SADRŽAJ 1. ELEMENTI ELEMENTI KOJI KOJI OPSLUŽ OPSLUŽUJU UJU DIZALI DIZALICE CE I KRANOVE… KRANOVE…...…… ...…………………2 ……………2 2. Sredstva !"a #r$v%a&e teret' VAKUM URE(AJI) MA*NETI I ELEKTROMA*NETI....................... ELEKTROMA*NETI.............................................. .............................................. .............................................. ...........................+ ....+ 2.1.MA*NETI......................... 2.1.MA*NETI................................................ .............................................. .............................................. ...................................+ ............+ 2.1.1.RU,NO UPRAV UPRAVLJANI MA*NETI ............................................. ...................................................................................2.2.PNEUMATSKI 2.2.PNEUMATSKI ALATI ALATI .............................................. ..................................................................... ...................................................+. *ra$%$/e ………………………………………………………………………………0 -. L$teratra……………………………………………………………………………. L$teratra……………………………………………………………………………... ..
1. ELEMENTI KOJI OPSLUŽUJU DIZALICE I KRANOVE Sve dizalice i kranovi imaju zajedničke elemente pomoću kojih se prihvataju, vešaju ili prenose predmeti sa mesta na mesto radi lakšeg obavljanja operacije utovara ili istovara. Potreba za ubrzavanjem tj. racionalizacijom procesa pretovara koji se realizuju dizaličnim postrojenjem uslovila je stalan razvoj ovih sredstava tako da se danas koristi veoma širok spektar ovih elemenata.
U te elemente spadaju kuke, uţad, lanci, koturovi, doboši, koioni ure!aji, kao i organi za vešanje i hvatanje tereta.
Ure!aji ili pribori za vešanje tereta slu"e da se teret ve"e za savitljivi
organ
mehanizma za dizanje ili da se teret zahvati samim ure!ajem i da se transportuje bez ikakvog daljeg vezivanja. #ko je pretovarni ure!aj namenjen za univerzalni pretovar $prenos različitog tereta kako po obliku tako i %izičkim svojstvima& primeniće se univerzalni pribor za hvatanje ' kuka i uţe za vezivanje tereta za kuku.
(snovni zahtevi koje zahvatni ure!aji treba da obezbede su) *rz i bezbedan rad +obra prilago!enost pojavnom obliku tereta kako bi
se izbegla oštećenja robe
to manja sopstvena teţina
Ka! rad3$ e%e4e3t$ #r$!ra 5a ve6a3"e tereta #r$4e3"" se7 1. Za tra3s#!rt !4ad3$8 tereta7 a& kuke, uţad ili lanci za vezivanje b& teretne plat%orme c& klešta i hvatai d& noseće grede
2. Za tra3s#!rt s$t3!5r3$8 4ater$"a%a #r$4e3"" se !9e ra5%$:$t$8 t$#!va. 3
S#e/$"a%3$ re;a"$ 5a 5a8vata3"e tereta s7 a& magneti b& vakum ure!aji c& grabilice
Svi ovi ure!aji mogu se svrstati u dve grupe) prosta sredstva $pribor& koja slu"e za manuelno vezivanje tereta za radni organ dizalice i posebno prilago!ene ure!aje koji omogućavaju direktno zahvatanje i odlaganje tereta.
Slika -. Ure!aji za hvatanje tereta kod dizalica
4
2. Sredstva !"a #r$v%a&e teret' VAKUM URE(AJI) MA*NETI I ELEKTROMA*NETI 2.1.MA*NETI a %eromagnetne materijale $bilo koji oblik) limovi, okrugli poprečni preseci pa čak i pro%ili, staro gvo"dje, strugotina&, koji nemaju mangana više od /0 mogu se koristiti magneti kao sredstvo za prenošenje tereta.
ajedničko svojstvo svih magneta je zavisnost nosivosti od oblika i stanja tereta, npr. masivni blokovi omogućavaju -110 iskorišćenje moći magneta, kugle 210, a strugotina i staro gvo"dje samo 3450 nosivosti.
Sopstvena masa elektromagneta je oko
-10 od nazivne nosivosti.
Slika 3. 6agneti Sila dizanja zavisi od) 4 oblika tereta, 4 dimenzija tereta 4 hemijskog sastava tereta 4 temperature tereta 7ajveću silu dizanja ima magnet ima pri dizanju predmeta sa glatkom površinom $nepravilan oblik tereta, sila dizanja naglo pada&. 8emperatura predmeta preko 911o: smanjuje vunu silu magneta do nule, a npr. 50 mangana u gvoţdju silu dizanja smanjuje na nulu.
5
2.1.1.RU,NO UPRAVLJANI MA*NETI ;učno upravljani magneti predstavljaju najpraktičniji i najsigurniji način za prihvat obra!enih ili sirovih, ravnih ili okruglih %eromagnetskih materijala.
Uredjaj drţi teret snagom permanentnog magneta bez korištenja spoljašnjeg izvora energije.
7osivosti su od 3/1 do 3111 kg, lagani su za rukovanje, osiguravaju povećanje e%ikasnosti i produktivnosti u raznolikoj primeni, čak i u skučenim radnim prostorima i kod ograničenog dohvata dizalice.
Slika 3.-. ;učni magnet 6agnetiziranje i demagnetiziranje se vrši jednostavnim zakretanjem ruice iz jednog u drugi krajnji poloţaj. (snovne prednosti primene ovih magneta su) -. male dimenzije i mala masa, 3. velika snaga i potpuna radna sigurnost, 2. prihvat tereta s gornje strane bez ikakvih oštećenja ili de%ormacija, <. ne zahteva nikakvo odr"avanje
2.2.PNEUMATSKI ALATI 6
Uprkos
odre!enim saznanjima o mogućnostima primene vakumske tehnike izostala je masovna primena ovih zahvatnih ure!aja. Pneumatski hvatači su idealni pribori za zahvat i
pretovar ravnog stakla, a mo"e se koristiti i za dizanje i prenošenje posebnih vrsta tereta) drvenih, kamenih ili limenih ploa. (snovni nedostatak ovih ure!aja je uslov da komad Potpritisak
koji se zahvata ima ravnu površinu.
izmedju hvataa i tereta je osnova za korišćenje, i on se ostvaruje vakuum
pumpama. Pneumatska instalacija sadr"i pored pumpe, rezervoar sa vakuumom i ventile za upravljanje.
Svi ovakvi uredjaji imaju optiku i $ili& akustiku signalizaciju pada podpritiska kao upozorenje od opasnosti od pada tereta.
=ao kod magneta i kod ovih ure!aja nije potpuno isključena opasnost od ispadanja tereta zbog čega se oni ne koriste za rukovanje skupim delovima, a posebno iznad površina gde se nalaze radnici.
ato
se u poslednje vreme koriste kao dopunska oprema rezervoari za obezbe!enje vakuumske rezerve koji su dovoljni da drţe teret i do 21min po prestanku napajanja motora za pogon pumpe Sila nošenja kod zahvatnih ure!aja prečnika 211 do >11mm
kreće se od 3/1 do 9/1da7
Slika 3.3. Pneumatski alati
+. *RAERI? 7
8o
je najpoznatiji i najrasprostranjeniji oblik zahvatnog ure!aja za dizalina postrojenja. 7jome se mogu pretovarati svi oblici rasute robe, a primena im je moguća kod svih konstruktivnih oblika dizalica. ?rabilice su transportne posude specijalnog oblika koje se sopstvenom teţinom zarivaju u materijal, zahvataju ga, prenose na odgovarajuće mesto i tamo ga istovaruju.
Slika 2. ?rabilice ?rabilice transportuju materijal bez
naknadnog rada, bilo runog ili mašinskog.
7ain rada) ahvatanje tereta počinje otvaranjem čeljusti grabilice i spuštanjem slobodnim padom na materijal. Pod dejstvom sopstvene te"ine grabilice dolazi do zabijanja.
=od izbora grabilice bitne su) osobine materijala $veličina i oblik čestice ili komada, nasipna te"ina&, stanje materijala $sabijen, rasresit, lepljiv, vla"an, abrazivan, korozivan...&, radni uslovi $vagon, brod, drumsko vozilo, skladište...& i zadati transportni kapacitet.
Pre4a 3a&$3 a! se &e%"st$ =a6$e? @ra$%$/e !tvara" $ 5atvara" !3e se de%e 3a7
grabilice sa jednim grabilice sa dva
u"etom
u"eta
motorne grabilice
8
M!t!r3e @ra$%$/e otvaraju i zatvaraju čeljusti pomoću motora smeštenog na ramu grabilice. Prednost) lako otvaranje i zatvaranje ţeljenom brzinom i na bilo kojoj visini, obezbe!uju znatno veći kapacitet od grabilice sa jednim u"etom, mogu se koristiti bez posebnih ograničenja za sve vrste materijala 7edostatak) velika masa $čak do -5t 'obično oko /t& Pogon grabilice je preko elektromotora koji je ugra!en u gornju glavu grabilice, a prenos sile na čeljusti izvodi se mehaničkim, hidrauličnim i pneumatskim putem =apacitet im ide i do 31m2 $brodske motorne grabilice&
Slika 2.-. 6otorne grabilice Specijalne grabilice imaju specijalne vrste čeljusti u zavisnosti od materijala koji prenose. P(@AP grabilice ili grabilice sa više čeljusti su specijalna zahvatna sredstva za transport teških, sabijenih materijala koji u svojoj strukturi imaju komade nepravilnog oblika $staro gvo"!e,koks,kamenje, gra!evinski šut, drva, balvani, otpad&. Ama karakterističnu konstrukciju čeljusti čiji oblik omogućuje lako prodiranje u materijal i veoma dobro zahvatanje.
9
Slika 2.3. Polip grabilice
-. L$teratra v ''Odnosi s javnošdu'', prof. dr Ljubiša Cvetkovid (izdanje 2006. godine - ruševa!", v ''#enad$%ent & teorija i praksa'', prof. dr etar ovanovid (izdanje 200). godine - *eograd", v ''os+ovna ko%unika!ija'' (izdanje 200. godine - *eograd"
10
