VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK
SEMINARSKI RAD
Predmet: FINANSIJSKA TRŽIŠTA I BERZANSKI MENADŽMENT
FJUČERSI KAO INSTRUMENAT FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Mentor: Prof. dr Vid Ristanović
Student: Ivana Glavonjić Broj indeksa 100-019/09
U Čačku, novembra 2010. godine
Sadržaj I 1. 2.
UVOD
UOPŠTENO O TERMINSKIM TRŽIŠTIMA FJUČERSI 2.1. Opšte o fjučersima 2.2. Definicija
3. 3.1. 3.2. 3.3. 4.
I
3 4 5 5 6
Primer
9
KARAKTERISTIKA I PODELA FJUČERSA Karakteristike tržišta fjučersa Berze fjučersa Podela fjučersa
10 10 12 12
VELIČINA UGOVORA
13
II
ZAKLJUČAK
14
III
LITERATURA
16
UVOD
U ovom radu bavićemo se problematikom fjučers ugovora s obzirom na njihovu sve veću ulogu u finansijskim strategijama u budućnosti. Ono zbog čega su ovi ugovori postali jako interesantni za korišćenje je neizvesnost sa kojom su suočeni svi učesnici u finansijskom poslovanju. Samo do pre dvadesetak godina obične akcije i obveznice predstavljale su primaran način da preduzeće dođe do potrebnog kapitala i da investitiori učestvuju u cash flow-u preduzeća. Od sedamdesetih godina okruženje u kome se nabavlja kapital drastično se izmenilo.
2
Tehnološki napredak, slobodno kretanje kamatnih stopa, eskalacija inflacije, regulatorne promene koje se dešavaju mnogo brže nego u prošlosti, sve su ovo karakteristike koje poslednju dekadu označavaju kao dekadu nečuvene nestabilnosti. Sa druge strane, okretanje preduzeća međunarodnom tržištu sa fleksibilnim deviznim kursevima, izlaže preduzeće valutnom riziku (kroz rizik transakcija, rizik razmene i ekonomski rizik). Ovakve promene okruženja zahtevale su od finansijskog menadžera da na njih reaguje u potrazi za profitom. lz njegovog nastojanja da nađe nove fleksibilnije načine pribavljanja kapitala i u krajnjem snizi cenu kapitala, iz potrebe investitora da ostvare prinos koji odgovara riziku njihove investicije, 70-ih godina počinje razvoj specifičnih hartija od vrednosti, tj. fjučersa. Glavni motiv nastanka i korišćenja fjučersa je svakako bio profit. Čineći finansijska tržišta efikasnijim, u smislu širenja lepeze dostupnih finansijskih instrumenata i smanjenja transakcionih troškova, ove finansijske inovacije su korisne kako za investitore tako i za rukovodioce preduzeća. Kod prvih, one pružaju dodatnu mogućnost da diversifikuju portfolia uz niz prednosti (poreske olakšice, korišćenja laverage-a). Fjučersi se koriste od strane finansijskih menadžera uglavnom kao forma osiguranja od napred navedenih nepovoljnih kretanja u okruženju preduzeća, tj. kao sredstva za upravljanje različitim vrstama rizika. Porast značaja ovih finansijskih instrumenata za korporativne finansije prati povećanu aktivnost na finansijskim berzama. On je takođe u vezi sa porastom međunarodne trgovine i sve većim međunarodnim povezivanjem kompanija. Kao rezultat ovih tendencija, fjučersi predstavljaju nezaobilazni sadržaj portfolia mnogih kompanija u razvijenim tržišnim ekonomijama. Analiza osnovnih karakteristika ovih izvedenih finansijskih instrumenata u ovom radu će obuhvatati četiri celine.
1. UOPŠTENO O TERMINSKIM TRŽIŠTIMA Na tržištu izvedenih hartija se načelno trguje svim izvedenim hartijama od vrednosti. Ipak, relativno najveći značaj ima trgovina fjučersima i opcijama koja se obavlja na tzv. terminskim tržištima. Trgovina fjučersima i opcijama datira od davnina, ali savremena tržišta fjučersa nastaju sa nastankom Čikaške opcione berze 1848. godine koja je nastala u sled potrebe rešavanja problema u trgovini žitaricama i omogućavanje njihove prodaje na neki termin u budućnosti po prethodno utvrđenoj ceni.
3
Slicno fjučersima i nastanak opcija u savremenom smislu reči vezuje se za 19. vek kada su ponuđene kupovne i prodajne opcije na akcije. Početkom 20. veka u SAD Udruženje brokera i dilera prodajnim i kupovnim opcijama je stvorilo tržište opcijama. Tokom poslednjih pedesetak godina fjučersi i opcije zauzeli su svoje mesto na međunarodnom tržištu. Originalno fjučersi i opcije koristili su se na berzansku robu, a u ranim sedamdesetim počinje njihova primena i na finansijske instrumente. Valutni fjučersi doživljavaju ekspanziju padom Bretton Woods sistema fiksnih deviznih kurseva. Pad ovog sistema najavio je nove finansijske instrumente koji će se koristiti kao sredstva za smanjenje rizika u sve više i više nestabilnom okruženju. Opcijama se trguje na terminskim tržištima. Terminska tržišta obavezuju ucesnike u trgovini na određeno postupanje u budućnosti, koje podrazumeva da u tačno buduće vreme, može biti utvrđen dan i vremenski period u zavisnosti od vrste ugovora, da jedna ugovorna strana isporuči aktivu koja je predmet ugovora, a druga strana plati ugovoreni novčani iznos. Ugovoreni novčani iznos za koji se vrši isporuka ugovorene aktive, predstavlja terminsku cenu, koja odgovara odnosu ponude i tražnje na terminskom tržištu. Ugovor koji se zaključuje na terminskom tržištu predstavlja na neki način opkladu izmedu učesnika u trgovini u vezi sa budućim kretanjem aktive sa kojom se trguje. Način trgovine koji je karakterističan za terminska tržišta pružaju mogućnost učesnicima da se prilikom svojih investicionih ulaganja zaštite od neželjenih kretanja cena na tekućem tržištu i na taj način u svoju investicionu odluku ugrade očekivanu razliku između kretanja cena na tekućem i terminskom tržištu. Jedna od podela daje finansijskom tržištu karakter terminskog tržišta čije operacije uključuju odloženo izvršavanje obaveza prodavaca ili kupaca. U ovom slučaju, učesnici u trgovini se obavezuju na određeno postupanje u budućnosti, imajući u vidu pretpostavljeni odnos ponude i tražnje.Ovim načinom trgovine omogućava se učesnicima da u svoje investicione odluke ugrade oćekivanu razliku između kretanja cena finansijskih instrumenata na tekućem tržištu i svojih očekivanja o budućem kretanju cena u terminskoj ceni, i da koristeći razliku izmedu ove dve cene, zaštite prihod ili ostvare profit/gubitak. Terminsko tržište derivata je segment finansijskog tržišta, koje posreduje i terminskim ugovorima koji glase na isporuku robe u budućnosti. Na ovom tržištu se posluje robnim i finansijskim derivatima putem terminskih ugovora. Cena terminskih ugovora uslovljena je kretanjem cena robe i finansijskih instrumenata koji im se nalazi u osnovi. Cena proizilazi – derivira iz cena robe i finansijskih instrumenata. Zato se terminski instrumenti nazivaju derivati. Izvedene hartije od vrednosti ili finansijski derivati, su veoma značajni instrumenti finansijskih instrumenata koji su nastali bumom finansijskih inovacija u poslednjih 25 godina. 4
Njihova pojava dala je berzanskom poslovanju novu dimenziju, dovodeći do krupnih promena na finansijskim tržištima razvijenih zemalja, ali i na međunarodnom finansijskom tržištu. Kao što je već spomenuto, izvedene hartije od vrednosti se nazivaju tako što se njihova vrednost izvodi iz vrednosti neke druge osnovne aktive, koja se nalazi u njihovoj osnovi. Ali za razliku od osnovnih hartija, finansijski derivati ne održavaju niti jedan od dva osnovna odnosa: kreditni i vlasnicki. One zapravo predstavljaju određenu vrstu kontigentnih prava na druge oblike finansijske aktive (akcije, npr. ili ostale osnovne hartije od vrednosti, kamatna stopa, tržišni indeks, kurs)
2. FJUČERSI Fjučers je po svojoj suštini pravi ugovor koji nosi prava i obaveze kako za kupca, tako i za prodavca. Kupac fjučers ugovora ima pravo na aktivu koja je ugovorena fjučersom i obavezu da plati tu aktivu. S druge strane, prodavac fjučers ugovora ima pravo da dobije sredstva i obavezu da isporuči aktivu. Oko izvršenja obaveza stara se klirinška kuća, koja uvek ima nultu poziciju, i ne pogadaju je promene cena pojedinačnih fjučers ugovora, jer su sume profita i gubitka medusobno jednake.1 2.1. Opšte o fjučersima Fjučers predstavlja obavezu da se kupi ili proda određena roba ili finansijska aktiva kao što su npr. žito, zlato ili hartije od vrednosti određenog dana, po unapred poznatoj ceni. Fjučers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum između dve strane o kupovini ili prodaji aktive u poznato buduće vreme za poznatu cenu. Za razliku od terminskog ugovora, fjučers ugovorom se normalno trguje na berzi. Da bi se omogućila trgovina, berza postavlja izvesne standarde za fjučers ugovore. Pošto dve strane u ugovoru ne moraju da se međusobno poznaju, berza utvrđuje i garantne mehanizme za izvršenje ugovora. Valutni fjučersi i opcije predstavljaju derivativne finansijske instrumente, koji su implementirani u okviru finansijskih tržišta radi zaštite od kursnih rizika ili valutnih špekulacija. Za razliku od spot i terminskih poslova, koji se obavljaju na OTC deviznom tržištu, trgovanje sa valutnim fjučersima i opcijama vrši se na specijalizovanim berzama.
1
Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 81-82.
5
Poznato je da su valutni fjučersi (currency futures) modifikovani oblici terminskih ugovora (forwadrs), koji se kupuju i prodaju na specijalizovanim deviznim berzama. Dok se standardni terminski ugovori (forwadrs) zaključuju prema posebnim potrebama dve ugovorne strane, dotle se valutni fjučersi zaključuju u standardizovanim oblicima radi olakšanja prometa tih ugovora na specijalizovanim berzama. Valutni fjučersi su ugovori o kupovini ili prodaji određene valute po određenom deviznom kursu i sa rokom isporuke u određenom budućem terminu. Za razliku od terminskih ugovora, valutni fjučersi imaju dospeća samo u četiri termina godišnje i to svake treće srede u martu, junu, septembru i decembru. Visina fjučers ugovora za kupovinu i prodaju određenih valuta je takođe standardizovana. Za razliku od terminskih ugovora, kod fjučersa obično nije specificiran tačan datum isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotična berza utvrđuje period unutar meseca kada se mora izvršiti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je često ceo mesec. Kod fjučers ugovora postoje dve pozicije. Kratka pozicija (short position) je pozicija prodavca koja ga obavezuje da o dospeću isporuči osnovni instrument iz ugovora. Duga pozicija (long position) je pozicija kupca fjučers ugovora, koja ga obavezuje da preuzme (kupi) osnovnu aktivu o dospeću. Holder kratke pozicije ima pravo da izabere vreme tokom trajanja perioda kada će izvršiti isporuku. Obično ugovor ima nekoliko različitih meseci isporuke sa kojima se trguje u isto vreme. Berza utvrđuje tačan iznos aktive koji mora biti isporučen po jednom ugovoru, kako će se kotirati buduća cena i, možda, ograničenje iznosa do kojeg se može kretati fjučers cena (u ugovoru) u toku jednog dana. 2.2. Definicija Fjučers - (futures) predstavlja standardizovani ugovor, odnosno sporazum izmedu kupca i prodavca o kupovini, „odnosno prodaji odredcne aktive, na odredeni dan i po unapred utvrđenoj ceni . Reč je o terminskom ugovoru o kupoprodaji određene aktive, gde će se 2
isporuka i plaćanje izvrsiti u budućnosti. Finansijski derivati ili izvedene hartije od vrednosti, tako se nazivaju jer njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge osnovne aktive koja se nalazi u osnovi. Paralelno sa razvojem terminskih finansijskih poslova, ovaj segment finansijskog tržišta se snažno razvija u mnogim delovima sveta u poslednjih 30 godina. Njihova pojava predstavlja jednu od najznačajnijih finansijskih inovacija na finansijskim tržištima širom sveta. Kompleksni su i
2
Bogojević Vesna. Strategije fjučersima—srednjoroćne i dugoročne kamatne stope, str. 343.
6
vrednost im se menja, ali spadaju u korisne investicione instrumente. U ovu grupu hartija od vrednosti uključujemo Fjučerse i Oopcije. Na taj način razlikujemo dva osnovna segmenta tržišta izvedenih hartija od vrednosti:3 -
Tržište fjučersa – Fjučersi predstavljaju likvidne terminske ugovore, kojima se reguliše kupovina ili prodaja određene finansijske aktive u budućnosti, kao što su kuk uruz, zlato ili obveznice Trezora, određenog dana po unapred određenoj ceni. Fjučersi su visoko standardizovani ugovori i to u pogledu: aktive kojom se trguje (količina, kvalitet), isporuke (vreme, mesto) i načina plaćanja. Fjučersi imaju višestruki značaj, a najvažniji ogleda se u smanjenju rizika.
-
Tržište opcija – Opcije su hartije od vrednosti koje svom vlasniku daju pravo da kupi ili proda određene robe, kao što su akcije, plemeniti metali ili obveznice Trezora po unapred utvrđenoj (ugovorenoj) ceni tokom određenog vremenskog perioda. Odnosi između kupaca i prodavaca opcija se regulišu opcionim sporazumom, u kome su sadržana sva relevantna pitanja u vezi emisije opcija. Kao finansijski instrument, opcije pružaju veći broj mogućnosti kako za hedžere,4 tako i za špekulante5. Rok za koji fjučersi ili opcije traju, ističe određenog dana svakog meseca. Trgovina na
berzama finansijskih derivata je slična načinu poslovanja na sekundarnim tržištima osnovnih hartija od vrednosti (kao što je trgovanje na berzi akcija). Jedna od razlika je u tome što ne postoji klasični sistem dilera, već brokeri na parketu koji izvršavaju naloge svojih klijenata. Trgovina je visoko standardizovana i obavlja se elektronskim putem. Često se koristi strategija levridž – ulaže se mala suma novca, da bi se kupilo nešto što ustvari košta mnogo više od onoga što je inicijalno uloženo, kao što je strategija na cenu zlata ili nekog plemenitog metala. Promene koje se dešavaju na brojnim područjima ljudske aktivnosti (politika, ekonomija, telekomunikacija, informatika, i drugo) imaju veliki uticaj na regulisanje i funkcionisanje finansijskih tržišta širom sveta. Mnoge promene su se javile kao direktna posledica promena u realnom sektoru privrede, što se poklapalo sa napretkom u sferi tehnike, tehnologije, komunikacija i same nauke. U domen finansijskih fjučersa, kao osnovni tržišni materijal spadaju:6 -
vrednosni papiri,
3
Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 102
4
Hedžeri – igrači na tržištima fjučersa, igrači koje interesuje roba
5
Špekulanti – za razliku od hedžera, trguju fjučersima isključivo da bi ostvarili zaradu, nikad ne koriste robu,
koja je predmet ugovora 6
Bogojević Vesna. Strategije fjučersima—srednjoroćne i dugoročne kamatne stope, str. 386
7
-
kamatne stope,
-
devize i valute, i
-
tržišni indeksi. Cena fjučers ugovora formira se na berzi, uz aktivno dejtvo tržišnog mehanizma
ponude i tražnje. Tržište fjučersa, Bez obzira kako je organizovano i kako funkcioniše, postoji radi obezbeđenja dve vitalne ekonomske funkcije, i to:7 -
Prenosa rizika;
-
Utvrdivanja budućih cena. Ovo tržište omogućava svima onima koji žele da upravljaju rizikom da prenesu ceo ili deo rizika na one koji su voljni da ga prihvate (špekulanti). Spekulisanje fjučersima je jedan od najinteresantnijih poslova . Sam mehanizam 8
trgovanja dozvoljava da se, u slučaju uspešnog predviđanja kretanja cena na tržištu, vrlo brzo ostvari enormna zarada. Naravno, srazmerno dobitku, postoji i odgovarajući rizik. Praktično, na tržištu bi bez ovih preuzimača rizika, bilo teško, pa i nemoguće za hedžere da se dogovore o ceni, jer je prisutan tržišni antagonizam: prodavci žele najveću, dok kupci žele najnižu cenu. Prodavci bi morali da prihvate cenu koju su kupci spremni da plate ma koliko bila niska, dok bi kupci morali da prihvate ponudu ma koliko cena bila visoka. Spekulanti premošćuju jaz izmedu njih, čineći tržište cenovno efikasnijim, jer kada špekulanti udu na tržište, broj spremnih kupaca i prodavaca raste. Spekulanti trguju na tržištu fjučersa da bi profitirali iz fluktuacije cena, Naime, pri špekulisanju su mogući i dobici i gubici, pa zato špekulanti kupuju ugovore kada očekuju da će cene da rastu, nadajući se da će kasnije nadoknaditi prodajom po većoj ceni i na taj način ostvariti profit i prodaju ugovore kada očekuju da će cene pasti, nadajući se da će kasnije kupovinom po nižoj ceni ostvariti profit. Jedinstvena specifičnost na tržištu fjučersa je da špekulant može ući na tržište samom kupovinom ili prodajom fjučers ugovora, a odluka o tome, da li će najpre kupiti ili prodati zavisi od njegovog očekivanja i racionalnog rezonovanja, pa je, praktično, samim tim veličina profita proporcionalna sumi rizika koji preuzima i samoj veštini špekulanta u predvidanju kretanja kursa. Prodaja fjučers ugovora znači zaradu ako kurs opada, a gubitak ako kurs raste. Kurs se uspostavlja na nivou koji uravnotežuje kupovine i prodaje i svakog poslovnog dana na regulisanim berzama fjučersa odvijaju se pozitivni i negativni novčani tokovi.
7
Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 145
8
Đordević Dušan, O špekulaciji fjućerstima, Berza, 3, 1996, str. 44
8
Učesnici su dužni da smesta isplaćuju gubitke, odnosno mogu da naplate dobitke, što iziskuje razrađeni mehanizam prebijanja i likvidonosnu rezervu u vidu minimalnih depozita, koje učesnici drže kod posrednika - brokera, a ovi opet kod klirinške kuće. Pozitivni novčani tokovi mogu da budu ponovna uloženi radi ukamaćivanja, a negativni novčani tokovi povlače za sobom povećanje obaveznog depozita i time gubljenje kamate. Fjučers ugovori su potpuno standardizovani, kako u pogledu iznosa inostrane valute tako i u pogledu roka dospelosti. Njihova svrha je osiguranje od kursnog rizika i špekulacija, a ne stvarno kupovanje ili prodaja deviza. Za berzu fjučersa nije karakteristična disperzija kurseva koja je prisutna na terminskom deviznom tržištu. Zato je kurs koji se formira na tržištu fjučersa služi kao najbolji orijentir međubankarskim deviznim tržištima za promptne i terminske transakcije. 2.3. Primer U momentu prodaje, ograničenje dnevnog kretanja cena za fjučers ugovor za naftu je jedan dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kaže da.je na donjem ograničenju (limit down). Ukoliko cena poraste za navedeni iznos, kaže se da je na gornjoj granici (limit up). Kretanje cena u navedenim okvirima se označava kao kretanje u granicama (limit move). Cilj utvrđivanja dnevnih ograničenja za kretanje cena je da se spreče velike oscilacije zbog potencijalno špekulativnih ponašanja. U slučaju berzanskih proizvoda, berza, takođe, utvrđuje kvalitet proizvoda i IdRaciju isporuke. Posmatrajmo, na primer, fjučers ugovor za pšenicu kojim se trguje na Chicago Board of Trade (CBOT). Veličina ugovora je 5.000 bušela (1 galon = 4,55 litara ; 1 bushel = 8 galona). Ako je, na primer, cena pšenice 3,20 $ po bušelu,vrednost jednog ugovora iznosi 16.000 dolara. Ugovor za pet meseci isporuke (mart, maj, juli, septembar i decembar) raspoloživ je za jednu godinu ubuduće. Berza utvrđuje kvalitet pšenice koja može biti isporučena i mesto gde se može izvršiti isporuka.
3. KARAKTERISTIKA I PODELA FJUČERSA Fjučersi imaju višestruki značaj: u upravljanju rizikom, hedžingu, u savladavanju gapp-a u finansiranju i sl. U zavisnosti od vrste tržišnog materijala koji je predmet trgovanja u fjučers ugovorima, egzistiraju robni i finansijski fjučersi. 3.1. Karakteristike tržišta fjučersa
9
Osnovnim karakteristikama tržišta fjučersa bi se mogle smatrati:9 -
standardizovanost predmeta trgovine,
-
pretežno berzanska trgovina,
-
regulisanost,
-
trgovci fjučersima, i
-
marž. Na tržištu fjučersa se trguje fjučers ugovorima, odnosno ugovorima koji su
standardizovani u pogledu veličine, jedinice kotacije, minimalne fluktuacije cena i datuma isporuke. Standardizacija fjučersa je i uslovila da se trgovina njima pretežno odvija na berzi, a manje na vanberzanskom tržištu. Fjučersima se trguje na centralizovanim berzama, koje predstavljaju entitet korporativnog tipa koga čine članovi. Iako pojedine berze dopuštaju korporativno članstvo, većinu članova čine pojedinci. Fjučersima se trguje na većem broju berzi u SAD, pri čemu najveći značaj imaju: čikaška opciona berza, njujorška berza fjučersa, kanzaška opciona berza i filadelfijska opciona berza. Pored ovih, i u drugim berzama postoje berze fjučersa, pri čemu njihov broj stalno raste, tako da danas gotovo svaka velika zemlja, pa čak i neke manje, imaju berzu fjučersa. Najaktivnije su berze fjučersa u Sidneju, Hong Kongu, Tokiju, Osaki, Parizu, Londonu, Singapuru itd. Ove berze su visoko automatizovane i međusobno povezane. Npr. berza fjučersa u Londonu je popvezana sa Sidnejskom berzom. U poslednjih 10 godina, Japan je postao veliki igrač na tržištima fjučersa. Japanska tržišta fjučersa otpočela su sa radom 1985. godine sa uvođenjem ugovora na obveznice u japanskim jenima. Ipak, sve do juna 1987. godine japanskim firmama nije dozvoljeno da trguju na inostranim tržištima. Krajem te godine, Japanci su otpočeli trgovinu fjučersima na indekse akcija i to na indekse japanskih akcija. Od tada je uvedeno nekoliko fjučersa i danas je obim njihove trgovine veoma veliki, kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. U SAD, najveća berza je čikaška opciona berza, koja u ukupnom obimu trgovine učestvuje sa preko 40%, slede čikaška merkantilna berza, njujorška merkantilna berza, robna berza u Njujorku, itd. Trgovina na berzi se odvija na dva načina:10 1. aukcijski, 2. elektronski. Poslovanje na tržištu fjučersa je dobro regulisano, pri čemu se stepen regularnosti razlikuje od zemlje do zemlje. Trgovina fjučersima je u najvećoj meri regulisana u SAD i to 9
Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 178
10
Ivanović Petar, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, str. 196
10
na tri nivoa: preko klirinških kuća i berzi, preko nacionalne asocijacije fjučersa i preko komisije za trgovinu robnim fjučersima. Trgovci fjučersima se mogu klasifikovati na više načina. Prema opštoj klasifikaciji, svi trgovci fjučersima mogu biti: -
trgovci na parketu, i
-
trgovci van parketa. Trgovci fjučersima na parketu su brokeri i lokalni trgovci. Brokeri mogu istupati
nezavisno izvršavajući trgovinu za druge pojedince ili institucije, ali i mogu istupati kao deo velike brokerske kuće (tzv. komisioni trgovci fjučersima). Brokerski ostvaruju zaradu na osnovu provizije na svaku transakciju. Lokalni trgovci su pojedinci koji trguju na svoje ime i za svoj račun. Oni nastoje da ostvare profit kroz razliku u ceni (kupuju fjučerse po datoj ceni i prodaju ih po višoj). Prema strategiji kojku realizuju, trgovci fjučersima na parketu se dele na: hedžerse, špekulante, sprederse i arbitražere. Trgovci fjučersima na parketu se mogu klasifikovati i prema stilu trgovine koji primenjuju u praksi. Postoje tri trgovinska stila: skalpiranje, dnevno trgovanje i trgovanje pozicijom. S tim u vezi razlikuju se skalperi, dnevni trgovci i trgovci pozicijama. Skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u ugovornoj ceni. Oni retko drže svoje pozicije duže od nekoliko minuta. Dnevni trgovci drže svoje pozicije na period ne duži od jednog dana. Trgovci pozicijama drže svoje transakcije otvorenim mnogo duže od skalpera i dnevnih trgovaca. Oni veruju da mogu ostvariti profit na taj način što će čekati da dođe do velikih promena cena na tržištu. Pored ovih trgovaca koji trguju na berzanskom parketu, postoji veliki broj pojedinaca koji trguju van berzanskog parketa a koji koriste iste tehnike. Pod trgovcima fjučersima van berzanskog parketa se podrazumevaju na hiljade pojedinaca i institucija (npr. banke, finansijski posrednici, investicione banke, zajednički fondovi, penzijski fondovi idr.). Broj ovih trgovaca značajno je povećan u prethodnih deset godina zbog popularnosti fjučersa na indekse akcija i pojave novih fjučers ugovora. Fjučersi imaju sledeće karakteristike:11 -
Standardizovanost – u pogledu veličine, trgovinskog ciklusa u toku meseca u kome se odvija trgovina, dana isporuke, kotacije, minimalne promene cene itd.
-
Mogućnost trgovine hartijama i neutralisanja prvobitnog ugovora istom ili trgovinom u suprotnom pravcu. Svega nekoliko fjučersa dočeka istek važnosti (dospeće).
11
Goran Pitić, Berzanski pojmovnik, str. 46
11
-
Javno tržište na kome su cene ugovora raspoložive – trgovanje se vrši uzvikivanjem na berzanskom parketu i cene se objavljuju na tablama berze, u finansijskoj štampi ili preko agencija. Motiv zaključenja fjučersa je osiguranje od kursnog rizika, odnosno promene kurseva
ili kamatnih stopa, ostvarenje što većeg dobitka iz špekulativnih poslova i ostvarenje profita od arbitraže. 3.2. Berze fjučersa Najveće berze na kojima se trguje fjučers ugovorima su CBOT (počela 1860. godine sa trgovinom fjučersima) i Chicago Mercantile Exchange (CME). Na ovim i ostalim berzama, širok asortiman berzanskih proizvoda (robni fjučersi) i finansijskih aktiva (finansijski fjučersi) čini fundamentalnu aktivu u različitim ugovorima. Proizvodi uključuju svinjsko meso, živu stoku, šećer, vunu, tesanu građu, bakar, aluminijum, platinu, zlato, čelik, kakao, kafu, pšenicu, kukuruz, soju, sojino ulje, uljanu repicu i dr. Finansijske aktive uključuju indekse akcija (stock index) valute, obveznice, kamatne stope, opcije. 3.3. Podela fjučersa Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjučersi se dele na robne i finansijske. U osnovi finansijskih fjučersa nalazi se neki finansijski instrument (kratkoročni i dugoročni), kretanje nivoa berzanskih indeksa i devizni kursevi. Cene fjučers ugovora se utvrđuju na berzi, mada još uvek nisu identifikovane čvrste veze između fundamentalnih ekonomskih kretanja i cena valutnih i indeksnih fjučersa. Kamatni fjučersi omogućuju transfer rizika kamatne stope. Oscilacije kamatnih stopa na finansijskom tržištu su dosta izražene, pa su ovi fjučersi zgodni za transakcije hedžinga portfoliia investitora.
4. VELIČINA UGOVORA Veličina ugovora utvrduje iznos aktive koji se mora isporučiti u okviru datog ugovora. Ovo je važna odluka za berzu. Ako je ugovor isuviše veliki, mnogi investitori koji bi želeli da pokriju relativno malu izloženost ili koji bi želeli da steknu relativno malu špekulativnu poziciju, bili bi onemogućeni da koriste berzu. Na drugoj strani, ako je ugovor isuviše mali, trgovina može biti skupa, jer svaki ugovor podrazumeva određene troškove. Konkretna
12
veličina ugovora normalno zavisi od želje korisnika. Dok vrednost onoga što se isporučuje u okviru fjučers ugovora na poljoprivredne proizvode može biti od 10.000 do 20.000 $, ova vrednost je mnogo veća za neke finansijske fjučerse. Na primer, u okviru fjučers ugovora na državne obveznice kojim se trguje na CBOT, isporučuju se instrumenti čija je nominala vrednost oko 100.000 dolara. Standardizovan fjučers ugovor za aluminijum na COMEX je 40.000 lbs., uz minimalne fluktuacije 0,05 c/lb = 20,00 $; za bakar na istoj berzi je 25.000 lbs. i minimalne fluktuacije od 0,05 c/lb. = 12,50 $; za ziato na istoj berzi je 100 troy ozs. i minimalne fluktuacije od 10 c/oz = 10,00 $; za sirovu naftu na NYMEX je 1.000 barela i minimalne fluktuacije od 1c/barrel = 10,00 $.
II
ZAKLJUČAK
Fjučers predstavlja obavezu da se kupi ili proda određena roba ili finansijska aktiva kao što su npr. žito, zlato ili hartije od vrednosti određenog dana, po unapred određenoj ceni. Fjučers ugovor, kao i terminski ugovor, predstavlja sporazum između dve strane o kupovini ili prodaji aktive u poznato buduće vreme za poznatu cenu. Za razliku od terminskog ugovora, fjučers ugovorom se normalno trguje ne berzi. Da bi se omogućila trgovina, berza
13
postavlja izvesne standarde za fjučers ugovore. Pošto dve strane u ugovoru ne moraju da se međusobno poznaju, berza utvrđuje i garantne mehanizme za izvršenje ugovora. Kod fjučersa obično nije specificiran tačan datum isporuke. U ugovoru se poziva na mesec isporuke, a dotična berza utvrđuje period unutar meseca kada se mora izvršiti isporuka. Vreme isporuke za berzanske proizvode je često ceo mesec. Kod fjučers ugovora postoje dve pozicije. „Kratka pozicija“ je pozicija prodavca koja ga obavezuje da o dospeću isporuči osnovni instrument iz ugovora. „Duga pozicija“ je pozicija kupca fjučers ugovora, koja ga obavezuje da preuzme (kupi) osnovnu aktivu o dospeću. Držalac kratke pozicije ima pravo da izabere vreme tokom trajanja perioda isporuke kada će izvršiti isporuku. Obično ugovor ima nekoliko različitih meseci isporuke sa kojima se trguje u isto vreme. Berza utvrđuje tačan iznos aktive koji mora biti isporučen po jednom ugovoru, kako će se kotirati buduća cena i ograničenje iznosa do kojeg se može kretati fjučers cena (u ugovoru) u toku jednog dana. Na primer, u momentu prodaje, ograničenje dnevnog kretanja cena za fjučers ugovor je 1 dolar. Ukoliko cene padaju za navedeni iznos, za ugovor se kaže da je na donjem ograničenju. Ukoliko cena poraste za navedeni iznos, kaže se da je na gornjoj granici. Kretanje cena u navedenim okvirima se označava kao kretanje u granicama. Cilj utvrđivanja dnevnih ograničenja za kretanje cena je da se speče velike oscilacije zbog potencijalno špekulativnih ponašanja. Shodno vrsti proizvoda kojim se trguje, fjučersi se dele na robne i finansijske. U osnovi finansijskih fjučersa nalazi se neki finansijski instrument (kratkoročni i dugoročni), kretanje nivoa berzanskih indeksa i devizni kursevi. Cene fjučers ugovora se utvrđuju na berzi, mada još uvek nisu identifikona čvrste veze između fundamentalnih ekonomskih kretanja i cena valutnih i indeksnih fjučersa. Kada je aktiva za fjučers ugovor berzanski proizvod moguće su varijacije u kvalitetu. Zbog toga je nakon izbora aktive važno da berza tačno odredi stepen kvaliteta robe koji je prihvatljiv. Veličina ugovora utvrđuje iznos aktive koji se mora isporučiti u okviru datog ugovora. Ovo je važna odluka za berzu. Ako je ugovor isuviše veliki, mnogi investitori koji bi želeli da pokriju relativno malu izloženost ili koji bi želeli da steknu relativno malu špekulativnu poziciju, bili bi onemogućeni da koriste berzu. Na drugoj strani, ako je ugovor isuviše mali, trgovina može biti skupa, jer svaki ugovor podrazumeva određene troškove.
14
III
LITERATURA
1. Bogdan Ilić, Politička ekonomija, Savremena administracija, Beograd, 1992. 2. Petar Ivanović, Berze fjučersa i ucesnici u trgovini fjučesima, Financing, Novi Sad, 1995. 3. Slobodan Jokić, Politička ekonomija, Proinkom, Beograd, 2003.
15
4. Miodrag Mićović, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 5. Goran Pitić, Berzanski pojmovnik, Beograd, 1996. 6. Vid Ristanović, Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Grafopak-Aranđelovac, VPŠ Čačak, 2010. 7. Milutin Ćirović, Bankarstvo, Bridge Copmany, Beograd, 2001. 8. Internet adresa: -
http://www2.bankerinter.net/pond/body_savremena_kretanja_u_bankarstv.html (pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)
-
www.nbs.yu (pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)
-
www.invest-in-serbia.com (pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)
-
www.psbroker.co.yu (pristup ostvaren dana 28.11.2010. godine)
16
