета с јед ни м страш ним злоч инцем . Једног летњег дана прон есе се у осу ђ ени чки м од ељ ењ им а глас да ћ е те вечер и бити кажњен неки Орлов, чувени зликовац, војнич ки бе гун ац, и да ћ е пос ле казне бити доведе н у болн ицу. Б о л е с н и о с у ђ е н и ц и , ч е к а ј у ћ и га , у в е р а в а л и с у д а ћ е б и т и су ро во ка жњ ен. Били су сви у неком узбуђ ењу, а отв оре но да каж ем, и ја сам с највећ ом радозна лош ћ у чек ао да дођ е та ј чувени разбојник. Већ одавно сам се наслушао чуда о њему. Мал о је такви х зликовац а, он је сасвим хл адн ок рвн о уб ија о ста рц е и дец у � човек не оби чно ја ке вол>е, п оно сите све сти о својо ј снази. О кри вље н је за мн ога уби ств а и осуђ ен да се к а з н и п а л и ц а м а , к р о з р е д о в е в о ј н и к а . Д о в е д о ш е га по д но ћ . У со бам а је већ био мрак , свећ е запаљ ене . Орло в је био готово обезнањен, страшно блед, косе густе, замршене, црне као к а т р а н . Л еђ а м у о т е ч е н а , к р в а в о м о д р а . О с у ђ е н и ц и с у г а ц е л у н оћ ч у в а л и , м е њ а л и м у о б л о г е , о к р е т а л и г а с ј е д н е с т р а н е н а д р у г у , д а в а л и м у л е к о в е , као д а н е г у ј у к р вн о г с р о д н и к а или каквог свог добротвора. Сутрадан, он се сасвим освестио, па се јед но два пу т и пр ош етао по соби! Томе сам се зачуди о, ј е р у б о л н и ц у је био д о н е т с а с в и м н ем о ћ ан и и з м у ч е н . Без п р е к и д а , у ј е д а н п у т , и з д р ж а о ј е ц е л у п о л о ви н у о д у к у п н о г броја досуђ ених му палица. Лечник је прекину о шибање тек та да кад је опазио да крив ац наси гур но мор а ум ре ти а к о с е к а ж њ а в а њ е д а љ е н а с т а в и . С е м с в е га , О р л о в ј е м а л о г а рас та и слаб ог сас тава , уз то још и изн ур ен ду ги м држан>ем у п р и тв о р у . К о је с а м о ј е д н о м и м а о п р и л и к е д а ви ди н еко г оп туж ен ик а који у при твор у чека прес уду, та ј је зацел о ду го памтио његово изнурено, мршаво и бледо лице и грозничаве погледе. Орл ов се, уп рк ос свему, брзо опо рав љао . Очев идн о је у н у т р а ш њ а , д у ш е в н а е н е р г и ј а с н а ж н о п о м а г а л а њ е г о в о ј природи. Збиља, то није био сасвим обичан човек. Из радозн алости, ја се мал о бо ље уп оз на хс њиме. Проуч авао сам га целе недеље. Поу здано мо гу рећ и да ник ад у жи во ту ниса м в и д е о ч о в е к а ј а ч е г, ч е л и ч н и ј е г к а р а к т е р а . Ј е д н о м у Т о б о л с к у видеосамсличнуретко ст.једногбившегразбојничкогвођ у.То беш е сас ви м ди вљ а звер, и ви, стојећ и поред њега, не знају ћ и м у ј о ш ни имена, инстинктивно бисте насл утил и да је поред вас стр ахо вит о створе ње. Ал и ме је тад а прес тра ви ла његова д у ш е в н а з а т у п е л о с т . Т е л е с н о с т ј е н а д м а ш и л а св е њ е го в е
д у ш е в н е о соб ин е, т о л и к о д а се п о њ е г о в о м л и ц у н а први поглед видело да је остала сам о див ља жу дњ а за тел ес ни м у ж и в а њ е м , р а з в р а т , п о х о т а . У в е р е н с а м д а б и К о р е њ е в � т а к о се звао тај разбојник � пред казном изгубио сву храброст и цептао од ст ра ха , ма да је иначе мога о уб ија ти, а да око м не трепне. Орлов, по тпуна је супро тнос т. To је очито пун а победа над телом. Видело се да тај човек може безгранично собом владати, да не хаје ни за какве муке и казне и да се ничега не свету не боји. У њему види те само бе ск рај ну енергију , жеђ зa осве том , жуд њу да постигне што нау ми . Измеђ у ост алог а зади вила ме је његова чу дн ова та охолост. На све је он глед ао некако с висине, до невероватности, без имало напрезања да се на штуле попне, него тако, некако природно. Ја мислим да н а б е л о м е с в е т у н е м а н и к о га к о би н а њ ега м о г а о у т и ц а т и ј е д и н о а у т о р и т е т о м . Н а све је г л е д а о н е к ак о н е о ч е к и в а н о мирно, као да нема ничега што би њега могло зачудити. Иако је с а с в и м д о б р о знао д а r a о с т а л и о с у ђ е н и ц и п о с м а т р а ј у с у в а ж а в а њ е м , ипак с е о н п р е д њ и м а н и ј е к о ч о п ер и о . И наче, разм етљ иво ст и охолост, то су особине готово свих осуђ еника безизузетака. Нијебиобашнитакоглуп.анекакојечудновато отворен, мада нимало брбљив. На моја питања одговарао ми је без о к л е в а њ а : д а ч е к а док о з д р а в и , п а д а ш то п р е с в р ш и и с остатком казне, и отворено ми рече да се испрва бојао да је нећ е моћ и и з д р ж а т и . „Али с а д а " , д о д а он и п о д м и г н у м и оком, „сад је готова ствар. Издржаћ у остатак уд ара ца , од ма х затим ћ е ме с пар тијо м осуђ еника послати у Њерчинск, а ја ћ у у с п у т д а п о б е г н е м ! T o је с и г у р н о ! С ам о д а м и с е леђ а ш то пре залече." И за свих тих пет дана у болници он је жељно и ш ч е к и в а о ч а с к а д ћ е м оћ и да з а м о л и з а о т п у с т . З а в р е м е о ч е к и в а њ а би о ј е п о к а т к а д в е о м а в е с е о и н а с м е ј а н . Г л е д а о сам да ra наведем на разговор о његовим доживљајима. Он се мало мрштио на та распитивања, али је одговарао увек искрено . А кад је видео да ул аз им у његову сав ест и да хоћ у д а м у и з м а м и м к а к в о � т а к в о к а ја њ е , п о г л е д а о м е ј е т о л и к о презр иво и охоло као да сам у његовим очим а од јед но м постао неки мали, глупави дечак с којим се не може разговарати као са зрелим човеком. Штавише, на лицу му се оцртало и као неко сажаљење према мени. Тренутак затим, гласно ми се насмејао, сасвим простодушно, без икакве ироније и , ув ер ен сам , кад је остао сам и сетио се мо ји х реч и, он се мо жд а још и више пута у себи насме јао. Напослетк у, исписао се из болн ице, и ако му по вре де на леђ има још нису сас ви м биле зарасле. И ја сам тада добио отпуст и тако се десило да смо заједно изашли из болнице: ја да идем у тамницу, а он у з а т в о р у к о м е је и р а н и ј е д р ж а н . Н а р а с т а н к у м и с т и ш т е руку, ш то је, од њега, био знак високог пов ерењ а. М исл им да је то у ч и н и о с т о г а ш то је био в р л о з а д о в о љ а н и с а м с о б о м и тим трен ут ко м. У само ј ствари, он ме је мо ра бити прези рао
и зацел о ме је глед ао као ство рењ е покорно, слабо, ја дн о и ж а л о с н о , у с в а к о м п о г л е д у н и ж е о д њ ега. С у т р а д а н већ , пон ово је изве ден на казну... Кад закључаше нашу касарну, она се одједанпут сва изм ени � пр етв ор и се у прав и стан, дом аћ е огњ иш те. Тек сад сам мог ао да вид им своје дру гове , осуђ енике, сасвим онак о као код кућ е. Дању свако г часа мо же да наиђ е ма ко од управе, наредник, или стражар, и зато се обитаоци ове кућ е тад а некако др ук чи је и понаш ају, као да нису потп уно на миру, као да сваки час са стрепњом нешто очекују. Али чим се касарна затвори, сваки се мирно намести на своје место и готово сваки узме какав посао. Касарна се одједном расв етли . Сваки им а сво ју свећ у и свој свећ њак, већ ином д р в е н . Неко к р п и ч и з м е , н ек о ш и ј е к а к в у одећ у. З а г у ш љ и в и ва зд ух све је гори и гори. Др уж ин а бес пос лич ара засела у ј е д а н к р а ј, с а в и л а к о л е н а и н а р а ш и р е н о ј п р о с т и р ц и и г р а к а р т е . Г о т о во у с в а к о ј к а с а р н и н а ђ е с е ј е д а н о д о с у ђ е н и к а који има код себе какву похабану, аршин дугу простирку, н е к е с т а р е , и з м а ш ћ е н е , н е в е р о в а т н о п р љ а в е к а р т е и с в ећ у . Све то заје дно звал о се „ма јдан ". Сваки играч плаћ а власнику мајдана петнаест копејки за ноћ, тиме онај тргује. Обично се и г р а ј у „ г о р к а " , „ т р и л и с т а " и др. Све су игре биле хазардне. Сваки играч изручи преда се гомилицу бакарног новца � све што има у џепу, и тек онда устаје и исправља колена кад све проигра или „дигне паре" друговима. Игра траје до касно у но ћ , а н е к а д и до зо ре , к а д а се о т в а р а к а с а р н а . У н а ш о ј соби, као и у свакој другој касарни у тамницама, увек има сиромаха, пропалица, који све проиграју и попију, који су т а к о , п р о с т о ро ђ е н и п р о с ј а ц и . К а ж е м „ р о ђ е ни ", и т а ј и з р а з подвлачим. 2 8
Д о и с та , с в у д а у н а ш е м н а р о д у , у к а к в и м б и л о п р и л и к а м а , п о д к а к в и м би л о у с л о в и м а , у в е к и м а и и м а ћ е неких чудних људи, мирних и добрих и, што није ретко, и не врло лењих, али који ма је тако судби ном занаве к одређ ено д а б у д у в е ч и т и с и р о м а с и . Они с у у в е к б е с к у ћ н и ц и , они су увек аљкавци, они увек изгледају некако утучени, као изгубљени и потиштени и вечито некога послушавају, коме било служе за трчкарање, обично онима који су изненадно стекли и подигли се. Сваки почетак, свака иницијатива, за њих је му ка и невољ а. Они као да су и рођ ени под погодбо м д а н и ш т а н е п о ч и њ у с а м и , н е го ј е д и н о д а с л у ж е д р у г е , д а не живе по својој вољи него да играју како им други свира, њихова је судбина сам о да извр ша вју туђ е наредбе . И, да се то све употпуни, никоје прилике, никоји преокрети њима не кори сте, они не мо гу ниш та стећ и. Они су уве к си ро ма си . Ја сам опазио да такви људи не постоје само у народу, него и у 28 Просте народне игре картама.
свим круговима, друштвима, у свим редовима, странкама, у д р у ж е њ и м а , л и с т о в и м а . П а т а к о ј е би ло и у с в а к о ј к а с а р н и , у с в а к о ј т а м н и ц и и ч и м с е н а ђ е „ м а јд а н " , о д м а х с е ј а в и и ј е д а н овакав, да ус лу жу је . Али и уопште, ниједан „м ајдан" не може н и б и т и б е з п о с л у ш н и к а . О б и ч н о г а у з м у с ви и г р а ч и з а ј е д н о ,
на целу ноћ , за пет ср еб рн их копе јки, а главна му је ду жн ос т д а ц е л у ноћ с т р а ж а р и . М а х о м бив а д а с е о н п о ш е с т и ли с е д а м часова мрзне у малом ходнику, у мраку, на мразу од тридесет степени и да о сл уш ку је сваки звук, лупу, сваки корак напољу. Мајо р или стр аж ари ка тка д дост а доцкан ноћ у до лаз е у тамницу, улазе тихо па изненаде и коцкаре и посленике и и з л и ш н е св е ћ е , к о ј е с е ј о ш с п о љ а м о г у д а в и д е . А к о ш к р и п н е б р а в а н а с п о љ н и м в р а т и м а х о д н и к а , о н д а ј е в ећ к а с н о д а с е крију , да погас е свећ е и да брже �бо ље легн у у постељу . Ал и се овакве грешке врло ретко дешавају, јер би онај на стражи после тога жесто ко изву као од „мајд ана ". Дакако, пет копејки су жалосна награда, подругљиво ништавна чак и за тамницу. А л и у о в о м е , и у с в и м а д р у г и м с л у ч а ј е в и м а , м е н е ј е у т а м н и ц и у в е к з а п р е п а ш ћ и в а л а с у р о в о с т и б е з д у ш н о с т н а ј м и т е љ а . „Плаћ ен си, па сл уж и! " To је био закљ уч ак који није трпе о никавог поговора. Најмитељ, за сваку издату пару, узима од нај ам ни ка све што се мо же узе ти, узим а, ако је могућ но, и више, па још м исл и да му чини ми лос т. Лев ента , пиј ана ц, он ај што новац баца и лево и десно, без ра чу на , неми нов но ћ е зак ину ти своме слузи, то сам запа зио не јед ин о у там ни ци и не јед ин о у „мајда ну". Већ сам споменуо да су готово сви у касарни засели за ка ка в посао, осим к оцк ара, ако их је било, и још пе то ри це сасвим беспослених, више не; они одмах легоше да спавају. Моја постеља беше до самих врата. С друге стране, сме стио се Аким Акими ћ , тем е у тем е са мно м. Р адио је д о д е с е т � ј е д а н а е с т ч а с о в а , л е п и о н е к а к а в ш а р е н к и н е с к и фењерић , по наруџби ни из гра да, доста добр о плаћ еној. П р а в и о ј е ф е њ е р и ћ е в еш т о , н е п р е к и д н о , п р а в и л н о , с в е по реду, а кад посао сврши, он брижљиво све распреми, п р о с т р е с в о ј д у ш е ч и ћ , п о м о л и с е Б о гу и с м е р н о л е ж е у постељу. У пристојности и уредности он, како изгледа, иде д о н а ј с и ћ у ш н и ј е п е д а н т е р и ј е ; м о р а о ј е с м а т р а т и с е б е з а необично паметнога човека, тако мисле о себи уопште и сви други тупави и скучени људи. Од првог дана, он се мени н и ј е с в и д е о , м а д а с а м , с е ћ а м се , т о г а п р в о г д а н а , м н о г о о њ е м у р а з м и ш љ а о и св е с е в и ш е ч у д и о : з а ш т о т а к в а л и ч н о с т , у м е с т о д а у ж и в о т у н а п р е д у ј е , д о л а з и у т а м н и ц у . Д о ц н и ј е h e б и т и п р и л и к е д а и в иш е п у т а г о в о р и м о А к и м у А к и м и ћ у . Негодаукраткоопишемцелунашукасарну.Требалоједа у њ ој п р о в е д е м м н о г о г о д и н а , д а к л е су то љ у д и ко ји ћ е о д с а д а са мном зајед но живети и бити моји другови . Раз ум љи во је што сам их по см атр ао са жив ом радозналошћ у. Лево од мо јега
м е с т а с м е с т и л а с е д р у ж и н а к а в к а с к и х б р ђ а н а, о с у ђ е н и х већ ином због пљ ачк е и на разне , д у ж е ил и краћ е, рок ове казне. Ту су били: два Лезгинца, један Чеченац, три дагестанска Татарина. Чеч енец је су мо ран и тм ур ан човек, готово ни с ким не говори и непрестано гледа око себе непријатељски, испод ока,сјетким,пакосно�подругл>ивимосмехом. ЈеданЛезгинац је већ с т а р ч о ве к , д у г а , т а н к а , к у к а с т а носа, и н а п р в и п о г л е д види се да је прави разбо јни к. Ал и др уги , Ну ра, још првога д а н а у ч и н и о ј е н а м е н е н а ј п р и ј а т н и ј и у т и с а к . С р е д о в е ч а н човек, омален растом, развијен као Херкулес, сасвим плав, ј а с н о п л а в и х о ч и ју , з а т у п а с т а носа, л и ц а к ао у Ч у х о н к е , a ногу кривих од некад аш ње г стално г ја ха њ а. Сав је ишаран ожиљцима од посекотина, бајонетских и пушачних рана. На К а в к а з у ј е б ио м и р а н , а л и ј е н е п р е с т а н о к р и ш о м и ш а о к о д немирних горштака, па с њима заједно ударао на Русе. Сви у т а м н и ц и в о л е га. Увек је в есео , п р е м а с в а к о м е је љ у б а з а н , рад и без про теста, спок ојан је и ведар, ма да се често м ргоди г л е д а ј у ћ и о с уђ е н и ч к и п р љ а в и г а д а н ж и в о т и с т р а ш н о с е љ у т и н а с в а к у крађ у, п р е в а р у , п и ј а н ч е њ е , у о п ш т е н а с ве ш т о је р у ж н о и н еч асн о , а л и свађ е н и к а д н е з а п о д е в а , с а м о с р д и т о окре ћ е главу у стра ну. Док је год там нов ао, н ије ни кад ниш та у к р а о , нити је ш то рђ аво у ч и н и о . Био је в е л и к и б о г о м о љ а ц . Молитве одржава као свето, постове пред мухамеданским празницима пости као фанатик и по целу ноћ проведе у м о л и т в а м а . Сви г а в о л е и в е р у ј у у њ е г о в у ч е с т и т о с т . „ Н у р а је лав", в е л е о с у ђ е н и ц и , т а к о је и п р о з в а н „ лаво м ". П о т п у н о је у в е р е н д а h e га п о с в р ш е т к у њ е го в е р о б и ј е в р а т и т и кућ и, на Кавказ, и живи само од те наде. Мени се чини: умро би кад би је изгубио. Већ првога мог дан а у там ни ци доб ро сам га уочио. И мора да се уочи његово добро, симпатично лице, и з м еђ у с р д и т и х , п а к о с н и х , н а м р ш т е н и х и п о д р у г љ и в и х л и ц а осталих робијаша. Већ на пола часа по мом доласку у касарну о н, п р о л а з е ћ и п о р е д м е н е , п о т а п к а м е п о р а м е н у , с м е ј у ћ и м и се добродушно у очи. Испрва нисам знао шта то значи. Руски је го во р и о в р л о рђ аво. У бр зо п о с л е то г а о н м и о п е т приђ е, и о п е т, с м е ј у ћ и с е , п р и ј а т е љ с к и м е у д а р и п о р а м е н у . П а з а т и м опет, па опет � и тако три дана. Како сам доцније дознао, а и са м погодио, то је код њега значил о да ме жа ли , да осећ а како ми је тешк о упоз нати се с там ниц ом , хоћ е да ми пока же своје при јатељ ство , да ме охр абр и и уве ри о свом штић еништву . Д о б р и и н аи вн и Н у р а ! 2 9
Д а г е с т а н с к и х Т а та р а је б и л о т р о ј и ц а . Сви б а ш рођ ена б р а ћ а . Д в о ј и ц а с у в ећ п о с т а р и ј а , а т р е ћ и , А л и ј а , н е м а в и ш е о д д в а д е с е т д в е г о д и н е и и з г л е д а ј о ш м л а ђ и . Њ е г о во м е с т о н а д а с к а м а з а п о с те љ у б и л о ј е п о р е д м о г а . Д и в н о ли ц е , о т в о р е н о , пам етн о и у исти мах до бро душ но наивно, при вук ло је мо је 29 Чухонка, Финкиња.
срце и било м и је врло ми ло ш то ми је суд бин а по сла ла за суседа н>ега, а не неког другог. На његовом лепом, може се р ећ и и п р е л е п о м л и ц у , о г л е д а с е с в а њ е г о ва д у ш а . О с м е х му је поверљ ив, детињски пр осто душ ан, црн е крупн е очи тако меке , так о ум иљ ат е, да ја, ка д год га глед ам , уве к осећ ам особи ту пријатн ост, чак и ола кш ање у ја д у и тузи. He п р е т е р у ј е м . Ј е д н о м у њ е г о в о м з а в и ч а ј у , њ е го в н а ј с т а р и ј и б р а т ( и м а о ј е п е т о р и ц у с т а р и ј е б р аћ е , д р у г а д в о ј и ц а с у д о с п е л и у некакву фабрику) нареди му да узме сабљу, да седне на коња, те да заједно иду на некакав пут. У горштачким породицама пош товање пр ем а ста ри јим а је веома велико, тако да деч ак није смео чак ни да помисли, а камоли да се усуди запитати куд а иду. А браћ а нису ни мис ли ла да тр еба да му каж у. Иш ли су у харањ е, н а пу ту да са че ка ју јед но г богатог јер ме нск ог трго вца и да ra оп ља чк ају. Тако је и било: побише трго вче ве пратиоце, убише и Јерменина и узеше му товар. Али то се д о зн а л о , у х в а т и л и с у с в у ш е с т о р и ц у , с у д и л и и м , д о к а з а л и њихов злочин � и послали их у Сибир на робију. Према Алији суд је им ао ут ол ик о мил ост и, што м у је см ањ ио рок � свега чет ири годи не ро би је. Браћ а га вео ма воле, и више некако очински него братски. Он им ј е у т е х а на робији, обично мрки и сумо рни, они се ув ек осм еј ку ју кад га пог лед ају и кад с њиме раз гов ара ју (а раз гов ара ли су врло мало, као да га још др же за дете с којим се не уме озбиљно разговарати); тада им се сур ова лица раз вед ре, а ја се досе ћ ам да му то говоре нешто шаљиво, готово детињасто, толико видим: кад чују његов одговор они се увек згледају и добродушно се осмејкују. Али он сам готово не сме да започне разговор с њима, тако их много поштује. Тешко је зам исл ити како је та ј мл ади ћ за све вре ме робије могао да сачува мекост свога срца, да негује у себи тако велику честитост, да остане тако искрен, срдачан и пун симпатије, да не огруби, да се не поквари. Али и поред очигледне његове мекоте, он је ипак био снажна и складна п р и р о д а . Д о ц н и ј е с а м г а д о б р о у п о з н а о . Б ио ј е ч е д а н к а о права девојка, ако би се ко било у тамници показао ружно, гадно, цинично, ако би урадио што прљаво или неправично, насилно, његове дивне очи би плануле од срџбе и биле би јо ш л е п ш е . М е ђ у ти м , о н и з б е г а в а г р д њ е и свађ е, м а д а и н а ч е није од оних који мирно примају увреде од других, уме да се бр ан и. Ал и се ни је ни с ки м свађ ао и сви су га вол ел и и мази ли. Прем а мени је испрва био сам о уљ уда н. Мало� �помало, ја почех с њиме разговарати, за неколико месеци на уч ио је да врло лепо гово ри руски , што ње гова браћ а нису могла н икако, ни з а све вр ем е ро биј е. Чин ило ми се да је веом а разборит дечак, врло смеран и осетљив, чак и одвећ много м и с л е ћ и в . А л и , у н а п р е д д а к а ж е м с в е: ј а м и с л и м д а ј е А л и ј а врло необично ство рењ е и споми ње м да ми је суср ет с њиме
ј е д а н о д н а ј б о љ и х к о је с а м у ж и в о т у и м а о . И м а с т в о р е њ а в е ћ п о р ођ е њ у т а к о д и в н и х , Б о г о м т а к о б о г а т о о б д а р е н и х , д а вам се и сама помисао да би се она могла нагоре про менити � чини не мо гућ на. Што се њих тиче , ув ек сте мир ни . Што се тиче Алије, ја сам и сада миран... Где ли је он сада?... Једанпут � а већ је доста времена прошло откако сам у тамници � лежао сам у постељи и о нечем врло тешком био у м у ч н и м м и с л и м а . А л и ј а , у в е к у п о с л у и в р е д а н , у т а ј м а х ни је ни шта рад ио , иак о је још б ило ран о да се спав а. Био је неки њихов мухамедански празник, те они нису радили. А л и ј а л е ж и , м е т н у о р у к е под главу, и н е ш то м и с л и . О д ј е д н о м ме запита: � Је ли, теби је вео ма теш ко ? Погледам га радознало, и то нагло и отворено питање у ч и н и м и с е ч у д н о в а т о о д А л и ј е , у в е к нежног, у в е к р а з б о р и т о г , у в е к о б а з р и в о г ; а л и п о г л е д а в ш и г а п а ж љ и в и ј е , ј а п р о ч и т а х н а његовом лицу толико туге, толико бола од успомена, да сам од ма х видео како је у тај исти мах и њем у сам ом е врло тешко. Рекох му шта сам мислио. Он уздахну и тужно се осмехну. Волео сам његов осмех, увек нежан и срдачан, а осим тога, кад се смеје, виде му се и два реда бисерних зуба, на којима би му позавидел а највећ а светска леп отиц а. � Је ли, Алија, ти си сад зацело мислио како се код вас у Д а г е с т а н у п р а з н у ј е ваш д а н а ш њ и п р а з н и к . М о р а д а ј е т а м о л е п о ? � Јес те � одго вор и он са зано сом, а очи му заси јаш е. � A откуд ти знаш да ја на то мислим? � Како не бих знао. Је ли тамо боље него овде? � 0, зашто то говориш... � Мора да сад код вас има мног о цвећ а, пра ви рај... � Оох, бољ е да ми то не спо мињ еш . Био је ја ко узбуђ ен. � Имаш ли сестру? Имам, а што питаш? � А ко н а тебе личи , онд а мор а да је ле па. � Како на мене ! Она је леп оти ца, к акв е више нем а у ц е л о м е Д а г е с т а н у ! Е х, ш т о м и ј е с е с т р а л е п а ! Т а к в у ј о ш нисам видео. И мати ми је била лепа. � Је ли те волела? � Их, шта гово риш ! Дос ад је зац ело већ и ум рл а од ж а л о с т и з а м н о м . Ј а с а м ј о ј љ у б и м а ц . В о л е л а м е је в и ш е него мо ју сестру, више него све остале... Дан ас са м је сањао, плакала је за мном. Он ућ ута и те веч ери не ре че више ни реч и. Али от ад а је у в е к т р а ж и о д а с а м н о м р а з г о в а р а , м а д а � и з п о ш т о в а њ а које је, не знам зашто, осећ ао пре ма мени � ник ада ниј е први започињ ао. Зато му је увек ве ом а ми ло кад му што ка же м. З а п и т к и в а о с а м г а о К а в к аз у , о њ е г о в о м п р е ђ а ш њ е м ж и в о т у . Браћ а му нису бран ил а да са мн ом раз гов ара , чак им је то и
мило било. Видећ и да ја све више и више во лим А л и ју и они су према мени били много пријатнији. А л и ј а м и п о м а ж е у р а д у , ч и н и м и у с л у г е , к о л и к о м о ж е , и вид и се да му је врло п ри јат но да ми ма у че му п омо гне и д а м и у г о д и , a у т о м е с т а р а њ у д а у г о д и н е б е ш е н и н а ј м а њ е г шака понижавања, нити тражења какве користи; беше то топлина, п ри јате љс тво � осећ ања која више није ни крио од мене . Измеђ у остало га, им ао је много дара за ме ха ни чк е радо ве, н ау чи о је врло леп о да ши је рубље, да крпи чиз ме, и н а п о с л е т к у , у к о л и к о с е м о гл о , с а в л а д а о ј е и с т о л а р с к и з а н а т . Браћ а га хв ал е и поносе се њиме. � Ј е л и , А л и ј а � з а п и т а х га ј е д н о м � з а ш т о н е н а у ч и ш читати и писати руски. Знаш ли да ти то може доцније затребати, овде у Сибиру? � Хоћу, врло радо. А код кога да научим? � Зар је овде м ал о пис мен их људи ! Ако хоћ еш, ја ћ у те научити. � Ох, молим те, научи ме! � Он се чак придижеу постељи, па моле ћ иво склопи руке гледају ћ и у мене. Идућ е вечери седос мо за посао. Имао сам руски пре вод Новог завета, књигу, која у тамници није била забрањена. За неколико недеља, Алија, и без азбуке, једино по тој књизи, изврсно нау чи да чита . После два �три ме сец а он је књиже вни је з и к већ п о т п у н о р а з у м е в а о . У чи о је о д у ш е в љ е н о , с а заносом. Једном смо заједно прочитали целу Беседу на гори. Опа зио сам да је нека ме ста из гова рао с осо би тим осећ ањем. � Свиде ли ти се ово што си прочитао? � запитах га. Он ме летимице погледа и порумене. � 0, даб ог ме ! � одго вор и он. � Јесте, Иса је свет и пр оро к. Иса је говорио Божје речи. Што је то лепо! � А шта ти се највише свиде? � Па оно, кад каже: опраштај, воли, не чини криво ником е, воли и не пр иј ат ељ е своје . Ох, што је лепо говор ио! О н с е о к р е т е б р аћ и , к о ј а с у о с л у ш к и в а л а н а ш р а з г о в о р , и поче им ватрено нешто говорити. Они су дуго и озбиљно раз гов арал и међ у собом и потврдно м ах ал и главо м. Затим, као прави мухамеданци, достојанствено и милостиво се ос ме хн уш е на мен е (а ја та ј осмех веом а воли м, наро чито воли м достој анс твен ост тога осмеха) , па и они рекоше: да је Иса (како га м у ха м е д ан ц и зову) Божји прор ок и да је ст вар ао в е л и к а ч у д е с а , д а ј е н а п р а в и о п т и ц у о д гл и н е , п а д у н у о н а њ у а она полете ла... и да то пиш е у њи хов им књ ига ма . Говорећ и то, они су потпуно били уверени да ми то њихово причање и п о х в а л а И с у с у ч и н и в е л и к о з а д о в о љ с т в о , а А л и ј а ј е би о с а с в и м с р е ћ а н ш т о с у њ е г о в а бр а ћ а х т е л а и ж е л е л а д а м и у ч и н е т о з а д о в о љ с т в о .
И наш е писање на пре дов ало је врло лепо. Али ја је набавио ха рт иј е (није ми дао да је ја куп им) за своје паре, пера, м ас ти ла . За два мес еца на уч ио је да пиш е врло добр о. Чак су се и његова браћ а то ме зач уд ил а. Њиховом п оносу и задовољству не беше краја. Нису знали како да ми захвале. А к о с е при р а д у д е с и д а с м о з а је д н о , они с е у т р к у ј у д а м и п о м о г н у и с м а т р а ј у т о к а о ср е ћ у . 0 А л и ј и д а и н е г о в о р и м . Волео ме је м ож да исто као и сво ју браћ у. Нећ у ни кад а заборавити какоје изашао изтамнице. Одвео ме иза касарне па ми пао око врата и заплакао. Никад ме дотада н ије пољубио, нитије плакао. � Мно го си ми уч ин ио , м но го � гов ори о ми је � ни ота ц ни мати не би толико за мене учинили, ти си ме направио чо век ом . Бог ћ е ти пл ат ит и за TO, a ја те ни ка д нећ у заборавити... Где ли је, где ли је сада мој добри, мој мили и драги А л и ј а ? . . .
Осим Черкеза, у наши м је касар нам а била чита ва д р у ж и н а П о љ а к а . Они с у с а с в и м з ас е б н а п о р о д и ц а к о ја с о с т а л и м о с у ђ е н и ц и м а г о то в о н и ј е н и о п ш т и л а . В ећ с а м с п о м е н у о д а с у и х о с у ђ е н и ц и , г о т о в о св и , м р з е л и з б о г њ и х о в о г издвајања и због мржње према робијашима Русима. Пољаци су били љу ди изм уч ен и, болес ни, било их је ше сто риц а. Неки од њих и образ овани . 0 њим а ћ у до цни је говорити засебно и опширно. После дњих годин а мој е робије ја сам од њих д о б и ј а о к њ и ге н а ч и т а њ е . Прва к о ј у с а м п р о ч и т а о , о с т а в и л а је н а м е н е ј а к , ч у д а н , н а р о ч и т у т и с а к . И о т и м у т и с ц и м а говорић у посебно. За ме не су ти љу ди врл о инте ре сан тни , a у в е р е н с а м д а и х м н о г и нећ е н и м а л о р а з у м е т и . И м а с т в а р и о који ма се не мо же суд ит и док се не осет е. Рећ и ћ у са мо ј е д н о , о д у з и м а њ е и о т и м а њ е м о р а л н и х п о т р е б а ч о в е к о в и х теже се подноси него све физичке муке. Прост чо век, д о л а з е ћ и у т а м н и ц у , н а л а з и у њ ој с в о ј е д р у ш т в о , м о ж д а ч ак и р а з в и ј е н и ј е . С в а к а к о , о н ј е м н о г о и з гу б и о , з а в и ч а ј , п о р о д и ц у , све, али средина његова остаје иста. Образован човек, кога по законима постиже казна подједнако с простим човеком, губи често неупоредиво више од простога. Образован човек мо ра да уг уш и у себи све сво је пот реб е, све навике, да пређ е у с р е д и н у за н>ега н е о д г о в а р а ј у ћ у , м о р а да се н а у ч и д и с а т и сас ви м дру ги ва зду х.. . To је � риба изб ачен а из воде на песак... Зато често бива да је казна, законски подједнака за обојицу, за њега десет пута мучнија. To је истина... Чак онда кад би се то тицало само навика у материјалном погледу, које ваља прегорети! Пољаци с у чинили засебн у једи ниц у. Њих је било шес ториц а и они су били заједн о. Измеђ у свих ро би јаш а у наш ој касарни, они су вол ели сам о јед но га, Јев реји на, па и то м ож да је ди но стога што их је он забав љао . H ero тог наш ег
Јеврејина волели су и други затвореници, иако су му се м о д с м е в а л и п р о с т о с в и д о ј е д н о г . О н ј е б ио ј е д и н и Ј е в р е ј и н међ у нам а, ја се и са да см еј ем кад год се њега се тим . Свак ад, кад год сам га погледао, сетио бих се Гогољева Јевр ејина Јанкеља из „Тараса Буљбе", који, кад се свуче, и са својом Јеврејком оде да ноћи у некаквом орману, одмах страшно л и ч и н а п и л е . И с ај Фомић , н аш Ј е в р е ји н , л и ч и н а о ч е р у п а н о пиле као дв е капи вод е. Био је то човек већ по ста ри ји, око педесет година, м али раст ом и слабомоћ ан, лу ка в и у исти мах безусловно глуп. Надут и смео, a у исти мах страшно плаш љив . Пун је некав их бора, a no чел у и обр ази ма носио је ж и г о в е к о је с у м у у д а р и л и пр и к аз н и . Ј а н и к а к о н е м о г у д а раз ум ем како је он могао да издржи ше зде сет уд ара ца бичем. Овде је дош ао због уби ств а. Им ао је неки пота јни лек арс ки рецепт, који су му, од доктора, његови Јевреји дода ли одмах после шибања. По томе рецепту добија се нека маст којом се за јед но две недељ е могу да скину уда ре ни жигови. Он ни је с м е о д а ј е у п о т р е б и у т а м н и ц и , ч е к а о ј е д а п р ођ у њ е г о в и х д в а н а е с т г о д и н а р о б и је , п а д а ј е п о с л е у п о т р е б и , о д м а х чим као изгнаник оде у насеобину. „Друкчије, не бих се могао оже нити ", реч е ми он је дн ом , „ а ја сва ка ко хоћ у да се ж е н и м ." Нас д в о ј и ц а с м о би л и д о б р и п р и ј а т е љ и . О н је у в е к б ио у н а ј и з в р с н и ј е м р а с п о л о ж е њ у . У т а м н и ц и , њ е м у ј е б и л о л а к о ж и в е т и ; п о з а н а т у је з л а т а р , п а је и з г р а д а , у к о м е н и ј е било златара, претрпаван послом и тако се избављао од т е ш к и х р а д о в а . Д а б о г м е , о н ј е у и с ти м а х б и о и п о з а ј м и л а ц , зеленаш, и свој тамници давао новац на зајам с интересом и на залогу. Дош ао је пре мене, његов до лаз ак опши рно ми је и с п р и ч а о ј е д а н П о љ ак. T o је б и л о в р л о с м е ш н о . О И с а ј у Фомић у говорић у још који пут. Од осталих, у нашој касарни беху четири староверца, старц и и чтец и, међ у њим а и ста рац из насе ља Стар одубо вског , д в а � т р и М а л о р у с а , љ у д и м р к и и т у р о б н и ; ј е д а н м л а д и р о б и ј а ш ф и н а н о си ћ а , ј е д в а д в а д е с е т т р и г о д и н е с т ар , к о ј и ј е у б и о већ о с а м д у ш а , н е к о л и к о ф а л с и ф и к а т о р а н о вац а , о д којих је је да н весељ ак, заб ављ а целу касарн у и, нап ослетк у, беше неколико мргодних и зловољних људи, обријаних и н а г р ђ е н и х , ћ у т љ и в и х и з а в и д љ и в и х , к о ји н е п р и ј а т е љ с к и и испод ока гледају око себе и смерају да увек тако гледају, да се мр шт е, да ћ уте, и да мр зе још мно го годин а � кроз цео рок своје робије. Те прве, не ут еш не вече ри мога новог жи во та, све је о во с а м о п р о м и ц а л о и с п р е д м о ј и х о ч и ј у , к р о з д и м и ч а ђ а в у прашину, посредпсовкеинеисказаногцинизма.усмрдљивом ваздуху, уз звекет окова, усред проклињања и бестидног церекања. Легох на голе даске своје постеље, метнух под гла ву оде ло (под главн ике још ни сам имао), пок рих се кожухом, али дуго нисам могао да заспим, иако сам био сав
л о м а н и и з м у ч е н с т р а х о в и т и м и н е о ч е к и в а н и м у т и с ц и м а о д тога дан а. Н о то је тек поч етак мога новог жи во та. Оч ек ива ло ме је још м ног о шта, на што ни кад нис ам ни по мисл ио, и шт о ниса м � ни наслућ ивао...
V
ПРВИ МЕСЕЦ После три дана заповеђ ено ми је да ид ем на ра д. Тај први дан рада запамтио сам врло добро, иако ми се тада није десило ништа необично, бар кад упоредим то са ионако врло необичним околностима у којима сам био. Али и то спа да у моје пр ве ути ске , a ја сам н астави о да све жу дн о посматрам. Сва три прва дана прошла су ми у најтежим осе ћ ањи ма. Сваког часа гов орио с ам у себи: „Е, ето, сад је к р ај м о м п у т о в а њ у � с а д с а м у т а м н и ц и ! Ево м и пр и с т ан и ш т а за многе, дуге године, ево ми кута у који долазим испуњен тако тешким опажајима, неповерљивим и болним... А ко з н а, м о ж д а ћ у н е к а д а , к а д г а п о с л е м н о г о г о д и н а о с т а в и м , јо ш и з а ж а л и т и за њим!. .. ", д о д а о би х н е бе з м е ш а в и н е оног осећ ања злу рад ост и које понекад тра жи да се власти те ране намер но позлеђ ују, као да му че ни к уж ив а у свом е болу, као д а с в е с т о с в о ј в е л и ч и н и н ес р е ћ е с а д р ж и п р а в о у ж и в а њ е . И ја с а м з а п р е п а с т и х с е к а д п о м и с л и х д а ј о ш м о г у и з а ж а л и т и за овим кутом, овим склоништем, још тада сам и унапред већ осетио колико се жив човек може на све навикнути. А л и с в е то т р е б а те к д а дођ е, а з а с а д је с в е око м е н е п у н о мржње, и � страшно... можда и не све, али, разуме се, мени се тако чинило. Све ме је му чи ло � и дивљ а радо зна лос т у погледима мојих нових другова по робији, њихова појачана х л а д н о ћ а п р е м а н о в а ј л и ј и , п л ем и ћ у , ко ји с е н а ј е д а н п у т п о ј а в и о м еђ у њ и м а , с у р о в о с т , к о ј а с е п о к а т к а д п р е т в а р а л а за ма ло не у мрж њу и безд уш нос т: све то нам уч ил о ме је толи ко да сам јед ва чек ао да што пре уђ ем у рад, да са мо ш то пре сазнам и увидим одмах сву своју злопатњу, те да живим као и они, да што пр е са сви ма уђ ем у је да н кол осек. Ло себи се разуме да тада много шта нисам ни запазио ни наслутио, и а к о м и ј е б и л о п р о с т о п о д н ос о м ; у о п ш т е м н е п р и ј а т е љ с т в у нисам видео ништа утеш но. Међ утим, неколико пи том их и љ у б а з н и х л и ц а , к о ја с а м већ у та т р и д а н а ви д ео , с и л н о с у м е о х р а б р и л а . Н а ј п р и ј а т н и ј и и н а ј љ у б а з н и ј и п р е м а м е н и би о је А к и м А к и м и ћ . М еђ у с у м о р н и м и н е п р и ј а т е љ с к и м л и ц и м а о с т а л и х р о б и ј а ш а , та к о ђ е с а м з а п а з и о и н е к о л и к о д о б р и х и в е с е л и х . „ Р ђ а ви х љ у д и и м а с в у д а " , п о х и т а о с а м д а с е т е ш и м , „а међ у рђ авим а и доб рих ." Ко зна? „Можда ови љу ди овде и нису толико гори од оних осталих, који су остали тамо, ван тамнице." Мислио сам то, и сам себи сам одмахивао главом
н а т у м и с а о , а м е ђ у т и м � Б о ж е м о ј ! � д а с а м з на о , т а д а , к о л и к о је и та п о м и с а о б и л а и с т и н и т а ! Ево, на пр им ер , овд е је био је д ан чо век кога сам тек посл е мно го и мно го година доб ро упоз нао, а он је, ме ђ ути м, био са мном и непрестано поред мене, готово докле год сам т а м н о в а о . T o ј е о с у ђ е н и к С у ш и л о в . Ч и м с а м е в о о во с а д а проговорио : о ро би јаш им а који нису гори од др уг их људи � ја сам се и нехотиц е од ма х сетио њега. Он ме је послу жив ао. Имао сам сем њега још једн ога пос луш ник а. Још у почетку, првих дана, Аким Ак ими ћ ми је препо руч ио једнога осуђ еника, Осипа, који ћ е ми, како рече, за три де сет копејки месечно, сваког дана спремати засебну храну, кад ми је већ там ни чк а неп рија тна, ако за то им ад не м новаца. Осип је ј е д а н о д ч е т в о р и ц е к у в а р а к о је о су ђ е н и ц и с а м и б и р а ју , з а обе наше кујн е. Њ има се ос тав ља пот пун о на вољу : хоћ е ли се примити тога избора или не, и ако пристану, могу ипак и одустати, макар то било одмах сутрадан. Кувари не иду на рад, а сав им је посао да пеку хлеб и да готове шчи. Код нас их не зову кувар има, већ над рик увар ица ма, али не из презирањ а пр ем а њима � ут ол ик о ма ње што се за к уј н у би ра ју л>уди разборити и, уколико то може да буде, поштени � него их т а к о з о ву т е к ш а л е р а д и , о д м и л о ш т е , ш т о н а ш и м к у в а р и ц а м а ни је ни ма ло криво. Осип је биран гото во ред овн о и гото во по неколи ко година узас топ це он је стал но био кувари ца, a о д у с т а ј а о ј е п о н е к а д , и с а м о п р и в р е м е н о , к а д г а ве ћ с а с в и м окупи жеља, ауједно и страст, да кријумчари ракију. Иакоје због кр ију мч ар ењ а дошао на робију, био је то човек ретко га п о ш т е њ а и с м и р е н о с т и . T o ј е о н а ј к р и ј у м ч а р , в и со к , з д р а в и снажан момак, кога сам већ споменуо; страшљивац, који се свега боји, а осо бито ш иба, сми ре н: уста им а а јез ик а нема, пријатан према свакоме, који се никада ни с ким није посвадио, али који, упркос све своје страшљивости, није могао, из страсти за кријумчарењем, да не уноси ракију кришом. И он је, заједно с др уги м кува риц ама , трговао ракијом, премда не онако много као, на пример, Гази н, јер није и мао смел ост и да се суви ше упу ш та. С тим Оси пом ја сам се уве к доб ро сла гао. А ш то се ти че засе бни х је ла , за то ниј е т р е б а л о м н о г о н о в а ц а . Н ећ у с е п р е в а р и т и а к о к а ж е м д а с а м на то трошио свега једну сребрну рубљу месечно, али ту не ра чу на м хлеб, који је био држ авн и и катк ад и шчи, кад сам био врло глад ан, и без обзира на своју гадљ иво ст пр ем а том јелу , која је гадљивост, уоста ло м, доц ни је сасви м нестала . Обично сам трошио по фунту говедине дневно. Зими говедина стаје грош. П о гов ед ин уј е ишао који од инв алид а, а свака је касарна им ал а по једн ога, да пази на ред. Они су ра до пр ис таја ли да редо вно сваког дан а иду на трг рад и к уповин е за осуђ енике и нису за то узимали никакву награду, осим какву ситницу. To су они чинили ради свог сопственог спокојства, јер се иначе
не би могли саживети с тамницом. Тако су нам набављали д у в а н а , п р е с о в а н о г ч а ј а , говедине, пецива, итд, итд. Све, сам о не пић е. Од њих се ни је ни тр аж и ло да ra наб ављ ају, али су катк ад били њиме почашћ ени. Неколико уза сто пн их годин а Осип ми је сп ре м ао ред ова н, је да н исти дан ас као и ј у ч е , о бр о к п е ч е н е г о в е д и н е . А ве ћ , к ак о је б и л а п е ч е н а, то је д р у г о п и та њ е , а и не р а д и се о т о м . А л и , з а ч у д о , н е к о л и к о година ја с Осипом н иса м готово ни две ре чи пр огово рио. Почињао сам много пута, а он никако није умео да разговара � ос ме хн е се, изу сти је ст е или није, и то је све. Нео бичн о је било и видети тога Херкулеса од седам година. А л и , м еђ у п о с л у ш н и к е , к о ји с у м и п о м а г а л и , с п а д а о је и Сушил ов. Наш ао ме је некако сам и п ри ко ма нд ов ао се, ја ia ни сам звао ни тра жи о, чак се не сећ ам ни кад је, ни ка ко ј е т о би л о . П о чео је д а м и п е р е р у б љ е . З а т а ј п о сао б и л а је и за к а с а р н и у д е ш е н а в е л и к а ј а м а з а п р љ а в у в о ду . Н а д т о м ј а м о м п р а л о се, у в е л и к и м т а м н и ч к и м к о р и т и м а , р о б и ј а ш к о рубљ е. По ред овога посла, Су шил ов је сам п ро наш ао још хиљаду других, разноликих дужности, само да мени угоди: спремао ми чајник, трчкарао по разним порукама, тражио штошта за мене, носио мој капут на оправку, премазивао ми чи зм е (четири п ут а месечн о), а све је то ра ди о уср дно , бриж љив о, као да му је то богзна како озбиљн а ду жн ос т, речју, он је потп уно везао сво ју суд бин у за мо ју и прим ио на себе моје послове. Он, на пример, никад не каже: „Ви имате тол ико и тол ик о кошуљ а... ваш је кап ут исцепан..." и др уго , него увек: „Ми сад имамо толико и толико кошуља ... капут нам је ту и ту поцепан..." Једнако ме гледа у очи и, како изгледа, сматра то као главни задатак свога живота. Он није имао ника кав занат или, како осуђ еници кажу, руч ни рад, и чини ми се, са мо је од ме не зарађ ивао понек у пару. Пл аћ ам му колик о могу, то јест, си тни м па рам а, а он то свака д при ма без приговора, увек задовољан. Он мора некога да слуша, без тога не м ож е да живи, а како из глед а, ме не је изабр ао стога што са м ја био више пр ис ту па ча н него др уг и и што сам п ош те ни је плаћ ао. Он је од оних који никад а не Могу да стекну ни да се придигну, од оних који се код нас примају д а ч у в а ј у „ м а јд а н е " д р е ж д е ћ и п о ч и т а в е ч а с о в е у х о д н и к у н а мразу, ос лу ш ку ју ћ и сваки шуш ан. споља, како не би м ај ор изнебуха наишао � и да за то добију пет сребрних копејки готово за целу ноћ, а ако им се деси да превиде опа сност губе све и одго ва ра ју сво јим леђ има. 0 њима сам већ говорио. 3 0
30 Пресовани, кирпичнми, чај, прос т је и јеф ти н, про да је се у т а б л и ц а м а ( к а о н п р. ч о к о л а д а ) . П ри с п р а в љ а њ у ч а ј а к о м а д и ћ и са таблице се одламају кад колико треба. Овај чај троше обично сиромашне класе у Сибиру.
Кар акте рис тик а је тих људ и да губе своју лич ност готово увек, свуда, мучно да не и пред сваким, a у општим ств ари ма не игр ају ни дру гу улогу, него тек трећ у. Све им је то т а к о д а то , о д р ођ ењ а. С у ш и л о в је био ј а д а н и к у к а в а н . Сасвим скрушен, без иједне речи отпора, као нем, понизан, чак и утучен, мада код нас њега нико није био, него тако. у т у ц а н с а м п о себи. М ени га је о д н е к у д у в е к ж ао . Ч ак н е могу ни да га погледам, а да не осетим жаљење; а зашто га жалим, сам не бих знао да одговорим. Исто тако нисам могао ни разговарати с њиме, он није ни умео да раз говара и ви дел о се да је то за њега велик а тешкоћ а, жи ва хн е тек онда кад му дате � само да би се прекинуо разговор � какав било посао да сврши или га замолите да часком негде оде, да отрчи. Напослетку сам већ увидео да му тиме чиним радост. Он није био ни висок ни мали, ни леп ни ружан, ни млад ни стар, ни пам ета н ни нер азу ма н, ма ло је рохав , мал о плав. 0 њем у се не да рећ и ник ад ниш та веома одређ ено. Само ј е д н о : к а к о с е м е н и ч ин и , и у к о л и к о с е ја м о г у д а д о м и с л и м : о н п р и п а д а и с т о м е д р у ш т в у к о м е и С и р о т к и н , а ј е д и н о з бо г своје ут уц ан ос ти и нем е неотпор ности. Осуђ еници су му се к а т к а д п о д с м е в а л и , н а ј в и ш е з а т о ш т о се н а п у т у , и д у ћ и с п а р т и ј о м у С и би р , р а з м е н и о з а ј е д н у с р е б р н у р у б љ у и ц р в е н у кошуљу. Смејали су му се због овако ништавне цене, за коју се продао. Разменити се, значи дати своје име другоме неком, a у з е т и њ егово, д а к л е у з е т и и њ его в у с у д б и н у . М а к а к о т а ј ф а к т изгл едао ч уда н, он је истинит, у вр ем е кад сам ја тамн овао , то се још дешав ало међ у осуђ еницима спровођ еним за Сибир и одржавало се у пуној снази, освештано традицијом, о б е л е ж е н о ј а с н о о д р е ђ е н и м ф о р м а м а . И с п р ва , ј а т о н и к а к о нисам могао да верујем, али сам најпосле морао веровати очевидности. Ево како се то ради. Н а прим ер, јед но одељ ење осуђ еника спроводи се у Сибир. Воде се свакојаки, сви заједно � и они за робију, и они за руднике, за фабрике, за насеобину, и у изгнанство. Негде путем, рецимо у Пермској губернији, неки од познаника хоћ е да се промен и с др уг им . На прим ер, какав Михаилов, убица или уопште тешки кривац, налази д а о н н е м а р а ч у н а д а м н о г о г о д и н а г у б и н а р о б и ј и . У з м и м о д а је т о ч овек п р е п р е д е н , п р е в е ј а н , у с в о м з а н а т у д о б р о испечен; е дакле, он из прикрајка мерка каквог припростог о с у ђ е н и к а и з и с то г о д е љ е њ а , м а л о в и ш е з а т у ц а н о г , м а л о в и ш е н е о т п о р н о г , о су ђ е н о г н а с р а з м е р н о м а њ у к а з н у , б и л о на краћ и рок ра да у фаб риц и, било у насео бину, ил и ма ка р и н а р о б и ј у , с а м о н а к р а ћ и р о к . И н а п о с л е т к у на ђ е С у ш и л о в а . Суш илов је сп ахи јск и сељак и слуга, скривио је и прогнан просто у насеобину, као насељеник. Путује он већ хиљаду и пет стотина врста, и дабогме, нема ни пребијене паре, јер је у С у ш и л о в а н и к а д а н е м о ж е н и би ти , и д е пе ш к е, у м о р а н ,
и з н у р е н , ж и в и с а м о о д р ж а в н о ј х р а н и , б е з с л а т к о г з а л о г а ј а б ар у с п у т, с а м о у д р ж а в н о м о д е л у , с в а к о г а п о с л у ж у ј у ћ и з а к о ји миштаван бакарни грош. Михаилов почиње са Сушиловим разговор, састаје се, чак се и здружује с њиме, и напослетку, гдегод на неко м одм ору , части га вотк ом. П онуди му тад а, ако хоћ е, да се про ме не. „Ја сам", к аже , „М ихаи лов и так о и тако, идем на робију, ама не да робијам, него у некакво 'засебно одељ ење'. Оно, и то је ро биј а, али особ ита, да кл е побоља." ia то од ељ ењ е док је постоја ло, н ису знал е ни све уп ра вн е власти, па баш ни у са мо м Пе тро гра ду, на при ме р. Тешко је било и тр аг му наћ и, је р је то био заиста засе бан и о дво јен к у т, у н е к о м с и б и р с к о м з а к у т к у и с а в р л о м а л о о с у ђ е н и к а ( у моје вре ме било их је до седам дес ет). Доц ниј е сам се налаз ио с људима који су службовали у Сибиру и знали Сибир, али ни они нису знали за то „засебно одељење", него су први пут чули од мене. У Зборнику закона оно се помиње свега у шест редова: „Док се у Сибиру не уведу нови, најтежи, робијашки радови, у тој и тој тамници заводи се засебно одељење за најтеже кривце." Ни сами робијаши из тога одељења нису знал и: је ли оно за краћ у или за веч ит у ро би ју ? Рок ни је био одређ ен, рече но је само : „све до тле док се не ув ед у најт еж и радови" и ништа више, дакле, вечито на робији или „теци водо ку д си тек ла" . Није чудо што ни Сушилов није знао за то одељење, а ни остали из његове групе, па баш ни сам тај Михаилов, к о ји ј е , с у д е ћ и п р е м а с в о м с у в и ш е т е ш к о м з л о ч и н у , з б ог кога је прош ао три или чети ри хи љ ад е шиба � ваљ да сам о с т е к а о н е к у п р е д с т а в у о н е к о ј и з у з е т н о ј р о б и ј и . Д а к л е , н ећ е ra послати на добро место. А Сушилов иде у насеобину � шта им а боље ? „Хоћ еш ли да се мењ амо ." Суши лов, про ста д у ш а , а м а л о н а п и т и п у н з а х в а л н о с т и п р е м а л а с к а в о м е и при јазн ом е Михаилову , не о д л у ч у је се да га одби је. А уз то сл уш ао је међ у сапу тн иц им а да се мо же мењати , да се и д р у г и м е њ а ју , д а к л е , то н и је н и ш т а н е о б и ч н о и н е ч у в е н о . Споразумевају се. Михаилов, човек без душе, користц се необичном наивношћ у Суш илова и за је дн у сре брн у руб љу и црв ену кош уљ у купи његово име, роб у му пре да о д м ах ту, иред све доц има . Су трад ан, Суш илов је треза н, али ra опет поје, и са д ни је ни до бро да од би је � сре брн а ру бљ а је већ оти шл а на пић е, а ма ло после и ко шу ља . Ако нећ еш, врати н о в ац . А г д е ћ е С у ш и л о в н аћ и ч и т а в у р у б љ у с р е б р а ? А к о н е и р а т и , а р т е љ ћ е га на то прим ор ати , у ар тељ у се на то строг о мази. Уз то, кад је дао обећ ање, мо ра и да га од рж и � а р т е љ ни у т о м е н е п о п у ш т а . И н аче, т е ш к о њ ем у , з у б и м а ћ е ra гр и с ти . Избић е га, м ож да на мртв о, или прос то уби ти, или на јма ње , заплаши ћ е ra тим . 3 1
31 Дру жин а.
Д о и с т а , а к о б и а р т е љ с а м о ј е д а н п у т п о п у с т и о у т а к в о м послу, онда би се изгубио обич ај с пром ено м имена. Ако може бити да се обећ ање не одр жи и да се готов пазар покв ари, a н о в а ц ј е ве ћ у з е т � к о ћ е о н д а п о с л е д а г а и с п у н и ? Р е ч ј у , т о ј е артељска, заједничка ствар, зато су на томе послу сви веома строги. Сушилов напослетку види да нема куд, да му ништа д р у г о не о с т а ј е него д а п р и с т а н е н а с в е и о д л у ч и се. To се објав и свим а, ц ело ј пар тиј и, а већ у ре ду је да се ту још коме неш то поклони и да де вотка, ак о тр еб а. Тима је дабо гме , с в е ј е д н о : М и х а и л о в и л и С у ш и л о в , о т и ћ и ћ е д о ђ а в о л а , а о ни су пили вотке, по чашћ ени су � зато, ћ утаћ е и они. И к ад на првом одмору, рецимо, прозову: „Михаилов!" Сушилов се од азо ве: „Ја!". „С ушил ов!" � та д Мих аил ов викне: „Ја!" � и иду д а љ е . О т о м е в и ш е нико и не го в о р и . У Т о б о л с к у р а з в р с т а в а ј у робијаше. „Михаилов" иде у насеобину, а „Сушилов", под ј а к о м с т р а ж о м , о т п р а ћ а с е у „засебно о д е љ е њ е ". Д а љ е ве ћ не може да буде никаквог протеста и како би се одиста и д о к а з а л о у ч е м у је с т в а р ? К ол ик о б и г о д и н а п р о ш л о док с е то расп рав и? Шта би га још сн ашл о? А и где су му свед оци ? Па и да их има , они би пор екл и. На кр ај у кра јев а изађ е: да Сушилов за сребрну рубљу и црвену кошуљу оде у „засебно одељење". О с у ђ е н и ц и с у м у с е п о д с м е в а л и , а л и н е зб о г р а з м е н е (иако они свакога онога ко лакши рад замени тежим, презиру у о п ш т е , к ао с в а к у б у д а л у л у д о у х в а ћ е н у ) � н его з а т о ш т о с е тако је фт ин о продао, ни за шта! Обично се ме ња ју за велике суме, наравно, велике према приликама. Узимају чак и по н е к о л и к о д е с е т и н а р у б а љ а . А л и С у ш и л о в ј е би о т а к о п о к о р а н и нем, безличан, и за све остале нико и ништа, да некако није било у реду ни смејати му се. Ја и Сушилов смо дуго били заједно, неколико година. М ал о� по ма ло , он м е ј е заволео, био ми је необично одан, то са м мор ао зап азит и, а и ја са м се на њега ја ко на вик нуо . Али ј е д а н п у т � т о н и к а д н е м о г у с е би д а о п р о с т и м � н и ј е у р а д и о оно за шта сам га замолио, а баш тог часа сам му био дао новаца за то. Имао сам душе да му немилостиво кажем: „Видите, Сушилове, примате новац, а посао не свршавате." Суш илов је зан еме о, отр ча о да сврши та ј посао, ал и нешто се затим сневеселио . Прођ оше два дана . Мисли о сам: не мо же бити да је због тога пр иго вор а. Знао сам да неки Антон Васиљев, осуђ еник, непре стан о тр аж и од њега некак ав дуг, сасвим незнатан. Сигурно нема да му га врати, а од мене не см е да тр аж и. Трећ ег дан а ја му реко х: „С ушилове, чини ми се, хтели сте да иштете новаца за тог вашег Васиљева. Ево вам." С едео сам на постељи , а Суш ило в је ст ај ао пор ед мене . Веро ватно га је задив ило ш то сам му сам п ону дио новаца, што сам се сетио његових тешких неприлика, особито како је у п о т о њ е в р е м е , к а к о о н м и с л и , и с у в и ш е м н о г о о д м е н е
у з и м ао , п а с е н и ј е с м е о н а д а т и д а ћ у м у ј о ш д а т и . О н п р в о погледа у новац, па у мене, па се нагло окрете и оде. Све ме је то ј а к о з а ч у д и л о . Пођ ох за њ и м и нађ ох га и за к а с а р н и . Стајао је поред та мн ич ке ограде , лице м к њој, налакћ ен, иритиснувши главу уза плот. � С уши лове , шта вам је? � за пи та х га. Он ме н е погле да, a ја се ја ко з ач уд их опази вши да је готов да заплаче. � Ви, Ал ек са нд ре Петровић у... мис лите ... � поче он испр екид ано и ста рају ћ и се да ме не гледа у лице � мисли те... ја с а м в а м а .. . з а новац... а ј а . . . ја ... е е е х ! . .. � и т у с е о п е т о к р е т е плоту, тако да готово удари челом о њега и удари у тешки плач! Тада сам први пут на робији видео човека да плаче. Једва са м га ум ир ио . Од тад а ме је он, ако је то могућ но, још у с р д н и ј е с л у ж и о и „пазио м е", а л и с а м ја п о н е к и м г о то в о неприметним знацима видео да ми његово срце не може да о п р о с т и п р е к о р . . . Д р у г и , м е ђ у т и м , с м е ј а л и с у м у с е, с в а к и час га боцкали и грдили га, понекад и жестоко, он се пак према њима држао лепо и другарски, никад му није било криво на њих. Да, врл о је те шк о познат и човек а, чак и пос ле многогодишњег познанства. Ето зашто нисам могао да одмах, на први поглед, видим прав у сл ик у ро бије , као што сам је видео до цн ије . Ето зашто сам рек ао да ни по ред мо је онако живе, онако ж уд не пажњ е, ипак ниса м мо гао да спа зим м ног о шта од онога што ми је било управо под носом. Природно, прво су ме запрепастиле крупније појаве, које су оштро падале у очи, а можда ни њих нисам тачно видео, па су у мојој души остали само тешки, туж ни, о чајн и ути сци . Томе је много допринео и мо ј сус ре т с А�вим, к о ји је так о ђ е био о с у ђ е н и к , a у т а м н и ц у д о ш а о м а л о пре мене, и већ првих дана мога тамновања оставио на мене особито муч не утиске. Знао сам до ду ше и пре него што ћ у доћ и у т а м н и ц у , да ћ у се с А �ви м наћ и. О н м и је з а г о р ч а о п р в е тешке дане и појачао моје душевне муке. Морам о њему да говорим, не могу да пре ћ утим . To је најод вр атн ији при ме р људс ке нискости и пада, на њему се види докле човек може да се спусти и да се исквари и да у себи уб иј е свако мо ра лн о осећ ање, и то без му ка и без по каја ња . А�ев је плем ић , и м л ад је, о ње му сам , у о с т а л о м , већ н е ш т о и с п о м е н у о : р е к а о с а м д а је н а ш е м мајору достављао о свему што се ради у тамници, и да с е д р у ж н о с а Ф е ђ к ом , њ е г о в и м п о с и л н и м . Е во , у к р а т к о , његовог жи во та. Ни је могао н игде да сврши шко лу, па кад је у Москви раскрстио с родбином, која се уплашила од његовог развратно г понашања, о тиш ао је у Петр огр ад и да би дошао д о н о в а ц а о д л у ч и о с е н а ј е д н у н и с к у д о с т а в у , у п р а в о о д л у ч и о се да прода крв десеторице људи да би што пре утолио незаситу жудњу за најгрубљим, најнижим и најразвратнијим
у ж и в а њ и м а , н а к о ја ј е , п р е л а ш ћ е н П е т р о г р а д о м , њ ег о в и м посл астич арни цам а и јавн им женам а, постао попашан тол ико да, иако ниј е био човек незрео, уђ е сме ло у оно с у м а н у т о и б е с м и с л е н о п о д у з е ћ е . У б р зо с у г а о б е л о д а н и л и ; својом доставом он је оптужио и заплео невине људе, друге прев арио , зато је осуђ ен на дес ет година ро би је у Сибиру, у нашој тамници. Био је још врло м ла д, тек је поч ео да живи. Рекло би се да таква страшна промена у његовој судбини мора запрепастити цело његово биће, изазвати у њему ма какав отпор, ма какав пр ело м. Ал и он је без икак ва узбуђ ења примио своју нову судбину, чак и без најмањег гнушања, чак се ни је ни м ор ал но п об ун ио пр от ив н>е, ни ти га је у њој ишта уплашило, осим можда неминовност рада и неминован растанак с посластичарницама и са трима девојкама. Чак му се чин ило да му је роби јаш ко им е још одр еш ило руке, за још горе подлости и гадос ти. „Робијаш већ јест е роб ијаш , а кад је так о , о н д а н и ј е с р а м о т а а к о п о с т у п и подло ." T o је о д р е ч и д о р е ч и њ е го во м и ш љ е њ е . О во га г а д н о г с т в о р е њ а с е ћ а м с е као фен ом ена . Ја сам неколик о година провео међ у уби цам а, покварен.ацима,неоспорнимзликовцима,алиодсуднокажем д а н и к а д а у ж и в о т у н и с а м в и д е о т а к о п о т п у н м о р а л н и п ад , тако потпуну поквареност, ни тако безочну нискост као што са м видео код А�ева. Ми смо и ма ли п лем ић а оцеу би цу (н>ега сам већ спомињао), али по многим знацима и чињеницама с а м с е у в е р и о д а ј е и о н б ио н е у п о р е д и в о п л е м е н и т и ј и и човечнији од А�ва. За све моје време на робији, он је у мојим очима био и остао само комад меса са зубима и желуцем, и п у н н е у т о љ и в е ж еђ и з а н а ј г р у б љ и м , ш т о м о ж е б и т и н и ж и м , ж и в о т и њ с к и м , ч и с то т е л е с н и м у ж и в а њ и м а ; а д а з а д о в о љ и м а с а м о н а ј м а њ е и н а ј ћ у д љ и в и ј е т а к в о у ж и в а њ е , б ио ј е у с т а њ у н а ј х л а д н о к р в н и ј е д а у б и ј е , д а з а к о љ е , р е ч ј у , б ио ј е готов на све, само ако би могао да сакрије траг. Ништа не п р е у в е л и ч а в а м , д о б р о с а м А �в а п о з н а в а о . T o ј е п р и м е р к о ј и показује докле може да пропадне и сама физичка природа љ у д с к а , к а д је и з н у т р а н е у з д р ж а в а н и к а к в а н о р м а , н и к а к в а зако нито ст. К ако ми је било гнус но да глед ам његов веч ити п о д р у г љ и в о с м е х . T o ј е б ил о ч у д о в и ш т е , м о р а л н и К в а з и м о д о . Д о д а ј т е у з т о д а је био п о д м у к а о и п а м е т а н , л еп , у н е к о л и к о и обр азо ван, даро вит. Јест, за љу дск о др уш тв о бољи је и пожар, бољи су понор и глад, него овакав човек! Већ сам рекао да се у тамници све врло ниско спушта, д а је у х о ђ е њ е и п о т к а з и в а њ е у ј е к у и д а с е о с у ђ е н и ц и н и м а л о не буне против тога. Дакле су се с овим А�вим сви врло радо дружили и према њему се пријатељски понашали, неупоредиво дружевније него према нама. А наклоност нашега пијан ога м ајо ра пре ма њему, сам о му је подизал а у њ и х о в и м о ч и м а з н а ч а ј и в р е д н о с т . И зм еђ у о с т а л о г а , о н је
у в е р и о м а ј о р а д а у м е д а с л и к а п о р т р е т е ( о с у ђ е н и ц и м а ј е говорио да је био гардијс ки пору чни к) и ма јо р је за тр аж ио д а се А �ев ш а љ е њ е г о в о ј кућ и н а р а д , р а з у м е се, з а т о д а га по рт ре ти ра . Ту се А�ев и здр уж ио са Феђ ком. Феђ ка је опет имао велики утицај на свога господина, па дакле и на све и сва у там ни ци . По м ајо ро во м захтеву, А�ев је ух од ио нас, али кад би ма јор , пијан, ш ам ар ао А�ева, грд ио га је и назива о шпијуном и денунцијантом. Врло често се дешавало да мајор одмах после тога седне на столицу и нареди А�еву да настави пор тре тир ањ е. Мајо р је, како изгледа, збиља веровао д а је А �ев з н ата н с л и к а р , ј о ш м а л о п а Б р и л о в , о коме је и он слуш ао, али ипак је сма тра о да га с пра вом см е уд ар ат и по образима, као вели: иако си ти овај или онај сликар, опет си робијаш, па да си баш и сам Брилов, опет сам ја твој с т а р е ш и н а , и м о г у с т о б о м д а р а д и м ш т о г о д х оћ у . И з м е ђ у оста лога , тер ао је А�ева да му ск ид а чиз ме и да му из спаваћ е собе износи р азн е вазе, ал и је ипак дуг о вер овао д а је А�ев велики уметник. Портретирање се отегло бескрајно, готово целу годину. Је два је дн ом м ај о р се до сет и да га А�ев вара, и кад је већ с асв им очи то видео да по рт ре т ник ад нећ е бити готов, и да, штавише, свакога дана све мање на њега личи, он се наљути, избије великог уметника и за казну ra врати у т а м н и ц у д а р а д и г р у б е п о с л о в е . Ј а сн о с е в и д е л о д а је А�ев ж а л и о з а с в о ј и м л е п и м д а н и м а без р а д а , д а м у је т е ш к о ш то их је изгуб ио, и што виш е не до би ја остат ке с ма јо ро ва стола , нема више ни Феђ ке, пр ија те ља , ни оних уж ив ањ а која су они у м а ј о р о в о ј к у ј н и з а ј е д н о п р о н а л а з и л и . 3 2
К а д ј е А �е в о т е р а н , п р е с т а о ј е м а ј о р д а г он и о с у ђ е н и к а М�а, кога је А�ев је дн ак о пањк ао код њега, а ево зашт о: М . ј е у вре ме дола ск а А�ева у та м ни цу био сам . Био је врло ту жа н, са о с т а л и м о с у ђ е н и ц и м а н и ј е и м а о н и ч е га с р о дн о г , г л е д а о и х ј е са ст ра хо м и одвратно шћ у, ни је видео, нити је пазио да види у њ и м а оно ш т о би м о г л о у т и ц а т и на њ ега п о м и р љ и в о , н и ј е хтео да се с њима дру жи . А они су му враћ али м ил о за др аго . Ч о ве к к а о ш т о ј е М ., у т а м н и ц и ј е у г р о з н о м п о л о ж а ј у . М , н и ј е шао шта је дове ло А�ева у там ни цу . А А�ев, ув ид ев ш и с ким има посла, од ма х ra је ув ери о да га је дове ло у там ни цу готово исто оно што и њега, М�а, а ни ка ко оно заш то је ок ле ве тан . М. се да кл е веом а обр адо вао другу, пријат ељу. Ишао је за њим, гешио га први х дан а његове роб ије , мислећ и да он мор а бити д а м н о г о п ати , д а в а о м у ј е с ав н о в ац ш то ј е ј о ш и м а о , х р а н и о ra и де ли о с њим е сво је најп от ре бн иј е ствари . Ал и га је А�ев о д м а х о м р з н у о , у п р а в о з а т о ш т о ј е М . б ио п л е м е н и т , ш т о с е грозио сваке нискости, зато баш што није ни најмање личио на њега. И све што му је М. у ра ни ји м ра зг ов ор им а казива о и о м ај ор у и о тамниц и, А�ев је хи тао да првом при лик ом ка же 32Чувени руски сликар.
м а ј о р у . М а ј о р ј е М� а с т о г а с т р а ш н о о м р з н у о и п о ч е о д а г а кињи, и да није било командантовог утацаја, довео би га до проп асти. А кад је М. до цн ије дознао за не ваљ алс тво друг а, А �ев н е с а м о ш т о с е н и ј е зб у њ и в ао , него је јо ш в о л е о д а с е в иђ а с њ и м е и у ж и в а о ј е д а га п о д р у г љ и в о п о с м а т р а . У т о м е ј е о ч е в и д н о у ж и в а о . Н а т о м и је М . в иш е п у т а с а м с к р е т а о пажњу. Доцн ије, то ниско ство рењ е је бежа ло с јед ни м осуђ еником и с чувар ем , али о томе ћ у доц није причати. Испрва, он се и мени мн ого улаг ив ао , ми сл ио је да ја о њему нис ам ниш та чуо. Опет каж ем , он ми је још више заго рч ао ионако мучне моје прве дане на робији. Престравио сам се од те страховите нискости и гадости у коју су ме бацили, у којој са м се од јед но м нашао. Поми слио сам да је овде све тако ниско и гадно. Али сам се варао, кад сам о свима судио по А�еву. За прва три дана, ја сам очајно лутао по тамници, или л е ж а о н а с в о ј о ј д р в е н о ј п о с те љ и ; д а о с а м н е к о м п о у з д а н о м осуђ енику, на кога ме је Ак им Ак им ић упу тио , да ми саш ије робијашке кошуље од грубог платна које држава даје и, то се зна, ја да му платим (понеки грош за сваку кошуљу). На у п о р н о с а в е т о в а њ е А к и м а А к и м и ћ а , н а б а в и о с а м д у ш е к на склапање (од простог сукна, пошивен грубим платном), сув иш е танак, као палачи нка, и јед ан подглавн ик, набијен вуно м, што је за мене, нен ави кн ута , било врло тврд о. Аки м А к и м и ћ с е м н о г о з а у з и м а о о ко с в и х т и х с т в а р и , п а м и је ј о ш напр авио и покривач од крпа старог држ авн ог сукн а које сам прику пио ку пуј ућ и од др уг их осуђ еника њихове изношене панталоне и капуте. Државне ствари, којима истекне рок, пр ел азе у своји ну осуђ еникову, а он их од ма х прод аје, ту у там ни ци , и нека је ств ар не зна м колик о похаб ана, опе т има изгл еда да ћ е се бар пош то�з аш то про дат и. Ја сам се, испрва, све му том е много чуд ио . Уопште, то је било вре ме мог првог д о д и р а с н а р о д о м . Ј а с а м с а м , н а ј е д а н п у т , п о с т ао и сто т а к о прост човек и исто тако робијаш, као и они. Њихови обичаји, схва тањ а, миш ље ња, навике, поста ли су некако и моји, бар по форми, по закону, иако не стварно. Збунио сам се и зачудио, као да до тада нисам о томе ништа нислутио ни слушао, a знао сам и чуо сам. Али стварност чини сасвим други утисак него знање и чујење. Зар сам, на пример, икад раније могао и слутити да се и овакве ствари, оваква стареж може сматрати као предмет од вредности? А, ето, ја сам од такве старежи на пр ави о себи пок рив ач! Тешко је било пого дити к акво је то сукн о од којег се прави осуђ еничко одело . По изг лед у је као доиста сукно, дебело, војни чко, ал и ако је сам о ма лч иц е похабано, оно више не личи на сукно, него на мрежу, и страшно се цепа. Сукнено одело давало се за годину дана, али оно је дв а из др жи толико. Осу ђ еник рад и, носи на себи терете, одело се дакле таре и цепа, и брзо се распада. A
кожуси се дају за три године и обично за све то време служе и као одело и као покривачи, и као простирке. Али к ожуси су јаки, па ипак, кр аје м трећ е године често се види ко жу х закр пље н про сти м платном. А кад прођ е одређ ени рок онда се и најизношен ији кож ух прод аје још за четрдес ет сребрних копејки. А неки, боље очувани, продају се за шест, па чак и за с е д а м с р е б р н и х г р и в е н а ; у та мн иц и је то вел ики новац. Новац � о томе сам већ говорио � има у тамници в е л и к и з н а ч а ј , в е л и к у мо ћ . М о ж е с е с а с в и м п о у з д а н о р е ћ и д а о су ђ ен ик к о ји н а р о б и ј и и м а к о л и к о � т о л и к о н о ва ц а, д е с е т пута мање пати него онај који га никако нема, иако га држава потпуно снабдева у свима најпречим потребама. Рекло би се: па шта ћ е му онда новац � како мис ли и н аша главн а уп ра ва . И п ак п о н а в љ а м , к а д о с у ђ е н и ц и н е б и н и к а к о и м а л и с в о г а новца, они би (и поред тога што су у свему осигурани) или полудели или би гинули као муве или би се, најзад, упуштали у н е ч у в е н а н е д е л а � ј е д н и из о ч а ј а њ а , д р у г и , да би за то били што пре кажњени и сатрвени или тек само да некако „ п р о м е н е с у д б и н у " ( то ј е њ и х о в т е х н и ч к и и з р а з ). А л и к а д о су ђ е н и к , г о т о в о у к р в а в о м зн оју, з а р а д и коју пару или се од лу чи да до новца дођ е каквом р етк ом вештин ом, која је често уд ру же на с пре вар ом и крађ ом и да их у исти мах п отро ши луд о, дет ињ ас то луд о � то никако не значи да он новац не цени, иако на први поглед тако изгледа. О с у ђ е н и к д р ш ћ е о д ж е љ е з а н о в ц ем , п а м е т м у с е м у т и , а ш т о га, кад пије, збиља немилице расипа и баца, као плеву, ради то стога што см ат ра да је он још за је да н степ ен изна д новца. А ш та је за њ ега већ е од н о вца? С л о бо да, или б а р к ак ви с н о ви о с л о б о д и . О с у ђ е н и ц и с у п р а в е с а њ а л и ц е . 0 т о м е ћ у д о ц н и ј е рећ и ко ју . А с а д , к а д је ве ћ о т о м е р е ч , х о ћ е те ли м и веровати да сам видео робијаше са двадесет година робије, који су мени лично, и то врло мирно, говорили, на п ример, овако: „А, чек ај само, даћ е Бог, изд ржа ћ у ја сво ј рок, па онда..." Израз „осуђ еник" означ ава човек а без сво је воље и то је сав см ис ао те реч и, ал и ка д осуђ еник расип а сво ј новац, он то ради по својој вољи. Поред свакојаких жигова, окова, и мр ске тамн ич ке огра де која му скрив а свет и огр ађ ује га као у кавез ух ва ћ ен у зверк у � он мо же да набави вотке, a TO he рећ и врло стр ого забр ање но уж ив ањ е, и да нађ е себи д р у ш т в о ж е н а . М о ж е (ако и н е у в е к , а л и п о н ек ад ), д а п о т к у п и своје најн епо сре дни је старешине, и нвалиде, па и нареднике, к о ји ћ е о н д а к р о з п р с т е г л е д а т и к а к о о н и р е м е т е д и с ц и п л и н у и законе, још м ож е и да се ра зју на чи п ред њима, а осуђ еник силно воли да се јун ачи , то јест, да се покаже п ред дру го ви ма и да сам себи докаже како он бар за неко време има слободе и власти , мног о више него што се чини � је дн ом реч и, м ож е 3 3
33 Гривен, сребрни новац од 10 копејки (око 26 пара).
д а п и ј а н ч и и д а л а р м а и д а се б и је , к ога хо ћ е д о с р ц а д а у в р е д и , и д а м у д о к а ж е к ак о о н с ве то м о ж е и см е, д а је с в е то у „ н аш и м р у к а м а " , то је с т , хоћ е с а м с е б е д а у в е р и о о н о м е н а што, јадник, не сме ни да помисли. Види се дакле ето зашто се код свих осуђ еника, и к ад су трезни, зап аж а наклонос т ка „јуначењу", хвалисању, комичном и сасвим невином као и уображеном уздизању своје личности. Напослетку, у том његовом уживању с пијанком и разметањем, има и неке одважности � дакле у свему томе има бар какав било знак слоб оде. А шта се нећ е дати за сло бод у? Зар какав мил ион ер, са замком о врату, не би све своје милионе дао да макар само мало ваздуха удахне! Старешине се понекад чуде како то да неки од смерних осуђ еника, који је неколико година био мир ан, добар, п р и м е р а н , т а к о д а ј е з бо г п о х в а л н о г в л а д а њ а д о б и о и з а д е с е т а р а � по сле , н а ј е д а н п у т , п р о с т о н и за ш та, као д а је неч асти ви у њега уш ао � по ма ми се, пије, свађ а се, бије се, a п о н е к а д с е о д в а ж и и н а к р и в и ч н и п р е с т у п : и л и о тв о р ен о в ре ђ а вишу власт или некога нападне или ra просто убије... Гледају га и чуде се. А тој изненадној експлозији у човеку од кога се том е на јм ањ е могло на дати � мо жд а је узро к болна, грч евита одушка личности у њему, његова инстинктивна чежња за њоме, жеља да покаже себе, своју понижену личност, која тад изненадно избија и иде до срдитости, и више � до срџбе, до беснила, до лудила, до пароксизма, грча. Тако ваљда поступа човек жив сахрањен, кад се пробуди у гробу: удара заклопац свога санд ук а, м уч и се да ra збаци, н е мис лећ и да су сви његови напори узалудни, иако би се, дабогме, разумом могао о т о м у в е р и т и . А л и у т о м е и ј е с т е с тв а р , ш т о с е т а д а н е м и с л и , што тада нема памети, има само грча. Још треба узети у обзир да се готово свако самовласно показивање личности у о с у ђ е н и к у с м а т р а као к р и в и ц а ; и т а д а , с а с в и м п р и р о д н о , њ е м у ј е с в е ј е д н о хо ћ е л и м а н и ф е с т а ц и ј а њ е г о ве л и ч н о с т и бити ве ли ка или м ал а. Ак о је да се пиј е и да се ве сел и � пић е и в е с е л и ћ е с е, х о ћ е л и н а н е ш т о д а с е о д в а ж и � о д в а ж и ћ е с е н а све, па макар и на убиство. Само треба почети. Чим се човеку гла ва занесе, више га не за др жа . Зато је сва как о најб ољ е да д о т л е н е дођ е. Сви би б ил и м и р н и ј и . Тако ј е , а л и к а к о д а се то уради?
V I
ПРВИ МЕСЕЦ У време кад сам ушао у тамницу, имао сам нешто новца. Код себе сам имао мало, бојао сам се да ми новац не одузму, али, за сваки слу ча ј, неколик о ру баљ а је било сакриве но � у повезу Јеванђ еља, а Јеванђ еље се сме ло донети у там � ницу. Доби о сам ra � с новцем з ал еп ље ни м у ње му � још у Тоболску, на поклон од оних који су такођ е патил и на робији , а време робовања рачунали већ на десетине година и зато в ећ о д а в н о с в и к л и д а у с в а к о м е н е с р е ћ н и к у г л е д а ј у б р а т а . Има у Сибиру, и то готово стално, неколико лица која су, како изгледа, у задатак свога живота ставила � братску бригу за „несрећ нике", надг ледањ е, бол и саж аљ ењ е, осећ ање као за сво ју рођ ену децу, сас вим несебич но, поузда но, свето. He могу да овде ук рат ко не спом енем јед ан такав сусре т. У град у у к о м е је б и л а н аш а т а м н и ц а , с т а н о в а л а је ј е д н а госпођ а, у д о в и ц а , Н а с т а с ја И в ан о в н а. Р а з у м е се, н ико о д нас, док је био у тамници, није могао да се с њоме и лично упозна. A и з г л е д а д а ј е о на з а с в р х у с в о г а ж и в о т а и з а б р а л а : п о м а г а њ е изгнаницима, али ипак се највише бринула за нас робијаше. Д а л и се у њ е н о ј п о р о д и ц и д о г о д и л а к а к в а с л и ч н а н е ср е ћ а, или је неко, њеноме срцу нарочито драг и близак, страдао због неке та кв е крив ице � тек је она била ос обит о срећ на ка д за нас уч ин и све што може . Наравн о, то није знач ило много, је р је она б и л а в р л о с и р о м а ш н а . А л и м и у т а м н и ц и о с е ћ а л и с м о д а т а м о и зван т а м н и ц е и м а м о и с к р е н о г п р и ј а т е љ а . И змеђ у оста лог а, госпођ а нам је чес то ја вљ ал а вести које су за нас биле врло важне. Кад сам изашао из тамнице, и спремао се за пола зак у др уг и град , усп ео са м да је пос ети м и да се са њом л и ч н о у п о з н а м . С т а н о в а л а ј е н е г д е у по дграђ у, ко д неког св о г ближег сродника. Није била ни стара ни млада, ни лепа ни ружна, а није се могло дознати ни је ли нека много паметна ж е н а, д а л и ј е о б р а з о в а н а . С а м о с е н а с в а к о м к о р а к у з а п а ж а л а њена бе ск ра јн а до бро та, не одо љив а же ља да вам у годи, да вам олакша, да вам свакако учини какву пријатност. Све се то л е п о в и д е л о и у њ е н и м м и р н и м , д о б р и м п о г л е д и м а . С ј е д н и м мојим тамничким другом провео сам код ње готово цело вече. Она нам је гледала у очи, смејала се кад се ми смејемо, хитала да се с нама сложи у свему што кажемо, бринула се д а нас у г о с т и ш то ј е б о љ е м о г л а . П о с л у ж и л а н ас ј е ч а ј е м , мал о смо се нечим и при хва тил и, било је и слаткиш а, да је имала неке хиљаде, она би им се, сигурно, обрадовала само
зато што би могла нама више да учини, и да ублажи невоље и н а ш и х д р у г о в а у т а м н и ц и . П ри р а с т а н к у , п о к л о н и л а н а м ј е р а д и у с п о м е н е п о ј е д н у к у т и ј у з а ц и г а р е. Т е к у т и ј е и з р а д и л а је она с а м а о д к а р т о н а (Б ог ћ е зн ати к ак о с у с а с т ав љ е н е ) , облепила их разнобојном хартијом каквом се повезују мале д е ч ј е р а ч у н и ц е ( м о ж д а ј е и о д и с т а к а к в а р а ч у н и ц а о т и ш л а на лепљење). Обе су кутије, ради лепшег изгледа, унаоколо биле оиви чене узано м златно м ха рт ијо м, за коју је можд а на ро чи то ишл а у рад њу да је куп и. „Ви пу ш ит е циг аре те, па ћ е в а м ово м о ж д а т р е б а т и " , р е ч е као д а н а м с е б о ј а ж љ и в о правда за свој поклон. Кажу неки (ја сам то слушао и читао) д а је н а ј у з в и ш е н и ј а љ у б а в п р е м а б л и ж њ и м а у и сти м а х и највећ и егои зам . У че му би овд е био его иза м, ја ника ко не разумем. Мадаја.придоласкуутамницу, нисамимаомногоновца, ипак нисам могао озбиљно да се љутим на оне робијаше који су тада, још у првим часовима мога там ни чк огж иво та, пошто с у м е ј е д н о м о б м а н у л и , о п е т д о л а з и л и , п о д р у г и п ут , п о т р е ћ и пут, па и пети пут, већ исувише наивно, да од мене узајме ма ло новаца. Али јед но отвор ено при знаје м: било ми је врло криво што су сви ти људи, с њиховим наивним лукавством, зацело морали мислити (бар тако се мени учинило), да сам нека будала и глупак, кад сам им и по пети пут давао новца. Свакако и м је изгле дал о да се ја по да јем њиховом лу кав ств у и превари. Да сам их одбијао и терао, уверен сам да би ме много више поштовали. Али ма како да сам се љутио, нисам могао да их одбијем. А љутио сам се стога што сам, тих првих д а н а , о з б и љ н о и б р и ж н о р а з м и ш љ а о к ак о ћ у п р е м а њ и м а мо рат и да се др жи м. Осећ ао сам и вид ео сам да је то за мен е сасвим ново друштво, да сам у потпуној помрчини, и да се у п о м р ч и н и н е м о ж е т о л и к о г о д и н а д а п р о ж и в и . Т р е б а л о с е припремити. Разуме се, закључио сам да се, пре свега, треба д р ж а т и о н ак о к а к о о се ћ а њ е у д у ш и и с а в е с т з а п о в е д а ј у . А л и са м исто тако знао да је то сам о аф ор из ам , и да ме ств арн а промена, сасвим изненадна и неочекивана, тек чека. Зато ме је све више и више му чи о тешки бол. Ту нису помогле оне ситне бриге и старања око мог смештања у касар ни, које сам већ пом ену о, и у које ме је нај ви ше А ки м А к и м и ћ у п у т и о , м а д а с у м е о н е у н е к о л и к о и з а б а в љ а л е , теш ки ј а д ме је све више и више му чи о. „М ртви до м! " гово рио сам у себи, кад понекад, с малих степеница наше касарне, к р о з с у т о н , п о с м а т р а м о с у ђ е н и к е к о ји с у с е в р а ћ а л и с р а д а и тромо се вукли преко дворишта од касарне у кујну, а из н>е о п е т у к а с а р н у. П а ж љ и в о и х п о с м а т р а ј у ћ и , т р у д и о с а м с е д а п о з н а м к ак ви с у то љ у д и и к а к в а и м је н ар а в . А они с у с е вукли преда мном натуштена чела или сувише весели (та два и з р а з а в и ђ а ј у с е н а јч е ш ћ е , и г о т о в о к а р а к т е р и ш у т а м н и ц у ) . Грдили се или разговарали обично, или су шетали усамљено,
као да су замишљени, лагано, одмерено, неки апатични и у м о р н и , а д р у г и (и о в д е !) с и з г л е д о м н а д м е н о г г о с п о д с т в а , с накривљеном капом, огрнути кожухом, с погледом дрским и л у к а в и м , и о с м е х о м б е з о ч н о п о д с м е ш љ и в и м . T o је с а д м о ј е д р у г а р с т в о , м о ј свет, м и с л и о с а м у себи, с њ и м е с а д м о р а м д а ж и в и м , х т е о н е х те о ... 0 с в и м а с а м с е р а с п и т и в а о ко д А к и м а А к и м и ћ а , с к о ји м с а м в р л о р а д о пио ч а ј , д а н е б и х био сам. У згред да каж ем , ча ј ми је тада био скоро јед ин а хр ан а. И А к и м А к и м и ћ ј е р а д о п и о ч а ј , и с а м с п р е м а о н аш м а л и самовар, занимљиву, невешту рукотворину од лима, коју ми ј е д а о н а п о с л у г у . А к и м А к и м и ћ о б и ч н о п о п и је ј е д н у ч а ш у (имао је и чаша), п оп ије је ћ утећ и и важн о, чаш у ми вр ати зах ваљ ујућ и се и одм ах узи ма да опшива мој покривач. Али оно што ми је тр еб ал о да знам, н ије у м ео да ми каж е, ни је ни разумео зашто ме тако нарочито интересују нарави робијаша о к о на с, с л у ш а о м е ј е ч а к с н е к и м л у к а в и м о с м е х о м к о ј и с а м врло добро запамтио. Види се да треба сам да преживим, а не д а р а с п и т у ј е м � п о м и с л и х . Четвртог дана, исто као и онда кад сам ишао да ме окују, рано ују тр у, увр сташ е се осуђ еници у два реда, о дм ах код тамничких врата, пред стражарницом. Пред њима, лицем у л и ц е, и иза њ их, п о в р с т а л и се в о јн и ц и с п у н и м п у ш к а м а и н а т а к н у т и м б а ј о н е т и м а . А к о б и о су ђ е н и к н а у м и о д а б е ж и испред војника, војник има право да пуца на њега, али у исти м ах одго вар а, ако пуца без кр ајњ е пот реб е. И сто је так о и при отвореној побуни робијаша. Али ко би и помислио да б е ж и ја в н о ? Дођ ош е и гр а ђ е в и н с к и о ф и ц и р , и н ж е њ е р , спрово дник, а дођ оше и инжењ ерск и подофи цири и војници, као над зорн ици рада. Прозивање. Прво оде осуђ еничк о одељ ење за шивару. Тих се не тич е грађ евинска уп ра ва , ти су о с у ђ е н и ц и р а д и л и н а р о ч и т о з а т а м н и ц у , ш и л и з а њ у. П о с л е њих одоше и други у друге радионице, а неки на обичан, про стији и грубљи посао. Са још два ест ин у осуђ еника одох и ја. Иза тврђ аве, на за м рз ну то ј реци , биле су две н е у п о т р е б љ и в е д р ж а в н е б а р к е, к о ј е ј е т р е б а л о ра с кл о п� и ти , д а б ар д р в е н а грађ а н е п р о п а д н е . И наче, та с т а р а гр ађ а м а л о је в р е д е л а , г о т о в о н и ш та . Д р в о с у п р о д а в а л и у г р а д у в р л о ј е ф т и н о , у о к о л и н и и м а м н о г о ш у м е . Н а т а ј п о с ао и ш л о с е тек са м о да осуђ еници не седе ск рш тен их рук у, a то су и сам и осуђ еници врло добро знали. Зато су га и ра ди ли мртво, апа тич но. С асви м је др уг о кад је посао сам п о себи ваљ ан и озбиљан, а нарочито кад може да се добије засебан рад. Тад љ у д и р а д е к ао д а и х н е ш т о о д у ш е в љ а в а , и м а д а н и к а к в е користи од тога нема, ја сам видео да падају од умора само д а п о с а о с в р ш е ш то п р е и бо љ е, а с т а л о и м је и до т о га д а се покажу, хтели би некако да осете себе као личност. А на обичном раду, на који се иде више тек онако, него од стварне потребе, теш ко је било изм оли ти какав нарочи ти зада так за
себе, него је тр еб ал о те ра ти с рад ом , све док у је да на ес т не з а л у п а д о б о ш п о з и в а ј у ћ и да с е и д е к у ћ и н а р у ч а к . Д а н је б и о м л а к и м а г л о в и т , с н е г тек ш т о с е н е то п и . Н а ш е о д е љ е њ е и д е и за т в р ђ а в е н а о б а л у , о к о в и л а к о з в е ц к а ј у , скривени су, додуше, под оделом, али ипак, на сваком кораку о д а ј у т а н а к , о ш т а р м е т а л н и з в е к е т. Д в о ј и ц а � т р о ј и ц а о д в о ј и ш е се да у складишту узму потребне алате. Ја сам ишао заједно с осталима и некако сам чак и живахнуо, хтео сам да што пре вид им ка кав је то посао, кака в је та ј роб ија шк и рад ? И како ћ у да га р а д и м , п р в и п у т у ж и в о т у ? Памтим све до најмањих ситница. Успут сретосмо некаквог простог грађ анина с ма лом бра диц ом, који застаде, ма ши се ру ко м за џеп. Од ма х из наше гоми ле изађ е јед ан осуђ еник, скид е капу, при ми дар � пет копејки � и хит ро се врати своји ма. Грађ анин се прек рсти и оде сво јим пут ем . Тих пет копејки још до подн е одоше на пецив о које је ра зде ље но свима подједнако. Неки у овој групи били су, као и обично, невесели и ћ у т љ и в и , неки р а в н о д у ш н и и т р о м и , а н еки с е о п е т п о м а л о разговараху, споро и млитаво. Један се нечему врло радовао и био весео, пев ао је, са мо што ни је играо , са сва ки м скоком звец кају ћ и оков има . To је био она ј ом ал ени и деб ели осуђ еник што се, првога мога ју тр а у там ни ци , сва дио с д р у г и м о с у ђ е н и к о м , код воде, п р и л и к о м у м и в а њ а , з а т о ш то с е т а ј д р у г и у с у д и о н е п а м е т н о о с е б и т в р д и т и д а ј е зв е р к а � патка. Тај весељак звао се Скуратов. Напослетку он запева неку несташну песму из које сам запамтио припев: Женили ме без мене � Jay млину био...
Недос тајала је још са мо ба лал ајка . Његова необична веселост, даб огме , од м ах је код неких и з н а ш е г а о д е љ е њ а и з а з в а л а с р џ б у, н е к е ј е г о т о в о и в р е ђ а л а . � Урл а! � пре корн о ре че јед ан од осуђ еника, кога се ствар иначе баш ништа није тицала. � У вук а је сам о је дн а пес ма , и н>у је дн у пр им ио је Туљ ани н! � напомену, ма ло ру ск им изговором , јед ан од оних натмурених. � Па да сам и Туљанин � брзо прихвати Скуратов � бар се не гушим ваљушцима као ви у вашој Полтави. � Торочи , тор оч и! А шта си ми ти је о! Срка о шчи опанком. � А с а д а , б а ш к а о д а га ђ а в о ђ у л а д и м а х р а н и ! � д о д а трећ и. � Б о г а м и , б р аћ о , ј а и ј е с а м м е к у ш а н ч о в ек � о д г о в о р и С к у р а т о в и л а к о у з д а х н у , к а о в а ј к а ј у ћ и с е з б ог с в о ј е мек уш но сти , и говорећ и то сви ма, ником е посебно.
� Од мал ен а сам н ам уч ен (то јест, нау чен на так ву хр ан у � Скурат ов нам ерн о изврћ е речи) суви м шљ ива ма и м а м п р у с к и м з е м и ч к а м а . Моја рођ ена браћ а и дан�дањи имају у Москви своју радњу, на прометној улици ветром тр гу ју � трговци веом а имућ ни. � А чиме ти тргујеш? � Па, сва чи м, што се нађ е. А онда сам , браћ о, и добио с војих првих двеста... � ...Рубаља, је ли? � при хва ти јед ан рад озн ала ц, и чисто се тр же чу вш и за тол ик и новац. � Није, пријане, није рубаља, него батина. Лука, еј Л у к а ! � Некоме сам Лука, а за тебе Лука Кузмић � и нехотице се одазва ситан и сув осуђ еник, заош трен а носа. � Е, па, Лу ка Кузмић у, ђ аво те однео, нека так о и буд е. � Нек оме сам Лу ка Кузмић , а теби сам стриц . � Е na онд а нека ђ аво носи и те бе и стр иц а, не вр ед и ни говорити! А баш сам хтео нешто лепо да кажем. Дакле, ево, б ра ћ о , з а ш т о н и с а м д у г о о с т а о у М о с к в и : т а м о м и н а п о с л е т к у д а д о ш е п е т н а е с т л е п и х б и ч е в а и о т е р а ш е м е. Ево м е сад... � А што су те отерали? � упаде му у реч неки врло пажљив слушалац. � Па, веле: не иди у карантин, не цевчи, не свирај у в е т а р , зато ја , браћ о, н ис ам ни ст иг ао да се у Мос кви обо гати м онако како тр еб а. А баш сам же лео , те још како сам ж е л е о д а с е о б о г а т и м , већ н е з н а м к а к о д а в а м к а ж е м к о л и к о сам желео. Многи се насм ејаш е. Ск урато в је, очевидно, је да н о д о н и х д о б р о в о љ н и х в е с е љ а к а , б о љ е ре ћ и ш а љ и в ч и н а и л а к р д и ј а ш а , к о ји као д а с е с а м и р а д о п р и м а ј у д у ж н о с т и д а разведравају своје мргодне другове, и, разуме се, да за то не д о б и ј у н и ш т а � о с и м гр д њ е . T o је ј е д а н за с е б ан ти п о к о м е ћ у ј о ш и д р у г о м п р и л и к о м г о в о р и ти . � Па тебе би и сада могли уловити место самура � на по ме ну Лу ка Кузмић . � Гл ед ај га, од сам ог од ел а би се д о б и л о с то р у б а љ а ! На Ск ур ато ву је неки сас вим ста ри одавно изноше н и отрцан кожух, сав искрпљен. Он га премери од главе до пете, д о с та х л а д н и м , а л и п а ж љ и в и м о к о м . � А ли зато ми вред и глава, браћ о, глав а! � одго вор и он. � Кад са м се оно с Москво м ра ста јао , теш ил о ме што са м главу са собом понео. Збогом, Москво, хвала ти за слободан дах, хва ла на ам ам у, богато су ме иска јиш али ! А теби, пријан е, мој кожух ништа не смета, немој на њега гледати... 3 4
3 5
3 6
34 Тј. посебн ом врс том луксу зно г пецива (пруског). 35 Значи: на улици којом се пролази а ништа се у њој не купује, или на тргу где ништа нема за продају. 36 Тј. немој правити буда лаш тин е.
� Hero, ваљда, на твоју главу? � Па ни глава ни је његов а, него пок лоњ ена � оп ет се у п л е т е Л у к а . � П о к л о њ е н а м у ј е , Бога р а д и , у Т у м е н у , ка д је туда с друштвом прошао. � Је ли, Ску ра тов е, је си ли ти им ао свој зана т? � Как ав зан ат! Био је водац , слеп це је водио, код њих шљу нак вука о � до ме тн у је да н н ат му ре нк о � то му је оио занат. � Збиља � одговори Скуратов, и не запазивши ту заје дљ иву нап омен у � проба о сам да крпим чизме. За крпио са м чит ав јед ан пар. � Па? Продао их? � Јесам. Натрапао некакав што се сигурно не боји Бога и не поштује родитеље, казнио га Бог, купио их. Они око њега заценили се од смеха. � После са м још је дн ом р ади о � настав и он сасви м хладнокрвно � и то овде, ударио сам наглавке Степану Фјодоровић у Поморцеву. � Па? Ле ли био задовољан? � Ниј е, браћ о. Изг рдио ме на пас ја уст а, па ме још и коленом дернуо одостраг. Баш се много наљутио. Ех, што ме ж и в о т с л а г а , ш т о м е р о б и ј а с л а г а ! Ех! 3 7
С амо мало после тoгa Ак�ку линин муж � на враша...
Опет он изненада запева, и опет поче тупкати ногама и поцупкивати. � И х, г а д а ! � п р о г у н ђ а Х о х о л који је поред мене ишао и погледа га попреко с љутитим презирањем. � Про пали ца! � од луч но и озбиљно напо мену дру ги. Ј а н и к а к о н и с а м р а з у м е о з а ш т о с е он и љ у т е н а С к у р а т о в а , а и уопште, зашто некако као презиру овакве весељаке, то сам опазио већ ових првих дана. Држао сам да се љутња онога Хохола и осталих односи на личности. Али нису то биле л и ч н о с т и , него ј е т о с р џ б а с т о г а ш т о С к у р а т о в н е м а с т а в а , нема озбиљног навластитог подржавања свог достојанства, којим су сви робијаши заражени до ситничарства. Речју, с т о г а ш т о ј е С к у р а т о в , к а к о о ни к а ж у , п р о п а л и ц а . И п а к , н и с у се они љутили баш на свакога весељака, нити су се према свакоме држали овако као према Скуратову, и другима као ш т о ј е он . К а к о к о д о п у с т и , т а к о с е п р е м а њ е м у и п о н а ш а ј у : д о б р и ч и н у о д м а х и без м у к е и з л а ж у п о н и ж ењ у. T o м е ј е зап реп аст ило . Ал и било је и так ви х весеља ка који су и ум ел и 3 8
37 Тумен, град у Сибиру. 38 Хохол, М алор ус � подс меш љив н ади мак , као и Кацап за Великоруса.
и в о л е л и д а та к о ђ е у ј е д у , и н ис у н и к о м е о с т а ј а л и д у ж н и : њ и х
су мо ра ли да пош тују . И овде, у овој дру жи ни , био је јед ан гакав зубати, ау ствари врло весео и врло мио човек, нојасам га тек касније с те стране упознао, наочит и стасит момак, с великом брадавицом на образу и са врло комичним изразом л и ц а, и н а ч е д о с т а л е п о г и п р о н и ц ав о г. З в а л и с у г а п и о н и р ј е р је н е к а д а то и б и о у во јсц и , а с а д а је и он у п о с е б н о м о д ељ е њ у. Имаћ у пр ил ик е да о н>ему још гов ори м. Уосталом, ни сви „озбиљни" нису онако преки као онај Хохол шт о се љу тио на весел ост. Било је на ро биј и неко лик о љ у д и к о ји су с м е р а л и на п р ве н с тв о , на с в а к о зн ањ е и у м е њ е , на довитљивост, на карактер, на памет. Многи од њих доиста су и били људи разу мн и, кар акте рни , и доиста су пос тиза вали оно што су см ер али , то јес т првенств о и прил ичан м ора лни у т и ц а ј н а д р у г о в е с в о је . М еђ усобно с у т и п а м е т н и ц и ч е с т о ј е д а н д р у г о м е в е л и к и н е п р и ј а т е љ и , а сви р е д о м и м а ј у м н о г о завидљ иваца. Н а остале осуђ енике гледа ју достојанствено, a хоћ е да се др же и „м ило стив о", без нев ољ е се не глож е, и код у п р а в е с у д о б р о з а п и с а н и , н а р а д у с е д р ж е к ао неки р е д а р и , али ниј ед ан нећ е се изд ира ти, на при мер , због пес ме. Због таквих ситница они се не понижавају. Према мени сви су били нарочито уљудни, само не врло разговорни, опет тобоже из д о с т о ј а н с т в а . И т а к в и с у би л и з а све в р е м е м о г а т а м н о в а њ а . И о њ и м а ћ е би т и п о т р е б н о д а с е м а л о о п ш и р н и ј е го в о р и . Стигосм о на обалу. Доле, на реци, стоји стара за мр зн ут а барка коју треба да разложимо. С оне стране реке плави се степа, изгледа суморна и пуста. Чекам да сви прилегну на посао, али они на то и не помишљају. Неми поседаше на греде поваљане по обали, и мало ко да није из сара извадио д у в а њ а р у с д о м а ћ и м д у в а н о м ко ји се у л иш ћ у п р о д а ј е н а пијаци по три копејке фунта. Извадише и кратке чибуке од ракитовине, с дрвеним лулицама „сопствене израде". Луле з а д и м и ш е , а в о ј н и ц и с е н а м е с т и ш е о к о н а с, о г р а ђ у ј у ћ и на с као лана ц, и с највећ ом до сад ом нас стад ош е чув ати . � Коме је то пало на пам ет да раз ва љ уј е ову барк у? � проговори неко као сам за себе. � Да ли му треба ив ерје? � Он ом е ко се нас не боји , па ло је на па м ет � пр их ва ти д р у г и . � А к уд а ли ћ е они сеља ци? � зап ита први, пошт о м ал о поћ ута, даб ом е, и не чу вш и одгово р овог дру гог . У исти мах он прс том по каза на гом ил у сељ ака који су је да н за др уг им ишли н ек уд газећ и по целцу . Сви се лењ иво окр ен у на ту стр а� ну, па из доколице почеше да се подсмевају онима. Један сељак, последњи у реду, иде некако врло смешно, раширио руке, главу обесио у страну, а на глави му дугачка сељачка капа као колач од 'ељде. � Х о , б р а л е П е т ро в и ћ у , в и 'ш ти к а к о с е у ј д у р и с а о ! � р е ч е ј е д а н и с м е в а ј у ћ и с е љ а ч к и го в о р . З н а ч а јн о ј е д а о су ђ е н и ц и ,
у о п ш т е , д о с т а с в и си н е г л е д а ј у н а с е љ а к е , и а к о и х ј е п о ло ви н а са села. � Он ај последњ и, браћ о, иде као да сад и ро ткв е. � Т о ј е гагрица, тај има много пара � напом ену трећ и. Сви се насмејаше, али некако опет лењиво, као од беде. У т о м д ођ е п е к а р к а , н е к а ж и в а х н а и о к р е т н а ж е н а . Од н>е куписмо колача за онај малочас поклоњени петак, и подједнако разделисмо. Онај млад ић , што про да је пециво по там ниц и, уз е две д е с е т и н е з е м и ч а к а , и с т а д е с е ж е с т о к о п р е п и р а т и д а д о б и ј е три к ом ад а прид е, а не два, као што је уо би ча јен о. Али пекарка не да. � Еј, а о ва ј не да ш ? � Шта би још? � Оно што миш еви не јед у. � О, чума те убила! � цикну женица и насмеја се. Н а ј з а д д ођ е и н а д з о р н и к р а д а , с п р у т о м . � Хе, ви, што сте засели! Почињите! � Ма, Иване Матвејић у, зад ај те нам шта he ко да ур ад и � проговор и јед ан од „старијих", је дв а уста јућ и. � А ш т о н и с т е т р а ж и л и ј у т р о с , п р и р а зв о ђ е њ у ? Р а с т а в и т е барку � ето вам задатка! Напос летку, којека ко сви по уст ајаш е и јед ва вукућ и ноге сиђ оше на реку. О дм ах се појав иш е „редари", бар сам о по праз но ј реч и. И заш ло је да не тре ба нас ум це сећ и, него по м о г у ћ с т в у с а ч у в а т и г р е д е и б р вн а , а н а р о ч и т о п о п р е ч н и ц е , које су дрв ени м кл инов има прико ване на дно лађ е целом д у ж и н о м � д у г и д о с а д а н р а д . � Ево, прво и прво тр еб ал о би извућ и ову гре ди цу. Дедер , мо мц и! � реч е је да н који не беш е ни „стари ји" ни „редар", него са м о прост радни к, тих, м ир ан човек који је све до са д ћ утао , с а ж е се и о б у х в а т и д е б е л у гр е д у , о ч е к у ј у ћ и д а ћ е д а м у помогну. Али нико му не поможе. � Јест, хоћ еш, подић и ћ еш је ! Ни ти, ни тво ј де д м ед ве д д а ти дођ е, н и он је нећ е к р е н у т и ! � п р о гу н ђ а нек о к р о з а зубе. � Па онда, браћ о, како да поч нем о? Ја не знам.„ � проговори збуњени искочац, па остави греду и диже се. � Сав посао средити не можеш, па шта искачеш? � Да на три кокошке треба да раздели храну, погрешио би у ра чу ну , а овде хоћ е да је први!... Три це ! � Па ја, браћ о, нис ам ниш та хт ео � бра ни се збуњ ивко � ја сам само тек онако... � А шта ћ у ја с вам а да р ад и м � да л' ћ у нав лак е да вам навучем? Или желите да вас усолим за зимницу? � викну о п е т н а д з о р н и к у н е ве р и ц и г л е д а ј у ћ и г о м и л у о д д в а д е с е т глава која не зна како да почне посао. � Почињите! Брже! � Иване Матвејић у, на брзу брз ину не да се ур ад ит и.
� Па ти ионако ништа не радиш, Савељеве, еј! Ти, П е тр о ви ћ у , р а з г о в о р е ! Т еб и г о в о р и м ! Ш т о с т о ј и ш , п р о д а ј е ш зјапала ... Почни!
� А ш та м ог у ја је да н? � Ма, за да јте нам посао, Иване Мат вејић у! � Речено је: нем а зад атка . Растав ите барку, па кућ и! Почињите! Једва јед но м почеше, али тром о, нерадо, невеш то. Д о с а д н о је б и л о и г л е д а т и ту г о м и л у з д р а в и х и с н а ж н и х рад ни ка који, как о изгл еда , н икак о нису знали како да почну. Тек што узеше да ваде прву, најмању попречницу, а оно изађ е да се она лом и, „с ама се лом и", как о се ја ви ло мадзорнику, ради оправдања, према томе тако се не може радити, него треба почети како год друкчије. Дуго су о томе м еђ у с о б о м р а с п р а в љ а л и , и , р а з у м е с е, м а л о � п о м а л о п р е ш л и на грд ње и псовке, а лак о су могли отић и и даље ... На стојни к опет подвикну и махну прутом, али гредица се опет сломи. Испало је да је ма ло се ки ра, и да тр еб а донети још как ав алат. Од ма х посл аше два мла дић а, с чу вар им а, да из тврђ аве д о н е с у а л а т е , а сви о с т а л и с а с в и м м и р н о п о с е д а ш е п о бар ц и, извадише луле и опет запалише, чекају људи алате. Настојник најзад пљуну. � Но, кад сте ви на послу , поса о од вас нећ е за пл ак ат и! Еј, људи, љ уди! � прогунђ а он срдито, од м ах ну рук ом па м а ш у ћ и п р у т о м п ођ е у т в рђ а в у. После јед но г сата дођ е спро водн ик. Он м ирн о саслу ша осуђ енике и зада де им да изваде још чет ири поп речни це, али д а и х н е л о м е , н его ц ел е, а п о р е д то г а д а р а с т у р е већ и д е о барке, па онда мо гу ић и кућ и. З ада то им је баш дост а посл а, али ва ља ло је вид ети как о су при он ул и! Где се де де лењос т, где нед оум ица , уд ар ај у секире, излећ у дрве ни клинови. Остали подмећ у дебеле мотке, по двад есе т ру ку належ у на њих, живо и вешто ваде се попречнице, за дивно чудо, видим, оне сад исп ад ају сасви м читав е и неоштећ ене. Кипи рад. Сви се наједанпут некако чудно пропаметише. Нема ^ише зали шн ога говора, ни препи рке , свако зна шта ћ е да каже, шта ћ е да рад и, где ћ е стати , шта ћ е сав ето ват и. Тачно за по ч а с а п р е д о б о ш а , о д р е ђ е н и п о с а о б и г о то в , о с у ђ е н и ц и по ђ у кућ и, умо рни , али сасвим задово љни, је р су за одм ор добили по часа више, по часа пре прописног времена. Што се мене т и ч е , ј а с а м о п а з и о н е ш т о н а р о ч и т о : г д е г од б и х п р и ш а о д а и м помогнем у раду, свуда сам им био на сметњи, нигде нисам био онде где треба и увек би ме готово са псовком о терали. И н а ј г о р и , н е к а к а в о д р п а н а ц к о ји ј е и н а ј л о ш и ј и р а д н и к , и пред другим робијашима, окретнијим и разборитијим од њ е г а, н и ј е с м е о н и д а п и с н е, и о н ј е м и с л и о д а м у ј е с л о б о д н о подвикнути на мене, све под изговором да му сметам (ако бих
с а м о с т а о п о р е д њ е г а) . А ј е д а н о д т и х о к р е т н и ј и х и с м е л и ј и х рече ми грубо: � Шта се гурате, одлазите одавде! Само се утрпавате, a нико вас не тражи! � Запао у врећ у! � при хва ти од ма х дру ги. � Бољ е ћ е бити � ре че ми трећ и � да уз ме ш тањир , па да идеш и о к у п љ а ш м и л о с т и њ у за н а ш е к а с а р н е и п у ш а ч е п о г о р е л ц е , а овде немаш никаква посла. Тре бал о је да кл е стајати одв ојено и не радит и, a изд вој ити се и не ра ди ти к ад сви раде, то је некако стидно. Међ утим , кад се збиљ а так о деси да ја од ем и стан ем на кр ај барке, одмах се повиче: „Ето какве нам раднике шаљу, шта се може с њима? Ништа!" Ра зу м е се све је то нам ерн о, ј е р све то н>их заб ав ља . Треба мал о да диг ну нос пре д бивш им племић ем, и, раз ум е се, мило им је што им се за то даје прилика. С а д ј е ј а с н о з а ш т о с а м ј а , к а к о с а м в ећ с по м ен у о, ч и м с а м у ш а о у т а м н и ц у о д м а х с е б е з а п и т а о : к ак о ћ у д а с е п о н а ш а м , како да се др жи м пред тим љу ди ма ? Сл утио сам, осећ ао сам да ћ у ч е с т о и м а т и с њ и м а о в а к в е с у к о б е као ово с а д а при раду. А ли и ми мо тих сва кој аки х суко ба ја сам од лу чи о да не мењам своју намеру о томе како да радим, о којој сам ј о ш т а д а у н е к о л и к о био р а з м и с л и о , и знао с а м д а је у м е с н а . Наиме, закључио сам да се треба држати што простије и самосталније, никако не показивати неку нарочиту бригу за ближи додир с њима, али да их не треба ни одбијати од себе ако би они сами пожелели да се здруже. He треба нипошто д а с е б о ј и м њ и х о в и х п р е т њ и и н е п р и ј а т е љ с к о г д р ж а њ а , него уколико се може, да се чиним као да то не запажам. У извесним стварима, нипошто да се с њима не удружујем, н и ти д а п о в л а ђ у ј е м н е к и м њ и х о в и м н а в и к а м а и о б и ч а ј и м а , речју , да ја сам не изнуђ авам њихово право дру гар ств о. Већ на први поглед слутио сам да би ме они за то презирали. Па, и п а к , ј а с а м д у ж а н , и т о п о њ и х о в о м м и ш љ е њ у (т о с а м д о ц н и ј е тачно запазио), да пред њима чувам и да ценим баш своје племић ко порекло, мор ам да се нежим, да се пр ен ем аж ем и држим на цени, да се од њих грозим, да се дујем на сваком кораку, да чувам своје беле руке. Они су баш тако схватили пле мић а. Р аз ум е се, они ћ е ме за то грд ити , па ипак ћ е ме у себи поштовати. He свиди ми се таква улога, ја никад нисам био племић како га они замишљају, али сам дао себи реч да се никаквим уступком пред њима не унижавам ни у начину свога мишљења ни у своме васпитању. Ако би им се, н>има за љ у ба в , у м и љ а в а о , а к о б и се с њ и м а с л а г а о и с в о ја к а о , п р и м а о свакојаке њихове „особине" � само да их задобијем, они би одмах помислили да то чиним из страха и као кукавица, па 3 9
39 Тј. за пуш аче ко јима је нест ало дув ан а.
б и м е п р е з и р а л и . А �о в н и ј е з а п р и м е р , о н и д е м а ј о р у , и љ у д и г а
с е б о ј е . Н и с а м т ак о ђ е х т е о н и д а с е о г р а д и м о д њ и х х л а д н о м и непри ступ ном пристојношћ у, како чине Пољаци. Сад сам
ј а с н о у в и д е о д а м е б а г а т е л и ш у ба ш с т о га ш то с а м х т е о и ј а д а р а д и м , ш то с е н и г а м п р е д њ и м а м а з и о и п р е н е м а г а о . И м а д а с а м п о у з д а н о з н а о д а ћ е он и д о ц н и ј е м о р а т и д р у к ч и ј е о мени мислити, ипак, засада некако с правом могу да ме прези ру мислећ и да сам им се уд ва ра о и зато се уп ле тао у њихов посао. Та п ом иса о јак о ме је пек ла. Кад сам се предвече, после поподневног рада, вратио у гамницу, уморан и намучен, опет ме савлада тешко очајање. Мислио сам колико ми хи љ ад а све овак вих дана, све је дн их и и с т и х , јо ш о с т а ј е д а п р о ж и в и м ! Ћу т е ћ и , у с а м љ е н , у сумраку, шеткао сам иза касарни, дуж ограде, наједанпут у г л е д а х н а ш е г Ш ар и к а к ак о т р ч и п р а в о м е н и . Ш арик ј е наш тамнички пас, такав као што их има у војсци, код чета, бат ер иј а, еск ад ро на . Шарик је одав но овде, не зна се откад, ни је ничији, сваки му је roca, хр ан и се отп аци ма из кујне. Прилично велики пас, црн, с белим пегама, обичан, за двориште, плавих очију, вунаста репа, и није много стар. Њега нико не ми лу је , нико га и не гледа. Већ првога дана ја сам га мало погладио и из руке сам му дао хлеба. Док сам га г л а д и о б и о ј е м и р а н , г л е д а о м е у м и љ а т о , и у з на к з а д о в о љ с т в а полако махао репом. Како ме после дуго није видео, мене, онога који се први сетио да га, после толико година опште немарн ости, м ало по ми лу је, он је тр чао и тр аж ио ме међ у свим а, и ка д ме је наш ао иза касарн и, по лет ео је рад ос но цичећ и. H e знам шта ми је било, али ста до х да га љу бим и д а м у г р л и м гла ву , о н п р е д њ и м н о г а м а ско ч и н а м о ј е р а м е и поче да ми лиже лице. Дакле, ево пријатеља кога ми судбина шаље , пом ис ли х ја. Доцни је, у то прво, тешко и сум ор но мо је врем е, свак ог пута ка д сам се враћ ао с ра да , ја пре свега, још док н и к у д и н е у ђ ем , о д м а х п о х и т а м т а м о иза к а с а р н и , с а Шариком, а он скаче преда мном и цичи од радости. Узмем у шаке ње гову главу, па је љуб им, љ убим , а срце ми се ст еж е од неког слат ког и у исти ма х болног и горког осећ ања. И , сећ ам се, чак ми је било и при јат но да пом исл им , као хва лећ и се пред собом својим мукама � да на овоме свету мени сад ост аје је дн о јед ин о створе ње к оје ме воли, ко је ми је одано: м о ј п р и ј а т е љ , м о ј ј е д и н и п р и ј а т е љ , м о ј в е р н и па с Ш а р и к .
V I I
НОВА ПОЗНАНСТВА � ПЕТРОВ Вре ме пролази, a ја се ма ло� по мал о навик авам . Како који дан, свакидашње појаве у мом новом животу све мање ме узбу ђ ују. Мо је очи већ н екако мирн о и обично гле да ју нову околину, људе, догађ аје. Да се с тим новим жи вот ом пом ири м, б и ло м и ј е н е м о г у ћ е , а л и в е ћ о д а в н о ј е в р е м е д а г а п р и м и м онакв ог какав јес те . Све што ми је још о ста ло сум њи во, и ли што нисам добро разумео, сакрио сам у себи што сам дубље могао. Више не лутам по тамници као изгубљен, не старам се да се моја туга не види на мени. Дивљи радознали погледи робијаша више се на мени не заустављају онако често као пре, нити ме прат е с она ко посебно м безочношћ у. Види се да су се и ро би јаш и већ нав икл и на мене, и то ми је било врло м и л о . И д е м с а д ве ћ п о т а м н и ц и к а о п о с в о ј о ј к ућ и , з н а м с в о ј е место на дрвеној постељи, и, како ми се чини, навикао сам се већ и на такве ствари за које сам мислио да их никад не могу поднети.Редовносваке седмице ишао сам дабријем половину главе. Сваке суботе, за време одмора, идемо у стражарницу, редо м, по прози ву (ко не дођ е, после са м одго вара). Б ербе ри из батаљона насап уњ ају нам главу хл адн ом сапуни цом, п а је онда најтупљим бријачем немилосрдно стружу, тако да ме и сад је за хв ата кад се са мо сет им тих му че њ а. Hero, брзо с е на ђ е л е к � А к и м А к и м и ћ у п у т и м е н а н ек о г о с у ђ е н и к а , војника, који је за је дн у коп ејку сво јим бр ија че м бријао свако га ко хоћ е, то му је био занат. Да би избегли др жа вн е бербере, многи су ишли њему, a то не беху баш мекушци. Tor нашег берберина робијаша наши су назвали мајором, не знам заш то, нити како је подсећ ао на ма јо ра . Сад, кад ово пиш ем, ја чис то вид им тога „м ајора ". To је висок и ћ утљи в младић , прилич но туп ав, веч ито занет сво јим послом, стално са својим каишем за оштрење у руци, на коме и дању и но ћ у о ш т р и б р и ј а ч ч и ј у ј е с е ч и ц у в е ћ н е в е р о в а т н о и с т а њ и о . Како изгле да, сав је ут он уо у свој зана т и види се да га см ат ра као за да так свога живо та. О н је збиља врло задо во ља н кад је брија ч доб ар и кад неко дођ е на бријањ е и шишањ е, сап уни ца му је топ ла, ру ка лак а, а бр ија ње мек о као кади фа . Види се да у ж и в а у с в о јо ј в е ш ти н и , да се поноси њ ом е, а з а р а ђ е н у коп ејку прим а немарн о као да је њем у стал о само до вешти не а не до копејке. Јед но м је лепо п рош ао А�ов код мес ног а ма јо ра ка д је, д о ш а п т а в а ј у ћ и м у ш т а с е д е ш а в а у т а м н и ц и , с п о м е н у о и м е
нашега берберина, па га несмотрено назвао „мајором". Мајор д а п о бе с н и , био ј е д о к р а ј н о с т и у в р е ђ е н . � Знаш ли ти, хуљ о, ш та је мај ор � др ек ну о је с пеном на устима, па изгрдио А�ова како само он уме. � Разумеш л и т и ш та ј е м а ј о р ! Д о л а з и м и т у н а ј е д а н п у т н и к а к а в т а м о робијашки нитков, и сме да га назове мајором, и то мени у очи, у моме присуству! Сам о је А�ов и мо гао да се сл аж е с так ви м чо век ом. Још од првог а дан а мога тамн ов ањ а ја сам с ањ ао о с л о б о д и . Н а ј м и л и ј а м и ј е з а б а в а б и ла д а н а х и љ а д е р а з н и х начина ра чу на м кад ћ е се свршити године мога тамнов ања. Ни о чему нисам ни могао друкчије да мислим, и верујем да тако ради свако ко на неко време изгуби слободу. He знам д а л и су и о с у ђ ен и ц и т а к о м и с л и л и и р а ч у н а л и , с в а к а к о , њихове чудно лако мисл ене над е зач уди ле су ме још на првом кор аку. Затворен човек, ком е је од уз ета слобода, нада се сасвим друкчије него обичан човек. Наравно, и слободан човек има нада (на пример, за другу судбину, за доба р свр ше так каквога подузећ а), али он живи , он ра ди , њега прави живот вуче дубоко у свој вртлог. Сасвим је друкчије код затво рени ка. Реци мо да је и то живот � там ни ца, роби ја, али ма ко био робијаш и ма за које време био изгнан ик, он просто и инстинктивно и одсудно � не прима своју судбину као нешто позитивно, завршно, као део стварног живо та. Сваки роби јаш осећ а да није код сво је кућ е, него нек ако као у г о с т и м а . Њ е м у је д в а д е с е т г о д и н а р о б и ј е и сто ш то и д в е и потп уно је уве рен да ћ е и у педесе тој години, кад изађ е из тамнице, бити исто тако крепак и свеж као сада, у тридесетој и тр ид ес ет пето ј. „Још ћ емо ми да жи вим о!", ми сл и он и тврдоглаво тера од себе сваку сумњу и сваку другу досадну ми сао . Па и они који су изгнан и на неод ређ ено вр еме , они у з а с е б н о м о д е љ к у , и они п о н е к а д р а ч у н а ј у д а бр зо д о б и ј у с л о б о д у , з а м и ш љ а ј у ка к о ћ е т е к н а ј е д а н п у т до ћ и н а р е д б а и з П и ћ е р а „Тај и тај да се преведе у Њерчинск у руднике, за то и то врем е." A то је слав но, је р прво и прво , тре ба го тов о пола године ићи да се стигне у Њерчинск, затим у друштву ић и из та мн иц е мно го је бољ е него ић и у та м ни цу ! А кад се издржи рок у Њерчинску, онда... Овако сања и понеки стар и сед човек! 4 0
4 1
У Т о б о л с к у с а м в и д е о о с у ђ е н и к е п р и к о в а н е з а зи д . Осуђ еник је на лан цу од х в а та ду жи не, ту му је пос теља, као кл уп а. To је казна за неки необич но страш ан , ре да к злочин, изврш ен у са мо м Сибиру. Осуђ ени ос та је так о по пет и по д е с е т г о д и н а . T o с у м а х о м р а з б о ј н и ц и . О д о н и х к о је с а м ја 4 2
40 Пић ер, поп улар ни назив за Пет рог рад . 4 1 Њ е р ч и н с к , р у д а р с к о м е с т о у и с т о ч н о м С и б ир у . 42 Хват, 2 м
видео, с ам о је је да н био као и з неког боље г ре да људ и � био ј е н е к а д н е г д е н е к и д р ж а в н и с л у ж б е н и к . Говорио је к р о тк о , ш а п а т о м , о с м е х м у ј е би о с л а д а к . П о к а з а о н а м ј е с в а ј л а н а ц , показао како ваља уго дн ије леж ати на постељи. М ора да је био нека нарочита птица! Уопште узев, сви се држе мирно, изгледају задовољно, али сваки гине од жеље да што пре изд ржи досуђ ени рок. А као заш то? Па, зато што ћ е та да и з аћ и и з т е з а г у ш љ и в е п л е с н и в е с о б е с н и с к и м с в о д о м о д цигле, што ћ е проћ и ма ло по та мн ич ко м дво риш ту, и... и то је све. Изван та мн иц е нећ е га ни кад пу сти ти. Он и сам зна: ти, ослобођ ени ланц а, веч ито ћ е остати у тамн ици , све до смр ти, и то у ок ов им а. Он то зна, па ипак си лн о жу д и да шт о пре
скине ланац. Зар би иначе, без те жеље, могао пет или шест година опстати на ланцу, а да не умре или да не полуди?! Да ли би то ј о ш ко м о г ао . Осећ ао сам да ме рад мож е спасти, да ћ е ми оснаж ити здравље, тело. Сталан душевни немир, нервна раздраженост, загушљив тамнички ваздух, то би ме могло сасвим оборити. Ш то ч е ш ћ е и д у ж е д а б у д е м н а в а з д у х у , д а с е п р е к о д а н а за ма ра м, да се нав ик авам носити тере те, па ћ у се ваљд а спасти � изаћ и из та мн иц е здр ав, бодар, јак , а не од ону о и остарео. Нисам се преварио, рад и кретање беху ми врло корисни. Са стр ах ом са м гледао јед но г свог др уг а (племић а) � гасио се као свећ а. Заје дн о смо ушл и у там ни цу, он је тад а био још м ла д, леп, свеж, а изаш ао је готово см рвљ ен, го тово без ногу, са сипњ ом, и осед ео. He, ми сл ио са м гл ед ају ћ и њега: ја хоћ у да жи ви м, и живећ у. Зато сам у по че тку тр пе о д а м е и п о п р е к о г л е д а ј у р о б и ј а ш и ш то в о л и м р а д , д у г о с у м и се под смев али, и боцкали ме сво јим пр ези рањ ем. А ли ја се нисам ни на кога освртао, срчано сам ишао ма куда на рад: на п р и м е р , а л а б а с т е р д а п е ч е м и т у ц а м , ш т о ј е би о ј е д а н о д п р в и х послов а које са м нау чио . To је био посао лак . Грађ евинска у п р а в а ј е п л е м и ћ и м а р а д о о л а к ш а в а л а п ос ло ве, у к о л и к о је м о г л а , ш то, у о с т а л о м , и н и ј е б и л а о л а к ш и ц а , н е го с а м о правичност. Било би чудно тражити да човек упола слабији од правога радника, и који никада није радио као он , добија исти посао као и он. Али није увек било ни тога „мажења", к о ј е с е у о п ш т е ч и н и л о н е к а к о к а о к р и ш о м , ј е р н а то с е б у д н о пазило са стране. Д о с т а ч е с т о м о р а л о с е р а д и т и н е ш т о те ш к о , ш т о је п л е м и ћ и м а , р а з у м е с е, п а д а л о д в а п у т т е ж е н е го о б и ч н и м радн ици ма. За алабас тер обично су одређ ивана тројиц а� �четво рица стари х или немоћ них осуђ еника, па међ у њима, д а к а к о , и м и , а л и би ту п р и д о д а л и и ј е д н о г п р а в о г р а д н и к а , који ра зу м е посао. С на м ај е обично иш ао је да н исти, неколик о година узастопце, неки Алмазов, човек суров, мршав, црн, постар ији, нед ру же ван и нам ржљ ив. Нас је из дна ду ш е през ирао . Али, био је сувиш е ћ утљив, толико да ra је мрзе ло и
д а м у м л а н а нас. З г р а д а за п е ч е њ е и т у ц а њ е а л а б а с т е р а бил а је н а п у с т о ј и с т р м о ј р е ч н о ј о б а л и . З и м и , н а р о ч и т о у м у т н и м д а н и м а , д о с а д н о је г л е д а т и р е к у и д а л е к у с у п р о т н у о б а л у . У т о м п у с т о м , д и в љ е м п р е д е л у би л о ј е н е ч ег м е л а н х о л и ч н о г и жалосног, од чег срце тишти. Али готово је још теже кад бескрајни бели снежни покров обасја сјајно сунце, да ми је тад а да од ле тим нек уда у ту равни цу која се као је да н једи ни велики застор шири од друге обале далеко на југ, за читаву хиљаду и по врста. А л м а з о в о б и ч н о ћ утећ и и н е м и л о п о ч и њ е да р а д и , а м и се чисто стидимо што не можемо да му како ваља помажемо, али се он намерно сам бори с послом, намерно не тражи ни как ве наше помоћ и као да би хт ео да ми ви ди мо колик о смо према њему грешни, па да нас гризе наша наумешност и да нам је жа о што нисм о низ ашт а. А тр еб а сам о да се наложи пећ да би се испекао наслагани алабастер, који смо му обично ми и довлачили. А сутрадан, кад се алабастер већ до бр о испече , вади се из пећ и. Сваки од нас уз м е теж ак маљ , напуни ст уп у ала бас тер ом , и стане га тућ и. To је врло пријатан посао. Ломни алабастер одмах се претвара у бео сјајан прах, тако се згодно, тако се лако троши. Узмахујемо тешки м чекић има и пра вим ото лик у луп у да је нама самим а милина. Напослетку се уморимо, и у исти мах смо тако лаки, образи се црвене, крв брже тече. Тада нас и Алмазов погледа попустљивије и милосније, као што се гледа на малу децу, пун благо сти он зап али лулу , ал и опет, кад тр еб а да говори, он гунђ а. Такав је пр ем а сви ма, н о уис тину , чини ми се, добр а ј е д у ш а . Д р у г и р а д н а ко ји с а м о д р е ђ и в а н , т е ж и ј е : о к р е т а о с а м тоци ло у ради они ци. А точак је велики и те жак . За окре тањ е треба доста снаге, нарочито кад би токар (мајстор из и н ж е њ е р с к о г о д е љ е њ а ) и з р а ђ и в а о н е к а к в е с т у б и ћ е за о г р а д у на степеницама, или ноге за какав велики сто за државни на ме шт ај какв ом чиновнику, за шта је тр еб ал о узе ти готово чит аву греду. Кад се такво неш то израђ ује, онда је то много за јед но га окрета ча, и обичн о шаљу дво јиц у � мен е и још ј е д н о г а о д п л е м и ћ а , Б�а. И т а к о т а ј п о с ао о с т а д е н а н а м а нек оли ко годи на, к ад год је тр еб ал о да се што стр уж е. Б. је слаб и изнурен, још млад човек, болесних груди. У тамницу ј е д о ш а о г о д и н у д а н а п р е м е н е , з а ј е д н о с а с в о ја д в а д р у г а , ј е д а н је с т а р а ц к о ји с е з а све в р е м е с во га т а м н и ч к о г ж и в о т а , дан>у и но ћ у м о л и о Б огу (зато су га о с у ђ е н и ц и в е о м а пош тов али ) и ум р о је док сам ја био у там ни ци , а дру ги , још врло м ла д човек, свеж, румен , јак, храбар , он је, пут уј ућ и за там ни цу, но сио изнем огл ога Б�а јо ш од пол овин е етап е, што је тр ај ал о сед ам стотина врста узастоп це. Тре бал о је видет и њихово међ усобно при јатељ ство . Б. је врло лепо васпитан и образован, племенит, велико душ ног кара ктер а,
само болешћ у изнем оглог и разд раж ено г. Точак смо заје дно кре тал и и уд еш ав ал и, и то нас је чак и зан им ало , обојицу . Мени је та ј посао при бав ља о изврсно кр етањ е. Исто сам тако особито волео и да чистим снег. To се р а д и л о о б и ч н о п о с л е ј а к и х в е т р о в а и с м е т о в а , а т е су в е т р и н е зими дос та честе. После бу ре од дв ад ес ет четири часа, понека кућ а била би зав еја на до пола про зор а, а понека за м ал о па сасвим. Чим бура престане и засија сунце, нас у великим гом ила ма, а поне кад и целу тамн ицу , оте ра ју да са др жа вн их зград а одм ећ емо сме тове . Сваки добије по лопату, а свим а скупа зад а се посао, каш то то лики д а се тр еб ало дивити како се мог ао изв рш ити , сви сл ож но на ва ле на н>'. Ра стр ес ит, је д в а м а л о с л е г н у т снег, с т а н к о м п о л е д и ц о м о до зго , л а к о ie захвати лопатом, у великим грудвама, разбацује свуд у н ао к о л о , ј о ш у в а з д у х у п р е т в а р а ј у ћ и с е у б л и с т а в п р а х . Л о п ат а н е п р е с т а н о з а с е ц а д у б о к о у б е л у о д с у н ц а с в е т л у ц а в у масу. Тај посао осуђ ениц и готово увек рад е весело . Загр ева их кретање и свеж зимски ваздух. Сви буду веселији, разлеже се смех, подвик ивање, пош аљива ње. Зап очну и грудв ање , али, разуме се, редовно уз протест оних паметних и зловољних према смеху и шали, и заједничка радост и одушевљење обично се заврше грдњом. Мало�помало стицао сам познанства. Уосталом, ја н а п о з н а н с т в а н и с а м м н о г о м и с л и о , ј о ш ј е д н а к о с а м б ио у з н е м и р е н , с у м о р а н и н е п о в е р љ и в . У п о з н а в а њ е п о че с а м о п о себи. Пет ров је први почео да ме похађ а. К аж ем похађ а, и ту р е ч н а р о ч и т о н а г л а ш а в а м . П е т р о в ј е би о у з а с е б н о м о д е љ е њ у , и у каса рни на јд аљ ој од мо је касарне. Као што се види, измеђ у нас није могло бити никаквих веза, а исто тако ни ичега заједничког, нити је било, нити је могло бити. Али у ово прво моје врем е, Петров је некако сма тр ао као ду жн ос т да готово сваког дана долази к мени у касарну, или да ме зауставља кад ја, за вре ме одм ор а од ра да , одем да ш ет ам иза касар ни, по могућ ству што даљ е од љу дск их очију. Испрва, то ми је било непријатно. Али он је то умео некако тако да изведе, да су ме његови долас ци убрзо почели раз вед рав ати , ма да он у о п ш т е н и ј е био чо век н а р о ч и т о д р у ж е в а н н и р а з г о в о р а н . Био је ом але н, јак ог сас тава , жив, окр ета н и не ми ран , дос та пријатна лица, бледуњав, широкихјабучица, смелог погледа, с белим, честим и ситним зубима, и вечито с трунком дувана н а д о њ о ј у с н и . М н ог и о с у ђ е н и ц и и м а л и с у о б и ч а ј д а д у в а н м е ћ у н а у с н у . И з г л е д а о ј е м л а ђ и н е г о ш т о ј е с т е . Б и л о м у ј е ок о четрдесет година, a no изгледу тек тридесет. Са мном увек р а з г о в а р а в е о м а о д р е ш и т о , д р ж и с е н а с а с в и м ј е д н а к о ј н оз и , то ћ е рећ и врло пристојно и пажљи во. Кад, на при мер , види д а т р а ж и м самоћ у, о н п о р а з г о в а р а са м н о м за к оји т р е н у т , па ме одмах остави, и сваког пута ми се захвали за пажњу,
што, разуме се, није радио никад и ни према коме од осталих ро биј аш а. За ним љив о је да овакви односи међ у нам а нису били само првих дана, него су потрајали неколико година, и готово никада нису бивали ближи, иако ми је он био стварно одан . Ја још ни да нас н е мог у да ре ш им : шта је он, уп рав о, ж е л е о о д м е не , и з а ш т о м и је с в ак о г д а н а д о л а з и о ? И стин а, д о ц н и ј е с е д е ш а в а л о и д а м е п о к р а д е , а л и о н је к р а о н е к ак о случајно, а готово никад ми није тражио новац, дакле није ми долазио због њега, нити ради какве добити. He знам ни зашто ми се увек чинило као да нас двоје нисмо заједно у тамници, него као да он станује негде далеко, у н екој д р у г о ј кућ и, у г р а д у , па с а м о у с п у т свр аћ а у т а м н и ц у , д а ч у ј е новости, д а м е н е и сп ита, д а види к ако м и о с т а л и о вде ж и в и м о . Уве к ј е н е к у д ж у р и о , к ао д а је н егд е некога оставио , и д а г а т а м о ч е к а ју , у п р а в о к а о д а н е гд е н еш то н и ј е д о в р ш и о ш то је за п о ч е о . А о пет је и з г л е д а о и као д а се баш м н о г о н е ж у р и Поглед му је некако чуд нов ат: ош тро пажљ ив, с присенком смелостиинекеподругл>ивости,алијеупртнегдекаоудаљину,
као кроз предмет, као да се он труди да иза тога предмета, који му стоји пред очима, разгледа неки други, даљи од тога. Стога се чинио расе јан. П онекад сам наро чито хтео да видим куд а ћ е Петров од мене да оде, где то чекају на њега. Али он ужурбано пођ е не ку д у касарну, или у ку јну , седне по ред кога било од оних који разговарају, слуша пажљиво, покаткад и сам улази у разговор, и то врло ватрено, па онда изненадно некако пресече и ућ ути. А ли било да говори, бил о да ћ ути, види се да је то код њега тек онако, узгред, да тамо негде има посла, и да се на њега чека. Штоје најчудноватије, он никад нема икаквограда (осим, ра зу м е се, држав ног), био је сас вим бес пос лен. He зна ниједан занат, и готово никад нема ни новца. Но он се ни због новца много не жали... А шта са мном разго вар а? И тај разго вор м у ј е необичан као и он сам . Види, на прим ер, да ја гдегод иза касарни ходам сам, па наједанпут нагло скрене према мени. Увек иде брзо, уве к се окре ћ е нагло, оштро . Приђ е кор ако м, a изгле да као да је дотр чао . � Добар дан! � Добар дан! � Сметам ли вам? �He. � Х т е о б и х д а в а с у п и т а м н е ш т о о Н а п о л е о н у . Је ли он р о д о н о м е ш т о ј е б и о дв ан ае ст е годи не? (Петро в је био војни обвезни к, и пи сме н је). � Јесте. � А какавје он то, кажу, председник? � Петров увек пита брзо, одсечно, као да мора 4 3
4 4
43 0 Н ап оле он у III. 44 У Русији.
што пре нешто да сазна. Сасвим онако као да тражи извештај о некаквом важном предмету који се ни за час не сме одлагати. Раз јасн им му какав је то пред сед ник и дод ам да ћ е можда ускоро бити и цар. � Како то? Разјасним му и то, уколико сам могао. Петров пажљиво слуша, потпуно разумева и брзо схвата, чак се и увом нагиње к мени. � Х м . Н е г о . х т е д о х д а в а с у п и т а м , А л е к с а нд р е П е т р о ви ћ у , је л и и с ти н а ш т о к а ж у д а и м а м а ј м у н а с р у к а м а д о п е та , a вели ки су као највећ и човек? � Да, има и таквих. � А каквису? Ја му и то разјасним колико сам знао. �А где живе? |L � Па у жа рк им кр аје ви ма . Има их и на Су мат ри. To је острво. � Је ли то у Америци, где ли? Како то кажу, као да тамо љ у д и и д у г л а в а ч к е ? � He иду главачке. A то ви мислите на антиподе. Каж ем му шта је Ам ер ик а и шта су антипо ди, укол ико мо же да разу ме . Он и то са сл уш а пажљиво , као да је нар очи то д о ш а о с а м о због а н т и п о д а . � Аа!... Лане сам читао о грофици Лавалијер, књигу сам у з и м а о о д а ђ у т а н т а А р е ф ј е в а . П а је л и оно и с ти н а , и л и је онако само, изми шљ ено? Дима је написао. №:'i � Да бо гм е, из ми ш љ ен о. � Е, збогом. Хвала вам. И Петров нестане. Одиста, нисмо готово никад ни разговарали друкчије него овако. Рас пи тив ао сам се о њему. К ад је М. дознао за ово познан ство, о по ме ну о ме је да се чу ва м . Рекао ми је да су му многи робијаши уливали страх, нарочито у почетку, првих д а н а њ е го в о г т а м н о в а њ а , а л и н и је д а н , п а н и с а м Газин, л и ј е на њега учинио такав утисак као баш Петров. � Од свих роб ијаш а он је најо длу чни ји, најс мел ији, са најмање страха � рече М. � Спреман је на све, ако он што у в р т и у главу, нећ е се ни п р е д ч и м з а у с т а в и т и . И вас би он убио , а к о би то н а у м и о , у б и о би вас, онако, п р о с то , ни да трепне, ни да се покаје. Ја чак мислим да он није сасвим здраве памети. Ово миш ље ње веом а ме је заин тер есо вало . Ал и М. некако није ум ео да ми раз јасн и зашто му се та ко чини. И, чудн ова то: ја с а м се п о с л е т о га ј о ш н е к о л и к о г о д и н а с П е т р о в о м виђ ао , и сваког дан а са м с њим е раз гов арао , а он ми је за све то вр ем е био искрено одан (мада никако не знам зашто), за свих тих неко лик о годин а ја са м сваког пута , ка д са м га глед ао и с
њим е разго варао , стиц ао ув ер ењ е да је М. пра во рекао, и да је П е тр о в � и а к о с е у т а м н и ц и д р ж а о п а м е т н о и н и ј е у ч и н и о н и ш та с т р а ш н о � м о ж д а н а ј о д л у ч н и ј и , н а ј с м е л и ј и ч ов ек , к оји не зна за страх нити за икакву премоћ над собом. А зашто ми се тако учинило, о томе не могу сам да дадем себи рачуна. А л и , д а н а п о м е н е м : т а ј П етр о в, т о ј е о н а ј исти ш т о је , кад је позван на шибањ е, хте о да уб иј е нашег ма јо ра , па се мајо р, како осуђ еници каж у, „чудом спасао": отиш ао је баш у ч а с у к а д је т р е б а л о д а п о ч н е ш и ба њ е . Д р у г и п у т, ј о ш п р е његоверобије десилосе да гаје, на вежбању, пуковникударио Веро ватно , он је и до та да мн ого п ута био бијен , али та да није хтео да отрпи и ножем је убио свога пуковника, јавно, усред бела дана , пре д цели м фро нто м. Уо сталом, ја о том е догађ ају нисам знао све појединости, он сам ми није никад о томе причао. Свакако, то су биле само одушке у којима се цела његова урођ ена нарав показивал а изненада, сва, потпуно. Ипак, такве су одушке код њега врло ретке. Он се збиља д р ж а о р а з у м н о , п а и м и р н о . Њ егове с т р а с т и с у ћ у та л е , чак и оне ја ке и жесто ке, ал и зажа рен ог угљ евљ а је стал но било п о д п у х о р о м и т и х о ј е т и ш а л о . Н и к а д н и с а м к о д њ ег а о п а з и о ни трунке разметљивости или хвалисавости, као, на пример, код др уг их . Петр ов се ре тк о ка д свађ ао, зато се ни с ким није н и д р у ж и о б о г з н а к ак о , ј е д и н о в а љ д а с а С и р о т к и н о м , п а и то само ка д му је био по тре бан . Али виде о сам га је дн ом и ка д је био озбиљ но љут. Н ешто м у нису да ли , неку ствар, н е ш т о с у м у з а к и н у л и . С в ађ а о с е с њ и м е н е к и В а с и л и ј е А н т о н о в , и з гр ађ ан ск о г о д е љ е њ а , п р а в и ат л е т, ј а к , висок, зао, задиркивало, подругљивац, и нипошто плашљивац. Викали су дуго , мисл ио сам да се рас пра ва нећ е сврш ити про стим бу бо тк ам а, је р се и Петров, ако и веома ретко, ипак понек ад и тукао, као најгори робијаш. Али ово сада би друкчије. Петров нагло пребледе, усне му се затресоше и поплавише, дисање му отежа. Устаде, и полако, сасвим полако и нечујно, босим ног ам а (веом а је волео да ле ти ид е бос) приђ е Анто нову . Наједанпут, сва хука�бука у касарни пресече се, могла се м у в а ч у т и . С ви ч е к а ј у ш т а ћ е б и т и . А н т о н о в , с а в п р е б л е д е о , скочи да га дочека, лице му се сасвим изменило, не може да се позна... Ја тад не из др жа х, и изађ ох из касар не. О чек ива о сам д а ћ у ј о ш док н е сиђ ем с а с т е п е н и ц а , ч у т и крик у б и ј е н о г а . А л и не би ништа ни сада: Петров и не стиже до Антонова, а овај му брзо и ћ утом доба ци пре дм ет њихове расп ре. (Тицало се некакве худе крпице, некаквих подметача за ноге.) Разуме се, А н т о н о в г а је з а ч а с а к д в а ј о ш м а л о гр д и о , тек д а у м и р и с в о ју савест, и да одржи свој углед, да покаже како се он није баш сасвим уплашио. Али Петров се на те грдње и не осврну, нити што одговори � није у питању била грдња, већ ствар, која се св рш ил а у њег ову корист, био је врло задо вољ ан и уз ео сво ју стварчицу. После четврт часа, он је опет, као и увек, шврљао
no там ни ци као човек сасв им беспослен , и као да тр аж и: нећ е л и о в д е � о н д е наић и н а к а к а в з а н и м љ и в и ј и р а зг о в о р , п а да и он свој нос забо де там о, и да м ал о ос лу шн е. И згл еда ло је као д а г а је с в е з а н и м а л о , а л и с е н е к а к о д е ш а в а л о д а м а х о м о с т а н е равнодушан према свему, само тек онако, беспослен, тумара по тамници, као да ra нешто гура тамо и овамо. Могао би се упоредити и с радником, снажним радником од којега би ра д зат ре шт ао , ал и за кога зас ад не ма посла, и он, че ка јућ и тај рад, он се незапослен игра с малом децом. Ја не разумем ни зашто Петров седи у тамници, зашто не бежи? Он се не би дуго премишљао, само ако би тврдо наумио да бежи. Код љ у д и к а о ш то је П етро в, р а з у м г о с п о д а р и с а м о д о т л е док и м се нешто не прохте. А тада на целој земљи нема препрека за њихову жел>у. Ја сам уверен да би Петров умео врло лако да побегне, преварио би он све одреда, и по недељу дана могао би без хлеба остати скривен негде у шуми, или у рогозу на реци . Ал и види се да још ни је наг азио на ту мисао , још то није пожелео потпуно. Нисам никад опазио код њега неки нарочити здрав смисао нити крупно размишљање. Так ви л>уди пон икн у у је д н о ј иде ји, и она их целог а ж и в о т а , без њ и х о в а зн ањ а, к р е ћ е т а м о и о в а м о , и т а к о се ц е л о га века мот ља ју, док не нађ у нешт о по тпу но по сво јој жељи , за то им тада ни главе није жао. Чудим се понекад како такав човек, који је свога ста реш ин у закла о због јед но г уда рца , мо же сад а овде код нас тако без поговора да легне под батине. Понекад бију га и због кријумчарења. Као и сви робијаши без свога заната, тако и он понекад кр ију мч ар и раки ју. Он међ утим под шибу леже некако као по неком свом личном одобрењу, као да се у в е р и о да т а к о и т р е б а , а и н а ч е ни за ж и в у г л а в у не би л е г ао , п а д а га у б и ј е т е . Ч у д и о с а м с е так ођ е ш то м е ј е , и п о р е д очи гле дне оданости , ипак пот кра дао . To му је дол ази ло тако с времена на време. Он ми је украо и Библију кад сам му дао д а је с ј е д н о г а м е с т а п р е н е с е н а д р у г о . T o је б и л а д а љ и н а о д н е к о л и к о к о р а к а , а л и о н ј е у с п у т ве ћ н а ш а о к у п ц а , п р о д а о ј е , и новац о д м ах попио . Зац ел о му се ја к о пр ох те ло да пи�је, a већ кад се њему што јак о прох те он то мор а и да уч ин и. Такав ћ е и ч о в е к а у б и т и за ч е т в р т р у б љ е , д а би за ту ч е т в р т по п и о стак ло рак ије , a у др уг ој при лици пр опусти ћ е га жив а и са сто хи љ ад а. Увеч е ми је сам п ризн ао крађ у, и то без икак ве збуњености, или кајања, сасвим равнодушно, као да говори о на јоб ич ни јем сл уч ају . Треба ло је да га добро изгрд им, a и жао ми је било м ој е Биб лије. С луш ао ме је не љутећ и се, чак и вр ло смер но, с лож ио се са мно м да је Биб лија књига од велик е вредност и, иск рено је жа ли о што је више нем ам, ал и се ни је ни ма ло п окајао што ју је украо, гледа о ме је с так вом само увере нош ћ у, да сам ја од ма х пре стао да га грд им. А мо ју г р д њ у п о д н о с и о ј е , в е р о в а т н о с у д е ћ и д а н е м о ж е б и ти д а о н за сво ј пос туп ак не бу де изгрђ ен, па кад мор а бити, онда,
као вели, нека га нек олакша срцу, нека се задовољи, погрди, али да је све то у самој ствари глупост, таква глупост да би озбиљна човека било стид о томе и да говори. Мени се чини да он мене уопште сматра за некакво дете. г о т о в о з а ш в рћ у , к о ји н е р а з у м е н и н а ј п р о с т и ј е с т в а р и . А к о , на пример, сам почнем разговор о чем било другом, осим о науци и књигама, он ми, додуше, одговара, али некако као с а м о и з у љ у д н о с т и , о г р а н и ч а в а ј у ћ и с е н а н а јк р а ћ е о д г о в о р е . Често сам се питао какве користи има он од тих књишких ствари о којима ме обично запиткује. Дешавало се да га при ти м разго вор им а почешћ е погле дам са стр ане � да ли ми се не подсмева? Али не, он ме обично слуша озбиљно, пажљиво, истина , не баш сасвим , на што ми је по ка тка д и криво. Његова су пита ња тачн а, одређ ена, али се нека ко не чу ди много мојим одговорима, чак их прима расејано... Још ми изгледа као да је зак љу чи о, не му чећ и ду го главу, да се са мно м не мо же говорити као с др уг им љ уд им а, да ја оси м разго вора о књигама, ништа друго не знам, и не могу да знам, а онда не вреди ни да ме узнемирава. Уверен са м да ме је волео и то ме је вео ма зач уђ ивал о. Д а л и је м и с л и о д а ја н и с а м зр е о , п о т п у н чо век, д а л и је п р е м а мени осећ ао оно нарочито саж аљ ењ е које свако јако створењ е инстин ктивно oceha пр ем а слаби јем , и оценио да сам и ја такав, то не знам. И премда га све то није спречавало да ме к р а д е , у в е р е н с а м , о н м е ј е ж а л и о и к а д м е ј е к р а о . „Е х, п а шта ту!", мисли он можда, док се руком маша моје имовине, „какав је то човек који ни св оју им ови ну не м ож е да бран и!" А л и , ч и н и м и с е д а м е је баш з б о г т о г а и в о л е о . Ј е д а н п у т м и је и с а м н е к а к о с л у ч а ј н о р е к а о д а с а м ј а „ с у в и ш е д у ш е в а н " . „Ви сте тако прос тоду шн и, тако прост оду шн и, да је прос то жао човеку. Само, Але кс ан др е Петровић у", дод ао је ма ло после, „немојте то узети за увреду, ја сам то рекао из свег срца." У животу таквих људи дешава се каткад да се они, у часу какве жестоке опште акције или преврата, изненадно покажу, и обележе се оштро и снажно, и тако наједанпут улете у своју потпуну активност. Они нису људи који говоре, и не могу да бу ду покр етач и и главне коловођ е у делу, ал и су први његови заче тниц и и главни извршиоци. А почињу просто, без нар очи тих објав а, али зато они први пр еск ач у највећ е пре пре ке, без премишљања, без страха, или иду право на ножеве, док сви остали јуре тек за њима, али иду слепо, иду до крајњег зида где обично оставе и своје главе. He ве ру је м да ћ е Пегров добро с в р ш и т и , о н ћ е у ј е д н о м , м а к о м т р е н у т к у св р ш и т и св е о д ј е д н о м , а што н ије и до са д пропао, то је зато што још ниј е дошао њ егов сл уч ај. Уосталом, ко зна. Можд а ћ е дочек ати беле власи и сасвим мирно умрети од старости, после беспосленог лутања овам о�о нам о. Али , чини ми се да М. п раво к аж е да је Петров најодлучнији и најсмелији човек у целој нашој тамници.
V I I I
ОДЛУЧНИ ЉУДИ � ЛУЧКА Није лако говорити о одлучним људима. На робији, као и свуда, доста их је мал о. По и з гл е д у је такав једа н, ако хоћ ете, стр аш ан човек, стан ете ра зм иш ља ти о ономе што су вам о понекоме причали, па се и склањате од њега. Неко нејасно осећ ање гонило ме је у поч етку да обилаз им те људе. Д о ц н и ј е с а м и о н а ј с т р а ш н и ј и м у б и ц а м а у м н о г о м е п р о м е н и о своје миш љењ е. Један, н ије никога убио, али је стр аш ни ји од другога који је због шест убистава дошао овамо. Тешко је д о б и т и о н е к и м з л о ч и н и м а и н а ј п р в о б и т н и ј у п р е д с т а в у , тол ико је мно го чуд но га у њих ову извршењу. Зато и ка же м: у н а ш е м п р о с т о м н а р о д у п о н е ка у б и с т в а д о л а з е и з н а ј ч у д н и ј и х у з р о к а . Н а п р и м е р , п о с то ји , и в е о м а је чест, о в а к а в ти п у б и ц е : ж и в и ч ов ек м и р н о и т и х о , с у д б и н а м у је г о р к а , тр п и , р е ц и м о д а ј е с е љ а к , с п а х и ј с к и с л у г а , с а с в и м п р о с т г р ађ а н и н , војник. Наједанпут, у њему се нешто прекине, он не може да се уздржи, и ножем рине свога злотвора и тачка. И баш ту с а д н а с т а ј е о н о ш т о ј е ч у д н о в а т о : н а ј е д а н п у т ч о в е к з а н е ко вр ем е прек ора чи гран ице. П рво је убио свога угњ етач а, неп рија тељ а, истина, то је злочин, али ра зу мљ ив о је, било је у з р о к а , а п о с л е т о г а он ви ш е н е у б и ј а н е п р и ј а т е љ е , н е го кога прво сретн е, ко му пређ е пут уб иј а га ра ди сво је забав е, због опоре речи, због ружног погледа, за ситницу, или просто од бес а. „Склони ми се с пу та, не сто ј ту, пр ол аз им ја !" Човек је као оп ијен , као у гро зн ич аво м буни лу. Као да, пош то је већ ј е д а н п у т п р е к о р а ч и о г р а н и ц у , п о ч и њ е у ж и в а т и у т о м е ш то за н>ега више нема ништа свето, као да га нешто копка, да у ј е д н о м е м а х у п р е с к о ч и п р е к о с в и х зак о н а и в л ас ти , п а д а у ж и в а у н а ј р а з у з д а н и ј о ј с л о б о д и , д а с е н а с л а ђ у ј е к а д м у ср ц е п ре м и ре од ст ра ха , који и сам од себе мора да осећ а. А уз то зна да га чека стр аш на казна. Све то м ож да ли чи на осећ ај када се човек с висока торња нагиње над понор под њ еговим ногама, па би и сам волео да се стрмоглави доле: што пре � и свршено! А све то дешава се и људима дотле најмирнијим и незапаженим. Штавише, понеки од њих се сами себи чине већ има кад им такав мр ак пад не на очи. Уколик о је до тл е био незна тнији, уто ли ко је сад а одреш ити ји, уто ли ко ra ја че сада нешто копка да се размећ е, да зад аје стр ах . Он уж ив а у т о м с т р а х у , во л и и с а м у о н у о д в р а т н о с т к о ју п о б у ђ у је у д р у г и м а . О н н а м е т н е себи н е к у л у д у с м е л о с т , и т а к а в „смео ник" по нек ад и са м је дв а чека што брж у казну, чека
п р е с у д у , ј е р ј е в е ћ и њ е м у с а м о м т е ш к о д а н о с и т у на с и л н у с м е л о с т . З а н и м љ и в о ј е д а т а к в о д у ш е в н о с т ањ е , т а ј н а п а д све то, већ ином тр ај е тач но сам о до мест а казне, а послс од је дн ом к ао да се прес ече , као да је та ј рок у истини дат пп некак вом обрасцу, као да је означен по п ра ви ли ма унапр ел за то одр еђ ени м. Човек се тад а од м ах сми ри , изгуби се, постаје некаква ништавност. На стратишту он помало плаче, мо ли наро д да му опрос ти. Дођ е ли у там ни цу , не ма те шта д.1 ви ди те � так о је сл уш ав, так о шм рка в, још и завез ан, да му се чу ди те, поми слић ете: зар је то тај што је закла о петорицу или шесторицу? Разуме се, има их који се ни у тамници не смирују. Још је с а ч у в а н а не ка с р ч а н о с т , нека о х о л о с т и р а з м е т љ и в о с т , ро би јаш као да каже: „Нисам ја оно што ви мис ли те, сма као сам ја шест душ а." Ал и најз ад се ипак сми ри. Понекад се само мал о задовољи сећ ањем да се и он јед но м јуна чки разм ахну о, д а је и о н и м а о с в о ј р а з в р а т , ј е д а н п у т у ж и в о т у � с а м о ако н ађ е п р и г л у п о г с л у ш а о ц а , д а с е с а д о с т о ј н о м в а ж н о ш ћ у п р е д њим е ма ло пош епури , да се хвалиш е, и да му при ча о својим храбрим делима, али и да се претвара да он тобоже не жели д а то п р и ч а : Ето , к а к а в с а м човек ја био ! Па какве су само префињености с којима се одржава та часто љуб ива смотрен ост, и како је понекад такв о причањ е л е њ и в о и н е м а р н о ! К ак ва п р о у ч е н а р а з м е т љ и в о с т се ви ди у приповедачевом гласу, у свакој његовој речи! Где ли су се ти љ у д и т а к о и з о ш т р и л и ! Једном, мојих првих дана, једне дуге вечери, док сам беспослен и чемеран лежао на постељи, слушао сам неки так ав разговор, па, нем ајућ и искуства, др жа о сам да је тај прип овед ач некакав коло салан, страх ови т разбо јник, с неч уве но гвозденим ка рак тер ом � а међ утим се баш истих тих дана шал ио с Петров ом. Тема разг ово ра била је: како је он, Л у к а К узм ић , н и з а ш т а д р у г о н его ј е д и н о р а д и св ога з а д о в о љ с т в а , с п а к о в а о н ек о г м а ј о р а . T o ј е о н а ј с п о м е н у т и Л у к а К узмић , Х о х о л , м л а д и ос уђ ен ик и з н а ш е к ас ар н е , ма ле н, танак, ши ља ста носа. Он је прави Рус, ал и је рођ ен на југ у, чини ми се као плем ић ки слу га. Има о је збиља неке оштрине, ватре, жестине, биоје „мала птичица, али с оштрим н о к т и м а " . О су ђ е н и ц и, м е ђ у т и м , у м е ј у и н с т и н к т и в н о д а прозру човека. Ценили су га врло мало, или, како се то каже у т а м н и ц и , „ м а л а м у б е ш е цена". Био је в е о м а ч а с т о љ у б и в . Те вече ри , се де о је на по сте љи и ши о кош уљу . To му је и занат, да шије бело рубље. Поред њега седи Кобилин, тупав и с к у ч е н м о м а к , а л и д о б а р и м и о , и ј е д а р и в ис о к . Л у ч к а , његов сусед по месту на постељним даскама, често се с њиме гложи, и уопште држи се према њему надуто, подругљиво и д е с п о т с к и , ш т о К о б и л ин , к а к о ј е п р о с т о д у ш а н , п о н е к а д и не види. Кобилин плете вунену чарапу и равнодушно слуша
Лучку. А Л у ч к а п р и ч а д о с т а г л а с н о и ја в н о , д а сви ч у ј у , ј е р је тo и хтео, м ад а се пр ет ва ра о као да прич а са мо Ко билину. � Онда су ме, брате, протеривали из мога места у Ч�в » поче он, вртећ и игло м по лако. � Због скитњ е. � А ка д је то било, је ли ода вн о? � запи та К обил ин. � Па, тако, кад сазр и пасу љ бић е др уг а година. Те онда, чим сти гос мо у К�в,мене бациш е у тамн ицу , за м ал о време на. Иогледам , a са мн ом су још два на ест ор иц а, све сам Хохо л, л у д и високи , з д р а в и , к р у п н и и ј а к и к а о бикови, а м и р н и су , ?у хран а није ваљ ала , и игра се с њим а њихов м ај ор како је кег ов ој милос ти пригодно. (Лука је наме рно прео кр ен уо реч.) Сед им ја ту је да н дан, два дан а, види м, стр аш љи вц и су. „ Ш т а ј е ов о ", к а ж е м ј а , „ ш т о в и п о п у ш т а т е о н о м е л у д а к у ? " „Иди па та с њим пор азго вар ај!", од го ва ра ју они и см еш ка ју с e н а м е н е . Ћу т и м ј а. .. А ш т о б е ш е ј е д а н с м е ш а н , б р а ћ о � д о д а о н и з н е н а д а , з а б о р а в љ а ј у ћ и на К о б и л и н а , и о к р е т е се с в и м а . 11ричао нам он ка ко су му су ди ли у су ду , и ка ко је са су до м разговарао, а сав се заценио од плача, остала му деца, каже, и жен а, а кр уп ан је и сна жа н човек, деб ео, и сед . „Ја њему ",
прича он, „бачу: ни! А вин, бисов син, само пише, пише. Нy, бачу соби, шчоб ти крепао, јак подавивсја! А вин само иише, пише ..." Ту сам и пропао! Дајде ми, Васја, конца, овај робијашки труо. 4 5
� С пија це је та ј � одго вор и Васја, до да ју ћ и му конац. � Бољи је из наш е ши вар е. Он ом ад не по сл асм о мевалида, а он узео код некакве тамо гадне жене � настави Мучка у д е в а ј у ћ и к о н ац п р е м а с в е т л о с т и . � To ћ е бити код ку ме . � Бић е код ку ме . � Па шта би с он им ма јо ро м ? � зап ита Кобилин, већ сасвим забо рављ ен.
А Л у ч к и је с а м о то и т р е б а л о , ип ак н е х т е д е о д м а х д а мастави, и Кобилина као да и не удостоји своје пажње. Сасвим мирно удеси конац, мирно и споро подави ноге, и тек онда мастави: � Ја ти најзад подбуним моје Хохоле, те они потраке да дођ е м а ј о р . A ја с а м ј о ш у ј у т р у з а м о л и о с у с е д а д а м и п о з а ј м и с е ц и к е с у , па га сак ри х, злу не тр еб ал о. М ајо р бесан . Долази. „Хеј, не бојте се, Хохоли!", рекох, а њима срце сишло у пете, ма се са мо тре су. У лет е ма јо р, п ија н: „Ко је овде! Шта је то овде! Ја сам цар, ја сам Бог!" Чим он рече: „Ја сам цар, ја сам Бог", ја се примакох настави Лучка � а нож ми у рукаву. 4 6
45 „Ја му кажем: нисам крив! А он, вражји син, само пише, пише. Мислим се у себи: Е, крепао да Бог да! А он само пише, пише ..." 46 Ножић . � Ф. Д.
„Како ваш е вис око бла гор оди је", п очн ем ја, а све сг ближе примичем, „не, то не може бити", кажем, „како то, д,» сте ви наш цар и наш Бог?" „А�а, д ак л е ти си то, ти си то?", пов ика мај ор, „бунтовниче!" „Како", рек ох ја , а све се бл иж е и бл иж е пр им ич ем „како", рекох, „високоблагородије, како то може бити, кад и сам и знате, да је Бог наш свем огу ћ ан, увек и свуда", к аже м „један је ди ни . И наш је цар једи ни ", ка же м, „ њ ег ај е сам Boi одредио да влада над нама свима. Он је монарх. А ви сте, б л а г о р о д и ј е , т е к с а м о м а ј о р , в и с те " , к а ж е м , „ н аш з а п о в е д н и к по милости царевој и по својим заслугама." „Како, како�како�како!", закакота он, а не може да говори, само грца. Баш се много зачудио. „Е, ево како", к аж ем ја, па од м ах ју р н е м на њега и цео нож до самих корица заријем му право у трбух. Вешто беше Он се заљуља, и само мало закопрца ногама. Ја бацих нож. „Видите, Хох оли", ка же м ја, „а сад га нос ите! " Овде мор ам да застан ем. Несрећ ом, у стар о времс многи заповедници у војсци имали су обичај да се служс из ра зи ма као шт о је ова ј „ја са м цар, ја сам Бог", и много д р у г и х . П о т р е б н о ј е рећ и д а ј е д а н а с м а л о т а к в и х с т а р е ш и н а , а мо жд а их је и сасви м неста ло. Но нап ом ињ ем и то: оваквим изразима парадирали су, и нарочито су волели да парадирају, махом они који су некада и сами били у нижим службеним ре до ви ма . Као да их је та ј оф иц ир ск и чин некако скрсп изокренуо, заједно с плавом. Пошто су дуго бректали под спрегом и прошли кроз све ниже чинове, увек потчиње ни, они наједанпут виде да су и они официри, да су командири, „благородства"; па ненавикнути на то, и у првом заносу, пр ец ењ ују свој у моћ и свој значај, р а з у м е с е, с а м о п р е м а нижим редовима. А према вишим чиновима они су, као и дот ле, сасв им понизни и пуз е без икакв е потре бе, ш то је многим старешинама и отужно. Неки такви грешници паште с е, ш т а в и ш е и с а о с о б и т о м с м е р н о ш ћ у , д а с т а р и ј и м а п о к а ж у како су они, иако су официри, ипак само нижи чинови, и да с е „ у ве к с е ћ а ј у с в о г а п о л о ж а ј а " . А л и п р е м а н и ж и м а он и с у готово независни господари. Свакако, данас мучно да има та кв их људи, је дв а ако се нађ е који да подвик не: „Ја сам цар, ја с а м Бог". А л и и п о р е д то г а, ја н а п о м и њ е м д а о су ђ е н и к а, и уо пш те свако г потчи њено г, ниш та не је ди тако као такви изрази његовог старешине. To безочно величање себе сама, то претерано уверење о својој некажњивости, изазива и код најпослушнијег човека мржњу и одузима му последње с т р п љ е њ е . С р е ћ о м , с в е ј е т о го т о в о с а с в и м п р е с т а л о , a и у старо вре ме вла сти су то стро го спр еча вал е. З нам и ја н е к о л и к о п р и м е р а о т о м е . У о п ш т е , с в е п о т ч и њ е н е , с в е м ла ђ е , љ у т и с в а к а н е м а р н о с т с виси не, с в а к а г а д љ и в о с т у по н аш ањ у 1
пр ем а њим а. Неки м исле , на п рим ер, д а је дос та ако се осуђ еник доб ро храни , добро издр жав а, ако се све врши по зак он у. To је за бл уд а. С вако, па био то ма ко и ма кол ик о ун и ж ен , и п ак , б а р и н с ти н к ти в н о , б а р н е све сн о , т р а ж и д а се у њем у пош ту је човек, његово људско дост ојанс тво. Осуђ еник и сам зна да је осуђ еник, от пад ни к, он зна сво ј моложај према старијем, али нема окова, нема жига, којима ћ ете га п р и м о р а т и да з а б о р а в и да је и он ч о в ек . П а к а к о и је с т е ч о ве к , т р е б а с е п р е м а њ е м у и п о н а ш а т и к ао ч о в ек . Боже мој! Та човечно понашање може вратити људски облик чак и оно ме на ком е је већ одав но по там не ла сли ка Бож ја. Баш пр ем а так вим „неср ећ ницима" се и треб а понашати с највиш е чове чно сти . To је њихов спас и њихова радо ст. Ја сам виђ ао упр ављ аче , добре и п лем ени те. Видео сам какав с у у т и ц а ј о н и и м а л и н а те п р е з р е н е о с у ђ е н и к е . Н е к о л и к о при јатн их реч и � и осуђ еници мо рал но готово ускрсн у. Р а д у ју се као дец а, и почињ у да воле као деца. Оп азио сам |ош нешто чуд нов ато: осуђ еник не воли кад је стар еши на с у в и ш е с в о ј т љ и в и в е ћ с у в и ш е д о б р о д у ш а н п р е м а н>ему. О н би хт ео да по ш ту је свога стар еш ину , а овак о он нек ако губи то пош товањ е пр ем а ста ри јем . Он воли да његов стар еш ина нма, на пр им ер, ордењ е, да је уг ле да н, да је у вољи ком е од ииших ста реш ин а, да је и строг, и до сто јан ств ен, и пр ави чан , и да чува своје дост ојанс тво. Осуђ еници најви ше воле таквог
сгарешину, је р тај ум е да сачу ва своје дос тоја нств о и да њих ме вређ а, и он да је све лепо и доб ро . � Мора да су те за то добро угрејали? � мирно напомену Кобилин. � Хм! Оно, додуше, јесу, брате, јесу... Алија, дај�де ми м а к а з е ! Ш т о л и то , б ра ћ о , н е м а д а н а с м а ј д а н а ? � Па пре неки дан све су попили � одговори Васја. � Да нису попили, ваљда би и било. � Да нису! За то: „да нису" у Москви се даје сто рубаља � напомену Лучка. � Је ли, Лучка, а колико су теби дали, „све за све"? � опет рече Кобилин. � Дали су, пријатељу драги, сто пет, мало ме нису убили, бpaho � пр их ват и Луч ка и опе т оста ви Кобили на. � Кад ми одредише тих сто пет, поведоше ме у потпуној паради. А до т а д а н и к а д а н и с а м н и зн а о ш т а с у п л е т е н и ц е . Силан све т навалио, туш та и тма , цели гр ад се слегао : бић е каж ње н л у п е ж , уб и ц а је , д а к л е ! H e у м е м н и д а к а ж е м к о л и к о ј е т а ј с в е т г л у п а в ! Т и м о ш к а ме свуче, положи ме, па викну: „ Држи се да ож еж ем !" Че кам , шт а ћ е бити? А кад ме први иут опа ли, ја от во ри х уста , хт ед ох да викне м, ка д оно � ни 4 7
4 8
47 „Плетенице", бич.
48 Џела т�Ф . Д.
д а п и с н е м . Глас м и з а с та о . К ад о п а л и д р у г и пу т, е , веровали � не веро вал и, ја вам већ ни сам ни чу о кад од бр оја ш е ,,два" К а д с а м с е п о в р а т и о , ч у ј е м : с е д а м н а е с т . И т а к о , б р аћ о , ПОСЛЕ с у м е ч е т и р и п у т а с к и д а л и с к о б и л е , те сам се по пола часа 4 9
одма рао, водом су ме полива ли. Избечених очиј у гледам по
свима и мислим: „Сад сам готов, умирем..." � Па ниси? � наивно упита Кобилин. Л у ч к а га о д м е р и н а ј п р е з р и в и ј и м п о г л е д о м . Прсну смех. � Будалина права! � Н а њ е г о в о м т а в а н у нису све даске читаве! � рече Л у ч к а , као д а с е п о к а ј а о ш то ј е с о в а к в и м ч о в е к о м р а з г о в а р а о � Глуп је. � Глава му не вреди � потврди Васја. 5 0
Л у ч к а је , ис т и н а , уб и о ш е с т о р о љ у д и , ал и у т а м н и ц и се
ни ка д нико њега ни је бојао, иако је он од срца м ож да желео д а с е п р о ч у ј е к ао чо век с т р а ш а н .. .
49„Кобила" или „коза" � клупа за шибање, као некада „мацке". 50 У глави.
IX
ИСАЈ ФОМИЋ � КУПАТИЛО. БАКЛУШИНОВА ПРИПОВЕТКА П р и м и ч е с е Б о ж ић . О с у ђ е н и ц и г а о ч е к у ј у н е к а к о с в е ч ан о , п а и ј а , г л е д а ј у ћ и њ и х , о ч е к у ј е м н е ш т о н е о б и ч н о . Н а четири дана пре празника одведоше нас у купатило. У моје иреме, нар оч ито првих година, осуђ еници су рет ко вођ ени на купање.Сви се обра дова ше и почеше се прикупљати .Одређ ено је да с е и д е п о с л е п од не , и т и х п о с л е п о д н е в а се н и ј е р а д и л о . У н а ш о ј к а с а р н и н а ј в и ш е с е р а д о в а о И са ј Ф о м и ћ Б у м ш т а ј н ,
је в р е ји н , р о б и ј а ш кога с а м већ п о м и њ а о у ч е т в р т о м п о г л а в љ у мога пр ич ањ а. Јако је волео да се пари до зату пљ ен ост и, до неосетљивости, и сваког пута, увек кад год ми се сада деси да се, пре трес ајућ и старе успомене, сетим и робијаш ког купањ а (које вреди пам тити) , од м ах ми, као главн о на слици , изађ е п р е д о ч и л и ц е п р е с р е ћ н о г и н е з а б о р а в љ е н о г И с ај а Ф о м и ћ а , м ога д р у г а у т а м н о в а њ у , с к о ј и м с а м у и с т ој к а с а р н и с т а н о в а о . Боже, што је та ј човек био заба ван и см еш ан. Ја сам већ рек ао неколико речи о његово ј фиг ур иц и: и мао је око педесет година, био болешљив, смежурана лица с најстраховитијим ж и г о в и м а на ч е л у и о б р а з и м а , м р ш а в , сл аб, с б е л и м као у иилета телом. На лицу му се стално чита непроменљиво шдовољство самим собом, па и блаженство. Изгледа као да му ни је ни нај м ањ е жа о што је дос пео на роб ију. Па, как о је би о з л ат а р , а г р а д н и ј е и м а о н и је д н о г а , он је н е п р е с т а н о радио за господу у граду и градској управи, али само злата рск е послове. П лаћ али су му бар колик о�толико. Није, д а к л е , био о с к у д а н , ч ак је и б о г а т о ж и в е о , а л и је и ш т е д е о , п а ј е с в и м а р о б и ј а ш и м а д а в а о п о з а ј м и ц е под и н т е р е с . И м а о је свој сам ова р, чаш е, сав прибо р за јело , добар душ ек . Једр еји у град у познава ли су га и штитил и. С уботом је ишао с чу ва ро м у г р а д у б о г о м о љ у (то зако н о д о б р а в а) , ж и в е о је п е в а ју ћ и , у изобиљу, али је нестр пљ иво чека о да прођ е дв ан ае ст година љ е го в е р о б и је , п а д а се „озени". О н ј е н а ј к о м и ч н и ј а м е ш а в и н а н а и в н о с т и, г л у п о с т и , л у к а в о с т и , дрскости, просто душ ности, плаш љивости, хва ли сав ост и и безо чно сти. Мени је врло чуд но што га робијаши никако не исмевају, само се шале ради забаве. Јасно је да Исај Фомић сви ма сл уж и за пош алиц е, за ре до вн у з а б а в у . „ Не д и р а ј т е н а м И с а ј а Ф о м и ћ а , н а ш е г а ј е д и н ц а " , веле они, а Исај Фомић , иак о види у ч ем у је ствар, и пак се
очи то поноси својо м вредношћ у, то је осуђ енике забав љал о Врло је см еш но било како је он уш ао у та мн иц у (још npi мене, али су ми прич али). Једне пре две чер и, у вре ме кад се не рад и, на јед но м се про нес е по там ни ци в ест да је доведеи неки Јевре јин, да га бр иј у у стр аж ар ни ци , и да ћ е сад ућ и. До т а д а , у т а м н и ц и н и ј е б ил о н и ј е д н о г а Ј е в р е ј и н а . О с у ђ е н и ц и г а
нестр пљи во оче ки ва ху и чим он уђ е, они га од ма х опколишс Там нич ки подо фи цир дов еде га у грађ анску касарну и показа му његову постељу. Исај Фомић др жи у ру ци тор бу са
стварима које му држава даје и са својим сопственим. Спусти торбу, попне се на постељу, седе подвивши ноге испод себе, и не смеде ни на кога да погледа. Око н>ега ори се смех и падају т а м н и ч к е п о ш а л и ц е н а р а ч у н њ е г о в ог ј е в р е ј с к о г п о р е к л а Н а ј е д а н п у т , к р о з г о м и л у с е п р о г у р а ј е д а н м л а д о с уђ е н ик Носи у руци неку стареж, своје давнашње исцепане и прљавг широке летње чакшире, уз то увијаче. Он приседе поред Исаја Фомић а и уд ар и га по рам ен у. � Е, др аги пр ијате љу, већ је шес та годи на отк ак о те овде очекујем. Ево види, колико ћеш ми дати? И рашири пред н>им оне своје дроњке. Исај Фомић , који је при ул ас ку био так о уп ла ш ен да н и ј е с м е о н и ок а п о д ић и н а г о м и л у п о д р у г љ и в и х , н а к а з н и х и стр аш ни х лица која су ra, збијена јед но уз др уг о опколил а, те он из бојазни није умео ни речи да изусти � тај Исај Фомић кад угледа ову залогу, одмах се прену и поче живо пипкати и превртати дроњке. Чак их принесе светлости. Сви су чекали шта ћ е рећ и. � Знам да ми нећ еш да ти рубљ у у среб ру. А вред и! настави залагач, и намигну. � Сребрна рубља не може, а седам копејки може. To су његове прве речи у тамници... И ови, наравно, да се поваљају од смеха. � Се дам ! Па да ј мак ар седа м � за тво ју срећ у! И пази. чувај ми залогу, главом ћеш ми за њу одговарати. � Три копејке инте реса, свега дес ет � настави Јевре јчић испрекиданим и уздрхталим гласом, па спусти руку у џеп б р и ж љ и в о п о г л е д а ј у ћ и о с у ђ е н и к е . И б о ј и с е, м н о г о с е б о ј и , и хтео би да сврши погодбу. � Три к опе јке пос тот ака за годину, је ли тако? � Није, није за годину, него месечно. � Е, је си ци ци ја, Чиво. А како ти је име? � И сај Фомић . � Хе, Исаје Фомић у, ти ћ еш да ле ко код нас до те ра ти ! Збогом! И с а ј Ф о м и ћ ј о ш ј е д н о м п р е г л е д а р о б у, с а в и ј е ј е и брижљиво метну у своју торбу, све уз непрекидно смејање осуђ еника.
Д о и с т а , сви су га н е к ак о и в о л е л и , ни ко м у н е ч и н и на жа о иако су му сви били ду жн и. Ми ран је као кокица. Кад је в и д е о к ак о су п р е м а њ е м у сви д о б р е вол>е, он се п о н е к а д и нат рес ао над њим а, ал и то је код њега било наивн о смеш но, голико да му се то одмах праштало. Лучка, који је познавао много Јевр еја , че сто га је зад ирк ив ао, а ли не из пакост и, него онако тек, да се забави, као што се неко забавља кученцетом, п а п а г а ј е м , д р е с и р а н и м ж и в о т и њ а м а . T o ј е И с а ј Ф о ми ћ в р л о д о б р о знао, и то г а н и м а л о н и ј е вређ ал о, с а м о је в р л о в е ш т о отшаљивао шалу. � Чиво, еј, изд еве таћ у те! � Ти ћ еш мене уд ари ти јед ан пу т, a ја тебе десет пута �одговори он срчано. � Шуго крастава! � Нека буде шуга. �Чива шугави! � Нека буде таки. Ако сам шугав, пун сам пара. � Продао си Исуса. � Нека буде таки. � Д и в о т а , И с а ј у Ф о м ић у , т и се д о б р о д р ж и ш ! H e д и р а ј т е нам је ди нц а! � вич у они сме јућ и се у сав глас. � Чиво, еј, извућ и ћ еш деб љи кр ај, оде ти у Сиби р! Па и овако сам у Сибиру. � Отић и ћ еш још даљ е. � А има ли тамо Господ Бог? � Има, има. � Онд а нека: ка д им а Бога и пара , сву д је доб ро. � Е, сила је Иса ј Фомић , ви ди се, сил а чо век ! � ви чу око њега, а он иако види да му се подсмевају, држи се свечано. Свеопште похвале очевидно му годе, па танким пискавим гласом, од кога одјекује цела касарна, почиње да пева: ла� л а �л а� л а � л а ! Н е к а к а в г л у п а в и с м е ш а н н апев, ј е д и н у п е с м у без реч и ко ју је увек п евао док је год био на роб ији . Доц није , кад се бо ље са мно м упозн ао, кл ео ми се да је то иста пе см а и мотив коју су певали свих шест стотина хиљада Јевреја, мало и велик о, кад су пр ел ази ли Цр вено море, и да је заповеђ ено д а је с в а к и Ј е в р е ј и н пе ва у ч а с у в е л и к е р а д о с т и и п о б е д е н а д непријатељима. Уочи сваке суботе, у петак предвече, у нашу касарну наро чито дола зе из др уг их касарни: да виде како ћ е Исај Ф о м и ћ п р а з н о в а т и с в о ј С а б а т '. А он је толико невино хва ли са в и поносит, да му је и ова опш та рад озн ало ст прави ла задовољство. С педантн им и обрађ еним досто јанством он с п р е м и у к у т у с в о ј м а ј у ш н и с т о ч и ћ , о т в о р и к њ и гу , з а п а л и д в е свећ е, п а м р м љ а ј у ћ и н ек е т а ј а н с т в е н е р е ч и о б у ч е р и з у (или како он изго вара „ рижу"), сво је наро чи то одело . To је 5
51 Сабат, субота, јеврејска
неки шарен огртач од вунене тканине, који он брижљиво чува у свом сандуку. На обе руке намести неке наруквице, а на чело причвр сти трак ом некак ав дрве н ковчежић , и то изг лед а као да му је на че лу израс тао см еш ан рог. Затим п о ч и њ е м о л и т в а . О н ч и т а п е в а ј у ћ и , в и че , о т п љ у ц к у ј е , о кр е ћ е се укруг, прави неке чудновате и смешне покрете. Разуме се, све је то пропи сно, та ко се мол и Богу, и у то ме н иј е бил о ништа сме шн о ни чуднов ато, али је смеш но што се Исај Фомић пред нама као хотимице овако приказивао, и парадирао својим ц е р е м о н и ј а м а . Т ек н а ј е д н о м , о н п о к р и ј е г л а в у р у к а м а и ч ит а ј е ц а ј у ћ и . Ј е ц а њ е ј е с в е ј а ч е , он, и з н е м о г а о и го т о в о ј а у ч у ћ и клоне крунисаном главом на књигу, али изненада, усред сил ног плача, почне тек гласн о да се см еје , и пев ајућ и чита неким гануто свечаним, победоносним гласом, клонулим од т е ш к е ср е ћ е . „ Ђа во ћ е т о р а з у м е т и " , ч у ј е с е п о к а т к а д м е ђ у о с у ђ е н и ц и м а . Ј е д н о м с а м п и т а о И с а ј а Ф о м и ћ а : ш т а з н а ч и о но ј е ц а њ е . п а о н д а н а гл и с в е ч а н и п р е л а з у ср ећ у и б л а ж е н с т в о . О н је в е о м а в о л е о т а м о ј а з а п и т к и в а њ а . И о д м а х м и о д г о в о р и д а плач и вапај предс тављ ају ту гу за изгубљеним Јерус алим ом, и д а п р а в и л о н а л а ж е д а с е н а т у п о м и с а о ш т о ј а ч е п л а ч е и г р у в а у n p c a . И јо ш м и р е ч е д а м о р а и з н е н а д а , к ао н е х о т и ц е ( ј е р се и то изненад а такођ е пропису је), да се сети прор очан ства о повратку Јевреја у Јерусалим, и на то мора одмах да удари у в е с е љ е , да се р а д у ј е , д а п ева, д а се с м е ј е , и у з то д а се не пре ста но мол и Богу, те так о да и гласно иск аже ш то већ у срећ у, а лиц ем што више свеч анос ти и пле мен ито сти. Њ ему се изв анр ед но свиђ а баш та изне надн ост, та ј нагл и пре лаз, и неиз бежн а ду жн ос т да се сме ста пређ е на то радо вање , у том е види он неку нар очи ту и врло веш ту ма јс то ри ју и хва ли сав о ме упознаје с тим духовитим прописом. Ј е д н о м , ба ш у н а ј в е ћ е м ј е к у м о л и т в е , н а иђ е м а ј о р с д е ж у р н и м о ф и ц и р о м и ч у в а р и м а . Сви о с у ђ е н и ц и о д м а х с т а н у код своји х постељ а право као свећ а, само се Исај Фомић још ј а ч е р а з в и к а о , с а в и ј а о и п р е н е м а г а о . Знао ј е д а ј е с л о б о д н о м о л и т и с е Б о гу , а н и ј е с м е о д а м о л и т в у п р е к и д а . Д а к л е , в и ч у ћ и тако пред мајором, он није ни у каквој опасности. Али њему је б и л о н а р о ч и т о п р и ј а т н о д а с е р а з м е ћ е п р е д м а ј о р о м , и д а се пок аже пре д нам а. М ајор му приђ е до на корак рас тоја ња И с а ј Ф о м и ћ с е л е ђ и м а о к р е н е с в о м е с т о л и ћ у и, п р а в о у л и ц е м а ј о р у , по ч е о т п е в а т и с в о је т р и ј у м ф а л н о п р о р о ш т в о и ма ха ти рук ам а, па, како му је прописан о да у том е тр ен ут ку и з р а ж а в а и з в а н р е д н о м н о г о с ре ћ е и б л а г о р о д с т в а , о н ј е т о и чинио, некако нарочито жм ир ка јућ им очим а, смејућ и се и маш ућ и главом на мај ора . Мајор се прво зачуд и, али најза д прште у смех, и одмах ту назва ra лудаком, па оде даље. Исај Ф о м и ћ с е п а к ј о ш ј а ч е р а з в и к а . П о с л е ј е д н о г с а т а , к а д ј е в ећ био вече рао , уп ит ам га: „А шта би било да се мајо р, к ако је л у д , м а л о п р е н а в ас н а љ у т и о ? "
� Какав мајор? � Како какав? Па зар га нисте видели? � Нисам. � Па стај ао је за корак исп ре д вас, глед ал и сте ra пр аво у л и ц е ! А л и И сај Фомић м е ј е н а ј о з б и љ н и ј е у в е р а в а о д а о н просто није видео никаквог мајора, да у таквом часу, при таквој молитви, он пада у екстазу, ништа не види нити чује шта око њега бива. Као да га сад гледам како суботом беспослен шврља по целој тамн иц и свим си лам а ста рају ћ и се да тога дан а ништа не ра ди , је р му то закон на ре ђ ује за субо ту. Сваког пу та, ка д се врати из своје богомоље у граду, какве ли ми нев ероватне ане гдо те не прич а, какве ли је ф ти не вести и гласов е „из Пе тро град а" не доноси. И тврдећ и да их је при ми о од своји х сународника, а они из прве руке. А л и , ја већ и с у в и ш е м н о г о н а г о в о р и х о И с ају Фомић у. У це лом е град у су свега два јавна куп атил а. Једно, које д р ж и неки Ј е в р е ји н , и м а к аби не , с в а к а п о п е д е с е т к о п е јк и , и у р е ђ е н о ј е з а ви со к у го с п о ш ти н у . Д р у г о к у п а т и л о ј е п о г л а в и т о народно, оронуло, старо, тескобно, прљаво. У то купатило о д в е д о ш е н ас . Б и о ј е х л а д а н и с у н ч а н д а н , о с у ђ е н и ц и с у с е р а д о в а л и в ећ и т о м е ш т о ћ е и з а ћ и и з т в р ђ а в е и в и д е т и г р а д . Путем, шала и смех не престају. Читав вод војника пратио н ас ј е с п у ш к а м а , н а ч у д о ц е л о м е г р а д у . У к у п а т и л у о д м а х нас поделише на два одељења, за смену. Док се прво одељење к у п а , д р у г о ч е к а у х л а д н о ј с о б и з а о б л а ч е њ е , што мора да буде, је р је к упат ило м ало . Купатило је толико тескобно, да је тешко замислити како је и та је дн а поло вина наш их људ и могл а да стан е. Петров се не миче од мене и без мога позива он прис кочи да м и п о м о гн е, п о н у д и се ч ак и да ме о к у п а . З а ј е д н о с н>име пону ди ми сво је ус лу ге и Бакл уш ин, осуђ еник из посебног одељења, кога наши зову „пиониром", и кога сам већ с п о м е н у о к ао ј е д н о г а и зм е ђ у н а ј в е с е л и ј и х и н а ј п р и ј а т н и ј и х осуђ еника , как ав је доис та и био. С њим е сам се већ био мало упознао. Петров ми поможе чак и у свлачењу, јер се јо ш н и с а м н а в и к а о д а се б р з о с в л а ч и м , a у о б л а ч и о н и ц и је хл ад но , готово као и напољу. Узгр ед да ка же м, за осуђ еник а је с в л а ч е њ е м у ч а н посао, а к о г а јо ш н и ј е д о б р о н а у ч и о . П рво треба умети брзо одрешити омотаче под оковима. Омотачи су кожни, дуг ачк и четири палца, мећ у се преко рубљ а, од ма х испод гвозденог прстена око ноге или руке. Пар тих омотача ста је бар шест гриве на у сребру, и осуђ еник, дабог ме , мо ра и то сам да набави, јер без њих не може да иде. Прстен од окова 5 2
52 У овим купатилима ова соба служи као чекаоница, предсобље и као соба за пресвлачење.
не сто ји тесно око ноге, измеђ у њега и ноге мо же проћ и прст, те так о гвожђ е уд ар а по нози, таре је, и за је да н дан осуђ еник мож е да је разрањ ави. А ли ск ину ти омот аче, то још и н ије теш ко. Теже је нау чи ти вешто, испод окова ск ид ати рубљ е. To ј е п р а в а о п с е н а р с к а в е ш т и н а . К а д с е с в л а ч и р у б љ е , р е ц и м о с лев е ноге, онд а прво тр еб а ног авиц у провућ и измеђ у ногу и прстена на окову, па кад се тако нога ослободи, онда се та ногавица мора опет проденути натраг кроз исти прстен, з а т и м с в е ш т о ј е в ећ с к и н у т о с л е в е н о г е т р е б а п р о в у ћ и к р о з прстен на десној нози, па онда све то провучено кроз десни прстен, опет вратити натраг, себи. Све се то ради и онда кад се обл ачи чис то рубљ е. Н оваку је теш ко да погоди како се та петљавина изводи, ми смо то научили још у Тоболску, пок азао нам неки Корењев, нека даш њи вођ а раз бој ник а, који је пет го д и н а п р о в е о н а л а н ц у . А л и о с у ђ е н и ц и н а у ч е и и з во д е то без и најмање муке. Д а д о х П е т р о в у н е к о л и к о к о п ејк и д а н абав и с а п у н а и ситне лик е за трљ ање . Истина, осуђ еници до би јај у и држ авни сапун, али на сваког по комадић колико новац од две копејке, и танак као кришчица сира што се увече даје на закуску код љ у д и „ ср ед њ е г п о р е к л а " . Сапун се продаје одмах ту у соби г д е с е у ј е д н о п р о д а ј у и з б и т е њ \ ра зно пециво и врућ а вода. Сваки осуђ еник до биј а, пре ма погодби с вла сни ком бање, по ј е д н у м а л у к а б л и ц у врућ е воде, а ко жели да се мал о бољ е окуп а он за грош мо же да до бије још једн у. Ова др уг а до да је му се при самом купању, кроз собни прозор, нарочито за то направљен. После свлачења, Петров ме поведејош и под руку, вели бић е ми вр ло теш ко да кор ач ам у око вим а. � По вуц ите их наниже, на листо ве � уч и ме он при др жав ају ћ и ме као неког чи чи цу � а овд е опр езн ије , овде је праг. Мал о ме је и стид, хтео бих да докажем Петрову да умем ићи и сам, али он као да не поверова. Понашао се према мени просто као пре ма детету , незрело м и неум еш ном , којем је свако ду жа н д а п о м о гн е . П е т р о в с а м н и ј е с л у г а , н и как о, п р е с в е га н и ј е слуга, кад бих га увредио, он би знао шта би са мном радио. За његове усл уг е ја му нисам обећ ао награ ду, а он с ам је није тра жи о. П а шта га побу ђ ује да овако иде уз мене? 5 3
г ,
5 5
Кад отворисмо врата одељења за купање, помислио сам да улазимо у пакао. Замислите собу од дванаест корака д у ж и н е и ш и р и н е , к о ј у је о д ј е д н о м и с п у н и л о б ар о с а м д е с е т , ако не и сто људи � ј е р нас је у обе гру пе било до две ста . Пара, од које очи ниш та не виде, ди м, нечис тоћ а, теск оба д а с е н и г д е н е м о ж е нога с п у с т и т и . Ј а се у п л а ш и м и х т е д о х д а с е в р а т и м , а л и П е т р о в м е о д м а х о х р а б р и . К а к о �так о , с 53 Средњег сталежа. 54 Збитењ, врућ е пић е од мед а и воде, с лорберо м. П ије се ум ест о чаја. 55 Каблица, дрвен суд за воду, с кратком држаљом на ободу.
н а ј в е ћ и м н а п о р о м с е п р о г у р а с м о и з м е ђ у г л а в а к у п а ч а к о ји с у п о с е д а л и н а п а то с , м о л е ћ и и х д а с е м а л о п о г н у д а м о ж е м о п р оћ и , и ј е д в а д о ђ о с м о д о к л у п а . А л и н а к л у п а м а с ва с у м е с т а заузета. Петров ми рече да место треба откупити, и одмах се стаде погађ ати с је дн им осуђ енико м који је сед ео код проз орче та. Осуђ еник му за копе јку ус туп и место, а Петров му без оклевања спусти у руку новац који је он, стегнувши ra у шаку, ун ап ре д паме тно понео са собом на купањ е, па б р з о ш м у г н у по д к л у п у , т а ч н о и с п о д м о ј е г а м е с т а , г д е ј е било мрачн о, нечисто, где је лепљ ива ме мл а сву д нарасла готово за пола прста . Али и под кл уп ам а је све зау зето , и тамо кипти. На целом патосу, нигде ни за шаку празног местанцета где не би купачи седели згрчени, и пљускали се водом из своји х каблица. Дру ги стрче измеђ у њих успр авно, и с ка бл иц ам а у ру ци пе ру се стојећ и, а пр ља ва вода сли ва се с њих право на обријане главе оних што су седели. Горе на п о л и ц а м а , и свуда по степеницама што воде до њих, седе погнути и стиснути они који се мију. Али мало се перу. Прост н а р о д с л а б о с е п е р е в р у ћ о м в о д о м и с а п у н о м , в ећ с е с а м о стр аш но пари, и после се полива хл ад но м водо м � и то им је све купање. 5 6
Близу педесет метлица на полицама диже се и спушта, у исти м а х , сви се л у п а ј у њ и м а д о н е с в е с т и . С ваки ч а с п у ш т а се пара у купат ило , то више ни је врућ ина, него пакао . Ди гла се бук а, све то виче, кре шти , кикоћ е се, а сто ла на ца звечи вукућ и се по патосу... Неки, у на ме ри да прођ у, заплић у се у ту ђ е о к о в е и л и с е с в о ј и м а з а к а ч и њ у о г л а в е о н и х ш то су ниже седели, падају, псују и вуку за собом оне које закаче. Са свих страна тече вода прљавштине. Сви су некако опијени, у з бу ђ е н и , р а з л е ж у се ц и к а и в ик а. Код собњ ег п р о з о р а , кр оз који се додаје вода, стоји тискање, псовка, прави окршај. Д о б и је н а вр ућ а в о да п љ у с к а н а г л а в е о н и х ш т о с е де , п р о с и п а се пре него што стигне там о где је понета. М ало �м ало п а кроз собни прозор, или одшкринута врата провири лице бркатог војника с пушком у руци да види има ли нереда. Обријане главе и те ла црвена од парењ а, и згл еда ју још грд ниј а' него што су. По напар ени м леђ има обично се врло јасн о пока жу маснице од некадашњих шиба, од бича или прута, изгледа као да су сва та леђ а поново изу да ра на и озлеђ ена. Стр ашни траго ви! Кад их погл едам , кожа ми се јеж и. Чим се пусти пара, густ, врео облак застре цео простор, и одмах сви стану викати, бректати и кикотати се. Кроз облак паре промичу п р е д о к о м и ш а р а н а л е ђ а , о б р и ј а н е г л а в е , з г р ч е н е р у к е и н ог е , а за допуну. Исај Фомић на највишој полици халаче из свег гласа. Он се пари да излуди, али ми изгледа да нема врелине која би њем у била довољна, за коп ејку уз им а он купа тилс ког 56 Степенасте полице поред зидова, понегде чак до близу тавана.
слугу, ал и ни тај не мож е да издрж и, него најз ад баца ме тли цу и трчи да се расхлади хладном водом. И с а ј Ф о ми ћ н е о ч а ј а в а н е г о у з и м а д р у г о г с л у г у , тр е ћ е г , он је већ на ми сл ио да у ова кво ј при ли ци не пази на издатке, па је измен ио и пет тр ља ча . � А л а с е п ар и И с а ј Ф о ми ћ , с и л а н ј е ! � д о в и к у ј у м у о д о з до осуђ еници . Исај Фомић и сам види да је у та ј ма х он изнад свих, да их је све заден уо за појас па тр и ју м ф уј е, и оштри м сулудим гласом дере се: ла�ла�ла�ла, и надвикује све друге гласо ве. Дођ е ми на ум : ако и на ономе св ету буд ем о сви з а ј е д н о у п а к л у , о н д а ћ е т а м о б и т и в р л о с л и ч н о о в о м е о в д е. He истрпех, него своју помисао саопштих Петрову, а он само пог лед а око себ е и оћ ута. Хтео сам да и њему купим место поред себе, али он седе кр ај м ој их ногу и ре че да му је врло згодно. А Ба кл уш ин нам к уп уј е воду и доноси је како кад затре ба. П етров ре че да ћ е ме истрљ ати и опра ти од глав е до пете, па ћ у бити „по тпу но ч и ст ", и н а в а л и д а и д е м д а с е п а ри м . А л и ј а с е н е у с у д и х . О н м е целога истрља сапу но м. „А сад да вам опе рем 'ножиц е'", дода на кра ју. Хте до х му рећ и да то могу и сам , али већ му нисам ниш та одб ијао, па сам се сасвим п ре да о његов ој вољи. Што је он моје ноге назвао „ножицама" у томе одлучно није звучала ниједна струница ропска, него просто напросто Петров их н и ј е м о г а о д р у к ч и ј е н а з ва т и в е р о в а т н о с т о г а ш т о ј е у в е р е н д а д р у г и , п р ав и л>уди и м а ј у ноге, а ја те к с а м о н о ж и ц е . Пошто ме је иску пао , он, опет са истим це ре мо ни ја ма , т о ј е с т п р и д р ж а в а ј у ћ и м е и п а зе ћ и н а с в а к и м о ј к о р а к к ао д а сам од порцелана � помогну ми да одем у собу за облачење и да о б у ч е м р у б љ е и о д е л о . А к а д св е св р ш и , он се б р з о в р а ти у купалиште да се пари. К а д д о ђ о с м о к у ћ и , п о н у д и х м у ч а ј а . T o н и ј е од б ио , попио је ча ј и зах ва ли о ми. Дођ е ми да мал о „одреши м кесу", да га почастим ракијом. Боца ракије нашла се у нашој каса рни . Због те части , П етров је био наро чит о зад ово љан , попио раки ју, пу цн уо јез ик ом и хра кн уо, па рек авш и ми да сам га тиме потпуно окрепио, он брзо оде у кујну као да га тамо чека нешто што се без њега никако не може да сврши. Место њега, дођ е ми др уг и за раз гов ор � Ба кл уш ин , пионир, кога са м, још у куп ати лу , такођ е био позвао на чај. He познајем никога ко би био пријатније нарави него што је Баклуш ино ва. Истина, он др уг им а не попу шта, често се и свађ а, не воли да се ко ме ш а у ње гов е ств ари , ре чј у, у м е да се д р ж и . А л и н е свађ а с е з а д у г о , и ч и н и м и се: сви га воле. Кудгод оде, радо га дочекују. И у граду га познају као најзабавнијег човека на свету, који веселост никада не губи. Баклушин је висока раста, човек око тридесет година, лица младалачког, искреног, доброг, доста лепог, и с брадавицом. Он понекад, кад пре дст ављ а дру ге, који прођ у или које види,
у м е в р л о с м е ш н о д а и с к р и в и л и ц е , т е г л е д а о ц и м о р а ј у д а с е смеју. И он је је д а н од наших шаљи ваца и весељака, али није гледао кроз прсте нашим презривим противницима смеха и шал е, так о да њега нико не гр ди да је „неоз биљ ан и без вр ед� ности". Пун је ва тр е и жи вот а. Упознао се са мн ом још п рви х д а н а , и р е к а о м и је д а ј е во јн и о бв е зн и к , д а је п о с л е с л у ж и о као пионир, и да су га чак и неке високе личности запазиле и з а в о л е л е , ч и м е с е о н, с е ћ а ј у ћ и с е н е к а д а ш њ и ц е , в е о м а п о н о си . А м е н е ј е о д м а х з а п и т к и в а о о П е т р о г р а д у . О н ч и т а чак и књиге. Д о ш а в ш и к о д м е н е н а ч а ј , п р в о н а с м е ј а ц е л у к а с а р н у прича јућ и како је поручн ик Ш. ју тр ос удесио мајо ра, па онда седе поред мене и, задов оља н, реч е ми да ћ е одиста бити представ е. 0 праз ницим а, у там ниц и се прир еђ ују позоришне представе. Објавили су глумце, а декорације се помало с п р е м а ј у . Н е к и г р ађ а н и о б е ћ а л и с у о д е л о з а г л у м ц е , п а ч а к и за жен ске улоге , а било је наде да ћ е се преко јед но г поси лног д о б и т и о ф и ц и р с к о о д е л о с а ђ у т а н т с к и м н а р а м е н и ц а м а . Само да се мајор нечег не присети па да забрани представу, као лан е. Лањс ког Божић а м ај о р не беш е доб ре воље � негде је био изгубио на картама, а уз то у тамници су починили неку л у д о р и ј у , па, о н а к о љ ут, о н ј е з а б р а н и о п р е д с т а в у , м о ж д а је о ве г о д и н е н ећ е о м е т а т и . Р е ч ј у , Б а к л у ш и н ј е у з б у ђ е н и р а з д р а г а н . Види се да је је д ан од гл авн их пок ре тач а позо риш та и ја са м се тада зарекао да свакако одем да видим ту представу. Баклушиново простодушно радовање за успех позоришта, било ми је пр ијат но . Реч по реч, па мал о више уђ осм о у разговор. Поред осталога, он ми рече да није служио само у Пе тро гра ду, неш то је та мо скри вио, па је био пр ем еш те н у P., у г а р н и з о н с к и б а т а љ о н , у о с т а л о м , к ао п о д о ф и ц и р . � А одатле ме послаше овамо � напомену он. � З аш то? � за пи та х ra ја . � З а ш т о ? Ш та м и с л и т е , А л е к с а н д р е П е т р о ви ћ у , з а ш т о ? Зато што сам се заљубио! � Хе, због тога се тек нећ е сла ти овам о! � на см еј ем се � Додуше � дода Баклушин � истина је да сам баш у тој прил ици из пуш ке ран ио једн ог там ош ње г Немц а. Али зар вреди да се због Немца шаље на робију! Судите сами! � Збиља, како је то било? Ис пр ич ајт е ми, ра до бих то чуо. � T o ј е б и л о в р л о с м е ш н о , А л е к с а н д р е П е т р ов и ћ у . � О нда још боље. П рич ајте . � Зар да причам? Е, онда слушајте ... И чуо сам за јед ан , иако не сас вим смеш ан, ал и дос та чудан случај убиства... � О в а к о ј е б и л о � п о че Б а к л у ш и н . � К а д м е п о с л а ш е у Р, ви ди м ја леп је гра д, ве лики , сам о им а мно го Не ма ца. A
ј а , д а б о г м е , јо ш м л а д , д о б р о з а п и с а н код с т а р е ш и н а , н о с и м кап у накр иво, то јест , про во ди м се. Бац ам око на Неми це. И тако, једна ми се допаде: Лујза. И она и њена тетка прале су само на јбољ е рубље. Тетка јо ј је стара, много уобр аже на ж е н а , и ж и в е л е п о . У п о ч е т к у с а м с а м о с н о в ао ко н це п о р е д прозора, али после смо се и истински спријатељили. Лујза је и р у с к и д о б р о г о в о р и л а , с а м о је м а л о к ао т е п а л а � т а к о ми лу дев ојк у још ник ад нисам видео. У почетку, ја сам јо ј ово� оно говор ио, а она мени : „То, Саша, не мо ј спом ињ ати , ја хоћ у да оста не м чиста, да ти бу де м жен а дос тојна ", и са мо се у м и љ а в а , и с м е ј е с е т а к о н е к а к о звонко... п а је т а к о н е к ак о невин а... ја та кв их као шт о је она била, н ис ам вид ео. Она ме је п о в у к л а д а с е ж е н и м . П а р е ц и т е , к ак о д а се и н е ж е н и м ? И тако, сп ре ма м се ја да идем с молб ом код потпуко вник а. К а д, г л е , Л у ј з а ј е д н о м н е д о ђ е н а с а с т а н а к , н е д о ђ е н и д р у г и пут, па је нем а ни трећ и пут. Ја ш аљ ем писмо , на писм о нема од го во ра . Шта је то, пи та м се. Да ме је вар ал а, она би се и сад претварала, и на писмо би ми одговорила, и дошла би на састанак. А овако: није умела ни да слаже, него просто пр еки ну ла. To је тетк ино масло, п оми сли м ја. И н е сме м да оде м тетки. До душ е, она је све знала, али ми см о то ипак од ње крили. Идем као луд , нап иш ем јо ј послед ње писмо и каже м: „Ако не дођ еш, ја ћ у ић и тетки." To је поплаш и, дођ е. Пл аче. Каже, њихов дал еки сродни к, Шулц, часовн ичар, имућ ан и већ у годи на ма човек, хоћ е да се оже ни њоме. К аже: „Да ме не у с р е ћ и , и да он у с т а р о с т и не о с т а н е бе з ж е н е , а и во ли ме и о д а в н о ј е т о н а м е р а в а о , а л и ј е ћ у т а о , с п р е м а о с е. Е то , С а ш а" , ка же она мени , „човек је богат, a то је за ме не срећ а, и ва љд а нећ еш да ми је од уз ме ш ?" Гле дам је, а она плаче, грл и ме ... Е�е, м и с л и м с е , п р а в о и к а ж е ! Ш т а ј о ј в р е ди д а п о ђ е з а в о ј н и к а , па мак ар он био и подо фи ци р! „Е па, збогом, Лу јз а, нек ти је Богом просто , ш то да ја см ет ам тво јо ј срећ и! А је ли бар леп?" „Није", вели, „у го ди на ма је, има ду га ча к нос", па се и са ма н а с м е ј а . Р а с т а с м о с е, ш т а ћ у, м и с л и м , н и ј е с у ђ е н о ! С у т р а д а н од ем ја до ње гове радњ е, знао сам ули цу, она ми је каз ал а. Гледам кроз прозор, видим: седи Немац, прави часовник, човек око четрдесет пет година, кукаста носа, буљавих очију, у фрак у, и са празни чно м јако м, о волико високом � важна личност! Ја само отпљунух, хтедох одмах и стакло да му р а з б и ј е м . . . па п о м и с л и х : а ш та ћ е ми TO! H e в р е д и ни прстом да макн ем, ш то је пропало пропало! У сум рак дођ оху касарну, легох на постељу, и, хоћ ете ли веровати, Ал ек са нд ре Петровић у, плак ао сам ... � Е , п р ођ е ј е д а н д а н , д в а , т р и д а н а . С Л у ј з о м с е н е в и ђ а м . А о д ј е д н е к у м е ( и она је п р а љ а , с т а р а ж е н а , Л у ј з а с вр а ћ а код н>е) ч у ј е м да је Не ма ц знао за на ш у љу бав, па се зато и о д л у ч и о д а с п р о ш е в и н о м в и ш е н е о к л е в а . И н а ч е би ј о ш д в е годи не чекао. И као да је тр аж ио да му се Лу јз а и зак ун е да
за ме не виш е нећ е да зна, и као да је обе, и тет ку и Лу јзу , д р ж а о ј о ш за н е ш т о н и ж е н его ш то су , м о ж е бити, в е л и , д а ћ е се и пре дом исл ити , а још ни сад се ни је баш сасвим од луч ио . Кум а ми ре че јо ш да је за пр ек су тр а, у недељ у пре подне, она поз вала н>их две на каф у, да ћ е доћ и још је да н рођ ак, стар ч о в е к , н е к а д а т р г о в а ц а с а д а п у к и с и р о м а х , н а д з о р н и к п ић а у н е к о м п о д р у м у . Ч и м с а м в и д е о да ћ е они у н е д е љ у м о ж д а све да одлуче, мене обузе неко зло, сам собом нисам могао владати. Цели тај дан, и ваздан сутра нисам ништа друго ра ди о него о то ме мисл ио. Дођ е ми да бих онога Нем ца просто појео. � У н е д е љ у у ј у т р у н и с а м ј о ш н и ш т а з на о , и ч и м с е с в р ш и служба у цркви, ја скочих, обукох шињел и упутих се Немцу. Ми слио сам да ћ у их све затећ и. А са м не знам за шт о са м пошао код Немца, и шта сам тамо хтео да кажем. Тек, за сваки случај, спустим пиштољу џеп. Осталамита крнтија, са старим обарачем, још од онда кад сам као дечак из ње пуцао. Више се њоме није ни могло пуцати. Па ипак, напуним цев, м и с л и м о ни ћ е м е т е р а т и , и г р д и т и , a ј а ћ у и з в а д и т и п и ш т о љ да и х п о п л а ш и м . О д е м . У р а д и о н и ц и н е м а н ик о га, сви с у у соби, иза ње. Осим њих не беше више ни душе, никакве по� слу ге, о н од све пос лу ге има са мо је д н у Нем ицу, она је и кув ари ца. Ја прођ ем кроз радњу, вид им врата су затворе на, али стара врата с резом. Срце ми лупа, застајем, слушам � говоре немачки. Само што из све снаге гурнух ногом у врата, а она се одмах отворише. Видим, сто постављен. На столу велики ибрик за кафу, а кафа ври на шпиритусу. Стоје колачи, на другом послужавнику стакло вотке, харинга и кобасица, и уз то стакл о некаквог дру гог пић а. Лу јза и тетка, свеч ано обуче не и накић ене, седе на канабе ту. Пре ма њима, на столици, седи Немац, младожења, очешљан, у фраку и с ј а к о м ш то м у с т р ч и по д н о с о м . С а с т р а н е , о п е т н а с т о л и ц и , седи дру ги Нем ац, стар, дебео, сед, ћ ути. Чим ја уђ ох, Лу јз а пребледе. Тетка мало као поскочи, опет седе, а Немац се нам рш ти. Љу т је, уст ад е па ме доче ка: � Шта желите? Ја се збуним, али срџба је већ кипела у мени. � Шта же ли м ! Па да пр им иш госта � ве ли м � вотк ом га почасти. Дошао сам ти у госте. � Седите! � рече Немац пошто се мало размислио. Ја седох. � Д еде м ал о вотке � ка же м ја. � Ево вотке � вели он � извол'те, служите се. � А м а д ај ти мен и добр е вотке! � рек ох ја, и ви ди м да ме бес већ савлађ ује. � Ово је до бр а во тка . Криво ми што ме тако баш ни у шта не цени. А најгоре ми је што то Л уј за гле да. П опих вотк у па реко х:
� А што си ти, Немче, тако опор према мени? Хајде да се спријатељимо. Зато сам ти и дошао. � Ја не могу бити ваш пријатељ, ви сте прост војник � одговори ми он. Е, тада ми прекипе. � Стр аш ило ! К об аси чар у! А знаш ли ти да ја овога часа м о г у с т о б о м д а у р а д и м с в е ш т о х оћ у ? Е в о д а т е у б и ј е м и з пиш тоља , хоћ еш ли? Извадим пиштољ, станем пред њега и грлић упрем право у његову главу. Њих две седе ни живе ни мртве , не смеју ни да писну, а онај старац, сав пребледео, тресе се као ли ст, и ћ ути. Немац се изненади, али ипак се прибра. � Ја се вас не бо ји м � вели � и као ча ста н чове к м ол им вас да од м ах пре ки не те ваш у шалу, a ја се вас ни ма ло не бојим. � Л а ж е ш т и, б ој иш с е! � р е к о х ј а . � И к ак о ! Н е с м е г л ав о м д а м р д н е под п и ш т о љ е м ! � He � вели � то ви никак о не см ет е уч ин ит и. � А з а ш т о � в е л и м ј а � н ес ме м? � Зато што в ам је то стр ого заб рањ ено , па бист е били строго кажњени. Ђ а в о ћ е зн а т и ш т а ј е б и л о т о м л у д о м Н е м ц у ! Д а м е н и ј е сам так о потпир ивао , он би и данас био жив, зло се и до го ди ло само због препирке. � Дакле, ти мислиш не смем? � He! � He смем? � Никако не смете то са мном учинити ... � Е,ево ти на, кобасицо! Чим пиштољ тресну, он се свали на столицу. Други поврискаше. Ја пиш то љ у џеп, па на вра та, и чи м уђ ох у тврђ аву, одмах код капије бацих пиштољ у коприве. Дођ ох кућ и, л е г о х , а св е м и с л и м : с а д h e д а м е о д в е д у ! Прођ е час, прођ е два, ни шта! А пред мр ак већ ме сп оп аде неми р. Изађ ох, обузел а ме жељ а да пошто �пото вид им Лу јзу. П р ођ е м п о р е д ч а с о в н и ч а р с к е р а д њ е . В и д и м : п о л и ц и ј а и много света. Ја код куме: зови Лујзу! Мало�мало почекам, и видим: трчи Лујза, паде ми око врата, плаче, каже: „Свему сам ја крива, што сам тет ку пос луш ала. " И сприча ми к ако је т е т к а , о д м а х ч и м с е он о д о г о д и л о , о т и ш л а к у ћ и , о д с т р а х а с е ра зб ол ел а, „и � ћ ути, нити је коме што говор ила, н ити мени д а ј е д а г о в о р и м , б о ји се, нека с а м и р а д е к ак о з в а ј у . Н ас", к а ж е Л у ј з а „онда нико н и ј е в ид ео , о н је и с в о ј у с л у ж а в к у п о с л а о о д кућ е, бо јао се: да је она знал а да он хоћ е да се же ни , очи би му иск опа ла. Никога није било ни од њего вих помоћ ника, све је у к л о н и о и з кућ е. С ам је и к а ф у с к у в а о и к о л а ч е с п р е м и о .
А с р о д н и к � он je и о н ак о ц е л о г а века ћ у тао , ни д о с а д н и ј е ниш та говорио . Чим се оно дог оди ло, о н је први уз ео к ап у и отиш ао. За цело ћ е и он ћ утати", доврш и Лу јз а. Тако је и било. За две недеље нико ме није дирао, нико ни за шта није на мене п о с у м њ а о . А л и , в е р о в а л и в и и л и н е, А л е к с а н д р е П е тр о в и ћ у , за те две недељ е ја сам сву сво ју срећ у искапио. С Лу јз ом с а м с е н а л а з и о с в а к о г а д а н а . М н о г о, м н о г о м е ј е з а в о л е л а ! И пл аче, к аже : „Ић и ћ у с тоб ом к уд било, где год те пошаљу. Ради тебе, све ћ у оста вити !" Већ сам м исл ио да ми се ту цео ж и в о т р е ш а в а , т о л и к о м е ј е р а ж а л и л а . К ад, п о с л е д в е н е д е љ е , у х в а т и ш е м е и о д в е д о ш е . О н а ј с т а р а ц и т е т к а д о г о в о р и л и се и проказали ме... � Ч е к а ј т е � п р е к и д о х ј а Б а к л у ш и н а � з а т о ст е м о гл и би ти осуђ ени свега на дес ет година робије, ре цим о и на двана ест, па и на пот пун рок, у грађ анск ом одељењу, а ли ви дођ осте у засебно одељење, како то? � Е, то се десило овако � одговори Баклушин. � Чим ме одведоше пред судску комисију, капетан ме одмах ту пред су до м гадно изгрди . Ја не мо гох да от рп им , па му рек ох: „А што ме ти грдиш? Зар не видиш, хуљо, да си пред огледалом!" Е , т а д с т в а р по ђ е д р у к ч и ј е , у з е ш е д а м и с у д е и з а н о в у к р и в и ц у . И тако за све скупа осудише ме на четири хиљаде шиба, па овамо у засебно одељење. А кад изведоше мене, изведоше и капетана, мене у шетњу кроз зелену улицу, а њега да му одузму све знаке части и да га пошљу на Кавказ као простог в о ј н и к а . Д о в и ђ е њ а, А л е к с а н д р е П е т р о в и ћ у ! П а д о ђ и т е н а м на представу.
X
БОЖИЋ
Н а с т а н у н а ј з а д б о ж и ћ н и п р а з н и ц и . В е ћ н а Б ад њ и д а н готово се није излазило на рад. Ишло се у шиваре и друге радионице, остали, били су само на прозивци, па иако су одређ ени там о�а мо на послове, ма ло су се сам о зад рж али , па су се готово сви, поје динц е или у го ми ла ма , од м ах враћ али у т а м н и ц у , а п о с л е р у ч к а већ ви ш е нико н и ј е ни и з л а з и о из ње. И пр е по дне већ ина је иш ла сам о на сво ј посао, а не на д р ж а в н и , неки д а с е п о б р и н у з а п р е н о с р а к и ј е и д а је ј о ш поруче, неки да се виде с кумовима и кумама, или да пред празник покупе неке ситне подужице за своје раније радове, а Бакл уш ин и сара дн иц и у пре дст ави , ишли су да се нађ у с неким познаницима, који су били махом официрска послуга, и да од њих набаве потребна одела. Неки су ходали брижни и ужурбани, једино стога што су и други били брижни и у ж у р б а н и , п а и ако п он ек и, н а п р и м е р , н ис у и м а л и н и о т к у д а да д о б и ј у н о в ац и з г л е д а л и су и пак као да ћ е га и они од н ек о га д о б и т и , ј е д н о м р е ч и , сви с у н е к а к о о ч е к и в а л и н е к у п р о м е н у о празнику, нешто необично. Предвече, вратише се инвалиди који су по раз ним осуђ енич ким по руџ бин ама ишли на пијацу, и дон еш е свег а и сва чег а од је ла : и гове дине , и пр аса ди , чак и гусака. И најскро мни ји, и најчув арн ији осуђ еници, који су целе године скупљали пару по пару и штедели, и они су с м а т р а л и д а и м ј е д у ж н о с т д а з а о в е д а н е о д р е ш е м а л о к е с у, и да људски сп ре ме себи мрс. За осуђ еника је су тра шњ и дан прави празник, који му се не може одузети, који му и закон пр изн аје. У так ве дане, а њих је свега три у години , нико не сме да га шаље на рад. А н а п о с л е тк у , к а д о в а к а в о д м е т н и к д о ч е к у ј е т а к а в д а н , ко зна коли ко се ус по ме на покрећ е у њего вој ду ш и! У�сећ ању прос тих људи, велики празници још од детињс тва остав љај у врлојакеутиске. Уте дане онис еодм арајуо дтеш кихп осло ва, п р и к у п љ а с е ц е л а п о р о д и ц а . У т а м н и ц и , с ећ а њ а н а т о м о р а д а с у и м м у ч н а и т у ж н а . П о ш то в а њ е п р е м а с в е ч а н о м д а н у д о б и ј а код о с у ђ е н и к а чак и н е к у ф о р м а л н о с т , м а л о и х је к о ји се та д весе ле, сви су озбиљни , и као да су не чим зау зет и, иак о су махом без посла. Али и они што се веселе, и они се старају д а у себи с а ч у в а ј у н е к у д о с т о ја н с т в е н о с т . .. С м е х к ао д а је био з а б р а њ е н . У о п ш т е, р а с п о л о ж е њ е ј е п р е л а з и л о у п р е т е р а н у осетљивост и у раздражљиву нетрпељивост, видела се нека подантерија, и ко би ма и нехотице, случајно, пореметио општи тон, одмах би га окупили с виком и грдњом, љутили би
се на њега што он, како се види, не поштује празник. Њихово празнич но, свеч ано распо лож ењ е некако је необично, чак д и р љ и в о . О с и м п р и р о ђ ен о г п и ј е т е т а п р е м а в е л и к о м д а н у , о с у ђ е н и к , и н е з н а ј у ћ и , о с ећ а д а г а т а к в о п р а з н о в а њ е н е к а к о д о в о д и у д о д и р с ц е л и м с в е т о м , д а к л е , д а о н н и ј е б аш с а с в и м избачен , про пао човек, н ије отп ад ак, види да је у та мн иц и исто онако као и код ос та ли х људ и. Они су то осећ али, то се видело, то је било јас но и р азу мљ ив о. И Аким Акимић много се спремао за празник. Пор одич них усп ом ена ни је имао, је р је одрас тао у туђ ој к у ћ и к а о с и р о ч е и , м о г л о б и с е р е ћ и , в ећ у п е т н а е с т о ј г о д и н и у ш а о у т е ж а к р а д , у њ е г о в о м ж и в о т у н е б е ш е ни н а р о ч и т и х р а д о с т и , ј е р ј е ц е о с в о ј в ек п р о ж и в е о у р е д н о , п о п р а в и л и м а , ј е д н о л и к о , с т р а х о в а о је д а н и з а д л а к у н е о д с т у п и о д примљених дужности. Није био ни богзна како побожан, јер, како изгледа, см ерн ост је про гут ал а све ост але његове људ ске д а р о в е и о со би н е, с в е с т р а с т и и ж е љ е , и д о б р е и рђ аве. З ато се он мирно спремао да дочека свечани дан, није се журио, није се узбуђ ивао, а ту жн е и сасвим зали шн е усп ом ене нису г а б у н и л е , о н се с п р е м а о с т и х о м о д м е р е н о м с м е р н о ш ћ у , там ан толик ом колико је тр еб ал о да се изврши дуж но ст и ј е д а н з а у в е к п р о п и с а н и о б р е д . А и у о п ш т е , он н и ј е в о л е о да много размишља. Његове се главе, изгледа, никад не тиче з н а ч а ј ф а к т а , а л и ј е д а н п у т п р о п и с а н а п р а в и л а о н с н ај в е ћ о м и н е п р о м е њ и в о м та ч н о ш ћ у и з в р ш у ј е к ао н е ш т о с в е т о . С у т р а д а м у се н а р е д и да и зв рш и н е ш т о с а с в и м с у п р о т н о , о н би и то урадио исто тако послушно, савесно, без поговора, као и оно ју че . Једа нпу т, свега јед ан јед ин и пу т у своме животу, по ку ш ао је да поживи м ал о и по сво јој п ам ет и � па се нашао на робији. Лекција, која за њега није пропала. Иако му није било од ус уд а дано да икада сам уви ди у че му је уп ра во п огреш ио и шта је скрив ио, и пак је он из свога сл уч ај а извео спасон осно правило � да никад ни у каквој прилици не размишља, јер „ р а з м и ш љ а њ е н и ј е за њ е г о в у п а м е т " , к а к о с у о с у ђ е н и ц и м еђ у собом говорили. У слеп ој верности божић ним оби ча јим а, о н ј е с н е о б и ч н и м п о ш т о в а њ е м г л е д а о и на с в о ј е б о ж и ћ н о пр асе (сам га је испека о и нап ун ио каш ом, је р је и то ум ео ) као да то није било најобичније прасе које се увек могло ку пи ти и испећ и, него неко наро чито , свечан о. М ожд а је још од дети њс тва навикао да о Божић у види на стол у печеницу, па закључио да тога дана печеница мора да буде, и ако би се сам о јед но м десило да о Божић у не поједе прасе, ув ер ен сам д а б и r a ц е л о га ж и в о т а с а в е с т г р и з л а ш то н и ј е и з в р ш и о с в о ј у д у ж н о с т . Д о Божић а, но си о је с т а р и к а п у т и с т а р е п а н т а л о н е , премда лепо закрпљене, али ипак већ сасвим изношене. Сад се вид ело да је ново оде ло, које је добио још пр е чет ир и месеца, брижљиво чувао у сандуку, и није га ни дирнуо, него је с о с м е х о м у себи п о м и ш љ а о к а к о ћ е о п р а з н и к у с в е ч а н о
д а се понови. Так о је и у ч и н и о . Још на Б ад њ е в е ч е о н и з в а д и из сандука то ново одело, рашири га, прегледа, ишчисти, одуну трунчице, и кад све доведе у ред, он га обуче ради про бе. Вид ело се та д да је одел о било сасви м како тре ба за ову прилику: добро се закопчава све до горе, јака, као од картона, високо подупире подбрадак, а струк личи мало и на му нди р. Аким Аки мић се смеш ка од задовољства и млад ић ки се окрећ е пре д ог ле дал це то м које је, на докол ици, одавно сам израдио и унаоколо облепио златном хартијом. Само ј е д н а к о п ч и ц а н а ј а ц и о д к а п у т а к ао д а н и ј е с а с в и м н а с в о м м е с т у . В и де ћ и т о, А к и м А к и м и ћ н а у м и д а п р е м е с т и к о п ч у , и пре ме сти о ј у ј е , опет про бао капут, и сад беше све сасв им д о б р о . О п е т с л о ж и х а љ и н е к ао ш то с у б и л е и , у м и р е н , с к л о п и их натр аг у санду че, до сут ра . Глава му је обр ијан а како треб а, ал и кад се паж љи во по гледао у огле далу, о пазио је да на глави некако није све сасв им глатко, овде�онде пронађ е неке је дв а видљиве кл ице власи, те одм ах оде „ма јору " да ra об ри је сас ви м како је у ре ду и „по обрасцу." И м ад а сут ра н и к о не ћ е з а г л е д а т и у А к и м а А к и м и ћ а , о н с е п он о в о о б р и ј а о ј е д и н о р а д и у м и р е њ а с в о ј е с а в е с т и , д а б и з а о в а к а в д а н потпуно испунио све своје дужности. Поштовање, пажња п р е м а с в е м у , и п р е м а д у г м е н ц е т у и п р е м а г ај т а н ч и ћ у , п р е м а петљици, још из детињства су му се неизгладиво утиснули у п а м е т и к а о н е о с п о р н а д у ж н о с т , a у с р ц у к ао у г л е д к р а ј њ е л е п о т е д о к о је и с п р а в а н ч о ве к м о ж е доћ и. К ад је све д о в е о у р е д , он, к ао н а ј с т а р и ј и о су ђ ен и к у к а са р н и , н а р е д и да се д о н е с е сено и с а в е с н о је п аз и о к ак о су га р а с и п а л и по п а то с у . To исто било је и у ос та ли м кас ар на ма . He знам зашто, ал и се код нас о Божић уувек прос ипас ено по касарн ама. Затим, кад је с в р ш и о с в е с в о ј е п о сл о в е, А к и м А к и м и ћ с е п о м о л и Богу, л е ж е н а п о с те љ у и о д м а х за с п а б л а ж е н и м д е т и њ и м с н о м , д а б и с у т р а ш то п р е у р а н и о . И сто с у т а к о у р а д и л и и о с т а л и осуђ еници. У свим а касар нам а легло се много ран ије него обично. Пр еки нут је редо ван вечерњи рад, a о м ај да ни м а ни пом ена. Све је чекало су тра шњ и дан. Дођ е и то. Рано, јо ш п р е с в а н у ћ а , тек ш т о је д о б о ш објавио зору, отворише се касарне, дежурни подофицир, к о ј и у ђ е д а п р о з о в е о с у ђ е н и к е , с в и м а п о ж е л е с р е ћ а н Б о жи ћ . Сви му отпоздраве пријатно и срдачно. Аким Акимић и сви д р у г и , ко ји су и м а л и г у с к у и п р а с е у к у ј н и , п о м о л е се Б о гу брзо, па похитају да виде шта се тамо с печењем ради, како га пеку, где шта стоји, и тако даље. С наших малих прозора, покривених снегом и ледом, види се кроз мрак како у обема к у ј н а м а , у с в и х ш е с т п ећ и , б у к т и в а т р а , н а л о ж е н а п р е о с в и т а . П о д в о р и ш т у , к р о з п о м р ч и н у , ве ћ п р о м и ч у о с у ђ е н и ц и и затвореници у својим кратким кожусима, сасвим навученим или само огрнутим. Светохитау кујну. Понеки, додуше само н е к о л и ц и н а . б и л и с у в ећ и к о д к р ч м а р а . Т о с у н а ј н е с т р п љ и в и ј и .
А л и у о п ш т е , сви с е п о н а ш а ј у у љ у д н о , м и р н о и н е к а к о п р е к о обичаја пристојно. He чује се ни обична псовка, ни обичне свађ е. Сви знај у да је да на с велик и дан и велик и празн ик. Има их који иду и у друге касарне да својим ближим друговима п о ж е л е с р е ћ а н Бо ж и ћ . П о к а з у ј е с е н е ш т о к а о п р и ј а т е љ с т в о . У з г р е д д а с п о м е н е м , п р и ј а т е љ с т в о ме ђ у о с у ђ е н и ц и м а г о т о в о се нимало не запажа, не кажем пријатељство опште � њега је ј о ш м а њ е , н е го о вако , п о је д и н а ч н о , д а с е о в а ј и л и о н а ј о с у ђ е н и к з д р у ж и с к о ј и м д р у г и м . К о д на с ј е т о в р л о р е т к о , гото во и не посто ји, и то је значајн о, је р у сло бод и н ије тако. К о д н а с с ви с е ј е д а н п р е м а д р у г о м д р ж е х л а д н о , о п о р о , изу зец и су врло рет ки и то је био као неки уза ко ње ни тон, при мљ ен и заведен јед но м за свагда . Изађ ох и ја из касарне. Тек пом ало свић е, звезде блед е, хладна танка магла пење се увис. Из димњака на кујнама куљ а дим , ди жу се читав и стубови. С усрећ ем неке осуђ енике, они ми први пож еле срећ ан празни к, радо и прија тно . Ја им захвалим, па и ја њима то исто пожелим. A с некима од н>их све досад, целог овог месеца, још ни речи нисам про говорио. Баш код ку јн е стигне ме јед ан осуђ еник из војнич ке касарне, с кож ух ом пре ко раме на. Опазио ме још с пола д в о р и ш т а и д о в и к у ј е м и : „ А л е к с а н д р е П е тр о в и ћ у ! А л е к с а н д р е Петро вић у!" Трчао је у кујну, ж ур ио се. Ја зас тан ем да га прич екам . To је мла дић окру гла лица, са ми рни м изразом очију, врло ма ло разговоран, ћ утљив прем а сваком , a са мно м још ни речи н ије изустио , нити ме је и пог лед ао отк ако сам ушао у тамницу, и ја њему нисам ни имена знао. Он ми при трч а зад ув ан и стаде право пред а ме гледајућ и ме с неким т у п а в и м и у и с ти м а х с р е ћ н и м о с м е х о м . � Ш та ж е л и т е ? � з а п и т а м г а м а л о з а ч у ђ е н о , в и д е ћ и к а к о стоји преда мном, осмејкује се широко упртих очију у мене, а ништа не говори. � Како, па да на с је пра зни к... � п ро м рм љ а он, па кад и сам виде да више нема шта да каже, он ме остави и похита у кујну.
Уједно напомињем да се нас двојица ни после овога готово баш ника д нисмо саст ајал и, нити смо јед ан дру го м рек ли к оју реч. И тако све до мога ослобођ ења. У к у ј н и , о к о в р е л и х п ећ и , т и ш м а и г у р а њ е , д а ч о в е к а у д а в е . С ваки п ази н а с в о ј е д о б р о , „ к у в а р и ц е " већ с п р е м а ј у зајед нич ко јести во од држ авн их намир ница, је р ћ е се данас р а н и ј е р у ч а т и . У о с т а л о м , ј о ш н и к о н е ј е д е , м а д а б и н е ки и хтели, али се пристојност одржава због других. Чека се на с в е ш т е н и к а , п о с л е њ е га ћ е с е о м р с и т и . М е ђ у т и м , ј о ш с е није сасвим разданило , а отуд од там ни чк е капије разле же се капларево дозивање: „Кувари, овамо!" Дозивање се чуло готово сваког часа, и п от ра јал о је близу два часа. Тр аж е се кувари да примају поклоне који се из свих крајева града
д о н о с е у т а м н и ц у . Д о н о с е се у в р л о в е л и к о ј к о л и ч и н и з е м и ч к е , п о г а ч е и п р ж е н и ц е , медени колачи, крофне, и разна кис ела теста. М исл им да у целоме гр ад у није из оста ла н и ј е д н а д о м а ћ и ц а из т р г о в а ч к и х и м а њ и х г р а ђ а н с к и х к у ћ а , д а н и ј е п о с л а л а у т а м н и ц у св о г а х л е б а , т е д а „ н е с р е ћ н и ц и м а " и з а т в о р е н и ц и м а ч е с т и т а в е л и к и п р а з н и к . Б и ло ј е б о г а т и х д а р о в а , к и с е л а т е с т а о д н а ј ч и с т и ј е г б р а ш н а и с а р а з н и м зачи ним а, п осла тих у велико ј количин и. Било је и сасвим сиро тињск их дарова, какав јеф ти н хле пчи ћ као земи чка, каква погачиц а или лепињи ца од црна браш на јед ва зачињ ена с к о р у п о м : т о ј е би о д а р с и р о м а х а с и р о м а х у . С ве с е п р и м а л о п о д ј е д н а к о з а х в а л н о , бе з р а з л и к е . П р и м а ј у ћ и д а р о в е , о с у ђ е н и ц и с к и д а ј у к ап у , к л а њ а ј у с е, ч е с т и т а ј у п р а з н и к и носе дарове у кујну. А кад се накупи читава гомила дарованог хлеба, онда се потраже најстарији из сваке касарне те они то п о д е л е п о д ј е д н а к о н а с в е к а с а р н е . Н е м а н и с ва ђ е н и г р д њ е , све се ра ди пош тено, п од јед на ко за све. Што је доб ила наша к а с а р н а т о ј е в ећ р а з д а т о , д е л и л и с у А к и м А к и м и ћ и ј о ш ј е д а н о су ђ е н и к , д е л и л и с у с в о ј о м р у к о м и с в о јо м р у к о м с у раздавали свакоме напосе. He беше ни најмањег приговора, ни најмање зависти ни од кога, сви су били задовољни, и ни је се ни посу мњ ало да је нешто затај ено или неје дна ко подељено. 5 7
Кад Ак им Ак им ић сврши свој посао у кујни, он пређ е на облачење. Обукао се сасвим онако како приличи и свечано, не остаде ниједна копча незакопчана, а чим се обукао он одмах пређ е на пра ву моли тву. М олио се доста дуго . Н а молит ви је б и л о већ м н о г о о с у ђ е н и к а , м а х о м п о с т а р и ј и х . М лађ и с е мање моле, тек ако се понеки прекрсти кад устаје, после спавања, и празником. Свршивши молитву, Аким Акимић приђ е мени и некако свеч ано ми поже ле срећ ан празник . Ја га одмах позовем на чај, а он мене на прасе. Мало затим д о т р ч а и П е тр о в, д а м и ч е с т и т а п р а з н и к . Ч ини м и се, већ је п и о, и м а д а м и ј е д о т р ч а о з а д и х а н н и ј е м и м н о г о ш т а р е к а о самоје мало постојао преда мном, каоу неком очекизању, па брзо отиш ао у кујн у. В ојничка касарна се међ утим спр ем ал а д а д о ч е к а с в е ш т е н и к а . В о јн и ч к а к а с а р н а н и ј е к а о ш то с у ос тал е, там о су постел>е поређ ане поре д зидова, а не наср ед собе, као у свима другим касарнама, тако да је то била у цел ој там ни ци јед ин а соба чија среди на није закрче на. Такав ра сп ор ед је и уч ињ ен вер ова тно зато да би се у как вој пр ек ој потре би сви осуђ еници могл и од ма х при куп ити. Н асред собе н а м е ш т е н ј е с т о, з а с т р т ч и с т и м п е ш к и р о м . Н а с т о м е т н у ш е и к о н у и з а п а л и ш е к а н д и л о . Д о ђ е и с в е ш т е н и к , с к р с т о м и с ве � том водицом. Пошто се пред иконом молио Богу и поја о, он с т а д е п р е д о с уђ е н и к е , а о н и и с т и н с к и п о б о ж н о п р и л а ж а х у 57 Прженице сибирске, налик на палачинке.
д а с е п о к л о н е п р е д к р с т о м . З а т и м с в е ш т е н и к обиђ е и о с т а л е касарн е и пошкр опи их освећ еном водом. У ку јни по хвал и наш тамнички хлеб, у граду толико већ чувен због своје у к у с н о с т и . О су ђ е н и ци о д м а х п о н у д е с в е ш т е н и к у д в а с в е ж а тек испечена хле ба, од м ах су послати њего вој кућ и по јед но м ин вал ид у. К рст је испраћ ен исто онак о побожн о као што је и д о ч е к а н , а г о т о в о о д м а х з а т и м дођ ош е м а ј о р и к о м а н д а н т . Команданта су сви код нас волели и поштовали. У пратњи м а ј о р о в о ј о н о б иђ е с в е к ас а р н е , и с в и м а п о ж е л и с р е ћ а н Б о ж ић , з ађ е и у к у ј н у и о п р о б а т а м н и ч к у ч о р б у . Б и л а ј е извр сна, за овака в дан дата је готово по цела фу нт а говед ине на свак ога осуђ еник а. П оред тога зготов ље на је и каш а од проса, а масла је ме тн ут о до мил е воље. Кад ма јо р отп рати ком анд ант а, он нареди да се ру ча . Осуђ еници глед ају да му не изађ у на очи . Наши не воле његов пако сни по гле д иза нао чар а, он и сад разг ле да и десн о и лево: нећ е ли се виде ти какав неред, пронаћ и какав кривац. Руч ак. Прасе Ак им а Аким ић а беше изврсно печено. Кад нај ед ан пу т � ја не могу да разјас ни м како се то дес ило � од ма х чим је м ај ор отишао, на неких пет ми ну та по његову одласку, видело се врло много пијаних, док само за пет минута раније сви беху готово потпунотрезни. Виде се многа зацрвенела и усјактана лица, искрснуше и балалајке. Мали Пољак већ св ира нек оме вес ело м брату, који га је погод ио на цели дан, и цил ич е му неке вес еле игр е. Р азгов ор је све бучнији и пијанији. Но ручак се сврши доста мирно, у реду. Сви су сити. Старији и озбиљнији готово сви одмах одоше да спав ају, па тако и Ак им Акимић , см атр ају ћ и да се о вел ики м празницима свакако мора после ручка мало поспавати. Стародубовски старовер ац, по ш то је мало трену о, none се на пећ , отвор и овоју књигу, и готово без пр ек ид а молио се Бо гу све до касн о у ноћ . Тешк о му је да гл ед а та ј ст ид и „ с т р а м " , к а к о о н к а ж е за о п ш т у п и ј а н к у к о д о с у ђ е н и к а . Черкези, сви, наместили се у трему, па радознало и уједно с неким гнушањ ем пос ма тра ју пија ну дру жи ну. Сретох с е с Н у р о м : „ Ј а м ан , ј а м а н ! " , р е ч е м и о н м а ш у ћ и г л а в о м у п о б о ж н о ј с р џ би , „ у х, ј а м а н ! А л а х ћ е с е љ у т и т и ! " И с а ј Ф о м ић , ј о г у н а с т о и о х о л о , као у инат, о с в е т л и св ећ о м с в о ј к р а ј и ч а к и у з е да р а д и , о ч и г л е д н о п о к а з у ј у ћ и д а о н т а ј п р а з н и к н и у шта не рачуна. Овде�онде по кутовима започеше и мајдани. Од инвалида се не боје, а да их не би изненадио подофицир, који се и сам стара да ништа не види, они намест ише страж у. Деж урн и офиц ир целога дана јед ва ако је двапу т� �трипут завирио. Али чим се он појави пијани се посакривају а м ај да н и прекину, но, како изгле да, он са м је на ме рн о ж м у р и о п р е д м а л и м н е р е д и м а . З а д а н а с а к о с е к о и о п и је , 5 8
58 He ваља , ни је добро.
TO ce сматра само као незнатан изгред. Мало�помало људи се сас ви м рас пу сти ше . Нас тад ош е и свађ е. Па, ипак, мно го ј е в и ш е т р е з н и х , и м а к о д а п р и п а з и н а п и ј а н е . З а т о с у п и ј а н и пили и прек о мер е. Газин је усхи ћ ен. За довољ на лица, он се вес ели код сво је пос тељ е � под њу је са кр ио вотку, до са д потајно чувану негде у снегу иза касарни, и лукаво се смешка г л е д а ј у ћ и н а п о т р о ш а ч е к а д м у п р и л а з е з а п и ћ е . Би о ј е т р е з а н , н и ј е п о п и о н и к а п и. Н а м и с л и о ј е д а п и ј е т е к п р е д к р а ј пра зник а, док прво испр азни све осуђ ени чке џепове. По касарнама се разлегну песма. Но глава се већ пуши и несвесн а је од пр ете ра ног пијењ а, и пе вањ е ни је да ле ко од плакања. Многи, с кожухом о рамену, шеткају с балалајкама у р у ц и , и к а о ђ и де у д а р а ј у п о ж и ц а м а . У з а с е б н о м о д е љ е њ у саставило се и певачко друштво од осам певача. Они дивно певају уз пратњу балалајки и гитара. Али мало певају праве народне пе сме. Сећ ам се сам о једне , ваља но отпеване: Ја сам синоћ млада На весељу била.
Овде сам чуо је дн у њену ва ри јан ту за коју дотле нис ам знао. На кр ај у песм е до да ва ло се јо ш и ово: Ја сам млада Кућ у успремила; Кашике опрала, Чорбицу налила, Кришчице насекла, Первазе опрала, Колаче испекла.
Махом се певају песме које се код нас зову тамничке п е с м е , у о с т а л о м с в е п о зн а т е . И м а ј е д н а х у м о р и с т и ч н а : „ Бе ше некад..." у ко јој се пев а како је неко нек ада в есе ло жи ве о и био у с л о б о д и к ао г о с п о д и н , а с а д а т а м н у ј е . П ева к а к о је н е к а д а б л а г о в а о , з а л е в а о „ б л а м а н ж е ш е н п а њ е м " , а сада вели 5 9
Једем купус с бистром Па све пуца за ушима.
водом,
А м н о г о се п ева и ова, в р л о п о зн а т а : Док сам био младо лудо, Жи вео сам весело; Имао сам u капитал, � Али сам гa утуц'о; Сад сам ево пропао... 59 „Бламанж е", добро и уку сн о јел о; „шенпањ" шамп ањс ко вино.
и тако даље. Само што наши не изговарају „капитал", него копитал, по речи „КОПИТБ" , п е в а ј у С Е и т у ж н е п е с м е . Јед на је пра ва роб иј аш ка , а чини ми се да је и она до ст а позната: 60
Већ се небо зарудело, Доб ош зору објављ ује � Pegap врата нам отвара, Писар uge ga прозива. Нико нас не гледа oege, Нити пита како нам је, Међ у овим зидинама. Али Eolje ceyga с нам а, БОГ небесни, творац света � Нећ емо ни ту пропасти.
Д р у г а ј е п е с м а ј о ш т у ж н и ј а , а п ев а с е п о в р л о л е п о ј мелодији. Ту песму, сладуњаву и доста неуко сложену, веро ватн о је испевао какав изгн аник. Сад а се сећ ам са мо неколиких стихова из ње: Моје очи нећ е више Видети Moг завичаја, О суђ ен да вечно трпим Невин, муке, а без краја. На крову ћ е ћ ук да ћ уче, По шумама одјекнућ е, С рце ћ е ме заболети Мене шамо нећ е бити � Нећ у, тужан, никад goћ u.
Код нас се ова песма пева врло често, али не у хору, него појединце. Тако, кад се не ради, док смо на до колици, б и в а д а к о г о д и з а ђ е н а т р е м о д с т е п е н и ц а , с е д н е , з а м и с л и с е, подними главу и запева танко и високо. Слушате, а некако срце вам се цепа. Ми имамо добрих гласова. Поче, међ ути м, и суто н. Јад, ту га и сму ћ енос т проби ше, горки, кроз пи ја нч ењ е и тер еве нку . Ко се до пре јед но г часа смејао, сада, пошто се поштено напио, већ тамо негде рида. Д р у г и с е већ д в а п у т � т р и п у т п о з а в а д и л и и п о б и л и . Тр ећ и , бледи, једва се држе на ногама, тетурају по касарнама, и з а з и в а ј у с в ађ е . А о н и к о ј и у п и ћ у н и с у с в а д љ и в и , о н и у з а л у д т р а ж е п р и ј а т е љ е д а п р е д њ и м а о л а к ш а ј у с в о м е с р ц у и д а и с п л а ч у с в о ј н а п и т и ј а д . С в и о ви ј а д н и ц и х т е л и с у д а се радују на велики празник, да се провеселе, али, Боже, да
60 КОПИТБ, значи скупљати, штедети, гомилати.
теш ко га и ту жн ог а да на готово за свакога од њих ! Сваки га је испраћ ао као да се пре вари о у нека кво ј нади. Петров је још једно двапут дотрчао до мене. Преко целог дана пио је врло мало, био је готово сасвим трезан. Д о п о с л е д њ е г т р е н у т к а с в е ј е н е ш т о о ч е к и в а о , н е ш т о ш т о се зацело морало десити, нешто необично, свечано, посебно радосно. Он о томе није говорио, али му се видело по очима. Неп рестан о је шет као тамо�о вамо , из касарне у касарну. Но ништа се необично није ни десило, ни видело, ништа осим пијења, осим напите и сметене погрде и псовке, и глава у п а љ е н и х и с м у ћ е н и х о д пи ћ а. И С и р о т к и н је ш е т а о п о свима касарнама, у црвеној кошуљи, лепушкаст, умивен, и он као да је ми рн о и наивно неш то очек ивао . Мал о� помало касарне постадоше несносне и одвратне. Разуме се, д е с и л о с е и м н о г о с м е ш н и х с т в а р и , а л и м е н и ј е б и л о н е к а к о т у ж н о , ж а о с в и ју , т е ш к о , д о с а д н о и н е п р и ј а т н о м е ђ у њ и м а . Ено, дво ји ца се пр еп ир у ко ћ е кога да уг ос ти . Види се да се ода вно пр епир у, и да су се пре тога још и по зав ад ил и. Један је већ одавно нарочито узео другога на зуб. Жали се, п а, ј е д в а п р е в р ћ у ћ и ј е з и к о м , н а п р е ж е с е д а д о к а ж е к ак о м у ј е о н а ј д р у г и у ч и н и о к р и в о : п р о д а т ј е н е к а к а в к о ж у х , у т а ј е н је н е к а д н ек и н о вац , п р о ш л е г о д и н е , о б е л о ј н е д е љ и , и о с и м тог а још н ешто , богзн а шта... Он ај што је оп ту жи ва о, висо к и мускулозан момак, разборит, миран, али кад се опије онда гоњен жељо м да се спр ијат ељи , да иск аже своје јад е, д а о л а к ш а с р ц у . О н и г р д и с у п а р н и к а , и п о к а з у ј е т е ж њ у д а се после тога још чврш ћ е изм ири с њим . Др уги је плећ аст, стаме н, омален, окру гла лица, лук ав, подму као, интриган т. М ож да је та ј попи о и више од сво га др уг а, а ли је са мо тек ма ло пијан . Он је упо ран, и познат је као имућ ан, али м у ј е садод неку д корисно данељути свогаосећ ајногпријатеља, па га одво ди крчм ару, пр ија тељ тврди да је он дуж ан , обавеза н д а м у д а , „ с ам о а к о с и п о ш т е н ч о в е к " . К р ч м а р , с н е к и м поштовањем према потрошачу, и са сенком презирања п р е м а о с е ћ а ј н о м п р и ј а т е љ у к о ји н е п и ј е з а с в о ј е п а р е ве ћ с е части на туђ рачун � узе чашицу и напуни је. � He, Степка, то си ти дужан � говори пријатељ жељан срдачних излива � зато што је то твоја дужност. � Ма нећ у ја с тобом у за лу д туп ит и јези к! � одг овар а Степка. � Н е , С т е п к а , т и то б у л а з н и ш � т в р д и п р и ј а т е љ п р и м а ј у ћ и ча ш у од крч ма ра � него ду жа н си ми, има мо јих новаца код тебе , саве сти н ема ш, ду ж н а ти је и коса на глави. Ти си, С т е пк а , х у љ а , у ј е д н у р е ч � х у љ а ! Е т о т и ! � Х ајд е не ру нц ај! Просу пић е! � викну кр чм ар на осе тљи вка . � Ч и н и ти се част, да је ти се, па пи ј! Нећ у ва љд а до сутра да те дворим!
� Па и попић у! Што вич еш ! Срећ ан Божић , Степа не Д о р о ф е ј и ћ у ! � у љ у д н о и с л а к и м п о к л о н о м , д р ж е ћ и ч а ш и ц у , о к р е т е с е о н С т е п к и , к о га ј е ј о ш м а л о ч а с н а з в а о х у љ о м . � Здр ав био и жи вео сто год ина ! А што си одж иве о, не р а ч у н а с е ! Н е к а д а , бр а ћ о � н а п о м е н у о н в а ж н о и о з б и љ но , и к а о д а го в о р и с в и м а � у м е о с а м ј а м н о г о р а к и ј е д а п о с у ч е м , али сад, види се, стижу ме и године. Хвала ти, Степане Д о р о ф е ј и ћ у ! � Нема на чему. � А ј а , С т е п к а . ј а ћ у ј е д н а к о о о н о м е д а т и г о в о р и м и , ос и м што си ти за мен е вел ика ху љ а, ја ћ у опет да ти каж ем ... � А е в о ш т а ћ у ј а т е б и д а к а ж е м , њ уш к о п и ј а н а � п р е к и д е га Степка, изгубивши стрпљење. � Слушај, и упамти сваку моју реч: ево, да полутамо свет, пола теби пола мени. Иди, и не излази ми више на очи! Довде си ми дошао! � Дакле, не даш паре? � К а к в е п а р е ј о ш х оћ е ш , п и ј а н и ц о ? � Х еј, пази се, на оном е св ет у доћ и ћ еш са м да ми их даш , ал и ја нећ у да их пр им им . Н аша је пара с тр уд о м стече на, у з н о ј у, и са ж у љ е в и м а . У м о р и ћ е ш с е с м о ј и м п е т а к о м н а о н о м е свету! � Х ајд ' одл ази до ђ авола! � Што ме те ра ш , ниси ме уп ре гн уо . � Одлази, одлази! � Хуљо! � Робијашу! О п е т н а с т а д е г р д њ а , ј о ш в ећ а н е г о п р е ч а ш ћ е њ а . Ено тамо друга двојица, пријатељи, седе на постељи, сваки за себе, је да н је висок, круп ан, м еснат, прави м есар , у л и ц у ц р в е н . С а м о ш то н е п л а ч е , т а к о ј е г а н у т . Д р у г и ј е слаб, танак, мршав, дугачка носа, с којега као да нешто капље, о ч и , м а ј у ш н е к а о у п р а с е т а , о б о р е н е з е м љ и . T o ј е ч о ве к в е ш т у опхођ ењ у и ш к о л о в ан , н е к а д а је био писар, и м а л о с в и си н е гле да на свога др уг а, шт о је др угу , у пот аји, врло не при јатн о. Цели дан су заједно пили. � Усудио се, он, мене! � виче дебељко, а левом руком о б у х в а т и о п и с а р е в у г л а в у и с н а ж н о ј е љ у љ а . „ У с у ди о се ", т о ћ е рећ и: у д а р и о га. Д е б е љ к о , к о ји је н е к а д а био п о д о ф и ц и р , потајно завиди мршавку, сваме пријатељу, зато се обојица, ј е д а н п р е д д р у г и м р а з м е ћ у и з в е ш т а ч е н и м ф р а з а м а . � Аја теби кажем да ни ти немаш право �започне писар у ч и т е љ с к и , с виси не, н и к а к о н е д и ж у ћ и п о гл е д на д р у г а , и д о с т о ј а н с т в е н о г л е д а ј у ћ и у з е м љ у . � У суди о се, чу је ш ли! � у п ад а му у реч дебељ ко, још ј а ч е к л а те ћ и д р а г о г а п р и ј а т е љ а . � Т и с и м и с а д ј е д и н и о с т а о на целоме свету, чујеш ли ти то? Зато само теби и говорим, у с у д и о се, он, м е н е ! . . .
� A ја опет ка же м: так о бедно опр авд ање , драг и при јатељ у, то је са мо ср ам от а за тв оју глав у! � одго вар а писар танк им и уљ уд ни м гласом � стога је пам етн ије, др аги пријатељу, да признаш: све то, у овом пијанству, долази услед твоје сопствене несталности... Д е б е л и п р и ј а т е л . с е о д м а ч е м а л о у н а з а д , с в о ј и м п и ј а н и м очи ма туп о гледа јућ и собом задовољног писарчић а, па наје дан пут , сасвим изненадно, из све снаге уда ри га огромн ом шаком посред мајушног лица. Тако се сврши пријатељство ко је је пот ра јал о цео дан. А дра ги при јате љ онесвешћ ен слете под постељу... Улази у наш у касарн у је да н мо ј познаник из посебног одељења , бескрај но доб ро душ ан и весео момак, доста бистар, безазлен о подсмешљ ив. по изгл еду необично наиван.То је онај штосе, првога могданаутамници.оручкуукујнираспитивао за имућ ног сеља ка, ув ер ав ао да он има „анбиције", и са мном пио чаја. Има око четрдесет година, врло дебеле усне, велики меснат нос пун бубуљица. У рукама држи балалајку и немарно удара по жицама. За њим, као његова сенка, иде о с у ђ е н и к н е о б и ч н о м а л и р а с т о м , с в е л и к о м г л а в о м , к ог а сам до сада врло мало познавао. Уосталом, њега нико и не глед а. А био је некако чудно ват , неповерљи в, веч ито ћ утљив и озбиљан, ради у шивари и очевидно се труди да живи само за се, ни с ки м се не др уж и. А сад, к ако је пија н, п ри ст ај е уз Вар ламов а као сенка. Прати ra јак о узбуђ ен, маш е ру ка ма , у д а р а п е с н и ц о м о зи д, п о п о с т е љ а м а , и с а м о ш т о н е п л а ч е . Изгледа као да га Варламов и не види, као да и није поред њега. За ни мљ ив о је што се ова дв оји ца пређ е готово никако нису ни састајала, они ни по занимању ни по нарави немају ничег заједничког. Нису ни у истом одељењу, нити станују у и с т о ј к а с а р н и . М а л и о с у ђ е н и к з ов е с е Б у л к и н . Кад ме угледа Варламов, развуче уста. Седео сам код пећ и, на сво јој постељи. Он ста де пре ма мени, ма ло п о д а љ е , н е ш т о п р о м и с л и , љ у љ н у с е, п ри ђ е м и н е ј е д н а к и м к о р а ц и м а , н е к а к о с е ј у н а ч к и и зв и ц е л и м т е л о м , п а о в л а ш д о д и р у ј у ћ и ж и ц е , и ј е д в а о с е т н о л у п к а ј у ћ и ч и з м о м , * з а п е в а у р е ч и т а т и в у :
Белолика обла лика, Мила моја, Пева као сеница; У хаљини атласној Дивној и украш еној, Моја је красавица.
Изгледа да је ова пес ма пор ем ети ла Булки ново расположење и расрдила га, јер он замаха рукама и довикну свима: � Браћ о, он то лаж е, све то ла же ! Ни јед на ре ч ни је истинита. Све лаже! � С т а р ин о , А л е к с а н д р е П е т р о в и ћ у ! � п р о г о в о р и Варламов и загледа ми се у очи обешењачки насмејан, и у м а л о ш т о н е приђ е д а се с а м н о м пољ уби. Д о б р о с е н ап и о . Израз: „старино, тај и тај", „старини томе и томе", значи: м о ј е п о ш т о в а њ е т о м е и т о м е , у о б и ч а ј е н ј е ко д п р о с т и х љ у д и у ц е л о м е Сибиру, м а к а р с е т и ц а о и м л а д и ћ а о д д в а д е с е т година. Реч: „старина" означава поштовање, углед, чак и понизно, ласкаво указивање поштовања. � Но, Варл амо ве, како сте? � Па тако, живи се од да на до да на. А кад се ко р а д у је празнику,ондајевећ зоромпијан,опроститеми!�одговараш е
Варламов, као ма ло певушећ и. � Само лаж е, све то он опет ла же ! � вич е Булкин и н екак о очајно удара руком по постељи. А л и В а р л а м о в к ао д а с е з а р е к а о д а н е с к р е ћ е н а њ ега ни на јм ањ у пажњу, у то м је било врло много смешн ог, је р се Булки н још од ју тр о с при вез ао уз њега прос то ни због чега д р у г о г него б а ш з ат о ш то В а р л а м о в „ сам о л а ж е " , к а к о с е то н>ему о дн е ку д чи ни ло . Ста лн о је иш ао за н>им, ка о сен ка, хватао се за сваку његову реч, а своје руке изубијао и готово и с к р в а в и о у д а р а ј у ћ и л а к т о в и м а о з и д о в е и п о с т е љ н е д а ск е , п а т и о , о ч е в и д н о п а т и о , м и с л е ћ и д а В а р л а м о в „ св е л а ж е " ! Д а је и м а о косу, о н б и ј е , о д т е ш к е љ у т и н е , с в у п о ч у п а о с г л а в е . Као да је узео на себе дужност да одговара за сваки поступак Варламова, као да све погрешке и мане тога човека л еже на њег овој сав ести . А ко ме ди ја је у то ме што га Ва рл ам ов и не гледа. � Л аже, јед на ко лаж е, сам о ла же ! Ни једн а му реч ни за шта не пристаје! � виче Булкин. � А што се то теб е тич е? � пи та ју га у см ех у осуђ ениц и. � Р ећ и ћ у в а м , А л е к с а н д р е П е т р о в и ћ у , д а с а м ј а б и о в р л о леп ч о ве к , и д е в о ј к е су м е м н о г о во л ел е ... � у б а ц и В а р л а м о в изненадно. � Л аж е! Опе т ла же ! � пр ек ид е га Булк ин с неком циком у гл ас у . О су ђ е н и ци се кикоћ у. � А ја се пред њим а ш еп ур им и ди чи м, на мен и црвен а кошуља, чакшире од кадифе, излежавам се као гроф Бутилкин т о ј а с т, п и ј а н к а о Ш в е ђ а н и н , у ј е д н у р е ч , м о л и м л е п о ! � Лаже! � одсечно пресуди Булкин. 6 1
6 2
61 „Гроф Бутилкин", „гроф Чу тури ло" , тј. „испичаш а", пиј ани ца. 62 Хоћ е рећи мрта в пијан.
� A у то вре ме, од оца ми ост ал а зидан а кућ а на два спр ата . Хе, ја у две годи не сниз им кућ у за два спра та, ос тан у ми само врата, без довратака. Шта су новци? � голубови: д о л е т е , п а о п е т о д л е т е . � Л а ж е ! � ј о ш о д с у д н и ј е т вр д и Б ул ки н. � Онда се ја при сетим , па ода вде пош љем своји м р о ђ а ци м а п л а ч е в н и ц у � м о ж д а ћ е м и п о с л а т и м а л о п а р а . Кажу, ишао сам против својих родитеља, па зато. Нисам их сл уш ао ни пошто вао! Ево већ је се дм а годин а како сам послао писмо. � И нем а одг ово ра? � за пи та х ја и на см еј ах се. � Нема � рече па се одмах и сам насмеја, а све ближе п р и м и ч е н о с у з м о ј е л и ц е . � З н а т е, А л е к с а н д р е П е т ро в и ћ у , ј а овде имам љубавницу... � Ви? Љубавницу? � Па оном адн е ми рече Ону фр ијев : „Ако је мо ја дев ојка ро ша ва и ни је лепа, ал и бар има мн ого хаљ ин а, а тво ја је леп а, али сиромашна, с торбом хода." �Зар, истина? � Истина, бог ами , про сја ки ња ! � одго вори он и прсн у у смех, а насмејаше се углас и сви у касарни. Збиља, сви су то знали : здр уж ио се с неком сиро тицо м, и за по године дао јо ј свега десет копејки. � Дакле, шта желите? � запитах га, у жељи да га се већ ј е д н о м о с л о б о д и м . Он поћ ута, погледа ме ум иљ ат о и реч е меко: � Па ето, ако ћ ете ми овом пр ил ик ом дат и мал о на н а п о ј н и ц у ? В а з д а н д а н а с , А л е к с а н д р е П е т р о ви ћ у , пи о с а м сам о чај � дода он гануто , пр им ајућ и новац. � Тако сам се н а л и п а о да с в е б р е к ћ е м , a у т р б у х у м и б у ћ к а к а о у б у т е љ и . . . А л и чим Варламов прими но вац, Булкинова р а с т р о ј е н о с т , и з г л е д а, п ре ђ е с в а к у м е р у . У з м а х у ј е р у к а м а страшно, као очајник, замало па да плаче. � Љ уди Б ож ји! � виче он у бесу, окрећ ућ и се сви ма у касарни � гледајте га! Једнако лаже! Што год каже, све, све, све лаже! � А шта те се ти че ? � вич у осуђ еници чуд ећ и се њего вој љ у т и н и . � Л у д си! � He дам да лаже! � виче Булкин, сева очима, и из све снаге удара песницом по дрвеној постељи. � Нећу да лаже! Сви се гласно смеју. Варламов узима новац, клања ми се, и хи та да оде из каса рне � кр чм ару , то се зна. И, как о изгле да, ту први пут сад опази и Булкина. � Х ај д ем о ! � позва га, и за ст ад е на праг у. Као да му је збиља нешто потребан. � Буздоване! � дода, и презриво 6 3
63 Плачевница, писмо, са изразима жалости и суза.
пропусти испред себе огорченога Булкина, па опет поче д р н к а т и п о б а л а л а ј ц и . А л и наш то описивати то пијанство, т а ј м рак! Напос летку, сврши се тај загуш љи ви дан. Осуђ еници теш ки м сном поспаше. У сну су говорили и бунцали још више него у обичне ноћ и. Овде�онде још се седело око ма јд ан а. П рошао ј е т а ј д а в н о ж е љ е н и п р а з н и к . А с у т р а је о п е т р а д н и д ан , о п е т посао ...
X I
ПРЕДСТАВА Трећ ег дан а Божић а, увече, б ила је прва пре дст ава у наш ем позориш ту. Свакако, мор ал о је бити много му ке око припреме, али представљачи су сву бригу узели на себе, те ми ост ал и нисм о знали ни шта се ра ди , ни шта ћ е бити. Чак н и с м о д о б р о з н а л и н и ш т а ћ е се п р е д с т а в љ а т и . С в а т р и д а н а , идућ и на свој редовн и рад, пре дст ављ ачи су се стар али да набаве што више одела. Баклушин, кад ме види, само пуцка пр сти ма од задо вољ ства . Изгледа да је и за ма јо ра спре ми о погодну песмицу. Но нама није било познато ни да ли мајор зна за то по зор иш те. А ако зна, да ли је да о одо бре ње , или је н а у м и о д а ћ ути , п а је в а љ д а с а м о о д м а х н у о р у к о м н а т о роб ијаш ко поду зећ е и поновио стар у ле кц ију � да све буде у реду. М исли м, међ утим , да зна за ову наш у намеру , не мо же бити да не зна. Сам о нећ е да се меша , је р зна да би мо жд а rop e било да забрани, осуђ еници би прав или лудос ти, пили б и, и з а т о ј е м н о г о б о љ е д а с е ч и м е го д з а б а в е . Д р ж и м д а м а ј о р овако мисл и, а држ им то јед ин о стога што је такв о ми шљ ењ е најпр ирод није,н ајтачн ије и најздравије.Чак се може рећ и:кад осуђ еници не би о пра зни цим а им ал и позориште или какву д р у г у с л и ч н у заб аву , т р е б а л о б и д а ј е у п р а в а с а м а и з м и с л и . А л и , к ак о с е наш м а ј о р о д л и к у ј е с а с в и м с у п р о т н и м н а ч и н о м ми шљ ењ а него што је код ос та ли х љу ди у свету, онд а није ч у д о ш т о е т о г р е ш и м д у ш у м и с л е ћ и д а о н з на з а п о з о р и ш т е и да га од об рав а. Такав човек, као што је наш ма јор , увек мора некога да притиска и дави, да нешто отима, да некоме од уз им а права, реч ју, он мора где било и шта било да наређ ује, д а и з д а ј е з а п о в е с т и . П о т о м е је д о б р о по зн ат у ц е л о м е г р а д у . Шта му је ст ал о што се баш због такв ог при тис ка мож е де сит и д а у т а м н и ц и н а с т а н е р а з у з д а н о с т . „За о б е с т и п о с т о је к а з н е " ( м и с л е т а к в и к а о ш т о ј е н аш м а ј о р ) „ а з а л у п е ж е и о с у ђ е н и к е постоје строгост и непрекидно, буквално извршавање закона � a то је све што се тр аж и! " Ти неспос обни и зврш иоци зак она никако не разумеју, нити могу да разумеју, а нису за то ни д о р а с л и , д а б а ш б у к в а л н о и з в р ш а в а њ е зак он а, б ез с м и с л а , б е з р а з у м е в а њ а њ е г о в о г д у х а , и во д и п р а в о у н е р е д , и н и к а д а н и ч е м у д р у г о м н и ј е н и в о д и л о . „ З ак о н г о в о р и , ш т а ћ е ш више?", кажу они и искрено се чуде зашто се од њих тражи јо ш , као д о д а т а к зако н у, з д р а в о су ђ ењ е и т р е з в е н а г л а в а . На ро чи то глав а, то је за мн оге од њих, како изглед а, са мо сувишан и узбудљив луксуз, ометање, нетрпљивост.
А л и , б и л о к ак о било, тек п р в и п о д о ф и ц и р н ије осуђ ениц има забран ио да раде за предс таву, а њима је сам о то и т р е б а л о . М о г у п о у з д а н о р ећ и д а с у п р е д с т а в а и з а х в а л н о с р за одо бре ње за пр ед ста ву биле узр ок што о Божић у нијњ било ниједног озбиљног нереда у тамници, ниједне опасне свађ е, ни јед не крађ е. Својим сам очи ма видео како су неки стишавали и склањали оне који су били сувише распуштени и л и су с е с в а ђ а л и , и у м и р и в а л и и х ј е д и н о н а п о м е н о м д а ћ е с е зб о г њ и х з а б р а н и т и п р е д с т а в а . П о д о ф и ц и р ј е т р а ж и о о д о с у ђ е н и к а р е ч да ћ е с е с в и л е п о в л а д а т и и у с в е м у о д р ж а т и ре д и мир. Они су му то ра до сн о обећ али и одр жа ли су реч као свето, а и ла ск ал о им је што се у њих ово обећ ање ве ру је као у поштену реч . Треба, међ утим, рећ и да уп ра ву ништа не стаје да представу одобри. Место за позориште није раније спремљено, јер се за неких четврт часа позориште може и нап рави ти и рас ту ри ти . Предс тава тр ај е јед ан и по час, и ако би се одозго изненада наредило да се прекине, све би за трен ока било учињ ено . Одело је сакри вено у осуђ еничк им са нд уц им а. Пре него што опиш ем позорницу и одела, да прво кажем нешто о програму, то јест шта се управо хтело играти. И с т и н а, п и с а н о г п р о г р а м а н и ј е б и л о . У о с т а л о м , з а д р у г у и трећ у предс таву нашао се једа н, нап исао га је Баклуш ин за господу официре, и уопште за угледне госте, који су поча ство вали н аше позориш те и дошли још на прву предс таву. Наиме, од господ е дол азио је обично начелник ст раж е, a ј е д н о м н а м дођ е и д е ж у р н и , п а ј е д н о м и и н ж е њ е р с к и о ф и ц и р . З а т а к в е г о ст е , е то , с п р е м љ е н ј е б и о п р о г р а м . М и с л и л о с е д а ћ е с л а в а т а м н и ч к о г п о з о р и ш т а п р о г р м е т и д а л е к о п о тврђ ави, па чак и по граду, осо бито зато што у ње му нема позоришта. Чуло се да су л>убител>и позоришта давали једном пр ед ст ав у � и то је све. Осуђ еници су се као де ца ра до ва ли и најмањем успеху, па се њим и хвалили. „Ко зна", мисле они и ра зг ов ар ај у међ у собом , „ко зна, мож е за нас чу ти и г л а в н а у п р а в а , п а ћ е г о с п о д а д о ћ и да г л е д а ј у , т а д а ћ е в и д е т и какв их све има осуђ еника." To није тек сам о просто во јничко представљање, с некаквим страшилима, са животињама што се воз ају у чун ови ма, с мед ве ди ма који иду на задњ им ногама, и с јар че ви ма . To су глум ци, прави глу мци , игр ају господск е комедије, и таквог позоришта нема ни у граду. Кажу, ј е д а н п у т ј е би л а ј е д н а п р е д с т а в а код г е н е р а л а А б р о с и м о в а , и бић е их још, лепо, али они с у је д и н о у оп рем и јачи, а што се ти че разгов ора , ко то зна бољ е него наши. Мо же бити: дочућ е и губернатор и � све може да буде � може баш и он хтети да дођ е и да в и д и . У г р а д у н е м а п о з о р и ш т а . . . Ј е д н о м р е ч и , њихово уображење, нарочито после првог успеха, достигло је о п р а з н и ц и м а д о в р х у н ц а , в и д е л о је го т о в о већ и н а г р а д е и смањивање радног времена, али, готово у исти мах, они су се
и сами себи смејали, најдобродушније, због тих снова. Речју, то су била деца , пр ава деца, п ре м да је понеко од те деце било већ у четрдесетим годинама. Иако није било писаних програма, ја сам углавном знао шта ћ е се дат и. Прво „Филатка и Мирош ка", суп ар ни ци . Још на недељу дан а пре предс таве, Бак луш ин ми се хв ал ио да ћ е у л о г а Ф и л атк е , к о ј у ј е о н у з е о , би ти о д и г р а н а т а к о л епо , к а к о н и у с а н к т п е т е р б у р ш к о м п о з о р и ш т у ј о ш н и ј е о д и г р а н а . Ш е тк ао је п о с в и м к а с а р н а м а и х в а л и с а о се, с т р а ш н о и б е с т и д н о , а уједно и сасвим добродушно, па би покаткад изненадно изговор ио шт ого д „театрално", то је ст из своје уло ге, сви се та д кикоћ у, па било то см еш но или не било. Уост алом , пр аво рећ и, осуђ еници су се и сад ум ел и уз др жа ва ти и чу ват и своје „достојанство". Јер, Баклушинова причања о позоришту и на� в о ди и з у л о г е о д у ш е в љ а в а х у , и л и с а м о н а ј м л а ђ е , ж у т о к љ у н е слушаоц е, неуздрж љиве , или оне „најзнатније" осуђ енике чији је ауто ри тет учврш ћ ен, те за свој угле д више нем ају да се боје, и кад отво рено ис ка зу ју своја осећ ања, која му драго, ма кар и нај наи вн ија (што ћ е рећ и, по там ни чк ом схватању, н а ј н е з г о д н и ј а и н а ј н е у п у т н и ј а ) . А о с т а л и с у ћ у т ећ и с л у � шал и шта се говори о позор ишту , нису осуђ ивали, нити су при гова рали , али су се својски пашти ли да пр ем а све му том е причању остану хладни и помало и на висини. Тек сасвим напослетку, готово на сам дан представе, сви су же ле ли да зн ају шта ћ е бити, како ћ е наши играти , ш т а ћ е р а д и т и м а ј о р , х о ћ е л и б и т и у с п е х а к ао и л а н е , и т а к о д а љ е . Б а к л у ш и н м е ј е у в е р а в а о д а ј е и з бо р г л у м а ц а с ј а ј а н , да је с в а к и „на с в о м м е с т у " . Би ћ е ч а к и з а в е с а . А Ф и л а т к и н у н е в е с т у и г р а ћ е С и р о т к и н , „ па ћ е т е и с а м и в и д е т и " , д о д а о н ж м и р к а ј у ћ и о ч и м а и цо кћ у ћ и ј е з и к о м , „ в и д е ћ е т е к а к о изгледа у женск ом од ел у!" По седница, добро творка, имаћ е хаљину с наборима, и „перилину", и амрелче, а поседник, д о б р о т в о р , п о ја в и ћ е с е у о ф и ц и р с к о м м у н д и р у с а ђ у т а н т с к и м н а р а м е н и ц а м а и с т р ш ч а н и м ш т а п и ћ е м . З а т и м ћ е д оћ и д р у г а , д р а м с к а п р е д с т а в а , „ К е д ри л п р о ж д р љ и в а ц " . Н ази в к о м а д а м е је в р л о з а и н т е р е с о в а о , а л и и п о р е д б р и ж љ и в о г р а с п и т и в а њ а , нисам пре представе ништа могао дознати, толико само, да ко ма д није узе т „из књиге", него из преп иса који је да о неки п е н з и о н и с а н и п о д о ф и ц и р , и з п о д г р а ђ а , к о ј и ј е , м о р а би т и , и сам некада играо у њему на каквој војничкој позорници. У неким нашим удаљеним градовима и губернијама доиста има таквих позоришних комада за које, како се чини, нико не зна, и можда нису никад нигде штампани, али су се сами по себи однекуд нашли и ушли у редовне потребе сваког народног позоришта у извесним крајевима Русије. Кад рекох „народно позо риш те", додаћ у: да би било добро, и пре доб ро, кад би се ко од на ш их ис пи тив ача зау зео да се са још већ ом пажњом него досада распита о народном позоришту, које ми
и м а м о , к о ј е п о с т о ј и и м о ж д а н и ј е н и с а с в и м н и ш т а в н о . Н ећ у д а в е р у ј е м д а с у с а м и н а ш и о су ђ е н и ц и и з м и с л и л и св е ш то сам доцније видео у наш ем тамни чко м позоришту. П отребни су за то насл едно ст пре дањ а, утврђ ени мето ди и схв атањ а, који по сећ ању пр ел аз е с колена на колено. Так ве ств ари треба тра жи ти међ у војницим а, фаб рич ким рад ниц им а, по фа бр ич ки м град ови ма, па и код незнатних, а про сти х грађ ана у н е к и м з а б а ч е н и м и с и р о м а ш н и м г р а д и ћ и м а . Те п о з о р и ш н е ствари сачуване су чак и по селима, по губернијским градови ма, код домаћ е послуге у већ им посе днич ким кућ ама . Ја чак ми сл им да су се многи старински ко мади , у п р е п и с и м а , с а м о п р е к о т и х д о м а ћ и х с л у г у , н е д р у к ч и ј е , раширили по свој Русији. Некадашњи стари поседници и московска господа имали су своја позоришта с артистима од својих људи, са својих имања. Са тим позориштима и ј е с т е с т в о р е н п о ч е т а к н а ш е н а р о д н е д р а м с к е в е ш ти н е , ч и ј а су обележја несумњива. Што се тиче „Кедрила", ја, и поред велике жеље, нисам могао пре представе ништа да дознам, осим да на позорницу излазе зли духови и односе Кедрила у пакао. Али шта значи Кедрил, и зашто Кедрил, а не Кирил? Д а л и је то нек и д о г ађ а ј и з р у с к о г ж и в о т а , и л и туђ и н ск о г? � то ник ако нисам могао да саз нам . Као завр ше так, бић е, како су нам објавили , и јед на „пан томи ма с музик ом". Раз ум е се, све је то будил о интере совањ е. Глу мац а им а петн аест: све су то живахни и ваљани људи, непрестано су се немирно вртели, састајали, држали пробе, (каткад иза касарни), крили се. Речју, хтели су да нас задиве нечим необичним и неочекиваним. У радне дане тамница се рано затвара, одмах чим падне мрак. 0 светим данима , изузетно, није се затварала до по веч ерја , до позива на спав ањ е. Та је повлас тиц а бил а да та ј е д и н о због п о з о р и ш т а . З а т о в р е м е , св а к о г д а н а п р е д в е ч е ишло се из тамнице начелнику страже, „с најпокорнијом молбом да се допусти представа, и да се тамница што доцније затвар а", и до да ва ло се како је „и синоћ би ла пр ед ста ва, и врата дуго нису затварана, па није било никаквог нереда". А о ф и ц и р , н а ч е л н и к с т р а ж е , м и с л и о је : „Доиста, синоћ је било све у реду , и к ад сам и д а ју реч да ћ е и да на с бити тако, значи да ћ е сам и на себе пази ти, а то је поу зд ан иј е него ишта д р у г о . Н а п р о т и в , д а и м с е п р е д с т а в а з а б р а н и , они б и м о ж д а и нам ер но (ко ћ е их знати, роб иј аш и су!), у срџби, напр ав ил и какво зло, преварили би чуваре." Па, напослетку, и ово: д о с а д н о је и с т р а ж а р и т и , а д а ј е се п р е д с т а в а , и то н е п р о с т а в о ј н и ч к а , н е г о о с у ђ е н и ч к а , а о с у ђ е н и ц и с у з а н и м љ и в с в е т, 6 4
64 Свети дан и тр ај у од Божић а до Бого јављ еља . Код нас се зову некрштени дани.
бић е при јатн о за гледање. А начелни к ст ра же увек има право д а в и д и ш т а с е р а д и . Дођ е д е ж у р н и . � Где је начелн ик стр аж е? � Оти шао је у та мн иц у да пр еб ро ји осуђ енике и да затвори касарне. Такав је одго вор тачан, оп ра вд ањ е пак истинско. Тако су начелници страже сваке вечери, за време празника, одобравали представе, и касарне нису затваране све до нав ечер ја. Осуђ еници су и ран иј е знали да с те стр ане нећ е бити сметње, па су били мирни. Око се да м часова дођ е по ме не Петров, те зај едн о одо смо на пре дста ву. Из наше касарн е пођ оше готово сви осим черниговског староверца и Пољака. Пољаци су се тек при последњ ој предста ви, четвр тог јан уа ра , од лу чи ли да и они пођ у, и то т е к п о с л е м н о г о у в е р а в а њ а да је т а м о и леп о, и за б а в н о , и да н е м а н и к а к в и х о п а с н о с т и . To њ и х о в о преза ње и потцењи вање није ни мал о вређ ало осуђ енике, они их тога да на (четвртог ја ну ар а) до чек аш е врло уљу дно . Још им уступише и најбоља места. А за Черкезе, и особито за Исаја Фомић а, наше је поз ори ште било пра во уж ив ањ е. Исај Фомић је на сва кој пр едс тав и дав ао по три копејке, a на последњој спустио у тањир свих десет, и на лицу му се огледало блаженство. Представљачи су одредили да од гледалаца узимају: колико ко да за трошкове око припрема, и з а њ и х о в о л и ч н о поткрепљење. П е т р о в м е у в е р а в а ш е д а ћ е м и б и т и д а т о ј е д н о о д п р в и х м е с т а , п а м а к а р п о з о р и ш т е било пуно препуно, ра чун а се да сам имућ нији од др уги х, па ћу, вероватно, више и дати, а осим тога и више разумети н е г о д р у г и . Т а к о ј е и б и л о. А л и п р в о д а о п и ш е м д в о р а н у и позориште. Наша војничка касарна, у којој је позориште удешено, д у г а ч к а ј е п е т н а е с т к о р а к а . С п о љ а с е п р в о д о л а з и н а степенице с тремом, из трема у мало предворје, а из њега у касарну. Као што сам већ поменуо: ова дугачка касарна није на ме шт ен а као оста ле, него су пос тељ е поређ ане ду ж зидова, а с р е д и н а с о б е ј е с л о б о д н а . П о л о в и н а с об е , б л и ж а у л а с к у са степ ени ца, ост ављ ена је за гледаоц е, а др уг а полови на, спојена с др уг ом касарном, одређ ена је само за позорницу. Прво ме изненади завеса. Она попреко пресеца целу собу, за дес ет кора ка шир ине. З авеса та је била так ав лук суз , д а с е з б и љ а ч о в ек м о р а о д и в и т и . О с и м т о г а , н а с л и к а н а ј е у љ а н и м б о ј а м а , т у с у : д р в ећ е, х л а д њ а к , р и б њ а к , п у н о з в е з д а . Н ап ра вљ ен а је од деб ело г пла тн а, ст аро г и новог, шта је и колико је ко дао и при лож ио: стар и осуђ енич ки омота чи за ноге, кошуље, св е које как о саста вље но у је да н велики застор, за је да н део само н ије сти гло пла тна, него је завес а састављена просто од хартије, скупљене лист по лист из разних писарница и других канцеларија. А наши сликари,
међ у ко јим а се одл ик ова о и „Брилов" А�ев, по бр ин ул и су се д а з а в е с у н а с л и к а ј у и у л е п ш а ј у . Е ф е к а т је в а н р е д а н . Т а к в а д и в о т а р а з д р а г а л а је и н ајв е ћ е м р г у д е и п е д а н т е , и к а д п о ч е представа, они су, сви без разлике, били исто тако деца као и они најватренији и најнестрпљивији. Сви врло задовољни, чак хвалисаво задовољни. Осветљ ење да је неколик о ло јани х свећ а, исечених на мањ е комаде . Пред завес ом су две клу пе из кујне, а пре д њима три�четири столице из подофицирске собе. Столице су за најугледније госте, официре, ако би дошли, а клупе су за подофицире, инжењерске писаре, спроводнике, и остал е, који су, такођ е, сл уж бе на лиц а иако нису оф иц ир и. Тако је и било: стр ани по сетиоц и дол ази ли су за све вр ем е пра.зника, једне вечери више, друге мање, а на последњој представи ниједно место на клупама не остаде празно. Иза к л у п а б и л и с у о с у ђ е н и ц и , о ни , и з п о ш т о в а њ а п р е м а г о с т и м а , стоје, го логл ави, а пр ем да је у соби зап ара, сви им ај у кра тке б у н д е и л и к о ж у х е . Р а з у м е с е, з а о с у ђ е н и к е и м а в р л о м а л о мес та. Али, сем што су у пра вом см ис лу ре чи седел и је да н на другом, нарочито у последњим редовима, биле су заузете ј о ш и п о с те љ е , и к у л и с е , а н а ш л о се љ у б и т е љ а у м е т н о с т и к о ји су непрестано ишли иза позорнице, у ону другу касарну, па отуда, иза последње кулисе, посматрали представу. Тескоба у п р в о ј п о л о в и н и к а с а р н е б и л а је п р е т е р а н а , м о г а о би х је у п о р е д и т и с а т е с к о б о м и п р и т и с к о м к о је с а м неки д а н в и д е о у к у п а т и л у . В р а та од п р е д в о р ј а су о т в о р е н а , и у п р е д в о р ј у , г д е ј е д в а д е с е т с т е п е н и х л а д н о ћ е , о п е т ј е в е л и к а н а в а л а . Н а с, мене и Петрова, одмах пропустише напред, готово до клупа, одакле се много боље види него из задњих редова. Унеколико, м ен ес у см атр ал и као оцењивача, зн алца, који је видео и боља позоришта, приметили су да се Баклушин једнако са мном нешто саветује и да се према мени држи с пуно поштовања, д а к л е , и м е н и п р и п а д а ј у м е с т о и п о ч ас т. Ј е с т е , о с у ђ е н и ц и су у највећ ој мери су јет ни и лако мис лен и, али све је то привидно, н а м е р н о . М о г у с е о н и м е н и и п о д с м е в а т и , в и д ећ и д а и м у р а д у нисам добар помагач, може Алмазов презриво гледати на нас племи ћ е и пред нама се ра зм ета ти својом вешт ином у печењу ал аб ас те ра � али у те под см ех е и гоњења меш а се још нешто: ми смо нека даш њи племић и, ми смо из оног др уш тве но г реда из кога су и њихови некадашњи господари, о кој има нису могли сачувати лепе успомене! Но сада, у позоришту, они се скл ањ ају испр ед мене. Пр изнају да овде ја у м ем бољ е д а с у д и м него они, д а с а м в и д е о и д а з н а м виш е н е го они. Чак који за мене нимало не маре (ја то знам) сада су желели д а ја п о х в а л и м њ и х о в о п о з о р и ш т е и без и к а к в о г п о н и ж е њ а за себе пустили су ме на боље место. Тако мислим сада, сећ ајућ и се својих тада шњ их утиса ка. А тада ми се учини ло, то памтим, да у њиховом правичном суду о себи није било
никаквог пони жавањ а, само осећ ања о сво ме сопст веном д о с т о ја н с т в у . Н а ј ј а ч а и н а ј с ј а ј н и ј а к а р а к т е р и с т и ч н а ц р т а наш ега народ а, то је осећ ање пра вд е и теж ња за њоме . A петлић ка особина: да се сву да и на свако м мес ту буде први пошто�пото, без обзира на то да ли човек то заслужује или не � тога у народу нема. Треба само скинути спољашњу, нанесену кору, и загледати у срж пажљивије, поближе, без пр ед рас уд а, па ћ е свако опазити у нар оду ствари о кој им а није слути о. М ало је чега че му наши му др ац и мо гу наро д д а н а у ч е . Ш тавиш е, ја п о у з д а н о к а ж е м д а б и с е они м о р а л и поучавати од народа. Док смо се тек спремали за одлазак у п о з о р и ш те , П е т р о в м и н а и в н о р е ч е д а ћ е м е н е п у с т и т и нап ред и стога што ћ у дати већ и прилог. Цена за ул аз ак није о д р е ђ е н а , с в а к и д а ј е к о л и к о м о ж е и хо ћ е . И к а д с у, с т а њ и р о м , ск упљ али при логе, сваки је дао колико�толи ко, бар поко ју пару. Ако су мен е доис та уне кол ико и рад и новца пус тил и напред вер ујућ и да ћ уј а дати више него други , било ј е у том е в р л о м н о г о о с е ћ а њ а о с в о м д о с т о ј а н с т в у ! „Ти си и м у ћ н и ј и о д м е н е , д а к л е и д и ти н а п р е д , а п р е м д а с м о о в д е с в и ј е д н а к и , ти ћ еш ипак дати више, дакл е је гл ум ци ма такав посе тила ц милији, и зато теби припада прво место, јер нисмо ми овде д о ш л и з а т о ш то п л а ћ а м о , н его и з у в а ж е њ а , п а т р е б а д а к л е сами да се распор едим о." Колико је ту правог пле ме нит ог поноса! To није поштовање према новцу, него према самом себи. Уопште узевши, нема у тамници нарочитог поштовања према новцу, према богатству, нарочито ако се гледа на све осуђ еник е без раз лик е, на масу, на зај ед ни цу . Ја се не сећ ам ниједн ога који би се рад и новца озбиљно пониж авао, па баш ако би имао и појединце да посматрам. Има их који ј е д н а к о м о љ а к а ј у , п р о с ја ч е , и о д м е н е , а л и у т о м е је ви ш е обешењаштва и распуштености него правогпросјачења, више хум ора , наивности. He знам да ли разум љи во тума чим ... Али, забор авих на позо риш те! Пређ имо на то. Пре него што је ди гн ут а завеса, соба је дав ал а необ ичн у и живу слику. Прво, гомила гледалаца, стиснута, згњечена, притешњена са свих страна, нестрпљива и блажена лица, чека почетак представ е. У после дњим ре дови ма људи гми жу једн и преко других. Многи су донели цепанице и трупце из кујне, како�тако их прислонили уза зид, попели се на њих, а обема ру ка ма се опир али о рам ена оних испре д себе и не мењ ајућ и положај остали тако пуна два часа, сасвим задовољни и собом и своји м мест ом . Други су наш ли доб ро мест о за ноге на доњ ем д е л у пећ и, па су и они и з д р ж а л и све в р е м е н а т о м м е с ту , осл ања јућ и се на оне пред собом. Тако је било и у пос лед њи м ред ови ма, иза зида. А и са стране, на посте љам а, ст аја ла је збијена гомила, над главама свирача. To су била добра места. Петори ца су се попела на са му пећ , и лежећ и на њој гле да ли д о л е : ти су п р о с т о били срећ н и ! П о д а с к а м а п р о з о р а , н а д р у �
гом зиду, опет гомиле оних који су задоцнили или који нису нашли добра места. Сви се понашају мирно и пристојно. Сви ж е л е да се п р е д го с п о д о м и п о с е т и о ц и м а ш то л е п ш е п о к аж у . На сваком е ли цу огледа се на јна ивн ије очекив ање. Сва су лица црв ена и мо кра од зноја, од врућ ине и запар е. Како је нео бич ан одсјај детињске радости, слатког, чистог задовољства што сија с ових избразданих, жигосаних чела и образа, из погледа тих до с а д а с у м о р н и х и м р к и х љ у д и, из о ч и ј у у к о ји м а п о н е к ад сева страшна ватра! Сви су без капа, a с моје десне стране све главе изгледају сасвим обријане. А л и ено с е н а п о з о р н и ц и о п а ж а к р е т а њ е , т р ч к а р а њ е , с п р е м а њ е . С а д ћ е с е д и ћ и з а в е с а . . . З а с в и р а о р к е с та р . . . Т а ј оркестарвредиспоменути.Састране,напостељама,сместило се осам свира ча: две виолине (једн а је наша, тамн ич ка , дру га је п о з а ј м љ е н а о д неко г у тврђ ави, а в е ш так је из н а ш е кућ е), затим три балалајке � све наша рукотворина, две гитаре, и мали добош место контрабаса. Виолине само циче и стружу, гитаре ништа не ваљају, али су зато балалајке биле славне. Умешност с којом су прсти прелетали по жицама, права је в е ш т и н а . С в и р а ј у се с а м о м о т и в и за игру. Н а м е с т и м а за најживљу игру, свирачи ударају зглавцима о дашчицу б а л а л а ј к е , то н , у к у с , и з во ђ е њ е, в л а д а њ е и н с т р у м е н т о м , начин у тум аче њу м отива , све је то било своје, самон икло , осуђ еничко. И јед ан од гитари ста изврсно позна је свој и н с т р у м е н т . T o ј е б и о о н а ј р о б и ј а ш ш т о ј е у б и о о ца , п л е м и ћ . А д о бо ш � д о б о ш ч ин и ч у д е с а , ч а с се врти на п р сту, ч а с о п е т палац заструже преко затегнуте коже, или се чују звонки, у ч е с т а н и , ј е д н о л и к и у д а р ц и , или с е т а ј с и л н и и ј а с н и ј е к наједанпут некако распе у зрна, у небројено много ситних, шаптавих звукова, у жуборење и брујање. Напослетку, ч у ју се још и дв е хар мон ике . На час ну реч, ја до сад нис ам слу тио шта се мож е извућ и из тих јед но ста вни х народ них инс тру мен ата, пр осто да се чуд ит е како је то лепа хар мо ни ја, с в и р а њ е и , ш т о ј е г л а вн о , д у х , к а р а к т е р с х в а т а њ а и т у м а ч е њ а суш тине , моти ва. Ја сам ту први пут потп уно раз ум ео шта је у п р а в о т о н е ш то б е с к р а ј н о в е с е л о и р а з у з д а н о , т о с в о ј е в о љ н о и смело у рус ким веселим, ж ивах ним , слободним пес ма ма с играњем. Д и ж е с е и з а в е с а . Сви се п р о м е ш к о љ и ш е . сви с е п о м е р и ш е с је дн е ноге на дру гу, они из пос лед њи х ред ов а изд иго ше се на прст е, неко пад е с тр уп ца , а сви до јед но г отв ори ше уста, у п р е ш е очи, и н аста п о т п у н а ти ш и н а ... П р е д с т а в а поче... Поред мен е стоји Ал иј а, у др уш тв у своје браћ е и о с т а л и х Ч е р к е з а . С ви с у с т р а с н о з а в о л е л и п о з о р и ш т е , и д о л а з и л и , з а т и м , н а с в а к у п р е д с т а в у . О п а зи о с а м в р л о често да су сви мухамеданци, Татари и други, увек страсни љ у б и т е љ и р а з н о в р с н и х п р е д с т а в а и п р и з о р а . У з њ их се прибио и Исај Фомић и, отка ко је ди гн ут а заве са, чини
ми се сав се претворио у око и уво и у н а Ј н а и в н и Ј е , ж е љ н о очекивање чудеса и уживања. Било би доиста жалосно кад би се разо чара о у своји м нада ма. У миљато Али јин о лице сија од д е ти њ с к е , д и в н е р а д о с т и , т а к о д а м и је , п р а в о д а к а ж е м , в р л о п р и ј а т н о б и л о г л е д а т и г а и , с е ћ а м се , с в а к о г п у т а , к а д г л у м а ц изведе нешто смешно и вешто, кад се разлегне сложан смех гледалаца, ја се одмах окренем Алији и посматрам његово л и ц е . А о н м е н е н е види, н и ј е м у с т а л о д о м е н е . С а с в и м б л и з у м е н е , с л е в а , с т о ј и ј е д а н п о с т а р и ј и о су ђ е н и к , у в е к н а т м у р е н , у в е к н е з а д о в о љ а н и н аб у си т. И о н је з а п а з и о А л и ј у и , в и д е о с а м , н е к о ли к о п у т а г а п о г л е д а о у п о л а о с м е х н у т � т а к о ј е б и о мио! He знам зашто, али он га зове А л иј а Семјонић . Почеше с „Филатком и Мирошком". Филатка (Ба клу ши н) збиљ а је био сја јан . И грао је изврсно, чисто. Види се да је ми сл ио о сва ко ј фраз и, о свако м свом п окр ету . Свакој, и незнатној речи, сваком покрету уме да да значење које потпуно одговара карактеру улоге. Тој брижљивости, тој проучен ости, дода јте још изванредну, неизв ештач ену веселост, природност, ненамештеност, па бисте се и ви, само д а с т е г л е д а л и Б а к л у ш и н а , о д м а х с л о ж и л и с а м н о м д а је он прави, рођ ени гл ум ац великога дар а. Филатку сам више пута гледао у петроградским и московским позориштима и п о у з д а н о м о г у ре ћ и д а п р е с т о н и ч к и г л у м ц и н и с у и г р а л и као Ба кл уш ин , он је био бољ и. У поређ ењу с њиме, они су б и л и „ п е ј з а н и " , н е п р а в и с е љ а ц и . Они су исувише желели д а п р е д с т а в е п р а в о г а м у ж и к а . О с и м то г а Б а к л у ш и н а ј е подстицало и супарништво, сви су знали да he у другоме к о м а д у К е д р и л а и г р а т и о с у ђ е н и к П о ц ј е ј к и н , г л у м а ц , и с в и с у, одне куд, м исл или да је он дар ови тији , бољи од Бак луш ин а. Збо гто га је Бак лу ш ин патио као дете. Колик о пута ми је ових потоњих дана долазио и отварао своје срце. На два часа пре пр ед ста ве грозни ца га је тр ес ла . А кад се публ ик а из глас а смејала и довикивала му: „Алал ти вера, Баклушине! Терај, соколе!", његово је лиц е си ја ло од срећ е, a у оч им а сев ало је пр аво на да хн ућ е. Призор с љубљ ење м, кад је Филатка пре него што ћ е се пољ убити с Ми рош ком , најп ре повикао: „Убриши се!", па се и сам уб ри са о � био је врл о см еш ан . Сви да у м р у од смеха. Али за мене су најзанимљивији били сами гледаоци, сви су били природни, слободни. Сасвим се отворено и непосредно предавали своме уживању. Узвици одобравања р а з л е ж у с е с в е ч еш ћ е . Е но , ј е д а н г у р к а с в о г а д р у г а и ж у р н о му казује своје утиске, а не пита, и по свој прилици и не види, 6 5
65 У тадашњ ој р уско ј књижевности прост народ је идеализован, ул еп шаван . Књишки сељ ак представља н је само у лепим цр та ма, светлим бојама, без мана, чист и очешљан, као на вашарским сликам а. За таквога сељака нађ ен је, с дру ге стране, израз „пејзан", (le paysan), што би се код нас рекло „молован". 4
к о ј е т а ј д о њ е га . Д р у г и , г л е д а ј у ћ и к а к а в с м е ш а н п р и з о р , о д м а х с е о д у ш е в љ е н о ок р е ћ е ц е л о ј г о м и л и , б р з и м п о г л е д о м прелази све, маше им рукама, као да их позива да се и они сви смеју, и одмах опет граби да даље гледа на позорницу. Трећ и пуцка јези ко м и прс тим а, и не мо же мирн о да стоји, али како нема куда даље одатле, он само кбла с ноге на ногу. При свр ше тку кома да општа весе лост је бцла на врх унц у. Ја ништа не претерујем. Замислите тамницу, окове, невољу, д у г е н е в е с е л е г о д и н е к о је ј о ш д о л а з е , ж и в о т ј е д н о л и к к а о водене капље у сум орн е јес ењ е дане. И сад, н ајед ном , свим а тим поти штен им и затворе ним људи ма допуш тено је да на часак пусте себи на вољу, да се повеселе, забораве тешки сан, сп ре ме позориш те, и још какво позори ште, понос и ди вљ ењ е цело га гра да, е то да знате наше: к о су и какви су осуђ ени ци! Д а к а к о , њ их св е з а н и м а , н а п р и м е р , о д е л о . З а њ их је врло занимљиво да, рецимо, неког Вањку Отпјетога, или Њецвјетајева, или Баклушина, виде у сасвим друкчијем од ел у него што је оно у коме их већ тол ико г оди на сваког д а н а г л е д а ј у . Као в е л е : „ Р об ијаш , баш р о б и ј а ш , око ви м у звече на ногама, а ево га сад у капуту, са округлим шеширом, у о г р т а ч у � п р а в и гр а ђ ан и н . Н а м е с т и о бр ко ве, косу. Ен о, в а д и из џепа црвену марамицу, брише се, представља господина, као да је, ни узм и ни остав и, баш пра ви го спо дин !" Сви су у зан о с у . „П оседник д о б р о т в о р " и з а ш а о у а ђ у т а н т с к о м мундиру, додуше врло старом, с нараменицама, на глави му капа с кокардом, направио велики утисак. Ту улогу су д в о ј и ц а с т р а с н о ж е л е л а и , в е р у ј е т е л и ? � к ао м а л а д е ц а с у с е ж е с т о к о п о с в а д и л а око ње, ј е р с у о б о ј и ц а в о л е л а д а с е п о к а ж у у о ф и ц и р с к о м м у н д и р у с а а ђ у т а н т с к и м н а р а м е н и ц а м а ! Морали су их раставити други пре дстављ ачи, већ ином гласова пресудише да та улога припадне Њецвјетајеву, али не стога што би он био угледнији, и тако више личио на господин а, него стога што је ув ер ав ао да ћ е се појави ти са штап ић ем у руци, па ћ е њиме ма ха ти и по земљ и шарат и као прави господин и највећ и помодар, што Вањка Отпети не може ни да замисли, јер никад није ни видео праву господу. И з б и љ а , ч и м Њ е ц в ј е т а ј е в с а с в о ј о м го с п о ђ о м из а ђ е п р е д гледа оце, он н ишта дру го ни је ни ра ди о него је са мо брзо и окретно шарао танким трсковаком � однекуд набављеним � веров атно држећ и да је то знак највећ ег господства , саврш ене еле ган циј е и отменос ти. По свој прилици , он је још у д е т и њ с т в у , к ао бо со но г д е ч а к , и м а о п р и л и к е д а у к ућ и с во га господара види неког лепо обученог господина с трсковаком, па га очарало што се господин вешто играо њиме, и т ако му је остао заувек н еизг лади в ути сак у ду ш и и с ада још, у три дес ето ј години, сећ ао се тачно како је то било и ти ме је ц е л у т а м н и ц у п о т п у н о о ч а р а о и з а д о б и о . Њ е ц в ј е т а ј е в с е
сасвим занео својом забавом, није гледао никога и нигде, и говорио је не дижућ и очију, с амо је пратио к рет ање свог штапић а. И пле ме нит а спа хи ни ца је била на свој начин ванредно занимљива: на њој је стара изношена хаљина од муслина, личи на праву крпу, руке и врат голи, лице страшно набељ ено и нарум ењен о, проста пла тнен а спаваћ а капа на глави, сунцо бран у јед но ј руци, лепез а од шар ене ха рт иј е у д р у г о ј , и н е п р е с т а н о с е х л а д и . Ч и т а в п л о т у н с м е х а п о з д р а в и госпођ у, а не уз др жа се ни сам а госпођ а, него се некол ико п у т а г л а с н о н а с м е ј а . Г о сп ођ у ј е и г р а о о с у ђ е н и к И в а н о в . Сироткин, обу чен као дево јка, био је врло мио. И к уп ле те су добр о сложил и. Речју, к ом ад се свима потпун о свидео. Кри тике ни је било, нити је могл о бити. Ј о ш ј е д а н п у т о д с в и р а ш е у в е р т и р у : С б ни м ои , е б н и , и опет се ди же за вес а. Н а ре ду је Кедри л. К едр ил је као неки Дон Ж у а н , н а к р а ј у к о м а д а и г о с п о д а р а и с л у г у о д н е с у ђ аво л и у п а к ао . О д и г р а н је ц ео чи н, а л и в и д е л о с е д а је т о о д л о м а к , не до ста јало је поче тка и краја . Нем а ни нај ма ње везе ни сми сла. Догађ а се негде у нек акво ј др ум ск ој гости оници у Русији. Гостионичар уводи у собу господина у огртачу и у округлом изгужваном шеширу. За н>им иде његов слуга, Кедрил, носи путн ичк и ковчег и кокошку зави јен у у мо др у хар ти ју. Н а Кед рил у су кратак ко жу х и лак ејск и качкет. Он је т а ј п р о ж д р љ и в а ц . Њ е га и г р а о с у ђ е н и к П о ц ј е ј к и н , с у п а р н и к Баклушинов. Господина игра опет онај Иванов који је играо племениту поседницу из првог комада. Гостионичар у н а п р е д к а з у ј е г о с т у д а у соби и м а ђ аво л а и н е с т а ј е га. Госпо� д и н , з л о в о љ а н и з а б р и н у т, п р о м р м љ а с а м з а се бе к ак о је о н то одавно знао, па нареди Кедрилу да повади ствари и да спре ми вечеру. Кедрил је стра шљ ивац и гладница. К ад је чуо за ђ аволе, он блед и и дрх ти као лист. По бегао би, ал и се боји господин а. А ј о ш је и гладан . Он воли слатко, глуп је, лук ав на свој начин, кукавица, вара господина где стигне, a у исти м ах бо ји га се. To је особи т тип сл уге , у ком е се некако неја сно и издалека назиру црте Лепорела. Поцјејкин има истинског д а р а и , п о м о м м и ш љ е њ у , бо љ и ј е ј о ш н его Б а к л у ш и н . К ад с а м се су тр ад ан видео с Бак луш ино м, ја му нис ам потпун це казао с в о ј е м и ш љ е њ е , р а з у м е с е, ј е р б и х г а ј а к о о г о р ч и о . О с у ђ е н и к који је игр ао го спод ина, био је такођ е доста добар. Тр пао је с т р а х о в и т е г л у п о с т и , с а с в и м не з г о дн е , а л и м у ј е д и к ц и ј а б и л а правилна, живахна, а покрети прилагодни. Док се Кедрил петља с ковчегом, господин замишљено хода по позорници и г л а с н о , д а св и ч у ј у , о б ј а в љ у ј е д а ј е в е ч е р а с к р а ј њ е г о в о м путовању по свету. Кедрил радознало ослушкује, кревељи 6 6
66 Руска народна песма: 0 мој треме, мали треме.
се, говори a part , и с в а к о м р е ч ј у н а с м е ј а в а г л е д а о ц е . Н и ј е му жа о господ ина, али чу о је за ђ аволе, хт ео би да зна шта је то, и тако почиње разговарање и распитивање. Напослетку, господин му каже како је нека да у некакво ј невољ и тр аж ио помоћ од пакл а и ђ аволи су му помогли , изб ави ли су га; али дан ас је рок, па ћ е м о ж да дана с дои ста доћ и, да му, по у г о в о р у , у з м у д у ш у . К е д р и л с е т р е с е о д с т р а х а . А л и г о с п о д и н не губи присебно ст и наре ђ ује му да сп ре ми вечеру . Чув ши о вечери, Кедрил оживи, извади кокошку, извади вино, али мало�мало па штрпне кокошку, да проба. Публика се смеје. Врата шкрипнуше, ветар лупну капцима на прозору. Кедрил др ш ћ е, б рзо т р п а у у с т а в е л и к и к о м а д м е с а и н е м о ж е да га прогута. Опет смех. 6 7
� Је ли готово? � виче госп один ше тај ућ и по соби. � Од ма х, господ ине... са' ћ у ја... бити готов... � од го вар а Кедрил, седа за сто и сасвим спокојно стане таманити господинову вечеру. Гле дао цим а је очито м ило ш то је слуга овако в ешт и што је шерет, а и што је господи н шм окљ ан. Ваљ а при зна ти д а П о ц је ј к и н зб и љ а з а с л у ж у ј е п о х в а л у . Оно: „ О д м а х , господине ... са' ћ у ја... бити готов", извр сно је изго ворио . Седа за сто, лакомо једе и трза се на сваки покрет господинов � од страха да га не ухвати у превари, чим се овај окрене, он се од ма х зав уч е под сто заједн о с кокошком. Јед ва је дн ом засити с во ју прв у глад , вр ем е је да се сети и госпо дин а. � К едри ле, хоћ еш ли скоро ? � виче господ ин. � Готов сам! � одговара Кедрил храбро и наједанпут се сети да скоро ништа није остало за господина. Збиља, н а т а њ и р у ј е с а м о ј е д н а к о к о ш ј а н о г а . Г о с п о ди н , с у м о р а н и забринут, ништа не види и седа за сто. Кедрил са убрусцем у руци стане иза њега, да га услужује. Свака његова реч, сваки покрет кад се окрене публици, а маше главом на наивнога господина � гледаоци проп раћ ају неодољ ивим бурн им смејањем. А л и те к ш т о г о с п о д и н п о че ј е с т и , дођ ош е ђ авол и п о њега. Ту сад ствар пре ст аје бити јасн а, ђ аволи до лаз е некако сасвим необично: на кулиси са стране отварају се врата и појављује се чудна сподоба сва у белом, место главе има све тиљ ку са свећ ом, a у ру ци држи косу. Зашто свети љка, заш то коса, отк уд а ђ аволи у бел ом ? Нико то не зна. Hero, нико на то и не мисли. Ваљда тако мора да буде. Господин д о с т а х р а б р о п о в и ч е ђ а в о л и м а д а је о н с п р е м а н , и н е к а r a носе. А Кедрил се плаши као зец, крије се под сто, но ни тако престрављен не заборавља да узме стакло с вином. Ђаво зачас нестаде, Кедрил се извуче испод стола, али тек што
67 A part, за себе.
господин опет поче јести , три ђ авола наново уле те, з грабе старога господина и однесу га у доњи свет. � Кедриле, избави ме! � виче он. Али Кедрилу није до тога. Он сад однесе под сто и тањир, и вино, па и хлеб. Сад је с а м , н е м а ђ аво л а, н е м а н и г о с п о д и н а . К е д р и л с е з а т и м извл ачи испод стола , осврћ е се око себе, лице му се сме је . Он обешењачки зажмурну, седа за сто, маше главом према гледаоцима и полугласно каже: � Е, сад сам сам... без господара! Н а т о с е св и н а с м е ј а ш е , м и л о и м ј е ш т о ј е б е з г о с п о д а р а , а он опет полуглас но додаје, све весели је подми гујућ и, и п о в е р љ и в о г о в о р ећ и п у б л и ц и : � Ђаволи га однели! Оду ше вље ње је беск рајн о! С ем што су ђ аволи одн ели господ ара, К едри л је то и казао врл о смешн о, обеш ењач ки, с подругљиво�победничким бечењем, збиља, морало му се п љ е с к а т и . А л и К е д р и л о в а с р е ћ а н е п о т р а ј а д у г о . Те к ш т о ј е у з е о ф л а ш у , н а с у о ч а ш у в и н а и п р и н е о је у с т и м а , ђ аво л и с е изненада вратише, полако, на прстима прикрадоше му се с леђ а, п а хоп, ш ч е п а ј у га за с л а б и н е . К е д р и л в и ч е к о л и к о га врло доноси, од страха не сме да се окрене, а не може ни да се брани, јер држи стакло и чашу и нема снаге да се с њима растан е. Зинуо од стр аха , по ми ну та оста седећ и, с оч им а избуљеним у гледаоце, и са смешним изразом кукавичког страха, тако да би га вредело насликати. Напослетку, понеше га, заје дн о с боцо м. Он се бац ак а и др еч и, дре чи . Његова др ек а се ра зл еж е још и иза кул ис а. Ал и завес а па да, а сви се из глас а с м е ј у , св и с у у с х и ћ е н и , а о р к е с т а р п о ч и њ е к а м а р и н с к у . 6 8
Почиње тихо, једва чујно, али мотив расте и расте, темпо се убрзава, разлеже се живахно и несташно куцкање по бал ал ајк ам а. . . Камари нска у пуном свом раз ма ху, и, богами, добро би било кад би је Глинка бар случајно чуо овде, код нас, у тамници. Почиње и пантомима уз музику и д о к л е год ј е т р а ј а л а к а м а р и н с к а н и ј е п р е с т а ј а л а . П о зо р н и ц а п р е д с т а в љ а у н у т р а ш њ о с т ј е д н е с е љ а ч к е с о б е . Н а с це н и с у м л и н а р и њ е г о в а ж е н а . М л и н а р , у ј е д н о м к р а ј у со б е , о п р а в љ а ам, a у другом жена преде лан. Жену игра Сироткин, млинара Њецвјетајев. Напо мињ ем да су наше дек ора ције сиротињ ске. У свима представама, и на овој, и на прошлој, и на другима, више треба допуњавати маштом него што се очима види. Место задњег зида стоји разапета некаква простирка, или п о п о н а , са ст ра не неки жа ло сн и закло ни. А лев а стр ан а је сасвим отворена, те се виде дрвене постеље. Али гледаоци су с малим задовољни, па пристају да уобразиљом допуне 6 9
68 Камаринска, народна игра уз песму и свирку. 69 Попона је нарочи ти коњски покривач , са зак оп ча вањ ем на грудима.
стварност, утол ик о пре што су осуђ еници за то врло способни. „Каже ли се да је то врт, онда је врт; со ба ,он да со ба ; кр ови ња ра, онда кровињара; свеједно, и много се не цифрај! Сироткин, обуч ен као мл ад а женица врло је мио и при јатан. Међ у гледаоцима чује се неколико полугласних похвала. Млинар д о в р ш у ј е по сао, у з и м а капу , бич, п р и м и ч е с е ж е н и и з н а ц и м а ј о ј к а з у ј е д а м о р а ић и, са м о , ако п р и м и не к ога док о н н е б у д е ту, онда... и он јо ј пок аже бич. Жена пази и кл им а гла во м. Без сумње, бич добро познаје, али женица радо шеврда. Муж одлази. Он на врата, а она за њим, прети му песницом. Неко куца, врата се отварају, ето ти суседа. И он је млинар, сељак с брадом и у кафтану. Држи црвену мараму, поклон за женицу. Ж е н и ц а с е с м е ј е , а л и тек ш т о о н х т е д е д а је з а г р л и к а д о п е т неко куцн у на врата. Шта ћ е сад ! Она брзо са кр иј е су се да под сто, па опет узе вретено. Улази други обожавалац, писар, у в о ј н и ч к о м о д е л у . Д о в д е ј е п а н т о м и м а и ш л а г л а т к о , бе з п р и � говора, покрети су били тачни, без погрешке. Просто и да се ч у д и т е г л е д а ј у ћ и о ве и м п р о в и з о в а н е г л у м ц е , и д а и н е х о т и ц е помислите: колико код нас у Русији пропада снага и талената покаткад готово узалудно, у невољама и тешкој судбини! О с у ђ е н и к к о ји ј е п р и к а з и в а о п и с а р а м о р а д а ј е н е к а д а играо у каквом п окр ајинс ком или дом аћ ем позоришту, па је зам иш ља о да наши глум ци, до једног, нити раз ум еј у ствар, нити се крећ у онако како се тр еб а кр ета ти на позорн ици. Он, дакл е, изађ е онак о како су, по причању, у ста ро вр ем е излази ли на позор ницу клас ичн и хер оји, и збацио је дн у ногу за велики корак, др уг у још н е диже , нагло застаје, у ст ур а се целим телом и главом уназад, поносито гледа свуд око себе � и онда учини други корак. Ако је такав ход био смешан код класи чни х јун ак а, још је смеш ни ји код војног писара, у к о м и ч н о ј сц ен и . А л и н а ш а п у б л и к а в е р о в а т н о м и с л и д а то тако треба, па је ду гач ке корак е писара дуг оњ е при ми ла као нешто сасвим умесно, без нарочите критике. Једва писар стиже до средине позорнице кад се опет зачу куцање и д о м а ћ и ц а с е о п е т у з н е м и р и . Г д е ћ е с а д п и с а р а ? У к ов ч е г, срећ ом, незак ључ ан. Писар се зав уч е ун ут ра , а жен а спус ти кап ак. А нови гост је баш по себ ан гост, и он заљ уб ље н, а ли човек посебног обел еж ја. To је брам ин, и још у свом нар оч ито м о д е л у . М еђ у г л е д а о ц и м а о р и с е н е у з д р ж и в и г р о х о т . Б р а м и н а игра осуђ еник Кошкин, и игра веом а лепо. Његов изгле д ј е б р а м и н с к и . П о к р е т и м а и с к а з у ј е с в у с в о ј у в е л и к у љ у б а в . Д и ж е р у к е небу, з а т и м и х м ећ е н а г р у д и , н а с р ц е. А л и т е к што се разнежио, одјекну снажан ударац у врата. Познаје се по уда рц у да долази домаћ ин. П рестрав љена жена сасвим се збуни, брамин се уст ум ар ао као сму ше н, мо ли је да га сак рије . Она га брзо гу рн е иза ор ман а и, забор авив ши да м у ж у отвори врата, полете вретену и стаде прести, преде, а не чује како м уж лу па у врата , од стр ах а не види да јо ј жиц а ниј е у
ру ка ма , и врти вретен о заб ора вљ ајућ и да га дигн е с патос а. Тај стр ах је Сироткин врло доб ро извео. Утом дом аћ ин избиј е врата ногом, и с бич ем приђ е жен и. О н је вреба о и све је видео, прс тим а јо ј пок азу је да је тр ој иц у сакр ила, и онда их т р а ж и . П р во п р о н а ђ е с у с е д а и п е с н и ц а м а г а и с п р а т и и з с о б е . Престрављени писар хтеде да побегне, издиже главом капак и тако се сам изд аде. Домаћ ин га заок упи биче м и заљ убљ ени писар сада више не хода класичним кораком. Остаје брамин. Д о м а ћ и н га д у г о т р а ж и и ј е д в а ra п р о н ађ е у к у т у иза орм ана, к лањ а му се уљу дно , па ra за бр ад у дов лач и наср ед позорнице. Брамин гледа да се одбрани, виче: „Проклетињо, проклетињо!" (једине речи које су се чуле у пантомими). Али муж не хаје и разрачунава се с њим како зна. Кад жена виде да је већ и о на на р е д у , б ац и п р е д и в о и в р е т е н о и п о б е ж е из собе, пресли ца се свал и на земљу, осуђ еници се сме ју. Али ја , не гледа јућ и ме, гур ка ме у ру ку и виче, а је дв а може да одоли с м е х у : „ В и ди ! Б р а м и н , б р а м и н ! " З а в е с а п а д а . П о ч и њ е д р у г а сцена. А л и н а ш т о о п и с и в а т и с в ак у . Било и х је ј о ш д в е или тр и . Све су см еш не и истински весел е. Ако их осуђ еници и нису сам и изр ади ли , бар су у сва ку ун ел и нечег свога. Г отово сваки глу ма ц је импро визовао , тако да је је да н исти гл ум ац ј е д н у и с т у у л о г у и г р а о н а р е д н е в е ч е р и д р у к ч и ј е . П о с л е д њ а пантомима, фантастичног обележја, свршава се балетом. Сахрањује се мртвац. Брамин, са мноштвом послуге, врши над мртвачким одром разна бајања, заклињања, али ништа н е п о м а ж е . Н а п о с л е т к у с е ч у ј е : „ С ун ц е з а л а з и " , м р т в а ц о ж и в и и св и и г р а ј у о д р а д о с т и . Б р а м и н и г р а з а ј е д н о с п о к о ј н и к о м , и игра на сасвим посебан начин, брамински. Тиме се програм свршав а, до идућ ег вече ра. Наши се сви разилазе, весели, задовољни, хвале п р е д с т а в љ а ч е , з а х в а љ у ј у п о д о ф и ц и р у . С в ађ е се н е ч у ј у . С ви су некако пре ко обич аја задовољн и, чи сто као да су срећ ни, и заспу некако дру кч иј е него иначе, готово мир не душ е � а да се запи там о: зашто? М еђ утим, све ово није само тек ма ш та мо је уоб рази ље. Ово је прав а истина. Доп усти ти сам о ма ло овим јадницима да проживе по свом срцу, да се провеселе и пор ад уј у као људи, да бар је да н час не пров еду там ни чк и, као сваки дан, па се људи душевно излече, макар само за неколико тренутака... А л и већ је д у б о к а ноћ . Т р го х с е и с л у ч а ј н о с е п р о б у д и х , в и д и м с т а р а ц н а пе ћ и ј о ш с е н е п р е с т а н о м о л и Б о г у и м о л и ћ е се све до зоре, Ал иј а мирн о спава поред мене. Сећ ам се како с е, р а з г о в а р а ј у ћ и с б р а ћ о м о п р е д с т а в и , с м е ј а о с в е д о к н и ј е заспао, и нехотице се загледам у његово мирно детињасто л и ц е . М а л о � п о м а л о , п а с е п р и с е ћ а м с в е га, п о с л е д њ е г д а н а , божић них празника, целоговог месеца, иу пл аш ен о под иже м г л ав у , г л е д а м с в о ј е з а с п а л е д р у г о в е п р и т р е п е р а в о ј с в е т л о с т и
д р ж а в н е ш е с т и ч а р с к е свећ е. П о с м а т р а м њ и х о в а б е д н а л и ц а , њихове бедне постеље, сву ову непролазну сиротињу и голотињу � посматрам � и као да бих хтео да се уверим да то ни је ства рна истин а, него наста вак ру жн ог а сна. Ал и је то истина, ено, чује се нечији уздах, неко тешко забацује руку, а ланци звече. Други се трже у сну и поче да говори, а дека н а пе ћ и м о л и с е Б о г у з а с в е „ п р а в о с л а в н е х р и ш ћ а н е " , и ч у ј е се његово одмерено, тихо, отегнуто: „Господе Исусе Христе, помилуј нас!..." „Нисам ја заувек овде, само на неколико година!", помислих, и опет спустих главу на подглавник.
X II
БОЛНИЦА Убрзо посл е праз ни ка ја са м се раз бо ле о и оти ш ао у наш у војн у болн ицу. Болн ица је од воје на, са ма за се, пола врсте даљ е од тврђ аве. Дугачка, једн оспр атна зграда, ж ута . Л е ти , к а д се в р ш е о п р а в к е , п о т р о ш и се на н>у в р л о м н о г о о к е р а . У великом болничком дворишту подигнуте су зграде за економат, за болничку управу и за друге потребе. A у г л а в н о ј з г р а д и с у с а м о б о л е с н и ч к е со бе. Соба и м а м н о го , али сам о су две за осуђ енике, увек препун е, нар очи то лети, тако да се постеље често морају збијеније намештати. Наше собе се пуне „несрећ ним љу ди ма " сваке врсте. Ту до лаз е наши, долазе разноврсни војни притвореници из разних п о г р а н и ч н и х т р у п а , о су ђ е н и , н е о с уђ е н и и и з г н а н и , д о л а з е и из војних завода за поправку � чудноватог завода у који су слати, ради поправке владања, војници окривљени и мало несигурни, и одакле су после две године и више излазили обично као неваљалци каквих ретко има. Оболели наши осуђ еници обично су се ју тр о м пријављ ивал и нареднику . Зап иси вал и су их од м ах у књигу, па је болесник с то м књи гом и у п р ат њ и ч у в а р а с л а т у б а т а љ о н с к и л а з а р е т . Ту лекар прво пре гле да све болес нике из свих војни х коман ди у тврђ ави, па за кога се уве ри да је одиста боле стан , њега зап ис уј е за бол ниц у. Ја са м био за бе ле же н у књигу, и у дв а час а по подн е, када су већ сви наши отишли на поподневни рад, пошао сам у болницу. Болесник обично понесе са собом новаца и хране, колико може, јер се тога дана не може надати оброку у б о л н и ц и , п о н е с е и с в о ј у м а л е ш н у л у л и ц у и д у в а н к е с у , кре мен и оцило. Ова два пре дм ет а брижљ иво се криј у у cape од чиз ама. С неком радозналошћ у уђ ем на болни чку капију, д а в и д и м ту за м е н е н ову и н е п о з н а т у в а р и ј а ц и ј у н а ш е г осуђ еничког живота. 7 0
7 1
7 2
7 3
Д а н б е ш е то п ао , т м у р а н и н ев е се о . У т а к в е д а н е , з а в о д и као што су болнице изгледају некако нарочито званични, као 70 0кер, жутоцрвена боја. 71 Оптуженици под истрагом и судом . 72 Осуђ ени, тј. осуђ еници, они већ издр жава ју своју казну, неосуђ ени су притвореници, оптуженици, под судом, седе у истражном затвору и чекају своју пресуду; изгнани или прогнаници су они који путују у место свога прогонства, па разболевши се путем, долазе у болницу. 73 Лазарет, болница.
д а п р и п а д а ј у н е к о м е с у д у , м е л а н х о л и ч н и , о пори, п о к и с л и . Ј а и ч у в а р у ђ о с м о п р в о у с о б у за п р и м а њ е б о л е с н и к а , у којој су стајале две бакарне каде, и где су већ чекала два б о л е с н и к а , п р и т в о р е н и к а , т а ко ђ е с а ч у в а р и м а . Уђ е ф е л ч е р , пог леда нас тро мо и надмоћ но, и оде још виш е тр ом о да ј а в и д е ж у р н о м л е к а р у . О в а ј о д м а х дођ е, п р е г л е д а нас, в р л о љ у б а з а н п р е м а н а м а , и д а д е н а м с в а к о м е б о л е с н и ч к у л и с т у с н а ш и м и м е н о м . А д а љ е у п и с и в а њ е о б о л е с ти , о д р е ђ и в а њ е л е к о в а, х р а н е и д р у г о , о с т а в љ а с е о р д и н а т о р у к о ји у п р а в љ а о с у ђ е н и ч к и м о д е љ е њ и м а . Ј а с а м в ећ и п р е с л у ш а о к а к о о с у ђ е н и ц и н е м о г у д а с е н а х в а л е с в о ј и х л е к а р а . „ Он и с у н а м као родитељи!", одговараху ми они кад сам се распитивао пред свој полазак у болницу. Пресвукосмо се. Наше одело и рубље узеше, а обукоше нас у болничко рубље, дадоше нам и дугачке чарапе, папуче, и дебеле сукнене собне огртаче, халате, мрке боје, постављене или грубим платном или некаквим танким, фластерским. Огртач, да одмах кажем, беше стра шн о запрљан , и ја сам од ма х видео какав је. З атим н ас о д в е д о ш е у о с у ђ е н и ч к о о д е љ е њ е , н а к р а ј у о д в е ћ д у г а ч к о г хо дни ка, високог и чистог. Споља шњ а чистоћ а св уд је врл о д о б р а , с и ј а се с ве на ш та у п р ви м а х око п а д н е . У о с т а л о м , после наш е там ни це, могл о ми је то так о са мо да изгл еда . Она д в а п р и т в о р е н и к а о д у у с в о ј у со бу л е в о , а ја д е сн о . К од в р а т а , затворених гвозденим шипом, стоји стражар с пушком, a п о р е д њ е га њ е г о в з а м е н и к . М л а ђ и п о д о ф и ц и р (и з б о л н и ч к е стр аж е) нар еди му да ме пу сти у ну тр а, и ја се нађ ох у ду га чк ој и уск ој соби у којој су уз ду ж зидова поређ ане дв аде се т две посте ље, а од њих тр и�ч ети ри још су биле празне. По стељ е су д р в е н е , у з е л е н о ј бо ји , с у в и ш е п о зн а те с в и м а и с в а к о м е к о д нас у Русији � постеље које по некој Усудовој пресуди никако не могу да буду без стеница. Сместих се у кут, на оној страни где су прозори. 7 4
Како сам већ спо ме нуо , ту су били и наши осуђ еници , из там ни це . Неки од њих су ме и поз нав али, или бар виђ али раније. Много више има притвореника под судом, и из завода за поправку. Тешких болесника, тј. оних који се не дижу из постеље, нема много. А остали, лакши болесници и они који оздрављају, или седе на постељама или шетају горе�доле по с о би , п о п р о с т о р у и з м е ђ у д в а р е д а п о с т е љ а , д о с т а в е л и к о м з а шетњу. У соби је јак о загушљ иво , боле снич ки зад ах . В аз ду х ј е з а р а ж е н с в а к о ј а к и м н е п р и ј а т н и м и с п а р е њ и м а , м и р и с о м л е к о в а , о с и м ш то се го т о в о п о ц е л и д а н г р е ј е пе ћ . Н а м о ј о ј по сте љи бил а је пр уг ас та нав ла ка . Ски нем је. Испод н>е су сукнени покривач, пошивен грубим платном, и дебело рубље, в р л о с у м њ и в е ч и с т о ћ е . П о р е д п о с т е љ е ј е ст о л и ћ , н а њ е м у 74 „Фелчер", тј. болничар, видар, ранар, напослетку и лекарев помагач.
бокал и калајна чаша. Све се то, реда ради, покрива малим у б р у с о м , к о ји с у м и д а л и . С то лић о д о з д о и м а и п о л и ч и ц у н а којој се, за оне који пију чај, држи чајник, ибрик с квасом и д р у г о , а л и м еђ у б о л е с н и ц и м а м а л о и х је к о ји п и ј у ч а ј . А л у л е и д у в а н к е с е , к о ј е и м а г о т о в о с в ак и , п а ча к и ј е х т и ч а в и , к р и ј у се у постељама. Лекар, и други из управе, готово никад не претражују, а ако кога и затекну с лулом, чине се да не виде. Hero и боле сни ци су готов о уве к опре зни, п уш е код пећ и. Наравно , ноћ у пу ш е у са мо ј постељи , али ноћ у их готов о нико не обилази, осим понекад официр, старешина болничке страже. Ни кад а до са д нис ам леж ао у болн ици, зато ми је све око м е н е б и л о н о во . О п а з и о с а м д а п о б у ђ у ј е м н е к у р а д о з н а л о с т . 0 мени су већ чули, па ме посматрају без устезања, чак помало и с при сен ком неке надмо ћ и, као што се у шко ли глед а на новога ђ ака, или у как вом на дл еш тв у на мо ли оца . Десно од м е н е л е ж и ј е д а н п р и т в о р е н и к , п и с а р , н е з а к о н и т и с и н н ек о г капетана у оставци. Суди му се због лажног новца, а лежи већ г од ин у дан а и, како изгле да, и ни је бол естан , али је у в е р а в а о л е к а р е д а и м а а н е в р и з а м . И п о с т и г а о ј е ш то ј е х т е о � мимоишли су га робија и телесна казна, после годину дана от ад а посл ат је у Т�к, да га др же н егде у болници . Сна жан је и ж и л а в , и м а око д в а д е с е т о с а м г о д и н а, в е л и к и је ш е р е т и „адвокат", доста бистар, вешт, необично окретан и у себе поу здан човек, готово болесно самољубив , те је најозб иљ није сам себе уверавао да на свету нема од њега поштенијег и правичнијег човека, и чак да баш ништа није скривио, у томе у в е р е н > у ј е и о с т а о . О н п р в и з а п о ч е с а м н о м р а з г о в о р , р а д о з н а л о
ме испиткиваше, и доста потанко ме упознаде са спорним по ре тко м у болн ици. Ра зу ме се, пре свега ми је ре ка о да је он кап етан ски син. В еом а је волео да изгл еда као да је племић , и л и б а р „из р е д а б л а г о р о д н и х " . О д м а х з а њ и м пр и ђ е м и ј е д а н болесник из завода за поправку и стаде ме уверавати како он познаје многе од ран ијих изгнаних племић а, називајућ и их по им ен у и пре зим ен у. To је већ осе део војни к, на ли цу му се чита да све оно лаже. Зове се Чекунов. Било је јасно да ми се он само улагује, свакако зато што мисли да имам новаца. Кад у г л е д а м о ј ч а ј и ш ећ ер, о д м а х се п о н у д и д а д о н е с е ч а ј н и к и д а ми ск ув а чај. Мени је М�цки још у та мн иц и обећ ао да ћ е ми сут ра посл ати чајник по неком од осуђ еника, који долаз е у болницу на рад. Али Чекунов све спреми сам. Донесе некакво гвоздено лонче, донесе чак и чашу, узвари воду, попари чај, ј е д н о м р е ч и у с л у ж и о м е н е о б и ч н о у с р д н о , ш то к о д ј е д н о г а болесника одмах изазва неколико заједљивих подсмеха н а њ е г о в р а ч у н . Т а ј б о л е с н и к би о ј е т у б е р к у л о з а н , п о с т е љ а му према мојој, зове се Устјанцев, један од оптуженика под с у д о м , о н а ј ш т о ј е , п л а ш е ћ и с е к а з н е , п о пи о с т а к л о р а к и ј е ј а к о за си ћ ен е б у р м у т о м и т а к о н а в у к а о н а с е б е ј е х т и к у , њ е га
сам већ споменуо. Досад је леж ао ћ утом, и тешко дишућ и посматрао ме укоченим и озбиљним погледом, и срдито прати о ра д Чеку нова. Необична, ху чн а озбиљно ст да ва ла је његовој срџби нарочито комичан израз. Напослетку, он се не у с т р п е . � Гле измећ ара! Н ашао господина! � прогово ри испре кидан о, гласо м за ди ха ни м од слабости и немоћ и. Дан и су му већ избројани. � Ко је измећ ар? � запит а Чекунов срди то и погле да Устјанцева презриво. � Ти! � одговори болесник тако поузданим тоном, као да им а пра ва да грди Чеку нов а, и баш као да му је тога ра ди и д а т о м е с т о п о р е д њ ега. � Ја изме ћ ар? � Ти, ти! Чујте, добри људи, не верује! Чуди се! � Шта се то теб е ти че ! Видиш ли: са м је, без ус лу га је , као без р у к у . Н и је н а в и к н у т с а м д а с е с л у ж и , т о с е зна. Зашто да га човек не услужи? Ето ти да знаш, лудаче грдни, чупоглавче! � Које грдан? �Ти! � Ј а грдан! �Ти, ти! � А т и си ми лепо та. У те б е је лиц е као вранино јаје... ако самја грдан. � И јес и, јес и грдан!... Већ га је и Богуб ио, и им а са мо да л е ж и и д а у м р е ! А ј а , не, о н га д в о р и ! Што ra д в о р и ш ? � Што? Ето што: што више волим да се поклоним ципели него опанку. Ни мој отац није се клањао, није ни мени заповедно... Ја... ја... Онај је хтео још д а настави, али је некол ико тре ну та ка с т р а ш н о к а ш љ а о и з б а ц у ј у ћ и к р в . Г о то в о х л а д а н з а м о р а н зној изби на његово м уз ан ом челу. К аш аљ га је поме о ин аче би непрестано говорио, по његовим очима се видело д а би хте о још да грди, али, немоћ ан, он је само одм ах ив ао руко м. Те тако га Чекунов напослетку већ и заборави. Осетио сам даје пакосна срџба болесниковауправљена више на мене него на Чекунова. На Чекунова се не би нико љ у ти о , н и ти би га с о с о б и т и м п р е з и р а њ е м г л е д а о због ж е љ е њего ве да кога подв ори и тако доб ије коп ејку. Свако је виде о д а о н то ч и н и с а м о р а д и но вца. П р о с т н а р о д у т о м е п о г л е д у нимало не цепидлачи, а уме тачно да распозна ствари. A Ус тјан цев у се ниса м свид ео ја, ни то што сам и у око вим а био господ ин, који као да не мо же да бу де без посл уге , м ад а ја, стварно, никакву послугу нисам ни звао ни желео. Доиста, ј а с а м у в е к х т е о све с а м д а р а д и м , и ч ак с а м н а р о ч и т о ж е л е о д а н и м а л о н е и з г л е д а к ао д а ј а , ч о в е к н е р а д н и к , „ бе л о р у к ", и мекушац, још господујем. У томе се унеколико састојало и
м ој е сам ољ убљ е, ка д је већ , уз реч , и то дош ло. И пр ост о не разумем како се то увек тако дешава, никако нисам могао да се одрекнем тих разних послушника и удворника, који ми с е с а м и н ам е ћ у , н а к р а ј у к р а ј е в а п о т п у н о о в л а д а ј у м н о м е , и, пра во рећ и, они по ста ју моји господар и, a ја њихов слу� г а, с п о љ а с е м е ђ у т и м н е к а к о с а м о с о б о м и с т и ц а л о : д а с а м ја д о и с т а г о с п о д и н , д а н е м о г у бе з п о с л у г е , и д а г о с п о д у ј е м . Р а з у м е с е, т о м и ј е б и л о в е о м а н е п р и ј а т н о . А л и У с т ј а н ц е в ј е ч о в ек т у б е р к у л о з а н , р а з д р а ж љ и в . О с т а л и пак б о л е с н и ц и задржавају изглед хладан, чак с неком нијансом надутости. С е ћ а м с е, с ви с у с е т а д а и н т е р е с о в а л и ј е д н и м о с о б и т и м сл уч аје м: из њиховог разговора сазнао сам да ћ е вечерас д о в е с т и н ек ог о п т у ж е н и к а кога с у у о во м т р е н у т к у к а ж њ а в а л и танким шибама. Осуђ еници с неком радознало шћ у оч ек уј у тога новака. У остал ом, ка жу да ћ е казна бити лака � свега пет стотина удараца. Ја се мало обазрех око себе. Колико сам могао да опазим, стварно, сви болесници овде лежали су махом од скорбута и очне болести, локалних болести тамошњега краја. У соби беше неколико таквих људи. Други, доиста болесни, болују од грознице, разних чирева и отока, и грудних слабости. Овде није као у другим одељењима, где су болесници разврстани. Овде су скупљене у гомилу све болести, чак и венеричне. Рекох: доиста болесни, јер су неки дошли и онако, без икакве болести, да се „одморе". Лекари њих радо примају, из саж аљ ењ а, нароч ито кад има више празн их посте ља. Р е к л о б и се д а ј е х р а н а у т а м н и ц и , и н а с т р а ж а м а , с р а в њ е н а са боле снич ком , много лош ија, толико да многи осуђ еници, без обзира на устајан ваздух и закључане собе, радо долазе овамо да леже. Има баш нарочитих љубитеља лешкарења и уо пш те болничко г живо та, уостал ом , ових је највише из војног завода за поправку. Ја сам радознало посматрао своје н о в е д р у г о в е и , с е ћ а м се , н а р о ч и т у р а д о з н а л о с т м о ј у ј е в е ћ тад а побудио јед ан из наше тамни це, болесн ик већ на умо ру, т ак о ђ е т у б е р к у л о з а н и та к о ђ е у п о с л е д њ и м д а н и м а , к о ј и ј е л е ж а о з а ј е д н у п о с те љ у д а љ е о д У с т ја н ц е в а , те је т а к о и о н био готово преко пута од мене. Зове се Михаилов, пре две неде ље виде о сам га у там ниц и. Одавн о је болестан и одавн о је т р е б а л о д а о д е н а л е ч е њ е , а л и о н се с н е к и м у п о р н и м и сасвим непотребним трпљ ење м савлађ ивао и узд рж ава о и т ек о б о ж и ћ н и м п р а з н и ц и м а о т и ш а о ј е у б о л н и ц у д а з а три недеље умре од ужасне туберкулозе, лепо изгоре човек. Запрепастило ме сада његово страшно промењено лице, које сам угледао кад сам ушао у тамницу, некако ми је онда пало у очи . П о р е д њ ега л е ж и неки в о јн и к из з а в о д а , већ с т а р ч о ве к , страшно запуштен, одвратан прљавко... Hero, да не набрајам баш све болеснике... И овог старца спом ену о сам тек само зато ш то је и он тад а уч ин ио неки утиса к
на мене и за тренутак ми створио доста потпуну представу о н е к и м о с о б и н а м а о с у ђ е н и ч к о г о д е љ е њ а . С е ћ а м с е, т а д а ј е т а ј с т а р а ц и м а о в р л о ј а к у к и ја в и ц у . К и ј а о ј е н е п р е с т а н о , а и по сл е је ки јао, и ц ел у не дељ у да на , чак и у сну, не ка ко на душак, по пет�шест пута одједном, и редовно би сваког пу та дод ао: „Господе Боже, што ме снађ е ова ква казн а!" У о в а ј м а х о н ј е с е д е о н а п о с т е љ и и ж у д н о п у н и о но с б у р м у т о м и з п а п и р н е к ес е , д а б и с е ш т о ј а ч е и т е м е љ н и ј е и с к и ј а о . Кијао је у сво ју марам у, коцкасто иш арану, сто п ута прану, сувише избледелу, при том се његов мали нос некако посебно скуп љао, правећ и ситне, небројен е наборе, а по ма ља ли су се стари, крњави и поцрнели зуби, заједно с црвеним слуњавим д е с н и м а . К ад с е и с к и ј а , о н р а з в и ј а м а р а м у , п а ж љ и в о разгледа слузотине обилно накупљене у њој, и одмах их бриш е о сво ј мр ки болни чки хала т, тако све пређ е на хал ат, a ма ра м а остане, ваљда, сам о вла жна . To је рад ио целе недељ е. Ово пипаво и тврдичко чување своје мараме, на штету болн ичко г хал ата , није болес нике побуђ ивало ни на какав протест, мада се лако могло десити да доцније неко од њих обуче баш тај халат. Али, наш прост народ није грожљив ил' гадљ ив, толи ко, да је то већ и чу дн ов ато . Мен е је пак то, у то м тренутку, врло непријатно такнуло, те сам нехотице одмах радознало и гадљиво прегледао свој тек обучени халат. Ту осетих да мен е тај хала т још од прве н епрестано узн ем ира ва с в о ј и м ј а к и м з а д а х о м , б и о с е ве ћ з а г р е ј а о н а м е н и , и с в е ј е ј а ч е и ј а ч е з а д и с а о н а л ек о ве , м е л е м е и , к а к о с е м е н и ч и н и л о , на некакву трулеж. Што и није никакво чудо, јер се халат од пам тив ека не скида с бол есни чки х леђ а. Мож да је платн ена постава на леђ има некада и прана, но не знам поуз дано. Ал и сада је та постава натопљена свима могућ ним неп ријат ним соковима, проливеном водом из облога, из просечених плик ова, итд. П оред тога, у осу ђ ени чке собе су врл о чес то д о л а з и л и и к а ж њ е н и ц и к о ји с у тек п р о ш л и к р о з т е ш к у ш ибу, с ра на ма на леђ има: они су лечен и облоз има, и зато халат , обучен непосредно на мокру кошуљу, на сваки начин мора да се квари, једном речју, све остаје на њему. Зато, док сам год био у тамници, за ово неколико година, чим би ми се десило д а и д е м у б о л н и ц у (а и ш а о с а м почеш ћ е), ја с в а к о г п у т а с боја жљ иво м неповерљивошћ у облач им халат . Нарочито су ми биле гадне ваши, крупне и очевидно ухрањене, које сам покашто налазио у тим хала ти ма . Осуђ еници их с уж ив ањ ем хватају и убијају, кад под њиховим дебелим и незграпним ноктом пукне кажњена животиња, по ловчеву лицу се могло судити о степену његовог задовољства. Ни стенице нису код нас биле много омиљене и понекад, за време неке од дугих зимских вечери, цела би се соба дигла у хајку, до истре бље ња. Мад а је у соби све оси м тешк ог зад ах а било по м о г у ћ с т в у ч и с т о , и п а к , с у н у т р а ш њ о м ч и с т оћ о м , з а п р а в о
с наличјем њеним, није се код нас разметало. Болесници су на то навикли, чак су мислили да тако и треба да буде. Сав поредак није нагињао особитој чистоти. Али о поретку говорић у после... Тек што ми Чекунов даде чај (узгред речено скуван од пија ћ е воде која се само је д ан п у т доно си у собу, за цео д ан и ноћ , и н е к а к о се в р л о б р зо к в ар и у н а ш е м в а з д у х у ) � кад, врата се с неком лупом отворише, и онај војник што је м а л о ч а с ш ибан , уђ е у п р а т њ и п о ј а ч а н е с т р а ж е . Први п у т в и д е х к а ж њ е н и к а . Д о ц н и ј е с у ј о ш ч е с т о д ов о ђ е н и , а не к и ч а к и донош ени (били су врло тешк о кажње ни), и то је сваког пу та било вели ко разонођ ење за боле сни ке у соби. Код нас такв ога новајлију дочекују обично са усиљено строгим изразом и с н е к о м н е ш т о ч а к и н а п р е г н у т о м о зб и љ н о ш ћ у . И н а ч е д о ч е к зависи уне кол ико и од теж ин е кривице, па да кл е и од величи� не казне. Ш то је ко ст ра ш ни је био бијен, и ко је на гл асу в ећ и к р и в а ц , т а ј у ж и в а и в ећ е п о ш т о в а њ е и ве ћ у п а ж њ у н е г о некакав тамо регрутић , војнич ки бегун ац � ево на при ме р као овај кога су сад увели. Али ни у овој ни у оној прилици нема ни особитог сажаљења, нити падају какве посебно јетке напоме не. Несрећ нику се ћ утећ и помаже, дворе га и нег ују, нарочито ако сам не може да себи помогне. Видари већ и сами зн ају да избијенога несрећ ника пр ед ају у иску сне и веште руке. Обичноје помоћ у честом и неминовном мењању облога од чарш ава или кошу ља наква ше них у хл ад но ј води, и с т а в љ а н и х н а о д е р а н а л е ђ а , о с и м т о г а, п о м о ћ је и у в е ш т о м в ађ е њ у б о д љ и к а к о ј е ч е с т о о с т а ј у у р а н а м а н а л е ђ и м а , о д пол омљ ени х пру това . За болесн ика је такв а оп ер аци ја обично врло неугодн а. И ја сам се увек чуд ио каж ње ник ово ј ре тко ј издржљивости у подношењу болова. Гледао сам их многе, понекада исувише ишибане, и готово ниједан од н>их није ј е ч а о ! С а м о и м с е л и ц е н е п р е с т а н о м е њ а , бл е д и , о чи го р е , поглед је расејан , не мир ан, ус не се тре су тако да их, јад ни к, намерно стеже зубима, и готово до крвављења. Д о в е д е н и во јн ик б е ш е м л а д и ћ о д д в а д е с е т т р и го д и н е , не више, јаког мускулозног састава, леп, висок, витак, ц р н п у р а с т . А л и л еђ а с у м у б и л а п о ш т е н о и з у д а р а н а . О д о зг о , па до са ми х крстина био је ишаран, м ока р чарш ав му пре бач ен пре ко леђ а, због чега су му сви зглавци др хт ал и као у гр о з н и ц и , с ат и п о је х о д а о г о р е � д о л е п о соби. З а г л е д а м м у у л и ц е , и ч ин и м и се д а у т а ј м а х н и ш та н е м и с л и , г л е д а ч у д н о и дивље , поглед ом ле ти ми чн им , које м је очев идно тешко да се ма на че му с паж њо м за др жи . Учини ми се да му је поглед у п р т у м о ј ч а ј. Ч а ј б е ш е вр ео, п а р а се д и з а л а и з ш о љ е, а ј а д н и к ј е о зе ба о , д р х т и , цвокоћ е з у б и м а . П о н у д и х м у д а п о п и је ч а ј . О н с е ћ у т е ћ и и к р у т о о к р е т е м е н и , п р и м и ш о љу , п а ј е с т о ј е ћ и испи и без шећ ера, врло жур но , и нек ако наро чи то пазећ и да не гле да у мен е. Кад све испи, ћ утећ и остави ча шу на мес то,
па ни главом да махне према мени, него одмах опет поче да хода. Наравно, њему није било ни до речи ни до климања глав ом! Осуђ еници су испрва од нек уд избе гавал и сваки разговор са кажњеним регрутом, пошто су му већ помогли, г л е д а л и с у д а в и ш е н и м а л о н е с к р е ћ у п а ж њ у н а њ', ж е л е ћ и в а љ д а д а м у ш т о м о г у ви ш е д а д у м и р а , и д а м у н е д о с а ђ у ј у н и к а к в и м д а љ и м з а п и т к и в а њ е м и „ с а у ч е ш ћ е м " . А т и м е ј е о н, како ми се чини, био сасвим задовољан. Смр кло се. Упал ише ноћ ну светиљк у. Неки осуђ еници, али врло ма ло њих, видим , им ај у и своје свећ њаке. Н а п о с л е т к у , п о с ле в е ч е р њ е л е к а р е в е п о х о д е , у ђ е с т р а ж а р с к и подофицир, преброја све болеснике и, собу закључаше, п о ш т о ј е п р в о у н е с е н н о ћ н и ч а б а р .. . Ч у д и л о м е ј е ш т о д о з н а х : д а т а ј ч а б а р ц е л у ноћ о с т а ј е ту, и а к о ј е п р а в и з а л а з о д м а х ту у ход ник у, на два ко рак а од врата . Али , зав еде н је та ка в пор еда к. Дању се још и сме и то сам о на часа к изаћ и из собе, а л и но ћ у : н и п о д к а к в и м и з г о в о р о м . О с у ђ е н и ч к а о д е љ е њ а нису била слична ост ал им а: болесни осуђ еник је дак ле и у бол ести сноси о св ој у казну. H e знам ко је први ув ео ова ка в ред, само знам да то није никакав прави ред и да се суштина некорисне формалности никад није грубље истакла него, на пример, у овом случају. Разуме се, овакав поредак не потиче од лека ра. П онављ ам, осуђ еници не могу дост а да се на хв ал е својим лекарима, сматрају их за своје родитеље, поштују их. Сваки је осетио њ ихов у паж њу пр ем а себи и чу о од њих са мо до бру реч, а осуђ еник, кога је свак о одбацио, ц ени то, јер види ту истинитост и искреност пажње, лепе речи и милоште. To се не чини по морању, лекари не би били ни пр ем а коме одговорни ако би се пон аша ли др ук чи је, то је ст ако би били груб љи и нечо веч ни ји, дакл е, били су добр и из пра ве човеко љубив ости. Р азу ме се, они зна ју д а ј е свеж вазд ух потребан сваком е болеснику, осуђ енику као и сваком др уго м болес ном човеку, ма ка р на какво м високом по ло жа ју да је. Болесници из других одељења, на пример они који су се већ придигли, могу слободно да шетају по ходнику, да прибаве себи више кретања, да дишу ваздух који није тако покварен као у собама, устајао и увек неизбежно пун загушљивих испарења. Дође ми и страшно и гадно сада кад замислим коли ко ли је тек ноћ у мо рао код нас бити отро ван ва зд ух и онако већ искв арен , пош то ун ес у он ај чабар, и пош то је соба заг реј ан а и пошто има болесн ика са бол ести ма због којих је у п о т р е б а ч а б р а н е и з б е ж н а ! Кад сам рек ао да осуђ еник и у бол ести мо ра да сноси сво ју казну, ја, ра зу ме се, ниса м мислио, нити мис ли м да је такав поредак заведен баш само за казну. Разуме се, то би од мене била глу па кле вета . Не ма разл ога кажњ ават и болесни ка. А к а д је так о , о н д а с е п о себи р а з у м е д а је п о з л о ј п р и л и ц и нека немилосрдна потреба натерала управу да изда такве,
no посл ед иц ам а ште тне наредбе. Ал и која потр еба? To и је ст е мука, што се ничим не може бар колико�толико разјаснити потребност те наредбе, а поред ње и многих других, непојмљивих толико да не само што се не могу разјаснити, већ им се разјашњење чак ни наслутити не може. Чиме да с е р а з ј а с н и т а и з л и ш н а с у р о в о с т ? Е во ч и м : о с у ђ е н и к д о ђ е у болн ицу навл аш притворн о болеста н, обма не лек аре, затим, прек о ноћ , изађ е из собе и, користећ и се мр ак ом , побегне. Неразложност оваквог мишљења озбиљно доказивати � готово је немо гућ но. Ку да да побегне? Како да побегне? У че му да побегне? Дању се јед ан по јед ан п уш та из собе, могло би тако бити и ноћу. Код врата стоји стражар с пуном пушком, оно ме сто је само два кор ака даљ е, ипак, бол есн ика и до тл е прати заменик стражарев и никако ra не испушта из очију. А т а м о и м а с а м о ј е д а н п р о з о р с г в о з д е н о м р е ш е т к о м , з и м и с д у п л и м п р о з о р и м а . С пољ а, по д п р о з о р о м , у д в о р и ш т у , б л и з у сам их прозора на осуђ еничким собама, др уги страж ар хода по целу ноћ. Да би се кроз прозор изашло, треба пре тходно избити прозо р и реш етк у. А ко ћ е то пу сти ти? Ре цимо , она ј ћ е прво убити стражаревог заменика, тако да не писне, те нико н ећ е ч у т и . А л и , д о п у с т и в ш и м о г у ћ н о с т и т е г л у п о с т и , с т о ј и јо ш у в е к то: да б и с е м о р а л и р а з в а л и т и п р о з о р и р е ш е т к а . He заборавите да одмах ту, код стражара, спава послуга из одељ ења, а на десет ак корака, код др уго г осуђ еничко г одељењ а, стоји дру ги наор уж ани стр ажа р, поред њега др уг и зам ени к, и др уг и чу вар и. И, ку да ћ е по зим и да се бежи у ч а р а п а м а и п а п у ч а м а , у б о л н и ч к о м х а л а т у и к ап и ? П а к а д ј е тако, кадтако мало има опасности (управо, и нема никаквих опасности), нашто онда то строго притезање и стешњавање болесника, мучење можда пред сам крај њиховог живота, и кад је њима чист вазд ух још п реч а потреб а но зд ра во ме човеку � нашто? To никада нисам разумео... А л и к а д с е већ п и т а : „наш то", и к а д је већ т а к о д о ш л о , у з р е ч , м о р а м с п о м е н у т и ј о ш н еш то , ј е д н у д в о у м и ц у к о ја м и ј е г о д и н а м а ш т р ч а л а п р е д о ч и м а као н а ј з а г о н е т н и ј и ф а к т , на који такођ е никако не мо гу да нађ ем одговор . Пре него што наставим своје причање, морам и о томе да кажем бар неколико речи. Мислим на окове од којих робијаша никаква болест не спасава. Својим сам очима видео да су чак и туберкулозни болесници умирали у оковима. Сви су се на т о н а в и к л и , с в и с м а т р а ј у т о к а о н е ш т о у тв р ђ е н о , н е и з б е ж н о . Му чно да је на то неко и пом ис лио , к ад се чак ни од ле ка ра нико за толико година није сетио да бар једанпут замоли г л а в н у у п р а в у д а с е с к и н у о ко в и т е ш к о м б о л е с н и к у , а о с о б и т о ј е х т и ч а в о м . Р е ц и м о , д а с а м и окови и н ису бо гзн а к а к а в т е р е т � обично су тешки од осам до дванаест фунти. Здравоме човеку није тешко носити десет фунти. Истина, причали су ми да се но геу оковим а после некол ико година почну суш ити .
He знам je ли to истина, пр ем да неке вероватн ости си гур но има: терет, ма и мали, ма само и десет фунти, привезан на н о г а м а з а с в а г д а , н е н о р м а л н о п о в ећ а в а т е ж и н у с т о п а л а и може после дужег времена изазвати штетно дејство... Али рецимо да све то није ништа за човека здрава. Је ли тако и за болесника? Рецимо чак да ни за обичног болесника то није ниш та. Но, по нав ља м, је ли тако и за теш ког а боле сни ка, је ли тако за туберкулознога коме се ионако суше и ноге и руке, па му је и свака сла мк а теш ка? З аиста, кад би лек арс ка уп ра ва изра дила олакш ице ма сам о за тубер кул озне осуђ енике, сам о то би већ било истинско и велико доброчинство. Узмимо да ћ е неко рећ и д а су о с у ђ е н и ц и з л и к о в ц и , и д а н е з а с л у ж у ј у д о б р о т у , а л и з а р т р е б а у д в а ј а т и к а з н у о н о м е кога с е већ ионако прст Божји дотакао? А не може се, даље, веровати: Д а се то ч и н и с а м о р а д и к азн е. Т у б е р к у л о з н е и с у д о с л о б ађ а од телесне казне. Према томе, има ту нека потајна, важна мера, као правило за спасоносну опрезност. Али каква мера � разумети се не може. Јер, ваљда се не може збиља бојати да ћ е т у б е р к у л о з а н б о л е с н и к п обећ и? К о м е ћ е то ић и у р а ч у н ? Нар очит о ако је болес т узе ла мах а? Туб ерк уло за се не мо же сим ул ир ати , лека р се не да прев арити � па да се мо же утећ и. To ниј е боле ст која вара, она се види на први погл ед . А јо ш и ово да кажем: зар се човеку стављају окови на ноге само зато д а н е п о б е гн е и ли д а б и м у с м е т а л и д а б е ж и ? Н и к ак о . О кови су хот им ичн о обешчаш ћ ење човека у очи ма дру гих , стид и бреме физичко и морално. Бар тако се замишља. Окови никад никоме не могу сметати да бежи. И најневештији и н а ј с м е т е н и ј и о с уђ е н и к у м е ћ е бе з в е л и к е т е ш к о ћ е д а и х врло брзо преструже или да клинце каменом избије. Окови на ногама не чувају просто ни од чега! А ако је тако, ако се ро бија ш осу ђ ује на окове сам о рад и казне, онда ја опет питам: зар треба кажњавати онога који умире? Управ о сад кад ово пишем, жив о се сећ ам јед но га који је у м и р а о о д т у б е р к у л о з е � о н о га и сто г М и х а и л о в а , к о ји је л е ж а о г о т о в о п р е м а м е н и , б л и з у У с т ја н ц е в а и , с е ћ а м се, у м р о ч е т в р т о г д а н а п о м о м д о л а с к у у т у собу. М о ж д а с а м сад и повео реч о туберкулозним болесницима, што сам се и нехотице сетио својих утисака и мисли којима сам био обузет приликом те смрти. Иначе, Михаилова сам врло м а л о п о з н а в а о . Б ио ј е ј о ш в р л о м л а д , д в а д е с е т п е т г о д и н а , н е више, висок, витак, и врло допадљиве спољашњости. Спадао je у за се б н о о д е љ е њ е у т а м н и ц и и био ћ у тљ и в н е о би ч н о , у в е к н е к а к о ти х о , н е к а к о м и р н о т у ж а н . Као д а је в е н у о у тамници, „сушио се" � бар тако су после говорили о њему осуђ еници, код ко јих је оставио о себи ле пу усп ом ену . Ја се сећ ам сам о да је има о ди вн е очи, и зато не знам заш то ми је о с та о у о в а к о ј а с н о ј и ж и в о ј у с п о м е н и . К ад је у м р о , д а н је био в е д а р и х л а д а н , т р и ч ас а п о п о д н е . С ећ ам се, о ш т р и и
коси сунчеви зраци пробијали су се кроз замрзнута стакла на про зор им а и као бу јиц а су па дал и на несрећ ника. Умр о је б е з с в е с ти , м у ч н о и д у г о је у м и р а о : н е к о л и к о ч а с о в а . Још изјутра, његове очи већ нису могле да познаду оне који су му прил азил и. Видећ и да му је врло тешко, дру гов и су же ле ли д а м у н е к а к о о л а к ш а ј у патњ е, д и с а о је м у ч н о , д у б о к о , к а о у ропцу, грудисумусејаконадимале, каодаимјемаловаздуха. Збацио је покривач, све одело, п а ј е најза д почео и кош уљу да кида. С трашно је било гледа ти то дуг ач ко и и зду жен о тело, у с а х н у л е р у к е и ноге � о с т а л а с а м а кост � у п а л е с л аб и н е , а гру ди јак о испуп чене, са јасн о об ел еж ен им реб рим а, као на костуру. На целом његовом телу остао беше само дрвени крстић с амајлијом, и окови, кроз које би сад могао, чинило се, проденути исушена стопала. Ha по часа пред његову смрт сви су се наши некако смирили, разговарали су готово шап атом . Ко је корачао, сту па о је тихо, неч ујн о. Раз гов ара ју врло мало, о споредним стварима, само покаткад погледају на сам рт ни ка , који је све ја че и ја ч е крчао. Н апос летк у, он н е п о у з д а н о м р у к о м и л у т а ј у ћ и н а п и п а н а г р у д и м а к р с т ић с ам ај ли јо м и поч е и то кида ти са себе, као да му је и то тешко , као да га и то у зн ем и р у је и гу ши. Ски дош е и крстић . За десет ак м и н у т а и з д а х н у . К у ц н у ш е н а в р а т а , ј а в и ш е с т р а ж а р у . Уђ е чувар, мук ло погледа мр твац а и оде лека рск ом помоћ нику. П о м о ћ н и к , м л а д и д о б а р ч о ве к , м а л о в и ш е з а у з е т б р и г о м о с в о ј о ј с п о љ а ш њ о с т и , у о с т а л о м д о с т а с р е ћ н о ј , д о ђ е б р з о, х и т р и м и с н а ж н и м к о р а ц и м а п ре ђ е п р е к о у т и ш а н е с о бе , п ри ђ е п о к о ј н и к у и , к а о с н е к о м н а м е р н о м н е у с и љ е н о ш ћ у , која као да је нар оч ито см иш ље на за овакв у прилику , узе да м у п и п а би л о , о д м а х н у р у к о м и и з а ђ е . О д м а х о д о ш е д а ј а в е ст раж и, је р то не беше је да н од обичн их злоч ина ца, био је из засебног одељењ а, и њега је тр еба ло по нар очи том п роп ису о г л а с и т и за м р т в о г а . Д о к с е ч е к а л о н а с т р а ж у , н е к и о с у ђ е н и к гихо опомену да није згорег затворити очи покојнику. Други, с а с л у ш а в ш и га п а ж љ и в о , ћ у те ћ и п ри ђ е м р т в а ц у и з ат в о р и му очи. На подглавнику опази крстић с амајлијом, узе г а, р а з г л е д а , и ћ у т ећ и о п е т г а н а м е с т и М и х а и л о в у о в р ат , намести га и прекрсти се. Мртво лице се постепено кочи, по њему игра сунчана светлост, уста су упола отворена, испод т а н к и х у с а н а , п р и о н у л и х з а д е с н и , с в е т л у ц а ј у д ва р е д а б е л и х младих зуба. Најза д уђ е стр ажар ски подофи цир, с тесак ом и шлемом, за њим два стражара. Он прилази, све више и више у с п о р а в а ј у ћ и к о р а к е , с у с т е з а њ е м п о с м а т р а ј у ћ и з а ћ у т а л е о с у ђ е н и к е к о ј и ra с а с в и х с т р а н а с о б е с у м о р н о г л е д а ј у . Н а је д а н к о р а к о д м р т в а ц а о н з а с т а д е к а о у к о п а н , као у п л а ш е н . З а п р е п а с т и л о г а ј е с а с в и м н а г о, у с а х н у л о т е л о , с а м о у оковима, и наједанпут попусти његова стегнутост, он скиде шлем, што се уопште никако не тражи и широким замахом
прек рсти се. To беше огрубе ло, седо лице старог а сл уж бен ик а. Сећ ам се, баш у та ј ма х ту је ст аја о и Чекунов , такођ е се д старац. Он једнако гледа у лице подофицирово, гледа га н е т р е м и ц е , ћ у те ћ и , и с н ек и м ч у д н о м п а ж њ о м п о с м а т р а сваки његов покрет. Очи им се најзад сусретоше, и, не знам зашто, Чекун ову тад одј ед но м зад рх та доња усна, искр иви је некако необично, искези зубе и брзо, готово случајно махну главом подофициру да погледа покојника, и проговори: � И он је имао м ај к у! � и оде даљ е. Сећ ам се, мен е чис то пробо дош е ове њег ове речи... Заш то их је рекао, как о су му до шл е на пам ет ? Ал и ево, д и ж у г а з а ј е д н о с п о с т е љ о м , с л а м а з а ш у ш т а , окови, у с р е д мртве тишине, звекнуше о патос... Дигоше их. Понеше тедо. Наједанпут сви почеше гласно да говоре. Чује се како под офи цир већ из ход ник а нар еђ ује да се позове ковач. Треба мртвацу скинути окове... А л и с к р е н у о с а м с п р е д м е т а . . .
X III
HACTABAK Л е к а р и о б и л а з е б о л е с н и к е п р е п о д н е у ј е д а н а е с т ч а с о в а до ђ у к о д нас сви з а ј е д н о , п р ат е ћ и гл а в н о г л е к а р а , а с а т и по пре њих дол ази наш орд ина тор . Наш орди на тор био је та да неки млад и спреман лекар, срдачан и умиљат, кога су врло волели осуђ еници, само су му нал азил и јед ан недо статак : „сувише је смирен". Доиста, он је некако неразговоран, чак и као да се нешто збуњује пред нама, само што не црвени, и чим га само замоле, он им одмах мења оброке, и, чини ми се, спреман је да им и лекове мења по њиховој же љи. А л и био је и з в р с т а н м л а д и ћ . Т р е б а р ећ и: м н о г и л е к а р и у Русији задобили су љубав и поштовање простога народа, и, у к о л и к о с а м ј а оп ази о , т о ј е с а с в и м о п р а в д а н о . З н ам , м о ј е тврђ ење изгледаћ е чудн овато , особито кад се поми сли на опште неповерење целог руског народа према медицини и н е п о з н а т и м л е к о в и м а . И с т и н а ј е , п р о с т ч о в ек р а д и ј е с е л е ч и код врачаре, годинама, и од најтеже болести, или узима д о м а ћ е н а р о д н е л е к о в е (ко је н и к а к о и н е т р е б а з а н е м а р и в а т и ) него да оде лекару или у болницу. Осим тога има ту нешто врло значајно, што се нимало не тиче медицине, наиме: цео наш прост народ нема нимало поверења према ичему што носи знак администрације, формалитета, осим тога, народ је стекао погреш но миш ље ње о бол ниц ама , и боји се од њих, заплашиле су ra страшне приче о њима, често и глуп е, али које и м ај у свога основа. Но на јви ше га је стра х од не ма чк ог пор ет ка у бол ни ци, од туђ их љу ди око н>ега за све време боловања, од строгости у храни, од причања о сталној немилосрдности болничара и лекара, о парању и сечењу тела , и др уго . Уз то, народ су ди да ћ е га ле чи ти госпо да, је р су лек ари , ипак, госпо да. Али чи м дођ е у до ди р с њима, и чи м их бољ е упо зна, он да (ако и не без изу зет ка, а ли бар већ ином) врло брзо нес тан е свега тога стр ах а, то, како ја ми сл им , чи ни ч а ст н а ш и м л е к а р и м а , а н а п р в о м е м е с т у м л а д и м а . В е ћ и н а их уме да стекне поштовање па и љубав простога народа. Ја пишем о оном што сам сам видео и доживео, и то често, и на многим мес тим а, а нем ам разлога да ми сли м да се на др уг им местима, исувише често, не поступа и друкчије. Свакако, понегде лекари примају мито, и од својих болница имају великих користи, готово занемарују болеснике, чак сасвим за бо ра вљ ају и на стр уку . Тога још и ма, ал и ја гов ори м о већ ини, или боље рећ и о ду ху , о пра вц у који се дан ас, у наш е
д о б а , о с т в а р у ј е у м е д и ц и н и . А о д м е т н и ц и , они в у ц и м еђ у овцама, не могу се оправдати па ма шта наводили у своју одбрану, и бацали кривицу, на пример, на околину која и њих у б и ј а , они ћ е у в е к би ти к риви, а н а р о ч и т о ак о су и з г у б и л и ч о в е к о љ у б љ е . Ч о в е к о љ у б љ е , п а ж љ и в о с т и бр а т с к о с а о с ећ а њ е према болеснику понекад су потребнији од лекова. А време је већ д а в н о д а п р е с т а н е м о с а с в о ј и м а п а т и ч н и м ж а л б а м а н а околину, сатужбама како нас онаубија. Рецимо, истинаједа нам она много шта одузима, али ипак не све. Често бива да понеко, какав лукави варалица који разуме ствар, врло вешто прикрива своје слабости и правда их утицајем средине, д о с т а ч е с т о т а к а в ч о в ек п р а в д а баш и с в о ј е н е в а љ а л с т в о , нарочито ако уме лепо да говори или да пише. Hero, ја сам орет скре нуо од своје теме . Хтео сам рећ и толико: да је прост свет више неповерљив и непријатељски расположен према м е д и ц и н с к о ј а д м и н и с т р а ц и ј и , н е г о п р е м а л е к а р и м а . В ид е ћ и какви су они на послу, он брзо губи многе своје предрасуде. Остале околности наших болница, у многоме, заиста, ни до д а н а с н е о д г о в а р а ј у н а р о д н о м е д у х у , и д о д а н а с с у о н е с в о ј и м поретком мрске навикама нашег простог народа, и не могу задобити потпуно народно поверење и поштовање. Бар мени се тако чини, по неким мојим личним утисцима. Наш ординатор обично се задржава код сваког болесника, озбиљно и врло пажљиво га прегледа и пропитује, одр еђ ује му леко ве и хран у. По некад он опази да болесник ни од чега не бо лу је , али как о је затворе ник дош ао да се одмори од рада, и да полежи на душеку уместо на голим д а с к а м а , и, н а п о с л е т к у , и п ак у т о п л о ј соби, а не у в л а ж н о ј стражарници где се у тескоби држе густе гомиле бледих и испијених оптуженика (оптуженици код нас, у целој Русији, готово су ув ек блед и и исп ије ни � знак да им је чека ње и та кв о д у ш е в н о с т а њ е г о т о в о у в е к т е ж е н е го д а с у већ осуђ ени), н а ш ординатор му мирно напише какву febris catarrhalis, и лажног болесника остави да лежи понекад и недељу дана. Тој febris cat arr ha lis сви се наши сме ју. Сви врло добро зн ају да је то , по неком уз аја мн ом спора зум у измеђ у лекара и болесника, већ у с в о ј е н а ф о р м у л а д а о з н ач и п р и т в о р н у б о л е с т � „ п о ш те д н о пробадање", како осуђ еници сам и преводе febris catarrhalis. Понекад болесник хоћ е и на зло да упо тре би мил ос рд но ст л е к а р е в у , п а л е ж и д о т л е д о к л е г а с и л о м н е о т е р а ј у . Т а д а в р е д и видети нашег ординатора: он се и боји и стиди да отворено опомене болесника да „оздрави" и да што пре моли за отпуст, а им ао би пу но прав о да сас вим пр осто, без ик акв их разг ов ор а и умољавања, напише на његовој болесничкој листи sanat est. Али он му прво издалека напомиње, па га после некако нутка: „Зар, није време? Па ти си готово већ здрав, a у соби је те сн о , к ак о б и би ло д а у с т а н е ш ? " Тако, и ј о ш д р у г о м у говори, док се болесник и сам не застиди те напослетку
замоли за отпуст. Најстарији лекар, иако човечан и честит човек (осуђ еници и њега веом а воле), неу по ре ди во је тврђ и, од луч ни ји од ординато ра, штавише, пре ма прили кама , он је веома оштар, а зато су га код нас некако нарочито поштовали. Он долази после ординатора у пратњи свих болничких л е к а р а , п р е г л е д а с в а к о га п о је д и н ц е , а н а р о ч и т о с е з а д р ж а в а код тешких болесника, увек уме да им каже коју добру реч, д а и х о х р а б р и , ч е с т о ч а к в р л о с р д а ч н о и и с к р е н о . У о пш те, п р а в и о ј е н а ј б о љ и у т и с а к . О н е к о ји до ђ у с а „ п о ш т е д н и м про бад ањ им а" никад није одбијао, нити их враћ ао нат раг у т а м н и ц у , а л и ак о б о л е с н и к б у д е у п о р а н , т а д а га с а с в и м крат ко отп ус ти: „Шта ћ еш, брате , дос та си леж ао, одм ор ио си се, сад хајде � треба знати и за ред." 7 5
Обично су најупорнији они што их мрзи да раде, нарочито у летње радно време, или оптуженици који чекају пресуду . Сећ ам се како је прем а јед но ме од таквих тре бал о бити особито строг, штавише морало се држати и сурово, и ј е д в а га с к л о н и ш е д а изађ е и з б о л н и ц е . Д о ш а о је због о ч н е боле сти: очи му црвен е, туж и о се да ra ја к о боде у оч им а. Метали су му мелем, пијавице, бризгали му у очи неку љуту течн ост, и тако дал>е, али очи не мо гу да се оч ис те, бо ле ст нећ е д а прођ е. М а л о п о м а л о , п а с е л е к а р и д о с е т и ш е д а је б о л е с т извеш тачена: з апа љењ е је непре стано незнатно, а нити иде наго ре нити набољ е, увек исто. To je сум њи во. И осуђ ениц и знају већ да се болесник претвара и људе обмањује, али он сам не приз наје . Био је то млади ћ , доста и леп, али н екак о је на све нас остављао непријатан утисак: прикривен, потуљен, сумњив, натмурен, ни с ким не говори, гледа испод ока, чува се и склања од свакога, као да у свакога нешто сумња. Сећ ам се, неки ма је брзо пал о на ум да та ј неш то сме ра ? Био је в о јн и к , с т р а ш н о је к рао , п а је у х в а ћ е н и осуђ ен н а х и љ а д у у д а р а ц а , а з а т и м н а р о б и ју . Како с а м већ и р а н и ј е с п о м е н у о , п о н ек и п р и т в о р е н и ц и с е у с у ђ у ј у н а с т р а ш а н и з г р е д , с а м о д а би одложили момент казне: гурну нож у месо коме било од старијих или коме притворенику, садругу, и онда им се суди пр ем а новом делу , казна се од ла же још на два м есе ца, a он je го и хт ео . He ма ри он што ћ е после два мес еца бити дв ап ут и трипут оштрије кажњен, само да у овај мах тај грозни час казне отк лон и бар још за који дан, после, нек буде шта буд е. Ето к о л и к о т и н е с р е ћ н и ц и п о н е к а д к л о н у и и з г у б е с р ч а н а с т . Код нас су неки међ у собо м дав но ш ап ут ал и: да се њега тр еб а чува ти, да та ј лак о мо же ноћ у кога и закл ати . Уостал ом, тако се само говорило, али нико није нарочито био на опр езу, нити је ш та п р е д у з и м а о , п а ч ак н и они к о ј и м а с у к р е в е т и били уз њега. Ви дели су, ме ђ ути м, како он ноћ у тр ља очи кре чо м са шд а и још н ечи м др уги м, да би сут ра да н опет биле црвене. 75 Тј. први по стареши нств у.
Напослетку, главни лекар припрети му „провлаком". Кад д у г о т р а ј н о ј и у п о р н о ј о ч н о ј б о л е с т и н и ш т а н е п о м а ж е , к а д су већ сви лекови употребљени да се спасе вид, лекари се о д лу ч уј у на једн о јако и мучн о лечење: да ме тну болеснику про влак у, као што се мећ е коњу коњу.. Ал и онај јад ни к ни та да не х т е д е д а о з д р а в и . Б ио ио ј е и л и т в р д о г л а в и л и с у в и ш е п л а ш љ и в , ј е р п р о в л а к а , а к о и н и ј е и с т о ш т о и ш и б а , и п а к ј е о п е р а ц и ј а пуна бола. Под потиљком, на врату болесникову, руком се пок упи кожа коли ко се год мо же и цело то зах ваћ ено парче прободе се ножем, те се на затиљку направи од тога д о с т а ш и р о к а и д у г а ч к а р а н а , к р о з н>у с е п р о в у ч е п л а т н е н а врпца, прилично широка, колико за прст, затим свакога д а н а , у о д р е ђ е н и ч а с , в р п ц а с е п о в у ч е к р о з р а н у т а к о к а о д а се поново просеца: да би се стално гнојила и да не може да зарасте. Кука вац је, са уж ас ни м боловима, некол ико дан а непрестанце, трпео и то мучење, и тек затим пристао да се испи ше из болн ице. За је да н дан очи му сасв им озд рав иш е, a к а д је и рана на врату зарасла, отишао ј е у притвор да, сутра , поново издржи хиљаду удараца. Очи гледн о је да је тр ен ута к пред казном толик о муч ан , д а ј а м о ж д а и г р е ш и м ш т о т а ј с т р а х н а з и в а м с л а б о ш ћ у и ку ка ви шт во м. Мор а бити да је то тешко, кад се пр ис тај е и на двогубу и трогубу казну, само да се не изврши тога часа. А с п о м е н у о с а м и т а к в е , к о ј и ј о ш д о к и м н и п р в е п о в р е д е н а л е ђ и м а н и с у з а р а с л е , в е ћ м о л е д а с е и з в е д у н а о с т а т а к ш и б а , само да је дн ом сврше с ти м суђ ењем, је р др жа ње под судом , у п р и т в о р у , з а с в а к о г а ј е м н о г о горе него р о б и ја . О сим разлике у темпераментима, за одлучност и неустрашивост појединих криваца много значи и њихова навика на ударце и на кажњ ава ње . Онај који је више пута бијен, некако очвр сне и духом и телом, па напослетку скептички гледа на казну, готов о као на нек у м а л у незгоду, и виш е је се не боји. У опште у з е в ш и , т а к о ј е . Н е к и н а ш о с у ђ е н и к и з з а с е б н о г о д е љ е њ а , покрштени Калмик � Александар, или Александра, како га н а ш и з о ву ву , ч у д а н д е р а н , м а л о л у к а в , н е у с т р а ш и в , а у ј е д н о д о б р и ч и н а , с м е ј у ћ и с е и ш а л е ћ и с е и с п р и ч а о м и ј е к а к о ј е * он издр жао четири хи ља де уд ара ца и најозб иљн ије се клео 1 д а и х н е б и м о г а о п р е т р п е т и д а н и ј е ј о ш о д м а л е н а р а с т а о Ј под бичем, од којег му се, дословце кроз цео живот његов у њиховом племену, масни це нису ски дале с леђ а. Причајућ и м и то то , о н j e ч и с т о б л а г о с и љ а о т а к в о в а с п и т а в а њ е п о д б и ч е м . „ С та т а лн л н о с а м би би о б и ј е н , А л е к с а н д р е П е т р о в и ћ у " , р е ч е м и ј е д н е вече ри, пр ем а свећ и, седећ и на м ој ој постељ и, „за „за све и сва, зашта било, тукли су ме пуних петнаест година узастопце, од првога дана откад знам за себе, сваког дана по неколико пу та, ту ка о ме свак и ко год је хте о. Тако са м се на јз ад на то и навикао."
He зна м како je до спе о у војску, не сећ ам се, се, мо жд а ми је ј е и п р и ч а о , б и о ј е о б и ч а н б е г у н а ц и с к и т н и ц а . С е ћ а м с е с а м о д а м и ј е п р и ч а о к а к о с е с и л н о п р е п а о к а д с у г а о с у д и л и н а чети ри хиљ ад е уд ар ац а, зато што је убио свога старе шин у. „Знао „Знао са м да ме чека врло љут а казна, и да ме м ож да нећ е ни пустити испод шиба: и, премда сам на шибе огуглао, ипак, није шала � четири хиљаде! И још су и све старешине б и л е о з л о ј е ђ е н е ! З н а о с а м , п о у з д а н о с а м з н а о д а не не ћ у о л а к о проћ и, нећ у се извућ и, нећ нећ е ме пу сти ти испод шиба. Прво п о м и с л и х : д а с е к ао ао п о к р с т и м � в а љ д а ћ е м и о п р о с т и т и . Каж у мени мо ји земљ аци, нећ е ми то ништа помоћ и, али ја опет хте до х, мисл ио сам : бић е им жао покр ште њак а. И збиља се покрс тим и на крштењу доб ијем име Алекс анда р. Али батине су батине, те ме нису мимоишле. Бар да су ми једну хи љ ад у опр ости ли, аја! Тада ми дођ е криво на њих. Мис лим у с е б и : ч е к а ј , б о г а м и ћ у с в е в а с д а п р е в а р и м ! И , ш т а м и с л и т е , А л е к с а н д р е П е т р о в и ћ у , з а и с т а с а м и х п р е в а р и о . Ј а в е о м а д о б р о у м е м д а с е п р е т в а р а м д а с а м м р т а в , и т о н е к а о с а с в и м мр тав, него онако � тек ду ш а да излет и из тел а. П овед ош е ме, па удри прву хиљаду, гори, ја вичем, удри другу хиљаду, е, помислих, сад долази мој крај, већ ме сасвим избише из памети, ноге ми клецају, грунем о земљу: очи ми мртвачке, л и ц е м о д р о , н е д и ш е м , н а у с т и м а п е н а . П р иђ е л е к а р � в е л и , овог часа умрећ е. О днесу ме у болницу, a ја одм ах ож ив им ! После су ме још д ва пу т так о изво дил и и већ су се љу тил и на мене, баш су се љути ли, а ли ја са м их још дв ап ут прева рио , прођ ох сам о трећ у хиљ аду , па об ам ре х, а кад одох на четвр ту, а оно сваки ударац пада као нож у срце, тако су жестоко били, сваки удар као три удара! Помамили се људи, много сам их разјарио! Ето, та гадна последња хиљада (проклета била!) с тал а ме је колик о све три прве, и да се ни сам оп ет у м р т в и о , б а ш п р е д к р а ј ( о с т а л о ј е ј о ш с а м о д в е с т а у д а р а ц а ) д о т у к л и б и м е с а с в и м , с м р т н о , ту , о н о г ч а с а . А л и , н е д а д о х ни ја да ми се наж ао чини: о пет са м их превар ио, оп ет са м се умртвио и опет ми повероваше, а и како не би, ка д лекар верује, тако да су ми затим, у љутини, оних последњих двеста ж е с т о к о о ц е п и л и , ж е ш ћ е н е г о д р у г и п у т и д в е х и љ а д е , а л и је ј е с т , н и ш т а м и н и с у м о г л и , а з а ш т о н и с у м о г л и ? П а з а т о ш т о сам од ма ле на јео бати не! Зато сам и до дан ас остао жив. Ух, баш сам у свом веку много био бијен, много!", дода он на крају свога причања као у невеселом размишљању, као да се на пр еж е да се сети и да пре бро ји ко лико је пута био бије н. „ Да Да ", ", д о д а о п е т, т, п р е к и д а ј у ћ и т р е н у т н о ћ у т а њ е „ не не м о ж е с е т о ни избр ојати , броја тог не ма !" Он ме пог лед а па се на см еја , и тако добр од уш но да сам се и ја мо рао да ос ме хн ем , њем у у о д г о в о р . „Знате ли, А ле кс ан др е Петровић у, ја и сада, ка д год сањам, увек сањам само како ме бију, за друге снове и не
знам ." И збиљ а, он че ст о ноћ у виче, и то по не ка д из све г гласа, тако да га други спавачи одмах гурају и буде: „Шта ти је, ђ аволе, што ту вич еш !" Би Био о је то човек здрав , ома лен , ж и в а х а н , н е м и р а н и в е с е о , о д н е к и х ч е т р д е с е т п е т г о д и н а . С л а г а о с е с а с в и м а , д о д у ш е в е о м а ј е в ол ол е о д а к р а д е , ш т о м у ј е врло често доносило шибе, али ко код нас није крао, и ко није за то био бијен? Д о д а ј е м ј о ш о в о : у в е к с а м с е ч у д и о д о б р о ћ у д н о с т и и благости с којом су ови бијени људи причали о онима који су их били и о томе како су их били. Често се у томе причању не види чак ни трунке срџбе или мржње, a у мени од тог причања пок аш то срце се уз бу ни и стан е куц ати све ја че и брже. Они, м е ђ у т и м , к а о д е ц а , п р и ч а ј у и с м е ј у с е. е. Т а к о м и ј е и М � ц к и пр ич ао како је каж ње н, он није био племи ћ , пр ош ао је пет стотина шиба. Ја сам то дознао прво од других, па сам га сам питао: Је ли истина и ка ко је било? Одг овор ио ми је нека ко кратко и као с неким душевним болом, као да избегава да ме погл еда, а лице му је поцрвенел о, м ал о после он ме погледа, у очима му севну пламен мржње, а усне задрхташе о д с р џ б е. е. О с е т и о с а м д а н и к а д н е ћ е з а б о р а в и т и т у с т р а н и ц у с в о ј е п р о ш л о с т и . А л и н а ш и , г о т о в о св с в и (н (н е ј а м ч и м д а н е м а изузетка) гледају на то сасвим друкчије. He може бити, мислио сам понекад, да они сматрају себе скроз кривима, таквима који су заслужили казну, особито ако су грешили проти в старе шин а, а не пр ем а сво јим а. Већ ина од њих себе не окривљује. Већ сам рекао да код њих нисам опазио грижу савести, чак ни у преступу против својега друштва. Да и не говорим о преступу према старешинама. Понекад ми се чини да у овом другом случају имају неки свој сопствени, такорећ и практичн и, или још боље фа кти чк и погле д на ствар. Узимала се у обзир судбина, неизбежност факта, и то не пошто се о томе размишљало, него онако, несвесно, као н е к а к в о в е р о в а њ е . Та Т а к о, о, н а п р и м е р , п р е м д а о с у ђ е н и к у в е к н а г и њ е о се с е ћ а њ у д а у с во во м п р е с т у п у п р е м а с т а р е ш и н а м а н и ј е к р и в и м и с л и д а ј е ч ак ак п и т а њ е о т о м е с а с в и м н е р а з л о ж н о � ипак, он стварно види да уп ра ва сасв им дру кч иј е гледа на њего ву кривицу, дакл е, м ор а бити кажњ ен, и квит. Ту је бор ба у з а ј а м н а . К р и в а ц з н а , и у т о н е с у м њ а : д а њ е г а о п р а в д а в а суд његове рођ ене околине, сре дин а прос тог народа, који � он и то то зна � нећ е га ни ка да коначн о осу ди ти , него ћ е га већ ином сасвим опра вдат и, само ако се он својом криви цом није огре ши о про тив сво јих рођ ених, прот ив браћ е, сво јих про стих људи . Савест му је мирна , а савес т је ст е његова снага, мо рал но се он не уз не ми ру је , и то је главно, некако као осећ а да има на шта да се осл они и за то не мр зи , него све оно што му се дешава прима као неизбежан факт, који није он сам започео , нити ћ е га дов рш ити, и који ћ е се још ду го и ду го настављат и, у већ започ етој, пасивној, али уп ор но ј
борби. Војник неки мрзи лично Турчина кад се с њим бори, ј е р Т у р ч и н п у ц а н а њ е г а , к о љ е г а , у б и ј а . Сви, дакако, не причају баш сасвим хладнокрвно и равнодушно. Тако, о поручнику Жеребјатњикову причали су чак с неком срџбом, али не врло великом. Ја сам се с тим поручником Жеребјатњиковом упознао још кад сам први пут л е ж а о у б о л н и ц и � н а р а в н о . у п о з н а о с е и з о с у ђ е н и ч к и х п р и ч а њ а . Но доц ни је са м га и видео, ка д је био био код нас на ст раж и. To je био човек око тридесет година, висок, дежмекаст, гојазан, румених образа у салу, белих зуба, и смејао се као Ноздрев , громогласно. По лицу му се види да је на јнес миш љен ији човек на свету, који ни о чем не лупа главу. Страсно воли да бије и да д а и з в р ш у ј е к а з н е с а ш и б а њ е м , к а д г а з а т о о д р е д е . О д м а х ћ у до д о д а т и д а с а м г а ј о ш т а д а г л е д а о к а о и з р о д а м е ђ у њ е г о в и м д р у г о в и м а , а т а к о с у г а г л е д а л и и о с у ђ е н и ц и . И у с т а р о в р е м е било је так вих изв рши теља , раз ум е се, се, у оно оно старо вре ме ко је није баш одавно прош ло и о којем је „предањ е свеже, а ве ру је се тешко", ти су извршитељи волели да свој задатак изврше марљиво и уредно. Али се то махом извршавало наивно и без особитог усхић ења. А пор учник Ж еребјатњико в био је нека врста врло рафиниранога гастронома у извршилачком зада� тку. Он воли, он страсно воли извршилачку уметност и воли је ј е д и н о р а д и у м е т н о с т и . Н а с л а ђ у ј е с е њ о м е и , к а о н е к а д а ш њ и римски патриције, истрошен и увео од уживања и наслада, измишља свакојаке префињености, разне неприродности, да колико�толико уздрма и пријатно заголица своје живце огрезле у с а л у . Д а к л е , о с у ђ е н и к а и з в о д е н а к а з н у и Ж е р е б ј а т њ и к о в ј е извршилац, један само поглед на дуги ред поврстаних људи с д е б е л и м п р у т о в и м а у р у к а м а , и о н ј е ве ћ ж и в а х н у о . З а д о в о љ н о обилази редове и оштро наређ ује да сваки сваки своју дуж но ст врши врши марљ иво, савесно, је р иначе... иначе... Ал и војници већ зна ју шта значи то: јер иначе. Ево доводе кривца; ако се он досада још није уп у п о з н а о с а Ж е р е б ј а т њ и к о в о м , а к о о њ е м у ј о ш н и ј е ч у о с в е д о најм ањ их ситница � онда, на пример, п оручн ик ћ е извести ј е д н у с в о ј у п о ш а л и ц у с њ и м е . ( Д а б о г м е , ј е д н у о д с т о т и н у д р у г и х пошалица, поручни к је неисцрпан у прон аласцим а). Сваки Сваки осуђ еник, у час у кад га свлаче, а рук е му пр ив ез уј у за кунда к, са којим ra затим подофицри вуку кроз целу „зелену улицу" � сваки осуђ еник, држећ и се општег обичаја , увек ћ е у тај ч ас почети жалосним и плачним гласом да моли извршиоца да га блаж е казни и да казну не уд во стр уч ава излиш ном строгошћ у: „Господине „Господине пор учн иче" , виче несрећ ник, „с ми лу јте се, бу� д и т е о т а ц р о ђ ен и, Бо г в а м д а о ж и в о т а и з д р а в љ а , н е у б и ј т е м е , см ил уј те се!" А Жеребјатњ иков само то и чека. па од ма х обустави казну, казну, и као да и он осећ а, започне разго вор с осуђ еником . 7 6
76 Ноздрев, тип из Гогољевих „Мртвих душа", са својим чувеним смехом.
� Па шта ћ у, пр ијате љу , шта ти мо гу? He казн им те ја, него закон! � Господине пор учн иче , све je у ваш им рук ам а, бу ди те милостиви! � М ислиш , ни је ми те жао ? Мисли ш, м ил о ми је да гл ед ам како ћ е те бити? Та и ја са м човек! Како ти мис ли ш: ј е с а м ч о ве к и л и н и с а м ? � Па то се зна, господине поручниче, знамо ми то, ви сте наши ро ди тељ и, а ми ваша дец а. Б уд ите ми отац рођ ени, молим вас! � виче кривац и већ добија наду. � Е, пријатељу, размисли сам, имаш памети, па пром исли , и ја сам знам да и на теб е греш ника м ор ам глед ати као човек, благо и милостиво. Господине пору чни че, то је суш та истина ! Тако је, тр еба би ти благ, п а ма како да је неко пог реш ио. А л и ово н е ч и н и м ја , него з а к о н ! П р о м и с л и ! Ј а с л у ж и м Б о гу и о т а џ б и н и , п а а к о ј а с а д у б л а ж и м з ак о н , у з и м а м т е ж а к г р е х на себе, пр ом ис ли и са м! � Ваше благородство! � Е, нека, добро! Нека буде овако, тебе ради! Знам, грешим, па ипак, нека буде овако! Да се овога пута баш и см и л уј е м и да те казн им благо, добро, али шта ћ е бити ако ја т и м е т е б и н а ш к о д и м ! Ето, д а т и с е с а д с м и л у ј е м , п а д а те благ о казним, ти ћ еш се понадати да ћ е и др уг и пу т бити тако, па ћ еш и по др уг и пу т уч ин ит и кривицу. И ? To je онд а на моју душу грех... � Господине по руч ни че ! To ја нећ у уч ин ит и др уг у ни недругу! Кунем се пред самим престолом Божјим... � Е, добро, доб ро! А хоћ еш ли се и мен и зак ле ти да ћ еш се одсада добро владати? � Убио ме Бог, дабогда на ономе свету... � He куни се, гре хо та је. В ероваћ у ти и на ре ч, дај еш ли реч? � Ваше благородство!!! � Е п а, с л у ш а ј , и м а ћ у с а ж а љ е њ а п р е м а т в о ј и м самохраним сузама. Јеси ли самохран? � Јесам, господине поручниче, сам сам као прст, немам ни оца ни мајке ... � Е, дак ле, ради тво јих си ро тих суза. Ал и пази, то сам о засад!... Водите га � дода милостивим гласом, а кривац на то већ не зна како да моли Бога за таквог заштитника... И крену страшна поворка, поведоше га, удари добош, замахаше први прутеви. � Терај! � из свег гласа виче Жеребјатњиков. � Ожежи! Удри, уд ри ! Опа ли! Још, још ! Јаче, јач е уд ри луп еж а само хран ог! Намес ти му леђ а, добро намести! А в о јн и ц и у д а р а ј у ш то и г д а м о гу, п р ш т е в а р н и ц е и з ј а д н и к о в и х о ч и ју , ј а у ч е , а Ж е р е б ја т њ и к о в з а њ и м т р ч и д у ж
целог ре да војник а, па се кикоћ е, кикоћ е, за це њ ује се од смеха, застаје да се подбочи, јер већ не може да се исправи, те вам је нап ос ле тк у и жао тога нежног човека . И м ил о му је и см еш но му је и са мо се по кат шт о прек ин е његов звонки, здрави и громогласни смех, и опет се чује: � Удри, удри! Опали лопужу, опали самохраног ја д н и к а . . . И још је и варијације неке проналазио: кад кривца изведу на казну, он куми и моли, а Жеребјатњиков се овом приликом не претвара, него одмах почиње отворено: � Е, пријан е, казнић у те како треб а, је р си то и засл уж ио . А л и и п ак , е в о н е ш то и д а т и у ч и н и м , нећ у д а те п р и т е ж е м у з к у н д а к е . Ић и ћ еш с а м , те к д а н и ј е и сто . Т р ч и ш то и г д а мо жеш , низ цео фро нт ! Па ако те и ма зн е свак и прут, бар ћ е се све брже свршити � како мис лиш ? Хоћ еш ли да проб аш? О с у ђ е н ик с л у ш а у д в о у м и ц и , с н е п о в е р е њ е м , и з а м и с л и се. „Па", гово ри он у себи, „мо же то зби ља да бу де ла кш е, про трча ћ у што могу брже, па ћ е ми мук е пет пу та ма ње п о т р а ј а т и , а м о ж е б и т и н ећ е м е н и с в а к а п а л и ц а п о г о д и т и ! " � Добро, пристајем, господине поручниче. � Па лепо, сад потеци! А ви пазите, не блените! � виче о н в о ј н и ц и м а , а и с а м ј е н а ч и с т о д а н и ј е д а н п р у т н ећ е промашити, јер сваки војник врло добро зна шта ra чека ако про маш и. Осуђ еник потрчи што брже мож е „зеленом у л и ц о м " , а л и р а з у м е се, н е п р о ј у р и н и п е т н а е с т р е д о в а , а св и прутови, као ситно добовање, као муње, намах, уједанпут, као киша се про сип ају на његова леђ а, сиро ма х, п ада као покошен, као да га је пуш ка пог оди ла. � He, госп оди не пор уч ни че , боље je по зако ну � каж е, и полако устаје на ноге, блед и преплашен. А Жеребјатњиков, к о ј и о д р а н и ј е зн а ц е л у т у ш а л у и ш т а ћ е д а с л е д у ј е , с м е ј е с е из гласа, све се разлеже... Наравно, не могу се описати све његове забаве и све оно што се код нас о њему прича ! Нешто друкчије, у другом тону и духу, прича се код нас о поручнику Смекалову, који je у нашој тамници замењивао запо ведн ика пре него што је за то мест о био одређ ен наш мај ор . 0 Жеребјатњикову баш кад причају и доста равнодушно, без особите срџбе � али никад не уживају у његовим поступцима, нити га хв ал е, оч еви дн о се гро зе и њега и њего вих де ла . Још га и некако охоло презиру. А поручника Смекалова спомињу радосн о и сужи вањ ем . Ств ар јеу том е ш то та ј није волео да бије, у њ е м у не бе ш е н и т р а г а од е л е м е н а т а ј е д н о г Ж е р е б ја т њ и к о в а . Па, ипак, ни он није био с раскида да добро избије, и ето, све у томе и лежи: да је осуђ еницима некако п ријатна успомена баш на батине које добијају од н>ега, тако је тај човек некако умео д а и м у г о д и ! А л и ч и м е ? К ако је с т е к а о т о л и к у п о п у л а р н о с т ? Истина, ови наши људи, као можда сав руски народ, увек су готови да ради једне лепе речи забораве на све м уке, то
износим као факт, али за овај мах о томе не расправљам ни с јед не ни с др уге стране. Није тешко угод ити овим н аши м љ у д и м а и стећ и код њ их п о п у л ар н о с т. Н о С м е к ал о в је с т е к а о особиту по пу ла рн ос т� осуђ еници су се готово тро ну то сећ али чак и тога како их је тук ао . „Бољи нам ота ц не тре ба!" , к аж у они покаткад, у разговору, па још и узд иш у кад сад аш ње г старешину, мајо ра, уп ор еде с пређ ашњим, привр емен им, са Смекаловом. „Душа од човека!" Био је Смекал ов човек прост, а мо жд а и доб ар на свој н ачин. А л и д еш ав а се да стар еш и на н и је с а м о добар, него и п ле м е н и т човек � па ипак! He воле га сви, а понекад му се просто смеју. A Смекалов је умео некако извести да су га сви код нас сматрали као свога човека, то је велик о умење , или, бол>е рећ и, урођ ена способност о којој они који је им ај у ник ада и не мисле. Чу днов ато, им а их који су баш рђ ави људ и и, понекад , баш ти стек ну вели ку популарност. He гаде се од простих људи којима за по ве да ју � ето где је уз ро к! Бар како се мени чини. На њима прости људи не виде да су м е к у ш н а господа б е л и х руку, не осећ ају им господски д ах , него неки нарочити, п рост онар одн и, прирођ ен � Боже Господе, што народ има осетљив нањух за тај дах! И шта не би дао за њега, кад гаос ети! Го то вје да и најтврђ ег, најстраш нијег човека прими као најмилосн ијег, с амо ако му он мир иш е на његов рођ ени, к у д е љ н и ми рис! А ш та ћ е тек онда кад је тај, који п омал о народски задише, још и човек збиља добродушан, па макар и на своју рук у! Тада нем а цене којо м би га оцен или! Као што реко х, Смекалов је понекад и теже кажњавао, али некако је умео да то изведе тако да никога не само не озлоједи, него да га, ево, још и сада, сви рад о помињу и да с уж ив ањ ем , весело смеју ћ и се, причају о његовим вештиницама при кажњавању. Он није имао много неких пошалица, не достајало му је уме тни чке маш те. Истину рећ и, има о је само јед ну и јед ин у своју ш ал у и др жа о се н>е готов о пу ну го дин у дан а, а ли мо же бити да су је баш зато и во лели ш то је била јед ин а. Ту долаз и м ного у обзи р наивност. На при ме р: кри вац се изве де на казну. Сме кало в и са м дођ е ту, о см ех уј е се и шали и од ма х стане о че м било запиткив ати кривца, увек неш то споредно, о њ еговим л и ч н и м , до м аћ им , р о б и ја ш к и м стварима, и никада с неким нарочитим смером, нити да се с њиме „нашали", него онако просто � зато што он одиста жели да то зн а. Донели су, м еђ утим , розге , и за С м екалова столицу, он седне, запали лулу. Има неку врло ду гач ку лул у. Осуђ еник почне да моли.. . 7 7
� He може се, брате, него лези, нема друго ... � каже Смекал ов, а осуђ еник уз да хн е и легне. � Дедер, пријане, знаш ли наизуст какву молитву? � Како не бих знао, господине поручниче, ми смо крштени. учили смо одмалена. 77 Тј. народни.
� Па оч ит ај! О с у ђ е н и к ве ћ з н а ш т а ћ е д а о ч и т а , и у н а п р е д з н а и шта ћ е при том чит ању да буде, је р се то већ т рид есе т пут а и ра ни је пона вља ло с др уг им а. Па и сам Смек алов зна да је т о о с у ђ е н и к у п о з н а т о , з на д а с у с е о д а в н о д о с т а н а с л у ш а л и те шале и војници, који с подигнутим прутовима стоје крај ж р т в е , н о и пак ј е о н п о н а в љ а , т а к о м у ј е о н а о м и л е л а ј е д н о м заув ек, а мо жд а и зато што је то његов састав, да кл е из л и т е р а р н о г с а м о љ у б љ а . К р и в ац п о ч и њ е ч и т а т и м о л и т в у , љ у д и стоје с прутовима и чекају, а Смекалов се мало нагиње, диже руку, п ре ст аје да пуш и лу лу � чека позн ату реч. Осуђ еник, после првих редака познатих стихова, изговара „на небеси". Само је то и тре бал о, да бо гм е! � Стој! � виче распаљени поручник, с покретом н а д а х н у ћ а , п а с е о д м а х о к р е ћ е ч о в е к у к о ји ј е д и г а о п р у т , и у з в и к у ј е : А ти м у п о д н е с и ! � и п р с н е у с м е х . О с м е х у ј у се и војници што ту стоје, осмехује се и онај што бије, а замало па да се с м е ш к а и о н а ј к о ји ћ е би ти б и је н , н е м а р е ћ и ш т о п р у т , на заповест „поднеси" већ фијуче кроз ваздух, да у трен ока, као оштра бритва, мазне по његовом грешном телу. Радује с е С м е к а л о в , р а д у ј е с е у п р а в о з а т о ш т о ј е о во о н с а м о в а к о л е п о и з м и с л и о � он с а м и с а с т а в и о : „на н е б е с и " и „ по дн еси". па јо ш и у слику . По свр ше тк у казне одл ази См ека ло в потпуно задовољан собом, а и кажњени кривац одлази готово задовољан собом и Смекаловом и � пола часа затим, он већ пр ича по там ни ци как о је и дан ас, тр ид ес ет први пут, опет, и по тридесет први пут, пре свега поновљена шала. �У јед ну реч, душ а од човека! Мили на! Шаљи вчина! Покашто се неком маниловштином изазива успомена на предоброга поручника. � Ето, браћ о � при ча неки м л ад осуђ еник, а цело ли це му се ос м е ху је на ус по ме ну � бива, идем ја, а он већ седи код прозор а, седи у хал ату, пије чај, пу ши лул ицу . A ја ски нем капу. „Куда Акселове?" „На рад , Ми ха ил о Васиљић у, прво и прво тр еб а ић и у радионицу... „ А он се насмеје ... Душа од човека! Права душа, па то ти je! � Какву више нећ емо виде ти! — до да је неко од слушалаца. 7 8
78 Маниловштина, по типу Манилова из Мртвих душа.
X I V
HACTABAK 7
9
Говорио сам о кажњавању, као и о неким извршиоцима те занимљиве дужности, говорио сам зато што сам о свему томе тек у болници добио очевидан и стваран појам. Дотле сам знао о томе само по чувењу. У наше две собе у болници д о в о д е се сви ш и б а м а к а ж њ е н и п р и т в о р е н и ц и , и з с в и х батаљона, осуђ еничких одељења и др уг их војних коман ди из нашега гр ад а и из целе његове околине. Раз ум љи во је ш т о j e у п р в о в р е м е , д ок с а м ј о ш в р л о р а д о з н а л о п о с м а т р а о све што око мене бива � сав тај за мене чудан поредак, сви ти кажњеници, и они, који су се спремали на казну � што је с в е то, п р и р о д н о , ч и н и л о н а м е н е н а ј ј а ч и у т и с а к . Б и вао сам узбуђ ен, збуњен и упл аш ен. Сећ ам се да сам тад а почео нестрпљиво да улазим у све потанкости тих нових појава, слу шао о томе разговоре и причањ а др уги х, код осуђ еника и затвореника се распитивао и постизао да су ми давали своја миш љењ а и свој суд. Измеђ у остало га, жел ео сам свакако да сазнам за све степене пресуда и извршења, све нијансе тих изврш авања , и како на све то гле да ју сам и осуђ еници, стара о сам се да замислим душевно стање оних који иду на казну. В е ћ с а м р е к а о д а j e у т о м е т р е н у т к у м а л о к о о д њ и х би о хла дно кр ван , не изу зим ају ћ и ни оне који су ра ни је више пут а, и м н о г о б и в а л и б и ј е н и . У о пш т е , о с у ђ е н и к а т а д а о б у з и м а неки љути, али чисто физички страх, нехотичан и неодољив, који уб ија цело мор ал но бић е човек ово. Ја са м и доц није , док сам за ових неколико година био сужањ, и нехотице пажљиво посматрао оне притворенике који у болници одлеже д о б и ј е н у п о л о в и н у ш и ба и и з л е ч е с в о ја леђ а, па изађ у из њ е д а б и с у т р а д а н м о г л и д о б и т и и д р у г у д о с у ђ е н у п о л о в и н у . Овај прекид у шибању бива увек према одлуци лекара који п р и с у с т в у ј е к а з н и . А к о ј е к р и в а ц ос у ђ е н н а в е л и к и б р о ј у д а р а ц а , к о је о н н е м о ж е о д ј е д а н п у т д а и з д р ж и , о н д а с е б р о ј подели на два или на три дела, према ономе што лекар каже при сам ом бијењу, то јест, м ож е ли кр ива ц и да љ е тр ча ти кроз шибе или ћ е то бити опасно по његов живот . Обично се д а је п е т с т о т и н а , п а и х и љ а д у пе т с т о т и н а у д а р а ц а у ј е д а н п у т , a пресуде на две или три хиљаде извршују се с прекидима, из д в а п у т п а и т р и п у т . Они к о ји з а л е ч е с в о ја леђ а п о с л е п р в е половине. и излазе из болнице да би затим примили и другу 79Све ово што сад пишем овде о кажњав ању и казнам а, било ј е у време док сам ја тамновао. Чуо сам да се сада све променило, и још се мења. (Ф. Д.).
половин у досуђ ених уд ар ац а � обично су на дан о тпу ста из болнице, уочи казне, врло мра чни, ж алос ни, и је дв а говоре. Запажа се код њих нека затупелост, нека неприродна расејан ост. Такав човек се не уп уш та у разго вор е и више ћ ути, а што је нај ин тер еса нтн ије , с њим е ни осуђ еници никад не говоре , нити хоћ е да му нап оми њу оно што га чек а. Н ије дн е сув иш не речи ни уте хе , још се упињ у да уо пш те на њега и не гл ед ају . Дабо гме, тако је бољ е за кривца. Има изузетака, као, на пример, Орлов, о коме сам већ при чао . После прве полови не казне он се љу тио ш то му леђ а н е з а р а ш ћ у ј у , т е н е м о ж е б р ж е д а и з ађ е и з б о л н и ц е п а д а ш т о пре претрч и и дру гу половину уда раца , те да мож е с ост али м д р у ш т в о м поћ и у о д р е ђ е н о м у м е с т о и з г н а н с т в а , п а д а н е г д е у с п у т по бе гн е. О р л о в а је з а н и м а л а не ка н а м е р а и бо гзн а ш т а му се вртело по глави. To беше страсна и жилава природа. Б ио ј е в р л о з а д о в о љ а н , с и л н о у з б у ђ е н , м а д а ј е у г у ш и в а о с в о ј а осећ ања. Јер, он је још п ре прве по ловин е казне мис ли о да га нећ е жи ва исп уст ити и да мора ум ре ти . Још док је био под с у д о м с л у ш а о ј е р а з н е г л а с о в е о н а м е р а м а у п р а в е , п а с е в ећ и тад а спр ем ао за смрт. Ал и кад је издр жао пр ву половину, охр абр ио се. По лум рта в је доне т у болницу, онакви х ран а ја ј о ш н и к а д а н и с а м ви д ео , а л и о н је д о ш а о с п у н о р а д о с т и у с р ц у и н а д а о се да ћ е с в е п р е ж и в е т и , да су о ни гл а со в и о намерама управе лажни, да су га ево оставили живог � тако д а с а д , п о сл е д у г о г ч е к а њ а под с у д о м , њ е м у с у с е п р и в и ђ а л и : д р у м , бе к ство , с л о б о д а , ш у м а и по љ е... А с а м о д в а д а н а п о с л е изл аск а из болнице, ум ро је у то ј истој бол ници , на ист ој постељи, другу казну није могао да издржи. Али то сам већ спомињао. .. Па ипак, ти људи, који су уочи казне проводили тако тешке дане и ноћи, саму казну подносили су мушки, сви редо м, па и нај пл аш љи виј и. Ретко сам их кад чу о да јау чу , чак ни оне који су сувише тешко бијени, чак ни прве ноћи по д о л а с к у у бо л н и ц у , у о п ш т е , н а р о д у м е д а т р п и бо л. 0 т о м е с а м се много расп итива о. К ашто сам поже лео да одређ ено сазн ам: колики су ти болови и с чиме се, најзад, могу упоредити. Искрено да каж ем , не знам зашто сам то тр аж ио . Сећ ам се само да то нисам радио из пуке радозналости. Понављам, био са м узбуђ ен и пот рес ен. Ал и кога год са м питао, ника д ми нико није одговорио тако да будем задовољен. Жеже, пече као ватра � то је све што сам могао од њих чути и сви су ми ј е д и н о то и и сто о д г о в а р а л и . Ж е ж е � и н и ш т а в и ш е . Баш у то вре ме кад сам се ма ло боље упо знао са М�ом, питао са м и њега . � Боли � од го во ри о ми је он � ја ко бо ли, а осећ а се као д а в а т р а п а л и , као д а се леђ а п е к у н а н а ј ж е ш ћ о ј в а т р и . Р е ч ју , с в и с у о д г о в а р а л и ј е д н о и с т о . А л и , с е ћ а м се , о п а з и о с а м тада неш то необично � за тачн ост запа жа ња не ја мч им , но под уда рањ е у миш љењ у криваца јак о ra пот кре пљ ује: то јес т
д а с у т а н к е ш ибе, а к о с е д а ј у у в е л и к о м б р о ју , н а ј т е ж е о д с в и х казни које се код нас уп от ре бљ ава ју. На први поглед рек ло би се да је то бе см ис ле но и немо гућ но . Па, ипак, са пет, па и са чет ири сто тине шиба човек мо же да буд е нам ртв о избијен, a са више од пет стоти на � то је готово поуздан о. Х иљ ад у уд ар ац а танком шибом уједанпут, не може да издржи ни најснажнији човек. Док се пет стотина удараца палицом могу поднети без икакве опасности по живот. Хиљаду палица може без те опасности да издржи човек слабијег састава. А човек средње снаге и здраво г саста ва не мо же се уту ћ и ни са дв е хи љ ад е у д а р а ц а п а л и ц о м . Сви о с у ђ е н и ц и к а ж у д а с у ш и б е г о р е о д пали ца. „С тање г кр аја горе боли", ка жу осуђ еници. Шибе ј а ч е р а з д р а ж у ј у ж и в ц е , п р е т е р а н о и х у з б у ђ у ју , п о т р е с а ј у изнад могућ ности. He знам како је дан ас, ал и некад а, не мн ого рани је, бил о је џ е н т л м е н а к о ји су , к а д и м с е д а п р и л и к а д а с в о ј у ж р т в у и ш и б а ј у , о с е ћ а л и н ек о з а д о в о љ с т в о к о ј е п о д с е ћ а н а м а р к и з а Д е С а д а . М и с л и м д а у т о м о с е ћ а ј у и м а н е ш т о о д ч е г а ср ц е т и х џентлмена премире и слатко и болно у исти мах. Има људи ж е д н и х крви, к ао т и г р о в и . К о је с а м о ј е д н о м о с е т и о т у моћ , ту неограничену власт над телом, крвљу и над духом човека створено г исто као што је и он сам, на д братом , бл ижњ им своји м п о Х р и с т о в о м з а ко н у , к о ј е о с е т и о м о ћ и п о т п у н у м о г у ћ н о с т д а д р у г о би ћ е, с т в о р е н о п о Б о ж ј е м л ик у , п о н и зи н а ј г о р и м и н а ј в е ћ и м п о н и ж е њ е м � т а ј н ек а к о и н е х о т и ц е п о с т а ј е н е м о ћ а н у с в о ј и м о с е ћ а ј и м а . Т и р а н и ј а , м у ч е њ е , т о је н а в а д а , о на има способност развијања и развија се напослетку у болест. Налазим да навика може и најбољег човека претворити у грубу и тупу животињу. Крв и моћ опијају човека, он огруби, поквари се, најненормалније појаве приступачне су његовом р а з у м у и о с е ћ а њ у и н а п о с л е т к у су м у с л а д о с т . У т и р а н и н у с е изгу би човек и грађ анин, заув ек, и он готов о никад не мо же д а се в р а т и н а љ у д с к о д о с т о ја н с т в о , д а с е п о к а ј е и п р е п о р о д и . Прим ер могућ ности такве самово ље заразно ути че и на цело д р у ш т в о , т а к в а м о ћ з а в о д љ и в а ј е . Д р у ш т в о к о је т а к в у п о ј а в у при ма равно ду шн о и сам о је већ у својој основи заражен о. Једном речи, право телесног кажњ авања, дато јед но ме над другим, јесте једна од друштвених рана, јесте једно од нај јач их средст ава да се у др уш тв у уни шти сваки замета к, сваки огле д грађ анске свести и јес те јак основ за неиз бежн о и несавладано пропадање друштва. Д р у ш т в о с е г н у ш а џ е л а та , а л и џ е н т л м е н а џ е л а т а н и близу не. Тек пре кратког времена чуло се друкчије мишљење о томе, али чуло се тек само у књигама, као уопштен појам. А н и они к о ји га и с к а з у ј у ј о ш н и с у сви м о г л и ни с а м и у себи д а у г у ш е т у п о т р е б у з а с а м о в л а ш ћ е м . С ваки ф а б р и к а н т , сваки подузетн ик, мор а немино вно осећ ати неко шк акљ иво у ж и в а њ е , неко н а д р а ж љ и в о з а д о в о љ с т в о у р а д н и к о в о ј
зависности једино од његове воље, понекад и у потпуној зависности не само радниковој, него и целе његове породице. To је поу зда но тако, и нећ е се на ра ш та ј брзо ос ло бо ди ти од онога што у ње му лежи нас ледн о, нећ е се човек тако брзо одрећ и онога што му је већ и у крв пр ешл о, ш то је тако рећ и с материним млеком усисао. He дешавају се брзи преокрети. Ма ло је, врл о мал о, ако се са мо призн а кри виц а и насл ед ни грех отаца, треба се сасвим одучити од њега. A то не иде брзо. Почех о џелату. Готово у сваком данашњем човеку има клица џелатских особина. Али се човекове зверске особине не ра зв иј ају подјед нако . А ако код понеког сво јим развић ем пр ео вл ад ај у све остал е његове особине, онда је так ав човек, разуме се, страховит и ругобан. Има две врсте џелата � д о б р о в о љ н и х и п р и м о р а н и х , о б а в е з н и х . Д а к а к о , д о б р о в о љ н и џел ат је у свак ом по гле ду испод прим оран ог, а баш овог се народ гнуш а стра хов ито , гну ша ње м које је близу ужа су, грози, близу готово несвесног мистичног страха. Откуда тај скоро празноверан ст рах од једног а џелата, а прем а друг ом е р а в н о д у ш н о с т , з а м а л о н е и п о в ла ђ и в а њ е ? И м а и з в а н р е д н о необичних примера: ја сам знао људе, чак добре људе, чак честите, чак угледне у друштву и цењене људе � који, на пример, нису могли хладнокрвно да подносе ако кривац не ј а у ч е под ш и б а м а , а к о н е м о л и и н е п р е к л и њ е з а м и л о с т . Кажњавани кривци морају неминовно да вичу и да моле за ми лос т! Тако се тр аж и, см атр а се да је то и у ре ду и ну жн о и, јед но м прили ком, кад жртв а није хте ла да вапи, онда је изв рш ила ц казне, кога са м ја позн авао и који би се у д р у ги м приликама зацело могао сматрати као добар човек � био чак личн о увређ ен так ви м др жа ње м. И спрва је мисли о да осуђ еног казни благо, а кад није од њега чу о оно познато : „Господине... оче рођ ени, с м и л у јт е се, док сам жив молић у се Богу за вас..." итд., он се ра зј ар ио и, у же љи да ис те ра ја у к е и мол бе, до дао још пе дес ет шиба виш е � и ист ер ао је . „Не см е он тако, ни је у ре ду ", од гов ори о ми је врло озбиљно. Ш то се ти че пра вог а џела та, џе лат а под мо рањ ем , обавезног, то је, зна с е, з а т в о р е н и к , с у ђ е н и о с у ђ е н н а и з г н а н с т в о , а л и з а д р ж а н за џелата, он испрва код другога џелата долази на науку и, спремљен тако, остаје заувек у тамници, где добија засебно издржавање, у засебној соби, и чак и мало имање које сам обрађ ује, но готово је увек под стр аж ом . Дакако, жив човек није машина, џелат, ако и бије по дужности, бије понекад ј о ш и са страш ћ у, или, а к о б и је баш и са з а д о в о љ с т в о м за себе, ипак готово никад лично не мрзи своју жртву. Вештина у у д а р а њ у , п о з н а в а њ е с в о г а з а н а т а , ж е љ а п о к а з а т и с е п р е д својим друг ови ма и пред гледаоцим а, све то подстиче његову амб ици ју. Он се стар а о послу свом вештин е рад и. Осим тога, он врл о добро зна да је избачен из свак ога дру ш тв а и да га
свуда и увек сусрећ е и прати су јев ер ан страх људи, дак ле се не мо же је м ч ит и да то на њега не ут ич е, да не по јач ава његов гнев, његове зверске склоности. Чак и деца знају да се џелат „одриче родитеља". Чудновато, колико год ми се пута десило да видим џелата, увек су то били људи свесни, разумни, разложни, врло частољубиви, чак поносити. Ја не знам да ли се тај њихов понос развија као отпор општем през ирањ у пр ем а њима, ни да ли се поја чав а свешћ у о ст ра ху к о ји у л и в а ј у с в о ј и м ж р т в а м а , и ш т о о с е ћ а ј у с в о ј у вл а с т н а д њима. Може бити да развијању чак и неке охолости код њих д о п р и н о с и п а р а д н о с т и т е а т р а л н о с т с к о ј и м а с е џ е л а т и п о ј а в љ у ј у н а м е с т у к а ж њ а в а њ а , п р е д г л е д а о ц и м а . С е ћ а м с е, у ј е д н о в р е м е и м а о с а м п р и л и к е д а ј е д н о г а џ е л а т а ч е с т о в и д и м и да ra избл иза пос ма тр ам . Био је то обича н човек ср ед ње г раста, жилав, јак, сувоњав, од неких четрдесет година, доста п р и ј а т н о г и п а м е т н о г л и ц а и с к у д р а в о м г л а в о м . У в ек ј е изглед ао врло досто јанств ен, спокојан, др жа о се џен тлмен ски, одговарао увек кратко, разборито, па и љубазно, али некако охоло љубазно, као да се нечим поносио и уздизао преда мном. Често су официри страже с њиме разговарали и то, богам и, с нек им пош тов ањ ем пр ем а њему . Он је то опазио, па је пред стареш ина ма нам ерно удв аја о своју уљудност, опорост и хладноћ у, осећ ање свога сопственог дос тоја нст ва. Што је ста ре ши на љу баз ни је с њи ме говорио, он се пока зив ао с в е т в рђ и , а л и у з а с в у с в о ј у п р е т а њ е н у у г л а ђ е н о с т , у к о ј о ј нипошто н ије поп уштао , ја сам увере н, у том тр ен ут ку је он себе др жа о за неизм ерно виш ег од старе ши не. To му се чита ло на лицу. Дешавало се да га понекад, у вреле летње дане, и у пратњи чувара, пошаљу с танком дугачком мотком да побије градске псе. У граду беше врло много паса, који нису били ничији, а множили су се необично брзо. У вреле дане они су били опасни, па је уп ра ва нар еђ ивал а да се пота ма не , и за то је слат џелат. Ал и њега, как о је изгле дал о, н ије н и овако пониж авајућ а дуж нос т ним ало понижав ала. Вредело је видети с каквом је он достојанственошћ у пролазио ул иц ам а, у п р а тњ и свог у м о р н о г ч у в а р а , и већ с а м о м с в о ј о м п о ј а в о м пла ши о жене и децу, и како је мирно, чак и с висине, гл ед ао на све пролазнике... Уостало м, џелати живе задовољно. И ма ју новаца, хране се врло добро, пију. Новац добијају митом. Сваком цивилном притворенику, комеје казна изречена, прва ј е б р и г а д а к о л и к о � т о л и к о у н а п р е д о б д а р и џ е л а та , м а к а р м у д а о и п о с л е д њ у пар у. А л и о д п о н е к и х и м у ћ н и ј и х о с у ђ е н и к а џелат уз им а и сам, и прем а оном е што ти љу ди им ај у од ређ ује им колико да даду, узима и по тридесет рубаља, а понекад јо ш и в иш е . С а в р л о и м у ћ н и м а он се ч ак и погађ а. С в ак ак о , џелат не сме да казни врло лабаво, јер за то одговара својим л е ђ и м а. А л и , з а м и т о , о н о б е ћ а в а ж р т в и д а је нећ е и з б и т и врло јак о. Готово се уве к при ст аје на његов пред лог, а ако
не, он кажњава доиста варварски, и то je сасвим у његовој руци. Дешава се да он врло много тражи чак и од врл о с и р о м а ш н и х к р и в а ц а , д о л а з е р о ђ а ц и , п о г а ђ а ј у с е, м и т е г а , и зло је ако га не задово ље. У таквим пр или кам а џе лат у мно го помаже празноверан страх који он задаје. Чуда се причају о џел атим а! Осуђ еници су ме сами увер ава ли да целат је дн им у д а р ц е м м о ж е д а у б и ј е ! П р е м д а , к а д а ј е т о п р о б а н о ? А л и , може и бити: говори се о том сувише потврдно. А џелат ми је и с а м ј е м ч и о д а м о ж е т о д а у р а д и . Г о во р и л о с е так ођ е д а џелат може из све снаге да уда ри по леђ има прест упн ик ови м, али тако да се чак ни најмања масница не појави и да кривац не осети ни најмањи бол. 0 свима таквим мајсторијама и претањеностима џелатске вештине познате су многе приче... Aj< o је џ е л а т и у з е о м и т о д а б и к аз н а б и л а б л а г а , и п ак , пр ви у д а р а ц д а ј е о н у п у н о м з а м а х у и с в о м с н а г о м . T o је међ у њ и м а просто обичај. Наредне ударц е убл ажав а, нароч ито ако му је већ плаћ ено. Ал и онај први његов је, па било му плаћ ено или не. Одиста, ја не знам зашто тако раде? Да ли зато да се жртва од прве науч и на ост але уда рце , ра чу на јућ и да после врло тешк ог уда рца , остали, лаки, нећ е изгледати му чн и, или је то просто жељ а посил ити се пр ед жрт вом , ул ит и јо ј стра х, о дм ах од прве је прес тра ви ти, да види с ким има посла, речју, да се џелат покаже. Свакако, увек пред почетак казне џел ат је узбуђ ен, осећ а свој у моћ , види да је он гос пода р, у то ме час у он је гл ум ац , глед аоц и му се ди ве и ст ра ше се од њега и, ра зу м е се, пре него што ћ е први пу т уд ар ит и, он с у ж и в а њ е м д о в и к н е с в о ј о ј ж р т в и оно њ ег о в о п о зн ато , кобно: „ Д р ж' с е ! Х оћ у д а о ж е ж е м ! " Т е ш к о ј е з а м и с л и т и к о л и к о с е љ у д с к а п р и р о д а м о ж е и з о п а ч и т и . У болници, у то време, наслушао сам се оваквих осуђ еничких причања. Леж ањ е нам је свима сувиш е д о д и ј а л о . Св и с у д а н и ј е д а н као и д р у г и ! Д о п о д н е нас м а л о разгали лекарска похода, а убрзо после н>е и ручак. У оваквој ј е д н о л и к о с т и и д о с а д и ј е л о је , д а б о г м е , п р и л и ч н а з а б а в а . Оброци су разнолики, према болести сваког болесника посепце. Неки добијају само супу с некаквом прекрупом, д р у г и с а м о т а р а н у , т р е ћ и с а м о с у т л и ј у о д гр и з а , к о ј у с у м н о г и волели. Од дуг ога лежа ња осуђ еници се разн еже , па воле слатк ише . Оним а који оз др ављ ају и који су готово здрави, дај е се парче куване говедине или, како се то код нас каже, „бик". Н а ј б о љ и ј е о б р ок з а с к о р б у т н е : г о в е д и н а с л у к о м , р е н о м и л и с ч и м д р у г и м , а п о н е к а д и ч а ш и ц а в о тк е . И х л е б с е д а ј е п р е м а болестима, црн или упола бео, добро печен. Болесници су се с м е ш к а л и н а о ву с л у ж б е н у п а ж љ и в о с т у о д р е ђ и в а њ у х р а н е . Разуме се, у неким болестима се човеку ионако ништа не ј е д е . А л и б о л е с н и ц и к о ј и м а с е ј е д е , ј е д у ш то хоћ е. Н еки с е м е њ а ј у с о б р о ц и м а , т е он о ш т о ј е о д р е ђ е н о з а ј е д н у б о л е с т , оде на сасвим другу. Други, на слабој храни, к уп уј у говед ину
и оброке скорбутних болесника, пију квас, болничко пиво, опет од они х који ма је про писа но. Неки по јед у чак и по два оброка. Оброци се продају и препродају за новац. Говедина је д о с т а с к у п а : п е т к о п е јк и у н о в ч а н и ц а м а . А к о у н а ш о ј соби нем а од кога да се купи, ш аљ е се слу га у осу ђ ени чку собу, а ако тамо нема, онда и у војничке собе, „слободне", како се то код нас каже. Увек има некога ко радо продаје . Такви прод авци ост ају сам о на хлебу, али зато зар ађ ују новац. Д а б о г м е , с ве је т о с и р о т и њ а , и п ак , они к о ји и м а ј у н е к у пар у, шаљ у пос лу гу још и по пеци во из рад ње , још и за колаче , и д р у г о . Све т е п о р у џ б и н е н а ш а п о с л у г а и з в р ш у ј е б ез и к а к в е награде. После ру чк а настаје нај дос адн ије време: из дуга време на н е к о с п а в а , н е к о ћ е р е т а , н е к о с е п р е п и р е , а не к о г л а с н о н е ш т о прича. Још је досадније ако се не доведу нови болесници. Д о л а з а к н о в а ј л и ј е , н а р о ч и т о а к о га н ико н е п о з н а је , у в е к и з а з и в а н е к и у т и с а к . П о с м а т р а ј у г а, т р у д е с е д а д о з н а ј у к о ј е и шта је, ода кл е је, зашто је дове ден. Нар очи то се ин те ре су ју у т о м с л у ч а ј у за п р е с е љ е н и к е , за оне к о ји с е п р е в о д е из ј е д н о г м е с т а у д р у г о , ти у в е к п о н е ш то и с п р и ч а ју , д о д у ш е н е о својим личним стварима, никада их уосталом о томе и не питају , сем ако човек са м хоћ е да каже, пит а се сам о: от ку да д о л а з е , с к и м , к а к а в ј е пу т, к у д а и д у ? П онеко, с л у ш а ј у ћ и но ва причања, као узгред спомиње штогод из овојих доживљаја, прич а о какво м пресељавањ у, о какв ој поворци осуђ еника вођ ених у заточење, о ста ре ши на ма поворке, о извр ши оци ма казне. У то време, предвече, доводе се и они који су кажњени тан ки м шиба ма. Ти увек ос тав ља ју врло јак утис ак, што сам већ споменуо, али их не доводе сваког дана, а онога дана кад н>их нема, код нас је некако све свело, мртво, као да су сва та л и ц а ј е д н о д р у г о м с т р а ш н о д о д и ј а л а , п о ч ињ у чак и свађ е. Код нас се радују чак и доласку душевно болесних, доведених на посматрање. Понекад бива да се оптуженици претварају да су луди, само да се избаве казне. Неке од њих брзо ухвате у п р е в а р и , и л и, б о љ е рећ и, они с е с а м и р е ш е д а п р о м е н е своју политику, и тако, пошто се пролудира два�три дана, оптуженик се изненадно опамети, смири се и тмурно моли за отпу ст из болнице. Њему нико ништа не пр еб ац ује , ни лек ари ни осуђ еници, нити га пос тиђ ују спомињућ и му његово н е д а в н о п р е т в а р а њ е , ћ у т ећ и г а и с п и ш у, ћ у т ећ и г а и с п р а т е из болн ице, а после два �тр и дан а враћ а се он, каж ње н. Ал и такви случајеви су уопште ретки. А прави душевно болесни з а т в о р е н и ц и , д о во ђ е н и н а п о с м а т р а њ е , п р а в а с у к а з н а Б о ж ј а за све у соби. Неке од таквих болесника, веселе, живахне, к о ј и в и ч у, п е в а ј у , и г р а ј у , о с у ђ е н и ц и и с п р в а д о ч е к у ј у г о т о в о у с х и ћ е н о . „Ето з а б а в е !" , г о в о р е они, г л е д а ј у ћ и н а неког т е к д о в е д е н о г л у д а к а . М ени је б и л о в р л о т е ш к о и м у ч н о г л е д а т и
те несрећ нике. Никад нисам могао рав но душ но глед ати д у ш е в н о б о л е с н е . Уосталом, непрекидно кревељење и немирни испади д о в е д е н о г а и с а с м е х о м д о ч е к а н о г а б о л е с н и к а , већ п о с л е д а н � д в а с в и м а д о д и ј а ј у и с а с в и м и з во д е и з с т р п љ е њ а . Ј е д н о г а од њих др ж ал и су код нас три н еде ље и дош ло је до тле да се п р о с т о б е ж а л о и з с о б е . У т о м , б аш к а о н а м е р н о , д о в е д о ш е ј о ш ј е д н о г а . Н а м е н е је т а ј у ч и н и о н а р о ч и т и у т и с а к . T o је б и л о у т р е ћ о ј г о д и н и м о г а т а м н о в а њ а . П р в е г о д и н е , и л и, б о љ е р е ћ и , првих месеци мога роб ијаш ког живота, у пролећ е, ишао сам с је дн им оде ље ње м циглар а на ра д у циглани, за две врсте д а л е к о . Т р е б а л о је д а с е п о п р а в е пе ћ и з а р а д н а л е то . To ra ј у т р а , у ц и г л а н и , М �цки и Б. у п о з н а д о ш е ме с О с т р о ж с к и м , под офи цир ом, који је ту жи вео као надз орник . О строжс ки је Пољак, стар човек од шездесетину година, висок, сувоњав, на очи врло при јата н, пон осит па баш и узвиш ен. Он је ода вно на сл уж би у Сибиру и м ад а је пор ек ло м из про сто г народ а � a д о ш а о је и з в о јс к е као в о јн и к т р и д е с е т е г о д и н е , � ипак су га и М�цки и Б. волели и ценили. Он стално чита католичку Библи ју. Раз гов ара о са м с њиме, говорио је врло мил о, вр ло паметно, причао врло занимљиво, и гледао веома питомо и поштено. Од тада, две године га нисам видео, само сам чу о да је због неког де ла био под ислеђ ењем . И, изн ена да, њега дов едо ше к нам а, у наш у собу � по лу де о је. Уђ е с циком, смејућ и се грохото м, па са најн еуљ удн ији м, сасвим кам ари нск им покр ети ма, заигра по соби. Осуђ еници се веома развеселише, а мени то беше врло тужно и жалосно... После три дан а, нисм о знали шта ћ емо с њим е. Свађ а се, бије, цичи, пева, а ноћ у свак и час пра ви тако не пр ил ич не испаде , д а н а м с е с в и м а п р о с т о с м у ч и л о . . . H e бо ји с е н и к о га . О б л а ч е му лу да чк у кошуљу, али за нас је тад а бивал о још горе, ма да ј е , бе з к о ш у љ е , у в е к г о т о в био н а свађ у и н а с р т а њ е н а свако г. За те три н еде ље це ла се соба ди за ла и пок ашто, у је да н глас, молила главнога лекара да нас избави напасти и да болесног с к л о н и у д р у г у о с у ђ е н и ч к у со б у. А т а м о , п о с л е д в а д а н а , моле да га преведу код нас. А кад би се код нас тако у исти ма х нашла два лу да ка , оба немирн а и свађ алице, онда су се д в е с о б е м е њ а л е л у д а ц и м а . А они, ј е д а н го ри о д д р у г о г а . Сви с л о б о д н и ј е о д а х н у ш е к а д и х ј е д в а ј е д н о м н е к у д о д в е д о ш е ... 8 0
Сећ ам се још јед но г необичног ум но болесног. Једном , у л е т о , д о в е д о ш е н а м п р и т в о р е н и к а , зд р ав о г, и на очи в р л о н е с п р е т н о г с е љ а к а , о к о ч е т р д е с е т п е т г о д и н а , л и ц а н а гр ђ е н о г од богиња, очију малих и зацрвенелих, необично суморног и натуш тен ог. См ести о се поре д мен е. Био је врл о ми ра н, ни с ким не говори, и држи се као да нешто размишља . Смркава се, а он се изненада окрете мени. Непосредно, без 80 Тада се у војсци служило 25 година.
у в о д а , а л и с и з р а з о м као д а м и п о в е р а в а н ек у р е т к у т а ј н у , стаде ми причати како ових дана треба да добије две хиљаде шиба, а ли да то сада нећ е бити, је р се за њега за уз им а кћи пуковника Г. Погледам га у неверици, па му одговори м да ми се чини да му у таквој прилици пуковникова кћи не може н и ш т а п о м о ћ и . Т а д а ј о ш н и ш т а н и с а м с л у т и о н и з на о , ј е р није доведен као човек поре мећ ене памети , него као обич ан болесник. Запитам га од чега болује. Одговори ми да не зна, д а с у га н е ч е г а р а д и д о в е л и , а л и д а је о н п о т п у н о з д р а в , a пуков ников а кћи је у њега заљу бљен а, пре две н едеље, провезла се поред његовог затвора, а он је баш у та ј мах глед ао кроз реш етк у на прозору. Чим га је видела, од ма х се заљу била . И од тада , под раз ни м изговори ма, већ т ри пу т је т а м о д о л а з и л а . П р ви п у т, з а ј е д н о с о ц е м , к о д б р а т а , о ф и ц и р а , који је у то време био код њих на стражи, други пут с мајком, д а п о д е л и по к л о н е , и п р о л а з е ћ и п о р е д њ е га д о ш а п н у л а м у је д а га в о л и и д а ћ е га и з б а в и т и . Ч у д н о в а т о је к ак о је о н мени потанко испричао ову бесмислицу, створену, разуме се, у његовом јадном болесном мозгу. Он тврдо верује да ћ е се и з б а в и т и к азн е. 0 п р е в е л и к о ј го с п о ђ и ч и н о ј љ у б а в и говори мирно и поуздано, и зато, поред све бесмислености његовог прич ања , било је чу дн о слу ш ат и овога чове ка са близу педесет година, с овако јад но м и жал осн ом , огорче ном и н аг р ђ е н о м ф и з и о н о м и ј о м , д а п р и ч а о т а к о р о м а н т и ч н о ј љ у б а в и ј е д н е д е в о ј к е з а љ у б љ е н е у њ е га. Ч у д о ј е ш та је с т р а х о д к а з н е м о г а о у ч и н и т и о д о ве п л а ш љ и в е д у ш е . М о ж е б и т и д а је о н о д и с т а н ек о га у г л е д а о к р о з п р о з о р ч е , а л у д и л о , к о је се већ, услед страха, припремало и непрестано расло, наједном је н а ш л о с в о ј и з л аз, с в о ј о б л и к . Т а ј н е ср ећ н и в о јн и к , к о ји можда целог свог живота ниједанпут није ни помислио на г о сп о ђ и ц е, с а д ј е и з н е н а д а и з м и с л и о ц е о љ у б а в н и р о м а н и и н с т и н к т и в н о се х в а т а о и за т у с л а м к у . С а с л у ш а х га ћ у т е ћ и и оба вес тих о ње му др уг е осуђ енике. Али кад га др уги почеше р а д о з н а л о з а п и т к и в а т и , о н ч е д н о у ћ у т а . С у т р а д а н , л е к а р га је д у г о и с п и т и в а о , а л и к а д м у о н р е ч е д а н и ј е б о л е с т а н , a n o пр егл ед у је доиста тако и изгл едал о, п ушт ен је из болнице . Тек после, по што су лекари о тиш ли, ми см о виде ли да је на његовом листу забележено sanat, и тако им нисмо могли казат и шта је у ствар и. М и се, међ ути м, ни с ам и тада још нисм о до се ти ли шта је ту у ствари. Све је било због погр еш ке онога ст ар еш ин е који га је послао код нас, а није каз ао заш то га шаље. Десила се нека непажња. А можда ни они који су га послали нису били поуздано уверени о његовом лудилу, само су нагађ али, ради ли по нејасн ом и неп ров ерен ом причањ у и послали га на посматрање. Било како било, после два дана несрећ ника изведо ше на казну. И згледа да га је запре пас тил а тако неочекивана одлука, ни до последњег тренутка није у то вер ов ао и кад га пове дош е измеђ у ред ова шиба, он поч е
викати у помоћ . У болн ици, за тим , нису га на ме ст ил и у на шу собу, је р ни је било по стељ а, него у ону дру гу . Ал и ја сам се распитивао о њему и дознао сам да за свих осам дана није ни с ки м ни ре чи прого вори о, био је смућ ен и вео ма туж ан. .. Кад су му зара сле повре де на леђ има, от пос лал и су га нек уд а. Бар ја н и с а м ви ш е н и ш т а ч у о о њ ем у . Што се уо пш те тич е леч ењ а и леко ва, кол ико са м ја запазио, лак и болесн ици нису се готово др жа ли наређ ења нити су уз им ал и лекове, а тешк и болесници и уоп шт е прави болесници, лече се врло радо и редовно узимају своје лекове. Наши највише воле спољашње лечење. Врло радо, чак и с у ж и в а њ е м у п о т р е б љ у ј у к у п и ц е , п и ја в и ц е , т о п л е о б л о г е и пуштање крви, све оно што наш прост човек воли као лек и у ш та в е р у ј е . Т у м е је з а и н т е р е с о в а л а ј е д н а ч у д н а с тв а р . Т и Лсти љ у д и , т а к о с т р п љ и в и у п о д н о ш е њ у м у ч н и х б о л о в а о д шиба и прута, често се жале на какве купице, јаучу, мрште се и кревеље. Јесу ли се разнежили, или су се претерано, или тек онако просто пренемагали � то не знам како да раз јас ни м. Истина, наше купиц е и је су нека особи та врста. Л е к а р е в п о м а г а ч је већ о д а в н о р а д и о без оне с п р а в и ц е к о ј о м се кожа зача с про сече , ко зна кад је ту сп ра ви цу изгуби о или исквар ио, или се м ож да и сам а исква рил а, тек � он је мо ра о за резање коже да употреби ланцету. За сваку купицу прави се око дванаест засека. Са справицом, то не боли. Дванаест ножић а уда ри, тре нут но, па се бол и не осеги. Али, др уг о је заре зотин а од ланц ете. Ланц ета засеца мно го спор ије, осећ а се бол, и кад мора да се метне, рецимо, десет купица, онда се мора направити сто двадесет зарезотина, то све скупа мора да се осети, то је јасно. И сам сам ово искусио. Али, иако је боле ло и било несносно, ипак ни је било тако да се не б и м о г л о и з д р ж а т и б ез ц в и љ е њ а . П о н е к а д ј е п р о с т о с м е ш н о гледати какву крупну људину, здравог и снажног човека, како се превија и слини. Уопште, то би се могло упоредити с пон аш ање м човека који је иначе, у каквом озбиљ ном послу, ми ра н и чврст, а код кућ е, кад нем а шта да ра ди , он ча м и, зло вољ ан је и ћ удљив, грд и и пс уј е, нећ е да је д е шта му се д о н е с е, н и ш т а м у н и ј е п о вољ и, сви га љ у т е , в р еђ ају , м у ч е , ре чју , то је оно „сито па бесно", како се поне кад ка же о так ви м д о м а ћ и н и м а , к ак в и се виђ ају , у о с т а л о м , и м е ђ у п р о с т и м љ у д и м а , па и код нас у т а м н и ц и , з а ј е д н и ч к о м ж и в љ е њ у , и што бива чак и врло често. Понекад, наши, у соби, стану задиркивати такву мазу, понеки ra просто и изгрде, и он онд а ућ ути као да је то и чекао, да га изгрде, п а да се смир и. Нарочито Устјанцев то никако не трпи и никад не пропушта при лик у да се с мазо м не погрди. А и уопш те, он не проп уш та пр или ку да се с ким дох вати . To му је уж ив ањ е, н ека потреба , што свакако долази од болести, а нешто и од тупоглавости. Он, обично, испрва гледа озбиљно и нетренимице, па онда
некако мирно и уверено почне да „чита". Свуд се мешао, као д а је л и ч н о о д р еђ е н д а код нас п аз и н а р е д , ил и у о п ш т е н а л е п о п о н а ш а њ е . � О н се у с в е м е ш а � к а ж у п о н е к а д о с у ђ е н и ц и и с м е ј у се. Иначе, штеде га и избегавају да се с њиме грде, само му се покашто смеју. � Их, што ra оцрни! На троја кола не натовари! � Шта сам га оцрнио? Пред будалом капа се не скида, то се зна. А што се дере због ланцете? Како је удробио, тако нека куса. � А шта се то тебе тиче? � Купице, браћ о � уп ад е у реч јед ан наш � куп ице н ису ништа, ја сам то пробао, најгоре боли кад те вуку за уши. Сви се насмејаше. � А зар су тебе вукли? � Мислиш, нису? Јесу, то се зна. � Зато су ти уши тако начуљене. � Доис та, Шапкин, та ј осуђ еник, има врло велик е, ве ом а к л е м п а в е у ш и . Ш а п к и н ј е б ио с к и т н и ц а . ј о ш ј е м л а д , п а м е т а н , младић и миран, говори увек с неким озбиљним, скривеним ху мо ро м, што је његово при чањ е врло зачињавал о, оно је било пуно комике. � Што бих ја ми сл ио о тв ој им уш им а? Шта ја знам ко те вукао! Куд бих се на то и сетио, еј ти тврда главо! � опет се натоврзе Устјанцев, љутито, окренут право Шапкину, иако овај није говорио њему, него свима уопште. Али Шапк ин га и не погледа. � А ко те је вук ао за уш и? � у пи та неко. � Ко? Па зна се ко, уп ра вн ик пол иц иј е. To је, браћ о, бил о због скитње. Дошли ми тада у К., а било нас је двојица, ја и јо ш ј е д а н , и о н с к и тн и ц а , неки Ј е ф и м , без п р е з и м е н а . У спу т, ми се малчице снабдемо код неког сељака у Толмини. Има т а к в о с е л о , Т о л м и н а . Д о ђ е м о м и к о д њ е г а, п р о м о т р и м о , м о ж е се ту лепо снабдети, па онда кидај! У пољу � четири воље , a у г р а д у је већ о п ас н о . П рво и прво, о д е м о у к р ч м у . О с в р н е м о се. Прилази нам некаква пропалица, подераних лаката, у немачком оделу. Па поче: ово � оно. � А како ви � каже � ако смем питати, имате ли д о к у м е н т ? � Немамо. � Тако. А ни ми . Им ам овде још два при јат ељ а, и они с л у ж е к о д г е н е р а л а К у к у ш к и н а . А смем ли питати, да ли 8 1
8 2
8 3
81 Тј. отворен и слободан пут на све четири стране. 82 Путни лист. (Ф. Д.). 83 To јест , там о где кукави ца кука, у ш уми . Хоћ е да каже да су и они скитнице. (Ф. Д.).
бисмо малчице гуцнули, само сад нисмо баш при новцу, у ч и н и т е љ у б ав , з а ј е д а н полић . � Што да нећ емо, др аг о нам је � ве ли м ја. И тако см о пили. Ту нам они кажу за неки посао што се тиче обијања фиок а, лоповског зан ата, то јес т: ми смо за то ма јст ор и. На кра ј гр ада беше је дн а кућ а, ту ст ан уј е неки богат човек, има силно благо, утврдисмо да ми то преко ноћи испитамо. Но тек што см о се, исте ноћ и, сва пет ори ца наш ли код Гавана, све нас похваташе. Одведоше нас у полицију, па пред старешину. Каже , сам ћ е да нас проп ита . Уђ е он с л ул о м у зуб им а, a неки јак , здр ав човек, с баке нб ар ди ма . За њим носе шољу ча ја. С еде. А оси м нас ту су још тр оји ца, и они скитн ице . Скитн ица, браћ о, то вам је смеш ан човек, тај ва м се нич ега HQ сећ а, ко лац му на глав и теши � све је заборав ио, ниш та не зна. Тек, управник право на мене, грмну као из бурета: Ко си ти? � A ја, да бог ме, ка же м, као и сви ост али : Н иш та се не сећ ам, господине уп рав ни че , све сам заборавио. � Чекај, с тобом ћ у ја да пора згов арам , тво је ми је лиц е позн ато � вели он, а уп рш ти о очу ри не на мене. A ја њега нисам дотле никад видео. Упита другога. � Ко си? � Хватај маглу, господине. � Зар се ти тако зовеш? � Тако, господине. � Па добро , хв ат ај маг лу, а ти? � Па, ја за њим, господине. � Али, како се зовеш? � Па тако , госпо ди не: „ја за њим ". � А ко те тако назва, хуљо? � Добри људи, господине, има добрих људи на свету, то се зна. � А ко су ти добри људи? Па, мало сам их позаборавио, господине, опростите, молим вас. � Све си их заб ор ави о? � Све. � Па ваљд а си им ао родите ље ... Бар њих се сећ аш, ваљда? � Бић е да сам их имао, госп один е, ал и нешто ни то не памтим, можда сам и имао. � А где си досад живео? � У шуми, господине. � Увек у шуми? � Увек. � Добро, а зими? Зиму нисам видео, господине. А ти, к а к о ј е т е б и и м е ? Секира, господине.
А те б и ? � Оштрине зијај, господине. �А теби? � Прогледај кроз прсте, господине. � И тако, нико ништа не памти? � Ништа, господине. Стоји, смеје се, а и они, гледају га и осмејкују се. Јест, али други пут, чим натрчиш, а он одмах по зубима. A то су све здрави, крупни момци. � Вод ите их у та м ни цу � ка же � с њим а ћ у после, a ти остани � каже мени. � Ходи овамо, седи! � Видим: сто, хартија, перо. Мислим се: шта ли то спрема? � Седи � ка же � на столицу , узм и перо, пи ши! � А ух ва ти о ме за ув о па вуч е. Г ле дам ra ја као ђ аво попа. � He у м ем госп одине! � вел им . � Пиши! � С м и л у ј т е с е, г о с п о д и н е ! � Пиши како ум еш ! � А је дн ак о ме др ж и за уво, и в уч е л и в у ч е , п а те к к а д га з а в р н у ! Е, браћ о, б о г а м и в а м к а ж е м , л а к ш е б и м и би л о д а м и је т р и с т а о п а л и о , п а чак в а р н и ц е д а искачу. А он само окупио: пиши, пиши! � Па шта му је било, ваљ да се лу ди ра о? � Није. H ero баш у то вр ем е неки пис арч ић из Т�ка направио посла: придигао државне паре па побегао, и њему су уш и овако штрч але . Па се то свуд а разг ласи ло. А ваљ да понешто и личим на њега, те зато ме онај мучио: умем ли да пишем и како пишем? � Их, човече! А, болело? � Па кажем вам: боли! Сви се насмејаше. � И, шт а би, на пи са ли ? � Шта да напишем? Вуци пером по хартији, вуци, вуци, те се он тога и ману. Па онда, то се зна, прилепи ми десетак врућ их по образу , и тако пус ти и мен е, у затвор, дабо гме . � А зар ти умеш да пишеш? � Нек ад са м ум ео , али отка ко почеш е писати пери ма , ја сам заборавио... Е то , у о в а к в и м п р и ч а њ и м а , и л и , б о љ е р е ћ и , ћ е р е т а њ у , прол ази нам, понекад, наш е дос адн о време . Боже, да теш ке д о с а д е ! Д ан и д у г и , з а п а р н и , и сви исти, и с то в е т н и . Бар д а је какве било књиге! Ја сам, међ утим , још и често ишао у болницу, нар очи то у п о ч е тк у , н е к а д због б о л е с ти , а н е к а д п р о с т о д а п о л е ж и м , бежао сам од тамнице. Тамо је било тешко, још теже него овде, морално теже. Пакост, непријатељство, гложење, завист, не пр ест ане зађ евице, не раз ло жн а вика на нас, племи ћ е, зла лиц а пуна прет ње . А овде, у болн ици, сви су в и ш е н а ј е д н а к о ј н о з и, ж и в е в и ш е п р и ј а т е љ с к и . Н а ј г о р е ј е у в е ч е , при свећ и, и у п р в и м ч а с о в и м а ноћ и. Р ан о се л е ж е .
М у т н и но ћ н и ж и ж а к с в е т л и с е п о д а љ е т а м о , к о д в р а т а , к а о ј а с н а т а ч к а , a у н а ш е м у г л у ј е п о л у м р а к . В а з д у х п о ч и њ е д а смрди и да гуши. Неко не може да заспи, устаје и по сат и по седи на постељи, с обор еном гл авом под ноћ ном капом , изгледа као да нешто мисли. Па да бисте и ви како год убили д о с а д н о в р е м е , в и га ц е л и час п о с м а т р а т е , а т р у д и т е се д а пого дите шта мис ли. А иначе, ма шт ате, сећ ате се прош лости , у о б р а ж е њ е с т в а р а ш и р о к е с ј а ј н е с ли к е , п а д а ј у в а м н а у м и такве ситнице на које у друго време не бисте ни помислили или их не бисте осетили овако као сада. Или се мисли на будућ ност: како ћ е се изаћ и из там ниц е, куд а ћ е се после и кад а ћ е то бити? Хоћ е ли се ик ад вра тит и у сво ј зав ич ај? Мисли се, мисли, и надање се залелуја у души... А неки пут пр ост о се бро ји � је да н, д ва, три... да би се некако у бро јањ у и заспало. Покашто набројим и три хиљаде, а не заспим... Е то , н е к о с е о к р е ћ е у п о с т е љ и . У с т ј а н ц е в с е з а к а ш љ а о с в о ј и м т р у л и м , ј е х т и ч а в и м к а ш љ е м , з а т и м ћ е не м о ћ н о д а ј е к н е , и свак и пут ћ е уз то рећ и: „Згр ешио сам, Госп оде!" С траш но је у о в о ј т и ш и н и ч у т и т а ј б о л е сн и , р а з б и ј е н и и б о л н и глас... А не сп ав ају ни они там о у углу, раз гов ар ају лежећ и. Неко при ча о својој про шлос ти, о нечем дал ек ом ш то је одав но било и битисало, прича о скитању, о деци, о жени, о некадашњем свом обичном животу. И већ по самом шапату, који допире д о у в а , о с е ћ ат е д а м у с е н и ш т а, н и ш т а о д с в е г а т о г а ш то с а д при ча, ни кад више нећ е вра тит и и да је и прип ов еда ч одсече н комад. Он прича, други га слуша. Чује се само тих, једначит шапат, као да вода жубори негде далеко... П а м т и м , ј е д н е д у г е з и м с к е н оћ и с л у ш а о с а м ј е д н у при пов етку . У први ма х уч ин ил о ми се да је то неки гро зни чав сан, и ја као да са м у врућ ици, па све сањ ам и г ле да м у ва тр у у зан о с у .
X V
АКУЉКИН МУЖ Приповетка Већ је касна ноћ , дв ан ае ст и час. Спав ао сам, али се и з н е н а д а п р о б у д и х . М у т н а м а л а с в е т л о с т у д а љ е н о г но ћ н ог ж и ш к а ј е д в а о с в е т љ а в а н а ш у собу.. . Го то во већ сви с п а в а ју . Спава и Устјанцев. Кроз тишину се чује како тешко дише и како му са сваким дахом сипи слуз у грлу. Наједном, далеко у х о д н и к у , о д ј е к н у ш е т е ш к и к о р а ц и с т р а ж е к о ја д о л а з и н а смену. Кундаци лупнуше о патос. Отворише се собна врата, фр ајто р опрезно уђ е да преброји болеснике. Мало зати м закључаше собу, наместише другог стражара, одоше, и опет наста пређ ашња тишин а. Тек тад а опази м да ту близу мене, л ево , д в о ј и ц а не с п а в а ју , и к ао да н е ш т о ш ап ућ у . To б и в а по собама, понекад двојиц а дан им а и месец има леже је да н поред другога, а ни речи не проговоре, па наједанпут, неке ноћ и, у ноћ ни час који изазив а на разго вор, на исповест, је д ан почне другоме износити целу своју прошлост. Како изгледа, она двојица већ одавно говоре. Почетак сам пропустио, а ни сада не могу све да разумем; али мало� �помало уво се навикну, све сам после чуо разговетно и све р а з у м е о . H e с п а в а м и с е, п а ш т а ћ у д р у г о н е го д а с л у ш а м ? Један упола лежи на постељи, придигао главу, испружио врат према ономе другоме и прича с ватром. Јасно се види да се загр ејао , узбу дио , добио вољу да прича. Његов сл уш ал ац , тмуран и равнодушан, седи на постељи опружених ногу, покашто промумла нешто, као тобоже да одговара п р и п о в е д а ч у , и л и к ао х о ћ е д а м у п о к а ж е с в о ј е у ч е ш ћ е , а л и све то некако више из уљудности, а не стварно, и једнако из фиш ек а мећ е бу р м у т У HOC. To је био војник из зат во ра , неки Черевин, човек од педесет година, мрзовољан педант, х л а д а н р е з о н е р и о х о л а б у д а л а . А Ш и ш ко в , п р и п о в е д а ч , ј о ш је м л а д , и с п о д т р и д е с е т г о д и н а , н аш ц и в и л н и о с уђ ен и к , к о ји је р а д и о у ш и в а р и . Д о с а д с а м га м а л о з а п а ж а о , а и п о сле, до к сам год био у тамници, некако ме ништа није вукло да се њим зани ма м. П разан је и буд ала ст. По кашто ћ ути, невесе о је , н а т м у р е н , д р ж и с е гр у б о , н е д е љ а м а н е го во р и . А п о н е к а д се наједном уврзе у какав случај, почне сплеткарити, жести се због ситница, тумара из касарне у касарну, носи гласове, пањка, љут и се. Изб ију га, он опет ућ ути . Пл аш љи в је, ја д ан и кукаван човек. Сви се некако презриво понашају према њему. Ом ален је, мршав, некак о не ми рн их очију, покаш то ту по замишљених. Деси се да он нешто и прича: почне ватрено, са
ж е с т и н о м , ч а к м а ш е р у к а м а , п а н а ј е д н о м п р е к и н е и л и пређ е на нешто друго, занесе се у неке друге ситнице, па и заборави о чем у је почео говор ити. Грди често, а де ша ва се, кад грди, кад ма шта пребацује човеку, какву било погрешку према њему, он то чини осетљиво, само што не плаче... Добро свира на бал ала јци , и воли да свира, a о пра зни цим а, кад га нате рају , он и игра, а игра лепо... Врло брзо ra можете натерати да вам штогод учини... He зато што би био врло послушан, него што воли да се гур а у др уг ар ст во и да угађ а ра ди друг арс тва . Д у г о н и с а м м о г а о д а п р о н а ђ е м о ч е м у п р и ч а . И сп р ва ми се чинило да се непрестано удаљава од предмета и да се заносиузгредицама.МождајеопазиодаЧеревинуготовоније
ни ста ло до њего ве прич е, али, чин и ми се, нам ер но је хт ео сам себе уверити да се његов слушалац сав у уво претворио и моА<да би га веома болело кад би видео да није тако. � ...Бива да изађ е на тр г � на ст ав љ а он � а сви му се к л а њ а ј у , п о ш т у ј у г а, у ј е д н у р е ч � б о г а т а ш . � Велиш, трговао? � Т р г о в а о , д а б о г м е . О н о, г р а ђ а н и н а ш и т а м о , т о т и ј е с в е невољно. Права голотиња. Жене с реке носе воду да заливају вртове, злопате се, злопате, а подјесен не наберу ни колико за ш ч и . О н т и ј е п а к и м а о в е л и к у зе м љ у , р а д н и ц и м а ј е о б р а ђ и в а о , тр ој иц у је држао , па је има о и пчел ињак, про дав ао је мед, a и стоку. Дакл е, био је код нас врло ув аж ен . Беше мн ого стар, и м а о ј е с е д а м д е с е т г о д и н а , к о с т и м у д о т е ж а л е , с а в б ео , a вел ики . К ад изађ е на трг, онак о у бу нди од лисич ине , свако му одаје чест и поздравља га. � Д о б а р д а н , г аз д а А н к у д и м е Т р о ф и м и ћ у ! � Добар дан, како ти? � одговара он. Никога не презире. � Ж и в и б и ли , А н к у д и м е Т р о ф и м и ћ у ! � А како тво ји послови? � запи таћ е. � Па, тр аљ ав о. К ако ви, газда? � Па, тако, др ж им се и ја, к ра де м од Бога дан е. � Б ог в ас п о ж и ве о , А н к у д и м е Т р о ф и м и ћ у ! � Ето, ка ж ем ти, ни од кога се та ј не либи, са сва ки м разговара, свакамуреч паравреди. Биоје писмен човек.увек је ч и т а о п о б о ж н е к њ и ге. П о с а д и с в о ј у б аб у п о р е д себе , к а ж е : „Е сад, сл уш ај, жено, и глед ај да раз ум еш !", па јо ј тум ач и. A његова жена н ије ни бил а баба, то му је била др уг а жен а, узе о је д а б и и м а о д е ц е , о д п р в е и х н и ј е и м ао . А о д о ве д р у г е , о д М а р и ј е С т е п а н о в н е , д в а с и н а, ј о ш н е д о р а с л а . О н о г а м л а ђ е г Васју, добио је у ш езд ес ето ј годин и. А кћ и, та Ак уљ ин а, била му је најст ари је дете, дакл е им ала је осам нае ст година. � Је ли то твоја жена? �Чекај, првоје направио зло онај Фиљка Морозов. Каже он Анкудиму: � Да се делимо, дај ми све четири стотине сребрних руб аљ а, ни сам ти ја неки твој радни к. Нећу с тобом да тр гу је м , и нећ у � вели � да уз ме м твој у Ак уљ ку. Ја сам сад �
вели � поч ео да пи је м. Сад су ми � вели � ро ди те љи по мрл и, п а ћ у д а п р о п и ј е м н о в це , п а п о с л е и д е м у н а ј а м н и к е , х оћ у , брате, у војни ке, а пос ле дес ет год ин а бић у м ар ш ал војске, и доћ и ћ у о в а м о к о д вас. А н к у д и м м у д а д е н овац, р а з р а ч у н а с е с њ и м е с а с в и м поштено, јер је још Фиљкин отац с њиме заједнички трговао, с јед ни м капит алом . � Ти си пропао човек � каже Анкудим Фиљки. А он њему: � Хе, пропао не пропао, тек, овако с тобом, седа брадо, нау чио бих сркати млек о ши лом . Ти хоћ еш, вели, да од д в е п а р е у ш т е д и ш , ч у в а ш с в а к о ј а к е т р и ц е и о т п а т к е � к ао м и с л и ш : в а љ а ћ е то м о ж д а з а к а ш у . A ј а б и х н а т о п љ у н у о . Штедиш, ш теди ш, да ђ авола купи ш. А ја и м ам кара ктер . Ту тво ју А ку љ к у нећ у да уз ме м , ја сам, вели, и без тога спава о с њоме... � А како ти смеш да срамотиш поштенога оца поштену кћ ер? � вели Ан ку ди м . � Кад си ти с њом е спавао, з ми јск и гаде, ш ту ч ја крви! � И сав цепти. Фиљка је так о прич ао. � И н иј е са м о то � вел и � што ти је ја нећ у уз ет и, него ћ у т а к о у р а д и т и д а в а ш а А к у љ к а с а д а н и за кога нећ е по ћ и, н и к о ј е н ећ е х т е т и , н е ћ е ј е с а д н и М и к и т а Г р и г о р и ћ у з е т и , ј е р је в аш а А к у љ и н а с а д а н е п о ш т е н а и нећ е с е у д а т и . Још ј е с е н а с м и с м о с е п о г о д и л и д а з а ј е д н о ж и в и м о , а с а д а н и з а сто рак ова нећ у да пр ист ан ем . Ево, проб ај, овога часа да ј сто р а к о в а � не ћ у п р и с т а т и . � И по че ти мом ак да пије и да се скита ! Зе мљ и је тешко , трешти град од његовог весеља! Покупио друштво, а новаца као плев е, и три мес ец а је пио, оде све! „Кад све по тр ош им , ја ћ у и к ућ у да д а м , св е ћ у да д а м , па п о с л е о д о х или у н а ј а м н и к е и л и м е ђ у с к и т н и ц е ! " Б и ва д а ј е п и ј а н о д ј у т р а д о м р а к а , в о з и се на колима са два коња с прапорцима. И девојке су луделе за њим. Лепо је свирао на теорбани. � Дакле, с Акуљином се он и пре тога проводио? � Стани, почекај... Тада, умре мени отац, моја мајка је о н д а р а д и л а к о д А н к у д и м а , п е к л а м е д е њ а к е , и т а к о с м о се хранили. Лоше смо живели. Но и ми смо имали мало земљице, иза шуме, сејали смо жито, а кад отац умре, све д о в р ш и с м о , за т о ш то с а м с е и ј а п р о п и о , м о ј б р а т е ! М а ј к у с а м сво ју тук ао , те јо ј новац изнуђ авао ... � T o не ваља, к ад је с бојем . To је велика гре хот а. � Бивал о је често , мо ј брате, да сам п ија н од ју т р а до мр ак а. Им али смо кућ у, онако, при ли чн у ако и стару, иако си по соби могао зечеве ловити � али своју. Понекад читаве недеље гладујемо, немамо шта да окусимо. Мајка ме некад грди и псује, а шта се то мене тиче! Тада се брате, нисам р а з д в а ј а о о д Ф и љ ке М о р о з о в а . С њ и м е с а м о д ј у т р а д о м р а к а ! „Свир ај ми", вел и, „на гитар у, и иг ра ј, а ја ћ у да л е ж и м и да бацам новац на тебе, зато што имам, што сам најбогатији чов ек!" Шта ти ни је ра ди о! Само нећ е да пр им и ниш та
кра ден о. „Ја", вели, „нисам кр адљ ив ац, ja са м поштен човек ! H er o, х а ј д е м о д а А к у љ к и н а в р а та н а м а ж е м о к а т р а н о м , нећ у д а с е А к у љ к а у д а з а М и к и т у Гр и го ри ћ а. T o м и је с а д с лађ е о д меда ", ве ли. А стар ац ју је пре Фиљке хт ео да уд а за Мик иту. И Ми кита је стар човек, удовац , носи наочаре, т рг уј е. Ч им је ч у о ш та с е о А к у љ к и го вор и, о н с е одби. „ А н к у д и м е Т р о ф и м о в и ћ у , н е м о г у " , в е л и , „ да с е ж е н и м т в о ј о м ћ е р к о м , то би била велика срамота за мене, а не бих ни хтео да се ж е н и м , с т а р с а м , не ћ у. " М и А к у љ к и н а м а з а с м о в р а т а . З а то с у је у кућ и д о б р о и зб и л и . „У би ћ у те !", в и ч е М а р ј а С т е п а н о в н а . А с т а р а ц : „ У с т а р о д о б а , з а в р е м е ч е с т и т и х п а т р и ј а р х а , ј а б их ј е н а д р в љ а н и к у и сек ао , а л и с а д а с у у с в е т у т а м а , п е п е о и т р у л е ж . " Суседи чују како се целом улицом разлеже Акуљкина вика и др ек а: би ју је по цели дан, од ју т р а до мр ак а. А Фиљка по ц е л о м т р г у в и ч е : „ Д о б ра ј е д е в о ј к а А к у љ к а , д р у г а р и ц а у пи ћ у ! Чедно ходаш, бело носиш, кажи кога волиш! Ја им спремих колач, запамтић е!" У то време ја јед но м сре тне м Акуљк у, она носи ведриц е, a ја јо ј до вик не м: „Добар дан, Ак ул ин а! Простирку пред вашу милост! Чедно ходиш, где купујеш, д а ј п и с м е н о с к и м е ж и в и ш ." To ј о ј р е к о х . А она м е п о г л е д а , очи јо ј дош ле крупне, а смр ша ла као вејка. Како ме погледа, а ма ти њена ми сл и: см еј е се са мн ом , па с врата: „Што се клибиш, бести дни це!" И тако су је тога дан а опет че кал е батин е. К ашто је ту к у по цео час. „Убић у је", ве ли мати , „ није више мо ја ћ ерка!" � Је ли распусна била, шта ли? � Сам о ти слу ш ај даљ е, чик о! Док са м ја так о с Фиљко м с т а л н о п и ј а н ч и о , д о л а з и м и м а ј к а , а ј а л е ж и м . „ Ш то л е ж и ш , н е в а љ а л ч е ? Л у п е ж у н и к а к в и ! " , г р д и м е о н а , п а в е л и : „ Ж ен и се, рђ о, ено ти Ак уљ ин е, узм и је. Сад ћ еј е њени и за теб е ра до д а т и , и у з њ у т р и с т а р у б а љ а п а р а ! " A ја њ ој: „Па она је с а д пре д цел им светом осрамоћ ена." „Бу дало јед на , све ћ е то венац пок рити, а за теб е је бољ е што ћ е она целога века бита пре д тобом кри ва. С њ ихови м новцима и ми бисмо се подигли. Ја сам већ говорила с Марјом Степановном. Лепо је о на то при мил а." Нека полож и дв аде се т ру баљ а на ова ј сто, па ћ у се оже нити ", рек ох ја. И, хоћ еш ве ров ати или не, ја ти се до свадбе нисам трезнио. А и Фиљка Морозов поче да ми прети: „Чујеш ти, Ак уљ ки н муж у" , вели, „сва ћ у ти реб ра преб ити , a с т в о ј о м ж е н о м с п а в а ћ у с в а к у но ћ , с а м о а к о х о ћ у " . „Умукни, псето погано!", ре ко х му ја, али он ме ту о б р у к а п р е д ц е л о м у л и ц о м . О т р ч и м к ућ и : „ Н ећ у ", р е к о х , „ д а се оже ним , ако ми од ма х овога часа не положе још п едес ет рубаља!" � А зар су при ста ли да је за теб е да ду ? 8 4
84 To је знак највећ е ср ам от е за дево јку. О бич ај у неки м ру ск им крајевима.
� За мене? А као зашто не би? Па ми нисмо сиромаси, сте кл и смо им етк а. Мој отац је тек пред см рт пропа о, и то због пожара, а онако смо живели и боље од н>их. Тад А н к у д и м к а ж е : „Ви сте", в ел и , „ п ук а с и р о т и њ а . " А л и и ја њем у одг ова рам : „ Д о с та ј е т о ш т о с у в а м в р а т а у м а з а н а катраном." А он мени: „Шта се ти то над нама натресаш. Д о к а ж и д а је она н е п о ш т е н а , а с в е т у с е н е м о г у з а п у ш и т и у с т а . Б о ж ја вол>а. С л о б о д ан си п а и д и , н е м о ј ј е у з е т и , с а м о м и врати па ре што си узео ." Тад а ја ра ск рс ти м и с Фиљк ом. По Ми три ју Биковом пору чи м ја њему да ћ у га сад пред це лим светом осрамотити, и све до свадбе, брате мој, био сам ти мртав пијан и нисам се никако трезнио � тек о венчању. A ч и м с е в е н ч а с м о , а М и т р о ф а н С те п а н ић , њ ен у ј а к , р е ч е : „ А к о и ни је часн о и пош тено , а оно бар је гото в посао, и свр ш ен а ствар." А и он ај стари, Ан ку ди м , беш е пија н, и зап лак а се на то, сузе му те ку по брад и. А да видиш шта сам ја ур ад ио , м ој брате! Још пре венчања понео сам бич у џепу. Наумио сам да се сад и ја задо вољ им , као ве лим , нек Ак уљ ка зна како је кад се удаје непоштено, на превари, а нек и људи виде да се ни ја не женим као будала... � И пр аво је ! Нек она ун ап ре д осе ти ... � Ни је то, чико, са м о ти дал>е пази. У наш ем је к р ај у обичај да се младенци одмах после венчања одведу у собу, а они други остану да пију. И тако оставише нас у соби саме. А к у љ к а се д и , с в а б е л а у л и ц у, ни к ап и крви . У п л а ш и л а се, па то је. И коса јо ј је бледа , сасв им као лан. Очи ве лик е. Са мо ћ ути, н е ч у ј е се, к ао д а је н е м а . С а св и м ч у д н о в а т а . А м о ј брате, к ако би ти рекао � ја сп ре ми о бич, и ме тн уо га код постеље, а она, мој брате, беше права, чиста девојка. � Шта рече! � Права поште на дев ојк а из пош тен е кућ е. Па зашто , бра те мој, да пр ет рп и он акв е му ке ? Заш то да је Фиљка Морозов осрамоти пред целим светом? � Јесте! � Ја онда одмах с постеље, па клекнух пред н>у и скр стих руке : „Акуљ ина Куди мовна , др ага моја, опро сти мени лу да к у што сам и ја др жа о да си онаква. Опро сти ми. Што сам рђа био!" А она седи преда мном на постељи, гледа ме, обе ру ке стави ми на раме на , см еј е се, а суз е јо ј теку, и плач е и см еј е се... Ја онда чи м изађ ох из собе реко х сви ма: „Е сад а, кад ср ет не м Фиљку Моро зова, нећ е му бити жи во та на ово ме све ту !" А они стари, већ не знају шта ћ е од рад ос ти, ни коме да се моле, мајка само што не падне пред ње не ноге, плаче, цвили. А ста рац рече: „Да см о знал и и тр аж ил и, кћ ери наша драга, оваквога ти мужа не бисмо нашли." Кад прве неде ље ја и она пођ осмо у цркву, а на мен и к аф тан од фино га сукна, чакшире од кадифе, капа од дабровине, а она у новој бун ди од зечевин е, и свил ена м ар ам а на њој � то јест , и ја ње вредим, и она мене: ето како идосмо! Људи нас гледају
па уживају, ја сам онако, обичан, а Акуљинушка, ако се и не мо же по хвал ити да је лепш а од др уг их , а оно не мо же се ни покудити, него тако, не издваја се од осталих ... � Е па он да све лепо . � Само ти сл уш ај . Неког да на по свадби , бе ја х исти на пиј ан, ал и побего х од гостију , от ех се и тр чи м. „Где је он ај л у п е ж , Фиљка М о р о зо в ! О в а м о х у љ о ! " , в и ч е м ј а п о т р г у . А л и и ј е с а м б и о п и ј а н , те т а к о м е у х в а т и ш е , б л и з у В л а с ј о в и х , и тро јиц а њих јед ва ме силом одв ед у кућ и. A no гра ду се сам о прича. Девојке на тргу говоре: „Девојке, знате ли � Акуљка се п о ш т е н а у д а л а ! " М а л о з а т и м Ф и љк а ћ е м е н и п р е д љ у д и м а : „Пр одај жену, па ћ еш пити и пи јан бити. Наш Јашк а војни к зато се и оженио � није са женом спавао него се три године опи јао." „Ти си ху ља !", ви че м ја . А он мени: „А ти си лудак! Ухватили те пијана па те венчали, ниси знао шта ра ди ш !" Одем кућ и па ст ан ем викати: „Ви ме пи јан а ве нч ас те !" У меш а се и ма јк а, поче да грд и, a ја н>ој: „Тебе је злато заслепило. Овамо Акуљку!" И почнем бити Акуљку. Био са м је, бр ате, био, пу на дв а час а, док и са м с ногу не па до х. Три недеље није с постеље устајала. � О но , т а к о ј е � ф л е г м а т и ч н о н а п о м е н у Ч е р е в и н � ако их човек не би је, оне онда... а зар си је ти за те ка о с љ у б а в н и к о м ? � He да са м је зат ека о, не, то ниса м � од го во ри Ш ишк ов ма ло поћ утавши и као с неким напо ром. � Нисам, ам а, већ ми је било мног о криво, људ и су ме много за ди рк ив ал и и д р а ж и л и , а с в е м у је био Ф иљ ка коловођ а. „Ти и м а ш ж е н у за му стр у, да је др уг и гледа ју." Позва нас у госте, па пр ед сви ма п о ч е д а и з в и ј а : „ Њ е го в а ј е ж е н а , м и л о с р д н а д у ш а , п л е м е н и т а , смерна, дружевна и обрлатна, свакоме добра, баш као ово са да њем у! А забо рав ио је, к лип ан, како јо ј је и он ма за о врата!" Ја седим пијан, а он ме онда шчепа за косу, шчепа ме и сави надоле. „ И г р а ј" , в е л и , „ А к у љ к и н м у ж у , ј а ћ у т е о в а к о д р ж а т и за косу, а ти игр ај, да ме заб ав ља ш !" „Хуљо!", вич ем ја. А он м е н и : „ До ћ и ћ у т и с д р у ш т в о м , п а ћ у т в о ј у ж е н у н а т в о ј е о ч и тан ко м шибо м шиба ти док ми ду ш а жел и." Те тако, ако ћ еш в е р о в а т и , ј а п о с л е ц е о м е с е ц д а н а н е с м е д о х и з к у ћ е и з аћ и . Доћ и ћ е, м и с л и м у себи, и о с р а м о т и ћ е м е . И , ето, з а т о с а м је почео бити... � А шт о да је би јеш ! Р ук е се вез уј у, а је зи к не. А не вре ди много ни бити. Заповед ај, са ве ту ј, по учи је, па и уго ди јој, м ил у ј. Зато је жена. Шишков ма ло поћ ута. � Вређ ало ме � пр их ва ти поново � и опет у зе х ст ар у навику, понеки дан би јем је од ју тр а до мр ака, ако уста не � не у ст ад е лепо, ак о пођ е � р уж но ид е, од н>е ми ни шт а ни је прав о. Ако је не бије м, дос ад но ми је. А она, обичн о ћ ути, гледа у прозор, плаче... Једнако плаче, беше ми је жао, али
б и ј е м . М а т и м е з б ог њ е к у н е и г р д и : „ Н е в а љ а л ч е , х у љ о ј е д н а " , виче она, „разбојнички пор оде !" „Убић ује!", вичем ја, „и нека ми нико ништа не усуди се да каже, кад сте ме на превару о ж е н и л и ! " С т а р и А н к у д и м ј е у п о ч е т к у д о л а з и о и з а у з и м а о се . „Ниси ти богз на ко", вели , „наћ и ћ у ја за те бе с уд а! " А по сле се окануо. A Марја Степановна се сасвим смирила. Једном до ђ е, п а п л а ч е и м о л и : „Д ођ ох до т е б е , И ва н е С ем јо н ић у, да те молим, мала брига, велика молба. Имај душе, брате!", и она се покл они, „смир и се, оп ро сти јо ј! Зли људ и оп ад ош е наш у ћ ерку, сам знаш, пош тен у си је узео..." И опет ми се клањ а до ногу и плач е. A ја се ју на ч им : „Сад нећ у ни да вас чу је м ! Што хоћ у то ћ у и да у р ад и м са свима вама, је р ја сад собом не вла дам , а Фиљка Морозов ми је пр ија тељ и најбо љи др уг..." � Дакле, опет сте заједно пили? � Та ма н! Како ! Ни да му при ђ ем! Проп ио се сасв им , у т у ц а о с в е ш то је и м а о . П р и м и о с е з а н а ј а м н и к а к од не ко г г р а ђ а н и н а , д а и д е у в о ј с к у у м е с т о њ е г о в о г н а ј с т а р и ј е г с и н а. А код н ас је т а к о � с в е д о с а м о г а д а н а к а д а ћ е н а ј а м н и к а од вес ти у војску, це ла кућ а мор а пре д њим у пр ах да пад а и он је пра ви гос под ар над свима. При об рач уну , он до би ја сав новац, a у до ма ћ ин ово ј кућ и и по пол а год ине живи , све док н е по ђ е у в о ј с к у . А ш т а с в е н е р а д и с у к у ћ а н и м а ! Ч и т а в л о м ! К ао в е л и , j a y в о ј с к у и д е м у м е с т о т в о г а с и н а, д а к л е ј а с а м в аш д о б р о т в о р , сви у кућ и м о р а т е м и ч и н и т и с в а к у част, и н а ч е � све ћ у да покв ари м. Тако је Фиљка код тога грађ анин а прав ио чу да и покор е � спа вао је с њег ово м ћ ерком, и свак ог бо жј ег д а н а п о с л е р у ч к а в у к а о г а з а б р а д у , св е је ч и н и о д а се би у г о д и . Т р а ж и о ј е да се с в ак о г д а н а к у п а , и д а с е с в и н о м п р а в и п а р а и жене да га на својим рукама носе у купатило. Кад се и з ш е т њ е в р а ћ а к у ћ и , о н с т а н е н а с р е д у л и ц е , п а в и к н е : „ Не ћ у д а у ђ е м н а в р а т а , р у ш и п л о т! " И т а к о м о р а ј у м и м о в р а та , н а д р у г о м м е с т у д а р а з в а л е о г р а д у , д а о н прођ е. Ј е д в а ј е д н о м дођ е и к р а ј, в р е м е да га п р е д а д у в о јс ц и , с к и д е и м с е б е д а . A у л и ц о м н а в а л и о с и л а н с в е т � Ф иљ ка М о р о зо в и д е у в о ј с к у ! Он се кла ња на све стране . У та ј ма х наиђ е Ак уљ ка , иде из пов ртњ ака . Чи м је Фиљка уг ле да , баш код наш их врата, он вик ну : „Стој!", ско чи из кола, па јо ј се до зем љ е пок лон и, и реч е јо ј: „Душо моја, срце, дв е год ине сам те волео, а сад ме с музиком воде у војнике. Опрости ми, ти си поштена кћи п ош тена оца, a ја са м био гада н пр ем а теби за све сам ја кри в!" Па јо ј се опет до зе мљ е поклони. А она стоји, ис прва као да се препала, после се сави до појаса, поклони му се, па му ре че : „И ти мен и опрости , добри млади ћ у, а ја се на те бе ниш та не љу ти м. " Ја за њом у кућ у па вик нем : „Шта си му каз ала , ку чк о? " Она ме погл еда, и, вер ова о ми, не веро вао, одговори ми: „Сад га волим више него цео свет!" 8 5
�Гле!„. 85 Тј. да се вино сипа на усијан котао у купатилу.
� Тога дан а не пр ого вор их с њо ме ам а ни ре чи ! Тек п р е д в е ч е р е к о х ј о ј : „ А к у љ к а ! У б ић у т е с а д ! " Ц е л е н оћ и н е заспах , изађ ох у пр ед во рје да пи јем кваса, а ут ом ћ е и зора. Уђ ем у собу. „А куљ ка, с пр ем и се да иде мо у пољ е на рад ", рек ох јој . Ја са м се и пре овога сп ре ма о и зна ла је и она да ћ е м о и ћ и . „ И то м и ј е р а д " , р е ч е , „ р адн о д о б а у ј е к у , а р а д н и к , т а м о , к а ж у , ве ћ т р и д а н а б е с п о с л е н в а љ а с е п о т р б у ш к е . " Ј а с п р е м и м к о ла , ћ у т и м . Ч и м с е и з ађ е и з г р а д а о д м а х н а с т а ј е борова ш ум а за чи тав их петн аест врста, а иза ш ум е је наша з е м љ а . П р о ђ о с м о д о т р и в р с т е , з а у с т а в и х к о ња и р е к о х ј о ј : „Силази, Ак уљ ка , сад ти је крај." Она ме гледа, ст ра х је, у с т а д е п р е д а м н о м , ћ у ти . „ Д о д и ја л а с и м и , м о л и с е Б о г у ! " П а ј е у х в а т и х з а к о с у, к о с а ј о ј д е б е л а и д у г а ч к а , у м о т а м ј е о к о руке, па је с леђ а са обе стране пр итис нем ко лени ма, изв уч ем н б ж , г л а в у ј о ј с а в и ј е м н а з а д , п а н ож п р е в у ч е м п р е к о г р л а . . . Она завришта, крв бризну, ја бацим нож, њу обема рукама об ух ва ти м спреда , легох на земљу, загр ли х је, па вичи над њом, вичи, де ри се, и она виче иј а вич ем, сва дрхћ е, оти ма се из мојих руку � а крв на мене, крв и по лицу, и по рукама, па ш и б а , ш и б а .. . О с т а в и м ј е , н а п а д н у м е с т р а х , о с т а в и м и к о њ е, п а б е ж и , п а б е ж и , д о л е т и м к ућ и к р о з п о з а д н о д в о р и ш т е , ј у р н е м у к у п а т и л о , а н а ш е је к у п а т и л о в р л о с т а р о и н е служимо се њиме, завучем се испод клупе и тако останем ту све до ноћ и. � А Акуљка? � После је и она, виде ло се, ус та ла и пош ла кућ и. На шл и су је на сто кор ака од онога ме ста . � Ниси је сасвим убио ... � Па ... � поче Шишков и застаде. Има таква нека жила � напомену Черевин � ако се та ж и л а о д ј е д н о м н е п р е с е ч е , о н д а с е ч о ве к с а м о м у ч и , и... А л и он а ј е у м р л а . У в е ч е с у ј е н а ш л и м р т в у . О д м а х с е то објавило, стану мене тражити, и тек под ноћ ме нађу, у куп атилу ... Ево, већ је са д че тв рт а годи на како са м овде � д о д а о н п о ш т о п о ћ ута. �Хм... Оно, такоје, ако сенебије, нема добра�напомену Черевин хладно и промишљено, па опет извади кутију и дуго, с прекидима, ушмркиваше бурмут. � Али опет, опет, кад по гле дам , био си, брате , мног о глу п. Тако са м и ја је дн ом св оју ж е н у з а т е к а о с љ у б а в н и к о м . З о вн е м је у с т а ју , п р е д в о с т р у ч и м у л а р . „Коме с е з а к л и њ е ш ? К о м е с е з а к л и њ е ш ? " , в е л и м ј о ј , п а у д р и , у д р и о н и м у л а р о м , био с а м ј е , био ч и т а в с ат и no , а он а мен и: „Ноге ћ у ти прати , па ону вод у пит и!" Ав до тј а � так о се звала.
X V I
ЛЕТЊЕ ВРЕМЕ А л и ево дођ е и п о ч е т а к а п р и л а , е в о и У ск р ш њ е н е д е љ е . Мал о�по мало поч ињу летњи послови. Сунце је свакога д а н а све т о п л и ј е и с ј а ј н и ј е , в а з д у х м и р и ш е н а п р о л е ћ е и у з б у ђ у ј е о р г а н и з а м . Н а с т а ј у л е п и д а н и ко ји и о к о в а н а ч о в е к а у з б у ђ у ј у , р а ђ а ј у и у њ е м у н ек е ж е љ е , ч е ж њ е и у з н е м и р е њ е . Чини се да се под сја јни м сунц ем још јач е т у г у је за слобо дом него ка д су ру жн и зимск и и јес ењ и дани , и то се зап аж а на свим затвореницима. Они се и радују светлим данима и, у ј е д н о , н е к а к о се у њ и м а ј о ш в и ш е п о ј а ч а в а н е т р п љ и в о с т и п л а х о в и т о с т . О д и с т а , о п а з и о с а м д а с у н а ш е т а м н и ч к е с ва ђ е н е к а к о ј о ш ч е ш ћ е с п р о л е ћ а . Ч е ш ћ е с е ч у ј у в и ка , в р е в а , б у к а , смера се нешто, а уједно с тим, дешава се, негде тамо на раду, д а и з н е н а д а з а п а з и ш н е ч и ј и з а м и ш љ е н и у к о ч е н п о г л е д у п р т негде у плаву даљину, онамо на другу обалу Иртиша, одакле, као бескрајан застор, на хиљаду и пет стотина врста, настаје слободна киргиска степа, чује се и нечији дубок уздах из пуних груди, као да нешто вуче човека да удахне од тога у д а љ е н о г с л о б о д н о г в а з д у х а , и д а о л а к ш а с в о ј о ј п р и г у ш е н о ј , око вано ј ду ши . „Ех!", изу сти нај за д осуђ еник, па као да одбацује одмах од себе све своје маштање и размишљање, нестрпљиво и тмурно прихвата опет мотику, лопату или цреп који тр еб а пр ене ти с је дн ог мест а на др уг о. И зачас, он в ећ з а б о р а в љ а с в о ј е и з н е н а д н о о с ећ а њ е , n a с е с м е ј е и л и г р д и , в ећ к а к о м у ј е у н а р а в и , и л и н а ј е д а н п у т , с н е о б и ч н о в е л и к и м одушевљењем, сувише претераним, опет прионе да ради задати посао, па ради, ради свом снагом, као да би желео да теретом од рада угуши у себи нешто што га изнутра мори и д а в и . Све су то људ и јаки, већ ином у најбољ им го ди нам а и снази... Тешки су окови у то доба ! У ово м тр ен у тк у ја не поетизирам и уверен сам у истинитост ове моје забелешке. Осим тога што је на топл ини , под ја рк им с ун це м, к ада се с в о м д у ш о м и ц е л и м би ћ е м ч у ј е и о с е ћ а к а к о с е п р и р о д а свуда бу ди у свој с војој неи зме рно ј снази и лепоти � још те же п о д н о с и т и з а т в о р е н у т а м н и ц у , ч у в а р а и т у ђ у в о љ у : о с и м то г а , у то п р о л е т њ е в р е м е , с п р в и м ш е в а м а , п о ч и њ е и с к и т н и ч к и ж и в о т п о С и б и р у и п о с в о ј Р у с и ј и . Б о ж ји љ у д и б е ж е и з т а м н и ц а и спа сав ају се по ш ум ам а. После загу шљ ив е пећ ине у којој се ж и в е л о , п о с л е с у д о в а , око ва и ш и б а, они л у т а ј у п о т п у н о п о сво јој вољи, где год им се хоћ е, где им је згодни је, леп ше и
м ал о слобо дни је, п иј у и је д у како где, што нађ у, шта Бог да, a ноћ мирно преспавају негде у шуми или у пољу, без великих брига, без тамничких мука и невоља, као птице у шуми, праш тајућ и се пред спавање једи но с небесним звездама, уз будно око Божје. Разуме се, понекад није лако „служити код г е н е р а л а К у к у ш к и н а " , м у ч н о ј е т о , з а м о р н о , г л а д у ј е се . Д е с и се понекад да се по неколико дана нема ни залогаја, треба се од свакога крити, чувати, па се мора и красти, и отимати, a пон ека д и уб ија ти . „Н асељеник је што и дет е, ш то год види то вуче себи", каже сибирска узречица о насељенику. А та се уз ре чи ца , у сво ј њеној снази и још и с неким дод атк ом , може применити и на скитницу. Мало има скитница који нису разбојници, а готово увек су крадљивци, разуме се више из� пр еке по тр еб е него по занату. Има уп ор ни х ски тни ца. Неки, који су већ завршили свој робијашки рок, беже чак из насеобин е. Рекл о би се да је у насеоби ни и за до вољ ан и обезбеђ ен, али уз ал уд , н>ега уве к неш то вуч е нек уд а, зове га. Ж и в о т п о ш у м а м а м у ч а н је и с т р а ш а н , а л и је с л о б о д а н и п у н д о г а ђ а ја , и м а н е ш то з а в о д љ и в о , н е к у т а ј а н с т в е н у л е п о т у з а онога ко је је дн ом живе о так вим живот ом , кад бо ље по гле дам о � бежи и понеки скроман и уредан човек, од кога се већ могло очек ивати да ћ е постати доб ар и стал ан настањен ик и вре дан д о м а ћ и н . П онеки се ч ак и о ж е н и , и з р о д и д ецу , н е к и х п е т годи на живи ту где је, па га изне над а нестане, оста ви у ч у д у и ж е н у и д е ц у и о п ш т и н у у к о јо ј је у п и с а н . У нашој там ни ци су ми показ али јед но г такво г бегу нца . Он није скривио никакве нарочите кривице, бар није се чуло д а с е з а њ ега т а к в о н е ш т о го во р и у г р а д у , а л и је с т а л н о б е ж а о , у б е ж а њ у п р о в е о цео с в о ј ж и в о т. Био је и н а ј у ж н о ј р у с к о ј граници, преко Дунава, и у киргиској степи, и у источном Сибиру, и на Кавказу � свуда. Ко зна, можда би он, под д р у г и м о к о л н о с т и м а , к а к о ј е с т р а с н о в о л е о п у т о в а њ е , п о с т а о и какав Робинзон Крусо. Уосталом, све ово о њему причали су ми дру ги, он с ам је у там ни ци м ал о разговара о, па и тад, ако прого вор и сам о што је најп от ре бн ије . To је био сеља к од педесет година, врло мали растом, необично кротак, врло спокојна лица, чак и тупава, спокојна до идиотства. Лети воли да седи на сунцу, и редовно мора да певуши какву песмицу, врло тихо, на пет корака даље се више не чује. Црте на његовом ли цу некако су одрвенеле, је о је мало, најви ше хле ба, још ник ада није купи о земи чку, ни чаш иц у пић а, а му чн о да је икад а и има о коју пару, му чн о да је знао и рачу нати . Пре ма свему се држ ао сасвим мирно. Покаткад је т а м н и ч к е п с е х р а н и о и з р у к е , а т а м н и ч к е п се к о д н а с н и к о ј не храни, и уопште, Рус не воли да храни псе. Говори се да је био ж е њ е н , и то д в а п у т , го в о р и с е д а и м а н е г д е и д е ц е... Заш то је допа о там ниц е, ја не знам. Наш и сви оч ек уј у да ћ е и о д а в д е д а у м а к н е , н о и л и м у ј о ш н и ј е в р е м е и ли с у ra
већ и године стигле � тек, он је овде живео и живот арио и н е к а к о м и с л е ћ и в о п о с м а т р а о с в о ј у н о ву , н е о б и ч н у о к о л и н у . Уосталом, ништа се није могло тврдити, мада би човек могао рећ и: а зашт о и да беж и, шта му то вред и? Па, ипак, узе вш и у ц е л и н и, ш у м с к о � с к и т н и ч к и ж и в о т ј е р а ј , п р е м а т а м н и ч к о м . To је врло ра зу мљ ив о, а и не мо же се ник ако поређ ивати. Иако је уд ес теж ак , бар се жи ви слобо дно . Ето заш то сваки затв оре ник у Руси ји, где био да био, чи м гра не пролећ е, с првим пријатним сунчевим зрацима, некако се узнемири. Истина, не смера баш сваки да бежи, може се поуздано рећ и да, им ају ћ и на у м у тешкоћ е и одговор ности, на то се о д л у ч у ј е т ек ј е д а н о д с т о ти н е , а о с т а л и х д е в е д е с е т д е в е т са мо ћ е прос ањ ати како би се и куд а би се мо гло побећ и, и само прижељк ивати, само зам иш ља ње м те могућ ности, они ћ е д у ш и о л а к ш а т и . П онеки ћ е с е м а к а р сећ ати к ак о је н е к а д а и он бежао... Ја овде говорим само о осуђ еним а. Али, раз ум е се, мно го и много чешћ е и више од ост али х о д лу ч уј у се на бежа ње о п т у ж е н и ц и п о д с у д о м , у и с т р а ж н о м з а тв о р у . О с у ђ е н и ц и с а краћ им роко вим а казне беже, в аљд а само у поч етку свога т а м н о в а њ а . К а д в е ћ о д л е ж и д в е � т р и го д и н е , о су ђ е н и к ц е н и то вре ме и ма ло �п ом ало сам себе мир и с ти м да му је бољ е з а к о н и т о д о в р ш и т и р о к п р и н у д н о г р а д а . п а о ти ћ и у н а с е о б и н у , него бежати, решити се на ризик па и пропаст, ако бекство не п ођ е з а р у к о м . А н е у с п е х ј е в р л о м о г у ћ а н . В а љ д а т е к с а м о сваки десети успе ва да проме ни своју судбин у. Од осуђ ених, ч е ш ћ е н о д р у г и о д л у ч у ј у се н а б е к с т в о о н и к о ј и с у о с у ђ е н и на врло дуге рокове. Петнаест�двадесет година робије чини се вечност, за то ро би јаш осуђ ен на так ав рок уве к ра до сања о пром ен и судбин е, да заки не бар коју годину, и ако је већ мо жд а и дес ет пр егу рао . Напос летку, и жигови му уне кол ико с м е т а ј у д а с е о д л у ч и н а б е к с т во . П р о м е н и т и с у д б и н у , т о ј е тех ни чк и израз. Тако осуђ еник, ух ваћ ен у бекству, одг овар а и на сас лу ша њу : да је хте о да про мен и судбину. Ов ај неш то књишки израз овде је стварно пр име нљи в. Сваки бегу нац им а на ум у не да се сас ви м ос ло бо ди � он зна да је то гото во немогу ћ но � него или да доп адн е у какав дру ги осуђ енички д о м и л и д а п о го д и н е к у н а с е о б и н у и л и д а м у с е пон ово с у д и , по новој кривици, створеној већ самом скитњом � речју, куд било, само да не буде на старом, дотужалом месту, у д о т а д а ш њ о ј т а м н и ц и . Сви ови б е г у н ц и , а к о п р е к о л е т а н е нађу какво било случајно, необично место где би презимили � на при ме р, ако не наиђ у на какв ог ја та ка који од тога скрив ања има користи, најза д, ако се не до че па ју каквог туђ ег путно г лис та, шт о кашт о бива помоћ у уби ств а, те да с тим пасошем могну свугде становати � сви ти бегунци, ако их не похватају, ч им настане јесен, и сами у већ им го ми ла м а
д о л а з е у г р а д о в е и т а м н и ц е , к ао с к и тн и ц е , и т а к о п р е з и м е у з а т в о р и м а , р а з у м е с е , у н а д и д а ћ е н а л е т о о п е т п о б ећ и . Пролећ е је и на мене ути цал о. Сећ ам се како сам покашто чежњиво вирио кроз пукотине на огради и дуго стајао прислоњен главом уз њу, и непрестано, жељан и ненасит, по сма тра о како се на бе де му наше тврђ аве тра ва све више зелени, как о се да ле ко небо све ја че пла ви. М ој немир и туга расли су из дана у дан, и тамница ми беше све више и више одв рат на. Мрзост, коју сам , као плем ић , првих г о д и н а с т а л н о т р п е о о д о с у ђ е н и к а , б и л а м и ј е св е н е с н о с н и ј а и тро ва ла ми је жив от. Тих пр вих годи на ја са м често, и к ад нисам био болестан, ишао у болницу да лежим, једино зато д а с е у к л о н и м и з т а м н и ц е , с а м о д а с е и з б а в и м о д т е у п о р н е и свеопште мрзости коју ништа није могло да утоли. „Ви сте гвоздени кљунови, ви сте нас раскомадали!", говорили су нам осуђ еници. Често сам завид ео прост им љу ди ма које су д о в о д и л и у т а м н и ц у , они с у о д м а х п о с т а ј а л и д р у г о в и с в и х ос тал их ! Зато ми се ваљда чин ило да је ту жн о и некако болно и с а м о п р о л е ћ е , та в и з и ј а с л о б о д е , о п ш т а р а д о с т у п р и р о д и . Кр аје м великога поста, чини ми се шесте недеље, тре ба ло је д а п о с т и м . Још п р в е н е д е љ е ј е први п о д о ф и ц и р ц е л у т а м н и ц у под ели о по нед ељ ам а, на се да м смен а за пост. Тако је у сва ко ј смени било по тридесет људи. Недеље поста мени су се веома свиделе . Они који посте осл обађ ају се од рад а. Идем о у црк ву � она је била близу та мн иц е � по д ва п ут и по тр ип ут на д а н . Д а в н о већ н и с а м био у ц р к в и . С л у ж б е о в е л и к о м п о сту , познате ми још из ранога дети њст ва, у ро ди тељ ск ој кућ и, свечане молитве, дубоко клањање до земље � све то покрену у мојој души далеку, далеку прошлост, подсети ме на утиске из д е т и њ с т в а . С ећ ам с е к ак о м и је б и л о вр л о п р и ј а т н о к а д а с м о рано ујутру, с наоружаном пратњом, полазили из тамнице, и га з е ћ и з е м љ у , с м р з н у т у п р е к о но ћ и , и ш л и у Б о ж ј и д о м н а службу. Наши чувари не улазе у цркву. У цркви, збијемо се у г о м и л у д о с а м и х в р а т а , н а к р а ј к р а ј а , и за с в и ју , п а н и ш т а д р у г о и н е ч у ј е м о о с и м з а р г р л а т и ђ аконов глас, и п о к а ш т о опазимо свеш теникову црну одеж ду и ћ елу на глави. Сећ ам се како сам н екад а у детињ ству, стојећ и у цркви, гледао покаткад на прост народ који се густо гомилао код уласка, и покорно се склањао и збијао да начини места неким дебелим е п о л е т а м а , к а к в о м у г о ј е н о м г о с п о ди н у , и л и н а к и н ђ у р е н о ј а л и в р л о б о г о м о љ н о ј г о сп о ђ и , с в и о н и о д м а х и н е м и н о в н о иду на прва места, спремни да се сваки час препиру ради њих. Аони онамо, кодуласка, какоми сетадачинило, нису се м о л и л и Б о гу к а о о с т а л и , н е г о с м е р н о , у с р д н о , к л а њ а ј у ћ и с е до з е м љ е , и с н е к о м п о т п у н о м свеш ћ у о с в о ј о ј п о н и ж е н о с т и . А с а д је и н а м е н е р е д д а с т о ј и м н а т о м е м е с т у � ч а к ни на томе не, ми смо оковани, ми смо нечасни, сваки се од нас клони, и некако као да нас се боји, сваког пута нам
д е л е м и л о с т и њ у и , с е ћ а м се, то м и је у в е к б и л о ч а к и н е к а к о пријатно, и у том чудном задовољству показивало се и неко о с о б и т о , п р е ф и њ е н о о с е ћ а њ е . „ Н е к а, к а д ј е т а к о ! " , м и с л и о с а м . О с у ђ е н и ц и с е в р л о у с р д н о м о л е Б о гу , с в а к и о д њ и х к а д а год дођ е у цркву, доно си сво ју уб ог у пару за свећ ицу или за тас. Мо жд а осећ а или ми сли : „И ја сам човек, пр ед Богом смо сви јед на ки !" Ми смо се при чеш ћ ивал и рано, на прв ој сл уж би . Кад све шт ени к, с пу ти ро м у руц и, очит а: „... но ја ко р а з б о ј н и к а м ј а п р и м и " , о н д а г о т о в о с в и, у з з в е к у о к ов а , п а д н у на земљу: они то од речи до речи примају на себе. Дођ е и У скрс. У п р а в а с в а к о м е о д нас п о д е л и по к р и ш к у мл ечн ог пшеничк ог хл еб а и по је дн о јај е. И з град а опет засп у та мн иц у дар ови ма . Опет дођ е свеш теник с крсто м, опет да је у п р а в а , о п е т д о б и ј е м о м а с н у чо р бу , о п е т н а с т а ј е п и ј е њ е и те ту р ањ е � све исто истовет но као и о Божић у, сам о с то м разликом што сад можемо да шетамо по дворишту и да се гр еје мо на сунцу. Нек ако нам је са д све свет лије , ш ире него зими, а ли некак о је и теж е. Дуг, бе ск ра јан летњ и да н некако је о с о б и т о н е с н о с а н о п р а з н и ц и м а . У р а д н и д а н в р е м е с е б а р радом скраћ ује. Л е т њ и р а д о в и с у о д и с т а м н о г о т е ж и о д з и м с к и х . П а д а ј у т и р а д о в и м а х о м н а и н ж е њ е р с к а г ра ђ е њ а . О с у ђ е н и ц и г р а д е , копају земљу, зидају, неки од њих раде браварске, столарске, или фарбарске послове, при оправци државних зграда. Неки иду на циглану да праве цигле и црепове, што се код нас см атр а за нај теж и рад. Циглана је на три или четир и врсте д а л е к о о д твр ђ аве . Ц е л о г а л е т а , с в а к о г д а н а у ш е с т ч а с о в а из јут ра , иде там о је дн о оде љењ е од педесет људи, да прав е цигле. За та ј посао бир ај у се про сти рад ни ци , то је ст они који нису занатлије нити су припадали каквој занатској групи. Они понесу собом свој хлеб, јер је због даљине незгодно д о л а з и т и н а р у ч а к и о п е т се в р а ћ а ти н а р а д , т а к о у ш т е д е радници себи осам врста хода, и ручају тек предвече, кад се у там ни цу врате с ра да. Посао се од ређ ује за цео дан и то так ав д а г а р а д н и к м о ж е д а и з р а д и з а ј е д а н цео д а н . Прво, т р е б а накопати и пренети иловачу, треба радник сам да донесе в о д у, с а м д а и з м е с и и л о в а ч у у ј а м и и д а п о с л е с а м н а п р а в и цигле, и то нешто врло много, чини ми се двеста, ако не и д в е с т а п е д е с е т к о м а д а . Ј а с а м с в е г а д в а п у т и ш а о н а ц и г л а н у . Циглари се вра ћ ају увеч е, ум орн и, наму чен и, и целог лет а с т а л н о п р е б а ц у ј у д р у г и м а : д а ј е њ и м а л а к ш е , а о н и, ц и г л а р и , и м а ј у н а ј т е ж и п о с а о . К ак о и з г л е д а , т о п р е б а ц и в а њ е и х ј е тешило. Ипак, неки су чак некако радо ишли на тај рад. Прво, што се иде ван града, на отворен простор, слободан, на обалу Иртиша. Та одатле се може слободније погледати унаоколо, нису то тврђ авске зград ети не! М оже се слободн о и пуш ити, па је дн о по час а чак и прол еш кар ити вр ло слатк о. Што се мене тиче, ја сам или ишао у радионицу, као и пре, или на рад
с е а л а б а с т е р о м , и л и с а м , н а п о с л е т к у , н а г р а ђ е в и н а м а но с и о цигле. Једном сам морао да их с обале Иртиша преносим чак на нову касарну, која се зидала на растојању од седамдесет хвати, преко бед ем а наш е тврђ аве сам ишао, и то је тр ај ал о д в а м е с е ц а н е п р е к и д н о . Т а ј м и с е р а д и св и д е о , м а д а м и ј е у ж е с циглама стално жуљило рамена, волео сам што се од тога рада очевидно развијала у мени снага. У почетку могао сам д а п о н е с е м с а м о о с а м ц и г а л а , а с в а к а ј е б и л а т е ш к а д в а н а е с т фунти, а доцније сам дотерао и до дванаест и до петнаест цигли, и то ме са м се јак о радов ао. На роб ији по треб на је и физичка снага, не мање од моралне, те да се поднесу све материјалне незгоде тог проклетог живота. A ја с а м ј о ш х т е о д а ж и в и м и п о с л е р о б и ј е ! Волео сам да носим цигле, међ утим , не сам о зато што та ј р ад снаж и физич ки, него још и зато што се то ра ди ло на ирти шк ој обал и. Ја ту об ал у зато и пом ињ ем тако често, што се ј е д и н о о д а т л е в и д и с в е т Б о ж ји , ч и с т а , ј а с н а д а љ и н а , с л о б о д н а ненасељена степа, којаје, онако празна и пуста, чу дн оу ти ца ла на мене. Једино се на обал и мож е човек леђ има окре ну ти пр ем а тврђ ави и не гле дат и је. Сви ост али наш и рад ов и врше с е у т в р ђ а в и , и ли б л из у њ е. О м р з н у о с а м т у т в р ђ а в у ј о ш п р ви х д а н а , а н а р о ч и т о с а м м р з е о п о н ек е з г р а д е у њ ој. Кућ а н а ш е г а мајора изгледа ми као неко проклето, немило место, и кад год пр ол ази м поред ње гл ед ам је непри јатељ ски . А на оба ли човек може да се заборави: гледа неизмерну и пусту ширину као што затвореник с прозора своје тамнице гледа у слободу. На обали ми је све мил о и др аго : и жар ко сунц е на пл ав ој небесној бездани, и Киргизова песма из даљине, са киргиске о б а л е . Д у г о в а љ а п о с м а т р а т и , и ј е д в а с е, н а ј з а д , о п а з и н е к а ж а л о с н а , ч ађ а в а ј у р т а каквога Киргиза, опази се и дим из н>е, и Киргискиња која се нешто маје око своја два овна. Све ј е с и р о м а ш н о , о с к у д н о , д и в љ е , а л и ј е с л о б о д н о . С м о т р и м какву птицу у плавом и провидном ваздуху и дуго, истрајно пратим њен лет, ено, сад се плашљиво залепршала над водом, ено, нес тал о је у пл аве тни лу , ено је опет, је дв а се види, к ао нека тре пе ра ва тачка... Па и онај убог и кржљ ави цветић , што сам га рано у пролећ е нашао у пук оти ни кам ен ите обале, и на њему се моја пажња некако болно задржава. Целе те прве године на робији бол је био неиздржив, и утицао је на мене раздражљиво, горко. Са тога бола и туге, ја те прве године нисам много шта око себе могао да запазим. Затварао сам очи, нисам хте о да вид им. Нисам опазио да међ у мо ји м робијашким друговима, опаким и немилим, има и добрих љ у д и , љ у д и с п о с о б н и х д а м и с л е и о се ћ ају , м а д а с е н а њ и м а види само спољна одвратна кора. Поред заједљивих речи, ја понекад нисам опазио речи умиљате и пријатељске, које су 8 6
86 Јурта, номадски шатор.
биле утолико драже што се изговарају без икаквог скривеног смера, често и право из душе, која можда више трпи и пати него ја . Ал и нашт о ова опш ирн ост о том е? Б ио с а м в р л о з а д о в о љ а н а к о с е к у ћ и в р а т и м ј а к о у м о р а н � ваљ да ћ у тад а заспати! Јер код нас је спавање лети пр аво му че ње , готово још горе него зим и. Истина, вече ри су пок аш то врло лепе. Сунце, које се по цели дан и не миче с тамничког д в о р и ш т а , н а п о с л е т к у з а л а з и . Н а с т а ј е х л а д о в и н а , а з а т и м ( р е л а т и в н о у з е в ш и ) г о т о в о х л а д н а с т е п с к а н оћ . О с у ђ е н и ц и обично у го ми ла ма хо да ју по двори шту, док не дођ е врем е закључавања. Додуше, највише их се скупља у кујни. Ту се у в е к п о т р ж е к а к в о н а с у ш н о т а м н и ч к о п и та њ е , р а з ј а ш њ у ј е се ово�оно, понекад се чују какве новости, често празне и неосноване, али оне увек поб уђ ују вел ик у пажњ у ових људ и, од лу че ни х од света, или, на прим ер, донес е се вест да ћ е наш ма јо р бити отера н. Осуђ еници, као деца, лако веру ју, зна ју и са м и да је вест бу да ла ст а, да је н>у до не о Квасов, поз нат и брбљивац и, како они кажу, „шуврта", од кога су већ одавно д и г л и р у к е , п а м у н и ш та н е в е р у ј у , ч и м о т в о р и у с т а л у п н е шта било, и слаже, а опет, сви се хватају за ту вест, суде о њој, д о т е р у ј у је , с а м и с е б е з а б а в љ а ј у , а н а к р а ј у к р а ј е в а л>уте с е опет сами на себе, и стиде се што су поверовали Квасову. � Ам а, ко ћ е њега оте ра ти ! � вич е је да н � јак је то врат, не да се он оборити! � Па ваљ да и над попом им а попа � одг ова ра др уг и, неки ватр ен и дос та бистар човек, који је био и на си ту и на ре ш ет у, али је „парничар", свађ алица как вих нем а на свету. � Врана врани очи не вади! � нап ом ену трећ и зловољно и као сам за себе, неки већ ос ед ео човек, који је ус ам љ ен о седео негде у крају и јео шчи. � Ваљ да ћ е стар ији тебе питати хоћ е ли ra сме нит и � дода је четврти, равно душ но одгова рајућ и парни чару и прстима овлаш прелете по жицама на балалајци. � А заш то не мене? � одго вара свађ алица љути то � то тражи сва ова сиротиња, па кад вас буду питали, а ви онда сви и одг ов ар ајт е. H ero овако, сам о се виче, а ка д дођ е до чег а онда сви назад! � А како си ти мис ли о? � ре че св ира ч. � Зато је ро би ја. � О н о м а д н е � н а с т а в и с в а ђ а л и ц а ва т р е н о, н е с л у ш а ј у ћ и оног � оно мад не прет ече мал о браш на. П окупи ше погребац, сузе, што се каже, и послаше да се то прода. Аја, не може, чуо ј е , п о т к а з а о ј е д а н и з а р т е љ а , о д у з е ш е , в е л е , ш т е д њ а . Ј е л и то право? � Па ком е ћ еш да се по жа ли ш? � К о м е ? П а с а м о м е л е в и з о р у , иде он! 8 7
8 8
87 Тј. чу о је ма јор . 88 „Левизор", ревизор , н адзор ник.
� Каквоме левизору? � Истина је, браћ о, иде левизор � реч е је да н мл ад момак, жив, слободан, писмен, некадашњи писар, читалац „Војвоткиње Ла ва ли јер " или неке др уг е так ве књиге. Он је вечити весељак и шаљивчина, ценили су га због његовог з н а њ а . H e о с вр ћ у ћ и с е н а ж и в у р а д о з н а л о с т с в и ј у з а д о л а з а к р е в и з о р о в , о н п ођ е п р а в о н а д р и к у в а р и ц и , т о ј е с т к у в а р у , д а т р а ж и џ и г е р и ц е . Н аш и к у в а р и п о ч е ш ћ е т р г у ј у т а к в и м стварима. Тако, купе за своје новце велики комад цигерице, испеку је и пр од ају је на парче осуђ еници ма. � За грош или за два? � пита кувар. � Сеци за два, нека ми људи завиде! � одговара к у п а ц . � Г е н е р а л , б р аћ о , д о л а з и и з П е т р о г р а д а , г е н е р а л хоћ е да пре гле да цео Сибир. Истин а је. Г овори ло се код командантових. Вест изазва велико узбуђ ење. Четв рт часа људи р а с п и т у ј у : к о ј и , к а к а в г е н е р а л , ј е л и в ећ и п о ч и н у о д овд ашњ их? Осуђ еници вео ма воле такв е разг ово ре � о вел ики м ста реш ин ам а, о рангу, кој е од кога већ и. ко кога мо же д а у к л о н и , к о о д т и х в е л и к и х м о ж е и с а м д а б у д е у к л о њ е н , ч а к х о ћ е и д а с е п р е п и р у и г р д е зб о г т и х г е н е р а л а , з а м а л о па да се и побију. Да се питате каква им је корист од тога? Та, што се према подробном знању о генералима, уопште о старешинама, мери знање, памет, ранија познаваочева вред нос т у дру штв у, коју је имао пре робије . Уопште, см атр а се да су разговори о највећ им стареш ина ма најкр упн ији, најотменији разговори у тамници. � Д акл е, браћ о, види се да је истина, до ла зе да см ен е мајора � напомену Квасов, онај мали, црвени човечуљак, прг ав и сасвим несређ ен. Он је први и доне о новост о мајо ру . � Потк упић е га! � одс ечно одгов ори на то злов ољн и стари осуђ еник, који је, међ утим , свршио са својо м чор бом . � И хоћ е � ре че др уг и. � Зар је ма ло на гра би о! Пре нас, био је и батаљонски о фиц ир. Ту скоро хт ед е се ожени ти проти ном ћ ерком. � Хтео, али није могао, показаше му врата: сиромашан! Зар он за же ни дб у! Кад сиђ е са сто лиц е, готов је, не ма од њега н и ш т а . 0 У с к р с у с в е ј е п р о ф у ћ к а о н а к а р т а м а . T o ј е Ф еђ к а причао. � Ј есте, што кажу, он ни је хтео , ал и па ре одош е. � Ех, брате, ево и ја са м се жен ио. Же ни дб а ни је за сиромаха: кеса плитка, а и ноћ кратка! � напомену Скуратов, који од ма х дођ е на разгов ор. � Ево га! Баш о теби и је ст е ре ч! � до ме тн у онај сл обо дни мл ади ћ , писар. �А ти, Квасове, да ја теби к аж ем , ти си ве лик а будала! Зар ти мислиш да мајор може подмитити таквога г е н е р а л а ! И м и с л и ш д а ћ е т а к а в г е н е р а л б а ш н а р о ч и т о до ћ и
из Петрограда само да контролише мајора! Глуп си ти, дечко, то ти ја кажем! � Та шта ! Зар ако је ген ера л, он нећ е уз ет и? � ск еп тич ки напомену неко из гомиле. � Неће, дабогме, а ако и уз м е узећ е мас тан залог ај. � Сигурно, мастан, према рангу. � Ге нерал увек уз им а � нап оме ну Квасов од луч но . � Ваљда си му ти давао? � запита презриво Баклушин, који изне над но уђ е. � Му чно да си ти икад и виде о ген ер ал а! � Јесам, него! —Лажеш. � Лажеш ти. � Браћ о, ако га је видео, нека каж е сад од ма х, п ре д сви ма, кога је ген ер ал а видео . Дак ле , кажи , a ја знам све генерале. � Па, ето, вид ео са м ген ер ал а Зиб ерта � одг ово ри Квасов нешто непоуздано. � Зиб ерта ? Н ема тога ге не ра ла . Мора да га је та ј Зибе рт с леђ а п о г л е д а о још док је био мо жд а тек потп уко вни к, а теби се од ст ра ха учи ни ло да је генер ал. � Ама, мене ви слушајте, ја сам човек жењен! � виче Скуратов. � У Москви збиља беше такав генерал Зиберт, Немац, али руски. Сваке године, о Госпојини, исповедао се код рус ког попа и, браћ о, је дн ак о је пио воду, као патка . С в а к ог б о ж ј е г д а н а п о пи о ј е п о ч е т р д е с е т ч а ш а м о с к в о р е ч к е воде. Кажу, он се водом лечио од некакве болести, то ми је сам његов собар причао. � Мора да су му се од воде и караси запатили у трбуху? � напом ену осуђ еник с бал ала јко м. � Ма, пр ес та ни те је да р ед ! Реч је о послу, а они... A какав је то левиз ор, је ли, браћ о? � за бр ин ут о се јав и је да н н е с п о к о ј а н о су ђ е н и к , М а р т и н о в , с т а р и во ј н и к , н е к а д а ш њ и хусар. � Све то лажу људи! � напомену неки скептик. � Одакле л и с ве то п о к у п е , и у ш т а н е т р п а ј у ! А св е с а м е л у д о с т и ! � Нису то лудости! � напомену Куљиков некако д о г м а т и ч к и , а д о т л е је п о н о с и т о ћ у тао . T o је ч о век о д важности, близу педесет година стар, врло допадљива лица и с неким величанствено�презривим држањем. Он то зна, и ти ме се поноси. Има нешто циганско га, ве тери нар је, зар ађ ује лечећ и у гр ад у коње, а код нас у там ни ци тр гу је пић ем. П аме тан је, много је шта видео. Речи исп уш та из уст а као да рубље поклања. � Истина је, браћ о � нас тав ља он м ир но � чу о сам то јо ш п р о ш л е н е д е љ е , д о л а з и г е н е р а л , в р л о з н а т а н г е н е р а л , х оћ е д а п р е г л е д а ц е о С ибир. П о зн ата с т в а р : п о т к у п и ћ е и њ е га, 8 9
89 Тј. избио га.
сам о не наш осмоо ки, тај му нећ е см ети ни прић и. Ни сви ген ера ли нису јед на ки . Има их сва која ких . Само вам каж ем , б р аћ о , н а ш ћ е м а ј о р с в а к а к о о с т а т и т у г д е ј е . T o ј е п о у з д а н о . М и ј е з и к а н е м а м о , а и з у п р а в е , с в о ј н а с в о г а н ећ е у д а р и т и . Ревизор ћ е погле дати по тамн ици , па ћ е отић и, а там о ћ е ка зат и да је овде све лепо и кр асно ... � Па то је, браћ о, а м ај о р се упл аш ио, још од ју тр о с је пијан. � А ув еч е ћ е др уг и то вар да вози. To каж е Феђ ка. � Зар му је то прв ин а да је пиј ан ? Цр ну коб ил у не оп ра д а б у д е б е л а . � Па шта ми можемо ако и генерал ништа не учини! � узбуђ ено говоре међ у собом др уг и осуђ еници. � Доста је, исувише већ, њиховим будалаштинама подражавати. Вест о доласку ревизорову рашчу се у трен ока. Људи и д у д в о р и ш т е м и б р з о ј е к а з у ј у ј е д н и д р у г и м а . Н е ки н а м е р н о ћ у те , о д р ж а в а ј у с в о ј у х л а д н о к р в н о с т , о ч е в и д н о с т а р а ј у ћ и с е д а и з г л е д а ј у ш т о д о с т о ј а н с т в е н и ј и . Т р ећ и о с т а ј у х л а д н и . П о с т е п е н и ш т и м а у к а с а р н и р а з м е ш т а ј у с е о с у ђ е н и ц и са б а л а л а ј к а м а . Н е к и ј о ш ћ а с к а ј у . Н е ки п е в а ј у , а л и у о п ш т е , т е веч ери сви су били узбуђ ени. У десет часова прозваше нас све, отераше у касарне и закључаше. Ноћи су кратке, не заспи се никако пре ј е д а н а е с т , а у с т а ј е се у пет. Док се не заспи , ј е д н а к о се воде разговори, тумара се, а понекад, као и зими, држе се и м а ј д а н и . Н е и з д р ж и в е с у н оћ у в р у ћ и н а и з а п а р а . Н о ћ н а хладовина пирка, додуше, кроз подигнути отвор на прозору, али се спавачи ипак по целу ноћ претурају по постељи као д а су у в р у ћ и ц и . А к и п т е м и л и ј а р д е б у в а . И м а м о и х и з и м и , и то врло много, али почевш и од пролећ а, оне се ст ра хо ви то коте, о томе сам и раније слушао, али сам нисам искусио и ни сам хте о веров ати. Ш то бл иж е лету, оне су све горе и љућ е. Истина, на був е се мож е и навић и, то са м већ и сам осетио, п а и п а к ј е ч е с т о те ш к о . Н а м у ч е ч о в е к а т о л и к о д а н е м о ж е д а с п а в а , л е ж и као у н е к о ј г р о з н и ч а в о ј ва тр и , с а м осећ а д а не спава, него је сам о у неко м бун илу . Нап осл етку , тек пр ед саму зору, уморе се и буве, као да обамру, али, таман што се на ју та рњ ој хл адо вин и као одис та слатко заспи � изнен ада, код самих врата, затрешти немилосрдно добошање, настаје з о р а . С п а в а ч с е з а в и ј а у к о ж у х и п р о к л и њ у ћ и с л у ш а зв о н к е , разговетне ударе добоша као да их броји, а кроза сан протура се у гла ву поми сао да ћ е так о бити и су тр а, и пр ек ос ут ра , и за јо ш н е к о л и к о у з а с т о п н и х г о д и н а , с в е д о с а м о г о сл обо ђ ењ а... А л и , м и с л и м у себи, к а д а ћ е доћ и то о сло бо ђ ењ е, гд е је он о? Међ утим, вр ем е је да се уст аје, на стаје свак ида шњ а трка, ж у р б а , ти с к ањ е ... љ у д и с е о б л ач е , х и т а ј у н а р а д . Д о д у ш е , могло се у подне поспавати један час.
Истина је било што се говорило о ревизору. Гласови се сваког дана све више потврђ ују, и напосл етку, сви су поу здан о д о з н а л и д а и з П е т р о г р а д а д о л а з и неки в а ж а н г е н е р а л д а пр ег ле да цео Сибир, да је и сти гао и д а ј е већ у Тоболску . Код нас у т а м н и ц и но ве в е с ти с т и з а л е с у с в а к о г д а н а . Д о л а з е гл а со в и и из града, чује се како су се сви уплашили и забринули, у с т у м а р а л и с е д а п о к а ж у с п о љ а г л а д а ц . Говори с е д а н а ј в и ш а у п р а в а с п р е м а в е л и к а п р и м а њ а , б а л о в е , с в е ч а н о с т и . Ч и т а в е г о м и л е о с у ђ е н и к а у п у ћ у ј у с е д а п о р а в њ у ј у у л и ц е у т в рђ а в и, д а у к л а њ а ј у џ о м б е, д а п р е б р о ј а в а ј у о г р а д е и с т у б о в е , п о д л е п љ у ј у и за м а з у ју � ре чју , хт ел о се да се за час поп рави све што је требало с лица показати. Наши су то врло добро разумели, те су о свему међ у собом распр ављ али све жешћ е и пркосније. Фантазија им се исувише развила. Спремају се чак да изнесу своје захтеве, кад их генерал упита како су задовољни. Али су се јед на ко пр еп ир али и грди ли међ у собом. Мајор је у з б у ђ е н . Ч еш ћ е д о л а з и у т а м н и ц у , ч еш ћ е ви ч е, ч еш ћ е н а л е ћ е на људ е, чешћ е их скуп ља у затвор и нап ре гн уто пази на чистоћ у и пристојност. Утом, као намерн о, деси се у там ни ци ј е д н а м а л а н е п р и л и к а , а л и , н и ј е м а ј о р а н а љ у т и л а , к ак о с е могло очек ивати, него му је још н апр ави ла задо вољ ство. Један осуђ еник у ту чи боцнуо друг ога ш илом у груд и, готово под само срце. Кривац се зове Ломов, а рањеник, како га код нас зову, Гаврилка, н еизл ечив а је скитн ица. He сећ ам се је ли им ао и д р у г о и м е , код нас с у г а у в е к з в а л и с а м о Г а в р и л к о м . Л о м о в ј е био о д и м у ћ н и ј и х т � с к и х с е љ а к а к �ск ога с р е з а . Сви чланови породице Ломов живели су заједно: стари отац, три сина и њихов стриц Лом ов. Били су иму ћ ни сељаци . По целој губернији се причало како они имају триста хиљада р у б а љ а у н о в ч а н и ц а м а . О р а л и с у, п р е р а ђ и в а л и к о ж е , трговали, али су се највише бавили зеленаштвом, скривањем скитница и покрадених ствари, и другим вештинама. Половина сељака у срезу била је код н>их на дугу, у њиховој мрежи. Били су чувени као паметни и препредени сељаци, на по сл етк у они се понеше, особи то кад је нека врло знатн а л и ч н о с т у њ и х о в о м к р а ј у у о б и ч а ј и л а д а с вр аћ а код њ и х у с п у т , у п о з н а л а се са с т а р и м Л о м о в о м л и ч н о , и з а в о л е л а га збо г његове разборитости, окретности и вештине. Они наједном у о б р а з и ш е д а за њ их в иш е н е м а в л ас т и , п а с у се све в и ш е у п у ш т а л и у с в а к о ј а к а н е з а к о н и т а п о д у з е ћ а . Сви с у в и к а л и против њих, сви су желели да Ломови у земљу пропадну, али су они све више дизали нос. За њих ништа нису били ни у п р а в н и ц и п о л и ц и је , н и п р е д с е д н и ц и с у д о в а . Н а п о с л е т к у , д а к а к о , и з г у б и ш е с в о ј з н а ч а ј, и п р о п а д о ш е , а л и н е збо г р ђ а в и х д е л а и п о т а ј н и х п р е с т у п а , н е г о зб о г к л е в е т е . Н а
д е с е т в р с т а о д с е л а и м а л и с у в е л и к и м а ј у р „ з а и м к у " , како се то каж е сибирски. Ту је јед но м по дј ес ен стано вало нек их шесторо Киргиза, радника, који су одавно од њих зависили, као робови. Једне ноћи свих шес торо К иргиза бех у поклан и. Почне истр ага. Дуго је тр ај ал а. Том при лик ом изађ е на виде ло ј о ш м н о г о и д р у г и х р ђ а в и х с т в а р и . Л о м о в и с у б и л и о п т у ж е н и као убице својих радника. Они су сами тако причали, и цела је тврђ ава то знала, осу мњ иче ни су да су ра дн иц им а много дуговали, па како су и поред великог свог имања били тврдице и лакоми на новац, поклали су Киргизе да им не б и п л а т и л и д у г . До к ј е т р а ј а л а и с т р а г а и с у ђ е њ е , р а с т у р и л о им се цело имање. Старац умре. Деца су разаслата на казну. Један син и његов стриц дођ оше у нашу та мн иц у на два нае ст грд ина роби је. А шта је у ства ри било? Они су бил и сасв им невини за см рт Киргиза. Д оцн ије је у нашу там ни цу дошао и Гаврилка, познати лу пе ж и скитница , весео и жи ва ха н ма ли , који је сву ту ствар примио на себе. Ја нисам чуо да ли је он то признао баш сам, али цела је там ни ца потпу но увер ен а д а њ е го в е р у к е н и с у п р о м а ш и л е К и р ги з е . Г а в р и л к а ј е ј о ш као скитница им ао посла с Лом ови ма. На роб ију је дош ао с кратким роком, као војнички бегунац и скитница. Киргизе ни је побио сам , него са јо ш три скитн ице , ми сл ил и су да ћ е се много обогатити и добро опљачкати мајур. 9 0
Код нас нису волели Ломове, не знам зашто. Синовац беше ваљан и пам ета н млад ић , мирн е нарави и погодне, али њ егов стриц, који је убо Г авр илк у шило м, био је глу п и прзн ица сељ ак. Он се и пре с мн ог им а свађ ао и пош тено је в у к а о б а т и н е . Г а в р и л к у су п ак сви в о л е л и збо г в е с е л е и пого дне нар ави. Л омови , иако су знали да је он уб иц а и да су они због његова дела дошли на робију, ипак нису се с њиме свађ али, истина, н ису се ни кад ни др уж ил и, а ни он се на њих није нимало освртао. И сад наједанпут, он се посвадио са старијим Ломовом, због неке одвратне девојчуре. Гаврилка се хва лис ао њеном наклоношћ у, сељак је био љубо мор ан, и тако га је јед но г дивн ог да на у подн е звр цну о ш ил ом у груд и. Иако је парница уп ро па сти ла Ломове, ипак су обојиц а ж и в е л а у т а м н и ц и к ао и м у ћ н и љ у д и . В и д е л о с е д а и м а ј у нова ца. И мал и су сам ова р, пили чај. Н аш м ај о р је то знао и обо јицу је страш но мрзео . П раскао је на њих пред свима , и уопште гледао је да их се докопа. Они су то тумачили мајоровом жељом да од њих узме мито, али га они нису д а в а л и . Д а је Л о м о в с а м о м а л о д у б љ е з а р и о о ш т р и ц у , у б и о б и Гаврилку. Овако, прошло се само на огреботини. Јавише ма јор у. Сећ ам се како је доју рио , сав зад ув ан и очев идно
90 Тј. зем ља под на јам , за обрађ ивање.
задовољан. Према Гаврилки понашао се зачудо нежно, као пр ем а рођ еном сину. � Па, како је пр ија те љу ? Би ли мо гао так о отић и до болни це? He, боље ћ е бити да га по ша ље мо на кол има . Од ма х у п р е г н и т е к о њ а! � х и т н о ј е в и к а о п о д о ф и ц и р у . � Ма, госпо дин е ма јо ре , ме не ништ а не боли . Он ме је само мало гребнуо, господине мајоре. � He знаш ти, не знаш, др аг и мо ј, видећ еш... Мес то је опасно, све зависи од ме ста . Погод ио под са мо срце, злик ова ц! А ти, ти � д р е к н у он на Л о м о в а � с а д ћ еш ми п а с ти ш а к а !... У затвор! И збиља ra се доч епа о. Суђ ено је Ломо ву, и м ад а је ра на б и л а н а ј л а к ш и у б о д , и п а к , д е л о ј е б ил о н а м е р н о . З л о ч и н ц а ос уд иш е на још ду жи рок и пров едош е га кроз хи љ ад у шиба. М а ј о р ј е б ио п о т п у н о з а д о в о љ а н . На пос летк у дођ е и ревизор. Већ с ут ра да н по дол аск у његову у град , он дођ е и код нас у там ни цу . Било је то о празни ку. Још пре не кол ико дан а с в е ј е о п р а н о , о ч иш ћ е н о , у г л а ђ е н о . О с у ђ е н и ц и с у п о н о в о обр ијани . Обу чени су у чисто, бело одело. Лети су по пр ави лу сви у белим платненим панталонама и капутима. Сваки има на леђ има уш ив ен црн круг, до два пед ља у пре чни ку. П ун час по уч ав ал и су их како ћ е одго вара ти ако висока лич нос т случајно назове Бога. Држе се пробе. Мајор се устумарао као смушен. Читав час раније сви су били на својим местима д а д о ч е к а ј у г е н е р а л а , с т о ј е као к ипови, р у к е о п р у ж и л и низ б е д р а . У ј е д а н ч а с п о п о д н е с т и ж е г е н е р а л . Б ио ј е т о в е л и к и , важ ан генера л, кр упн а личност, тако да је, мис ли м, по цело м западном Сибиру свако старешинско срце морало задрхтати на та ј долазак . Ушао је у та мн иц у велич анс твен о и мрко, за њим упаде велика гомила његових пратилаца из месне војне упр аве , неколико генер ала, пук овник а. Беше и је да н виши чиновник, висок и леп господин, у фраку и плитким цип ела ма, и он је дошао из Пе тро гра да, а др жа о се врло пр ир од но и слободно . С њим је ге не ра л чес то говорио, и то врло уљу дно . To је осуђ енике веом а зани ма ло � цивил, а такв о поштовањ е, и још од таквог а гене рал а! Доцн ије смо дозн али његов о име, и ко је он, али је било много тум ач ењ а. Наш мајор , утегн ут, са жу то м јаком , закрвав љен их очију, зајапуреног рохавог лица, није, како изгледа, направио на генерала нарочито пријатан утисак. Из посебног п о ш т о в а њ а п р е м а в и с о к о м г о с ту , б и о ј е м а ј о р б е з н а о ч а р а . С т а ј а о ј е п о д а љ е , п р а в к а о св е ћ а , п у н г р о з н и ч а в о г о ч е к и в а њ а д а о д м а х , ч и м б у д е п о т р е б а н , п о л е т и д а и зв р ш и ж е љ у њ е г о в е преузвишености. Али, не беше ни за шта потребан. Генерал ћ утећ и п р е г л е д а к а с ар н е , обиђ е и к у ј н у и, ч и н и м и се, п р о б а о је и ч о р б у . П о к а з а ш е м у и м е н е : т а к о и та к о , о н је п л е м и ћ . � А! � одговори генерал. � А како се сад влада?
� Засад добро, ваша преузвишености. Генерал климну г л а в о м , и м а л о з а т и м о д е и з т а м н и ц е . Р а з у м е с е, о с у ђ е н и ц и су били заслепљени и збуњени, ипак, остали су у некој недоумици. Дакако, о каквом „захтеву" против мајора, није м о г л о б и т и н и р е ч и . А и м а ј о р ј е ве ћ у н а п р е д б и о п о т п у н о у в е р е н у то .
X V I I
ТАМНИЧКИ КОЊИ И ДРУГЕ ЖИВОТИЊЕ Купови на Мркова, ко ја је уб рз о зати м извр ше на у тамниц и, заба вљал а је осуђ енике много више и при јатн ије него висока пох ода. У наш ој там ни ци коњ се др жи за дон ош ењ е воде, изношењ е смећ а, итд. Јед ан осуђ еник одређ ен је да га чува. Он га и тера, у пратњи свога чувара, дабогме. За нашега к о њ а и м а д о с т а п о с л а и ј у т р о м и в е ч е р о м . М р к о в на с в е ћ о д а в н о с л у ж и . Д о б а р ј е к оњ , а л и ј е м н о г о о р о н у о . Ј е д н о м , пре д сам и Петро вдан, пошто је дов ука о буре с водом за вече, Мрков паде и мањка за неколико тренутака. Жалили су га, сви су се окупили око њега, расправљали, препирали се. Некадашњи војници из коњице, ветеринари, Цигани и д р у г и , п о к а з а л и с у т а д м н о г о св ога зн а њ а о к о њ ар с тв у , ч ак с у се узајамно и изгрдили, али Мркова нису могли да поврате. Л е ж а о је м р т а в , с н а д у в е н и м т р б у х о м , к о ји с у сви, к а о п о некој дужн ост и, пр стом пипка ли. Кад је мај ор у јав ље но о тој Божјој вољи, он одмах нареди да се купи други коњ. На сами Петровдан, после литургије, када су код нас били сви на окупу, почеше доводити коње за продају. По себи се разуме д а ј е к у п о в и н а п о в е р е н а о с у ђ е н и ц и м а . М и и м а м о п р а в е зналц е, а теш ко је пр ева ри ти дв ес та педе сет љу ди који су се раније само тим послом и бавили. Долазе Киргизи, коњарски трговци, Цигани, прост и грађ ани. Осуђ еници нест рпљ иво д о ч е к у ј у д о л а з а к с в а к о г новог ко њ а. В е с е л и с у као д е ц а . Највише им ласка што ето и они, као да су слободни људи, као да баш за своје новце и за себе купују коња, им ају пуно п р а в о д а с е п о г а ђ а ј у и д а з а и с т а к у п у ј у . Т р и ко њ а с у д о в е д е н а и одведена, док се куповина не сврши на четвртом. Коњарски трговци ул аз е код нас некако зачуђ ени и некако плашљиво разгледају око себе, а покашто се осврну и на стражаре који су их доводили. Оваква дружина, од две стотине обријаних глава, жигосаних, у ланцима, код своје к у ћ е , н а с в о м р о б и ј а ш к о м л е г а л у , п р е к о ч и ј е г п р а г а н и ко н е прелази � то улива неко чудно, особито поштовање. Наши су били вешти у свакојаким лукавствима при испитивању свакога коња. Свакога су добр о прег лед али , к уд� куд све нису зави рил и, ш та му све нису опипа ли, и уз то јо ш искусно , тако озби љно и пословно, као да од тога зависи најве ћ е до бр о т а м н и ц е . Ч е р к е з и ј о ш и у з ј а ш у н а к о њ а, о ч и и м с е у с ј а к т е , ж и в о , бр зо г о в о р е н е ш т о с в о ј и м н е р а з у м љ и в и м ј е з и к о м , кезе беле зубе и климају црнпурастом главом с кукастим
носом. Понеки Рус сву своју пажњу прикупи само за њихову пре пир ку, п рос то као да хоћ е у очи да им скочи. He раз ум е шта говоре, али би хтео бар по очима да погоди шта мисле, је л и коњ д о б а р ил и н и је . К а к в о м д р у г о м п о с м а т р а ч у , к о га се све ово ништа не тиче, чудно би изгледала та грозничава пажња. Да се пита, шта се о томе тако особито брине овај или онај осуђ еник, и то још неки мира н, поко ран, који пр ед својим друговима не сме чак ни да писне! Као да за себе с а м а к у п у ј е , к а о д а за њ е г а н и ј е с в е ј е д н о к а к а в ћ е с е к оњ купити! Осим Черкеза, највише се пажње указује Циганима и џам ба си ма � њи ма се ус ту па прво мес то и прва реч. Ту је д о ш л о и д о неке в р е т е п л е м е н и т о г д в о б о ј а , о с о б и т о и зм еђ у Куљикова, некадашњег Циганина, коњокрадице и џамбаса и,.с друге стране, једног самоуког ветеринара, препреденог сибирског сељака, који је пре кратког времена дошао на робију и већ преотео Куљикову сву његову праксу у граду. Наше самоуке ветеринаре веома су ценили у целоме граду, и не са мо про сти грађ ани или тргов ци, него баш и већ и ч и н о в н и ц и , о д њ и х с у с а м о т р а ж и л и п ом о ћ и з а с в о ј е о б о л е л е коње, а нису се обазирали на праве ветеринаре, лекаре, којих је у г р а д у б и л о н е к о ли к о . П ре д о л а с к а у т а м н и ц у Ј е л к и н а , сибирског сељак а, Куљиков није има о пре мц а, има о је мно го рад а, и, дабогме, доби јао је новчане нагр аде . Он се н е о б и ч н о ш е п у р и о и ш а р л а т а н и о , а зн а о ј е м н о г о м а њ е н е г о ш т о ј е п р е д с т а в љ а о . П о с в о ј и м д о х о ц и м а б ио ј е а р и с т о к р а т међ у нама . Својим искуством , раз ум ом , смелошћ у, и по одл учн ост и, он је већ одавн о код свих осуђ еника у там ни ци изазвао неко и нехотично поштовање. Код нас су га слушали, ра ди ли како им он каж е. Ма ло је говорио, речи су му бил е скупе као да рубље поклања, и увек само у најважнијим п р и л и к а м а . Б и о ј е ве ћ к р а ј њ е у о б р а ж е н , а л и ј е и м а о у с е б и и с т и н с к е , п р а в е е н е р г и ј е . В е ћ је у г о д и н а м а , а л и в р л о л е п и в р л о п а м е т а н . П р е м а н а м а п л е м и ћ и м а п о н а ш а о с е н е к ак о префињено уљудно, а уједно и необично достојанствено. Ја мислим, кад би га ко лепо обукао и удесио, па довео у какав престонички клуб, као каквог бољег грофа, он би се и ту умео н аћ и , и г р а о б и в и с т а , о д л и ч н о б и г о в о р ио , м а л о о д м е р е н о , и можда целе вечери не би људи прокљувили да он није гр оф него скитн ица . To ка ж ем озбиљно, је р је та ј човек био разборит, проницљив, брзе довитљивости. Поред тога, држао се врло лепо, ки цошк и. М ора да је много ш та видео у сво м ж и в о т у . У о с т ал о м , њ е го ва п р о ш л о с т је н е п о з н а та . Код нас је био у засебном одељењу. А л и , к а д дођ е Ј е л к и н , ч о в е к с е љ а к , а л и в р л о п р е п р е д е н сељак, од педесет година, раскољник, потамне ветеринарска слава окретнога Куљикова. За нека два месеца Јелкин му пр ео те готово сву пр ак су у гра ду. Он је врло лак о ле чи о и оне коње од који х је Куљ иков одав но дига о ру ке . Лечи о је и оне
које градски ветеринари лекари нису више хтели да лече. На ро би ју је дове ден зајед но са др уг им а који су с њиме пра вил и л а ж а н н ов ац. Т р е б а л о м у је д а п о д с т а р о с т уђ е и у т а к в о д р у ш т в о . И с а м с е себи с м е ј а о п р и ч а ј у ћ и н а м к а к о с у они од три прав а златника исте рал и свега је да н ла жа н. Његови вете рин арск и успе си сме тал и су Куљикову, његова је сла ва в ећ б и л а б л е д е л а ме ђ у о с у ђ е н и ц и м а . У п о д г р а ђ у ј е К уљ и к о в им ао љубавницу, носио је кади фе ни каф тан без рук ава , сребрн прстен, минђ уш у и сопствене чиз ме с пор уби ма, и сад наједанпут, с нестанком прихода, спустио се да постане крч ма р. При купова њу др уг ог мрков а, осуђ еници су се н а д а л и � ш т а б и д р у г о � д а ћ е с е он а д в о ј и ц а м о ж д а и п о б и т и . Чекали су врло радознало. А она двојица, свако од њих има с в о ј у с т р а н к у . В ођ е с т р а н а к а в ећ с е у з б у ђ у ј у и в е ћ с е п о м а л о д о б а ц у ј у п о г р д а м а . Ј е л к и н о в о л у к а в о л и ц е с е з г р ч и л о у в р л о саркастичан осмех. Али не би ништа: Куљиков и не помисли д а с е свађ а, него бе з свађ е и з в е д е с т в а р м а ј с т о р с к и . П о че попустљиво, штавише с пажњом саслуша критичко мишљење свога пре мц а, али га ух ва ти у је дн ој речи, па му скр омн о и с поуздањем напомену да се вара, а пре него што се Јелкин могао прибрати и одговорити, он му доказа, поименце, да се вара у томе и томе. Речју, сасвим изненадно и врло вешто збун и Јел кин а. И тако, ма да је Јелк ин, ипак, остао госп одар , задов ољн а је била и странк а Куљико ва. � Че кајт е, љу ди, не да се ни он так о лак о потућ и, он мно го више вреди, те још како �р ек ош е јед ни . � Јелкин зна више � рекоше други, али некако попустљиво. Наједном, обе странке почеше говорити необично попустљиво. � Ни је то што он зна посао , него му је некак о ла к ш а рука. А што се тиче стоке, ту се ни Куљиков не боји. � He боји се! He боји ... Напослетку, новога мркова изабраше и купише. Беше врло добар � млад, леп, снажан, и види се, веома весео, д о б р о ћ у д а н . Ве ћ , р а з у м е се, и у с в е м у о с т а л о м био је с а с в и м без замерке. Цењкало се, тражило се тридесет рубаља, наши су нудили двадесет пет. Цењкало се дуго и живо, додавало се и попуштало. Напослетку и нама беше смешно. � Шта ти је, ваљ да ћ еш из свога џепа да плаћ аш ? � рек ош е ј е д н и . � Ш то се ц е њ к а ш ? � Жалиш, ваљда, државно благо? � вичу други. � Па, опет, браћ о, то су за је дн ич ке паре... � Заједничке! Ето ти, види се како смо луди: нас не сеју, ми и сами ничемо... Напослетку, погодише се за двадесет осам рубаља. Јавише мајору и куповина се сврши. Одмах, то се зна, изнесоше со и хлеб и свечано уведоше новога мркова у там ни цу . Чини ми се, ни је било осуђ еника који га том
приликом није потапкао по врату и помиловао по њушци. Још истога дана упрегоше га да донесе воду, сви радознало гл ед ај у како ћ е нови мрк ов да ву че бур е. Наш водоно ша Роман посм атра га с највећ им задовољ ством . Роман је с е љ а к , о д н е к и х п е д е с е т г о д и н а , ћ у т љ и в и о з б и љ а н , поуздан. Сви руски кочијаши обично су врло поуздани, па и ћ утљив и, као да је збиља истина да ста лн о бављ ењ е око коња пр ид од аје човеку неку поузданост, неку тем ељи тост , чак и важност. Роман беше тих, пажљив према свакоме, нер азго вор ан, узи м ао је бу рм ут , одавно, већ се и не зна отка да, он се сталн о бакћ е са та мн ич ки м мрков има . Овај нови био му је већ т рећ и. Сви код нас били су ув ер ен и да там ни ци лич и мрка боја, то да је некако пр ем а дом у. Тако тврди и Роман. Нипошто не би купили зеленка, на пример, или шар ца. М есто водо нош е је стално , као по неком пра ву, остајало увек Роману, код нас нико никад и не мисли да му то прав о оспори. Кад је стари мр ков мањ као, н ико ме ни је на у м п а л о , ч ак н и м а ј о р у , д а м а у ч е м у о к р и в и Р о м а н а � Б о ж ј а воља и ништа др уго , а Ром ан је до бар ко чија ш. Мрков убр зо п о с т а д е љ у б и м ц е м . О с у ђ е н и ц и , иа к о љ у д и г р у б и , ч е с т о прилазе да га милују. Кад се Роман врати с реке, док он затв ара капи ју, коју му је нар едн ик отворио, мрков, уш ав ш и у т а м н и ц у , с т а н е с б у р е т о м , ч е к а га, т р а ж и r a о ч и м а . „ Х а ј д е сам!", викне му Роман, а он одмах крене сам, довезе буре д о к у ј н е , п а с т а н е ч е к а ј у ћ и да к у в а р и и с у д о н о ш е дођ у с в е д р и ц а м а п о в о д у . „ П а м е т а н с и , М р к о в е ! " , в и ч у м у . „С ам воду довезао... Слуша!" � Гле, збиља, животиња, а све разуме! � Силан си, Мркове! Мрков маш е глав ом и фркћ е као да збиља раз ум е и да су му миле похвале. Тада, ко било, донесе му хлеба и соли. Он ј е д е и о п е т к л и м а г л а в о м , као вел и : „Знам ја т е б е ! З н а м ! Т и си д о б а р ч о в ек , а и ја с а м д о б а р коњ !" Волим и ја да Мркову дај ем хл еб а. Некако је приј атно гледа ти у његову леп у њушку и осећ ати на дл ан у његову ме ку и топлу губицу која вешто прихвата поднети дар. Уопште, с ви н а ш и о с у ђ е н и ц и в о л е ж и в о т и њ е и к а д б и и м се д о п у с т и л о они би врло рад о и у там ни ци гаји ли много домаћ е стоке и ж и в и н е . А ш та би ви ш е у м е к ш а л о и о п л е м е н и л о с у р о в у и нечовечну нарав ових људи, ако не, на пример, такво занимање. Али то им се не допушта. He допуштају то ни у р е д б е н и н а ш е м е с т о . Ипак, док сам год ја био у там ни ци , сл уч ај но је им ал о и нек оли ко жи вот ињ а. Оси м Мркова било је и паса, гусак а, па беше и Васка, јарац, а неко време и један орао. Као што је већ ра ни је казано, им ал и смо јед но г сталног, та мн ич ко г пса Шарика. Био је то па ме та н и добар пас и мо ј веран пријатељ. Али како се у простом народу уопште сматра
д а је п ас н е ч и с т а ж и в о т и њ а и д а га не т р е б а н и п о г л е д а т и , код нас готово нико није гледао Шарика. Он је живео за се, спавао напољу, јео отпатке из кујне, нико живи није се о н>ему нарочито старао. А он је ипак свакога у тамници познавао и сваког а см атр ао за свога госпо дара. Кад се осуђ еници в р а ћ а ј у с р а д а , он , ч и м с е и з с т р а ж а р н и ц е в и к н е : „ в о д н и к ! " већ трчи према капији, умиљато дочекује сваку групу, врти репом, свакоме пријатељски гледа у очи и очекује какву било мил ост . Али, пр ош ло је мно го годин а, а Шарик не доби ни о д к ог а н и к а к в е м и л о ш т е о с и м в а љ д а с а м о о д м е н е . З а т о ј е ме не најв иш е и волео. H e сећ ам се како је код нас дош ао и д р у г и пас Б е љ а . А тр ећ ег, К у л т ј а п к у , д о в е о с а м ј а . К ад с а м г а ј е д н о м , н а р а д у н а ш а о био је јо ш м а л и и ја г а д о н е х . Беља је био чу дн ов ато ство рењ е. Н еко га је прег ази о коли ма, те су му леђ а остала уг ну та , те кад трчи , изда лек а изгледа као да трче некакве две беле животиње, срасле. Осим тога, сав је нека ко као шу гав , с кр ме љи ви м очи ма , a pen му олињао, готово без длака и увек подвијен. Уцвељен судбином, он се очевидно решио да се помири с њоме и да ћ у ти . Н и к а д н и на кога н е л а ј е н и ти р е ж и , као да н е с м е . Ж иви м а х о м о х л е б у , иза к а с а р н и , а ч и м види кога од н а ш и х , он се од ма х, још док се он ај ни је ни прим ака о, изв рне на леђ а, д а п о к а ж е п ок ор но ст, к а о в е л и : „Р ади с а м н о м ш то ти је во љ а, a ј а , в и д и ш , и н е м и с л и м д а ти се о п и р е м . " С вак и о с у ђ е н и к , ч и м се Б е љ а п р е д њ и м п р е в р н е , о б и ч н о г а ћ у ш н е ногом, као да мис ли да му је то неиз беж на дужн ос т. „Ви'ш рђ е!", рећ и ћ е пока што . А Беља не см е ни да писне, оси м ако га већ сувише заболи, онда некако пригушено и жалосно з а ц в и л и . Т ак о с е о н п р е в р ћ е и п р е д Ш а р и к о м , и п р е д с в а к и м д р у г и м псо м к о ји је п о с в о ј о ј п о т р е б и и с т р ч а о ван т а м н и ц е . Кад се тада деси да на њега рукне и полети какав велики пас кл ем пав их уш ију, он се опет изврне на леђ а и леж и мир но и понизно. Пси воле мирно ћ у и поко рност код др уг их паса. Љ у т неки пас о д м а х с е у м и р и и н е к ак о з а м и ш љ е н о з а с т а н е пред покорним псом, који пред њим лежи с ногама уви с и с велико м радо знал ош ћ у га сву да поњушка. Шта у тај м ах м о ж е Б е љ а д а м и с л и ? В е р о в а т н о : „ Сад ћ е м е р а с т р г н у т и , зликовац!" Али пас, пошто га пажљиво изњушка, остави ra на миру, је р не види у њему ниш та особи то заним љив о. Беља та д од ма х скочи, па се хр ам ај ућ и и он пусти за ду го м поворком д р у г и х п ас а к о ји п р а т е к а к в у ж у ј к у . И п р е м д а п о у з д а н о зна д а с е с а ж у ј к о м н и к а д нећ е и з б л и ж е у п о з н а т и , он, м а к а р и пои зда ље, ге гу ца за њом, и то тол ик о му је нека у т е х а у њег ови м ја д и м а. Јасно се види да се неко ј почасти виш е и не нада. Пошто је изгубио с вак у каријеру , ж иве о је још с амо д а ј е д е и био је п о т п у н о с в е с т а н о т о м е . Ј е д н о м с а м ја п р о б а о д а га п о м и л у је м � то је за њега било тако ново и нео чек иван о, д а је о д м а х с ав п о л е г а о п о з е м љ и , н а све ч е т и р и ш ап е , с а в
је з а д р х т а о и , д у б о к о т р о н у т с и л н о је ц и ч а о . И з с а ж а љ е њ а , често сам ra после миловао. Зато ме никад није друкчије сре о него скичећ и. Угл еда ме издал ек а, па цичи, цичи, болно и плачно. Жал осн о је и свршио : на беде му, ван там ни це , пси су га растргли. Кул тјапк а је сасвим др укч ији . H e знам зашто сам га онда, док је још био слепо м ла ду нч е, дон ео из ради они це у тамн ицу . Било ми је пријат но да га хр ан им и чу ва м. А Шарик је о д м а х п р и м и о К у л т ј а п к у по д с в о ју з а ш т и т у и с т а л н о су заје дно спавал и. Кад је Ку лтј апк а ма ло поодр астао, Шарик му је доп усти о да га у је д а за уши, д а му чу па дл ак у и играо се с њиме као што се обично одрасли пси игр ају с ма ли ма . Необично је то што Ку лт јап ка готово није ни раст ао у висину, него сам о у ду ж ин у и ширину . Дл ака му је кудрава, некакве отворено мишје боје, једно уво му расте у в и с , а д р у г о н а н и ж е . Ћу д м у је в а т р е н а , п у н је р а д о с т и и у с х и ћ е њ а , к а о и с в а к о м л а д о п с е та н ц е , о д р а д о с т и ш то в и д и гос под ара обич но цичи, в иче, хоћ е да му лизн е и лице, a у приправно сти је да од ма хт у, пред вама, попусти и у ост али м сво јим осећ ајима, као вели: „Само нека се види усхић ење, a при сто јно ст не значи ни шт а!" Де ша ва се, кад га ја , ма где да сам, само зовнем: Култјапка!, он одмах искрсне однекуд, као из земље, лети право мени, а путем се ваља и претура као л о п т а . Ј ак о с а м з а в о л е о т у м а л у н а г р д у . И з г л е д а л о ј е д а м у је с у д б и н а н а м е н и л а з а д о в о љ с т в а у ж и в о т у и с а м е р а д о с т и . А л и ј е д н о г а д а н а , о су ђ е н и к Њ е у с т р о је в , к о ј и ј е р а д и о ж е н с к е ципеле и прерађ ивао коже, обрати на њега нар оч иту пажњу. Нешто га наједанпут изненадило. Он дозва Култјапку, опипа његову дл ак у и нежн о га повали леђ има на земљу. К улт јапк а, н и ш т а н е с л у т е ћ и , ц и ч и о д р а д о с т и . А л и с у т р а д а н , п са нес тад е. Дуг о сам га тр аж ио , но он као да је у зем љу пропа о. Т ек п о с л е д в е н е д е љ е с в е с е р а з ј а с н и л о : Њ е у с т р о ј е в у с е ј а к о с в и д е л а К у л т ј а п к и н а к о ж а . О д р а о ј е п с а, п р е р а д и о к о ж у и њоме поставио кадифене зимске кратке чизмице, које му је н а р у ч и л а а у д и т о р о в и ц а . К ад с у б и л е г о т о в е о н м и и х је и показао. Кожа с дл ак ом била је дивна . Јадни Ку лтј апк а! Код нас у тамници многи су се бавили прерадом кожа, и чест о су дов од или неке псе с ле по м кожом, ко јих је о д м ах не ста јал о. Неке су кр али , а неке су и куп ов ал и. Сећ ам се, ј е д н о м с а м в и д е о д в а о с у ђ е н и к а иза к у ј н и . Н е ш то с у с е д о г о в а р а л и и р а д и л и . Ј е д а н д р ж и н а у з и ц и в р л о л е п о г в е л и к о г пса, очевидно од скупоцене пасмине. Неки нитков собар у к р а о га о д св о га г о с п о д а р а , и п р о д а о н а ш и м о б у ћ а р и м а за т р и д е с е т с р е б р н и х к о п е јк и . О с у ђ е н и ц и с е с п р е м а х у д а г а обесе. To се ради врло лако, кад пса уморе, одеру му кожу, a л е ш б а ц е у в е л и к у и д у б о к у п о м и ј а р у к о ја је с а с в и м н а к р а ј у наш е там ни це , далек о, ал и која је ипак, лети, к ад су ја ке жеге, страшно заударала. (Покашто се и чисти.) Јадно оно псето,
како ми је изгледало , ра зу ме ло је шта му се спр ем а. Р адоз нало и узнемирено је погледало наизменце у нас тројицу, и само покаткад се усудило да поврти свој вунасти подвијени pen, као да жели да нас умекша тим знаком свога поверења. Ја с а м б р з о о т и ш а о . О с у ђ е н и ц и с у, р а з у м е с е, с р е ћ н о и з в р ш и л и што су хтели. И гуске су се исто тако случајно нашле код нас. He знам ко их је запат ио и чи је су биле, али неко вре ме осуђ еници су се њима много забављали, па су постале познате и у граду. У тамници су се и извеле, а храниле су се од кујне. Кад су ма ли гушчић и одрасли, нау чили су се да јатом ице, и з аједно са осуђ ениц има иду на рад . Обично, чи м залу па добош, и ро би јаш и кре ну излазу, наш е гуске гачућ и полете за нам а, ра ш ир е крил а, јед на за др уг ом прес коче преко високог пра га на мањим вратима у капији и одмах пођу на десно крило, н и к а к о д р у к ч и ј е , п а с е т у п о р е ђ а ј у ч е к а ј у ћ и д а из и ђ у с в а о д е љ е њ а . У ве к с е п р и д р у ж у ј у н а ј в е ћ о ј п о во р ц и р а д н и к а ; после пасу гдегод близу где се рад и. Чи м одељ ење пођ е с рад а нат раг кућ и, дигн у се и оне па за њим . У тврђ ави се пр оч ул о д а г у с к е и д у с о с у ђ е н и ц и м а н а р а д . „Гле, гле, о с у ђ е н и ц и и д у с г у с к а м а " , к а ж у п р о л а з н и ц и . „ К ак о и х т о н а у ч и с т е ! " „ Ево в а м за гуске!", додаје други и пружа дар. Али, без обзира на ту гушчју оданост, приликом некога мрса све су их поклали... Но Васку, јарца, нипошто не би заклали, да се није д е с и л о н е ш т о н а р о ч и т о . Н и за њ ега н е з н а м о д а к л е је д о ш а о и ко ra је довео, тек нај ед ан пу т, у там ни ци се обре ло је дн о м ал о jap e, бело, вр ло лепо. За неко лик о да на сви га заво леш е, оно постаде разонода, па чак и радост и утеха свију нас. Наш ао се и разло г да се задр жи � тре бал о је да се у та мн ич ко ј к о њ у ш н и ц и д р ж и и ј а р а ц . И п а к , В а ск а н и ј е б и о у к о њ у ш н и ц и , него, спо чет ка, у ку јни , а до цн ије је ишао по цело ј там ни ци . To је било врло ум иљ ат о и врло нес таш но ство рењ е. Трчи на позив, скач е на кл уп е, на столо ве, боде се с осу ђ ени цим а, ув ек је в е с е л о и з а н и м љ и в о . Ј е д н о м , к а д с у м у већ п р о б и л и п р а в и ма ли рогови, Лезгинац Бабај се део је ув еч е на сте пен иш ту и хт ео је да се боде с јар це м. Дуго су се уда ра ли ч ел им а � то је била омиљ ена забава тог осуђ еника � кад нај ед ан пу т Васка скочи на највишу степеницу и тек што се Бабај окренуо у с т р а н у , о н с е у т р е н у т к у и с п р а в и н а з а д њ е н о ге , п р е д њ е п а п к е прикупи уза се и свом снагом удари Бабаја у потиљак, те овај г л а в а ч к е п а д н е с а с т е п е н и ц а . Н а т о с е с ви в е о м а р а з в е с е л и ш е , а први са м Бабај. Речју, Вас ку су сви мн ого вол ели . Кад је ма ло поод растао, на њем у је, после заједн ичк ог и озбиљног саветовања, извршена позната операција, коју су наши ветеринари умели изврсно да изведу. „ Иначе би заударао на ј а р ч е в и н у ! " � р е к о ш е о су ђ ен и ц и . П о с л е т о г а , В аска п о ч е ј а к о да се го ји . А и х р а н и л и су га, к а о за п о сек . И т а к о и з р а с т е в р л о
леп , в е л и к и ј а р а ц , с а о д в е ћ д у г а ч к и м р о г о в и м а , и н е о б и ч н о д е б е о . Иде и с а м о се в а љ а . И он се нава ди о да пођ е с нам а та м о где ра ди мо , a то је з а б а в љ а л о и нас и п р о л а з н и к е . С вако зна за т а м н и ч к о г ј а р ц а В аску. П о н е к ад , ак о с е р а д и , н а п р и м е р , н а о б а л и , осуђ еници накид ају витких гранч ица од ракит а, накупе ј о ш к а к в о г л и ш ћ а, н а б е р у н а б е д е м у цвећ а, п а т и м е и с к и т е Васку: рогове му оп лету гра нч иц ам а и цвећ ем, а цело тел о в е н ц и м а , с п у ш т е н и м к а о т р а к е . В а с к а с е вр а ћ а у т а м н и ц у и д у ћ и и с п р е д о с у ђ е н и к а , о к ић е н , н а г и з д а н , а о н и з а њ и м , к а о д а с е по н о се п р е д п р о л а з н и ц и м а . У т о ј м и л о ш т и п р е м а В аск и оти ш ло се так о дал еко , да је нек им а, као деци , па да ло на ум како би било да му позлатимо рогове? Али то се само тако говори ло, а ни је се извело... Ја тад а, сећ ам се, за пи та х Ак им а А к и м и ћ а , н а ш е г н а ј б о љ е г п о з л а т а р а п о с л е И с а ја Ф омић а, д а л и с е з б и љ а м о г у п о з л а т и т и ј а р ч е в и р о г о в и . О н п р в о п а ж љ и в о погл еда јар ца, озбиљ но пора зми сли , па ми одгово ри: „Оно, рец им о, и мож е, али нећ е бити тра јно , а ниш та то и не вреди." И на томе и остаде. Васка би још дуго поживео и мањ као би мо жд а од сипње, али јед но м, ка д се окић ен враћ ао, опет на ч е л у о с у ђ е н и к а , н а и ђ е м а ј о р , в о з ећ и с е у к о л и м а . � С т о ј ! � за ур ла он. � Чији је ја ра ц? � Реко ше му. � Како? Зар ја ра ц у т а м н и ц и и т о бе з м о г а о д о б р е њ а ! Н а р е д н и ч е ! Н а р е д н и к пр и ђ е и доби зап ове ст да се ја ра ц сме ста зако ље. Кожа да се од ер е и да се прода на тргу, добивени новац да се унесе у државну о с у ђ е н и ч к у б л а г а ј н и ц у , а м е с о д а се д а д е о с у ђ е н и ц и м а з а шчи. У тамници поразговараше о томе, пожалише Васку, али нису сме ли да се оглу ше о наредбу. Васку закл аш е над нашом ј а м о м за с п л а к о т и н е . Све м е с о к у п и ј е д а н о д о с у ђ е н и к а и плати рубљ у и по за та мн ич ку благ ајни цу. За те новце ку пиш е пецива, а купац меса распродаде га својима за печење. Месо беше збиља врло укусно. Неко време имали смо ми и орла (тзв. карагуша) од врсте степских, малих орлова. Неко ra био донео у тамницу рањена и намучена. Опколише ra сви робијаши, није могао да лети, десно му крило ву кло се по зем љи, а је дн а нога била је ишч аш ен а. Сећ ам се како је бесно звер ао око себе и пос мат рао радо зн ал е гледаоце , како је отв ара о свој з а к у ч а с т и к љ ун , с п р е м а ј у ћ и с е д а с к у п о н а п л а т и с в о ј ж и в о т . Кад су га се нагледали и почели се разилазити, он се полако о д в у ч е , х р а м а ј у ћ и , п о с к а к у ј у ћ и н а ј е д н о ј н о зи , л е п р ш а ј у ћ и здравим крилом, и оде у најдаљи крај тамнице; ту се завуче у к у т и ч в р с т о с е п р иби у з о г р а д у . П р о ж и в е о је т а к о д в а � т р и м е с е ц а , и н и ј е д а н п у т н е из а ђ е и з т о г а к у т а . И с п р в а су ч е с т о д о л а з и л и д а га ви де, т у т к а л и пса н а њ е га. Ш ар ик је б е с н о наср тао, ал и се вид ело да га је ст ра х да приђ е бли же, што је о с у ђ е н и к е в е о м а р а з в е с е љ а в а л о . „ З в е р к а! " , в е л е о н и , „не д а се!" После га је Шарик теш ко кињио, ст ра х га је проша о, па
ако су га туткали, он се извештио да орла хвата за болесно крило. Орао се свом снагом бранио и канџама и кљуном и саби вши се у свој кут, он је понос ито и див ље , као рањ ени цар, посматрао радозналце који су долазили да га гледају. На пос лет ку је дос ади о свим а, сви га остав иш е и забора виш е. Па ипак, свакога се дана могао видети поред њега ко мад свежега меса, и неки цреп с водом. Неко се бринуо о њему. Испрва н ије хте о да јед е, г ла до вао је више дана , а и кад је почео јести , ник ад ништа није уз им ао из руку, нити пр ед љ у д и м а . Ч еш ћ е с а м и м а о п р и л и к е д а г а п о с м а т р а м и з д а л е к а . Кад никога не види, мисл и да је сам, он се покаш то од лу чи д а изађ е и з сво г с к л о н и ш т а , за н е к и х д в а н а е с т к о р а к а г е г у ц а д у ж о г р а д е , в р а ти се на с в о је м е с т о , па о п е т по ђ е � п р о с т о као да шета ради здравља. Кад би ме опазио, он одмах, што игда мож е хитно, хр ам ају ћ и и поскак ујућ и, пожур и на своје место, па онда забаци главу, отвори кљун, накостреши се, одмах се спрема за борбу. Нисам га могао умирити никаквим неж но сти ма и док ле сам год ста јао пр ед њим он је уј ед ао , у д а р а о к р и л и м а , н и к а к о н и ј е х т е о у з е т и м е с о и з м о ј и х р у к у и ј е д н а к о м е ј е н е т р е н и м и ц е г л е д а о с в о ј и м љ у т и т и м и о ш т р и м пог лед ом прав о у очи. Уса мљ ен и киван, чека о је смр т, никоме није веровао и ни с ким се није мирио. Напос летку, о с у ђ е н и ц и к а о д а r a с е о п е т с е т и ш е , м а д а с е в ећ д в а м е с е ц а нико није брин уо о њему, нити га је спом ињао , од је дн ом се код свију појавило неко сажаљење. Почеше разговарати како треба изнети орла напоље. „Макар и свиснуо, само нек то не буде у тамници", рекоше неки. � Дабогме, птица слободна, дивља, не може се она навикнути на тамницу � одобравају други. � Види се да није као ми � додаје неко. � А ла му др о гово ри! Па оно је птица, а ми смо људи. � Ор ао је, браћ о, горск и цар ... � поч е Ск ур ато в, али га нико не хтеде слушати. Једном, после ручка, када добош позва на рад, узеше орла, пошто му кљ ун стегош е рук ом, јер је почео жестоко да се б и је , и о д н е ш е га и з т а м н и ц е . О д о ш е до б е д е м а . Њ их д в а н а е с т о р о у т о ј г р у п и ж и в о с у ж е л е л и д а в и д е к у д а ћ е о р а о . Чудновато, сви беху некако задовољни, као да су унеколико и сами добили слободу. � Г ле , ш т о ј е п а с, ч и н и ш м у д о б р о , а о н у ј е д а ! � р е ч е о н а ј што га је др жа о и готово је нежн о глед ао опа ку птицу. � Пусти га, Микитка! � Немој да се правиш пајац с њим, дај ти њему слободу, пра ву прав цат у слободу, то он хоћ е. И бац иш е га с бед ем а у степу . To је било касно у јес ен , ј е д н о г х л а д н о г и т м у р н о г д а н а . В е т а р з в и ж д и п у с т о м с т е п о м и хуји преко пожутеле и увеле местимичне траве. Орао пошао право, маше болесним крилом и као да хита да оде од
нас далек о, ку д га очи воде. Осуђ еници рад озн ало пр ате како му глава сваки час промиче у трави. � Ви'ш ти њега � замишљено проговори неко. � Ни да се осврне � дода други. � Баш ниједанпут да се осврне, само бежи. � А ти м и с л и ш : в р а т и ћ е с е д а з а х в а л и ? � у п а д е т р е ћ и . � Што ти је сло бод а! Осети о свој у слобо ду. � Слободу, дабогме. � Виш е га не вид есм о, браћ о... � Шта чекате? Напред, брзо! � повичу чувари и сви ћ у т о м г у р н у ш е н а п о сао .
X V I I I
ЗАХТЕВ Почињућ и ово погла вље, изд ава ч запи са покојног А л е к с а н д р а П е т р о в и ћ а Г о р ј а н ч и к о в а с м а т р а к а о с в о ј у д у ж н о с т д а ч и т а о ц е о б а в е с т и о о в о м е : У прв ом погл ављ у „Записа из мр тв ог дом а" казан о је некол ико ре чи о неком оцеуб ици, племић у. Поред оста лога , он је нав еден као прим ер: ко лико су осуђ ениц и понек ад неос етљив и кад говор е о св оји м пр ес ту пи ма . Казано је и то: д а у б и ц а н и ј е п р е д с у д о м п р и з н а о с в о ј з л о ч и н , а л и д а с у ф а к � та, судећ и по прич ању сведока, ко ји су потан ко знали његов ж и в о т , б и л а в р л о ј а с н а , т о л и к о д а с е у њ ег о в з л о ч и н м о р а л о в е р о в а т и . Т и љ у д и с у п р и ч а л и п и с ц у „ З а п и с а ": д а ј е з л о ч и н а ц у с в о м в л а д а њ у био с а с в и м р а з у з д а н , да с е з а п л е о у д у г о в е и да је у ж у д њ и за н а с л е ђ е м у б и о о ц а . У о с т а л о м , и ц е о г р а д , у к о м е ј е о в а ј о ц е у б и ц а б ио с а с л у ж б о м , п р и ч а о ј е о њ е г о в о м с л у ч а ј у п о д ј е д н а к о . З а ов о и з д а в а ч „ З а п и с а " и м а д о с т а т а ч н е д о к а з е . Н а ј з а д , у „ З а п и с и м а " ј е с п о м е н у т о и д а ј е у б и ц а б и о ста лно у на јле пш ем располо жењу, да је то човек су лу да ст , л а к о м и с л е н , в р л о н е п р о м и ш љ е н , а л и и п а к н и м а л о г л у п , и да писац „Записа" није никада запазио у н>ему никакву н а р о ч и т у с у р о в о с т . И о д м а х т у д о д а т о ј е : „ Р а з у м е с е, ј а у т а ј злочин нисам веровао." Ових дан а, изда вач „Записа из мр тво г дом а" добио је из Сибира извешћ е: да зло чи на ц збиљ а ни је крив, да се на п р а в д и Б о га м у ч и о н а т е ш к о м р о б и ј а ш к о м р а д у д е с е т г о д и н а и д а ј е њ е г о в а н е в и н о с т з в а н и ч н о д о к а з а н а н а суду. Такођ е, д а с у п р а в и з л о ч и н ц и п р о н а ђ ен и , д а с у п р и з н а л и и д а ј е о н а ј несрећ ник већ пуш тен на слободу. Издавач никако не сум ња д а ј е ов о и зв е ш ћ е и с т и н и т о ... В и ш е н е м а ш т а да с е д о д а . H e т р е б а г о в о р и н и о в е л и ч и н и трагичнога у томе факту, о младоме животу који је, под тако с т р а ш н о м о п т у ж б о м , р а н о п р о п а о . Ч и њ е н и ц а ј е с а м а п о с е би и с у в и ш е р а з у м љ и в а , и с у в и ш е п о т р е с н а . М и т а ко ђ е м и с л и м о : а к о ј е т а к а в ф а к т м ог у ћ , о н д а и с а м а т а м о г у ћ н о с т д о д а ј е ј е д н у н о в у и в р л о ј а с н у ц р т у к а р а к т е р и с т и ц и и п о т п у н о с т и слике мртвога дома. А с а д д а н а с т а в и м . Већ сам раније рекао да сам се напослетку прилагодио с в о м е п о л о ж а ј у у т а м н и ц и . А л и ј е о во „ н а п о с л е т к у " д о ш л о врло тешко и мучно, одвећ лагано, мало�помало. У самој
ствари, за то ми је требало готово годину дана и то је била најтежа година у моме животу. Зато ми се тако у целини сва ур ез ал а у памет. Чини ми се да пам ти м редо м јед ан по ј е д а н ч а с т е г о д и н е . Р е к ао с а м д а с е н и д р у г и о с у ђ е н и ц и нису могл и нави кну ти на тај живот. Сећ ам се како сам се те годи не че ст о пит ао у себи: Шта је и како је код њих ? Зар су они мирни? И та су ме питања веома занимала. Већ сам и то спомињ ао, да осуђ ениц и овде жив е нека ко као да нису код „своје кућ е", него као да су негде у неко м сврати шт у, у р а ту , на к а к в о ј е т а п и . П а и они к о ји су о в а м о и з г н а н и д о ж и в о т н о , и они су се у з н е м и р а в а л и и ли т у г о в а л и , и м о р а д а је с в а к и у себи с а њ а о о н е ч е м ш т о је го т о в о н е м о г у ћ е . T o в е ч и т о н е з а д о в о љ с т во , и з р а ж а в а н о м а к а р и ћ у т а њ е м , а л и видљиво, та њихова чудна грозничавост и нестрпљивост у понекад и нехотице исказиваним надама, покашто сасвим неосн ованим , толико, да су некако личи ле на бунцањ е, и к оје с у с е, ш т о ј е н а ј ч у д н и ј е , у ж и в љ а в а л е ч е с т о и у г л а в а м а п о изгл еду врло пр акт ичн им , све је то и сам ом е ме сту дава ло необичан изглед и карактер, тако да су може бити баш те црте и биле најкарактеристичнија особина места. Готово на први погле д се некако осећ ало да тако није ван тамн ице . Овде су сви сањ али це, и то пада у очи. To се осе ћ ало болно и п р е с в е г а з ат о ш т о с е с а њ а л а ш т в о к о д ве ћ и н е у т а м н и ц и исказивало као зловоља и туробност, давало им изглед некако нездра в. Велика већ ина била је ћ утљива, јет ка и злобна до мржње и није волела да своја надања износи на видик. Простодушност и искреност презиране су. Уколико су наде биле невер ова тни је и уко лик о је сам сања лиц а ту н е в е р о в а т н о с т в и ш е ос е ћ а о , у т о л и к о и х ј е ч е д н и ј е и у п о р н и ј е крио у себи, али није могао да их се одрекне. Ко зна, можда их се неко сам у себи и стидео. У руском карактеру има много позитивнога и трезвенога, много унутрашње, интимне п о д р у г љ и в о с т и � п р в о п р е м а се б и с а м о м . М о ж д а ј е з бо г т о г сталног незадовољства са собом и било толико нетрпљивости код тих људи у њиховим свак идаш њим , међ усобним односим а, и толико непом ирљи вости и подсмевањ а јед ни х д р у г и м а . Тако, н а п р и м е р , ак о с е по н еко о д њ и х, м а л о наивнији и жустрији, неки пут изненадно истрчи па гласно говори о ономе што сваки носи у себи, упушта се у м аштања и н а д а њ а , о н да г а д р у г и о д м а х г р у б о п р е к и д а ј у , у ћ у т к у ј у , исм ева ју, а чини ми се да су најљућ и прот ивн ици баш они који су у сно вим а и на да ма от иш ли мо жд а још дал>е него онај. На те простодушне и безазлене другове гледало се код нас, рекох већ, као на најпростије будале, и презриво су се људ и др жа ли пр ем а њим а. Сваки је зловољ ан, себичн о осетљив, некако частољубив, толико, да почиње презирати човека добра и без тога самољубља. Поред тих наивних и про стод уш них причањ а, сви остали, дак ле ћ уталице, ошт ро
се де ле на добр е и јетк е, на сум ор не и ведре. С умо рни х и ј е т к и х је б и л о виш е, м н о г о виш е, а а к о с е д е с и л о д а је н ек о о д н>их просто по нарави био брбљив, није значило да су сви ти били и сплеткаши и завидљивци који узбуњују друге. У све туђ е ствари се мешају , али своју душ у, своје тајне никоме не поверавају, нити издају. To просто није било уобичајено, није било м од а. А они добр и � њих је врло м ал о � ми рн и су и тихи . Они ћ уте и кр иј у у себи сво је пота јне над е и, даб огм е, виш е него оне мргоде нагињу веровању у њих и уздају се у њих. Чини ми се, најзад, да тамница има и део правих очајника. Такав је, на прим ер, стара ц из стар одуб овск ог подграђ а. Али је т и х с в а к а к о с а с в и м м а л о . С тар а ц и з г л е д а м и р а н и с п о к о ја н (ја сам и о њему већ одавно говорио), али по неким знацима д р ж и м д а м у је у д у ш и с т р а ш н о . Н о о н н а л а з и себи и з л а з а , спасења, он има своје молитве и идеју о мучеништву. По свој прил ици је и онај пол уде ли осуђ еник, онај сталн о уд уб ље ни у Б и бл и ју , о к о м е с а м так ођ е го во р ио , и к о ји је н а м а ј о р а пот егао ци глу да га уби је, по свој п рил ици је и он очајн ик , од оних ко је је остав ила сва ка над а. А како се не мож е ж и в е т и без н а д е , о н је у д о б р о в о љ н о м , го то в о в е ш т а ч к о м м у � ч е н и ш т в у , н а ш а о се б и о д у ш к е . И з ј а в и о ј е д а н а м а ј о р а н и ј е наср нуо из мржњ е, него јед ин о из жељ е да поднесе муке . Ко зна какав се психолошки процес тада у њему извршио. Ниједан живи човек не може опстати без неке своје сврхе и тежњ е. Изгуби вши свој сме р и своју наду, човек се из оч ајањ а неретко претвара у чудовиште... Сви наши тежили су за сло бод ом и од ла ск ом с роб ије, то им је свр ха. Но ја се сад ево тр уд им да сву наш у там ни цу по дел им по врс там а, а може ли се то? Стварност је бес кра јно разн олик а, в и ш е ј е т о н о с ви н а ј м у д р и ј и з а к љ у ч ц и а п с т р а к т н е м и с л и и не трпи одсечна и крупна разликовања. Стварност тежи рашчлањивању. Свој посебни живот имали смо и ми, какав био да био, тек им ал и смо га, и то не сам о служ бе ни , него свој сопствени живот, унутрашњи. А л и к ао ш то с а м д е л и м и ц е већ с п о м е н у о , с п о ч е т к а нисам могао, а нисам ни уме о да уђ ем ун ут ра , у ду би ну тога ж и в о т а , з а т о с у м е т а д а и м у ч и л е њ его ве с п о љ а ш њ е п о ја в е и стварале ми неисказан бол. Покашто сам просто мрзео те муч ен ик е, так ве као што са м био и ја са м. Чак сам им и завидео и тужио сам се на судбину. Завидео сам им што су они, и п а к , м е ђ у с в о ј и м а , м е ђ у д р у г о в и м а с к о ј и м а с е р а з у м е ј у , м ад а је и њима, као и мен и, у суш тин и до ди ја ла и ом рз ла та д р у ж б а по д б и ч е м и б а т и н а м а , та н а с и л н а з а ј е д н и ц а , и с в а к и за себе глед ао је нек уд у стра ну. Опет понављ ам, та завист која ме је сна лаз ил а у тр ен уц им а озлојеђ ености и мрж ње, им ал а је сво ј оп ра вд ан основ. Стварно, гре ше они који ка жу д а је н а ш а р о б и ј а и т а м н и ц а п о д ј е д н а к о т е ш к а и за п л е м и ћ а , човека образованог, итд., као и за сваког сељака. To знам,
о тој претпоставци слушао сам у потоње време, читао сам. Основица те ми сли тач на је, чов еко љу бив а. Сви смо људи, сваки је човек. Ал и је та мис ао суви ше апс тра ктн а. Губе се из очију многи практични услови, који се само у стварности мо гу ра зу ме ти. He ка же м то стога што би пле ми ћ и обр азов ан човек тобо же има ли фи ни је и бо лни је осећ аје, што су они као боље однего вани и ду хо вн о раз виј ени ји. Тешко је став љат и д у ш у и њ ено р а зв и ћ е под к а к а в у з е т и ни во . О н д а н и с а м о образовање није никакво мерило. Ја први увек могу доказати да с а м и у о в о м н а ј н е о б р а з о в а н и ј е м и н а ј в и ш е п р и т и с н у т о м д р у ш т в у , м е ђ у с в и м ј а д н и ц и м а , н а ш а о ц р т е н а ј у т а н ч а н и ј е г д у ш е в н о г р а з в и ћ а . Д е ш а в а с е к а т к а д у т а м н и ц и д а н е к о л и к о годи на поз на јет е неког чове ка, и м ис ли те да је звер а не човек, пр ези рет е га. Ал и изненад а, случ ајно , дођ е тр ен ут ак у коме се у нехотичном покрету његова душа покаже видљиво, те спа зит е у њој велик о богатств о, осећ ање, срце, види те ж и в о р а з у м е в а њ е и с в о ј и х и ту ђ и х п атњ и . Т а д а , к а о д а с у в а м се очи отвориле, ви у први мах не можете ни да верујете у то што сте сами видели и чули. А бива, дакако, и супротно: образованост се понекад саживи с таквим варварством и с та кв им цини змо м, да је вам а одв рат но и били ви ма как о д о б р и и м а к а к о и н а ч е м и с л и л и и в е р о в а л и , н е ћ е те у с в о м срцу наћ и ни опр авд ањ а ни опро шт аја. Нећу ништа да говорим ни о промени у навикама, у н а ч и н у ж и в љ е њ а , у х р а н и , и о с т а л о м е , ш то ч о в е к у из вишега друштва свакако пада теже него сељаку, који често у с л о б о д и и г л а д у ј е , док је у т а м н и ц и б а р сит. Н и о т о м е нећ у да се пре пи ре м. Рецимо, за човека мал о јач е воље, све то, у поређ ењу с др уг им неу год нос тим а, ниј е ништа, иако, у с у ш т и н и , п р о м е н а у н а в и к а м а н и к а к о н и ј е н е з н а т н а с т в а р, н и пос лед ња уре ду. Али има непри јатности и незгода пре д којим а све то бледи, па се онд а човек не осврћ е ни на пр ља вш ти ну у затвору, ни на мр ша ву и неч исту хра ну . Најф ин ији бело рук и господин, најнежнији мекушац, ако цео дан поради у свом зноју како ник ад није у слобод и радио, јешћ е и црни хл еб и шчи с бубаш ваб ама . На то се мож е навикну ти, како то каж е и хум ори сти чна осуђ еничка песма о нек адаш ње м господину, не рад ни ку бели х руку , који је допао робије: „Даду ми воду с купусом, И једем, да све пуца за ухом!" А л и , ш то је н а ј в а ж н и ј е , т о је д а с в а к о к о уђ е у т а м н и ц у , за два часа по доласку, постане тачно онакав као и сви д р у г и , нађ е с е к о д с в о ј е кућ е, п о с т а н е р а в н о п р а в н и г о с п о д а р там ни чк ог арте ља, као и сваки др уги . Он је свим а ра зум љи в, а и они су сви ра зу м љ и ви њем у, св им а је он познат, сви га с м а т р а ј у к а о с в о га . Н и ј е , м е ђ у т и м , т а к о с а п л е м е н и т и м , с
плем ић ем. Ma како он био пра вич ан, добар, раз ум ан , њега ћ е ц е л е г о д и н е м р з е т и и п р е з и р а т и св и, с ви д о ј е д н о г а ! Њ е г а н е ћ е ра зу ме ти , нећ е га знати и, што је главно, нећ е му вер ова ти. Он није друг и није пријатељ, па ако временом и дочека да ra више не вређ ају, ипак нећ е бити њихов, неш то своје, и уве к ћ е тешко осећ ати отуђ еност и усам љен ост. To њихово отуђ ивање бива покашто и несвесно, а не из непријатељства. Није онај њихов човек и то је све. Ниш та горе него жи ве ти у не сво ме д р у ш т в у . С ељ ак п р е с е љ е н и з Т а г а н р о г а у П е т р о п а в л о в с к о прист аниш те, о дм ах ћ е ту наћ и истог таквог руско г сељ ака, од м ах ћ е се с њим е сп ор азу ме ти и сложити, а после два час а они ћ е јам ач но заје дно и становати у какв ој кровињ ари или шупи и живети сасвим обичним мирним животом. Није тако код племенитих. Њих најдубља провалија раздваја од простога народа, и то се потпуно види само онда кад, на пример, племенити наједанпут, због спољашњих околности, стварно изгуби своја ранија права и постане прост човек. Бадава сте се целога живота знали с народом, ако сте и четрдесет година свакога дана узастопце били у додиру с њиме, на пример у својој служби, административно, или чак и онако, просто пријатељски, као неки добротвор и у неком см ис лу ота ц � ипак, нећ ете ви њега ник ада битно познати. С ве ћ е б и т и с а м о о п т и ч к а о б м а н а и н и ш т а в и ш е . Ј а в ећ з н а м д а ћ е сви, п р о с т о сви ко ји п р о ч и т а ј у о в у м о ј у н а п о м е н у , ре ћ и д а п р е т е р у ј е м . А л и ј а с а м у в е р е н д а ј е ово и с ти н а . Н и с а м с е у в е р и о к њ и ш ки , н и т е о р и ј с к и , него с тв ар н о , у ж и в о ту , и м а о сам врло много времена да потврдим своје уверење. Доцније ћ е м о ж д а и д р у г и в и д е т и к о л и к о је ово тач но ... Као изра чун ато, догађ аји су још на првоме кор аку потвр дили та мо ја запаж ањ а и болно су ут иц ал и на мене, на моје нерве. Те прве године, ја сам лутао по тамници готово сам самцит. Већ сам рекао, моје тадашње душевно стање није ми дало да оценим, ни да разликујем оне робијаше који би ме доцније могли заволети, иако се можда никад не би осет или са мн ом на истој линији . Им ао сам и ја дру гов а, међ у племи ћ има, ал и то дру говањ е није ми сву тегобу скид ало с д у ш е . Ч ини м и се: н е би х се ни н а ш т о о с в р та о , а л и се н и ј е м о г л о н и к у д п о б ећ и . Е во д а н а в е д е м ј е д а н о д о н и х с л у ч а ј е в а по којима сам од првог часа могао најбоље да разумем колико сам у там ни ци отуђ иван и изд вајан . Деси ло се то исте године, пред почетак августа, једног радног дана, ведрог и врелог, у ј е д а н ч а с по п о д н е , к а д а с у се, као и о бич н о, сви о д м а р а л и п р е н е г о ш т о ћ е по ћ и н а п о п о д н е в н и р а д . Н а ј е д а н п у т с е с в и , као је да н човек, дигну, и почн у се сврстав ати на та мн ич ко м д в о р и ш т у . Д о с а м о г то г т р е н у т к а ја н и ш т а н и с а м знао. У т о в р е м е ч е с т о с а м б ио с а м у с е б е ј а к о у д у б љ е н , п а г о т о в о н и с а м н и з а п а ж а о ш т а б и ва ок о м е н е . А м е ђ у р о б и ј а ш и м а ј е ве ћ т р и д а н а с т о ј а л а п о т м у л а у з б у н а . М о ж д а ј е т а у з р у ј а н о с т п о ч е л а
и много раниЈе; како сам д о ц н и Ј е и с а м п о г о д и о , кад сам се и нехо тице сећ ао на понеш то из осуђ енич ких разго вора , a у ј е д н о и н а њ и х о в у п о ј а ч а н у о со р н о ст, с в а д љ и в о с т и злово љ у, а особито на огорченост која се у потоње време на њ има зап ажал а. To сам ја тум ач ио теш ким радом , дос адн им ду ги м л е т њ и м д а н и м а , н е х о т и ч н и м с а њ а р и ј а м а о ш у м и и с л а т к о ј слободи ци, кр атк им ноћ има у кој им а је теш ко било испавати с е д о м и л е в о љ е . Може бити да се с в е то сад о д ј е д н о м с п о ј и л о у ј е д н о и у ј е д а н п у т б у к н у л о . А п о во д је д о ш а о о д х р а н е . Већ неколико дана у потоње време по касарнама су се гласно жалили и љутили на храну, особито су то чинили кад би се, о ручку и вечери, скупили по кујнама, били нешто незадовољни к ува рим а и једн ом чак проба ли да једно га од.њих и промене (при чему су и новога одмах отерали, па вратили старога). Једном речју, сви су били нека ко у з н е м и р е н и , у з б у ђ е н и . � Тежак рад, а хр ан е нас сам о потрб уш ино м � прогу нђ а когоду кујни. � А ко ти се не свиђ а, а ти по ру чи бл ам ан же � пр их ва ти д р у г и . � Ј а , бр а ћ о , м н о г о в о л и м ш ч и с п о т р б у ш и н о м � д о д а трећ и � то је укус но . � А ако те јед на ко док си год овде буд у хр ан ил и само потр буш ино м, хоћ е ли ти увек бити уку сно ? � Оно, до ду ше , сад а је вре ме м ес у � вели чет вр ти � ми се у фаб риц и му чи мо и ради мо , па после хоћ е нам се и да ј е д е м о . А п о т р б у ш и н а , зар је т о н ек о ј е л о ! � А ко нећ еш пот рбу ши ну , а ти ћ еш пабу ши ну, волео, не волео. � Ма да даду макар и ту пабушину! Hero окупили све ту потр буш ину . Зар је ово јел о! Има ли ту пра вде ! � Јес те, хр ан а је слаба . � Пуни он свој џеп, веруј! � To није твоја ствар. � Hero чија ? Тр бу х је мо ј. � Требало би пред целим светом затражити своје право и ствар би добро испала. � Право? � Јесте. � Ма ло ти је било батин а за та прав а! Звек ане! � О но , д о д у ш е � п р о м р м љ а ј е д а н к о ј и ј е д о т л е ћ у т а о � што је брзо, да не буд е кусо! Што ћ еш говор ити к ад буд е захтев, прво то кажи, тврда главо! � И хоћ у. Ка д би сви пошли , ја бих тад а са сви ма и говори о. Си роти ња! Код нас неко је д е за сво је nape, а неко ж и в и с а м о о д р ж а в н о ј х р а н и . � Гле оштр овидна завидљ ивца! Уж агрио очим а на туђ е д о б р о !
� Ha туђ залогај немој зинути, него порани па гледај свој да зарадиш. � Да зара дим !... Оседећ у пр авд ајућ и се с тобом око тога. К а д с к р ш т е н и х р у к у хо ћ е ш д а с е д и ш , з н а ч и б о г а т с и . � Као црквени миш. � И с т и н а , б р аћ о , з а ш т о м и с е д и м о ? Д о с т а б и л о у г л е д а т и се на њихове будалаштине. Деру кожу! Што не идемо? � Ш т о ? Т е би с е в а љ д а с а ж в а к а н о м е т а л о у у с т а , н а в а д и о се јес ти с аж ва ка но . Р оби ја ти је ово � ето ш то? � To ти је, зав ади , Боже, нар од, на хр ан и војв оде ! � И ј е с т е т а к о . Н а п р е д у ј е н аш о с м о о к и . К у п и о ј е д в а белца. � Хе, и не воли да пије. � Ономадне, при картама, побио се с ветеринаром. � Картали се сву ноћ. Онај наш два сата провео са п е с н и ц а м а . Феђ ка при чао . � Зато и је ст е шчи онак и. � Их, што сте ви луди! Није то дело наше. � Е баш сви да изађ емо, да ви ди мо како ћ е он ај да се брани. Само толико. � Да се брани! Тресне он тебе по зубима, па се изгуби. � Још ћ е те да ти под суд... Речју, сви се узбу ђ ују. Доиста, та да нам је хр ан а била рђ ава. И већ , све иде је дн о с др уг им . Но, ш то је главно, код свих је јед но исто тур об но располо жењ е, в ечито скри вени бол. Робијаш је свад љив и бунтов ан, то м у ј е већ у нарави, али с е р е т к о к а д б у н е с ви з а ј е д н о и л и у в е ћ и м г р у п а м а . T o д о л а з и због ве чи те нес угл аси це. Сваки од њих то и са м види, зато је код нас уве к и било више свађ е него заје дн ич ке побуне . Па и па к, о в о г а п у т а у з б у н а н е п р о ђ е у з а л у д . П р в о с у с е с к у п љ а л и у г о м и л е , р а с п р а в љ а л и су по к а с а р н а м а , г р д и л и и у с рџ би спомињали управу нашег мајора, испитивали су сваку и нај ма њу ситницу. Нар очит о се понеки мно го узбу ђ ују. У с в и м с л и ч н и м п р и л и к а м а у в е к с е на ђ у п о к р е т а ч и , к о ло в ођ е . У оваквим приликама, дакле у случајевима тражења својих права, вођ е су уо пш те врло интер есан тни људи и не сам о по тамницама, него у свим заједницама, командама и и н а ч е . В о ђ е с у н а р о ч и т и ти п , с в у д а м е ђ у с о б н о ј е д н а к и . T o су људи ватрени, жестоки, жедни правде, и врло наивно, врло поштено уверени да се правда може добити сасвим поу здан о, нес ум њи во и, што је главно, брзо. Они нису глуп љи од осталих, штавише има их и врло разумних, али су сувише ватрени, брзи, напрасити, да би могли да буду смотрени и л у к а в и . А к о с е у о в а к в и м п р и л и к а м а нађ е љ у д и к о ји у м е ј у вешто да воде ма су и да изв ој уј у победу, онда је то већ д ру ги т и п н а р о д н и х во ђ а , с т в о р е н и х з а п р е д в о д н и к е , и к о д н а с 9 1
91 Тј. тука о се.
в р л о р е д а к . А л и п о к р е т а ч и и в ођ е у з а х т е в у п р а в а , г о т о в о у в е к и з г у б е с в о ј у с т ва р , и т а к о п о с л е баш они п у н е т а м н и ц е и робијашнице. Пропадају због своје ватрености, али својом ватренош ћ у и ут ич у на масу. Најз ад, за њима љу ди рад о иду. Њихово жарко одушевљење и поштена срџба утичу на све, н а п о с л е т к у и м п р и л а з е и н а ј н е о д л у ч н и ј и . Њ и х о ва с л е п а в е р а у п о б е д у м а м и и н а ј о в е ј а н и ј е с к е п ти к е , м а д а та в е р а п о н е к а д има врло лабаве и детињасте основе, тако да се необавештен човек чу ди как о то људи за њ има иду. А главно је што вођ е иду први, и иду и ничега се не боје. Они, као бикови, пободу р о г о в и м а , ј у р н у ч е с т о и б е з п о з н а в а њ а с тв а р и , б е з о п р е з н о с т и , без оног прак тичн ог је зу ит из ма с којим чест о чак и најгори и на јпр ља ви ји човек побеђ ује, постиж е см ер и излази прав и чист. Ови пак, морају да поломе рогове. У обичном животу, то су људи жучни, покудљиви, раздражљиви и нетрпљиви. А н а јч е ш ћ е с у с у в и ш е с к у ч е н и и и с к љ у ч и в и , ш т о у о с т а л о м у н е к о л и к о и ч и н и њ и х о в у с н а гу . H a j r o p e је код њ и х ш то н е иду право своме смеру, него често ударају укосо, иду на ситни це мес то на глав ну ствар. To их и уп ро па шћ ује . Ал и њ и х м а с а р а з у м е , у т о м е ј е њ и х о в а с н а г а . H e r o, т р е б а р е ћ и на јз ад кој у и о том е шта је то зах те в? Ми смо у нашој тамници имали неколико криваца осуђ ених због тих захте ва. Они су се најви ше и узбу ђ ивал и. Особито неки Мартинов, некадашњи хусар, ватрен, узрујан и по сум њи в човек, инач е поштен и пр ави ча н. Др уг и је био Вас или је Антонов, човек који се некако хлад но кр вно јед и и љ у т и , с д р с к и м п о г л е д о м , н а д м е н и м с а р к а с т и ч н и м о с м е х о м , необ ично свеста н, разв ије н, ин аче је и он човек пош тен и пра вич ан. Све их не мо гу набр ајати, и ма их много. Измеђ у осталих, Петров непрестано шетка тамо�овамо, ослушкује к о д с в а к е г о м и л е , м а л о го в о р и , а л и ј е о ч е в и д н о у з б у ђ е н , a кад се сви почеше постројавати, он први одјури из касарне. Наш та м ни чк и подоф ици р, који је код нас врш ио д у ж н о с т с т а р и ј е г н а р е д н и к а , у п л а ш и о с е и о д м а х и з а ш а о . Кад су се поврстали , људи га уљ уд но зам оле да јав и ма јо ру д а р о б и ј а ш и ж е л е с њ и м е д а г о в о р е и д а њ ега л и ч н о з а м о л е н е ш т о п о н е к и м п р е д м е т и м а . О д м а х з а н а р е д н и к о м и за ђ у и сви инвалиди и поврстају се с друге стране, према тамници. Порука, пре дата нар едн ику била је необична и прес трав ила га је. А ли он н ије см ео да то не јав и мај ор у. Прво, к ад су се р о б и ј а ш и в ећ п о б у н и л и , м о г л о б и и с п а с т и и н е ш т о ј о ш г о р е . (Цела наша упра ва, што се тич е роби јаш а, била је некако претерано плашљива.) Друго, баш и да ништа не буде, него да се љ у д и п р е д о м и с л е и разиђ у, н а р е д н и к би и т а д а м о р а о да и з в е с т и у п р а в у о с в е м у ш т о с е д о г о д и л о . Б лед и д рш ћ ућ и о д с т р а х а , о н о д м а х п о х и т а м а ј о р у , ч а к и н е п о к у ш а в а ј у ћ и да п р в о с а м с а с л у ш а о с у ђ е н и к е и д а и х о п о м е н е . В и д е о ј е д а о ни сад не би с њиме ни разговарали.
Ниш та не знајућ и о ствари, изађ ем и ја да се пост рој им . С ве п о ј е д и н о с т и о д о г а ђ а ј у д о з н а о с а м д о ц н и ј е . У п рв и м а х са м ми сл ио да ћ е то бити неки пр егл ед, а ли кад не вид ех ниједног од стражара који то врше, ја се зачудих и почех се о б а з и р а т и о к о се б е . Л и ц а с у б и л а у з б у ђ е н а и р а з д р а ж е н а . Нека су и блед а. А сви уо пш те забр ин ути су и ћ утљиви � че ка ју како ћ е бити кад мо рад ну говорити пред ма јор ом . Опазим д а с у м е м н о г и п о г л е д а л и в е о м а зач у ђ е н о , а л и с у с е ћ у т о м ок ре ну ли од мен е. Јасно се виде ло да им је чуд но што сам и ја у њ и х о в и м р е д о в и м а . О ч е в и д н о је б и л о д а н и с у в е р о в а л и д а и ја х о ћ у д а п р о т е с т у ј е м . И пак, у б р з о сви око м е н е п о ч е ш е опет да ме гледају. Гледају ме упитно. � Шта ћ еш ти овде? � зап ита ме Вас ил иј е Ант оно в ош три м и ја ки м гласом. Стајао је подаљ е од мене него дру ги и све дос ад ув ек ми је говорио ви и био врло уљ уд ан п ре ма мени. П о г л е д а м г а, н е з н а ј у ћ и ш т а д а м и с л и м , а ј о ш ј е д н а к о с е с т а р а м д а р а з у м е м ш т а ј е о в о, и в е ћ п о г а ђ а м д а с е д е ш а в а нешто необично. � Збиља, ш то ти стојиш ов де? Иди у ка сар ну � про гов ори н е к и м л а д и ћ , в о ј н и к , д о б а р и м и р а н ч о в е к , с к о ј и м се д о с а д нисам ни познавао. � Ово се тебе не тиче. � Па, в рс та мо се � од гов ор им ја � ми сл ио с ам да је преглед. � Ви'ш, и он измилео! � викну неко. � Гвозден кљун � довикну други. � Муво јед! � рече трећ и с неиск азаним прези рањ ем. Овај нови надимак изазва гласан смех код свију. � См ило вали се па га уп ут ил и у ку јн у � дода још неко. � Њим а је св уд а ра ј. Овде је роб ија, а они је д у зе ми чк е и к у п уј у прасић е. Па ти живиш о сво јој хра ни, шта се ћ ушкаш овде? � Овде ниј е ваше ме сто � прог ово ри Куљик ов и приђ е ми одрешито, узе ме за руку и изведе ме из редова. Б л е д ј е б ио , њ е г о в е ц р н е о ч и с и ј а ј у , г р и з е д о њ у у с н у . О н мајора не чека хладнокрвно. Да додам, веома сам волео да Куљикова посм атр ам у свим слич ним п рили кама , то јест у свим слу ча јев им а кад му је треб ало да се покаже. Кочоперио се ужасно, али је био кадар и да учини нешто. Чини ми се, он би и на шибу ишао с неким шиком, елеганцијом. Сад, кад су ми сви говорили ти, грдили ме и исмевали, он је баш удвојио своју уљудност према мени, али је у је д н о с тим и његов говор био нека ко особито, чак и на дм ено енерги чан и непопустљив, не трпећ и никаквог поговора. � А л е к с а н д р е П е т р о ви ћ у , м и с м о о в д е р а д и с в о ј и х послова, а ви ту немате шта да радите. Идите гдегод, причекајте... Ено, сви су ваши у кујни, идите тамо.
� Девета рупа на свирали! � прихвати неки. � Нек иде врана у своје гнездо. Кроз по диг ну т проз ор на ку јни ја збиља уг ле да х наше Пољаке, а уч ин и ми се да оси м њих беше там о и много дру ги х. Збуњен, пођ ем у ку јну . За мн ом се раз лег ош е см ех, руга ње, ћ у ћ у к а њ е ( к о ји м р о б и ј а ш и з а м е њ у ј у з в и ж д у к а њ е ) . � He сви ди му се... Бху �ћ ху�ћ ху... Чисти се! Још ник ад а до са д ниса м овако био вређ ан, ту у тамници, и паде ми то врло тешко. Наишао сам у незгодан час. У хо дн ик у од ку јн е су ср етн ем се с Т�ским, плем ић ем, који је био поу здан и вел ик оду ша н млад ић , без велик е обр азо ван ости , он је веом а воле о Б�а. Њега су осуђ ениц и из дв аја ли од ос тал их племи ћ а, пом ало су га чак и волели. Био је хр аба р, ју н ач ан и сна жан , и то се некако ог ле да ло у сваком његовом покрету. � Шта је с вама , Г орја нчи ков е � пови че он � хо ди те овамо! � А шта је то та мо ? � Зар ви не знате? Протестују, нешто траже. Разуме с е, н ећ е у с п е т и � к о ћ е в е р о в а т и р о б и ј а ш и м а ? П о т р а ж и ћ е стар еш ине , коловођ е, па ако и ми та м о буд ем о, прво ћ е на нас пасти кривица за побуну. Сетите се зашто смо ми и доспели овде. Љу ди ћ е само бити бијен и, али ми ћ емо под су д! Н ас м ај о р мр зи и ра до би нас у капи вод е попио. Он ћ е се на нам а оправдати. � И ро би јаш и ћ е нас истаћ и као вођ е! � пр их ва ти М�цки, кад уђ осмо у кујну. � H e б р и н и т е се , не ћ е н а с п о ш т е д е т и ! � п р и х в а т и Т�овски. Осим плем ић а, у ку јн и има још мно го људи, свега око тридесеторо. Они су остали у кујни, јер нису желели да траже своја права, неки из страха, а неки зато што су били потпуно у в е р е н и д а и м т о нећ е д о н е т и н и к а к в е к о р и с ти . Т у је и А к и м А к и м и ћ , н е и з л е ч и в и и рођ ен и н е п р и ј а т е љ о в а к в и х п р о т е с т а , свих захтева који ометају правилан ток службеног рада и д о б а р п о р е д а к . О н ћ у те ћ и и с а с в и м м и р н о ч е к а д а се с т в а р сврш и и ним ал о се не боји како ћ е се свршити , нег о је јо ш потпун о уве рен да ћ е несумњи во победити воља старе шин е и пот ре ба за ре до м. Ту је и Исај Фомић , он је у највећ ој пометњи и недоумици, обесио нос, па жудно и плашљиво ослушкује наш разговор. Веома се усплахирио. Ту су и сви там ни чк и Пољаци из простог народа, к оји су се такођ е пр идр уж ил и плем ић има. Беше и неколико боја жљ иви х Руса, љ у д и у в е к ћ у т љ и в и х и у т у ц а н и х . Н и с у с е у с у д и л и д а изађ у с о с т а л и м а и н е в е с е л и о ч е к и в а х у к а ко ћ е с е с т в а р с в р ш и т и . Ту је још и неколицина тму рн их и увек суро вих осуђ еника, који нису плашљиви. Они су остали зато што су упорно и мрзо сно ве ров али да је све то буд ал аш ти на и да нећ е доне ти
ниш та доб ро него сам о рђ аво. Ал и мени се чин и да им је сад ипак некако непријатно и незгодно што су изостали, некако не гледају сасвим уверено и поуздано. Иако схватају да у погледу захтева мисле сасвим правилно � што се после и потв рди ло � ипак осећ ају да су некако као отп адн ици који су оставили своју заједницу, управо као да су своје другове издали мајору. Нашао се ту и Јелкин, онај препредени сељак Сибирац, осуђ ен због пр ављ ењ а ла жн ог новца, и који је Куљи кову прео тео вет ери нар ску праксу. А остао је и стар ац из старо дуб овск ог подграђ а. У ку јни су и кувари, сви до је д н о г , н и они н и с у и з а ш л и , в е р о в а т н о и з у в е р е њ а д а су и они неки део административне управе, па није лепо да иду против ње. � М ис ли м � поч ех ја и нео дл уч но се окр ето х М�му � да су, осим ових овде, готово сви остали изашли. � А шта се то нас тиче? � промрмља Б. � Да смо ми изашли, ми бисмо се изложили опасностима сто пута више него они, а зашто? Је hais ces brigands . Зар ви ма и за тр ен ут ак мож ете поми сли ти да ћ е они усп ети? К аква ј е т о с т р а с т : у л е т а т и у л у д о с т и ? � Нема ништа од тога посла � прихвати један разбојник, т в р д о г л а в и оз л ој е ђ е н с т а р ац . А л м а з о в � и о н ј е о в д е � п о х и т а д а т о п о т в р д и . � Ниш та др уг о до то да ћ е неких педесе тор ица бити бијени. � Дошао мајор! � викну неко, и сви жудно полетеше прозорима. М а ј о р д о ј у р и љ у т и б е с а н , ц р в е н , с н а о ч а р и м а . Ћу т е ћ и , а л и о д л у ч н о , о н пр и ђ е ф р о н т у . У о в а к в и м п р и л и к а м а б и о је о д и с т а с м е о и п р и с е б а н . У о с т а л о м , г о т о в о је у в е к у п о л а пијан. У овом тренутку чак и његова масна капа са жутим опшивом и запрљане сребрне нараменице изгледају некако злослутно. За њим иде писар Дјатлов, необично важна л и ч н о с т у н а ш о ј т а м н и ц и , к о ји је с т в а р н о и у п р а в љ а о св е у т а м н и ц и , а и м а о у т и ц а ј а н а м а ј о р а ; нек и л у к а в , о п р е з а н човек, који много ми сл и само о себи, али ни је ствар но рђ ав. Осуђ еници су њиме задовољ ни. За њим, наш подофи цир, који је, види се, већ добио стр ах ов ит е грд ње и прек оре , и чек а јо ш и д е с е т п у т а го р е . З а п о д о ф и ц и р о м и д у ч у в а р и , т р о ј и ц а или четво риц а, више не. Осуђ еници, који су, како изглед а, ста јал и гологла ви још отка ко су пос лали по ма јор а, са д се сви испрсише, исправише: сваки од њих промени став с ноге на ногу и затим се сви као ска ме ниш е у месту, оч еку јућ и прву реч или, бољ е рећ и, први повик свога вишег зап ове дни ка. 9 2
Повик се зачу брзо, већ на другој речи мајор заурла што га грл о доноси, овога пу та чак и с неко м писком, био је већ врло 92 Мрзим те разбојнике.
бесан. Ми смо кроз про зоре видел и како он ју ри ф рон том , налећ е, ис пи тује . Раза бра ли смо сам о како пискав о виче: � Б у н т о в н и ц и ! . . . К р о з ш и б е ! . . .К о л о в о ђ е ! . .. Т и с и к о л о в о ђ а ! � кид иса он на јед но га осуђ еник а. � Ти си коловођ а! Одговор се не чу. Али мало затим видесмо како се о с у ђ е н и к о д в о ј и и по ђ е у за т в о р . Ј о ш ј е д а н т р е н у т а к , и з а њим пођ е и др уги , па трећ и. � Све под су д! Показаћ у ја ва м а! Ко је то та мо у ку јн и? � цикну мајор опазивши нас на отвореним прозорима. � Сви овамо! Дотерај их све овамо, одмах! Писар Дјатлов упути се к нама. У кујни му изјавише да они не траже права, не траже ништа. Дјатлов се одмах врати и извести мајора. � А, не траже � рече он за два тона ниже, очевидно задовољан. � Свеједно, сви овамо! Изађ осмо. Ја осе ћ ам да је за нас нека ко зазор но шт о м о р а м о д а и з а ђ е м о . И с в и о с т а л и и з ађ о ш е п о г н у т е г л а в е . � А, Прокофјев! Па и Јелкин, а ити Алмазове, итиситу... С т а н и т е , с т а н и т е о в де , у г о м и л у � г о в о р и н а м м а ј о р н е к а к о у ж у р б а н и м а л и б л а г и м г л а с о м и м и л о с н о нас п о г л е д а . � М � цки, и ти си овде... то да се запише. Дјатлове! Одмах запиши све, и зад ово љн е и нез адо вољ не, све до једн ог, па списак мен и. Ја ћ у вас све извести... пр ед су д! С писак је има о ут иц ај а. � Ми смо задовољни! � наједном викну зловољно неки глас из гомиле незадовољника, али некако не баш врло одлучним тоном. � А, задо вољ ни сте! К о је зад ово ља н? Н ека изађ е, ко је задовољан. � Задовољни, задов ољн и! � до да је још нек олико гласова. � Задовољни! Дакле, други су вас побунили? Дакле, има к о л ов о ђ а , б у н т о в н и к а ? У т о л и к о r o p e п о њ и х ! � Боже, ш та је ово ! � за чу се неки гла с из гом ил е. � Ко, к о ј е в и к н у о ? � г р м н у м а ј о р и ј у р н у о н а м о о д а к л е се чуо глас. � To си ти, Расторгујеве, ти си викнуо! У затвор! Р а с т о р г у ј е в , в и с о к, п о д е б е о , м л а д с е љ а к , и з а ђ е и з р е д о в а и лагано, без поговора, упути се у стражарницу, у затвор. Ни је викну о он, ал и кад је он означен, ни је се ни про тиви о. �С и ти сте па бесни! � дови кну ма јо р за њим. Гле ти деб еле њушк е! Све ћ у вас ја пронаћ и! И злазите ви задов ољн и! � Зад овољни смо, госпо дине мајо ре ! � ра зл еж е се н е к о л и к о д е с е т и н а т м у р н и х г л а со в а . О с т а л и у п о р н о ћ у т е . A м ај о ру само то и тре ба. Оч игл едн о је да би и он сам во лео да што пр е сврши ствар, д а је сврши к аког од повољ но за све. � А, сад сте сви задовољни! � рече он ужурбан. � To сам и видео... Знао сам . To су коловођ е! Међ у њим а, очевид но, им а коловођ а � нас тави он, говорећ и Дја тло ву. � To тр еб а пот ањ е испитати. А сада... сад а је вре ме за рад. Л уп ај у добо ш!
Он Л И Ч Н О п р и с у с т в о в а о ј е п р о з и в ц и . Ћу т е ћ и и н е в е с е л о осуђ еници се раз ила зе на рад, за довољ ни бар ти м што ћ е се бр зо у к л о н и т и с м а ј о р о в и х о ч и ју . А л и , п о њ и х о в о м одласку, мајор одмах наврати код затвореника и намири се с коловођ ама, до ду ш е не сув иш е строго. Штавише, хитао је с том ствари. Је дан од њих, пр ич ал о се доцн ије, з ам оли о је ма јор а за опр ош тај и ма јор му је одм ах опростио. Видело се да мајор нештс није у свом обичном расположењу и да се можда чак и мало уплашио. Зах тева ње права , свакак о је ту гаљ ив а ствар, и ма да се ж а л б а о с у ђ е н о га с т в а р н о и н е м о ж е н а з в а т и п р о т е с т о м , ј е р није упу ћ ена главној управ и, него сам ом е мајо ру, ипак је то н е к а к о н е з г о д н о , р ђ а в о. Н а р о ч и т о ј е н е з г о д н о ш т о с у у с т а л и с в и л и с т о м . Т р е б а д а с е п о ш т о � п о т о с т в а р з а т а ш к а . К о л о во ђ е с у б р з о о с л о б о ђ е н е . А в ећ с у т р а д а н х р а н а ј е б и л а б о љ а , пре мда , уос тало м, то није дуго трајал о. Првих дана м ајо р је ч е ш ћ е д о л а з и о у т а м н и ц у и ч еш ћ е ј е н а л а з и о н е у р е д н о с т и . Н а ш п о д о ф и ц и р ј е з а б р и н у т и зб у њ е н , к а о д а о д и з н е н а ђ е њ а ј о ш н е м о ж е д а с е п р и б е р е . А о с у ђ е н и ц и ј о ш з а д у г о н и с у у с п е л и д а с е у м и р е , а л и с е ви ш е н и с у о н ак о у з б у ђ и в а л и к ао п р е , н е г о с у б и л и ћ у т љ и ви , у з н е м и р е н и и н ек а к о у с п л а х и р е н и . Неки су, штавише, оборили главе. Неки су о целој ствари говорил и с гунђ ањем, али до ду ш е с мал о речи . Многи су се д о с т а о г о р ч е н о и г л а с н о с а м и себи п о д с м е в а л и , као д а с а м и себе кажњавају због оног протеста. � Д еде, брате, узми, заг ризи ! � рећ и ћ е јед ан . � Како др оби ш онако ћ еш и кус ати. � Има ли ми ш а који ћ е мачк и обе сит и звонце? � напомену трећ и. � Наши се без мотк е не да ду ур аз ум ит и. Још је срећ а што нас није све редом издеветао. � Зато одс ада више мис ли, а ма ње торочи, бић е боље! � р ећ и ћ е ј е д а н , о г о р ч е н о . � Па ти то нас уч иш , је си ли учи те љ? � Учим друге ономе што знам. � А који си ти, што тако искрсну? � Па, ја сам за са д јо ш човек , а ко си ти ? � Ти си пасји огризак, ето ко си. � Ти си то. � Де, де, доста! Шта сте се развикали! � са свих страна вичу на завађ ене... Исте вечери, дакле на дан протеста, кад сам се вратио с рад а, нађ ох се иза касар ни с Пе тров ом. О н ме је већ тр аж ио . Прилазећ и он ми нешто пр ом рм ља , нешто налик на два�тр и неодређ ена узвик а, али убр зо и рас ејан о заћ ута и несвесно п ођ е н а п о р е д о с а м н о м . Ц е о д о г а ђ а ј ј о ш м и ј е б о л н о н а с р ц у л е ж а о , п а м и с е у ч и н и д а ћ е м и П е тр о в п о н е ш то р а з ј а с н и т и . � Рец ите ми, Пе трове, љ уте ли се ваши још на нас?
� Ко се љути? � запита он као да се пренуо. � Осуђ еници, на нас... на плем ић е. � А зашто да се љуте на вас? � Па, зато што нисмо изашли на протест. � А зашто ви да пр от ес ту је те ? � запи та он као тру дећ и се да ме разуме. � Па ви се сами храните. � Ех, Боже мо ј! П а и међ у вам а им а их који се са м и хран е, а ипак су изашли да про тес ту ју. Дакл е, тре ба ло је да и ми изађ емо... дру гар ски . � Да... а зар сте ви наш друг? � запита он у неверици. Погледам га брзо � збиља, не разуме ме, не разуме шта тр аж им . Ал и сам зато ја њега у овом тр ен ут ку потпу но разумео. Једна мисао која се одавно нејасно лелујала у мени и гон ила ме, са д ми је први пут била јас на , па сам о дм ах р а з у м е о он о ш т о с а м д о с а д ј е д в а м а л о н а г ађ а о . С а д с а м з н а о д а м е они н и к а д а нећ е п р и м и т и као д р у г а , п а д а б аш и в е ч и т и робијаш будем, макар и у посебном одељењу. Нарочито сам у п а м т и о к ак о ј е у т а ј м а х и з г л е д а о П е тр о в . У њ е г о в о м п и т а њ у : „Зар сте ви наш др уг ?" вид ел а се пра ва наивност, врло про сто � д у ш н а н е в е р и ц а . П о м и с л и о с а м : д а л и у о в и м р е ч и м а н е м а какве ирон ије, пакости, подру гљи вос ти? Ниш та: просто, ја им нис ам друг, и то је све. Иди ти сво јим п ут ем , а ми ћ емо својим, ти за својим послом, а ми за својим. Збиља, ја сам м ис ли о да ћ е нас они после про тес та просто измрцварити, да нам неће дати да живимо. А оно ништа. Нисмо чули ни најмањи приговор, ни осетили ни најмањи знак прекора, нити су се њихове срџба и пакост ш т о г о д п о ј а ч а л е . П р о с т о с у н а с, к а о и д о с а д , с а м о т е к п о м а л о мучили, згодном приликом, и ништа друго. Уосталом, нису се нимало љутили ни на све остале који нису хтели да протестују, него су остали у кујни, као ни на оне који су први повикали дасуу свему задовољни. Нико то чак и не спомиње. Ово посл едњ е ја нисам могао да ра зу ме м.
X I X
ДРУГОВИ Р а з у м е се се , м е н е ј е п р и в л а ч и л о м о ј е д р у ш т в о , п л е м и ћ и , особито у прво време. Али од тројице некадашњих руских плем ић а који су били код нас ут ам ни ци (ато су Ак им Акими ћ , у х о д а А � о в и о н а ј к о г а с у к о д н а с с м а т р а л и з а о ц е у б и ц у ) ј а с а м с е п о з н а ва в а о с а м о с А к и м о м А к и м и ћ е м . И с к р е но но д а к а ж е м , прилазио сам му такорећ и из очајањ а, у тре ну ци ма најт еже д о с а д е и к а д а с е в е ћ н и к о м е о с и м њ е м у н и ј е м о г л о п р и л а з и т и . У прошлом поглављу огледао сам да све наше људе поделим п о в р с т а м а . С ад ад , к а д с а м с п о м е н у о А к и м а А к и м и ћ а , м и с л и м д а с е м о ж е д о д а т и ј о ш ј е д н а в р с т а . И с т и н а , о н ј е ј е д и н и и био у тој врсти. To је врста сасв им ра вн од уш ни х роби јаш а. Ра зу ме се, код нас ниј е било, нити је мо гло бити по тпу но рав но душ ни х роб ијаш а, оних кој им а је свејед но: жи ве ли у слобо ди или на роби ји. Али, како изгледа, Ак им Аки ми ћ је изузетак. Он се сместио у тамници као човек који мисли да у њ о ј п р о ж и в и ц е о с в о ј в е к : с в е ј е р а с п о р е ђ е н о , у д е ш е н о и намештено за сталност, за трајање, да се задуго остане, све, почевши од душ ека , подгл авника , посуђ а. Код њега се није видело ни трага од неке привремености, логоровања. Остало му је још м ного годи на тамно вањ а, а ли му чн о да је ика да п о м и с л и о н а о д л а з а к . Н о, о, а к о с е и п о м и р и о с а с т в а р н о ш ћ у свога живота, ипак то није било по срцу, разуме се, можда из покор ности , што је, уос та ло м, за њега је дн о исто. Био је д о б р а д у ш а и м е н и ј е у п о ч е т к у п о м а г а о и с а в е т и м а и о в и м � �оним усл уг ам а. Али пон екад ми је и нехотице, особито у прво време, натеривао тешку чаму, нечувене муке које су по јач ава ле ионако му ча н притиса к на мо јој душ и. A ја са м баш због тог терета и почео да с њиме разговарам. Дешава се човеку да зажели какву год живу реч, макар и опо ру, ж у ч н у , п р е к у , д а с е з а ј е д н о с к и м м а к а р с а м о п о т у ж и и пољ ути на суд бин у. А он ћ ути, лепи своје светиљ ке, или ћ е ис при чат и како је те и те годи не била код њих см от ра и ко је био командант њихове дивизије, и како се звао и пре зивао, ј е л и б и о з а д о в о љ а н с м о т р о м и л и н и ј е , т е к а к о с у с т р е л ц и м а променили знаке и тако даље. А прича увек одмереним гла сом и јед но ли ко , као ка д вода капљ е. Готово се ни ма ло не за гр еј е ни кад ми прич а како је у је дн о ј прил ици , на Кавказу, заслужио орден свете Ане. Само би му глас у том тренутку постао некако необично важан и чврст, а кад изговара „света А н а " , о н г а м а л о и с п у с т и , д о н е к е т а ј а н с т в е н о с т и , п а п о с л е
ј о ш н е к о л и к о т р е н у т а к а с т о ј и и н е к а к о о с о б и т о п р и т а ј е н ћ у т и , о з б и љ а н ј е . . . Т е п р в е г о д и н е и м а о с а м л у д и х т р е н у т а к а када бих (и то готово увек изненада) готово омрзнуо Акима А к и м и ћ а , а н е з н а м з а ш т о , п а п о т а ј н о к у н е м с у д б и н у ш т о ме је см ес ти ла с њиме на пост ељ ам а, гл ава уз главу. После, обич но сам себ е за то кор им . Ал и то је било са мо пр ве годин е. Д о ц н и ј е с а м с е у д у ш и с а с в и м п о м и р и о с њ и м е и с т и д е о с а м с е с в о ј и х п р е ђ а ш њ и х г л у п о с т и . А и н а ч е , с е ћ а м се се , н и с м о с е никада посвадили. Осим те тр ој иц е Руса, била су још ос мо риц а који су т а м н о в а л и к а д и ј а . С н е к и м а с а м с е д о с т а з б л и ж и о , и то то с а задо вољ ство м, али не са свим а. Најбо љи међ у њи ма били су некако јако увред љив и. иск ључи ви и нетрпљиви до крајн ости . Д о ц н и ј е , с д в о ј и ц о м о д њ и х н и с а м х т е о в и ш е н и к а к о н и д а говорим. Образована су била само тројица: Б�ки, М�ки, и стари Ж�ки, некадашњи професор математике негде, добар старац, ваљан, велики особењак и, како изгледа, поред све своје образованости, врло огра ниче н човек. Сасвим др ук чи ји су били М�ки и Б�ки. С овим првим сам се одмах спочетка л е п о с л о ж и о , с њ и м е с е н и к а д н и с а м с у к о б и о , п о ш т о в а о с а м га, али да га заволим, да се с њиме спријатељим, то никад нис ам могао. Он је био човек врло непов ерљи в и озлојеђ ен, сам о је ум ео з ач уд о доб ро да се савл ађ ује . А мен и се баш то на ње му није свидело, некако се осећ ало да он ника д ник оме нећ е показати сву своју ду шу . Hero, ја се мо жд а и вар ам. To је прир од а ја ка и врло пле ме ни та. А његова изванр една, ун еколи ко и јез уи тск а вештина и опрезност у понашању према људима, показује његов притајен, дубок с к е п т и ц и з а м . А л и т а ј е д у ш а п а т и л а ба ба ш з б о г т е д в о ј а к о с т и , због ске пти циз ма и због ја ке и чв рс те вере у нека своја у в е р е њ а и н а д е . И п а к , и п о р е д с в е њ е г о в е в е ш т и н е у ж и в љ е њ у , о н ј е о с т а о у н е п о м и р љ и в о м н е п р и ј а т е љ с т в у с Б � к и м и њ е г о в и м п р и ј а т е љ е м Т � с к и м . Б � ки ки ј е б о л е с т а н , н е ш т о ма ло наклоњен тубе рку лоз и, разд раж љи в је и нервозан, али у с у ш т и н и в а н р е д н о д о б а р , п а и в е л и к о д у ш а н ч о в е к . Њ е г о в а раздражљивост иде каткад до необичне нетрпљивости и ћ у д љ и в о с т и . Т у н а р а в н и с а м м о г а о д а п о д н е с е м и т а к о с а м се после разишао с Б�ким, али сам га увек волео. A са М�ким се нисам ни споречкавао, но нисам га никад волео. Д е с и л о с е д а с а м с е о д м а х к а д и с а Б � и м , м о р а о раз дв оји ти и са Т�ским. To је онај мла ди ћ кога сам спо ме нуо у п р о ш л о м п о г л а в љ у , к а д с а м г о в о р и о о н а ш е м п р о т е с т у . Биломије веомажао збогтога. Т�ски, истина, није образован, али је добар, честит, храбар , јед но м реч и див ан млади ћ . Све је ј е б и л о с а м о у т о м е ш т о ј е о н Б� а в е о м а в о л е о и п о ш т о в а о , толи ко да г а ј е скоро обож авао, те је свакога ко се мал о само не сложи с Б�ким, одмах сматрао готово за свога личног н е п р и ј а т е љ а . Ч и н и м и с е д а ј е д о ц н и ј е з бо бо г Б� Б� а о х л а д н е о и
према М�ком, иако се дуго од тога уздржавао. Уосталом, сви с у о н и б о л е с н о о с е тљ тљ и в и , ж у ч н и , р а з д р а ж љ и в и , н е п о в е р љ и в и . A т о ј е о п е т р а з у м љ и в о : њ и м а ј е т е ш к о , м н о г о т е ж е н е г о нама. Далеко су од свога завичаја, неколицина су послати на ду ги рок, на де се т и дв ан ае ст годин а, и, ш то је главно, о ни н и с н а ј в е ћ и м п р е д р а с у д а м а г л е д а ј у н а с в у с в о ј у ок ок о л и н у , у р о б и ј а ш и м а в и д е с а м о з в е р и , п а н е м о г у , ч а к и н ећ е , д а у њима нађ у је дн у леп у црту, ниш та човечанс ко и � што је, у о с т а л о м , с а с в и м р а з у м љ и в о � њ и х с у п р и л и к е , с у д б и н а , став иле на ту злосре ћ ну тач ку гледиш та. Јасно је, дакл е, да их је у там ни ци мо рао при тиск иват и јад . П рем а Чер кези ма, п р е м а Т а т а р и м а , п р е м а И с а ј у Ф о м ић ић у , о н и с у п р и ј а т н и и љ у б а з н и , а л и с в и о с т а л и р о б и ј а ш и б и л и с у и м о д в р а т н и и избегавали су их. Једини стародубовски раскољник стекао ј е њ и х о в о п у н о п о ш т о в а њ е . У о с т а л о м , з н а ч а ј н о ј е д а н и к о од робијаша, за све оно време док сам био у тамници , није ништа приговорио Пољацима ни о њиховом пореклу, ни о вери, нионачинумишљења, штоиначенашпростнародчини пре ма туђ инцима, нарочито прем а Немци ма, пре мд а и то ретко. Н ем цим а се сам о ра до сме ју; Нем ац је за руск и прост народ нешто веома комично. А према другима, робијаши се по на ша ју још и с пош товањ ем, мно го леп ше него пре ма нама, Русима, и никако их не дирају. Али, како се чини, они то никад нису хтели да опазе, нити да узимају на ум. Почео сам о Т�ском. To је онај м ла ди ћ што је, пр ил ико м њиховог превођ ења из првог ме ста њиховог прогон ства у нашу тамницу, носио Б�ка на рукама, и носио га готово цело га пута, је р је Б�ки, Б�ки, онако слабо га здр ав ља и саста ва, изн емо гао већ на по пут а. П рво њихово ме сто било је У�горск. Како они пр ич ају , та мо им је било добро, ш то ћ е рећ и: мног о бољ е него у наш ој тврђ ави. Али код њих се исп ост ави ло неко, у о с т а л о м с а с в и м н е в и н о , д о п и с и в а њ е с д р у г и м и з г н а н и ц и м а из другога града, и зато се мислило да ту тројицу треба п р е в е с т и у н а ш у т в рђ р ђ а в у, у, б л и ж е о ч и м а н а ш е г л а в н е у п р а в е . Трећ и њихов д ру г био је Ж�ки. Ж�ки. Пре њ ихово г дол аск а, М�ки је био сам у овој та мн иц и. Колико ли је он мор ао због тога прве године свога изгнанства туговати. Та ј Ж�ки је он ај ста ра ц који се ве чи то мол ио Богу, и њега сам раније већ спомињао. Сви наши политички кривци били су млади, а неки и сасвим млади, једини Ж�ки имао ј е в и ш е о д п е д е с е т г о д и н а . О н ј е д о и с т а ч е с т и т ч о в е к , а л и ј е у н е к о л и к о ч у д а н . Њ е г о в и д р у г о в и , Б �к и и Т � с к и , н и м а л о г а не воле, чак и не го вор е с њим е и к аж у за за њега да је твр до гла в и пркосан. He знам колико су били у праву. Мени се чини: љ у д и м а ј е л а к ш е п о с в а д и т и с е , и о м р з н у т и се , у т а м н и ц и , и на сваком другом таквом месту где су сакупљени силом, а не по својој вољи � лакше него кад су у слободи. Томе помажу мн оге окол ност и. Уостало м, Ж�ки Ж�ки је оди ста дос та ту па в и,
може бити, непријатан. Ни остали његови другови нису се с њим слагали. Ја, мада се нисам никад с њиме посвадио, нисам се ни богзна како дружио. Како ми се чини, он је добро з н а о с в о ј п р е д м е т , м а т е м а т и к у . С е ћ а м с е, е, у в е к с е п а ш т и о д а ми на свом, уп ол а рус ком језику, рас ту ма чи некак ав свој астро ном ски сис тем који је сам пронаш ао. Го ворили су ми д а ј е о н т о н е к а д а и ш т а м п а о , а л и с у м у с е н а у ч н и ц и с а м о под сме вали . Мени се чини да му је ра зу м нешто поремећ ен. По цели дан се на кол ени ма моли Богу и тим е је задобио оп ште пош тов ањ е та мн иц е и ни до смр ти га ни је изгубио. Ум ро је у нашој болници после тешке болести, на моје очи. Уосталом, код ро би јаш а је стекао поштовањ е, од ма х, чи м је, посл е свога сукоба с нашим мајором, доведен у тамницу. Целога пу та од У�горска до наше тврђ аве нису их никако бр ија ли , те су сви били обрасли у браде, кад су их такве довели право пред мајора, мајор се помамно наљутио на такву повреду послушности према наредбама, за шта они, уосталом, нису нимало били криви. � Како ови ови из гл ед ај у! � др ек ну о је. � To су ски тниц е, разбојници! Ж�к Ж �к и т а д а ј о ш н и ј е р у с к и д о б р о р а з у м е в а о , п а ј е помислио да их пита: шта су они, скитнице или разбојници, и одговориоје: � Ми нисмо скитнице, него политички кривци. � Ка�а�ко! Ти си дрзак! Дрзак! � опет дрекну мајор. � У з а т в о р ! С то то б а т и н а , о д м а х , о в о г т р е н у т к а ! И казнише старога. Jlerao је под шибе без икаква п р и г о в о р а , з у б и м а ј е с т е г а о р у к у и и з д р ж а о к а з н у бе бе з и нај ма ње г узви ка или ја ук а и није се ни мрд нуо . У то врем е су Б �к �к и и Т � с к и у ш л и у т а м ни н и ц у , М� М�ки и х ј е в е ћ ч е к а о к о д у л а с к а , и чим су наишли, одмах им се бацио око врата, иако их дотле ник ад није ни видео ни чуо. Узбуђ ени ма јор ов им дочеком , они му ис пр ич ај у све што се Ж�коме дог оди ло. Сећ ам се како ми је М�ки о томе причао: � Био сам просто без свести, нисам знао шта бива са мном и дрхтао сам као у грозници. Чек ао са м Ж�кога код врата. Мо рао је доћ и из затв ора , где су г а ш и б а л и . Н а м а х , о т в о р и ш е с е в р а т а . Ж �к �к и, и, н е г л е д а ј у ћ и н и у к о г а , б л е д а л и ц а , у з д р х т а л и х б л е д и х у с а н а , п р о ђ е и з м е ђ у роб ијаш а сакуп љен их у двор иш ту � чу ли су већ да ћ е племић бити каж ње н � уђ е у касарн у, оде п рав о на сво је место , па не г о в о р е ћ и н и р е ч и , к л е ч е и с т а д е с е м о л и т и Б о гу гу . Р о б и ј а ш и се одвећ изненадише, беху чак и ганути. Чим сам тог старца видео на коленима � прича даље М�ми � седога човека, који је ј е у з а в и ч а ј у о с т а в и о ж е н у и д е ц у , ч и м с а м г а в и д е о т а к о н а коленима, постидно кажњена, како се моли Богу, ја одјурих иза касарне и пуна два часа бејах као без памети, био сам л у д о д г н е в а . . . О д т о г а ч а с а р о б и ј а ш и с у с е п р е м а Ж � к о м е
понашали увек смерно, с пуно поштовања. Нарочито им се свидело што под прутом није ни гласка пустио. А л и и п а к т р е б а к а з а т и с в у и с т и н у . H e м о ж е с е н и к а к о само по овом е јед но м прим еру суд ити о понашању свих с т а р е ш и н а п о С и б и ру р у п р е м а и з г н а н и м п л е м и ћ и м а � м а к о ји ји били ти изгнаници, Руси или Пољаци. Овај пример само по ка зу је како се мо же наић и на рђ ава чове ка, па ако је та ј рђ ави човек још гдего д и стареш ина, било млађ и или старији, онда је, раз у м е се, се, и суд бин а изгн аник ова, особ ито ако га тако зао стар еш ина не заволи, врл о слабо обезбеђ ена. He см е се пре ћ ута ти да је најви ша упр ав а у Сибиру, она од кој е зависе тон и држање свих осталих управљача и старешина, што се тич е изгн ани х племи ћ а, врло пажљ ива , у нек им с л у ч а ј е в и м а он он а с е ч а к п о с т а р а л а д а с е њ и м а , у п о р е ђ е њ у са осталим робијашима, онима из простог народа, учине и неке олакш ице. Јасно је отку да то долаз и: прво, најви ши у п р а в н и ц и с у и с а м и п л е м и ћ и ; д р у г о , у р а н и ј е в р е м е с е д е ш а в а л о д а п о н е к и о с у ђ е н и п л е м и ћ и н и с у х т е л и л е ћ и п о д батине, него би напали на извршитеље, а отуда су потицале ч и т а в е с т р а х о т е , тр тр е ћ е , п р е т р и д е с е т п е т г о д и н а ј е н а ј е д н о м наиш ло у Сибир врло много изгнан их племић а, и за три де сет г о д и н а ти ти с у п л е м и ћ и у м е л и , п о ц е л о м С и би б и р у, у, и у т в р д и т и положај и препоручити се, тако да су старешине, у моје време , већ по старом наслеђ еном обичају, хтел и � не хте ли, мор али ма ло др ук чи ји м оком гледати на племић е осуђ енике познатог реда, него што су гледали на све остале изгнанике. А п р е м а п о г л е д и м а н а ј в и ш е у п р а в е , н а в и к л е с у с е и м л а ђ е старешине да их истим очима гледају; разуме се, они су тај погл ед и тон пр им ал и од оних одозго, они су му се поко рав али , потчињавали. Уосталом, многе од тих нижих старешина гл ед ал е су тупо , у себи су осу ђ ива ле те виш е наре дбе, и било би им врло мило кад им се не би сметало да управљају онако како би сами хтели. Али им се то никако није одобравало. Ја имам основаних разлога што тако мислим. И ево зашто. Д р у г и р е д р о б и ј е , у к о м е с а м и ј а би о , и к о ј и ч и н е осуђ еници у тврђ авама, под војничком упр авом , био је неуп оред иво тежи од остал а два � од трећ ега (у фабр икам а) и прв ога (у ру дн иц им а). Био је теж и, не са мо за плем ић е, него и за за с в е о с т а л е о с у ђ е н и к е , з а т о ш т о ј е и у п р а в љ а њ е и у р е ђ е њ е тога ре да било војничко, веом а слич но оном у осуђ енич ким војн им заво дим а у Руси ји. В ојнич ка уп ра ва је више строга, у р е д б е в и ш е п р и т е ж у , о с у ђ е н и ц и с у у в е к у л а н ц и м а , у в е к под стражом, увек под кључем. У остала два реда то није тако насилно. Бар тако к аз уј у сви наши осуђ еници, а међ у њим а има их који то добро знају. Сви би они врло радосно прешли у п р в и р е д р о б и ј е , к о ј и с е п о з а к о н у с м а т р а к а о н а ј т е ж и , ч е с т о су су о т о м е и м а ш т а л и . A о о с у ђ е н и ч к и м в о ј н и ч к и м затворима по Русији, сви наши који су тамо били, говоре с
грозом и тврде да у целој Русији нема горих места него што су та оде ље ња по тврђ ава ма и да је ово у Сиби ру р ај п ре м а тамошњем животу. Дакле, ако се поред тако строгог држања као што је у нашо ј тамниц и, са војнич ком уп ра во м, п ред оч им а сам ог гене ралн ог губ ерн атор а, и још, с обзиро м на с л у ч а ј е в е ( к о ј и х ј е п о к а т к а д б и ло ) д а с у н е к и љ у д и с а с т р а н е , али службено, из пакости или службене усрдности, били у в е к с п р е м н и д а п о т а ј н о п р и ј а в е , т а м о гд е т р е б а , к а к о ови и ови управници у задњој намери чине олакшице овим и овим кривцима тога и тога реда � ако се, кажем, на таквом месту у н е к о л и к о д р у г и м о ч и м а г л е д а л о н а о су ђ ен е п л е м и ћ е н е г о на ост але робијаш е, онда се још много бл аж е и с мно го већ им по пу шт ањ ем гле дал о на оне плем ић е који су били у прво м и трећ ем ред у казне. Пр ема томе, мен и се чини да сам ја, с места на коме сам био, могао судити и о целоме Сибиру. Моје зак љу чк е пот врђ ују све при че и гласови које са м о то ме слуш ао, а који су дол ази ли од изгнаник а првог и трећ ег ред а. Д о и с та, п р е м а с в и м а н а м а , п л е м и ћ и м а у т а м н и ц и , у п р а в а је б и л а п а ж љ и в и ј а и о п р е з н и ј а . Н и с м о и м а л и н и к а к в и х олакшица у смислу рада и издржања: исти рад, исти окови, исто закључавање � речју, држала нас је исто онако као и све оста ле осуђ енике. Н ије се ни могло олак шав ати. Знам да је у то скорашње, давно прошло време било у овоме граду много потка зивач а, много ин трига и много људи који су јед ни д р у г и м а ј а м у к о п а л и , т а к о д а ј е у п р а в а , с а с в и м п р и р о д н о , страховала од потказивача. А већ у то потказивачко време шта је могло бити стр аш ни је него потказ да се кри вци ма познатог реда дају олакшице! И тако, свако се прибојавао, a ми смо живели подједнако са свима осталим робијашима. А л и , ш т о с е т и ч е т е л е с н е к а з н е б и л о ј е м а л о д р у к ч и ј е . Истина, ако смо је ми за сл уж ил и, то је ст кад би што год скривил и, стареш ине би нас избиле с највећ ом лежерн ошћ у. To је захтевала дужност у служби, и једнакост � у телесној казни. Али, ипак, нас нису тукли тек тако, ни за шта, лако� мислено, док се, разуме се, лакомислено поступање те врсте д е ш а в а л о с п р о с т и м о с у ђ е н и ц и м а , о с о б и то о д с т р а н е н е к и х нижих старешина и оних који у свакој згодној прилици радо заповедају и уливају памет у главу. Ми см о знали да се ком анд ант , кад је дозн ао за дога ђ ај са ст ар им Ж�ким, ја ко н аљ ути о на м ај ор а и да га је стр ого опоменуо да одсада мало скрати своје руке. Тако су ми сви пр ич ал и. Код нас се знало и то да му је приг ово ри о и сам генерал�губернатор, који је иначе имао поверења у нашега мајора и доста ra и волео као извршиоца и човека с неким спосо бнос тима. Наш мај ор је то и узе о на ум . На прим ер, он би си гу рн о од свег ср ца воле о да се до че па М�ког, кога је, по оговарањима А�ова, мрзео, али никако му се није дало да га избије; п ре мд а је тр аж ио за то какав било разлог, гонио
оног и вребао . За дога ђ ај са стар им Ж�ким чу о је цео гра д, и јавн о миш ље ње било је прот ив мај ор а, мн оги су му то пребацивали, а понеки су му уз то чинили и непријатности. Спомену ћ у сад и моје прво виђ ење с њиме. Мене и још јед но г изгнаног племи ћ а, с који м сам зај едн о уш ао у тамн ицу , п р е п л а ш и л и с у н ек и ј о ш у Т о б о л с к у п р и ч а њ е м о н е м и л о ј нарави тога човека. Тада су тамо живели неки стари, пре д в а д е с е т пет г о д и н а и з г н а н и п л е м и ћ и , к о ји су нас д о ч е к а л и с највећ им сим па тиј ам а и с нама се др уж ил и док смо се там о бавили, смештени у транспортној станици � ти људи су нас опом ињали да се чу вам о нашег будућ ег стареш ине и обећ али д а ћ е п р е к о с в о ј и х п о з н а н и к а у ч и н и т и с в е ш т о м о г у д а б и с м о б и л и з а ш т и ћ е н и о д њ е г о в и х г о њ е њ а . И зб и љ а , г у б е р н а т о р о в е три кћ ери, које су тад а до шл е из Рус ије у гос те свом е оцу, д о б и ш е о д њ их п и с м а , а к а к о м и се ч и н и , г о в о р и л е су о ц у за н а с. А л и ш т а ј е о н м о г а о у ч и н и т и ? С а м о ј е р е к а о м а ј о р у д а буде мало пажљивији. Дакле, око три часа по подне, ја и мој д р у г с т и г о с м о у о в а ј г р а д и с т р а ж а р и нас о д м а х о д в е д о ш е код нашег господара. Стојимо ми у чекаоници и чекамо га. Утом већ посл аше по там ни чко г под оф ици ра. Чим он дођ е, и з а ђ е м а ј о р . Њ е г о в о ц р в ен о , р о х а в о и п а к о с н о л и ц е у ч и н и н а нас необично м уч ан утисак , као да је опаки паук истрч ао да стегне ја д н у му ву која се запле ла у његову мре жу. � Како ти је им е? � за пи та мог а др уг а. Говор му је брз, ошта р, одсе чан и, види се, м ај о р је хт ео да на нас уч ин и у т и с а к . � Тако и тако. � Т е б и? � у п и т а м е н е и о к р е т е с в о ј е н а о ч а р и п р е м а мени. �Тако и тако. � Наредниче, одмах с њима у тамницу. Да се у с т р а ж а р н и ц и о б р и ј у к ао гр а ђ а н с к и о с у ђ е н и ц и , п о л о в и н у главе, брзо, сутра им метнути окове. Какви су то шињели? Откуда су вам? � запита он изненада, скренувши пажњу на су ре огртаче са жу ти м кружи ћ има на леђ има, које нам д а д о ш е у То болск у, те с м о т а к о у њ и м а и и з а ш л и п р е д њ е го во све тло лице . � To је нова ун и ф о рм а! To је зацел о нека нова у н и ф о р м а . . . Још је у п р о је к ту .. . из П е т р о г р а д а . . . � го в о р и о је о н о к р ећ у ћ и нас, ј е д н о г п а д р у г о г . � И м а ј у л и ј о ш ш т о са с о б о м ? � о д ј е д н о м з а п и т а ж а н д а р м а к о ји н а с ј е п р а т и о . � Имају своје одело, господине мајоре � одговори ж а н д а р м и н е к а к о у т р е н у т к у с е и с п р а в и , ч а к м а л о и з а д р х т а . М а ј о р а с в а к о з н а, с в а к о ј е о њ е м у с л у ш а о , с в а к о м е о н з а д а ј е страх. � Све да им се одузме. Да им се изда само рубље, и то бело, а њихо во, ако је у боји , да им се од уз ме . Све ост ал о д а с е ј а в н о п р о д а . Н ов ац д а с е у н е с е у б л а г а ј н у к а о п р и х о д . Осуђ еник не ма својин е � нас тави он и пог лед а нас ош тро . � И
сад пазите, добро се владајте! Да ништа не чујем! Иначе... телес�на каз�на! За најмању кривицу � ш�ш�шиба! Ненавикнут на овакве дочеке, ја сам целе вечери био чис то боле стан . Утисак се још п оја чао и од онога што сам мало после видео у тамници, али о своме уласку у тамницу већ сам говорио... Споменух малочас како нама нису чинили никаквих ола кш ица у раду, н ити су их см ели чинити, пре д оста ли м осуђ еницима. А ли је да нп ут су ипак огле дали да нам их створе. Ј а и Б � ки с м о т р и м е с е ц а и ш л и у и н ж е њ е р с к у к а н ц е л а р и ј у , к а о писари � но то је учи ње но кри шом, и то доб рот ом грађ евинске у п р а в е . T o је с т , сви су за то з н ал и , а л и су с е п р а в и л и н е в е ш т и . To се десило под командом Г�ва. Потпуковник Г�ков је дошао код нас као да је с неба пао и ни је д у г о остао, ако се не ва ра м, не више од пол а годин е, а мо ж да и мање, па је отп ут ов ао у Русију, а ли оставивши врло ле пу ус по ме ну код осуђ еника. Није да су га волели, него су га обожавали, ако се само тај израз мож е овде уп отр еби ти. He знам како је то учи нио , сам о их је од м ах , отпрве , све осво јио. „Отац, пр ави отац ! Дру ги на м не тре ба!" , так о су свак и час пона вљ али , све док је он био упр авн ик грађ евинског одељ ења . Али , како изгледа, био ј е с т р а х о в и т а п и ј а н и ц а . О м а л е н р а с т о м , с м е л а п о г л е д а п у н о г поуз дањ а. Прем а осуђ ениц има добар, готово нежан , доис та их је букв алн о очински волео. З ашто их је тако волео, н е у м ем рећ и, али ни је могао да види осуђ еника а да му не каже коју милу , весе лу реч, да се с њим е не насм еје, не пошали , а ш то је главно, у томе не беше ни трунке нечег старешинског, ничега што би означавало неједнакост или чисто старешинску љ у б а зн о с т. T o је био у н а јв е ћ о ј м е р и њ и х о в д р у г , њ и х о в човек. Но и поред тог његовог инстинктивног демократизма, осуђ еници нису ни јед анп ут погрешили прем а њему ни с каквим непоштовањем, фамил ијарнош ћ у. Напротив . При сус рет у с ком анд иро м осуђ енику би само синуло лице, ако му се при бли жав а, он ћ е ски нут и кап у и глед ати га нас меј ано . А већ ак о м у о н а ј ш т о п р о г о в о р и , о н д а к ао д а м у р у б љ е покл ања. И ма тако поп ула рни х људ и. Изглед ао је срчан, ишао п р а в о , с м е л о . „ О р ао ! ", г о в о р и л и с у о с у ђ е н и ц и ч е с т о . Р а з у м е се, он им није могао ништа да олакша, он управља само г р а ђ е в и н с к и м р а д о в и м а , к о ј и , к ао и ко д о с т а л и х с т а р е ш и н а , иду својим редовним прописним током. Осим кад случајно наиђ е на коју гру пу при ра ду и види да је посао ра ни је готов, он их онда обично даље не задржава, пушта их и пре добоша. А л и св и ђ ал о с е љ у д и м а њ е го в о п о в е р е њ е п р е м а о су ђ е н и к у , код њега није било ситне педантерије ни осорљивости, нити у с т а р е ш и н с к и м о д н о с и м а и ш т а о д у в р е д љ и в о с т и . Д а је хиљаду рубаља изгубио, ја мислим, најгори наш крадљивац, само ако би их нашао, донео би му их. Да, уверен сам, тако б и б и ло . К о ј е и с к р е н о у ч е ш ћ е с у о с у ђ е н и ц и о с е т и л и к а д с у
чули да се њихов орао смртно завадио с нашим омрзнутим мајором! To се десило већ првог месеца по његовом доласку. Н а ш м а ј о р ј е њ е го в н е к а д а ш њ и д р у г у с л у ж б и . П о с л е д у г о г растанка састали су се поново као пријатељи и почели заједно пити. Али, наједанпут, прекидоше. Посвадили су се, и Г�ков постаде мајоров смртни непријатељ. Чуло се чак да су се том приликом и побили, што се нашем мајору могло и десити, је р се он често тука о. К ад су то чули осуђ еници, њиховој радости не беше краја. Зар да се осмооко чудо сложи с он ак ви м чо ве ко м! „To је ора о, а наш...", и ту се об ич но д о д а р е ч ц а н е з г о д н а з а ш т а м п а њ е . С илно и х ј е з а н и м а л о д а д о з н а д у к о је к о га и з у д а р а о . Ч и ни м и се, бил о б и и м в е о м а криво кад би се показало да није истина што се чуло (а баш је м о ж д а т а к о и било) д а с у с е о но д в о ј е п о б и л и . „ Зацел о је к о м а н д и р н а д ј а ч а о " , г о в о р а х у о н и , „он ј е м а л е н , а л и х р а б а р , а онај, чујеш, завукао се од њега под кревет." Но Г�ков убр зо оде, и осуђ еници се опет сне вес ели ше . Д о д у ш е , с в а к и н а ш г р а ђ е в и н с к и у п р а в н и к био ј е д о б а р . Док с а м ј а р а д и о п р о м е н и л и с м о и х т р о ј и ц у или ч е т в о р и ц у . „ И па к н е ћ е м о н и к а д в и ш е ст е ћ и о н а к в о г а " , в е л е о с у ђ е н и ц и , „оно је био орао, орао и заштитник." Ето тај Г�ков је и нас плем ић е веом а волео, и пре д свој долаз ак нар еди о мен и и Б�ме да пок атк ад дођ емо у пи сар ни цу на рад . А кад је он отишао, то је удеш ено мал о правил није, ред овније. Међ у и н ж е њ е р и м а б и л о и х ј е ( о с о б и то ј е д а н о д њ и х ) к о ј и с у и м а л и за нас си мп ати ја. Ми смо дол азил и у писарницу, пре пи сив али акта, чак смо и свој рукопис усавршавали � кад, изненада, од главне упр ав е дођ е заповест да се ми од ма х вра тим о на н а ш е п р е ђ а ш њ е п о с л о в е , в е ћ с е н ек о н а ш а о и п о х и т а о д а потк аже. Уо сталом, т о ј е било и добро, је р канц ела риј а нам је о б о ј и ц и в е ћ в е о м а д о с а ђ и в а л а . З а т и м с м о ј а и Б � ки , к р о з п р в е д в е го д и н е , и ш л и г о то в о у в е к з а ј е д н о и н а ј е д а н и с ти р а д , a н а ј ч е ш ћ е у р а д и о н и ц у . Ће р е т а л и с м о , р а з г о в а р а л и о с в о ј и м н а д а м а , м и ш љ е њ и м а . О н ј е б и о в р л о д о б а р ч о в ек , а л и њ е г о в а мишљења покашто беху врло чудновата. Код неке врсте љ у д и , в р л о р а з б о р и т и х , ч е с т о би ва д а и з р а д е н е к а с а с в и м парадоксална мишљења. Но за та мишљења се обично много ст ра да ло у живот у, плаћ ана су врло скупо, тако да је сувиш е тешко , готово немо гућ но, од во јит и се од њих. Б�ки је с бол ом примао сваки поговор и јетко ми је одговарао. Може бити да је о н у м н о г о ч е м у и м а о в и ш е п р а в а н его ј а , н е з н а м , с ам о , м и смо се нап осл етк у раст али, a то ме је одвећ болело, је р смо многе мисли већ заједнички изменили. Како која годи на, М�цки је некако све су мо рн иј и и туро бни ји. Савлађ ује га ме лан хол ија . Раније, у прво вре ме м о г а т а м н о в а њ а , о н ј е би о д р у ж е в н и ј и , њ е г о в а д у ш а и п а к с е чешћ е и више отв ар ал а. К ад сам ја дош ао у там ни цу, он је био већ у трећ ој години там нов ањ а. Спочетка, инте рес ова ло га је
много шта од онога што се у те две године догодило у свету, а о чему он у тамници ништа није ни слутио. Распитивао ме, слу ша о, узбу ђ ивао се. Но на кра ју, с го ди на ма , све се то поч ело с а с р е ђ и в а т и у њ е г о в о ј у н у т р а ш њ о с т и , у њ е г о в о м ср ц у . П у х о р се хватао као жеравица. „Је hais ces brigands", понавља ми он често с мрзошћ у, гледа јућ и при том на роб ијаш е. Ја сам их ме ђ утим већ бо ље упознао, ал и на њега ниса м мог ао ут иц ати никаквим доказима у њихову корист. Није схватао шта му говорим, истина, покашто би ми неприбрано одобравао, али су тр ад ан би опет више пута река о „ Је hais ces briga nds ". Ујед но д а к а ж е м : ф р а н ц у с к и с м о ч е с т о го в о р и л и , з а то нас ј е н еки Д р а њ и ш њ и к о в , в о јн и к , н а д з о р н и к г р а ђ е в и н а р с к и х р а д о в а , прозвао, не знам зашто, „фершели". М�ки оживи само кад се сећ а сво је ма те ре . „С та ра је и болесн а", ре ка о ми је он, „воли ме изн ад свега на свету, а ј а овде не зн ам ни да ли је жи ва или мр тва . За њу је дос та већ то што зна како су ме пр от ер ал и кроз шибе..." М�ки ни је био пл ем ић и пр ед изгн анст во је пр ет рп ео телесну казну. Кад се тога сети, он стеже зубе и бежи очима у с т р а н у . У п о то њ е в р е м е он с в е ч еш ћ е и д е с а м . Ј е д н о г д а н а , око дванаест часова, позваше га команданту. Командант га д о ч е к а с в е с е л и м о с м е х о м . � Да кл е, М�ки, шта си ноћ ас сањ ао ? � зап ит а ra он. „Ја се тргох и уздрхтах", причао нам је М�ки кад се вра тио . „Као да ме је неш то кро з срце проб оло ." � Сањао сам да сам од матере добио писмо � одговори он. � Боље, боље! � одговори му командант. � Слободан си! Твоја је мати молила... молба јој је испуњена... Ев о њеног писма, а ево и наредбе за тебе. Овог часа излазиш из тамнице. Он се врати к нама, блед, још неприбран од те вести. Ми му честитамо. Дрхтавим и охладнелим рукама стеже нам он рук е. Че сти тају му и многи др уг и осуђ еници, и они се р а д у ју његово ј срећ и. Поста о је насеље ник и остао у на ш ем гра ду . Убрзо је д о б и о и р а д . С п о ч е т к а је ч е с т о д о л а з и о у т а м н и ц у и к а д год је мог ао доноси о на м је разн е новости. Њега су најви ше интересовале политичке вести. Од остале четворице, дакле осим М�а, Т�а, Б�а и Ж�а, д в о ј и ц а с у би л и јо ш в р л о м л а д и љ у д и , о су ђ ен и н а кратке рокове; мало образовани, али честити, припрости, н е п р е т в о р н и . Т р ећ и , А ч у к о в с к и , в е ћ ј е и с у в и ш е п р о с т и н е м а у себи н и ч е г о соб ито г, а л и ч е т в р т и , Б�м, ч о в е к у г о д и н а м а , чини на све нас врло рђ ав ут ис ак . He зна м зашт о је он дош ао у о в у в р с т у к р и в а ц а , о н с а м у о с т а л о м о д б и ј а то о д с е б е . С у р о в човек, ситна душица, простак, са навикама и погледима ј е д н о г с и т н и ч а р а к о ји с е о б о г а т и о в а р а ј у ћ и и з а к и д а ј у ћ и на ко пе јка ма . Он је без икакво г обр азо вањ а и ниш та га не
и н т е р е с у ј е о с и м њ е г о в з а н а т . М о л е р ј е , и то и з в р с т а н м о л е р , сјајан мајстор. Управа убрзо сазнаде за његове способности и цео град поче да га тражи да украшава зидове и таванице. За д в е г о д и н е је и з р а д и о г о т о в о св е д р ж а в н е с та н о в е . T o с у м у плаћ али укућ ани, те тако није сиротовао. Али најле пше је што су слали и његове другове да с њиме раде. Двоји ца, који су редовно уз њега радили, добро научише код њега занат, а ј е д а н о д њ и х , Т � ж е в с к и, н и ј е м у у м а л а њ у у с т у п а о . Н а ш м а ј о р , к о ј и ј е т а к о ђ е з а у з и м а о ј е д н у д р ж а в н у к у ћ у , п о зв а такођ е Б�ма и наре ди му да му нам ал а све зидове и тав ани це . Ту се Б�м нарочито показао, ни код губернатора није тако б и л о н а м а л а н о . К ућ а б е ш е д р в е н а , ј е д н о с п р а т н а , д о с т а с т а р а и споља веома под луп ље на и ољу ште на, али је изн утр а било све изм ала но као у палати, м ај ор је очаран... Трљао је ру ке и говор ио како ћ е се сад зац ело оже нит и: " Кад је овак ав стан, мо ра м се женити", дода о је сасв им озбиљно. Са Б�мом је све задовољнији, а поред њега и са осталима који су с њиме рад или . Рад је тр ај ао месец дана. За то вре ме ма јо р је сасв им про мен ио ми шљ ењ е о свима наш има , па их је почео и да шт ити. Дођ е до тле да је дн ом и зне над а позва к себи Ж�ога. � Ж�ски! � ре че он � ја са м ти уч ин ио на жао , ув ре ди о сам те. Избио сам те ни крива ни дужна, ја то знам. И кајем се. Разумеш ли ти то? Ја, ја, ја � кајем се! Ж �с ки о д г о в о р и д а о н то р а з у м е . � Ра зум еш ли ти да са м те ја, ја, твој с тар еш ин а, позва о да те м о л и м за о п р о ш т а ј . О сећ аш ли ти то ? Ш та си ти у м о ј и м оч им а? Црв! И м ањ и од цр ва � ти си осуђ ени к! А ја � ја са м п о м и л о с т и Б о ж ј о ј , мајор! Мајор! Да ли ти то видиш и ра� зумеш! � Ж�ски одговори да и то разуме. � Е дакл е, сад ћ у с тобо м да се пом ири м. Али осећ аш ли ти то потпуно, на јпо тпу ни је, осећ аш ли? Можеш ли ти то да разумеш и да осетиш? Само помисли: ја, ја, мајор... итд. Све ово исп ри ча о ми је сам Ж�ски. М ор а да је и у то м мајор у, тој пијаници , свађ алици и неи спр авно м човеку, било људско г осећ ања. Кад се уз ме у обзир његово схв ата ње и д у х о в н о р аз в и ћ е , о н д а с е м о ж е с м а т р а т и д а ј е о в а к а в п о с т у п а к го т о в о п л е м е н и т . У о с т а л о м , м о ж д а ј е т о м е м н о г о д о п р и н е л а и њ его в а п и ј а н о с т . М а ј о р о в с а н с е , м е ђ у ти м , н и ј е о с т в а р и о � н и ј е с е о ж е н и о , мада се већ сасвим био одлучио да се ожени чим се уреди његов стан. М есто жени дбе , дођ е суд , заповеђ ено му је било д а п о д н е с е о с т а в к у . Т а д а м у н а д о в е з а ш е све њ е г о в е с т а р е 9 3
93 „По милости Божјој", израз којим се у моје време , овако од речи д о р е ч и , с л у ж и о не с а м о наш м а ј о р , него и м н о ги и м а њ и у п р а в н и ц и , поглавито они који су се подигли из нижих чинова.
(Ф. Д.)
грехо ве. Пам ти се да је нека да у овом е гр ад у био упр авн ик полиције... Удар га је погодио изне нада. Там ниц а се обр адо ва новости неизмерно. To беше празник, светковина! Прича се д а ј е м а ј о р в и к ао и п л а к а о к а о к а к в а с т а р а п р о с т а ж е н а . А л и ниш та није помогл о. Дао је оставк у, п ро дао своја два белца, затим и сву осталу своју имовину и пао готово у сиромаштво. Д о ц н и ј е с м о ra ви ђ ал и: и ш а о је у и з н о ш е н о м г р а ђ а н с к о м кап уту , с кач ке том и значк ом на глави . Пакосно је гле дао нас осуђ енике. Али, нестал о је свих његових сила, чим је ски нуо м у н д и р . У м у н д и р у б ио ј е г р о м , б о г. A у к а п у т у с е п р е т в о р и о у н и ш т а к а , л и ч и о је н а с л у г у . Ч у д н о је то , к о л и к о к о д т а к в и х љ у д и м у н д и р м н о г о ч и н и .
X X
БЕКСТВО Убрзо после смене нашега мајора настале су у нашој там ни ци врло важн е промен е. Укинута је роб ија, а ме сто ње уста нов љен је осуђ енички војно�с удск и затвор, тачн о као такви заводи и у Русији. To значи да се у нашу тамницу више не доводе изгнаници � робијаши другог реда. Доводе се од тог доба јед ин о затво рени ци и осуђ еници војног суд а, д а к л е љ у д и к о ји н и с у и з г у б и л и п о л о ж а ј к о ји с у и м а л и , н е го остају војници као и сви остали војници, само су кажњени, д о л а з е о в а м о н а к р аћ и ро к ( н а јв и ш е на ш е с т го д и н а), a кад изиђ у из тврђ аве, они се опет вра ћ ају у свој бата љон као редови, што су и пре били. Али ако због нове кр ивице п о н о в о д о ђ у у т а м н и ц у , о н д а се , к а о и н е к а д а , к а ж њ а в а ј у с а д в а д е с е т г о д и н а . У о с т а л о м , к о д н ас ј е и п р е о в е п р о м е н е пос тоја ло засебно војн ичко одељ ење осуђ еника, a с нам а су они становали зато само што за н>их није било другог места. Сада је цела там ни ца војнич ко одељењ е. По себи се ра зу м е д а с у п р е ђ аш њ и р о б и ј а ш и , п р а в и гр ађ ан с к и р о б и ј а ш и , к о ји с у и з г у б и л и с в а с в о ј а п р а в а , к о ј и с у би л и ж и г о с а н и , о б р и ј а н и д у ж п о л а г л а в е � о с т а л и у т а м н и ц и д а и з д р ж е са в с в о ј р о к д о краја, нови више не долазе, а стари мало�помало свршавају свој рок и излазе, те тако за десет година у нашој тамници нећ е остати ниј еда н роб ијаш . Задр жа но је посебно одељ ење. Ту се и даље, по каткад, ша љу тешк и злочинци, осуђ ени војн им су дом . И тако је остал о све док у Сибиру нису ув еде ни најтежи робијашки радови. Пр ем а том е, наш је жи во т ства рно текао ка о и пре : исто изд рж ава ње , исти рад, а готово ис ти и ред , сам о је у п р а в а п р о м е њ е н а и з а м р ш е н а . П о с т а в љ е н је ви ш и о ф и ц и р , ко ма нд ант чете, поред тога још чет ири оф ици ра који су р е д о м д е ж у р а л и у т а м н и ц и . Н е м а в иш е и н в а л и д а , м е с т о њ и х нам ешт ено је двана ест подо фиц ира и чу вар слагал иш та. Заве ден а је подела по че та ма од десето рице , уведе ни су ф р а ј т о р и о д с а м и х о с у ђ е н и к а , н о м и н а л н о , р а з у м е с е, a в ећ с а м о п о с е б и ј е д о ш л о д а А к и м А к и м и ћ о д м а х п о с т а н е ф р а ј т о р о м . Н ов о у р е ђ е њ е , и ц е л а т а м н и ц а , с а с в и м с в о ј и м с л у ж б е н и ц и м а и о с у ђ е н и ц и м а , о с та , к а о и п р е , п о д у п р а в о м к о м а н д а н т а к ао н а ј в и ш е г с т а р е ш и н е . Е во т о с е д е с и л о . Р а з у м е с е, о с у ђ е н и ц и с у с е и с п р в а в е о м а у зб у ђ и в а л и , р а с п р а в љ а л и с у, г л е д а л и д а о д г о н е т а ј у и п р о з р у н о ве с т а р е ш и н е , а л и к а д с у вид ели да је у суш тин и остал о све по старо м, они су се одм ах
у м и р и л и и наш ж и в о т по ђ е к а о и д о с а д . Г л ав н о ј е б и л о д а су с е сви ослободили мајора, чисто одахнуше и пренуше. Нестаде заплашености, сад сваки зна да се у невољи, кад затреба, м о ж е с п о р а з у м е т и с а с т а р е ш и н о м , д а ћ е не в и н ч о в е к с а м о ваљда по некој омашци бити кажњен место правога кривца. Па се чак и вотка опет продаје, исто онако као и пр е ових измена, иако су место инвалида дошли подофицири. Видело с е д а с у т о в ећ и н о м ч е с т и т и и р а з б о р и т и љ у д и , п а р а з у м е ј у свој положај. Истина, неки од њих су спочетка показивали наклоност издирању и бешњењу и хтели су, свакако, зато што су били неискусни, да се прем а осуђ ениц има пона ша ју као пре ма војницима. Ал и су убрзо све раз ум ели . А дру гим а, који суви ше ду го нису могли да виде у чем у је разли ка, њима су сам и осуђ еници пок азали ш та је у ствари. Десило се некол ико грубих сукоба. На пример, осуђ еници завед у подоф ицира, опију га, па му после кажу, онако како они умеју, разуме се, д а је пио з а ј е д н о с њ и м а, п а п р е м а то м е ... С в р ш и л о с е с т и м д а су под оф ици ри равн од уш но гл ед ал и, или, бол>е рећ и, нису ни хтели да гледају како се вотка уноси у тамницу и продаје. Но то није све. Као пре инвалиди, тако су сада и подофицири и ш л и п о р а д њ а м а и д о н о с и л и о с у ђ е н и ц и м а п е ци в о , г о в е д и н у и све што би затражили, то јест, чинили су све чега би се м о г л и п р и м и т и б е з в е л и к о г з а з о р а . H e з н а м н а ш т о ћ е св а т а про ме на, на што ћ е ов ај војни затвор... Све је то зав ед ено већ пр ед кр ај мо је роб ије . Но, суђ ено ми је било да још дв е године проживим и по тим новим уредбама.... Вреди ли да запишем све моје године у тамници, цео мој тамнички живот? He верујем. Да пишем све по реду и све скупа што се тих година дешавало и што сам видео и што сам дожи вео � могао бих, дабогме , напи сати још тр ип ут и четири пута више поглавља него што сам досад написао. А л и б и т а к в о о п и с и в а њ е н а п о с л е т к у б и л о и н е х о т и ц е с у в и ш е ј е д н о л и к о . Св и б и д о г а ђ а ји и м а л и ј е д а н и сти тон, н а р о ч и т о а к о ј е ч и т а л а ц п о д о с а д н а п и с а н и м п о г л а в љ и м а с т в о р и о с еб и о животу робијаша другога реда појам, који бар унеколико мо же задово љити . Же лео сам да у је дн ој пре гле дно ј и јасн ој слици изнесем целу нашу тамницу и све што сам ја у њој д о ж и в е о . H e з н а м ј е с а м л и у с п е о . А л и с а м у в е р е н д а с е с т и м може завршити. Уз то, те успомене покашто и мене самога растужују. А мучно да бих се и могао свега сетити. Некако су ми ра ни је године избрисане из сећ ања. Многе околно сти, у то с а м у в е р е н , с а с в и м с а м з а б о р а в и о . С ећ ам се , н а п р и м е р , д а с у с ве т е го д и н е , с т в а р н о в е о м а с л и ч н е ј е д н а д р у г о ј , про лази ле суморно, апатич но, мртв о. Сећ ам се да су ти дуги д о с а д н и д а н и би л и т а к о ј е д н о л и к и к ао к а д п о с л е к и ш е в о д а пад а с крова кап по кап. П ам ти м да ме је је ди но ст рас на ж е љ а з а в а с к р с е њ е м , н о в и м ж и в о т о м , п р е п о р о д о м � к р е п и л а у ч е к а њ у и н ад ањ у .
И најзад сам се и окрепио: чекао сам, бројао сам сваког д а н а , п а и п о р е д т о г а ш то и х је о с т а л о ј о ш х и љ а д у , ј а с а м и х слатко бројао јед ан по један , испраћ ао их, сахрањ ивао и рад ов ао сам се сут ра да н што је је да н мање, ш то ниј е хиљ аду , него девет стотина деведесет девет. Памтим како сам за све то време, и поред стотине другова, био страховито усамљен и како сам на пос лет ку и завол ео ту сво ју уса мљ ено ст. Ду шевно у с а м љ е н , ј а с а м о к р е н у о п о г л е д н а с в о ј у п р о ш л о с т, р а з м а т р а о свој пређ ашњи живот, прел ист ава о сваку стран ицу, претресао све до најмањих ситница, удубљивао се, сам себи су ди о строг о и неу мо љив о, па понека д, у неко м часу, још са м и зах ва љи ва о судбини ш то ми је да ла ту самоћ у, је р без ње н е би б и л о н и т о г а с у д а , н и т е с т р о г е с м о т р е н а д п р е ђ а ш њ и м ж и в о т о м . Д а л е п и х н а д а , о д к о ј и х м и ј е с р ц е т а д а ј а ч е к у ц а л о . Мислио сам и хтео сам, сам себи сам се заклињао, да у моме н о в о м ж и в о т у не ћ е б и т и н и о н и х п р е ђ а ш њ и х п о г р е ш а к а , ни оних мал акс авањ а. Изр адио сам и план будућ ег живо та и наумио сам да се чврсто њега држим. У мени се обновила сле па вер а да ја све то мо гу и хоћ у да испун им... Ч екао са м слобо ду, звао с ам је да што п ре дођ е, жел ео са м да се поново о г л е д а м , у н ов о ј б о р б и . П о к а ш т о м е ј е о б у з и м а л а г р ч е в и т а нестр пљи вост... С ад ми је теш ко и болн о сећ ати се како ми је т а д а б и л о у д у ш и . С вак ако , с в е с е то с а м о м е н е ти ч е... Н о ја с а м св е ово з а п и с а о с то г а ш то ћ е, м е н и с е ч и н и , с в а к и то разумети, јер би се то свакоме морало догодити, ако би у с в о ј и м н а ј л е п ш и м г о д и н а м а и н а ј б о љ о ј с н аз и б а ч е н био у тамницу за неко време. А л и о с т а в и м о то .. . Б о љ е ј е д а ј о ш ш т о г о д и с п р и ч а м , к а к о не бих сувише нагло све пресекао. П а д е м и н а у м д а ћ е к о г о д м о ж д а у п и т а т и : З а р н ик о н и ј е мог ао побећ и из та мн иц е? И зар за тол ик о год ина нико од н а с н и ј е б е ж а о ? Ј а с а м в ећ з а п и с а о : д а о с у ђ е н и к , к о ј и д в е � �три године пробави у тамници, почиње да мери време, па и нехо тице долаз и до зак љу чк а да ћ е боље бити ако и остатак казне издржи без брига и мука, без опасности, те да после р е д о в н и м п у т е м и з ађ е и п ре ђ е у и з г н а н и ч к о н а с е љ е . А л и такав се рачу н прави сам о у глави осуђ еника који није кажњен дугорочним изгнанством. Дугорочни, онај који има врло дуго да чека, тај може и да се упусти... Но код нас се то некако није дешавало. He знам, јесу ли људи били врло плашљиви, је ли надзор био особито строг, војнички, или околина нашега града у много чему није била за то подесна ( с т е па , о т в о р е н о п о љ е ) � т е ш к о ј е р е ћ и . Ј а м и с л и м , у т и ц а л и су сви ти узр оц и. Доиста , било је врло тешко утећ и. Ал и ипак, док с а м ја био, д е с и л о с е ј е д н о б е к с т в о : о д л у ч и л а с е б и л а д в а осуђ еника, и то од оних нај те жи х злочина ца... После мајорове смене, А�ов (његов тамнички ухода) о с т а д е с а с в и м с а м , б е з п р о т е к ц и ј е . Б ио ј е ј о ш в р л о м л а д , а л и ,
с г о д и н а м а , њ е г о в с е к а р а к т е р с н а ж и о и у ч в р ш ћ и в а о . У оп ш т е , он је био човек смео, о дл уч ан , па и врло довитљ ив. М ак ар да и даље само уходи и испод земље копа, али ако би му дали с л о б о д у , с и г у р н о н е б и в и ш е , к ао п р е , з а п а о о н а к о н е р а з у м н о и без рачуна, плативши своју глупост изгнанством. Код нас се он помало бавио и прављењем лажних путних исправа. Уосталом, ја то не тврдим. Тако сам слушао од наших осуђ еник а. К ажу, он је так о неш то рад ио још док је ишао у мајорову кујну и, разуме се, отуда извукао користи колико се могл о. Једн ом речи, из гле да да је био сп ре ма н на све, са мо да „промени сво ју судб ину" . Имао сам при лик е да уне кол ико у п о з н а м њ е го в у д у ш у : њ его в ц и н и з а м и ш а о ј е д о о д в р а т н е смелости, до нај хл ад нј е поруге, и побуђ ивао је неодољ иву одв ратн ост. Ме ни се чин и: ка д би му се ја ко п ро хт ел о да п о п и ј е ч а ш у во т к е , а д а ј е н е м о ж е д о б и т и д р у к ч и ј е н е г о а к о би морао некога да убије, он би то поуздано учинио, само ако би се то могло извести нечујно, да нико не дозна. У тамници с е н а у ч и о д а с м и ш љ е н о р а ч у н а . Е то т о г а ч о в е к а ј е у з е о н а о к о Куљиков, осуђ еник из засебног одељ ења. 0 Куљикову сам већ говорио. To није човек млад, али је страс тан, пун жив ота, јак, с ретк им и разно ли ким спосо бност има. У њ ему има снаге, же ли још да живи, такви љ у д и и у д у б о к о ј с т а р о с т и хо ћ е ј о ш д а ж и в е . Ја, д а с а м с е чудио зашто наши људи не беже, свакако бих се прво зачудио Куљик ову. Ал и, ето, не ус уђ уј е се... Ко је, најз ад , на кога више у т и ц а о , А�ов на К у љ и к о в а, и л и К уљ и к о в н а њ е га? H e з н а м , али су они били вредни један другога и у жељи за бекством п о д у д а р и ш е се . З д р у ж и л и с е . Ч и н и м и с е, К у љ и к о в ј е р а ч у н а о д а ћ е А�ов с п р е м и т и п у т н е и с п р а в е . А�о в је п л е м и ћ , чо век и з д о б р о г а д р у ш т в а , a то о б е ћ а в а н е к у р а з н о в р с н о с т д о ж и в љ а ј а у б у д у ћ н о с т и , с а м о д а ј е д а с е д о ч е п а ј у Р у с и ј е ! К о зн а к а к о с у с е д о г о в о р и л и и ч е м у с у с е н а д а л и , а л и је п о у з д а н о д а с у њ и х о в е наде излазиле из обичне рутине сибирског скиталаштва. К у љ и к о в ј е б и о р о ђ е н и г л у м а ц , м о г а о ј е д а б и р а к а к в е хо ћ е у л о г е у ж и в о т у , м н о г е и р а з н о в р с н е , м о г а о је м н о г о ч е м у д а се нада, ако ничем другом, а оно бар разноликости. Тамница мора стварати такве људе. Договорише се, дакле, да беже. А л и н е м о г у ћ н о ј е б е ж а т и бе з ч у в а р а . Т р е б а л о ј е под гов ори ти јед но га од њих да и он с њима бежи . У је дн ом б а т а љ о н у у т в р ђ а в и с л у ж и о ј е н е ки П о љ а к , ч о в е к е н е р г и ч а н и м о ж д а з а с л у ж а н б о љ е с р ећ е , в ећ у г о д и н а м а , с р ч а н , о з б и љ а н . У мла до ст и, тек што је до ша о на слу жб у у Сибиру, бе жа о је из дубоке чежње за завичајем. Али су га ухватили, казнили, и две године га др жа ли у осуђ еничк ом војном затвору. Кад је вр аћ ен у во јск у , о н с е т р г н у о и с л у ж и о је в р л о м а р љ и в о , што је боље могао. К ао наг ра ду, доб ио је за ф ра јт ор а. Врло је частољубив, поуздан у себе, зна шта вреди. Он тако и говори, так о и изг леда , као човек који зна шта вред и. За ово вре ме ја
сам га више пута видео међ у на ши м чу ва ри ма . Понешто су ми и Пољаци о њему говорили. Чини ми се да се његов а стара чежња за завичајем сада претворила у мрзост, потајну, нему, вечиту. Овај човек би се могао на све одлучити и Куљиков се ни је пре вар ио кад га је изаб рао за др уг а. Зове се Колер. Они се д о г о в о р е и о д р е д е д а н . To је б и л о у ј у н у , у ж а р к и м д а н и м а . У овоме гр ад у клима је доста ујед нач ена , лети је вре ме стално топло, a то и је ст е згодно за бегун це. Ра зу ме се, они нису мо гли бежа ти пра вце из тврђ аве, ј е р ј е ц ео г р а д био к а о н а д л а н у , г о р е н а х у м у , о т в о р е н с а с в и х страна. У околини, на доста великој даљини, шуме нема. Т р е б а л о с е п р е о б у ћ и о н а к о к ак о с е љ у д и о в д е н ос е , а р а д и тога мо ра се на јпр е провућ и до подграђ а у ком е Куљиков одавно има неко своје склониште. He знам да ли су тамошњи њихови добри пријатељи потпуно сачували тајну. Мора се уз ет и да јесу , иако се то после, при суђ ењу, ниј е сас ви м разја сни ло. Те године, у неком кр аји чк у подграђ а, беше нека млада и врло прикладна девојка, с надимком Вањка�Тањка, која је тад а тек запо чел а послове на свом пољу рад а и ули ва ла вел ике наде, које је до цн ије де ли ми це и оствар ила . Звали су је ј о ш и „ в а тр а " . К ако и з г л е д а , и она је м а л о у м е ш а л а с в о ј е прсте у ствар Куљикова. Има пуна година како Куљиков због њ е п р о п а д а . Н а ш и ј у н а ц и и з ађ у у ј у т р у н а п р о з и в за п о д е л у ра да и врло вешто уде се да и они пођ у са Шилкин ом, к оји ради око пећи и малтерише, те да с њиме малтеришу празне батаљонске касарне, из којих су војници одавно изишли и см ес ти ли се по ло го ри ма у пољу. Куљико в и А�ов пођ у да кл е с њ и м е к ао п о м а г а ч и . К о л е р с е н а ђ е м е ђ у ч у в а р и м а , а к а к о се за тр оји цу осуђ еника тр аж е два чува ра, Колер, као стари војник и водник, доби неког младог регрута, да га тобоже поучава дужностима чувара. Мора бити да су наши бегунци и м а л и в р л о ј а к у т и ц а ј н а К о л ер а , к а д и м ј е о н п о в е р о в ао и к а д је п о с л е д у г о г о д и ш њ е и с р е ћ н е с л у ж б е , и к ао ч о в е к п а м е т а н , озбиљан, смишљен, ипак пристао да их прати. Д о ђ о с м о у к а с а р н е . Б еш е ш е с т ч а с о в а и з ј у т р а . О с и м њих нема више никога. Одр ади вш и је да н час, Куљиков и А�о в р е к о ш е Ш и л к и н у да ћ е д а и д у у р а д и о н и ц у , прво, д а се с неким тамо виде, а друго, да донесу алат који им овде нед оста је. Пр ема Ш илкину треб ало је бити лука в, то ћ е рећ и д р ж а т и с е ш то п р и р о д н и ј е . О н је М о с к о в љ ан и н , м о с к о в с к и сита н и незн атан грађ анин, з анат му је да гр ад и пећ и, лу� кав је, шуњ ало, пам етан, и ма ло говори. Изгледа сла буњ ав и изн ур ен . Мо гао је целога века да иде у прсн ик у и огр та чу по московски, а ли суд бина му је др уг о наме ни ла и тако, после дугог тумарања, задржао се код нас и остао да цео ж и в о т п р о в е д е у з а с е б н о м в о ј н и ч к о м о дељ ењ у , д а к л е у в р с т и нај стр аш ни јих злочинаца војника. He знам чим е је засл ужи о такв у каријеру , али се ника д није опазило да је нешто
нарочито незадовољан, држао се мирно и уједначено, само би се понекад темељно опио, но и тада се добро држао. За ово бекство, разуме се, није знао, али је имао оштар вид. По себи се зна, Куљи ков му је на м иг ну о да они то ид у по вотку, која је још ју ч е донета у рад ио ниц у. To Ши лкина гану, те се без икаквих сумњичења растаде с њима и остаде сам с оним ре гр ут ом , а Куљиков, А�ов и Колер оду у подгр ађ е. П р ођ е п о ч а с а , о н и с е н е в р а ћ а ј у . Ш и л к и н с е о д ј е д а н п у т сети и за ми сл и се. Био је он на си ту и реш ету . И с тад е се присећ ати: Куљиков је био некако нарочи то располож ен, А�ов је д в а п у т с њ и м е н е ш т о као п р о ш а п т а о , б ар је Ш и лк и н опазио како му је Куљиков два пу т нами гну о. С ад се свега сећ а. Оп аж ал о се нешто и на Колеру, ма ка р са мо то што је п р и п о л а с к у п о у ч и о м л а д о г а в о ј н и к а к а к о ћ е с е д р ж а т и до к се он не врати, a то некако није било сасвим природно, бар не код Коле ра. Реч ју, што се Шил кин више присећ ао, ствар му је н е к а к о св е с у м њ и в и ј а д о л а з и л а . А в р е м е п р о л а з и , о н и х ј о ш никако нема, Шилкин се сасвим узнемири. Он врло добро зна коли ко је то и за њега опас но � уп ра ва м ож е и на њега д а п о с у м њ а . М о ж е п о м и с л и т и д а је о н с в е с н о п у с т и о с в о је д р у г о в е , п о д о го во р у , и с а д , ак о з а к а с н и и да ј а в и за њ ихов нестанак, пашћ е на њега још ве ров атни ја сум ња. He треб а губити време. Сети се одједном како су се Куљиков и А�ов у п о то њ е в р е м е н е к а к о м н о г о би ли з д р у ж и л и , к ак о с у ч е с т о шапутали, крили се иза касарни, далеко од свачијих очију. Сети се како је он још т ад а неш то по ми шљ ао у вези с њима... Исп итују ћ и погледа свога чу вар а. А овај се наслонио на пу шк у па зева и сасвим безазлено чисти прстом нос. Онда Шилкин не хтеде ни да му каже шта мисли, него сасвим просто рече да з а њ и м п ођ е у и н ж е њ е р с к у р а д и о н и ц у . Т а м о т р е б а п и т а т и ј е с у л и д о л а з и л и . Т а м о и х н ико н и ј е ви д е о . Све Ш и л к и н о в е с у м њ е р а з ј а с н и л е с е: „ Да с у о т и ш л и у п о д г р а ђ е п р о с т о д а п о п и ј у коју и да се прошетају � што је Куљиков покашто и р адио � ни то не мо же бити. Они би му то јед но ста вн о казал и, је р не би имало смисла крити то од њега." Шилкин остави посао, па и н е в р а ћ а ј у ћ и с е ви ш е у к а с а р н е , о д е п р а в о у т а м н и ц у . Било је већ скоро деве т часова кад се јав ио н аре дн ику и рекао му шта се десило. Наредник се поплаши, a у први мах н е х т е д е м у н и в е р о в а т и . Р а з у м е с е , Ш и л к и н ј е би о с м о т р е н па му је све то пр ија ви о сам о као неку сумњ у, неко нагађ ање. Наредник сместа одјури мајору. Мајор одмах похита команданту. За четврт часа предузете су све мере. Јављено је и с а м о м е г у б е р н а т о р у . К р ивц и н и с у н е зн атн и , м а л и , због њих би из Петрограда могли послати велике укоре. С правом или не, тек А�ов је забе ле же н у по ли тич ке кривце , а Ку љико в је и з зас еб н о г о д е љ е њ а , д а к л е а р х и � з л о ч и н а ц п а ј о ш у з то и војни. До сад ни је било при м ер а да је беж ао неко из засебног одељења. Овом приликом се сетише да, по правилу, сваког
о с у ђ е н и к а и з з ас е б н о г о д е љ е њ а п р а т е н а р а д д в а ч у в а р а , и л и бар по је да н за сваког. Ал и се на то ни је пазило . Дакл е, бић е врло непријатно. Гласници кренуше да по свим општинама и околним ме сти ма јав е о бегунц им а и да свуда оставе њихов опис. Одо ше и Козаци у потер у, у лов. П исано је и сус ед ни м ок руз им а и целој губерн ији... Речју, јак о су се пре пал и. А код нас у т а м н и ц и н а с т а д е д р у к ч и ј е у з б у ђ е њ е . К ак о гру пе осуђ еника до лаз е с рад а, од ма х им се при ча шта се д о г о д и л о . В ест је д о л е т е л а већ с в у д а и к о д с в и ју . И сви је п р и м а ј у с н е к о м н е о б и ч н о м , п р и т а ј е н о м р ад о ш ћ у . С в а к о м е н е к а к о з а д р х т и ср ц е .. . О с и м ш т о ј е о в а ј д о г а ђ а ј п о р е м е т и о ј е д н о л и к и т а м н и ч к и ж и в о т и р а с т у р и о м р а в и њ а к , б е к с тво , и то такво бекство , нек ако је топ ло и као неш то сво је уш ло у сваку душу и одјекнуло на њеним већ одавно заборављеним стр ун ам а; оси м тога, у свак ом е срц у зат ре пта ло је и нешто као надањ е, храб рос т, могућ ност да се судб ина проме ни. „Побегли људи, а зашто...", помисли сваки од њих и одмах се охрабри и изазивачки погледа у друге. Сви се наједанпут понеше и некако охоло погледаху на подофицире. Р а з у м е с е, у п р а в а о д м а х п о х и т а у т а м н и ц у . Д о ђ е и сам командант. Наши се ободрили па гледају смело, чак и нешто презриво, с неком ћ утљивом , прита јен ом и стр ого м поузданошћ у. Као да каж у: видите , како ми умемо... Ра зум е с е п о с е би , н а ш и с у о д м а х п о г о д и л и д а ћ е ц е л а у п р а в а до ћ и код нас. Пого дили су и да ћ е од м ах нас тати пр етр ес , па су за времена све посакривали. Знају они да се управа у оваквим с л у ч а ј е в и м а у в е к с е т и д а д е ј с т в у ј е . Т ак о ј е и би л о . Н а п р а в и л а се велика хука�бука, све се прекопало, све се претражило и, р аз ум е се, ниш та се ни је нашл о. После подне, осуђ ениц и одоше на рад с појачаном стражом. Увече, стражари сваки ч а с з а в и р у ј у у т а м н и ц у , п р е к о о б и ч а ј а , п р е б р о ј а ш е н ас ј о ш ј е д а н п у т виш е, a у п р е б р о ј а в а њ у с у се п р е в а р и л и д в а п у т више него обично. Због тога опет наста узбуна, све истераше напољ е па их там о поново пребр ојаш е. После су то још је дн ом поновили и по касарнама... Укратко, беше много бриге и трчања. А о с у ђ е н и ц и , н и б р к о м да м р д н у . С ваки и з г л е д а необично слободан, независан и, како то увек бива у оваквим приликама, целе вечери сваки се понашао необично уљудно, као веле: ништ а на м се не мо же пр еба ци ти. А уп ра ва је, д а б о г м е , м и с л и л а : д а л и о в д е н е м а њ и х о в и х з а в е р е н и к а ? И нар еди ла је да се на осуђ енике припази и да се осл уш ну. Ал и о с у ђ е н и ц и се с а м о с м е ј у . „ Та кв е с т в а р и с е р а д е д р у к ч и ј е , а н е да се за с о б о м о с т а в љ а ј у з а в е р е н и ц и ! " � „И за р су К у љ и к о в и тај А�ов људи који не умеју сакрити трагове! Мајсторски су извели, нико видео, ни чуо! Људи су прошли кроз иглене уши, па ћ е проћ и и кроз зак љу ча на вра та!" Укратко, и Куљи кову и А �ову с л а в а р а с т е , сви се п о н о се њ и м а . О с е ћ а ју д а ћ е њ и х о в о
ј у н а ч к о д е л о п а м т и т и и н а ј д а љ и п о т о м ц и р о б и ј а ш а , д а ћ е и тамницу надживети. � Уме нар од! � ка ж у јед ни . � М и с л и л и да н а ш и н е ћ е б е ж а т и ! Е , п о б е г л и ! � д о д а ј у д р у г и . � Ј есу ! Богме им поб егош е! � јав и се трећ и и с неком надм оћ нош ћ у оба зре се око себе. � А ко је бежао... М исл иш л и ба р с а д д а је и т в о ј р е д ? Д а ј е д р у г о в р е м е , о н ај, к о м е с у о в е р е ч и у п у ћ е н е , з а ц е л о би одговорио на ово изазивање и одбранио своју част. Али овако, он скр ом но оћ ута. „Збиља, нис у сви као Куљи ков и као А�о в, п р во се и с а м п о к аж и ..." � О д и с т а , б р аћ о , з а ш т о м и о с т а ј е м о о в д е ? � п р е к и н у ћ у т а њ е ч е т в р т и , к о ји је с к р о м н о с е д е о к о д п р о з о р ч е т а у ку јн и и по дни ми о обр аз ша ко м. Из неког као немоћ ног, али потајног задово љст ва са са м им собом, о н је говорио ма ло ра зву че но . � Шта ћ емо ми овде? Живи, нисм о као ост али љ у д и , у м р л и , н и с м о к ао п о к о јн и ц и . Е �ех ! � Зашто: е�ех? Нису окови папуче, па да их збациш с ногу. � А, ето, како Куљиков... � ум еш а се неки ватре н ж у т о к љ у н и д е ч а к . � Куљиков! � одмах прихвати други и презриво се испречи на жутокљунца. � Куљиков! To he рећ и: зар је мн ого так ви х као Куљиков? � Шта ве ли те, браћ о, за А�ова, и он је до ра ста о, охо, богме јес те! Зрео! � Те још как о! Taj ћ е и Куљи кова савит и око прст а! Прстен краја нема! � Да ли су сад већ одмакли далеко? Волео бих да знам, браћ о... Разговор одмах скрену на то. Јесу ли далеко? На коју су ст ра ну оти шл и? К уда би било најб ољ е да оду? Који је сре з н а ј б л и ж и ? Н а т о с е о д м а х н ађ е н е к о л и ц и н а к о ј и п о з н а ј у о к о л и н у . Њ их р а д о з н а л о с л у ш а ј у . Р а з г о в а р а ј у и о с е љ а ц и м а и з н а ј б л и ж и х с е л а и о д м а х п р е с у ђ у ј у д а т о н и с у п о г о д ни љ у д и . Б л и з у с у г р а д у , п а с у п р е м а з а н и и п р е в е ј а н и . Нећ е бегу нци ма гледати кроз прсте, ухва тић е их и пред ати. � Били су они у разним незгодама, свашта су видели. � Овд е ти је, бра те, опак сељ ак. У�ух ! � Непоуздан сељак! � Сибир ац је запет а пуш ка . Пад неш ли му шак а, оде ти глава! � Јест, али и наши ... � Зна се већ ч иј а ћ е ту да пре вагн е. Н аши ни су такв и љ у д и . � А к о не п о м р е м о , ч у ћ е м о . � А шта ти ми сли ш? Ухвати ћ е их?
� Ја мислим � прихвата TO други, од оних ватрених и у д а р и п е с н и ц о м п о с то л у , ј а м и с л и м : н и к а д и х н е ћ е у х в а т и т и ! � Хм . Ту ти је: како се окр ене . � Ево, браћ о, шта ја м ис ли м � при хв ат и и Ск ура тов � да сам ја скитач, м ене ник ад не би ух ва ти ли ! � Зар тебе! Поче сме х, а неки се пр аве као да нећ е ни да чу ју . Ал и Скуратов се већ загрејао. � Ни кад ! � на ста вљ а он енер гич но. � Ја са м то, браћ о, често у себи мислио и сам себи се чудио и чини ми се: кроз рупицу на брави ја бих се провукао, а не би ме ухватили. � Пази само да не огладниш, те сам сељаку за хлеб да не одеш. Сви се смеју. � За хл еб. He лу п ај ! � А што ти лупеташ? Ти и ујка Васја убили сте крављу с м р т , зато сте и дошли овде. Д и ж е с е јо ш већ и с м е х . Они о зб и љ н и о с у ђ е н и ц и по см атр ају с још већ ом срџбом. � А ма , лу па ш и ла же ш! � викну Скурато в. � To је ме не Микита опањкао, а није ни мене, него Васју, а мене су тек онако уз гр ед уп лел и. Ја сам Московљ анин, а још одм ал ен а с а м и с п р о б а н у с к и т н и ч к и м м а ј с т о р и ј а м а . Ј о ш до к м е ј е црквењ ак уч ио читати , он ме, обично, повуче за ув о па каже : „Понови 'помилуј мја, Господи, по велицјеј милости твојеј' и тако редо м... А ја за њим: 'Повед и ме у пол ици ју, по ми ло ст и тв ојо ј' и так о редом ..." Ето како сам ја још о дм ал ен а започео . Опет се сви из гласа нас ме јаш е. А Скур ато в то и хоћ е. Он не може да се не луди. Убрзо оставе њега и опет започну озбиљне разго воре . Расу ђ ују ма хо м стар ији људ и и знаоци. A о ни м а л о м ла ђ и и м и р н и ј и с а м о и х р а д о с н о г л е д а ј у и и с т е ж у вратове да их слушају. У кујни се скупљала велика гомила и, д а б о г м е , без п о д о ф и ц и р а . Д а су они ту, о н д а се о о в о м е н е би ништа говорило. Измеђ у оних који су се најви ше радо вал и, запазио сам Маметку, Татарина, човека високог раста, ши� роких вилица, необично комичну појаву. Он готово ништа не разуме шта се говори, али и он протура главу иза гомиле и слуша, с уживањем слуша. � Ш т а ј е , М а м е т к а , ј а к ш и ? � приђ е му Ск ура тов тек онако, из доколице, јер су сад сви већ заборавили на њега. � Јакши! Ух, јакши! � промрмља Маметка прегнувши с е, м а ш у ћ и с в о ј о м с м е ш н о м г л а в о м н а С к у р а т о в а . � Ј а к ш и ! 9 4
9 5
94 „Убили крављу смрт" значи: убили су неког сељака или сељанку у сумњи да су они по ветру бацали чини од којих гине стока. Ми смо у нашој тамниц и им али једног таквог убицу. 95 Јакши, добро, ваљано.
� Нећ е их ув ре ба ти ? Јок? � Јок, јок! � опет за м ум ла Мам етк а, овога пу та ма шу ћ и рукама. � Т в о ј а л а г а л а , м о ј а н и ј е р а з у м е л а , ј е л и та к о , Маметка? � Т а ко , т а к о, ј а к ш и ! � п р и х в а т и М а м е т к а к л и м а ј у ћ и главом. Ск ура тов га зврц ну по капи, н ат уч е му је на очи и вр ло д о б р е в о љ е изиђ е из к у ј н е , а М а м е т к а о с та у н е к о м чуђ ењ у. Строгост у тамници, велике потере и трагања по околини потраја ше целу недељу дана . He знам којим пут ем , тек осуђ еници су од ма х до биј али врло тачн е извеш таје о маневрима управе ван тамнице. Првих дана све су вести биле д о б р е по б е г у н ц е : ни т р а г а од њ их, н и г л ас а , н е с т а л о и х � и то је све. Н аш и с е с а м о о с м е ј к у ј у . Н е с т а д е с в а к е б р и ге о с у д б и н и б е г у н а ц а . „ Н и т и ћ е ш т о н аћ и , н и ти ћ е к ог а у х в а т и т и ! " , г о в о р е код нас задовољно. � Ништа нема, метак ! � Збо гом, не бој се, брзо ћ у се вр ат ит и! Знало се код нас да су кренули сви околни сељаци, да чувају сумњива места, све шуме, све теснаце. � К о ј е ш т а ! � р е к н у н а ш и с м е ј у ћ и се � с и г у р н о и он и имају свога човека и склонили су се сад код н>ега. � Зацело имају � одговоре други. � Нису то људи тек онако, све су они унапред припремили. И и д у ј о ш д а љ е с а в е р о в а т н о с т и м а : м о ж д а су , в е л е , бегу нци још и сад у подграђ у, ћ уте у неком под рум у, че ка ју д а прођ е та у з б у н а и д а и м ко са и б р а д а п о р а с т у . П о ла го д и н е , годину, могу тако остати, а већ после одоше они... Речју, сви су у неком романтичном душевном стању. Кад, наједанпут, на осам дана после бекства, пронеше г л а с д а ј е н ађ е н тр а г . Р а з у м е с е, т а к о б у д а л а с т а в е с т о д м а х је п р е з р и в о о д б и је н а . А л и ј е она и с те в е ч е р и п о тв р ђ е н а. Осуђ еници се узне мир иш е. Сутра дан у ју тр у по гра ду се г о в о р и л о д а с у ве ћ у х в а ћ е н и , д о в о д е и х . П о с л е р у ч к а д о з н а л о се још више: ухва ћ ени су на се да мд ес ет врста одавде, у неком селу. Нап осл етку сти же тачн о извешћ е. Први подо фиц ир, в р а ћ а ј у ћ и с е о д м а ј о р а , к а з а о ј е ка о п о у з д а н о д а ћ е и х д о в е ч е д о в е с т и и то п р а в о у з а т в о р п ри т а м н и ц и . С ад се в и ш е не мо же сум њат и. Тешко је описати распо лож ењ е које је та в е с т и з а з в а л а к од о с у ђ е н и к а . П р в о с е с в и н а љ у т и ш е , п а о н д а се покуњише. Затим проби као нека жеља за подсмехом. И с м е ј у с е, а л и в и ш е н е г о н и о ц и м а , н е г о у х в а ћ е н и м а , и с п р в а тек понеки, затим готово сви, осим неколико озбиљних и чврстих, који мисле самостално и који се не дају збунити 9 6
96 Пушчано зрно, овде значи: бржи од метка.
п о д с м е с и м а . О н и п р е з р и в о г л е д а ј у н а л а к о м и с л е н у ве ћ и н у и ћ уте. Речју, колико су преу звезде ковали и Куљикова и А�ова, толико су их сад више понижавали и тојош са задовољством. Као да су их она двојица све редом нешто увредила. С презривим изразом причају како им се веома прохтело ј е с т и , к а к о н и с у м о г л и п о д н е т и г л а д о в а њ е п а о т и ш л и у с е л о д а о д с е љ а к а и с п р о с е к о ји з а л о г а ј . З а л у т а л и ц у и с к и т а ч а то ј е н а ј г о р е п о н и ж е њ е . А л и н и т е п р и ч е н и с у б и л е и с т и н и т е . Б е г у н ц и с у п р о н а ђ е н и , с а к р и л и се у ш у м у , ш у м у с а с в и х с т р а н а о п к о л и ш е сељаци, кад су бегунци видели да се не могу избавити, предали су се сами. Ништа им друго није ни остало. А к а д и х п р е д в е ч е зб и љ а д о в е д о ш е с а ж а н д а р м и м а , веза них и ру ку и ногу � сви роби јаш и нагр ну ка огра ди да виде шта ћ е с њима бити. Ра зу ме се, нису вид ели н ишт а ос им мајо ров их и команд антов их кола код затвора. Бегунце одвоје у н а р о ч и т у собу, о к у ј у и х, а с у т р а д а н и х п р е д а д у с у д у . Убрзо подсмеси и презир ање осуђ еника пре стају сами од себе. Чули су све потанко, видели су да бегунцима није збиља ништа друго остало него да се предаду, па су онда искрено пратили шта бива, даље, на суду. � Ц е п н у ћ е им по х и љ а д у � р е ћ и ћ е н е к и . � Какву хи ља ду ! � одг ова рају дру ги. � Утућ и ћ е их! М о ж д а ћ е А � ов и д о б и т и х и љ а д у , а л и о н о га д р у г о г ћ е у т у ћ и , зато, брат ац мој, ш то је он из засебног одељ ка. Ипак нису погод или . А�ов је добио све га пет сто тин а. Узело се у обзир његово дот ад аш њ е добро вла дањ е и ш то му је о во „ пр ва п о г р е ш к а " . К у љ и к о в ј е о су ђ е н , м и с л и м , н а х и љ а д у и по. Доста блага казна. Они, као разборити људи, нису на су ду никога уп ле тал и, говорил и су јасно, онако како јест е, казали су да су побегли право из тамнице, сами, да нису нигде свраћ али. Н ајвише сам жал ио Колера: он је изгуби о све, по сл ед ње своје наде, пр ош ао је најго ре, добио је, чини м и се , д в е х и љ а д е и о т п о с л а т ј е н е г д е к а о о с у ђ е н и к , н е у н а ш у т а м н и ц у . А � ов ј е ш и б а н с л а б о и с а ж а љ и в о , т о м е с у п р и п о м о г л и л е к а р и . А л и о н с е с и л и о и у б о л н и ц и је г л а с н о го в о р и о к а к о сад иде на све, спреман је на све, и још друкчије да ради. Куљиков се држао као и увек, то јест, озбиљно, пристојно, a кад се посл е шиба вратио у там ни цу , гле дао је око себе као да се никад од ње није ни од вајао . Али осуђ еници нису њега тако гледали, јер и поред тога што се Куљиков свуда и свагда умео д о б р о д а д р ж и , и п ак га о с у ђ е н и ц и у д у ш и н е к а к о н и с у в и ш е поштовали, и понашали су се према њему више својски, као према себи равном. Укратко, од тога бекства његова слава некако потамне... Код људи успех врло много вреди.
X X I
ИЗЛАЗАК ИЗТАМНИЦЕ Све се то деси ло већ у пос ледњ ој години мога тамно вањ а. Ту последњу годину памтим готово исто онако као и прву, особито већ сасвим последње време у тамници. Али нашто говорити о свак ој ситници . Сећ ам се сам о да ми је те године, иако ме је мучила нестрпљива жудња да се све што пре сврши, ипак лакше било живети него за све дотадашње време мога изгнанства. Прво, међ у осуђ еницима сам имао већ много дру гова и пријатеља, који су сад потпуно били уверени да сам ја добар човек. Многи од њих били су ми одани и волели су ме искрено. Пионир се умало није запл ака о кад је мене и мога др уга испраћ ао из тамн ице, а кад смо ми затим још цео месе ц остали у град у и живел и у је дн ој д рж авн о ј згради, он је го то во сваког дана до лазио ко д нас, м ак а р само онако, да нас види. Истина, било је и личности сурових и нељубазних до краја. Њима је, чини ми се, било баш тешко да са мно м бар коју реч п рогов оре � Бог би их знао зашто. Изгле дало је као да се нека прег рад а испр ечил а измеђ у нас. У потоње време имао сам, уопште, више олакшица него за све трајање мога тамновања. Међу војним службеницима у граду имао с ам мно ге познанике, па чак и неке школске дру гов е. Сад смо се поново спријатељили. Поред њих, могао сам сад имати и више новаца, могао сам и кућ и да пишем , па сам могао има ти и књига. Већ је прошло неколико година отка д нисам чи тао није дн у књигу и тешко је изложити оне чудне и уједно узбудљиве утиске које је на мене уч ини ла прва књига коју сам проч итао у тамн ици . Сећ ам се, почео сам да је чита м с вечери, кад затвори ше касарну, и чита о сам је сву ноћ до зоре. To је била свеска једн ог месе чник а. Било ми је тако као да ми је д о летел а вест из д р уго г света, са в пр еђ аш њи живот из ађ е ми пред очи јасн о и живо, и по том е ш тиву гледао сам да дознам јес ам ли много заостао иза тога живота, је су ли они там о много прожи вели без мене, шта их дан ас покрећ е, каква их питања сада заним ају? У пијао сам оне речи, читао сам измеђ у редова, паштио се да да ку чи м неки потајни смисао, наговеш тај о ономе што је пре било, да нађ ем траго ве од онога што је некад а, у м о је вр ем е зан и м ал о љ уде. П а ми је било врло теш ко што сам стварно видео колико сам далеко од новога живота, како ми је непознат, како сам одсечен од њега, као кришка. Ваљало је да се тек навикнем на нов свет, да се упознам с новим нараштајем. Нарочи то ме је зад рж ава о понеки члан ак потписан познатим и некада драгим именом... Али чују се већ и нова имена, јављају се нови људи и радници и ја сам жељно хитао да их ту упознам и љутио сам се што сам им ао тако м а л о књ иг а и што је врло теш ко било доћ и до њих. А пре, под ма јор ов им стар ешин ством, било је чак и опасно унос ити књ игеу тамни цу. Кад би дошло до прет рес а, одмах би се питало: „Откуда су? Где си их добио? Мора да имаш
веза..." A ја, шта бих на то могао да одг ово рим ? И зато, живећ и без књига, и нехотице сам се сам у себе повлачио, стављао себи питања, старао се да на њих одговорим, а покашто се и мучио с њима... Али зар би се све то могло испричати! У тамни цу сам дошао зими, па ћ у у зиму добити и слободу, у ист и дан и месец кад сам је и изгу био. Да великог нестрпљ ењ а с којим сам чекао ту зиму. Како сам ужи вао гл едајућ и да лето измич е, да вене лишћ е на дрвећ у и да степска трав а жу ти и суш и се... Прођ е и лето, за х у ја јесењ и ветар, ево већ пр ом ич у и прве снежне паху љиц е... Дођ е на јзад и та зима, одавно жеље на, јед ва дочекана. Од великог ос ећ ањ а за очекиваном слободом срце ми је сваки час к у ц ало по тм уло и снаж но. Али, чу дн овато � што вре ме више про лази и ш то је ближи ч ас ослобођ ења, ја са м све стрпљиви ји. Апосл едњи х дана већ са мс еи чу ди о себи и прекор евао се: учинило ми се да сам сасвим хладан и равнодушан. Многи осуђ ећ ици, који би ме о одмо ру видели у дворишту, уп уш та ју се у разговор са мном и ч ести тају ми слободу. � Ето видите, брате, Ал ек сан дре Петровић у, сад ћ ете на слободу, од мах, за дан�два! А нас јадн ике оставић ете саме. � А ви, Мартин ове, хоћ ете ли и ви скоро? � уп ит ам ја на то. � Ја! Хе, па шт аћ у! П ромуч ић у се још ово се дам година... Па уздахне, застане мало, погледа расејано као да упире поглед у будућ ност... Да, многи су ми искрено и радос но че стита ли, слободу. Учини ми се да су сад сви пријатнији према мени. Јасно је да ме ви ше не гл е д ају као св ога , већ се са мном п раш тају. И К�чински, Пољак, племић , мл ад, ми ран и благ чсвек, воли, као и ја, да у слободно време много шета по дворишту. Он жели да кр е тањ е м по чисто м в а з д у х у сачу ва своје зд рављ е и да надокнади штетан утицај загушљивих ноћи у касарни. „Једва чекам да одете", рече ми он с осмехом, кад смо се срели у шетњи, „јер кад ви изађ ете одавде, тад а ћ у и ја знати да ми ос тај е још тачно година дана до мога одласка." Узгредно напомињем овде да се нама у тамници, због маштања и одвикнутости, чини да је слобода некако нешто слободније од праве слободе, то јест, од оне истинске, стварне. Осуђ еници п ре те ру ју у појму о стварној слободи и то је код свакога осуђ еника сасвим природно, урођ ено. Који било одрп ани посилни сматра се код нас готово као крал>, готово као идеал човека слободна, у поређ ењу са осуђ еницима � он није обријан , не носи окове, крећ е се без чув ара . Уочи мог последњег дана, у сутон, последњи пут сам оби шао д у ж о гр ад е целу наш у там ницу. Кол ико сам је х и љ а д а пута обишао кроз све године! Ту, иза касарни, лутао сам прве године тамн ова ња сам, без икога свога, убог, убије н. Сећ ам се како сам тада бројао колико ми хиљада дана остаје. Боже, како је то давно било! Ево, овде, у овом куту, живео је заробљени наш орао, ево овде сам се често сусретао с Петровим. Ни сада ме он не оставља. Притрчи, па као да погађ а мо је мисли и ћ утећ и иде поред мене и као да се сам за себе нешто чуди. У мислима се праштам и са поцрнелим гредама наших касарни. Како су ме онда, у прво време, ти дрвени зидови немило изненадили и уплашили. Мора да су д о сад и он и остарили, ал и ја то не за п аж ам . И ш та је ту
