fjucersi

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA

UVOD U ovom radu baviću se problematikom fjučers ugovora s obzirom na njihovu sve veću ulogu u finansijskim strategijama u budućnosti. Ono zbog čega su ovi ugovori postali jako interesantni za korišćenje je neizvesnost sa kojom su suočeni svi učesnici u finansijskom poslovanju. Samo do pre dvadesetak godina obične akcije i obveznice predstavljale su primaran način da preduzeće dođe do potrebnog kapitala i da investitiori učestvuju u cash flow-u preduzeća. Od sedamdesetih godina okruženje u kome se nabavlja kapital drastično se izmenilo. Tehnološki napredak, slobodno kretanje kamatnih stopa, eskalacija inflacije, regulatorne promene koje se dešavaju mnogo brže nego u prošlosti, sve su ovo karakteristike koje poslednju dekadu označavaju kao dekadu nečuvene nestabilnosti. Sa druge strane, okretanje preduzeća međunarodnom tržištu sa fleksibilnim deviznim kursevima, izlaže preduzeće valutnom riziku (kroz rizik transakcija, rizik razmene i ekonomski rizik). Ovakve promene okruženja zahtevale su od finansijskog menadžera da na njih reaguje u potrazi za profitom. lz njegovog nastojanja da nađe nove fleksibilnije načine pribavljanja kapitala i u krajnjem snizi cenu kapitala, iz potrebe investitora da ostvare prinos koji odgovara riziku njihove investicije, 70-ih godina počinje razvoj specifičnih hartija od vrednosti, tj. fjučersa. Glavni motiv nastanka i korišćenja fjučersa je svakako bio profit. Čineći finansijska tržišta efikasnijim, u smislu širenja lepeze dostupnih finansijskih instrumenata i smanjenja transakcionih troškova, ove finansijske inovacije su korisne kako za investitore tako i za rukovodioce preduzeća. Kod prvih, one pružaju dodatnu mogućnost da diversifikuju portfolia uz niz prednosti (poreske olakšice, korišćenja laverage-a). Fjučersi se koriste od strane finansijskih menadžera uglavnom kao forma osiguranja od napred navedenih nepovoljnih kretanja u okruženju preduzeća, tj. kao sredstva za upravljanje različitim vrstama rizika. Porast značaja ovih finansijskih instrumenata za korporativne finansije prati povećanu aktivnost na finansijskim berzama. On je takođe u vezi sa porastom međunarodne trgovine i sve većim međunarodnim povezivanjem kompanija. Kao rezultat ovih tendencija, fjučersi predstavljaju nezaobilazni sadržaj portfolia mnogih kompanija u razvijenim tržišnim ekonomijama.

1


1. P0JAM I VRSTE FJUČERSA 1.1. Nastanak i razvoj tržišta fjučersa Finansijske instrumente, kao elemenat finansijskog sistema, delimo u dve velike grupe. Prvu grupu predstavljaju osnovni finansijski instrumenti koji obuhvataju dužničke hartije od vrednosti i hartije od vrednosti akcijskog kapitala, dok drugu grupu predstavljaju izvedene hartije od vrednosti ili finansijski derivati koji na značaju dobijaju 70-tih godina XX veka kao deo narastajućih inovacija. Sam pojam derivati ukazuje da se vrednost ovih hartija od vrednosti izvodi iz vrednosti neke druge osnovne aktive koja se nalazi u njihovoj osnovi. Za razliku od osnovnih hartija, derivati ne odražavaju ni jedan od dva bazična odnosa koji mogu da postoje između emitenata i investitora kreditni ili vlasnički. Finansijski derivati predstavljaju vrstu uslovnih - kontigentnih prava na druge oblike finansijske aktive - akcije, obveznice, kamatnu stopu, tržišne indekse, devizni kurs. Važno je istaći da vrednost i cena izvedenih hartija ne zavisi samo od odnosa ponude i tražnje za njima, već i od vrednosti više osnovnih varijabli na koje se odnose. Trgovina fjučersima, koji uz opcije imaju najveći značaj od svih izvedenih hartija od vrednosti, datira od davnina.Tržišta fjučersa su nastala razvojem terminskih tržišta, čiji početci datiraju iz srednjovekovne trgovine u kojoj su trgovci često ugovarali odloženu isporuku po unapred utvrđenim cenama. Ipak, savremena tržišta fjučersa nastaju sa nastankom čikaške opcione berze (Chicago Board of Trade, CBOT) 1848. godine, koja je nastala usled potrebe rešavanja problema u trgovini žitaricama i omogućavanja njihove prodaje na neki termin u budućnosti po prethodno utvrđenoj ceni. Tokom vremena na čikaškoj berzi dolazi i do trgovine drugom vrstom robe i hartijama od vrednosti, tako da ona danas predstavlja drugu po veličini berzu fjučersa u svetu. Pored ove, vremenom dolazi do osnivanja tržišta fjučersa i u drugim američkim gradovima i većem broju razvijenih zemalja. Tako se razvija londonska beza fjučersa (London International Financial Futures Exchange, LIFFE), ali i sve razvijenije berze u svetu počinju trgovinu fjučersima (npr. Pariz, Cirih, Tokio i dr.) Kada su 1971. godine privrede velikih zapadnoevropskih zemalja uvele fluktuirajući valutni kurs, dolazi do uvođenja fjučersa na strane valute. 1975.godine je uveden prvi fjučers na kamatnu stopu.

2


1.2. Pojam i karakteristike fjučersa Fjučers ugovor (futures contract) je, uopšte uzev, terminski ugovor između dvije strane (kupca i prodavca), prema kome će isporuka osnovnog dobra (robe, hartije od vrednosti i dr.) biti izvršena na neki datum u budućnosti po ceni utvrđenoj u trenutku zaključenja i koji ima standardizovane uslove. I za kupca i za prodavca postoji rizik insolventnosti u trenutku dospeća ugovora, zbog čega se ugovor obično zaključuje preko posrednika (klirinške kuće), koji zahteva da obe ugovorne strane u trenutku zaključenja ugovora uplate tkz. inicijalnu maržu (garantni depozit, obično do 10% vrednosti ugovora) kao garanciju za preuzete ugovorne obaveze. Postojanje inicijalne marže, odnosno garantnog depozita je jedna od osnovnih karakteristika fjučersa, koja omogućava trgovcu da na osnovu malog depozita kontroliše veliku tržišnu poziciju. Ovaj depozit investitori uplaćuju kako bi se osiguralo ispunjenje obaveze iz ugovora. Ako kretanja na tržištu idu u smeru suprotnom od onoga koji je investitor predvideo, on mora doplatiti na račun kako bi iznos depozita stalno bio isti. U slučaju da kretanje cena na tržištu opravda investitorova očekivanja, on se može povući sa tržišta kupovinom ugovora po kojem se preuzimaju obaveze suprotne od onih iz prethodno kupljenog ugovora. Zarađeni novac (depozit umanjen za proviziju i ostale troškove) investitor povlači sa računa izlazeći sa tržišta kao dobitnik. Fjučersima se trguje na berzi (obično specijalizovanim fjučers berzama) i oni se izvršavaju po proceduri dnevnog saldiranja, što znači da strana koja gubi plaća drugoj stani.Fjučersi sadrže dva kursa: kurs po kome je neko spreman da kupi hartije od vrednosti i kurs po kome je neko spreman da hartije proda. Fjučersi kojima se trguje na berzi imaju sledeće karakteristike: - Standardizovanost, - Mogućnost trgovine hartijama i neutralisanja prvobitnog ugovora istom ili trgovinom u suprotnom pravcu, - Javno tržište na kome su cene ugovora raspoložive, Nakon zaključene trgovine, klirinška kuća radi za obe strane.

3


Standardizovanost fjučersa se pre svega odnosi na veličinu fjučers ugovora, trgovinskog ciklusa u toku meseca u kome se odvija trgovina, dana isporuke, kotacije, minimalne promene cene, itd. Ono što je bitno je da svega nekoliko fjučersa (manje od 2%) dočeka istek važnosti (dospeće). Cene fjučers ugovora su raspoložive jer se trgovanje vrši uzvikivanjem na berzanskom parketu i cene se objavljuju na tablama berze, u finansijskoj štampi ili preko agencija. Do zaključenja ugovora ne dolazi direktno između kupca i prodavca, već klirinška kuća preuzima kreditni rizik.Ovo je značajno zbog toga što to znači da niko ne može imati pristup tržištu ako nema kreditnu sposobnost koju zahteva klirinška kuća. Na ovaj način velike organizacije nemaju prednost u odnosu na manje organizacije ili investitore. Fjučersi podrazumevaju posebnu terminologiju koja se koristi. Tako se za ugovornu stranu koja prihvata da kupi osnovnu hartiju kaže da ima dugu poziciju (long position) u ugovoru. Sa druge strane, ugovorna strana koja prihvata da proda osnovnu hartiju u budućnosti ima kratku poziciju (short pozition). Fjučersi, dakle, podrazumevaju saglasnost volje dve strane: kupca, koji ima pravo da dobije aktivu i obavezu da izvrši plaćanje i prodavca, koji ima pravo da dobije novac i obavezu da isporuči aktivu. Prosto rečeno, fjučersi su finansijski instrumenti koji u sebi sadrže opkladu na cenovna kretanja robe, berzanskih indeksa, deviznih kurseva ili kamatnih stopa, a da pri tom ne postoji namera da se isporuka robe izvrši u budućnosti. Za razliku od spot i forvard trgovine, kod fjučers ugovora isporuka robe ili valute se ne očekuje i generalno se neće javiti. Ovo znači da su fjučersi finansijski instrumenti pre nego jednostavno sredstvo osiguravanja buduće isporuke ili prodaje valute ili robe po utvrđenoj ceni. Ovi ugovori imaju standardizovane uslove koje utvrđuje berza na kojoj se njima trguju. Svaka berza fjučersa dopušta trgovanjem ograničenim brojem fjučersa. Jedna od prednosti standardizovanih karakteristika fjučersa je što se trgovina koncentriše na svega nekoliko ugovora, tako da su ovi ugovori veoma likvidni. Standardizacija fjučers ugovora olakšava i poređenje cena fjučersa. Ukoliko bi fjučersi na osnovnu robu ili hartiju imali različite datume isporuke i količine, cene različitih trgovina ne bi bile uporedive. Uslovi fjučers ugovora su: - veličina ugovora - jedinica kotacije 4


- minimalna promena (flukuacija) cene - kvalitet - vreme trgovanja - uslovi - procedura isporuke 1.3. Vrste fjučersa Postoji više vrsta fjučers ugovora, a osnovna podela je prema vrsti aktive na: - robne - finansijske Robni fjučersi obuhvataju veliki broj različitih roba, a najstariji fjučers ugovori se odnose na metale i poljoprivredne proizvode. Za njima ne zaostaju ni industrijske sirovine, nafta i zemni gas, rude, guma, plemeniti metali. Robni fjučersi su stariji i tradicija trgovanja je vrlo duga, a njima se trguje i na vodećim robnim berzama: Chicago Board of Trade, Kansas City Board of Trade, Minneapolis Grain Exchange, Cooffee, Sugar and Cocoa Exchange i mnoge druge. Finansijski fjučersi predstavljaju jednu od najznačajnijih finansijskih inovacija. Prvi finansijski fjučers je kreiran 1972. godine i to je bio valutni fjučers, a od tada se regularno odvija organizovana trgovina njima. Međutim, za razliku od robnih fjučersa, u većini slučajeva se na dan dospeća ne vrši fizička isporuka aktive, već samo isplata razlike u ceni. Finansijske fjučerse prema tipu finansijske aktive možemo podeliti na: - Valutne fjučerse - Fjučerse kamatne stope - Fjučerse na berzanske indekse Valutni fjučersi su ugovori o budućoj kupovini određenog iznosa strane valute. Osnovna aktiva su devize, odnosno visina deviznog kursa, a najčešće su u pitanju: USD, EURO, CHF, GBP, YEN. Ovi fjučersi su značajni zato što pružaju osiguranje i zaštitu od neželjenih fluktuacija deviznih kurseva. Fjučersi kamatne stope predstavljaju sredstvo zaštite od negativnih uticaja promene kamatnih stopa. Kupujući ove instrumente investitori ustvari kupuju hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom, koje će platiti u budućnosti. To su najčešće državne obveznice, note, zapisi trezora, evrodolarski sertifikati o depozitima, hipotekarne hartije od vrednosti. 5


Fjučersi kamatne stope (interest rate futures) se dele na: - Fjučerse kratkoročne kamatne stope - Fjučerse dugoročne kamatne stope Fjučersi kratkoročne kamatne stope (short-term interest rate futures) su, pre svega, fjučersi na evrodolarske ročne depozite i na blagajničke zapise. Ovi ugovori su uvedeni sredinom 1970-tih i početkom 1980-tih godina.Veoma popularni su postali ovih godina, kada je postojala velika promenljivost kamatnih stopa, jer mogu biti limitirani u pogledu kamatne stope koja će biti isplaćena u budućnosti.Oni su pogodni i za zajmotražioce i za zajmodavce koji žele da se zaštite od promene kratkoročne kamatne stope. Mogu se koristiti za kreiranje zajmova sa sintetičkom kamatnom stopom ili za promenu roka dospeća postojećih evrodolarskih ročnih depozita i holdinga blagajničkih zapisa. Cene fjučersa kratkoročne kamatne stope se izražavaju indeksom kako bi se razlikovale od cena na prometnom tržištu. Fjučersi na evrodolarske ročne depozite su, pre svega, prisutni u SAD-u, gde ih je prvi put uvela Čikaška merkantilna berza (Chicago Mercantile Exchange, CME) 1981. godine. Ovaj fjučers limitira kamatnu stopu za uzajmljivanje ili pozajmljivanje o isteku važnosti fjučersa. Ugovor se zasniva na tromesečnom evrodolarskom ročnom depozitu od million američkih dolara, s tim što se radi o novčanom ugovoru, tako da ne dolazi do isporuke depozita. Meseci isporuke su mart, jun, septembar i decembar. Cena fjučersa o dospeću se utvrđuje na osnovu indeksa tromesečne stope na londonskom međubankarskom tržištu (LIBOR) u odabranim bankama. Cena fjučersa o dospeću se utvrđuje kao 100 minus LIBOR.Ovi ugovori se mogu koristiti za obezbeđenje od rizika promene kratkoročne kamatne stope. Tako se zajmotražilac može zaštititi od rizika promene kamatne stope u periodu koji prethodi trenutku preuzimanja zajma zauzimanjem kratke pozicije u fjučersu na evrodolarske depozite u ovom periodu.Ovakvo korišćenje fjučersa omogućava firmi da limitira stopu po kojoj uzajmljuje sredstva (stopa je jednaka implicitnoj stopi). Firme mogu limitirati i stopu po kojoj daju sredstva u zajam a koja je implicitna današnjoj ceni fjučersa na evrodolarske zapise. Fjučersi na blagajničke zapise su prvi put upotrebljeni 1976. godine na Međunarodnom monetarnom tržištu na čikaškoj merkantilnoj berzi. Ovaj fjučers je ugovor o isporuci koji u SAD sadrži trinaestonedeljni blagajnički zapis ili prvobitno emitovan blagajnički zapis s dužim rokom dospeća, kome je preostalo 13 nedelja do dospeća. Nominalna vrednost ovog ugovora je million američkih dolara. Meseci isporuke su mart, juni, septembar i decembar, a minimalna promena 6


cene 25$ po ugovoru (1 osnovni poen). Mogu se koristiti u cilju promene dospeća blagajničkih zapisa ili portfolio hartija uz niske troškove. Rok dospeća portfolia se može skratiti zauzimanjem kratke pozicije u fjučersu na blagajničke zapise, čime se omogućava zaduživanje po nižoj ceni i ostvarivanje nižih transakcionih troškova. Fjučersi na blagajničke zapise se mogu koristiti i za produženje roka dospeća portfolia zauzimanjem duge pozicije u fjučersu na blagajničke zapise koji ističe kasnije, tako da kada zapis istekne, dolazi do reinvestiranja prinosa na zapis u blagajnički zapis kasnijeg roka. Fjučersi dugoročne kamatne stope (long-term interest rate futures) su fjučersi na državne obveznice, fjučersi na državne zapise i fjučersi na komunalne obveznice.Ovi ugovori su uvedeni na američko tržište 1977., 1982. i 1985.godine, respektivno i predstavljaju kompleksnije ugovore od fjučersa kratkoročne kamatne stope Oni moraju uzeti u obzir da dugoročne obveznice plaćaju kuponsku kamatu i da se javljaju u velikom broju varijanti.

Cene ovih fjučersa se

izražavaju indeksom, koji pokazuje koliko se plaća za obveznicu od njene nominalne vrednosti (npr. indeks 60 znači da se za obveznicu plaća 60% od njene nominalne vrednosti). Prvobitno su ovi fjučersi bili korišćeni kao sredstvo sniženja rizika ili osiguranja od promene cene u budućnosti. Hedžeri nastoje da prenesu rizik promene cene u budućnosti prodajom fjučersa koji im garantuje buduću cenu za njihovu hartiju. Ako u budućnosti dođe do pada cene obveznice, oni su zaštićeni. Hedžing obezbeđuje stepen izvesnosti u pogledu budućih cena i zato omogućava tržišnim učesnicima da fiksiraju cene, isplate kamate itd. Kupci fjučersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporuče osnovnu obveznicu i koji imaju dugu poziciju, odnosno to su zajmodavci koji se štite od rizika pada kamatnih stopa (ako kamatna stopa padne, onda se svaki gubitak pri kupovini osnovne obveznice u budućnosti biva neutralisan dobicima od isporuke fjučersa). Sa druge strane, prodavci fjučersa na obveznice su oni koji su prihvatili da isporuče osnovnu obveznicu i zbog toga imaju kratku poziciju.To su zajmotražioci koji se štite od rasta kamatne stope. Kada kamatne stope rastu, onda je svaki gubitak na prodaju nove obveznice u budućnosti neutralisan dobicima na isporuci fjučersa. Jedna od najznačajnih upotreba fjučersa na državne obveznice i zapise je sniženje rizika portfolio obveznica (zapisa).

7


Fjučersi na berzanske indekse su kreirani početkom 1980-tih i to, takođe, prvo na tržištu SAD.Oni predstavljaju ugovore za kupovinu ili prodaju nominalne vrednosti indeksa akcija.U SAD se trguje sa četiri ključna fjučersa na indekse akcija, i to: fjučersom na Standard & Poor's-ov indeks 500 (S&P500) na čikaškoj merkantilnoj berzi, fjučersom na indeks njujorške finansijske berze, fjučersom na Major Market index na čikaškoj opcionoj berzi i fjučersom na indeks Value Line-a na kanzačkoj opcionoj berzi. 2. TRŽIŠTE FJUČERSA S obzirom da je tržište fjučersa visoko aktivno i uključeno u globalne tokove, ono predstavlja dobar izvor tržišnih informacija i indikatora. Tržište fjučersa omogućava: - Otkrivanje cena - Smanjenje rizika Tržište fjučersa je visoko kotirano, pa je s obzirom na to postalo značajan ekonomski alat za definisanje cena zasnovanih na današnjim i sutrašnjim prosečnim iznosima ponude i tražnje. Cena na tržištu fjučersa zavisi od neprekidnog toka informacija širom sveta i zato zahteva veliki stepen transparentnosti. Faktori, kao što su vreme, ratovi, dugovi itd. imaju veliki uticaj na ponudu i tražnju, i kao rezultat, na cenu na tržištu fjučersa. Ove vrste informacija i način na koji ih ljudi absorbuju konstantno menja cenu robe. Ovaj proces je poznat kao otkrivanje cene. Tržište fjučersa je takođe mesto za ljude, koji žele da smanje rizik prilikom kupovine. Rizik se smanjuje zato što su cene određene, što omogućava učesnicima da znaju koliko će im biti potrebno da kupe ili prodaju. 2.1. Karakteristike tržišta fjučersa Osnovne karakteristike tržišta fjučersa su: - standardizovanost predmeta trgovine - pretežno berzanska trgovina - regulisanost - margine - trgovci fjiučersima 8


Standardizacija fjučersa Za pravilno funkcionisanje fjučers ugovora u praksi neophodna je već pomenuta standardizacija, kojom se značajno olakšava trgovina i zaključivanje ugovora. Fjučers ugovori su visoko likvidni zahvaljujući toj standardizaciji, koja podrazumeva specifikaciju: Predmeta fjučersa. To može biti sve od bureta ulja do kratkoročne kamatne stope. U slučaju

obveznica,

ovo

podrazumeva

koje obveznice

se mogu

isporučiti. U

slučaju

fizičkih proizvoda, ovo podrazumeva ne samo kvalitet robe već i način i lokaciju isporuke. - Mesec isporuke - Datum poslednje trgovine - Druge detalje, kao što je na primer najmanja fluktacija cena. 2.2. Berzanski karakter fjučersa Standardizacija fjučersa je uslovila da se njima trguje pretežno na berzama, a manje na vanberzanskom tržištu. Fjučersima se trguje na centralizovanim berzama, koje predstavljaju entitet korporativnog tipa koga čine članovi.Jedna od najznačajnijih aktivnosti berze je da identifikuje nove i korisne fjučers ugovore (to su ugovori koji su homogeni, za koje postoji promptno tržište i ograničene mogućnosti skladištenja). Neke od ovih berza su potpuno automatizovane, što znači da ne postoje kupci i prodavci na parketu koji daju cenu ponude i tražnje, već se trgovina odvija posredstvom računara. Prednost ovakve globalne automatizovane trgovine fjučersima je povezanost između berzi.Na primer, čikaška merkantilna berza i mieđunarodna monetarna berza u Singapuru su povezane tako da trgovac otvarajući poziciju u evrodolarima ili određenoj stranoj valuti na berzi može zatvoriti ovu poziciju u drugoj valuti. Svaka berza fjučersa utvrđuje zahteve u pogledu minimalne finansijske odgovornosti članova, a u pojedinim slučajevima se može i ograničiti broj ugovora koje može posedovati pojedinični trgovac. Berza propisuje pravila za upravljanje aktivnostima na parketu i specificira odgovornost odeljenja za nadzor kako bi se utvrdilo da li neko nastoji da manipuliše tržištem.U pojedinim slučajevima, berza može suspendovati trgovinu. Trgovina na berzi se odvija na klasičan način, odnosno aukcijski ili elektronski.Elektronsko trgovanje znači da se nalozi uparuju unošenjem podataka u računar. 9


2.3. Regulisanost trzišta fjučersa Poslovanje na tržištu fjučersa je regulisano, pri čemu se stepen regulisanosti razlikuje od zemlje do zemlje.Trgovina fjučersima je u najvećoj meri regulisana u SAD i to na tri nivoa: - Klirinške kuće i berzi - Nacionalne asociiacije fjučersa (National Futures Association, NFA) koja predstavlja samoregulatornu industrijsku grupu koju je osnovao Kongres. Ona nije vladina ali je odgovorna za propuste firmi i individualnih lica koji rade sa uključujući prodavce fjučersa, brokere, trgovačke savetnike, ovlašćena da disciplinuje one koji krše njena pravila

organizacija,

investicionom javnosti, operatore i trgovce.NFA je

profesionalnim propustima.

- Komisija za trgovinu robnim fjučersima (Commodity Futures Trading Commission,

CFTC)

koja predstavlja federalnu agenciju koja treba da obezbedi da investitori imaju informacije, koje su im neophodne za donošenje odluka.Takođe treba da obezbedi da tržište derivata bude otvoreno, kompetetivno i finansijski stabilno.Kao i svaka druga regulatorna federalna agencija, ona ima moć da goni one koji narušavaju njena pravila. 2.4. Margine Margine ili marže su depoziti koje kupci i prodavci moraju položiti na svoje račune kod klinirške kuće. One predstavljaju neku vrstu garancije da će učesnici preuzete obaveze iz ugovora izvršiti na vreme. Razlikujemo sledeće margine: - Inicijalne margine ili marže - Marže održavanja Inicijalne margine predstavljaju finansijska sredstva koje kupci i prodavci polažu u vidu depozita na računima klirinške kuće u momentu kupovine ili prodaje fjučersa. Iznos ove margine varira od ugovora do ugovora, a visina je približno jednaka maksimalnim dnevnim fluktuacijama vrednosti iz ugovora. One mogu biti date u novcu ili nekom drugom prihvatljivom obezbeđenju .B ro ker d rži za k or is nike ovaj depozit na računu depozita.lznod inicijalne margine je određen prema formuli koja zavisi od razmene. Za samo jedan fjučers ugovor ona će iznositi mali deo od tržišne vrednosti predmeta fjučers ugovora. Za fjučers razlike (spreads), ili ukoliko se fjučers koristi za hedžing pozicije, ona će biti još manja. Marže održavanja su minimalni iznosi sredstava koje učesnici moraju da imaju na svojim računima. Njihov iznos je oko 75% od vrednosti inicijalnih marži. Ukoliko se iznos sredstava 10


smanji ispod te granice, klirinška kuća šalje obaveštenje subjektima da uplate dodatna sredstva i obezbede minimalan nivo marži održanja što se naziva varijabilna marža. 2.5. Trgovci fjučersima Prema opštoj klasifikaciji, svi trgovci fjučersima se mogu podeliti na: - Trgovce fjučersima na parketu - Trgovci fjučersima van parketa. - Trgovci fjučersima na parketu su: - Brokeri - Lokalni trgovci Brokeri mogu istupati nezavisno izvršavajući trgovinu za druge pojedince ili institucije, ali mogu istupiti i kao predstavnici velikih brokerskih kuća.Oni ostvaruju zaradu u vidu provizije za svaku obavljenu transakciju. Lokalni trgovci su pojedinci koji trguju u svoje ime i za svoj račun.Oni nastoje da ostvare profit kroz razliku u ceni, kupujuči fjučerse po datoj ceni i prodajući ih po višoj.Njihova trgovina obezbeđuje likvidnost tržišta. Prema strategiji koju realizuju, trgovci fjučersima na parketu mogu biti: - Hedžersi - Špekulanti - Arbitražeri Hedžersi drže poziciju na promptnom tržištu, pri čemu mogu posedovati hartiju ili planirati kupovinu ili prodaju hartije u budgćnosti.Oni ulaze u fjučers zauzimajući poziciju koja je suprotna poziciji na prometnom tržištu kako bi snizili rizik kome su izloženi. Špekulanti nastoje da ostvare profit po osnovu pogađanja pravca kretanja cena na tržištu.Oni igraju značajnu ulogu na tržištu po kroz obezbeđenje likvidnosti koja omogućava sniženje rizika. Arbitražeri nastoje da ostvare profit po osnovu razlike u cenama identičnih promptnih i fjučers pozicija.Oni izvršavaju trgovinu kada cene izađu iz određenog okvira, nastojeći da cene vrate u taj okvir.

11


Prema stilu trgovine, klasifikuju se na: - Skalperi - Dnevni trgovci - Trgovci pozicijom Skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u ugovornoj ceni.Retko drže svoje pozicije duže od nekoliko minuta.Zbog toga što posluju uz niske transakcione troškove, mogu ostvariti profit na osnovu male promene u cenama. Dnevni trgovci kao i skalperi nastoje da ostvare profit na osnovu male promene u cenama, ali oni drže pozicije ne duže od jednog dana. Trgovci pozicijom drže otvorenim svoje transakcije duže od skalpera i dnevnih trgovaca.oni čekaju da dođe do velikih promena cena na tržištu kako bi ostvarili profit. Pored ovih trgovaca postoji veliki broj institucija i pojedinaca koji trguju van parketa a koriste iste tehnike.Tu spadaju banke, finansijski posrednici, investicione banke, zajednički fondovi, penzijski fondovi...U poslednjih deset godina broj ovih učesnika je značajno narastao pre svega zbog velike korisnosti fjučersa a pogotovo fjučersa na indekse akcija. 2.6. Mehanizam trgovine fjučersima Da bi mehanizam fjučersa u praksi mogao da funkcioniše neophodno je da postoje određene institucionalne pretpostavke. Prva i najznačajnija je berza fjučersa. Ona je prostorno, kadrovski, tehničko-tehnološki i organizaciono opremljena za poslovanje. Danas uglavnom postoje tri sistema trgovanja: - klasični berzanski gde se vrši javno izvikivanje naloga i koji se povlači iz upotrebe, - vanberzanski sistem poslovanja preko šaltera i - elektronsko poslovanje kao savremeni trend poslovanja.

12


3. STRATEGIJE FJUČERSIMA 3.1. Mesto i uloga hedžersa na fjučers berzama Hedžersi na fjučers berzama su "igrači" koje interesuje roba. Hedžersi uglavnom žele da se zaštite od promene cene. Dosadašnja iskustva na fjučers berzi ukazuju da hedžing nije lako organizovati. Iznos dobitka ili gubitka u hedžingu određen je odnosom koji postoji između keš i fjučers cene u momentu upisa hedžinga i u momentu njegovog dospeća. Razlika između keš i fjučers cene se naziva bazis [basis]. Dakle, bazis predstavlja razliku između keš cene i fjučers cene na berzi. U praksi fjučers berzi postoje dve vrste hedžing transakcija : - kratke i - duge hedžing transakcije. Upravo stoga na fjučers berzama se govori o fjučers ugovorima sa kratkom i dugom hedžing pozicijom. Kratak hedžing se koristi kao zaštita od pada buduće keš cene finansijskog instrumenta ili portfolija. Da bi se upisao kratak hedžing, obaveza je hedžersa da proda fjučers ugovor. Zbog toga se ovaj hedžing zove i prodajni hedžing. Upisom kratkog hedžinga na berzi hedžers je fiksirao buduću keš cenu i transferisao rizik na kupca fjučers ugovora. Dug hedžing se ugovara na berzi da bi se postavila zaštita naspram rasta cena finansijskog instrumenta ili portfolija koji će se kupiti na promptnom tržištu u neko buduće vreme. U ovom slučaju hedžers kupuje fjučers ugovor, te se stoga dugi hedžing naziva i kupovni hedžing. 3.2. Strategije fjučersima Polazeći od hedžing koncepta, a imajući u vidu sve napred navedene karakteristike fjučers ugovora, osnovne hedžing strategije bi se prema predmetu zaštite mogle podeliti na: -Hedžing strategije kratkoročne kamatne stope -Hedžing strategije dugoročne kamatne stope -Hedžing strategije fjučersima na berzanske indekse

13


4. RIZIK FJUČERSA Tržište fjučersa je zasnovano na principima rizične trgovine.lnvestitori u nastojanju da smanje svoju izloženost pojedinim vrstama rizika, prebacuju taj rizik na druge koji ili pokušavaju da se zaštite od suprotnog rizika ili su spremni da ga prihvate, s ciljem da ostvare profit. Kupovina i prodaja fjučers ugovoraje rizičan posao.Svaka transakcija može da dovede do gubitka koji nadmašuje iznos inicijalne margine a može i da bude neograničen. Mogućnost da se ograniči gubitak kako se pojavljuje nije zagarantovana. Moguće je da ne postoji strana koja prodaje ili kupuje neutralizujući ugovor koji je potreban da se spreče dalji gubitci.lli je, na dnevnoj osnovi, tržište za bilo koji ugovor nelikvidno ili neaktivno. Investiranje na tržište fjučersa je drugačije od investiranja u akcije, obveznice, zajedničke fondove zato što ova tržišta podrazumevaju igru nulte sume. To znači, za svaki dolar koji neko zaradi postoji neko koji je taj dolar izgubio. Ovo znači nešto drugačije za hedžere u odnosu na špekulante.Hedžeri ulaze na tržište da bi se zaštitili od promene cena. Oni postižu cilj, iako izgube na tržištu fjučersa, jer je njuhov gubitak neutralizovan dobitkom na novčanom tržištu. Ekonomskim koristima koje za tržišne učesnike nose fjučers ugovori, u novije vreme, često se suprotstavljaju rizici povezani sa trgovinom ovim finansijskim derivatima. Nestabilnost finansijskih tržišta i sve češći veliki poretnećaji u radu organizovanih tržišta dovode se u vezu sa konstantno rastućim obimom trgovine fjučersima.lz tog razloga, potrebno je uporedo sa prednostima analizirati i rizike fjučersa. Nova kategorizacija rizika povezanih sa trgovinom fjučersima pravi razliku između eksplicitnog (tržišnog) rizika i rizika povezanih sa informacionim i funkcionalnim karakteristikama date strukture finansijskog tržišta. Sa druge strane, kako strukturalni rizik i rizik procene potiču od određene tržišne strukture i transparentnosti tržišta, može se zaključiti da ovi rizici nisu kreirani samo od strane fjučersa, niti su oni specifični samo za ove fimansijske instrumente.Nasuprot, u poslednje vreme veoma čestim komentarima u finansijskoj štampi o negativnoj ulozi fjučersa, ne postoji empirijska evidencija da emisija fjučersa destabilizuje tržišta odnosnih finansijskih instrumenata.

14

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA ZAKLJUČAK Kupovina i prodaja na tržištu fjučersa može izgledati rizično i komplikovano. Možemo zaključiti da trgovina fjučersima nije za svakog. ali je namenjena širokom krugu korisnika. Pre samo dvadesetak godina fjučersi su predstavljali finansijske inovacije. Vreme i finansijska kretanja pokazali su da ovi finansijski instrumenti imaju trajnu ekonomsku utemeljenost. Derivatni proizvodi, kao što su fjučersi predstavljaju danas standardne alatke za upravljanje rizikom i njegovo usmeravanje čime olakšavaju efikasnu alokaciju kapitala na produktivne investicione alternative. Tržišta fjučersa su u savremenim uslovima trgovanja, postala sve više važna u svetu finansija i ulaganja poslednjih godina.Fjučersi imaju višestruki značaj: u upravljanju rizikom, hedžingu, makroekonomski aspekti (stabilnost cena) i drugo.Fjučers tržišta su jedna od najuspešnijih finansijskim inovacijama u današnjim uslovima razvoja na internacionalnom nivou.Tražnja za fjučers ugovorima pokazuje izraziti trend rasta iz godine u godinu.Vrednost ugovora u dolarima na godišnjem nivou meri se milijardama. Porast značaja ovih finansijskih instrumenata za korporativne finansije prati povećanu aktivnost na finansijskim berzama.On je takođe u vezi sa porastom međunarodne trgovine i sve većim međunarodnim povezivanjem kompanija.Kao rezultat ovih tendencija, fjučersi predstavljaju nezaobilazni sadržaj portfolia mnogih kompanija u razvijenim tržišnim ekonomijama. Iako je u poslednje vreme analiza trgovine fjučersima u senci različitih studija rizika inherentnim derivatnim instrumentima, može se reći da se mnogobrojne ekonomske koristi koje nosi upotreba fjučersa praktično ostvaruju bez uticaja na stabilnost finansijskog sistema. Na osnovu podataka sa tržišta fjučersa možemo zaključiti da će ovi finansijski instrumenti imati sve veću ulogu u finansijskim strategijama u budućnosti, pa je razumevanje prednosti koje oni nude i rizika koji nose, od krucijalnog značaja za finansijske menadžere.

15

FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA LITERATURA • • • • • •

Dr Jovan Sejmenović, „Finansijska trzista“ Trziste novca i kapitala II izdanje Banja Luka 2009. Dr Bogojević Arsić V., „Tržište hartija od vrednosti“, Fakultet organizacionih nauka, 2004. Dr Ivanović Petar, Fjučersi, Beogradska berza, Beograd, 1995. Dr Kovačević Radovan, Fjučersi, opcije i terminski poslovi, Institut za spoljnu trgovinu, Beograd, 1997. http://www.psinvest.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=46&Itemid=63&lang www.ekof.bg.ac.yu/upload/10791079Finansijski%derivati.doc

16

fjucersi

Recommend Documents