UNIVERZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE Smjer: Spoljna trgovina, porezi i carine
Prof. dr STEVO PAŠALIĆ
EKONOMSKA GEOGRAFIJA
Bijeljina, 2012. Godine
1
Пун назив
ЕКОНОМСКА ГЕОГРАФИЈА
Скраћени назив Статус Семестар ЕГС Обавезни VIII Шифра предмета Школска година од које се програм реализује Врста и ниво студија, студијски програми:
ЕСПБ
Фонд часова (П+А+Л) 3 1 0
2011/2012
Додипломске академске студије – Факултет пословне економије
Условљеност другим предметима: нема условљености Циљеви изучавања предмета: Име и презиме наставника и сарадника: Ред. Проф. др Стево Пашалић-наставник; Јелена ___________________, сарадник
Метод наставе и савладавање градива: предавања, теренски рад, самостални истраживачки радови, презентације, консултације.
Садржај предмета по седмицама: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
Теоријско-методолошке основе економске географије Геополитичке теорије и политичка карта свијета Становништво свијета – I Становништво свијета – II Географија природних ресурса Аграрна географија, географски размјештај пољопривредне производње Индустријска географија, географски размјештај појединих индустријских грана Саобраћајна географија (ПРВИ КОЛОКВИЈУМ) Географија терцијарних дјелатности – туризам, међунардона трговина Географија развоја, поларизација економског простора Економско-географски региони; Европски макрорегион, Европска унија Медитеранска и источна Европа, Русија Сјеверна Америја; Латинска Америка Азија – Југ, Исток, Југоисток; Африка Глобални проблеми савременог свијета; (ДРУГИ КОЛОКВИЈУМ) Завршни испит Поправни испит и упис оцјена
Оптерећење студента по предмету: Недјељно: Кредитни коефицијент 6/30=0,20 Недјељно оптерећење: 0,20 x40 сати= 8. сати .
У семестру: Укупно оптерећење за предмет: 6 x 30 сати/кредиту=180 сати Активна настава: 4 x15= 60 сати предавања и вјежби, Континуална провјера знања: 12 сати Завршна провјера знања: 5 сати Самосталан рад: учење, консултације 50 сати Обавезе студента: Студенти су обавезни да похађају наставу, да раде колоквијуме, посјећују консултације, раде самосталне радове;
Литература: *Пашалић,С. (2008).Економска географија свијета, Факултет спољне трговине, Бијељина *Пашалић,С., и остали (2006). Демографски развој и популациона политика Републике Српске, Младост, Бијељина
Облици провјере знања и оцјењивање: 2
Активно присуство предавањима и вјежбама до 10 бод., Колоквијуми 2х20 бод., Завршни испит до 50 бод.
Посебна напомена за предмет: Студенти су обавезни на часовима предавања и вјежби имати географску карту свијета (џепни формат) и контурну карту свијета за вјежбање !
I TEORIJSKO-METODOLOŠKE OSNOVE EKONOMSKE GEOGRAFIJE 1. 2. 3. 4. 5. 6.
Predmet i definicija ekonomske geografije Ekonomska geografija u sistemu ekonomskog obrazovanja Podela ekonomske geografije Kljuĉni pojmovi ekonomske geografije Istorijski razvoj ekonomske geografije Teorijske paradigme ekonomske geografije
Ekonomska geografija spada u sistem geografskih nauka, koja se isovremeno predaje i budućim ekonomistima i prostornim planerima. Osnovna funkcija ekonomske geografije jeste da razvija prostorna znanja i mišljenja, i sintentizuje raznovrsna znanja i informacije o svetu koji nas okruţuje. Ekonomska geografija predstavlja prostornu sintezu prirodnih (fizičkih), socijalno-ekonomskih, ekoloških i tehnoloških informacija, zbog čega ona u sistemu ekonomskog obrazovanja vrši vaţnu funkciju u razvoju prostorne, ekološke, sistemske i problemske komponente ekonomskog i geografskog mišljenja. Sa druge strane, ekonomska geografija povezuje ekonomske i geografske nauke, i ĉini most izmeĊu njih. Zbog svojih osobina ona je jednim delom geografska, a drugim delom ekonomska nauka. Povezujući prirodne, ekonomske i socijalne probleme u jedan sistem, ona zapravo proučava problem ekonomsko-ekološkog razvoja. Prema tome, geografsko mišljenje ima više komponenti: 1. prostornu, koja je veoma vaţna za ekonomiste zbog pravilne alokacije firmi, trţišta roba i za uspešno voĎenje firmi. Prvo pravilo za uspešan biznis je naći trţište, a trţište ima svoje razmere i lokacije, tj. adresu. 2. ekonomsku, koja je vaţna zbog ekološke ekspertize investicionih projekata, ekologizacije ekonomije, gde se brzi ekonomski rast odraţava na ―zelene‖ grane proizvodnje i sferu usluga (npr. proizvodnja eko-tehnike, razvoj rekreacije i turizma, utilizacija otpada i reciklaţa, biotehnologija i drugi). Brz rast ekonomsko-ekoloških istraţivanja i publikacija ogleda se u sve većem broju naučnih disciplina u nastavnim planovima i fakultetima (npr. ekonomija resursa, ekonomija ţivotne sredine, ekološka ekonomija). 3. sistemsku (problemsku), koja je bitna za ekonomiste pri donošenju ekonomskih odluka i rešenja, s’ obzirom da se savremeni svet stalno usloţnjava i što nastaje sve veća meĎuzavisnost faktora, koje ekonomisti moraju imati u vidu. To znači što većim informacijama on vlada time je manji rizik da donese pogrešnu odluku i izgubi resurse u toku realizacije projekta.
3
Prema tome, ekonomska geografija se pojavljuje kao bazna nastavna i naučna disciplina za čitav kompleks ekonomskih i geografskih disciplina. Sa prostornom komponentom tesno su povezane svetska, nacionalna i regionalna ekonomija, ekonomija grada (urbana ekonomija) i prostorna ekonomija. Sa ekološkom komponentom povezane su ekonomija resursa, ekonomija korišćenja prorode, ekološka ekonomija i ekološko-ekonomski problemi velikih gradova. Sa sistemskom komponentom povezane su uporedna ekonomija, ekonomija pojedinih drţava (meĎunarodnih grupacija), regionalna ekonomija, regionalna politika i meĎunarodni biznis. Objekt izuĉavanja ekonomske geografije Ekonomsku geografiju moţemo definisati kao nauku o uzajamnim prostornim relacijama prirodnih uslova i resursa, stanovništva i privrede u geo-prostoru ( na površini Zemlje i u akvatoriji Svetskog okeana), i o uticaju prirode na ţivot društva i obrnuto, o uticaju ekonomske delatnosti na prirodu – šira definicija. U uţem smislu, ekonomsku geografiju moţemo definisati kao nauku koja prouĉava ponašanje ekonomskih subjekata u konkretnom geografskom prostoru. Ovakva definicija jasno razgraničava ekonomsku geografiju od susednih nauka, kao što su regionalna ekonomija koja izučava ponašanje ekonomskih subjekata u konkretnom ekonomskom prostoru, i prostorna ekonomija koja izučava ekonomske procese u apstraknom ekonomskom prostoru. Pošto se ekonomska delatnost prostire ne na čitavom geo-prostoru, već je koncentrisana u pojedinim lokalitetima, objekt izuĉavanja ekonomske geografije je antroposfera ( sfera ekonomskih delatnosti) ili ekosfera, kao deo geo-prostora, gde se razvija ekonomska delatnost. Ekonomska geografija izučava razvoj teritorijalno-ekonomskih kompleksa (sistema) – njihove prirodne i demografske uslove i resurse, razvoj ekonomskih grana i centara, kao i grane neproizvodne sfere. Uključivanje neproizvodne sfere kao objekta izučavanja ekonomske geografije daje ovoj nauci socijalni karakter, t.j. ekonomska geografija prerasta u socijalno-ekonomsku. Prema tome, suštinski objekt istraţivanja socijalno-ekonomske geografije je rešavanje sirovinskih, energetskih, demografskih, ekoloških i drugih problema, u prostornom aspektu. Predmet izuĉavanja ekonomske geografije Predmet izučavanja ekonomske geografije proističe iz kruga problema kojima se bavi ceo sistem geografskih nauka. Geografska nauka izučava jedinstvo i meĎuzavisnosti izmeĎu društva i prirode u geografskoj sredini. Dugo vremena geografija je bila jedinstvena (monolitna) nauka. Zatim se podelila na fizičku i ekonomsku. Predmet ekonomske geografije se različito definiše, zavisno od istraţivačke paradigme i teorijskog pristupa. Najčešće se kao predmet ekonomske geografije ističe izučavanje ekonomskog regiona i zakonomernosti razmeštaja proizvodnje. U novije vreme pod uticajem teorije sistema, predmet se definiše kao izuĉavanje teritorijalnih, socijalno-ekonomskih sistema ili kao “izuĉavanje teritorijalne organizacije društva”. Uopšteno, moţemo reći da je predmet 4
izuĉavanja ekonomske geografije transformacija ekonomskog prostora i iznalaţenje rešenja ekonomsko-geografskih problema na osnovu sistemskog pristupa i GIS tehnologija ( GIS-geografsko informacioni sistem). Pod ekonomsko-geografskim problemima podrazumevaju se socijalni, politički, ekonomski, ekološki, tehnološki ili sistemski procesi, izazvani meĎusobnim dejstvom društva i prirode. PREDMET socijalno-ekonomske geografije je izučavanje zakonomernosti, principa i faktora koji utiču na formiranje, razvoj i prognoziranje ekonomskog prostora, teritorijalnih ekonomskih kompleksa i ekonomskih rejona. Po Svetozaru Ilešiču: „ekonomska geografija ispituje razmeštaj proizvodnje, potrošnje i saobraćaja, ispituje celokupni ekonomski ţivot u pojedinim zemljama i oblastima i to uvek u okviru celokupnog karaktera tih oblasti analizirajući kako društvene, tako i prirodne faktore koji utiču, prepliču se, bore meĎu sobom....‖ Ekonomska geografija sveta je nauĉna disciplina, koja prouĉava ekonomske delatnosti sa aspekta geografskih faktora – razmeštaj proizvodnje glavnih objekata trgovine, robnih trţišta u pojedinim zemljama i svetskih puteva trgovine, a takoĊe strukture ekonomskog prostora. S tim u vezi ona daje osnovna znanja o geografskim faktorima i zakonomernostima lokokacije ekonomskih delatnosti, u regionalnom i globalom aspektu, koja su neophodna pri formiranju profesionalnih karakteristika ekonomista i prostorni9h planera. Predmet omogućava uvid u karakteristike i razmeštaj prirodnih resursa, stanovništva na Zemlji i u prostornu strukturu ekonomskih aktivnosti: poljoprivrede, industrije, trgovine i usluga.
Podela ekonomske geografije Ekonomska geografija se deli na niz disciplina koje su meĎusobno povezane u jedan sistem. MeĎutim, radi specijalizacije u geografiji došlo je do podele na: 1. teorijska ekonomska geografija - bavi se teorijama i metodama prouĉavanja, i u tesnoj je vezi sa filozofijom; 2. opšta ekonomksa geografija - bavi se prouĉavanjem globalnih problema sveta 3. regionalna ekonomska geografija - bavi se ekonomskom problematikom pojedinih regiona, kao EU, ili prostorno-planerskih regiona koji su vaţni za prostorno-funkcionalnu organizaciju unutar drţave. 4. sistematske discipline koje se dele prema disciplinama: agrarna geografija ( geografija primarnih delatnosti ) industrijska geografija ( geografija sekundarnih delatnosti ) saobraćajna geografija ( geografija tercijalnih delatnosti ) geografija trgovine i usluge ( geografija kvartalnih delatnosti ) Razume se, to treba shvatiti kao geografski aspekte, zato što je razvoj ekonomskih grana takoĎe predmet izučavanja granskih ekonomika. Ekonomska geografija se moţe podeliti i na druge načine. Na primer: 1. U prostornom aspektu izdvajaju se geografija lokalne sredine, regionalna ekonomska geografija, geografija drţava, geografija zona, kontinenata, okeana i globalna ekonomska geografija; 5
2. U vremenskom aspektu, ekonomska geografija se deli na istorijsku, savremenu i prognostičku; 3. Prema materijalnom supstratu koji proučava, izdvajaju se geografija prirode resursa, geografija pojedinih privrednih grana (agrarna, industrijska, saobraćjna, turistička, geografija usluga) geografija infrastrukture, socijalna geografija; 4. u organizacionom (primenjenom) aspektu, izdvajaju se tematske c eline kao što su teritorijalno planiranje, razmeštaj i lokacija preduzeća, regionalni razvoj, geo-politika i geo-ekonomija, difuzija inovacija, itd; Postavlja se pitanje ―Šta je elementarni objekt izučavanja ekonomske geografije‖. Polazeći od oblika kretanja materije, osnovni objekt fizike je atom, objekt hemije je molekul, objekt biologije je ćelija, objekt matematike je broj, objekt geologije su stene, a za geografiju objekt je “lokalitet‖, s’ tim što lokalitet ima sistemsku suštinu kao molekul u hemiji. On se sastoji iz tri dela (vidi sliku):
«atom» prirode «atom» stanovništva «atom» privrede ( preduzeća )
Priroda
Privreda Stanovništvo
Prirodni «atom» je osnovni resurs za egzistenciju stanovništva i privrede. U prostornom aspektu lokalitet je naseljeno mesto, koje ima sve tra atoma. Veća prostorna jedinica je region, još veća zona, i još veća globalni prostor. U hijerarhiji jedinica ima i drugih termina, ali nisu jasno definisani, kao što su regija, oblast, provincija, kraj, predeo, područje..., to su prostorne jedinice koje nemaju jasno prostorno značenje, i poredak veličine (šta je veće a šta manje). Kod nas se meša pojam regija, region i rejon. Regija je prostorna celina koja je više sadrţajem definisana nego prostorno, nema taĉne prostorne granice, ali ima svoju individualnost, po kojoj se razlikuje od drugih teritorija. U ekonomskim naukama najviše se koristi region, taj pojam se smatra sinonimom za rejon.
6
Ekonomska geografija sveta (ili geografija svetske privrede) je veoma razgranata. Ona uključuje geografiju kako ekstraktivne tako i preraĎivačke industrije, geografiju poqoprivrede (zemqoradnje i stočarstva), rudarstva, saobraćaja i komunikacija, turizma i rekreacije, spoljnoekonomskih veza, neproizvodne i usluţne sfere. Ova geografska disciplina se odnosi na opšti deo socijalno-ekonomske geografije, pošto izučava sistem PRIRODA-STANOVNIŠTVO-PRIVREDA u opštem (globalnom) planu. Najvaţniji zadatak je da se otkriju odrţive, trajne tendencije u razvoju grana privrede.
Svetska ekonomija
Uporedna ekonomija
Ekolška ekonomija
Nacionalna ekonomija
Ekonomija Srbije
Resursna ekonomija
Regionalna ekonomija Urbana ekonomija
Regionalna ekonomija I politika EU Ekonomija Beograda
Ekonomija korišćenja prirode Ekološko-ekonomski problemi gradova
Prostorna ekonomija
Međunarodni biznis
Prostorna komponenta
Sistemska kompoenta
Ekološka komponenta
Komponente ekonomskog mišljenja
EKONOMSKA GEOGRAFIJA Ekonomska geografija i srodne ekonomske discipline
Sl. 1. а. - Veze ekonomske geografije sa ekonomskim naukama
7
Сл. 1. б. - Везе економске географије и економије
8
Sl. 2. - Mesto ekonomske geografije u sistemu geografskih nauka
Cilj i zadaci socijalno-ekonomske geografije Danas se od specijalista u oblasti ekonomije i prostornog planiranja očekuju produbljena znanja ne samo iz odabrane specijalnosti, nego i široka geografska erudicija, koja formira predstave o razmeštaju proizvodnih snaga u svetu, pojedinim zemljama i regionima, mehanizmima regionalnih trţišta, o faktorima koji utiču na prostornu organizaciju i funkcionisanje privrednih delatnosti. To znači da je planerima šira ekonomsko-geografska kompetentnost, da bi mogli efikasnije da se uključe u rešavanje šireg spektra ekonomskih, političkih, kulturnih i ekoloških pitanja, u ovom našem promenjivom i sve tešnjem svetu. Stoga je razumljivo da je „Ekonomska geografija― neophodna disciplina u pripremi specijalista za ekonomske i planerske delatnosti. Ciljevi i zadaci ekonomske geografije kao naučne i nastavne discipline, baziraju se na savremenim dostignućima geografske nauke i omogućuju da se ovaj predmet definiše kao izuĉavanje teritorijalne organizacije proizvodnje i trţišta roba i usluga, karaktera i osobenosti formiranja unutrašnjih (meĊuregionalnih) i spoljnjih 9
(meĊunarodnih) trgovinsko-ekonomskih veza. Proizvodnja, distribucija i potrošnja u globalnom ekonomskom prostoru, ključne su teme koje se analiziraju kroz ovaj predmet. Zadaci ekonomske geografije sastoje se u tome, da se otkriju i vrednuju ona fakta i pojave u geografskom prostoru, koje su vaţne za ekonomske delatnosti. Predmet je usmeren ka upoznavanju prostornih aspekata ekonomskih aktivnosti (lokacija proizvodnje, potrošnje i trgovine), a sve to kroz analizu prirodnih i društvenih faktora koji na njih utiču. U konkretnom prostoru, na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou treba sagledati razmeštaj ekonomskih delatnosti uzimajući u obzir celokupan karakter proučavanih oblasti. Zadaci socijalno-ekonomske geografije, posebno ekonomske gegrafije sveta, sastoje se u tome da ona treba da rešava sledeće probleme: Otkrivanje i proučavanje zakonomernosti, principa i faktora razvoja i teritorijalnog razmeštaja proizvodnih snaga u svetu i prognoziranje teritorijalne organizacije društva u celini i po drţavama i rejonima kao posebnim teritorijalno-ekonomskim celinama; UtvrĎivanje stepena uticaja fizičko-geografskih, socijalno-ekonomskih, demografskih, naučno-tehničkih, istorijskih i ekoloških faktora na razvoj i teritorijalni razmeštaj grana privrede; Izučavanje globalnih problema čovečanstva i otkrivanje puteva za njihovo uspešno rešavanje; Izučavanje razvoja i promena u teritorijalnoj organizacijiprivrede u socijalno-ekonomskim makroregionima sveta, polova ekonomskog razvoja u svetu ili ekonomskog „centra― i „periferije― u globalnom prostoru. Zadaci ekonomske geografije mogu se definisati u vidu pitanja na koje ona treba da odgovori usvojim istraţivanjima: Šta se proizvodi i troši? Gde se proizvodi a gde troši? Koliko se proizvodi i troši? Kako se proizvodi i troši? Zašto zašto se proizvodi i troši? Za koga ili u čijem interesu se proizvodi i troši? ЗАДАЦИ ЕКОНОМСКЕ ГЕОГРАФИЈЕ
• • • • • • •
Да одговори на питања: Шта шта се производи и троши? Где? Колико? Како? Зашто? За кога?
Zadaci tradicionalne geografije svodili su se uglavnom na pitanja šta, gde i koliko je razmešteno u prostoru (pitanje klasifikacije, merenja i razmeštaja pojava). Zatim su se postavila pitanje kako i zašto je nastao takav razmeštaj (pitanje geneze i evolucije pojava). Sa razvojem sistemskog pristupa, eksponiraju se pitanja kako ekonomski sistem 10
funkcioniše u prostoru, kako je organizovan u prostoru i koji je cilj takve organizacije i funkcionisanja. Ovde se ne radi o smeni jednih pitanja drugima, nego pre o dodavanju novih pitanja u cilju produbljene analize ekonomsko-geografskog prostora. Da bi odgovorili na ta pitanja treba dobro poznavati prostornu strukturu ekonomskog sistema (elemente, veze) i okruţenje sistema a to je geografski prostor, koji je sa svoje strane takoĎe sistem. Ekonomski sistem ima više struktura – gransko-proizvodnu, tehnološku, vlasničku, organizacionu i teritorijalnu (prostornu). Prostorna struktura postoji samo u kombinaciji sa drugim strukturama, zapravo projekcija različitih struktura u prostoru čini teritorijalnu strukturu.
Istorijski razvoj geografije Географија је једна од најстаријих наука, која има богату историју. Настала је још у античком периоду, а развила се нарочито после Великих географских открића. • АНТИЧКА МИСАО – ФИЛОЗОФИЈА (Аристотел, Платон), ИСТОРИЈА (Херодот), МЕДИЦИНА (Хипократ), МАТЕМАТИКА (питагорејци), ПУТОПИСИ (логорафи), -Ератостен (273-194 п.н.е.) први употребио термин ―географија‖ (дословно ―опис Земље‖) и измерио обим Земље -Страбон (64. п.н.е. – 20. н.е.) написао прво монументално дело ―Географија‖ у којем је описао читав онда познати свет. Дефинисо географију као науку која служи потребама државе (власти) • ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА ПРОШИРИЛА ГЕОГРАФСКИ ХОРИЗОНТ: -Колумбо открио Америку (1492), -Васко де Гама открио пловни пут за Индију (1497), -Магелан опловио Земљу и доказао да је округла (1480-1521), - Прве карте са координатном мрежом (Меркатор, 1512-1594) и глобуси (Мартин Бехајм, 1492), хелиоцентрична теорија (Коперник, 1473-1543).
Istorijski razvoj ekonomske geografije Formalne predstave koje su prethodile ekonomskoj geografiji nalaze se u delima antičkih filozofa ( Aristotela, Platona ), i lekara Hipokrata, koji je napisao delo «O Vazduhu, Vodi i Tlu», i geografa Strabona koji je napisao delo «Geografika» u 17 knjiga. Jedno vaţno delo za geografiju napisao je lekar Bernhard Varenijus (HolanĎanin) u delu ―Geographia Generalis‖. Prvi je pokušao da formuliše teorijske osnove geografije, njen predmet i zadatak. Prvu ekonomsku geografiju u pravom smislu napisao je Ludoviko Gvičardini (Firentinac) u delu „Opis Holandije―, koje je napisao 1567.godine. Ruski naučnik Mihail V. Lomonosov prvi je upotrebio naziv ―Ekonomska geografija‖ (1760), istakavši veliki značaj geografije za svaku zemlju. On je pokrenuo izradu ekonomskog atlasa i leksikona, inicirao ekspedicije za istraţivanje dalekog severa i severnog plovnog puta, Urala i Sibira i napravio je najveći globus u Petrogradu, koji je kasnije izgoreo u poţaru. Prethodni pravci ekonomske geografije: 11
1. Komercijalna (trgovaĉka) geografija u Velikoj Britaniji, koja je obraĎivala pravce eksporta i importa sirovina i proizvoda; 2. Kolonijalna geografija u Francuskoj, koja je sluţila kao izvor informacija za preduzetnike i političare o sirovinama i trţištima robe za sprovoĎenje kolonijalne politike; 3. Politiĉka statistika (kameralna statistika) u Nemaĉkoj u 18.veku predstavlja mešavinu podataka o drţavama. Iz nje su se izdiferencirale dve discipline: ekonomska geografija i statistika; 4. Antropogeografija u Nemaĉkoj u 18.veku (K.Riter i A.Humbolit osnivači naučne geografije, F. Racel napisao je prvo delo „Antropogeografija― I (1882), II (1892) i „Politička geografija‖ (1897), to predstavlja početak društvene geografije; 5. Nemaĉka škola “Štandorta” (razmeštaja, lokacije) ili ―prostorne ekonomije―. Začeci su ekonomisti: J.Tinen, V. Launhardt (1882), A. Veber (1909), zatim geografi W. Kristaler (1936), A. Leš (1941) i drugi; 6. Francuska škola “Geografije ĉoveka” Pol Vidal de la Blaša i njegovih sledbenika u prvoj polovini XX veka; 7. Anglosaksonska škola “Humane geografije” u Velikoj Britaniji i Americi; 8. Ruska škola „Ekonomske geografije” (N. N. Baranskog i drugih).
Теоријске парадигме у географији Појам научне парадигме увео је Т. Кун. Под тим појмом подразумева се одређени модел научног мишљења или поглед на свет, који преовладава у одређеном раздобљу у науци. Нова открића и проналасци изазивају «научне револуције», када се стара парадигма руши и гради се нова. Парадигме у географији можемо издвојити на више начина. Овде ћемо се задржати само на онима, које су у вези са кључним питањем свих друштвених наука, а то је: Које су покретачке снаге друштва? То питање било је сложено поље на којем су се конфронтирали, сукобљавали и на делу проверавали различити филозофски системи, научне теорије, друштвене идеологије и геополитичке доктрине, од античких времена до данас. Данас знамо да свет ипак није круто детерминисан природним законима или «божијом» вољом. И човек има одређену слободу одлучивања, која се историјски повећава у мери научно-техничког прогреса, тако да су географски процеси једним делом детерминисани (нужност) а другим стохастички (случајност, вероватноћа). У вези с тим питањем настале су у географији следеће научне парадигме или модели мишљења: 1. Природно-историјски материјализам je настао у доба просветитељства (француски матеиријалисти просветитељи Монтескје, Жан Жак Русо и други) али су му научни карактер дали тек оснивачи модерне географије, немачки географи Александар Хумболт и Карл Ритер, у првој половини XIX века. Сваки од њих двојице је изградио свој научни систем, који је био важан за развој материјалистичког погледа на свет. Овај правац не разликује природну од друштвене суштине човека, посматра човека као део природне средине и преноси природне законе на људско друштво. Хумболт се бавио хармонијом света природе („космоса―), а Ритер односом 12
2.
3.
4.
5.
6.
7.
природе и човека („земља као дом човека―). Овај правац био је важан за борбу против теолошких тумачења света и човека, и дао је географији научни карактер. Дијалектички и историјски материјализам, којег су творци класици марксизма (Маркс је слушао предавања Ритера). Историјски материјализам истиче улогу производних снага и производних односа као покретачких снага друштва и смене друштвено-економских формација. Дијалектички материјализам полази од двојне суштине човека (природне и друштвене), у објашњавању односа природе и друштва у историјском процесу. Географски детерминизам, апсолутизује значај природних фактора у историјском развоју друштва. Пример географског детерминизма је антропогеографија Фридриха Рацела. Географски детерминизам је доведен до апсурда у виду немачке геополитике. Геополитика је идеологија која је употребила географске факоре да би помоћу њих оправдала експанзионитички политички програм нацистичке Немачке. Географски посибилизам – од францусле речи posibilité – могућности. Значи да природна средина није одлучујући фактор, него само даје могућности, а од људске културе зависи на који начин ће те могућности искористити. Тиме је у центар пажње стављен фактор човека, те се зато тај правац и назива «географија човека». Оснивач тог правца је Пол Видал де ла Блаш, велики француски географ. Географски индетерминизам настао на бази догматског марксизма и стаљинизма у доба бСССР. Негира везу природне средине и друштвеноекономског развоја, као и везу између природних и друштвених наука. То је порешно, јер по речима руског географа Н.Н. Баранског, на тај начин „физичка географија постаје обезљуђена, а економска географија постаје неприродна―. Искључивањем природних фактора економска географија губи смисао као наука, и претвара се у обично регистровање факата. Хорологизам (просторност), ставља нагласак на размештај објеката у простору, без објашњавања генезе и еволуције појава. Оснивач је немачки географ Алфред Хетнер. То је слично индетерминизму. Нагласак се ставља на просторност, просторне релације елемената природне и друштвене врсте у регионалном аспекту, без понирања у генезу и еволуцију појава. Та врста географије била је основа војне географије, зато што је за војне послове важно знати само садржај простора, где је шта, а не толико генеза појава. Бихејвиоризам (од бихејв – понашање). То је општи правац у свим друштвеним наукама. У географији га је конципирао британски географ Алан Пред. Он ставља нагласак на интерсубјективне мотиве просторних одлука човека, на пр. локационих одлука. Дакле, понашање људи у простору (на пример избор локације предузећа, избор места рада и места становања и слично), не зависи толико од спољачњих природних и друштвених фактора, него од субјективних мотива оних који такве одлуке доносе. Њихов избор или понашање у простору зависи од две врсте фактора – прво, количине и квалитета информација којима располаже у вези са 13
одређеном одлуком, и њихових интелектуалних способности да такве информације правилно схвате. Они људи који имају више информација и веће способности да их разумеју, доносиће правилније просторне одлуке. Ѕбог тога, по бихејвиористима, не треба испитивати факторе средине, него интерсубјективне факторе актера који одлучују у простору, а то су инвеститори, руководиоци фирми, радници запослени у тим фирмама, и на крају јавно мнење. 8. Радикална географија, или критичка географија (оснивач амерички географ Р. Хартшорн), бави се друштвеном критиком капиталистичке продукције простора. По овоме, нису толико важна питања где, како и зашто се нешто производи, него за кога, у чијем интересу. Радикални геогрфи се при томе доста ослањају на класике марксизма (класни приступ, политичку економију) и анархисте (Кропоткина и Е. Реклија). Они полазе од чињенице да се акумулација капитала и друштвена расподела материјализују у простору у виду центара раста и поларизације развоја. Кроз испитивање фиксног капитала у простору можемо открити кретање и акумулацију обртног капитала, и на основу тога критички анализирати процесе у економском простору. 9. Системски приступ као основни предмет географије истиче појам геосистема. Творци теорије система су руски географ В. Сочава и енглески географи Чорли и Kенеди. Настао је преношењем принципа и метода из опште теорије система у географију. Посматра сложене територијалне комплексе (регије, пределе, насеља, економске рејоне итд.) као системе, и примењује репертоар метода системске анализе. Претендује на егзактност, математичке моделе уз примену рачунара. Отуда се развија и тзв. моделска парадигма, која је доста модерна у последњих тридесетчетрдесет година. Међутим, популарност јој слаби зато што се показало да математика не може да решава проблеме географије, онису много сложенији него математичке формула. Геосистемски концепт је ипак важан као основа на којој се развија Географски информациони систем (ГИС).
METODE EKONOMSKE GEOGRAFIJE Geografija svojim metodma deskripcije, uporeĎivanja, kartografisanja i prognoyiranja teritorijalnih sistema, doprinosi upoznavanju i racionalnom korišćenju prirodnih, demografskih i socijalno-ekonomskih uslova i resursa pojedinih zemalja, regiona i kontinenata. Od sredine 20. veka nastupili su prelomni momenti u metodološkom razvoju geografije. Od nauke, koja se bavila opisivanjem, uporeĎivanjem i klasifikovanjem fakata, ona se pretvorila u nauku, koja prognozira promene i razvoj prirodnih i socijalno-ekonomskih teritorijalnih sistema. GEOGRAFSKI METOD Ekonomska geografija proucava svet oko nas a delove tog sveta proucavaju i druge nauke - biologija, hemija fizika, astronomija kao i drustvene nauke. - sociologija, 14
ekonomija i dr. Ali ni jedna ne proucava svet u celini a svet je jedan i nedeljiv, cak i covek kao bice ima dvojnu suštinu - prirodnu i drustvenu. Coveka proucavaju prirodne i drustvene nauke ali svaka posebno. Geografija predstavlja sintezu ova dva, ali objedinjavnje svih saznanja o svetu u jednu celinu je samo cilj koji se nikada ne moze postici jer bi tada ta nauka bila kruna svih nauka, a takvih nad-nauka nema. Osnovni problem geografije nije samo problem prozimanja prirode i drustva vec i problem metoda, na koji nacin objediniti prirodne i drustvene zakone. Pokusaj mehanickog prenosenja zakona na ljudsko drustvo zavrsavali su se ideologijama, kao sto je nemecka geopolitika, rasizam, maltuzijanstvo i dr. Nemacka geopolitika je pokusavala da obrazlozi Nacisticki politicki program pomocu darvinističkih zakona preuzetih iz biologije: teorija evolucije, zakon prirodnog odabiranja, borbe opstanak i dr. Geografija pravi sintezu prirode i drustva kroz prostorno posmatranje stvari, jer se sve nalazi u prostoru i ništa nema van njega. Da bi geografija pronikla u svet nepoznatog ona se deli na vise disciplina. Nema jedinstvene geografije vec je ona iznutra podeljena i na okupu te delove drţi geografski metod a to je nacin posmatranja stvarnosti. Nasuprot holizma u načinu posmatranja sveta imamo redukcionizam nauke. Stim u vezi postoje razni metodi: nomoteticki koji polaze od teorije ili modela sveta a onda taj model proveravaju u stvarnosti. Drugi je idiografski, suprotan prethodnom od empirije do teorije. Geografija opisuje svet rečima, kartama (simbolima) i brojevima i tako se priblizava istini ali nikada ne moze dotaci apsolutnu istinu i svesti citavu teoriju sveta na jedan ili manji broj naučnih zakona. Bilo je filozofskih pravaca i geopolitičkih doktrina koje su pokušale da dokaţu da su došli do konacne istine i da to nametnu drugima (fasizam, komunizam, crkvene dogme, globalizacija). Svi totalitarni sistemi su se bazirali na nekoj teoriji koju su prikazivali kao konačnu istinu – na primer, faĎizam na geopolitici, komunizam na marksističkoj filozofiji. Takve zablude bile su opasne po čovečanstvo i dovodile su do ratova, progona i likvidacija neistomisljenika (inkvizicija, rasizam, antisemitizam, fašizam, komunizam). Geografija nije ideoloski neutralna i zato su se nekim suštinskim geografskim pitanjima bavili univerzalni mislioci i veliki filozofi, ekonomisti, istoričari, sociolozi i drugi. Sami geografi se dele na različite naučne škole koje se razlikuju po svom naučnom metodološkom pristupu, naučnom objasnjenju i načinu pogledu na svet. S obzirom da je geografija jednim delom fundamentalna (egzaktna) a drugim delom društvena nauka, naučne škole u geografiji su uglavnom nacionalne škole (najpoznatije su nemačka, francuska, anglosaksonska, ruska, srpska ili Cvijićeva antropogeografska škola itd.). Svaka naučna škola ima specifičan metodoloski pristup. Suština geografskog metoda sastoji se iz cetiri dela: - Prostornost - Sistemnost - Dijalekticnost - Istoricnost Prostornost znači teritorijalnost (površina zemlje koja je ispunjena materijalnim objektima razlicite prirodne i antropogene vrste). To je materijalni prostor sa svojim dimenzijama i objektima koji imaju prostorne odnose-distance koje definišu prostorni uzajamni polozaj objekata. Distance se mogu meriti u fizičkim (metri, kilometri itd.), vremenskim (vreme potrebno da preĎe ta distanca), ekonomskim (cena ili tarifa prevoza na odreĎenoj distanci) i mentalnim (predstave ljudi o distancama) jedinicama. 15
Geografski prostor se sastoji ne samo od distanci nego i od tacaka, površina i linija. Tačkama se oznacavaju na kartama naselja i industijski objekti, povrsinskim znacima (bojama, šrafurama), regioni, drzave, poljoprivredne delatnosti a linijama saobracajnice, reke, granice i drugi linearni objekti. Svi ti objekti su uzajamno povezani u jedan sistem koji nazivamo geosistem. SISTEMSKI PRISTUP I METOD Sistemski pristup je novijeg datuma i razvio se na bazi kibernetike posle II svetskog rata. Definisao ga je austrijski biolog Ludving Von Bertalanfi a na toj osnovi je Narnbert Viner definisao kibernetiku kao nauku o upravljanu sistemima. Bertalanfi je definisao sistem kao skup elemenata povezanih u celinu koja ima više svojstava nego zbir svojstava svih elemenata (zivi organizam, masina i dr.). Sistem ima elemente, veze medju elementima i okruzenje u kojem funkcionise. Pojam geosistema kao geokompleksa uveli su ruski naucnik Sočova i engleski geografi Čorli i Kenedi (1963. g.). Sočova je definisao geosistem kao sinonim prirodnog kompleksa, kasnije se taj pojam proširio na ma koji sistem koji sadrzi prostorna (teritorijalna) svojstva. Danas taj pojam označava sloţene celovite geografske objekte i pojave. Istorijske preteče pojma geosistema su pojmovi rejon, region, regija, predeo (nem. - landšaft), ekosistem. Svaka teritorijalna celina, da bi bila geosistem mora da zadovolji dva kriterijuma -kriterijum sistemnosti (kompleksnosti, celovitosti), -kriterijum geografičnosti (teritorijalnosti, prostornosti). Geosistemi u osnovnom značenju čine prirodno jedinstvo svih mogućih kategorija u opsegu geografskog omotaca zemlje ili globalnog geosistema (geografski omotac, geosfera) do elementarnog geosistema kao sto je lokalitet. Elementarni geosistem treba da sadrzi tri "atoma" (priroda - čovek - privreda) u uzajamnoj korelaciji. Prema tome geosistemi su integralne prirodno istorijske kategorije jer sadrţajem i ogramnim brojem veza direktnog i povratnog trasformisanog karaktera, integrišu prirodu, coveka i sve elemente koje je covek realizovao svojim radom i ugradio u njegovu strukturu. Tri "atoma" po karakteru svog razvitka predstavljaju centralne faktore geosistema. Celovitost geosistema je odredjena neposrednim vezama izmedju oznacenih geokomponenata. Elementi i veza geosistema cine geostrukturu. Struktura ozancava sastav ili ustrojstvo razlicitih komponenata koje obrazuju celovitost geostrukture. Sistem čine : 1. elementiv veze i okruzenje 2. veze mogu biti unutrašnje (meĎu elementima) i spoljašnje (izmešu sistema i okruţenja), a po tipu mogu biti direktne, posredne, i povratne, 3. strukture su raspored elemenata i veza (mogu biti: teritorijalne, ekonomske i organizacione) 4. funkcije elemenata i njihovih blokova u medjusobnim interakcijama i u interakciji sa okruzenjem 5. evolucija sistema (proces razvoja, proslost-sadasnjost-buducnost) 6. organizacija sistema (upravljanje sistemom).
16
Okruţenje Sistem I n p u
Direktna veza
t i
Povratna veza
Posredno povratna sprega
Univerzalni model sistema
Prema tome sistemski pristup se svodi na sledeće analize: 1. Strukturnu analizu - istrazuje razmestaj i konfiguraciju elemenata u veza; 2. Funkcionalnu analizu - istraţuje kako sistem funkcionise u prostoru u relaciji prema okruzenju. Svaki sistem je relativno otvoren sistem u odnosu prema okruzenju. To okuzenje je sistem viseg reda koje ima svoje okruzenje jos viseg reda, tako da imamo hijerarhiju sistema od atoma do kosmosa. 3. Evolucionu analizu – istrazuje proces koji se sastoji iz više faza: postanak, razvoj (rasoristranjenje), transformaciju i gašenje sistema u prostoru. Svaki sistem ima osim hijerarhije i svojstvo samoregulacije do neke granice. Ako poremecaj ide izvan te granice nastaje smrt sistema i sistem prestaje da postoji i pretvara se u drugi sistem. Sistem gubi svoj identitet, svoje "ja". Taj skok iz jednog u drugo stanje naziva se katastrofa i na osnovu toga je razvijena teorija katastrofa i bifurkacije. Pri tome se pominju stohasticki i prognostički metodi. Postupak istrazivanja sistema naziva se sistemska analiza i ona se sastoji iz tacnog broja koraka kao sto su: 1-identifikacija elemenata sisteme 2-istraţivanje veza izmedju sistema 3-istraţivanje strukture tj konfiguracije elemenata i veza u sistemu (strukturna analiza) 4-istraţivanje funkcija elemenata i sistema u celini (funkcionalna analiza) 5-istraţivanje procesa sistema (evolutivna analiza) 6-istraţivanje trenda, prognoza i upravljanje tim procesima (organizacija sistema). Suština sistemskog pristupa je u tome da se sistem posmatra kao skup elemenata, ali se ne istrazuju elementi pojedinačno, vec sistem u celini, njegovo ponasanje i njegovi 17
procesi, što je u skladu s pretpostavkom da je sistem nešto više od običnog zbira elemenata. Sistemsko-strukturni pristup olakšava matematički opis promenljivih geografskih pojava, kvantifikaciju promenljivih stanja, geografske sredine i dr. Zbog sloţenosti i dinamicnosti geosistema cesto mu nije moguce prici kao determinisanom i primeniti metode parametrizacije i matematickog modelovanja pri utvrdjivanju stepena determinacije. Zbog toga se ovom sistemu pristupa kao stohastičkom (verovatnosnom), što ima za posledicu nepouzdanost metoda i to znaci da su geografske prognoze verovatne ali i ne determinisane. Karakteristiĉni pojmovi u teoriji sistema su: 1-elementi su delovi ili podsistemi (objekti, ideje,...) 2-veze medju elementima i izmedju sistema i elemenata. Veze u sistemu mogu biti uticaj jednog elementa na drugi tako da se ovaj drugi menja. Mogu biti pozitivne i negativne a i direktne i povratne. 3-struktura, raspored elemenata i veza odraţava funkcije sistema. Obeleţja su: -celovitost -hijerarhicnost -jedinstvo sa okruzenjem 4-okruţenje (sistem viseg reda koji utice na funkcije datog sistema ali ne utice na njegovu strukturu.) Svaki sistem je relativno otvoren u pogledu razmene materije, energije i informacija sa okruzenjem. Nema apsolutno zatvorenog sistema, izuzev moţda kosmosa u celini. 5-hijerarhija (odnos subordinacije, superpozicije - gde je svaki sistem element sistema viseg reda, i obrnuto, svaki element je sistem nizeg reda. Svaki element se sastoji iz svojih elemenata, ali mi ne ulazimo u njegovu strukturu na datom nivou istraţivanja. 6-kompozicija ili poredak elemenata koji su organizovni kao sistem. 7-organizacija sistema. Entropija je mera organizovanosti (neorganizovanosti) sistema. U krajnje neorganizovanom sistemu entropija je maksimalna (što znači da vlada haos, nesistem) a u krajnje organizovanom entropija je minimalna (vlada red). Povecanjem biodiverziteta i geodiverziteta se povecava entropija. Entropija se meri jednacinom Senona koja se bazira na verovatnoci.. 8-funkcija sistema i svrha ili cilj koji ima sistem u relaciji s drugim sistema. Oni sistemi koji imaju unapred odredjenu svrhu zovu se teleoloski a oni koji izgube svrhu nazivaju se nulti. Svi antropogeni sistemi koje covek pravi su teleoloski sistemi. 9-ponašanje sistema (povratni uticaji na reakcije iz okruzenja delovanje jednog na drugi naziva se sprega.) Pozitivna je ona koja udaljava sistem od prvobitnog stanja tako da sistem polako gubi svoje karakteristike i pretvara se u drugi sistem. Negativna sprega odrzava sistem u prvobitnom stanju i nedozvoljava mu da se udalji od tog stanja. Iz negativne sprege proistice svojstvo samoregulacije. 10-konverzija (promena - inputi koji iz okruţenja ulaze u sistem (sirovine, energija, informacije), pretvaraju se u procesu funkcionisanja sistema u autput. 11-dinamika sistema predstavlja promene u vremenu. S obzirom na promene sistem moze biti staticki i dinamicki. Mozemo govoriti o dinamici u vremenu i dinamici stanja. 12-stanje sistema je posledica dinamike u proslosti i treba ga prouciti zbog prognoze stanja u buducnosti. Kod odredjivanja stanja sistema treba da znamo u datom trenutku broj inputa da bi mogli prognozirati autpute. Ako imamo potreban broj parametara,
18
mozemo predvideti stanje sistema i tada govorimo o determinisanom sistemu. U protivnom se sluzimo verovatnocom i tada govorimo o stohasticnom sistemu.
KARTOGRAFSKI METOD Karta je pocetak i kraj, ―alfa i omega‖ svakog geografskog istrazivanja. Geografsko mišljinje se privezuje za teritoriju i karta predstavlja uprošćen model teritorije, ona je drugi jezik geografije. Postoji vise vrsta ekonomskih karata. Sve se dele na opšte, geografske i tematske. Opšte predstavljaju opšti sadrzaj teritorije (reljef, putevi, granice, naselja, hidromreţa). Poseban vid su topografske karte koje su dosta detaljne i u krupnoj razmeri 1:20 000, 1:50 000, 1:100 000. Karte 1:5 000, 1:10 000 nazivaju se planovi. Temetske ili specijalne karte odraţavaju samo jedan element iz opsteg sadrzaja karata (saobracaj, stanovnistvo), dele se na : fizicke, prirodne, drustvenoekonomske (predsavljaju ekonomske sadrţaje i mogu biti razlicite po razmeru, nameni, formatu, bojama) Kartu uvek odredjuje sadrzaj, tematika, razmer i nacin prikazivanja pojava koje se kartiraju. Veliku grupu cine skolske karte, i one su uproscene, zatim propagandno-raklamne koje su namenjene sirokoj publici i one obradjuju samo jednu temu koje se zeli istaci. Postoje i projektne karte koje predstavljaju prognozu ili predvidjenu promenu privrede. Po razmeru se dele na Krupne 1:200 000 Srednje 1:1 000 000 Sitne 1:>1 000 000 Razmer karte je vazan jer od njega zavisi stepen generalizacije (uprošćavanja sadrzaja) karata. Po sadrzaju dele se na opste-ekonomske i granske-ekonomske. Na opste-ekonomskim kartama se prikazuje geografski razmeštaj svih grana privrede, prikazuju se i ekonomski regioni. Na granskim kartama prikazuju se samo agrarne, ili industrijske, ili saobraćajne, ili turističke pojave i objekti i slično. Postoje i tematski atlasi koji sadrze niz karata o granama privreda. Tematske karte se rade zato sto je tesko veliki broj znakova staviti na malu povrsinu. Industrijske karte cesto predstavljaju statisticke pokazatelje (obim proizvodnje, dohodak po zaposlenom ...) ovi podaci se pokazuju katodijagramom. Crtezom i bojom na kartama obicno se izrazavaju kvalitativne karakteristike objekata a razmerom znaka izrazavaju se karakteristike velicine, obima. Znaci koji predstavljaju industriju se lociraju na mestu lokacije preduzeca. Za izrazavanje kvaliteta koriste se boje, dopunske šrafure, tipovi slova i druge graficke dopune. Granska struktura industrijskih centara oznacava se okruglim znakom koji se deli na sektore prema procentu udela grane u broju zaposlenosti ili u obimu proizvodnje i sl. Velicina kruga mora biti proporcionalna velicini pojave koju predstavlja u industriji a izračunava se po formuli: r=
P , gde je r poluprečnik kruga, P je broj koji pokazuje obim pojave (na primer broj π
zaposlenih), π je konstanta (3,14). Ako se veličina dobijenih krugova ne uklapa u veličinu karte, onda ih treba sve umanjiti pomoću zajedničkog svoditelja, tako da meĎusobne proporcije izmeĎu krugova ostaju sačuvane. Pojave se mogu predstaviti i zapreminom kugle, ili zapreminom kvadrata, ali tu je izračunavanje i crtanje sloţenije. Takav metod 19
gde je veli;ina znaka proporcionalna pojavi koju predstavlja, naziva se semioraymerno kartiranje. Pojave se najčešće predstavljaju površinom krugova, visinom stubica ili površinom kvadrata. Visina stubića se lako izračuna putem proporcije. Za veličinu kvadrata potrebno je izračunati samo duţinu stranice "a". Duţina stranice kvadrata, čija je 2
P, površina srazmerna pojavi koju predstavlja, izračunava se po formuli: a = gde je P broj koji izraţava obim te pojave, odnosno površinu kvadrata. Karte poljoprivrede razlikuju se po sadrzaju, prikazuju tip poljoprivrede, poljoprivredne povrsine, obim proizvodnje, itd. Za prikazivanje ovih pojava nisu pogodni kartografski znaci nego povrsine, a to je metod kartograma koji koristi povrsine i boje. Karte saobraćaja prikazuju saobracaj metodom linearnih dijagrama (obim prevoza, promet putnika) Postoje specijalne karte prema vrsti saobracaja (pomorske, avio, ţeleznicke, autokarte) Po nacinu kartografskog izraza ekonomske karte su takodje raznovrsne, zavisno od toga da li koriste princip srafiranja, crteza, boja. Karte industrije koriste najčešće metod znakova. Metod znakova koristi se za oznacavanje industijskih centara, rudnika, elektrana i drugih proizvodnih objekata.Osnovne cetiri vrste znakova koji se koriste su: slovni, geometrijski, crtezi i simboli. Metod linearnih znakova koristi se na saobracajnim kartama i tu se znakovi oznacavaju bojama, šrafurom i sirinom znaka. Metod areala ili ogranicenih povrsina koristi se u oznacavanju pojava s nejednakim razmestajem (ugaljeni baseni, naftna polja, industrijski rejoni i sl.) Metod izolinija koje povezuju tacke sa istim cifarskim vrednistima najcesce se koriste za prikazivanje reljefa (izohipse), gustine naseljenosti (izodeme), padavina (izohijete), temperatura (izoterme) itd. Linije koje pokazuju udaljenost od saobracajnih centara nazivaju se izohrone (u h) ili izotele (u km). Razdaljina izmedju izolinija je ekvidistanca ili interval. Metod taĉaka koristi se u prikazivanju masovnih, razbacanih, usitnjenih objekata. Svaka tacka pradstavlja odreĎeni broj objekata koji je kartiran. Moguce je dati ne samo broj vec i skalu tacaka. Metod kartodijagrama sastoji se u crtanju dijagrama tj. srazmernih figura na karti. Mogu biti strukturni, dinamicki, prosti, slozeni, povrsinski i linijski. Metod kartograma izrazava kolicinske karakteristike ne ucrtavanjem figure nego razlicitim intenzitetim boje, srafura odredjenih drzava i sl. Koristi se najcesce za prikazivanje gustine naseljenosti. Svaka karta ima svoju legendu, koja objašnjava šta znakovi, boje, simboli itd. predstavljaju, i u kojem razmeru. Legenda je ključ za čitanje karte.
20
II GEOPOLITIĈKE TEORIJE I POLITIĈKA KARTA SVETA ФОРМИРАЊЕ ПОЛИТИЧКЕ КАРТЕ СВЕТА Формирање политичке карте је дуг историјски процес. Он прати развој људског друштва. Промене на политичкој карти су одраз историјског процеса настајања, развоја и нестајања држава. У формирању политичке карте света могу се издвојити следећи периоди: древни, средњевековни, нови и савремени. Антички период обухвата време до V века нове ере и карактерише се робовласничким уређењем. У том периоду су настајале, развијале се и пропадале прве велике државе на Земљи – Вавилон, древни Египат, Персија, Картагина, Древна Грчка, Римска империја. У том периоду људска цивилизација је доживљавала велике успоне и падове. Ратови и освајања, као што су били походи Александра Македонског, Ханибала, Цезара и других војсковођа, били су главно средство за територијалне измене. Средњевековни период између V и XV века, везан је за епоху феудализма. Феудалне државе биле су политички сложеније уређене. Имају унутрашње тржиште и привредне регионе. Државе односно њихови краљеви тежили су ка новим територијалним освајањима. У Европи су у то време биле главне силе Византија, Римска империја, Кијевска Русија, Московска држава, Шпанија, Енглеска и још неке. Нововековни период траје од XV века до Другог светског рата. Тај период се карактерише стварањем и учвршћивањем капитализма. Велика географска открића, затим развој индустрије и саобраћаја, допринели су великим колонијалним освајањима и настанку колонијалног система. Ради лакшег разумевања промена на политичкој карти света, можемо издвојити следеће фазе колонијализма и деколонизације. Процес колонијализма Прва фаза колонијализма почела је непосредно после Великих географских открића крајем XV и трајала до XVIII века. Главне колонијалне силе у то време биле су Шпанија, Португалија, Холандија, Француска и Велика Британија. Оне су заузимале приморске територије у Северној и Јужној Америци, Африци и Азији, а затим су шириле освајања према унутрашњости ових континената. Ова фаза колонизације одликовала се немилосрдним војним походима, пљачком, масакрима читавих племена и трговином робљем, нарочито из Западне Африке. Главни разлог освајања био је јефтина пољопривредна производња. 21
Друга фаза колонијализма трајала је током DŢIDŢ века. Колонијализам се тада нарочито ширио у Африци, Азији и у Океанији. У Африци је 1876. г. било освојено само 10% територије, а 1900. већ 90%. Колонијалне силе (метрополе) биле су Велика Британија, Француска, Шпанија, Португалија, Италија, Немачка, Белгија, Холандија, Данска, САД, Јапан и Царска Русија. Главни разлози освајања били су снабдевање европске индустрије минералним сировинама и ширење тржишта за индустријску робу. Трећа, империјалистичка фаза колонијализма, наступила је крајем XIX и почетком XX века и трајала до Другог светског рата. Ту фазу карактерише међусобна борба колонијалних сила за прерасподелу колонија, која је и довела до Првог светског рата. За време максималног ширења колонијализма, пред Први светски рат, колоније су заузимале 1/2 светског копна (без Антарктиде) и 1/3 светског становништва. После Првог светског рата дошло је до значајних промена на политичкој карти Европе и света. Распала се Аустроугарска монархија. Измењене су границе многих земаља и појавиле су се нове независне државе Финска, Пољска, Чехословачка, Краљевина СХС (касније преименована у Краљевину Југославију). У исто време су се прошириле колоније Француске, Велике Британије, Белгије, Јапана.
22
Сл. – Колонијална подела света 1914. године
23
24
Процес деколонизације Процес деколонизације био је дуг и праћен тешким ослободилачким ратовима поробљених народа (Индијанаца, афричких црнаца, Арапа, Индијаца, Вијетнамаца, Маора на Новом Земанду). Тај процес се дели на више фаза. Прва фаза деколонизације настала је у XVIII вијеку, на данашњем североистоку САД када је ослобођено 13 бивших британских колонија, које су се 1776. г. ујединиле и створиле САД. Побуњеници су били пореклом европски досељеници, док су домородачки Индијанци били разједињени и у великој мери истребљени. САД су се касније постепено шириле тако да данас имају 50 држава. Друга фаза деколонизације захватила је током XIX века већину земаља Латинске Америке. Оне су се ослободиле шпанске и португалске колонијалне власти. И овде су антиколонијалну борбу водили углавном белци, пореклом из Европе. Ове земље су после ослобађања убрзо потпале у економску зависност од водећих земаља Европе и САД, тако да су постале полуколоније. Неке од њих све до данас нису успеле да се ослободе тог полуколонијалног статуса. Трећа фаза деколонизације била је између Првог и Другог светског рата. После победе Октобарске револуције (1917) на тлу царске Русије створен је Совјетски Савез (СССР), у којем су неруски народи добили федеративни статус. Британски колонијални поседи у којима су белци имали водећу улогу добили су статус доминиона – практично самосталних држава које формално признају власт британске краљице. То су Канада, Аустралија, Нови Зеланд, Јужноафричка Република. Пошто је Немачка поражена у Првом светском рату, њене бивше колоније су постале мандатне територије Друштва народа (основаног после Првог светског рата у циљу очувања светског мира). Четврта фаза деколонизације почела је после Другог светског рата. Тада је дошло до распада колонијалног система и настанка више од 100 независних држава у Азији, Африци, Латинској Америци, Океанији.
25
САВРЕМЕНИ ПОЛИТИЧКО – ГЕОГРАФСКИ ПРОЦЕСИ У СВЕТУ На савременој политичкој карти света одвијају се наизглед два супротна процеса: 1. Процес политичко-територијалног уситњавања и стварања бројних малих држава, и 2. Прецес интегрисања и стварања великих економских простора. Ова два процеса су међусобно условљена. Процес уситњавања политичке карте света. На политичкој карти света у време Берлинског конгреса (1878.), када је Србији и Црној Гори призната независност, у свету је укупно било 28 земаља. Године 1900. било их је већ 55, 1947. године 76 а данас их има 193. Услед распада колонијалног система створен је велики број нових држава. “Година Африке” била је 1960., када је независност добило 17 бивших колонија у Африци. Услед распада социјалистичких федерација (СССР, Чехословачка, СФР Југославија) од 1989. до 1992. године, настао је низ нових држава у Источној и Југоисточној Европи и Азији. У свету је у другој половини XX века настало 114 нових држава, које се разликују по величини, облику владавине, државном уређењу и степену економског развоја. Данас има још неколико зависних територија које су остаци некадашњег колонијалног система. Француска још увек држи неколико острва у Америци (Гваделуп, Мартиник, Сент Пјер и Микелон) и Француску Гвајану, у Индијском океану (Реинион и Маскаренска острва) и у Океанији (Француска Полинезија). Велика Британија држи још у свом поседу Гибралтар, Бермудска, Бахамска, Фолкландска и још нека мања острва. Шпанија држи градове Сеута и Мелиља, који се налазе на острвима код средоземне обале Марока (Пронађите их у атласу!). Период од 1945. до 1989. године био је период биполарног светског поретка и “хладног рата” између два супротстављена идеолошка блока - “Истока” на челу са бившим СССР и Варшавским пактом и “Запада” на челу са САД и НАТО пактом. Западни блок сачињавале су економски развијене земље Западне Европе, Северне Америке и Јапан. Источни блок сачињавале су социјалистичке земље Средње и Источне Европе. Сличан модел социјализма био је успостављени и у неким земљама Азије (Северни Вијетнам, Кина, Северна Кореја) и Америке (Куба). Тоталитарни политички системи били су везани за социјалистичке 26
земље и војне режиме у земљама Трећег света. Карактеристика им је: једнопартијски систем, срастање партије и државе, уједначавање целог друштвеног живота, ауторитарни режим управе, укидање политичких слобода и политичке опозиције. Период после 1989. године је период успостављања “новог светског поретка” на челу са једном суперсилом (САД) и неколико регионалних сила (Европска Унија, Јапан). Немачка је 1990. поново уједињена. На тлу бившег СССР 1991. године је 15 савезних република прогласило независнсот, од којих је 12 затим ступило у Заједницу независних држава (ЗНД). Четири бивше југословенске републике су прогласиле независност 1991-92. (Словенија, Хрватска, Македонија и БиХ) а две преостале (Србија и Црна гора) су створиле заједничку државу. Северни и Јужни Јемен су се ујединили 1991. године. Чехословачка се 1992. г. поделила на две државе – Чешку и Словачку. Еритреја се 1993. одвојила од Етиопије. Палестинци у Израелу су 1995. добили аутономију. Исте године Република Српска је призната Дејтонским споразумом, а у операцији “Олуја” нестала је са политичке карте Република Српска Крајина. Бивше британске колоније Хонгконг и Макао враћене су Кини 1997. односно 1999. г. Процес транзиције Појам транзиције означава ―прелаз‖ неког система из једног стања у друго. Друштвено-економска транзиција представља промену друштвено-политичког система. Бивше социјалистичке земље Средње и Источне Европе су се после 1990. године одрекле ауторитарног комунистичког режима и прокламовале прелаз (транзицију) на либералну демократију и тржишну економију. Екстензивни развој привреде земаља Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске, Румуније, Бугарске, Албаније, земаља насталих на тлу бивше Југославије и бившег СССР-а, довео је до заостајања у темпу научно-техничког прогреса и расту друштвене продуктивности рада. Те земље постепено одбацују преживеле облике привређивања, проводе економске и аграрне реформе, усвајају законе о слободи предузетништва и приватном власништву. На тај начин те земље ће заузети достојно место у светској привреди и повећати животни стандард свог становништва. Највише су напредовале у погледу транзиције Чешка, Мађарска, Пољска, Словенија и три балтичке републике, које су примљене у чланство Европске Уније. 27
Тешкоће транзиције у неким земљама су се показале веће од очекиваних, упркос помоћи економски развијених држава. Транзиција ка тржишној привреди у неким земљама се врши у условима економске кризе, која захтева нова политичка решења и међународну финансијску помоћ. Најважнији проблеми привреде у транзицији су висока инфлација, повећана незапосленост, загађивање животне средине, привредни криминал, препреке у међународној трговини, економско раслојавање становништва. Ови проблеми настају због тога, што у фази транзиције старе привредне структуре западају у кризу, а нове још нису довољно изграђене. Један од основних захтева за успех транзиције је успостављање либералне демократије. Одлике демократије су вишепартијски систем, правна држава, уважавање људских права и слобода, мирно решавање спорова путем споразума и договора, етничка и верска толеранција итд. Без демократских промена земље у транзицији не могу постићи следеће циљеве: - економско, политичко, културно и војно интегрисање са другим европским државама; - укључивање у светске економске организације и активно учешће у међународној подели рада; - спровођење економских реформи и утврђивање тржишних принципа у организацији и управљању националном привредом. Противуречни процеси дезинтеграција и интеграција доносе промене на политичкој карти света. Унутар светског система непрекидно се сударају и конфронтирају две тежње: једна универзалистичка, базирана на глобализацији и хегемонији земаља које су при врху пирамиде светске моћи. Светски моћне државе више утичу на светско тржиште, мењају економска и политичка кретања у земљама које су слабије развијене. Друга је партикуларистичка, утемељена на одбрани посебности културнополитичких ентитета – суверених држава. Народи, па и они бројчано мали, теже стварању властитих суверених држава и тиме уситњавају политичку карту света. На другој страни, међу развијеним земљама траје процес економско-политичког уједињавања и сарадње. Савремени свет тежи успостављању мира и међународне сарадње. Глобални проблеми човечанства као што су загађивање животне средине, демографска “експлозија”, недостатак сировина и енергије, недостатак хране и појаве глади, проблеми нарушавања мира и безбедности у свету, захтевају заједничке напоре свих земаља у свету. Први услов за решавање глобалних проблема је безбедност, толеранција и мирна сарадња (мирољубива коегзистенција). Због тога је очување мира један од 28
најважнијих задатака савременог света. Важан допринос томе је самодеструкција Варшавског војног пакта на челу са бившим СССР-ом (постојао у периоду 1955-1991.), чиме је окончан “хладни рат” на релацији Исток – Запад и успорена трка у наоружавању. Ипак, остао је на светској сцени још један војни блок – НАТО пакт.
Процес глобализације Термин глобализацијa (енгл. globe – земљина кугла) означава појаве које обухватају целу планету Земљу. Синоними глобализације су мондијализација и планетаризација. Научно-технолошки прогрес доноси напредак у глобалној међузависности, односно повезивању не само индустријске производње, него и свих других делатности. Та глобализација огледа се у слиједећим процесима: Глобално савладавање простора и времена путем све бржег преноса знања и информација (пример Интернета). Глобално (светско) тржиште се развија брзим темпом. Глобални еколошки проблеми намећу потребу глобалне рационализације потрошње сировина и енергије. Глобално прожимање економских, друштвених, културних и политичких процеса утиче на међународно повезивање, пре свега земаља које су већ ушле у постиндустријско доба (примери ЕУ, НАФТА и других интеграција). Комуникациона или информациона глобализација означава ширење информација и комуникационе мреже (радија, телевизије, телекомуникација, Интернета) тако да свет постаје као глобално или ―информационо село‖, у којем се зна све о свему. У компјутерском виртуелном простору сваки терминал је глобализован – тј. доступан за све учеснике у глобалној компјутерској мрежи, независно од физичких растојања између корисника Интернета. То омогућује тренутни трансфер писама, саопштења, текстова, техничких упутстава, маркетиншких и банкарских информација, консалтинга и слично.
29
Економска глобализација означава раст улоге мултинационалних компанија, регионалних организација као што су ЕУ и НАТО, или надрегионалних организација као што су Група Г-7 и ОПЕК, а исто тако и неких невладиних организација као што су Гринпис, Лекари без граница, Амнести интернешенел, Црвени крст, Црвени полумесец итд. Доминација транснационалних компанија у светском економском поретку прети да претвори цео свет у њихово тржиште за сировине и пласман роба. Већина од њих су базиране у САД. Средином 90-их година у свету је било 38 000 мултинационалних компанија, а с њима је било повезано неколико стотина хиљада филијала и предузећа. Број запослених у мултинационалним компанијама прелази 80 мил. људи, оне производе 1/3 светске индустријске производње. Водећу улогу у глобализацији имају такве институције као што су Међународни монетарни фонд и Светска банка, које такође имају седишта у САД. У економском смислу свет је триполаран – састоји се од три велика економска блока – САД, Западна Европа (ЕУ) и Јапан заједно са далекоисточним ―малим тигровима‖ (Јужна Кореја, Тајван, Сингапур, Хонгконг). Доминантну улогу имају САД, које одређују ―правила игре‖ на светској сцени. Глобализација је пре свега процес, који обухвата економски развијене земље. У том смислу, неучествовање у економској глобализацији је индикатор заосталости, слабих позиција на светском тржишту. У политичком погледу данашњи свет је једнополаран – доминира само једна суперсила – САД, која има глобални политички и војни утицај. У будућности се могу појавити и други центри моћи, у Европској унији и на Далеком Истоку. Територијална глобализација представља укрупњавање наддржавних творевина – међународних интеграција, савеза, пактова. Транснационалне компаније потискују националне државе у други план и залажу се за отворено друштво, јер тако лакше могу да врше директне инвестиције и да омогуће проходност капитала широм света, без обзира на државне границе и административне прописе. Тамо где је држава национални идеал, као што су балканске и неке европске земље, постоји бојазан да ће глобализација угрозити националне интересе. Културна глобализација је ширење западног, претежно америчког модела, система вредности и стереотипа понашања. Енглески језик у америчкој варијанти, амерички џинс, Мекдоналдс ресторани, Кока-кола, бројни американизми који се појављују у свакодневном говору – то су синоними модерности и прогреса. Духовна глобализација захвата традиције, религију, културу и идеологију. У том смислу глобализација се јавља као вестернизација, тачније американизација. Томе се противе многи традиционалисти, националисти, клерикали, како у исламским земљама где се појављује тзв. ―ефекат џихад‖, тако и у развијеним земљама (протести антиглобалиста у Европи и САД).
30
Етничка глобализација обухвата раст људске популације уз истовремену узајамну асимилацију етничких група, смањивање етничког геодиверзитета (разноврсности етноса). Еколошка глобализација изражава се у глобалном угрожавању екосистема и заштити животне средине. Типични примери глобалних појава, које угрожавају човечанство, су нарушавање озонског слоја у атмосфери, глобално отопљавање и ефекат стаклене баште, повећавање радијације, производња хране која садржи све више вештачких или генетски измењених састојака. У решавању тих проблема треба да се ангажују све земље и народи света. Отуда слогани ―Мисли глобално, ради локално‖, или ―Мисли еколошки, ради економски‖. Из изложеног проистиче да је савремени процес глобализације комплексан и да садржи како позитивне тако и негативне утицаје и оцене. Како год да оцењујемо глобализацију, позитивно или негативно, она је неизбежна и намеће се путем развоја привреде, науке, технологије, екологије. Суштина глобализације је концентрација моћи у рукама светске транснационалне елите, односно ―златне милијарде‖ становника западног света.
FORMIRANJE SVETSKOG SISTEMA Šta je političko-geografski proces? To je proces nastajanja, razvoja i nestajanja političko-teritorijalnih sistema na političkoj karti sveta. Politička karta sveta je jedna geografska ekspresija meĎunarodnog sistema. Cela struktura je postavljena na dva koncepta - teritoriju i suverenitet. Zadatak političke geografije je da objasni tu kartu. Ipak ta mapa je varka, jer ona daje utisak stabilnosti koja je potpuno laţna. To je blic-snimak drţava u jednoj tački vremena; u stvarnosti taj raspored je stalno promenljiv. Politička karta sveta mora biti interpretirana kao serija razmeštaja koji su drastično promenjeni u prošlosti i koji se mogu korenito promeniti u budućnosti. "Ceo svet je pozornica. I svi ljudi i ţene su samo akteri. Oni imaju svoje izlaske i svoje ulaske". Ovo je rekao Viljem Šekspir (1564-1616) u njegovoj predstavi "Kako vam drago", publikovanoj 1598. Ova izreka, kada se primeni na drţave, opisuje promenljiva stanja koja formiraju političku geografiju sveta. "Izlazi" i "ulazi" nacija - u arenu rata, mira i ekonomskih odnosa - do znatnog stepena zahvataju suštinske promene u svetskoj političkoj geografiji. "Akteri" na svetskoj političkoj sceni nisu nikad bili isti. Neke nacije su bile aktivno uključene u formiranje političke geografije sveta, druge su bile pasivni akteri. Prostorna distribucija
31
aktivnih i pasivnih nacija menjala se tokom vremena, determinisana relativnim ekonomskim prosperitetom nacija. Broj aktera na svetskoj političkoj sceni se povećavao. Svet kakav su poznavali Strabon, Racel ili Cvijić - nije više aktuelan. Promene se odnose kako na teritorije pojedinih drţava, tako i na njihovo unutrašnje ureĎenje. Politička karta sveta menjala se u novijoj istoriji pre svega usled tri procesa: 1. Kolonijalnog suparništva i dekolonizacije, koji su bili uzrok I svetskog rata; 2. Ideološkog suparništva. Tri glavne ideologije - liberalizam sa osloncem u SAD, fašizam sa osloncem u Nemačkoj i komunizam sa osloncem u SSSR-u započeli su II svetski rat. Posle poraza fašizma, preostale dve, koje su u tom ratu bile saveznice, otpočele su meĎusobni "hladni rat" u kojem je poraţen komunizam. Preostao je liberalizam, koji pokušava da se nametne kao ideologija novog svetskog poretka. 3. Civilizacijskog suparništva, oslonjenog na religije, koje po nekim prognozama (Hantington, 1993) moţe uzrokovati novi svetski sukob. Dugotrajne promene na političkoj karti se odvijaju prema nekim zakonomernostima. Istorijske posledice odstupanja i raspada imperija su ogromne i traju vekovima. Propast i raspad imperije španije doveo je do velikih atlantskih (svetskih) ratova izmeĎu Francuske i Engleske. Samo stvaranje SAD je deo tog gigantskog poglavlja ljudske istorije. Svetski ratovi izmeĎu Engleske i Francuske u DŢVIII veku trajali su 126 godina, a opadanje i osipanje španske imperije trajalo je preko 300 godina - od poraza Velike armade 1588. godine do špansko-američkog rata 1898. (na kraju SAD su nasledile veliki deo španske imperije uključujući njeno vojno prisustvo u Sredozemnom moru i na istoku čak do Filipina, na Karibima i u Latinskoj Americi). Vilsonova ideja za nacionalno samoopredeljenje pomogla je padu evropskih imperija 1919. Raspad Otomanske imperije trajao je četvrt milenijuma - od poraza pod Bečom 1683 do 1923. godine, što je dovelo do Istočnog pitanja a zatim i do I svetskog rata. Odstupanje i raspadanje Otomanske imperije bilo je razlog izmeĎu ostalog, za Prvi svetski rat. Rusija i Austrougarska (a od 1914. čak Nemačka i Turska) uporno su branile svoje interese na Balkanu. Podrška koju je svaka od njih ukazivala svojim "satelitima" vodila je do raznovrsnih konflikata, malih ratova, pretnji većim ratovima i atentatima - kao što je bio onaj u Sarajevu 1914 g. U meĎuvremenu nastupio je i raspad Ruske imperije. Rasli su ne samo nemački, nego islamski, japansko-kineski i mongolski apetiti prema delovima azijske Rusije. Uspostavljanje Novog svetskog poretka 1990-h, kao da vraća istoriju unazad. Svedoci smo ne samo kraja "hladnog rata" nego i kraja podele Evrope, prećutno rešene u Jalti 1945. Menja se i sama politička geografija one Evrope, ustanovljene u Versaju 1919, i u Oktobarskoj revoluciji 1917. Kratkotrajne promene su takoĎe značajne. U poslednjih hiljadu godina izmeĎu Rusije i Evrope se smenjuju neprijateljstva i prijateljstva, uzajamno privlačenje i odbijanje, geopolitičke ljubavi i mrţnje, napadi i odstupanja, izolacija i saradnja. "Evropa" razume se, ne predstavlja jednu 32
celinu kao SAD. U nekim momentima Rusija se povezuje sa Pruskom i Nemačkom na račun Poljske, a zatim s Poljskom protiv Nemačke. Ponekad je bila u savezu s Engleskom (ili Francuskom), drugi put je pretila Engleskoj ratom, a dešavalo se da istovremeno ratuje protiv Engleske i Francuske (u Krimskom ratu 1854-1856). Godine 1612. Poljaci su u Moskvi; 1812. Francuzi pod voĎstvom Napoleona su zauzeli Moskvu; 1814. Kozaci marširaju po šanz-Elizeu a četiri rejona Pariza imaju ruske gubernatore; 1941. Nemci su stigli do Moskve a 1942. do Volge i Kavkaza; 1945. Rusi su zauzeli Berlin. Ni jedna od tih ekstremnih prekrajanja geografije nije trajala dugo. Velike promene na političkoj karti su proizvod ratova i konflikata povezanih sa velikim geopolitičkim promenama. Svetska politička karta je prekrajana u Vestfaliji posle Tridesetogodišnjeg rata (1648), u Beču posle Napoleonovih ratova (1815), u Versaju posle II svetskog rata (1919), u Parizu posle II svetskog rata (1947). Svaka nova karta daje političko-geografsku osnovu za novi svetski geopolitički poredak. Ali politička karta sveta je rezultat ne samo velikih sila u njihovom geopolitičkom rivalstvu. Na njoj se stalno dešavaju manje promene kao rezultat ratova i konflikata izmeĎu manjih sila. Zato je gotovo nemoguće u jednom poglavlju izloţiti sve one mnogobrojne promene koje su učestvovale u kreiranju današnje političke karte sveta. S obzirom da su promene političke karte determinisale potencijalni razmeštaj rata i mira, aktuelni razmeštaj kriznih ţarišta je često odraz ranijih konfiguracija pobednika i pobeĎenih. Nemačka uloga u započinjanju Drugog svetskog rata posle poraza u Prvom, egipatsko započinjanje rata Jom Kipura 1973. posle njegovog poraza u sedmodnevnom ratu 1967, balkanski ratovi i krize u DŢDŢ veku, su dobri primeri. Razmeštaj rata i mira i promenljiv prostorni razmeštaj jakih i slabijih, utiče na pravce regionalnog grupisanja. Karakter takvih grupisanja se takoĎe menjao u vremenu. Neke grupacije su diktirane okolnostima rata ili njegovim pretnjama, dok su druge bile bazirane preteţno na potrebi za mirom i ekonomskom moći. Date teze generalizuju prošle i tekuće trendove, ali što se moţe očekivati na budućoj svetskoj političko-geografskoj sceni? Svet je pozornica za meĎunarodno rivalstvo, promene političke karte bile su determinisane suparništvom meĎu nacijama i velikim silama. Tako se moţe očekivati da će politička geografija sveta biti konsekvenca rasporeda budućeg suparništva. Relativna moć drţave moţe biti sagledana kroz tri dimenzije: 1) u relaciji prema nekoj drugoj drţavi (hijerarhija Logika svetskog sistema drţava), 2) u relaciji prema njenom stanovništvu (unutrašnja moć), 3) u relaciji prema "globalnom" svetskom ekonomskom sistemu. Mnogi savremeni socijalno-ekonomski, politički i kulturni procesi u vezi su s trećom
33
dimenzijom i zahtevaju razmatranja sa pozicija celovitog svetskog sistema. Svetska privreda kao fundamentalna osnova svetske zajednice nije prosto suma pojedinačnih nacionalnih ekonomija, te zbog toga mnoga nacionalna ekonomska dostignuća nije moguće objasniti van konteksta svetskih ekonomskih procesa. U osnovi svetskog sistema leţi prostorna i vremenska univerzalizacija trţišta. Veliki ekonomisti, kao Adam Smit (XVIII v.) i David Rikardo (XVIII-XIX v.) utvrdili su meĎusobnu povoljnost slobodnih trgovinskih odnosa meĎu drţavama. Po mišljenju Rikarda, podela rada meĎu nacijama je najbolji način korišćenja resursa. Teorija uporednih troškova Rikarda objasnila je sinergetski efekat, prema kojem rezultati proizvodnje u svetskoj privredi su veći, nego zbir rezultata ekonomskih sistema pojedinih drţave. To je bilo veliko otkriće ("Rikardovski zakon obrazovanja veza"), i ono je postalo osnova praktično svih savremenih teorija meĎunarodnih ekonomskih veza. Karl Marks je razmatrao svetsku ekonomiju kao sistem, formiran i organizovan usled kapitalističkog načina proizvodnje. U kapitalističkom trţištu osnovni kriterijum proizvodnje je profitabilnost, akumulacija kapitala za širenje proizvodnje ("ekspanziju") i osvajanje novih trţišta. Kapitalističko trţište je nastalo u Evropi sredinom XVI veka, kada je propao pokušaj špansko-austrijskih Habzburga i njihovih konkurenata iz dinastije Valua da uspostave vlast nad trţišnom privredom koja se stvarala. Dalje je evropski ekonomski svet proširio svoju sferu uticaja, "progutavši" većinu regiona sveta (Mironenko, 1994). Procesi formiranja svetskog ekonomskog sistema su se usloţnjavali a meĎuzavisnost drţava povećavala. U XIX i XX veku meĎusobno su konkurisale tri osnovne politiĉke ideologije: imperijalistička, socijalistička i liberalna. Imperijalistička se bazirala na interesnim sferama metropola, zanemarujući činjenicu da istinska efektivna svetska meĎuzavisnost nastaje samo onda, kada zavisne zemlje ispolje zainteresovanost i spremnost za ulazak u modernu civilizaciju. Socijalistička ideologija koristila je princip proleterskog internacionalizma kao svetskog procesa. To je dovelo do izolacije socijalističkih drţava od svetske privrede. Za normalnu ekonomsku saradnju potreban je konsenzus a ne konfrontacija, rukovoĎenje opštim čovečanskim principima a ne klasnim interesima. Liberalni model zasniva se na principu slobodne svetske trgovine, u skladu s kojom svaka zemlja prosperira blagodareći komparativnim prednostima u proizvodnji odreĎenih roba za razmenu (princip Rikardo). Slobodna trgovina moguća je samo u uslovima mira, političke stabilnosti i odsustva veštačkih ograničenja meĎunarodne konkurencije. Prolazeći sloţene periode meĎuratnog i posleratnog protekcionizma i delimičnog vraćanja liberalizmu, sfera meĎunarodnih ekonomskih odnosa na savremenoj etapi predstalja sloţen i protivurečan samoorganizujući sistem kojeg, po neomarksističkom istoričaru Valerštajnu, čine tri elementa: 1) jedinstveno svetsko trţište, 2) sistem posebnih drţava, 3) trodelna prostorna struktura (Wallerstein, 1980).
34
Svetska trţišna ekonomija prošla je kroz nekoliko prostorno-vremenskih stadija, od koje je svaki imao odreĎeni centar, u kojem se koncentrisala finansijska, proizvodno-tehnička delimično i kulturna vlast. U centar ("srce") prostornog sistema svetske privrede ulazili su ekonomski razvijeni regioni, na značajnoj distanci od njega nalazila se zavisna i zaostala perifereija. F. Brodel je izdvojio sedam takvih centara: 1) Briţ (oko 1300. godine), 2) Venecija (oko 1450), 3) Antverpen (oko 1500), 4) Ţenova (oko 1550), 5) Amsterdam (oko 1650), 6) London (oko 1750), 7) Njujork (oko 1930). Smena centara svetske privrede označavala je nastanak novih, efikasnijih od prethodnih, tehnologija, posebno u oblasti korišćenja energije i organizacije trgovine. Na taj način, u početku je Evropa bila kolevka svih novih ideja, kasnije SAD i Japan. U XIX veku istorijska struktura iz lokalne postaje svetska. Svetska privreda počinje da funkcioniše kao samoorganizacioni sistem, sposoban da reguliše meĎugranske i regionalne proporcije u planetarnom razmeru. Glavnu ulogu u njoj sada igra trţišni model zapadne civilizacije, a uspesi pojedinih drţava zavise pre svega od adaptivnosti prema baznim osnovama toga modela, pre svega ka osvajanju i razradi novih tehnologija. Savremeni svetski privredni sistem se karakteriše hegemonijom Sjedinjenih američkih drţava. Pod hegemonijom SAD svetska ekonomija je dobila karakteristike fordizma, socio-ekonomskog sistema koji povezuje masovnu proizvodnju sa masovnom potrošnjom. Uspostavljajući relacije izmeĎu krupnog biznisa, masovne zaposlenosti i velike vlasti fordizam je postavio bazu za drugi posleratni "bum" i neviĎen uspon ţivotnog standarda u mnogim kapitalističkim drţavama. Taj bum je još jako zavisan od masovne ekspanzije svetske trgovine i meĎunarodnih investicionih tokova koji su pod moćnim kišobranom američke finansijske i vojne moći. Fordizam je prenesen u Evropu i Japan, ili direktno, tokom okupacione faze, ili indirektno, kroz Maršalov plan i strane direktne investicije od kompanija iz SAD. Posleratni period je pokazao uspon serijske industrije automobilske, čelika, petrohemikalija, gume itd. - što ističe propulzivne grane ekonomskog rasta, koordinisanog kroz udruţene snage masovne zaposlenosti, velikog biznisa i velike uprave. Usled toga izrasla je serija regiona krupne proizvodnje u svetskoj ekonomiji - Srednji Zapad SAD, Zapadni Midlands u Britaniji, Rur i Tokio-Jokohama - koji su postali svetski finansijski, upravni i poslovni centri.
35
36
Na pragu trećeg milenijuma dešavaju se krupne geopolitičke promene - rat Zapadne koalicije protiv Iraka, reunifikacija Nemačke, kolaps socijalističkog bloka, razbijanje Jugoslavije i ratovi na tom prostoru, ekonomske integracije. Neki u tome vide trijumf liberalne demokratije i trijumf novog svetskog poretka i optimistički predviĎaju "kraj istorije" (F. Fukujama) a drugi samo početak novog ciklusa u velikoj geopolitičkoj igri svetskih sila. Prema Valerštajnovoj analizi svetskog sistema, mi smo svedoci ekonomske recesije koja odgovara B-fazi ciklusa Kondratjeva i koincidira sa promenom u hegemoniji SAD (Wallerstein, 1991). Ekstrapolirajući ovaj model svet je ušao u novu fazu razvoja i već nastaje novi hegemonistički sistem. Kakav to zapravo sistem nastaje? Na prvi pogled trebalo bi da pax Japanica (ili pax Nipponica) zameni pax Americana, pošto je Japan druga ekonomska sila, posle SAD, koji se kao i Nemačka čudesno oporavio posle Drugog svetskog rata. Ipak Japan neće zameniti SAD kao hegemonističku silu. Svedoci smo stvaranja velikih ekonomskih prostora, neke vrste "panregiona" sličnih onima iz planova "novog svetskog poretka" nemačkih geopolitičara uoči Drugog svetskog rata. Ocrtava se formiranje trilateralnog regionalnog sistema - Evropska Unija, NAFTA i APEC, na čelu s vodećim drţavama - Nemačkom, SAD i Japanom (Pax triadica). SAD se trude da zadrţe hegemoniju ne samo u svom, nego i u druga dva regiona, iako je od njih odvojena velikim okeanima. Progresivna meĎunarodna integracija vodi u pravcu stvaranja globalnog ekonomskog i političkog sistema. Znakovi stvaranja "globalnog društva" su tri principijelna elementa: ekonomska integracija, stvaranje globalne kulturalne zajednice i politički identitet. Do sredine XXI veka na svetskoj sceni će biti globalna vlada, globalne geopolitičke strukture koje će obuhvatati hijerarhiju nadnacionalnih makroregionalnih jedinica povezanih ekonomskim, kulturnim, ekološkim i političkim meĎuzavisnostima. Svetski sistem baziran na totalitarizmu i hegemonizmu ne moţe obezbediti svetski mir i stabilnost. To moţe samo posthegemonistički poredak baziran na kooperativnoj politici dogovora i sporazuma, koja se primenjuje na samitima grupe G-7. U tom slučaju posthegemonistički sistem moţe uspostaviti novi svetski poredak putem procesa konzorcijuma i regulacije, koji moţe da se nazove "pax Consortis" ili "pax Diplomatica". šta treba da se učini da bi se uspostavio post-hegemonistički sistem? To je u vezi s pitanjem uspostavljanja "večnog" mira. Prvi svetski rat bio je rat imperija, drugi svetski rat kao i "hladni rat" bili su ratovi ideologija za svetsku dominaciju. Sa kolapsom hladnoratovskog svetskog poretka, prvi nastali problem su konflikti centra protiv semiperiferije i periferije, drugim rečima "mondijalizam protiv tradicionalizma", kojeg je S. Hantington stavio u kontekst konflikta civilizacija u svojim radovima karakterističnih naslova: "Sukob civilizacija" (1993) i "Ako ne civilizacije onda šta?". Kraj "hladnog rata" teško da će biti kraj geopolitičke tradicije. Geopolitičke protivurečnosti Zapada i Istoka ostaju, samo se akteri menjaju. Na jednom polu su SAD i atlantska vojnopolitička doktrina, a na drugom veliki evroazijski prostori - Kina, Indija, Iran, Rusija, koji se mogu organizovati u moćan antimondijalistički i antihegemonistički blok. OUN takoĎe mogu imati značajnu ulogu u rešavanju "etničkih problema", ukoliko se ojačaju i reorganizuju. Kraj hegemonizma: u pravcu dijaloga?
37
Šta je geopolitika? Geopolitika je, kao što i sam reč kaţe, sinteza predstava o vezama ―geografije‖ i ―politike‖. Tvorac ovog termina, Švedjanin, Rudolf Kjelen, u svom delu ―Drţava kao ţivotni oblik‖ (1916) definisao je geopolitiku kao hipotetičku ―nauku o drţavi kao geografskom organizmu, materijalizovanom u prostoru‖. Kasnije je bilo mnogo definicija i diskusija na temu kontraverzne naučne discipline. Mnogi veliki naučnci i mislioci izmeĎu dva svetska rata (Englez H. Mekinder, amerikanac N. Spajkmen, Nemci Karl i Albreht Haushofer, Rus P. Savickij i mnogi drugi), smatraju se geopolitičarima, zato što se u njihovim radovima politika povezuje sa geografijom, a politički program – s predstavama o strukturi zemljine lopte. Iz mnoštva definicija moţemo izvesti zaključak da je geopolitika istovremeno i nauka i politika. To je primenjena geografija u politici. Naravno, nauka ne upravlja politikom, nego sluţi politici za osmišljavanje i obrazlaganje političkog programa. U tom smislu, geopolitika moţe biti i (zlo)upotreba nauke u ideološke svrhe, pri čemu se pretvara u ideologiju i političku doktrinu (primer nacističke geopolitike izmeĎu dva svetska rata). Ako apstrahujemo ideološku funkciju geopolitike, onda moţemo definisati geopolitiku kao nauku, koja prouĉava prostorno ponašanje drţava ili uzroke, mehanizme, procese i posledice konkurencije izmeĊu nacija (drţava) za odreĊeni prostorni resurs (teritoriju). Pošto su resursi ograničeni, a prirodni priraštaj stanovništva, tehnološki i ekonomski reazvoj dinamični, dolazi do konkurencije za prostorne resurse, i sledstveno – sukobu interesa. kao rezultat konkurencije pojavljuju se različiti modeli preraspodele prostornih resursa, počev od takvih divljačkih načina kao što su nasilje i ratovi, do civilizovanih načina kao što su trgovina ili uzajamna razmena putem dogovora i sporazuma. Pošto je konkurencija za prostorne resurse jedan od osnovnih faktora koji odreĎuju ponašanje ljudi, društvenih grupa, ekonomskih sistema, firmi i drţava, razumljivo je da su nastali pravci primenjene geografije kao što su geopolitika i geoekonomije. Geoekonomija proučava konkurentsku borbu meĎu ekonomskim sistemima za ovladavanje i korišćenje proswtornih resursa. Pošto svet postaje sve više tehnički i ekonomski uzajamno povezan i integrisan u globalni sistem, a time bi trebalo da je i sve manje politizovan, geopolitičke ideje počinju ustupati mesto geoekonomskim idejama i pristupima. O tome svedoči nagli rast obima svetske trgovine u poslednjih pola veka, pojava i širenje meĎunarodnih regionalnih ekonomskih integracija i slično. U osnovi ideologije ―novog svetskog poretka‖ je upravo ideja da se meĎunarodni konflikti rešavaju putem sporazuma i dogovora a ne putem rata i nasilja – dakle geoekonomskim a ne geopolitičkim metodama. Ipak geopolitika i geoekonomija su tesno meĎusobno povezane i ne isključuju jedna drugu. Novi svetski poredak – nova geopolitika ili kraj geopolitike? Na pragu trećeg milenijuma desile su se krupne geopolitičke promene – rat zapadne koalicije protiv Iraka, reunifikacija Nemačke (1989), kolaps socijalističkog bloka, razbijanje Jugoslavije i ratovi na tom prostoru, regionalne ekonomske intgracije 38
(EU, NAFTA). Neki u tome vide trijumf liberalne demokratije i trijumf novog svetskog poretka i optimistički predviĎaju „kraj istorije― (F. Fukujama) a drugi samo početak sukoba civilizacija (S. Hantington) ili početak novog ciklusa u velikoj geopolitičkoj igri (Z. Bţeţinski). Prema Valerštajnovom analizi svetskog sistema, mi smo svedoci ekonomske recesije koja odgovara B-fazi ciklusa Kondratjeva i koincidira s promenom u hegemoniji SAD. Ekstrapolirajući ovaj model moţemo zaključiti da je svet ušao u novu fazu razvoja i već nastaje novi hegemonistički sistem. kakav to zapravo sistem nastaje? Na prvi pogled trebalo bi da „pax Japonica― (ili pax Nipponica) zameni „pax Americanu―, pošto je Japan druga ekonomska sila, posle SAD, koji se kao i Nemačka čudesno oporavio posle Drugog svetskog rata uz pomoć SAD. Ipak Japan neće zameniti SAD kao hegemonističku silu. svedoci smo stvaranja velikih ekonomskih prostora, neke vrste „panregiona― sličnih onima iz planova „novog svetskog poretka― nemačkih geopolitičara uoči Drugog svetskog rata. Ocrtava se formiranje trilateralnog regionalnog sistema – Evropska unija, NAFTA i APEC, na čelu sa vodećim drţavama – Nemačkom, SAD i Japanom (Pax Triadica). SAD se trude da zadrţe dominaciju ne samo u svom nego i u druga dva regiona, iako je od njih odvojen velikim okeanima. Progresivna meĎunarodna integracija vodi u pravcu stvaranja globalnog ekonomskog i političkog sistema. Znakovi stvaranja „globalnog društva― su tri principijelna elementa: ekonomska integracija, stvaranje globalne kulturne zajednice i politički identitet. Do sredine XXI veka na svetskoj sceni će biti globalna vlada, globalne geopolitičke strukture, koje će obuhvatiti hijerarhiju nadnacionalnih makroregionalnih jedinica povezanih ekonomskim, kulturnim, ekološkim i političkim meĎuzavisnostima. Svetski sistem baziran na totalitarizmu i hegemnoizmu ne moţe obezbediti svetski mir i stabilnost. To moţe samo posthegemonistički poredak baziran na kooperativnoj politici dogovora isporazuma, koja se primenjuje na samitima grupe G 7+1. U tom slučaju posthegemonistički sistem moţe uspostaviti novi svetski poredak putem procesa konzorcijma i regulacije, koji moţe da se nazove „pax consortis― ili „pax diplomatica―. U tom smislu termin geopolitika treba da se zameni terminom geopacifizam. Kraj „hladnog rata― teško da će biti kraj geopolitičke tradicije.Problem se sastoji u tome, što je trgovina oruţjem bila, jest i ostaće jedan od najprofitabilnijih vidova biznisa. ali oruţje se dobro prodaje tamo, gde postoje konflikti. Zato je u interesu zemaljaproizvoĎača oruţja – stvaranje stalne nestabilnosti u udaljenim regionima sveta. Moţda baš zato lokalni ratovi i graĎanski konflikti čudnovato redovno izbijaju po celom svetu, opovrgavajući svake pokušaje da se preĎe na rešavanje problema mirnim putem, dostojnim civilizovanog čovečanstva. Oruţani lobi provodi u spoljnjoj i unutrašnjoj politici zemalja sopstvenu koncepciju geopolitike, koja stvara sve nova i nova krizna ţarišta, obezbeĎujući tako radna mesta za milione radnika u razvijenim zemljama.Verovatno se svet neće osloboditi te koncepcije ni u XXI veku. Ipak, poslednjih godina počela je nova transformacija geopolitike u geoekonomiju. Novi svetski poredak – veĉni mir? Ideal velikog filozofa Imanuela Kanta bio je da se uspostavi takav svetski poredak koji će obezbediti večni mir. Mnogi veliki voĎe i vojskovoĎe, od Aleksandra Makedonskog i Cezara do Hitlera i Staljina, tvrdili su da baš oni poseduju večnu istinu i da mogu obezbediti večni red i mir. Danas vidimo da oni nisu bili uspešni. Zapad i istok 39
su uvek bili dva sveta u kulturno-civilizacijskom i geopolitičkom pogledu. Jedino su Aleksandrova imperija i Rimska imperija objedinile istok i zapad ondašnjeg poznatog sveta, ali su se i one raspale. Rimska imperija se podelila na istočnu i zapadnu, a potom se podelilo i hrišćanstvo na istočnu i zapadnu crkvu. I Jugoslavija je bila nestabilna sinteza istoka i zapada u malom. Posle Drugog svetskog rata uspostavljen je bipolarni svetski poredak, koji se bazirao na ravnoteţi snaga dva ideološka bloka – Istoka i Zapada. Novi svetski poredak, koji se uspostavlja posle 1989. godine (posle rušenja Berlinskog zida i urušavanja istočnog bloka), mnogo brţe hvata koren na zapadu nego na istoku. Osnovni principi novog svetskog poretka su sledeći: 1. Princip slobodne trgovine (posthegemonistički scenario), kojeg karakterišu: - globalna meĎuzavisnost, - trilateralnost (SAD, EU, Japan), - regionalne integracije, - nacionalni (civilizacijski) protekcionizam, - oporavak meĎunarodnih sistema za upravljanje specifičnim sektorima (trgovina, finansije, energetika...); 2. Koaliciona politika SAD, u vezi sa raspodelom vojnih troškova za meĎunarodne akcije; 3. Sistem međunarodnih odnosa u rešavanju regionalnih kriza, koje će nastajati u vezi sa usloţnjavanjem političke karte, i nova uloga OUN i NATO; 4. Nastanak novih regionalnih konstelacija, kao što su: - Severna Amerika („NAFTA―), - Evropska unija (sa vodećom ulogom Nemačke i Francuske), - Istočna Azija (Japan – Kina), - Juţna Azija, - Islamske zemlje, - Evrazijska konstelacija (ZND). 5. Ideološka jednoobraznost: - demokratski ideal zapadnog tipa, minimum uticaja drţave, - slobodno trţište, - privatizacija. - moralni konsenzus. Sve to dugoročnovodi ka jednom cilju – stvaranju globalne federacije kao hijerarhičnog sistema koji se sastoji iz regionalnih podsistema, na čelu sa regionalnim silama. Prototip novog svetskog poretka je Evropska unija (EU). Geoekonomija Svaki rat predstavlja razaranje ekonomskog potencijala (uključujući i radne resurse) koji donosi profit. Zato ideja očuvanja ekonomskog potencijala pri smeni vlasnika tog potencijala (tj. ljudi, koji raspolaţu dohotkom), postaje sve popularniji u političkoj aktivnosti. Osim toga, smanjivanje nataliteta u razvijenim zemljama čini apsurdnom samu ideju borbe za ţivotni prostor, kao arenu postojanja civilizovanih naroda. Štaviše, razvijene zemlje postaju zainteresovane za stalno regulisanje priticaja migranata, koji vodi ka rastvaranju etničke etničke osnove drţavnosti i prelazu na ekonomsku osnovu drţavnosti (drţava blagostanja). Na taj način, geopolitičke ideje se transformišu u geoekonomske ideje. 40
U osnovne geoekonomske ideje spadaju (prema A. Skopinu): 1. UporeĎivanje drţave s korporacijom, koja eksploatiše resurse, proizvodi robe i usluge i reprodukuje faktore proizvodnje; 2. priznavanje da je osnovni cilj takve korporacije obezbeĎivanje ekonomskog rasta (dohotka) uz pomoć nekog sistema organizacije i upravljanja; 3. Priznavanje da je prirodno stanje konkurentska borba izmeĎu drţava-korporacija za trţišta roba i usluga, u kojoj pobeĎuju one drţave, koje nude kvalitetniju robu i usluge po niţim cenama, tj. drţave s višim nivoom proizvodnje i niţim troškovima proizvodnje; 4. Kao osnovni uzrok pobede u konkurentskoj borbi smatra se organizacionoupravni sistem zemlje.
41
III GEOGRAFIJA STANOVNIŠTVA POJMOVI EKUMENE, SUBEKUMENE I ANEKUMENE EKUMENA (grčki ge oikumene – naseljena zemlja) obuhvata stalno naseljeni deo kopna, koju uključuje sve naseljene, osvojene ili na drugi način uključene teritorije u ţivot, proizvodnju ili druge delatnosti ljudi. Ukupna površina Zemlje iznosi 510 mil. Km2. Od toga na kopno dolazi 149 mil. Km2 (29,9%). Oko 90 mil. Km2 je ekumena. ANEKUMENA obuhvata prostore koji koji još nisu naseljeni. Ukupna površina anekumene na kopnu, koja uključuje Antarktidu (14 mil. Km2), arktičke polarne oblasti, gornje visinske zone planina, predele tropskih, subtropskih i umerenih pustinja, ekvatorijalne prašume i močvare, iznosi ukupno 50 mil. Km2 ili 30% kopna. SUBEKUMENA je prelazna zona, u kojoj sezonski ţive nomadi, lovci, rudari. Površina subekumene iznosi 9 mil. km2 ili 6% kopna. Granice ekumene zavise od barijera hladnoće i toplote, suše, i vlage, nadmorske visine (od koje zavisi vazdušni pritisak i sadrţaj kiseonika).
СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА Структура становништва подразумева расподелу становништва по одређеним карактеристикама – старости, полу, раси, вери, образовању, економској активности. Ове карактеристике утичу на природно кретање становништва, производњу и потрошњу матералних и духовних добара. У зависности од различитих карактеристика постоје три групе структура: демографска, насеобинска и културна. Демографска структура се односи на разлике према полу, старости и породичном стању. Полна структура се назива и биолошка. Насеобинска структура се односи на распоред становништва према типу насеља (сеоска, градска и сл.). Културна се односи на етничку, лингвистичку, религијску, образовну, квалификациону, структуру према активности и слично. ПОЛНА И СТАРОСНА СТРУКТУРА подразумевају удео становништва у појединим старосним групама (контингентима) и пропорције мушког и женског становништва, изражене у процентима. Оне су значајне не само за репродуктивну способност, него и за економску и војну моћ и образовне могућности становништва. Полна структура зависи од наталитета, морталитета, миграција и ратова. У погледу полне структуре постоји природни закон равнотеже. У нашем становништву рађа се просечно 106-107 дечака на 100 девојчица. Смртност мушке деце је у младости већа, тако да се до узраста од 10-14 година успоставља равнотежа. Међутим, та равнотежа се са старењем ремети под утицајем различите стопе смртности мушкараца и жена, затим под утицајем миграционих кретања и катастрофичних друштвених ситуација као што су ратови. Са старошћу се повећава смртност оба пола, али је просечан век трајања живота краћи код мушкараца. Сматра се да су узроци те појаве обављање тежих послова, алкохолизам, пушење. У 42
неким земљама жене више умиру у току свог фертилног (плодног) периода, услед порођаја, неповољних животних услова и неповољног друштвеног статуса. Та је појава карактеристична пре свега за исламске земље Јужне и Југозападне Азије и Северне Африке, где се јавља већи релативни удео мушкараца него жена. Полни састав становништва мења се и под утицајем миграционих кретања. Већи релативни удео мушкараца у Аустралији и Новом Зеланду, објашњава се већом имиграцијом мушкараца. Супротно томе, већи удео женског становништва имају земље Европе и Северне Америке. Број мушкарца на 100 жена најмањи је (85-90) у Литванији, Украјини, Русији, Белорусији и другим земљама Источне Европе. То је последица жртава у време Другог светског рата и резултат ниског наталитета и високог морталитета мушкараца. У унутрашњим миграцијама више учествују жене због удаје, истовремено тежећи да пређу из села у град, због чега се јавља ―вишак‖ мушког односно ―мањак‖ женског становништва у селима. У миграцијама на привремени рад у иностранство више учествују мушкарци, па се у емиграционим подручјима јавља вишак жена. У мерењу структуре користе се коефицијенти и проценти: * Коефицијент маскулинитета (рm) или коефицијент феминитета (рf) указује на број мушкараца у односу на број жена или на број жена у односу на број мушкараца: pm= Pm / Pf * 100 ili
pf= Pf / Pm * 100
Старосна структура је у вези са репродуктивном способношћу и радном способношћу становништва. У првом случају становништво се дели на три поколења - деца (до 14. година), родитељи (15-49 година) и дедови и бабе (преко 50 година). У другом случају становништво се дели исто на три групе: младо издржавано (до 16 година), радно способно (од 16 до 55 – 65 година, за различите земље и зависно од пола), и старо становништво (преко 55 или 65 година). Старосна структура зависи од природног и миграционог кретања становништва. Висок наталитет узрокује већи удео младих поколења. Низак морталитет и низак наталитет утичу на повећавање удела старијих генерација. Услед миграција, у којима по правилу учествује највише зрело становништво у репродуктивном периоду, долази до процеса старења у емиграционим подручјима и до процеса подмлађивања у имиграционим подручјима. Жртве у ратним сукобима непосредно утичу на промене у старосној структури становништва. Они се лагано надокнађују и старосна структура се нормализује, али то зависи и од природног прираштаја. Очигледну слику о расподели становништва по полу и узрасту у појединим земљама даје полно-старосна пирамида. Пирамида се дели на мушку и женску страну. По ширини приказује удео становништва а по висини редослед старосних група од по 5 или 10 година. Изглед пирамиде указује на промене у старосној структури и веома је значајан за планирање демографског потенцијала и демографску политику. Постоје три основна типа старосно-полних пирамида становништва: 43
1. Експанзивни или прогресивни тип: Троугласта пирамида са широком базом, означава висок удео младог, средњи удео зрелог и мали удео старог становништва. Такву пирамиду имају земље Африке, Азије и Латинске Америке у којима је висок наталитет (слика А). 2. Стационални тип: Звонаста пирамида са уском основом и врхом, указује на низак наталитет и морталитет, и висок удео зрелог становништва (слика Б). 3. Конструктивни тип: Пирамида са уском базом, означава мали удео младог и висок удео зрелог и старог становништва (слика В). У ту групу спада већина европских држава, САД, Канада, Аустралија, Јапан. За њих су карактеристични низак наталитет и процес ―старења‖ становништва. Неке од њих имиграционом политиком покушавају да поправе удео млађег становништва.
Сл. Три типа старосно-полних пирамида
- Индекс старења (i) представља однос између старог и младог становништва и варира од 0,1 до 0,65, а критична вредност је 0,4 или 40%. Становништво где тај однос има веће вредности карактерише старење и обрнуто, а ако је индекс мањи од граничне вредмости становништво је младо. i = 00P60 / 19P0 - Коефицијент старости (кs) или коефицијент младости (кm) узимају у обзир само однос појединачних великих старосних група и укупног становништва : ks = 00P60 / P * 1000 ili km = 19P0 / P * 1000 РАСНА СТРУКТУРА подразумева састав становништва према биолошким обележјима као што су боја коже, врста косе, облик очију, лобање, носа и неки састојци крви. На основу тих обележја разликују се Четири основне расе: 1. Европеидна или бела, насељава пре свега Европу, северну Африку, Америку, Аустралију и Нови Зеланд; 2. Монголоидна или жута, преовлађује у Источној Азији и Централној и Јужној Америци (Индијанци) 3. Негроидна или црна раса, распрострањена је у тропским пределима. Припадају јој афрички црнци (Судански 44
и Банту црнци, Бушмани, Хотентоти, Пигмеји који су врло ниског раста и Нилоти који су врло високи, и други). 4. Сродна негроидној је аустралоидна (океанска) раса коју чине Папуанци, Меланежани и Абориџини (домородачко становништво Аустралије). На европеидну расу долази око 43%, монголоидну 19%, негроидну 7% и аустралоидну 0,3% становништва света. Остатак од близу 31% отпада на мешанце који су настали укрштањем раса. Неки региони, на пример Латинска Америка, прави су мозаик раса. Осим припадника главних раса, ту живе Местици – мешанци монголоидне (индијанске) и беле расе, Мулати – мешанци беле и црне расе, Замбоси – мешанци црне и монголоидне (индијанске) расе, и комбинације самих мешанаца. Разноврсна истраживања антрополога, биолога и психолога потврђују да представници свих раса имају једнаке могућности психо-физичког и менталног развоја. Супротно томе, концепција расизма, која разликује ―ниже‖ и ―више‖ расе, негира једнакост раса и заступа расну дискриминацију. То је друштвено штетна концепција, посебно ако постане део политичког програма неке државе.
ЕКОНОМСКЕ СТРУКТУРЕ СТАНОВНИШТВА Економска структура представља поделу становништва на основу одређених економских обележја. Постоје опште и посебне економске структуре. Општу економску структуру чине две категорије становништва – економски активно и економски неактивно. У економски активно становништво убрајају се људи који обављају неку делатност, привремено незапослени, и они који први пут траже посао. У економски неактивно становништво убрајају се људи са личним приходом као што су пензионери, стипендисти и издржавана лица (домаћице, ученици и студенти). Удео активног становништва зависи од старосне структуре и степена друштвено-економског развоја земље. Структура привреде по секторима
Сл. – Модел структуре привреде Економска структура становништва се формира према уделу активног становништва по делатностима
45
Финасије, управа
Просвета, наука, култура
Квартарни сектор
Здравство
Туризам и угоститељ.
Трговина услуж. занат.
Саобраћај и комуник.
Терцијарни сектор
Производно занатство
Грађевинарство
Ш
Индустрија и рударство
Секундарни сектор
Водопривреда
Шумарство
Пољопривреда
Примарни сектор
Посебне економске структуре дају преглед (структуру) економски активног становништва по појединим гранама делатности које су груписане у три сектора – примарни, секундарни и терцијарни. Примарни сектор обухвата пољопривреду, шумарство, водопривреду, лов и риболов. У секундарни сектор спадају индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство. Терцијарни сектор обухвата разноврсне услужне делатности као што су саобраћај, трговина, услужно занатство, туризам, угоститељство, администрација, банкарство, школство, здравство и слично. Део терцијарног сектора који обухвата школство, здравство и државне службе издваја се као квартарни сектор. Економска структура се изражава процентним уделом економски активног становништва у појединим делатностима. Што је већи удео делатности из секундарног и посебно терцијарног сектора то је степен развијености државе или региона већи. Слабо развијене земље имају висок удео активног становништва у примарном сектору, средње развијене у секундарном а виско развијене у терцијарном сектору. У високо развијеним земљама применом науке и технологије у производњи смањује се потреба за ниско квалификованом радном снагом, док се развојем услужних делатности повећава потреба за високо образованим стручњацима са факултетском дипломом. У развијеним земљама у примарном сектору ради само 5%, у секундарном до 35% и у терцијарном око 60% запослених. Према томе, можемо рећи да се у економској структури развијених земаља процес индустријализације успорава а процес терцијаризације убрзава. (У којим деловима света је карактеристичан процес терцијаризације делатности?). У економски слабо развијеним земљама још увек је присутан процес деаграризације становништва и делатности, тј. прелазак из примарног у секундарни и терцијарни сектор. То узрокује промене у структури привреде, миграциона кретања из села у градове и нагли процес урбанизације, што са своје стране утиче на различите економске, социјалне и еколошке проблеме. Структурне промене становништва су дијаметрално супротне у развијеним и недовољно развијеним земљама. Недовољно развијене земље имају више младе радне снаге него радних места, па се јавља проблем незапослености и економске емиграције становништва. У развијеним земљама је обрнуто - становништво стари, наталитет опада, па се јавља недостатак радне снаге. Поглед у будућност и једних и других не може бити оптимистички. - Општа стопа активности:
pa = Pa / P * 100
ПРИРОДНО КРЕТАЊЕ СТАНОВНИШТВА СВЕТА Природно кретање разматра се кроз сталне промене наталитета (броја рођених на 1000 становника; n = N/P . 1000), морталитета (броја умрлих на 1000 становника; m = M/P . 1000) и природног прираштаја, који представља разлику између наталитета и морталитета у одређеној држави или региону у току године и изражава се у промилима (‰; j = N-M/P . 1000). Позитиван предзнак означава 46
пораст а негативан опадање тј. депопулацију. Наталитет зависи од старосне структуре становништва, од демографске политике, религиозних традиција, друштвеног положаја жена, стамбених прилика, животног стандарда итд. Морталитет се може успорити путем система здравствене и социјалне заштите, унапређења животног стандарда. Упоредо са смањивањем морталитета повећава се просечно трајања живота. Оно је у свету износило у периоду 1965-70. г. 54,8 година, а 1995-2000. г. 64,1 годину.
Број и распоред становништва света. У далекој прошлости људски род се споро множио јер су људи страдали од глади, болести, природних непогода и међусобног истребљивања. Тек средином XVII века долази до наглог пораста броја становника у свету, што се назива демографска експлозија. У ту фазу најпре је ушло становништво Европе. Затим су првенство преузели други делови света. На почетку XXI века на планети Земљи живи преко 6,3 милијарди људи. Најнасељеније континент је Азија (без Русије) на којем живи 61% укупног светског становништва. На Европу са европским делом Русије отпада 11,6 %, Африку 12,9%, Северну и централну Америку 8%, Јужну Америку 5,7% и Аустралију са Океанијом 0,5% светског становништва. На листи десет популационо највећих земаља на крају XX века су Кина, Индија, САД, Индонезија, Бразил, Русија, Пакистан, Јапан, Бангладеш, Нигерија. Број становника света је начелни проблем, који је све до XVII века био потиснут. Црква се није интересовала за то питање зато што је сматрала да демографска питања спадају у надлежност Бога. У Другој књизи Самуиловој (24, 10) Давидово се пребројавање народа сматра грехом и кажњава помором. У средњем веку теолози и богобојажљиви самоуки истраживачи су демографске законитости тумачили као доказ Божије мудрости.
47
Данас се становништво света повећава за 90 мил. људи годишње.Пргнозе ОУН се односе на човечанство у целини, а не на расе и народе, иако је и то питање важно. Према досадашњим линијама развоја, треба знати, да ће будућност развоја припадати становништву неевропског порекла. Људи неевропског порекла су на почетку демографске транзиције, а европског – на крају. Ипак, трба напомеути, да демографија није биолошка наука, него друштвена, а у бројчаном развоју човечанства друштвено-економски чиниоци су доминантни. Бројно кретање становништва света у периоду 1650-2000. г. Година Мил. 1650=100% Ланчани индекс 1650 505 100 100 1750 673 133,3 133,3 1800 868 171,9 129,0 1850 1143 226,3 131,7 1900 1580 312,9 138,2 1950 2539 502,8 160,7 1200,8 238,8 2000 6064 Број за 2000. г. је према подацима ОУН. За претходне године су израчунате средње вредности из три процене: Wilcox, 1931; Carr-Saunders 1936; Staszewski, 1953. Стопе природног кретања становништва по континентима
Континенти
Европа Азија Африка Англоамерика Лат. Америка Аустрал. и Ок. Бивши СССР СВЕТ
Просечан природни прираштај (у ‰) 1850-1900. 1900-1950. 7 3 4 23 13 17 5
6 8 10 14 16 16 6 8
Просечне годишње стопе 19851998. (у ‰) наталитет мортали Природни тет прираштај 13 11 2 28 9 19 45 15 30 15 9 6 29 7 22 19 8 11 18 9 9 27 10 17
Десет највећих земаља света по површини и по броју становника, 2000. г. Површина (хиљ. км2) Земље Становништво (мил.)
Земље 1. Русија 2. Канада 3. Кина 4. САД 5. Бразил 6. Аустралија 7. Индија
17 075 9 971 9 561 9 373 8 512 7 682 3 287
1. Кина 2. Индија 3. САД 4. Индонезија 5. Бразил 6. Русија 7. Пакистан
48
1244,2 966,2 271,8 203,4 163,7 147,7 144,0
8. Аргентина 9. Казахстан 10. Судан
2 767 2 717 2 506
8. Јапан 9. Бангладеш 10. Нигерија
126,0 122,7 103,9
Vodeće zemlje po broju stanovnika, 1996. Zemlja Mil. stanovn. Rang Procenat svet. St. Kina 1 218 1 21.1 Indija 950 2 16,5 SAD 266 3 4,6 Indonezija 201 4 3,5 Brazil 160 5 2,8 Rusija 148 6 2,5 Pakistan 134 7 2,3 Japan 126 8 2,2 Banladeš 120 9 2,1 Nigerija 104 10 1,8 Meksiko 95 11 1,6 Nemačka 82 12 1,4 Vijetnam 77 13 1,3 Filipini 72 14 1,2 Iran 63 15 1,1 Subtotal 3 816 66,1 Svet ukupno 4 771 100 Број становника и густина насељености по континентима 1900. и 2000. г. Континент 1900. године 2000. године 2 Мил. Ст. Ст./км Мил. Ст. Ст./км2 Европа (са европским 423 40 703 68 делом Русије) Азија 900 20 3 721 83 Англо Америка 81 4 312 16 Латинска Америка 63 3 514 22 Африка 120 4 782 26 Аустралија и Океанија 6 0,7 32 3 Свет укупно 1 593 1,1 6 064 40
Površina, stanovništvo i gustina naseljenosti kontinenata 2005. g. KONTINENT Površina Stanovništvo 2005. Afrika
1000 km2 30 305
% 22,2
U mil. 906 49
% 14,0
Na 1 km2 29,9
Angloamerika Austr. i Oke. Azija
21 962 8 563 44 397
16,1 6,3 32,6
331 33 3 905
5,1 0,5 60,4
15,1 3,9 88,0
Evropa
10 520
7,7
728
11,3
69,2
Lat. Amerika Ekumena
20 535 136 255
15,1 100
561 6 464
8,7 100
27,3 47,4
Svet
149 000
6 464
43,4
ДЕМОГРАФСКА ТРАНЗИЦИЈА Репродукција становништва се назива промена у његовим квантитативинм и квалитативним карактеристикама (броју, динамици, структури и слично). Кретање становништва може бити социјално, природно и просторно. Социјално кретање обухвата промене у друштвеној и професионалној структури становништва. Просторно кретање се назива миграције. Природно кретање представља природну смену (обнављање) поколења. У природно кретање спадају наталитет, морталитет и природни прираштај, о којима ће бити речи у следећој лекцији. Према размерама замене родитељског поколења са децом, разликују се три типична режима природне репродукције: 1. Проста репродукција, се карактерише релативном равнотежом између поколења родитеља и деце (на два родитеља долази двоје деце). 2. Проширена репродукција, када је поколење деце бројније од поколења родитеља (на два родитеља долази 3 и више деце). То даје могућност да се становништво увећава. Брак треба да има најмање троје деце, од тога најмање једно женско да би се побезбедила проширена репродукција. 3. Смањена репродукција, када је поколење родитеља бројније од поколења деце. То узрокује смањивање становништва у будућности (депопулацију). Двоје живорођене деце по једној жени у репродуктивном периоду је граница биолошке депопулације. Темпо природног прираштаја светског становништва се историјски мењао. Разликују се два историјска типа репродукције – традиционални и савремени. Традиционални тип репродукције се одликује брзом сменом покољења родитеља с поколењима деце. Карактерише га висок наталитет и морталитет, кратко трајање живота и ограничен природни прираштај становништва. Овај тип је био карактеристичан за све народе света до почетка XX века, а за неке је остао и до данас. Српске патријархалне породице су такође имале већи број дјеце. Савремени тип репродукције се карактерише ниским наталитетом и морталитетом, продуженим трајањем живота и спорим порастом становништва. Такву репродукцију има већина народа Европске уније.
50
Сваки народ прелази у свом демографском развитку од традиционалног у савремени тип природне репродукције. Период, кроз који се мења тип репродукције назива се демографска транзиција (или демографски прелаз). Транзиција почиње у различито време у различитим регионима и земљама света, и има различиту дужину трајања. Због тога се данас поједине земље налазе у различитим фазама транзиције. Најразвијеније земље се налазе у четвртој фази, што значи да су већ прешле у савремени тип природне репродукције. У већини заосталих земаља Африке, Азије и Латинске Америке транзиција је почела после Другог светског рата, када су се променили економски и политички услови у тим земљама. Узрок демографске транзиције је пре свега опадање стопе морталитета, до које је дошло захваљујући побољшању услова живота услед примене достигнућа медицине и хигијене, увођењу социјалне заштите и слично. У Мексику је, на пример, стопа морталитета на почетку XX века износила 32,3 промила а на крају истог века само 6 промила. Међутим стопа наталитета није толико смањена, услед чега је у истом периоду број становника Мексика повећан од 13,6 мил. на 94,5 мил. Резултат побољшавања животних услова је такође опадање смртности одојчади и повећање просечног трајања живота. Према променама у наталитету, морталитету, фертилитету (просечном броју деце који рађа једна жена током свог живота), просечном трајању живота, брачности и разводивости, у демографској транзицији се разликују 4 фазе (сл. ).
Сл. - Фазе демографске транзиције
У првој фази жене рађају просечно преко шесторо деце, а просечно трајање живота је испод 45 година. Смртност одојчади (до 1 године старости) је висок, али је и наталитет висок – преко 50 промила. Природни прираштај становништва у тој фази расте због опадања морталитета и одржавања високог наталитета. У тој фази се налазе најсиромашније земље Африке.
51
У другој фази транзиције жене рађају просечно око 4 детета, а трајање живота достиже око 55 година. Смртност одојчади и укупан морталитет брзо опадају, а висок наталитет се одржава. Због тог несклада долази до високог природног прираштаја, који у неким земљама достиже 25-30 промила и узрокује ―демографски бум‖. Данас се у тој фази налазе многе земље Латинске Америке, Азије и Африке. У трећој фази транзиције природни прираштај становништва опада. Жене рађају просечно 3 детета, а трајање живота достиже 65 година. У тој фази почиње ―планирање‖ деце у породици, због увећаних захтева родитеља при њиховом одгајању. У овој фази налази низ земаља Северне Африке, Ист. и Зап. Азије. У четвртој фази транзиције је јасно изражена тенденција опадања природног прираштаја, који се приближава нули. Жене рађају просечно 2 или мање од 2 детета, а просечно трајање живота је преко 65 година. Закључују се касни бракови, а разводивост је висока. Становништво расте али успореним темпом, тако да се јавља ―демографска криза‖. У таквој фази налазе се развијене европске земље. Ту спадају и Србија и Република Српска, иако нису високо развијене. ПРОЈЕКЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА СВЕТА Региони демографске експлозије данас су Африка, Латинска Америка и Азија. Та се појава објашњава низом узрока, као што су: развитак светског саобраћаја, пољопривредне производње и уопште производних снага, напредак науке, посебно медицине, увођење нових пољопривредних култура - кромпира и кукуруза. Све то је допринело спречавању катастрофалних гладних година и епидемија, смањивању морталитета одојчади и продужавању просечног трајања живота. Пораст броја становника у свету и прогнозе за XXI век
Године 7000. п. н. е. 4500. п. н. е. 2500. п. н. е. 1000. п. н. е. 1. н. е. 900. 1600. 1700. 1805. 1850. 1890.
Становништво у милионима 10 20 40 80 160 320 500 600 1 000 1 200 1 500
Године 1926. 1950. 1960. 1970. 1974. 1981. 1987. 1999. 2010. 2022. 2070.
52
Становништво у милионима 2 000 2 500 3 000 3 500 4 000 4 500 5 000 6 000 7 000 8 000 10 000
Сл. – Пораст светског становништва и прогноза до 2100. године
На основу историјских проучавања може се проценити да је 7000 година пре наше ере на Земљи живело око 10 милиона људи. To je приближно данашњем броју становника Париза или Москве. У првој години нове ере становништво света достигло је око 160 милиона. Пораст броја људи на Земљи се нагло убрзавао у периоду индустријске револуције. Број становника је почетком XIX века, 1805. године, достигао је 1 милијарду, 1926. – 2 милијарде, 1960. – 3 милијарде, 1974. – 4 милијарде, 1987. – 5 милијарди, 1999. – 6 милијарди. Период удвостручавања становништва света се скраћује. Према демографским пројекцијама ОУН светско становништво ће успорити раст после 2025. године, врхунац од 10 милијарди ће достићи 2070. године, затим ће лагано опадати и коначно се стабилизовати на око 7 милијарди у XXII веку. ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА Већина земаља у свету има проблеме који су изазвани тенденцијама и особеноистима демографског развитка. Владе тих земаља су принуђене да предузимају мере, које утичу на демографски развитак, које се називају демографска политика. Слабо развијене земље трпе економске и социјалне последице “демографске експлозије”. Због тога неке од њих примењују демографску 53
политику, усмерену на снижавање наталитета (антинаталистичка политика). Познато је да значајан део становништва света гладује или живи ―испод ивице сиромаштва‖. Простори глади и потхрањености поклапају се са земљама које имају висок природни прираштај становништва. У многим земљама Африке, Азије и Латинске Америке број становника расте брже него производња средстава за живот. То повећава незапосленост, ствара проблеме у социјалној сфери и низ других тешкоћа у развоју. У неким азијским земљама се примењују закони за смањивање наталитета, укључујући и забрану раних бракова. У Кини се спроводи ―политика једног детета‖, тако што се ограничава доходак породицама са више деце и материјално помажу породице без деце. У Индији се дозвољава закључивање брака када жена наврши 18 година а мушкарац 21. Побољшавање стамбено комуналних услуга
Повећавање дечијег додатка и породиљског боловања
Помагање младим брачним паровима да реше стамбено питање
Демографска политика
Побољшавање здравствене заштите мајки и деце
Сл. - Мере за побољшавање демографске ситуације У развијеним земљама појављују се економске и социјалне последице услед депопулације. Оне крију опасност од нарушавања равнотеже између издржаваног и радноспособног становништва, као и између младог, зрелог и старог становништва. Већина развијених земаља спроводи пронаталистичку политику за повећавање наталитета. Мере које се предузимају су економске (новчане премије, олакшице), административне (закони који се односе на мајку и дете) и морално-психолошки (пропаганда, формирање друштвене свести). У већини европских земаља (изузев Албаније и Босне) демографски проблеми настају због ниског наталитета и пораста смртности због старења становништва. То намеће примену демографске политике, која подржава наталитет (пронаталистичка). Циљ те политике се постиже углавном путем материјалног стимулисања рађања и помагања породица са више деце – повећавањем дечијег додатка, повећавањем плаћеног одсуства за гајење детета, давањем финансијских олакшица породицама са више деце, забраном прекида трудноће, увођењем бећарског пореза итд. Популациона политика је систем мјера и акција помоћу којих се дјелује на демографске процесе, посебно на природно и механичко кретање становништва, ради постизања одређеног циља (повећање или смањивање становништва).
54
Циљ популационе политике је убрзање или успоравање стопа раста становништва. Овај циљ је условљен економским, политичким, социјалним и националним циљевима друштвеног развоја. Типови популационе политике: експанзивна, редистрибутивна, рестриктивна, еугеничка. Експанзивна популациона политика усмјерена је на пораст стопе кретања становништва или на њено одржавање на истом нивоу. Рестриктивна популациона политика спада у групу квантитативних политика, усмјерена је на смањење пораста становништва. Редистрибутивна популациона политика представља целовит, координисани систем мера емиграционо-имиграционих, усмерених на стварање такве расподеле становништва која би отклонила постојећи демографски дебеланс. Еугеничка популациона политика усмерена је на квалитативно побљшавање популације. Планирање популације или програм планирања популације представља једну од најефикаснијих мера популационе политике. Раст популације је збир рођених минус умрли плус или минус нето миграција. Планирање становништва и његова контрола су синоними који наравно немају исту конотацију добровољности/недобровољности. Експлицитна популациона политка усмерена је на повећање нивоа рађања, док имплицитна популациона политика узима у обзир дјеловање шире друштвене заједнице на развој становништва.
55
IV ГЕОГРАФИЈА СТАНОВНИШТВА- II МИГРАЦИЈЕ СТАНОВНИШТВА: ВРСТЕ, СМЕР И ФРЕКВЕНЦИЈА У дугој историји људи су се константно мешали једни са другима и еволуирали у једну велику породицу. Антрополози су утврдили да све расе и народи света имају исто генетско порекло. Човечанство је генетски хомогено више него и једна друга врста у животињском царству. Према томе, сви људи су сродни, припадају истој врсти (Homo sapiens regens) и треба да имају иста људска права. Због тога су развој демократије и људских права неодвојиви од расне и етничке толеранције, која подразумева уважавање расне и етничке разноликости. У само 100.000 година раштркане групе хомо сапиенса су се трансформисале у пупољке глобалне популације од 6 милијарди јединки. Чак сви ови људи, од Ескима до Пигмеја, од Абориџина до Енглеза, Немаца, Руса, Срба, сви су генетички идентични – зато што човечанство није имало времена за биолошку дивергенцију у значајнијим правцима. То нам доказује да су људска бића, упркос разликама у спољњем изгледу, реално чланови једног ентитета. То је врста биолошки веома сродна. МИГРАЦИЈЕ су кретања људи из једног места у друго с циљем привремене или сталне промене места боравка. Промена средине у којој људи живе утиче на промене њихових навика. Посебна врста су дневне миграције тј. путовања радника или ученика између места рада или школовања и места становања. Људи који врше миграције називају се мигранти. Појмови емиграција и имиграција односе се на међународне миграције. За земљу из које се људи исељавају они су емигранти а за земљу у коју се усељавају они су имигранти. Емиграција је у основи штетна за земљу порекла, јер она на тај начин губи младо и радно способно становништво. Позитивно је што се на тај начин смањује незапосленост, и што емигранти економски помажу своју родбину у домовини. Миграције су сложен демографски и друштвено-економски процес, који је повезан с развојем производних снага, репродукцијом становништва, његовим територијалним размештајем, структуром, социјалном мобилношћу, урбанизацијом. Један од најважнијих показатеља који се користе при анализи миграција је миграциони салдо. Он представља разлику између броја исељених (емиграната) и усељених (имиграната) у одређеној земљи или региону у току године. Од салда зависе динамика броја становника, полно-старосна структура становништва, обим радне снаге и друге важне демографске и социјално-економске карактеристике становништва. Миграционих кретања било је током целе људске историје унутар појединих континената. После Великих географских открића почеле су интерконтиненталне миграције из Европе у Нови свет. Само у XIX и првој половини XX века из Европе 56
се иселило (емигрирало) у Нови свет око 50 милиона људи, претежно у Америку, Аустралију и Нови Зеланд. Истовремено су се одвијали трговина робљем из Африке у САД, Бразил и на Антиле, миграције Кинеза у Југоисточну Азију (Индокину), миграције Руса у Сибир, Средњу Азију и на Далеки Исток. Врсте миграција. Миграције се класификују на више начина. Према трајању деле се на сталне (на пример миграције номадских сточара у тундрама и пустињама) и сезонске (полуномади, печалбари - сезонски радници у пољопривреди); према преласку државне границе на спољашње и унутрашње, према узроцима на политичке, економске, административне, еколошке. Економске миграције су добровољне а имају за циљ побољшавање материјалног стања миграната. Око 60 милиона људи данас учествује у миграцијама. Узроци томе су војни, унутрашњи сукоби, природне непогоде, глад, сиромаштво. Политички условљене миграције су масовна пресељавања (трансфери), на основу једностраног притиска или двостране међународне размене а могу бити и масовна бекства пред различитим облицима дискриминације из земаља прогањања у земље тобожње слободе и мира. Деле се на: 1. Масовна пресељавања (трансфери, егзодуси) етничких, расних или религиозних група; 2. Неорганизована бекства мањих група пред различитим облицима дискриминације. Људи који су прешли из једне државе у другу називају се избеглице, а уколико су остали у истој држави називају се унутрашња расељена лица; 3. Формално-политичке миграције су на пример ―лажни азиланти‖ у Западној Европи из бивших социјалистичких земаља. Политички емигранти често траже азил (заштиту) у другој земљи, зато што су им угрожена људска права и слободе у властитој земљи. Избеглиштво је данас првенствено проблем политички нестабилних земаља. Високи комесаријат за избеглице ОУН регистровао је повећавање броја избеглица у свету: 1974. г. – 2,4 мил., 1984. г. – 10,5 мил., 1991. г. – 17 мил., 1995. г. – 27,4 мил. Од тог броја око 14,5 мил. чине избеглице које су прешле у другу државу; 5,4 мил. унутрашња расељена лица; 4 мил. репатриране избеглице (повратници) и око 3,5 мил. чине азиланти под заштитом. Узроци политичких миграција могу се поделити у две велике групе: 1. Ратови и други облици политичких сукоба (међународни конфликти, револуције, државни удари, етнички и племенски конфликти, разграничење и територијалне промене државе). На пример, разграничавање Индије и Пакистана 1948. године, изазвало је сеобе око 7 мил. муслимана из Индије у Пакистан, и још толико Индуса и других у супротном правцу. 2. Планирана и административна пресељавања или прогони људи. То могу бити трансфери или прогони. Пример трансфера је размена 1,2 мил. Грка за 400 000 Турака након Грчко-турског рата 1924. г. Примера прогона на етничкој и религијској основи има много. Такав пример је прогон Срба из бивше Републике Српске Крајине 1995. године. Разврставање политичких миграција према узроцима је условно, јер у неким случајевима је истовремено деловало више фактора. Кризна жаришта у којима се често јављају политичке миграције су Рог Африке, Кавказ, Блиски Исток, Централна Азија, Индокина, Централна Америка, Балканско полуострво. 57
Унутрашње и спољашње или међународне миграције разликују се у односу на државну границу. У н у т р а ш њ е м и г р а ц и ј е не доводе до промене броја становника, него само до њихове територијалне прерасподеле унутар дате земље. Оне се остварују претежно у вези са привредним освајањем нових региона (колонизација), или пресељавањем из села у градове (урбанизација). Унутрашњим миграцијама ширило се руско становништво према истоку (Сибир, Централна Азија), становништво Бразила према западу (унутрашњост, Амазонија), становништво САД према тзв. ―Дивљем западу‖, са острва Јава на друга острва итд. Дуготрајне и постепене (етапне) миграције називају се метанастазичка кретања. Оне су биле карактеристичне за миграције српског становништва на Балканском полуострву у време турске власти. Узроци тих миграција били су: 1. Историјско-психолошки (историјске велике битке, турски зулуми, буне, устанци, организовање војне крајине), или 2. Социјално-економски (аграрна пренасељеност, климатске непогоде како што су суше или поплаве, неродне године, понос и осетљивост становништва, кметски режим и кулучење, промене вере као што је исламизација, епидемије и болести). Центри дифузије метанастазичких миграција били су динарски предели (Црна Гора, Херцеговина), Косово и Метохија, Македонија и Јужна Србија. Те миграције су вековима освежавале и јачале српски етнички елемент у Војводини, Славонији, Босни, Далмацији, Лици, све до Беле Крајине. С п о љ а ш њ е м и г р а ц и ј е у новијој историји су највише биле усмерене у Америку. Незапосленост, сиромаштво и несигурна будућност подстицали су многе људе да напусте домовину и да се отисну на далек и неизвестан пут (―трбухом за крухом‖). Црначко становништво из Африке увожено је у Америку присилним путем, као робље. Имигранти су тамо искоришћавани највише за тешке и слабо плаћене послове (―црначке послове‖). Скоро 5/6 данашњег становништва САД, Канаде, Бразила, Аргентине, Аустралије и Новог Зеланда чине потомци европских емиграната. У погледу миграција из Европе у Америку (САД, Канаду, Аргентину и др.), водећа емиграциона подручја су била Западне и Јужна Европа. Данас су то Италија, Шпанија, Грчка, јужнословенске земље, Ирска. Интерконтиненталне миграције постепено малаксавају а јачају унутарконтиненталне, посебно у Европи. После Првог а посебно после Другог светског рата било је великих сеоба Немаца (око 10 мил.), услед пораза и промене граница. Касније су уследиле миграције на привремени рад тзв. ―гастарбајтера‖ – радника из Грчке, Турске, Италије, јужнословенских земаља у земље Западне Европе. Средином 1970-х година у земљама Западне Европе живело је и радило око 13 милиона странаца. У Немачкој живи око 720 000 Срба на привременом раду (гастарбајтера). После рушења Берлинског зида 1990. године и отварања граница земаља Источне Европе, повећана је емиграција из тих земаља (Пољске, Румуније, Бугарске, Русије и других) у Западну Европу.
58
Полити чки Етнички
Економски
Психолошки
Фактори
Демографски
Еколошки
Административни Природни
Сл. - Важнији фактори који утичу на миграцијне становништва
ПРОСТОРНА СТРУКТУРА СТАНОВНИШТВА СВЕТА Бројчани преглед становништва света са економског и друштвеног гледишта не може се данас извести по класичним границама континената. Политичке, економске и друштвене разлике међу великим територијама насељеног дела Земље су тако велике, да демографи узимају поделу на велике територијалне јединице, које се не поклапају с континтима. Светско становништво по континентима, 1900. и 2002. године Континент Површина (km2) Број становника (мил.) 1900. г. 2002. г. Европа 10.298.929 423 694 Азија 44.500.779 900 3.762 Северна и Центр. Америка 24.213.347 97 493 Јужна Америка 17.861.426 54 353 Африка 30.213.059 120 818 Аустралија и Океанија 8.541.172 6 33 Антарктик 14.107.637 0,005
Густина (ст/km2) 1900. г. 2002. г. 42 67 20 85 4 20 3 20 4 27 0,7 4 -
Највећи проценат светског становништва отпада на територију Источне Азије. Англоамерика је на трећем месту, Русија на четвртом. Најгушће је насељена централна Европа, затим Јужна Азија. Узроци неравномерног размештаја човека на земаљској кугли су пре свега историјски и економски. Географски положај и климатски услови имају све мањи значај.
59
ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ Густина насељености означава просечан број становника који живе на 1 км2 неке територије. Из таквог односа броја становника и површине, може се сагледати неравномерност размештаја становништва на земаљској кугли и њеним деловима. Велики простори неповољних климатских, здравствених, пољопривредних и саобраћајних услова подударају се са просторима који су слабо насељени (параекумена) или ненасељени (анекумена). У екваторијалним прашумама, пустињама, сувим степама, поларним пределима, који чине скоро две трећине светског копна, живи једва 2% укупног становништва. Становништво света концентрисано је углавном у приморским зонама до 200 km од обала – у Западној Европи, Индији, Источној Азији, Северној и Јужној Америци. Просечна густина насељености светског копна, без Антарктиде, износи 41 ст./km2, али се она разликује по континентима, земљама и регионима (види табелу). Земље високе густине насељености (преко 200 ст/km2) су на пример Белгија, Холандија, Велика Британија, Израел, Либан, Бангладеш, Шри Ланка, Јужна Кореја, Руанда, Салвадор. Земље средње густине (око светског просека, 41 ст/km2) су Ирска, Ирак, Камбоџа, Малезија, Мароко, Тунис, Мексико, Еквадор. Земље мале густине (испод 2 ст/km2) су Монголија, Либија, Мауританија, Намибија, Гвајана, Аустралија. Ретко су насељене такође Канада sa 3 ст/km 2, Русија 9 ст/km2 итд. Крајње малу густину има Гренланд (0,02 ст/km2). Интересантан је податак да више од 37% светског становништва живи на само 2% површине копна. Ретко насељени простори (до 1 ст./km 2) размештени су независно од географске ширине. Они захватају 44% површине Азије (Сибир, Тибет, Арабијска и друге пустиње), 88% Аустралије, 85% Канаде. Густо насељени простори (2004. г.) су мањи региони. У Источној, Југоисточној и Јужној Азији у делтама великих река густина достиже 2 000 - 3 000 ст./km2. Најгушће насељене територије у том региону су Макао – 23 868 ст./км2, Хонгконг 5 956 ст./km2, Сингапур 4 929 ст./km2, Бангладеш – 848 ст./km2, Јужна Кореја 470 ст./km2, Јапан 342 ст. /km2. Исхрана становништва у том делу света је везана за узгој принча, који уз много рада и наводњавање даје високе приносе. Густо насељене области у Азији су низије и долине великих река као што је Мезопотамија у Ираку, и оазе у Средњој Азији. На Блиском и Средњем Истоку густо је насељена Западна обала и зона Газе у Израелу (насељена Палестинцима) – 2 500 ст./km2 и Бахреин – 939 ст/km2. У Европи земље с највећом густином насељености су Малта – 1252, Холандија – 388, Белгија – 338, Немачка 231, Велика Британија 243 ст./km2. Густо насељене области у Европи су Рур, Северна Француска, Горњи Шљонск и патуљасте државе. У Африци густо насељене области су делта реке Нил у Египту, приморје Западне Африке. У Латинској Америци то је обала Атлантског океана, а у Северној Америци – Североисток САД, обале Мексичког залива и Пацифика. Неке земље на својој територији имају простране области анекумене – пустиње, субполарне и поларне пределе, високе планине, прашуме. Примери су 60
Египат, Кина, Аустралија, Канада, Бразил, Русија, Туркменистан, Таџикистан. При том не треба заборавити и земље на архипелазима. На пример у Индонезији густина насељености на Јави прелази 2000 ст/km2, а у унутрашњим регионима других острва пада на 3 ст/km2. Поред поменуте опште густине значајна је и тзв. аграрна густина, која представља однос пољопривредног становништва и укупних пољопривредних површина, или само обрадивих површина. Максималан број становнбика по km2 површине који неки простор може издржавати (хранити) назива се оптимална густина насељености. Она се савременим агротехничким мерама може повећати до одређене границе. Појам релативна пренасељеност означава присуство вишкова радне снаге и незапослености, на пример у сеоским подручјима, недовољно развијеним подручјима и слично. Просечна густина становништва се мења, зависно од мењања броја становника. Урбанизоване густо насељене територије се брзо шире, и гутају обрадиво земљиште. Проблем смањивања аграрног простор је посебно изражен у земљама које су аграрно пренасељене (на пример Египат).
РЕГИОНАЛНИ КОНТРАСТИ У РЕПРОДУКЦИЈИ СТАНОВНИШТВА СВЕТА Поједини региони у свету се налазе у различитим фазама демографског развоја. Ипак глобално се бележи смањивање стопе природног прираштаја, што значи да ―демографска експлозија‖ или ―беби бум‖ малаксава. Узрок томе је тенденција смањивања наталитета и у недовољно развијеним земљама услед урбанизације, развоја образовања, побољшања социјалног положаја жена, антинаталистичке демографске политике појединих земаља. Данас на планети живи око 6,3 млрд. људи. У Азији живи више од половине светског становништва (око 64%). У појединим регионима овог континента становништво расте различитим темпом, што се одражава на разлике у нивоу социјално-економског развоја, етно-културних особености становништва, политичке ситуације итд. Поједине земље и региони у Азији се налазе у различитим фазама демографске транзиције и то одређује њихове разлике у нивоу демографског развитка. Највише су напредовале у демографском развитку земље из Источне Азије (Јапан, Јужна Кореја, Тајван, Кина). Оне се одликују малим природним прираштајем становништва, што значи да се налазе у последњој фази демографске транзиције, или су прешле у савремени тип природне репродукције. Најбрже расте број становника у Западној и Јужној Азији. То је последица касног ступања у демографску транзицију – тек 1960-тих година. Главни узроци за то су религија и заостајање у економском развоју. Африка има око 782 милиона становника, и тај број брзо расте (око 3% годишње). Афричке земље су ступиле у демографску транзицији тек 1960-тих и 1970-тих година, а неке и касније. Већина афричких држава се налази у почетним фазама транзиције и то је узрок високог темпа њиховог демографског раста. Наталитет на континенту је преко 40 промила, а смртност брзо опада. Најнапредније у демографском развитку су земље из Северне и Јужне Африке, 61
због тога што имају виши ниво социјално-економског развитка. Најзаосталије у демографском погледу су земље Централне Африке, које су ступиле у демографску транзицију тек у последње две деценије. Европа као континент има око 703 милиона становника. Њено становништво расте најспорије од свих континената – само 0,12% годишње. То је последица ниског природног прираштаја услед ниског наталитета. Те особености показују, да већина европских народа се налази у последњој фази демографске транзиције, или су прешли у савремени тип природне репродукције. Латинска Америка има око 514 милиона становника. Њен демографски развој се одликује опадањем наталитета и одржавањем ниског морталитета због младе старосне структуре становништва. То показује да је регион у последњој фази демографске транзиције и да се приближава карактеристикама Европе и Северне Америке.
Сл. – Регионалне разлике у расту становништва
Северна Америка има сличне карактеристике демографског развоја као и Европа. Јак утицај на демографска кретања имају имиграције у САД и Канаду. Становништво ове две земље броји око 312 милиона (5,1% светског становништва). Аустралија и Нови Зеланд су у погледу демографског развитка слични Европи и Северној Америци, док су острва Океаније слични Азији. Аустралија и Океанија имају укупно 32 мил. становника, што чини свега 0,5% светског становништва.
ТЕНДЕНЦИЈЕ У РЕГИОНАЛНОМ РАЗВОЈУ СТАНОВНИШТВА СВЕТА Основни демографски процеси су нупцијалитет (брачност), диворцијалитет (разводивост), наталитет (рађања) и морталитет (смртност). Они осигуравају репродукцију поколења и пораст становништва у светском и регионалном размеру. Размотрићемо регионалне особености ових процеса. БРАЧНОСТ (нупцијалитет) је процес закључивања бракова. Он утиче на природно обнављање и миграције становништва. Зависи од типа брачне и полностаросне структуре становништва, породичног законодавства у појединим земљама, религије, социјално-економских услова и других фактора. 62
Према броју брачних партнера бракови могу бити моногамни и полигамни. Моногамни бракови се закључују између два партнера различитог пола. У неким земљама су дозвољени и бракови међу партнерима истог пола. Полигамни бракови су они који су закључени између више од два партнера. Основни узрок за ту појаву је неравноправност међу половима. Они се деле на две врсте: полигинија (многоженство) и полиандрија (више мужева). Полиандрија је била распрострањена међу неким индијанским племенима у Северној Америци, Ескимима и домороцима Маркиских острва. Према старости брачних партнера бракови се деле на ране (испод 18 година) и касне ( преко 30 година). Обично у слабије развијеним државама су распрострањени рани бракови. Европске земље и народи имају ниску брачност, али ту има регионалних разлика које су у вези с религијом и економским развојем. У последњих 20 година брачност у Западној Европи је у порасту, док је у Источној, Центалној и Јужној Европи у опадању. Данас максималну брачност има Аустрија (9‰), Албанија (8‰), Велика Британија (7‰). У земљама Југоисточне Европе, та вредност се креће око 5‰. У Азији јак утицај на брачност у појединим регионима имају исламска и хиндуистичка религија. У Источној Азији ниво брачности је висок (Јапан 8‰, Кореја 6‰) али се запажа опадање раних бракова и нивоа брачности. На опадање брачности у Кини утиче и антинаталистичка демографска политика, која забрањује склапање брака испод 21 године старости. У Југоисточној Азији у порасту су одложени или касни бракови. У Западној Азији такође се повећава удео касних бракова, иако исламска религија стимулише високу брачност. У Јужној Азији такође опада брачност услед старијег узраста при закључивању бракова и распрострањеног многоженства. У Африци брачни узраст такође је у порасту, док брачност опада. То је позитивно са гледишта потребе за смањивањем наталитета на овом континенту. Највећа је брачност у најзаосталијим земљама на рогу Африке. Најнижу брачност има становништво острва Маурициус и Реинион и других развијенијих земаља. У Северној, Западној и Централној Африци је распрострањено многоженство. Између 20 и 30% мужева, већином из богатијих слојева, у том региону има по две и више супруга. Због тога многи сиромашнији мушкарци не могу да се ожене. Полигамне породице, поред традиционално високе плодности, су фактор високог наталитета у наведеним регионима. У Латинској Америци, под утицајем католичке цркве, су распрострањени нерегистровани законски бракови, који се називају консензусни (договорни) бракови или слободни суживот (без законски склопљеног брака). У Карипском басену су распрострањени визитни бракови, у којима супружници живе раздвојено током већег дела године и повремено се посећују. У Северној Америци брачност је слична као у Европи, али се ређе сусреће слободни суживот. Сличне карактеристике има и брачност у Океанији, где је безбрачност изнад 25-годишње старости веома ниска. Из регионалног прегледа брачности можемо закључити, да постоји тенденција за пораст брачног узраста, увећавање безбрачности (одрицање од склапања брака) и пораст дела консензусних бракова. 63
РАЗВОДИВОСТ (диворцијалитет) је процес развода бракова. Он утиче негативно на наталитет. На овај процес доста утичу религија, породично право и други фактори. У последње време разводивост у свету је у порасту. Највећи степен разводивости имају земље Источне Европе (Русија, Украјина и Белорусија преко 30‰). Најнижу разводивост имају католичке земље Јужне Европе. У Западној и Јужној Азији под утицајем исламске религије ниво разводивости је најнижи. У осталим деловима Азије разводивост је у порасту, упркос традицијама и утицају религије. У Африци је разводивост ниска због утицаја традиције и религија. У Латинској Америци такође је ниска разводивост, због распрострањених консензусних бракова и утицаја католичке цркве. У Северној Америци, Аустралији и Новом Зеланду разводивост је 2-3 пута већа, иако су строги брачни закони. НАТАЛИТЕТ (број рођених на хиљаду становника годишње) зависи од много фактора – положаја жене у породици, животног стандарда, тенденција у економском развоју, нивоа урбанизације, демографског понашања, тенденција у брачности и разводивости, демографске политике и слично. Просечан наталитет у свету износи око 22‰ и у благом је опадању. Највећи наталитет има становништво Африке (преко 40‰). У сиромашним земљама Источне (Сомалија, Уганда) и Западне (Бенин, Нигер) Африке наталитет достиже 50‰, док је у развијенијим земљама (ЈАР, Тунис, Мароко) знатно нижи. Африка се одликује максималном плодношћу жена. У фертилном (плодном) периоду жене рађају просечно по шесторо деце. У Сомалији, Уганди и Еритреји тај просек је највећи. У Азији просечан наталитет износи око 23 промила. У неким исламским земљама Западне (Оман, Јемен) и Јужне (Авганистан, Пакистан) Азије он прелази 40‰. У тим земљама плодност жена је висока – око шесторо деце просечно по жени. У Источној Азији је у опадању због социјално-економског развитка и антинаталистичке политике неких земаља. У Латинској Америци наталитет износи просечно 20 промила. Највиши је у Средњој Америци (Хаити, Гватемала, Никарагва). Просечна плодност жена је око троје деце, а у Хаитију, Гватемали, Хондурасу и Боливији – око 4,5. У Северној Америци наталитет је око 15‰ а просечна плодност жена преко двоје деце. Последњих десетак година наталитет је у порасту због појачаних социјалних мотива за рађање и одгајање више деце у породици и високог животног стандарда становништва. У Аустралији и Новом Зеланду наталитет и просечна плодност жена су слични као у Северној Америци, док су у Океанији ови показатељи двоструко већи. Европа се одликује најнижим наталитетом у свету, што је последица неповољне старосне структуре становништва, одмакле фазе демографског развитка и других фактора. У Источној Европи наталитет малаксава због економске кризе и значајне емиграције (исељавања). Смањује се и наталитет у Јужној Европи због релативног заостајања региона у демографском развитку и утицаја католичке религије (забрана развода и абортуса). Просечна плодност жена у овом региону је испод 1,5 детета, изузев Албаније и Босне (без Републике Српске), где су наталитет и плодност највиши у Европи. У Западној Европи ниво наталитета је око 13‰ а просечна плодност око двоје деце. 64
Можемо закључити да ће се наталитет у глобалном размеру смањивати до нивоа, који омогућује нормалну репродукцију поколења (с могућностима за добро образовање, исхрану, запослење и слично). МОРТАЛИТЕТ (број умрлих на хиљаду становника годишње) је други водећи елемент природне репродукције становништва. Тај процес има биолошки и социјални аспект, као и наталитет, само што на наталитет изразитије утичу услови живота људи, болести, врста радне делатности, миграције, полно-старосна структура становништва, религије, ратови и други фактори. С развојем људског друштва значајно су се променили и непосредни узроци смрти. У прошлости водећа улога у том погледу су имали епидемије, глад, ратови и друго. Данас основни узроци смрти у светском размеру су обољења срца и крвотока, рак, стрес и трауме. Такође се шире болести као што су депресија, сида (АИДС) и друге. Највећа смртност становништва је у Африци, због високе смртности одојчади (бебе до једне године старости), слабе здравствене заштите, потхрањености, епидемија и других фактора. У неким земљама јужно од Сахаре (Етиопија, Сомалија, Малави, Нигер) смртност прелази 20‰, док је у северној Африци око 8‰. Смртност у Латинској Америци и већем делу Азије је ниска због високог удела младог становништва. Висока је смртност у Јужној Азији – око 13‰. Смртност у Аустралији и Океанији је ниска (7‰), Северној Америци средња (9‰), а у Европи повишена (11‰) због старења становништва, а у Источној Европи и због демографске и економске кризе. Најмања смртност у Европи је у Албанији, Босни, Малти и Исланду (испод 7‰), што се објашњава младом старосном структуром становништва. Можемо очекивати да ће се упоредо са поправљањем економске ситуације и здравствене заштите смањивати ниво смртности у глобалном и регионалном размеру. УРБАНИЗАЦИЈА, СУБУРБАНИЗАЦИЈА, ДЕРУРАЛИЗАЦИЈА Урбанизација (лат. urbs – град, urbanis – градски) је процес раста градова и градског становништва. Први градови у свету су се појавили у вези с развојем производње жита и осигуравањем вишкова хране. Тако се део становништва на одређеној територији ослобађао од потребе да ради у пољопривреди, што му је омогућавало да се концентрише на малој територији и да се бави трговином и другим занимањима. Прве ―мешовите‖ (урбанизоване) заједнице настале су у долинама великих река у Југоисточној Азији око 6000 година пре нове ере.. Током следеће две хиљаде година градски начин живота се проширио на Блиском Истоку, у вези са развојем пољопривреде. Око 4000 година пре нове ере у Мезопотамији се појављују већи градови у вези са развојем трговине и саобраћаја. Затим се развијају градови у источном Средоземљу и у приморју Црног мора, у вези са трговином, занатством и грчком колонизацијом. Римљани су стимулисали урбанизацију тако што су градили инфраструктуру – водоводе, канализацију, путеве. У средњем веку језгра урбанизације биле су тврђаве, које су штитиле трговину и занатство. Индустријска револуција у Западној Европи почев од XVIII века води ка дубоким променама у мрежи градских насеља кроз 65
развој индустрије, саобраћаја и трговине. Значајна је улога елетричне енергије и аутомобила. У великим градовима се концентришу културне институције (музеји, позоришта, биоскопи, библиотеке) што доприноси убрзавању урбанизације. Градови увећавају своје становништво путем високог природног прираштаја и имиграције. Процес урбанизације у савремено доба јако утиче на становништво у погледу територијалног размештаја (концентрације), демографске структуре, структуре делатности, природног кретања и миграција. Висок темпо раста броја градског становништва назива се “урбана револуција”. ―Урбана револуција‖ је повезана са ―индустријском револуцијом‖ која је почела у XVIII веку. Зато су индустријализоване земље по правилу високо урбанизоване (на пример земље Европске Уније, САД, Јапан). У тим земљама најмање 3/4 становништва живи у градовима. У недовољно развијеним земљама као што су Индија, Шри Ланка, Непал, Бурма, Нигер, градско становништво чини једва неколико процената од укупног становништва. Развој урбанизације у свету може се пратити на два начина: Први, као раст градског становништва. На пример, 1800. године у градовима је живело само 3% становништва света, 1900. г. око 10% а 2003. године око 48%. Године 2006. догађа се урбана транзиција, што значи да удео градског у укупном становништву света прелази 50%. Други, као повећавање броја градова и то посебно милионских градова. На пример, 1800. г. у свету је било само 2 милионска града, 1850. г. - 4 (Лондон, Париз, Пекинг и Токио) а 2005. године има их већ 468 (у развијеним земљама 130 и у земљама у развоју 338). Таб. – Измене основних показатеља урбанизације света за период 1950-2025 г. (1 – свет у целини, 2 – развијене земље, 3 – земље у развоју) Показатељи Године: 1950. 1970. 1990. 2005. 2010. 2025. Градско становништво, 1. 750 1356 2292 3148 3473 4537 мил. Људи 2. 446 682 847 926 948 1000 3. 304 674 1445 1942 2525 3537 Удео градског 1. 29,7 36,7 43,5 49,0 51,1 58,0 становништва, % 2. 54,9 67,6 73,8 77,2 78,4 82,3 3. 17,8 25,1 35,1 42,5 45,2 56,2 Просечан год. темпо 1. 3,0 2,6 2,2 2,0 1,9 1,5 раста градског ст. за 2. 2,3 1,5 0,7 0,5 0,4 0,2 петогод. периоде, % 3. 4,0 3,7 3,0 2,6 2,4 1,9
Највеће урбане агломерације у свету 2003. г. ( мил. становника)* 1. Токио
35,0
11. Лос Анђелес
12,0
2. Мексико Сити
18,7
12. Дака
11,6
3. Њу Јорк
18,3
13. Осака-Кобе
11,2
66
4. Сао Пауло
17,9
14. Рио де Жанеиро
11,2
5. Мумбај (Бомбај)
17,4
15. Карачи
11,1
6. Делхи
14,1
16. Пекинг
10,8
7. Калкута
13,8
17. Каиро
10,8
8. Буенос Аирес
13,0
18. Москва
10,5
9. Шангај
12,8
19. Метро Манила
10,4
10. Џакарта
12,3
20. Лагос
10,1
*
Градске агломерације немају јасне границе. Зато се наилази на различите податке о броју становника у њима.
Агломерације су карактеристичне за савремену фазу урбанизације. Агломерација је просторни облик урбанизације, који се формира од више суседних насеља, међу којима постоје тесне радне, производне, културне и друге везе. Основни узроци формирања агломерација су: појава много нових градова, појачана специјализација производње, повећавање културног нивоа становништва, повећана мобилност становништва услед развоја саобраћаја, изградња инфраструктурних објеката. Према прогнозама ОУН, 2015. године ће у свету бити 22 градске агломерације веће од 10 мил. становника. Највеће међу њима ће бити Токио са преко 36 мил. ст., Мумбај (Бомбај) са скоро 23 милиона, Делхи са 21 милион, Мексико Сито, Сао Пауло и Њу Јорк (са по 20 милиона) и т. д. Субурбанизација је процес пресељавања градског становништва у приградска насеља. Та ―унутрашња миграција‖ настаје због погоршавања услова за живот у централним деловима града (еколошких, стамбених, рекреационих, саобраћајних и сл.). Услед тога у околини великих градова настају тзв. сателитски градови, градови трабанти, градови спаваонице и сл. Стихијскии раст градова у земљама у развоју, без присуства градског начина живота, назива се псеудоурбанизација. Масе досељеника у потрази за послом и храном граде у околини великих градова сиротињске четврти или сламове, без основних хигијенских и других услова за живот. Ове четврти се у Северној Африци називају бидонвили а у Латинској Америци фавеле. Многи људи у градовима Кине и Југоисточне Азије живе у чамцима на води који се називају сампани. Субурбанизација је карактеристична за развијене земље а псеудоурбанизација за слабо развијене земље ―Трећег света‖ (Бразил, Мексико и друге). У сламовима Мексико Ситија живи преко 2 мил. људи, Рио де Жанеира 1,5 мил., Лиме 1 мил. УРБАНИЗАЦИЈА И КОНЦЕНТРАЦИЈА СТАНОВНИШТВА Концентрација становништва у насељима зависи од чинилаца географске средине, од друштвеног поретка и економских услова. Свуда, где се човек населио, видимо прилагођавање његових насеља облицима рељефа, геолошкој грађи, климату, хидрографским условима и биљном покривачу, али увек у оквирима које означава техника и стање материјалне културе на датој територији. Насеља 67
урастају у географску средину и представљају њен елемент. Упоредо с развојем технике и економским прогресом и у мери све интензивнијег коришћења географске средине, расте број великих насеља и апсолутна и релативни број њихових становника. Човек ураста у предео. Подела насеља на сеоска и градска, која је одавно прихваћена, нема још јасне критеријуме. Одлучујући критеријум у географији насељености је број становника и функционална улога датог насеља. Класификацију насеља према броју становника треба индивидуализовати у зависности од датог географског региона или политичко-економског система. Административни и статистички критеријуми се разликују у различитим земљама. Стога се број градског и сеоског становништва на Земљи може само приближно одредити. У равничарским пределима насеља су већа и обично збијена, док су у планинским пределима мања и разбијенија. На пример, у широкој равници Мађарске 10 мил. становника живи у 3.300 насеља, док у Србији, приближно исти број становника живи у 6.155 насеља.1 Словенија има више насеља него Србија, иако је популационо пет пута мања од ње. Степен индустријализације такође утиче на диференцијацију величине насеља. Уопште узев, у мери економског развоја одвија се диференцијација у величини насеља. Тешко је проценити број насеља на кугли земаљској. Први попис становништва у СССР 1926. године регистровао је 500.000 насеља, индијски попис из 1931. године – 699.406 насеља. Мексикански попис становништва из 1940. Године забележио је 104.923 насеља са мање од 1000 становника. Најнасељенија су насеља Јапана; попис 1950. године забележио је само 11.500 насеља, што значи да је на једно насеље припадало просечно 7.000 становника. По неким проценама, број насеља већих од 100 становника у свету средином XX века износио је око 4.000 000. Од тога половина је припадало Азији (без СССР).2 Градови прате развој људске цивилизације, али у другој половини XX века они достижу размере који нису били познати у историји. Број великих градова (преко 100.000 становника) нагло расте, а неки достижу гигантске размере. Нове форме агломерације великих градова су конурбације и мегалополиси. Велики градови се размештају од 600 с. г. ш. , где лежи Санкт Петерсбург у зони белих ноћи, до Буенос Аиреса и Мелбурна, који прелазе 35 0 ј. г. ш. Пустињска клима каира, влажна тропска клима Рио де Жанеира и калкуте сведоче о значајном степену независности великих градова од климе. Они постоје у приморју и у њепосредном залеђу, али такође далеко у унутрашњости континента, као што су Москва, Чикаго и Чункинг; ова два последња града леже на удаљености преко 1.000 km од морске обале. Ташкент, који има преко 2 мил. становника, лежи на удаљености од 1800 км од обале Индијског океана у пределу оазе која представља древни културни центар. Градови постоје како у старим центрима цивилизације, тако и на територијама насељеним у новије време. Град Мексико је агломерација од 8,5 мил. становника, која се налази на висини 1.700 м. н. в. Конурбације и велики градови чине не само индустријске, административне и трговинске центре, 1
Стаменковић С., Нека актуелна питања просторне организације мреже насеља и релевантни демографски проблеми Србије, ―Демографија‖, № 1, Институт за деографију Географског факултета, Београд, 2004. с. 118. 2 Barbag J. (red.), Geografia Powszechna II, PWN, Warszawa, 1963. s. 64.
68
него такође и центре највише духовне културе савремене епохе. Савремена цивилизација је концентрисала становништво у великим градовима, да би тако лакше савладала неповољне услове географске средине. Градови имају различите функције. Они су продукт великих достигнућа цивилизације и повезани су вишеструким везама са својим географским и економским окружењем. ДЕМОГРАФСКА ГЛОБАЛИЗАЦИЈА Динамика раста људске популације за последњих 10 хиљада година изгледа приближно овако: 8 хиљ. година п. н. е. човечанство није прелазило 5 мил.; у години рођења исуса Христа (тј. на почетку првог миленијума наше ере) на Земљи је живело око 300 мил. људи; на почетку другог миленијума на нашој планети је живело 1 650 мил. становника, а на почетку трећег миленијума 6 100 мил. Да би становништво Земље достигло 1 милијарду било је потребно десетине хиљада година. За увећање од 1 млрд. на 2, требало је 124 године. Трећа милијарда достигнута је већ за 34 године, четврта милијарда за мање од 15 година. Још мање времена било је потребно за пету и шесту милијарду – само 12 и 13 година. Према томе, за два миленијума нове ере човечанство се увећало за више од 20 пута. Од времена кад је Колумбо открио Америку (12. октобра 1492.) становништво света бројало је око 450-500 мил. или скоро 13 пута мање него почетком XXI века. Број становника на Земљи 1850 године износио је 1 250 мил., 1950. године 2,5 млрд., а 2000. године 6,1 млрд. Прираст становништва у другој половини XX века износио је 3,5 милијарде, што је приближно броју становника 1850. и 1950. заједно. Интересантно је пратити регионалне измене, које су настале у другој половини XX века. Тако је у 1950. године у развијеним земљама живело 813 мил. људи, а у осталом свету 1 709 мил. Пола века касније у развијеним земљама живело је 1 200 мил, што значи да је становништво развијених земаља повећано за мање од 50%. У земљама које не спадају у развијене, у исто време живело је 4 800 мил. људи, т. ј. њихово становништво се за 50 година увећало за 2,8 пута. Регионална структура становништва Земљине кугле је такође неравномерна. У поређењу с 1950. г., почетком 2000. г. становништво Африке се увећало за 3,5 пута; Латинске Америке – скоро 3 пута; Азије – за 2,6 пута; Океаније – за 2,3 пута; Северне Америке – за 1,8 пута, док Европе само 1,2 пута. Променио се распоред становништва по земљама: крајем XX века више од 100 мил. становника имале су Кина, Индија, САД, Индонезија, Бразил, Пакистан, Руска Федерација, Јапан, Бангладеш и Нигерија. По величини чистог годишњег прираста становништва за период од 19952000. године предњаче следећих десет земаља: Индија Кина Пакистан Индонезија Нигерија
16 мил. (20,6% светског прираста); 11,4 мил. (14,7%); 4,1 мил. (5,2%); 2,3 мил. (3,8%); 2,5 мил. (3,2%); 69
САД Бразил Бангладеш Мексико Филипини
2,3 мил. (2,9%); 2,2 мил. (2,8%); 2,2 мил. (2,7%); 1,6 мил. (2,0%); 1,5 мил. (2%).
У ових десет земаља – демографских лидера – чисти годишњи прираст становништва за наведени период сачињава укупно 47 мил. људи., или 60% светског чистог прираста становништва. Човечанство у целини се увећало за 78 мил. Треба приметити да је чисти годишњи прираст светског становништва локализован у малој геупи земаља, при чему две одњих – Индију и Кину – отпада више од 1/3 прираста. Све већи део светског становништва живи у земљама у развоју. Ако је 1950. године на њих долазило око 2/3 светског становништва, то 2000. године већ 4/5. Узрок разлика у динамици укупног броја становника састоји се у томе, што је становништво развијених земаља, завршило демографску транзицију, а популације земаља у развоју још увек се налазе у почетној фази те транзиције. Та појава је добро изучена у демографској литератури.3 Основни узрок демографске транзиције повезан је са социјално-економским и научно-техничким развојем друштва, мада одређену улогу имају религија, раса итд. ПЕРСПЕКТИВЕ ДЕМОГРАФСКОГ РАЗВОЈА У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ XXI ВЕКА Становништво света увећало се у другој половини XX века за више од 2 пута (од 2,5 на 6,1 млрд. људи). Према прогнозам ОУН у току следећих пола века раст светског становништва ће и даље расти, али споријим темпом тако да ће 2050. године достићи 9 млрд. људи. Велики део прираста становништва (до 90%) ће бити у земљама у развоју. У њима ће живети већина (до 87%) становништва планете. Број становника 48 најсиромашнијих земаља света у току тих 50 година ће се увећати за три пута. Демографска експлозија се очекује у северној Африци (Малију, Египту, Либији, Алжиру), југозападној Азији (Турској, Јордану, Јемену, Ирану), Јужној и Југоисточној Азији (Пакистану, Индији, Бангладешу, Камбоџи), Латинској Америци (Мексику, Бразилу) и Црној Африци (Нигерији). По прогнозним проценама 2050. године списак најнасељенијих земаља планете ће се променити. Становништво Африке ће се увећати за 2,3 пута, а становништво Азије, Латинске Америке и Океаније за 1,5 пут. У целини за сто година, од 1950-2050. г. становништво Африке ће се увећати за 8 пута, а њен удео у светском становништву ће се удвостручити (од 8,8% на 19,8%).Удео становништва Азије ће остати на приближно истом нивоу (1998. – 60,7%, 2050. – 59,2%), али ће имати највећи апсолутни пораст (скоро 2 млрд. људи) и биће најмногољуднији континент. Европа ће знатно изменити позицију: за 100 година њен удео у укупном броју становника света ће се смањити за 3 пута (од 21,7% у 1950. г., 12,4% у 1998. г. до 7% у 2050. г.), али ће се смањити, што је веома важно, и апсолутни број (од 3
E. Rosset, Eksplozja demograficzna, ―Ksiąźka i Wiedza‖, Warszawa, 1978.
70
729 мил. у 1998. г. до 628 мил. у 2050. г.). Број становника Европе је 1950. године био већи од броја становника Африке за за преко 2,5 пута и Америке за 1,6 пута, док је тај број данас мањи, а 2050. г. ће у Америци већ бити 2 пута више, а у Африци 3 пута више житеља, него у Европи. У целини у развијеним земљама број становника од средине прогнозираног периода ће се смањивати, посебно у Европи и Јапану, тако да ће се број становника Европе смањити за 14%а Јапана за 17%. Само ће се незнатно увећати становништво САД (1,2 пута) и Канаде (1,3 пута). У развијеним земљама укупан број становника стално пада, а од 2020 г. почиње депопулација, која ће рати од 300 хиљ. до 3,2 мил. људи на крају прогнозираног периода. У земљама у развоју такође ће смањиваати годишња стопа прираста становништва, и 2050. г. она ће опасти за више од два пута (од 74,3 мил. ст./год данас до 36,5 мил. 2050. г.), или за више од три пута у процентном изразу (од 1,59 на 0,48% год.). Претпостављена динамика укупног броја становника развијених и земаља у развоју објашњава се следећим узроцима: - Смањење наталитета у земљама у развоју (од 2,7 деце по једној жени у фертилном периоду данас на 2,06) при фактичком одржању његовог нивоа (а крајем периодачак, иако и веома малог, раста од 1,57 на 1,82) у развијеним земљама; ако данас разлика у показатељу достиже 1,6 пута (одговарајућих 1,57 и 2,70), то ће на крају она она достићи свега 11-12%; - Снижавање смртности одојчади у обе групе земаља: у развијеним од 9 на 5 промила (тј. скоро двоструко), а у земљама у развоју од 63 на20 (тј. троструко); - Раст трајања живота за оба пола: од 74,9 г. данас на 80,9 г. у 2050. г. у развијеним земљама, и од 63,4 г. на 75,2 г. у земљама у развоју; - Миграција из земаља у развоју у развијене земље ће имати тенденцију смањивања, због оштрије контролем и стабилизоваће се на нивоу 1,3 мил. људи годишње после 2020. г. Полна структура ће се мало променити у корист жена тако да ће на 100 жена долазити 99,5 мушкараца (према садашњих 101,4). Старосна структура ће се променити у корист старијих контингената, пре свега у развијеним земљама. Данас у свету старосна група до 15 година чини 30%, што је три пута више у односу на старосну групу преко 60 година. У развијеним земљама већ 1998. г. однос ове две групе износи 18,8% према19,8%. У највећем степену процес старења је карактеристичан за Италију. Овде је број деце (до 15 г.) за 60% мањи него људи старисти преко 60 година.У Грчкој, Јапану, Шпанији и Немачкој тај показатељ достиже 50-40%. По средњој варијанти прогнозе ОУН, средином XXI века у развијеним земљама ће бити двоструко мање дее, него стараца. Просечна старост становништва ће износити 45,6 година. Таб. - Број и старосна структура становништва у основним регионима света
Регион Свет укупно
Број становника (мил.) 1950. г. 1999. г. 2050. г. 2521
5982
8909
71
Старосне групе (%) До 15. г. Преко 64 г. 1950. 2050. 1950. 2050. 34,3 19,7 5,2 16,4
Африка Северна Западна Источна Централна Јужна Америка Северна Централна Карипски регион Јужна Азија Западна Централна и Јужна Југоисточна
221 771 1766 42,5 24,0 3,2 8,0 53 170 30,4 41,2 38,4 3,5 3,8 61 223 526 44,0 45,4 2,8 2,9 64 235 595 43,5 45,9 2,9 2,8 26 94 274 41,2 46,4 3,8 3,1 15 49 65 39,1 37,0 3,6 3,4 338 815 1199 36,9 25,7 5,0 7,1 171 303 391 27,2 22,0 8,2 12,5 37 135 222 42,4 37,1 4,1 4,2 17 37 52 38,5 21,1 4,5 6,6 113 339 534 39,5 22,8 3,5 5,2 1402 3637 5268 36,6 31,8 4,1 5,4 50 186 376 38,5 36,7 4,4 4,4 498 1451 2430 38,7 37,0 3,7 4,3 182 520 785 39,2 34,0 3,7 4,3 Источна 671 1481 1676 34,1 25,4 4,5 6,8 445 582 506 26,2 29,3 6,2 13,9 Европа (без Русије) Северна 78 95 90 23,7 19,4 10,3 15,5 Западна 141 183 170 23,3 17,7 10,2 15,1 Источна (без Русије) 117 159 130 28,1 21,0 6,5 12,3 Јужна 109 145 114 27,6 17,0 7,6 15,0 Русија 12 30 46 29,8 26,9 7,4 9,9 Океанија 102 147 122 28,8 13,6 5,3 15,5 Извор: World population prospects: the 1998. Vol. 1. UN, NY., № 7. 448-455; Vol. 2., p. 98-117. У земљама у развоју удео старих до 2050. Г. ће порасти од 8 на 21%, а удео деце ће се смањити од 33% на 20%. У целини у свету удео људи старосне групе 60 и више година ће се увећати 2050. г. од 10 на 22%, док ће истовремено удео деце млађе од 15 година опасти од 30 на 20$. Просечна старист светског становништва ће изхносити 37,8 година. Најмађи у демографском погледу континент је Африка, с уделом деце од 43% (1999. г.). Средином XXI века, без обзира на смањење броја деце, њихов број ће бити 2 пута већи од удела стараца (24% према 12%). Процес старења становништва постаје очигледнији ако пратимо раст светског становништва старости 60 и воше година. У 1999. г. њихов број у свету је уносио 580 мил. а 2050. г. он ће се увећати скоро на 2 млрд. При том у развијеним земљама ће увећање достићи две трећине од њиховог садашњег броја, а у мање развијеним земљама њихов број ће се увећати више од 4 пута (од 354 мил у 1998. г. на 1,6 млрд. у 2050.). Бројност најстаријег становништва у групи 80 година и више ће се увећати у целом свету за 5,6 пута (од 66 мил. у 1998. г. на 370 мил. у 2050. г.).4 Становништво високо развијених земаља (такозване ―злстне милијарде‖) завршило је демографску транзицију. Европеидна раса је у последњих 500 година јако проширила свој ареал при очувању традиционалног режима репродукције 4
Стат. бюллетенъ Госкомстата России. М., 1999., №. 12(62), с. 129.
72
становништва – у томе је основни узрок ―демографске експлозије‖ белог становништва планете. Колонијализам је погодовао глобализацији техникотехнолошких и научних достигнућа, створених у западним земљама. На тај начин је небелачко становништво планете режим репродукције ―висок наталитет – висока смртност‖ сменило режимом ―висок наталитет – ниска смртност.‖. У томе је узрок демографске експлозије небелачког становништва паланете. Демографске популације земаља у развоју, у којима живи велики део (4/5) становништва Земље, налази се у почетној фази демографске транзиције. Фактори који су раније у тим земљама ограничавали раст становништва (а то су углавном били висока смртност одојчади и велике епидемије) престали су да делују. Али прелаз на нови тип демографске популације (као у високоразвијеним земљама) још није завршен. Данас највиши темпо природног прираштаја становништва бележе (у % годишње): Газа (насељена Палестинцима) 4,4, Мали 3,3, Нигер 3,0, Јемен 2,9, Пакистан 2,8, Либија 2,5, Алжир и Камбоџа 2,4, Мексико 2,2, Египат 2,0, Индија 1,9, Бангладеш и Иран 1,8, Израел 1,6, Бразил и Турска 1,5, што је изнад светског просека од 1,4. Нешто нижи од светског просека је прираштај у Аргентини (1,2) и Кини (1). За САД тај показатеље износи 0,6% а за Европску Унију 0,1%. 5 Становништво земаља у развоју расте брже него национално богатство, што је главни узрок раста сиромаштва. У развијеним земљама национални бруто производ (БНП) 1999. године био је скоро 22 пута већи, него у земљама у развоју, и 97 пута већи, него у најмање развијеним земљама. Данас у 64 најсиромашније земље света просечан годишњи доходак по становнику не прелази 300 долара. Истовремено аналогни показатељи БНП по становнику у Јапану – 42,5 хиљ. долара (126 мил. становника), САД 31,6 хиљ. (276 мил.), Европској Унији 24,5 хиљ. (375 мил.), у Кини 775 долара (1 244 мил.), Русији 2,7 хиљ. (146 мил. становника). Диспаритет ниво БНП по становнику између САД и субсахарских земаља Африке прелази 95 пута. За поређење нивоа развитка појединих земаља и региона ОУН су 90-их година почели користити синтетички показатељ – индекс развоја људског потенцијала (Хјуман дивелопмент индекс – ХДИ). У основи методологије раунања тог индекса је БНП по становнику, трајање живота, ниво писмености, медицинских услуга. Тај показатеље карактерише демографске инвестиције, при чему се претпоставља, да је коначни циљ улагања развој човека – а економски раст је само средство да се достигне тај циљ. Према тој методологији данас на планети акумулирано богатство (или физички капитал) сачињава само 16% укупног богатства, природни ресурси – 20% а људски капитал (или акумулирана улагања у човека) – 64%. При томе у неким земљама (Немачка, Јапан, Швајцарска) удео људског капитала достиже 80%. Како су распоређени региони света по том показатељу приказује следећа табела. Оцена богатства региона света по методи ОУН(по становнику, хиљ. дол. и %)
Регион
Укупно Људски потенцијал
5
Од тога Производни потенцијал
World population prospects. The № 1998. Vol. 1. Vol. 2. United Nations. New York, 1999.
73
Природни потенцијал
Северна Америка Западна Европа Блиски исток Јужна Америка Северна Африка* Централна Америка Источна Азија Источна и Јужна Африка Западна Африка** Јужна Азија Регион Северна Америка Западна Европа Блиски исток Јужна Америка Северна Африка* Централна америка Источна Азија Источна и Јужна Африка Западна Африка** Јужна Азија
326
249
62
16
237 150 95 55 52 47 30 22 22
177 65 70 38 41 36 20 13 14
55 27 16 14 8 7 7 4 4
6 58 9 3 3 4 3 5 4
Укупно
100 100 100 100 100 100 100 100 100 100
Од тога Људски потенцијал 76 74 43 74 69 79 77 66 60 65
Производни потенцијал 19 23 18 17 26 15 15 25 18 19
* Изузев Алжира *Изизев Нигерије Извор: Expanding the Measure of Wealth. World Bank. 1997.
74
Природни потенцијал 5 2 39 9 5 6 8 10 21 16
V GEOGRAFIJA PRIRODNIH RESURSA Veza geografije i ekonomije најбоље се виде у изучавању географских услова и ресурса. Kapital teţi da se koncentriše i materijalizuje u prostoru. Materijalizovani kapital su urabano-industrijske aglomeracije, gradovi, infrastrukturni sistemi i druge investicije, a to spada u predmet istraţivanja ekonomske geografije. Naime, predmet geografije uopšte je geografska sredina, a taj pojam obuhvata prirodnu sredinu, ljudsko društvo i sve ono što je čovek stvorio i izgradio u prostoru. Materijalizovani kapital teţi da se koncentriše u prostoru u najpovoljnijim tačkama gde će moći da se reprodukuje i akumulira. Te tačke atrakcije imaju pre svega povoljan geografski poloţaj, a to znači dostupnost u pogledu resursa i komunikacija. imaju Taĉke koje povoljan geografski poloţaj postaju taĉke atrakcije koje privlaĉe ljude i kapital. Tako nastaju centri razvoja i i širi ekonomski prostori koje nazivamo ekonomski regioni. Ekonomske delatnosti se odvijaju u materijalnom (geografskom) prostoru u kojem koriste ne samo povoljan geografski poloţaj, nego i resurse. Poljoprivredne delatnosti troše prostor kao obradivu površinu i prikazuju se u vidu prostornih areala. Industrija i usluge ekonomišu prostorom, štede prostor i manifestuju se u vidu tačaka i prostoru. One se koncentrišu u prostoru zbog smanjivanja distanci i ušteda u kretanju (saobraćaju). Saobraćaj ima funkciju savladavanja prostornih distanci izmeĎu proizvoĎača i potrošača, i u prostoru se predstavlja u vidu linija (saobraćajnica). Prema tome sam prostor (kao distance i površine) je resurs, a on sadrţi i druge resurse – prirodne i antropogene, koji se koriste u ekonomskim delatnostima. Razvojem saobraćaja širio se domet (dostupnost) izmeĎu proizvoĎača i potrošača, a to znači da se širilo trţiše, od lokalnog, do regionalno i globalnog razmera. Širenje geografskih horizonata čovečanstva od lokalnog, preko regionalnog do globalnog razmera, bilo je praćeno i uzročno-posledično povezano sa širenjem trţišta. Mnoga geografska otkrića u istoriji bila su motivisana upravo trgovinom i istraţivanjem resursa. Istorijski razvoj geografije išao je u sprezi sa razvojem saobraćaja, trgovine i civilizacije uopšte. Ekonomski prostor se razvija u okrilju geografskog prostora, tj. geografske sredine, i ne moţe se od nje odvojeno posmatrati i objašnjavati. Homo oeconomicus je istovremeno i homo geographicus, jer čovek koji misli ekonomski mora da misli i geografski iz razloga što je geografski prostor materijalna osnova, neophodan uslov i resurs ekonomskih aktivnosti. GEOGRAFSKI FAKTORI RAZVOJA I RAZMEŠTAJA PRIVREDE Faktori su one tehnočko-ekonomske osobenosti pojedinih grana i podgrana proizvodnjе, koje su u formi resursa neophodne za odvijanje proizvodnog procesa. Faktori su ona svojstva preduzeća, koji uslovljavaju neophodnost lokacionog priblizavanja ka nalazistima odreĎenih elemenata prirodne ili drustvene sredine. Faktori proističu iz same suštine i osobenosti proizvodnje i njenih karakteristika, koje ih uslovljavaju. Broj faktora je manji nego broj uslova. Faktori se mogu grupisati u dve grupe: a) direktni ili teritorijalno lokalizovani faktori, i b) indirektni ili vanteritorijalni faktori.
75
U grupu direktnih (teritorijalnih) faktora spadaju oni koji imaju strogo fiksirani značaj i doprinose lokalizaciji proizvodnje (mineralne i energetske sirovine, zemljiste, voda, drvni resursi, a takoĎe antropogeni faktori – stanovništvo, radni resursi, saobraćaj, infrastruktura itd. U grupu neteritorijalnih faktora spadaju oni koji nisu strogo vezani za odreĎenu teritoriju, tj geografsko okruţenje. U tu grupu spadaju naučno-tehnički progres, forme društvene organizacije proizvodnje (koncentracija, specijalizacija, kooperacija i kombinovanje proizvodnje), meĎunarodna podela rada, kultura i način ţivota, tradicije stanovništva itd.
Economic System Labor Production factors
Production (supply) Manufacturing
Land
Regulation
Circulation
Capital
Distribution
Consumption (demand) Sl. 1. - Elementi i faktori ekonomskog sistema Faktori za razvoj i teritorijalni razmeštaj privrednih aktivnosti su veoma brojni. Mogu da se objedine u nekoliko grupa: a) prirodno-geografski (reljef, minerali, klima, voda, tle, biljni i ţivotinjski svet), b) socijalno-ekonomski (poluproizvodi drgih grana privrede, trţište, transport, meĊunarodna podela rada, nauĉno-tehniĉki progres), c) demografski (stanovništvo, radni resursi), d) istorijski, e) tehniĉko-tehnološki, 76
f) ekološki itd. Tri osnovnе grupe faktora koji utiču na funkcionisanje ekonomskog sistema „zemlja― (prirodni uslovi i resursi), rad (radna snaga) i kapital (fiksni i obrtni) (vidi sliku 1). Tome se mogu dodati znanje, inovativnost, preduzimljivost itd., ali to se u krajnjoj liniji opet uklapa u navedene tri grupe. Neki autori prikazuju podelu faktora na nešto drugašiji našin (slika 2). U ovom poglavlju obradićmo geografske karakteristike prirodnih uslova i resursa.
Sl. 2. – Faktori ekonomsko-geografskog sistema
77
POJMOVI GEOGRAFSKA, PRIRODNA I ŢIVOTNA SREDINA PRIRODA – to je čitav materijalni svet, ili materija u svim njenim oblicima postojanja. Ona se deli na tri globalna sistema: geosfera ili neţiva priroda, biosfera – ţiva priroda, sociosfera – ljudsko društvo. Naseljeni deo kopna naziva se ekumena. Deo prirode u kojoj ţivi čovek (koja utiče na čoveka) u zemaljskom prosotru je PRIRODNA SREDINA. Prirodna sredina je onaj deo prirode i prostora gde se realno ostvaruje proizvodna i ţivotna akktivnost ljudskog društva. U zavisnosti od stepena izmenjenosti prirodne sredine ljudskim radom mogu se izdvojiti: 1. netaknuta prirodna sredina (u kojoj je očuvano prirodno stanje elemenata – reljef, klima, vode, zemljište, biljni i ţivotinjski svet, prirodni resursi), 2. Geografska sredina, izmenjena prirodna sredina usled delatnosti čoveka, 3. Ţivotna srdina – najviše izmenjeni deo prirodne sredine, koji se sastoji od geografske sredine i veštački stvorenih materijalnih objekata za ţivot i rad čoveka (infrastruktura). Glavni sastavni elementi prirodne sredine su prirodni uslovi i prirodni resursi. Geografska (i ţivotna) sredina je sistem kojeg sačinjavaju prirodni elementi (geološka graĎa, reljef, klima, tle, hidrografija, biljni i ţivotinjski svet), društveni elementi (stanovništvo, politički sistem, ekonoski sistem) i sve ono što je čovek izgradio i ugradio u tu sredinu (naselja, infrasruktura). To je istovremeno ţivotna sredina čoveka. Elementi geografske sredine imaju različite kombinacije meĎusobnih veza i odnosa u okviru pojedinih teritorijalnih celina koje nazivamo g e o s i s t e m i (geokompleksi, regije, predeli, landšafti). Prostorna organizacija geosistema zavisi od konkretnih istorijskih uslova, date društvene stvarnosti, njenih zahteva i ciljeva. Prosotorna organizacija je istorijski promenjiva kategorija. Oĉuvanje dinamiĉke ravnoteţe geosistema nazivamo ―o d r ţ i v i r a z v o j‖ (“eko-eko” razvoj). To znači takav razvoj, koji racionalno koristi prirodne uslove i resurse ne ugroţavajući stabilnost sistema i resurse, koji će biti potrebni i budućim generacijama. Takav koncept razvoja implicira i menjanje izvesnih ekonomskih postulata. Po klasičnoj ekonomskoj teoriji voda i vazduh, tj. sredine u koje se najviše emituju zagaĎivači, su opšte dobro nad kojim niko nema pravo vlasništva, pa zato nemaju ni svoju cenu. To se smatra prirodnim bogatstvom. MeĎutim, u današnjim uslovima voda i vazduh postaju ograničeni jer su konstantni u odnosu na stalno rastuću proizvodnu aktivnost. Zato je potrebno uvoĎenje metoda ―supstitucije trţišnih odnosa‖, što znači da se štete pričinjene ţivotnoj sredini mogu uneti u trţišne odnose u obliku obračunskih cena, tj. po intenzitetu rangiranih ocena ograničenosti pojedinih proizvodnih dobara...Tako bi upotreba svih elemenata ţivotne sredine dobila svoju cenu. Ili još šire... U prošlosti su vrednosne kategorije korišćene u odnosu na troškove rada a skoro svi elementi geografske sredine su tretirani kao predmeti koji nemaju cenu, te nisu uzimani u obzir pri odreĎivanju proizvodnih troškova. Ekonomska cena se obično ograničavala na poreĎenje neposrednih troškova sa direktnim rezultatima, što je davalo izopačenu predstavu o stvarnosti, ostavljajući nas u potpunom neznanju o svim posledicama proizvodne delatnosti u odnosu na geografsku sredinu, osobito u perspektivi. Zbog toga je potrebno utvrditi sve one troškove koji se moraju obezbediti i predvideti u cilju saniranja štetnih posledica čovekovog delovanja na svoju ţivotnu sredinu.
78
SISTEM “ĈOVEK-ŢIVOTNA SREDINA” predstavlja najsloţeniji oblik organizacije materijalnog sveta. Sastavljen je od dveju osnovnih kategorija: Ĉovek kao biološka jedinka i socijalna ličnost (kao biosocijalni sistem) nezamisliva je izvan kategorije d r u š t v a, budući da je čovek tek kao svesno društveno biće prevazišao strogu potčinjenost biološkim i prirodnim zakonima i otvorio novu eru u razvitku Zemlje – antropogeni period. Prirodana (ţivotna) sredina je sloţen i dinamičan sistem, koji sa čovekom, odnosno društvom obrazuje dijalektičko jedinstvo. Čovekova ţivotna sredina (kao sloţeni prirodni sistem koji zahvata odreĎene sfere naše planete) predstavlja neophodan uslov, iskonski, nezamenjivi izvor čovekovog ţivota i razvitka, svih njegovih aktivnosti koje se ostvaruju i razvijaju kroz odreĎene stupnjeve društveno- ekonomske organizovanosti. D r u š t v o kao deo prirode u širem smislu reči, uspostavlja i razvija veoma sloţene odnose sa prirodnom sredinom. Zato, kada govorimo o čovekovom delovanju na prirodu, moramo uvek imati na umu da se tu radi o društvenom delovanju, čiji je karakter i stepen podvrgnut društvenim zakonima. Čovek stupa u veze sa prirodom u procesu proizvodnje, ali ne kao pojedinac nego kao društvena grupa. Udruţeni u zajednice ili kolektivitete, ljudi posredstvom proizvodnje ostvaruju odredjeni kvalitet i intenzitet uticaja na prirodu – zapravo geografsku sredinu.
79
Sl. 3. – Struktura geografske materije Struktura sistema “ĉovek- ţivotna sredina” I - SISTEM ―ČOVEK‖ A) čovek kao biološki sistem 1. Ljudske grupe po biološkoj reprodukciji 2. Ljudske grupe po polu 3. Ljudske grupe po starosti 4. Antropološke grupe (rase, etnosi) B) čovek kao društveno biće (socijalna ličnost) 80
1. Porodica i domaćinstvo 2. Socijalno-ekonoske grupe stanovništva 3. Stanovništvopo obrazovnom nivou i kvalifikaciji 4. Etničke i konfesionalne grupe stanovništva II – SISTEM ―DRUŠTVO‖ 1. Stanovništvo i njegovi kontingenti 2. Sistemi naselja i aglomeracija 3. Teritorijalni (prostorno-funkcionalni sistemi) 4. Prirodna i kulturna baština 5. Proizvodni sistemi 6. Sistemi tercijarnih delatnosti 7. sistemi infrastrukture 8. Sistemi turizma i rekreacije 9. Oganizacioni i regulacioni sistemi 10. Sistemi informacija 11. Sistemi bezbednosti 12. Sistemi viših oblika društvene nadgradnje III – SISTEM ―PRIRODA‖ (PRIRODNA SREDINA) А) Sistemi prirodnih uslova (sfere i kompleksi, koji su pretpostavka ţivota i rada ali ne učesvuju direktno u stvaranju materijalnih dobara ) 1. Atmosfera (klima) 2. Hidrosfera (vode) 3. Litosfera (reljef, geološka graĎa, seizmizam i vulkanizam) 4. Pedosfera (vrste tla, večno zamrznuto tle) 5. Biosfera (biljni i ţivotinjski svet) 6. Prirodno-teritorijalni kompleksi (geosistemi) 7. Geografski poloţaj (fizičko geografski ili apsolutni, ekonomsko-geografski ili relativni) B) Sistemi prirodnih resursa (ulaze u proces proizvodnje) 1. Sistemi energetskih resursa 2. Vazduh (kvalitativna svojstva) 3. Voda (površinska, podzemna) 4. Tle (zemljište) 5. Mineralni resursi (gorivo – nafta, prirodni gas, ugalj; rude – crni, obojeni, retki, plemeniti i rasejani metali; nerudni – hemijske sirovine, tehničke rude, graĎevinski materijal) 6. Biogeocenoze (prirodni kompleksi, ekosistemi) Pojam zagadjivanja ţivotne sredine ZagaĎivanje je proces koji u prirodnom kompleksu menja koncentraciju zagaĎujuće materije i energije iznad ekstremno dozvoljenih vrednosti, što se izraţava kao povratna ili bespovratna promena strukture kompleksa. Prirodni kompleksi ili sistemi (biogeocenoze, landšafti, ekosistemi) imaju svojstvo samoregulacije do izvesne granice, što znači da mogu da savladaju poremećaj ravnoteţe i da se vrate u prvobitno stanje, tj. da očuvaju 81
svoje kvalitativne karakteristike. Poremećaj preko te granice izaziva katastrofu sistema, što znači da on ne moţe da se vrati u prvobitno stanje, gubi svoje kvalitativne karakteristike i prelazi u neko drugo stanje ili drugi sistem. Vrste zagadjivanja mogu biti razliĉite: - prirodno (prirodne nepogode); - tehnogeno (ugraĊivanje tehniĉko-tehnoloških sistema u prirodnu sredinu, nagomilavanje otpadnih materija). Deli se na: 1. mehaničko, 2. hemijsko, 3. biohemijsko, 4. radijaciono zagaĎivanje. - socijalno (promene društvenih i kulturnih uslova ţivota, koji izazivaju različite stresove i adaptivno reagovanje čoveka na njih); - psihološko i percepciono (naprezanje ljudske psihe i njeno razaranje pod kompleksnim delovanjem trovanja i destrukcije ekosistema, naglih socijalnih promena, ubrzanja ritma ţivota i rada, nemogućnosti savladavanja informacija i sl.); - medicinsko (patogena fiziološka i psihološka stanja).
VALORIZACIJA OSNOVNIH FAKTORA GEOGRAFSKE SREDINE •
UTICAJ FIZIĈKO-GEOGRAFSKIH ĈINILACA NA PRIVREDU
1. ZEMLJINA KORA – litosfera je dinamična po horizontali i vertikali. Poznata je Vegenerova teorija o razmicanju kontinenata, koji su nastali od prakopna Gondvane (globalna tektonika ploca). - Debljina Zemljine kore iznosi prosečno 40 km (ispod okeana 5-10 km, u planinskim predelima do 100 km). - U graĎi litosfere učestvuju tri vrste stena: magmatske, metamorfne i sedimentne (mehanički, organogeni i hemijski sedimenti). Dominantni procesi su tektonski (vertikalno rasedanje – epirogeni i orogeni pokreti, horizontalno nabiranje) i erozivni (fluvijalna, glacijalna, hemijska, eolska, abrazija). - Rudno bogatstvo stvaralo se tokom razvoja Zemljine kore (3,5 - 4 mlrd. godina). Za industriju najvaţniji su sledećih 25 mineralnih sirovina: nafta, prirodni gas, ugalj, torijum, gvoţĎe, mangan, hrom, volfram, nikl, molibden, vanadijum, kobalt, bakar, olovo, cink, kalaj, antimon, kadmijum, rutenijum, aluminijum, magnezijum, titan, sumpor, dijamanti. - Vulkanske oblasti nastaju vezi sa globalnom tektonikom ploča, u zonama subdukcije (podvlačenja) ili razmicanja velikih ploča litosfere. To su: Vatreni pojas Pacifika, centralni greben Atlantika, Sredozemlje, Istočno-afrički rov. Vulkanizam i seizmizam utiču na uslove gradnje i način privreĎivanja. - Pozitivni uticaji vulkanizma: stvaranje rudnih leţišta, pojava termalnih i mineralnih voda, plodno vulkansko zemljište. - Negativni uticaji: katastrofalni zemljotresi, cunami, izlivi lave, zaĎivanje atmosfere. RELJEF – čine svi oblici vertikalne raščlanjenosti Zemljine površine. Razlikuju se po genezi, morfologiji i morfometriji. Zavise od endogenih i egzogenih sila. Osnovni 82
morfološki elementi reljefa su planine i ravnice (visije i nizije). Za ţivot i rad čoveka su vaţne nadmorske visine (do 5 000 m n.v.), nagibi i ekspozicije. Za plovidbu dubina luka. - Planine se dele na venačne (nabrane), gromadne (rasedne) i vulkanske. U fazi alpskog nabiranja nastala su dva planinska venca – alpski i kordiljersko-andski. - ALPI: duţina 1200 km, širina do 260 km, najviši vrh Mon Blan (4810 m n.v.), prevoji značajni za saobraćaj (Simplon, Brener, Sv. Gothard), veliki hidropotencijal, brojna jezera ledničkog porekla, glacijalni reljef, sneţna granica na 2700-3200 m.n.v., klimatska granica, vertikalna pojasnost biljnog sveta, turizam. - HIMALAJI: lučnog su oblika duţine 2 500 km, širine 220-400 km, površina 700 000 km kv., vrh sveta Mont Everest (8 882 m n.v.), klimatska granica izmeĎu tropsko-monsunske i kontinentalno-pustinjske klime, preteţno sedimentne stene, u centralnoj zoni granit i metamorfne stene, malo ruda, na juţnim padinama su vlaţne dţungle, na severnim goleti. Vertikalna pojasnost: pojas šuma od 12003500 m n.v., pojas livada i pašnjaka od 3 500 – 4 700 m n.v., sneţna granica na 4700-5000 m n.v. Na juţnoj strani, i 5300-5600 m n.v. na severnoj strani. - TIBET – planinska oblast (visoravan) severno od Himalaja, visina 4000 m n. v., površina 1 215 000 km kv. Zbog suve klime vegetacija oskudna. KORDILJERI I ANDI – pruţaju se meridijanski od Beringovog do Magelanovog prolaza. Razdvaja pacifičku i atlantsku prirodnu celinu u pogledu klime i rečne mreţe. Preko Anda prolazi najviša ţeleznička pruga na svetu na visini od 4 880 m n.v. U Boliviji rade rudnici kalaja na 5 500 m n.v. (rudnik Korokoro). - GROMADNE PLANINE su starije. U Evropi su to Francuski središnji masiv, Vogezi, Švarcvald, Krkonoše, Harc, Sudeti, Rajnske planine, Rodopi. U Aziji su to: Altajske, Sajanske, Jablonojske, Stanovojske pl. U Americi: Aligeni, Brazilska visoravan. - VULKANSKE PLANINE – kupastog su oblika. Preko 5 000 m n.v. u Africi dostiţu Kilimandţaro i Ruvendzori, u Americi Popokatepetl i Orizaba. - NIZIJE, ispod 200 m n.v., zahvataju 37 mil. km kv. ili skoro 25 % površine kopna. Blizu 90% stanovništva sveta ţivi u predelima do 400 m n.v. - Ravnice mogu biti strukturne (Sibirska, Prikaspijska, Istočnoevropska, Velika severnoamerička, Amazonska) i erozivne (aluvijalne ravni reka, fluvioglacijalne ravni, jezerske i kotlinske ravnice). KLIMA – utiče na način ţivota i privredu direktno preko klimatskih elemenata (vlaţnost, vazdušni pritisak, vetrovi) i indirektno preko hidrografije, tla, biljnog i ţivotinjskog sveta. Vreme je trenutno stanje atmosfere, a klima je višegodišnje prosečno stanje vremena u nekom mestu. Sastav atmosfere: azot 78,08 %, kiseonik 29,95%, argon 0,93%, vodonik itd. Vazdušni omotač se sastoji iz pet slojeva: troposfera (debljina 8 km iznad polova do 18 km iznad ekvatora), stratosfera, mezosfera, termosfera, egzosfera. Oko 80% vazdušne mase nalazi se u troposferi. Procesi u njoj najviše utiču na klimu. Najznačajniji klimatski elementi su: sunčevo zračenje, temperatura vazduha i površine Zemlje, vazdušni pritisak, pravac i brzina vetra, vlaţnost vazduha i veličina isparavanja, oblačnost i trajanje Sunčevog sjaja, padavine i trajanje sneţnog pokrivača.
83
Najznačajniji klimatski faktori su: Zemljina rotacija, Zemljina revolucija, geografska širina, geografska duţina, raspored kopna i mora, nadmorska visina, reljef (ekspozicija u toku dana i godine, vrsta podloge, biljni pokrivač), kretanje vazdušnih masa i delatnost ljudskog društva (promene biljnog pokrivača, podizanje šumskih vetrozaštitnih pojaseva, izgradnja veštačkih jezera, izgradnja velikih naselja, emisije ugljendioksida i metana u atmosferu). Tipovi klime. Prema Alisovu izdvaja se 7 osnovnih klimatskih pojaseva: ekvatorijalni, dva tropska, dva umerena i dva polarna. IzmeĎu osnovnih klimatskih pojaseva nalazi se 6 prelaznih pojaseva – po tri na svakoj polulopti. Prelazni pojasevi se odlikuju sezonskim smenama preovlaĎujućih vazdušnih masa a to su: dva pojasa tropskih ekvatorijalnih monsuna, dva suptropska i i dva subarktička pojasa. U svakom pojasu izdvojene su njihove marinske i kontinentalne varijante. Čovek ţivi u svim klimatskim pojasevima (ekstremi: Antarktida -800C, Verhojansk 500C, Libijska pustinja +530C). Čovek se ne prilagoĎava klimatu, nego eliminiše negativne uticaje stvaranjem mikroklime (odelo, stan, grejanje, ventilacija), što zahteva troškove. Zahvaljujući veštačkoj mikroklimi moguće je namirnice čuvati i prevoziti u sve delove sveta (hladnjače, friţideri, klima uredjaji). Čovek utiče na globalne izmene klime (otopljavanje, širenje ozonske rupe u atmosferi) povećavanjem ugljen dioksida (CO2) u atmosferi (stvara se ―efekat staklene bašte‖), deforestracijom (krčenjem šuma) i desertifikaciom (širenjem pustinja). VODA – u prirodi se nalazi u čvrstom tečnom i gasovitom agregatnom stanju. Utiče na fiziologiju ljudi i privredne delatnosti neposredno i posredno. Nije dobro kada je ima previše ili premalo. Spada u obnovljive resurse (hidrološki ciklus). Koristi se za piće, čišćenje, navodnjavanje, energetiku, industriju, rekreaciju, saobraćaj. Manjak vode se rešava irigacijama (primer drevnog Egipta) a višak melioracijama (priemer holandski polderi, američki Nju dil na reci Tenesi sa 30 velikih brana i Kolorado River Akvadukt). REKE imaju veliki ekonomski značaj, iako zauzimaju samo 0,05% ukupne hidrosfere. Koriste se za različite svrhe: - izvor pitke i industrijske (tehničke) vode, - plovni putevi, - izvor hidroenergije (hidropotencijal reka iznosi 3 700 mil kW, iskorišćeno 10%), - navodnjavanje (navodnjavane površine iznose oko 220 mil. ha), - rečni ribolov, - turizam i rekreacija. JEZERA imaju privredni značaj pre svega za saobraćaj (na primer Velika jezera u SAD) za ribolov (Kaspijsko j.), za piće (Ohridsko jezero), dobijanje soli, za turizam (Mazurska jezera u Poljskoj, finska jezera, alpska jezera u Švajcarskoj, Italiji, Sloveniji). LEDNICI se sve više smanjuju i povlače na planinama. Iza njih zaostaju lednički valovi (izdubljene doline sa vertikalnim stranama u vidu latiničnog slova U), cirkovi (udubljenja gde je nastao lednik) i morene (nanosi peska i šljunka – dele se na čeone i bočne morene) u kojima se javljaju često lednička jezera, iz kojih izviru reke. Lednici imaju uglavnom turistički značaj. Otapanje polarnog leda (na antarktiku i arktiku) uzrokuje izdizanje morskog nivoa za 1-1,5 mm god., što vremenom moţe postati globalni problem primorskih nizija i lučkih gradova.
84
MORA zauzimaju 71% površine planete, utiče na klimu, koriste se za saobraćaj, proizv. soli, ribolov. Oko ¾ ukupne meĎunarodne trgovine odvija se pomorskim ptevima (prevoz nafte i rasutih tereta). More je značajan resurs za turizam, rudno bogatsvo morskog dna, korišćenje energije plime i talasa (Plimska elektrana Rans u Francuskoj ima instalisanu snagu 240 MW). PEDOLOŠKI POKRIVAĈ – plodnost zavisi od klimatskih, hidroloških, bioloških i antropogenih uticaja. Klasifikacija zemljišta je veoma sloţena. Na obradive površine otpada 14,6%, pašnjake i livade 25,1%, šume 20% i neiskorišćena zemljišta 30,4% obradivih površina sveta. Postoje problemi zaštite zemljišta od erozije, opustinjavanja, smanjivanja plodnosti, zagadjivanja. Produktivno tle je zonalni element, kao i klima. Po Dokučajevu, izdvajaju se sledeće zone: 1. Zona tundre: močvarno, nepovoljno; 2. Zona šuma: podzol, povoljno za lan, krompir, raţ i ovas; 3. Zona stepa: černozem – pšenica, kukuruz, šeć. repa, suncokret; 4. Zona pustinja: riĎa, mrka i siva zemljišta – sa navodnjavanjem pamuk, ţitarice; 5. Suptropska zona: crvenica (terra rosa) – plodna ako ima vlage – vinogradi, krompir, agrumi, ţitarice; 6. Tropska zona: lateritna crvena zemljišta, isprana, slabije plodnosti. ZNAĈAJ BIOSFERE – šume u svetu zahvataju 5 milijarde ha. Šume su značajne za industriju i poljoprivredu (pašnjaci, kulturno bilje). Ljudi ukupno iskorišćavaju oko 20 000 vrsta biljaka, a uzgajaju oko 1 500 vrsta, od kojih oko 100 ima veći ekonomski značaj. Ljudi uzgajaju oko 47 pripitomljenih ţivotinja (od ukupno 140 hilj. vrsta). Problem smanjivanja biodiverziteta: od 1600. godine do danas čovek je istrebio 100 vrsta sisara i 162 vrste ptica, a mnoge vrste ugrozio. Kulturne biljke potiču iz pet oblasti (po J. Vavilovu): 1. Jugozapadna Azija sa Indijom: meka pšenica, raţ, lan, grašak, bob, azijski pamuk, pirinač, šećerna trska indijska, juta, loza, krastavac, spanać, češnjak, ţuta šargarepa; 2. Jugoistočna Azija: ovas, ječam, proso, soja, šećerna trska kineska, čaj kineski, dud, mak, susam, pomorandţa, citrus, mandarina, luk crni, rotkvica, šljiva, sorgo; 3. Sredozemna oblast: tvrda pšenica, nekoliko vrsta ovsa, dugovlaknasti lan, grubozrnasti pasulj, šećerna repa, kupus, repa, maslina, peršun, breskva, miroĎija (kopar), kesten, hrast plutnjak, badem, lovor; 4. Etiopska oblast: neke vrste ječma, ovsa i raţi, kafino drvo; 5. Meksiko i Peru: krompir, kukuruz, pasulj, duvan, američki pamuk, tikva, paprika, kininovo drvo, suncokret, arašid. Iz drugih američkih oblasti potiču kakao, kaučukovo drvo (hevea brazilienzis), batat (vrsta krompira). PRIRODNE ZONE izdvajaju se na osnovu geografske širine i nadmorske visine (zakon širinske zonalnosti i visinske pojasnosti). Odlikuju se specifičnom klimom, zemljištem, biljnim i ţivotinjskim svetom. 1. Prirodne zone polarnog pojasa: - Zona arktičkih i antarktičkih ledenih pustinja - Zona tundre 85
2. Prirodne zone umerenog pojasa (uključujući i subpolarni i suptropski, 5000 km u meridijanskom pravcu): - Tajge (četinarske šume, od kojih se pravi celuloza za papir), - Mešovite listopadne šume, - Šumo-stepa, - Stepa (ruska stepa, prerije u Severnoj Americi, pampasi u juţnoj Americi); 400500 mm padavina, černozem, poljoprivreda. Suve stepe u Prikaspijskoj niziji, Kazahstanu, Mongoliji, Severnoameričkoj visoravni, Juţnoj Africi, srednjoj Australiji, Patagoniji. - Pustinje umerenog pojasa (ispod 250 mm padavina): Kara-Kum, Kizil-Kum, delovi pustinje Gobi, plato Kolorada, srednji deo Iranske visoravni. Moguća poljoprivreda uz navodnjavanje. 3. Subtropski pojas (izmeĎu 25-40 stepeni g.š.): - Suve suptropske oblasti (Sredozemlje, juţni Krim, sev. deo crnomorskokavkaskog primorja, Kalifornija, Čile, jugozapad Australije); vinova loza, agrumi, masline. - Vlaţne suptropske oblasti: monsunske oblasti u istočnoj Aziji; jugoistok Australije, Afrike, Amerike, Brazilska visoravan. Bujan biljni svet. - Subtropske pustinje, oko severnog i juţnog povratnika (Sahara, Arabijska, Tar, pustinje Meksika, Kalahari, Atakama, pustinje Ausralije). 4. Tropski pojas: - oblasti savana (visokih trava i usamljenog drveća, pored reka galerijske šume, 1000-1500 mm padavina). Zemljište lateriti. Središnja Afrika, Ljanosi u nizijama oko reke Orinoko i na Gujanskoj visiji, kamposi u delovima Brazilske visije, prednja Indija, unutrašnji delovi Australije. - Oblasti tropskih šuma (2000 mm padavina, prosečna temperatura 26 stepeni). U prašumama izraţena spratnost. Selvasi u Juţnoj Americi, prašume u slivu Konga, na obalama Gvinejskog zaliva, Madagaskaru, dţungle u severoistočnom delu Indogangeške nizije, Malabarskom primorju, zapadnom primorju Indokine i Malake, Malajski arhipelag, severoistok Australije. Najčešće su zastupljene palme, kaučukovo, kakaovo, kininovo drvo, mahagoni, indigo, abonas, hlebno, tikovo i sandalovo drvo, bambus, kafa, pomorandţe, limun, lijane, orhideje. - Tropska monsunska šuma razvijena je u Indiji i Indokini. Manje je razvijena od dţungle na Malajskom arhipelagu, prašuma u Africi i selvasa u Amazoniji. Preovladjuje DRUŠTVENI FAKTORI Društvo predstavlja zajednicu ljudi, nastalu u konkretnim istorijskim uslovima, zbog stvaranja materijalne baze ţivota. Ljudsko društvo je istorijski povećavalo proizvodne snage, kojima deluje na prirodu. Istorijski se deli na sledeće periode: - Prvobitna zajednica – sakupljačka privreda; - Kameno doba (paleolit, mezolit, neolit): svesno delovanje, pripitomljavanje ţivotinja i biljaka (počinje u mezolitu), korišćenje snage ţivotinja i prirodnih sila: vode, vetra, točka (točak je pronaĎen oko 3000 g. pre n.e. u Mezopotamiji).
86
- Metalno doba (robovlasništvo) u zoni antičke civilizacije (Vavilon, Asirija, Egipat, Indija, Kina, Grčka, Rim). Velike graĎevine Etruraca, Egipćana; irigacije u Egiptu; Veliki rimski putevi i mostovi i akvadukti; Veliki ratovi. - Industrijska revolucija je omogućila korišćenje novih izvora energije: ugalj (parna mašina), vodena snaga (hidroenergija), gas i nafta, električna energija, atomska energije. To ne znači da čovek vlada prirodom, samo upoznaje njene zakone (nuţnosti). Usled tehničko-tehnološkog progresa čovek je naučio da koristi resurse prirode i nove izvore energije, ali nije naučio kako da ih pravilno koristi a da ne uništi prirodnu osnovu svog opstanka. Zbog toga je čovečanstvo zapalo u ekološke probleme od lokalnog, preko regionalnog do globalnog nivou. Potrebna je nova naučna revolucija u oblasti geoekoloških i geoekonomskih nauka, koja će iznaći model odrţivog razvoja odnosno uskladiti ekološke, ekonomske i socijalne komponente razvoja. Potreban je novi način vrednovanja prirodnih resursa i nova etika (geoetika) koja će promeniti odnos čoveka prema prirodnoj sredini. Zbog toga se često ističu slogani „radi lokalno – misli globalno― ili „radi ekonomski – misli ekološki―. U poslednjih 30 godina 20. veka svetska potrošnja drveta je povećana 4 puta, hartije, 8 puta, ţita 3 puta, goriva 5 puta, ulov ribe 6 puta, a zagadjivanja vode i vazduha su povećana nekoliko puta. Svetska privreda, ukoliko se ne prestruktuira, ne moţe da nastavi da se razvija dugo, zato što se prirodna sredina, od koje zavisi ţivot i rad čoveka, pogoršava nedopustivo brzim tempom. Iznalaţenje modela upravljanja odrţivim razvojem i korišćenjem prirodnih resursa - to je jedan od prioriteta ili nadproblema savremene nauke uopšte.
87
СТРУКТУРА ДРУШТВЕНОГ БОГАТСТВА
STRUKTURA LJUDSKIH DELATNOSTI
88
POJMOVI PRIRODNIH USLOVA, PRIRODNIH RESURSA, SIROVINA I REZERVI Pojam resursa podrazumeva energiju, materiju ili informaciju koji su proizvedeni van datog ekonomskog sistema (preduzeća, regiona ili drţave) i sluţe kao njegov osnovni materijal (input) za preradu ili transformaciju. Razvoj proizvodnih snaga nije ukinuo uticaj prirodnih faktora na razmeštaj privrede. Prirodni faktori se dele na prirodne uslove i prirodne resurse. Prirodni uslovi su sfere ili geo-kompleksi koji ne ulaze u proces proizvodnje ali ga uslovljavaju (atmosfera, hidrosfera, litosfera i biosfera), i neophodni su za opstanak čoveka, društva i ekonomije. Prirodni resursi su materijali, informacije ili energija, koji mogu da se eksploatišu ili preraĎuju u upotrebljive proizvode. U grupu prirodnih resursa spadaju: energetski resursi, voda, zemljište, mineralne sirovine, biološki resursi, turistički resursi i dr. Sirovine su onaj deo prirodnih resursa koji se moţe koristiti u tehnološke i ekonomske svrhe, to je iskoristivi deo resursa. Rezerve su uţa kategorija sirovina, to je ocenjeni i tačno procenjeni deo sirovina u ekonomskom i tehnološkom smislu. Prema stepenu geološke istraţenosti rezerve se dele na: A - Dokazane (stepen istraţenosti 80-100%) B - Verovatne (stepen istraţenosti 60-80 %) C1 - Uočene (otkrivene) (40-60 %) C2 - Zaključene (20-40 %) D1 - Hipotetičke D2 - Spekulativne Kategorije od A do C1 su pogodne za aktivizaciju. Po ovim kategorijama se rezerve označavaju u statističkim publikacijama. Od C2 do D su uslovno pogodne, nemaju neki poseban značaj. Prema stepenu ekonomičnosti rezerve se dele na: - Rentabilne ili bilansne (iskoristivost rezervi preko 90%) - Uslovno rentabilne a) Paramarginalne (pogodne za aktivaciju u roku od 25 g., sa stepenom iskoristivosti od 50-90%) b) Marginalne (pogodne za aktiviranje u roku od 60 god sa stepenom ekonomičnosti od 10-50 %) - Nerentabilne (vanbilansne) – sa stepenom ekonomičnosti ispod 10 %. KLASIFIKACIJA PRIRODNIH RESURSA Prema trajnosti prirodni resursi se dele na: - Obnovljive, koji se dele na: - Stalne (energija vetra, plime, talasa, reka i sl.) - Periodične (ţitarice i drugi poljoprivredni proizvodi) - Obnovljive ako se razumno koriste (šuma, voda, zemljište) 89
- Neobnovljive, koji se dele na: - Nereciklabilni (goriva) - Reciklabilni (obojeni metali, aluminijum, bakar itd.) Prem nameni prirodni resursi se dele na dve grupe: 1. Grupa: Prirodni resursi za materijalnu proizvodnju (gorivo, metali, voda, drvo) i za zemljoradnju (tle, voda za navodnjavanje, produktivne biljke i ţivotinje) 2. Grupa: Resursi za neproizvodnu sferu, koji se direktno ne troše (pitka voda, divlje biljke, parkovi za odmor, vodeni baseni za odmor i sport, klimatske banje) Sa aspekta odrţivog razvoja i racionalnog korišćenja prirodnih resursa, svrsishodna je podela na iscrpljive i neisrpljive, pri čemu se iscrpljivi dele na obnovljive i neobnovljive (vidi sliku). Klasifikacija resursa
Resursi Društveni (ljudski)
Prirodni Neobnovljivi Nerec iklaBiln i (goriva) ReciklaBiln i (metali)
Obnovljivi
Obnovljiv i a ko Se ra zu mno koriste (šume, ze mljište)
90
Stalni (energ. vetra, plime , talasa Periodičn i (žitarice, voda)
Stanovništvo (broj, znanje , politika) Kapital (fiksni, obrtni
VEZE RESURSNE BAZE I STRUKTURE TERITORIJALNO-PROIZVODNIH KOMPLEKSA
Klasifikacija teritorijalno-industrijskih ko mpleksa koji se razvijaju na resursnoj bazi Rudarski
MineralnoSirovinski resursi
Mineralno Industrijski ko mpleksi
Rudarsko-metalurški Metaloprerađivački Petrohemijski Građe vinski Termoenergetski
Poljoprivredna proizvodnja
Šumski resursi
Prehrambena ind.
AgrarnoIndustrijski ko mpleksi
Ind. pića
Tekstilna ind.
Ind. stočne hrane
Drvno-ind. kompleski
Drvoprerađi vačka Drvohemijska (celuloza, papir)
Morski resursi
Morsko-ind. kompleksi
Riboindustrija Ind. soli Naftno-gasna
91
VI AGRARNA GEOGRAFIJA - BILJNA PROIZVODNJA AGRARNA PROIZVODNJA – PRIMARNA DELATNOST •
• • • •
Agrarna proizvodnja je primarna delatnost koja osigurava fizički opstanak i razvoj ljudskog društva, a odraţava se najviše u izgledu prostora. Obuhvata zemljoradnju, stočarstvo i šumarstvo. Zemljoradnja ili biljna proizvodnja deli se na ratarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo. Ratarstvo obuhvata proizvodnju ţita, povrća, industrijskog i krmnog bilja. Poljoprivreda se pojavila oko 5000 god. pre n.e.; s njom u vezi (irigacije, melioracije) su nastale stare civilizacije: vavilonska, egipatska, kineska, indijska, meksička, peruanska. Tek su Velika geografska otkrića omogućila veću razmenu raznih biljakai ţivotinja, kao kukuruza iz Amerike, krompira sa Anda i td., dok je industrijska revolucija omogućila uvoĎenje agrotehnike (mehanizacija, hemizacija). Tek je saobraćajna revolucija omogućilao organizaciju Regionalnih i svetskog trţišta agrarnih proizvoda. Danas se razlikuju dva tipa agrarne proizvodnje: 1. supsistantična ili prehrambena poljoprivreda, preteţno polikulturnog karaktera; 2. Komercijalna ili robna poljoprivreda, preteţno monokulturnog karaktera (farmeri, latifundije, plantaţe, specijalizacija). U 19. veku jeftina pšenica iz Kanade, Argentine i Australije, vino iz Alţira, meso iz Juţne Amerike, mlečni proizvodi sa Novog Zelanda i td., ozbiljno su ugrozili poljoprivredu i stočarstvo u Evropi. Usled toga evropske zemlje su zavele potpunu kontrolu uvoza poljoprivrednih proizvoda i carinskim merama su zaštitile domaće proizvoĎače. To ne znači da su evropske zemlje ostvarile poljprivredu zatvorenog tipa, autarkičnu, koja je dovoljna sama sebi. Neki proizvodi se ipak moraju uvoziti zato što su vezani za odreĎene klimatske pojaseve.
Agrobiznis •
• • •
Дефиниција агробизниса је следећа: У агробизнис спадају све делатности, повезане с производњом и снабдевањем сировинама у пољопривреди, као и складиштење, прерада и дистрибуција пољопривредних и прехрамбених роба. Појам агробизниса подразумева интензивну пољопривредну производњу за тржиште. Структура агробизниса. Функционисање агробизниса има за циљ да задовољи потребе друштва са прехрамбеним и другим производима. Постоји више структурних модела који дефинишу структуру агробизниса. Први структурни модел укључује три узајамно повезане сфере делатности: Производњу машина и опреме, ђубрива, хемијских средставаза заштиту биља, снабдевање семеном, сточном храном и слично.
92
• • • • •
•
•
•
•
Аграрну привреду, која даје сировине биљног и животињског порекла за агроиндустрију; Прерађивачка индустрија, пласман финалних производа кроз трговину на велико и мало. Други структурни модел дели агробизнис на специјализоване вертикалне блокове, који повезују производњу одређених група финалних производа. Први блок је познат као прехрамбени ланац. У њему су повезане аграрне производне јединице, чија производња је намењена за прераду у агроиндустрији. Други блок повезује аграрну привреду и лаку индустрију. Овај блок је већим делом базиран на сточарству. Сточарство је повезано на једној страни са земљорадњом, која му доставља сточну храну, а на другој са индустријом, која му доставља хемијске препарате, лекове, технику и прерађује сточарске производе – коже, млеко, месо, вуну. Организација агробизниса. У развијеним земљама индустрија директно и индиректно учествује у аграрној производњи и у регулисању цена за аграрне производе. Расте улога државе при регулисању аграрног сектора привреде. Највећи утицај на развој агробизниса има делатност финансијског и крупног кооперативно-аграрног капитала. Фармерске кооперативе су облик организације агробизниса. Најбоље су развијене кооперативе за прераду и за пласман производа. У земљама Европске уније на њих отпада преко 60% од пласмана производа произведеним у појединим фирмама. Агро-индустријски комбинати су други облик организације агробизниса. Они су карактеристични за Немачку, а има их и код нас. (Које знате агроиндустријске или пољопривредно-индустријске комбинате у код нас?). Они се развијају на бази кооперативног капитала, али уз појачано учешће индустријског капитала. Кроз њих углавном капитал продире у агробизнис. Производња основних производа, посебно хране и пића, одликује се високом концентрацијом. Око једне трећине производње хране и пића остварује се у око 200 великих мултинационалних компанија, од којих свака има годишњи промет преко 1 милијарду долара. Те фирме се одликују високим степеном разгранатости (диверсификације) производње, како у производњи хране и пића, тако и у трговини прехрамбеним производима.
Еколошка пољопривреда У развијеним земљама се све више због производње здраве (чисте) хране у пољопривреди не користе минерална ђубрива, пестициди и хормонски додаци у сточној храни. Производња се заснива на потпуно природним процесима путем оптималног плодорода, засејавања биљака које обнављају азот у земљишту (као што је луцерка, детелина), коришћењем стајског ђубрива. У ЕУ све више се развија еколошка пољопривреда, затим, предузимају се мере за производњу, контролу и трговину с еколошким производимас, као и увоз из других земаља. Предузећа која производе према захтевима ЕУ добијају сертификат за еколошку производњу.
93
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА У ДОМЕНУ ПРОИЗВОДЊЕ И РАЗМЕНЕ ХРАНЕ И УЛОГА ФАО Економске и социјалне последице “демографске експлозије” су сложене. Познато је да значајан део становништва света гладује или живи ―испод ивице сиромаштва‖. Простори глади и потхрањености поклапају се са земљама које имају висок природни прираштај становништва. Укупна светска производња хране је довољна да подмири потребе светског становништва, али је њена расподела и потрошња неравномерна. У развијеним земљама се вишкови производа користе као сточна храна, или се чак уништавају да би се сачувала цена на тржишту, док у земљама у развоју око 800 милона људи гладује. Прехрамбени производи су данас важни артикли у светској трговини. Практично велики део света зависи од жетве у САД, где се производи 2/3 светске пшенице и 90% извоза соје. Неродна година у САД узрокује глад у земљама у развоју, које увозе жито. Повећавање производње хране у прошлости се остваривало на рачун ширења пољопривредних површина. Данас су могућности ширења површина ограничене, те се повећање производње постиже углавном на рачун повећавања приноса, што се назива ―зелена револуција‖. Производња хране у свету прати пораст становништва. Износ пораста производње хране износи 3%, а становништва 2-2,5%. Међутим, велики проблем је њена неравномерна дистрибуција по државама, регионима и континентима. Док развијене земље остварују вишкове, шпекулишу ценама и пласманом (на пример: прометне токове пшенице у свету усмерава пет мултинационалних компанија у свету – ''пет сестара'': Карђил, Континентал Грејн Компани, Анре, Луи Драјфус и Бунге), неразвијене земље имају стални дефицит у храни, њихово становништво има лош квалитет исхране (мање од 10.000-11.000 џула, тј. 2.600-2.700 калорија ) и влада латентна опасност од глади (слика). Глад се сматра савременим ''геноцидом'' у неразвијеним земљама. Око 1/3 данашњег човечанства (2 милијарде људи) пати од различитих нивоа неухрањености, што је процентуално знатно мање него 1970-их го-дина када је било угрожена 1/2 светског становништва. Према подаци-ма америчког Института ''Храна за свет'' број потхрањених у највише погођеним деловима света (тзв. земље у развоју) смањио се са 918 милиона почетком 1970-их година на 841 милион у раним 1990-им. Упркос томе, од глади просечно годишње умире 50 милиона људи, тј. 100 људи у минути (углавном у субсахарској Африци: Етиопији, Судану, Сомалији, Чаду, Мауританији...). Тамо су узроци умирања од глади честе и дуготрајне суше, демографска експлозија, ширење пустиња (Са-хара се годишње прошири за 1,5 милиона хектара, тј. 15.000 km2), неста-билне политичке ситуације и улагања у оружје, корумпиране политичке номенклатуре (тзв. клептократија). Према проценама Института ''Храна за свет'', чак и у САД од латентне глади пати око 2 милиона становника, још око 9 милиона људи угрожено је умереним облицима глади, а томе би требало додати и 23 милиона Американаца који се неквалитетно хране. Организација Уједињених нација за исхрану и развој (ФАО), реализује различите програме за подстицање пољопривредне производње у земљама у 94
развоју. Ова организације је путем пружања финансијске и научно-техничке помоћи након 1960. године допринела ширењу ―зелене револуције‖ у земљама у развоју. Она је значајно унапредила производњу путем примене агротехнике. Агротехника је комплекс мера, које човек спроводи да смањи рад а увећа приносе по јединици површине. То су: механизација, хемизација, мелиорације, одабирање, укрштање и генетски инжењеринг (поправљање сорти биљака и животиња). Агротехника повећава приносе и доходак, али захтева и већа улагања тј. трошкове производње. Због тога организација ФАО потпомаже развој пољопривреде путем кредитирања, пружања помоћи у набавци агротехнике и слично. ―Зелена револуција‖ се после 1960. године односи на преношење низа иновација у земље у развоју (тј. недовољно развијене). Садржи три главне компоненте: Увођење нових сорти пољопривредних култура (селекција), иригација (наводњавање), примена савремене технике, ђубрива, средстава за заштиту биља. Увођење нових сорти пољопривредних култура. У том циљу је у другој половини XX века створено 13 међународних научно-истраживачких центара, који се баве специјално проучавањем различитих аграрних система, у земљама у развоју. Они се налазе у Мексику (за кукуруз, пшеницу), на Филипинима (пиринач), Колумбији (тропске прехрамбене културе), Нигерији (прехрамбене културе хумидних и субхумидних тропских обвласти), Кот-д’Ивоару (за производњу пиринча у западној Африци), Перуу (кромпир), Индији (прехрамбене културе сушних тропских подручја) и т. д. Најпознатија су прва два центра. Захваљујући центру у Мексику, приноси пшенице су утростручени, а ова земља је постала родоначелница ―зелене револуције‖. Та искуства су се добро показала у Пакистану, Индији и другим земљама. Значајне успехе посдтигао је и Међународни инстит селекције пиринча на Филипинима. Он је увео високородне сорте пиринча, које су добиле назив филипинске. Оне не само да дају високе приносе, него и сазревају знатно брже, што омогућује 3-4 жетве годишње. Те сорте су се прошириле у свим земљам Југоисточне Азије. Иригације су посебно важне, јер нове сорте житарица могу реализовати своје потенцијале само у условима повољне влаге. Зато се почетком ―зелене револувције‖ у многим земљама у развоју, посебно азијским, почела посвећивати посебна пажња наводњавању. Примена савремене агротехнике, ђубрива, средстава заштите биља и слично. Посебно су важна азотна ђубрива, пошто нове мексиканске сорте пшенице захтевају до три пута више азотних ђубрива по хектару од обичних сорти (130 : 45 кг/ха).
95
Биохемијске
Социјалне
Механичке
Иновације
Типови промена
Последице
Хибри дно сјеме, селекц ија
Већи приноси усијева
Ђуб рива
Већ и при носи
Хер биц иди, пест ици ди
Уре ђаји за ири гаци је
Тра ктор и, меха низа ција
Мање коров аи штето чина
Кон тро ла пот рош ње вод е
Више обрадиве земље, уштеда радне снаге
Саобр аћај: путев и, возил а
Боља досту пност до тржи шта
Рефор ма
Већа предузи мљивос т
Кр еди ти
Набавк а опреме и механиз ације
От куп
Већа сигурн ост произв одње
Sl. 1. - Зелена револуција Последице зелене револуције су позитивне и негативне. Позитивно се односе на повећавање приноса, а негативне на повећавање улагања капитала и стварање непожељних еколошких последица у локалној средини. • Позитивне последице ―зелене револуције‖ у земљама у развоју су несумњиве. Оне су довеле до увећавања производње хране, донекле ублаживши проблем исхране и глади у свету. Повећани су приноси житарица, порасла је њихова потрошња по становнику. Индија, Пакистан, Тајланд, Индонезија, Кина, неке друге земље су смањиле или сасвим прекинуле увоз жита и постале тим самим самодовољне у том погледу. Ипак, упркос успесима ―зелене револуције‖, треба рећи нешто и о њеним ―манама‖. • Прва “мана” је њен местимични карактер, који са своје стране има два аспекта. Прво, нове високородне сорте пшенице и пиринча распрострањене су углавном у Азији и Латинској Америци, док у Африци, коју је заобишла ―зелена револуција‖ заузимају тек 2%. Друго, ―зелена револуција‖ је углавном нашла примену у производњи три житарице - пшенице, пиринча и кукуруза, док у другим културама знатно мање. • Друга “мана” се односи на социјалне последице “зелене револуције”. Пошто примена савремене агротехнике захтева значајна улагања капитала, њене резултате могу користити пре свега богатији сељаци (фармери). Сиромашни немају средстава за куповину машина, ђубрива, сортног семена, нити довољно површине земље. Многи од њих су принуђени да продају своју 96
•
земљу и постану или надничари, или становници сиротињских четврти у околини великих градова. Тако је ―зелена револуција‖ довела до појачаног социјалног раслојавања у сеоским подручјима. Трећа “мана” односи се на неке непожељне еколошке последице ―зелене револуције‖. На пример, у подручјима гајења пиринча примена пестицида је довела до помора риба у рекама и каналима за наводњавање. Сејање сорте филипинског ―чуда од пиринча‖ у суседству с традиционалним сортама, које имају различите периоде сетве и жетве, ствара повољну еколошку средину за штеточине, и т. д.
Одрживи развој пољопривреде. Основни проблем пољопривреде је како да се повећају просечни приноси биљних култура и продуктивност стоке. Међутим, мере које се при томе примењују угржавају еколошки животну средину. Проблем екологије се све више заоштрава. Пољопривреда јако утиче на загађивање животне средине. Механизација и вештачко наводњавање појачавају ерозију, деградацију и заслањивање тла. Истовремено прекомерна употреба минералних ђубрива и хемијских препарата за заштиту биља неповољно се одражава на квалитет произведене хране. Генетски инжењеринг и увођење генетски измењених врста биљака и животиња, примена хормона који подстичу раст стоке, и друге мере, неповољно се одражавају на здравље потрошача. Због тога је све више на цени еколошки чиста, здрава храна, прозведена на природан начин. У развијеним земљама се реализују пројекти ―одрживог развоја пољопривреде‖. Ту се покушава успоставити еколошка равнотежа у пољопривреди, тако да се подржавају само њени позитивни утицаји а неутралишу негативни утицаји на природну средину. • У Европској унији све више се развија еколошка пољопривреда, који се базира на следећим захтевима: • давање предности рециклажи пољопривредних производа и отпадака, у односу на вештачка средства за производњу (минерална ђубрива, пестициде, хемијска средства, генетски инжењеринг); • коришћење биолошких и механичких метода узгоја уместо хемијских; • повећавање еколошке разноврсности пољопривредне производње; • коришћење биљних и животињских отпадака. ZEMLJIŠTE KAO RESURS ZA POLJOPRIVREDU Poljoprivreda je delatnost koja dosta zavisi od prirodnih uslova ( zemljište, klima, nagib terena). Poljoprvreda je potrošač prostora, za razliku od industrije koja ekonomiše prostorom. Pojam zemljišta bi trebalo razlikovati od pojma teritorije ( zemljište je vaţno kao ţivotni prostor društva, ono je samo onaj resurs koji je pogodan za korišćenje u ekonomske svrhe, a teritorija je kompleksan pojam koji podrazumeva sve što postoji na nekom prostoru). Površina resursa zemljišta sveta iznosi 134 miliona km², a to čini svega 26.3 % od ukupne površine planete Zemlje koja iznosi 510 miliona km². U odnosu na površinu kopna ( 149 miliona km² ) udeo zemljišta iznosi 89.9%, ostalih 15 miliona km² zauzimaju ledene pustinje Arktika i Antartika i visoki planinski vrhovi. Pri tome bi trebalo reći da preko 1/3 (33%) površine zemljišta otpada na malo produktivno i 97
neiskorišćeno zemljište. Tu se ubrajaju močvare, tundre, polarne visoko planinske i sušne pustinje, kraški regioni, stenovito tle i peščane obale. Korišćenje tih površina zahteva velika ulaganja kapitala, pa je zato veoma vaţno racionalno korišćenje već ekonomsko osvojenih resursa zemljišta, tj. poljoprivrednog i šumskog zemljišta. Poljoprivredne površine zauzimaju 48.1 milion km² ( 4810 miliona ha) ili oko 36% svetskog zemljišnog fonda. Šumske površine zauzimaju 38 miliona km² (28%). Antropogeno neplodno zemljište (gradski prostor, indusrujske zone, putevi) iznosi oko 4 miliona km² (3%) svetskog zemljišnjeg fonda. U sastav poljoprivrednih površina ulaze pašnjaci i višegodišnji zasadi ( vinogradi, plantaţe, voćnjaci i dr.). Na tu kategoriju otpada 13.4 miliona km². Na prirodne livade i pašnjake otpada 34.7 miliona km² ili 3470 miliona ha. Prema tome, pod pašnjacima i livadama, koji obezbeĎuju stočnu hranu, koristi se svega 10% površina zemljišta sveta. Veliki deo obradivog zemljišta sveta (oko 70%) nalazi se u Evropi, Aziji i Severnoj Americi, ali pošto su to gusto naseljeni kontinenti, zemljoradnja ima visoko intenzivni karakter. U Evropi, bez zemalja ZND, najviši je stepen obradivosti zemlje (preko 40%) i izgraĎenosti (neplodno zemljište). Prirodnih livada i pašnjaka ostalo je veoma malo (najviše ih ima u Severnoj Evropi). U Aziji se nalazi 1/3 obradivog zemljišta sveta. Visok stepen obradivosti imaju monsunski, juţni i istočni rubovi Azije. Ovde je koncentrisano oko 90% površina pašnjaka Azije, a uzoranost u pojedinim regionima (Velika kineska nizija, Gangeška nizija) dostiţu 80%. Prostrane aridne pustinje, polupustinje i visoko planinski regioni uglavnom se koriste za pašnjake. U Severnoj Americi jako su razorane i izgraĎene oblasti centralnih i visokih ravnica (60-80%) subtropskih i tropskih oblasti SAD i ravničarske oblasti Juţne Kanade. U sastavu površina zemljišta ostalih regiona sveta – Australije, Juţne Amerike i Afrike preovlaĎuju pašnjaci. U Australiji 60% obradivog zemljišta su pašnjaci, a samo 6% se obraĎuje. Oblasti pašnjaka se uglavnom nalaze u istočnoj i jugoistočnoj zoni kontinenta. U Juţnoj Americi i Africi oko 20% zemljišnog fonda su pašnjaci, a samo 10% je obradivo zemljište. U Africi i Juţnoj Americi najviše se obraĎuju severni i juţni delovi kontinenta. Postoje velike razlike u korišćenju zemljišta po zemljama. Najveće površine pašnjaka imaju SAD (185 miliona ha), Indija 160 miliona ha, Rusija 134 miliona ha, Kina 95 miliona ha, Kanada 46 miliona ha, Kazahstan 36 miliona ha i Ukrajina 34 miliona ha. Udeo obradivog zemljišta u zemljišnom fondu pojedinih zemalja retko prelazi 30%. Taj pokazatelj je najveći u Indiji 51,9%, Poljskoj 47%, Italiji 40%, Francuskoj 35%, Nemačkoj 34%, SAD 19,6%, Kini 10%, Rusiji 7,8%m Australiji 6%, Kanadi 5% i Egiptu 2,8%. Rusija je prva zemlja u svetu po površini teritorije i fondu zemljišta. Ipak, zbog nepovoljnih prirodno-klimatskih uslova dalekog severa i Sibira, površine poljoprivrednog zemljišta i pašnjaka su ograničene. Od ukupne površine Rusije, koja iynosi 1710 miliona ha (17 miliona km²) u poljoprivredi se koristi 222 miliona ha (13%), a pašnjaci čine 132 miliona ha (oko 7,8%) njene teritorije. U celini, u svetu praktično nema više rezervi za poljoprivredno osvajanje zemljišta. U većini zemalja sveta ostaju neosvojene šume i slabo produktivna zemljišta. Osim toga, primetno je pogoršavanje, degradacija, erozija i stalno smanjivanje poljoprivrednih površina. Posebno je u tome zasluţna erozija i opustinjavanje zemljišta (širenje pustinja) koje se smatra jednim od globalnih problema čovečanstva.
98
Ukupna površina
Nekorisno
Neplodno Plodno zemljište Šuma
Poljoprivredno
Pašnjaci
Obradivo Neobradivo
Ribnjaci
Oranice i bašte
Voćnjaci Vinogradi Livade
Trstici i bare
Zasejano Nezasejano Ţita Ind. bilje Krmno bilje Povrće Cveće
Rasadnik Ugar
Sl. 2 – Struktura zemljisnog fonda Svetski zemljišni fond (mil. ha) Kontinent Drţava
Poljoprivredne površine svega
Šumsko Obradivo Livade i zemljište pašnjaci
Ukupna površina
Evropa bez ZND
242
151
91
139
493
ZND
601
241
373
910
2240
Sever. Amerika
630
256
374
814
2245
Juţna Anerika
409
76
414
414
939
Kina
287
109
177
77
976
Azija bez Kine
897
338
273
449
2783
Afrika
926
229
715
587
3026
Austr. i Okeanija
497
39
463
82
852
SVET
4489
1439
2880
3997
14349
99
Korisno
Рибарство Пољопривреда
Земљорадња
Сточарство Производња житарица
Ратарство Воћарство Виноград.
Говедарство
Индустријског биља
Свињарство
Крмног биља
Овчарство и козарство
Повртарство Ливадарство
Коњарство
о Цвећарство
Живинарство Пчеларство и остало
Sl. 3. - Графички приказ поделе пољопривреде
Poljoprivredne i obradive površine po poljoprivrednom stanovniku (ha) Poljoprivredna Obradiva površina površina (ha/st) (ha/st) Evropa bez ZND
8,18
3,72
ZND
8,20
3,13
Severna Amerika
11,50
4,72
Juţna Amerika
5,42
1,00
Azija bez Kine
0,83
0,46
Kina
0,63
0,22
Afrika
4,12
1,12
Austr. i Okeanija
166,0
12,3
Svet
2,44
0,82
100
AGRARNI PROIZVODI EKVATORIJALNE I TROPSKE ZONE NA SVETSKOM TRŢIŠTU Ekvatorijalna zona se razlikuje od tropske. -Najtipičnija ekvatorijalna područja su: basen Konga, Gvinejska obala, veliki deo Amazonije.Za to područje karakteristične su kultivisane biljke: kaučukovac, kakaovac,de šećerna trska, palme, banane, začini, kafa. - Najtipičnija tropska područja su: Srednja Amerika, delovi Afrike (na sudanskoj visoravni i u Istočnoj Africi), delovi Juţne Amerike, delovi severno i juţno od Amazonije. Kafa •
Po komercijalnoj vaţnosti je na prvom mestu meu bezalkoholnim pićima; Potrošnja kafe u svetu stalno raste; Brazil i Kolumbija su od kafe u pojedinim godinama ostvarivali 50-80% deviznog priliva; • Postoji preko 60 vrsta kafe, meĎu kojima su najpoznatije: 1. arabika (Coffea arabica), poreklom iz Etiopije, koja danas raste preteţno u Brazilu; 2. robusta (Coffea robusta) koja uspeva u Indoneziji (smatra se da potiče iz Konga), a posebno je otporna prema bolestima; 3. liberika (Coffea liberica), uspeva u Africi. Posebno je kvalitetna moka, kafa iz Jemena, ali se ona retko pojavljuje na svtskom trţištu. U svetu se najviše trguje kafom arabikom. Proizvodna podruĉja i razvoj trţišta. Od 1880. g. kada je bolest uveliko uništila kafu na Javi i Cejlonu, glavni proizvoĎački prostor kafe postaje latinska Amerika (Brazil, Kolumbija, Venecuela, Meksiko, Gvatemala, Portoriko, Jamajka); IzmeĎu dva svetska rata proširila se proizvodnja kafe u tadašnjim kolonijama u (Angola, Kongo, Maadagaskar, Uganda, Etiopija; Najpoznatiji proizvoĎači kafe u Aziji su Indonezija i Indija; Trgovina kafom danas: stari tradicionalni pravac trgovine kafom iz Zapadne Indije (Antilska ostrva) i Indonezije u Evropu dobrim delom se odrţao, ali se pojavio i novi pravac, iz Juţne amerike u SAD. Danas na SAD otpada polovina svetske potrošnje kafe. Po nekim statistikama, u SAD se troši godišnje po osobi 7,2 kg kafe, u Švedskoj 9,5 kg, Belgiji 6,1 kg, Holandiji 4,7 kg, Francuskoj 4,3 kg, Nemačkoj 3,4 kg, Italiji 1,9 kg, Velikoj Britaniji 0,5 kg. Britanci više piju čaj. Vaţan faktor na trţištu kafe je ukus potrošača. Na primer, u SAD se najviše troši brazilska i kolumbijska kafa. Glavno trţište i berza za kafu je Nju Jork. Značajni su uvoznici postale zemqe Srednje Evrope, a tradicionalno su poznati potrošači i uvoznici arapske zemqe i tursku. Azijske monsunske zemlje troše mnogo više čaja i nisu značajniji uvoznici kafe. Od 1956. g. Zapaţa se tendencija opadanjacena kafe, pa je s tim u vezi 1959. sklopljen MeĎunarodni sporazum o kafi, koji ipak nije dovoljno uspešan u zaštiti cena.
101
Kakaovac i kakao Upotrebljava se za spravljanje pića i čokolade. Cene stabilne, proizvodnja rentabilna. Kakaovac je osetljivo drvo, sadi se u senci banana (―madre cacao‖). Dve su glavne vrste kakaovca: Criollo (uspeva u Latinskoj americi) i Forastero (uspeva u Africi, daje veće prinose ali slabijeg kvaliteta). Glavni izvoznici: Gana s lukama Akra i Takoradi, brazil s lukama za izvoz kakaoa – Salvador i Ilheus, Nigerija s lukom Lagos, Ekvador iz luke Gvajakvil, Obala Slonovače, Holandija (što je očigledno reeksport). Najveći uvoznici su: SAD, Velika Britanija, Francuska, Holandija, nemačka, švajcarska. Evropsko trţište kupuje oko 2/3 ukupne proizvodnje kakaoa, a američk oko ¼. Glavna berza za kupovinu Kakaoa je Nju Jork. 10 najvećih proizvoĊaĉa kafe (hilj. t. 2005.g.)
10 najvećih potrošaĉa kafe (hilj. t.) 1.
SAD
1 071
1.Brazil
2 179
2. Vijetnam
990
2.Brazil
690
3. Indonezija
762
3.Nemačka
542
4. Kolumbija
683
4.Japan
357
5.Meksiko
311
5. Francuska
324
6.Indija
275
6. Italija
289
7.Etiopija
260
7. Holandija
202
8.Gvatemala
217
8. Španija
170
9. Honduras
191
9. V. Britanija
146
SVET
7 718
10. Indonezija
108
Najveći proizvoĊaĉi kakaoa, hilj. t. 2005. 1. Kot d Ivoar
1 330
Najveći potrošaĉi kakaoa, hilj.t. 1.SAD
639
2.Nemačka
248
2. Gana
736
3. Indonezija
610
3.V. Britanija
192
4. Nigerija
366
4.Francuska
190
5. Brazil
214
5.Rusija
178
6.Kamerun
167
6.Japan
131
7.Ekvador
137
7.Brazil
117
8.Italija
86
9.Kanada
63
10.Španija
61
8. Kolumbija 9.Dominikanska SVET
Banane
55 52 3 923
102
•
•
•
•
Banana (Musa) je drvolika zeljasta biljka. Plod nema semenki pa se banane razmnoţavaju korenom i mladicama. Banana je najpoznatija vsta voća u svetskoj trgovini.Ima ih na stotinevrsta: velikih, malih, neke su slatke a neke se moraju kuvati ili peći. Komercijalno je najvaţnija vrsta je Musa sapientum, poreklom iz tropa, s Dalekog istoka, rano šrenesena na zapadnu hemisferu. Najpoznatija njena suvrsta je Gros michel, velikih plodova i dobrog ukusa. Pogodna je za prevoz specijalnim brodovima s klima ureĎajima i zato u svetskoj trgovini ima najveću vaţnost.Stablo banane uvek daje samo jedan grozd sa 50 do 75 kg plodova. Bere se samo onoliko grozdova koliko treba da se utovari u brod koji se najavi kad pristiţe (―Dţast in tajm‖). Glavna proizvodna središta nalaze se uzduţ Karipskog mora, relativno blizu SAD, najvaţnijeg potrošača tog područja. Ostali veliki uvoznici su Kanada i EU. Poizvodnja i trgovina danas su u rukama velikih kompanija. Jedna od najpoznatijih je ―United fruit company‖. Najveći proizvoĊaĉi banana (u hilj. t, 2005.g.): Indija (16 820), Brazil (6 703), Kina (6 390), Ekvador (5 878), Filipini (5 800), Indonezija (4 503), Kosta Rika (2 220), Meksiko (2 027), Tajland (2 000), Burundi (1 600), Kolumbija (1600). Ostale prehrambene i druge kulture tropske i ekvatorijlne zone
• Tropske uljarice - kokosova palma (kopra). Komercijalna su središta proizvodnje kokosove palme na Filipinima (za američko trţište) i u Indoneziji (za evropsko trţište). Poznatiji proizvoĎači se nalaze u Okeaniji, na Malaji, u Šri lanki, Indiji, Mozambiku... Jedino industrijsko središte za proizvodnju ulja u proizvodnim područjima je Manila. - uljana palma, ili afrička palma, uspeva većinom na gvinejskoj obali Afrike (Nigerija, Benin), u basenu Konga, u Angoli. Plodovi rastu u grozdovima teškim 20-50 kg. Iz ploda se cede dve vrste ulja: iz jezgre i iz mekog vanjskog dela ploda. Uzgaja se i na plantaţama u Indoneziji i Maleziji. Glavni uvoznici za tehničke potrebe su SAD i zemlje EU (V. Britanija, Nemačka). Svetska proizvodnja palmovog ulja 2005. godine iznosila je 32,8 miliona tona. Najveći proizvoĎači bili su Malezija, Indonezija, Nigerija, Tajland, Kaolumbija, Papua Nova Gvineja, Obala Slonovače... - susam, potiče iz Indije, sadrţi 49-57% ulja, koje se koristi u proizvodnji poslastica, hleba, u farmaciji i mehanici. Najveći proizvoĎači su u suptropskoj Africi (Etiopija, Sudan, Nigerija), zatim Indija, Kina, Meksiko. - arašidi, 47-54% ulja. Koristi se u prehrambenoj ind. Potiču iz Juţne Amerike. Preko 2/3 površina se nalazi u Jugoistočnoj Aziji, Indiji, Kini. Dosta se gaji u zapadnoj Africi (Senegal, Nigerija), SAD, Brazilu, Argentini. Svetska proizvodnja 2005. g. Iznosila je oko oko 36 mil. T. Nahveći proizvoĎači: Kina (14,6 mil.t), Indija (6,5 mil. t.), Nigerija (2,9 mil. t.), SAD, Indonezija, Sudan, Senegal. To su i najveći proizvoĎači ulja od arašida. - Uljarice umerene i suptropske zone su maslina, suncokret, uljana repica.
103
•
Tropski zaĉini
- Najpoznatije su zemlje proizvoĎači bibera Indonezija i Indija, cimeta Java i Šri lanka, vanile juţni deo Meksika i Madagaskar, klinĉića – Molučka ostrva. - Najveće izvozne luke za začine su Singapur, Kolombo, a uvozne – London, Amsterdam, Nju Jork. - Svetska trgovina je uprošlosti bila znatno veća nego danas. Šećerna trska (Saccharum officinarum) i šećer Domovina šećerne trske su pokrajine Bengal i Asam u Indiji.Slatka srţ sadţi 17-20% šećera. U Evropu su je preneli Arapi, a u latinsku ameriku Španci (1815. stigao u Evropu prvi transport šećera iz Antila) Veliki proizvoĊaĉi šećerne trske su Karipska ostrva (Kuba, Portoriko), Bazil, Filipini, Kina, Australija, Juţna Afrika, Indija. Oko 60% šećera dobija se iz šećerne trske, a 40% od šećerne repe. Najveći proizvoĊaĉi trskinog šećera su Indija, Kuba, Brazil, Kina, Australija, Tajland, Meksiko. Najveći proizvoĊaĉi repinog šećera su Ukrajina, Nemačka, Francuska. Najveći proizvoĊaĉ šećera po stanovniku je Mauricijus. Oko 30 mil. T. Šećera je predmet meĎunarodne trgovine. Najveći izvoznici su Kuba i Brazil. Najveći uvoznici su Rusija, SAD, Japan, Kina. EU uvozi i izvozi (oko 3 mil. t.) šećera. Potrošnja šećera po stanovniku u razvijenim zemljama opada (zbog visokog stndarda i supstituta), u zemljama u razvoju – raste. Proizvodnja šećera od trske i repe (1 000 t), 2005. 1. Brazil 29 500 2.Indija
14 210
3.Kina
11 225
4.SAD
6 665
5. Meksiko
5 540
6.Tajland
5 424
7. Australija
5 196
8. Francuska
4 550
9.Nemačka
4 288
10.Pakistan
3 200
SVET
142 268 Kauĉukovac i kauĉuk
Kaučuk se proizvodi od mlečnog soka (lateks) kaučukovca (hevea brasiliensis). Drvo je visoko 20-40 m. Gaji se na plantaţama. Jedno drvo daje prosečno godišnje 1-5 galona (1 galon = 4,54 l).U lateksu ima oko28% gume.Prvi nepromočivi kišni ogrtač proizveden je 104
1823.g. Nazvan je Mekintoš (po istoimenom pronalazaču). Amerikanac Gudjir je otkrio 1839. vulkanizaciju tj. Mešanje kaučuka sa sumporom i dobijanje elestične gume. U toku Drugog sv. Rata počela proizvodnja sintetičkog kaučuka u SAD. Kaučuk je strateška sirovina. Specijalizovane luke za eksport kaučuka su Singapur i Dţakarta. Za eksport kaučuka u svetskim razmerama je vaţan Suecki kanal, luke London i Nju Jork, glavna berza za prirodni kaučuk je London. Najveći proizvoĊaĉi prirodnog kauĉuka (1000 t, 2005) 1. Tajland
3 020
2.Indonezija
2 128
3. Malezija
1 175
4.Indija
762
5.Kina
625
6. Vijetnam
510
7. Nigerija
142
8. Kot d Ivoar
135
9. Liberija
117
10. Brazil
97
SVET
9 153
Duvan (Nicotina) Duvan je jednogodišnja zeljasta biljka, dugih listova, od kojih se dobija duvan za pušenje, insekticidi, neki farmaceutski proizvodi, a od semenki tehničko ulje. Najpoznatije su dve vrste: američki duvan ili virdţinija i tzv. krdţak. Duvan potiče iz tropskih predela Amerike, odakle je 1519. g. Prenesen u Portugal, a onda u Španiju pod nazivom tabaco, po indijanskom plemenu. Botaničko ime dobio je po francuskom ambasadoru Nicotu, koji je iz Lisabona poslao semenke francuskom kralju, misleći da je to lekovita biljka. Duvan za cigare proizvodi se na Kubi, u Indoneziji i Brazilu. Duvan za cigarete, koji ima specifičnu aromu, proizvodi se najviše u SAD, Turskoj, Kini, na Balkanu. Svetska proizvodnja duvana 2005. g. Iznosila je 6,5 mil. tona. • Najveći proizvoĊaĉi duvana (u hilj. t., 2005. g.) su Kina (2 505), Brazil (879), Indija (598), SAD (290), Indonezija (141), Turska (141), Grčka (123)... • Najveći izvoznici duvana su Kina i SAD, Kuba, Filipini, Turska. Glavne izvozne luke za duvan su Nju Jork, Havana, Manila, Trapezunt i Smirna u turskoj, solun i burgas. • Najveći uvoznici duvana su Velika britanija, Nemačka, Francuska. • Najveći proizvoĊaĉi cigara i cigareta (2005.g. u milionima komada) su: SAD (497 400), Rusija (382 503), Nemačka (214 335), Turska (131 938), Velika Britanija (108 675).
105
AGRARNI PROIZVODI IZ TROPSKO-MONSUNSKE ZONE Tropsko-monsunska klima obuhvata podrucja juţne i jugoistočne Azije. Letnji monsun duva sa okeana prema kopnu i donosi kiše. Zimski monsun duva s kopna prema okeanu, i donosi sušu. Ta smena je uslovljena izmenom barometarskog minimuma (leti na kopnu, zimi na okeanu) i maksimuma (leti na okeanu a zimi na kopnu), usled brţeg zagrevanja (leti) i hlaĎenja (zimi) kopna nego okeana. U toj klimatskoj zoni najviše se gaji pirinač, čaj, juta i delimično pamuk. Opša karakteristika tog područja je velika gustina naseljenosti, problem ishrane, jeftina radna snaga i nizak nacionalni dohodak. ĈAJ (Thea sinensis) – Ekološki uslovi: Čaj je grmolika biljka visine oko 3m, s mnogo lišća (reč čaj potiče od kineske reči za list). Plantaţa traje 50 godina, a branje lišća počinje nakon tri godine. Ne podnosi hladnoću, nedostatak vlage i blatnjavo tle. Zato se sadi na padinama i nagibima gde se ne zadrţava voda. U monsunskim tropima lišće se bere tokom cele godine, u kini četiri puta godišnje. Berba traţi mnogo radne snage. Prema načinju prepariranja postoje dve vrste čaja: crni ili fermentisani i zeleni ili nefermentisani čaj. Crni čaj proizvode Indija i Šri Lanka, a zeleni Kina, Japan i Gruzija.Tajvan izvozi polufermentisani čaj. U trgovini su pozbati ruski i Kineski čaj, koji su dobili naziv prema načinu dopremanja u Evropu – Ruski je stizao karavanskim putevima a kineski morskim. - Razvoj tržišta. Pradomovina čaja je pokrajina Asam u Indiji. Proširili su ga budistički monasi. U Evropi su ga popularizovali holanĎani i Englezi. Početkom 19. v. Počeli su Englezi podizati plantaţe čaja u Asamu a HolanĎani na Javi. Posle sušenja kafe na Cejlonu 1880. godine su prešli na proizvodnju čaja, i to ostrvo je danas jedno od najvaţnijih proizvodnih područja. U novije vreme čaj se gaji u zakavkazju (Gruzija), Brazilu, Australiji, jugu SAD, Keniji i Mozambiku. Glavno proizvodno područje Kine je u dolini reke Jangce (Čang Jang). - Svetska proizvodnja čaja 2005. g. Iznosila je 3,5 mil. t. Najveći proizvoĎači čaja bili su (u 000 t): Kina (900), Indija (653), Šri Lanka (308), Kenija (295), Turska (202), Indonezija (171), Vijetnam (110), Japan (100). - Najveći potrošači čaja su (000 t): Indija (633), Kina (413), zemlje ZND (207), Velika Britanija (151), Japan (143), Turska (108), Pakistan (87), Iran SAD (85), SAD (81), Egipat (78). Velika Britanija troši oko 3 kg čaja po stanovniku godišnje. - Glavne izvozne luke u Kini: Šangaj, Kvangčou (Kanton); u Indiji Kalkuta, u Bangladešu (Čitagong), u Šri Lanki (Kolombo), Indoneziji Dţakarta i Semarang. - Najveći izvoznici čaja su Indija, Kina, Šri lanka, Japan. Velika Britanija je veliki izvoznik u reeksportu. - Veliki uvoznici su veliki potrošači. Na prvom mesti je Velika Britanija (skoro trećina svetsog uvoza) i njeni bivši dominioni. London je glavna svetska uvozna luka i berza čaja. Veliki uvoznici su Holandija, Japan, SAD. Zemlje EU su veliki uvoznici i potrošači čaja.
106
PIRINAĈ (oryza sativa) Pirinač je je ţitarica monsunskih krajeva. Raste u blatnjavom tlu pogodnom za navodnjavanje, koje se isušuje pre ţetve. Temperatura u vegetacionom periodu ne sme biti ispod 200C. RasaĎivanje, plevljenje, navodnjavanje, ţetva – zahtevaju mnogo rada. Vegetacioni period traje tri meseca, pa su moguće 3-4 ţetve godišnje. Ishrana ljuštenim pirinčem izaziva bolest beri-beri, usled nedostatka vitamina B1 koji se nalazi u ljusci. - Najvaţnija proizvodna područja su u jugoistočnoj Aziji, a gaji se i u mediteranskim nizijama, oko meksičkog zaliva u SAD, na Madagaskaru, u Egiptu. Prinosi po hektaru su slični kao i kod pšenice. U Japanu iznose preko 4 t po ha, u Kini oko 3 t. Na Aziju otpada preko 90% svetske proizvonje. - Svetska proizvodnja pirinča godišnje iznosi oko 600 mil. t. (2005. g. – 619 mil t). Najveći proizvoĎači su Kina (184 mil. t), Indija (129 mil. t), Indonezija (54 mil. t), Bangladeš (40 mil. t), Vijetnam (36 mil. T), Tajland, Mijanmar, Filipini, itd. - Najveći potrošači su Kina (140 mil. t), Indija (80 mil. t), Indonezija (40 mil. t), Bangladeš, Vijetnam, Mijanmar, Japan. - Najveći izvoznici su Tajland, Mijanmar, Indija, Vijetnam, ali i SAD, Brazil, Egipat, Iran, Italija. Sve je više zemalja koje počinju same proizvoditi pirinač za svoje potrebe. Mali deo svetske proizvodnje učestvuje u svetskoj trgovini (oko 2%). Kao uvoznici se pojavljuju redovno Japan, Indonezija, Vijetnam, Hong Kong, malezija, Juţna Koreja, EU. Najvaţnije luke za izvoz pirinča su Singapur, Rangun i Bangkok. Vaţna berza za trgovinu pirinčem je Hong Kong. -
JUTA -Juta je tekstilna biljka. Ima izduţeno oštro lišće, od kojeg se dobijaju gruba vlakna slična konoplji, od kojih se prave uţad za brodove, dţakovi, otirači i slične grube tkanine. Gaji se najviše Bangladešu (oko 95% svetske proizvodnje), u Bengalu, manje istočnoj Africi i Brazilu. - PreraĎivački centar i izvozna luka je Kalkuta (Indija), iako su glavna proizvodna područja u susednom Bangladešu. - Osim jute mnogo se traţi manilska konoplja, koja se najviše proizvodi na filipinima.
AGRARNI PROIZVODI IZ SUPTROPSKE I MEDITERANSKE ZONE Izdvajaju se zapadne i istočne obale kontinenata. IzmeĎu njih je unutrašnji, suptropski suvi pojas. Zajednička karakteristika: prosečne mesečne temperature iznad 60C. Na zapadnim obalama suptropskih širina je kišni period preko zime a sušni preko leta. Na istočnim obalama je suprotno – leto vlaţno a zima suva.
107
- Tipični krajevi mediteranske klime na zapadnim obalama su: Evropsko-afrički medieran, Kalifornija, srednji Čile, j-z Afrika, j-z Aistralija. - Na istočnim obalama to su: juţna Kina, j-i Australija, Argentina, urugvaj, juţni Brazil, j-i Afrika i j-i SAD. - U toj zoni gaji se: pamuk, agrumi, masline, vinova loza, smokva, pirinač. PAMUK (Gossypium) Pamuk je grmolika biljka, visine oko 120 cm. Domovina mu je Pendţab, ali su ga poznavali i Indijanci pre otkrića amerike. To je bio glavni tekstilni materijal Indijanaca. Plod je čaura sa 5-10 semenki koje su obrasle celuloznim vlaknom. Od semenki se dobija ulje. U toku rasta traţi vlagu a u doba zrenja mnogo toplote. Vegetacioni period od 200 dana mora biti bez mraza. Traţi plodno tle. Kvalitet vlakna procenjuje se prema duţini, finoći, čvrstoći, čistoći, boji. Najkvalitetniji je pamuk iz karipskog područja, ali je proizvodnja mala. Na drugom mestu je egipatski pamk, ţućkaste boje. Američki pamuk je bele boje ali kraćih vlakana. Brazilski pauk je manje finoće. Kineski i bliskoistočni pamuk je kraći i čvršći. Od pamuka se prave konac i tkanin a od otpadaka - veštačka svila, fini papir. U starom veku Indijci su prvi naučili bojiti tkanine i imali su monopol na prirodnu boju – indigo. Potreba za radnom snagom na pamučnim poljima u SAD i na Antilima izazvala je trgovinu robljem. Trgovinarobljem je ukinuta u Velikoj Britaniji 1807., u SAD 1814., itd.Veliki preokret doneli su pronalasci mašine za tkanje sa 120 vretena Dzejmsa Hargrivsa (1767), tkačke mašine 1769, tkačke mašine na vodeni pogon 1793., mašine za čišćenje pamuka od semenki 1793. itd. Sve do 1842. u V. Britaniji je vaţio zakon o zabrani izvoza tekstilnih mašina. U 19. veku proizvodnja pamuka se jako proširila a preraĎivački centra bio je Mančester. Englezi su lansirali teoriju o tzv. Slobodnoj trgovini pamukom. GraĎanski rat u SAD šezdesetih godina 19. veka izazvao je tzv. Pamučnu glad (cotton Famine). Tada su Englezi kao glavni preraĎivači počeli osnivati plantaţe u dolinama velikih reka u Egiptu, Sudanu, Indiji (gde je bilo uslova za navodnjavanje). Posle Prvog i Drugog svetskog rata širi se proizvodnja u nedolarskim zonama, izvan SAD, zbog skupog dolara. To izaziva krizu proizvodnje u SAD, jer svet nije imao dovoljno dolara pa se javljaju novi proizvodjači. I preradA pamuka U Velikoj Britaniji zapada u krizu zbog konkurencije Japana i drugih. • 1. 2. 3. 4.
Svetska proizvodnja pamuĉnih vlakana iznosi oko 23,5 mil. t. Glavna proizvodna područja su: Cotton Belt u SAD (Teksas, Misisipi, Kalifornija); Glavne izvozne luke pamuka u SAD su Galveston i Nju Orleans. Indija – severozapad Dekana; glavna izvozna luka je Bombaj (Mumbaj). Pakistan, Pendţab i Sind (čuvena brana Sukur sluţi za navodnjavanje). Glavna izvozna luka za pamuk u Pakistanu je Karači. Egipat – delta Nila. 108
5. Kina – najveći svetski proizvodjač, u neposrednom zaleĎu Šangaja, tj. Donjem delu doline Jangce, zatim u delti Hoangho i Vej Haj. Većina proizvodnje sluţi za domaće potrebe. 6. Zemlje ZND: Centralna Azija – Turkestan, Zakavkazje, Ukrajina. 7. Brazil: a) severoistok i b) drţava Sao Paulo (koja proizvodi i kafu). • Svetska trgovina pamukom: - glavni izvoznici: SAD, Egipat, Indija, Brazil, Pakistan... - glavni uvoznici: Japan, Velika Britanija, Francuska, Rusija... • Američka vlada je 1963. uvela zaštitne mere za pamuk. Pitanjima trţišta i proizvodnje pamuka bavi se MeĎunarodni savetodavni komitet za pamuk. Potrošnja pamuka opada zbog uvoĎenja veštačkihvlakana i intertekstilizacije (mešanja prirodnih i veštačkih vlakana). • Najveći proizvoĊaĉi pamuĉnih Najveći proizvoĊaĉi pamuĉnih • vlakana (000 t, 2005) prediva (000 t., 2005) 1.Kina
5 435
1.Kina
2. SAD
5 043
2. Indija
2 120
3. Indija
2 475
3. Pakistan
1 935
4. Pakistan
2 426
4. SAD
1 540
5. Uzbekistan
1 250
5. Brazil
498
6. Brazil
1 195
6. Turska
473
15 959
7. Turska
800
7. Indonezija
309
8. Australija
488
8. Rusija
296
9. Grčka
359
9. Tajvan
280
SVET
23529
SVET
18 522
Najveći proizvoĎači pamučnih tkanina su Kina, Indija, SAD, Rusija, Egipat, Brazil i Italija. LAN (Linum usitatissinum) je najstarija tekstilna biljka. Visoka oko 1 m. Od stabljike se dobija vlakono za izradu čvrstih i otpornih tkanina (za stolnjake, ubruse, posteljinu). Fina dezenirana lanena platna dolaze na trţište pod nazivom damast. Od semena se dobija laneno ulje. Najbolje uspeva u severnom umerenom pojasu, na podzolastom zemljištu. Svetska proizvodnja lanenih vlakana iznosi 2005. g. oko 792 000 t. Najveći proizvoĎači su: Kina (470 000 t), Francuska (90 000 t), Belorusija (60 000 t), Velika Britanija, Rusija, pribaltičke republike, Češka, Nemačka, holandija, Belgija... Glavni uvoznik je Velika Britanija. Najveći proizoĎači lanenih tkanina su Rusija, Belorusija, Španija, Litvanija, Češka, Fvrancuska, Estonija.
109
KONOPLJA (Cannabis sativa), je jednogodišnja biljka, viša od 2m. Vlakna od konoplje se upotrebljavaju za uţad, platna za jedra, za zaptivanje u vodovodnim instalacijama itd. Od semenki se dobija ulje od kojeg se prave boje, lakovi, firnajz. Zahteva plodno tle, umernu toplotu i vlagu. Najveći proizvoĎač je Rusija, Italija, Rumunija, Indija, Proizvodila se u prošlosti i u Srbiji (Mačva, Vojvodina) ali danas se ne proizvodi. SVILA – dobija se od čaura dudovog svilca. Proizvodi se još u monsunskoj Aziji i na dalekom istoku, posebno u Japanu, koji je prvi po proizvodnji prirodne svile u svetu. VINO Vinova loza (Vitis vinifera) uspeva izmeĎu 450 SGŠ i 350 JGŠ. Najbolje uspeva u mediteranskoj klimi. Zahteva oko 130 sunčanih dana, sa prosečnom god. Temperaturom 9-210C. Za vino su znali stari Asirci, Vavilonci, Egipćani i Grci, 3000 g. p. n. e. Vinogradarstvo se proširilo naročito u doba rimske imperije u vezi sa hrišćanstvom.Danas površine vinograda prelaze 11 mil. Ha, od toga najviše u Evropi (9 mil. ha), Africi (600 000 ha), Juţnoj americi (500 000 ha), SAD i Aziji (po 300 000 ha). Svetska proizvodnja groţĎa iznosi oko 55 mil. t, od toga 80% u Evropi. Najveći roizvoĎači groţĎa su Francuska (oblasti Burgonja, Bordo, Šampanja, Konjak, Provansa, Langedok i druge), Italija (Pijemont, Lombardija, Toskana poznata po vinu kjanti, okolina Napulja po vinu Lakrima Kristi, Sicilija po vrsti marsala), Španija (oblasti Valensija, Malaga sa čuvenom vrstom Alikante, Herez de la Frontera). Svetska proizvodnja vina opada: 1982. iznosila je oko 37 mil. t, a 1999. oko 28 mil. t., 2005. g. 29,9 mil. t. Na prvom mestu je 2005. g. bila Italija (5,8 mil t), zatim Francuska (5,3 mil t), slede Špnija (3,9 mil. t), SAD (2,2 mil t), Argentina (1,6 mil. t), Kina (po 1,3 mil t)... Svetski izvoznici su Francuska, Španija, Italija i Portugal. Potrošnja vina u Francuskoj iznosi 150 l/st, Španiji i Portugalu 90, Italiji 80 l/st, dok u Britaniji i Holandiji iznosi samo 1,5 l/st, u Japanu još manje. MASLINE I OSTALE ULJARICE Maslina uspeva samo u mediteranskoj klimi. Drvo naraste 3-7 m, ţivi po nekoliko stotina godina, a neka stabla su stara i više od 1 000 godina. Sa jednog stabla dobija se prosečno 20 kg plodova u kojima ima 25-40% ulja. Sa jednog ha plantaţe maslina moţe se dobiti 100-300 kg ulja. Svetska proizvodnja maslinovog ulja 2005. g. Iznosila je 2,4 mil t. Vodeći proizvoĎači su: Italija (760 000 t), Španija (695 000), Grčka (360 000), Tunis (150 000), Sirija (140 000) ... OSTALE ULJARICE SOJA – daje ulja 110 kg/t, od nje se pravi i brašno, sojino mleko, sojina sačma za stoku. Svetska proizvodnja soje 2005. g. iznosila je 210 000 t. Najveći svetski proizvoĎači su SAD (83 000 t), Brazil (50 000), Argentina (38 000) i Kina (17 000 t) najveći uvoznici su Japan i EU. SUNCOKRET – semenke sadrţe oko 35% ulja. Najviše se proizvodi u Rusiji, balkanskim zemljama (Srbija), Ukrajini. 110
AGRARNI PROIZVODI UMERENE ZONE U toj zoni postoje tri karakteristična klimatsko-vegtaciona podtipa: 1. zona zapadnih primorja, 2. zona istočnih primorja, 3. kontinentalna zona. Gaje se ţitarice, industrijsko bilje (šećerna repa, uljarice, konoplja, lan), stočno krmno bilje. PŠENICA – jedan od najstarijih i najvaţnijih artikala u svetskoj trgovini. MeĎu tri glavne ţitarice – pšenica, pirinač, kukuruz – pšenica je na prvm mestu a) po zasejanim površinama, b) po učešću u svetskoj trgovini, c) po ukupnim prinosima. Pšenica hrani hlebom oko ¼ čovečanstva. Pšenična civilizacija je najrazvijeniji deo sveta. Postoje jara i ozima pšenica, ali mnogo vaţnija ozima, kojom se seje 75-80% površina. Pšenica dobro podnosi hladnoću, ako je pokrivena snegom. Severna granica ie do 600 s.g.š. u Skandinaviji. Dobro uspeva u stepsko-savanskim područjima, gde je godišnja količina padavina ispod 600 mm. Pošto uspeva u različitim klimatskim zonama kalendar ţete je različit: - januar: Australija, N. Zeland, Argentina; - februar: Indija, Argentina; - mart. Urugvaj, - april. Severna Indija, Iran, Egipat, Meksiko; - maj: severna Afrika, istočna Azija, Teksas; - juni: juţna Evropa, juţni i srednji delovi SAD, Kina, Japan; -juli: severni deo SAD, jug Kanade, srednja Evropa; - avgust: srednja Evropa, V. Britanija, Norveška, Rusija, sev. Japan, Kanada; - septembar: Škotska, Skandinavija, sever Rusije; - oktobar: Skandinavija i ruski sever; - novembar: juţna Afrika i Peru; - decembar: Rog Afrike (Etiopija, Somalija). Najveći proizvoĊaĉi pšenice (2005. g., 000 t)
Najveći potrošaĉi pšenice (000 t)
1.KINA
96 160
2.Kina
119 700
2. INDIJA
72 000
2. EU 15
82 800
3. SAD
57 106
3. Indija
68 500
4. RUSIJA
47 608
4. Rusija
40 600
5. FRANCUSKA
36 922
5. SAD
34 200
6. KANADA
25 547
6. Pakistan
19 800
7. AUSTRALIJA
24 067
7. Turska
16 900
8. NEMAČKA
23 578
8. Ukrajina
15 700
Svetska proizvodnja pšenice 2005. g.9.iznosila svetske Iran je 628,1 mil. t. Oko 15-20% 14 600 9. •PAKISTAN 21 591 proizvodnje učestvuje u meĎunarodnoj trgovini. Glavni izvoznici pšenice su SAD
Egipat Australija, Francuska.12Centri 800 za SVET (blizu 50% svetskog izvoza), 628 101Kanada,10. Argentina,
111
• •
izvoz su Čikago, Mineapolis, Kanzas Siti u SAD i neki gradovi u Francuskoj, Nemačkoj, Ukrajini. Najveća svetska trţišta za pšenicu su Nju Jork, Čikao, Sent Luis, Sen Pol (SAD), Port Artur, Port Viljam i berza u Vinipegu (Kanada), Buenos Aires, mar del Plata i Rozario (Argentina), Sidnej i Melburn (Australija), Marsej, Avr i bordo (Francuska). Najvaţnija američka i svetska berza za izvoz pšenice je Ĉikago. Najveći uvozni centri su Liverepul i London (V.Britanija), Hamburg i Bremen (Nemačka), Đenova i Napulj (Italija). Veliki uvoznici su Japan, Egipat, Indija, Velika Britanija, Italija, Brazil. MeĊunarodna organizacija za trgovinu pšenicom. Godine 1949. sklopljen je MeĎunarodni sporazum o pšenici (International Wheat Agreement, IWA), sa sedištem u Londonu, na tri godine, ali je kasnije produţavan. Sporazum reguliše kupovinu i prodaju pšenice.
KUKURUZ Domovina kukuruza je juţni Meksiko. Stare američke civilizacije bile su kukuruzne civilizacije. U Evropi prva počela da ga gaji Španija 1535. godine. Kod nas 1740. g. Prevelika upotreba kukuruza u ishrani izaziva oboljenje pelagru, usled nedostatka vitamina B2 u kukuruzu. Danas se manje koristi za ljudsku ishranu a više kao stočna hrana i industrijska sirovina – skrob, alkohol, ulje od kukuruznih klica, plastične mase. Seje se na oko 140 mil. ha što čini oko 11% ukupne obradive površine sveta. Svetska proizvodnja je u porastu (u mil. t): 1938. – 115; 1965. – 216; 1975. – 325; 1990. – 479; 1999. – 600, 2005. – 695. Prinosi po hektaru su znatno povećani. Prosečni prinosi kukuruza u Vojvodini u periodu 1979/88 su iznosili 6,5 t/ha, što je iznad proseka SAD i Kanade. Srbija je poznata u svetu po selekciji i proizvodnji novih sorti semenskog kukuruza (hibridi ZP: 677, 707, 844, 414, 400; NS: 601; 6666; 735; 640 i dr.), kojeg izvozi. Najveći svetski proizvoĊaĉ je SAD (280 mil. t); Kukuruzni pojas u SAD (Corn Belt) je izmeĎu Misurija i Misisipija u drţavi Ajova. Drugi veliki proizvoĎač je Kina (131 mil. t), u istočnim nizijama. Treći je Brazil (35 mil. t), četvrti Meksiko (20 mil. t), peta Argentina (19,5 mil. t), zatim slede Indija, Francuska, Indonezija, Juţna Afrika... Srbija proizvodi oko 6 mil. t. U svetskom izvozu učestvuje oko 20% svetske proizvodnje kukuruza. Najveći svetski izvoznici su SAD sa preko 60% svetskog izvoza, zatim Argentina, Francuska, Brazil. I Srbija je izvoznik. Najveći uvoznik je EU (50%), Japan, Rusija i td. OSTALE ŢITARICE - RAŢ: Svetska proizvodnja iznosi oko 20 mil. t. Najveći proizvoĎači su Poljska (5,2 mil. t), Rusija (4,8), Nemačka (4,3), Belorusija (1,0), Ukrajina itd. Nije izvozna kultura. Sluţi za proizvodnju hleba u zemljama proizvoĎačima, ali za proizvodnju akohola (votke, viskija), koji je izvozni artikal. - JEĈAM je značajniji za svetsko trţište nego raţ. Dobro podnosi hladnu klimu, uspeva do 700 s.g.š. i do 4 000 m n. v. Koristi se za ishranu stoke, a pivski ječam za proizvodnju piva. Svetska prozvodnja 2005. g. iznosi 137 mil. t. Najveći proizvoĎači su Rusija (15,8 112
mil. t), Kanada (12,1), Nemačka (11,7), Francuska (10,4), Češka, Španija, V. Brit. Najveći su izvoznici SAD i Kanada, sa oko 50% svetskog izvoza. - ZOB (OVAS) sluţi kao stočna hrana. Svetska proizvodnja oko 25 mil. t. Vodeći proizvoĎači su Rusija (4,5 mil. t), Kanada (3,5), SAD (2,1), Australija (1,5), Nemačka (1,3), Finska (1,2). - PROSO uspeva na lošem zemljištu, u suvim i toplim oblastima Afrike i Azije. Svetska proizvodnja oko 26 mil. t. Glavni proizvoĎači: Indija (8 mil.t), Nigerija (5,5), Kina (3), Niger, Burkina Faso, Rusija, Mali. -SORGO je vrsta krupnog prosa. Svetska proizvodnja oko 63 mil.t. ProizvoĎači: SAD (1,5 mil.t), Nigerija, Indija, Meksiko, Kina, Argentina, Sudan. ------------PROIZVODI STOČARSTVA I RIBARSTVA NA SVETSKOM TRŢIŠTU •
Četiri tipa stočarstva: 1. Nomadsko ili lutalačko stočarenje (nema bitnog značaja za svetsko trţište); 2. Polunomadsko (letnji izlazak na planinske ispaše u mediteranskom području), značajniji je za svetsko trţište; 3. dopunsko stočarstvo (za domaće potrebe, viškovi za trţište); 4. Komercijalno, specijalizovano stočarsto, proizvodi isključivo za trţište. U okolni velikih gradova je specijalizovano mlečno stočarstvo.Primer: na industrijskom severoistoku SAD razvijeno je mlečno, na srednjem zapadu mesno (sa središtima za preradu u Čikagu i kanzas sitiju), na sušnom zapadu ekstenzivno stočarenje tipa ―ranching‖. Mesno stočarstvo, posebno na juţnoj hemisferi, dobilo je impuls 1876. godine, kad je konstruisan brod hladnjača, za prekookeanski prevoz zamrznutog mesa i preraĎevina. Iz La Plate u Evropu se izvozi u Evropu više od 1 mil. t mesa. Broj grla svih vrsta stoke, osim konja, je u porastu. Goveda (1000 grla, 2005)
Svinje (1000 grla, 2005)
Ovce (1000 grla, 2005. g.)
1.Indija
283 000
1. Kina
488 810
1. Kina
170 882
2. Brazil
193 201
2. SAD
60 644
2. Australija
106 000
3. Kina
137 975
3. Brazil
33 000
3. Indija
62 500
4. SAD
94 848
4. Vijetnam
27 000
4. Iran
54 000
5. Argentina
50 768
5. Nemačka
26 236
5. Sudan
48 000
SVET
1 529 111
SVET
960 305
SVET
1 081 099
Konji (1000 grla, 2005.) 2003.)
Ţivina (mil. grla, 2005.)
1. Kina
19 300
1. Kina
2. Meksiko
12 800
2. SAD
3. Brazil
8 511
113
3. Indonezija
Ulov morske ribe (1000 t,
5 353
1.Kina
11 456
2 045
2. Peru
5 827
1 284
3. Indonezija
3 715
MESO, KOŢA I VUNA U SVETSKOJ PROIZVODNJI I TRGOVINI • • • • • • • •
•
Svetska proizvodnja mesa iznosila je 1985. g. 144 mil. t, 1999. – 226 mil. t, a 2005. – 265 mil. t., što je povećanje za 84% za dvadeset godina. Najviše je zastupljeno svinjsko meso, zatim goveĎe, a znatno manje ovčije i druge vrste. Najviše mesa po stanovniku proizvode N. Zeland, Argentina, Australija, Danska. Najveći izvoznici goveĎeg mesa su SAD, Argentina, Brazil i Francuska; svinjskog SAD i Nemačka; ovčijeg Australija, Novi Zeland i SAD. Srbija izvozi goveĎe i svinjsko meso. Najveći uvoznici mesa su V. Britanija, Nemačka, Italija, SAD. Proseĉna godišnja potrošnja mesa po stanovniku najveća je u Australiji (preko 100 kg), SAD (90 kg), Velikoj Britaniji itd. Glavni izvoznici mleĉnih proizvoda (sireva, maslaca) su Holandija, Francuska, Nemačka, Danska, Švajcarska, N. Zeland. London je najvaţnija berza za vunu i glavni eksportni centar za Evropu i SAD. Glavni proizvoĎači sirove koţe su zemlje s jakim stočarstvoma vune s razvijenim ovčarstvom. MeĎunarodna studijska grupa za probleme vune osnovana je 1946. sa sedištem u Londonu. Ta grupa prati probleme u vezi s trgovinom vune na svetskomtrţištu i daje preporuke. Najveći potrošači i uvoznici vune su v. Britanija, Francuska, Nemačka, SAD, JapanRusija. Glavni proizvoĎači vune su na juţnoj hemisferi, a preraĎivači na severnoj.
Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda, u 1000 t., 2005. Mleko Maslac Sir Indija 90 940 Indija 2 700 SAD SAD 80 150 SAD 609 Nemačka Rusija 30 860 Pakistan 574 Francuska Pakistan 29 474 Nemačka 444 Italija Kina 28 671 Francuska 426 Holandija Nemačka 27 628 Novi Zeland 336 Egipat Francusks 26 133 Rusija 265 Poqska Brazil 23 455 Poljska 190 Rusija Novi Zeland 14 625 Iran 150 V. Britanija V. Britanija 14 577 Australija 148 Australija SVET 629 SVET 8 206 SVET 240 114
4 497 2 047 1 824 1 368 671 661 595 533 399 380 18 483
Najveći potrošaĉi vune (000 t prane vune)
Najveći proizvoĊaĉi vune (000 t neprane vune)
1. Australija
701
1.Kina
326
2. Kina
292
2. Italija
167
3. N. Zeland 4. ZND
266 3. V.PODRUČJA Britanija GLAVNA RIBOLOVNA U SVETU 178
4. Japan
65 63
Najbogatija ribolovna područja vezana su za šelfove i područja gde se sustiču 5. Urugvaj 78 se 5. Turska bogatim ako omogućuju preko 61 hladne i tople morske struje. Područja smatraju 2000 2 kg/km ulova godišnje. 6. Turska 72 6. SAD 60 1.Šelfovi uz severne, rubne delove Evroazije i Severne Amerike, zbog leda nisu naročito pogodni za svetsku trgovinu ribom,68 osim Barencovog mora do kojeg dopire topla 7. Argentina 7. Indija 57 Golfska struja. V. Britanija 55 i prostor 2.8.Šelfovi u subarktičkim širinama,65vezani8.zaZND hladne struje. To je Severno more oko Nju Faundlenda. Vaţna su i 56 ribolovna područja oko zapadnih obala S.42Amerike, 9. JAR 9. Nemačka posebno Kanade i Aljaske, uz Aleutska o., oko Kamčatke u Beringovom i Ohotskom 10. Pakistan 55 10. J. Koreja 39 moru. 3. More oko Japanskih ostrva, smatra se najvaţnijim ribolovnim područjem na svetu. Prema jugu mora su sve siromašnija ribom, zbog slabije vertikalne cirkulacije vode i manje kiseonika, i manjih šelfova. 4. Na juţnoj hemisferi značajan je prostor izmeĎu 50 – 600 j.g.š. Sve do područja leda. Najpoznatiji šelf je uz istočne obale Patagonije, gde se sustiču topla brazilska i hladna foklendska struja. Prema vrstama ribe se dele na: 1.Bentonitske ribe, sa šelfova, kao bakalar (sev. Atlantik i uz Aljasku) 2. Pelagijalne ribe, koje ţive na otvorenom moru, kao što je haringa ili sleĎ (najvaţnija riba u svetskom ribolovu, lovi se u Severnom moru, oko Nju Faundlenda, Kurilskih o., Kamčatke, Tasmanije), zatim tuna, sardela (kojih ima najviše u toplijim vodama Mediterana, Polinezije i oko juţne Amerike). • Kina je ubedljivo na prvom mestu po ulovu morske i slatkovodne ribe. Ona je 2005. ulovila 47,3 mil. t. ribe, računajući ne samo morsku ribu nego i ulov ribe sa pirinčanih polja i ribnjaka. • Riba je najvaţnija u ishrani u Japanu, više od 50 kg/st. god. • Norveška je meĎu prvima po ulovu ribe po stanovniku, i po ribljim preradjevinama. • Najveći izvoznici sveţe ribe su Kanada, Japan, Norveška, Danska, Island, a uvoznici SAD, Japan, Francuska, Italija, Nemačka • Najveći izvoznici sušene ribe i konzervi su Japan, Kanada, Norveška, Španija, a uvoznici SAD, V. Britanija, Francuska, Nemačka. Kina najveći deo svoje proizvodnje sama troši. KITOLOV je ranije bio razvijen u vodama Arktika, zbog proreĎenosti se preselio oko Antarktika. 1963. potpisan je meĎunarodni sporazum o ograničenju lova zbog 115
opasnosti od potpunog uništenja tih ţivotinja. Odrastao kit moţe da dostigne duţinu 25 m i teţinu 100 t. Od ukupne teţine 40% je slanina od koje se dobija ulje za margarin itd. Meso je slično govedini DRVNI PROIZVODI NA SVETSKOM TRŢIŠTU Pod šumom se nalazi 39 mil. km2 ili 22% površine svetskog kopna. Najveće šumske površine se nalaze u Juţnoj Americi i Aziji (po 28%) i Evropi (10%), a anjmanje u australiji i Okeaniji (4%), Africi (11%) i Severnoj Americi (19%). Više od polovine svih šumskih površina zauzimaju četinari, koji su rasprostranjeni uglavnom na severnoj hemisferi. • Najšumovitiji kontinent je Juţna Amerika, u kojoj 46% površine čine šume, zatim Evropa (30%), Severna Amerika (24%), Azija (20%), Australija i Okeanija (13%) i Afrika (11%). • Svetska proizvodnja drvene graĎe iznosi 3,2 milijarde m3. Vodeći proizvoĎači su: SAD (458,3 mil. m3), Indija (323), Kina (286), Brazil (247), (190,6), Kanada (200), Rusija (182), Indonezija (109), Nigerija Etiopija (96), Kongo DR (73), Nigerija (70), Švedska, Nemačka, Finska, itd. • Glavni putevi drveta u svetskoj trgovini vode iz severne Evrope prema zemljama zapadne Evrope, a celuloza i papir se izvoze i u SAD. Veliki izvoznici rezane graĎe četinara su Rusija, Švedska, Finska i Kanada. Drvo iz Kanade izvozi se u SAD. U tropsko-ekvatorijalnom pojasu eksploatišu se različite vrste ukrasnog drveta, za nameštaj i slično. Glavni izvoznici su Filipini, Obala Slonovače, Zair, Gabon, Kamerun, Indonezija, Brazil. Uvoznici su SAD, EU, Japan. •
SVETSKA TRGOVINA POLJOPRIVREDNIM PROIZVODIMA Svetska trgovina poljopivrednim proizvodima s obzirom na ukupnu vrednost je u porastu, a s obzirom na udeo ove trgovine u vrednosti svetskog izvoza je u opadanju i iznosi oko 10%. • Najveći izvoznik i uvoznik poljoprivrednih proizvoda je EU. Mali broj evropskih zemalja ima veći izvoz od uvoza agrarnih proizvoda (Holandija, Danska, Irska, MaĎarska, Bugarska). • Drugi veliki izvozni prostor agrarnih proizvoda je Severna Amerika (oko 20%); • Na Latinsku Ameriku dolazi oko 15% svetskog izvoza agrarnih proizvoda, Aziju 10% , Afriku 4%, Australiju i Novi Zeland 4%. • Izrazit deficit u agrarnim proizvodima pokazuje Japan, na koje dolazi oko 10% svetskog uvoza. Veći uvoz od izvoza ima i Rusija. • MeĎu grupama proizvoda ističu se: ţitarice, povrće, voće, uljarice, šećer, kafa, začini, duvan, tekstilne sirovine, meso, itd.
116
Najviše zvisne od poljoprivrede (% DBP od poljoprivrede) 1. Somalija 66 2. Albanija
63
3. Mijanmar
59
4. Kongo
58
5. Etiopija
55
6. CAR
54
7. Gvineja Bisau
54
8. avganistan
53
9.Burundi
53
10. Laos
52
11. Azerbejdţan
51
12. Kambodţa
51
13. Sijera Leone
50
Najmanje zavisne od poljoprivrede (% DBP od poljoprivede) 1. Hongkong, Kuvajt, Singapur 0 4. Austrija, Bahrein, Belgija, Nemačka, Luksemburg, Holandski Antili, Porto Riko 11. Velika Britanija, Norveška, Trinidad i Tobago, Francuska, Japan, SAD 17. Australija, Bocvana, Italija, Jordan, Španija 22. Danska, Dţibuti, Finska, Venecuela 26. Meksiko, Slovenija, Slovačka, JAR 30. MaĎarska, Irska, J. Koreja, Poljska,S.Arabija 35. Argentina, Čile, Estonija, Litva, Gabon, Peru 41. Brazil, Jamajka, Rusija, Urugvaj 45. Angola, eritreja, mauricijus
1 2 3 4 5 6 7 8 9
Пољопривреда, платни и трговински биланс држава • Привреде појединачних земаља више практично не могу да се развијају аутаркично (затворено). Тако су и пољопривредни производи постали предмет међународне размене, те су у неким земљама постали значајни у уравнотежењу њиховог платног и трговинског биланса. • Свака земља тежи да има уравнотежен трговински биланс. То је трговинска политика која је део опште економске политике земље. Разним инструментима се регулише увоз, односно извоз (пољопривредних) производа: царине, спољнотрговинска ограничења (контингенти, дозволе, квоте), квалитативна спољнотрговинска ограничења, забрана увоза и извоза (економска блокада), продор на страна тржишта помоћу различитих врста 117
стимулација (дампинг, извозне премије), економска помоћ... Систем заштитних инструмената и мера које се користе у спољнотрговинској размени пољопривредних производа из других земаља зове се аграрни протекционизам. • Према улози пољопривреде у трговинском билансу све земље се могу поделити у три групе: 1. Земље са доминантним учешћем пољопривреде у трговинском билансу – то су претежно неразвијене земље, у којима је пољопривреда екстензивна. Од јефтиних пољопривредних производа из неразвијених земаља висикоразвијене земље се најчешће бране протекционистичким мерама. 2. Земље са средњим учешћем пољопривреде - то су претежно аграрноиндустријске земље, у којима се доходак од пољопривреде користи за увоз индустријских сировина и робе широке потрошнје. 3. Земље са ниским учешћем пољопривреде у трговинском билансу – то су претежно развијене индустријске земље, у којима је и пољопривреда интензивна, али она има задатак да уравнотежи трговински биланс тако што ће задовољити потребе исхране становништва и потребе агроиндустрије. Тиме се увоз и одлив средстава свео на минимум. Prilog: Glavni uvoznici i izvoznici poljoprivrednih proizvoda (2004.g.). Izvor: Calendario atlante de Agostini 2007, Instituto geografico de Agostini, Novara, 2007. Ţitarice, uvoz (1 000 000 USD) Japan 5 156 Kina 3 619 J. Koreja 2 209 Meksiko 2 025 Italija 2 004 Španija 1 646 Holandija 1 475 Alţir 1 382 Saudijska Arabija 1 348 SVET 52 882
Ţitarice, izvoz (1 000 USD) SAD Francuska Australija Kanada Tajland Argentina Indija Nemačka Italija SVET
Pšenica, uvoz u 1 000 000 USD Kina 1 950 Italija 1 278 Japan 1 276 Alţir 1 048 Indonezija 921 Brazil 853 Španija 760 Egipat 730 J. Koreja 665 SVET 23 628
Pšenica, izvoz u 1 000 000 USD SAD 5 255 Australija 3 166 Francuska Kanada 2 797 Kanada 2 778 Argentina 1375 Nemačka 896 Rusija 571 V. Britanija 417 Belgija 395 SVET 21 404
Kukuruz, uvoz, mil. USD
Kukuruz, izvoz u mil. USD
118
13 211 5 180 4 203 3 335 2 848 2 697 2 001 1 525 615 46 954
Japan J. Koreja Kina Meksiko Španija Holandija Nemačka Egipat Italija SVET
2 932 1 432 833 745 528 461 371 365 340 14 593
SAD Francuska Argentina Brazil Kina MaĎarska Nemačka Ukrajina Indija SVET
Šećer, uvoz u mil USD V. Britanija Italija Rusija SAD Belgija Kina Nemačka Španija J. Koreja SVET
Kafa, uvoz u mil. USD 1 979 1 223 636 489 314 275 244 224 220 7 458 Kakao, uvoz u mil. USD Holandija 1 025 SAD 733 Nemačka 380 Malezija 340 Francuska 300 Belgija 284 V. Britanija 229 Kanada 156 Turska 153 SVET 4 653 Drvo za graĊu, uvoz mil. USD SAD Kina Nemačka
6 138 1 457 1 194 597 324 275 224 169 156 11 776 Šećer, izvoz u mil. USD
926 764 610 608 464 442 380 360 311 11 782
Brazil Francuska Tajland Australija Nemačka Belgija Mauricius Kuba V. Britanija SVET
2 640 1 275 811 690 511 370 356 349 302 11 323
Kafa, izvoz u mil. USD
SAD Nemačka Japan Italija Francuska Belgija Španija Kanada Holandija SVET
Brazil Kolumbija Vijetnam Nemačka Gvatemala Peru Indonezija Honduras Kosta Rika SVET
31 278 19 492 15 260
Kakao, izvoz u mil. USD Obala Slonovače Gana Indonezija Nigerija Holandija Kamerun Belgija Ekvador Papua N. Gvineja SVET Drvo za graĊu, izvoz mil. USD Kanada Nemačka SAD
119
1 750 961 641 385 328 290 283 222 198 7 061 1 500 813 370 312 295 230 204 102 68 4 176 29 404 15 911 15 694
Japan V. Britanija Italija Francuska Holandija Španija SVET
12 904 11 195 9 507 9 024 5 438 4 942 187 848
Riba, uvoz mil USD Japan 2 147 SAD 1 401 Španija 961 Francuska 851 Kina 785 Danska 664 Italija 591 Nemačka 393 Kanada 333 SVET 10 682 Ţiva stoka (goveda), uvoz u mil. USD Italija 1 276 SAD 546 Španija 238 Kina 208 Nigerija 160 Holandija 148 Liban 139 Venecuela 124 Francuska 100 SVET 3 972
Finska Švedska Francuska Rusija Austrija Kina SVET
13 536 12 904 7 186 6 405 6 211 5 199 178 933
Riba, izvoz mil USD Norveška 952 Kanada 890 Danska 764 Kina 751 V. Britanija 664 SAD 430 Francuska 407 Španija 366 Australija 365 SVET 9 910 Ţiva stoka (goveda), izvoz u mil. USD Francuska 1 518 Meksiko 546 Nemačka 373 Australija 351 Poljska 188 Belgija 178 Kolumbija 159 Španija 103 Holandija 99 SVET 4 282
120
VII INDUSTRIJSKA GEOGRAFIJA – TEORIJE I FAKTORI LOKACIJE 1.
OPŠTE SAVREMENE TENDENCIJE RAZMEŠTAJA (LOKACIJE) INDUSTRIJE
U industriji je zaposleno oko 1/5ekonomski aktivnog stanovništva sveta. Zemlje u kojima je industrijska revolucija završena još u XIX veku sada su najrazvijenije zemlje sveta. Svoju industrijsku dominaciju oni su koristili za kolonijalnu ekspanziju. Usled toga ojačao je kapitalistički ekonomski i politički sistem, koji se u naše doba globalizuje. Socijalističke zemlje su takoĎe realizovale velike programe industrijalizacije, u cilju ekonomske nezavisnosti, bezbednosti, modernizacije poljoprivrede i transporta. Zemlje u razvoju u novije doba menjaju strukturne i teritorijalne modele razvoja industrijalizacije, formiraju novi pristup uz prestruktuiranje industrije, spoljne trgovine, promena meĎunarodne podele rada. Uz produbljivanje meĎunarodne podele rada kao osnovni problem ostaju protivurečnosti izmeĎu 50 ekonomski razvijenih zemalja i oko 150 ekonomski manje razvijenih, od kojih je većina nedavno osloboĎena od kolonijalne vlasti. Neke od njih su još uvek agrarno-sirovinski privesci i trţišta roba ekonomski razvijenih zemalja. U zemljama u razvoju milioni ljudi ţive u siromaštvu i ne mogu koristiti svoja nacionalna prirodna bogatstva. Na zemlje u razvoju otpada oko polovine svetskih rezervi sirovina, ali one ih izvoze preteţno u ekonomski razvijene zemlje. Oko 86% svetskih resursa energije troši se izmeĎu 30 i 60 paralele severne polulopte, gde ţivi oko 29% svetskog stanovništva. U zemljama u razvoju, gde je koncentrisano 75% stanovništva sveta, troši se svega oko 15% energetskih resursa. U nekima od njih celokupna privreda se nalazi u rukama multinacionalnih kompanija, koje se bave izvozom sirovina, poluproizvoda i prehrambenih proizvoda. Nedostatak preraĎivačkih grana dovodi do rasta nezaposlenosti. To pojačava siromaštvo, ekološke probleme, što sa svoje strane negativno utiče na zdravlje ljudi. Samo zbog nedostatka pitke vode u svetu umire dnevno oko 25 000 ljudi. Nacionalni kadrovi nemaju potrebno obrazovanje i kvalifikacije za rešavanje tih problema. Ekonomski razvijene zemlje daju pomoć za obrazovanje nerazvijenim zemljama ali je efekat takve pomoći obrnut – to podstičke ―odliv mozgova‖, pošto su zemlje u razvoju malo privlačne za obrazovane kadrove. Savremena industrija funkcioniše u uslovima opšte energetske i sirovinske krize. U vezi s tim, svetsko trţište u odreĎenom smislu funkcioniše po principu ―spojenih posuda‖. Savremeno stanje svetske privrede podstaklo je energo- i resursno-štedljivu politiku i prestruktuiranje privrede u mnogim zemljama, posebno zemljama u tranziciji. Zemlje izvoznice sirovina i energenata sve više organizovano nastupaju nasvetskom trţištu i nastoje da diktiraju cene (primer OPEK-a). Zemlje gubitnici u Drugom svetskom ratu su brzo postale industrijske i ekonomske sile, izmeĎu ostalog zato što su imale znatno manje troškove za vojsku i naoruţanje, i uključene su u svetski kapitalistički sistem i meĎunarodnu podelu rada. Savremena industrijalizacija, strukturne i teritorijalne promene u industriji se odvijaju u uslovima naučno-tehničkog progresa. Nauka, znanje, inovacije, postaju značajan faktor rasta ekonomskog potencijala pojedinih zemalja i uspešnog izlaska na svetsko trţište. Naučno-tehnički progres utiče na sve grane, a najviše na energetiku (posebno atomsku), elektroniku i elektrotehniku, mašinogradnju i hemijsku industriju. 121
Broj zaposlenih u nauci i istraţivanjima je u porastu u razvijenim industrijskim zemljama. Izmene se dešavaju ne samo u strukturi, nego i u razmeštaju industrije. U svetskom razmeru došlo je do premeštanja industrije u metropolitanske regione, gde su bili najbolji usloi za funkcionisanje naučno intenzivnih grana. Danas se zapaţa premeštanje industrije prema meĎunarodnim lukama, koje imaju pogodan saobraćajnogeografski poloţaj.Veliku privlačnu snagu za razvoj industrije imaju naftovodi i gasovodi. Naučno intenzivne grane karakterišu se teţnjom prema baznim naučnim centrima.Neke vrste industrije se premeštaju iz metropolitanskih područja u seoske prostore ili u turističke zone, zbog ekologije i kvaliteta sredine. 2. POJMOVI INDUSTRIJE I INDUSTRIJALIZACIJE Termin industrija ima uţe i šire značenje. U širem značenju to je svaka proizvodna delatnost, proizodnja uopšte. U uţem smislu industrija označava fabričku aktivnost u kojoj se organski ili neorganski materijali (sirovine ili poluproizvodi) preraĎuju ili transformišu pomoću mehaničkih ili hemijskih sredstava u upotrebljive proizvode. Drugim rečima, u industriji se radom i ureĎajima vrši pretvaranje materije i energije u novi proizvod ili novi oblik energije. Pojam industrijalizacije definiše se različito – kao stepen razvoja ili kao proces razvoja industrije na odreĎenom prostoru, pri čemu je stepen rezultat procesa industrijalizacije. Proces industrijalizacije u uţem smislu je rast proizvodnje i produktivnosti, kroz koji industrijska proizvodnja zauzima vodeću ulogu u ekonomiji drţave ili regiona. To je dakle proces razvoja industrije vezan sa rastom njenog udela u strukturi aktivnog stanovništva po delatnostima i stvaranju nacionalnog dohotka. U širem poimanju industrijalizacija je ne samo razvoj, nastajanje i širenje savremene industrije, nego pokretačka snaga promena društveno-proizvodnih odnosa, jačanja trţišta, povećavanja dohotka i alokacije rada. Industrijalizacija je dakle preobraţaj, koji taj proizvodni kvalitativni skok prouzrokuje u celokupnom privrednom i društvenom ţivotu i izgledu predela. Uticaji industrije izazivaju promene u prostoru kao što su: 1. eksploatacija resursa, 2. Koncentracija stanovništva u gradovima (urbanizacija), 3. aglomeriranje proizvodnje i stvaranje urbano-industrijskih aglomeracija, 4, Povećavanje društveno-ekonomskog razvoja regiona i polrizacija regionalnog razvoja, 5. Promene u prostornim vezama i širenje prostornog opsega trgovine, 6. Promene i ugroţavanje prirodne sredine. 3. KLASIFIKACIJA INDUSTRIJE Industrija je sloţen sistem koji ima različite strukture – prostornu, proizvodnofunkcionalnu, organizacionu. Svaka od njih moţe posluţiti kao osnova za klasifikaciju. Svaka klasifikacija je uopštavanje, koje ostavlja izvan vidokruga pojedine specifične atribute. U istom tipu ili grani industrije mogu se naći vrlo raunovrsna preduzeća u pogledu tehnologije, potencijala, strukture i namene proizvodnje. To je kao svrstavanje tako različitih ţivotinja kao što su miševi, slonovi, mačke, kitovi i ljudi u klasu „sisari―. Osim toga, sloţene tehnologije i diverzifikovana proizvodnja dopuštaju da se neka industrijska preduzeća mogu svrstati u dve ili više grana. Svak redukcija ili agregovanje 122
elementarnih industrijskih jedinica (fabrika) osiromašuje i uprošćava a takoĎe suţava mogućnost analize. Ipak, usled sloţenosti i raznovrsnosti elementarnih jedinica operišemo redukovanim grupama ili klasama elemenata koji ističu samo neke vaţnije veze i osobine a apstrahuju manje bitne karakteristike i veze koje bi pomutile i oteţale analizu. Kriterijumi klasifikacije u statističkom prikupljanju i obradi podataka nisu uvek jednaki u svim zemljama. To oteţava uporedivost statističkih podataka kako prostorno tako i u vremenskim serijama. U našoj statistici primenjuje se klasifikacija industrije (vidi tabelu) koja je uporediva sa klasifikacijom Ujedinjenih nacija (UNIDO).
Statistiĉka klasifikacija industrije prema proizvodnih karakteristikama 16. DrvopreraĎivačka 17. Papirna 18. Tekstilna 19. Koţarska i krznarska 20. Obućarska 21. Prerada kaučuka 22. Prehrambena 23. Proizvodnja pića 24. Proizv. stočne hrane 25. Duvanska 26. Grafička 27. Reciklaţa sirovina 28. Raznovrsna
1. Elektroprivreda 2. Proizv. i prerada uglja 3. Pro. i pre. nafte i gasa 4. Pro. i pre. rude Fe i crna metalurgija 5. Pro. i pre.ruda i obojena metalurgija 6. Pro. i pre. Nemetala 7. MetalopreraĎivačka 8. Mašinogradnja 9. Pro. Saobraćajnih sredstava 10. Brodogradnja 11. Pro. El. Mašina i aparata 12. Pro. Baznih hemijskih pro. 13. Prerada hemijskih proizv. 14. Prerada kamena, šljunka, peska 15. proizv. graĎevinskog materijala
Usled specijalizacije industrijske grane se diferenciraju a radi lakše analize se grupišu prema različitim kriterijumima. Prema nameni proizvoda grane se grupišu u industrije potrošnih i upotrebnih dobara (grupa B), repro-materijala i osnovnih sredstava (grupa A). Prema tehnološkoj intenzivnosti dele se na visoko, srednje i nisko tehnološki intenzivne industrije, u zavisnosti od visine troškova za istraţivanja. Prema faktoru koji presudno utiče na konkurentnost grane se dele kao u sledećoj tabeli. Grupisanje industrijskih grana prema faktoru konkurentnosti Grupa RESURSNO INTENZIVNE
RADNO INTENZIVNE
Glavni faktor konkurentnosti Raspoloţivost resursa
Grane prema I.S.I.C. prirodnih Proizv. hrane, pića i duvana
Proizv. koţe osim odeće i obuće Proizv. drveta i plute osim nameštaja Proizv. Papira Prerada nafte Razni proizvodi od nafte i uglja Drugi nemetalni mineralni proizvodi Proizvodnja obojenih metala Proizv. Tekstila i konfekcije Proizvodnja nameštaja
Troškovi radna
123
PROIZVODNO Obim proizvodnje INTENZIVNE (ekonomija obima) Velikoserijske Visoko izdiferencirane PrilagoĎavanje proizvodnje izdiferenciranoj potraţnji
NAUČNO INTENZIVNE (sifisticirane)
Brza primena saznanja
naučnih
Proizvodnja obuće Proizv. od papira, štampa, izdavaštvo Proizv. industrijskih hemikalija Proizv. Gume Plastični proizvodi Proizv. Stakla, porcelana, keramike Proizv. gvoţĎa i čelika Saobraćajna sredstva (osim aviona) Motori, turbine Poljoprivredne mašine i oprema Specijalne ind. mašine i oprema Mašine i oprema osim električnih Električne mašine Fotografska i optička oprema, satovi Proizv. drugih hemijskih proizvoda Računske mašine Profesionalni, naučni, merni i kontrolni aparati Avioni
Prema nameni proizvoda industrija se deli na industriju sredstava rada (mašine alatljike, električne mašine, vozila osim automobila), repromaterijala i poluproizvoda (tekstilna prediva i tkanine, drvo, papir, koţa, hemija osim farmacije, petrohemija, kamen, ruda, graĎa, metali), upotrebnih dobara (nameštaj, gumeni proizvodi, keramika, električni aparati, automobili, precizna mehanika i optika) i potrošne robe prehrambeni proizvodi, pića, duvan, tekstilni proizvodi, odeća, obuća, štampani proizvodi, farmaceuski proizvodi). Prema karakteru delatnosti industrije se dele na ekstraktivnu (proizvodnja i briketiranje uglja, proizvodnja nafte i zemnog gasa, proizvodnja ruda gvoţĎa i obojenih metala, proizvodnja graĎevinskog materijala i nemetalnih minerala) i preraĎivačku (sve ostale grane). Prema kriterijumu vlasništva industrija se deli na privatnu, drţavnu i mešovitu, s tim što ima različitih oblika udruţivanja. Prema broju zaposlenih preduzeća se dele na mala (do 100), srednja (100-1000), velika (preko 1000). Pokazatelji koji sluţe za istraţivanje strukture industrije su: - Procentni udeo pojedinih grana u ukupnoj industrijskoj proizvodnji ili zaposlenosti; - Proporcija izmeĎu ekstraktivne i preraĎivačke industrijske proizvodnje; - Proporcija izmeĎu proizvodnje sredstava za proizvodnju (grupa A) i proizvodnje sredstava za potrošnju (grupa B); - Udeo rudarstva u ukupnoj industrijskoj proizvodnji; - Udeli tehnološki intenzivnih, resursno intenzivnih, radno intenzivnih, proizvodno intenzivnih i naučno intenzivnih grupa industrije; - Udeo propulzivnih ili razvojnih grana, u koje se najčešće ubrajaju grane elektromašinske i hemijske industrije. Vaţno sredstvo analize su gransko-teritorijalne tabele (ili geografske matrice), u kojima su ukrštene industrijske grane i teritorijalne jedinice (opštine, drţave i sl.). TakoĎe su vaţne input-autput tabele, u kojima su meĎusobno ukrštene industrijske grane, kao i tabele vremenskih serija u kojima su ukrštene grane industrije i vremenska serija u odreĎenom periodu. One čine osnovu za istraţivanje stepena ili procesa diverzifikacije
124
(razgranatosti, raznovrsnosti), specijalizacije (suprotno diverzifikaciji), restrukturizacije (strukturnih promena), integracije, dinamike strukturnih promena itd. 4. MERENJE STEPENA INDUSTRIJALIZACIJE Osnovni pokazatelji • Pokazatelj zaposlenosti • Pokazatelj obima proizvodnje (u fizičkim jedinicama i vrednosno) • Pokazatelj vrednosti osnovnih sredstava • Pokazatelj potrošnje sirovina, ebergije, vode • Pokazatelj raspodele finalnog proizvoda vrednost proizvodnje – materijalni troškovi i usluge = društveni proizvod – amortizacija = nacionalni dohodak (za lične dohotke i akumulaciju) Kombinacije Stepen tehničke opremljenosti = vrednost osnovnih sredstava/broj zaposlenih Stepen kapitalne intenzivnosti = Vrednost osnovnih sredstava/vrednost proizvodnje Produktivnost rada = vrednost proizvodnje/broj zaposlenih (ili br. radnih časova) Stepen racionalizacije = broj zaposlenih/vrednost proizvodnje Stepen diversifikacije (ili suprotno – stepen specijalizacije, ima nekoliko formula za izracunavanje);
Pokazatelji koncentracije Broj zaposlenih na 1000 stanovnika Vrednost osnovnih sredstava na 1000 st. Nacionalni dohodak na 1000 st. Broj zaposlenih na 10 km2 Vrednost osnovnih sredstava u ind. na 10 km2 Nacionalni dohodak u ind. Na 10 km2 Udeo industrije u nacionalnom dohotku Udeo zaposlenih u industriji u ukupnom broju zaposlenih 5. FAZE RAZVOJA INDUSTRIJE Problem pokretačkih snaga i mehanizama regionalnih ekonomskih promena bavili su se mnogi teoretičari. Neki naglašaaju značaj prirodnih resursa, drugi (kao Adam Smit) naglašavaju rad. K. Marks naglašava kapital i pretpostavlja jednosmernu evoluciju od primitivne kulture, kroz feudalizam i kapitalizam do socijalizma i komunizma. Mirdal se koncentriše na promene u bogatstvu odnosno mehanizam akumulacije bogatstva u jednom regionu kroz vreme. Valter Rostov je naglasio tehničke inovacije, i u vezi s tim identifikovao pet faza ekonomskog razvoja zemalja: 1. Faza – tradicionalno društvo. Karakteriše ga dominacija poljoprivrede, koja je preteţno na supsistaničnom nivou, i neiskorišćenost potencijalnih resursa. (Evropa je u toj fazi bila u srednjem veku); 125
2. Faza – stvaranje preduslova za promenu. Ekspanzija trgovine, rast eksternih uticaja i modernizacija proizvodnje (Evropa u 18. veku). 3. Faza – prelaz iz tradicionalnog u moderno industrijsko društvo. Investiciona stopa raste, umnoţava se broj proizvoĎača, ekonomski rast postaje samoodrţiv (Evropa u vreme industrijske revolucije). 4. Faza – sazrevanje novog industrijskog društva.Investicije nastavljaju da rastu. Neke industrije slabe i nestaju dok se druge šire. Razvijaju se veliki urbani centri i regioni. Saobraćaj postaje kompleksniji (Evropa tokom viktorijanskog perioda). 5. Faza – fordizam ili masovna serijska proizvodnja. Rast kvartarnih delatnosti, materijalnih dobara i alokacija resursa u socijalno blagostanje (Evrpa u XX v.). 6. FAZE INDUSTRIJALIZACIJE Svetski proces industrijalizacije bio je teritorijalno neravnomeran, i moţe se podeliti u četiri faze: Prva faza – od pronalaska parne mašine do Bečkog kongresa, zahvatila je V. Britaniju, (―fabriku sveta‖), Švajcarsku, SAD. Druga faza – od Bečkog do Berlinskog kongresa, zahvatila je Francusku, Nemačku, Rusiju, Austriju, Švedsku. Treća faza – od Berlinskog kongresa do I sv. rata, zahvatila je preostale zemlje Evrope, meĎu kojima i balkanske, i razvijene zemlje Novog sveta. Peta faza – posle II sv. Rata, proces je zahvatio zemlje tzv. ―pacifičkog kruga‖, zemlje izvoznice nafte, ―male tigrove‖ i još neke. Planska industrijalizacija figurira kao deo razvojne strategije u većini zemalja ―Trećeg sveta‖, iako je to zavisno od stranog kapitala (osim u naftom bogatim zemljama), što implicira ekonomsku zavisnost. 7. TEORIJE LOKACIJE INDUSTRIJE 1. NORMATIVNE TEORIJE, problem iznalaţenja optimalne lokacije generalizuju i redukuju na jednostavan skup ―lokacionih principa‖ ili faktora. 1. Model minimalnih troškova Alfreda Vebera: Optimalna lokacija fabrike je u tački u kojoj će transportni troškovi biti minimalni, a to je teţište trougla u kojem vrhovi predstavljaju izvore sirovina, goriva i trţište. Odstupanje lokacije od tačke minimalnih troškova transporta (u teţištu trougla) povećava troškove transporta, koji mogu biti kompenzovani niţim cenama radne snage i eksternim ekonomijama (efektom aglomeracije). 2. Model maksimalnog dohotka augusta Leša: Cilj racioalnog preduzetnika mora biti lokacija u kojoj je profit maksimalan, pri čemu ni cene ni potraţnja nisu prostorno konstantne. Optimalna lokacija nije determinisana minimalnim cenama nego maksimalnim bruto dohotkom ili maksimalnom razlikom izmeĎu njih (minimalne cene – maksimalan dohodak). Definiše optimalnu lokaciju kao mesto u kojem su ukupni prihodi minus ukupni troškovi - najveći.
126
2. BIHEJVIORISTIĈKA TEORIJA I GEOGRAFIJA PERCEPCIJE: stavlja akcenat na subjektivne motive i percepciju prostora od strane preduzetnika. Pri tome preduzetnik ne traţi optimalnu već racionalnu lokaciju. Njegov izbor će zavisiti od sposobnosti i informacija kojima raspolaţe. 3. TEORIJA INDUSTRIJSKIH SISTEMA: stavlja teţište na istraţivanje načina odlučivanja u velikim proizvodnim sistemima, kompanijama. Industrijski sistem se sastoji iz tri vrste elemenata: 1. proizvodnih (fabrike, rudnici i sl), 2. neproizvodnih (administrativne, finansijske, naučno-istraţivačke sluţbe), i 3. elemenata okruţenja (prirodnih uslova, saobraćaja, trgovine i usluga, društvene ―klime‖ i sl.), i njihovim strukturama, funkcijama, organizaciji i upravljanju. 4. RADIKALNA GEOGRAFIJA I STRUKTURALIZAM: stavlja akcenat na društvenu kritiku načina proizvodnje i raspodele. Radikalni pristup eksponira ključnu ulogu činilaca radne snage – cena, kontrole, reprodukcije radne snage. Strukturni pristup stavlja naglasak na konflikt interesa izmeĎu rada i kapitala, istraţuje ―društvenu logiku‖ i ideologiju ―produkcije industrijskog prostora‖. 8. FAKTORI LOKACIJE INDUSTRIJE Dele se na makrolokacione i mikrolokacione faktore. Prvi imaju veću ulogu pri izboru lokacije na regionalnoj ravni, drugi pri izboru konkretnih lokacija. Makrolokacioni faktori 1. Sirovine kao faktor lokacije industrije Sirovine su onaj deo prirodnih resursa, koji kojeg moţemo koristiti u odreĎene tehničke i ekonomske svrhe kao energiju, gorivo, materijale. Uopšte se dele na dve grupe: 1) abiotičke ili neobnovljive (energetske, metalične, nemetalične, hemijske) i 2) Biotičke ili obnovljive ( agroindustrijske, drvne, tekstilne, koţne, gumene itd.). Neke sirovine utiču na lokaciju zato što su teške (glina, kamen), ili sadrţe mnogo otpada (rude, ugalj), ili su brzo kvarljive (mleko, šećerna trska). Ako su transportni troškovi visoki ili ako je sirovina kvarljiva, ne isplati se prevoz na veće daljine. Da bi se smanjili troškovi prevoza proizvode se koncentrati (na pr. Gvozdene rude), poluproizvodi 8 glinica za aluminijum), ili nerafinisani metali (bakar), u bliţoj okolini nalazišta. Za većinu ostalih industrijskih grana moţemo reći da su lokaciono slobodne (footloose industry). Novi oblici saobraćaja, kao što su brodovi za rasute terete (bulk carrier), omogućili su prevoz koncentrata gvozdene rude iz Brazla u Evropu i iz Australije u Japan. Drugi dogaĎaj koji j smanjio lokacioni značaj jesu nove tehnologije za potpunije korišćenje i štednju sirovina, reciklaţa sirovina, zamena prirodnih veštačkim materijalima (supstitucija). 2. Energetski izvori kao faktor lokacije industrije Elektrifikacija je znatno oslobodila industriju lokacione zavisnosti od izvora energije. Pre toga su bili značajni vodni energetski izvori (Alpe, Penini i V. Britaija ili Fol lain na istočnoj strani Apalača u SAD), drvo i ugalj. Osim razvoja 127
saobraćajnih sredstava za prevoz energenata (tankeri, cisterne, naftovodi i gasovodi), padu cena energije doprineli su i pojedini elektroenergetski sistemi (na pr. EU). Zavisnost od izvora jeftine električne energije je još uvek značajna za one industrijske grane koje su veliki potrošači struje: elektroliza Al, azota, teške vode i sl. TakoĎe se vrši supstitucija uglja električnom energijom ili zemnim gasom u industriji stakla, čeličanama, proizvodnji azota.Veliki potrošači energije se lokalizuju blizu velikih hidrocentrala, rafinerija nafte i slično. Visok udeo energije u ukupnim proizvodnim troškovima imaju: Crna metalurgija (27%), proizvodnja i prerada aluminijuma (20%), Staklarska (17,8%), hemijska industrija (12,4%), proizvodnja nemetala (9,3%), industrija veštačkih vlakana (9%). 3. Saobraćaj kao faktor lokacije industrije Zbog slabe saobraćajne infrastrukture u 18. veku su plovne reke i kanali bili glavne saobraćajnice za industriju. Bitno poboljšanje su donele ţeleznice. Velika povezanost industrije sa saobraćajnom mreţom u 18. veku bila je osnovni razlog što su prve teorije lokacije (A. Vebera) pokušale ocenjivati povoljnost lokacije na bazi troškova prevoza. U 20. v. Situacija se promenila (saobraćajna mreţa je gušća, kapaciteti prevoznih sredstava su povećani, motorizacija je učinila dostupnim udaljene krajeve, konkurencija meĎu prevoznicima utiče na tarife). Danas udeo troškova prevoza u ceni proizvodnje je najveći u crnoj metalurgiji (10,3%), staklarskoj (8,9%), hemijskoj (7%), keramičkoj (5,9%), industriji nemetala (5%) i proizvodnji papira (4,1%). 4. Radna snaga kao faktor lokacije industrije U ranim fazama razvoja industrije ovom fktoru nije posvećivana paţnja. S obzirom na agrarnu prenaseljenost nije nedostajalo jeftine radne snage. Postepeno je cena radne snage povećavana a radno vreme skraćivano. Produktivnost rada je sve više zavisila od kvalifikacija, tako da raste poteaţnja i cena kvalifikovane radne snage. U 20. v. se povećava zapošljavanje ţenske radne snage u industriji (tekstilnoj, prehrambenoj, obućarskoj). Kvalifikovana radna snaga postaje najvaţniji razvojni faktor, u vezi s inovacijama, odrţavanjem i servisiranjem, istraţivanjem. Mnoge fabrike se lokalizuju u gradovima, de se nalaze univerziteti, instituti i laboratorije, stručne biblioteke. Za grane koje traţe mnogo jeftine radne snage više su privlačna slabo razvijena područja, gde je velika ponuda nekvalifikovane i ţenske radne snage. Takve vrste ind. se izmeštaju u slabije razvijene zemlje (Juţna Koreja, Tajvan, Vijetnam, Indonezija, Brazil, Meksiko, Nigerija). Cena radnog ĉasa u USD po drţavama i ind. granama (1978.) Drţava
Industrija ukupno
SR Nemačka SAD
Tekstiln Teška Mašin a industrija industrija ska indstrija
14.8
9.2
12.4
12.9
14.1
9.7
19.6
15.4
Švedska
12.7
10.9
13.8
13.0
Australija
11.3
10.2
11.9
11.3
128
V. Britanija Turska
7.3
5.8
8.5
7.7
4.5
2.8
5.0
5.7
Meksiko
...
3.3
4.9
4.2
R. Koreja
2.2
1.8
3.3
2.7
Banglade
0,3
0.3
0.3
0.3
š
Zapošljavanje je i socijalni problem. Industrija se koristi u regionalnoj politici i planiranju kao instrument za podsticanje razvoja nedovoljno razvijenih područja (perifernih, seoskih, planinskih, pograničnih), makar i po cenu niţe produktivnosti. Troškovi za plaćanje radne snage su 70-tih postali meĎu najvećim stavkama u cei prozvoda. Postoje znatne razlike meĎu razvijenim i nerazvijenim zemljama ili meĎu industrijskim granama. Sledeća tabela pokazuje razlike u ceni radne snage u dolarima, koju je izračunao UNIDO za 1978.g. 5. Trţište kao faktor lokacije Sva industrijska proizvodnja je namenjena trţištu. Ipak, s obzirom na odnos prema trţištu moţemo industrijsku proizvodnju podeliti na: - onu koja je neposredno vezana za potrošnju (finalna proizvodnja); - ostalu, koja proizvodi sirovine i poluproizvode za ind. Preradu. U prvom slučaju su fabrike koje su zbog značaja svojih proizvoda neposredno suočene s potrošačima, i pri proizvodnji moraju predvideti ne samo količinu, nego i obim potrošnje, ukus i modne zahteve potrošača, kojoj vrsti potrošača namenjuju svoje proizvode, kakva će biti cena proizvoda imajući u vidu kupovnu moć potrošača, kakva je konkurencija i kakve inovacije se mogu očekivati u budućnosti. Značajno za trţište potrošnih dobara je da je razdrobljeno i raspršeno, da ga treba dnevno ili sedmično snabdevati, po mogućnosti na kraćim razdaljinama, i da su troškovi za skladištenje visoki. Na trţištu se oseća uticaj reklame, i veliki uticaj ima brend (na primer Dior ili Rifle za konfekciju, Nivea za kozmetiku, najk za sportsku obuću, Solingen za noţeve, Ciba-Gajgi za lekove itd.). Zbog toga su za ovaj tip industrije najbolji veliki gradovi, gde je uprkos konkurenciji najviše potrošača. Tu su takoĎe brojne delatnosti, koje taj tip industrije koristi (berze, reklamne agencije, izrada ambalaţe, štamparije, masovni mediji). Na proizvodnju i cene imaju uticaja i udruţenja potrošača. Za taj tip ind. Vaţna je dostupnost trţištu (acessibility). TakoĎe nije svejedno da li je trţište s obzirom na kupce raspršeno (npr. Hrana, kozmetika) ili koncentrisano (televizori, poljoprivredne mašine), i da li se proizvodi kupuju često ( šećer, deterdţenti9 ili povremeno (pokućstvo, friţideri). Nasuprot tome je trţište industrijskih sirovina i poluproizvoda ili investicionih sredstava mnogo više koncentrisano. Obično fabrike imaju stalne kupce, teţe specijalizaciji i manjem izboru proizvoda, ali visokog kvaliteta. Industrija potrošnih dobara je jako zavisna od razmera trţišta, a takoĎe i od različitih ograničenja u oblasti carina, prelevmana, uvoznih kvota, akciza i drugih daţbina, koje bitno menjaju razmere trţišta, ili podstiču umesto uvoza gotovih proizvoda uvoz sirovina, štite domaću proizvodnju u drţavi, ili proteţiraju odreĎene proizvoĎače. 129
Na drugoj strani velika industrijska preduzeća osnivaju podruţnice i filijale (za distribuciju, montaţu itd.), osvajaju trţište i pri tome se malo obaziru na regionalne ili drţavne potrebe i vladinu politiku. 6. Kapital kao faktor lokacije Razlikjemo fiksni (zemljište, zgrade, mašine, licence i patenti) i obrtni kapital (troškovi za nabavku sirovina, energije, plate radnika, kamate i rate otplate za kredit i druge daţbine npr. Za ţivotnu sredinu, komunalije itd. Često investitor mora uloţiti velika finansijska sredstva u ureĎenje terena, infrastrukturu (puteve, vodovod, telefon, trafostanicu i sl.), društvenu infrastrukturu (radničku menzu, stručnu školu, autobuske linije za radnike). Skup troškova po zaposlenom, potrebnih za odrţavanje proizvodnje, pokazuje cenu ili vrednost radnog mesta. MeĎu industrijskim granama postoji značajna razlika u pogledu cene radnog mesta. U Nemačkoj su izračunali da su najskuplja radna mesta u crnoj metalurgiji. U odnosu na nju cena u rudartstvu iznosi 87%, hemijskoj 76%, tekstilnoj 38%, mašinskoj 28% i elektrotehničkoj 24%. Manja ind. preduzeća se teţe odlučuju na takve troškove. Drţavna pomoć je ulavnom namenjena investitorima u manje razvijenim ili depresivnim regionima. 7. Priroda kao lokacioni faktor S razvojem tehnike i tehnologije značaj ovog faktora se smanjio. Na primer, vlaţna klima je nekad bila vaţna za preradu pamuka i vune, danas postoje klima ureĎaji koji stvaraju veštačku klimu u halama. Voda je još uvek vaţna u tehnološkom postupku (prehrambena, pivarska, farmaceutska), ili kao sirovina, tehnička voda za čišćenje, hlaĎenje i slično. Nalazišta ruda igraju sve manju ulogu kao lokacioi faktor. Mnogo vode troši metalurgija, industrija graĎevinskog materijala, hemijska, tekstilna, papirna industrija. Prirodna sredina i estetika pejzaţa postaju značajni u moderno doba. 8. Urbani faktor lokacije industrije Gradovi, posebno veliki gradovi, privlače industriju zbog efekta aglomeracije i eksternih ekonomija. Grad i industrija su u povratnoj sprezi i u svom razvoju podstiču jedno drugo, po principu kumulativno-kruţne uzročnosti. Tako se stvaraju urbano-industrijske aglomeracije. U velikim gradovima deluju i faktori deglomeracije (visoke cene zemljišta, ekološki kriterijumi i slično). Zbog toga ekonomski geografi umesto faktora lokacije govore o faktorima privlačenja i odbijanja (pull and push factors). 9. Povezanost industrije kao faktor lokacije Razlikuju se veze proizvodnog karaktera (process links) ili ―vertikalne‖ i trţišnog karaktera (marketing links) ili ―horizontalne‖. Veze koje idu u smeru proizvodnog toka nazivaju se unapredne (forward linkage effects), kada proizvod jedne fabrike ide kao poluproizvod u drugu, iz ove u treću i tako do finalnog proizvoda. Povratne veze (backward linkage effects) nastaju tako što proizvodnja jedne fabrike povlači razvoj raznih dobavljača sirovina, energije, poluproizvoda i pratećih delatnosti. Industrije koje nisu povezane ni sa jednim faktorom nazivaju se lokaciono slobodne (footloose industry). Industrijska inercija je takoĎe vaţan faktor. Neke gigantske fabrike su nastale na mestu prvobitne male farike, i sada im se ne isplati da se preseljavaju na bolju lokaciju (na pr. Mercedes Benc u Štutgartu, Peţo i Montpelje-sošou kod Belforta, i sl.). 130
10. Planska privreda kao faktor lokacije industrije Industrijalizacija na bazi centralizovane planske privrede bila je karakteristična za bivše socijalističke zemlje. Na taj način je i kod nas nastalo mnogo ―političkih fabrika‖. 11. Mikrolokacioni faktori industrije • Zemljište (veličina, nagibi do 30, stabilno i bez opasnosti od poplava); posebno je vaţna cena zemljišta; Najzahtevnije su u pogledu zemljišta metalurgija, industrija automobila, graĎevinskog materijala, teških hemikalija, drvopreraĎivačka. • Komunalna mreţa i priključci (vodovod, kanalizacija, električna, gasna i telefonska mreţa). • Kvalitet ţivotne sredine – vaţan za industrije visokih tehnologija, u kojima rade visoko obrazovani ljudi sa visokim ekološkim zahtevima. Za neke vrste industrije vaţno je ekološki čisto susedstvo (za farmaceutsku, prehrambenu, elektronsku). • Prostorno-planerski i urbanistički planovi i propisi (posebno u oblasti zaštite ţivotne sredine, namenskog korišćenja zemljišta). • Industrijske zone – to su opremljeni prostori sa svim priključcima u kojima odreĎeno preduzeće zakupi odreĎeno zemljište i potrebne objekte za svoje poslovanje. Neke zone imaju ureĎene zajedničke sluţbe (vatrogasce, čuvare) i usluge (trgovine, restorane), a druge su skromnije opremljene samo sa priključcima na mreţe. U Beogradu je urbanističkim planom predvoiĎeno 7 industrijskih zona. GEOGRAFIJA INDUSTRIJSKIH GRANA ENERGETSKI IZVORI Čovek je počeo da koristi energiju pronalaskom vatre, pre oko 40 000 god. Danas je za svaku ljudsku aktivnost potrebna energija. Za industriju je potrebna mehanička energija, koja se upotrebljava u velikim količinama u proizvodnji i transportu. Pri obračunavanju proizvodnje i potrošnje mehaničke energije koristi se mera ―tona ekvivalentnog kamenog uglja‖ ili engleski ―ton of coal equivalent‖ (TCE). Zbog različite energetske vrednosti energetskih izvora, koju merimo u dţulima (J), preračunavamo svaku proizvedenu ili potrošenu količinu pojedinog energetkog izvora po posebnom ključu u TCE. Jedna TCE je 29304 J ili po starom 7x106 kcal.Vrednosti: 1 t kamenog uglja = 1 TCE i obrnuto 1 t mrkog uglja = 0,67 TCE 1 TCE = 1,492 t mrkog uglja 1 t lignita 0,385 TCE 1 TCE = 2,597 t lignita 1 t sirove nafte = 1,454 TCE 1 TCE = 0,699 t sirove nafte 1 t uljanih škriljaca = 0,314 TCE 1 TCE = 3,184 t uljanih škriljaca 1000 m3 zemnog gasa = 0,6 TCE 1 TCE = 1666 m3 zemnog gasa 1000 kWh hidroenergije = 0,123 TCE 1 TCE = 8130 kWh hidroenergije 1000 kWh nuklearne energije = 0,372 TCE
131
Za podatke pre reforme mernih jedinica 12.12.1980.: 1 kg kamenog uglja 7000 kcal, 1 kg mrkog uglja 1911 kcal, 1 kg sirove nafte 10100 kcal, 1m3 zemnog gasa 7600 kcal, 1kwh hidroenergije 2800 kcal. Geografija energetike se bavi istraţivanjem, pretvaranjem, prenosom i korišćenjem energije u prostornom aspektu. • Postoji pet osnovnih izvora energije: 1. Sunčevo zračenje, 2. kretanje i gravitacija Sunca, Meseca i Zemlje, 3. Geotermalna energija, 4. Nuklearna energija, 6. Energija hemijskih reakcija. ENERGETSKI BILANS PLANETE ZEMLJE. Sunčevim zračenjem dospeva na Zemlju 178 000 TW (1 TW =1012 W), što je 15 000 puta više nego godišnja potrošnja energije celog čovečanstva. Od toga se 30% odbija natrag u kosmos, 50% se upija, pretvara u toplotu i isijava, a 20% se troši za kretanje vazduha, hidrološki ciklus i fotosintezu. Tih 20% omogućuje rad hidroelektrana, talasnih elektrana i vetrenjača, i stvaranje biogoriva. Veoma mala količina energije dolazi od Meseca (3 TW) koja utiče na plimu i oseku (na kojima rade plimske elektrane), i iz unutrašnjisti Zemlje (30 TW) od čega se mali deo koristi za geotermalne elektrane zato što je teško dostupna. Sunčeva energija je obnovljivi izvor. Sunčeva energija je akumulirana u fosilnim gorivima, biomasi, vetru i zračenju koje dospeva na Zemlju. PRIMARNI IZVORI ENERGIJE SU: ugalj, nafta, zemni gas, kinetička energija vode, radioaktivni izvori, drvo, organski otpad. Ovi izvori (izuzev radioaktivnih, geotermalnih, plime) su zapravo akumulirana energija Sunca. Dele se na obnovljive i neobnovljive. Obnovljivi izvori su veliki (sunčeva energija, vetar, plima, geotermalna energija), ali se još malo koriste zbog skupih ureĎaja (sunčeva, plimska) ili prostorne raspršenosti (vetar, morski talasi, morske struje). Pri pretvaranju (preradi) primarnih u sekundarne (upotrebljive) izvore i prenosu gubi se oko 20% energije. Konačna korisna energija iznosi tek 1/3 proizvedene energije, a 2/3 se gubi zbog toplotnih gubitaka i prenosa. SEKUNDARNI IZVORI ENERGIJE SU: koks, briketi, koksni gas, naftni derivati, električna struja, toplota. ENRGETSKI BILANS SVETA: Svetska potrošnja energije je u XX veku povećana od 778 mil. TCE (1900) na 12 329 mil. TCE (1995) ili za 16 puta. Energetski bilans sveta 1995. g. bio je sledeći: - Nafta 38% (rezerve za 30 godina); - Ugalj 28% (rezerve za 430 god.); Fosilni izvori (90%) - Zemni gas 24% (rezerve za 50 god.); - Hidroenergija 4%; - Nuklearna energija 5% Ostali izvori (10%) - Drvo i biomasa 1%
132
Predstavljeni globalni podaci nemaju praktični značaj, jer mogućnost korišćenja nekog izvora obnovljive energije mnogo zavisi od lokalnih uslova. Na primer, u nizijskim regionima, kao u Danskoj, teško je računati na korišćenje hidroenergetskih resursa,, ali je moguće razviti eolsku energetiku, a u bliskom regionu u Norveškoj, hidroenergetski resursi su veoma značajni. Tropske šume mogu sluţiti kao osnova za bioenergetiku a pustinje koje se nalaze na istoj širini, ne raspolaţu takvim izvorima energije. Tako energetika obnovljivih izvora je geografski različita, prema lokalnim prirodnim uslovima. - Potrošnja mehaničke energije se povećala od 1900-1938. a to je pribliţno za 40 god. s indeksom 242, dakle više nego dvostruko. Novo udvostručenje bilo je u periodu 1938-1960 (indeks 227), znači za dvadeset godina. Novo udvostručenje bilo je u periodu 1960-1977, dakle za 17 godina. Zadnjih trideset godina beleţi umereni rast, zbog razvoja energetski štedljivih tehnologija. - Menjala se uloga pojedinih energetskih izvora. Pre industrijske revolucije glavni energetski izvori bili su ljudska i ţivotinjska snaga, vodna energija, drvo, vetar (u pomorstvu). Posle pronalaska parne mašine glavni energetski izvor postao je ugalj. U početku kameni ugalj, zatim mrki ugalj, lignit i treset. Prevlast uglja je trajala do 1965/68, kada je prvenstvo u energetskom bilansku sveta preuzela nafta, a u porastu je i zemni gas. Hidroenergija je u porastu posle otkrića električne energije krajem 19. veka. Šezdesetih godina se pojavljuje nuklearna energija. Nafta je postala glavni energetski izvor u Angloamerici 1955., Evropi 1965., u Aziji i bSSSR sedamdesetih, Kini tek devedesetih godina. - Velike su razlike u energetskoj proizvodnji i potrošnji između razvijenih i nerazvijenih zemalja. Razvijene zemlje su potrošile 1995. g. oko 8 197 mil. TCE, zemlje u razvoju 3 524 mil. TCE. Drugim rečima, 1,3 mlrd. Stanovnika razvijenog sveta ili oko 22% svetskog stanovništva je potrošilo oko 66,5% ukupne energije, a 4,5 mlrd. st. zemalja u razvoju ili 78% svetske populacije – samo 33,5%. Razlike dolaze još više do izraţja u potrošnji energije po stanovniku: u razvijenim zemljama 6,59 TCE/st., u zemljama u razvoju 0,79 TCE/st (razmer 1 : 8,34). Apsolutne razlike su još veće. U Sev. Americi je 1995. g. potrošnja energije iznosila 7,891 TCE/st, u Africi 0,428 TCE /st (1 : 18,4). U SAD je potrošnja iznosila 11,847 TCE/st.; Kanadi 10,913; Australiji 7,879; Ruskoj federaciji 6,767; Nemačkoj 5,650; Francuskoj 5,309; Japanu 5,105; Velikoj britaniji 4,293; Italiji 4,118; JAR 2,638; Argentini 2,214; Meksiku 2,049 TCE/st. Na drugoj strani, najmanju potrošnju imali su Bangladeš 0,01; Etiopija 0,026; Nigerija 0,142; Kongo 0,305; Pakistan 0,340; I ndija 0,386; Filipini 0,433; Indonezija 0,555; Peru 0,549; Brazil 0,580; Egipat 0,741; Kina 0,976; Turska 1,195; Iran 1,902 TCE/st. - Većina velikih potrošača energije više je troši nego što proizvodi. U Sev. Americi (posebno SAD) taj manjak je iznosio 1995. g. 350 mil. TCE, u Evropi 697 mil. TCE. Daleki istok i Brazil su takoĎe deficitarni. Velikim viškovima proizvodnje energije raspolaţu zemlje bliskog istoka, bSSSR (Rusija, kazahstan), Kina, Australija i V. Britanija. - Neke zemlje koriste izvore kojima raspolaţu, po cenu narušavanja ţivotne sredine (termoelektrane, nuklearke, hidroelektrane). Po nekim procenama, u razvijenim zemljama porast DBP po st. za 1% zahteva porast potrošnje energije za 0,98%.
133
Najveći proizvoĊaĉi energije (mil.t ekvivalentnog uglja, 1996) 1. SAD 2494.3 2. Rusija
Najveći potrošaĉi energije (mil.t ekvivalent. uglja, 1995) 1.SAD 3095,2
1403.2
2. Kina
1225,5
3. Kina
1276.6
3. Rusija
896,2
4. S. Arabija
668.1
4. Japan
655.2
5. Kanada
489.5
5. Nemačka
478.1
6. V. Britanija
382.5
6. Indija
400,1
7. Indija
340.4
7. V. Britanija
328,0
8. Iran
321.4
8. Francuska
326,6
9. Indonezija
299.9
9. Kanada
326,5
10. Norveška
296.3
10. Italija
230,3
Energetska efikasnost DBP na kg enerije u USD, 1996. 1. Hongkong 12,0 2. Švajcarska
12,0
3. Japan
10,5
4. Austrija
8,7
5. Danska
8,2
6. Nemačka
7,0
7. Italija
6,8
8. Norveška
6.7
9. Urugvaj
6,4
10. Francuska
6,1
Naj-neefikasnije, DBP na kg energije u USD, 1996.
134
Najveći izvoznici energije, mil .t Najveći uvoznici, mil.t ekvivalentnog 1996 ekvivalentnog uglja, 1996.
1. Rusija
539.5
2. S. Arabija
493.9
3. Norveška
263.7
4. Kanada
240.3
5. Iran
193.0
6. Venecuela
189.1
7. UAE
156.9
8. Australija
156.2
9. V. Britanija
145.4
10. Indonezija
145.5
1. Mozambik
0,3
2. Azerbejdţan
0,3
3. Turkmenistan
0,3
4. Tanzanija
0,3
5. Nigerija
0,4
6. Etiopija
0,4
7. Kongo
0,5
Tadţikistan 1.8.SAD 9. Kazahstan 2. Japan
0,5 804.8 0,5 573.7
10. Ukrajina 3. Nemačka
0,5 327.6
4. J. Koreja
226.4
5.Italija
219.5
6.Francuska
209.7
7. Holandija
143.2
8. Ukrajina
118.7
9. Španija
113.6
10. Singapur
106.8
Najveća potrošnja energije po stanovniku (kg ekvivalentnog uglja, 1996) 1. Katar 34 663 2. UAE
22 405
3. Bahrein
17 729
4. Kuvajt
12 773
5. SAD
11 487
6. Luksemburg
11 292
7. Brunej
11 047
135
uglja,
8. Kanada
11 001
9. Trinidad i tobago
9 275
10. Singapur
8 834 PROIZVODNJA UGLJA
Vek uglja i pare počeo je s pronalaskom parne mašine Dţejmsa Vata, 1779.g. Zatim je postao nezamenjivo gorivo u crnoj metalurgiji i termoelektranama. Koristi se i u hemijskoj industriji (karbohemija). Vrste uglja, razlikuju se po energetskoj vrednosti, starosti karbonifikacije. 1. KAMENI UGALJA, potiče iz karbonske ili permske ere, kalorična vrednost preko 24 mJ/kg, 85% ugljenika, 1% pepela. Antracit je najkvaliteniji kameni ugalj. Razlikuju se bitumenozni (masni) pogodan za koksovanje, i subbituminozni - mrki ugalj i lignit. 2. MRKI UGALJ, iz starijeg tercijara, sadrţi 70% ugljenika, 2% pepela, 16-24 mJ. 3. LIGNIT, pliocene starosti, ima energetsku vrednost 10-16 mJ/kg, sadrţi 60% ugljenika, 25% vode, 8-13% pepela. MeĎunarodna klasifikacija objedinjuje mrki ugalj i lignit u ―lignit‖. 4. TRESET, potiče iz pleistocena, ima manju energetsku vrednost. Bituminoznog uglja nema mnogo; u V. Britaniji je 80% uglja pogodno za koksovanje, u Ruru (Nemačka) 68%, Gornjem Šljonsku (Poljska) 9%, Donbasu (Ukrajina) 16%. Apalački basen (SAD) ima takoĎe kvalitetan antracit u horizontalnim slojevima pogodnim za eksploataciju. Najkvalitetniji je ugalj u Kuzbasu (Rusija), koji se eksploatiše površinskim, jamskim kopom i podzemnom gasifikacijom. Zbog visokih troškova eksploatacije i ekoloških zakona nalazišta kvalitetnog uglja u Velikoj Britaniji, Limburgu (Holandija), Ruru, Pa-de-Kaleu (Sev. Francuska) su zatvoreni. Svetska proizvodnja ipak stalno raste, 1996. g. Iznosila je 3,5 mlrd. tona, 2005. g. 5,5 mlrd. t. Sedam velikih proizvođača uglja u svetu su (2004.g.): Kina (36,4%), SAD (18,3%), Indija (6,5%), Australija (5,2%), Rusija (5,1%), Juţna Afrika (4,5%), Nemačka (3,8%). Na njih otpada skoro 80% ukupne svetske proizvodnje uglja. Ostali veliki proizvoĎači su Indonezija, Poljska, Kazahstan, Grčka, Kanada, itd. Neki ―klasični‖ proizvoĎači su jako smanjili ili prekinuli proizvodnju (V. Britanija, Francuska, Belgija, Holandija, Japan), a neki zbog vlastith potreba (Kina, Indija, DR Koreja), ili zbog izvoza (Australija, JAR, Poljska) odrţavaju ili povećavaju proizvodnju. • Evropska ležišta kamenog uglja su hercinske planine Zapadne, Srednje i Istočne Evrope: u V. Britaniji (Wels, Midlands, Lankašir, Jorkšir, Nortumberlend, Škotska nizija), severnoj Francuskoj, Belgiji i Holandiji (Limburg), Nemačkoj (Porurje, Posarje), Poljskoj i Češkoj (Gornji Šljonsk). Slični slojevi se javljaju u Ukrajini (deo donjeckog basena – Donbasa), Rusiji (deo Donbasa, Kuznjecki basen i Minusinska kotlina pod Sajanskim gorjem u juţnom Sibiru, u okolini Irkutska i Angarska te u Vorkuti na Pečori) i u Kazahstanu (Karaganda). Najveće svetske rezerve su u Rusiji, ali su većinom u Sibiru, teško dostupne zbog hladne klime. 136
• U Aziji kamenim ugljem bogate su: Severna i srednja Kina (Datung, Jancjan, Sišan u provinciji Šan-si, Kailuan u provinciji Hajpej, Baotou u severozapadnoj regiji, Fu-šun, Fu-sin i Đinčţou u pokrajini Ljaoning u Mandţuriji, Ping-ding-šan u Hunanu, na pol. Šandong, Czinsin kod Pekinga i u brojnim manjim nalazištima. Indija, na tromeĎi drţava Bihar, Orisa i Bengalija, u dolinama/kotlinama Damodar, Sone, Mahanadi i Godavari. DR Koreja i Vijetnam (Tongking). • U SAD su rudnici kamenog uglja u Apalačima (60%), na prostorima drţava Pensilvanija (Pitsburg, Konelsvil, Skranton), Zapadna Virdţinija i Ohajo, u Alabami, na Srednjem zapadu (Indijana, Ilionois, Kentaki) i na Zapadu (Kolorado, Montana, Juta, Vajoming, Arizona i Nju meksiko), (označite u atlasu). Teţište američke proizvodnje uglja je na Apalačima, i u manjoj meri na Srednjem zapadu (povoljan poloţaj u odnosu na plovne puteve, za unutrašnje potrebe i izvoz). • U Kanadi leţišta uglja su u provincijama Saskačevan, Alberta, i na istoku u drţavama Nova Škotska i Nju Bransvik. • Južnoafrička republika – leţišta su jugozapadno od Johanesburga (SpringsViskvil-Vitbenk), • Australija – Kvinslend (kotlina Boven), okolina Sidneja i pre svega Novi Juţni Vels. U međunarodnoj trgovini učestvuje samo kameni ugalj. Mrki ugalj i lignit se ne isplati prevoziti na velike daljine te se koriste u termoelektranama u blizini nalazišta. Zbog visokog kvaliteta i jeftinog prevoza u brodovima uglja iz prekomorskih zemalja, u zapadnoj Evropi je jeftiniji uvozni ugalj nego domaći. Tako na pr. cena za tonu uvoznog uglja (bez carine) u zapadnoevropskim lukama je za 40-60% niţa nego ugalj iz domaćih rudnika s jamskim kopom. Najvećih 10 potrošača uglja su: Kina, Indija, Rusija, Japan, Nemačka, JAR, Poljska, V. Britanija i Ukrajina. Najvećih 10 izvoznika uglja (mil. USD, 2004.)
1. Australija
Najvećih 10 uvoznika uglja, (mil. USD, 2004.)
9 828
2. Kina
3 811
3. Rusija
2 755
4. Indonezija
2 749
5. SAD
2 585
6. JAR
2 429
7. Kolumbija
1 765
8. Poljska
1 380
137
1. Japan
9. Kanada 10. Holandija SVET
1 317 583 30 903
10 117
2. J. Koreja
4 219
3. V. Britanija
2 438
4. Nemačka
2 085
5. Indija
2 017
6. Italija
1 767
7. Španija
1 463
8. Holandija
1 371
Резерве угља у Србији су 1 340 процењене на преко 22 милијарде 9. Francuska Међутим, највећи део резерви 10. Turska 1 218 ниско калорични лигнит (преко 40 804 мањи део на средње калорични SVET и још мањи на високо калорични угаљ. Укупна производња угља у Србији износи око 36 милиона тона.
тона. отпада на 97%), мрки угаљ камени
NAFTA Prva naftna bušotina je izbušena 1859. g. u Pensilvaniji. Proizvodnja je povećana posle pronalaska derivata petroleja i petrolejke, a zatim benzinskog motora Dajmlera i Benca (1883. g.) i motora s unutrašnjim sagorevanjem Dizla (1893. g.). Tridesetih godina 20. v. posle pronalaska veštačkih vlakana (najlon) razvija se petrohemija. Svetska proizvodnja nafte 2005. g. iznosila je 3,7 mlrd. t (uporedi s ugljem). Naftne bušotine idu do 6 000 m, na podmorskim šelfovima do 400 m. Cena jedne bušotine iznosi od 25 000 do 1 mil. dolara. Iz jedne bušotine na Bliskom istoku se dobija prosečno 115 000 t, u Severnoj americi 816 t. Uz to, na Bliskom istoku nafta izbija kao fontana, tako da nije potrebno ispumpavanje u prvim fazam eksploatacije, dok pritisak ne oslabi. Proizvodna cena jedne tone nafte na Bliskom istoku iznosi oko 7-8 eura, u Nigeriji 8-9, u Severnom moru 30-40 eura. Najskuplja prozvodnja nafte je Meksičkom zalivu i na Aljasci. Pre upotrebe nafta treba da se rafinira, tj. raščlanjuje na pojedine skupine ugljovodonika, od kojih se dobijaju derivati za upotrebu. Nalazišta se razlikuju po kvalitetu nafte. Tzv. ―laka‖ nafta (na pr. libijska, alţirska) sadrţi preteţno lakše ugljovodonike, koji su traţeni. ―Teška‖ nafta kao što je pensilvanska, trinidadska, su sastavljene od teških ugljovodonika kao što su teška loţ ulja, maziva ulja, mazut, parafin, bitumen itd. Tokom prerade iz teške nafte dobija se manje potrebnih derivata. 1 barel = 158,8 litara ili 0,1588 m3. To je 1/7 tone, ili obrnuto 1 t = 7,3 barela. Nafta je visoko kaloričan energetski izvor, 41,8 mJ ili 1 t nafte = 1,429 tona uslovnog goriva Najveći proizvoĊaĉi nafte, 000 t, 2005.
Izvoz nafte u mil. USD, 2004.
1. Saud. Arabija
476 316
1. Rusija
2. Rusija
452 128
2. S. Arabija 55 071
3. SAD
363 641
3. Norveška
4. Iran
206 413
4. Venecuela 31 890
138
55 099
35 995
Uvoz nafte u mil. USD, 2004
1.SAD
143 180
2.Japanija
55 993
3.Kina
33 912
4.Nemačka
30 971
5. Meksiko
187 531
5. Iran
28 179
5. J.Koreja
29 917
6. Kina
179 981
6. Nigerija
23 211
6. Indija
26 249
7. Norveška
134 561
7. Meksiko
21 258
7. Francuska
24 411
8. Nigerija
131 044
8.Kanada
19 324
8. Italija
23 433
9. Venecuela
127 913
9. Alţir
17 570
9.Holandija
16 612
10. U.A.Emirati
126 455
10.V.Brit.
17 176
10.Španija
15 910
SVET
3 669 917
SVET
417 520
SVET
556 312
Nafta je transportabilna cevovodima, tankerima i cisternama. Neki supertankeri prelaze nosivost od 500 000 t (npr. Globtik Tokio). Takvi tankeri imaju dubinu gaza blizu 30 m, te ne mogu proći kroz kanal Lamanš a i mnoge luke nemaju toliku dubinu. Zbog toga se moraju pretovarati u manje tankere u lukama koje koje mogu da ih prime. Pri lokalizaciji naftnih rafinerija najčešće se bira jedna od četiri mogućnosti: 1. U izvoznim lukama blizu naftnih polja: Abadan, Bahrein, Ras Tanura, Mina Al Ahmadi; 2. U uvoznim lukama: Roterdam, Antverpen, Rijeka, Trst, Fos-sur-Mer kod Marseja; Luke su povezane naftovodima sa unutrašnjošću (Trst-Ingolštadt, Fos-sur-Mer – Karlsrue) i u nekima se razvila petrohemija (Roterdam, Čiba u Japanu). To je najčešća lokacija, zato što je jeftinije i povoljnije dovesti sirovu naftu i preraditi je u zemlji uvoznici, nego preradjivati je kod proizvoĎača pa prevoziti derivate. U sirovom obliku izvozi se preko 2/5 svetske proizvodnje nafte. Zemlje Persijskog zaliva obezbeĎuju polovinu svetskog izvoza. 3. Na trasama uvoznih naftovoda, blizu potrošača: Ingolštadt, Karlsrue, Bomont u Teksasu; 4. Na ključnim tačkama međunarodne plovidbe, izmeĎu izvoznika i uvoznika: Sardinija, Aden, Singapur, ostrvo Santa Kruz, Kejptaun, Dakar i dr. Najveći naftni regioni sveta su: 1. Bliski istok oko velike geosinklinale Persijskog zaliva, od Kirkuka i Mosula na severu Iraka, preko Kuvajta, iranskog Kuzistana i s-z ruba Arabijskog poluostrva (Al Hasa u Saudijskoj Arabiji, Neutralna zona) do Omana i Katara na istoku Arabijskog pol. Region Persijskog zaliva učestvuje sa oko 2/3 u svetskim rezervama i oko 1/3 u svetskoj proizvodnji nafte. Ima preko 400 naftnih i naftnogasnih nalazišta, od kojih su neka giganstska (preko 500 mil. t). Najveća naftna nalazišta su Gavar, Abkaik i Safanija u Saudijskoj Arabiji, Burgan u Kuvajtu, Kirkuk i Rumaila u Iraku, Ahvaz i Marun u Iranu. Samo u Saudijskoj Arabiji nalazi se ¼ svetskih rezervi nafte. Najveći svetski proizvoĎač je Saudijska Arabija (476 mil. t 2005. g.), a veliki proizvoĎači su Iran (206), Kuvajt (126), UA Emirati (126 mil. t.). 2. Severnoameriĉki region, 669 mil. ili 18,2% svetske proizvodnje. Ovaj region skoro dvostruko više troši nego što proizvodi nafte. Nalazišta nafte se pruţaju duţ velike geosinklinale od Meksičkog zaliva na jugu preko Teksasa, Luizijane, Oklahome, Kanzasa, Arkanzasa, kanadskih provincija Alberte, Saskačevana i 139
Manitobe do Aljaske (zaliv Pradho Bej) i porečja reke Makenzi na severu. SAD su 2005. god. proizvele 364 mil. t, Kanada 118 i Meksiko 188. U Meksičkom zalivu nafta se eksploatiše još od kraja 19. v. Velika nalazišta su u basenima Ist Teksas, Posa Rika. 3. U Juţnoj Americi su najbogatija naftna nalazišta u Venecueli (128 mil. t god.) pre svega u zalivu Marakaibo i na Trinidadu. Ima manjih nalazišta u Kolumbiji, Ekvadoru, Argentini i Brazilu. Ukupno region Juţne i Srednje Amerike proizvodi oko 342 mil. t nafte godišnje, velikim delom za izvoz. 4. ZND: Rusija (Povolţje, zapadni Sibir) je drugi proizvoĎač nafte u svetu. Po obimu proizvodnje od 452 128 mil. t ili 12,3% svetske proizvodnje (2005.g.), ne zaostaje mnogo iza Saudijske Arabije. Značajni i perspektivna nalazišta nafte su u Kazahstanu, Azerbejdţanu (Baku), i Uzbekistanu. 5. Afrika: proizvodi oko 441 mil t ili 11,4% svetske proizvodnje. U Severnoj Africi glavni proizvoĎači su Libija, Alţir (nalazište Hasi Mesaud), Egipat. U Zapadnoj Africi to je Nigerija (delta Nigera), a u Jugozapadnoj Africi Angola (Kabinda, Luanda) i Gabon. 6. Istoĉna i jugoistoĉna Azija: Proizvodi oko 380 mil.t ili blizu 10 % svetske proizvodnje. Glavni proizvoĎači su Kina (područje pustinje Gobi, Sinkjang), Indonezija (Sumatra, Borneo), Brunej i Malezija. 7. Evropa: Proizvodi oko 300 mil.t, ili oko 8 % svetske proizvodnje. Naftna polja u Rumuniji i Galiciji su uglavnom iscrpljena. Glavna nalazišta su u Severnom moru, koja eksploatišu uglavnom V. Britanija (82 mil. t god.) i Norveška (135 mil. t). Veliko podmorsko nalazište Ekofisk pripada Norveškoj. Rezerve sirove nafte, 2006 Billions of barrels
0
50
100
150
200
Saudi Arabia
250
300 266.8
178.8 Iran
132.5 115.0
Kuwait
Geopolitika i cene nafte na svetskom trţištu 104.0
Nafta donosi, onima koji je97.8 imaju, ogromne prihode. Zbog toga je došlo do koncentracije kapitala, konkurencije 79.7i borbe za nalazišta i sfere uticaja. Prve tri Venezuela kompanije: Standard oil Kompani (osnovao Rokfeler 1870), Rojal Dač šel (osnovana 60.0 1907) i anglo-persian oil Kompani (osnovana 1908) su u Ahnakari (Škotska) potpisale 39.1 kartelsku ugovorLibya o podeli sfera svog uticaja u svetu, o racionalizaciji proizvodnje i transporta, i o principima odreĎivanja cena nafte. Od tada cene nisu realne tj. Vezane za 35.9 troškove proizvodnje, već infomativne (uslovne) svetske cene koje podleţu veštačkoj United States regulaciji naftnog kartela.21.4Za osnovuodreĎivanja cene uzeta je cena proizv. Na obali Meksičkog zaliva, gde je 18.3 bila tada najviša u svetu. Ubrzo su kartelu pristupile još neke kopanije, koje je Qatar Enriko 15.2 Matei, veliki borac protiv njih (poginuo u avionskoj nesreći), 1960. nazvao ―SEDAM SESTARA‖: 12.9 1. Standard Oil Kompani (danas Ekson), 2. Rojal DačAlgeria Šel 11.4 140
3. Anglo Persian Oil Kompani (dans Britiš Petroleum) 4. Teksako 5. Vakuum Oil (danas Mobil Oil) 6. Standard Oil of kalifornija (SOKAL) 7. Galf Oil Nešto kasnije pristupila je i ―osma sestra‖ Franse di Petrol tako da ih nazivaju ―Velika Osmorka‖. Osim multinacionalnih postoji i veliki broj nacionalnih (drţavnih ili privatnih) kompanija: Lukoil (Rusija), PEMEKS (Meksiko), itd. OPEK (Organizacija proizvoĊaĉa i izvoznica nafte), osnovana je u Bagdadu (sedište u Beču), 1960. Sada ima 11 članica: IRAK, IRAN, KUVAJT, SAUDIJSKA ARABIJA, VENECUELA, KATAR, INDONEZIJA, LIBIJA, ABU DABI (UAE), ALŢIR, NIGERIJA. Ekvador i Gabon su bile članice ali su kao mali proizvoĎači istupile. Na konferenciji 1968. g. Dogovoreno je da ubuduće informativnu cenu nafte (posted prices) utvrĎuju vlade zemalja izvoznica, a ne meĎunarodne kompanije. Tek posle izbijanja izraelsko-arapskog rata 1973. g., OPEK je posta faktički meĎunarodni kartel koji odlučuje o obimu proizvodnje i cenama nafte, što je izazvalo ―naftnu krizu‖ u zemljama uvoznicama. U periodu 1973-1980. g. Cene nafte su porasle preko 7 puta, te je porastao profit i kapital zemalja eksportera nafte (OPEK). Osamdesetih godina smanjeni su prihodi tih zemalja od izvoza nafte, jer je rast cena bio usporen, čak je nastupio i pad cena, a u mnogima od njih i smanjenje proizvodnje. Pri kupoprodaji nafte na svetskom trţištu, primenjuju se transakcijske cene, koje zavise od trenutnog stanja ponude i potraţnje, i samo izuzetno se slaţu s informativnom cenom. Strane kompanije koje imaju akcije u zemljama OPEK-a, ili ugovor za proizvodnju, plaćaju tim zemljama tzv. Participativnu ili koncesijsku cenu, koja je niţa od informativne. S obzirom na proizvodnju, preradu i potrošnju nafte sve zemlje sveta se dele na: 1. Mali proizvoĊaĉi a velikipreraĊivaĉi (i veliki uvoznici) nafte. Rafinerije su lokalizovane u u vezi s trţištem (veliki gradovi) ili poloţajem (luke, naftovodi). Primeri su zemlje Zapadne Evrope i Japan. 2. Veliki proizvoĊaĉi i veliki preraĊivaĉ nafte. Razmeštaj rafinerija kod njih zavisi od tri činioca – razmeštaja nalazišta, trţišta i saobraćajno-geografskog poloţaja. U tim tačkama se lokalizuju rafinerije. To se moţe zapaziti u SAD i Rusiji. 3. Zemlje veliki proizvoĊaĉi i mali preraĊivaĉi (i veliki izvoznici) nafte. Rafinerije se grade u izvoznim lukama kao što su Ibadan u Iranu, Ras Tanura u Saudijskoj arabiji, Mina al ahmadi u Kuvajtu, Aden u jemenu, Port Harkurt u Nigeriji, Amuaj, Punta Kardon i marakaibo u Venecueli. Zemlje proizvoĎači nisu dugo mogle da investiraju u preraĎivačke kapacitete zato što su cene sirove nafte dugo bile niske pa nisu imale kapitala, još uvek imaju teškoće zbog nedostatka kvalifikovanih kadrova, tehnologije, infrastrukture, relativno malog trţišta. Nafta je najvaţnija roba u svetskoj trgovini sirovinama i osnovni tovar u meĎunarodnom pomorskom transportu. U poslednjoj deceniji SAD, EU i Japan su preduzeli mere za smanjivanje unutrašnje potrošnje nafte tako što povećavaju sopstvenu proizvodnju, uvoz sirove nafte i uvoz derivata nafte, a smanjuju izvoz sirove nafte i derivata. Nezavisno od toga one zadrţavaju mesto najvećih uvoznika. Nafta zauzima odgovarajućih 40%, 45% i 55% potrošnje energije.Najveća unutrašnja 141
potrošnja i uvoz je u SAD. U sirovom obliku se izvozi skoro 2/5 proizvodnje nafte. Zemlje Persijskog zaliva obezbeĎuju polovinu svetskog izvoza. Onnse ostvaruje preko luka u Persijskom zalivu – Ras Tanura, Karg, Mina Al Ahmadi i preko luka na Sredozemnom i Crvenom moru koje su povezane naftovodima sa nalazištima nafte – Banijas, Sejhan, Saida, Janbu i druge. Ruske isporuke nafte su usmerene pre svega premaistočnoevropskim zemljama. Izvoz se ostvaruje kroz magistralni naftovod „Druţba― (prijateljstvo) od zapadnog Sibira (dug oko 5,5 hilj. km), i preko luka Novorosijsk i Ventspils (Litva). Struktura potrošnje nafte je različita. U SAD preovlaĎuje prerada u različite vrste benzina, u većini evropskih zemalja visok udeo ima dobijanje srednjih destilata i dizel goriva, dok u Japanu, Italiji itd. Proizvode dosta loţ ulja (mazut) za termocentrale. ZEMNI GAS Zemni gas („plavo gorivo―) učestvuje u svetskom energetskom bilansu sa preko 24,3% (1996). Svetske rezerve gasa iznosile su 1. 01. 2002. g. oko 148 triliona kubnih metara. Po dokazanim rezervama ističu se Rusija i sredweazijske zemlje – preko 30% svetskih rezervi. Najveće rezerve gasa su u Zapadnosibirskoj niziji (uključujući i poluostrvo Jamal). Gigantska nalazišta su Urengoj, MedveĎe, Jamburško i druga. Značajne su rezerve otkrivene u Juţnom Uralu (Orenburško), u Uzbekistanu i Turkmenistanu. Persijski zaliv je drugi po rezervama gasa u svetu. Najveća nalazišta gasa su u ovom regionu su u Iranu, Kataru, Saudijskoj Arabiji, Iraku, Abu Dabiju. TakoĎe velika nalazišta gasa su otkrivena u Severnoj Africi (Alţir), SAD, Kanadi, Severnom moru. U nekim nalazištima proizvodnja prirodnog gasa se ostvaruje usputno sa naftom, iznad koje stvara „gasnu kapu― (suhi gas), ili u obliku gasnog kondenzata – tečne komponente (mokri gas) koja se dobija u gasnim nalazištima. Prirodni gas je visokoefikasan vid goriva i vredna sirovina za hemijsku industriju (gasohemija). Odlikuje se visokom toplotvornošću, skoro potpunim sagorevanjem i relativno malim troškovima proizvodnje, transporta i korišćenja. Gasna industrija počela je da igra značajnu ulogu u svetskoj energetici tek u drugoj polovini XX veka. Posebno brzo raste proizvodnja gasa u Rusiji i Severnoj Americi. Skoro 2/3 električne energije u rusiji se dobija iz termocentrala koje rade na prirodni gas. Još uvek je mali udeo potrošnje prirodnog gasa u zemljama u razvoju. Još se slabo koristi gas dobijen prilikom eksploatacije nafte u zemljama Persijskog zaliva. Taj gas se najvećim delom spaljuje u vidu „večitih baklji―. Iran dosta ulaţe u razvoj proizvodnje gasa. Trase gasovoda sa Bliskog istoka preko Balkanskog poluostrva za Zapadnu Evropu danas su predmet ne samo ekonomskih i tehničkih nego i geopolitičkih razmatranja. Zbog tehnoloških i geografskih uzroka prirodni gas je relativno kasno uključen u meĎunarodnu trgovinu. Izgradnja gasovoda velike propusne moći i prevoz većih količina gasa u tečnom stanju brodovima-cisternama, ostvaruje se tek posle 1970.ih godina. Najveći izvoznik prirodnog gasa u svetu je Rusija. Na nju otpada oko 80% proizvodnje zemalja ZND. Eksport se vrši superdalekim naftovodima od Urengoja, Jamburga i Orenburga. Za istočnoevropske zemlje značajan je gasovod Orenburg – Uţgorod duţine 2750 km. Odatle se dalje račva. Najveći uvoznici ruskog gasa su Nemačka (30 mlrd. m3/god.), Italija, Češka, Francuska. 142
Drugi veliki dostavljač gasa za Evropu je Alţir. Postoje podmorski gasovodi iz Alţira za Italiju i Francusku. RazraĎuju se projekti za dostavu prirodnog gasa iz Irana i Turkmenistana kroz magistralni gasovod preko Turske i Balkanskog poluostrva. U Evropi pored Holandije (najveće leţište Slohtern blizu Groningena), meĎu velikim izvoznicima pojavljuju se poslednjih godina Velika Britanija i Norveška. Ove tri zemlje eksploatiču prirodni gas sa dna Severnog mora. Izvoz gasa u tečnom stanju skopčan je sa skupim tehničkim ureĎajima, pa je taj oblik izvoza još uvek mali. Velike instalacije za tečni gas izgraĎene su u Indoneziji i Bruneju, u Persijskom zalivu, Alţiru, Australiji. Prevoz tečnog prirodnog gasa čini oko ¼ meĎunarodnog prevoza prirodnog gasa. Na taj način uvozi gas Japan, delimično Francuska i druge zemlje. Gradnja gasovoda je skuplja od naftovoda, ali se oni sporije amortizuju. Propusna moć gasovoda preračunata u kaloričnu vrednost transportovanog proizvoda je prosečno 4 puta niţa nego naftovoda istog prečnika, ali je period amortizacije 4 puta duţi. Morski transport vrši se u tečnom stanju, u kojem je zapremina manja od 1/600 zapremine u gasovitom stanju. To zahteva stalnu temperaturu ispod -1600C, i visoko specijalizovani brod. Takav brod je znatno skuplji nego tanker za naftu, i moţe prevoziti samo 1/3 količine energije (kalorija) koju bi prevozio u vidu nafte. Osnovna prepreka u razvoju svetske trgovine prirodnim gasom su visoke cene za njegov transport. Negativna karakteristika zemnog gasa sa gledišta transporta i magaziniranja je njegova znatna zapremina. Energetska vrednost 1 litre nafte jednaka je 975 litara zemnog gasa. Gasovodi zahtevaju velike cevi (Urengoj – Istočna Evropa ima prečnik 1,5 m). Pri transportu gasa u kontejnerima i tankovima, proces pretvaranja u tečni gas, hlaĎenje u vreme transporta, a zatim regasifikacija potroši oko 25% energetske vrednosti gasa. Specifika gasne industrije je u tome što se gas mora odmah transportovati do potrošača. Zbog toga proizvodnja, transport i potrošnja gasa predstavljaju meĎusobno tesno povezane karike jednog procesa. Industrija troši preko 4/5 proizvodnje gasa, uglavnom za energetske i tehnološke svrhe. Uzgredni naftni gas (tzv. Mokri gas) je vaţna sirovina za idustriju organske sinteze (posebno sintetičkog kaučuka), ali je njegova primena ograničena na regione dobijanja te veliki deo zbog toga propada – sagoreva ili se izbacuje u atmosferu. Za njegovu preradu grade se gasobenzinske fabrike. Gasovodnu mreţu sačinjava preko 300 000 km magistralnih gasovoda i višestrko više sabirnih i distributivnih gasovoda. Transaljaski gasovod ima 7 763 km. Najveći proizvoĊaĉi zemnog gasa,
Najveći potrošaĉi zemnog gasa 1. SAD
570
2. Rusija 3. Nemačka 4. V. Britanija
298 71 67
5. Kanada 6. Ukrajina 7. Japan
67 65 58
8. Italja
48
143
mlrd. m3, 2005. 1. Rusija 2. SAD 3. Kanada 4. V. Britanija 5. Norveška 6. Alţir 7. Indonezija 8. Iran 9. Holandija 10. S. Arabija SVET (1995)
9. S. Arabija 10. Iran
613 510 181 96 92 88 83 82 68 64 2 793
40 39
Svetska trgovina gasa 700
600
500
400
LNG Pipeline
300
200
100
0 1970
1975
1980
1985
1990
Izvoz prirodnog gasa u mil. USD, 2004 Kanada Rusija Norveška Holandija Alţir Katar Malezija Belgija SAD Australija SVET
20 805 12 326 10 768 8 224 8 189 5 897 4 495 4 102 2 099 1 925 92 559
1995
Uvoz prirodnog gasa u mil. USD, 2004 SAD Nemačka Japan Francuska Belgija J. Koreja Španija Ukrajina Holandija Meksiko SVET
144
2000
23 547 17 979 15 261 8 205 6 701 6 552 4 011 3 521 3 221 2 442 111 422
Годишња производња гаса у Србији износи око 500 милиона кубних метара. То не подмирује потребе па се гас увози из Русије.
HIDROENERGETIKA
Hidroenergetika ima mali ali stabilan udeo u svetskoj energetici (17,6%). Energetski potencijal tekuće vode zavisi od količine vode i od pada vode. Mogućnosti za direktno korišćenje mehaničke energije vode su ograničene. Obično hidroenergetski resursi su udaljeni od glavnih industrijskih regiona. Korišćenje zavisi od od sloţenih i skupih hidroenergetskih ureĎaja. Eksploatacija hidroenergetskih resursa izaziva ekološke probleme (zasipanje vodenih akumulacija, poremećaji u ekosistemima reka, opasnost od akcidenata usled rušenja brana i slično). Teorijski hidroenergetski potencijal rečnog oticaja je 40-50 hiljada teravat časova. Tehnički je moguće da bude iskorićeno oko 40%, ali ekonomski je opravdano korišćenje polovine od tehnički osvojivog potencijala, t.j. oko 10 hiljada teravat časova. Najviši je tehnički osvojiv hidroenergetski potencijal Rusije, Kine i Brazila. Kina raspolaţe ogromnim hidropotencijalom (676 kWh – prvo mesto u svetu). Stepen iskoriš+ćenosti je samo 5%. Kineska hidroenergtika se karakteriše velikim brojem malih hidrocentrala (preko 70.000). Kina gradi i najveću hidrocentralu na svetu – Tri Klisure, na reci Jangce-kjang. Za osiguravanje dovoljnog pritoka i pritiska vode potrebna je gradnja akumulacija. U ravnicama to izaziva potapanje značajnih površina. Istovremeno akumulacije mogu da reše kompleksno probleme irigacija, vodosnabdevanja, kontrole oticaja i navigacije na rekama. Vaţna uloga pri osvajanju hidroebergetskog potencijala imaju male hidroelektrane, eksploatisani resursi lokalnog značaja i potrošače električne energije. Do sada je osvojeno samo 1/5 tehnički i ekonomski dostupnog hidroenergetskog potencijala u svetu. Najviši je stepen osvojenosti u industrijski razvijenim zemljama, posebno u Švajcarskoj (99%), Japanu (90%), Norveškoj, SAD. Istovremeno udeo hidroenergetike je najviši u ukupnoj potrošnji energije su latinoameričke zemlje. U Latinskoj Americi su izgraĎene gigantske hidroelektrane – brazilskoparagvajska „Itaipu― snage 12 600 mW, energetski kompleks „Raul Leoni― na reci Guri u Venecueli sanege 10 000 mW. Ova druga obezbeĎuje 70% električne energije Venecuele. Velike hidroenergetske kaskade su izgraĎene na rekama Kolumbija i Kolorado (SAD), provincija kvebek (Kanada), reci Volgi, Kami, angari, Jeniseku (nađite ih u priloženoj tabeli i na karti).
Naziv HE
Drţava
Reka
Snaga MW
Tri klisure
Kina
Jang-ce
13.000
Itaipu
Brazil
Parana
12.600
Grand Kuli
SAD
Kolumbija
9700
145
Najveće
Guri
Venecuela
Karoni
9000
Sajano-sušenska
Rusija
G. Jenisej
6700
Krasnojarska
Rusija
Jenisej
6100
Čerčil fols
Kanada
Čerčil
5200
Bratsk
Rusija
Angara
4500
Paolo alfonso
Brazil
San Francisko
4500
Ilha solteira
Brazil
3200
Asuanska
Egipat
Rio GrandeParanaiba Nil
Kabora Basa
Mozambik
Zambezi
2050
Huver
SAD
Kolorado
1244
2100
hidroelektrane u svetu
NUKLEARNA ENERGETIKA Izvori za nuklearno gorivo su uranijum i torijum. Koncentracija energije u uklearnom gorivu je veoma velika, oko 23 miliona kWh na 1 kg, što prelazi milion puta koncentraciju energije u svim drugim vrstama goriva. Nuklearna elektrana je u principu termocentrala, samo što ulogu kotla za zagrevanje pare preuzima reaktor. Proizvodnja koncentrata urana (U3O8) smanjila se od 45 hilj. t 1980. g. na 37 hilj. t 1997. g. Mnogi rudnici su zatvoreni. Oko 4/5 proizvodnje urana ulazi u kanale meĎunarodne trgovine, pri čemu se kao eksporteri urana javljaju i ekonomski razvijene i zemlje u razvoju, ali potrošači su samo SAD, Japan, zemlje zapadne Evrope. U red velikih proizvoĎača i eksportera obogaćenog urana spadaju Gabon, Nigerija, Francuska, Australija, Namibija, Kanada, Rusija, Kina. Uran je dobio na značaju posle 1954. godine kada su izgraĎena dva nuklearna reaktora za proizvodnju električne enerigije – u Obninsku (kod Moskve) i u Kalder Holu (V. Britanija). Uran je posebna vrsta „goriva― (u navodnicima zato što on zapravo ne sagoreva). Priprema zahteva izotopno obogaćivanje urana U235 do urana U238. Takav uran ima tri neutrona više i zato je nestabilan, podloţan cepanju ili fisiji. Samo postojanje resursa urana nije faktor postojanja nuklearne energetike u nekoj zemlji. Razvoj punog tehnološkog ciklusa atomske energetike zbog sloţenosti tehnologije i velike kapitalne intenzivnosti je moguć samo u nekoliko zemalja. Funkcionisanje atomskih elektocentrala u ostalim zemljama zavisi od kapaciteta obogaćivanja i prerade. Ni jedna energetika nije toliko zavisna od meĎunarodne saradnje kao nuklearna. Resursi urana su veoma veliki (oko 2,5 mlrd. t). Najrentabilnije dokazane rezerve ipak mogu da osiguraju savremenu proizvodnju samo za pola veka. Stepen rentabilnosti proizvodnje je jako zasvisan od kretanja cena tradicionalnih vrsta goriva. Savremena tehnologija reaktora na sporim neutronima ne dozvoljava da se iskoristi potpunije potencijalna enerija urana. Buduće tehnološke inovacije će verovatno doprineti revalorizaciji resursa nuklearnog goriva. Vaţna osobina je mogućnost da odraĎeno gorivo 146
proĎe kroz radiohemijsku preradu s ciljem da se izvuku korisne komponente – plutonijum i druge. One se stvaraju pri radu primarnog goriva u a atomskim reaktorima (tipa bridera tj. oplodnih raktora). ProizvoĎači i potrošači čuvaju rezerve goriva kao stratešku sirovinu, koje u nekim zemljama dostiţu razmere višegodišnje svetske proizvodnje. U celini je 1993. g. u 33 zemlje sveta radilo 444 atomska reaktora ukupne snage oko 350 mil. kW, u fazi izgradnje nalazili su se reaktori snage oko 70 mil. kW (u Japanu – 16 mil., u SAD i Francuskoj po 9 mil.). Po podacima MeĎunarodne agencije za atomsku energiju sa sedištem u Beču (MAGATE) ukupna snaga nuklearnih elektrana u svetu iznosi 450 mil. kW. U zemljama ZND početkom 1991. g. u 15 AC radilo je 46 energetskih blokova snage oko 37 mil. kW. U Rusiji je 1992. g. ukupna snaga 9 AC iznosila 20 mil. kW, a u planu je bilo da se se ona proširi do 25 mil. kW. Ukrajina je još 1990. donela odluku o moratorijumu izgradnje AC i prekinula eksploataciju Černobiljske nuklearke, ali je krajem 1993. ta odluka poništena. U to vreme snaga 15 reaktora u AC Ukrajine je iznosila 13,8 mil. kW, a u gradnji je bilo još 5 snage 6 mil. kW. Nuklearna energetika je u principu ekološki čista, ali se veliki rizik pojavljuje u slučaju havarije. Čovek zna da upali nuklearnu fisiju i tako proizvodi energiju, ali ne zna da je ugasi. Zbog toga se javlja problem gašenja nuklearnih reaktora, kontrole rizika i odlaganja odraĎenog goriva. Posle katastrofe u Černobilju (Ukrajina) 1986., neke zemlje su odustale od programa nuklearne energetike. U Austriji je konzervirana već gotova atomska centrala (AC) nedaleko od Beča; U Italiji posle referenduma 1987. zatvorene su tri AC a četvrta skoro završena je prepravljena u termocentralu; Poljska je prekinula izgradnu AC u Ţarnovicu; Švajcarska i Holandija su praktično zamrzla svoje nuklearne programe; Švedska je na referendumu donela odluku dazatvori svih svojih 12 AC do 2010. g. (50% u proizvodnje elektroenergije). SAD nisu odustale od svog nuklearnog programa, ali novih investicija u toj oblasti gotovo da nije bilo. U Rusiji je takoĎe nuklearni program redukovan, i usemren uglavnom proširenje postojećih i izgradnu tri nove AC na Dalekom istoku. Francuska, Japan, R. Koreja, Nemačka i neke druge zemlje nisu smanjile svoje nuklearne programe. Proizv. urana (t), 2004. 1. Kanada (2005)
11 597
Broj nuklearnih reaktora, 2004
2. Australija
8 982
3. Kazahstan
3 719
4. Namibija
3 583
5. Niger
3 282
6. Rusija
3 200
7. Uzbekistan
2 016
8. SAD
878
9. Ukrajina
800
10. J. Afrika
755
SVET
40 251 147
SAD
104
Francuska
59
Japan
54
Rusija
47
V. Britanija PROIZVODNJA ELEKTRIĈNE ENERGIJE
31
Nemačka
19
J. Koreja
18
Kanada
14
Електричне централе се према Španija 9 врсти извора енергије деле на: 7 термоцентрале, хидроцентрале, Belgija атомске, плимске, геотермалне, SVET 441 еолске (ветрењаче) и соларне централе. С обзиром на енергетски извор, 1996. г. од укупне производње електричне енергије у свету, 63% је добијено из термоелектрана, 19,2% из хидроелектрана, 17,2% из нуклеарних електрана и 0,3% из геотермалних електрана. По подацима 2004. г. Укупна светска производња електричне енергије износил је 16,6 милијади kWh. Од тога на хидроелектране отпада 2,8, термоелектране 10,9, и нуклеарне електране 2,6 млрд. kWh. Водећих пет земаља по производњи електричне енергије су САД, Кина, Јапан, Русија и Индија. Водеће у хидроенергетици су Канада, Кина, Бразил, САД, Русија, Норвешка; у термоенергетици САД, Кина, Јапан, Русија, Индија; у нуклеарној енергетици САД, Француска, Јапан, Немачка и Русија. У Србији постоје само термо-електране и хидро-електране. По броју термоминералних извора (преко 130) Србија спада међу водеће земље у Европи, али због недовољно високе температуре они нису погодни за изградњу геотермалних електрана. Прва термоелектрана у Србији изграђена је у Београду (Земуну) 1892. године. Електрификација као елемент научно-техничког прогреса захтева стално увећавање производње електричне енергије. Инсталисана снага електрана у Србији данас износи 9,3 мил. kW, од чега 6,4 мил. kW у термоелектранама и 2,9 мил. kW у хидроелектранама. Укупна производња електричне енергије износи око 38,3 милијарде kWh годишње. Од тога нешто више од две трећине се производи у термоелектранама (26,3 милијарде kWh или 68,5%), а близу једне трећине у хидроелектранама. Proizvodnja elektriĉne energije, milijardi kWh, 2005. 1. SAD 3 979 2. Kina
2 080
3. Japan
974
4. Rusija
882
5. Indija
631
6. Kanada
573
7. Nemačka
567
8. Francuska
540 148
9. Brazil
381
10. V. Britanija
363
SVET
16 599
Пренос електричне енергије од произвођача до потрошача врши се кроз мрежу далековода. Наш електроенергетски систем је умрежен са системима суседних земаља далеководима високог напона, што му обезбеђује стабилност напајања струјом и увоз-извоз електричне енергије, с обзиром да производња и потршња струје осцилирају у току године зависно од хидрометеоролошких услова. Енергетски биланс сваке земље представља разлике између производње и потрошње електричне енергије. Србија има позитиван енергетски биланс. Производња је за око 20% већа од потрошње. Енергетика ствара проблеме заштите животне средине. При експлоатацији угља површинским копом нарушава се природни предео. Транспорт нафте танкерима угрожава пловне реке у случају хаварије. Термоцентрале и рафинерије избацују много отровних честица, дима и прашине у атмосферу. Енергетика базирана на обновљивим изворима (соларна, геотермална, еолска, миниелектране) била би еколошки повољнија, али мало ефикасна због ограничених природних извора. Други начин за очување природне средине је примена савремених технологија и контрола производње. SVETSKA TRGOVINA ENERGETSKIM IZVORIMA Usled nesrazmera u energetsko bilansu jako je razvijena trgovina energetskim izvorima; Ne samo po tonaţi, nego takoĎe i po vrednosti to je najveća stavka u meĎunarodnoj trgovini. U poslednjim decenijama se trgovina energijom menjala: umesto uglja postala je nafta glavni predmet trgovanja. Raste takoĎe udeo zemnog gasa i električne energije. Trgovina ugljem se ograničila na uvoz bitumenskog uglja, koji se upotrebljava za koks, ili na uvoz jeftinijih vrsta uglja za termoelektrane. Prema trgovinskom bilansu razlikujemo tradicionalne izvoznike i uvoznike energetskih izvora. MeĎu izvoznicima su pre svega veliki proizvoĎači nafte i zemnog gasa, kao što su zemlje Bliskog istoka, Rusija, Meksiko, Venecuela, Nigerija, Libija. MeĎu uvoznicima su vodeće evropske zemlje, Japan, Indija, Republika Koreja, neke zemlje Juţne Amerike i Aafrike.Poseban primer su drţave, koje iz strateških razloga ili zbog ili zbog preskupe vlastite proizvodnje radije uvoze energiju, nego da razvijaju vlastitu proizvodnju (SAD). Drugi primer su zemlje, koje raspolaţu nekim izvorima, koje izvoze, a druge moraju uvoziti (Australija, JAR, Ukrajina). Treći primer su prekupci energenata, koji na veliko uvoze, skladište, rafiniraju ili preraĎuju i zatim preprodaju i distribuiraju naftu i naftne derivate (Holandija, Singapur, Holandski antili, Virdţinska o.). To su mali proizvoĎači, veliki preraĎivači i izvoznici. •
Najveći uvoznici energetskih izvora su bile SAD, Јapan, Нemačka, Italija, R. Koreja, Francuska, Ukrajina, Holandija, Španija, Belgija, v. Britanija, Indija i Brazil, koji su uglavnom uvozili naftu, Japan i Koreja takoĎe ugalj (iz Australije). 149
•
• • •
SAD su naftu uvozile uglavnom iz Saudijske Arabije, Meksika, Venecuele, Kanade. Japan uvozi naftu iz UAE, Irana i Indonezije; Koreja iz Saudijske Arabije i irana, Nemačka iz Rusije, Norveške, Velike Britanije i Libije; Italija iz Libije, Rusije i Saudijske Arabije; Francuska iz Saudijske Arabije, Norveške i Nigerije. Trgovina zemnim gasom bila je iz tehničkih razloga skromnija. SAD uvoze gas iz Kanade, Nemačka iz Rusije, Holandije i Norveške (severno more); Ukrajina iz Rusije i Turkmenije; Japan iz Indonezije, Malezije, Bruneja i Australije; Italija iz Alţra i Rusije; Francuska iz Rusije, Alţira i Norveške. Najveći izvoznici tvrdih goriva (uglja) 1995. bili su: Australija, SAD, JAR, Kanada, Rusija, Poljska, Kina, Indonezija i Kazahstan. Vodeći izvoznici nafte bili su: Saudijska Arabija, Iran, Norveška, Rusija, Venecuela, UAE, Nigerija, V. Britanija, Meksiko, Kuvajt, libija itd. Vodeći izvoznici zemnog gasa su Rusija, Kanada, Alţir, Holandija i Indonezija.
Najveći izvoznici (levo) i uvoznici (desno) energetskih izvora, u mil. TCE (1995) IZVOZ UVOZ 1. Saud. Arabija 501 2. Rusija
499
3. Kanada
239
4. Norveška
228
5. Iran
192
6. Venecuela
185
7. UAE
154
8. Australija
150
9. V. Britanija
146
10. Indonezija
135
SVET
4318
150
RAZVOJ I RAZMEŠTAJ PRERAĐIVAĈKE INDUSTRIJE RUDARSKA PROIZVODNJA
SAD
748
Japan
559
Nemačka
305
Italija
218
R. Koreja
201
Francuska
193
Holandija
136
Ukrajina
127
Španija
115
100 Rudarstvo (ekstraktivna ind.) obuhvata V. Britanija eksploataciju i primarnu preradu SVET 4343 (obogaćivanje) ruda. Tu spada proizvodnja energetskih, rudnih (metaličnih) i nemetaličnih minerala i graĎevinskog materijala. Preko 90% mineralnih sirovina otpada na 20 vrsta: -Od toplotno-energetskih sirovina to su nafta, prirodni gas, ugalj, uran; -od ruda crnih metala – rude gvoţĎa, mangan, hroma; - Od ruda obojenih metala – boksit, rude bakra, kalaja i cinka, olova, nikla, volframa, molibdena, kobalta, vanadijuma, titana; - Od plemeniih metala i dragog kamenja –platina, zlato, srbro (dijamanti); - Od hemijskih sirovina – kalijumova so, fosforiti, sumpor. - Izdvajamo devet regiona rudarstva: 1. Severna Amerika (SAD, Kanada, Meksiko), 2. Latinska amerika, 3. Evropa, 4. zemlje ZND, 5. Kina, 6. Sev. Afrika i jugozapadna Azija, 7. Afrika juţno od Sahare, 8. JAR, 9. Australija. - Samo 20-25 zemalja imaju preko 5% svetskih rezervi jedne vrste mineralnih sirovina, a dve ili više vrsta samo 12 zemalja. Šest glavnih rudarskih drţava su: SAD, Rusija, Kanada, Australija, JAR i Kina. SAD su veliki proizvoĎač i uvoznik, zato što stvara strateške rezerve mineralnih sirovina. - MeĎu zemljama u razvoju najvaţnije u rudarstvu su: u Aziji – proizvoĎači nafte u Persijskom zalivu, Indija, Indonezija, Malezija; u Africi – Alţir, Libija, Maroko, Zair, Zambija; u Latinskoj Americi – Brazil, Meksiko, Venecuela, Čile. Proizvodnja mineralnih sirovina u ZUR oko 3 puta prelazi njihove potrebe, što stvara ―viškove‖ za izvoz. Razvijene zemlje oko 1/3 potreba zadovoljavaju uvozom. Rusija je veliki izvoznik aluminijuma, dijamanta, Ukrajina rude Fe.
Zavisnost zemalja EU i Japana od uvoza nekih vrsta mineralnih sirovina (u %) Vrste mineralnih EU Japan sirovina Hromit 100 100 Nikl
100
100
Kobalt
100
100
Volfram
100
100
Mangan
100
100
Kalaj
100
100
151
Fosfati
150
100
Boksit
60
100
Ruda Fe
90
99
Bakar
96
90
Olovo
78
80
Cink
72
78
Zavisnost SAD od uvoza nekih vrsta mineralnih sirovina Vrste sirovina
Udeo uvoza (%)
Glavne zemlje dostavljaĉi
Olovo
100
Gabon, Brazil, JAR
Grafit
100
Meksiko, Kina, Brazil
Platinoidi
98
JAR, kanada, V. Britanija, rusija
Boksiti i glinica
97
Australija, Gvineja, Jamajka, Surinam
Ind. Dijamanti
92
JAR, V. Britanija, Zair
Kobalt
92
Zair, Zambija, Kanada
Titan
91
Tajland, Brazil, Australija
Hrom
82
JAr, Zimbabve, Turska
Kalijumove soli
72
Kanada
Kalaj
77
Brazil, Malezija, Bolivija
Nikl
76
Kanada, Australija, Norveška
Cink
74
Kanada, Španija, Meksiko
Crebro
69
Kanada, Meksiko, V. Britanija
Volfram
62
Kanada, Kina, Bolivija
Ruda Fe
37
Kanada, Liberija, Brazil
Bakar
26
Čile, Peru, Kanada CRNA METALURGIJA
Za crnu metalurgiju vaţne su gvozdena ruda i oplemenjivači čelika – mangan, nikl, hrom, molibden, kalaj i još neki. GvoţĎe se moţe naći u prirodu samorodno (meteorsko ili telursko), ali to nema vaţnosti za privredu. Komercijalne količine gvoţĎa doijaju se isključivo iz ruda, od kojih su najpoznatije MAGNETIT, HEMATIT, LIMONIT, SIDERIT, PIRIT. Rude imaju dota primesa, od kojih su najštetnije za kvalitet gvoţĎa fosfor i sumpor. Eksploatacija se ne isplati ako ruda sadrţi manje od 30% čistog gvoţĎa. Danas se koriste uglavnom samo ona nalazišta koja imaju 60-72% Fe u rudi, imaju dobre saobraćajne veze (posebno plovne) ili su blizu basena uglja. Zbog slabe dostupnost ostaju neiskorišćena bogata nalazišta u Katangi (Kongo), venecueli, Gvineji, Sijera Leoneu. Iscrpljena su neka leţišta koja su bila baza prve industrijske revolucije – 152
Lorena (Francuska), Salcgiter (Nemačka), Valonija (Belgija), Donavic (Austrija), Elba (Italija), Ural (rusija), Alabama (SAD). GLAVNA NALAZIŠTA RUDE Fe: • EU: pokrajina Norbotten u Švedskoj (Malmberget, Kirunavara); pokrajina Lorena u Francuskoj; Luksemburg; Španija (Asturija, Baskija); V. Britanija (srednja Engleska), Nemačka (desna obala Rajne), Italija (ostrvo Elba). • Ukrajina: Krivoj Rog (hematit, jamski kop preko 800 m dubine). • Rusija: ―Kurska magnetna anomalija‖ (juţno od Moskve); poluostrvo Kola (snabdva ţelezaru Čeepovjec kod St. Petersburga); ―magnitnaja gora‖ (kod Magnitogorska i druga nalazišta na juţnom Uralu); Kuzbas; okolina Bajkala; Komsomolsk na Dalekom istoku. • Kazahstan: Rudnij, Lisakovsk. • Indija: provincije Bihar i Orisa. • Kina: olast Mandţurija i pokrajina Hubej u srednjem toku Jangcekjanga. • Afrika: Mauritanija (Zuerat), Sijera Leone (Marampa), Gvineja (Konakri), Liberija (Mano River, Bie mauntins), zemlje Atlasa, Egipat (Asuan), JAR (Kapska provincija i Transval – nalazište Thabazimbi). Afričke zemlje izvoze rudu (izuzev JAR koja je sama preraĎuje), u Evropu. • Severna Amerika: nalazišta oko Gornjeg Jezera (Mesabi Reindţ, Kujuna Reindţ, Vermilion Reindţ) imaju dobar poloţaj u odnosu na plovni put. SAD uvozi rudu iz Kanade, Venecuele i Brazila. • Kanada: na Labradoru (Knob Lejk, Karol Lejk, Šefervil). • Brazil: drţava Minas Ţerais, ―gvozdeni pravougaonik‖ (Quadrilatero Ferrifero) u Itabira-Fazies; drţava Para (Karadţas); plato mato Groso (Urukum). • Venecuela: Sero Bolivar.Venecuela i Brazil izvoze rudu u SAD i Evropu. • Čile: pustinja Atakama. • Australija: zapadna Australija - regije Pilbara i Kilgara; juţna Australija – poluostrvo Ejr; Severna Teritorija; Tasmanija (Sevidţ river). Izvozi uglavnom u Japan. Kompanija Broken Hill Proprientary. CRNA METALURGIJA ima nekoliko tipičnih lokacija: u basenima gvozdene rude ili uglja, u uvoznim lukama, u pograničnoj zoni, u susedstvu velikih industrijskih centara – trţišta, i slično. • Stari centri (19. vek) crne metalurgije su u v. Britaniji (Blek Kantri), Nemačkoj (Rur) i SAD (Pitsburg), Francuskoj (Lorena). IzmeĎu dva svetska rata su prvenstvo preuzele SSSR (Magnitogorsk i Kuznjeck), Poljska (Šljonsk), Japan (Kavasaki), Italija, Kanada, JAR. Posle Drugog sv. rata razvila se crna metalurgija u Kini Mandţurija), Indiji (dolina reke Damodar), Brazilu (Itabira), R. Koreja. GLAVNI REGIONI I CENTRI CRNE METALURGIJE SU: • U Evropi: Velika Britanija - Midlends (Birmingem šefild), Juţni Vels, severozapadna Engleska i Škotska (Glazgov); Francuska – Lorena (Nansi), departman Nord, regija Sent Etjen u središnjoj Fr., Fos-sur-Mer kod Marseja na jugu, i Denkerk; Španija – Baskija i Asturija; Belgija – dolna rekeMaas (Šarlerua, Lijeţ, Gent); Luksemburg; Holandija (Ijmiden, Roterdam); Nemačka – Sar, Rur (Esen, Bohum, Duizburg, Dortmund); Salcgiter, Osnabrik, Bremen; Italija – 153
Đenova, Pjombino, Torino, Milano, Taranto; Poljska – Katovice, Gljivice, Bitom, Nova Huta kod krakova; Češka – Moravska Ostrava; • ZND: Ukrajina – Krivoj rog (Zaporoţje, Dnjepropetrovsk), Donbas; Rusija – Kurska magnetna anomalija (Kursk, Lipeck), magnitoorsk, Niţnjij Tagilj, Ekaterinburg (Sverdlovsk), Orsk i Čeljabinsk na Uralu, Kuzbas, Petrovsk Zabajkalski i Čita u Srednjem Sibiru, Karaganda u Kazahstanu. • AZIJA: Veliki proizvoĎači čelika su Kina (Mandţurija – Anšan, Fušun; okolina Pekinga; Tainjin – Tangšan, Kailuan; Šangaj; nanking; Baotou na severu, u pokrajini Šansi i u Sečuanskoj kotlini), Japan (Osaka, Nagoja, Čiba-Tokio, Jokohama, Javata) i Indija (pokrajine Bihar, Orisa, Bengalija, pre svega u dolini reke Damodar – Rurkela i Dţamšedpur). • SEVERNA AMERIKA: oblast Pitsburga (dolina Monongahela i obale Iri jezera – Klivlend, Detroit, Toledo, Bafalo i jezera Mičigen – Čikago, Gari, te na kanadskoj strani – Hamilton, Veland), oblast Birmingema u juţnim Apalačima. Nove čeličane su u filadelfiji i baltimoru, i na zapadu u Koloradi (Pueblo), Juti (Provo), kaliforniji (Los anĎeles). • LATINSKA AMERIKA: Brazil – Volta Redonda i Itabira u drţavi Minas Ţerais; Venecuela – Siudad Gvajana; Meksiko – Monterej. • AFRIKA: Juţnoafrička republika – pokrajine Transval i oranje (VitvatersrandPretorija); Egipat – Heluan kod Kaira. • AUSTRALIJA. Vajala na jugu, Njukastl i Sidnej na istoku. Crna metalurgija je u krizi u poslednjih 30 g. Mnoge stare ţelezare i čeličane u Evropi i SAD su zatvorene. Njihzov glavni problem je kako smanjiti troškove, koji su zbog skupe radne snage, prevelike potrošnje električne energije, i preniske produktivnosti – previsoki. Ruda Fe(000 t – 2005.) 1. Kina
Sirovo gvoţĎe (000t – Čelik (000 t – 2005. g.) 2005.) 370 000 1. Kina 290 000 1. Kina 349 400
2. Brazil
300 000
2. Japan
83 100
2. Japan
112 500
3. Australija
280 000
3. Rusija
48 000
3. SAD
94 900
4. Indija
140 000
4. SAD
37 200
4. Rusija
66 100
5. Rusija
95 000
5. Brazil
34 000
5. J. Koreja
47 800
6. Ukrajina
69 000
6. Indija
31 000
6. Nemačka
44 500
7. SAD
55 000
7. Ukrajina
30 800
7. Ukrajina
38 600
8. JAR
40 000
8. Nemačka
28 900
8. Indija
38 100
5. Kanada
30 000
9. R. Koreja
28 000
9. Brazil
31 500
10. Švedska
23 000
10. Francuska
12 700
10. Italija
28 385
SVET
747 000
SVET
1 090 000
SVET
1 520 000
154
OBOJENA METALURGIJA PROIZVODNJA ALUMINIJUMA Aluminijum se dobija elektrolizom glinice (oksida aluminijuma) koji se dobija iz rude biksit (naziv prema kraju Les Baux tj. Le Bo, kod Avinjona u Frncuskoj). Postupak dobijanja ima više faza, koje su često meĎusobno prostorno udaljene. 1. Proizvodnja rude boksita (rentabilna ako sadrţi 45% aluminijevog oksida Al2O3), vezana za nalazišta. 2. Prerada i obogaćivanje rude u koncentrat (sušenje, mlevenje, razreĎivanje), prţenje u rotacionim pećima i dobijanje glinice (aluminijev oksid). Ova faza najčešće je blizu nalazišta, ili u izvoznim ili uvoznim lukama. 3. Topljenje glinice u kriolitu i pretvaranje u sirovi aluminijum postupkom elektrolize (uz potrošnju mnogo električne energije). Upotrebljava se jednosmerna električna struja i ugljenikove anode (+) i katode (-). Za 1 t Al troši se 4-6 t boksita ili 2 t glinice, i oko 15 000 kW/t električne energije. Ova faza vezana je za izvore jeftine električne energije (iz hidroelektrana). Na električnu energiju otpada oko 16% ukupnih troškova proizvodnje. 4. Rafiniranje sirovog Al do 99% čistoće. 5. Prerada doijenog Al u poluproizvode (ploče, profili, odlivci), valjanjem, livenjem, presovanjem i slično. Proizvodnja Al je ekološki štetna. Pri elektrolizi se oslobaĎa otrovni fluor, kojeg treba obavezno uhvatiti i pretvoriti u aluminijev fluorid. Ostatak proizvodnje je takoĎe crveno blato. • Glavni proizvoĎači boksita su u tropskom i suptropskom pojasu: Australija (58 mil t, 40% svetske poizvodnje), Brazil (18 mil t ili 10,9% svetske proizvodnje), Kina (17 mil. t ili 10,3% ), Gvineja (16 mil. t ili 9,7%), Jamajka (14 mil. t ili 8,5%), Indija (14 mil. t, 8,5%), Rusija (6 mil. t, 3,6%), Venecuela (5,5 mil. t, 3,3%), Kazahstan (4,6 mil. t, 2,8%), Surinam (4,5 mil. t, 2,7%) itd. Svetska proizvodnja boksita 2005. godine iznosila je 165 mil. t. • Svetska proizvodnja aluminijuma iznosilaje 2005. god. 31,2 mil. t. Najveći proizvoĎači su razvijene zemlje i to one koje proizvode jeftiniju električnu energiju: Kina (7,2), Rusija (3,7), Kanada (2,8), SAD (2,5 mil. t), Australija (1,9), Brazil (1,5), Nemačka (1,4), Norveška (1,4). Značajan je udeo recikliranog aluminijuma. • Evropska nalazišta u Sredozemlju, Provansi, na Balkanu (Grčka, Crna Gora) i u MaĎarskoj (Bakonjska šuma) su skromna. Evropa uvozi boksit i glinicu iz Afrike. Na Evropu otpada 16% svetske proizv. Al, na Rusiju 12%, Japan 5,4%, SAD 29%, Kanadu 10%. • Proizvodnja je koncentrisana u rukama velikih multinacionalni kompanija, koje vladaju svetskim trţištem: Alcoa (SAD), Alcan (Kanada), Reynolds (SAD), Aluswiss (Švajcarska), Alumax (SAD), Kajzerteh (SAD), Hidro Aluminijum (Norveška), itd.
155
PROIZVODNJA BAKRA Bakar se dobija iz ruda halkopirit, bornit, kuprit, halkozin. Koristi se u elektrotehici, graĎevinarstvu, hemijskoj ind., metalurgiji (legure). U proizvodnji bakra se razlikuje više faza: 1. Kopanje rude; 2. Flotacija – izdvajanje jalovine, prţenje rude; 3. Topljenje rude, sirovi bakar (bakrov kamen); 4. Rafiniranje – elektroliza, metalurški bakar; 5. Prerada u poluproizvode. Ove faze se retko nalaze u istoj zemlji. Prve dve ili tri faze su blizu rudnika, druge dve ili tri su tehnološki sloţenije i lokalizuju se u razvijenim zemljama, blizu potrošača. Bakarna ruda sadrţi samo 0,4% do 6% bakra, i zato se ne isplati prevoz na veće daljine. Flotacijom se vrši obogaćivanje rude do 20-35% bakra, a prţenjem do 40%. Pri topljenju se troši mnog električne energije. Rafinirani bakar dostiţe čistoću 99,98% metala. Problem proizvoĎača su velike oscilacije u potraţnji i cenama na svetskom trţištu. Svetska proizvodnja rafiniranog bakra iznosi oko 10 mil. t godišnje. Značajna je i proizvodnja regenerisanog bakra. Podela na proizvoĎače rude i proizvoĎače rafinisanog metala je još izrazitija nego kod Al. Proizvodnja bakra je ekološki štetna, jer se pri prţenju i topljenju oslobaĎaju otrovni gasovi. • Značajna nalazišta rude bakra su u Čileu (Čukikamata u pustinji Atakama i El Tentiente kod Santjaga), Peruu (Tokepala, Sero de Pasko), u SAD na planinskom Zapadu (Arizona, Nevada, Juta, Nju Meksiko), Kanadi (Porkupin i Sadberi u Ohaju, Val d’Or i Čibugama u Kvebeku, Higland Vali u Britanskoj Kolumbiji), u Kini (Đang-ksi), u Japanu (severozapad ostrva Honšu), u Kongu (―kuper-belt‖ – bakarni pojas), Zambiji (Šaba-Katanga), Zimbabveu, JAR, Poljskoj (donji Šljonsk), Rusiji (poluostrvo Kola, Sibir na pobrĎu Udokan i oko Noriljska), Kazahstanu (oko Balkaškog jezera), Uzbekistanu. U Srbiji leţišta su izmeĎu Bora i Majdampeka. (Označite ih na karti). • Glavni proizvoĎači rude bakra su: Čile (5,3 mil. t, 35,3% svetske proizvodnje), SAD (1,1 mil t, 7,3%), Indonezija (1,1 mil. t, 7,3%), Peru (1 mil. t, 6,7%), Australija (0,9 mil. t, 6%), Rusija (0,7 mil. t ili 4,7%), Kina (0,6 mil. t ili 4%) Kanada, Poljska, Zambija itd. Svetska proizvodnja 2005. g. je iznosila 15 mil. t. • Glavni proizvoĎači rafiniranog bakra (2004. g.) su: Čile (2,5 mil t), Kina (2,2 mil t), Japan (1,4 mil. t), SAD (1,3 mil. t), Rusija (0,9 mil. t), zatim slede Peru, Indija, Kanada, Poljska, Nemačka itd. MeĎu proizvoĎačima su i zemlje koje preraĎuju uvoznu rudu (na pr. Belgija i Francuska uvoze iz Konga (Katanga), Velika Britanija iz Zambije, SAD iz Kanade, Čilea i Perua, Japan iz Australije i Filipina. • Preteţni deo proizvodnje bakra je u rukama velikih kompanija. Bakarni pojas u Africi drţe kompanije Union Miniere (belgijsko-francusko-engleski kapital) i Anglo Ameriken Korp. Of Saut Afrika; američku proizvodnju drţe kompanije Kenekot (Kennecott), Filps dodţ (Phelps Dodge), Amaks (Amax) i Anakonda (Anaconda). U posedu američkog kapitala je oko 50% svih nalazšta, britanskog oko 27%.
156
OSTALI METALI • •
• • • •
Legirajući metali: aluminijum, bakar, srebro, kalaj i drugi. Oplemenjivači čelika: hrom i nikl se dodaju čeliku protiv rĎanja; hrom, vanadijum, mangan i volfram za tvrdoću; nikl, mangan i molibden za tvrdoći i otpornost na distorziju (na pr. Ferohrom, feronikl, hromvanadijum). Neki su nezamenjivi u proizvodnji oruţja. ―Strateške sirovine‖ – kalaj, nikl, platina, iridijum, osmijum, titan. Plemeniti metali – zlato, srebro, platina (naziv „plemeniti― zato što se teško legiraju sa drugim metalima). Ţiva je jedini tečni metal. Najveći proizvoĎači su Rusija, Španija, Italija. Radioaktivni metali su uran i torijum. Svetska proizvodnja urana iznosla je 2004. g. 40 251 tonu (Kanada 11,6 hilj. t, Australija 9 hilj. t, zatim slede Kazahstan, Namibija, Niger, Rusija, Uzbekistan, SAD).
OLOVO, CINK I SREBRO u prirodi se pojavljuju u mineraloški srodnim rudama i u zajedničkim nalazištima. Olovo se koristi za akumulatore, kablove, boje. Cink se koristi za galvansko pocinčavanje protiv korozije, legure, boje. Srebro je u prošlosti bilo poludragi metal, sada je uglavnom industrijska sirovina u fototehnici, elektrotehnici. Proizvodnja ta tri metala je koncentrisana u Australiji, SAD, Meksiku, Kanadi i Peruu. Na njih otpada 41% svetske proivodnje olova, oko 47% cinka i 50% srebra. Treba pomenuti još u proizvodnji olova Kinu (12%), srebra Rusiju (7%). MeĎu proizvoĎače se svrstavaju i neke industrijske zemlje koje regenerišu olovo i cink ili uvoze koncentrate rude. Najvaţniji rudnici olova i cinka su: - u Australiji: Novi Juţni Vels (Broken Hil), Kvinslend (Mont Ajza), Juţna Australija (Kobar), Tasmanija. - SAD: dolina Misisipija kod Sent Luisa, juţni Apalači i Kolorado. - Kanada: Kvebek (područje Abitibi, Noranda), Ontario (Kid krik), Stenovite planine (Kimberli), Nju Bransvik (Nju Kastl). - Meksiko: drţava Čihuahua (Sen Luis, Kveretaro i Huerero). - Peru: Sero de Pasko. - Rusija: Lenjinogorsk na Uralu; Kazahstan: Altaj i Karatau; Uzbekistan: Almalik. - Kina: provincije Junan i Kvangsi. ZLATO ima posebnu ulogu kao ―zlatne rezerve‖ u trezorima nacionalnih banaka, u depoima banaka i kao nakit. Glavni proizvoĎači su JAR, SAD, Australija, Kina, Kanada, Rusija. Dobija se iz kremenove breče (Vitvatersrand u JAR) ili iz rečnih nanosa (u Sibiru i na Aljasci), ili iz intruzija i impregnacija magmatskih stena (Laurentijski štit u Kanadi, Kalgurli u Australiji, Kilo-Moto u Kongu, Moro Velho u Brazilu). Zlato se dobija i pri rafiniranju bakra. Svetska proizvodnja 2005. g. iznosila je 2,5 hilj. t. Najveći proizvoĎači su Juţna Afrika (300 t), Australija (254 t), SAD (250 t), zatim Kina, Peru, Rusija, Indonezija, Kanada itd. Osnovni metali se prodaju na Londonskoj berzi metala gde se odreĎuju dnevne cene metala, cene za neposrednu prodaju iz skladišta i prodaju unapred za tr meseca. 157
Čistoća zlata se meri karatima a teţina uncama. Unca za plemenite metale i droge iznosi 31,103 grama. Karat je 1/24 deo teţine legure. To je mera finoće legure plemenitih metala. Na pr. 24 karata je čisto zlato. Danas se većinom sadrţaj zlata izraţava u hiljaditim delovima tako da najčešće upotrebljavane legure zlata od 14, 16, 18 i 22 karata sadrţe odgovarajućih 583, 667, 750, 833 i 917 hiljaditih zlata, a 24 karata bila bi finoća 1000. MAŠINSKA INDUSTRIJA U novije vreme se u statističkim publikacijama OUN i njenih ekonomskih komisija pojavljuje za mašinsku industriju, industriju saobraćajnih sredstava i elektrotehničku industriju (ISIC Revision 2: 381 - metalni proizvodi, 382 – neelektrične mašine, 383 – električne mašine, 384 – saobraćajna sredstva, 385 – precizni instrumenti), novi zajednički naziv ―inţenjerska industrija‖.Tu svrstavaju proizvodnju 20 grupa mašina i naprava (kao što su grejači, parne turbine, parni čekići, elektromotori, poljoprivredne mašine, graĎevinske mašine, mašine alatljike, industrijski roboti, pokretni industrijski sistemi, crpke i kompresori, viljuškari, kotrljajući leţajevi, fotokopirne mašine, računarska i informatička tehnologija, radio i TV prijemnici, telekomunikacije, poluprovodnici, industrijski i merni instrumenti, elektromedicinske sprave, privredne mašine, motorna vozila), koje su konstrukcijski i tehnološki najviše zahtevne i svrstavaju se u najveće ljudske izume. Posebno treba naglasiti veliki značaj tri osnovna uslova za uspešan razvoj tih grana: 1. Visoko kvalifikovani i obrazovani kadrovi; 2. Sistematska ulaganja u ―istraţivanje i razvoj‖ (engl. ―research and development‖ R+D) 3. Visoka razvijenost drugih industrijskih grana, koje se uključuju u proizvodnju kao kooperanti. Zbog tih okolnosti se veći deo mašinske, elektrotehničke i lake hemijske industrije, koncentrisao u industrijski visoko razvijenim zemljama. • Proizvodnja je koncentrisana u industrijski razvijenim zemljama sveta. Njihov udeo iznosi za mašine bušilice 85,6%, strugove 74,5%, drobilice 69,2%, prese 52%, TV prijemnike 68,9%, što je prosečno oko 2/3 ukupne svetske proizvodnje. MeĎu njima visok udeo otpada na SAD, Japan i Nemačku, zatim Francusku, italiju, Španiju, Švajcarsku, Češku i Švedsku i u novije vreme Kinu. Posebno treba ukazati na republiku Koreju, koja je za kratko vreme razvila samostalnu proizvodnju. Njenim putem u novije vreme ide još nekoliko zemalja Dalekog istoka (Tajvan, Singapur, Hongkong, Malezija, Filipini) i Latinske Amerike (Meksiko, Brazil). • Inţenjerska industrija učestvuje prosečno sa 36% u novostvorenoj vrednosti u preraĎivačkoj industriji, u industrijskim zemljama čak 45,3%. Iz toga se vidi da je to najvaţnija industrijska grana. U stvarnosti njen značaj je veći, jer od nje zavisi ogroman broj kooperanata, koji je opskrbljuju različitim delovima ili proizvodima. Ekonomisti je s pravom nazivaju lokomotivom svetske ekonomije. • Teško je prikazati razmeštaj ove industrije, zato što je ona prostorno disperzivna (raspršena), ima mnogo kooperanata u zemlji i inostranstvu, tehnološki sloţena (diverzifikovana), i lokaciono slobodna (foot loose) što znači da je moguće 158
•
• • • • • • • • • • • • • • •
namestiti bilo gde. Tako su se u posleratnoj Nemačkoj odrţale fabrike automobila tamo gde su osnovane (Dajmler Benc u Štutgartu), ili su ih smestili u napuštenim basenima gvoţĎa i uglja (Ford u Sarluisu, GM Opel u Bohumu), u nekadašnjim halama industrije oruţja (VW u Volfsburgu, Salcgiteru), ili na novim lokacijama (BMW u Minhenu). Po pravilu su upravna, poslovna i R+D odeljenja koncentrisana u većim gradovima, blizu univerziteta i istraţivačkih centara, a proizvodni pogoni na različitim lokacijama u okolini ili u ruralnim prostorima. U SAD je velika koncentracija mašinske i elektrotehničke industrije u ―Manufacturing Beltu‖, to je izmeĎu Milvokija, Čikaga, Detroita, toleda, sinsinatija, Klivlenda, Pitsburga, Bafala, filadelfije i Nju Jorka i u juţnim delovima Nove engleske. Noviji centri su nastali u Teksasu (Dalas, Hjuston), Koloradu (Denver), Kaliforniji (Los AnĎeles, Silikonska dolina, dolina Sakramenta). Kanada: obale jezera Ontario i Iri i reke Sv. Lorenca (Toronto, Bradford, Montreal). Japan: istočna obala ostrva Honšu oko tzv. ―unutrašnjeg japanskog mora‖ u aglomeracijama: Tokio-Jokohama-Hitači-Kavasaki, Nagoja, Osaka-Kobe-Kjoto, Hirošima, i na ostrvu Kjušu Kitakjušu-Fukuoka. Kina: Šangaj, Nanking, Vuhan, Peking. Velika Britanija: ―Blek kantri‖ (Black Country): Birmingem-Koventri, ŠefildLids-Mančester-Preston-Liverpul, London-Oksford-Luton i Glazgov. Belgija i Holandija: Antverpen, Gent, Brisel, Lijeţ, Ajdhoven. Francuska: Pariski region, Lorena, Basen Loare, Region Lion-Sent Etjen, Region marsej, Tuluz, Grenobl i Belfort-Sošo. Nemačka: Porurje i Posarje, Rajna-Majna-Neker Raum sa gradovima Frankfurt, Majnc, Manhajm, Karlsrue, Vitemberg sa Štutgartom-Erlangenom, Kasel, Minhen, Nirnberg.Firt, Hanover i Berlin. Švajcarska: Cirih, Vintertur, Arau, Šafhauzen, Jura. Italija: Pijemont s torinom, Lombardija s Milanom, Ligurija s Đenovom. Češka: Plzenj, Brno, Moravska Ostrava. Poljska: Poznanj, Varšava. Španija: sever Švedska: jug Rusija: okolina Moskve (Tula, Iţevsk), St. Peterburga, na Uralu (Čeljabinsk, Ekaterinburg (Sverdlovsk), Niţnji Tagilj, Ufa), u Kuznjeckom basenu (Kuznjeck, Barnaul, Novosibirsk), delu Donjeckog basena. Ukrajina: Zaporoţje, harkov, Kijev.
Još jedna karakteristika inţenjerske industrije: Razgranata kooperacija, velika i dugotrajna ulaganja u istraţivanja i potrebna proizvodna specijalizacija, zahtevaju da se preduzeća udruţuju u trustove ili čak usvetske monopole. Zato se u svakoj grani učvrtilo nekoliko velikih proizvoĎača, koji u dobroj meri vladaju nacionalnim ili svetskim trţištem. Navešćemo neke: •
Poljoprivredne mašine i traktori: New Holland (Fiat) (I), Deer in Case (SAD);
159
•
GraĎevinske mašine: Caterpillar, Clark Equipment, Ingersoll-Rand (SAD), Komatsu (J), Atlas-Copco (S), zauzimaju 62% svetskog trţišta; • Mašine alatljike: Amada, Fanuc, Okuma (J), Gildenmeister, Trumpf, Thyssen (D), Giddings&Lewis, Cincinnati Milacron (SAD), Georg Fischer, Agie (CH), Comapo (I). 50 najvećih preduzeća, od toga 22 japanska, 15 nemačkih, 6 američkih, 3 švajcarska, 2 francuska i po 1 iz V. Brit. I Italije, su učestvovali 1996. sa 48% u svetskoj proizvodnji. • Leţajevi: SKF (S), Kugelfischer (D), NSK, NTN, Koyo (J), Timken (SAD), daju 65% svetske proizvodnje. • Računarska i informatička tehnologija, za PC: IBM, HP, DEC, AT&T, Compaq, EDS (SAD), NEC, Fujitsu, Hitachi, toshiba. Tih 10 preduzeća vlada sa 52% svetskog trţišta. Za softvere: EDS, Microsoft Corp., Apple, Aut. Data Proc., Oracle Systems, Novel (SAD). Američke firme vladaju sa 80% trţište. • Proizvodnja telekomunikacione opreme: Alcatel (F), Motorola, AT&T (SAD), Siemens, Bosch (D), Ericsson (S), NEC, Fujitsu (J), Nortel (Can), Nokia (SF). Deset najvećih proizvoĎača telekomunikacija proizvode oko 75 ukupne opreme. • Poluprovodnici: Intel, AMD, National Semiconductors, Motorola, TexasInstruments (SAD), NEC, Toshiba, Hitachi (J). Na američke proizvoĎače otpada 43%, na japanske 40% svetske proizvodnje. AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA Većina automobilske industrije se razvila iz manjih rdionica. Poznati primeri su Dajmler Benc u Štutgartu, Opel u Riselhajmu, Ford u Detroitu. Veliki impuls razvoju dala fabrika Henri Forda, koja je uvela više inovacija: masovnu proizvodnju na tekućoj traci (1913) kojom počinje nova epoha u industriji (fordizam), detaljnu podelu rada (tejlorizam), jeftino narodno vozilo, zamenjivost rezervnih delova. Američka automobilska industrija se oslanjala i na bogate izvore nafte. U evropi je automobil bio privilegija bogatih, tek pedesetih godina počinje masovna proizvodnja. Prvobitno je automobilska ind. Bila koncentrisan oko sadašnjih glavnih proizvoĎača: u SAD to je bio Detroit i okolina (npr. Dearborn), u Engleskoj Birmingem, u Francuskoj Pariz i Sošo-Belfort, u Italiji Torino, u Japanu tojota kod Nagoja i Kavasaki kod tokija. Ford i Dţeneral Motors su postepeno proširili mreţu podruţnica širom SAD i u inostranstvu . Istovremeno se razvijalo udruţivanje u velike kompanije. Sada samo ―Velika trojka‖ (Dţeneral motors, Ford i Krajsler) proizvode 90% automobila u SAD. Slično je bilo u Evropi i Japanu. U Francuskoj su ostala tri velika preduzeća: Reno, Sitroen-Peţo; u Italiji Fiat i Alfa Romeo, u Nemačkoj Opel, Dajmler-Benc, Folksvagen, Audi, BMW, Ford (u Kelnu i Sarluisu), MAN i Magirus; u Japnu nissan, Tojota, Mazda. Do novog talasa udruţivanja došlo je u poslednje dve decenije na meĎunarodnoj ravni: Dajmler-Krajsler, Reno-Nissan, Dţeneral Motors-Fiat, VW-Škoda itd. U velike automobilske koncerne su se uključivala tkoĎe manja ―nacionalna‖ preduzeća, kao što su Volvo (Reno) i Saab u Švedskoh, Škoda u Češkoj (VW), Crvena zastava (Fiat). Došlo je do prodora takvih veza u zemlje u tranziciji (Fiat u Poljsku i Rusiju). 160
Za razvoj automobilske industrije bila je značajna robotizacija i automatizacija proizvodnje, koja je učinila manje zavisnom od radne snage. Kompjuterizacija i moderan saobraćaj su omogućili teritorijalnu disjunkciju proizvodnje, usklaĎivanje proizvodnje kooperanata i dostavu poluproizvoda, delova i sklopova ―justin-time‖. Time su velike hale sa proizvodnim trakama i ogromna skladišta postala nepotrebna. Oko četvrtine proizvedenih vozila su ekonomska vozila raznih vrsta. Veliki proizvoĎači kamiona su Rusija i Kina. Od osamdesetih godina najveći proizvoĎač automobila su Japan, SAD, Nemačka, Francuska, Španija, R. Koreja, V. Britanija, Rusija itd. Tri najveća proizvoĎača proizvode 56%, deset najvećih čak 95% automobila. TakoĎe u proizvodnji kamiona i autobusa su vodeće SAD i Japan; u Kini se proizvodnja povećava a u Rusiji opada. Svetska proizvodnja automobila 2005. god. iznosila je 46 mil., pri čemu su vodeći Japan (9 mil), Nemačka (5,4 mil), Francuska (3,1), SAD (4,3), J. Koreja (3,4 mil), itd. Svetska proizvodnja komercijalnih (teretnih) vozila 2005. g. iznosila je 20,5 mil., pri čemu su vodeći SAD (7,7 mil.), Kina (2,8 mil.), Japan (1,8 mil.), Kanada (1,3 mil.), itd.
BRODOGRADNJA Tehnički zahtevna i zavisna od ekonomskih kretanja. Posle konjukture pedesetih godina, kada su se nadoknaĎivali ratni gubici, usledila je zasićenost trţišta. Neke inovacije kao što su brodovi za rasuti teret (bulk carriers), za prevoz kontejnera (containers ships), za prevoz tečnog zemnog gasa (LNG ships = liquefied natural gas ships, LPG ships = liquified petroleum gas ships), višenamenski teretni brodovi (combined carriers, na primer OBO-carrier za prevoz rude, nafte i ţita), RO-RO brodovi (roll on-roll off) za prevoz vozila i konjuktura u gradnji naftnih tankera sedamdesetih godina (izmeĎu ostalog zbog zatvaranja Sueckog kanala) su ponovo podstakle brodogradnju. Posle tog uspona usledilaje nova kriza, zbog koje su zatvorena neka stara svetski poznata brodogradilišta. Zbog neprofitabilnosti i skupe radne snage su u industrijskim zemljama radije napuštali brodogradnju ili su je preseljavali u slabije razvijene zemlje. Tako su neke zemlje, koje su nekad bile poznate po gradnji brodova (V. Britanija, Švedska, Italija, Francuska), odrţale samo gradnju specijalnih brodova (na primer vojnih, turističkih, luksuznih jahti,), a masovnu proizvodnju su prepustile zemljama trećeg sveta (Brazil, R. Koreja). Vodeću ulogu u brodogradnji u drugoj polovini 20. veka preuzeo je Japan (40% svetske proizvodnje, 1999. g.) a na drugom mestu je R. Koreja (33%). Nekadašnja ―brodograditelja sveta‖ V. Britanija sada nije čak ni meĎu prvih 20 proizvoĎača. • Veća brodogradilišta su: - U velikoj Britaniji na rekama Klajd (Glazgov) i Merzi, u Belfastu, Sanderlendu i Liverpulu; - Francuska:Avr, Denkerk, Marsej i Sen Nazer. - U Nemačkoj u estuarima Vezera i Labe; - Švedska: Malme i Geteborg; - U SAD: Zaliv Česejpik, San Dijego; 161
Japan: Nagasaki, Hirošima, Kobe-Osaka, Nagoja, Sasebo, Ahoi, Tamaru, Jokohama; - Rusija: Vladivostok, Kalinjingrad, St. Petersburg. - Ukrajina: Odesa. Svetska proizvodnja brodova dostiţe 27 mil. BRT (1999.g.). Bruto registarska tona (BRT) je mera za zapreminu broda (1 BRT = 2,8317...m3 ili 100 kubnih stopa). Nosivost broda se meri dedvajt tonama (DVT), koje pokazuju maksimalnu dozvoljenu teţinu tereta. Najveći tankeri prelaze 500 000 t nosivosti i imaju dubinu gaza preko 30 m. -
HEMIJSKA INDUSTRIJA Ubraja se u propulzivne grane. Veoma veliki broj vrsta proizvoda. Američka statistika je 60-tih g. procenila da ima oko 20.000 komercijalnih hemikalija, a sada znatno više. Prikaz dodatno komplikuju različite sirovine i poluproizvodi. Osnovne sirovine su ugalj (karbohemija), nafta (petrohemija), sumpor, so, nitrati, alkohol, soda, kiseline itd. Tehnološki postupci su dosta sloţeni i skupi. Neki proizvodi se mogu dobiti iz različitih sirovina, ili od otpadnog materijala u drugim postupcima. Hemijska industrija spada meĎu kapitalno najintenzivnije (najskuplje). Ona je i tehnološki intenzivna, zahteva stalna istraţivanja i usavršavanja proizvodnih postupaka. Procenjuje se da je potrebno da 18-20% zaposlenih radi u istraţivanju i da su to visoko specijalizovani istraţivači. I zaposleni u proizvodnji moraju ispunjavati posebne zahteve u pogledu kvalifikacija. Ulaganja po zaposlenom su meĎu najvišim. Pošto je period amortizacije osnovnih sredstava kratak, problem je kako povratiti uloţena sredstva u kratkom roku. Takvi zahtevi ne vaţe za one delove hemijske industrije koji se bave rutinskom i nezahtevnom proizvodnjom različitih poluproizvoda. • Deli se na baznu i nebaznu hemijsku industriju. Bazna proizvodi osnovne hemikalije (kiseline, alkalije), a nebazna ―veštačke‖ poluproizvode (plastične mase, deterdţente) i finalne proizvode (sapune, lepila, kozmetiku itd.). U velikim hmijskim kombinatima sve tri faze su povezane. • Druga podela je na tešku i laku hemijsku industiju. Teška proizvodi osnovne hemikalije (na pr. Kiseline, amonijak, alkohol) a laka potrošne proizvode (lekove, sredstva za higijenu, boje, itd.). • Treća podela je na organsku i neorgansku hemiju. Organska se bavi proizvodnjom jedinjenja koja imaju u svom sastavu ugljenik (C). • Četvrta podela se oslanja na vrstu sirovina: karbohemija preraĎuje ugalj, petrohemija naftu, gasohemija zemni gas, hemija drveta, kiselina itd. Ta podela nije dobra jer se neki proizvodi dobijaju iz različitih sirovina. 1. Neorganska hemija Proizvodnja kiselina i soda je najstarija vrsta hemijske industrije. Le Blan je 1790. proizveo iz soli ―sodium karbonat‖. Soda i kaustična soda (natrijev hidroksid) su nezamenjive u proizvodnji sapuna i deterdţenata, u industriji tekstila, stakla, papira, rafinerijama nafte itd. Kasnije se razvio postupak Solveja koji danas preovlaĎuje. Glavna sirovina je so i proizvodnja je u blizini nalazišta soli. Tu su i fabrike solne kiseline i hlora 162
pošto i one upotrebljavaju so kao sirovinu. Najveći proizvoĎač je SAD (30% svetske proizvodnje) i EU. Sumporna, hlorovodonična i azotna kiselina su primarne sirovine za brojne hemijske proizvode. Sumporna kiselina se koristi u proizvodnji boja, lakova, veštačke svile, veštačkih Ďubriva, rafinerijama nafte. Dobija se iz sumporai pirita. Najveći proizvoĎači su SAD, Japan i Rusija, većinom iz pirita i pri prţenju i topljenju rude olova i cinka. Hlorovodonična kiselina se upotrebljava za proizvodnju deterdţenata, plastike, boja, eksploziva, sredstava za čišćenje itd. Najveći proizvoĎači su SAD (30%), Kina, Japan. Azotna kiselina je osnovna komponenta nekih veštačkih Ďubriva. Upotrebljava se takoĎe u proizvodnji eksploziva, u zdravstvu i pri preradi fosfata. Dobija se iz vazduha uz mnogo električne energije. Najveći proizvoĎači su SAD (10%), Nemačka, Rusija, Kanada. Proizvodnja veštačkih Ďubriva. Azotna Ďubriva (nitrati) su u početku dobijali preradom prirodnih nitrata. Zbog monopolskog poloţaja nekih proizvoĎača razvila se veštačka proizvodnja koja se proširila po svetu, zato što povećava prinose u poljoprivredi, bez obzira na ekološku štetnost. Čilska šalitra je bila osnovna sirovina za proizvodnju nitratnih Ďubriva, do pronalaska haber-Bošovog postupka za proizvodnju amonijaka. Monopol na njenu proizvodnju imao je Čile, koji drţi najbogatija svetska nalazišta u pustinji Atakama. Kalijeva Ďubriva (potaša) su dobra za peskovita zemljišta, i pri gajenju duvana, pamuka i krompira. Po poreklu je talog morskih zaliva (Kara Bogaz Đol u kaspijskom moru) i zato sadrţi razne soli, gips, nhidrid. Glavna leţišta su u Nemačkoj (donja Saksonija i Baden), Francuskoj (Alzas), SAD (Nju Meksiko, Juta, Nebraska, Kalifornija), Kanadi (Saskačevan), Rusiji (Solikamsk na Uralu), Ukrajini (Galicija). Fosfatna Ďubriva. Fosfati su po poreklu takoĎe morski sedimenti, najviše kao mineral apatit. Za upotrebu u poljoprivredi treba ga obraditi sumpornom kiselinom i pretvoriti u superfosfat. Glavna leţišta su u SAD, Rusiji, Maroku i ostalim zemljama Magreba, Izraelu i Jordanu oko Mrtvog mora. U fosfate spada takoĎe ptičji guano (ostrva ispred peruanske obale, Nauru na Pacifiku). 2. Organska hemija. Karbohemija. Počela je 1856. kada je Perkins izlučio iz uglja derivat katran i od njega dobio anilinske boje. To je bilo vaţno za tekstilnu industriju, zato što se oslobodila zavisnosti od prirodnih boja (na pr. indigo). Od tog pronalaska je imala najviše koristi britanska tekstilna industrija. Krajem 19. v. Razvila se karbohemija u Nemačkoj. Iz derivata uglja (karbid, naftalin, fenol, benzol, toluol) uspeli su da dobiju različite proizvode, kao što su aceton, bakelit, formaldehid, eksploziv TNT, aspirin itd.). Kao sirovinu su upotrebljavali bituminozne crne ugljeve, zato se hemijska industrija locirala u ugljenim basenima oko koksara. Kao novi proiyvod pojavio se sintetički benzin I butadijen (―buna‖), koji je bio osnova za sintetički kaučuk. MeĎu najvaţnijim proizvodima karbohemije bio je sintetički amonijak, kojeg su koristili za veštačko Ďubrivo, eksploziv i brojne druge proizvode. Kasnije je po Haber-Bošovom postupku dobijen amonijak iz elementarnog azota i vodonika, uz upotrebu koksa kao goriva i 163
katalizatora. Tako se proizvodnja amonijaka odselila od koksara u područja s jeftinijom električnom energijom (koju su upotrebljavali za dobijanje azota i vodonika) ili blizu velikih naftnih rafinerija. Petrohemija – ili naftna hemija, je zbog kvalitetnije sirovine umnogome zamenila karbohemiju. Osnova su naftni derivati, i iz njih izvedeni razni oblici uglovodonika i njihovih jedinjenja i polmera, kao što su kaprolaktan, urea, etilen (polistiren, polietilen, etilen oksid, dikloretan, vinili), propilen (polipropilen, izopropilni alkohol, akrilonitril, akrolen), butadijen, formaldehid, esteri, silikoni itd.Upotrebljavaju ih za proizvodnju raznih vrsta plastičnih masa, veštačkih vlakana, veštačkog kaučuka. Zbog posebnih karakteristika te veštačke materije sve više zamenjuju neke metale, pojedine mašinske, elektrotehničke, graĎevinske ili komunalne delove (na pr. vodovodne i kanalizacione cevi, izolaciju električnih kablova, stambenuopremu, itd.). Fabrike veštačkih Ďubriva, plastičnih masa, veštačkog kaučuka, sintetičkih vlakana itd. su lokalizovane u blizini velikih naftnih rafinerija na nalazištima nafte (Teksas, Luizijana, Oklaoma, Iran, Saudijska Arabija, Baku, Povolţje), u uvoznim lukama (Roterdam, Sauthempton, Fos, luke na atlantskoj obali SAD, obali na unutrašnjem Japanskom moru), na plovnim rekam (Ludvigshafen na Rajni, jezera Iri i Mičigen) ili većim naftovodima (Ingolštadt, Lion). Sintetički kaučuk se proizvodi od polimera butadijena (buna), iz nafte ili zemnog gasa umesto po starom uglja. Njime su nadomestili prirodni kaučuk, jer proizvodnja nije mogla zadovoljiti potrebe masovne motorizacije. Svetska proizvodnja 1995. iznosi 9,3 mil. t (SAD 27,2%, Japan 16%, ZND 9%). Veštačka vlakna – dele se na celulozna (rajon, acetatna svila) i sintetička vlakna (od nafte ili zemnog gasa). Celulozna vlakna je proizveo Šardone (Chardonet) 1884.g. iz nitroceluloze. Kasnije su pronaĎeni i drugi polimeri na bazi poliamida (najlon, perlon), poliakrila (orlon, dralon, dolan), polietilena i poliestera (trevira, diolen, dakron, terilen). Svetska proizvodnja je iznosila 1995. g. 7,1 mil. t. (SAD 22%, Kina 16%, Japan 10%, Francuska 6%). Industrija lekova i medikamenata i kozmetička industrija, u velikoj meri je koncentrisana u nekoliko velikih koncerna kao što su Pfizer, Bajer, Abot laboratories, Zeneka, Novartis i u kompanijama koje proizvode sredstva za higijenu, deterdţente (Prokter and Gembl, Kolgeit-Palmolive-Peit, Unilever itd.) i kozmetička sredstva (Revlon, Maks Faktor, Rubinštajn, Koti, Loreal). Hemijska industrija je zbog velikih, dugotrajnih i skupih ulaganja u istraţivanje i otkrivanje novih preparata, sloţenih ureĎaja i velikih troškova za reklamiranje proizvoda, koncentrisana u nekoliko svetskih kompanija - monopola, čiji kapital prevazilazi DBP mnogih osrednjih drţava. Mnoge kompanije su specijalizovane za proizvodnju odreĎenih proizvoda (na pr. Za eštački kaučuk, veštačka vlakna, osnovne hemikalije), a većina njih proizvodi u brojnim fabrikama širom sveta najrazličitije proizvode. • Najpoznatije kompanije su : SAD: Di Pon de Nejmur (Du Pont de Nemours), Prokter and Gembl (Procter & Gamble), Monsanto, Ameriken Cianamid, Istman Kodak; 164
V. Britanija: ICI, Nemačka: Bajer, Basf i Hehst (nastale od predratne AG Farbeindustri); Francuska: Kuhlman i Rona Pulen (po novom udruţena s Hehstom u Aventis); Italija: Montecatini. novije vreme ulaze u hemijsku industriju i kompanije iz drugih grana, na primer naftne kompanije, prehrambene (Nestle, Unilever). Veliki centri i regioni hemijske industrije su: Engleska: Vels i estuar i dolina reke Merzi, Francuska: dolina reke Rone, jugozap. I jugoist. Fr. i Pariz, Belgija: dolina reke Maas, Nemačka: Porurje, srednje Porajnje i dolina majne, Španija: Katalonija i Baskija; Italija: Lombardija, obala Jadranskog (Ravena) i Tirenskog mora; Poljska: Gornji Šljonsk; Norveška i Švedska na jugu; Češka; Ukrajina (u okuci Dnjepra, Donbasu); Rusija (centralni region, Povolţje, s obe strane Urala, Kuznjeck, Novosibirsk, Region Bajkalskog i Kaspijskog jezera (Sumgait), Azerb. (Baku). U Kini je većina hemijske industrije u Mandţuriji, u dolini reke Jang-ce, pokrajini Junan, Nankingu i Šangaju; u Japanu na juţnom delu ostrva Honšu i na o. Kjušu i Šikoku; U Indiji u pokrajinama Bihar i Bengalija i na juţnom kraju Dekana i oko Bombaja; U SAD je većinom na istočnoj strani: na atlantskoj obali, u Novoj Engleskoj, prijezerju i Apalačima (tzv. ―Manufacturing Belt‖). PROIZVODNJA NEMETALA I GRAĐEVINSKOG MATERIJALA Neki proizvodi imaju široku primenu (na pr. so, staklo, keramika, cement), drugi su vaţne hemijske sirovine (na pr. kalijeva luţina, fosfati), treći su, suprotno, zanimljivi za uzak krug potrošača (na pr. dijamanti). Proizvodnja soli ima sve tri pomenute karakteristike. Zbog potreba za ljudski organizam so je od najstarijih vremena imala posebnu ulogu u prehrani i njome su trgovali na velike daljine. Dobija se u morskim solanama ili u rudnicima soli. Solane na obalama Sredozemlja, Persijskog zaliva, Crvenog mora, Bengalskog zaliva, i Dekanskog poluostrva bile su dobavljači soli za zapadni deo sveta. Ništa manje vaţni nisu bili ni rudnici soli, na pr. Salzburg u Austriji, Vjelička u Poljskoj, ili slani izvori u Tuzli. Primena u hemijskoj industriji u 19. i 20. v. podstakla je veću proizvodnju u rudnicima soli. Po američkoj oceni hemijska industrija troši oko 45% ukupne proizvodnje soli, pre svega u proizvodnji hlorovodonične kiseline, sode i kaustične sode, oko 20% se potroši za posipanje leda na putevima, u prehrani oko 6%. Svetska proizvodnja sol iznosi oko 210 mil. t (2005.g.). Glavni proizvoĎači su zemlje s velikim brojem stanovnika i industrijskezemlje: SAD 46 mil. t, Kina 38 mil. t, Nemačka 19 mil. t, Indija 16 mil. t, Kanada 13 mil. t, Australija 10 mil t, itd.. Proizvodnja dijamanata. Dijamanti su kristali ugljenika nastali u posebnim uslovima u dubini najmanje 150 km u Zemljinoj kori pod velikim pritiskom i na visokoj temperaturi. Imaju dvostruktu upotrebu: kao dragulji za nakit, i zbog najveće tvrdoće kao abrazivno sredstvo ili sečivo u industriji. Većina dijamanata se upotrebljava u industriji za brušenje, sečenje i bušenje (na pr. kruna svrdla za naftne bušotine). Samo najveći i 165
najlepši se koriste za nakit. Zbog sve već potrošnje dijamanata i monopola u nekih zemalja u proizvodnji prirodnih dijamanata, neke zemlje proizvode veštačke dijamante, uglavnom za industrijske potrebe. Udeo veštačkih dijamanata iznosi oko 84%. Prirodne dijamante uglavnom dobijaju iz rude kimberlit, ili ih ispiraju iz rečnih nanosa. MeĎu pojedinim nalazištima su znatne razlike – najbogatije nalazište je Argyl sa 6 karata dijamanata po toni rude, ali je samo 5% od njih pogodan za nakit. Suprotno u poznatom juţnoafričkom rudniku Kimberli po toni iskopanog materijala 0,3 karata dijamanata, ali su 20% meĎu njima juvelirski. Dijamant ima hemijsku formulu kao i grafit (čist ugljenik), ali drugačiju rešetku. U vatri bi izgoreo. Razlikuju se juvelirski i industrijski dijamanti. Dijamantski karat je mera za teţinu = 0,275 grama (teţina semena baobaba). Svetska proizvodnja dijamanata 2004. g. iznosila je 77,5 mil. karata. Vodeći proizvoĎači su Bocvana (31 125 000 karata), Rusija (23 mil. karata), Australija, DR Kongo, JAR, Kanada, Angola, Namibija, Izrael, Gvineja, Gana, Sijera Leone itd. Staklarska industrija. Staklo nastaje topljenjem silicijum dioksida (kremena) koji je glavni sastavni deo kvarcnog peska. Dodavanjem sode (Na2O) sniţava se tačka topljenja od 17130C na oko 5000C. Dobijenom vodenom staklu treba dodati krečnjak, ţivu i glinicu. Time se staklena rastopina hemijski učvršćuje. Dodavanjem različitih elemenata (na pr. Olova, boraksa) staklo se boji, i što je posebno vaţno, stvaraju se odreĎena svojstva (tvrdoća, otpornost na temperaturu). U prošlosti je opisani postupak dosta uticao na lokaciju staklara. Pošto je na gorivo otpadala trećina proizvodnih troškova, to su stare staklare lokalizovali u šumske predele, kasnije u blizini nalazišta uglja. Danas najviše koriste zemni gas. Drugi uslov bila je blizina leţišta kvarcnog peska. Zbog velike vezanosti za trţište većina staklara je u blizini potrošačkih centara. Glavni proizvodi su ―ravno‖ staklo za prozore i ―šuplje‖ staklo za ambalaţu (flaše, tegle), ukrasno staklo (kristal). Keramičarska industrija kao sirovinu koristi glinu. Najprostiji oblik upotrebe je na suncu sušena opeka (adobe), pomešana sa slamom i drugim dodacima, od koje je izgraĎena većina seoskih kuća u aridnom tropskom i suptropskom pojasu. Pri zahtevnijim graĎevinama koristi se pečena opeka. Zbog velike teţine opeke se ne isplati prevoziti na velike daljine. Zato se ciglane prave u okolini naselja, blizu leţišta gline. Zbog konkurencije novih veštačkih materijala (beton, siporeks), neke ciglane su napuštene. Za izradu zahtevnijih keramičkih proizvoda, kao što je grnčarija i porculanski proizvodi, potrebne su kvalitetnije vrste gline sa što većim udelom kaolina. U prošlosti je bio na glasu kineski i japanski porcelan. U Evropi su cenili porcelanske proizvode iz Maisena i Rozentala u Saskoj i Frankovskog u Nemačkoj, Sevra i i pokrajine Limonţ u Francuskoj, iz pokrajine Potteries u Engleskoj i iz Češke. Porcelanski proizvodi se prodaju i kao suveniri. Moderna keramičarska industrija je usmerena na proizvodnju specijalnih proizvoda za elektrotehniku, izolatora, ploča za oblaganje peći (šamotne opeke), itd. Kao gorivo se u pećima koristi zemni gas. Cementna industrija. Od pronalaska ―portland‖ cementa 1824. g. (J. Aspidin), proizvodnja i potrošnja stalno raste. Cement je pečena smesa samlevene gline ili laporca i krečnjaka. Sastoji se od krečnjaka (CaO), glinice (Al2O3) i kvarca (SiO2). Pošto je 166
krečnjak glavna sirovina, cementare su po pravilu blizu kamenoloma krečnjaka; još bolje je ako su u blizini takoĎe leţišta laporca ili gline, povoljne saobraćajnice (ţeleznica, plovna reka ili morska luka) i jeftino gorivo. Najveći proizvoĎači cementa su velike drţave (Kina, Japan, Indija, SAD) i zemlje gde je industrijalizacija u usponu (Brazil, R. Koreja, Tajland, Turska, Meksiko). OdreĎeni uticaj imaju takoĎe graĎevinske tredicije i dobre sirovine (Italija). Svetska proizvodnja cementa iznosila je 2005. godine 2,2 mlrd. t. Proizvodnja kamena, šljunka i peska. Lomljeni kamen, šljunak i pesak zbog teţine se ne isplati prevoziti na veće daljine. Ukrasni kamen je predmet meĎunarodne trgovine. Mermer je metamorfisani krečnjak. Poznati majdan mermera nalazi se u Karari (blizu Đenove). Od njega su izraĎene mnoge poznate statue i spomenici. TakoĎe je poznat mermer sa Brača i iz Venčaca kod AranĎelovca. Kao ukrasni kamen koriste se i magmatske stene (granit, bazalt). Bazalt je otporan na kiseline pa se koristi za oblaganje komora u kojima se proizvode kiseline. Oko 75% proizvodnje kamena koristi se u graĎevinarstvu i još 15% u proizvodnji cementa, koji se isto koristi u graĎevinarstvu. DRVOPRERAĐIVAĈKA INDUSTRIJA Većina te industrije je razmeštena u šumskim predelima, posebno u četinarskim i mešovitim šumama umerenog pojasa severnepolulopte (Alpe, karpati, Skandinavija, severna i srednja Rusija, Sibir, Kanada, SAD). Zbog manje upotrebljivosti i teţe dostupnosti šume tropskih i subtropskih predela se manje koriste i veliki deo posečenog drveća se ne preraĎuje. Druga vaţna karakteristika te industrije je relativno nizak stepen prerade. Većina drvopreraĎivačkih pogona su pilane, koje proizvode samo drvenu graĎu ili u najboljem slučaju izraĎuju panel ploče, ivericu, furnir i drvene obloge. U nekim zemljama se vrši zahtevnije oblikovanje drveta za nameštaj i opremu luksuznih prostorija (skandinavske zemlje, Italija, SAD). DrvopreraĎivačka industrija je radno intenzivna (uprkos modernizaciji mašina). Tipične su tri vrste lokacije: 1. u šumskim predelima zbog sirovina, i to pored reka zato što troši velike količine vode u proizvodnom postupku; 2. Oko velikih gradove koji su veliki potrošači (trţište); 3. U uvoznim lukama gde se uvozi drvo. Proizvodnja celloze i papira je stara delatnost koja se razvila u više pravaca: 1. U proizvodnji novinskog (roto) papira; 2. U izradi posebnih vrsta papira (za štampanje knjiga, umnoţavanje, cigarete, izolacioni papir, kopiranje itd.); 3. U izradi ambalaţe (kartoni, omotni papir, papirne kese). 4. Na stari način papir se proizvodio od drvenih vlakana, pamčnih i lanenih otpadaka, slame, konoplje itd.sirovinu su seckali na iverje i natapali vodom i tko pravili celuloznu pulpu. Zatim su pulpu sušili i valjali u papir. Savremeniji način proizvodnje papira pronaĎen je 1850. Upotrebljavaju se uglavnom dva hemijska načina za izdvajanje celuloze: pri prvom načinu kuvaju se drvenjače s kalcijevim bisulfato na visokoj temperaturi i pod pritiskom i tako se dobije kvalitetna bela celuloza za finije papire, na primer za štampanje, pisanje itd. Pri drugom načinu kuvaju se drvenjače u rastopini kaustične sode i sodinog sulfata i dobija se 167
5.
6.
7. 8.
9.
sulfatna celuloza, za omot papir, karton i slično. Do nedavno su belu celulozu i beli papir dobijali uglavnom iz drveta četinara. Novijim postupcima moţe se dobiti bela sulfitna celuloza i iz tvrdog drveta lišćara. To je omogućilo širu upotrebu tropskog drveća, koje je do sada korišćeno samo za natronske papire. Većina proizvedenog papira su omotni (ambalaţni), novinski, štamparski, kancelarijski i posebni papiri. Od ukupne proizvodnje papira (317 mil. t, 1999) na ambalaţni papir otpada 47%, štamparski i kancelarijski 29%, novinski 13%, domaćinski i higijenski papir 6%. Organizovano sakupljanje papira omogućuje da se znatne količine papira vraćaju na ponovnu preradu. Većinom ga troše u razvijenim industrijskim zemljama Severne Amerike i Evrope (po nekim starijim procenama iz 60-tih godina čak 84%). Potrošnja papira u svetu se povećava a rezerve kvalitenog celuloznog drveta se postepeno smanjuju. Najveći proizvoĎač i potrošač papira su SAD. Fabrike papira su u borovim šumama na jugozapadu, u mešovitim šumama Prijezerja i Nove Engleske, i u četinarskim šumama na pacifičkom Severozapadu. U Kanadi su fabrike papira u četinarskim i mešovitim šumama Kvebeka, Ontarija i Britanske Kolumbije. Veliki deo proizvodnje papira Kanada izvozi u SAD. U Evropi je proizvodnja papira koncentrisana u skandinavskim i alpskim zemljama. Pojedini proizvoĎači papira su takoĎe veće industrijske zemlje, koje dosta papira proizvode od uvoznog drveta. U novije vreme se meĎu veće proizvoĎače papira svrstavaju takoĎe neke tropske zemlje: Brazil, Australija, Indija, Indonezija itd. Veće količine celuloze i papira proizvodi takoĎe Rusija. TEKSTILNA I KOŢARSKA INDUSTRIJA
Industrijska revolucija je počela s tekstilnom industrijom. Osim usavršavanja mašina, najviše promena je donelo rastuća upotreba veštačkih vlakana: viskozne veštačke svile, acetatnih, poliamidnih (najlon, perlon), poliakrilnih (orlon, dralon), poliesterskih (trevira, diolen, terilen) i polietilenskih sintetičkih vlakana i nekih plastičnih masa.Veštačka vlakna su dosta zamenila neka prirodna, kao što su lan, konoplja i vuna, manje pamuk. Sastoji se iz četiri osnovne faze: predenje, tkanje, impregniranje i bojenje te izrada proizvoda. Razvijeno je ―vertikalno povezivanje‖ svih faza, plus konfekcijaska proizvodnja. Velika Britanija – najstariji region tekstilne industrije je Lankašir (vlaţno podneblje pogodno za predenje i tkanje, dosta meke vode za pranje vune, ugalj, luke za uvoz pamuka u Liverpulu, vuna iz okoline, lan iz Škotske, obilje radne snage). Drugo središte je Glazgov u Škotskoj. Stari regioni tekstilne industrije u zapadnoj Evropi su: Flandrija; severna Francuska (Lil-Rube-Turkuen, Alzas); Belgija u dolini reke Meze (Varviers) i okolina Brisela; Nemačka u Porurju (Minhen-Gladbah, Vupertal), Porajnje, Vitemberg; Saksonija (Kemnic, Lajpcig) i oko Bodenskog jezera; Češkoj i Moravskoj (Brno i Beroun), u Sudetima i Šljonsku; Švajcarskoj (Miteland), Italiji (Lombardija sa Milanom, Pijemont). Kasnije su nastali tekstilni centri u Kataloniji, Poljskoj (LoĎ, Zambrov).
168
•
•
•
•
• • •
•
U Rusiji su stari tekstilni centri Moskva, Sankt Petersburg, Jaroslav, Ivanovo, centralni region. Na osnovu drţavnih petogodišnjih planova u doba SSSR-a, otvarane su nove fabrike u područjima proizvodnje pamuka, u Zakavkazju i u centralno-azijskim republikama (Kazahstan, Uzbekistan, Turkmenistan, Kirgizistan, Tadţikistan).Tekstilne fabrike su otvorene u Taškentu, Biškeku (Frunzeu), Meriu, Ganţai (Kirovabadu), Gjumri (Lenjinakanu), Barnaulu itd. U SAD su krajem 18. i poč. 19. veka nastale tekstilne fabrike u juţnom delu Nove Engleske, Nju Jorku i Filadelfiji i na ―Fol lain‖ (Fall line – linija vodopada izmĎu Apalača i atlantske obale) na istočnom rubu Pijedmonta i u Priatlantskoj niziji. Fabrike su koristile brojne prednosti: vlaţno podneblje, vodeni pogon reka, pamuk iz juţnih drţava i lak dostup do mora. IzmeĎu dva rata došlo je do seljenja tekstilnih fabrika iz Nove Engleske i priatlantske nizije u juţne apalačke drţave: alabamu, Dţordţiju, Virdţiniju, Severnu i Juţnu Karolinu i Tenesi (Čatanuga, Lindal, Kolumbus, Atlanta, augusta). Do seobe je došlo zbog jeftinije radne snage, liţih pamučnih polja, rastućih potreba trţišta. IzmeĎu dva rata tekstilna industrija se razvila još u: Kanadi (Nova Škotska, Nju Bransvik u Britanskoj Kolumbiji); Australiji (sidnej, Melburn); meksiku (siudad de Mehiko, Orizaba, Monterej); Pakistanu (Lialpur-Islamabad), Egiptu (Aleksandrija, Kairo, kafr ad Dawar), Argentini i Brazilu (drţave Minas Ţerais, Rio de Ţaneiro). Azija ima tradiciju u visoko kvalitetnim proizvodima (kineska i japanska svila, indijski pamuk, nomadska vuna). Japan je prvi počeo razvijati tekstilnu industriju po evropskom uzoru (Tokio, Nagoja, Vakajama, Osaka, Kobe, Okajama, Hirošima). Tridesetih godina je pretekao V. Britaniju i postao najveći svetski proizvoĎač tekstila. Zbog razvoja azijske tekstilne industrije, mnoga evropska tekstilna preduzeća su izgubila tradicionalno trţište i zapala u krizu. Morala su se preusmeriti na proizvodnju kvalitetnijih, a skupljih tkanina. Radno intenzivne faze su premeštene u Aziju (Hong Kong, R. Koreja, Pakistan, Indija, Turska, Egipat, Kina), ali su kreiranje, krojenje i trgovina ostali u velikim svetskim centrima. Kina ima stare tradicije u domaćoj radinosti i manufakturi. Prve fabrike je otvorio strani kapital u lučkim gadovima (Šangaj, Hangčou. U Mandţuriji su tekstilnu industriju osnovali Japanci kao okupatori izmeĎu dva svetska rata. U Indiji centri su u drţavama Bombaj, MaĎa-Pradeš i Andhra (Bombaj, Kalkuta, Delhi, Ahmadabad, Kanpur, Nagpur, Madras, Bangalor). Imaju veliko trţište. U posleratnom razvoju smanjuje se potrošnja vunenih, lanenih i svilenih proizvoda, raste potrošnje pamuka (za veš i laku odeću), najviše u ZUR, i zamena ili mešanje prirodnih vlakana veštačkim (intertekstilizacija). Veštačka vlakana pokrivaju 50% potrošnje (cellozna oko 10% i sintetička 40%), pamuk oko 45% i vuna oko 4,5%. Izgubili su na značaju neke tekstilne biljke: lan, konoplja, juta, sisal ili manilska konoplja, koje su zamenjene veštačkim vlaknima. Lan je sirovina za firnajz, koji se dobija iz semena.
Konfekcijska industrija (krojenje, šivenje), počinje da se razvija krajem 19. veka. U velikim američkim gradovima na istoku. U njoj su zapošljavani evropski emigranti (jevrejskog, poljskog, italijanskog porekla), kasnije i crnci, stanovnici Kariba i Azijati. 169
Centar je bio u Nju Jorku, a sledili su ga St. Luis, Milvoki, Mineapolis, i neke drţave (Kalifornija, Dţordţija, Severna i Juţnakarolina, Mičigen, florida). U Evropi se šire razvija posle Drugog svetskog rata, posebno u centrima ―visoke mode‖ (haute coutre), kao što su Pariz, London, Firenca, Milano i Rim. U novije vreme zbog velike potraţnje evropske modne kuće prepuštaju krojenje i šivenje odeće radionicama u manje razvijenim zemljama s obilnom ponudom jeftine radne snage. Nisu retki primeri da na odeći poznatih modnih kuća piše da je sašivena u Hong Kongu, Kini, J. Koreji, vijetnamu, Turskoj ili Bangladešu. Industrija obuće se razvila u 20. veku, uglavnom u manjim radionicama. Proizvodnja je pod velikim uticajem modnih kretanja. Poslednjih decenija je postala slobodnija u oblikovanju modela i upotrebi različitih veštačkih materijala. Koţa je ipak nezamenjiv materijal. Glavni faktori lokacije su radna snaga i trţište. Kao i u tekstilnoj industriji, najveći proizvoĎači su zemlje s velikim brojem stanovnika: SAD, Kina, Brazil, Rusija itd. Posebnu ulogu imaju zemlje koje su vodeće u stvaranju modne obuće, kvalitetnih proizvoda ili različitih inovacija (italija, Francuska).
PREHRAMBENA INDUSTRIJA Prehrambenu industriju sačinjavaju različite grane: mlinska i pekarska, mlekarska, šećerane, uljare, klanična industrija, proizvodnja prirodnih i veštačkih pića (vinarije, pivare) i uslovno takoĎe duvanska industrija. Pojedine vrste ove industrije imaju posebne lokacione zahteve. Uopšte tipične lokacije su: 1. zbog potrebnih veza sa trţištem i kvarljivosti proizvoda teţe što bliţe potrošačima, to jest gradovima ili predgraĎima (na primer pekare, pivare, proizvodnja veštačkih pića); 2. u sirovinskim područjima ili blizu njih, da bi se sprečilo ili smanjilo kvarenje proizvoda, gubljenje na kvalitetu ili smanjivanje prevoznih troškova (na pr. Šećerane, konzerviranje voća i povrća, hladnjače i proizvodnja smrznute hrane); 3. izmeĎu sirovinskih područja i potrošačkih centara (na pr. klanice na američkom Srednjem zapadu, koje su locirane izmeĎu stočarskih područja u prerijama i potrošačkih centara na istoku). Mlinska industrija. Locirana je svuda, gde se proizvodi ţito. Stare vodenice danas su zamenili veliki ―parni‖ i ―električni‖ mlinovi kapaciteta više iljada tona brašna godišnje. Locirani su pre svega u ţitorodnim predelima, na pr. Na američkom srednjem zapadu (Mineapolis, Kanzas Siti, Oklahoma Siti), Panonskoj niziji (Zrenjanin, Murska sobota, Pečuj), ukrajini i juţnoj Rusiji, itd. Često se nalaze u izvoznim lukama (Montreal, Bafalo, Port Čerčil), uvoznim lukama (Rijeka) ili u blizini veći gradova (Šabac, Sremska Mirovica). U gradovima su mlinovi povezani s pekarama (mlinsko-pekarska industrija). Mlekarska industrija, razvijena je u područjima mlečnog stočarstva (Alpe, Pireneji, Danska, Normandija, irska, Nova Engleska, Mičigen, Britanska Kolumbija) i u okolini gradova. Na bazi tradicionalne proizvodnje sireva, po kojima su poznate neke pokrajine (Normandija, Parma, Holandija, Švajcarska), mlekare proizvode brojne nove proizvode, kao što su različiti napici i namazi. Neke zemlje izvoze svoje mlekarske proizvode na 170
udaljena trţišta (na primer Novi Zeland, Francuska, Irska, Danska i druge). Najveći svetski proizvoĎači mleka su SAD, Indija, Rusija, Nemačka, Francuska i Brazil; maslaca – Indija, SAD, Francuska, Pakistan, Nemačka; sireva – SAD, Francuska, Nemačka, Italija, Holandija. Šećerane su nastale u Evropi u 18. v. za rafiniranje uvonog sirovog šećera iz tropskih predela. U vreme napoleonovih ratova počinje prerada šećerne repe. Šećerane rade sezonski, a u preostalom vremenu se pripremaju za sledeći ―kampanju‖. Zbog kvarljivosti sirovina šećerane su u agrarnim predelima. Prate ih pogoni za proizvodnju alkoholnih destilata i stočne hrane. Najveći proizvoĎači šećera su Brazil, Indija, Kina, SAD, Australija. Klanična industrija proizvodi meso i različite mesne proizvode za bliţa a često i daleka trţišta. Svetski su najpoznatije klanice u Čikagu, Sinsinatiju, St. Luisu, Kanzas Sitiju, koje snabdevaju mesom severoistok SAD (američki megalopolis). Sličan poloţaj imaju ―frigorifikosi‖ na obalama Argentine, Urugvaja i Brazila, odakle izvoze meso iz juţnoameričkih govedarskih Pampi u Evropu. Klaničnu industriju prate hladnjače, fabrike konzervi i hemijska prerada nekih otpadaka. Veliki deo klanične industrije koncentrisan je u rukama velikih kompanija. Svetska proizvodnja mesa iznosi oko 226 mil. t. Najveći proizvoĎsči su Kina (26%), SAD (17%), Brazil (6%), Francuska i Nemačka. Konzerviranje voća i povrća (fabrike konzervi, hladnjače za smrznutu hranu) razvijeno je u predelima specijalizovanim za proizvodnju sirovina za tu vrstu industrije (Makedonija, Bugarska, Grčka, Španija, Alţir, Kalifornija, Florida). Proizvodnja vina (vinski podrumi i destilerije alkohola) razvijena je u vinogradarskim područjima (Francuska, italija, Španija, Kalifornija). Neke pokrajine su na svetskom glasu po kvalitetu vina (Konjak, Bordo, Šampanja u Francuskoj). Sličan ugled imaju fabrike viskija (Škotska). Svetska proizvodnja vina 2005. g. iznosila je 30 mil. t. Vodeći proizvoĎači su Italija (5,8 mil. t), Francuska (5,3 mil. t), Španija (3,9 mil. t), SAD (2,2 mil t), Argentina (1,6 mil. t). Pivarska industrija, povećava se u vezi sa porastom broja stanovnika i ţivotnog standarda. Pivare se nalaze oko velikih gradova, zbog ušteda u prevozu proizvoda do trţišta. Neke s obzirom na kvalitet piva imaju svetski glas (na pr. Ţatec u Češkoj, Ţivjec u Poljskoj, minhenske i bamberške pivare u Nemačkoj, Ginis u Dablinu u Irskoj). Pored njih ipak opstaju brojne male specijalizovane pivare. Svetska proizvodnja piva iznosila je 2005. g. 146 mil. t. Vodeći proizvoĎači su Kina (27 mil. t), SAD (23), Nemačka (9,9), Rusija (8,5), Brazil (7,5), Meksiko (6,2), V. Britanija (5,7 mil. t); (napomena: 1 t = 1000 l, ili 10 hl). Povećavanje potrošnje takoĎe podstiče razvoj proizvodnje voćnih sokova i veštačkih napitaka.
171
POTROŠNJA INDUSTRIJSKIH PROIZVODA U SVETLU MEĐUNARODNE TRGOVINE • Ko su glavni potrošači i industrijskih proizvoda? Odgovor nije prost, zato što statistika beleţi samo proizvodnju, a ne i potrošnju. Tu moţemo koristiti samo podtke o meĎunarodnoj trgovini, koje objavljuju UN u ―International Trade Statistics Yearbook, I-II‖ od 1962. do danas. Tu se prema meĎunaronoj klasifikaciji svi proizvodi del na 10 grupa (SITC – Standard International Trade clasification, Rvision 3, 1986). To su sledeće grupe: 1. Hrana i ţiva stoka, 2. piće i duvan, 3. sirovine i nepreraĎeni materijali (bez stoke i goriva), 4. mineralna goriva i maziva, 5. stočne i biljne masti i ulja, 6. hemijski proizvodi, 7. proizvodi klasifikovani prema materijalu, 8. mašine, elektrotehnički proizvodi i vozila, 9. razni finalni industrijski proizvodi, 10. razni drugi proizvodi. Podaci o meĎunarodnoj trgovini u pogledu industrijske potrošnje su samo delimično upotrebljivi, jer ne sadrţe podatke o domaćoj potrošnji, koja je u velikim drţavama dominantna. TakoĎe obim trgovine mere vrednošću robe u USD i ne navode kolčinu uvezene ili izvezene robe. Samo za mineralna goriva raspolaţemo detaljnom statistikom proizvodnje i potrošnje. Za sve druge proizvode moţemo samo da procenjujemo o obimu industrijske potrošnje na bazi meĎunarodnih trovinskih tokova. Struktura izvoza u meĊunarodnoj trgovini s obzirom na robne grupe, 1996 Broj robne Robna grupa grupe 0-1 Hrana i piće
8,2
Razvijene zemlje 8,1
Zemlje u razvoju 8,8
Istočna Evropa+bSSSR 6,8
Ukupno
2
Sirovine i neobraĎeni materijali
4,4
3,9
5,3
7,7
3
Mineralna goriva i maziva Ţivotinjske i biljne masti Hemikalije
8,2
3,9
16,1
23,7
0,5
0,3
0,8
0,1
9,3
11,1
5,1
9,4
Mašine i saobraćajna sredstva Različiti finalni proizvodi
38,8
43,4
30,9
15,1
28,3
26,2
32,5
34,6
4 5 7 6i8
•
• •
Industrijski proizvodi u meĎunarodnoj trgovini učestvuju sa najmanje 84,6% (svi podaci za 1996). U stvarnosti je njihov udeo još veći, jer se industrijska prerada pojavljuje takoĎe u drugim neindustrijskim robnim grupama npr. Mlinska i klanična industrija, proizvodnja veštačkih pića, proizvodnja ruda i td.). Industrijski proizvodi znatno više učestvuju u izvozu razvijenih nego zemalja u razvoju. Podaci o tokovima meĎunarodne trgovine svedoče, da se većina robnog prometa s industrijskim proizvodima odvija meĎu razvijenim drţavama ili drugim rečima: većina industrijske robe se izvozi (potroši) iz razvijenih u razvijene zemlje (68%), na zemlje u razvoju otpada 29%, na nekadašnji ―istočni blok‖ oko 4%. 172
•
•
Još više su vidljive nesrazmere u meĎunarodnoj trgovini indusrijskim proizvodima ako podatke razdvojimo po celinama i velikim ekonomskim grupama. Tri ekonomski najmoćnije zemlje su u razvjeni svet izvozile izmeĎu 48 – 78% vrednosti najvaţnijih industrijskih proizvoda. Pri tome je veliki udeo evropskog industrijskog izvoza tekao izmeĎu evropskih drţava, ili je bio usmeren u isočnu Evropu i bSSSR i u američke i azijske zemlje u razvoju. Izvoz industrijske robe iz SAD bio je usmeren u Evropu, Japan i u američke i azijske zemlje u razvoju. Izvoz iz Japana je išao u SAD, Evropu i azijske zemlje u razvoju. Kao ilustraciju navodimo podatke o nekim vaţnijim industrijskim proizvodima i njihovom uvozu i izvozu, koji pokazuju, da je potrošnja industrijskih proizvoda koncentrisana u ekonomski razvijenim zemljama, dok zemlje u razvoju ostaju po strani. Što su proizvodi zahtevniji, manji udeo otpada na njih.
173
Udeo celina i ekonomski najmoćnijih zemalja i udruţenja u meĊunarodnoj trgovini s nekim vaţnijim indstrijskim proizvodima (1996) Područje Papir Sintetička Pamučna Čelik vlakna preĎa Uvoz Izvoz Uvoz Izvo Uvoz Izvoz Uvoz z Ukupno 100 100 100 100 100 100 100
Izvoz 100
Afrika
2,6
0,4
3,8
0,7
2,6
1,7
2,5
2,2
Amerika
22,5
26,4
14,8
16,4
10,1
10,5
20,4
13,9
Azija
20,8
7,9
48,4
42,8
40,6
41,3
38,7
16,4
Evropa
49,0
61,2
29,7
33,7
42,3
41,1
36,5
41,0
EU
46,1
58,1
28,7
32,3
40,5
38,8
35,4
40,7
SAD
14,3
10,1
6,9
9,0
4,8
4,4
14,9
0,0
Japan
2,9
0,0
0,0
14,9
4,6
3,0
3,5
9,3
Područje
Neelektrične mašine i motori Uvoz Izvoz
Električne rotacione mašine Uvoz Izvoz
Automatska obrada podataka Uvoz Izvoz
Mašine alatljike
Uvoz
Izvoz
Ukupno
100
100
100
100
100
100
100
100
Afrika
1.4
0,1
2,6
0,1
0,9
0,0
1,6
0,1
Amerika
27,9
38,6
23,1
19,5
32,5
21,4
25,6
15,9
Azija
20,3
6.0
41,7
32,4
20,5
42,7
35,1
31,1
Evropa
47,5
54,1
28,6
44,5
42,0
35,4
33,0
49,8
EU
45.5
51,5
25,3
40,5
39,4
34,8
30,1
42,2
SAD
11.4
2,7
12,8
12,1
25,8
18,1
17,0
14,0
Japan
11.4
2,7
4,8
12,6
8,0
11,4
0,0
24,7
174
Struktura ukupnog meĊunarodnog izvoza i izvoza industrijskih Robnih grupa 1966., s obzirom na znaĉaj zemalja u mlrd. USD Izvoz uIzUkupna vrednost izvoza
Ukupno
Zemlje razvoju 1 493 mlrd. USD
Vrednost izvoza industrijskih proizvoda Udeo industrijSkih proizvoda u izvozu Udeo podruĉja u izvozu industrijskih proizvoda
4 399 mlrd. USD
2 973 mlrd.USD
1 264 mlrd. USD
162 mlrd. USD
84,6%
84,7%
84,7%
82,7%
100%
71,4%
29,1%
3,6%
5 201 mlrd.USD
u
Istoĉna Evropa +bSSSR 196 mlrd. USD
Razvijene zemlje 3 511 mlrd. USD
Udeo nekih drţava i regija u izvozu industrijskih proizvoda (SITC 3,5,6,7,8) iz tri ekonomski najmoćnije zemlje i regije, 1996. Osnovno usmerenje Razvijene zemlje Zemlje u razvoju Izvoz Svega Razvijene Zemlje Istočna Evropa SAD Japan Afrika Amerika Azija umlrd. zemlje u Evropa izUSD razvoju +bSSSR Evropa 1880 78,2
16,0
4,8
65,3
7,7
2,3
22,5
22,5
10,5
SAD 471
57,6
41,5
0,7
22,2
-
9,1
18,6
18,6
21,9
Japan 395
48,1
51,4
0,5
16,3
27,6 -
4,2
4,2
46,1
175
VIII SAOBRAĆAJNA GEOGRAFIJA Definicija saobraćajne geografije Saobraćajna geografija je grana ekonomske geografije koja proučava zakonitosti razvoja i razmeštaja saobraćajne mreţe i reţim njene eksploatacije u zavisnosti od uticaja prirodno-geografskih i društveno-geografskih faktora. • Saobraćajna geografija deli se na: - Opštu (bavi se teorijskim i metodološkim problemima); - Posebnu (proučava pojedine saobraćajne grane); -Regionalnu (proučava kompleksnu saobraćajnu mreţu kontinenata, regiona, gradova). • Ekonomsko-geografski elementi saobraćaja su: 1. Saobraćajna infrastruktura (pruge, putevi, aerodromi, kanali, luke); 2. Saobraćajna sredstva (ţelezničke kompozicije, kamioni, brodovi, avioni itd.); 3. Radna snaga (zaposleni u saobraćaju); 4. Obim i struktura predmeta prevoza (robe, putnika). • Saobraćajna geografija je u tesnoj vezi sa geografijom trgovine (vidi sledeću sliku). EKONOMSKI ZNAĈAJ SAOBRAĆAJA Saobraćaj spada u tercijarni sektor ekonomskih delatnosti. Za razliku od poljoprivrede i industrije on ne stvara u procesu rada novi proizvod, ne menja njegova svojstva (fizička, hemijska) i kvalitet. Saobraćajni proizvod – to je premeštanje u prostoru tereta, ljudi i informacija, menjanje njihovog poloţaja. Saobraćajni proizvod je činilac razvoja ljudskog društva zato što povezuje proizvodĎače (dobavljače) i potrošače. Saobrćaj je neraskidivo vezan za ostale privredne grane, a takoĎe za prirodu. On je spona proizvodnje i potrošnje tj. proizvoĎača i trţišta (pod uslovom da oni nisu na istom mestu). Saobraćaj omogućuje razmenu dobara (trgovinu). Čitav ekonomski ţivot zavisi od funkcionisanja saobraćaja kako u jednom regionu tako i u čitavom svetu. Često se koristi kao jedan od najboljih pokazatelja nivoa razvijenosti drţava. Pokazatelji rada saobraćaja su promet tereta u tona-kilometrima (t-km) i prevoz putnika u putničkim kilometrima (p-km), koji predstavljaju proizvod (umnoţak) obima prevoza (tona ili putnika) i rastojanja prevoza (u km). Suma t-km i p-km naziva se uslovnim tona-kilometrima ili uslovnim saobraćajnim proizvodom. U ţelezničkom saobraćaju 1 t-km je jednak 1 p-km, u automobilskom 6, u vazdušnom 12 p-km.
176
Sl. 1. - Saobraćaj kao spona proizvodnje sa dobavljaĉima i potrošaĉima
Supplier
Customer
Activity
Supply
Distribution Transport
Transport
Tovar globalnog saobraćajnog sistema po vrsti saobraćaja
Drumski
Tone
Tone-km
Prihod (2004)
?
6,000 to 8,500 milijardi tona-km
$796 milijardi
Ţelezni- 8,930 miliona tona 7,773 milijardi tonaĉki km Morski
$330 milijardi
6,758 miliona tona 44,474 milijardi tona- $484 milijardi (loaded) km 6,787 miliona tona (unloaded)
177
Ocena nivoa razvoja saobraćajnog sistema Ocena nivoa rayvoja po vrstrama saobraćaja dobija se pomoću pokazatelja: - duţine saobraćajnica; - gustine saobraćajne mreţe, koja se odreĎuje kao odnos duţine saobraćajnica prema jedinici površine teritorije ili prema odreĎenom broju stanovnika. - udela (%) neke vrste saobraćaja u saobraćajnom proizvodu (ukupnom,prometu tereta). Makroekonomski značaj saobraćaja sastoji se u tome što on ima vaţnu ulogu u stvaranju društvenog proizvoda. Prema oceni OUN, u saobraćaju i komunikacijama u razvijenim zemljama nastaje oko izmeĎu 6 i 12% DBP. U nekim zemljama taj procenat je znatno veţi, na pr. U Norveškoj, čiji saobraćaj radi u znatnoj meri za strane korisnike, u toj grani nastaje 18% BNP. Na mikroekonomskom nivou saobraćaj zauzima oko 4% ukupnih troškovaindustrijske proizvodnje i 10-15% ukupnih domaćih troškova. Sistem saobraćajne mreţe ima veliki uticaj na prostornu dostupnost resursima i trţištu, i na taj način odreĎuje takoĎe razmeštaj proizvodnih snaga. Na regionalnom nivou razvoj saobraćaja uvek povlači za sobom i promene strukture korišćenja zemljišta u okolnom prostoru. S druge strane, saobraćajna mreţa zauzima veliku površinu, posebno u urbanizovanim prostorima. To se odnosi ne samo na kopneni nego i avionski (na pr. Pariski aerodrom Roissy-en-France zahvata površinu od 3 000 ha), i morski. Cena transporta je vaţan činilac formiranja cena roba (posebno teških, kabastih, rasutih tereta). Zbog toga vlade drţava stalno teţe razvoju toga dela privrede. Cena prevoza po jedinici (cena 1 t-km) opada uporedo s razvojem udaljenosti i količine prevezenog tereta, što čini, da cena prevoza uglavnom ne raste proporcionalno s teţinom robe i distance. Vaţan element cene transporta je takoĎe postojanje mogućnosti prevoza roba ili putnika u povratnom pravcu. IzmeĎu pojedinih vrsta saobraćaja traje konkurentska borba. U toj borbi suštinski značaj imaju ne samo cene usluga, nego takoĎe brzina prevoza, sigurnost, regularnost, količina i cena operacije pretovara (utovara, istovara) i dostave. Pri prevozu masovnih tereta često je brzina transporta malo vaţna, a u prevozu ljudi na velike daljine imaodlučujući značaj. RAZVOJ SAOBRAĆAJA KAO ĈINILAC INTEGRACIJE SVETSKE PRIVREDE Geografski domet meĎunarodnih ekonomskih konakata bio je vrlo značajan još u starom veku, do Evrope su dolazile brojne robe čak iz zemalja istočne Azije. Geografska otkrića krajem XV i početkom XVI veka omogućila su trgovinsku razmenu Evrope s amerikom. Količina prevoţenih roba na veće udaljenosti bila je ipak mala sve do XIX v. kada je primena parne mašine za pogon brodova i gradnja ţeleznica mnogo smanjila cene transporta. Dalje velike etape u razvoju transporta bile su: - početak serijske proizvodnje automobila i aviona u prvoj polovini XX veka; 178
- brza modernizacija svih sredstava transporta u drugoj polovini XX veka. Izraz te modernizacije je stalno povećavanje brzine saobraćajnih sredstava, povećavanje njihove veličine i uvoĎenje principijelno novih transportnih sistema, na pr. specijalizacija prevoza i kontejnerizacija (što olakšava pretovar), monošinske brze pruge, pneumo-kontejnerski cevovodi, itd. Rast obima industrijske proizvodnje uzrokovao je znatno povećanje uloge transporta u privrednom ţivotu. Jedna od najvaţnijih promena koje su nastale usled razvoja transporta u drugoj polovini XX v. bio je razvoj rudarstva u vanevropskim regionima, uglavnom u Africi, Latinskoj Americi, kanadi i Australiji. Udeo tih zemalja u svetskoj rudarskoj proizvodnji postepeno raste, što se povezuje s razvoj pomorskog saobraćaja. Još pre I sv. rata prevoz većine minerala iz tih regiona sveta do zemalja Evrope i Severne Amerike bio je neisplativ. Jer u to vreme potrebe industrije bile su znatno manje nego sada, a leţišta minerala u industrijskim zemljama nisu još bila iscrpljena, najčešće nije bilo potrebe za posezanjem sirovinskih resursa sa drugih kontinenata. Ipak evropski ekonomisti i političari su pretpostavljali da će takvo stanje biti promenjeno i u razradi planova prekomorske ekspanzije posvećivali su veliku paţnju ovladavanju sirovinskim resursima Neki od tih planova bili su realizovani još pre II sv. rata. To se u prvom redu odnosilo na sirovine deficitarne u Evropi, kao što je bakar.Za dve meĎuratne decenije aktivirani su bakarni baseni u Katangi, Čileu i Zambiji. Obim prevoza bio je ipak i dalje beznačajan. Prevoz rude gvoţĎa sa drugih kontinenata u Evropu i SAD bio je neisplativ. Situacija se radikalno promenila posle II sv. rata. Morski transport je dostigao preko 70% prometa tereta u meĎunarodnoj trgovini. Prosečna tonaţa brodova je višestruko povećana – sa nekoliko hiljada tona početkom druge polovine XX v., do nekoliko desetina hiljada tona danas. Najveće promene bile su u konstrukciji teretnih brodova. Ranije tankeri nosivosti preko 10 000 t smatrani su za velike, sada se pak grade brodovi nosivosti preko 500 000 t. Tonaţa brodova za prevoz ruda, pred II sv. rat retko je prelazila 20 000 t, a danas prelaze često 50 000 t a neki i preko 200 000 t. Brodovi postaju pri tome sve više specijalizovani, što olakšava na pr. Automatizacije rada utovara i istovara. To znatno sniţava cene transporta. Računa se na pr. da cene transporta 1 t rude Fe iz Juţne Afrike, do V. Britanije iznosi 2,7 funti pri prevozu brodom nosivosti 70 000 t i 1,0 funtu brodom nosivosti 250 000 t. Vaţna je takoĎe eksploataciona brzina morskih brodova – pod kraj tridesetih godina ona je iznosila 9-10 čvorova (1 čvor = 1 morska milja ili 1852 m na čas), a sada dostiţe 25 čvorova. Teorijski to znači mogućnost prevoza u istom vremenu, više nego dvostruko veće teţine tereta. Svi navedeni činioci koji su doveli do pada udela cena transporta u ceni uvezenog tereta (usled inflacije cena morskog prevoza je povećana, ali manje nego cena transporta tereta). Pad cena transporta sirovina na velikim distancama učinio je da proizvodi rudarstva Afrike i Kanade, a kasnije takoĎe Latinske Amerike, Azije i Australije postale su više konkurentne u odnosu prema sirovinama dobijenim u zemljama Evrope i SAD. Jer ipak ove poslednje odlikuju se najčešće niţim sadrţajem metala u rudi, što je dovelo do dalekoseţnih proena u geografiji svetskog rudarstva. U periodima rasta svetske potrošnje sirovina, veliki koncerni teţili su da obezbede nove potrebe kroz velike rudarske 179
investicije u zemljama u razvoju, Australiji i Kanadi. MeĎutim, u periodima kada je ponuda datih sirovina prevazišla potrošnju, ti koncerni su zatvarali rudnike koji su najmanje produktivni, i to pre svega one koji se nalaze u industrijskim zemljama. Na primer, proizvodnja rude Fe u Francuskoj i Nemačkoj je dosta smanjena u poslednjih trideset godina. Kao što vidimo, razvoj saobraćaja povećava intenzitet ekonomskih veza u svetskim razmerama, uzrokuje promene u razmeštaju proizvodnih snaga, a istovremeno je suštinski činilac integracije svetske privrede.
Sl. 2. - Veliĉina tereta i cene prevoza po toni 10000000 Shipment Size (lbs)
1000000
Transport Charges ($/ton)
100000 10000 1000 100 10 1 Parcel
LTL Truck
Truckload
Railcar load
Multi-railcar
Unit train
Sl. 3. - Distance, Vrsta prevoza i transportni troškovi
180
Barge load
C1
Road Transport costs per unit
C2 C3
Rail
D1
Maritime
D2
Distance
Sl. 4. - Uslovi i faktori koji utiĉu na saobraćajne troškove Uslovi Faktori Primeri Distance, prirodna geografija, dostupnost
Plovidba izmeĊu Francuske i Engleske vs. Plovidba izmeĊu Francuske i Holandije
Tip proizvoda
Pakovanje, teţina, kvarljivost
Prevoz uglja Prevoz cveća ili vina
Ekonomije obima
Veliĉina prevoznog sredstva
A 747 u poreĊenju sa 737 (putnici) A ULCC u poreĊenju sa VLCC (tovar)
Prazan hod
Trgovina izmeĊu Kine i SAD
Kapacitet, ograniĉenja, uslovi korišćenja
IzmeĊu drţava
Kapacitet, ograniĉenja, uslovi korišćenja
Autobus u poreĊenju s automobilom
tarife, sigurnost, vlasništvo
Evropska Unija
Geografija
Trţišna neravnoteţa Infrastruktura Moda Zakoni i propisi
181
VRSTE SAOBRAĆAJA Osnovne vrste savremenog transporta su – ţeleznički, vodni (morski, rečni), drumski, vazdušni, cevovodni, ţičani i beţični. Pojedinačno čine saobraćjne mreţe a zajedno formiraju jedinstven saobraćajni sistem regiona ili sveta. Najbrţe od svih u novije vreme se razvijao automobilski, cevovodni i vazdušni saobraćaj. Povćan je i značaj morskog saobraćaja. Gotovo u svim zemljama sveta pogoršana je pozicija ţelezničkog saobraćaja. Veći deo svih saobraćajnih sredstava i saobraćajnica koncentrisan je u razvijenim zemljama. Na njih otpada značajan deo prometa tereta i putnika svetskog transporta. Zemlje u razvoju su znatno slabije, nego razvijene, obezbeĎene saobraćajem. MeĎu regionalnim saobraćajnim sistemima posebno se izdvajaju sistemi Severne Amerike, koji je vodeći u svetu po ukupnoj duţini saobraćajnica (oko 30% svetske saobraćajne mreţe) i po prometu tereta većine vrsta saobraćaja; sistem EU, prevazilazi sisteme drugih regiona po gustini mreţe i frekvenciji kretanja; sistem ZND (10% svetske saobraćajne mreţe) zauzima prvo mesto po ukupnom obimu prevoza tereta. U ostalim regionima sveta – u zemljama u razvoju Afrike, Azije i Latinske Amerike, saobraćajni sistemi su još u fazi formiranja, još je velika uloga teretnog saobraćaja, neke vrste savremenog saobraćaja su slabo razvijene ili ih nema (ţelezničke pruge, cevovodni transport itd.) ВРСТЕ САОБРАЋАЈА
КОПНЕНИ
ВОДЕНИ
ВАЗДУШНИ
Друмски
Морски
Авионски
Радио
Железничк и
Речни
Хеликоптер.
Цевоводни
Каналск и Језерски
Ракетни
Телевизиј а Телекомуникације
Жичани
БЕЖИЧНИ
Сателитски
Sl. 5. - Подела саобраћаја према природној средини у којој се обавља
182
СФЕРА УСЛУГА
МАТЕРИЈАЛНЕ УСЛУГЕ (терцијарни сектор)
НЕМАТЕРИЈАЛНЕ УСЛУГЕ (квартарни сектор)
Трговина и материјалнотехничко
Здравствена заштита и социјално
снабдевање Комуникације
Финансије, банкарство
осигурање и осигурање
Саобраћајне услуге
Образовање и наука
Стамбено-комуналне - водоснабдевање - електродистрибуција - канализација - топлификација - градска чистоћа и одржавање зеленила
Административне услуге (управа)
Угоститељство
Култура и уметност Туризам и
рекреација Физичка култура и спорт
Сл. 6. - Место саобраћаја у структури услужних делатности
Savremene kvalitativne promene saobraćajnog sistema su: 1. raste duţina elektrificiranih ţelezničkih pruga, automagistrala, mreţa cevovoda velikog prečnika. 2. Povećavanje kvaliteta saobraćajne mreţe – dubliranje saobraćajnih komunikacija svetskog značaja: izgradnja naftovoda, automagistrala, paralelno sa kanalima, i drugim saobraćajnicama (na primer, izgraĎeni su naftovodi paralelno Sueckom i Panamskom kanalu, Transpirinejska automagistrala duţ gibraltarskog tesnaca i slično). 3. Formiranje kontejnerskog sistema prevoza roba (u kontejnerima se prevozi oko 40% ukupnog tereta), transkontinentalnih kontejnerskih ―mostova‖, koji predstavljaju kombinaciju morskog transporta s maršrutnim ţelezničkim kompozicijama i kamionima kontejnerovozima (Transsibirski, Japan – Istočna obala SAD, Transamerički, Zapadna Evropa – Bliski i Srednji Istok); 4. Stvaranje transportnih koridora (polimagistrala) za prevoz tereta kroz teritoriju nekoliko drţava. Na primer, u Evropi je izdvojeno deset evrokoridora, od kojih dva prolaze kroz Srbiju (koridor VII i koridor X). Sl. 7. - Komparacija performansi odabranih vrsta savremenih prevoznih sredstava
183
Prevozno sredstvo Barge Hopper car 100 car train unit
Semi-trailer truck
Post-panamax containership
VLCC
747-400F
Kapacitet
Truck Equivalency
1500 Tons 52,500 Bushels 453,600 Gallons
57.7 (865.4 for 15 barges in tow)
100 Tons 3,500 Bushels 30,240 Gallons
3.8
10,000 Tons 350,000 Bushels 3,024,000 Gallons
384.6
26 Tons; 910 Bushels 7,865 Gallons 9,000 for a tanker truck
1
2,116
5,000 TEU 300,000 tons 2 million barrels of oil 124 tons
9,330
5
STVARANJE GLOBALNIH MREŢA Procesom globalizacije stvorene su globalne mreţe: globalna saobraćajna mreţa, telekomunikaciona mreţa, informatička (Internet) mreţa, mreţa finansijskog sistema. Sve su one rezultat direktne povezanosti i recipročnih odnosa s globalizacionim procesom. Na prvom mestu po vaţnosti je razvoj saobraćajnih mreţa, odnosno stvaranje globalnog saobraćajnog sistema, koji utiče na ―prostorno-vremensku konvergenciju‖ i ―saţimanje prostora‖. Veliki tehnološki napredak u svim vrstama saobraćaja (avijacija, brze pruge, autoputevi, kontejnerski prevoz) uticao je na skraćivanje vremena prevoza i smanjivanje cena prevoza. Pomorski saobraćaj učestvuje u svetskoj trgovini sa 2/3 po vrednosti i ¾ po teţini prevoza. Kontejnerski prevoz je olakšao pretovar. Najvaţniji kontejnerski lanci povezuju tri svetska ekonomska ţarišta – SAD, EU i Japan. U tim regionima se nalaze i najvaţnije svetske luke. Sastavni deo globalnog saobraćajnog sistema čine telekomunikacione i informatičke mreţe, koje omogućuju brz prenos informacija, upravljanje na daljinu i rad na daljinu. Sa mreţom Interneta stvoreni su još povoljniji uslovi ekonomske globalizacije. Usvetu je 2000. g. Bilo 513 mil. Internetskih priključaka, od čega na Angloameriku otpada 36,2%, na Evropu 30,1%, na Aziju + Pacifik 27,9%, na Latinsku Ameriku 4,9%, Bliski Istok i 184
Afriku 0,9%, odnosno 0,8%. Iz ovih podataka se vidi da su u globalnu mreţu nejednako uključeni pojedini regioni sveta. To se odraţava na njihov stepen društvenoekonomskog preobraţaja i na ekonomski potencijal. Razvoj informatiĉkog društva Globalizacija je praćena razvojem postindustrijskog odnosno tercijarnog ili preciznije, informatičkog društva. Za informatičko društvo karakteristična je prevlast tercijarnog sektora, dok je transformisana industrija ostala i dalje najvaţnija privredna grana. Primer je EU koja je već početkom 1990-ih (EU-12) imala prosečnu strukturu 7:32:61. danas postoje veće razlike unutar EU na nivou zemalja i regiona. Tercijarne delatnosti, posebno bankarstvo i saobraćaj, široko su uključene u globalni razvoj, pri čemu su došle do izraţaja tendencije povezivanja i proţimanja s modernom industrijom i kvartarnim sektorom (nauka i istraţivanja). Informatičko društvo istovremeno je i bogato društvo. Takvo društvo počelo se razvijati posle 1970.ih. Na ekonomsku osnovu fordizma nadovezao se period postfordizma, obeleţen novom naučno-tehnološkom revolucijom, funkcionalnom specijalizacijom, globalnim umreţavanjem, ekonomijom dostupnosti. Orijentacijom na intenzivan razvoj razvijenih zapadnih zemalja, još više se produbljuje jaz izmeĎu bogatih i siromašnih zemalja. Posebno je obeleţje informatičkog društva njegova mobilnost. Ona je istovremeno i faktor i posledica globalizacije. Posebno je izrazita u odvijanju putničkih, robnih, informacijskih i finansijskih tokova. Svetske migracije, s jedne strane kvalifikovanih (posebno školovanih i visokokvalifikovanih), a s druge nisko kvalifikovanih i nekvalifikovanih osoba, iznosile su 2000. g. Više od 175 mil. ljudi. Najviše je od toga otpadalo na Evropu (56 mil.), zatim Aziju (50 mil.) i Severnu Ameriku (41 mil.). Deset zemalja imalo je više od 4 mil. Migranata, najviše SAD (34,9), Rusija (13,2) i nemačka (7,3). S obzirom na na smer migracionih pravaca zemlje su se izrazito izdiferencirale na na useljeničke (SAD, EU, Saudijska Arabija), i iseljeničke (Indijski potkontinent, Ukrajina, andske zemlje). Nasuprot svetskim migracijama kao pokazatelj mobilnosti takoĎe su značajne dnevne i sezonske migracije, posebno izrazite u visokorazvijenim zemljama. Na mobilnost ukazuju i turistička kretanja, zatim narasli robni, finansijski i informacijski tokovi kao pokazatelji globalizacije i istovremeno nejednakog regionalnog razvoja. Moţe se zaključiti da u svetskim razmerama sve više jača potraţnja za kretanjem, mobilnošću. To dovodi do stvaranja tzv. ―mreţa za mobilnost‖. Takve mreţe treba da čine kombinovan i integrisana sistem, usklaĎen s ekonomskim, političkim i ekološkim interesima i ljudskim socijalnim potrebama.
-----------
185
GEOGRAFIJA SAOBRAĆJNIH GRANA ЖЕЛЕЗНИЧКИ САОБРАЋАЈ
Sl. 8. - Локомотива Rocket, 1829.г. Проналазак парне локомотиве Џорџа Стивенсона – 26.09. 1825.г. – Locomotion прва парна локомотива, која је превозила путнике и робу на линији Стоктон – Дарлингтон (брзина 15 km/h). – 1829.г. – Локомотива Rocket Џорџа Стивенсона постиже брзину од 56 km/h. – 1830.г. - прва комерцијална линија између два града: Манчестер – Ливерпул (са локомотивом Rocket). Железница је успоставила прве урбане системе и омогућила приступ ресурсима и тржиштима пространих територија. Своју праву афирмацију, железнички саобраћај доживљава у САД. – Прва пруга отворене на линији Балтимор – Охајо 1830.г. – Прва трансконтинентална линија Њујорк – Сан Франциско 1869.г. Danas se razvijaju nove vrste ţelezničkog transporta – lokomotive na vazdušnom ili magnetnom jastuku, monošinske pruge, ţelezničke linije s automatskim obrtanjem pravca, superbrzi vozovi itd. Elektronsko praćenje i sigurnosni ureĎaji su povećali tačnost i bezbednost saobraćaja. Najveću ţelezničku stanicu ima Čikago, sa 60 koloseka.
186
Ţelezniĉki saobraćaj данас zauzima drugo mesto po obimu prevoza tereta (posle morskog) i putnika (posle automobilskog). Po ukupnoj duţini mreţe puteva (oko 1,2 mil. km) on zaostaje iza automobilskog i vazdušnog transporta. Glavna funkcija ţelezničkog saobraćaja je prevoz masovnih industrijskih i poljoprivrednih tereta (ugalj, čelik, ţito i dr.) na velika rastojanja. Karakteristična osobina ţelezničkog saobraćaja je masovnost prevoza, veća sigurnost, regularnost kretanja i manja zavisnost od prirodnih uslova, vremena i godišnjeg doba, nego drugih vrsta saobraćaja. Velike razlike u nivou razvoja ţelezničkog saobraćaja (duţina, gustina mreţe, stepen elektrifikacije ţelezničkih pruga i dr.) po regionima i zemljama sveta. U celom svetu se smanjuje duţina ţelezničkih pruga, posebno u razvijenim zemljama. Nove pruge grade se samo u pojedinim, najčešće nedovoljno razvijenim zemljama (Rusija, Kina). Po duţini mreţe ţelezničkih pruga vodeću poziciju u svetu zauzimaju najveće po površini zemlje: SAD (232 000 km pruga u eksploataciji, 2004. g.), Rusija (87 000 km; ZND 150 000 km), Kanada 73 000 km (3 transkontinentalne pruge), Indija (59 000 km), Kina (58 000 km), Nemačka, Argentina, Francuska, Meksiko. Na te zemlje dolazi preko polovine ukupne duţine pruga sveta. U SAD je izgraĎeno 9 transkontinentalnih pruga koje povezuju pacifičke luke Los AnĎeles, San Francisko, Ričmond i Sietl sa većim brojem priatlantskih luka, uključujući i Njujork. U ZND su najduţe linije Transsibirska i Turkmenistansko-sibirka. Bajkalsko-amurska pruga (BAM), duga je 2200 km (Ust Kut – Komsomolsk na Amuru). U Latinskoj Americi ima dve transkontinentalne pruge: Buenos Aires – Valparaizo i Buenos Aires – Antofagasta. Najduţa ţeleznička pruga je Lisabon – Madrid – Pariz – Minhen – Berlin – Varšava – Moskva – Novosibirsk – Vladivostok. Ppovezana je u jednu liniju 1903. godine. Ona povezuje Atlantsku i Pacifičku obalu. Rastojanje se prelazilo ranije za 13 dana i noći, a danas je upola kraće. Za nas su vaţne dve evropske ţelezničke linije: 1) linija nekadašnjeg „Orijent ekspresa― Pariz – Ţeneva – Milano – Trst – Beograd – Sofija – Istambul, i 2) Berlin (Varšava) – prag – Budimpešta – Beograd – Sofija – Solun – Atina. Po gustini ţelezniĉke mreţe vodeće su evropske zemlje (gustina u Belgiji iznosi 133 km na 1 000 km2). Zemlje Severne Amerike i Zapadne Evrope su prezasićene ţelezničkim prugama, a neke zemlje Afrike i Azije ih uopšte nemaju. Gustina ţelezičke mreţe u proseku za zemlje Afrike iznosi samo 2,7 km na 1 000 km2). Gustina mreţe je u nekim zemljama asimetrična – u Rusiji je najveća u evropskom delu, u Indiji na severu (Pendţab), u Kini na istoku, u Kanadi na jugu, u Brazilu i Australiji na jugoistoku itd. Po nivou elektrifikacije ţelezničkih pruga takoĎe prednjače evropske zemlje (u Švajcarskoj je elektrificirano oko 100% pruga, u Švedskoj 65%, u Italiji, Austriji i Španiji preko 50%, u Rusiji 43%. U pojedinim regionima i zemljama koloseci imaju razliĉite širine. Normalni kolosek ima širinu 1435 mm (75% pruga u svetu). Široki kolosek imaju: 1524 mm Rusija; 1600 mm Irska i deo Indije; 1676 mm Španija. Po obimu tereta vodeću poziciju u svetu zauzimaju SAD, Kina i Rusija; po broju putnika Japan (395 mlrd p-km), Kina (354), Indija (320), Rusija (192), Nemačka (60 mlrd p-km).
187
Sl. 9. - Ţelezniĉki prevoz putnika u svetu 1980-2004. 2.200 2.000
Billions of passengers-km
1.800 1.600 1.400 1.200 1.000
Asia
0.800
America
0.600
Africa and Middle East
0.400
Europe
0.200
Total Passengers-km
0.000
Sl. 10. - Ţelezniĉki prevoz tereta u svetu, 1997-2004
8,000 7,000
Billions of tons-km
6,000
Asia
5,000
America
4,000
Africa and Middle East
3,000
Europe
2,000 1,000 0
1997
1998
1999
2001
2002
2003
2004
Najveći deo ţelezničkih linija u svetu su nadzemne. Gradnja pruga je velika investicija, izmeĎu ostalog zbog tunela, mostova, nasipa itd. Oko 6% ukupne duţine pruga u svetu je u tunelima. Klasičan primer u tom pogledu je Švajcarska. Godine 1882. otvoren je tunel Sen Gotard dug 14,6 km, a kasnije Simoplon I (18,8 km) i Simplon II (19,8 km), koji povezuju Švajcarsku i Italiju. Od 20 najduţih tunela u svetu u Japanu se nalazi 5, meĎu kojima je najduţi „Seikan―, koji spaja ostrva Honšu i Hokaido ispod tesnaca Cugaru. Njegova ukupna duţina iznosi 54 km. „Dai Šimicu― je treći (23 km) a „Kanmon― peti (19 km). Japan je izgradio i najduţi most (vijadukt) na svetu, koji spaja 188
Kobe sa o. Avaji (3910 m). Tunel ispod Lamanša („Eurtotunel―), izmeĎu Folkestona u V. Britaniji i Kokela u Francuskoj, dug je 50,45 km. Ima dvojni kolosek kojim saobraćaju brzi vozovi (tzv. „šatl vozovi―). Pušten je u promet 1994. g. Eurotunel se sastoji iz tri paralelna tunela, od kojih su dva za ţeleznički saobraćaj i jedan servisni. Prokopan je na dubini 25-40 m ispod morskog dna. Ivesticija je koštala oko 13,5 mlrd. USD a bilo je angaţovano ukupno 15 000 radnika.
Šinkansen U nekim razvijenim zemljama (SAD, Japan, Nemačka, Francuska) izgraĎeni su superbrze pruge (brzine preko 200 km/h) kao što su: Šinkansen u Japanu, TŢV (TGV – Train à Grande Vitesse - vozovi velikih brzina) u Francuskoj, Transrapid u Nemačkoj. Ţelezničke pruge zemalja ZND, EU, Severne Amerike u okviru svojih regiona su povezane u jedinstven saobraćajni sistem, tj. Čine regionalne sisteme ţelezničkih pruga. Francuske lokomotive i ţelezničke kompozicije koriste se u mnogim zemljama sveta. Firma Alstom je konstruisala lokomtovu za TŢV koja dostiţe 350 km/h. Na Tajvanu je izgraĎena linija TŢV Tajpej-Kaošing (2003. g.), u Kini Peking – Šencen (1997. produţena do hongkonga), u Republici Koreji Seul – Pusan (422 km), u Australiji Sidnej – kanbera (290 km), u Rusiji Moskva Sakt Peterburg (Voz „Sokol― pušten u promet 2001. g., kreće se brzinom 160 km/h i prelazi rastojanje za 3 h i 40 min.), u SAD Boston-Njujork-Vašington. Evropska unija dosta ulaţe u izgradnju brzih pruga da bi povećala svoju tetirotijalnu koheziju. U planu je povezivanje s TŢV lnijama Francuske, Nemačke, Španije, Švajcarske i Italije. Predstoji izgradnja tri linije TŢV preko Švajcarske: 1. Cirih – Milano preko Sen Gotharda (s tri tunela ukupne duţine 83,9 km); 2) Lotsberg – Bern – Milano (tunel 34,6 km); 3) Lion – Torino (tunel ispod Mot Ţeni dug 52 km). Preko Austrije se gradi TŢV linija Minhen – Verona, sa tunelom ispod Brenera. Predstoji izgradnja tunela ispod Pirineja za TŢV Liniju Pariz – Madrid. U planu je da se ta linija produţi do maroka, kroz tunel ispod Gibraltara. 189
Sl. 11. - Vreme putovanja pre i posle uvoĊenja vozova velikih brzina (ĉasova)
Seoul - Busan Tokyo - Osaka Paris - Marseille Madrid - Seville London - Paris
Paris - Bruxelles Berlin - Hannover After
Hannover - Wurzburg
Before
Firenze - Rome 0
1
2
3
190
4
5
6
7
DRUMSKI SAOBRAĆAJ Drumski saobraćaj ima vodeću ulogu u prevozu putnika (80% svetskog prometa putnika), a takoĎe roba na kratka i srednja rastojanja (―od vrata do vrata‖) MeĎu drugim vrstama saobraćaja vodeći je i po duţini mreţe saobrćajnica (24 mil. km, ili 70% svetskog saobraćajnog sistema).
Sl. 12. - Карл Бенц за воланом свог аутомобила (1885) Развој аутомобила и друмског саобраћаја • • •
Друга половина 19. века обележена је развојем мотора са унутрашњим сагоревањем. 1885.г. Карл Бенц конструише први аутомобил са унутрашњим сагоревањем на три точка, претечу модерног аутомобила. 1885.г Готлиб Дајмлер конструише претечу данашњег моторцикла, а годину дана касније и први аутомобил на четири точка.
191
• •
1913. u Fordovim fabrikama uvedena pokretna proizvodna traka. U periodu od 1909-1927. Fordove fabrike su proizvele 15 miliona automobila (čuveni model „TT―) koji su preplavili američko trţište. Osim navedenih, zasluge za razvoj automobilskog saobraćaja imaju Nemci Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela, Francuzi Lui Reno, Mišelin (zasluga za pneumatsku gumu), Milde, Dore, Porše, Englezi Frederik i Čarls Rojs, Dizraeli (napravio dvoetaţni autobus), Italijan Vinčenco Lančija. Američki veterinarski lekar Danlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. g.
Na početku 2000. godine u svetu je bilo 522,6 mil. ličnih, preteţno lakih automobila i 190,7 mil. komercijalnih vozila (teretnih i poluteretnih). Najveći automobilski park imaju SAD, Japan i Nemačka. Dok u Zapadnoj Evropi i u manjem stepenu Severnoj Africi, Japanu i Australiji preovlaĎuju laki automobili, to u zemljama u razvojuAfrike, Azije i ZND polovinu voznog parka čine kamioni, autobusi i druga specijalna vozila. U Kini taj procenat je veoma visok, blizu 90%. Kina ima lakih automobila toliko kao Saudijska Arabija, koja je sto puta manja po broju stanovnika, i samo dva puta više nego mala zemlja Luksemburg. Veliki broj motocikla, bicikla i rikši u Kini, Indiji i drugim azijskim zemljama, zamenjuje automobile u gradskom saobraćaju. Veliki deo automobilskog parka i drumske mreţe koncentrisan je u razvijenim zemljama. Od ukupnog broja automobila u svetu, koji danas prelazi 650 mil., oko 80% je koncentrisano u zemljama Severne Amerike (oko 250 mil., od kojih 200 mil. u SAD), Zapadnoj Evropi (preko 200 mil.) i Japanu (preko50 mil). Prosečna snabdevenost automobilima u svetu je – na jedan laki automobil dolazi 11,6 stanovnika. Najveću snabdevenost imaju Italija (1,7), Nemačka i Australija (1,9), Austrija i Švajcarska (2), SAD i Francuska (2,1), Kanada, V. Britanija, Belgija, Švedska, Španija (2,3), Japan norveška i Holandija (2,4), itd. Najrazvijeniju mreţu mreţu autoputeva imaju SAD (1/4 ukupne duţine), Kina, Japan, Indija, Rusija, evropske zemlje. Evropa po gustini autoputeva prevazilazi sve ostale regione sveta. Po drumskom teretnom saobraćaju prvo mesto zauzimaju SAD. U pojedinim zemljama i regionima sveta (ZND, EU, Sev. Amerika) autoputevi sačinjavaju jedinstvene saobraćajne sisteme (nacionalne, meĎunarodne). Prvi asfaltirani put je izgraĎen 1901. g. u Monte Karlu. Četvrt veka kasnije u Italiji je izgraĎena prva automagistrala. Izgradnja automagistrala razvila se u nemačkoj 1930-tih. godina. Nacistička Nemačka je imala plan da izgradi mreţu autoputeva u Evropi sa centrom u Berlinu. Najveću ukupnu duţinu automobilskih puteva imaju SAD (5 mil. km), Francuska, Australija, kanada, rusija, Indija. Ako bi se sabrale površine automobilskih puteva u SAD, dobila bi se površina ravna Velikoj Britaniji (244.000 km2). Brazil je izgradio
192
dobre autoputeve prema unutrašnjosti, u cilju osvajanja i naseljavanja Amazonije i drugih predela (magistrala Brazilija – Belen, Transamazonika, Nord-perimetral itd.). Kina takoĎe gradi puteve prema unutrašnjosti. Brzi autoputevi – autostrade, su najviše zastupljeni u SAD, Japanu, Italiji, Nemačkoj, holandiji. Gustina drumske mreţe (km/100 km2) je najveća u Zapadnoj Evropi (posebno Nemačka, Danska, Holandija, Velika Britanija). MeĎunarodne automagistrale igraju vaţnu ulogu za ostvarivanje meĎunarodnih veza i za integrisanje saobraćajnih sistema pojedinih zemalja. Takve postoje u Evropi i Severnoj Americi (Panamerički put). Godine 1993. odrţan je sastanak ministara saobraćaja zemalja članica EU na o. Krit. Tada je doneta odluka da se izgradi 10 „transportnih koridora―. Njihov cilj je da se poveţu Severna, Srednja i Jugoistočna Evropa, i da se ovi koridori produţe prema Turskoj i zemljama Bliskog i Srednjeg Istoka. Srbiju presecaju dva evrokoridora – VII (plovni) i X (drumski). Modernizacija drumskog saobraćaja ide u dva pravca – modernizacija automobilskog parka i modernizacija drumske mreţe. Zahvaljujući specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tečne terete, kontejnetovoza, panelovoza, rashladnih trejlera i dr., drumski saobraćaj je počeo uspešno da konkuriše ţelezničkom transportu. Zapadnoevropski standardi dopuštaju autovozove ukupne teţine do 44 tone i duţine 18 m. Oni su usaglašeni sa evropskim normama za bezbednost na putevima i zaštiti puteva. U SAD i kanadi su dozvoljeni veći autovozovi, a u Australiji još veči – 50 m i preko 100 tona. Postoje tegljači i platforme, koje omogućuju u vandrumskim i drugim uslovima da se prevoze superteški tovari. Drumski saobraćaj stvara dosta ekoloških problema. Na drumski saobraćaj otpada preko 40% entropogenog zagaĎivanja atmosfere. Zbog toga u razvijenim zemljama prelaze na bezolovni benzin i katalitičke neutralizatore odraĎenih gasova. Time se smanjuju zagaĎenja u gradovima i urbano-industrijskim aglomeracijama. U Zemljama Zapadne Evrope, Japanu i J. Koreji visok procenat automobila koristi gas i dizel gorivo. Perspektivni pravac je usavršavanje elektromobila, posebno za gradski saobraćaj. Karakteristično za drumski saobraćaj je veliki broj udesa. U zemljama ZND i SAD u drumskom saobraćaju godišnje gine oko 40-50 hilj. ljudi, u Francuskoj 10 hilj., u japanu 5 hilj. itd. S tim u vezi, uvedeno je ograničenje brzine. U većini zemalja, čak na autoputevima, brzina je ograničena na 100-120 km/h.
193
CEVOVODNI TRANSPORT Cevovodni saobraćaj je relativno mlaĎi, ali ekspanzivan vid saobraćaja, koji sluţi za transport tečnih, gasnih i rasutih vrsta proizvoda. U najvećem obimu cevovodima se transportuje zemni gas, nafta i derivati nafte. Gaso- i naftovodi (ukupna duţina u svetu dostiţe 1,8 mil. km2) najviše su rasprostranjeni i naftonosni i gasonosnim regionima Severne amerike (SAD, Kanada), ZND (Rusija), Bliskog i srednjeg Istoka, a takoĎe EU koja uvozi velike količine nafte i gasa. Po obimu rada cevovodnog saobraćaj na prvom mesti je Rusija (više od polovine svetskog prometa u toj vrsti transporta).
Sl. 13. – Transaljaski naftovof Za početak cevovodnog transporta smatra se 1865. g. kada je u SAD izgraĎen prvi naftovod duţine 6 km. Deset godina kasnije izgraĎen je naftovod duţine 100 km. U Rusiji je na predlog velikog ruskog hemičara D. I. Mendeljejeva, 1907. g. izgraĎen naftovod od Bakua do Batumija (885 km). U SAD su pristupili izgradnji produktovoda (za benzin, mleko, brašno, mlevenu rudu i koncentrate, ugalj itd.). Danas je najduţi gasovod iz Jamburga (poluostrvo Jamal u Rusiji) do Nemačke. Naftovod „Druţba― počinje u Povolţju (Rusija) i pruţa se preko Budimpešte, Bratislave do Švedta u Nemačkoj (ukupno 5 500 km). U SAD je interesantan Transaljaski naftovod, koji se zagreva. Zemlje veliki proizvoĎači nafte imaju po pravilu razgranatu mreţu naftovoda od nalazišta do izvoznih
194
luka i rafinerija. Meksiko već raspolaţe sa 40.000 km cewvovoda, Iran preko 10.000 km. Vaţan je naftovod od Ahvaza (Iran) do Iskenderuna (Turska), dug 1852 km. U Saudijskoj Arabiji rade naftovodi Darhan – Ras Tanura, Darhan – Bahrein, Darhan – Abkaik, Abkaik – Ras Tanura, Katif – Saida (Sidon, Liban) dug 1712 km. Ukupna duţina naftovoda u Saudijskoj Arabiji iznosi preko 4500 km. Veliki cevovovodi u svetu su: Reduter – Port Kredit (4,8 hilj. km) – naftovod; Edmonton – Montreal (3,2 hilj. km) – naftovod; Hjuston – Njujork (2,5 hilj. km) – produktovod; Bomont – Lindon (2,4 hilj. km) – produktovod; Longvi – filadelfija )naziva se „Big Inč―, duţine 2000 km) – gasovod. U Evropi cevovodi se pruţaju od uvoznih luka ka unutrašnjosti kontinenta. Takvi su: Sen nazer – Nirnberg (2 000 km) – benzinovod, Kadiz – Saragosa (1,2 hilj. km) – naftovod, Marselj – Karlsrue – Keln (800 km) – naftovod, Đenova – Minhen (1120 km) – naftovod, Đenova – Ingolštadt (650 km) – naftovod, „Adrija― Rijeka – Budimpešta – Bratislava (650 km) – naftovod; Trst – Ingolštadt (460 km) – naftovod. Od ukupne duţine cevovoda, oko 60% se nalazi u SAD, 9% u latinskoj americi, 7% u Kanadi, 5% na Bliskom i Srednjem Istoku. Od magistralnih gasovoda, 70% su u SAD. Relativno mnogo gasovoda ima u zemljama ZND. Kao veliki čvor gasovoda je selo Dašava (Dašava – Kijev, Dašava – Moskva itd.).
195
ВОДЕНИ САОБРАЋАЈ
Sl. 14. - Clermont, 1807. година • • • • • • • •
Почетком 19. века успостављене су прве редовне поморске линије широм света, посебно између Европе и Северне Америке. Саобраћај на њима су одржавали брзи једрењаци – клипери. Први брод на механички погон (Clermont) конструисао је 1807. године Роберт Фултон. ―Клермон‖ је одржавао редован саобраћај на реци Хадсон, САД. Пароброд Savannah је први прешао Атлантик 1919. године (Њујорк – Ливерпул) за 29 дана. Прва редовна трансатлантска путничка линија уведена је 1838. године. Значајна унапређења пароброда представљали су увођење елисе (1840) и челичне арматуре (1860). У периоду 1840-1870. година развитак једрењака кулминира. Године 1850. учешће пароброда у тонажи светске морнарице износило је само 6%, а 1892. год. већ 50%. Istorijski značaj ima brod „Protos― 1880. g. On je dovezao na Londonsko trţište zamrznuto meso iz Australije, čime je počeo prekookeanski prevoz lako kvarljivih proizvoda – mesa, maslaca, citrusovog voća, banana itd. Krajem prošlog veka u Baltičkom moru počeli su koristiti prve feribote za prevoz ţelezničkih kompozicija.
196
MORSKI SAOBRAĆAJ ima prvorazredni značaj za ostvarivanje spoljne trgovine. On obezbeĎuje oko 4/5 ukupnog transporta u meĎunarodnoj trgovini. U njemu je posebno veliki udeo prevoza tereta (nafte, derivata, ruda, uglja, ţita itd.). Morskim transportom se preveze preko 5,5 mlrd. t tereta godišnje. Morski transport preveze relativno mali deo ukupnog fizičkog obima prevezenog tereta, ali zbog velikog prosečnog rastojanja (7-8 hilj. km) na njega otpada 60% od ukupnog svetskog prevoza robe. Rokovi dostave roba u vodenom transportu su najveći. To je povezano kako s velikim rastojanjima, tako i sa činjeniocom da je svetska trgovačka flota jako zavisna od meĎunarodne trgovine naftom. U porastu su meĎunarodni morski prevozi rasutih tereta, posebno uglja, ţita, nerudnih sirovina. Uporedo sa interkontinentalnim, meĎunarodnim transportom, morski transport ostvaruje u velikom obimu prevoz tereta sa velikom i malom kabotaţom u granicama svoje zemlje. Velika kabotaţa – to je plovidba brodova izmeĎu luka različitih morskih basena (na primer Vladivostok – Novorosijsk – Arhangelsk), mala kabotaţa predstavlja prevoze izmeĎu luka jednog mora (Bar – Bari). Po obimu tereta (29 trln. t-km) i proizvodnosti rada morski saobraćaj mnogo prevazilazi druge vrste saobraćaja. Cena prevoza tereta morskim putem je najniţa od svih vrsta saobraćaja. Proizvodnost rada u morskom transportu je 5-6 puta veća, nego u ţelezničkom i rečnom, a cena je gotovo 2 puta manja, nego u tom vrstama transporta. Najefikasnije je korišćenje morskog saobraćaja pri pevozu tereta na velika rastojanja. Morski prevoz u unutrašnjem prometu (mala kabotaţa) je manje efikasan. Za ostvarivanje prevoza morski transport ima sloţena i raznovrsna sredstva – flotu, morske luke, remont brodova itd. Morski prevoz opsluţuje nekoliko desetina hiljada brodova, ukupne tonaţe preko 500 mil. Bruto registarskih tona (BRT = 100 kubnih stopa = 2,83 m3). Svetska trgovačka flota se sastoji od preko 40 hiljada brodova. Glavni deo trgovačke flote pripada Japanu, Rusiji, Grčkoj, Kini, Norveškoj, V. Britaniji, Danskoj. Najveća tonaţa je pod liberijskom i panamskom zastavom. Plovidba pod tuĎom „povoljnom― zastavom, je uslovljeno uglavnom finansijskim olakšicama. Najveće flote plove pod zastavom Paname (72 mil. BRT), Liberije (60), Grčke (30), Kipra (25), Bahamskih ostrva (drţava u Vest-Indiji) (po 20), Kine (17), Rusije (15), Norveške (15) SAD (13 mil. BRT). Ipak svetsko liderstvo Paname, Liberije, Kipra i Bahamskih ostrva je uslovno, pošto je veliki deo njhovih flota vlasništvo SAD i zapadnoevropskih zemalja (meĎu kojima Francuske, V. Britanije i Nemačke), koje koriste politiku ―jeftine‖ zastave da bi izbegle visoke takse za registraciju, kontrolu broja i kvalifikacija posade, i koristile dozvolu da sastave posadu od stranaca. U svetu ima nekoliko vodećih klasifikacionih organizacija (brodski registri), koje vrše nadzor nad trgovačkom flotom. Najuticajnijai meĎu njima je „Lojd―.
197
Veliki deo svetske trgovačke flote zauzima tankerska flota. Oko 40% nosivosti svetske flote čine tankeri, koji prevoze naftu i naftne derivate. Poslednjih godina deo tankerske flote je isključen iz eksploatacije, pretopljen ili pretvoren u rezervoare za naftu. Tankeri su veliki zagaĎivači Svetskog okeana (ispiranje, havarije). Glavni pravci kretanja tih tankera su iz regiona Karipskog mora u SAD i zapadnu Evropu, i iz zemalja Bliskog Istoka u Zapadnu Evropu, SAD i Japan. Zbog zasićenosti trţišta tankerima, vodeći brodograditelji su se preorijentisali na gradnju drugih tipova brodova – za kombinovane terete (ugalj-nafta, ruda-nafta itd.), gasovoze, platforme za podmorske bušotine za naftu. TakoĎe se grade specijalizovani brodovi za ţito, drveni materijal, ugalj itd. Nove mogućnosti otvaraju specijalizovani kontejnerovozi, barţovozi (lihterovozi), brodovi tipa „RO-RO― za prevoz šinskih vozila itd. Formiran je sistem svetskih kontejnerskih linija, koje opsluţuju ekonomske veze najrazvijenijih regiona sveta. U novije vreme se pojačalo interesovanje za srednjetonaţne brodove za prevoz hemijskih proizvoda, kao i za trgovačke brodove, prilagoĎene da plove u sloţenim navigacionim uslovima Arktika. Luke su druga vaţna komponenta, uporedo s flotom, u vodenom transportu. U svetu ima preko 700 opremljenih luka. Njihove mogućnosti su veoma različite. Najvaţnije karakteristike luka su promet robe, specijalizacija po vrstama robe, maksimalna tonaţa brodova koji mogu ući u luku, proizvodnost kompleksa na keju, brodska mesta, odnos izmeĎu utovara i istovara robe itd. Stvaraju se lučkoindustrijski kompleksi za doradu uvozne ili izvozne robe ili za reeksport, specijalizovani kejovi za drveni materijal, ţito, ugalj, kontejnere, automobile itd. Lučki ureĎaji su skupi i sloţeni. Oni se grade u dugom periodu i teško se proširuju i modernizuju. Gornja granica starosti brodova je oko 30 godina, a novi tipovi brodova se pojavljuju svakih 10 godina. Luke se eksploatišu mnogo duţe. Veliko tehničkov dostignuće su luke – veštačka ostrva u zalivu Kobe, na ušću reke Rajne (kod Roterdama), na reci Labi, na reci Sveti Lorenc i po severoistočnoj obali SAD, kao i ureĎaji za utovar nafte u Persijskom zalivu. MeĎu okeanskim basenima prvo mesto po obimu morskog teretnog prevoza zauzima Atlantski okean sa okolnim morima, na čijim obalama su razmeštene najveće morske luke sveta: Roterdam (Holandija), Antverpen (Belgija), Hamburg (Nemačka), London (V. Britanija), marsej (Francuska), Đenova (Italija), Nju Orleans, Nju Jork, Filadelfija (SAD). Mnoge velike luke nalaze i na obalama Tihog okeana - Kobe, Tiba, Jokohama, Nagoja (Japan), Šangaj (Kina), Pusan (R. Koreja), Sidnej (Australija), Vankuver (Kanada) i Indijskog okeana – Karači (Pakistan), Bombaj i Kalkuta (Indija), Kolombo. Uporedo s univerzalnim postoje i specijalizovane luke za izvoz nafte (na pr. Ras Tanura u Saudijskoj Arabiji, Mina al Ahmadi u Kuvajtu, ostvo Karg u Iranu, Amuaj i La Salinas u Venecueli), rude (Tubaran u Brazilu), uglja (Ričards Bej u JAR), ţita, drveta i drugih proizvoda.
198
Sl. 15. - Tonaţa brodova po zemljama registracije, 2003.
Tanker
China
Dry Bulk
Hong Kong
Container
Norway (NIS)
Other
Singapore Cyprus Malta Bahamas Greece Liberia Panama 0
20,000
40,000
60,000
80,000
100,000
120,000
199
140,000
160,000
180,000
200,000
Танкери – економија размера
Sl. 16. - Т2 танкер
Sl. 17. - Seawise Giant у поређењу са Ајфеловом кулом
200
Нафтни танкери – пример примене економије размера, чиме је омогућен транспорт робе мање вредности на већим растојањима. Развој танкера је нарочито интензиван после Другог св. рата. • Т2 танкери (1942.г) - 16000 dwt • VLCC (Very Large Crude Carrier) - 200000-300000 dwt • ULCC (Ultra Large Crude Carrier) - преко 300000 dwt • Највећи танкер на свету је Seawise Giant изграђен 1979.г. 564763 dwt, 35,3 пута већи од Т2 танкера. Sl. 18. - Veliĉine tankera
Coastal Tanker (205 m)
Aframax (245 m)
Suez-Max (285 m)
VLCC (350 m)
ULCC (415 m)
201
Sl. 19. - Pet generacija kontejnerskih brodova First Generation (1956-1970) Converted Cargo Vessel Converted Tanker
Length Draft 135 m <9m 200 m < 30 ft
Second Generation (1970-1980) Cellular Containership
215 m
10 m 33 ft
TEU 500 800 1,000 – 2,500
Third Generation (1980-1988) 3,000
250 m Panamax Class
290 m
11-12 m 36-40 ft
4,000
Fourth Generation (1988-2000) Post Panamax
275 – 305 m
11-13 m 4,000 – 36-43 ft 5,000
Fifth Generation (2000-?) Post Panamax Plus
5,000 – 335 m 13-14 m 43-46 ft 8,000
U Tihom okeanu se nalaze najveći lučki kontejnerski terminali. Po broju prometa kontejnera se ističu Singapur, Hongkong, tajvanske luke (Gaosjun), lučki region Los AnĎeles – Long bič, luka u tokijskom zalivu itd.Veliki promet robe imaju neke izvozne luke za naftu, ugalj (Ričard Bej), rude (Tubarao u Brazilu, Dampir u Australiji) itd. U Лука Ротердам може истовремено да прими 375 морских бродова. U ovu luku godišnje uĎe 60 hilj. morskih brodova i 300 hilj. rečnih brodova, šlepova i barţi. Jedino centralizovani sistem upravljanja sa obale moţe da obezbedi sigurno kretanje brodova u luci i na prilazima.
202
Karakteristike veoma velikih Post-Panamax kontejnerovoza Malacca-max Suez-max (Projektovan) (projektovan) Kapacitet (TEU) Duţina (meters) Širina (meters) Dubina gaza (meters) Nosivost (dedvajt tona) Brzina (ĉvorova)
Sovereign Maersk
18,000
12,000
8,400
400
400
348
60
50
43
21
17
14
243,600
157,900
105,000
25
25
25
Promet najvećih svetskih luka, 1997-2000 (u millionima tona) Poslednjih godina tempo rasta pomorskog saobraćaja usporava. Osnovni uzrok je opadanje meĎunarodne trgovine naftom posle energetske krize 1973-74. g., konkurencija cevovodnog transporta i tzv. ―kopnenih mostova‖ i dr. Suštinski značaj ima struktura tereta u vodenom transportu. Prihvaćeno je da se teret deli na suhi i tečni, a suhi sa svoje strane – na komadni i rasuti. Komadna (brojčana) roba u velikom stepenu odgovara pojmu generalni teret, dok tečni i rasuti tereti se nazivaju masovni tereti. U Japanskim lukama odnos obima istovara i utovara je 47:1, a u australijskim 1:12. To zavisi od strukture uvoza i izvoza roba tih zemalja. Putniĉki pomorski saobraćaj se odvija uglavnom u kabotaţnoj (pribreţnoj) plovidbi. Najveći promet putnika imaju luke Dover, Kale, Hongkong (15-20 mil. Putnika god.), Pirej, Šangaj i dr. Veliki feribotski kompleski funkcionišu u Lamanšu, Baltičkom moru i po tihookeanskoj obali u Jugoistočnoj Aziji.
203
Sl. 20.- Promet najvećih svetskih luka, 1997-2000 (u millionima tona)
Hamburg
1997
Marseilles
2000
Yokohama Pusan Antwerp Nagoya Hong Kong
Shanghai Singapore Rotterdam 0
50
100
150
200
204
250
300
350
Na geografiju morskog transporta veliki uticaj imaju morski kanali (Suecki, Panamski, Korintski, Kilski kanal) i tesnaci (Gribraltar, Bosfor i Dardaneli, Bab el Mandeb, Ormuski moreuz, Malajski i Singapurski prolaz i drugi). REĈNI SAOBRAĆAJ. Pozitivne karakteristike tog vida saobraćaja je visok prevozni kapacitet (na dubokim rekama), relativno male cene prevoza i troškovi za organizaciju plovidbe. Razvoj i geografija rečnog saobraćaj u velikoj meri odreĎuju prirodni uslovi. U tom pogledu velike mogućnosti za organizaciju rečnog saobraćaja imaju monoge zemlje Severne i Latinske Amerike, Evrope i Azije. - U Evropi mreţu plovnih puteva sačinjavaju reke Sena, Rajna s pritokama, Laba, Odra, Visla, Dunav, Sava, Dnjepar, Volga, Don i druge. - U Aziji: Gang, Ind, Iravadi, Jangce, Ob s irtišem, Jenisej s Angarom, Lena, Amur i dr. - U Severnoj Americi: Misisipi s pritokama, Sv. Lorenc, Makenzi i dr.; - U Latinskoj Americi: Amazona i Parana; - U Africi: Kongo, Niger, Nil; - U Australiji: Mari s pritokom Darling. Ukupna duţina plovnih reka i kanala sveta iznosi 550 000 km, od kojih gotovo polovina otpada na Rusiju i Kinu (preko 100 000 km svaka), SAD (preko 40), i Brazil (30 000 km). Po ukupnom prometu tereta unutrašnjih vodnih puteva prvo mesto zauzimaju SAD, drugo – Kina, treće – Rusija, dalje slede Nemačka, Kanada, Holandija. Veliki sistemi plovnih reka i kanala su u Rusiji (zbog toga Moskvu nazivaju ―luka pet mora‖, iako nije na moru), zapadnoj Evropi (Nemačka, Holandija, Belgija), Jezerska oblast SAD (Sv. Lorenc), istočna Kina (Veliki kanal). Plovni put Dunav-Rajna dug je 2 590 km, od toga sam kanal Rajna-Majna-Dunav 171 km. Суецки канал је прокопан 1869. године. Канал је дуг 162,5 km, широк 153 m на површини и 80 m при дну. Posle rekonstrukcije 80-tih god. Suecki kanal moţe da propusti veće tankere s naftom iz Persijskog zaliva. Канал Дунав-Мајна-Рајна дуг је 171 km, широк 12 m и може да пропушта бродове носивости до 1500 тона. Godine 1959. je završen dubokovodni put na reci Sv. Lorenc, koji je otvorio Velika jezera za morski saobraćaj. Kanal Viland povezuje jezera Iri i Ontario preko teritorije Kanade. Albertov kanal u Belgiji je takoĎe dosta opterećen plovni put, izmeĎu reka Mas i Šelda. Дуизбург је nајвећа речна лука na svetu. Nazivaju je „Vrata Rura―. Dobru vezu izmeĎu rečnog i morskog saobraćaj ostvaruju brodovi za kombinovani prevoz reka – more, s malom tonaţom (do 5 hilj. t). VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ Vazdušni saobraćaj, brz ali skup, ima najveći značaj u meĎunarodnom prevozi putnika na velikim distancama. Infrastrukturu vazdušnog transporta predstavlja mreţa aerodroma meĎunarodnog i lokalnog značaja. Aerodromi imaju ulogu da upravljaju 205
letovima, primaju putnike, organizuju njoihove usluge itd. U meĎunarodnim vazdušnim vezama učestvuje preko 1 000 aerodroma. Najveći aerodromi sveta (od 30-70 miliona putnika godišnje) nalaze se u: - SAD: Nju Jork, Čikago, Atlanta, Dalas, Los AnĎeles; - V. Britanija: London; - Japan: Tokio; - Francuska: Pariz; - Nemačka: Frankfurt na Majni. Ove zemlje, zajedno s Australijom, Kinom, Rusijom i Holandijom, čine deset vodećih vazdušnih drţava (po broju putnika) sveta. Vazdušni saobraćaj uglavnom vrši prevoz putnika. Broj avionskih putnika prelazi 1,3 milijardi ljudi godišnje. Teretni prevoz, bez obzira na brzi rast, u ukupnom obimu prometa tereta svih vrsta saobraćaj zauzima beznačajan udeo (deo procenta). Deset najvećih putniĉkih aviokompanija, 2000 (u hiljadama putnika)
Air France
Continental Airlines
US Airways
United Airlines
Delta Air Lines 0
20,000
40,000
60,000
80,000
Deset najvećih teretnih aviokompanija 2000. (u 000 tona) Air France British Airways Northwest Airlines Cathay Pacific Singapore Airlines Japan Airlines Lufthansa Korean Air Lines
206
100,000
120,000
Reč avijacija potiče od latinske reči avis što znači ptica. Francus Luj Blerio je preleteo avionom kanal Lamanš (32 km) za 27 minuta 1908. godine. Ta godina se smatra godinom roĎenja avijacije. GraĎanska avijacija je dobila moderne avione tek posle Drugog svetskog rata. Poslednjih godina se koriste preteţno klipni i turboreaktivni putnički avioni, koji se kreću brzinom 900-1200 km/h, na visini 10-12 km. Od 1975. g. se koriste nadzvučni avioni (Boing 747, 757, 767, Konkord, TU-144, AN-225 i drugi), koji lete brzinom 3000-3200 km/h. Dosta se koriste ogromni lajneri, koji mogu da prevezu velike količine tereta na velika rastojanja. Pozitivan uticaj na razvoj avijacije imao je pronalazak radarske tehnike, koja je omogućila „navoĎenje― aviona pri noćnim letovima, i u nepovoljnim meteorološkim uslovima (magle, bure, oblaci i slično). U okolini velikih gradova izgraĎeni su moderni aerodromi i aerodromski kompleksi, sa više pista za uzletanje i sletanje. Ukupno u svetu ima oko 6 hilj. aerodroma, od kojih je ¼ u SAD i 1/8 u Zapadnoj Evropi. Najveći komercijalni putniĉki avioni, 1935-2008. Aircraft
God. prvog komercijalnog leta
Brzina (km/h)
Maks. dolet bez dopune goriva (km)
Broj sedišta
Douglas DC-3
1935
346
563
30
Douglas DC-7
1953
555
5,810
52
Boeing 707-100
1958
897
6,820
110
Boeing 727-100
1963
917
5,000
94
Boeing 747-100
1970
907
9,045
385
McDonnell Douglas DC-10 Airbus A300
1971
908
7,415
260
1974
847
3,420
269
Boeing 767-200
1982
954
5,855
216
Boeing 747-400
1989
939
13,444
416
Boeing 777-200ER
1995
1030
14,300
300
Airbus A340-500
2003
886
15,800
313
207
Airbus A380
2006
930
14,800
555
Boeing 787-8
2008
1040
15,700
250
BEIJING (PEK) PHOENIX (PHX) NEW YORK (JFK) MADRID (MAD) DENVER (DEN) LAS VEGAS (LAS) AMSTERDAM (AMS) FRANKFURT (FRA) PARIS (CDG) DALLAS/FT WORTH (DFW) LOS ANGELES (LAX) TOKYO (HND) LONDON (LHR) CHICAGO (ORD) ATLANTA (ATL)
0
10
20
30
40
50
60
70
Najveći svetski putniĉki aerodromi, 2005 (u milionima putnika) CHICAGO (ORD)
TAIPEI (TPE)
LOUISVILLE (SDF)
SINGAPORE (SIN)
PARIS (CDG)
SEOUL (ICN)
208
80
90
Najveći svetski teretni aerodromi, 2004 (u milionima tona) ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈЕ Значај информација и телекомуникација Информатичка револуција је обележје послеиндустријског доба. Функционисање различитих облика људске делатности у савременим условима је незамисливо без коришћења и размене информација, односно без правовремене и тачне информације. Захваљујући телекомуникацијама савремени свет се претворио у “глобално село”, где се зна све о свему и свакоме. Захваљујући мрежама телекомуникацијама ствара се глобално друштво. Брз развој науке, технике и технологије, који карактерише савремено доба, омогућио је брз проток и размену огромне количине информација које свакодневно “циркулишу” светом. Према подацима Уједињених нација, на ранг листи људских потреба само исхрана, становање и енергија стоје испред потреба за комуницирањем и информацијама. Због значаја које информације имају за развој људских активности (индустрије, саобраћаја, трговине, туризма, финансијских и других услуга), оне све више попримају карактер “стратешког ресурса”. Информације покрећу свет. Онај ко управља информацијама, тај управља и делатностима људи, кретањем роба и капитала. Развој било које људске делатности у савременом друштву, није замислив без размене информација, на пример о стању на тржишту, научним достигнућима, организационим и управљачким одлукама и слично. Поред класичних фактора развоја појединих делатности, информације су нови стратешки фактор развоја. Телекомуникације су посебна грана људске делатности која се бави преносом информација на даљину (порука, вести, текстова, музике, слика, података). Телекомуникације се нагло развијају у доба електронике и информатике. Спајање електронских средстава веза (укључујући системе преноса цифарских информација, брзе оптичке каблове, сателитске системе) са 209
рачунарском техником, омогућило је да се створе националне и међународне информационе службе које су прошириле могућности организације и управљања производњом. Телекомуникације и њихова спрега са рачунарским мрежама смањили су до минимума појам простора (удаљености) и времена у комуницирању. Тако се свет претворио у једну умрежену целину. У таквим условима све тачке у свету су доступне из било које друге тачке, што је изузетно значајно за савремену светску економију. Кључни фактор акумулације светског богатства у развијеним земљама је тај што поседују корисне информације. Електроника и информатика су изазвале промене у структури, организацији и функционисању комуникација. Свуда се граде аутоматски системи управљања и рачунарски центри, информационе банке података. Нове комуникације омогућују раст огромних мултинационалних компанија, које имају своје јединице производње и пласмана широм света. У тржишним условима област телекомуникација је под контролом великих мултинационалних компанија, које контролишу телекомуникационе системе у више држава, као што су на пример “Водафон”, “Бритиш телеком” и друге. На значај телекомуникационог саобраћаја указују и подаци да је међу највећим светским мултинационалним компанијама велики број оних чија су делатност телекомуникације или производња информатичких и телекомуникационих система. Тако сложени системи као што су мултинационалне компаније, функционишу захваљујући компјутерској организацији производње. На пример, највећа светска нафтна компанија “Ексон” (осим нафте производи угаљ, природни гас, електронику и хемикалије) оперише у више од 100 земаља уз помоћу компјутеризованог система логистичких информација и комуникација. Механички мозак овог система и целе компаније је компјутерски центар у Ексоновом облакодеру на Менхетну у Њу Јорку. Ту се помоћу компјутера прати кретање 500 танкера са нафтом и координира рад појединих филијала компаније широм света. Шведска компанија “Ериксон” има предузећа у 130 земаља света. Координација производње врши се преко светске компјутерске мреже Интернет. Структура телекомуникационог саобраћаја Структура телекомуникационог саобраћаја данас је доста издиференцирана због различитих облика информација и примене различитих научнотехничких достигнућа. У савременом телекомуникационом саобраћају издвајају се: 1. ПТТ – пошта, телеграф, телефон (фиксни и мобилни); 210
2. Радиодифузни системи (пренос слике и тона – радио и телевизија), 3. Рачунарске мреже локалног и глобалног значаја (интернет и интранет). Прва поштанска конференција одржана је у Паризу 1863. године. Потом је 1878. године основан светски поштански савез под називом „Union Postale Universale UPU“ са седиштем у Берну. У оквиру Савеза донета је поштанска конвенција која регулише три принципа поште – јединство поштанског простора, јединство поштанских такси и слобода поштанског транзита. За развој данашнјег телеграфа заслужан је Самјуел Морзе који је 1873. године патентирао свој изум. У развоју телеграфа значајно место припада телепринтеру и фототелеграфији чији је модерни облик телефакс. Прва телеграфска линија изграђена је 1844. г. између Вашингтона и Балтимора. Телефон је пронашао Филип Реис 1861. године, али се за изумителја сматра Александар Грахам бел који га је патентирао 1876. године. Прва међуградска телефонска веза успоставлјена је између Бостона и Провиденса у САД, 1880. г. Техника се касније усавршавала, тако да данас постоје видеотелефони. Телефон је данас најмасовнији облик комуникциранја међу људима, посебно после проналаска мобилне телефоније. Телефон и телеграф омогућују комуникације између претплатника, односно пренос говора и писаних порука посредством телекомуникационе мреже, телефонских и телеграфских апарата, централа и других уређаја повезаних у једну телекомуникациону мрежу. Ово су најстарије телекомуникационе услуге. Број телефонских прикључака је један од показатеља развијености земље. Око 70% свих телефонских прикључака налази се у САД и Европи, док у Азији, где живи нешто више од половине становништва света само 20%, а у Африци само 1%. Мобилна телефонија се брзо развила у последњих 15 година и постала основа масовних комуникација. Савремени системи мобилне телефоније поред преноса говора омогућују и велики број других услуга, укључујући и приступ глобалној рачунарској мрежи (Интернету). Мобилна телефонија је омогућила да човек у сваком тренутку и на било ком месту може имати увид у информације које га занимају, да их прими и да их проследи. Као и код фиксне телефоније, мобилна телефонија је највише развијена у земљама Европске уније, Северне Америке и на Далеком Истоку. Шта је Интернет? То је највећа информациона мрежа на планети, која повезује преко телефонских прикључака милионе компјутера и њихове кориснике. Системом сателитских веза, оптичких каблова, телефонских прикључака, провајдера и сервера (централних рачунара), цели свет је претворен у једну рачунарску мрежу. Развојем рачунарске технике уз комбинацију са телекомуникационом инфраструктуром омогућен је развој Интернета. Интернет обједињава све велике библиотеке, банке, стотине хиљада база података и омогућује доступ до десетина хиљада публикација, и уз све то је значајно средство за пренос писама, вести. Највише се користи 211
чувена електронска (и-мејл) пошта, којом се на брз и лак начин преноси текст, музика, слике. Преко ове мреже се могу плаћати банкарски рачуни. Све то је доступно за сваког, без обзира на којем се месту налази, под условом да има компјутер с модемом и да плаћа претплату. Простор и време више нису баријера за комуникације. Као и све друге области телекомуникационог саобраћаја и Интернет се јако брзо развија. Тај развој се огледа пре свега, у повећању брзине преноса података, што је омогућено развојем различитих система преноса података као што су ISDN, ADSL, сателитски интернет и друго. Године 2004. у свету је било око 870 хилј. Интернет приклјучака, и тај број стално расте. Највећи број приклјучака имале су САД (185 мил.), Кина (94 мил.) и Јапан (64 мил.). Број интернет прикључака на 100 становника је добар показатељ културног и животног стандарда. Највећи број прикључака на 100 становника 2004. године имали су Исланд (77), Шведска (76), Малта (75), Јужна Кореја (66), Аустралија (65), САД и Велика Британија (63), итд. Сателитски системи су важни за функционисање телекомуникационог саобраћаја. Најпознатије светске организације за комерцијално коришћење сателита су: INТELSAT, ЈUTELSAT, INMАRSAT, Интерспутњик. Основу вештачких сателитских комуникација чине вештачки сателитски лансирани у васиону на висинама од око 35 000 km. Они се истом брзином крећу по орбити око Земље као и Земла око своје осе. То су геостационарни сателити који се увек налазе изнад исте тачке. Данс у свету постоји око 3 000 комерцијалних сателита. Пренос информација преко сателита врши се преко базних сателитских станица на Земљи, које су великим антенама усмерене према одговарајућим сателитима, преко којих је земаљска телекомуникациона мрежа у вези са сателитима. Оптички каблови су важан део телекомуникационе опреме. Они омогућују брз проток великих количина информација. Те линије су неупоредиво боље него коаксијални каблови (изоловани проводник у виду мреже) и чак радиорелеји. Системом сателита и мрежом оптичких каблова Земљина површина је повезана у јединствен телекомуникациони систем на основу кога су развијени наведени облици телекомуникационог саобраћаја (телефонија, интернет) и још неки (кабловска телевизија, телефакс). ----
212
IX
GEOGRAFIJA TERCIJARNIH DJELATNOSTI EKONOMSKO-GEOGRAFSKE KARAKTERISTIKE TURIZMA Туризам се одавно претворио у економски и социјални феномен свакодневице стотина милиона људи. Он обухвата не само њихово слободно кретање, него и важну форму оплемењивања слободног времена и основно средство за остваривање веза између њих, за политичке, економске и културне контакте. То објашњава динамику туристичких путовања, која су нарасла од 287 мил. у 1986. г. на 595 мил. у 1996. г. и достићи ће 1,6 милијарди у 2020. години. Та путовања остварују углавном туристи из развијених земаља. Статистички подаци показују, да 30% туристичких путовања предузимају грађани из САД, Јапана, Немачке, Велике Британије, Италије, Француске и канаде. То не искључује неравномеран распоред по регионима и земљама регистрованих путовања у светском размеру. Статистички подаци показују да је у периоду 1980-2000.г. регион Источне Азије увећао своје учешће у тржишту светских туристичких путовања од 7,3% на 17,4% и очекује се да ће достићи удео од 22,5% у 2010. г. За исти период Европа региструује опадање свог тржишног удела у међународним путовањима од 65,97% на 51,6% у 1995. Илустративан је и факат, да од 12. места у 1990. г. и 5. места у 1995. г. по броју међународних туристичких посета. Кина ће да избије на прво место у 2020. г. на бази непрекидног пораста светских прихода од туризма и балканске землје бележе известан раст. Туризам је важан извор прихода. Он осигурава преко 11% светског бруто националног производа, а у 2008. г. он ће да пређе 20%. Његов годишњи обрт је нарастао од 1,9 трилиона долара у 1987. г. на 3,7 трилиона долара у 2008. г. Године 1998. потрошено је преко 779 млрд. Долара за нове инвестиције, а очекује се да ће та цифра достићи 1,8 трилиона долара у 2010. години. Треба истаћи да туризам стимулише развој других сродних грана и економије, конкретније трговине, саобраћаја, веза, пољопривреде, производње потрошне робе итд. Упоредо с великим потенцијалом он игра важну социјалну улогу, тако што значајно утиче на запосленост становништва. У њему непосрено ради 230 мил. људи или 10,6% укупне радне снаге у свету. У Аустралији, канади, Француској, Немачкој, Италији, јапану, САД, Великој Британији и Бразилу туристичка индустрија је највећи послодавац. У Северној америци 20,8 мил. људи ради у том сектору, у Европској унији преко 22 милиона, у Североисточној азији – 77,6 мил., у југоисточној Азији – 33,7 мил., у источној Европи 15,2 мил., у Латинској америци – 9,9 мил. Очекује се да туризам створи додатно још 100 мил. нових радних места у следећих десет година и да забележи 11,4% од укупних пореза или 1,8 трилиона долара за цео свет од 2010 г. Анализирајући динамику основних економских показатеља за развој туризма, може да се закључи, да се он кроз последњих 15 година развијао високим
213
темпом. Чак у условима неповољне коњуктуре и перидоа економске кризе у светској привреди туризам је сачувао позитивне тенденције раста. VRSTE TURISTIĈKIH TRŢIŠTA Turističko trţište se deli na unutrašnje i meĎunarodno. Unutrašnje ili nacionalno predstavlja sveukupnost izmeĎu turističke ponude i turističke potraţnje čiji subjekti su preduzeća, firme podreĎeni drţavi i graĎani te drţave u ulozi turista. U svetu postoji onoliko nacionalnih trţišta koliko ima zemalja (oko 193). Razmer i karakter svakog od njih definiše se na mikro i makro ekonomskom nivou i zavisi od socijalno psiholoških, zakonodavnih, prirodnih i ekoloških osobenosti date drţave. MeĊunarodno turistiĉko trţište je skup odnosa turističke ponude i potraţnje čiji subjekti su preduzeća ili više nacionalnih turističkih industrija i graĎani drugih drţava u ulozi turista. Druga podela je na emitivno i receptivno turističko trţište. Emitivno turistiĉko trţište ima teritorijalne osobenosti koje stvaraju uslove za turističku potraţnju ali nema uslova ili mogućnosti da zadovolji tu potraţnju pa se za to turisti usmeravaju izvan njenih granica. Receptivno turistiĉko trţište ima takve teritorijalne karakteristike, da njegovi uslovi i resursi imaju mogućnost da zadovolje turističke potrebe i na toj osnovi formira i ponudu ali nema dovoljno potraţnje, pa je ta ponuda usmerena ka mestima izvan granica. Emitivno turističko trţište pokriva teritoriju stalnog mesta boravka turiste, dok se receptivno trţište identifikuje sa turističkom destinacijom. Sa te tačke gledišta emitivno turističko trţište moţe da se nazove „DAVALAC‖, a receptivno „PRIMALAC‖. Vrste turistiĉkih trţišta prema kriterijumu ukupne ponude i ukupne potraţnje Pod pojmom ukupna ponuda podrazumeva se čitav skup informacija na trţištu koje se odnose na postojeće mogućnosti na uslove za kupovinu i potrošnju turističkih proizvoda koji je u skladu sa konkretnom vrstom turističkog motiva i ţelja turista. Pojam ukupna potraţnja podrazumeva skup informacija na trţištu o postojećim vrstama turističke potrošnje i potraţnje koja je u skladu sa motivima za putovanjem i spremnosti da se kupuju i troše turističke usluge i robe. Na bazi definisanih kriterija razlikujemo: trţište za turistiĉki odmor trţište za poslovna putovanja trţište za kulturno - saznajna putovanja trţište za hobi putovanja trţište za sportsko – zabavna putovanja trţište za leĉilišna turistiĉka putovanja trţište za insentiv (podsticajna) putovanja trţište za putovanja u „trećem dobu” – za penzionere trţište za seoski turizam trţište za dugotrajna i kratkotrajna putovanja..... 214
Podela trţišta po vrstama roba i usluga Svako turističko putovanje predstavlja kupoprodaju nekoliko vrsta usluga i roba – prevoz, smeštaj i boravak, ishranu i prehrambene proizvode, zabavu, sportska zanimanja, informacione usluge, rezervacione, posredniĉke usluge. Nabrojane usluge i robe proizvode različita preduzeća i nude ih samostalno na trţištu. Turista u ulozi kupca moţe da bira i kombinuje na svoj način. Na turističkom trţištu deluju i specijalizovana preduzeća – TUROPERATERI - koji na svojevrstan način posreduju izmeĎu turiste kupca i odgovarajućih saobraćajnih, hotelijerskih, ugostiteljskih firmi – koje se nalaze u ulozi prodavca. Turoperateri prethodno zakupljuju odnosno ugovaraju turističke usluge ili robe od proizvoĎača, kombinuju ih u turističke pakete dodajući sopstvene usluge, i na taj način stvaraju i nude nov proizvod za krajnjeg potrošača. U turističkoj teoriji i praksi sličan proizvod se naziva „ PUTOVANJE SA OPŠTOM CENOM“, a popularni nazivi su i „PAUŠALNO‖ (nemački); „FORFETNO‖(francuski); „INCLUSIVE TOUR‖ ili „PACKAGE TOUR‖(eng). Kupoprodaja svih elemenata ponuĎenih na trţištu u vidu celovitog turističkog proizvoda – turističkog putovanja – ima svoju specifiku. Ona zavisi od kvaliteta ponuĎenih roba i usluga, nivoa ciena, obima i kolebanja ponude i potraţnje, karaktera konkurencije. Postoji nekoliko različitih trţišta turističkih usluga i i roba, kao npr: trţište turistiĉkih prevoznih usluga - vazdušni saobraćaj (čarter i linijski), vodeni saobraćaj, ţeleznički i drumski saobraćaj. trţište usluga za smeštaj i boravak (hotelijerske usluge, usluge u motelima...) trţište restoranskih proizvoda trţište sportsko zabavnih usluga trţište posredniĉko rezervacionih usluga trţište putovanja sa ukupnom cenom Svako od nabrojenih trţišta moţe se podeliti na podvrste u vezi sa specifičnim karakterom usluga i roba koje su subjekt kupoprodaje. Stvarno i potencijalno turistiĉko trţište Da bi se ostvarila kupoprodaja datog turističkog proizvoda treba da budu ostvareni svi uslovi za zaključivanje posla. Treba da postoji potraţnja i ponuda proizvoda, direktne i posebne informacione veze meĎu njima, cena prihvatljiva za obje strane i dr. U zavisnosti od toga da li postoji skup uslova koji garantuju kupoprodaju turističko trţište se deli na STVARNO I POTENCIJALNO. Stvarno turistiĉko trţište je ono na kojem se vrši realna kupoprodaja turističkih usluga i roba zbog postojanja svih neophodnih uslova poslovanja. Potencijalno turistiĉko trţište je ono gde nedostaje jedan ili više uslova za realne poslove i zbog toga se ne vrše stvarne kupoprodaje odgovarajućih turističkih roba i usluga. Pri potencijalnom turističkom trţištu uslovi koji nedostaju mogu da budu na strani ponude i potraţnje. U prvom slučaju se govori o potencijalnoj ponudi, a u drugom o potencijalnoj potraţnji. 215
Celogodišnje i sezonsko turistiĉko trţište Turistička putovanja su u vezi sa odreĎenim prirodno klimatskim uslovima. Ti uslovi imaju različitu privlačnost za turiste tokom 4 godišnje sezone i zbog toga su turistička ponuda i potraţnja nekih vrsta turističkih proizvoda jako koncentrisana u jednoj godišnjoj sezoni. (npr. odmor na moru, ski turizam) Sezonsko turistiĉko trţište postoji u slučaju kad je osnovni oblik kupoprodaje jasno koncentrisan i tačno odreĎenom dobu godine. Na primer istraţivanja u Nemačkoj za period od1985 – 1995. godine: 60 – 70% kupovine paušalnih putovanja na more se dešavaju 6 meseci pre početka sezone (decembar – januar); a 20 – 30% u toku 4 – 5 nedelja pre putovanja (april – maj). Samo 10% se realizuje 1 – 2 sedmice do polaska na putovanje. Poslednjih godina u porastu je „UPIS U POSLEDNJI MINUT‖– odnosno „LAST MINUTE BOOKINGS―. Celogodišnje turistiĉko trţište je ono na kojem tokom godine ponuda i potraţnja turističkih proizvoda je stalna, a kupoprodaja je neprekidna. Vrste trţišta u zavisnosti od teritorijalnih osobenosti Trţišta se razlikuju prema teritorijalnom okviru u kojem nastaju i postoje. Prema teritorijalnim osobenostima turistička trţišta se dele na: MIKROREGIONALNA (lokalna), REGIONALNA, NACIONALNA, i SVETSKO. Nacionalno pokriva odreĎene zemlje, a globalno teritorije svih zemalja. Granice mikroregionalnog i regionalnog trţišta nisu strogo odreĎene jer se nalaze u granicama odreĎenih zemalja i uglovnom su to trţišta administrativnih jedinica. U svetskoj turističkoj organizaciji (SOT) daju se statistički podaci po regionalnim turističkim trţištima nadnacionalnog nivoa: Afrika, SAD, Evropa, Jugoistočna Azija, Pacifik, Srednji Istok. U okviru ovih rgiona daju se podaci za subregione koji se u odreĎenim slučajevima podudaraju sa drţavama: za Afriku: istočna, severna, juţna, srednja i zapadna za Ameriku: centralna, sjeverna i juţna i karipska za istočnu Aziju i Pacifik: severoistočna Azija, jugoistočna Azija, Australija, Melanezija, Mikronezija, Polinezija za Evropu: centralno – istočna, severna, juţna, zapadna i istočno – mediteranska za Srednji Istok: zajednica arapskih zemalja zaliva (GCC), Egipat, Jordan, Liban, Sirija za juţnu Aziju: Bangladeš, Indija, Iran, Pakistan, Nepal, Maldivi i Širlanka Obim svetskog turističkog trţišta se stalno povećava, a prihodi od turizma su još veći.
216
Obim turistiĉkog trţišta po regionima za 1996. god. REGION BR. TURISTA PRIHODI OD U MILIONIMA TURISTA U MILIJARDAMA $ SREDNJI ISTOK 15. 121 8. 243 JUŢNA AZIJA 4. 475 3. 948 ISTOČNA AZIJA I 89. 774 82. 207 PACIFIK AMERIKA 115. 572 106. 330 EVROPA 437. 329 214. 673 AFRIKA 19. 593 7. 621 UKUPNO 591. 864 423. 022 Poseban vid turističkog trţišta u teritorijalnom aspektu je TURISTIĈKA BERZA. Berza je konkretan izraz susreta na konkretnom mestu turističke ponude i potraţnje sa različitih trţišta. Za razliku od fondovskih (robnih i valutnih) turistička berza nije mesto za aktivno masovnu prodaju. Na njoj se ostvaruju kontakti izmeĎu budućih prodavaca i kupaca turističkih proizvoda. Sa gledišta sadrţajnih karakteristika i forme turistička berza ima karakter izloţbe. U vreme izloţbe potecijalna potraţnja i ponuda predstavljaju maksimum informacija o svojim namerama u donosu na predstojeće kupoprodaje turističkih roba i usluga. Čisto trgovinske operacije na berzi su neznačajni i ne menjaju karakter izloţbe.
IZLAGAČI „PROFESIONALCI―
POSETIOCI „NE na PROFESIONALCI― POSETIOCI „PROFESIONALCI― Uĉesnici turistiĉkoj berzi i njihove meĊusobne veze Izlagači i posetioci „profesionalci‖su skupovi turoperatera i putničkih agencija, transportnih, hotelijerskih predstavnika, tematsko zabavnih parkova, kongresnih centara, turističkih organizacija, institucionalizovanih kompjuterskih sistema za komunikacije i rezervacije, izdavačkih firmi, obrazovnih institucija, proizvoĎača turističke opreme. Neprofesionalni posetioci su stanovnici odgovarajuće zemlje ili regiona ili grada gde se odrţava berza i od kojih se formiraju turistički tokovi. Kao dokaz da turističke berze imaju preteţno izloţbeni karakter pokazuju rezultati sledeće ankete:
217
Ciljevi uĉešća izlagaĉa na turistiĉkoj berzi CILj UĈEŠĆA INFORMACIONO - SAMOPREDSTAVLJANJE USPOSTAVLjANjE NOVIH KONTAKATA ODRŢAVANjE I OBNOVA STARIH KONTAKATA DOBIJANjE INFORMACIJA O DRUGIM IZLAGAČIMA DOBIJANjE INFORMACIJA OD POSETILACA PREDSTAVLjANjE NOVIH PROIZVODA ZAKLjUČIVANjE POSLOVA TESTIRANjE TRŢIŠTA ZA NOVE PROIZVODNE IDEJE
% „DA“ 73 59 54 52 44 38 7 4
Ciljevi uĉešća graĊana – posetilaca na turistiĉkoj berzi CILjEVI UĈEŠĆA RADOZNALOST NA TURISTIČKOJ BERZI INFORMACIJE O NOVIM DESTINACIJAMA PROUČAVANjE CENA TURISTIČKIH PROIZVODA REZERVACIJE (KUPOVINA PUTOVANjA)
% „DA“ 38 33 29 19
Turističke berze se mogu podeliti na više vrsta prema vremenu i mestu i informacionoj razmeni izmeĎu ponude i potraţnje: a) po geografsko – teritorijalnoj pripadnosti učesnika: - meĎunarodne – učestvovanje predstavnika zemalja iz celog sveta - regionalne – učestvovanje predstavnika datog regiona (Jugoistočne Evrope) - nacionalne – učestvovanje predstavnika jedne drţave b) prema turističkom proizvodu – objektu predstavljanja: - višeprofilni – za prikazivanje raznovrsnih turističkih proizvoda, oprema, robe (turističke berze u Berlinu ITB, u Moskvi MITT, u Londonu WTM – world travel market) - specijalizovane za jahting turizam, kamping, karavaning, za hotelijersku i restoransku opremu i za turistički saobraćaj. c) prema reţimu dostupnosti za različite vrste učesnika: - javna berza sa slobodnim pristupom za široku publiku (sajam turizma u Beogradu, u Varni) - profesionalno- javna – prvi dani su samo za akreditovane učesnike, a poslednjih dana vrata se otvaraju i za javnost i ulaz se plaća. - profesionalna – dostupna samo za akreditovane profesionalce bez učešća javnosti (NUR – REISE PREMIERE u Frankfurtu) TURISTIĈKO TRŢIŠTE I PAKET ARANŢMANI Trţište je definisano i u svom opštem značenju predstavlja skup odnosa ponude i potraţnje gde se podsredstvom novca vrši razmena materijalnih dobara, robe i usluga. Tri su bitna elementa turističkog trţišta: 1. Turistička traţnja i ponuda (subjekti turističkog trţišta), 218
2. Turistička usluga (predmet turističkog trţišta), 3. Cene turističkih usluga. Turističko trţište se razvija paralelno sa razvojem saobraćaja posebno ţeleznice. Francuski pisac Stendal je 1830 godine prvi put upotrebio izraz «turizam» za označavanje sve masovnijih putovanja. Pojava savremenog turizma vezana je za ime Tomasa Kuka. On je prvi shvatio da ţeleznica, da bi bila rentabilna, mora da bude puna putnika i da su ţelezničke kompanije spremne da prihvate sniţenje cena karte ako im se ponudi popunjavanje u vagonima. Tako je Kuk došao do ideje da organizuje grupna putovanja vozom. 1841. godine on je organizovao prvo grupno putovanje za 600 ljudi. Godine 1845. Kuk je organizovao specijalnu firmu koja je osim putovanja predlagala i druge usluge sa jedinstvenom cenom, tzv. turistički pake aranžman. Kuk je nudio ekskurzije za ljude različitih finansijskih mogućnosti, tj. usklaĎivao je ponudu sa pojedinim segmentima trţišta. Interes za putovanje je naglo rastao, on je u paket aranţman uključivao sve više usluga, kao što su rezervacije za voz i mesta u hotelu. Nivo usluga je bio dobar, a cene prihvatljive. Godine 1873. Kuk je napravio drugu revoluciju i uveo Kukov kupon sa kojim su pojedini turisti, koji su predhodno napravili ugovor, mogli u resoranima hraniti uz popust. Malo kasnije uveo je i treću inovaciju - cirkularno pismo, koje je neka vrsta čeka kojima se ostvaruju rezervacije i noćenje u pojedinim hotelima. Plaćanje za usluge klijent je vršio u Kukovoj firmi, a ova firma je kasnije vršila transfer te sume vlasnicima hotela i zadrţavala izvestan procenat. Korišćenjem kupona i cirkularnog pisma stvorila je uslove za formiranje mreţe turističkih agencija, hotela i restorana povezanih meĎusobnim ugovorima. To je početak hotelijarskih lanaca. MEĐUNARODNO TURISTIĈKO TRŢIŠTE MeĎunarodni turisti su posetioci koji ostaju barem jednu noć u stranoj zemlji. MeĎunarodne ekskurzije ne moraju ni da prenoće (zato što mogu imati svoje prenoćište, na pr. na brodu, u kampu). RAZVOJ MEĐUNARODNOG TURIZMA Prva faza: U antičkom periodu (Kina, Grčka, Rimska imperija), putovanja su imala trgovački, poslovni i sportski karakter.‖Rimska pošta‖ je igrala ulogu putničke agencije. U doba renesanse, od 950-1500 g. , počinju velika putovanja ("grand tour") u kojima učestvuju mladi aristokrati iz Evrope, koji psećuju Španiju, Azurnu Obalu, Italiju i druge mediteranske zemlje da bi upoznali Evropu i antičke spomenike. U početku prosek trajanja tih tura iznosio je 4 godine, a prosečna starost učesnika bila je 23 godine. Početkom 20. veka trajanje ovih tura smanjeno je na 3-4 meseca, a starost povećana na 40 godina. Vaţna osobenost ovih tura je da nisu bile osvajačke ni trgovačke nego kulturne i religiozne. Učesnici u grand turama obično su putovali sa celom svitom (pratnjom). Po njihovim stalnim maršrutama (Pariz – Avinjon – dolina Rone – Ţeneva – 219
Španija) nikla su prenoćišta, stanice za odmor i smenu konja, dopunsku poslugu i vodiče. Putovanje je bilo dugo i ponekad opasno, a mladi aristokrati su imali potrebu za muzikom, zabavom, tako da su u posećenijim mestima nalazili zaposlenje ljudi različitih profesija. Velika geografska otkriča posle Kolumbove plovidbe (1492) do Amerike, promenila su pogled na svet evropskih ljudi i takoĎe podstakla interes za putovanja. Drugi vaţan dogaĎaj u srednjem veku bio je uspostavljanje drţavne sluţbe za meĎunarodne poštanske i putničke diliţanse. U 17. i 18. veku aktivirano je nekoliko mineralnih banja za lečenje i odmor krunisanih glava, poznatih osoba i njihovih dvorjana. Za potrebe aristokratije neke stare rimske terme se pretvaraju u banjska mesta: Karlsbad, Viši, Baden-Baden, Evian, Eks-le-Ben, Spa, Bat, Bajrojt i druge. Druga faza: Natanak i razvoj putničkih (turističkih) agencija usled industrijalizacije i obrazovanja mladih. Turističko trţište se razvija paralelno sa razvojem saobraćaja, posebno ţeleznice. Pojam‖turist‖ uveo je Samjuel Fig 1800. kojim je označio čoveka koji putuje (putnika). Zatim je enegleski časopis‖Sporting magazin‖ uveo pojam‖turizam‖ 1811. g. Francuski pisac Stendal je 1830. godine upotrebio izraz turizam za označavanje sve masovnijih putovanja. Pojava savremenog turizma vezana je za za ime Tomasa Kuka. On je tvorac koncepcije kompleksne turisti;ke usluge. Naime, on je prvi shvatio da ţeleznica, da bi bila rentabilna, mora da bude puna putnika i da su ţelezničke kompanije spremne da prihvate sniţenje cene karte ako im se ponudi popunjavanje vagona. Tako je Kuk došao do ideje da organizuje grupna putovanja vozom. On je 5. 07. 1841. g. organizovao prvo grupno putovanje za antialkoholičare sa 570 ljudi od Lestera do Lafberta i obratno. Godine 1845. je organizovao specijalnu firmu koja je osim putovanja predlagala i druge usluge sa jedinstvenom cenom, tzv. Turistički paket aranžman. Kuk je nudio ekskurzije za ljude različitih finansijskih mogućnosti, tj. UsklaĎivao je ponudu sa pojedinim segmentima trţišta. Organizuju se obrazovna, trgovinska i druga putovanja. Interes za putovanje je naglo rastao, a on je u putovanja uključivao sve više usluga, kao što su rezervacije za voz i mesta u hotelu. Nivo usluga je bio dobar, a cene prihvatljive. Godine 1873. Kuk je napravio drugu revoluciju i uveo Kukov kupon, s kojim su se pojedini turisti koji su prethodno napravili ugovor, mogli u restoranima hraniti uz popust. Malo kasnije Kuk je uveo i treću inovaciju – cirkularno pismo, koje je neka vrsta čeka kojim se ostvaruju rezervacije i noćenja u pojedinim hotelima. Plaćanje za uslugu klijent je vršio u Kukovoj firmi, a ova firma je kasnije vršila transfer te sume vlasnicima hotela i zadrţavala izvestan procenat. Korišćenjem kupona i cirkularnog pisma stvorila je uslove za formiranje mreţe turističkih agencija, hotela i restorana povezanih meĎusobno ugovorima. To je početak hotelijerskih lanaca. Godine 1890. u programe tomasa Kuka bilo je uključeno već oko 1000 hotela. Godine 1925. stvorena je MeĎunarodna organizacija turističkih firmi i organizacija. Treća faza: Od Drugog svetskog rata do 1980. Turizam s učvršćuje kao industrija, sa svojim mestom u svetskoj i nacionalnoj ekonomiji, s vaţnom ulogom u meĎunarodnim odnosima, sa svojim mogućnostima za zdravstveni oporavak ljudi i zadovoljavanje njihovih potreba za odmor i rekreaciju, kuturu, zabavu. Turizam zahvata stotine miliona ljudi i ostvaruje 13% dohotka u svetskojekonomiji. Evropa se pretvara u centar svetskog turizma – preko 50% putovanja u svetu, preko 55% smešajnih kapaciteta i prihoda. Burno se razvija i turizam na Bliskom i Dalekom 220
istoku, juţnoj Aziji, Severnoj Africi, severnoj i centralnoj Americi i drugim regionima. Razvijaju se različite vrste turizma – morski, planinski, balneološki (banjski), seoski, ekološki itd. Stvaraju se organizacije za izgradnju savremenih objekata – hotela, restorana, zabavnih parkova itd. Danas postoji Svetska turistička organizacija sa sedištem u Madridu. Ona proglasila 27 septembar za Svetski dan turizma. Ĉetvrta faza: povezana s globalizacijom svetske ekonomije posle 1980. Stvaranje mnoštva meĎunarodnih udruţenja i asocijacija u turizmu. U hotelijerstvu i ugostiteljstvu – lanci, franšizing, holdinzi itd. Globalizaciju u turističkoj delatnosti karakterišu različiti procesi. Pomenućemo samo neke vaţnije: Gutanje malih turističkih agencija i turoperatora od velikih turoperatora – TUI, Nekerman, ITS – Nemačka, Tompson – Engleska. Uključivanje velikih turoperatora u hotelijerstvo (TUI iz Nemačke ima preko 150 000 leţaja) i druge ekonomske delatnosti turizma; Stvaranje svetskog informacionog i rezervacionog sistema za davanje informacija i usluga turistima. U tom pravcu posebno mesto zauzima Internet, koji uključuje oko 50% svetskih rezervacija za usluge u turizmu; Uključivanje finansijskih, osiguravajućih, penzionih i drugih ustanova u turističku delatnost. To se u praksi realizuje kroz različite oblike kreditiranja turističkih preduzeća i putovanja turista. Povezivanje delatnosti specijalizovanih preduzeća sa pratećim delatnostima – avijacije s hotelijerstvom i turoperatorskom delatnošću, turoperatora s hotelijerskom delatnošću i avijacijom, hotelijera s turoperatorskom, trgovinskom i saobraćajnom delatnošću. Proces koncentracije i monopolizacije se ostvaruje u dva aspekta – horizontalnom i vertikalnom. Podsetićemo se šta to znači. Horizontalna koncentracija je objedinjavanje preduzeća u jednom istom sektoru, t. j. Ili samo hotelijerska preduzeća, ili samo putničke agencije, turoperatori itd. , koji u odreĎenim slučajevima zadrţavaju relativnu samostalnost, a u drugim se spajaju, da se uspešno odupru konkurenciji. U suštini se stvaraju pravi turistički trustovi, koji osvajaju trţište konkretne vrste usluga ili roba. Na bazi horizontalne koncentracije su stvorene sve hotelske grupe (lanci), na taj način prvih sto (kriterijum za izbor je minimum 4000 soba) drţe i koriste 3 472 o86 soba u 24 120 hotela (―Le Monde‖, 1997). Prvi je HOSPITALITI FRANŠIZ SISTEMS (SAD) sa 5 500 hotela i 500 000 soba. Drugi je HOLIDEJ IN VORLDVAJD (V. Britanija) sa 2 260 hotela i 386 323 sobe. Treći je ČOJS HOTELS INTERNEŠNEL (SAD) sa 3 646 hotela i 317 423 sobe. Četvrti je AKKOR (Francuska) sa 2 465 hotela i 279 145 soba). Sledećih šest su MARIOT INT; ITT ŠERATON; PROMUS KORP., HILTON HOTEL KORP., KARLSON HOSPITALITI, HAJAT INTERNEŠNEL –svi iz SAD. Ukupno navedenih 10 hotelskih lanaca sa svojih 17 085 hotela i 2 216 923 soba predstavljaju 64%ponude od prvih stohotelskih grupa. Po novijim podaci redosled je nešto drugačiji (vidi sledeću tabelu), što svedoči da se u tom domenu dešavaju dinamične promene. Horizontalna koncentracija se ostvaruje i u restoranstvu posebnou firmama za brzu hranu. Najveću ekspanziju beleţe pica-lanci, ali Mekdonalds zadrţava prvo
221
mesto. U SAD Pica Xat sa 7000, Dominos Pisa sa 5500 i Litl Kajzers sa 3200 objekata drţe 85% trţišta (1996). Vertikalna koncentracija nastaje kad pojedina preduzeća s različitim predmetom delatnosti kao hoteli, turoperatori, posrednici i dr. , objedinjuju svoju delatnost u turizmu, izlazeći na trţište usluga i roba najčešće u formi turističkih putovnja sa zajedničkom cenom. Tipičan primer za vertikalnu koncentraciju je ulazak aviokompanija u turistički biznis. Najveće hotelske kompanije u svetu Naziv Zemlja registracije Cendant SAD Bas (hotel-restoran) V. Britanija Marriott international SAD Choice SAD Acor Francuska Starwood SAD Promus SAD Carlson H. W. SAD Hzatt SAD Hilton corp. SAD
Broj soba u hotelima 528. 891 461. 434 322. 300 305. 153 291. 770 200. 583 180. 923 115. 244 97. 134 87. 014
САВРЕМЕНИ МАСОВНИ ТУРИЗАМ Почетком XIX века догодиле су се велике промене у производним снагама Европе назване "прва индустријска револуција". Томе су допринели технички проналасци као што су ткачки строј, парна машина, конвертор за производњу челика и други. Индустрија је била снага која је покренула многе процесе у простору. Већина техничких проналазака учинила је Енглеску "фабриком света", у кој се упоредо са индустријализацијом интензивно развијала и урбанизација. Истовременео се дешавала саобраћајна револуција, коју су означили Фултонов пароброд (1808), Стивенсонова локомотива (1824), бензински мотор и аутомобил (1884), авион браће Рајт (1903) и други проналасци. Године 1820. отворена је прва бродска линија између Енглеске и Северне Америке, а 1830. прва железничка линија Ливерпул-Манчестер. Године 1850. отворена је железничка линија Москва – Санкт петерсбург. Као последица тих процеса ширила су се и путовања у циљу рекреације, због повећавања потреба људи за одмором. Упоредо с тим развијало се хотелијерство, најпре у Енглеској, затим и у континенталној Европи. Према томе за колевку туризма можемо сматрати Енглеску, која је била најразвијенија земља у XIX веку. Још крајем XVIII и почетком XIX века у Енглеској су се појавила прва одмаралишта као што су Брајтон, Саутхенд, Челтенхелм и друга. Енглези су извршили права мрђународна туристичка путовања у Швајцарску и на француску ривијеру (Азурну обалу). Ширење британске колонијалне империје на ваневропским континентима повећало је број Енглеза који путују по свету. Енглези су активирали и сазнајни туризам у Египту, Троји, Грчкој и другим центрима древних цивилизација. Године 1830. писац Стендал је је употребио термин 222
"туризам" у смислу "масовног путовања и обиласка". Године 1859. у Женеви су Енглези основали први планински туристички клуб. У XIX веку брзо се развијао туризам и у Француској. У то време била је много популарна филозофска концепција Жан Жак Русоа о "повратку природи, као леку за социјалне проблеме друштва". До Првог светског рата туризам је још увек био социјално ограничен и доступан само за богате. Неке земље су претвориле туризам у економску делатност још у XIX веку. У другој половини XIX века се појављује много туристичких агенција у Енглеској, Немачкој, Француској, Русији, Аустрији, Шведској, Швајцарској, Италији, Холандији, САД и другим земљама. Упоредо са сазнајним туризмом се развијао и морски рекреативни туризам, балнеолошки туризам, планински зимски туризам у Аустрији, Француској, Швајцарској. Центри пасивног туризма (емитивна туристичка тржишта) у том периоду били су у немачкој, Енглеској, Русији и Аустро-угарској. После првог светског рата туризам је наставио да се развија у европским земљама. У некима је он добио "социјални карактер" и био је субсидиран од државе, цркве, фондација и других организација. Пред Други светски рат развијају се и туристички центри изван Европе – САД, Египат. Истовремено се развија туристички правац из САД у Европу. Такођ се брзо развијао унутрашњи туризам у Европи и САД, у којем су узимали учешће и људи из нижих слојева. Свему томе доприносило је скраћивање радног времена, повећавање зарада, развој саобраћаја и други фактори. Крајем 30-тих година XX века у међународном туризму учествовало је око 20 милиона људи годишње, а у унутрашњем туризму око 40 милиона. Укупни доходак од туризма у том периоду износио је око 1 милијарду долара годишње. После Другог светског рата створени су услови да се туризам претвори у "масовни" – развијен и доступан саобраћај, више слободног времена код већине становништва, повећавање животног стандарда у многим земљама итд. Почетком 1950-тих година туристички бум је започео у Западној и Средњој Европи а потом се ширио ка Јужној и Источној Европи. Упоредо с тим развијао се туризам у Северној Америци, Карипском басену и Латинској Америци, да би убрзо САД избиле на водећу позицију у области туризма. Од 1970. тих година брзо се развијао туризам у Азији, посебно на Далеком истоку (у Јапану, Тајланду, Хонг Конгу, Сингапуру, Малезији, Индонезији) а потом и у Аустралији и на Новом Зеланду, који спадају у најудаљеније и најскупље дестинације. Данас већина туриста путује аутомобилом, али се повећава удео путовања авионом. Основне тенденције развоја туризма у последњих пола века су следеће: - крача али чешћа путовања, углавном ради рекреације; - Тешње везе између квалитета ресурса и квалитета услуга; - Брзи развој унутрашњег туризма; - Координација измешу туризма и других економских делатности; - Посвећивање више пажње жељама туриста и екологији у туристичким местима; - Обнаваљање и проширивање материјалне туристичке базе с циљем повећавања квалитета услуга, 223
-
-
Већа пажња квалификацијама кадрова у туризму; Појава нових тржишта на новим туристичким дестинацијама – Јужна америка, Азија и Африка; Потражња нових средина, које су различите од традиционалних – чиста природа, аутентична култура и слично; Туристичке дестинације се шире брзо обалама Европе, Азије, Африке и Америке; Расте интерес туриста за нове врсте туризма – културно-сазнајни, хоби, сеоски туризам, зелени туризам, балнеолошки, еколошки туризам, одрживи туризам, етно туризам итд.; Развој пословног туризма у великим урбаним агломерацијама.
Године 1947. забележено је око 16 милиона туристичких посета, док је 1960. г. тај број достигао 75 милиона. Веома брзо се развијао међународни туризам у последње две деценије XX века, тако да је 1985. године забележено 325 милиона а 2002. године 702, 6 мил. (преко двоструко више) учесника у међународном туризму. То је 1. 924. 000 сваког дана. У неким земљама као што су Данска, Немачка, Холандија, Норвешка и друге, преко 2/3 становништва учествује у туристичким путовањима. Човек из развијеног света није само "Homo oeconomicus" и "Homo technicus", он постаје и "Homo turisticus". Истовремено око 3 милијарде људи (а то је половина човечанства) из Африке, Азије и Латинске Америке никад нису напустили родна места. Последњих деценија се појавио низ нових типова туризма, и променио се начин њихове реализације. Данас преко 2/3 туристичких путовања има за циљ морску рекреацију. Брзо се развија и планинска рекреација, као викенд одмор у приградским зонама великих градова. У складу са старењем становништва у најразвијенијим земљама света, брзо се развија у новије време тзв. "туризам трећег доба". Са повећавањем образовног нивоа становништва повећава се жеља људи да учествују у "сазнајном туризму". Процес урбанизације у свету довео је и до развоја одмора у сеоским кучама за одмор, те се развија "сеоски туризам". Данас око 1/3 унутрашњег туризма у свету је повезано с тим видом туризма. Са ширењем и продубљивањем политичких, економских, финансијских, културних и спортских веза међу појединим државама довело је до појаве и развоја "пословног туризма", који данас учествује да око 20% у броју туриста у свету. Осим тога, последњих деценија се запажа и тенденција за индивидуализирање одмора – око 90% туриста у свету преферирају да одмарају са својом породицом, а не у великим групама. Последњих деценија мењају се и мотиви за туристичка путовања. Класични мотиви као што су здравље, престиж, опоравак снага и слично, замењују се новим мотивима, као што су ширење знања, потреба за социјалним контактима, психичко растерећење и слично. Људи већ одвајају велики део породичног буџета за туризам и путовања. Последње деценије се карактеришу
224
променама у туристичком контингенту, понуди услуга и већом специјализацијом услуга. Последњих деценија материјална туристичка база се специјализује и мења – појављују се насеља за одмор, намењена за људе с нижим приходима, као и хотели са много звездица за богате клијенте. Последњих деценија око 75% туристичких путовања се врши личним аутомобилом, што доводи до пораста мобилности туриста, повећавања путовања без ноћења, опадања просечног боравка, пораста неорганизованих путовања, повећавања места у кампинзима и мотелима и посета у њима, дисперзије туристичких токова итд. Туристички токови се генеришу и усмеравају према најбогатијим земљама света, зато што је у њима материјална база туризма најбоља а услуга најквалитетнија. Последњих деценија као основни туристички центри се истичу Европа и Северна америка, али унутар тих региона се ствари драстично мењају. Тако на пример у Европи се примећује пораст привлачности Шпаније, Грчке, Турске и скандинавских земаља. Водеће по приходу од туризма данас су САД, Француска, италија, Шпанија. У међународној туристичкој размени водећа су туристичка путовања између суседних земаља, које су обично и културно блиске: САД – Канада, Аустрија – Немачка, Француска – Белгија, Скандинавске земље, Балканске земље итд. Позитивне последице туризма су вишеструке. Укратко: - Социјални и медицинско-биолошки значај туризма се састоји у: 1. Повећавању радне способности, 2. Повећавању културе становништва, 3. Заштити и рестаурацији културних и археолошких вредности, 4. Реклами и развитку туристичких места итд. - Еколошки утицај туризма састоји се у: 1. Формирању националних паркова и других облика заштите природне средине, 2. Повећавању еколошке свести и културе становништва и туриста, развоју културног односа према простору, 3. Доприносу естетском уређењу простора, ревитализацији и сврсисходној валоризацији животне средине; - Економски утицаји: 1. Делује као пол развоја у структури привреде. То значи да подстиче развој других делатности чије производе туристи троше – пољопривредне производње, индустрије, услуга, инфраструктуре, саобраћаја; 2. Утиче на регионални развој тако што повећава доходак и животни стандард локалног становништва; 3. Позитивно утиче на платни биланс земље према иностранству, итд.
225
TURISTIĈKE REGIJE SVETA Svetski turistički prostor moguće je podeliti u šest regiona: 1. Evropa, 2. Severna i Juţna Amerika, 3. Afrika, 4. Istočna Azija, Australija I Okeanija, 5. Juţna Azija i 6. Bliski istok. Najvaţniji pravci su prema Evropi i Severnoj Americi, koji su i glavni izvori turizma. Azija i pacifik beleţe veliki porast broja turista, s tim što veliki priliv stranih turista ne potiče iz tog regiona. •Sledeća tabela prikazuje putovanja (dolaske) turista u svetu i po pojedinim kontinentima (teritorijama) za period 1950-2005. g. (hilj. turista). Br.
Godina
Svet
Evropa
Amerika
Azija i Pacifik
Afrika
Australija
1.
1950.
25
17
7
0, 2
0, 3
0, 5
2.
1970.
166
113
42
5
2, 4
2, 6
3. 4. 5. 6.
1980. 1990. 2000. 2005.
288 456 689 808
190 284 396 444
61 94 128 133
21 52 111 156
7, 3 15, 0 28, 2 36, 7
8, 7 11, 0 9, 2 10, 6
1) Evropski kontinent je objekt najviše meĎunarodnih putovanja. Moţe se čak govoriti o "evrocentričnosti" svetskog turizma. Na samom kontinentu preovlaĎuju putovanja ka Juţnoj i Zapadnoj Evropi, u vezi s odmorom i rekreacijom u primorskim zonama. Udeo evropskih turista u ukupnom broju turista po regionima je pribliţno sledeći: Juţna Azija 10%, Bliski istok 37%, Afrika 30%, Amerika 13%, istočna Azija I pacifik 17%. Iz Evrope putuje godišnje oko 300 miliona turista a iz Severne i Juţne Amerike deset puta manje. Evropski turizam ima 3 glavna pravca: 1. izmeĎu evropskih zemalja, 2. prema Aziji, 3. prema Severnoj i Juţnoj Americi (posebno Karispkom basenu). Evropskim zemljama 2001. g. je pripadalo preko 50% materijalno-tehničke baze u turizmu sveta (hoteli, restorani, objekti za zabau). Evropske zemlje su takoĎe osnovni generatori i polazišta turističkih putovanja, i realizuju značajne prihode od turizma. Glavni pravac u Evropi ide od severa prema jugu. Francuska, koja je najposećenija zemlja, privlačna je za kratkotrajne eksurzije I tranzit od severa prema jugu, ali sami Francuzi su skromni u putovanjima. Po nekim istraţivanjima 80% Francuza koji su putovali u inostranstvo išli su samo do susedne zemlje: Španije, V. 226
Britanije, Italije i Austrije. Od daljih destinacija za Francuze su privlačne Severna Amerika (3/4), Afrika (1/3) i Azija (1/5). Glavna destinacija u Africi je Egipat. Afirmisane turističke zemlje Evrope su: Francuska, Španija, V. Britanija, Švajcarska, austrija, Italija, Grčka, Nemačka, Holandija i druge. Brzo se turistički razvijaju Zemlje Evrope i Bliskog istoka: Turska, Kipar, Češka, Hrvatska, Rusija, Bugarska i Rumunija. Top lista evropskih zemalja po broju meĊunarodnih turistiĉkih dolazaka, 2005. g Zemlje Broj turista, 2005. 1. Francuska 93. 150. 000 2. Španija 55. 575. 000 3. Italija 36. 959. 000 4. V. Britanija 30. 447. 000 5. Nemačka 21. 445. 000 6. Turska 20. 269. 000 7. Austrija 19. 857. 000 8. Poljska 14. 990. 000 9. MaĎarska 12. 774. 000 10. Portugal 12. 221. 000 2) Ameriĉki kontinent takoĎe je objekt brojnih putovanja, posebno Srednja i Severna Amerika i Karipski basen. SAD su na prvom mestu u svetu po turističkim putovanjima u zemlji inostranstvu, kao I po valutnim prihodima i rashodima. Afirmisane turističke drţaveu Americi su Kanada, Meksiko, Brazil. Izvan SAD Amerikanci najviše putuju prema Evropi, koja ih privlači svojom istorijom, kulturom. Mnogi je posećuju i zbog svog etničkog porekla. Na primer 20 miliona Amerikanaca su irskog porekla, 10 miliona poljsko, a takoĎe veliki broj maĎarskog, nemačkog, italijanskog, juţnoslovenskog itd. TakoĎe je u porastu broj američkih turista u karipskom basenu, naročito u Meksiku, a takoĎe Kanadi, Japanu i Istočnoj Aziji. Brzo se turistički razvijaju zemlje Srednje Amerike: Dominikanska republika, Kuba, koje privlače interesovanje evropskih turista (Nemaca i drugih). 3) Azijsko-pacifiĉki region je u usponu, posebno destinacije koje imaju egzotičan karakter i visok nivo usluga. Brzo se razvija turizam u Kini, Tajlandu, Singapuru, Indiji, Indoneziji, Filipinima, Cejlonu, Tajvanu, Vijetnam. 4) Afrika se uĉvršćuje na meĎunarodnom turističkom trţištu, posebno Severna Afrika – Egipat, Tunis, Maroko. U srednjoj i juţnoj Africi nude specifične vrste turizma – ekoturizam, safari, lovni turizam. 5) Bliski istok privlači turiste zbog arheoloških ostataka, religioznih centara, primorskih odmarališta. U primorskim odmaralištima na Bliskom istoku kao i u Severnoj Africi turoperatori nude elementarne destinacije tipa "more-sunce-pesak". IzgraĎeni su za strance hotelski kompleksi koji imaju karakter "luksuznih geta", koji, makar i da su u egzotičnoj prirodi, izoluju turiste od lokalnog stanovništva i njegove kulture. I mnoge druge zemlje u razvoju su tipični predstavnici morske turističke monokulture (turizam na tri S – engl. Sea, sun, sand – more, sunce, pesak).
227
6) Australija kao jedna od najduţih i najskupljih destinacija u svetskom turizmu ima tradicionalno dobar i raznovrstan turizam i velike prirodne resurse. Visoke cene su posledica njihove udaljenosti od turističkih trţišta Amerike, Evrope I japana. U svetskim razmerama oko 40-50% ukupnih troškova u meĎunarodnom turizmu ide za prevoz trurista. RECEPTIVNA TURISTIČKA TRŢIŠTA MeĎunarodni turistički tokovi se odlikuju pre svega odreĎenim geografskim usmerenjem i teritorijalnom koncentracijom. Raspored meĎunarodnih turističkih putovanja prema različitim drţavama zavisi najviše od turističk eponude, koju one formiraju. Kao što smo već rekli, 2002. godine je registrovano 702. 600. 000 učesnika u meĎunarodnom turizmu. Receptivne zemlje su tada po osnovu inostranog turizma zaradile 476 milijardi dolara. To znači da je prosečno dnevno boravilo izvan svoje zemлје 1. 924. 000 turista, koji su prosečno dnevno trošili 1, 3 milijarde dolara. По подацима за 2005. годину, просечно дневно је у свету било 2. 210. 000 туриста на путовањима у иностранству, а они су трошили просечно дневно око 2 милијарде долара. Broj domaćih turista je 3-4 puta veći. Svi zajedno čine oko 3 milijarde turista, što je skoro polovina svetskog stanovništva. Кретање броја страних туриста у свету Година Туристи 1970. 166. 100. 000 1975. 222. 000. 000 1980. 284. 000. 000 1985. 238. 000. 000 1990. 456. 000. 000
Година 1995. 2000. 2005. 2010. * 2020. *
Туристи 534. 400. 000 661. 000. 000 808. 000. 000 936. 500. 000 1. 060. 000. 000.
*Прогнозе за 2010. и 2020. г. Po pokazatelju”broj stranih turistiĉkih poseta” čelna mesta na svetskoj rang listi poslednjih godina zauzimaju SAD, Francuska, Španija i Italija. Te četiri zemlje privlače oko 31% meĎunarodnih turističkih putovanja sveta (1996), i 35% svetskih prihoda od meĎunarodnog turizma. Osim navedenih najvećih receptivnih trţišta u meĎunarodnom turističkom biznisu prisustvuje i niz drugih nacionalnih trţišta s obimnom turističkom ponudom, koji stalno uvećavaju svoj udeo na trţištu. Brzo se razvijaju receptivna trţišta u Centralnoj Evropi posle 1990. g. (Poljska, Češka), u Sredozemnom basenu (Turska, tunis, maroko), u istočnoj Aziji i pacifiku (Hongkong, Novi zeland, Filipini, Kina) (tabela). Po veliĉini godišnjih prihoda od inostranog turizma posebno se ističu (vidi tabelu): SAD (66, 5 milijardi dolara), Španija (33, 6) Francuska (32, 3) i Italija (27). SAD ima 36 miliona turista mawe nego Francuska, ali ostvaruje skoro tri puta veći prihod od turizma, pre svega zato što turisti u Francuskoj kraće borave. Turizam je teritorijalno dosta koncentrisana delatnost. Prvih 10 turistički najrazvijenijih zemalja sveta ostvaruje 45% ukupnog prihoda, te za sve ostale zemlje ostaje 55%. Ovakva neravnomernost će se i dalje odrţati, jer su turistički najrazvijenije zemlje sveta u samom svetskom vrhu i po nizu drugih pokazatelja. Zbog toga one dosta ulaţu u 228
očuvanje ţivotne sredine i ureĎenje prostora, jer predimenzioniram promet turista moţe postati negacija sam sebi. Po visini troškova za turizam na prvom mestu su SAD (58 milijardi dolara), Nemačka (53), Velika Britanija (40), Japan i druge razvijene zemlje. Najveći suficit u odnosu izmeĎu prihoda i rashoda od turizma ostvaruje tzv. Evropska "Velika trojka" – Španija, Francuska i Italija, a slede ih SAD i Kina. Po prognozama stručnjaka Kina će 2020. godini biti najposećenija zemlja naše planete. U usponu je takoĎe turizam Australije i pacifika, pri čemu veliki značaj ima vazdušni saobraćaj. U Evropi je usponu turizam Belgije i Luksemburga, a takoĎe bivših socijalističkih zemalja – Poljske, MaĎarske, Rusije. U Egiptu i nekim zemljama Bliskog istoka turizam je u opadanju zbog terorizma i političke nestabilnosti. Broj poseta turista(u hilj.), najveći rashodi za turizam i najveći prihodi od turizma (mil. USD), 2004. године Broj poseta turista Najveći rashodi Najveći prihodi za turizam (mil. od turizma (mil. (u hilj.) USD) USD) 1. Francuska 75. 121 1. SAD 93. 217 1. SAD 112. 780 2. Španija
55. 633
2. Nemaĉka
78. 553
2. Španija
51.125
3. SAD
46. 085
3. V. Britanija
68. 778
3. Francuska
40.842
4. Italija
37. 100
4. Japan
48.175
4. V. Britanija
37. 193
5. Kina
41. 761
5. Francuska
28.600
6. V. Britanija
27. 755
6. Kина
21. 360
5. Nemaĉka 6. Italija
35. 589 28. 665
7. Hong Kong
23.509
7. Rusija
16. 527
7. Kina
27. 775
8. Meksiko
20 618
8. Italija
16. 515
8. Austrija
18. 401
9. Kanada
19. 095
9. Holandija
16. 500
9. Kanada
14. 925
10. Rusija
9. 164
10. Kanada
14.925
10. Meksiko
11.566
Najveći deficit u turizmu 2004. g. (razlika prihoda i rashoda), mil. USD
Najveci suficit u turizmu 2004. g. (prihodi - rashodi), mil. USD 1. Španija 2. Francuska 3. Italija 4. SAD 5. Kina
37.788 12. 242 12. 150 19. 563 6. 395
1. Nemačka 2. V. Britanija 3. Japan 4. Rusija 229
-42. 964 -31. 595 33.882 -11.
6. Grčka 7. Turska 8. Tajland 9. Portugal 10. Hrvatska*
301
9. 929 11. 059 7. 711 5. 563 3. 030
5. Holandija 6. Belgija
-6. 240 -5. 291
7. Švedska
-3. 208
8. Kanada
-4. 805
9. Irska*
-0. 645
10. Singapur*
-0. 281
*Podaci za 2002. g.
Na bazi poreĎenja receptivnih i pasivnih turističkih tokova mogu se izdvojiti nekoliko kategorija zemalja. Pojedine zemlje se premeštaju iz jedne grupe u drugu. 1. Zemlje s preteţno pasivnim (emitivnim) turizmom: Nemačka, Japan, Velika Britanija, Holandija, Švedska, Belgija, Rusija, Izrael itd.; 2. Zemlje s preteţno aktivnim (receptivnim) turizmom: Francuska, Italija, Španija, Austrija, Grčka, Irska, Turska, Kipar, Kina, Hongkong, Tajland, Indonezija, Malezija, Egipat, Tunis, Maroko, Meksiko, Bahami, Kuba, ostrvske zemlje u Karbima, na Pacifiku i Indijskom okeanu. 3. Turistički razvijene zemlje sa uravnoteţenim aktivnim i pasivnim turizmom: Švajcarska, Australija, maĎarska, Danska, Belgija, Novi Zeland, meksiko itd. 4. Turistički slabo razvijene zemlje u Africi, Juţnoj americi, na Bliskom istoku, Centralnoj i Juţnoj Aziji, sa uravnoteţenim (ali slabim) aktivnim i pasivnim meĎunarodnim turizmom. U nekima od tih zemaljanacionalistički ili religioznofundamentalistički reţimi ne ţele da razvijaju meĎunarodni turizam.
230
231
NAJZNACAJNIJI PRAVCI TOKOVA TURISTICKIH KRETANJA Turistički pravci povezuju emitivna i receptivna turistička trţišta. Postoje dve velike kategorije pravaca tokova turistickih kretanja: 1. glavni – vise od 5ml turista 2. sporedni – manje od 5ml turista. U glavne pravce tokova turistickih kretanja mozemo svrstati: 1. Evropske - Helio i balneo tropske pravce. U juznoj Evropi se preko 100 ml turista krece ka mediteranskim obalama iz hladnih i najrazvijenih delova Evrope. To su destinacije u Spaniji (Costa del Sol, Costa del Brava), Francuskoj (Azurna obala, Rusiljon, Langedok), Portugaliji (Atlanska obala), Italiji, Grckoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Tokom leta skoro iskljucivo su to turisti iz Evrope. Najbitniji saobracajni pravci su: 1. srednji pravac (Rajna i Rona) prema juznoj Francuskoj, Spaniji, 2. zapadni pravac preko Pariza i Pirineja, 3. istocni pravac kroz podunavlje i prevoja Alpa prema Hrvatskom, Italijanskom, Grckom i koridor X ka jugoistoku Evrope, koji sekod Niša račva – jedan krak vodi prema Solunu i Atini, drugi prema Sofiji i istambulu. - Pravce prema planinama i ski centrima. Preko 15 mil turista posecuje glavne destinacije Alpa, Pirineja, Vogeza, Jure, Karpata. Samo francuski zapadni Alpi privlace 1/3 skijasa, pa su tu i Svajcarski i Austrijski Alpi i destinacije severne Evrope koje posecuje nekoliko desetina miliona turista. Najbitnije destinacije su obale Lamanša i urbani centri kao sto su Pariz, London, Brisel, Amsterdam, Stokholm. - Pravce prema zamkovima u dolini Loare. Preko 2ml turista. - Istocne pravce. Glavni pravci su obale Crnog mora, Varsava, Prag. Ove zemlje su danas u EU pa time ih mozemo svrstati u centralno-istocnu Evropu. 3. Americke Severna Amerika je druga po broju stranih turista, ali prva po broju domacih turista. - Glavni pravci su unutrasnji i to su: 1. severnoistocni izmedju velikih jezera, 2. jugozapadni ka Kaliforniji i Stenovitim planinama, 3. jugoistocni ka Floridi. - Spoljni pravci: 1. Severna Amerika prema Evropi preko Atlanskog okeana, a saobracaj je vazdusni (to je najfrekventnija linija NY-LON, pa cak se organizuju soping ture i jednodnevni izleti od Njujorka do Londona i obrnuto), 2. prema Meksiku i Karipskom basenu sa 70 ml turista (do 24h). Najposecenija su pogranicna naselja sa Meksicke strane (zona maquiladora). U unutrasnosti Meksika su poseceni Meksiko siti, Akapulko. Karakteristicno je da su americka turisticka kretanja rasporedjena tokom cele godine usled drugacije organizacije i koriscenja slobodno vremena i viseg standarda. 232
Sporedni pravci turistickih kretanja: 1. Juzni Mediteran. - Egipat, Tunis, Maroko atraktivni su u poslednjih 30 godina. U Egiptu su glavni turistički motivi kulturno istorijiski spomenici, a u Tunisu glavna ponuda je pesak-more-sunce sa izdvojenim hotelskim kompleksima. Tunis sa preko 1ml turista se postepeno pretvara u turisticku velesilu Mediterana (Tunis je po poseti priblizan Turskoj iako je znatno manji). - Alzir ima potencijale ali i nestabilnost i drzavnu politiku usmerenu ka poljoprivredi i industriji. - Izrael u kojem je razvijen religijski i istorijski turizam (Jerusalim je sveti grad za tri religije i Jevreje). Postoji problem razlikovanja Jevreja od drugih turista. 2. Azijski pravci. - Prema tropskom delu Azije, ka Dalekom Istoku i jugoistoku iz zapadne Evrope, Japana. Glavne destinacije su Hong Kong, Filipini, Tajvan... - Japan je druga ekonomska sila sveta sa 120ml stanovnika ali nema velike posete turista. Malobrojni su iz zapadne Evrope i severne Amerike, jer postoji problem nerazumevanje jezika i kulture. To je emitivno turističko podrucje. - Kina je u turistickom usponu sa tendencijom da postane glavni turisticki pravac sveta. Destinacije su Peking, Kineski zid, arheoloska nalazista i otvoreni primorski gradovi, kojih ima 14 i predstavljaju bescarinske zone. Tu su i Tibet i pustinje. - Indija uprkos potencijalima je slabo turistički valorizovana. Domaci turizam je nerazvijen zbog siromastva i problema higijene i zdravlja, a izuzetak su hodocasca do svetih mesta hinduizma i budizma. 3. Africki pravci. Ukupan broj turista je mali iako je teritorija Afrike tri puta veca od Evrope. 1. Crna afrika juzno od Sahare (Senegal, Obala Slonovače, Kenija, Zair) 2. Safari turizam u nacionalnim parkovima nije masovan zbog problema smestaja, klime, troskova transporta. 3. Juznoafricka unija ulaze u promociju, a posecuju je Holandjani i Englezi. 4. Juzno Americki pravac. Ovi pravci su posećeni od strane turista iz severne Amerike (Antili, Trinidad i kruţne ture po prekolumbovskim teritorijama). Ka jugu je broj turista manji i Brazil, Cile, Argentina su na dnu rang liste turisticke posećenosti, izuzev pojedinih velikih gradova i istorijskih lokaliteta. Tu najveci promet ostvaruju Karibi, Dominikana, Jamajka, Haiti, Bermudi i Meksiko. 5. Severno Evropski pravac. 1. Irska (najvise je posećuju Irci poreklom iz Amerike; u Americi ima više iraca nego u Irskoj) 2. Skandinavske zemlje, u Danskoj su su vecinom posetioci Nemci a u ostalim zemljama Englezi. 6. Tropska ostrva su egzoticna ostrva usred okeana koja su pogodna za razvoj ekoturizma. Pojedina ostrva su velicine izmedju 2 i 3 km2, a turizam je glavni izvor prihoda (Sejšeli – turizam i offshore poslovi). Tu spadaju i ostrva u Okeaniji (Tahiti, Fidţi, Uskršnje ostrvo sa zagonetnim kamenim statuama koje se zovu moai), ali samo za imucne, kojih je mali broj. 233
Na osnovu ovoga moţemo zaključiti da: 1. glavni pravci turistickih kretanja se vezuju za razvijene zemlje zapadne Evrope, severne Amerike i Japana 2. turisticki tokovi razvijenih i zemalja u razvoju su neuravnotezeni i asimetricni: 95% stranih turistickih kretanja je iz razvijenih, a domaca turisticka kretanja u razvijenim zemljama su dominantna, takodje, u odnosu na zemlje u razvoju. 3. Turisticki imidţ je posledica raspolozivih informacija koje imaju znacajnu ulogu i pri razvoju tokova ka odredjenoj destinaciji (znacaj marketinga u turizmu, propagande). 4. Izbor u masovnom turizmu je najcesce sveden na helio i balne elemente tj. klimatske razlike emitivnih i receptivnih zemalja, dok ostali faktori imaju manji uticaj.
GEOGRAFIJA MEĐUNARODNE TRGOVINE SPOLJNJE EKONOMSKE VEZE I TRGOVINSKI BILANS
Spoljnje ekonomske veze su skup različitih oblika trgovinsk-oekonomskih, naučno-tehni;kih (informacionih), valutno-finansijskih i kreditnih odnosa izmeĎu zemalja. Od spoljnjih ekonomskih veza najveći značaj imaju spoljnja trgovina, spoljnji krediti, spoljnje investicije, zajednička izgradnja objekata, razmena patenata, licenci, ―nou-hau‖, razmena radne snage, meĎunarodni turizam, zajednička naučna istraţivanja, priprema kadrova, istraţivanja u oblasti obrazovanja, zdravstva, izgradnja tehničke, socijalne i ekološke infrastrukture, telekomunikacija itd. Spoljašnje ekonomske veze su vaţan pokazatelj stepena ekonomskog, kulturnoprosvetnog, zdravstvenog, nauĉno-tehniĉkog razvoja odgovarajuće zemlje. One su ―ogledalo‖ ekonomske moći drţave. Po njima se sudi o mogućnostima zemlje da učestvuje u meĎunarodnoj podeli rada, u integracionim procesima, u stvaranju transnacionalnih kompanija, u meĎunarodnom osiguranju roba i transportnih sredstava, u meĎunarodnom prevozu roba i putnika itd. Spoljnja trgovina je osnovni oblik spoljnjeekonomskih veza. Ona u izvesnom stepenu sadrţi u sebi i druge oblike meĊunarodne ekonomske saradnje. Sa produbljivanjem procesa meĊunarodne razmene rada spoljnja trgovina beleţi brţi temo razvoja u odnosu na proizvodnju. Svetska robna trgovina je 80-tih godina narasla za jedan i po put, prevazilazeći krajem decenije 5700 mlr. USD. Toj sumi moţe se dodati i trgovina uslugama u visinipreko 600 mlrd. USD. Spoljnja trgovina obuhvata dva pravca – uvoz i izvoz. Kada je vrednost izvoza veća od vrednosti uvoza, zemlja ima pozitivan ili aktivan spoljnjetrgovinski bilans i obrnuto. Trgovinski bilans zemlje moţe biti aktivan, pasivan i uravnoţen, zavisno od odnosa uvoza i izvoza. Deo zemalja ima pozitivan trgovinski saldo, tj. vrednost izvoza je veća od vrednosti uvoza, a druge imaju negativan trovinski saldo, uključujući i Srbiju. 234
Prema podacima 2002. g. visok pozitivan bilans imale su Nemačka, Japan, Rusija, Saudijska Arabija, Norveška, Kanada, Kina, Švedska itd., a negativan – SAD, Turska, Indija, Australija, Hongkong, Brazil itd. Platni bilans je širi pojam, on obuhvata i tzv. „nevidljivi uvoz i izvoz“. Platni bilans obuhvata osim trgovinskog bilansa i prihode od: spoljnjih zajmova i investicija u drugim zemljama, aktivnog meĊunarodnog turizma, transportnih usluga drugim zemljama, doznaka radnika u inostranstvu itd. Na primer Brazil je imao veliki spoljnji dug, koji je isplaćivao na račun pozitivnog spoljnjetrgovinskog salda. Na taj način zemlja je imala pozitivan trgovinski i negativan platni bilans. Kuvajt ostvaruje veće prihode od ulaganja kapitala u inostranstvu, nego od izvoza nafte. Pri izvozu roba u svetskoj trgovini se primenjuju dve vrste cena: a) cene u izvoznom punktu (FOB) i b) cene u uvoznom punktu (SIF). Cene FOB su uvek niţe od cena SIF. Na primer, jedna tona banana u brazilskoj luci Resife košta na primer 3500 USD (cena FOB), a u Antverpenu ona već košta 5000 USD (cena SIF). Dakle, u statistici spoljnje trgovine izvoz je obično u cenama FOB, a uvoz u cenama SIF. Otuda proističe odreĎeni nesklad meĎu njima. Svetski izoz je je 2002. g. iznosio 6,4 biliona dolara, a svetski uvoz 6,6 biliona dolara. Cene FOB uključuju prvobitnu vrednost robe, transportne troškove do luke (ili stanice), troškove za skladištenje i utovar, izvoznu carinu, neke takse. Obično uvoznik preuzimatroškove za prevoz do potrošača, osiguranje prevoza i izvoznu carinu. Suma navedenih troškova od kupovine kod proizvoĎača do preuzimanja u uvoznoj luci formira cene SIF. Odnos izmeĎu cena SIF (tj. cena u izvoznom pristaničtu) i troškova prevoza i osiguranja je dobar pokazatelj transportabilnosti. Manje osetljivi na transportne troškove su robe sa visokom cenom po jedinici teţine – gotovi industrijski proizvodi. Pri uvozu masovnih tereta, preteţno sirovina, ti troškovi su suštinski deo ukupnih troškova za uvoznika. Jedna tona američkog ţita, kupljenog i natovarenog u Čikagu ili Nju Orleansu za 100 dolara i prevezeno sa unajmljenim brodom do luke Bar košta uvoznika već 120-125 USD. Svetska trgovina obuhvata veoma širok spektar ranovrsnih proizvoda. Oni se mogu razvrstati po poreklu, nameni i stepenu finalizacije. Osnovni princip merkantilizma, koji se odnosi na svetsku trgovinu, zahteva da se kupuje jeftino a da se prodaje skupo. Značajan deo spoljnje trgovine se svodi na kupovinu sirovina i prodaju gotovih industrijskih proizvoda. Produbljivanje granske i teritorijalne podele rada i razvoj procesa specijalizacije i kooperacije, povezivanje regionalnih trţišta u jednistveno svetsko trţište sa svetskim cenama, kao i drugi faktori, pokazuju jak uticaj na spoljnju trgovinu. U savremenoj meĎunarodnoj trgovini, posebno u trgovini izmeĎu industrijski razvijenih zemalja, preovlaĎuju proizvodu preraĎivačke industrije (1/3 spoljnje trgovinske robne razmene). Niţi je udeo drugih robnih grupa – mineralnog goriva, nepreraĎene i preraĎene hrane, ruda i metala, neprehrambenih poljoprivrednih sirovina.
235
OSOBENOSTI, STRUKTURA I GEOGRAFIJA MEĐUNARODNE ROBNE TRGOVINE MeĎunarodna trgovina se pojavila u dubokoj drevnosti i dobila dopunski impuls u vezi sa stvaranjem svetskog trţišta. To je glavni oblik meĎunarodnih ekonomskih odnosa. Baš kroz meĎunarodnu trgovinu se ostvaruje meĎunarodna podela rada. Trţišta stranih zemalja omogućuju da se izvozom zaradi dodatni dohodak, i uvozom da se zadovolje potrebe nacionalne ekonomije. Jedan od pokazatelja uloge spoljnje trgovine je odnos imeĊu vrednosti eksporta i importa prema ukupnom GDP. U globalnim razmerama, taj pokazatelji iznosi preko 40%. Gotovo u svim drţavama EU godišnji obim eksporta i importa prelazi 50% GDP. Samo u SAD i Japanu spoljnjetrgovinska kvota je manja (oko ¼ GDP u SAD i oko 1/5 GDP u Japanu). U uslovima povećavanja internacionalizacije ekonomskog ţivota meĎunarodna trgovina raste brţe, nego proizvodnja. Za 1950-1995. g. DBP sveta je porastao za 6 puta, industrijska proizvodnja za 7,4 puta, a robni eksport za 12,8% (u stabilnim cenama). Relativni udeo zemalja u meĊunarodnoj trgovini 2002. g. Zemlja Udeo u ukupnoj robnoj Udeo u izvozu razmeni SAD 14,6 10,9 Nemačka 8,5 9,6 Japan 5,8 6,5 Francuska 4,8 4,8 Velika Britanija 4,7 4,3 Kina 4,0 4,8 Kanada 3,9 4,0 Italija 3,8 4,0 Holandija 3,2 3,5 Hongkong 3,2 3,1 Regionalna struktura svetske trgovine 1998.g. (mlrd. USD) Region, zemlja
Eksport
Import
SVET
5225
5410
S. Amerika
898
1151
Lat. Amerika
274
339
Meksiko
118
129
Ostala Lat. Amerika
157
211
Zapadna Evropa
2338
2359
Evropska Unija
2171
2163
Zemlje u tranziciji
178
207
236
Centr. i ist. Evropa
99
133
Afrika
106
129
JAR
26
29
Bliski istok
138
139
Azija bez Bliskog. ist. i 1294 Okeanija Japan 388
1290
Kina
184
140
NIZ*
504
438
281
*NIZ – novoindustrijalizovane zemlje istočne i Jugoistočne Azije: Tajvan (Kina), Hongkong (Kina), Malezija, R. Koreja, Singapur, Tajland.
Najveći uvoznici meĊu drţavama sveta, 1998. g. Zemlja
1. SAD 2. Nemačka 3. V. Britanija 4. Francuska 5. Japan 6. Italija 7. Kanada 8. Hongkong (Kina) 9. Holandija 10.Belgija-Luksemb. 11.Kina
Import
Zemlja
Import
Mlrd. USD 945 467 316 287 281 214 205 189 184 159 140
% od svetskog 17,0 12. Španija 8,4 13. Meksiko 5,7 14. Tajvan (Kina) 5,2 15. Singapur 5,0 16. R. Koreja 3,8 17. Švajcarska 3,7 18. Austrija 3,4 19. Švedska 3,3 20. Australija 2,9 21. Rusija 2,5 22.
Mlrd. USD 133 129 104 102 93 80 68 68 65 60
% od svetskog 2,4 2,3 1,9 1,8 1,7 1,4 1,2 1,2 1,2 1,1
Glavnu ulogu u meĊunarodnoj trgovini igraju industrijske zemlje Zapada. Na njih je 1998. g. Dolazilo preko 70% svetskog eksporta. Pri tome oko 70% eksporta razvijenih zemalja Zapada otpada na uzajamni robni promet (vidi tabelu). Najintenzivniji su robni tokovi unutar Zapadne Evrope (trgovina izmeĊu zemalja EU ĉini preko 45% svetskog eksporta i preko 40% svetskog importa), izmeĊu Zapadne Evrope i SAD, izmeĊu SAD i Kanade, izmeĊu Japana i SAD, Japana i Zapadne Evrpe. Udeo zemalja u razvoju (ukljuĉujući i Kinu) u svetskom eksportu 1998. g. Iznosio je preko 27%. Njihove spoljnoekonomske veze su orijentisane na razvijene zapadne zemlje. Na uzajamnu trgovinu dolazi samo samo oko 35% eksporta zemalja u razvoju. Zemlje istoĉne Evrope nikad nisu igrale znaĉajnu ulogu u svetskoj trgovini. Posle promene njihovog društveno-ekonomskog ureĊenja i raspada SEV-a (1991.), one su se preorijentisale na trţišta razvijenih zemalja zapada (pre svega EU). SSSR u periodu 1950-1990. g. je ulazio meĎu deset zemalja-eksportera (5. mesto u svetu 1960.g.). Ali njegova uloga u svetskom izvozu čak u najboljim godinama nije 237
prelazio 5% (na nivou Holandije, Belgije, Kanade, Italije). Uloga Ruske Federacije u svetskoj trgovini, bez obzira na pokušaje da se aktiviraju i diverzifikuju spoljnje ekonomske veze, još je skromnija – 19 mesto u svetu, ili 1,4% svetskog izvoza, 1998. g. Najvaţniji spoljnje-ekonomski partner Rusije su zemlje ZND (pre svega Belorusija i Ukrajina) i zemlje EU (u prvom redu Nemačka – najveći spoljnji partner Rusije) i SAD. Zemlje ZND najviše izvoze gorivo (naftu, prirodni gas, ugalj), rude i druge sirovine, dok uvoze hranu, industrijsku robu, opremu itd. Lider svetskog eksporta su SAD (1986. i 1990-92 g. prestizala ih je Nemačka). Tome je pogodovao pre svega pad kursa dolara, koji je omogućio američkim firmama, koje su znatno smanjile troškove proizvodnje zahvaljujući višegodišnjem prestruktuiranju industrije,da dopunski smanje cene za svoje robe na svetskom trţištu. Ipak udeo SAD u svetskoj trgovini je danas znatno niţi, nego nekoliko decenija unazad – 12,7% svetskog izvoza 1998. g. prema 31,0% u 1950. g. SAD su danas ne samo najveći izvoznik, nego i vodeći uvoznik, pri čemu je robni uvoz 1998.g. prevazlazio izvoz za 260 mlrd. USD. Poslednjih godina SAD imaju veliki pasivan trgovinski bilans. Ova zemlja je veliki uvoznik gotovih industrijskih proizvoda (automobila, crnih metala, elektrotehnike i elektronike), nafte i nekih industrijskih sirovina. Istovremeno SAD dominiraju na trţištu personalnih kompjutera, softera, aviona, vojne tehnike. SAD su takoĎe, kao i Kanada, Australija, Novi Zeland i JAR, velki izvoznik hrane, nekih izvora energije i industrijskih sirovina – drveta, ruda itd. Najvaţniji spoljnje trgovinski partneri SAD su u izvozu: Kanada, Meksiko, Japan; u uvozu: Kanada, Japan, Kina. dostigao skoro 2,2 trln. USD i preko tri puta prevazišao izvoz SAD. Na EU dolazi oko 40% svetskog izvoza. Skidanje trgovinskih barijera meĊu zemljama ĉlanicama EU je Najveći trgovinski bloko na planeti postala je EU. Ukupni izvoz zemalja EU 1998.g. Je stimulisalo uzajamnu trgovinu – na nju sada dolazi preko 60% spoljnjeg prometa zemalja ĉlanica EU. U okviru eksportne strategije razvoja brzim tempom je rastao izvoz finalnih industrijskih proizvoda Japana: njegov udeo u svetskom izvozu se pvećao od 1,3% u 1950.g. na 8,4% u 1990.g. Ipak, 1990-h godina Japan je stupio u fazu ekonomskog zastoja i njegov udeo u svetskom izvozu se donekle smanjio. Ta zemlja još uvek ima najveći u svetu aktivni saldo trgovinskog bilansa – izvoz 1998.g. je prevazilazio uvoz za 108 mlrd. USD. Deficit SAD u trgovini s Japanom 90-h godina se nalazio na nivou 50-60 mlrd. USD. Japan je veliki veliki uvoznik energenata, ruda i drveta, ali je i najveći izvoznik automobila, brodova, domaće elektrotehnike, poluprovodnika, industrijskih robota i drugih proizvoda iz oblasti visokih tehnologija. Brzim tempom raste izvoz (najviše industrijskih proizvoda) iz azijskih ―novoindustrijalizovanih zemalja‖ (NIZ), a takoĎe iz Kine. U periodu 1990-1995.g. on se povećavao prosečno 11,5% godišnje. Godine 1998. na Kinu, Tajvan, Hongkong, J. Koreju, Maleziju, Singapur i Tajland dolazilo je 13,2% svetskog izvoza. Po ukupnom obimu izvoza te zemlje su se već izjednačile sa SAD. Ipak na perspektive azijskih NIZ i Kine negativno se odrazila azijska finansijska kriza. Eksport te grupe zemalja 1998.g. povećao se za 2%. Ruski izvoz u dalje inostranstvo (izvan ZND) u periodu 1992-1997.g. na račun izvoza sirovina i goriva se povećao za 1,7 puta – od 38 na 66 mlrd USD. Računajući i baltičke zemlje i ZND on je dostigao skoro 87 mlrd. USD. Bez obzira na veliki uvoz poljoprivrednih i potrošnih roba, Rusija je sačuvala aktivni spoljnjetrgovinski bilans – 238
1997.g. eksport je prelazio import za 21 mlrd. USD. Finansijsko-ekonomska kriza 1998.g. i pad svetskih cena nafte smanjili su obim ruskog prometa i pogoršali ruski spoljnjetrgovinski bilans. Izvoz je 1998.g. pao na 74 mlrd. a uvoz – od 66 na 60 mlrd. USD. Oko 60% meĎunarodnog trgovinskog prometa čini unutarregionalni izvoz. Na tom nivou vodeća je regionalna trgovina unutar EU (oko 26% svetskog izvoza). Od meĎukontinentalnih tokova izdvaja se trgovina Severne i Juţne Amerike s Azijom i Okeanijom (bez Bliskog istoka i ZND), (oko 12% sv. izvoza), i Evrope i Centralne Evrazije sa obe Amerike (preko 9% sv. izvoza), Azijom i Okeanijom (oko 9%). Smanjuje se udeo trgovinskih transatlantskih odnosa SAD sa Zapadnom Evropom a raste uloga tihookeanske trgovine izmeĎu SAD, Japana, zemalja Istočne i J-I Azije, a takoĎe evropacifičkih veza. Tihookeanski basen postaje arena svetske ekonomije XXI veka. U savremenoj svetskoj trgovini je široko rasprostranjena tzv. recipročna trgovina na koju po nekim procenama otpada 20-30% meĎunarodne trgovine. To je trgovinska operacija, pri kojoj kupac finansira deo svoje kupovine isporukom i realizacijom na spoljnjem trţištu konkretne količine roba i (ili) usluga uz pomoć prodavca. Preko 90 zemalja sveta imaju zakone, koji obavezuju svoje uvoznike da uvoze samo vezano s recipročnim obavezama inostranih uvoznika. Najviše su rasprostranjeni u praksi recipročne trgovine barterski poslovi (bezvalutna, ali ocenjena razmena roba), recipročna kupovina eksportera za deo vrednosti dostavljenih roba u zemlji-importeru, kompenzacioni ugovori (gašenje finansijskog ili robnog kredita dostavama roba, proizvedenih na kupljenoj za taj kredit opremi, ili roba proizvedenih u drugim preduzećima; četvrtina svetske trgovine je predmet kompenzacionih ugovora), ofsetni poslovi (uključivanje u izvozni materijal elemenata, proizvedenih u zemlji importeru – to se posebno praktikuje pri prodaji opreme i oruţja). Robna struktura izvoza i uvoza u različitim regionima sveta je nejednaka. Ako u izvozu razvijenih industrijskih zemalja odlučujuću ulogu imaju mašine i oprema, to u većini zemalja u razvoju (posebno najzaostalijih) osnovnu ulogu u izvozu imaju sirovine, gorivo i hrana. Na zemlje u razvoju otpada samo 15% prometa u svetskoj trgovini. Visoki spoljnji dugovi nameću inteniviranje izvoza. Industrijalizacija i visoka konkurentska sposobnost u radno intenzivnim granama učinile su Brazil, Meksiko, Indiju, Tajland, Tursku i druge zemlje u razvoju velikim izvoznicima tekstila i konfekcije, obuće i mašina i opreme za tzv. „stabilne tehnologije― u lakoj, prehrambenoj, papirnoj i metalurškoj industriji. Značajnije devizne rezerve uspele su da stvore samo neke zemlje u razvoju, i to pre svega izvoznice nafte. Zemlje u razvoju su jako zavisne od konjukture sirovina na svetskom trţištu. Mnoge zemlje u razvoju potpuno zavise od izvoza samo jedne vrste sirovina. Na primer, skoro 60% eksportnog dohotka Gane donosi kakao, 89% eksporta Zambije ĉini bakar, 60% eksporta Kolumbije – kafa itd. Oko 57% zemalja u razvoju dbija preko 25% eksportnih prihoda od jedne vrste robe. Kolebanja cena nafte, bakra, kafe, drveta, kakaoa i drugih sirovina i poluproizvoda se nepovoljno odraţava na ekonomski razvoj tih zemalja. Izuzetak čini grpa NIZ, koje su specijalizovane za izvoz radno intenzivnih i sofisticiranih industrijskih roba. Prekomerna eksploatacija i monokulturnost nameću zemljama u razvoju, posebno afričkim, potrebu da uvoze hranu iz razvijenih zemalja. To dodatno oteţava njihov spoljnji trgovinski i platni bilans.
239
Rusija je sliĉna zemljama u razvoju po strukturi izvoza. Tako 1998.g. 48% ruskog izvoza su ĉinile mineralne sirovine i gorivo, 17,5% - crni i obojeni metali, dok je udeo mašina i opreme u periodu 1990-1998. g. opao od 18 na 10%. Rusija dostavlja na svetsko trţište preko 40% svoje proizvodnje nafte, preko 30% prirodnog gasa, preko 70% proizvedenih mineralnih Ċubriva, skoro 85% celuloze.U uvozu Rusije preovlaĎuju mašine i oprema (oko 35%) i hrana (oko 15%).Krajem 90-h g. Udeo uvozne hrane (po vrednosti) u ukupnoj ruskoj potrošnji je prelazio 50%. Trgovina različitim vrstama roba ima svoje specifičnosti. S tim u vezi razlikuju se: • MeĎunarodna trgovina mašinama i opremom • MeĎunarodna trgovina sirovinama • MeĎunarodna trgovina uslugama • Izvoz kapitala MeĊunarodna trgovina mašinama i opremom Trţište mašina i opreme razvija se pod uticajem meĎunarodne specijalizacije i kooperacije. Na kooperacione dostave dolazi preko 40% ukupnog obima meĊunarodne trgovine mašinama i opremom. Povećava se dostava delova i sklopova kao rezultat proizvodne kooperacije. Osim toga oko 10% meĎunarodne trgovine mašinama i opremom dolazi na rezervne delove za tehnološko odrţavanje ranije prodatih proizvoda. Vodeće kompanije u mašinogradnji imaju razgranatu mreţu za prodaju i servisiranje svojih proizvoda po inostranstvu. Mašine i oprema se dostavljaju na strana trţišta kako u sklopljenom tako i u rasklopljenom vidu. U ovom drugom slučaju sklapanje se vrši u zemlji - uvozniku. Dostava mašina i tehničkih sredstava u rasklopljenom vidu je povoljnija zato što se tako smanjuju carine, štedi na pakovanju, transportu, utovarno-istovarnim poslovima. (npr. jedan isti brod moţe prevesti nekoliko puta više automobila u delovima, nego sklopljenih). Od sredine 50-h g. razvila se trgovina kompletnom opremom, od koje 50-60% naruĉuju zemlje u razvoju. Dostava kompletne opeme tesno je povezana s izgradnjom objekta, za koji je namenjena. Isporuka kompletne opreme moţe se vršiti po principu: 1. ―ključ u ruke‖ (objekat se predaje naručiocu potpuno spreman za rad); 2. ―proizvod u ruke‖ (isporučilac pruţa pomoć naručiocu u radu); 3. ―trţište u ruke‖ (dostavljač obezbeĎuje i trţište za proizvode koji će se proizvesti isporučenom opremom); 4. kompenzacioni poslovi – otplata dugova ili kredita proizvodima novoizgraĎenog ili drugih preduzeća; 5. ―BOT‖ - isporučilac eksploatiše novoizgraĎeni objekt ili opremu do odreĎenog roka i na taj način ostvaruje planiranu dobit, tek potom objekt prelazi u ruke naručioca. Raširena je poslednjih decenija praksa prodaje mašina i opreme na meĎunarodnim konkursima (tenderima). Mašine i oprema mogu se ne samo prodavati, nego i davati u arendu. Dugoročna arenda mašina i opreme naziva se lizing. Na svetskom trţištu deluje oko hiljadu meĎunarodnih lizing kompanija; na njihove arendne operacije dolazi, po nekim procenama, 1/5 svetskog izvoza mašina i opreme. Svetski lideri u proizvodnji i izvozu mašina su SAD, Japan i Nemaĉka. Na njih dolazi oko 60% proizvodnje i pribliţno toliki procenat izvoza mašina i opreme iz industrijski razvijenih zemalja. Slede ih Francuska, V. Britanija, Italija, kanada, Belgija, Holandija, Švedska i Švajcarska. Udeo mašinogradnje u izvozu najveći je u 240
Japanu, a Švajcaeska zauzima prvo mesto u svetu po vrednosti izvoza mašina i opreme po stanovniku. Raste eksport mašinsko-tehničkih proizvoda u tzv. novoindustrijalizovanim zemljama (NIZ). Singapur, Tajvan, R. Koreja ulaze meĎu prvih deset svetskih izvoznika elektronike. Izvestan napredak na svetskom trţištu postiţu zemlje u razvoju koje izvoze automobile (R. Koreja, Brazil, Meksiko, malezija), avione (Brazil, Argentina), brodove (R. Koreja, Brazil, Tajvan), elektroopremu, neke vrste oruţja, itd. Udeo zemalja istočne Evrope i bSSSR u meĎunarodnoj trgovini mašinama i opremom je naglo opao posle raspada SEV-a, zbog nekonkurentnosti proizvoda tih zemalja na svetskom trţištu. I Ruski izvoz oruţja je dosta opao. Na pr. na SSSR je 1988. g. dolazilo 37% svetskog izvoza oruţja (1. mesto u svetu – 15 mlrd. USD), a 1998. g. samo oko 6% (oko 1,3 mlrd. USD, ili 3. mesto – posle SAD i Francuske). MeĊunarodna trgovina sirovinama U znatno većem stepenu nego trgovina fialnim proizvodima je monopolizovana od strane velikih kompanija. Multinacionalne kompanije kontrolišu pribliţno do 80% eksporta ĉaja, kafe, kakao-a, pamuka, drvenih proizvoda, duvana, bakra, gvozdene rude, boksita. Pri tom u svakom konkretnom sluĉaju kontrolu ostvaruju tri do šest vodećih firmi, koje mogu kontrolisati cene na odgovarajuće trţištu. Posebno mesto u trgovini sirovinama zauzima unutarkorporativna trgovina izmeĎu kompanija ―majki‖ i ―kćerki‖. Ona se vrši po niţim transfernim cenama, što omogućuje prenos kapitala bez poreza i taksi, dobijenog pri eksploataciji izvora sirovina u inostranstvu na korišćenje jeftine lokalne radne snage. Unutarkorporativna trgovina čini oko 30% svetskog izvoza sirovina. Za trgovinu sirovinama karakterističan je porast broja dugoročnih ugovora. Obično se oni zaključuju na rok od 15-20 godina i više, i to uglavnom u trgovini rudama, ugljem i prirodnim gasom. Vaţan oblik dugoročnih ugovora su kompenzacioni poslovi – uvoznik sirovine daje izvozniku kredit za aktivizaciju nalazišta ili pokretanje odreĎene proizvodnje, a za otplatu zajma dobija deo proizvodnje iz novog preduzeća. Znaĉajnu ulogu u trgovini sirovinama imaju meĊuvladine asocijacije eksportera sirovina, koje sprovode kolektivnu politiku kontrole proizvodnje, trgovine i cena. Ima ih oko 20, a najpoznatija je OPEK (stvorena 1960, 11 drţava ĉlanica na koje dolazi oko 40% obima svetskog izvoza nafte). U regulisanju meĎunarodnog trţišta sirovinama poslednjih decenija uspešno deluje Konferencija OUN za trgovinu i razvoj (UNKTAD). MeĊunarodna trgovina uslugama Različite usluge – bankarske, osiguravajuće, transportne, projektantske, graĎevinske, lizing, reklamne i mnoge druge, realizuju oko 1/5 obrta svetske robne trgovine, ali ima tendnciju ubrzanog rasta. Na industrijski razvijene zemlje otpada 90% izvoza i 80% uvoza usluga. Vaţnu ulogu u meĎunarodnoj trgovini uslugama ima tzv. Globalni gradovi – Njujork, London, Tokio, Pariz, Milano i drugi.
241
Berze Berze su u tesnoj vezi s trgovinom. Razlikuju se fondovske, robne, radne, valutne berze itd. Kroz meĊunarodne robne berze ostvaruje se oko 20% svetske trgovine sirovinama i prehrambenim proizvodima. Dans se kao predmet berzanske trgovine pojavljuje 60-70 vrsta roba. Dve trećine roba koje se obrću na meĎunarodnim robnim berzama su poljoprivredni proizvodi i drvo pre svega uljarice, ţitarice, ţiva stoka i meso). U grupi industrijskih sirovina i proizvoda više od polovine obrta otpada na goriva (sirovu naftu i njene derivate). Udeo plemenitih metala (zlata, srebra, platine, paladijuma) čini 30% obrta roba te grupe, a obojenih metala (bakra, olova, kalaja, cinka, nikla, aluminijuma) oko 20%. Najvaţniji centri meĊunarodne berzanske trgovine koncentrisani su u SAD (Ĉikago, Nju Jork) i V. Britaniji (London). Poslednjih godina znaĉajno je porasla uloga Japana (Tokio). U kategoriju meĊunarodnih takoĊe spadaju specijalizovane berze, koje opsluţuju regionalna trţišta – Vinipeška, Pariska, Sidnejska, Singapurska, Sjanganška (Hongkonška), Frankfurtska, Milanska, Amsterdamska. Danas su robne berze strogo specijalizovane. Robne berze za žitarice su u Čikagu, Antverpenu, Londonu, Liverpulu, Milanu, Roterdamu; za pamuk – Bremen, Liverpul, Nju Jork, Nju Orleans, Čikago; za nepranu vunu – Antverpen, London, Nju Jork, Rube; za jutu – Kalkuta; za svilu – Jokohama, Kobe; za obojene metale – London, Nju Jork; za kaučuk – Amsterdam, London, Nju Jork, Singapur; za kafu – Amsterdam, London, Nju Jork, Roterdam, Havr, Hamburg; za šećer – London, Nju Jork, Hamburg; za kakao – London, Nju Jork, Amsterdam. Robna struktura izvoza regiona sveta (u % od ukupnog obima njihovog izvoza) Vrsta robe Afrika (1992)
Zemlje OPEK (1992)
bSSSR L.Amerika Centr.(1992) (1992) istočna Evropa (1992) 13,3 25,0 17,9
Poljo.proizvodi
18,3
5,9
Ekstraktivna industr.
66,4
78,5
56,6
28,5
-Gorivo
59,4
75,6
40,4
-Rude i metali Finalni proizv.
7,0
2,9
14,9
-Mašine i saobr. sredstva Ostali proizv.
ZUR Azije* (1994)
Sever. Zapad. Amerika Evropa (19949 (1994)
Japan i ―četiri tigra‖**
20,2
14,0
11,8
2,2
19,4
13,5
7,7
8,0
6,0
16,3
7,4
8,2
3,7
3,7
2,0
16,2
12,2
12,0
5,3
4,0
4,3
4,0
15,3
26,7
46,0
60,7
65,0
72,9
75,4
89,6
2,2
1,9
7,4
23,4
25,9
21,0
47,0
37,2
62,4
0,4
0,3
3,4
0,5
2,0
1,3
5,4
4,8
2,2
*Zemlje u razvoju Azije – osim Japana, Hongkonga, J. Koreje, Singapura, Tajvana i zemalja Bliskog istoka. **Četiri azijska tigra – Hongkong, R. Koreja, Singapur i Tajvan Najveće fondovske berze su u Nju Jorku, Tokiju, Frankfurtuna Majni, Londonu. Operišu ogromnim kapitalom. Veliki deo berzi vrši berzanske operacije uglavnom na bazi lokalnih aktiva tj. opsluţuju preteţno nacionalne ekonomije. Prisutna je velika koncentracija berzanskih delatnosti, posebno u meĎunarodnom poslovanju. U SAD na primer funkcioniše preko 70fondovskih berzi, ali paţljivo se prati berza u Nju Jorku. 242
Berze su kompjuterski umreţene kako meĎusobno tako i sa milionima ustanova, firmi, banaka i privatnih lica. Vodeći trgovinsko-finansijski centri u svojim regionima su Singapur, hong Kong, Bombaj, Kuvajt, Sao Paulo i dr. Njihovom razvoju pogodovao je značajan ekonomski potencijal, liberalni poreski i valutni reţim, saobraćajno-geografski poloţaj, izgraĎena institucionalna infrastruktura, razvijen bankarski sistem, usluţna sfera, stabilni politički uslovi.
243
X ГЕОГРАФИЈА РАЗВОЈА Шта је развој? Термин «развој» често се употребљава у следећим значењима: економски развој, социјално-економски развој, развој државе, региона, града. У сваком случају под развојем се обично подразумева свака прогресивна промена пре свега у економској сфери. Ако је промена квантитативна говори се о економском расту. При квантитативним променама реч може бити о структурним променама или о променама садржаја развоја, или о новим карактеристикама кој добија економски систем. Упоредо с чисто економским карактеристикама често се разматрају социјални параметри развоја. Социјалне карактеристике су одавно постале пуноправни показатељи, за оцењивање степена развоја сваког региона. Раст увек има усмереност према неком циљу или систему циљева. Ако је та усмереност позитивна, онда се говори о прогресу, ако је негативна – о регресу или о деградацији. Другим речима, природа развоја региона увек претпоставља одређени циљ или неколико циљева. Развој региона је вишедимензионалан процес, који се обично разматра заједно са социјалним развојем. Социјално-економски развој подразумева такве аспекте, као што су: раст производње и дохотка, промене у институционалној, социјалној и административној структури друштва, промене у друштвеној свести, промене у традеицијама и навикама. Данас основни циљ економског развоја већине земаља света и њихових региона је побољшавање квалитета живота становништва. Због тога процес социјалноекономског развоја садржи у себи три важне компоненте: 1. Повећавање дохотка,повећавање здравља становништва и повећавање нивоа степена његовог образовања; 2. Стварање услова, који погодују расту самоуважавања људи услед формирања социјалног, политичког, економског и институционалног система, који су усмерени на уважавање људског достојанства; 3. Повећавање степена слободе, укључујући и економске слободе. Последње две компоненте квалитета живота не узимају се увек у обзир при оценама степена социјално-економског развоја земаља и региона, али ипак у последње време придаје им се све већи значај.
244
Циљеви и критеријуми социјално-економског развоја региона Циљеви социјално-економског развоја региона најчешће су повећавање дохотка, побољшавање образовања, исхране и здравства, смањивање нивоа сромаштва, заштита и унапређење животне средине, једнакост шанси, ширење личних слобода, обогаћивање културног живота. У складу с циљевима развоја гради се систем критеријума (карактеристика развоја) и показатеља, који мере те критеријуме. Међународне организације оцењују степен развоја земаља и региона по неким универзалним интегралним показатељима. Један од таквих показатеља је индекс људског развоја, разрађен у оквиру Програма развоја ОУН. Овај показатељ рангира земље по узлазној вредности од 0 до 1. При томе се за израчунавање користе три показатеља економског развоја: очекивано трајање живота новорођенчади; интелектуални потенцијал (писменост одраслог становништва и просечна дужина школовања); Величина дохотка по становнику, с обзиром на куповну способност валуте и смањивања граничне корисности дохотка. Упоредо с интегралинм показатељима можемо користити и поједине чисте показатеље регионалног развоја, као што су: - Национални доходак (у апсолутном износи и по становнику) и темпо раста тих показатеља; - Ниво потрошње одређених материјалних добара и услуга (енергије, челика, цемента, шећера, стамбеног простора, телефонских услуга); - Степен дивесификације дохотка; - Просечно трајање живота; - Ниво здравствене заштите (обезбеђеност поликлиникама, апотекама, болницама, дијагностичким центрима и услугама прве помоћи); - Ниво образовања; - Стање животне средине, - Једнакост шанси људи, развој малог бизниса; - Културни живот становиштва. Можемо издвојити дугорочне и краткорочне циљеве и одговарајуће критеријуме економског развоја земље. Дугорочни циљеви су: успостављање и развој постиндустријског друштва, стварање радних места виших квалификација за будућа покољења, повећавање животног стандарда становништва земље, укључујући ниво здравствене заштите, образовања и културе. Краткорочни циљеви могу бити: превазилажење кризе и достизање конкретних величина прораста бруто националног произода у краћем року. Као тактички циљеви регионалног развоја региона или града, могу бити: - привлачење нових видова бизниса, - проширивање постојећег бизниса, - развој малог бизниса, - развој центра града, - развој индустрије, 245
-
развој сфере услуга, повећавање ниво запослености становништва региона.
НАЧИНИ МЕРЕЊА И РАНГИРАЊА ЕКОНОМСКОГ РАЗВОЈА ЗЕМАЉА ИЛИ РЕГИОНА У социјално-економском развоју држава постоје велике разлике. Неравномерност регионалног развоја узрокује бројне проблеме у свету. Распон између богатих и сиромашних земаља је огроман и стално се продубљује. Отуда и проблематика садржаја и развијености простора (организованости, уређености, коришћења, реституције квалитета живота) постаје све актуелнији. Све већа насељеност пјединих територија и све већа просторна динамика развоја производних снага исказујусе као повећавање одређених честина, густина и контраста, одн. Као „згушњавање простора“. Његова засићеност, обележена крупним променама концентрације, повезивања и интензитета, па и неравномерностима у развоју до сегрегације простора, тј. до суперакумулације на једним и повлачења са других тачака стално расте, тако да ове разлике такође расту, њихова мера постаје све већа, а за односе у друштву све маркантнија, прерастајући у сам принцип политике развоја. Тако долазимо до неопходности синтезног мерила за исказивање те мере разлика. Ова мерила регионалне развијености постају саставни део операционализације политике развоја. Једно од тих мерила јесте и степен социјално-економске развојености. Услед актуелности назначене проблематике у пракси је развијен већи број различитих методолошких поступака за израчунавање степена социоекономске развијености неке земље или региона. Постоје различити критеријуми за одређивање степена социјално-економског развоја који се деле на: економске, социјалне, културне, критеријуме привредних сектора и синтезне (комплексне) критеријуме. Најчешћи показатељи су бруто домаћи производ (БДП) и бруто домаћи производ по становнику, запосленост, промет у трговини, здравство (број становника на једног лекара), образовање (писменост,ниво образовања). Најважнији економски показатељ је бруто домаћи производ (укупно и по становнику). Економски показатељи Бруто домаћи производ (ДБП) обухвата вредност свих роба и услуга, произведених за једну годину унутар државе (од домаћег становништва и странаца). Рачуна се само вредност крајњег производа. У бруто домаћи производ се урачунавају и оне вредности које су оствариле фирме те земље у иностранству, али се не рачунају вредности које су у тој земљи оствариле стране фирме. За разлику од њега, укупни друштвени производ се односи на 246
све робе и услуге, које производе становници једне земље (у земљи и иностранству). Домаћи бруто производ по становнику (per capita) показује просечну развијеност привреде, док бруто домаћи производ показује величину привредног система једне земље. Земље са великим бројем становника обично имају релативно велики домаћи бруто-производ, али низак домаћи производ по становнику. Типични примери су Кина и Индија. Неке мале земље по броју становника, могу имати мањи домаћи бруто производ, а висок бруто производ по становнику. Примери су Луксембург, Финска, Израел. Десет најбогатијих и најсиромашнијих земаља у свету ( ДБП по становнику у доларима, 2006. године) Највиши ДБП по ст.
Најнижи ДБП по ст.
1. Луксембург
75 130
7. Сијера Леоне
2 1 9
2. Норвешка
64 268
3. Еритреја
2 0 6
3. Исланд
53 472
5. Авганистан
1 9 9
4. Швајцарска
50 524
6. Гвинеја-Бисау
1 8 1
5. Ирска
48 351
4. Малави
1 6 1
6. Данска
48 000
10. Етиопија
1 5 3
7. Катар
45 519
2. Либерија
1 1 9
8. САД
42 101
9. ДР Конго
1 1 9
9. Аустрија
37 688
8. Бурунди
1 0 7
10. Финска
37 014
1. Мијанмар
9 7
247
Разлике у степену економске развијености појединих земаља су веома велике. Приближно 1/10 становништва планете контролише и држи више од 1/2 њеног богатства. Развијене земље с мањим бројем становника остварују већи бруто друштвени производ него многољудније неразвијене земље. Светски капитал је концентрисан у три велика региона који доминирају на светском тржишту. То су Северна Америка, Европа и Далеки Исток. Земље из тих региона највише тргују међу собом и диктирају цене на светском тржишту. Данас у око 60 најсиромашнијих земаља света просечан годишњи доходак по становнику не прелази 300 долара. У многим случајевима као показатељ развоја привреде узима се темпо раста домаћег бруто производа. Такође, за поређења међу различитим државама често се користи показатељ БДП просечно по становнику. Ови показатељи не даје довољно информација о развоју културе и образовања, очекиваном трајању живота, смртности одојчади и другим факторима, који утичу на квалитет живота у једној земљи. Зато је потребно размотрити и друге показатеље. Величина економског система држава није сразмерна степену развијености. Неке земље имају велики привредни систем а мали степен развијености због великог броја становника, али привлачно тржиште за стране инвестиције. Највећи економски систем има Европска унија. Чак 13 европских земаља има национални бруто доходак већи од 100 млрд. долара. То су Немачка, затим Француска, Италија, Велика Британија, Шпанија, Русија, Холандија, Швајцарска, Белгија, Шведска, Аустрија, Данска, Норвешка. У Северној Америци највећи потенцијал имају САД, на Далеком Истоку Јапан, у Африци Јужноафричка Република, у Латинској Америци Бразил и Аргентина, у Јужној Азији Индија, у Југозападној Азији Турска и Саудијска Арабија, у Океанији Аустралија. Остале земље света имају мањи привредни систем, испод100 млрд. долара БНД. Примена различитих показатеља је методолошки неуједначена, између осталог и зато што сваки од показатеља има своје недостатке и предности, место и карактеристику честоспецифичну за дату државу или регион. Постоје и синтезни параметри степена реионалне социо-економске развијености, као што је индекс економског потенцијала, ХДИ индекс и други. Индекс економског потенцијала је комплексни критеријум у облику коефицијента, који даје потпунији израз територијалног распореда нивоа социо-економске развијености. Израчунава се по формули: Ek = kp + kd + kz + kt + ki
248
Где је: Ek – екопотски коефицијент, kp – коефицијент простора (ha/st), kd – коефицијент дохотка (ДБП/ст), kz – коефицијент запослености (бр. зап. на 1000 ст.), kt – коефицијент промета у трговини на мало (промет у трговини на мало по становнику), ki – коефицијент инвестиција (остварене инвестиције по становнику). Пошто се компоненте индекса у овом облику не могу сабирати, треба да се претворе у бодове или да се множе са редним бројем на ранг листи. Коефицијент екопота је предложио Ј. Илић по формули Е = Т + S + D + En, где је Т – површина територије, S – број становника, D – домаћи бруто производ, En – потрошња енергије прерачуната у условно гориво. Пошто се то не може сабирати, треба сваку компоненту претворити у екопоте (тј. бодове) тако што се узима да је код бодовања 1 екопот = 1 мил. км 2, 1 мил. ст., 1 млрд. УСД, 1 мил. тона условног горива. Иако је у неким аспектима нелогичан, екопотски коефицијент даје прилично реалну представу о економском потенцијалу држава света. Индекс технолошког развоја (Technology Achievement index – TAI) је комплексни показатељ који одређује способност појединих држава да учествују у глобалном процесу. У израчунавању ТАИ користе се индивидуални показатељи: број патената на 1 мил. становника, корисника интернета на 1000 становника, телефонских апаратана 1000 становника, потропшња електричне енергије у KWh по становнику, проценат становништва са високим образовањем. Извоз производа високих технологија (High technology eksports - H-TE) је проценат експортованих индустријских производа који спадају у индустрије високих технологија. Војни расходи (Military expenditure – ME) мере се проентом ДБП намењеног у војне сврхе. Индекс људског развоја (Human development index – HDI) је комплексни показатељ који одређује квалитет живота човека. Израчунава се на основу индивидуалних показатеља: очекивано трајање живота, образовање – проценат становништва обухваћеног образовним системом, ДБП на 1 становника у УСД, итд.
249
Земље у транзицији виђене у контексту глобалних показатеља: технолошког напретка (TAI), људског развоја (HDI), експорта напредних технологија (H-TE) i издатака за војску (ME)
Држава
ТАI
HDI
H-TE
ME
Максималан показатељ у свету
0,744
0,939
67
13,2
Максималан региону
0,465
0,881
31
5,4
Пољска
0,407
0,828
10
1,6
Албанија
-
0,725
3
1,4
Јерменија
-
0,745
6
3,6
Азербејџан
-
0,738
-
2,6
Бугарска
0,411
0.772
-
2,8
Хрватска
0,391
0,803
11
4,2
Чешка
0,465
0,844
13
2,0
Естонија
-
0,812
25
1,4
Грчка
0,437
0,881
31
4,9
Грузија
-
0,742
-
1,2
Југославија
0,420
0,785
6
5,4
Литва
-
0,803
11
1,0
Латвија
-
0,791
11
0,9
Македонија
-
0,766
3
2,5
Молдавија
-
0,699
8
0,5
Румунија
0,371
0,772
6
1,6
Словачка
0,447
0,831
8
1,7
Словенија
0,458
0,874
8
1,4
Украјина
-
0,742
10
3,1
Мађарска
0,464
0,829
28
1,4
Белорусија
0,400
0,780
14
3,0
показ.
у
Извор: Human Development Raport UNDP 2001.
250
Социјални показатељи Најважнији критеријуми за одређивање друштвеног статуса становника су врста занимања и запослења и висина прихода. Показатељи развијености једне земље могу бити такође број запослених, просечно трајање живота, смртност одојчади, стање животне средине, биланс исхране становништва и други. Приказују се у годишњим извештајима међународних институција (нпр. World Bank’s Development Repport). Показатељи и мере развијености допуњавају се подацима о потрошњи енергије, густини саобраћајне мреже, тржишту новина, броју аутомпбила по становнику (или по домаћинству), броју лекара на 100 000 становника, броју ученика на једног наставника, неравношправности полова, квалитету животне средине, људским првима итд. У развијеним земљама света на доњи слој отпада око 25% укупног становништва, а на средњи између 60-70%. У неразвијеним земљама највише је заступљен нижи друштвени слој – око 60 – 70%, док на средњи отпада од 20 до 30%. Горњи друштвени слој је је, као и у развијеним земљама, мало заступљен али су његова финансијска моћ и друштвени утицај велики. Културни показатељи се базирају на писмености становништва. У елементарном облику подразумева основно савладавање читања и писања текстова. Обухвата сва лица која знају читати и писати. Неписменост одраслог становништва још увек је проблем слабо развијених земаља Африке и Азије (преко 50%). Висок степен писмености имају развијене земље, које су неписменост свеле на минимум (мање од 5%). Привредни развој захтева писмене раднике, квалификоване и образоване. У Србији неписменост је изразит проблем старих особа, посебно у сеоским и неразвијеним брдско-планинским подручјима. Показатељи структуре делатности Учешће активног становништва по секторима делатности може бити критеријум за одређивање степена друштвено-економског развоја. Неразвијене земље имају чак до 80% активног становништва у примарном сектору. Потпуно је супротно у високо развијеним земљама у којима је до 80% активног становништва у терцијарном сектору. У средње развијеним земљама сва три сектора су подједнако заступљена. Индекс људског развоја За поређење нивоа развитка појединих земаља и региона Уједињене нације користе синтетички показатељ – индекс развоја људског потенцијала (Human development index – HDI). Индекс даје земљама бодове у распону од 0,001 до 1,0. Рангирање је базирано на више показатеља сажетих у три димензије: - очекивано просечно трајање живота становништва; - удео писменог становништва (одражава образовни ниво); - куповна моћ становништва (одражава животни стандард). 251
Прикупљање и обраду података врше Уједињене нације од 1990. године. Тако је 50 земаља класификовано у групу с високим HDI, 91 земља са средњим HDI и 36 земаља с ниским HDI. На првом месту је Норвешка са 0,956 бодова, а на последњем Сијера Леоне са 0,273 бода. Међу првих 25 земаља, према HDI , спадају развијене земље као што су земље Скандинавије, ЕУ, Англоамерике, Далеког истока (Јапан, Хонг Конг, Сингапур) и Океаније (Аустралија, Нови Зеланд). На другој страни, у групи земаља с најманјим HDI,махом су земље субсахарске Африке. Поређењем ранга развијености и стопа наталитета показује да високоразвијене земље имају ниске стопе наталитета и ниске стопе смртности одојчади. Најнеразвијенија земља (Сијера Леоне) има више од четири пута већу стопу наталитета его најразвијенија земља (Норвешка), и више од педест пута већу стопу смртности одојчади. Према томе, велики део човечанства налази се у зачараном кругу раста становништва и сиромаштва, кругу који почиње и заршава се нискимживотним стандардом. Регионалне разлике у нивоу развоја постоје не само између земаља,него и између региона унутар појединих земаља. Првих 25 и последњих 25 земаља рангираних према HDI 2002. г. и упоредни приказ опште стопе наталитета (n) и стопе смртности одојчади (m0), 2004. г. Ранг 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25
Земља Норвешка Шведска аустралија канада Холандија Белгија Исланд САД Јапан Ирска Швајцарска В. Британија Финска Аустрија Луксембург Француска Данска Нови зеланд немачка Шпанија Италија Израел Хонг Конг-Кина Грчка Сингапур
n 12 11 13 11 12 11 14 14 9 16 10 12 11 9 12 13 12 14 9 10 10 22 7 9 10
mo 3,4 2,8 4,7 5,2 4,8 4,4 2,4 6,7 3,0 5,1 4,4 5,3 3,2 4,5 4,9 4,1 4,4 5,6 4,1 3,7 4,8 5,3 2,4 5,9 2,2
Ранг 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177
252
Земља Хаити Џибути Гамбија Еритреја Сенегал Ист. Тимор Руанда Гвинеја Бенин Танзанија Об. Слоноваче Замбија Малави Ангола Чад Конго ДР ЦАР Етиопија Мозамбик Гвинеја Бисау Бурунди Мали Букина Фасо Нигер Сијера Леоне
n
m0 33 41 41 39 37 26 40 43 41 40 39 42 51 40 49 46 37 41 40 50 40 50 45 55 50
80 106 78 76 64 129 107 98 89 105 102 95 121 145 103 100 96 105 127 125 74 123 83 123 180
ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА Формирање светског економског система Међународна подела рада формира територијалну структуру светске привреде. Светска привреда се формира од националних привреда свих земаља услијед трговинске и културне размјене. До средине XVIII века трговало се кабастом робом (дрво, вуна, вино) на малим удаљеностима. На већим удаљеностима (прекоокеанским, интерконтиненталним) трговало се само тада скупоценом луксузном робом (зачини, шећер, кафа, какао, чај, дуван, свила). Од краја XVIII века међународна трговина се мења. Развој индустријализације потражује велике количине сировина (вуне, памука, руда, каучука, дрвета) а пораст становништва повећава потрошњу хране. Развој саобраћајних средстава (парна машина, железница, бензински мотор) омогућио је превоз масовних терета на већа растојања. Развој индустрије и саобраћаја подстакао је развој географске поделе рада – у економску размену се укључују све веће територије и све више робе. Од краја XVIII и током XIX века међународна подела рада се карактерише оштром поларизацијом – на једном полу су метрополе с интензивном индустријализацијом, а на другој – колоније, које достављају сировине за индустрију. Од краја XIX века расту противуречности између развијених земаља, и то највише између “старих” индустријских земаља (Енглеска, Француска) и “младих” земаља (Немачка, САД, Јапан) које су желеле да преузму водећу улогу у светској привреди, што је довело до два светска рата. Са распадом колонијалног система и формирањем социјалистичког система суштински су се промениле позиције појединих земаља у међународној подели рада. У последњој четвртини XX века расте међународни карактер светске привреде, развија се глобализација. Водећу улогу у светској привреди задобијају крупне мултинационалне компаније. Долази до територијалне концентрације светске моћи у три основна “економска пола”: У Западној Европи (посебно у Европској Унији), Северној Америци и Тихоокеанској Азији. На њих отпада око 85% од светске производње и извоза роба и услуга. Средином XX века почиње распад европског колонијалног система (деколонизација), а крајем тог века социјалистичке земље прелазе на тржишну економију (транзиција). Расту узајамне зависности између земаља Истока, Запада и Југа. Тај процес се назива г л о б а л и з а ц и ј а. Нове комуникационе технологије скраћују време за размену роба, информација и услуга. У другој половини XX века се формира јединствено светско тржиште роба, услуга, капитала, радне снаге. Један од најважнијих елемената светског тржишта су економске везе – трговина, валутно-финансијске операције, туризам, комуникационе услуге. Данас је светско тржиште глобални систем уравнотежених односа између понуде и потражње природних и економских ресурса. 253
Функционисање светског тржишта се усложњава делатностима различитих специјализованих фирми, компанија, националних економија или њихових група. Глобална поларизација развоја - однос Севера и Југа Иако говоримо о послеиндустријском добу, индустрија је још увек водећа грана материјалне производње. У целом свету у њој је запослено око 220 мил. људи. Учешће индустријских радника у укупном броју запослених увелико карактерише степен економске развијености земаља. Индустрија је основна – приоритетна грана савремене светске привреде и националних привреда високо развијених земаља које називамо богати “Север”. Недовољно развијене земље, које називамо сиромашни “Југ”, још увек се налазе у фази друге индустријске револуције. Степен економске развијености држава је различит. Просечан доходак по становнику годишње на планетарном нивоу је 4 250 долара. На основу разлика у зарадама свет се може поделити на богати Север (земље са преко 10 000 долара), средње развијени свет (од 500-10 000 долара) и сиромашни Југ (испод 500 долара). Прву групу чине економски развијене државе (укупно 23). Називају их још “економски центар” или “први свет”. Оне се деле на три региона – Европску Унију, Северну Америку и Далеки Исток. Водећу улогу има “велика седморка” (“група Г-7”) у које спада седам најбогатијих држава у свету: САД, Јапан, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија и Канада. На ову групу отпада 12% светског становништва и 65% светског бруто дохотка. Другу групу чине земље са дохотком од 750-9000 долара по становнику. То је “економска полупериферија”. Ту спада већина земаља Латинске Америке, Источне и Југоисточне Европе и бившег СССР (укупно око 30 држава) и друге средње развијене земље. Неке земље на Далеком Истоку се због скока у развоју називају “мали тигрови” (Јапан, Тајван, Јужна Кореја, Сингапур, Хонгконг). Земље које одскачу по степену економског развоја због великих природних богатстава (Бразил, Мексико, Нигерија) називају се "велики тогрови". Трећа група су земље у развоју (укупно око 140 држава). Називају се још “економска периферија” или “Трећи свет”. Доходак у њима је мањи од 750 долара по становнику годишње. Највећа зона сиромаштва протеже се кроз Средњу и Западну Африку и кроз Јужну и Југоисточну Азију. Развој глобалне постиндустријске цивилизације прате све изразитији јаз између развијених и неразвијених земаља, и нове економскње кризе. Недовољно развијене земље скупо плаћају стране лиценце и нове технологије и са великим тешкоћама прате убрзани развој. Јавља се неуравнотежен трговински биланс тј. много већи увоз од извоза, проблем страних дугова, незапосленост. Технолошка доминација и зависност 254
називају се – технолошки колонијализам, који прети уништењем националних економија и изазива политичке кризе у недовољно развијеним земљама. Он је праћен еколошким колонијализмом – премештањем еколошки штетних и застарелих технологија у недовољно развијене земље и земље у транзицији. Неједнакости у степену развијености држава можемо представити: а) у виду светске пирамиде богатства, и б) у виду концентрације светске моћи и капитала у земљама “језгра”. На врху светске пирамиде богатства је мали број богатих земаља. На самом врху су економски “џинови” – САД, Европска Унија и Јапан. У њима се остварује највећи дио светског бруто-дохотка. У средини је веома хетерогена група средње развијених земаља. У основи те пирамиде налазе се бројне сиромашне земље, највише из Африке, Азије и Латинске Америке. Главни проблеми развоја индустрије у недовољно развијеним земљама ПРОБЛЕМИ ИНДУСТРИЈЕ Заостајање у технолошком погледу
Нерационална гранска структура (велика потрошња енергије, сировина, радне снаге по јединици производа)
Недостатак домаћег капитала
Велика зависност од увоза сировина и технологије
Високи трошкови производње по јединици производа
Нерационалан територијални размештај (велики трошкови превоза, неповезаност, неповољне локације)
Ниска конкурентност на светском тржишту
Еколошки проблеми
Државно власништво над средствима за производњу Недовољно квалификована радна снага
ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ДРЖАВЕ (НАЦИОНАЛНА И РЕГИОНАЛНА)
Сл. - Неравномерност развоја се продубљује
255
1
2 Пирамида богатства и просторна структура светске привреде са својим ―економским језгром‖ (1), ―полупериферијом‖ (2) и ―периферијом‖ (3).
3
3 2 1
Кључни проблеми слабо развијених земаља су спољњи дугови, недостатак капитала, технологије и стручњака. У ову групу спада око 130 земаља, које се међусобно доста разликују у погледу историје, културе, традиције, језика, начина живота. Међу њима има “гигантских” земаља по броју становника, као што су Индија, Пакистан, Индонезија, а има и малих земаља са неколико десетина до неколико стотина хиљада становника – Гренада, Сент Луција, Бахамска острва, Кирибати. (Пронађите наведене земље на карти). Територијална поларизација развоја у виду економског “језгра” и “периферије”. Савремени економски односи одвијају се у оквирима троделне просторне структуре: језгро – полупериферија – периферија. У економско “језгро” спадају оне земље које су при врху пирамиде богатства (земље Северне Америке, Западне Европе, Далеког Истока и Океаније). У полупериферију спадају оне које су на средини пирамиде (земље Источне Европе, Северне Азије, Блиског Истока, Јужне Америке). У “периферију” спада велики број земаља које су при дну пирамиде (Средња и Западна Африка, Јужна и Југоисточна Азија, Централна Америка.
256
ГЛОБАЛНА МЕЂУЗАВИСНОСТ ФАКТОРА РАЗВОЈА У ГЕОГРАФСКОМ ПРОСТОРУ Главна обележја послеиндустријског доба су глобална међузависност и преструктуирања производње. Обележја глобалне међузависности су регионалне економске интеграције, трансфер технологија и знања, раст светске трговине, нов однос према сировинама. Обележја преструктуирања производње су екологизација производње, нови материјали, високе технологије, повезивање система “наука – технологија - производња”, стварање технолошких пракова, врхунска организација производње и слично. У послеиндустријском добу обим производње и асортиман робе се и даље повећавају. Назив послединдустријско доба не значи укидање индустријске производње, него смањивање броја запослених у индустрији услед технолошких иновација, аутоматизације и роботизације производње. У погледу структуре запослених по делатностима то заиста јест послеиндустријско доба, с обзиром да се удео запослених у секундарном сектору (индустрији) смањује, на рачун запослених у терцијарном (услужном) сектору делатности. Тај процес терцијаризације (и квартаризације) делатности посебно је присутан у развијеним земљама, које су већ ушле у послеиндустријско доба. У земљама у развоју број запослених у индустрији још увек је у порасту, зато што у том делу света још увек траје индустријска револуција. У организационом погледу одвија се процес просторног ширења индустријских предузећа. Ствара се све већи број малих, флексибилних индустријских предузећа на издвојеним локацијама. На пример, у Јапану ради око 650 000 малих (породичних) производних јединица, које су повезане преко компјутерског система у ланац производње и пласмана. Захваљујући доброј организацији и радној дисциплини, у кућној производњи ради значајан број запослених, који не иду на посао у фабрике. Они производе и тачно на време достављају одређене делове који се у фабрикама склапају у сложене производе. Сличних примера преструктуирања има и у индустрији Европске уније. Послеиндустријско доба карактерише и све већа глобална међузависност. Свет се повезује на различите начине у сложен систем међузависних делова. Глобална међузависност огледа се у следећим процесима: 1. Траснсфер знања и информација постаје све бржи и има изразито глобално обележје захваљујући мрежи Интернета, мобилној телефонији, сателитским системима у области телекомуникација. 2. Обим светске трговине је стално у порасту, захваљујући транснационалним компанијама, светском тржишту роба и капитала, међународним трговинским организацијама.
257
3. Еколошка свест све више утиче на промене односа према изворима сировина и енергије, квалитету животне средине и рационалном коришћењу природних потенцијала. 4. Глобализација као процес утиче на економске, друштвене и политичке интеграције у свету (примери су Европска унија, НАФТА и друге регионалне интеграције). 5. Захваљујући комуникацијама формира се глобално јавно мнење. Свет постаје једно “глобално село” где се вести и информације шире невероватном брзином са лица места и о свему и сваком се све зна. Глобализација и послеиндустријско доба имају и своје негативне стране, које стварају нове проблеме, за које свет раније није знао. Кризе и просторне разлике такође добијају глобалне размере и повезују свет ради њиховог решавања. Просторне разлике се најбоље виде на примеру богатог Севера и сиромашног Југа. Примена нових технологија је бржа у развијеним земљама, док је у осталом делу света спорија. Неке земље заостају у технолошком погледу неколико деценија иза развијених, што узрокује продубљивање јаза између њих у погледу економског развоја. Те разлике многу бити узрок политичких криза, унутрашњих социјалних сукоба и локалних ратова. Неравномеран економски развој продубљује и неравномерност у структурама и размештају становништва света. Неразвијене земље имају млађу старосну структуру, висок наталитет и (углавном) велику густину насељености, док развијене земље имају све старије становништво и низак наталитет. Урбанизација и миграције становништва у таквој светској расподели друштвеног богатства су постали неизбежни, што са своје стране изазива нове кризне ситуације и конфликте у појединим регионима света. У послеиндустријском добу нека обележја кризе развоја се појачавају. На пример, проблем незапослености се све више експонира не само у неразвијеним, него и у развијеним земљама. Дугови земаља у развоју достижу размере које оне не могу да отплаћују. Развијене земље штите своје економије и тржишта протекционистичким мерама као што су царине, увозне квоте и сличне баријере. Многе земље, укључујући и неке развијене, имају негативан трговински биланс, то јест, много већи увоз од извоза, што оптерећује њихове националне економије. У великом делу света још увек влада ниска еколошка култура, лабаво еколошко законодавство, што је повољно за прљаве индустрије које нарушавају еколошку равнотежу не само тих земаља него и ширих региона. Раст међународне трговине је најочигледнији пример глобалне међузависности фактора развоја. Пораст светске трговине је одраз преструктуирања светске привреде у правцу послеиндустријског друштва. У светској трговини све више преовлађују иновативни производи, који задовољавају међународне стандарде и еколошке захтеве. Све веће учешће нових врста производа у светској размени мења и географски размештај 258
најважнијих учесника у светској трговини. Данас светском трговином изразито доминирају најразвијеније државе и велике компаније које у своје производе уграђују знање, информације, високе технологије и капитал. Рачуна се да скоро половина укупне светске размене чини трговина сировинама и прехрамбеним производима, а друга половина су индустријски производи. Посматрано по врстама производа, у вредности светске трговине око 1/4 отпада на утомобиле и друга саобраћајна средства, 1/4 на разна горива (посебно нафту), 10% на прехрамбене производе (кафу, шећер, пшеницу, соју, кукуруз, пиринач, тропско воће и друго) и 10% на руде и хемијске производе. Земље у развоју са својом традиционалном и технолошки застарелом производњом све више заостају у нивоу светске трговачке размене. Оне не могу да издрже конкуренцију индустријски развијених земаља на светском тржишту, чак и када је реч о прехрамбеним производима и неким сировинама које су њихови традиционални извозни артикли. Осим тога, важан фактор позиције тих земаља на светском тржишту нису само економска и финансијска кретања, него и политика. Развијене земље одређеном монетарном и стратешком политиком узрокују затвореност, протекционизам и сличне појаве на светском тржишту у односу на земље у развоју. То се наравно одражава на повећавање разлика у развијености између Севера и Југа. Према томе, и у светској трговини постоји поларизација, односно концентрација промета у развијеним земљама. То је разумљиво, зато што у постиндустријском добу главни фактори развоја постају знање, информације и капитал. Повећавање разлика у економској развијености утиче на повећавање разлика у нивоу трговачке размене. Индустријски развијене земље данас учествују у светској трговинској размени са око 75%. Остало отпада на земље у развоју, Русију, Кину и друге земље. Осим тога, треба истаћи да се највећи део трговине развијених земаља одвија између њих самих. Светски токови роба и капитала циркулишу највише у троуглу Северна Америка – Европска унија – Јапан. Ипак, Јапан и САД остварују близу половине своје спољне трговинске размене са земљама у развоју, из којих увозе сировине а продају им прехрамбене и индустријске производе. Многе земље у развоју имају велики трговински дефицит, због чега западају у дужничку зависност.
259
XI
ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКИ РЕГИОНИ
Дефинисање појмова «регион» и «рејон» Појму «регион» посвећује се много пажње у савременој економској, географској и просторно-планерској литератури. Појам «регион» у нашој и страној литератури ипак није јасно дефинисан, што је један од узрока разноврсних праваца и методолошких концепција у савременим регионалним истраживањима. У економској географији постоје два приступа дефинисању појма региона: Први, да је регион објктивно постојећи природно-социјалноекономски комплекс, као део државе; Други – да је регион сваки део земљине површине (без обзира на величину), који је издвојен субјективно у циљу изучавања неке појаве или решавања конкретних социјалноекономских проблема. Први је карактеристичан за руску економску географију, а други за западну (англосаксонску) географску школу. Дакле, по првом схватању регион је објективно постојећи део територије, а по другом то је резултат хеуристичког рада уз помоћ научних метода тј. производ субјективног мишљења истраживача који врши регионализацију. Aмерички географ Ричард Хартшорн сматра да су једино државе објективни региони, јер имају јасне границе, а све друго су интелектуалне творевине. По нашем мишљењу, улога субјекта при регионализацији је суштинска, али, с друге стране, да би његов посао на регионализцији имао научну и практичну вредност, мора се узети у обзир и објективна реалност. Објективна реалност: географски простор (или поједине компоненте простора) и субјект са својим знањем и стваралачким способностима, обавезне су претпоставке истраживачке делатности и њихово одвајање од резултата научног рада, тј. региона, је погрешно и несврсисходно. У економској литератури најчешће фигурирају два појма региона, при чему се често између појма «регион» и «рејон» ставља знак једнакости. 1. Низ аутора под регионом подразумева одређени део економског комплекса земље, који се одликује географским условима и природно-ресурсном специјализацијом. Ти региони су релативно затворени како у производнотехнолошком тако и у економском аспекту. 2. Други под регионом схватају јединицу административне поделе земље: општину, округ, град. У географској литератури обично под појмом «регион» се подразумева целовит део територије, који се одликује неком једнородношћу (хомогеношћу) у својој основи, али нема јасне границе. Штавише, ту реч често употребљавају за означавање веома великих територија, које сачињавају главне делове континената. Али у професионалном језику 260
географа, којег овде користимо, реч «регион» или «рејон» применјују у односу према територијама најразличитије величине, које се карактеришу одређеном једнородношћу, која је специфична и служи као основни критеријум за издвајање тих територија. Професор Харвардског универзитета Грае дефинише појам «регион» «Ми можемо дефинисати државу. Она има организацију, границе и назив. Она има писану историју. Али шта је то регион? Наравно, то није политичка и није административна јединица. Ми можемо само рећи да је то територија, која има довољно карактеристична обележја, да је можемо одвојити од њених суседа». На основу анкете специјалиста из различитих научних центара, подкомитет за регионализацију Комитета националних ресурса конгреса САД дао је своју дефиницију: «Под регионом уопште треба схватати територију, која се карактерише једнородношћу у једном или више односа (аспеката)». С тим у вези А. Куклински (Пољска) сматра да су регионални развој, регионални проблеми дуго времена «разматрани са гледишта материјалног приступа. Изградња нових физичких објеката, као што су фабрике и инфраструктура, сматрани су најважнијим фактором у развоју датог региона. Сада је најзначајнији нематеријални приступ. Концепција регионалног развоја, оријентисана на знања и иновације, доминира не само у научној, него такође и у практичној сфери у све већем броју земаља». Куклински разматра регионе као саставне делове просторног економског система, где владају снаге конкуренције, «Региони – који – захваљујући својој високој конкурентној способности – могу привући значајан део националног и међународног тржишта... На тај начин, регионе можемо у принципу разматрати као острва иновација и духа предузетништва у ширем контексту просторне мреже». «Регионална идеја» у Европској унији добија не само економску него и политичку функцију. У Декларацији о регионализму у Европи, коју је 1996. г. усвојило преко 300 европских региона с различитим територијама, дефинисано је да појам «регион» «представља израз политичке самобитности, која може имати најразличитије политичке форме, које одражавају демократску вољу сваког региона да прихвати ону форму политичке организације, коју он преферира. Регион сам бира своје руководство...». Према томе, регион добија другачији смисао и може се дефинисати као територија у административним границама која се карактерише: комплексношћу, целовитошћу, специјализацијом и управљивошћу, т.ј. постојањем политичко-административних органа управљања. Непосредно с регионом повезан је и други појам – «регионална подела рада» - специјализација региона у производњи одређених врста роба и услуга и затим њихова размена. 261
«Економски рејон» означава целовит територијални део националне привреде земље са својом специјализацијом и чврстим унутрашњим економским везама, основна карика у систему економског рејониранја земље. По свом унутрашњем садржају термин одговара еластичнијем појму «регион». «Економска зона» представља групу региона, која се издваја по низу карактеристика (територијалних, природно-сировинских, географских и т.д.). Појам и суштина географске регије (лат. regio – крај, предео, област) проистиче из појма и суштине географске средине. Наиме, географска средина је материјални географски простор на површини Земље (геосфера или ―географски омотач‖), који се састоји из три врсте елемената: 1. Природни елементи (литосфера, хидросфера, атмосфера, биосфера, педосфера), 2. Човек (као биће и као људско друштво) и 3. Антропогени елементи (све оно што је човек створио својим радом и уградио у географску средину). У географској средини делују две врсте закона – природни и друштвени. Човек има двојну суштину – он је истовремено и природно и друштвено биће. Историјским развојем науке и технике он постаје и географски фактор који својим радом свесно мења, изграђује и ―очовечује‖ географску средину. Пре појаве човека географска средина је била нетакнута природна средина, данас је она ―очовечена‖ или природно-антропогена средина. Осим природних елемената у њој сусрећемо људске творевине као што су насеља, саобраћајнице, привредни објекти и друге просторне компоненте. Али плански рад и изградња у простору су веома сложени, услед великог броја елемената и процеса у њему. Ми не можемо планирати изградњу простора уопште (мада се и то намеће као потреба у савременој ери глобалних проблема човечанства) већ издвајамо мање просторне целине, које називамо - регије. Регија је територијална целина са специфичном географском структуром која се разликује од других територијалних целина. Хијерархија регионалне поделе је посебан проблем, услед неусаглашене терминологије и сталног преплитања стручних и народних термина за регије различите величине. Када кажемо ―река‖, ―речица‖, ―поток‖, ―поточић‖ – тачно знамо шта је веће а шта мање. Али када кажемо ―регија‖, ―предео‖, ―крај‖, ―област‖, ―подручје‖, никоме није јасно шта је ту веће а шта мање. Међународни термини су макрорегија, мезорегија, субрегија и микрорегија. Ови термини су јасно хијерархијски субординирани. Домаћи стручни термини би требало да иду следећим редом величине: област, предео, (по)крајина, крај и мањи крај. У војној терминологији утврђена је следећа хијерархија територијалних целина: зона, рејон, земљишна просторија, земљиште. Регионално-географски шематизам или поступак који се примијењује у проучавању регије, такође није једногласно утврђен и прихваћен. Приликом проучавања географских целина, као што су континенти, државе, регије, примењује се често начин обраде по одређеним поглављима која се ређају као фиоке од стола. Та поглавља се нижу према узрочно-посљедичном редоследу: 1. географски 262
положај и границе регије, 2. геолошка грађа и рељеф, 3. клима, 4. хидрографија, 5. педолошки покривач (тле), 6. биљни и животињски свет, 7.
ЕВРОПСКИ МАКРОРЕГИОН Европски макрорегион укључује државе које су чланице Европске Уније, ЕФТЕ и друге земље Западне Европе између њих. Западна Европа је колевка индустријске цивилизације, домовина колонијализма, узор тржишне привреде. Географски простор и положај. Економско-географски положај погодује развоју (већина земаља региона има приморски положај, близу важних пловних путева). Европа (без Русије) је један од најгушће насељених континената и економски освојених региона света. На њеној релативно невеликој територији (5,1 мил. кв. км) живи преко 500 мил. становника, или око 9% становништва света. Европа заузима прво место у светској привреди по обиму индустријске и пољопривредне производње, по експорту роба и услуга, по развоју међународног туризма. Земље Европске Уније и ЕФТЕ чине Европски економски простор. Нешто шири појам је Западна Европа као економско-политички регион. Земље у овом региону су различите по површини. Највећа је Француска (547 000 km2) а најмања – Ватикан (44 хектара). Европски макрорегион je прва економска сила у свету са око 50% светске трговине. Три четвртине те трговине је у оквирима Европе. Природни услови и ресурси. Природни услови Европе су повољни – компактност територије, рашчлањеност обалске линије морима и заливима, преовлађујући равничарски рељеф, океанска, умерено континентална и суптропска клима. Земље Европе располажу значајним природним ресурсима. Релативно су велике индустријске резерве нафте и гаса на дну Северног мора, које деле Велика Британија, Норвешка, Холандија и Данска. Басени каменог угља су Рур у Немачкој, Велс и Њукастл у Великој Британији. Гвоздене руде има у области Лорена у Француској и Кируна у Шведској. Налазишта обојених метала има у Немачкој, Француској, Шпанији, Италији, калијеве соли – у Немачкој и Француској. Услед дуге експлоатације су већ исцрпљена налазишта хрома, никла и мангана. У неким земљама, као што су Данска, Италија, Шведска и Француска јавља се недостатак енергетских ресурса, који се решава увозом и штедњом енергије. Водни ресурси су територијално неравномерно распоређени. На северу они су већи него у западним и јужним деловима Европе. Реке у Скандинавским планинама, Пиринејима и Алпима имају велики хидроенергетски потенцијал. У Норвешкој на пример, око 3/4 електричне енергије се добија из хидроцентрала.
263
Земљишта су плодна и у подручјима добрих агроклиматских ресурса погодују развоју земљорадње. Шумски ресурси су значајно смањени и у већини земаља заузимају око 30% територије. Преовлађују листопадне, а у Скандинавији и на високим планинама четинарске и мешовите шуме. Значајни су ресурси туризма и рекреације у Шпанији, Италији, Француској, Аустрији и Швајцарској. Становништво. Становништво Европе карактерише се релативном националном једнородношћу, тако да већина народа региона спада у индоевропску језичку породицу. Преовлађујућа религија је хришћанство. Природни прираштај становништва је веома низак (око 1,5%) а у појединим земљама (Немачка, Мађарска, Бугарска, Естонија, Латвија итд.) чак бележе депопулацију. У саставу становништва значајан је удео категорије старих лица. Природно кретање становништва утиче на старосну структуру, која у овом делу Европе има стационарни тип. Пропорције између три старосне групе према радној активности (издржавани - до 15 година, радно способни 16-64 г., и лица с личним приходом – преко 65 година) је 18 : 65 : 15. Најмлађе становништво има Ирска, која има највиши наталитет од 14,2 промила и Исланд с наталитетом од 11 промила. Најстарије становништво има Немачка, јер има негативан природни прираштај. Темпо раста становништва у Западној Европи је веома спор, и по томе се она разликује од друга два светска економска пола – САД и Јапана, у којима је темпо бржи. Западна Европа један је од најгушће насељених делова света (просечно 114 ст./km2), али је територијални размештај становништва неравномеран. Најгушће су насељене Холандија и Белгија које имају три пута већу густину од просечне за ЕУ. Ређе су насељени Шкотска, југ Италије, Шпанија, Француска и Северна Ирска. Скандинавске земље се одликују концентрацијом становништва у јужним приморским пределима. Степен урбанизације је релативно висок - преко 70% . Највећа концентрација градова и градског становништва је у тзв. Централној осовини развоја, која се пружа преко делова територија осам држава (Велике Британије, Холандије, Данске, земаља Бенелукса, Француске, Немачке, Швајцарске, Италије) на дужини од око 1600 km. У том појасу живи око 120 милиона становника и концентрише се око 1/2 од целог економског потенцијала региона. Велика имиграција становништва ствара бројне економске и социјалне проблеме (нарочито у Немачкој). У циљу ограничавања имиграције усвојен је споразум у Шенгену, који захтева визу за улазак држављана из трећих земаља. Такође се јавља унутрашња миграција од слабије развијених ка развијеним регионима. Пример за то је италијански Југ, који заузима око 40% територије и концентрише око 35% становништва Италије, а само 18% запослених у индустрији.
264
Структура запослености је важан економско-географски показатељ. Скоро 2/3 запослених ради у терцијарном (услужном) сектору, 1/3 у секундарном а око 6% у примарном сектору. Незапосленост је значајан показатељ животног стандарда. Просечна незапосленост у региону износи око 9%, највећа је у Шпанији (16%) а најнижа у Луксембургу (1,7%). Привреда. Удео у светском бруто производу (ДБП) земаља Европске уније је четири пута већи него удео у светском становништву. Од тога 3/4 БДП отпада на четири земље – Немачку, Француску, Велику Британију и Италију. На овај регион отпада око 1/2 светске трговине. Привреда у свим европским земљама данас има индустријско-аграрну структуру. Индустрија. На бази природних сировина настали су индустријски басени у Великој Британији (Мидландс), Немачкој (Рур), Северној Француској, Северној Италији, Белгији. Развијена је енергетика, металургија, текстилна индустрија. Приметна је концентрација металургије у приморским лукама. Неке од великих лука у Француској и Италији се претварају у металуршке центре, због увоза гвоздене руде. Обојена металургија прерађује сировине из Африке и Азије. Развојни импулс добијају нове гране: електроника, електротехника, аутомобилска, машинска, авионска и хемијска индустрија. Енергетика је велики проблем због дефицита нафте и земног гаса, који се великим делом увозе. Већи део електричне енергије се производи у термоцентралама. Хидроцентрала има највише у Алпима и у Скандинавији. Расте удео атомских централа. Већа налазишта нафте и земног гаса експлоатишу се у Северном мору, а велике количине се увозе из Русије путем нафтовода и гасовода. На Исланду се користе геотермални извори. Машиноградња је концентрисана око великих градова. На њу отпада око 1/3 броја запослених и вредности индустријске производње. ЕУ је позната у свету по производњи машина алатљика, прецизне механике и оптике, електротехнике, саобраћајних средстава, посебно аутомобила. У производњи аутомобила су познате фирме “Рено” и “Ситроен” у Француској, “Фолксваген” у Немачкој, “Фиат” у Италији, “Бритиш Лејланд” у Великој Британији, “Волво” у Шведској. У бродоградњи су водеће Велика Британија, Норвешка и Португалија а у авиоградњи – Француска. Хемијска индустрија је специјализована по земљама. Швајцарска се специјализовала у фармацеутској индустрији, Француска у производњи синтетичког каучука, Немачка у производњи боја, лакова и пластичних маса, Белгија – минералних ђубрива, скандинавске земље – целулозе и папира. Петрохемијска индустрија се концентрише у великим лукама за увоз нафте – Ротердаму (Холандија), Марсеју (Француска), Хамбургу (Немачка). Формирају се велики лучко-индустријски комплекси.
265
Лака индустрија има старе традиције. Текстилна индустрија је развијена у Великој Британији, Француској и Италији, прехрамбена у свим земљама, прерада рибе у скандинавским земљама, Великој Британији и Шпанији. Пољопривредни региони су формирани под утицајем природних и социоекономских услова. У већини земаља пољопривреда има ратарско-сточарску структуру. Пољопривреда је интензивна – примењују се агротехничке мере (механизација, хемизација) и зато је високо-доходовна. У већини земаља водеће је фармерско сточарство, које обезбеђује млечне и месне производе за извоз. Медитеранске земље су извозници вина и агрума. Увозе се пољопривредни производи из тропских предела и житарице. Од ратарских култура највише се узгајају кукуруз, јечам, овас, кромпир. Од индустријског биља водеће су шећерна репа (Француска, Немачка, Италија), маслине (Италија, Грчка, Шпанија), сунцокрет, лан. У медитеранским земљама важно је виноградарство а узгајају се цитруси, нар, бадем, памук. Годишње се улови око 10 милиона тона рибе, и то највише у Северном мору. Европа је велики извозник али и увозник прехрамбених производа. Део увезених прехрамбених производа се реекспортује у треће земље. Туристички региони су карактеристични за медитеранске (Италија, Шпанија, Француска, Грчка) и алпске земље (Швајцарска, Француска, Аустрија). У новије време су се развили туристички центри изван тих региона. Туристичка база и инфраструктура у тим земљама су добро развијени. Саобраћај је важан услов развоја туризма и трговине. Европа има најгушћу саобраћајну мрежу у свету. Густина саобраћајне мреже на 100 km2 износи 116 за асфалтне путеве, 6 km за железничке пруге и 0,6 km за водене путеве. Највећа морска лука света је Ротердам, а највећа речна лука је Дуизбург. Највећи аеродроми су Франкфурт, Лондон и Париз. Најгушћу железничку мрежу има Белгија. За међународне везе значајан је речни пловни пут Рајна – Мајна – Дунав дужине 3,5 хиљаде километара. Од посебног значаја су добро развијене телекомуникације. Финансијски центри у региону су Франкфурт, Лондон и Цирих.
Оснивање, развој и циљ Европске уније Европска унија (ЕУ) је заједница 27 европских држава. Створена је под тим именом 1. новембра 1993. године ''Уговором о Европској унији'', потписаним у холандском граду Мастрихту. Тада је имала 12 чланица. Настала је као одговор на продубљивање неравномерног регионалног развоја и заостајања у погледу високих технологија и конкурентности на светском тржишту у односу на САД и Јапан. Оснивање ЕУ. Европска унија представља више од конфедерације земаља, али није федерална држава. Она, у ствари, представља над-национални економски савез држава, нешто потпуно ново и историјски јединствено. Њен политички 266
систем се континуирано развија и заснован је на низу уговора, којим су замље чланице Уније пренеле део свог националног суверенитета на институције које су им заједничке и које заступају њихове не само националне већ и колективне интересе. Први корак у европској интеграцији учинило је шест држава (Белгија, СР Немачка, Француска, Италија, Луксембург и Холандија), које су 1951. године потписале Париски уговор о оснивању Европске заједнице за угаљ и челик. Ових шест земаља је затим одлучило да створи Европску економску заједницу (Римски уговор из 1957. године). Прво проширење од шест на девет чланова извршено је 1973. година (прикључиле су се Велика Британија, Ирска и Данска). Заједници се, 1981. г. придружила Грчка, а затим 1986. г. Шпанија и Португалија. Геополитичке промене на континенту навеле су 1995. г. Аустрију, Шведску и Финску и 2004. г. Естонију, Летонију, Литванију, Пoљску, Чешку, Словачку, Словенију, Мађарску, Малту и Кипар да се прикључе Европској унији. Румунија и Бугарска су прикључене 2007. године. Кандидати за чланство су Хрватска, Македонија и Турска. Србија је у процесу преговора о стабилизацији и придруживању ЕУ. Пре приступања Унији, свака од ових земаља мора да донесе сопствене националне законе којима ће бити обухваћене све ''тековине Заједнице'', које чини 26.000 закона на приближно 80.000 страна. Ови закони морају не само бити усвојени већ и примењени у паркси. Норвешка, Швајцарска и Исланд су на референдуму одбиле да приступе Унији. Европска унија се не само економски развија, него и територијално шири. Она је данас најважнији економско-политички савез у Европи и свету. Она остварује око 45% светске трговинске размене. Гледано као јединствена зона, ЕУ има други по величини бруто друштвени производ (БДП) у свету. Просечан БДП по становнику 2006. године износио је 26 927 америчких долара. Седиште ЕУ је у Бриселу (Белгија) а највећи град је Париз. У границама двадесет седам земаља чланица (ЕУ-27) захвата површину од преко 4,3 мил. km2 на којој живи 490,5 мил. становника, или просечно 114 ст/km2. Проширивањем Уније створа се унутрашње тржиште са преко 500 мил. потрошача и окончавају се старе поделе Европе. У процесу своје интеграције, ЕУ тежи постепено да стигне и до формирања заједничке спољне политике, која је већ профункционисала према земљама из бивше Југославије. Таб. - Ширење Европске Уније Година
Број становника
Површина 1951. 1973. 1981. 1986. 1995. 2004. 2007.
(000)
(000 km2) 1.277 1.637 1.768 2.366 3.240 3.969 4.318 267
225.566 294.331 304.923 354.732 376.769 457.327 490.500
Густина
(ст/km2) 177 180 172 150 116 116 114
Најважније институције ЕУ: 1. Савет Европске уније (који чине земље чланице ЕУ), познат као '' савет министара'', је најважнија институција ЕУ у којој се доносе одлуке. Седиште у Бриселу. 2. Европски парламент (који чине представници грађана – посланици, који се бирају на општим непосредним изборима, сваких пет година), је изабрано тело које представља грађане ЕУ и учествује у законодавном процесу. Седиште генералног секретара је у Луксембургу. 3. Европски савет окупља председнике и премијере свих земаља. 4. Европска комисија (политички независно тело које заступа колективни европски интерес) и Европски суд правде, који се налази у Луксембургу. Циљеви Европске уније Јединствено тржиште, је кључна активност ЕУ јесте успостављање и управљање заједничким јединственим тржиштем, које се састоји од царинске уније, јединствене валуте (коју нису усвојиле све чланице), заједничке пољопривредне политике и заједничке политике рибарства. Неопходан услов за функционисање јединственог тржишта су гарантоване четири слободе: слобода кретање робе, људи, услуга и капитала. Слобода кретања. На простору Европске уније уведена је потпуна слобода кретања робе, људи, капитала и информација, без икаквих ограничења. У марту 1995. године на снагу je ступио Шенгенски споразум о отвореним границама, којим су укинуте граничне контроле између земаља које су потписале споразум и повећана сарадња између полиције и судства. Јединствена европска валута. Од 1. јануара 2002. године уведена је и заједничка валута (евро), коју нису прихватиле све земље чланице (Велика Британија, Данска, Шведска). Евро је заменио валуте које су, у многим земљама, представљале вековне симболе и инструменте националног суверенитета. При том је нова валута у знатној мери приближила Европу економском уједињењу. Зону држава чланица које су усвојиле евро у жаргону називају ''Евроленд''. Права грађана. Један од циљева Еу је унапређење људских вредности и друштвени напредак. Европска повеља о основним правима, проглашена у Ници 2000. године излаже сва грађанска права (достојанство, слободе, једнакост, солидарност), политичка, економска и социјална права грађана. Европљани негују своје богато наслеђе вредности међу којима су и вера у људска права, друштвену солидарност, слободу иницијативе, праведну расподелу плодова економског раста, право на заштићену животну средину, поштовање културних, језичких и верских различитости и складан спој 268
традиције и напретка. Европљани имају разноврсност националних и локалних култура. Сваке године више европских градова добија назив престоница културе, а циљ је да се истакну културна достигнућа и да грађани Европе постану свесни заједничког богатог наслеђа. Принцип солидарности, је важан у сфери економске и социјалне политике Европска унија. У том домену дефинисала је пет главних циљева: Унапређење региона који заостају у развоју, Преструктуирање региона оптерећених застарелим индустријама, Решавање дугорочне незапослености, Увођење младих генерација у запослену популацију, промена аграрних структура и унапређење сеоске (руралне) средине. Унутрашња и спољна безбедност су такође циљеви Европске уније. Данас ЕУ мора да се бори против тероризма и организованог криминала – а то значи да полицијске снаге свих земаља ЕУ морају тесно да сарађују једна с другом. У том циљу формирани су органи као што је Еуропол (Европска полицијска служба). 1. 2. 3. 4.
Сл. – Карта Европске уније
269
Регионални проблеми Европске уније Регионалне разлике. Европска Унија је једно од најбогатијих подручја у свету, али постоје велике регионалне разлике у дохотку и потенцијалима, поготову између старих и нових чланица. Степен урбанизације је висок. У око 70 великих градова с преко 500.000 становника живи 1/5 становништва ЕУ. Економско језгро Уније представља простор ―пентагона‖ на релацији Лондон, Париз, Милано, Минхен, Хамбург. Тај простор захватати 1/6 територије а у њему је концентрисана 1/3 становништва и скоро 1/2 бруто националног производа целе ЕУ. Распон у бруто националном производу по становнику између десет најразвијенијих и десет најнеразвијенијих региона је 1:3 (без Бугарске и Румуније). Најперспективнији урбани региони су Лондон, Хамбург и Брисел. Периферно подручје Уније је полицентрично, са неколико урбано-индустријских агломерација. Посматрано по државама, економски су најмоћније четири земље – такозвана ―Велика четворка‖ – Немачка, Француска, Велика Британија и Италија. У Европској унији постоје регионалне разлике не само у погледу степена економског развоја, него и културе, религије, језика. То отежава стварање европског идентитета. Јединство разноликости – то је основа европског идентитета коју треба неговати. Пример јединства разноликости је вишејезичност (полилингвизам), која представља једну од основних особености Уније. У Европској унији постоји 20 службених језика. ЕУ усмерава велика новчана средства на програме којима се омогућава да грађани уче друге језике, не само током школовања већ током целог животног века. С друге стране, вишејезичност захтева велике трошкове за преводе у институцијама ЕУ, где сваки учесник има право да говори на свом матерњем језику. Регионална политика ЕУ. Европска Унија је развила различите облике регионалне политике, коју карактеришу две основне вредности: 1) солидарност – уједначавање регионалног развоја путем различитих облика помоћи недовољно (испод просека) развијеним регионима, 2) кохезија – позитивне бенефиције од стране богатијих за све који су у сиромашнијем окружењу. Циљ регионалне политике ЕУ је да равномерно распореди економско и друштвено богатство, као и да смањи разлике у степену развијености појединих земаља чланица. Колики значај регионална политика има за ЕУ говори и податак да се за поменуте намене издваја чак трећина буџета ЕУ. Регионална сарадња је један од темељних принципа ЕУ чије су чланице у циљу заједничког просперитета прихватиле да чврсто повежу своје економије. Стварање јединственог економског простора је окосница унапређења прекограничне сарадње, јачања регионалне инфраструктуре, заштите животне средине, стабилности и безбедности Европе у целини. Економски интереси утицали су на развој солидарности, заједничког европског идентитета. Ипак, има и проблема у погледу конкуренције, заштите тржишта пољопривредних производа и слично. Принцип
субсидијарности значи децентрализацију и преношење више надлежности на регионалне и локалне власти и битан је за начин 270
функционисања Европске уније. То значи да ЕУ и њене институције делују само ако је одређена акција ефикаснија на нивоу Уније него на националном или локалном нивоу. Овај принцип омогућава да се ЕУ не меша непотребно у свакодневни живот својих грађана. У том циљу подстиче стварање трансграничних “еврорегиона”, који остварају принцип трансграничне сарадње међу земљама чланицама.
Еврорегиони су један од начина решавања регионалних проблема у пограничним крајевима, који су по правилу слабије развијени. Еврорегиони се формирају као заједнице рада, са наизглед, ограниченим циљем, који се везује за унапређивање међународног разумевања и културе, уз јачање економске кооперације. Циљ постојања еврорегиона је, не само да се развија економска сарадња, обнавља и граде инфраструктурни системи, заштићује животна средина, развијају туризам, култура и образовне активности, него да владе на државном нивоу, као и локална самоуправа, планирају свој развој по моделу који постоји на територији Европске уније. Неке пограничне општине у Србији су укључене у рад више еврорегиона, од којих су најпознатији ―Дунав-Тиса-Караш-Мориш‖ (ДТКМ), на тромеђи Мађарске, Румуније и Србије, ―Ниш-Софија-Скопље‖ на тромеђи Србије, Бугарске и Македоније, ―Дрина-Сава-Мајевица‖ између Србије и Републике Српске у БиХ, ―Дунав за XXI век‖ на тромеђи Србије, Бугарске и Румуније, ―Дунав-Драва-Сава‖ на тромеђи Србије, Хрватске и Мађарске. Удруживање и умрежавање градова такође је један од начина решавања регионалних проблема и прекограничне сарадње. Ствара се на пример савез подунавских градова, конституишу се двојни градови (пример: Беч-Братислава) и слично. То је споразум између бар два учесника који формирају своју административну институцију и заједнички учествују у просторном планирању. Европска унија подржава стварање еврорегиона и прекограничне сарадње путем финансијских фондова, програма и иницијатива. Проблеми регионализма и сепаратизма постоје у неким земљама ЕУ. Најпознатији покрети за независност постоје у Баскији и Каталонији у Шпанији, Северној Ирској у Великој Британији, на Корзици у Француској, Јужном Тиролу у Италији. Неки од њих примењују и терористичке методе. Своје захтеве они базирају на културним, етничким и језичким посебностима. Европско уједињење према моделу концентричних кругова Европска унија представља више од конфедерације, али није федерална држава. Њен политички систем је заснован на низу уговора. Чланице Европске уније су на њу пренеле знатан део својих надлежности. Међутим, у правном смислу, државе чланице остају господари споразума, што значи да Унија нема моћ да пренесе додатне надлежности са држава чланица на себе без њиховог пристанка кроз даље закључивање међународних споразума. Шефови европских влада потписали су 2004. године уговор о 271
увођењу Европског устава. Међутим, неке земље су одбациле овај устав на референдуму (Француска, Холандија), што је изазвало различите погледе на садашњи и будући статус ЕУ. Пријем нових држава у Европску унију подразумева испуњавање одређених услова. Ове услове или критеријуме је формулисао Европски савет на заседању Копенхагену 1993. године и познати су као Копенхагенски услови. У случају држава Западног Балкана они су допуњени захтевом за регионалну сарадњу и поштовање мировних споразума. Одлуку о пријему доноси сама Европска унија. Оно што се према наведеним критеријумима очекује од треће државе јесте да испуни следећа три услова: 1) политички критеријум: земље кандидати морају имати стабилне институције које гарантију демократију, владавину права, људска права и поштовање и заштиту мањина. 2) економски критеријум: земље кандидати морају имати активне тржишне привреде, способне да издрже притисак конкуренције и деловање снага на тржишту Уније. 3) критеријум способности за преузимање обавеза које проистичу из чланства у ЕУ, укључујући приврженост циљевима политичке, економске и монетарне уније. То значи да земље кандидати морају да усвоје целокупни корпус закона ЕУ познат као “тековине заједнице” (acquis communautaire). Чланство у ЕУ подразумева потпуну промену друштва: почев од начина привређивања, до начина размишљања. Овакве, по обиму врло обухватне, а по садржини врло дубоке, промене оправдавају се карактером Европске уније. Због тога је Европска унија перспективно замишљена као федеративна заједница. Ефикасност функционисања таквог посебног облика федерације претпоставља спремност држава чланица да деле заједничке вредности у економском, правном и, уопште друштвеном смислу, као и спремност њихових држављана да живе заједно као грађани Европе под истим или сличним правилима. Права и обавезе појединаца у ЕУ. Главну улогу у Унији имају државе чланице, али се све већи значај посвећује и појединцу (као човеку и грађанину), односно његовим правима и обавезама. Отуда стварање такве наднационалне заједнице захтева од дрежава чланица да се одрекну неких класичних атрибута свог суверенитета, као што је царинска и гранична контрола, или вођење самосталне спољне и безбедносне политике. Од појединаца се очекује да осим индивидуалних обележја која су утемељена на држављанству и припадности матичној држави, њеној култури и правном и политичком систему вредности, прихвате и права и обавезе које произилазе из концепта европског грађанства. Прихватање грађанства, паралелно са очувањем држављанства, требало би да код појединаца створи осећај припадности не само конкретној држави, него и Унији и спремност да прихвате не само права, већ и обавезе према Унији. Такве промене захтевају промене начина размишљања у погледу националне припадности, и прихватање других универзалних вредности на којима почива ЕУ, као 272
што су: начело слободе, демократије, поштовање људских права и основних слобода и владавине права. У фази придруживања од нових држава се очекује да предузму низ реформи у економском, политичком и правном систему које су потребне да се одговори Копенхагенским условима. Ове реформе се у земљама Западног Балкана поклапају са процесом транзиције или прелаза из једног друштвеног система у други. У економском смислу транзиција обухвата процес преструктуирања привреде, који се по правилу састоји од промене власничке структуре (приватизације), промене производних програма и промене менаџмента, односно начина управљања. У политичком смислу овај процес обухвата све оне промене које воде изградњи стабилних политичких институција и њиховом функционисању према правилима “западне демократије”, почев од вишестраначког система, до слободе медија и права приступа информацијама. У правном смислу процес транзиције обухвата промене домаћих прописа у мери која је потребна да се њиховом применом могу остварити они циљеви који су од стране ЕУ означени као довољни да нова држава покаже спремност да постане пуноправна чланица. Овај процес се означава као процес усклађивања или хармонизације домаћег права са правом ЕУ. Земље које су истакле кандидатуру за чланство у ЕУ не могу једнако брзо испунити постављене услове. Због тога се ЕУ шири постепено, према моделу концентричних кругова. ЕФТА - Асоцијација за слободну трговину, настала је 1960. године. Објединила је скандинавске и још неке земље – Велику Британију, Данску, Норвешку, Португалију, Шведску, Аустрију, Швајцарску а касније и Исланд, док је Финска била њен придружени члан. Касније су све те земље изузев Швајцарске, Норвешке и Исланда прешле у Европску унију. Данас ЕФТУ чине четири међусобно географски прилично удаљене земље – Швајцарска, Норвешка, Исланд и Лихтенштајн. На подручју ове четири земље живи само 11 мил. становника. Оне имају у ЕУ статус придружених чланица. ЕФТА и ЕУ су створиле 1993. г. Европски економски простор, али му Швајцарска и Лихтенштајн нису приступиле. Њега чине земље Европске уније, плус Норвешка и Исланд.
273
XII MEDITERANSKA I ISTOĈNA EVROPA Регион југоисточне Европе чине земље Балканског полуострва које су чланице Европске уније (Бугарска, Румунија) и тзв. земље „Западног Балкана“ које су кандидати или барем теже да постану чланице. То су земље настале на тлу бивше Југославије, минус Словенија, плус Албанија. Географски у Југоисточну Европу спадају Грчка и Кипар који су чланице Европске уније, и европски део Турске са Истамбулом. Земље из овог региона имају заједничке црте у свом историјском и социјално-економском развоју и заједничке проблеме за решавање. Југоисточна Европа је изворно жариште европске културе. То је античка ―Стара Европа‖. Земље Југоисточне Европе су због историјских прилика у последња два века доста заостале у научно-техничком и економском погледу. Уочи Другог светског рата већина њих су биле слабо развијене аграрно-индустријске земље. Осим тога сиромашне су природним ресурсима. Увозе нафту, природни гас, угаљ за коксовање, електроенергију, металичне и неметаличне сировине. Иако су дефицитарне у минералним и енергетским ресурсима, оне су биле оријентисане на развој индустријских грана које троше много енергије, сировина и материјала, рачунајући на увоз сировина из бившег СССР-а. Индустрије које производе потрошна добра као што су лака и прехрамбена, биле су запостављене у корист тешке, базичне индустрије. Постепено се продубљивала криза енергије и хране. Готово све земље биле су принуђене да траже стране кредите, због чега су запале у велике девизне дугове. У тим земљама се у последњој деценији XX века дешавају дубоке политичке и социјално-економске промене, у правцу тржишне економије и либералне демократије. Најзначајнија промена у политичко-географском погледу крајем XX века био је распад бивше социјалистичке федерације – СФР Југославије. На тлу те државе створено је шест нових држава. У оквиру БиХ створен је Дејтонским споразумом (1995. г.) ентитет – Република Српска. После 1989. године услед друштвено-економских догађаја променио се политичко-географски и економско-географски положај земаља Југоисточне Европе. Тоталитарни политички системи су срушени и успостављена је демократија западног типа. По друштвеном и политичком уређењу све земље овог региона су парламентарне републике. Шеф државе је председник, којег бирају сви грађани који имају право гласа. Власт је подељена у три одвојена сектора: Извршну (влада, локални органи власти), законодавну (парламент) и судску власт (правосуђе). Успостављена је вишепартијска демократија. Све државе предузимају конкретне кораке да испуне услове за укључивање у Европску унију. Демографска ситуација је доста неповољна. Низак, нулти или негативан природни прираштај је резултат ниског наталитета и повећаног морталитета. То су карактеристике другог типа репродукције становништва, који означава старење становништва. Демографска политика је усмерена на повећавање наталитета. 274
Изузеци су Албанија и Косово и Метохија, где је наталитет знатно виши. У свим земљама проблем је емиграција младог, образованог становништва. Етнички и културни мозаик. Југоисточна Европа је мултикултурна и мултијезичка средина. Један део народа развио је културу на бази грчког и латинског језика и писма и католичке религије. Други су прихватили Ћирилично писмо настало крајем IX века на бази грчког алфабета и глагољице (нешто старијег словенског писма). У овом региону се преплићу утицаји три велике религије – православља, католицизма и ислама. Урбанизација је веома различита. Градско становништво има највећи удео у Хрватској и Србији, а најмањи у Албанији (33%). Градске агломерације су мање по површини и броју становника него у Западној Европи. Највеће агломерације су Букурешт, Београд и Софија. Природни ресурси у целини су дефицитарни. Изузетак је Румунија, која има налазишта нафте. Остале земље овог региона увозе нафту и земни гас, углавном из Русије. Угаљ увозе скоро све, изузев Румуније. Руде се такође увозе. Изузеци су Србија која има руду бакра, Црна Гора и Хрватска имају боксит (руду алуминијума). Република Српска има значајне ресурсе гвоздене руде, боксита, угља и хидроенергије. Привреда овог региона се карактерише прелазом (транзицијом) на тржишну економију. Уводе се тржишни механизми. Увећава се удео приватног власништва кроз приватизацију и отварање нових фирми у трговини, банкарству, производњи. Враћена је земља која је била национализована после Другог светског рата. Врше се структурне промене – развијају се приоритетне гране, за које постоје повољни услови а затварају се нерентабилна предузећа. Повећава се удео услужног сектора. Расте улога банака у економском животу. Све већи економски значај добија туризам, посебно на обалама Црног Мора и на Карпатима. Проширују се међународне економске везе. Привредни развој ових земаља је успорен услед војно-политичке нестабилности у региону. За обнову и ревитализацију је потребна страна помоћ. Најслабије развијена земља овог региона је Албанија. Постоји неколико иницијатива за регионалну сарадњу. На иницијативу Турске је 1992. године створена организација Црноморска економска сарадња, са седиштем у истамбулу и заједничком банком у Солуну. Има 11 чланица из Црноморског региона. Такође постоји организација Алпе-Адрија у којој учествују земље које излазе на Јадранско море или му гравитирају. У децембру 2006. потписан је споразум о либерализацији трговине ЦЕФТА. После потписивања мировног уговора за Босну крајем 1995. године, створен је Пакт за стабилност Југоисточне Европе, који има за циљ очување мира и решавање проблема путем договора и споразума а не путем силе. Европска унија има више програма за помоћ у реконструкцији и изградњи саобраћајница (еврокоридора), преструктуирању индустрије, развоју трансграничних региона (еврорегиона), и слично. Значајну улогу у инвестицијама и развоју региона има Грчка, која је чланица Европске уније.
275
РУСИЈА И ЊЕНО СУСЕДСТВО (ЗНД) Русија и Украјина су две највеће словенске државе. Руска федерација је прва у свету по површини (17 мил. km2) и шеста по броју становника (148 милиона). Украјина је на 43. месту по површини (604 хиљ. км2) и на 23. по броју становника (52 милиона). Располажу огромним природним ресурсима и економским потенцијалом. Ипак се сусрећу са сложеним социјално-економским проблемима на прелазу у демократско друштво и тржишну привреду. Русија је по географском положају евроазијска земља. Око 1/3 територије Руске федерације се налази у Европи а 2/3 у Азији. Западни (европски) део Русије дели се на Централну Русију, Северозападну Русију, Европски Север, Јужну Русију, Поволжје, Урал. Рељеф је разноврстан. Састоји се од пространих низија и равница и високих планина. Простране равнице су Источноевропска (Руска) и Западносибирска низија, које раздваја издужени (2 500 km) планински систем Урала. Јужно од Руске низије се издиже планина Велики Кавказ, а јужно од Западносибирске низије Алтајске и Сајанске планине (Источне и западне). Хидрографија Источноевропске низије је оријентисана према југу (Волга, Дњепар, Дон) и северу (Печора, Северна Двина), а Западносибирске низије према северу (Иртиш, Об, Јенисеј, Лена, Амур и друге реке). Сибирске реке имају већи хидроенергетски потенцијал, а европске су важније за пловидбу. Бајкалско језеро је највеће по запремини воде а Каспијско језеро је највеће по површини. Климатски услови се смењују у вези са географском ширином, условљавајући зонални распоред земљишта, биљног и животињског света у правцу север-југ. На територији Русије од севера према југу се смењују следеће природне зоне: 1. Арктичке пустиње, 2. Тундра, 3. Тајга, 4. Мешовите листопадне шуме, 5. Шумостепе, 6. Полупустиње, 7. Пустиње, 8. Влажни суптропски предели (уз обале Црног Мора). У планинама постоји висинска зоналност климе, земљишта, биљног и животињског света. Природни ресурси Русије су повољни за развој индустрије. Русија има огромна лежишта каменог и мрког угља, гвоздене руде, нафте, природног гаса. Русија је богата рудама обојених метала - бакра, олова, цинка, боксита, волфрама као и сировина потребних за хемијску индустрију. По производњи дрвета је на првом месту, захваљујући огромним шумским ресурсима тајге. Становништво по националном саставу није хомогено. Од 148 мил. становника око 120 мил. (85%) су Руси. Од осталих народа су бројнији Татари, Украјинци, Чуваши, Башкири, Белоруси, Мордвини. Већи део становништва је у европском делу Русије. Просечна густина насељености у Русији износи 8,7 ст./km2. У европском делу Русије густина достиже 30-40 ст./km2, у Западном Сибиру 5 а у Источном Сибиру само 2 ст./km2. У европском делу је неколико великих урбаних агломерација – Москва (10 мил. становника), Санкт Петерсбург (5 мил. ст.), Нижњи Новгород, Екатеринбург, Самара а у Сибиру - Новосибирск. Државно уређење Русије је федеративно, изграђено на територијалноетничком принципу. Руску федерацију чине 21 република, 52 области, 9 аутономних округа и 6 крајева. Од тога 16 република се налази у европском делу Русије и на Уралу и 5 у азијском. 276
Индустрија је основна привредна грана која ствара око 2/3 националног бруто производа. На тешку индустрију отпада око 3/4 индустријске производње. Енергетика је базирана на огромним енергетским ресурсима Сибира. По производњи нафте Русија је на трећем месту у свету, иза Саудијске Арабије и САД. Главна налазишта нафте су у Западном Сибиру и између Волге и Урала. Највећи петрохемијски комбинати су изграђени у близини потрошача - око великих градова. По производњи земног гаса Русија је прва у свету. Главна налазишта гаса су Тјуменска област (Западни Сибир) и околина Оренбурга (Јужни Урал). Русија извози нафту и земни гас у источноевропске и друге земље. По резервама угља Русија је на првом месту а по производњи на трећем, иза Кине и САД. Најзначајнији басени угља су Кузњецки и Канско-Ачински у јужном Сибиру, Печорски на европском северу и Московски. Електрична енергија се производи у термоцентралама, хидроцентралама и атомским централама. Термоцентрале и атомске централе налазе углавном у европском делу Русије, а моћне хидроцентрале у Сибиру. Највећа хидроцентрала је Сајано-Сушењска на реци Јенисеј а за њом следе Краснојарска, Братска, Уст-Иљимска и друге, на сибирским рекама. Црна и обојена металургија су добро развијене. Русија је на трећем месту у свету по производњи гвоздене руде (после Бразила и Кине), а по производњи гвожђа и челика на четвртом (после Јапана, Кине и САД). Развијена су три металуршка басена – Јужни Урал, Централна Русија и Јужни Сибир. Обојена металургија је везана за налазишта сировина (Урал) или изворе енергије (Сибир). Русија је велики светски произвођач никла, алуминијума, бакра, злата и дијаманата. Машиноградња је добро развијена када је рјеч о тешким машинама, као што су локомотиве (Санкт Петербург) и вагони (Нижњи Тагиљ), аутомобили (Тољати, Нижњи Новгород, Москва), бродови (Санкт Петербург, Нижњи Новгород), авиони (Саратов, Вороњеж, Самара), комбајни (Ростов), трактори (Чељабинск и Волгоград), рударске машине (Москва, Нижњи Новгород), турбине, генератори (Санкт Петербург, Екатеринбург). Заостаје по техничко-економским показатељима иза светских достигнућа у високим технологијама као што су електроника, роботика, атомска енергетика. Хемијска индустрија има добру сировинску базу (петрохемија, карбохемија, гасохемија). Дрвопрерађивачка индустрија је добро развијена на европском северу. Центри производње целулозе и папира су Архангелск и Мурманск. Лаку индустрију представља производња памучних, вунених и ланених тканина. Текстилна индустрија је сконцентрисана у околини Москве и Санкт Петербурга. Памук се увози из Казахстана и других република Централне Азије. Прехрамбена индустрија не задовољава потребе становништва. У релативно бољем стању су производња и прерада меса, шећера и млинска индустрија у европском делу Русије. Конзервирање рибе је заступљено на Далеком истоку и у Санкт Петербургу. Русија је велики извозник кавијара. Пољопривреда је у периоду социјализма (1917-1990) била колективна. Била су формирана кооперативна (колхози) и државна (совхози) предузећа. То је отуђило сељаке од земље и смањило ефикасност производње. Питање власништва земље још увек није решено. Продуктивност рада је четири пута мања него у САД, а квалитет производње је испод светских стандарда. 277
У европском делу Русије у зони чернозема и умерене климе углавном се сеју житарице (озима и јара пшеница, јечам, раж, овас, кукуруз) и индустријско биље (шећерна репа, сунцокрет, лан, конопља). Сточарство је углавном оријентисано на говедарство и свињогојство. Најбоље је развијено у житарским регионима – Централној Русији, Северном Кавказу, Поволжју и Западном Сибиру. Овчарство је такође развијено у Поволжју, Предкавказју и Источном Сибиру. У северним пределима узгајају се јелени, лове крзнашице и дивљач. Саобраћај је развијен у свим облицима. У саобраћајној мрежи запажају се две карактеристике: 1. Већа густина саобраћајне мреже у европском него у азијском делу Русије, и 2. Доминација дугих железничких пруга које повезују огромна пространства. Главне железничке магистрале су Транссибирска и БајкалоАмурска (БАМ). Важније аутомагистрале повезују велике градове у европском делу Русије. Ваздушни саобраћај је значајан за превоз путника на већа растојања. Цевоводни транспорт (нафтоводи и гасоводи) повезује налазишта нафте и гаса са прерађивачким центрима у Русији и другим земљама Источне Европе. Најдужи нафтовод ―Дружба‖ дуг је преко 5500 km и служи за извоз нафте у земље Источне Европе. Морски саобраћај је значајан за међународну трговину. Главне луке су Санкт Петербург, Калињинград, Мурманск и Архангелск у европском делу Русије. На Далеком истоку важне луке су Владивосток, Находка и Магадан. Речноканалска пловидба је развијена у европском делу Русије. Главни водени пут је Волго-балтички, који системом канала спаја реке Волгу, Каму, Оку и Фински залив. Спољна трговина је оријентисана углавном на земље Заједнице независних држава (ЗНД) и Источне Европе. У извозу доминирају нафта, земни гас, минералне и друге сировине. У увозу су најзначајнији прехрамбени производи и друга потрошна роба, машине и други уређаји. Туризам у Русији није развијен у оној мери колико би могао бити с обзиром на добре услове. Руска федерација је богата природним, историјским и архитектонским објектима светског значаја. Главни туристички центри су Москва и Санкт Петербург. Кремаљски архитектонски комплекс, Третјаковска галерија, Музеј уметности ―А. С. Пушкин‖, Бољшој Театар, су међу најпосећенијим местима у Москви. Москва је центар многих међународних манифестација у области политике, науке и културе. Има метро (подземну жељезницу) са лепо уређеним ентеријером. Санкт Петербург је ипак најлепши град Русије. Основао га је руски цар Петар Први 1703. године и једно време је био престоница Русије. Називају га ―Северна Венеција‖. То је и један од најважнијих центара светске културе. У њему се налазе познате ризнице уметности – Ермитаж, Руски музеј. У граду и околини има много историјских споменика из XVIII-XIX века међу којима су Зимски дворац, Петродворац, Пушкин (бивше Царско село), Ломоносов. Заједница независних држава (ЗНД) је интеграција Русије и њених блиских суседа. Наиме, после распада бившег СССР-а 1991. године, од 15 бивших република створене су независне државе. Оне чине блиско суседство Русије, с којом су традиционално повезане како економски, тако и културно. Због тога су на састанку у Алма Ати (Казахстан) створиле Заједницу независних држава (ЗНД), како би могле међусобно да сарађују. Заједници је приступило 12 држава, док су се 278
три балтичке земље окренуле према Европској унији и касније постале њене чланице. Тако Казахстан наставља да извози у Русију гвоздену руду и угаљ (за металуршке комбинате и термоелектране на јужном Уралу), земље из Средње Азије – памук, воће и поврће, Белорусија – тракторе, и т. д. Са своје стране Русија њима обезбеђује већи део потребне нафте и нафтних деривата, природног гаса, дрвеног материјала, машина и опреме. За већину њих Русија остаје главни трговински партнер. У новије време се планира стварање заједничког тржишта – ―Евразијски савез‖, по угледу на Европску унију. РУСИЈА И ЗАПАДНИ БАЛКАН ИЗ ГЕОПОЛИТИЧКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКЕ ПЕРСПЕКТИВЕ Политика Русије протеклих година очигледно није увијек добро процијењена. Руске примједбе на америчке препоруке и политику западних земаља током постјугословенске кризе по правилу су потискиване као изјаве за употребу у унутрашњој политици. Истовремено се рачунало да ће Русија попустити или да једноставно неће бити способна да изнуди друга рјешења. Када је у Вашингтону пала одлука у корист '' надгледне независности'' Косова и Метохије, Запад се надао, или је чак био убијеђен да на крају Русија неће ставити вето на тај приједлог Запада. Као што је познато, та очекивања нису се испунила. Без одлуке Савјета безбједности Уједињених нација, која због блокаде Русије нису донијета, нови статус Косова и Метохије остаје споран не само политички, него и са гледишта међународног права. Резултати које ЕУ жели да постигне на Западном Балкану се не остварују, или се у великој мјери отежано остварују, ако се превиде могућности Русије да у том дијелу Европе суодређује политичке токове. Због ширења америчког утицаја , Русија себе види изложену опасности да буде постепено потиснута из Југоисточне Европе. САД су послије раздобља хладног рата и током постјугословенских конфликата знатно прошириле своје политичко присуство на Западном Балкану и преко билетарних безбједноснополитичких веза и НАТО-а скоро зацементирале своје геостратешко преимућство у региону. Руски стратези виде учвршћивање америчке моћи и ширење НАТО-а у Југоисточној Европи као дио великог плана Вашингтона да ''опколи'' Русију. На притисак којем мисли да је изложена од стране САД, Русија реагује појачаним напорима како би поново стекла утицајну позицију у међународним односима. С руске тачке гледишта, то би могло да успије управо на Западном Балкану, на коме дјелују три фактора, који дају подстрека остварењу руских интереса. Пошто се након распада Совјетског Савеза између Балтичког и Црног мора успоставио непрекидан ланац држава чланица НАТО-а, Русија више не може да рачуна с тим да је у стању да своју војну моћ протеже до Јадранског мора. Ипак, 279
Русији остаје могућност да Србију држи даље од Сјевероатлантског пакта и да је тијесно политички веже за себе. Поред тога неизвјесно је да ли би Срби у Босни и Херцеговини пристали на улазак БиХ у НАТО. Све друге државе региона се оријентишу према САД, тако да су или већ чланице Атлантске алијансе, или су на путу ка чланству. Данас, само Србија, као највећа и најмногољуднија република бивше Југославије, је без чврсте везе са САД и НАТО-ом. За дио становништва и дио политичке и културне елите, Русија је из идеолошких разлога боља алтернатива од евроетлантске интеграције. Неспороно, пошто су се САД и водеће западне државе ставиле на другу страну. Србија без руске помоћи у Савјету безбједности не може да одржи свој захтјев да се у складу са међународним правом Косово и Метохија сматра дијелом њене територије. Аналогно томе, ако би остали без руске подршке, Срби у БиХ не би могли да се надају да ће одржати своје право на Републику Српску, у великој мјери аутономни ентитет унутар БиХ. Тиме Русији остаје могућност да дјелује барем као политички помагач Србије и Срба и да тако има битан утицај на Западном Балкану. ПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈ РУСИЈЕ НА ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ Политички утицај Русије на Западном Балкану почива највећим дијелом на три стуба. Најважнији је привилегована позиција Русије као сталне чланице Савјета безбједности УН. Захваљујући праву вета, Русија може да блокира све процесе којима управљају Уједињене нације на Западном Балкану, уколико се они супростављају политичким циљевима Русије. Тако је Русија 2007. године онемогућила настојања западних држава да у Савјету безбједности УН дају међународно-правни легитимитет самосталности Косова и Метохије. Други стуб је историјска, културна и политичка повезаност Русије са народима и државама у Југоисточној Европи које имају православну традицију. Русија очигледно рачуна да ће се такав солидарни однос наставити и са оним државама у Југоисточној Европи које су већ чланице Сјеверноатлантског пакта (НАТО) и Европске уније, или су донеле одлуку о приступању тим интеграцијама. Трећи стуб на који се Русија ослања на Западном Балкану је растући привредни значај Русије за државе овог подручја. Русија је водећи снабдјевач енергије за регион и све више и као инвеститор и трговински партнер. Русија је искористила распламсале расправе око међународног правног статуса Косова и Метохије 2005. године и кризу у односима Србије и ЕУ како би поново ближе везала Србију за себе и како би ојачала сопствену позицију у међународним односима. Убрзо након почетка преговора под окриљем УН о будућем статусу Косова и Метохије, Русија је дала до знања да се не може више рачунати са руским попуштањем као у ранијим сличним случајевима.
280
Исход дипломатског натезања око статуса Косова и Метохије 2008. године показао је да САД нису вољне да уваже настојање Русије да себи осигура међународну позицију у Југоисточној Европи. Игнорисани су преговори Русије, чак и пошто је постало јасно да ће Русија у Савјету безбједности УН блокирати западни план за независност Косова и Метохије. Америчке дипломате су јасно ставиле до знања да је питање Косова и Метохије за њих питање одговорности за безбједност тог дијела Европе и континента у цјелини. Насупрот томе, процјена је да Русија нема такве интересе, да она чак није ни сусједна земља Србије, већ је веома удаљена од ње. Русија и САД не би требало да покушавају да продру у ''двориште'' неком другом. Русија, међутим, управо покушава, што је за САД неприхватљиво, став је америчких дипломата. Насупрот томе, Русија близину Југоисточне Европе и границе Русије истиче као битну околност према којој се мјери стратешки значај региона за Русију. Други чиниоци на којима је утемењен посебан интерес Русије за Југоисточну Европу су историјска традиција, као и културна и вјерска повезаност руског народа са народима Балкана. Ови ставови се од свих држава Западног Балкана највише односе на Србију и Црну Гору и одмах је уз одобравање прихваћен од стране проруских снага у Србији. Када је у питању БиХ, дубљи разлог за прекид дипломатског консензуса Русије са Западом је то што, према увјерењу Русије, САД спроводе преко високог представника, уз помоћ неколико држава ЕУ, укидање Републике Српске, онако како то захтијева бошњачка већина. Тиме се ревидира Дејтонски споразум из 1995. године. Политичко руководство Срба у БиХ, пак, тражи и наилази на подршку Русије, чиме Русија настоји да задржи и ојача утицај у овом дијелу западног Балкана. Уз то, руске фирме су углавном довеле петрохемију у Републици Српској под своју контролу, а најављене су даље инвестиције, тако да може да се очекује јачање политичког утицаја Русије. ЕКОНОМСКИ ЗНАЧАЈ РУСИЈЕ ЗА ЗАПАДНИ БАЛКАН Раст економског значаја Русије за Југоисточну Европу отвара јој нови простор да остварује своје политичке интересе у том региону. Већ се испоставило да одлучујућа улога Русије за очување енергетске безбједности већине држава Југоситочне Европе не оставља тим земљама други избор него да траже политичке договоре са Русијом, иако то не наилази увијек на одобравање у Вашингтону и Бриселу. Најбољи примјер за то је учешће скоро свих држава Југоисточне Европе у изградњи руско-италијанског гасовода ''Јужни ток'', упркос озбиљним приговорима САД. Већ 2005. године отворене су прве бензинске пумпе руског нафтног гиганта Лукоил у Србији. То је био догађај на који западна јавност није обратила велику пажњу, али у којем се, ретроактивно, може препознати почетни сигнал за привредну офанзиву Русије у цијелој Југоисточној Европи. Годишње испоруке
281
природног гаса у овај регион достигле су 73 милијарде м3, што је приближно половина количине коју је Русија испоручивала ЕУ.6 Након финансијског јачања Русије у вријеме високих цијена сировина у међународној трговини, Русија не само што је постала тражен привредни партнер у енергетици Југоисточне Европе, већ су у међувремену многобројна руска предузећа почела да инвестирају у производњу машина и моторних возила, добијање обојених метала, туризам, банкарство и друге привредне области у региону. Упркос свјетској економској кризи, која је потом погодила Русију и Југоисточну Европу, Русија већ на основу свог јаког положаја у енергетици располаже битном предношћу на основу које на дуги рок остаје незамјењив привредни партнер и самим тим неминовно и незаобилазна политичка величина у Југоисточној Европи. За најмању државу у региону Црну Гору, економска зависност од руских партнера достигла је критичан ниво. Руски привредници су у овој земљи са око 650.000 становника до сада инвестирали двије милијарде америчких долара. Приближно 30.000 руских држављана је у овој малој планинско-јадранској земљи купило земљиште и станове. Друге државе у региону нису, истина, успоставиле тако блиске везе са руским партнерима. Руске фирме су, међутим, малтене свугдје снажно заступљене у петрохемији, а понегдје играју главну улогу. Тако Зарубежнефт посједује најзначајнија предузећа петрохемијске индустрије у Републици Српској, док је велики руски концерн нафте Лукоил водећи за испоруку сирове нафте и горива на Западном Балкану, а Газпром доминира тржиштем природног гаса.7 Баш као и остатак Европе и државе Југоисточне Европе ће у блиској будућности морати да увозе још више нафте и земног гаса. ЕУ тренутно покрива трећину својих потреба за нафтом и половину за гасом из Русије (друге двије земље из којих стиже гас су Норвешка и Алжир). За већину држава Југоисточне Европе извјесно је да ће снабдијевање енергијом моћи да обезбиједе само у договору са Русијом. Зато се државе Западног Балкана, као и сви други купци на међународним тржиштима енергетских сировина, труде да склопе дугорочне стабилне уговоре са руским испоручиоцима. И Русији је стало да још више повећа извоз енергије, како би прикупила средства која су јој потребна за набавку западне технологије.8 За Југоисточну Европу јављају се двије посљедице, с једне стране, регион ће у будућности добити на значају као транзитни коридор за снабдијевање дијелова континента енергијом из Русије. С друге стране, земље Југоисточне Европе мораће
6
Подаци који су изнијети на Енергетском самиту Југоисточне Европе, одржаном 2007. год. У Загребу 7 На Газпром отпада 85% руске производње природног гаса. Руска држава држи приближно 50% акција Газпрома, остатак припада домаћим и страним инвеститорима. 8 Видјети: Владимир Милов, Russia and the West. The Energy Factor, Washington:Center for Strategic and International Studies, 2008.
282
више да узимају у обзир интересе Русије да би о њима водиле рачуна приликом утврђивања енергетских коридора и задовољиле сопствене потребе. Већина држава Југоисточне Европе, без обзира да ли су већ чланице ЕУ или кандидати за чланство, предузеле су обухватне политичке мјере, како би стекле корист од ''Јужног тока''. Бугарска је 2008. године потписала обимни привредни уговор у којем пројекат ''Јужног тока'' заузима централно мјесто. Крајем 2007. године уговорена је продаја 420 руских оклопних транспортера Грчкој, једној од чланица НАТО-а. А када је почетком 2008. године постало извјесно да ће Србија учествовати у изградњи ''Јужног тока'', државни врх Хрватске је започео промјену стратегије у енергетској политици, која је подразумијевала поновно приближавање Русији. Предвиђена је и изградња крака нафтовода ''Дружба Адрија'' који би ишао до хрватских лука на Јадрану. Повећана је испорука земног гаса за Хрватску са 1,15 на 2,6 милијарди м3 годишње, почевши од 2010. године. Поред тога, руски концерн најавио је да ће се гасовод ''Јужни ток'' простирати и територијом Хрватске.
Карта бр. 1 – Енергетска безбједност у Европи – стање и перспективе. Cirih: Center for Security Studies, 2008. САВРЕМЕНЕ ДЕМОГРАФСКЕ ПРОМЈЕНЕ У РУСИЈИ И ЗЕМЉАМА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА Русија по попису становништва из 2002. године има 145.164.000 становника. То значи да је у односу на 1989. годину када је у Русији живјело 147.022.000 становника, дошло до стагнирања и чак смањења апсолутног броја становника.9 Ове цифре су за Русе још поразније ако се додају још два фактора. Прво, у државу Русију се уселило механичким приливом више становника него што се иселило. Досељеници су претежно руске националности из бивших совјетских република, највише из Централне Азије и у мањој мјери из Закавказја. Овај елеменат је знатно умањио прегледност негативног природног прираштаја руског народа. Руса у укупној популацији у земљи има око 80%, а са Украјинцима и Бјелорусима 83%. 9
Последњи подаци Информативно-статистичког алманаха, 2003.
283
Битан фактор је и то да је у Русији углавном наглашен виши наталитет већине неруских народа него Руса, а нарочито се то односи на муслиманску популацију. Реално је да европски народи ма гдје живјели данас, имају упадљиво мањи наталитет од ''небјелаца''. Као унутрашњи проблем, руску демографију посматрамо у контексту тенденције даљег процентуалног удјела Руса у популацији земље. Тај проценат је данас 80%, међутим ако би се демографске тенденције из деведесетих година наставиле и у сљедећим деценијама, дошло би до озбиљних поремећаја у демографској структури Руске Федерације. С друге стране, партиципација муслиманског дијела становништва у земљи (у Русији има око 12% муслимана) се стално повећава, мада се чини да њен удио није тако висок и да ће требати много година да он пређе удио једне петине или четвртине укупног становништва. 10 Крај 20. и почетак 21. вијека представља, мање, више, за све земље Западног Балкана, изузетно историјско раздобље. То је, не само због веома важних политичких, друштвених, економских промјена, већ и због одвијања врло значајних демографских процеса. Популациони трендови из последње двије деценије (1990-2010) су у великој мјери били условљени промјенама у друштву, које су, неријетко, имале прави револуционарни карактер. Међутим, они представљају и резултат демографског развитка у претходним деценијама, посебно од завршетка Другог свјетског рата, а без сумње ће се значајно одразити и на будућа демографска кретања у региону. У том погледу од највећег значаја су промјене броја становника, затим обје природне, као и миграционе компоненте кретања становништва, али и трансформација старосне структуре. Табела 1. Број становника земаља Западног Балкана Подручје - земља
2000.
2005.
2009.
Албанија Босна и Херцеговина Македонија Црна Гора Хрватска Србија (без КиМ) Косово (УМНИК)
3,115.817 3,753.091 2,021.578 610.610 4,497.735 7,527.952 1,886.000
3,134.975 3,843.514 2,035.196 622.978 4,443.901 7,456.050 2,100.000
3,170.048 3,843.514 2,048.619 630.095 4,435.056 7,334.935 2,153.139
Повећање- Индекс смањење 2000=1,0 54.231 1,02 90.423 1,02 27.041 1,01 19.485 1,03 -62.679 0,99 -193.017 0,97 267.139 1,14
Извор: База података Еуростата
И у земљама у којим је дошло до смањења становништва постоје разлике у чиниоцима који су непосредно условили депопулацију. У Хрватској, смањење становништва је дошло како због негативног природног прираштаја, тако и због негативног миграционог салда. С друге стране, у Србији је смањење становништва 10
Овај проблем обрађен је у Патрик Бјукенен ''Смрат Запада'', Београд, 2005.
284
настало као искључива посљедица негативног природног прираштаја, јер је истовремено број досељених премашио број одсељених (остварен је позитиван миграциони салдо). За подручје Косова и Метохије не постоје, или нису довољно поуздани званични подаци пописа о укупном броју становника, док су подаци о природном кретању расположиви само до 1997. године и то непотпуни. За Босну и Херцеговину се, такође, не располаже подацима демографске статистике за ратни период (1992-1995), али је сасвим извјесно да су, посматрано у цјелини, били негативни, прије свега миграциони салдо, тако и последњих година и природни прираштај. Табела 2. Укупни демографски губици у БиХ (1991 - 2011) Класификација демографских Укупни % Губитака демографски губици Стварни ратни губици 110 000 12,24 Чисти демографски губици 140 750 15,67 Миграциони демографски 647 887 72,09 губици Укупни демографски губици 898 637 100,00 Извор: Пашалић, С. ''Демографски губици у БиХ 1991-2011.'', МКСЈ, Хаг, 2011.
Према томе, ако се од очекиваног броја становника (у условима да није било рата) у 2011. години, одузму укупни демографски губици од 898 637 становника, стварни процијењени број становника у БиХ данас износи око 3 765 363, што је мање од процјена Агенције за статистику БиХ ( половином 2010., 3 843 126 становника). Покушамо ли, упркос проблемима методолошке упоредивости и вјеродостојности неких извора података, рашчланити досад приказане податке по ентитетима, односно мањим територијалним јединицама, добићемо укупне демографске губитке и за мање просторне јединице унутар БиХ. Табела 3. Демографски губици по ентитетима (1991-2011) Број становника 1991. Република Српска Федерација БиХ Дистрикт Брчко Укупно:
1 569 332 2 720 074 87 627 4 377 033
Очекивани број становника 2011. 1 664 332 2 894 641 105 027 4 664 000
Демографски губици
Стварни број становника
306 307 564 391 27 939 898 637
1 358 025 2 330 250 77 088 3 765 363
Извор: Пашалић, С : ''Демографски губици у БиХ 1991-2011.'', МКСЈ, Хаг, 2011.
285
Укупни демографски губуци Републике Српске од 306.307 становника, по дефиницијама демографских губитака су: -директни ратни демографски губици...........................34.500 -чисти демографски губици (губици наталитета)......... 46.447 -миграциони демографски губици.............................. 225 39011. Код Русије, као проблем према окружењу, можемо посматрати чињеницу да се Русија граничи са многољудним и често густо насељеним државама и народима. У том правцу је нарочито изражен случај са Кином и у нешто мањој мјери са Јапаном и Корејом. То су далекоисточни народи који немају тако велики наталитет као муслиманске популације, али су веома бројни и густо насељавају своје области према Русији. С руске стране је додатни проблем што су управо источни Сибир и Далеки исток слабо насељене области у Русији. Иако ови далекоисточни народи нису до сада изразили посебне претензије према руској територији и ревизији границе, реална геополитичка опасност у будућности за Русију са те стране постоји. Посебан је случај са околним муслиманским народима на јужним руским границама. То се односи на претежно исламски Блиски и Средњи исток. Веома је повољно за Русију да се широком границом ка Средњој и Централној Азији граничи искључиво са пространим Kазахстаном, који је у сјеверној половини настањен већинским руским становништвом. По броју становника Русија је тренутно на осмом мјесту у свијету. Далеко испред су двије азијске земље Кина и Индија, потом САД, Индонезија, Бразил, Бангладеш и Пакистан. У наредним деценијама још један број земаља ће претећи Русију, па су прогнозе да 2050. године Русије неће бити међу 12 најмногољуднијих земаља свијета, али ће на ту листу доћи Етиопија, ДР Конго, Иран и Мексико. Када посматрамо структуру становништва Русије по полу (2002) запажамо да је број жена нешто већи. Наиме, од 145.164.000 становника на мушкарце отпада 67.604.000, а на жене 77.560.000, што значи да жена има чак 10 милиона више. Ако дубље уђемо у анализу овог феномена можемо закључити да ова диспропорција у броју између два пола је резултат великих демографских губитака СССР за вријеме Другог свјетског рата и дијелом на основу чињенице да жене дуже просјечно живе од мушкараца. Када говоримо о периоду од краја деведесетих година, када долази до извјесног застоја у негативним тенденцијама демографског прираста важно је напоменути да је овај процес веома повезан са економским јачањем Русије. У овом временском периоду Русија доживљава снажан успон који кореспондира са предсједничком владавином Владимира Путина. Високе стопе раста привреде износиле су просјечно око 6%, док је 2004. била чак и виша. Држава користи раст својих прихода мудро подижући резерве нафте, враћајући дугове, стварајући стабилизационе фондове, што, уз присутан економски полет, доприноси даљем побољшању инвестиционе климе. Успјеси у економији имају директну повезаност 11
Пописом избјеглица у Србији 2001. године, из БиХ је било 165 811 избјеглица, а пописом становништва 2002. године нешто више од 135 000.
286
са извјесним побољшањем услова за живот широких слојева становништва, а у том погледу су запажени и први помаци у борби против ''бијеле куге''. Тако је стопа фертилитета доживјела заустављање свог даљег пада и чак се тренутно поправила на 1,6 по једној фертилној жени, али што је и даље недовољно за просту репродукцију становништва. Коначно, када закључујемо овај феномен демографије у случају савремене Русије, можемо констатовати да је број становника за Русију посебно важан као један од главних елемената ''тврде моћи'' са аспекта науке о међународним односима. Русија има релативно скромних 145 милиона становника на пространству од 17,1 милион км2, па би даље смањење или чак стагнација броја становника било контрапродуктивно за њено мјесто велике силе у свијету, као и евентуалне покушаје да се та позиција ојача. Стога је реално што је држава покренула низ акција за заустављање демографског пада и за очекивати је да она и будућности настави ту борбу. Од 1990. године, негативан природни прираштај међу земљама Западног Балкана, имале су Србија и Хрватска, а од 2007. године придружила им се и Босна и Херцеговина. У осталим земљама региона (Албанија, Македонија, Црна Гора) природни прираштај становништва био је континуирано позитиван. Исто важи и за подручје Косова и Метохије. Док се за опадање природног прираштаја може рећи да представља наставак дугогодишњих трендова који су били присутни на цјелокупном простору Балкана, интензивирање миграционих токова, а посебно спољних, је представљало изненадан феномен. Њихова масовност је утицала да миграције током 1990-тих постану доминантна компонента кретања становништва Балкана (изузев Македоније и Црне Горе). У бившим југословенским републикама предзнак миграционог салда није био истовјетан и поред идентичности главних детерминанти миграционих кретања становништва. БиХ, Македонија, Хрватска и Црна Гора, су у раздобљу између последња два пописа имале негативан миграциони салдо, а Србија позитиван. Примјетно осиромашење највећег дијела становништва, велики пораст незапослености, посебно жена и младих, погоршање општих стамбених прилика, реално вишеструко смањени и нередовни приливи новчаних принадлежности на име дјечијег и материнског додатка, општа несигурност и политичка нестабилност праћена распадом бивше заједничке земље и ратовима који су се водили на југословенским просторима су само неки од фактора који указују на нагло погоршавање друштвено-економских прилика током 1990-тих, чиме је створен врло неповољан општи амбијент који је у великој мјери утицао на одвраћање родитеља од доношења одлуке о рађању. Стопа укупног фертилитета је у већини земаља Западног Балкана приближна европском просјеку (1,3), изузев Албаније и Македоније, гдје је он изнад тог просјека. Демографија је тренутно најслабији фактор и у структури руског друштва, а и руске геополитике у цјелини. Прогнозе демографа указују да природни 287
прираштај европских народа као и њихових потомака на другим континентима, заостаје у односу на друге народе и расе, а нарочито у односу на исламско становништво. Зато је посебно питање државна политика материјалне и правне подршке породицама и породиљама са више од два дјетета, што се показало дијелом успјешним у неким европским земљама. Стога се сматра веома важним што је током 2006. године формиран Демографски фонд, за дугорочни материјални подстицај породицама са више дјеце (укључујући и премију од 10.000 $ за свако ново дијете). Руски модел у области демографије, за заустављање депопулације, могао би бити интересантан и за земље Западног Балкана, посебно за Србију и Републику Српску. Он се састоји у подстицајним мјерама државе према расту наталитета, али и низу мјера помоћи сиромашним слојевима у циљу смањења преране смрти. Међутим, главна разлика између савремене Русије и земаља Западног Балкана, је у чињеници да у западнобалканским земљама није забиљежен ни изблиза економски полет и успјех као у Русији. Слабија економска подлога већине западнобалканских земаља може и даље бити највећа препрека у борби против депопулације, уколико се управо у правцу раста привреде не забиљеже важнији резултати сљедећих година.
288
XIII СЈЕВЕРНА АМЕРИКА Англоамерика обухвата две велике по површини земље света – Kанаду (друга у свету) и САД (четврта), које су сличне у многим аспектима. Између њих је најдужа отворена граница у свету. Обе су федералне државе. Канада се дели на 10 провинција и 2 територије, а САД се састоје од од 50 држава, придруженог Порто Рика и низа мандатних територија у Карипском мору и Тихом океану. Језгро Англоамерике је Амерички индустријски појас, који се простире од Великих језера до обале Атлантског океана. До краја XVIII века Север и Североисток Англоамерике је био посед Велике Британије, Југ је припадао Шпанији, делови унутражње низије Француској, а Северозападна обала са Аљаском – Русији. Становништво. Формирање англоамеричке цивилизације почело је после Великих географских открића. Европски колонисти су долазили у сукоб с домородачким индијанским становништвом. Њима се придружују довезени робови из Африке за рад на плантажама, а у новије време имигранти из Азије и Латинске Америке. Тако је створено мултикултурално друштво с доминацијом белаца, који су наметнули енглески језик и хришћанство (највише протестантизам). Становништво Англоамерике је веома мобилно и урбанизовано. Просечно сваке пете године америчка породица мења место боравка. Упркос сличним историјским, културним и економским цртама, САД и Канада се разликују по броју и структури становништва. Иако је релативно малобројно, становништво Канаде је подељено по култури и традицији у регионалном аспекту. Енглески је матерњи језик за 61% a француски за 26% Канађана, док се осталим језицима користе Индијанци и Ескими. Франкофонско становништво је концентрисано највише у провинцији Квебек, у којој се налази други по величини град Монтреал (преко 3,5 мил. становника) и дуж реке Свети Лоренц. Централно језгро је ипак Англоканада. Ту је најнасељенија провинција Онтарио с највећим градом у земљи – Торонтом (око 4,6 мил. становника). Трећи је Ванкувер у Британској Колумбији. Ескими су 1992. године добили културну и територијалну аутономију (Нунавут). У САД преовлађује културни плурализам, јер је 80% становништва европског порекла, 12% афроамериканског. У јужним деловима земље су доста присутни имигранти из Латинске Америке, а на Западној обали – из Азије. Друштво је подељено ипак највише по расним и социјалним обележјима кроз присутну сегрегацију. Индијанци су још у периоду насељавања континента постепено потискивани у унутрашњост, посебно у планинске регионе, где су принуђени да живе изоловано у резерватима. Данас их многи напуштају и траже посао у градовима. Афроамериканци после укидања ропства крећу да траже посао на север, где насељавају изоловане квартове (гета), слично Кинезима (чајна-таун) или Латиноамериканцима (бариос). Привреда. Крајем XX века англоамеричко друштво је ушло у у нову, трећу фазу после открића Новог света пре 500 година. У првој фази, која је трајала 4 289
века, доминирала је пољопривреда и сеоски начин живота. Другу фазу карактерише индустријска урбанизација и економија. Трећа фаза је постиндустријско друштво које се карактерише доминацијом информатичке технологије, развојем услуга и високих технологија производње. Пољопривреда ангажује мање од 3% радне снаге. Индустријализација је узроковала раст великих градова. Пољопривреда у Англоамерици даје само 3% ДБП, али је робно оријентисана, високо механизована и специјализована. Производе се велики вишкови за извоз на светско тржиште. Број фарми и запослених у пољопривреди се стално смањује, а расте обим производње. Раст производње је резултат механизације, специјализације, коришћења минералних ђубрива и увођења високопродуктивних сорти. Модерне фарме су тржишно оријентисане и заузимају велике површине. То захтева велика улагања капитала за куповину машина и земље, за изградњу система за наводњавање. Нове сорте житарица и побољшане методе гајења омогућују раст приноса. Механизација и рационализација дају могућност да се развија крупно сточарство (велика крда на ранчевима), на индустријској основи. Осим фарми у производњи меса учествују и неаграрне фирме. Велики концерни дају значајан део аграрне производње у САД – од сточне хране до продаје робе. САД и Канада су водећи извозници пољопривредних производа у свету. Преко 50% производње жита на светском тржишту потиче из аграрне зоне Средњи запад. САД испоручује огромне количине пшенице земљама у развоју (Кини, Египту, Бразилу, Индији), као и Русији, Јапану и европским земљама. Главни купци соје, кукуруза и памука су земље ЕУ (пре свега Немачка). Индустријализација у Англоамерици је почела касније него у Европи, али између два светска рата САД постају водећа индустријска сила света. Важан фактор за брзи развој је велики потенцијал природних ресурса и прилив јефтине квалификоване радне снаге. Главна лежишта индустријских ресурса се налазе у три региона: Канада, Апалачи и Планински запад. Најважнији стратешки ресурси су фосилна горива (угаљ и нафта). Резерве угља су међу највећим у свету; само у САД могле би да трају 400 година. Највећи угљоносни регион је Апалачки. Производња угља је у кризи због мале потражње на светском тржишту. Најважнија налазишта нафте и гаса САД су на обалама Мексичког залива, на Аљасци и у Калифорнији. У Канади основна лежишта су у Преријама. Поред тога, велике количине се увозе. Гвоздена руда преовлађује у Канади а обојени метали у Стеновитим планинама и у планинској зони Канаде. Индустријски развој САД је почео на Североистоку. У почетку се развијала тешка индустрија на бази гвоздене руде из горњег тока Охаја и угља из Апалачког басена. Водећи металуршки центар био је Питсбург (―Амерички Рур‖). Данас је америчка црна металургија у кризи, због стране конкуренције. И аутомобилска индустрија у САД је у кризи. Центри аутомобилске индустрије су Детроит (у ―аутомобилској држави‖ Мичиген) и Торонто. Три највеће аутомобилске компаније (―велика тројка‖) су ―Форд‖, ―Џенерал Моторс‖ и
290
―Крајслер‖. Фабрике ―Форда‖ у Детроиту су прве примениле производњу на покретној траци(фордизам), 1913. г. Индустријски појас САД и Канаде се дели на пет индустријских региона: 1) Приатлантски мегалополис (градови Бостон-Њујорк-ФиладелфијаВашингтон), с много врста прерађивачке индустрије; 2) Чикаго-Милвоки, с тешком индустријом и производњом потрошних добара; 3) Питсбург и околина, с црном металургијом; 4) Западна и јужна обала језера Ири, с аутомобилском индустријом (Детроит) и челичанама (Кливленд); 5) Торонто – Хамилтон с развијеном металургијом и машиноградњом. На југу САД је најзначајнија нафтна и петрохемијска индустрија у Мексичком заливу с центром у Хјустону. Ту је развијена производња синтетичког каучука (вештачке гуме). У новије време ту се развијају црна и обојена металургија, папирна и прехрамбена индустрија. Данас највеће перспективе у САД имају индустрије високих технологија – авиокосмичка техника, електроника, биотехнологија, телекомуникације и т.д. Тако се појављују нови индустријски региони на Југу и у Калифорнији (Силиконска долина), који убрзано примењују нове изуме. Саобраћај и комуникације су добро развијени. Железница је имала велики значај за насељавање Запада. Прва трансконтинентална железница повезала је Чикаго са Сан Франциском, друга Чикаго са Минеаполисом а трећа Чикаго са Лос Анђелесом. Главни трговински партнери САД и Канаде су земље Азијскопацифичког региона и Европске уније. Велики значај добија Северноамеричка асоцијација за слободну трговину (НАФТА) у којој су чланице САД, Канада и Мексико. Главни извозни артикли САД су машине, саобраћајна средства, хемијски производи, прехрамбени производи и жива стока. Канада извози индустријске сировине, саобраћајна средства, машине и опрему, индустријску робу, дрво, енергенте. НАФТА – Северноамерички споразум за слободну трговину, створен је 1994. године. Чланице су САД, Канада и Мексико. Тај тржишни простор има 21 299 000 км2 и око 415 мил. становника, најснажнију светску индустрију и пољопривреду, али у светској трговачкој размени учествује са око 25%, што је знатно мање у односу на Европску унију. Да би се супротставили конкуренцији земаља Источне и Југоисточне Азије, АФТА и ЕУ планирају стварање ТАФТА – Трансатлантске асоцијације за слободну трговину.
ЛАТИНСКА АМЕРИКА Латинска Америка обухвата континетални и острвски део Средње и Јужне Америке. Назив одражава заједничку колонијалну прошлост (шпанску и португалску), доминацију римокатолицизма и медитеранске архитектуре градова. 291
У том простору има земаља које не припадају иберијском културном кругу (Јамајка, Гвајана, Суринам и друге). Већина држава је створена почетком XIX века као резултат заједничке борбе за независност. Упркос томе везе међу њима су данас слабе. Има и неколико територијалних спорова: између Боливије и Чилеа, перуа и Еквадора, Аргентине и Велике Британије (због Фолкландских острва). Латинска Америка има два економска језгра – Мексико и Бразил. Мексико заузима преко 70% територије Средње Америке, а његово становништво је бројније од свих осталих земаља тог региона узетих заједно. Бразил захвата више од ½ територије и становништва Јужне Америке. У Карибима доминира Куба, а на југу Аргентина. Захваљујући својој величини Бразил се граничи с готово свим земљама Јужне Америке. Он је федерална република, састоји се од 26 држава и федералним округом главног града Бразилије. Мексико је такође федерална држава са 31 државом и федералним округом Мексико Сити. Становништво. Континентални део Латинске Америке је био сцена успона и заласка великих древних цивилизација: Маја и Ацтека у Централној Америци, Инка у Андима Јужне Америке. Колонијализам Шпанаца и Португалаца и довоз робова из Африке узроковао је стварање расних мешавина. Индијанци и црнци су данас на најнижем степену развоја. Мексико има најбројније становништво у Латинској Америци, које говори шпанским језиком. Индијански утицај на мексичку културу је значајан. Данас око 60% становништва су местици, 30% су Индијанци и само 10% Европљани. Бразил је једина земља у региону у којој се говори португалским језиком, и има најбројније црначко становништво. Од укупно 157 милиона становника 55% су белци, 38% местици, 6% црнци. У шумама Амазоније живе мање групе Индијанаца. Званично нема расне дискриминације. Социјални контрасти су велики. У Бразилу 2% најбогатијих становника држи 70% земље. Бразил је међу водећим извозницима хране у свету, а преко ½ становништва је хронично неухрањено. У Бразилу се спроводи антинаталистичка популациона политика. Становништво је ипак младо – више од 1/3 је млађе од 15 година. Католичка црква је јако утицајна. Урбанизација се брзо развија у целом макрорегиону. Највећи удео градског становништва (преко 80%) имају Аргентина, Чиле, Уругвај и Бразил. Агломерације са преко 20 милиона становника су Мексико Сити и Сао Пауло, а преко 10 милиона становника – Рио де Жанеиро и Буенос Аирес. У околини великих градова стварају се огромне сиротињске четврти, које се називају бидонвили, фавеле, бариоси. Привреда. Све земље Латинске Америке спадају у групу земаља у развоју. Неке од њих као што су Бразил, Мексико, Венецуела, Чиле, Аргентина, због значајног индустријског потенцијала се убрајају у групу новоиндустријализованих земаља. Куба је једина социјалистичка земља у Латинској Америци. Нестабилна политичка ситуација (војни режими) у некима од њих успоравају развој. Пољопривреда заузима важно место у привреди Латинске Америке. У Мексику је после револуције 1910. године извршена аграрна реформа. Око половина земље латифундија (хацијенди) је подељена сељацима, стварајући кооперативе (ексидос). Кукуруз, махуне и бундева су основна храна за већину становништва Мексика. Приноси су мали. На сушном северозападу се гаји памук а на плантажама (већином у власништву странаца) банане и шећерна трска.
292
У Бразилу огроман земљишни фонд је основа експортно оријентисаног аграрног сектора. Бразил је светски лидер у извозу кафе, соје и концентрата сока од поморанџе. Плантаже кафе су углавном на југу, док су плантаже шећерне трске на североистоку. Огромне шуме Амазоније су извор дрвета за експорт или добијање целулозе и папира. Крчење шума у Амазонији (3 милиона стабала дневно) угрожава еколошку равнотежу на нашој планети. Тиме се смањује и животни простор Индијанаца. Њихова племена нестају или их пресељавају у резервате. У Аргентини је интензивна земљорадња у Пампасима и на северу. Развијено је месно говедарство, производња шећерне трске, виноградарство. Водећу улогу играју велики приватни поседи (естанције). Индустријализација у Латинској Америци има ресурсни карактер. Мексико је велики извозник сребра, бакра, цинка и олова. Велики произвођачи и извозници нафте су Мексико (у јужном делу Мексиканског залива) и Венецуела (у заливу Маракаибо). Мексико је члан Северноамеричког удружења за слободну трговину (НАФТА). Та организација му олакшава извоз и привлачење страних инвестиција и технологија. У пограничном подручју према САД се стварају мешовита предузећа (―маквиладоре‖). У Бразилу су откривена велика налазишта злата и дијаманата, гвоздене руде, боксита и нафте, што му омогућава да развије тешку индустрију. Има огроман хидроенергетски потенцијал. Изградио је (1991.) заједно с Парагвајем хидроелектрану ―Итаипу‖ на реци Парана, која је највећа на свету. Велики металуршки комплекси су Волта Редонда, Бело Хоризонте и Тубаран. Бразил има развијену машиноградњу, укључујући производњу тенкова и авиона. У Сао Паулу су фабрике за склапање аутомобила. Најбогатију сировинску базу има држава Минас Жераис, а наразвијенију индустрију Сао Пауло. Туризам је важан за неке земље Латинске Америке. Светски познати приморски туристички центри су Акапулко и Канкун у Мексику, Варадеро на Куби, Копакабана (Рио де Жанеиро) у Бразилу. Регионалне интеграције углавном имају за циљ заштиту интереса на светском тржишту. Најзначајније су оне које укључују све земље макрорегиона, као што су: Латиноамеричка асоцијација за интеграцију (ЛАИ), Савез земаља извозница банана, Америчка асоцијација земаља извозница кафе, Земље Латинске Америке и Карипског басена извознице шећера, Латиноамеричка организација за узајамну помоћ државним нафтним компанијама. Посебно је значајан МЕРКОСУР – заједничко тржиште земаља Југа Латинске Америке. Постоје и поједина субрегионална удружења за решавање заједничких проблема, као што су Амазонски пакт, Андска група, Лаплатска група, Централноамеричко заједничко тржиште, Карипско заједничко тржиште и друга.
293
XIV
АЗИЈА – НОВИ ЏИНОВИ ЈУГА И ИСТОКА Азијско – пацифички регион се формира у економском смислу током последњих неколико деценија услед бурног економског развитка Јапана, развоја веза Источне Азије с Аустралијом и Југоисточном Азијом, као и брзог економског скока новоиндустријализованих земаља у Азији које се називају ―азијски тигрови‖ (Република Кореја, Хонгконг, Тајван, Сингапур). Према овом региону се оријентишу и источни делови Кине, где се налазе специјализоване економске зоне. Данас се Азијско-пацифички регион веома брзо развија и представља ―мотор‖ развоја Аустралазије. Економско језгро региона је Јапан, а Аустралија и Нови Зеланд су достављачи сировина и тржишта за готове производе. Већина земаља у региону су острвске, па ипак везе међу њима су веома интензивне. Јапан је архипелаг од 4 велика и око 1000 малих острва. Главно острво Хоншу је повезано подводним тунелима с острвима Кјушу и Хокаидо, а мостом с острвом Шикоку. У региону постоји неколико конфликтних територијалних проблема, као што су спор између Русије и Јапана због Курилских острва, проблем подељености Кореје, нерешен статус Тајвана који је издвојен из територије Кине, захтеви Маора на Новом Зеланду и Абориџина (домородаца) у Аустралији да им се врати земља. Статус бивше британске колоније Хонг Конга, решен је тако што је 1997. године укључен у територију Кине, али је задржао свој друштвено-економски систем (принцип ―једна земља – два система‖). Становништво Азијско-пацифичког региона се карактерише изразитом културном разноврсношћу. Јапан и ―азијски тигрови‖ формирају своје друштво под културним утицајем древне Кине, док Аустралија и Нови Зеланд под утицајем Велике Британије. У Аустралији преко 95% а на Новом Зеланду 75% становништва су потомци Европљана. Азијске земље овог региона су углавном једнонационалне. На пример у Јапану преко 99% су Јапанци, а има и староседелаца Аина. Јапан је међу најгушће насељеним земљама у свету. Проблем са земљом је веома сложен. Аграрна густина је највећа у свету (око 2 700 ст/km2). Недостаје земље како за обраду, тако и за стамбену и индустријску градњу. Посебно су високе цене земљишта у градовима. Када би упоредили цене земљишта, терен градског језгра Токија коштао би колико територија државе Аризона у САД. Јапан врши покушаје да освоји терен од мора: плитке обале се насипају отпадом или земљом са околних планина и на тој ―новој земљи‖ се гради. Такође на великим пливајућим платформама се граде фабрике, аеродроми и слично. Приобална зона од Токија до Осаке је урбанизована и представља најмногољуднији мегалополис у свету – Токаидо (70 милиона становника). Привреда. Азијско-пацифички регион сачињавају развијене земље. Послератни развој Јапана нема премца у Азији (―јапанско чудо‖). Економски развој Аустралије и Новог Зеланда базиран је на пољопривреди и рударству, захваљујући пространим сувим пашњацима и богатству минералних сировина. Јужна Кореја, Тајван, Сингапур и Хонгконг (азијски ―мали тигрови‖) се убрајају међу најразвијеније земље света, иако су сиромашне минералним сировинама. Јапан и ―мали тигрови‖ базирају свој економски просперитет на индустрији и тржишту 294
капитала. Токио, Сингапур и Хонг Конг су највећи финансијски центри света, после Лондона и Њу Јорка. Азијске земље се развијају по јапанском моделу, у којем је модернизација спојена са традицијама и религијама. Пољопривреда још увек има велики значај за привреду Јапана. Земљорадња је механизована и приноси су високи. Већином се сеје пиринач. Брдовити терени су терасирани и засађени културама чаја, лозе, воћа. Јапан сам производи око 2/3 потребне хране, а остало увози. Велики значај за исхрану становништва има риболов и узгој аквакултура (шкољки, алги). У Аустралији и Новом Зеланду пшеница, говеђе месо и вуна су три главна пољопривредна извозна артикла. Индустрија се развила на бази локалних сировина, изузев Јапана и "малих тигрова". Његова индустрија се гради на бази високо развијеног занатства, традиционалне дисциплине становништва и брзог прилагођавања тржишту. Користећи сировине из свих делова света и посебно из свог региона, Јапан је изградио индустријски комплекс, чија производња далеко превазилази производњу гигантске Кине и Тајвана, Хонг Конга и обе Кореје, узетих заједно. Ова земља се већ налази у постиндустријској револуцији као и Западна Европа и Северна Америка. Научни град Цукуба код Токија је сличан Силиконској долини у Калифорнији. Остварује се програм изградње преко 20 технополиса – центара високих технологија и научних истраживања. Водећу улогу у идустријској производњи Јапана има индустријски појас, који се простире од Токија до Фукуоке. Главни индустријски региони у том појасу су: 1. Токио – Јокохама (металургија и хемијска индустрија, електроника, прецизна механика, саобраћајна средства); 2. Нагоја – Гифу (аутомобилска индустрија, бродоградња, електроника); 3. Осака – Кобе – Кјото (металургија, бродоградња); 4. Китакјушу – Фукуока (металургија, машиноградња). У Аустралији важну улогу у извозу имају минералне сировине (злато, руде обојених метала, угаљ и гвоздена руда). Главна налазишта су у областима Пилбара, Маунт Ајза, и другим. Развијена је машинска, текстилна (вунена), хемијска индустрија у великим приморским градовима, коју држе углавном стране компаније. Главни трговински партнери су Јапан, Тајван и Република Кореја. Саобраћај, посебно поморски, има велики значај за унутрашње и спољне економске везе. Највеће луке су Токио, Јокохама, Кобе и Нагасаки. Окосницу спољне трговине чине економске везе Јапана и Аустралије. Јапан је познат по брзим и тачним возовима. Туризам је развијен у Аустралији и Новом Зеланду. Туристи углавном долазе из Јапана, Европе и САД. Регионална интеграција у Тихом океану се развија у регионални економски комплекс. Регионалне организације чине земље из Југоисточне Азије (АСЕАН) и Океаније (Форум за Јужни Пацифик). Највећа интеграциона заједница је АПЕК (Азијско-пацифичка економска сарадња), основана 1989. године, у којој учествују све земље које имају излаз на Тихи океан. АСЕАН – Асоцијација држава Југоисточне Азије. То је најдинамичнија економска организација у Азији. Основан је 1967. Има у плану да прерасте у економску унију, сличну ЕУ. Чланице су Индонезија, Малезија, Сингапур, Тајланд, Филипини, Брунеј и Вијетнам. АПЕК – Азијско-пацифичка економска кооперација, створена је 1989. године с циљем либерализације трговине и увођења кооперације у трговини и 295
инвестицијама. Главни центар је у Сингапуру. Тај економски простор остварује више од 50% светског друштвеног бруто производа. Непосредни циљ организације је да постане слободна трговинска зона до 2020. године (слично ЕУ). Има 17 чланица: Аустралија, Брунеј, Канада, Чиле, Кина, Јужна Кореја, Филипини, Јапан, Индонезија, Малезија, Мексико, Нови Зеланд, Папуа Нова Гвинеја, Перу, Русија, Сингапур, Тајван, Тајланд, САД и Вијетнам.
КИНА – НОВА ЕКОНОМСКА СИЛА Кина је најмногољуднија земља у свету (око 1,3 милијарди становника), која има свој пут развоја. За разлику од већине бивших социјалистичких држава, Кина није напустила социјализам него га је само реформисала (тржишни социјализам). Њена огромна територија је подељена на 21 провинцију, 5 аутономних региона и три градска подручја (Пекинг, Тјенцин и Шангај). Језгро Кине (―права Кина‖) је Велика кинеска низија. Становништво. Кинеска цивилизација је постојала много пре него Грчка и Рим. Рано језгро је формирано у доњем току реке Хоангхо (Жута река). Током 4 хиљаде година Кинези су формирали друштво са јаким традицијама, системом вредности и филозофијом. Кина се постепено ширила и укључила у свој састав многе суседне народе. Савремена Кина је вишенационална држава, има укупно 58 националности. Око 92% су Кинези (националност Хан), а остало су народи турске и тајске групе, Монголи, Тибетанци, Манџурци и други. Кинеска култура је доста утицајна и у Југоисточној Азији. Становништво је сконцентрисано у Великој кинеској низији на истоку. На њу отпада око 40% територије и преко 90% становништва Кине. Демографски развој Кине је један од најдинамичнијих у свету. Због тога се примењују мере демографске политике за смањивање наталитета («политика једног детета»). Привреда. Упркос социјалистичкој индустријализацији аграрни сектор у Кини још увек заузима важно место. У првим фазама социјализма пољопривреда је колективизована тако што је око 700 хиљада села обједињено у 50 хиљада ―народних комуна‖. Сељаци нису имали интерес да раде више од колективног плана, па је ефикасност производње била слаба. Реформом пољопривреде 1980-их година народне комуне су реорганизоване а земља се даје под закуп појединим породицама на 15 година. Сељаци могу да производе и продају по својој вољи. Од тада почињу да делују тржишни механизми и пољопривредна производња осетно расте. Кооперација преузима бригу за изградњу и одржавање канала за наводњавање, борбу против штеточина, закуп великих машина, изградњу прерађивачких постројења, пошумљавање, терасирање и слично. На југу суптропска и тропска клима омогућавају земљорадњу током целе године, и две до четири жетве пиринча, али проблем је што има мало земље. У котлини Сечуан земља је веома плодна. Кина је прва у свету по производњи пиринча, уљане репице, дувана, памука, батата (слатки кромпир), а такође има највећи сточни фонд свиња и живине. На излазу из басена реке Јангце изграђена је највећа брана и хидроцентрала у земљи – ―Геџоуба‖. Сада се у средњем току реке гради највећа брана на свету – ―Сансја" (Три клисуре‖). 296
Природни ресурси. Кина располаже значајним налазиштима каменог угља, нафте и природног гаса, као и свих важнијих минералних сировина. Њени огромни водни ресурси (Средња и Јужна Кина) су још увек слабо искоришћени. Јака металургија, која обезбеђује метал за машиноградњу, развија се у Северној и Североисточној Кини (Манџурији). Индустријализација у Кини још није достигла потребни ниво. Најстарији индустријски регион у земљи је Манџурија, која је била под јапанском окупацијом (1931-1945.). Јапанци су изградили за своје потребе јаку индустрију на бази локалних ресурса. После проглашења независности (1949.) Кина спроводи социјалистички модел индустријализације, пре свега у северним и источним деловима. Због тога улаже у изградњу јединствене саобраћајне мреже у земљи. Од почетка 80-их година XX века спроводе се реформе – прво у пољопривреди а после тога и у индустрији. Повећава се самосталност државних предузећа, појављују се и приватна предузећа. Најзначајнији индустријски градови су размештени претежно у Манџурији, у региону Пекинг –Тјенцин, дуж реке Хоангхо, Чанцјан и у басену Сечуан. На обалама је изграђено низ слободних (безцаринских) индустријских зона које привлаче страни капитал и технологије за развој модерних врста индустрије. Водећи трговински партнери Кине су Јапан, САД, Русија. Кина извози дуван, памук, чај, арашиде (кикирики), тропско воће, живинско месо, а такође текстил, обућу, машине и саобраћајна средства, електронику, хемијске производе и друго. Половина спољне трговине пролази кроз луку Шангај. Урбанизација у Кини је још увек на ниском нивоу, али расте високим темпом. Удео градског становништва износи око 30%. У Кини има низ мега градова као што су Шангај, Пекинг, Тјенцин, Квангчоу. У градовима се као превозно средство доста користи бицикл. Дуж реке Чанцјан већ се запажају почеци формирања мегалополиса. Хонгконг и Макао су прикључени Кини по принципу ―једна земља – два система‖. То значи да су задржали капиталистичко друштвено уређење, иако су укључени у састав социјалистичке Кине. Кина има још проблем да прикључи Тајван, и да задржи Тибет у коме постоје сепаратистичке тежње.
ЈУЖНА АЗИЈА (ИНДИЈА) – ДЕМОГРАФСКИ И ЕКОНОМСКИ ПРОБЛЕМИ – Јужну Азију карактерише демографски бум и успорен економски развој. Тај макрорегион има много специфичности у природном и културном погледу. Састоји се од континеталног дела (полуострво Хиндустан) и острвског дела (Цејлон). Пакистан, Авганистан и Бангладеш су исламске државе, али су историјски и културно повезане с Индијом. Политичка карта Јужне Азије је резултат распада колоније Британска Индија 1947. године. Постоји територијални спор између Индије и Пакистана због провинције Кашмир. У Авганистану и Шри Ланки се воде грађански ратови. Језгро региона је Индија – држава подконтинент, друга у свету по броју становника. Кад је добила независност успоставила је федеративно државно уређење (28 држава, 7 савезних територија). Индија је прави мозаик различитих 297
народа, језика и култура. За њу се каже да је ―Вавилон од језика‖, ―Јерусалим од религија‖ и ―Либан од конфликата‖. Културе и традиције. У северном делу Индије, у Гангешкој низи, живе Хиндуси који су попримили од Индоаријеваца (који су дошли 3 500 година пре нове ере) елементе санскритског језика и хиндуистичке религије, Бенгалци, Бихарци, Раџастанци. У јужном делу живе Дравиди, који се по језику и расним особинама разликују од Хиндуса. На бази хиндуизма формирао се кастински ситем, који одражава социјално раслојено друштво. Будизам је настао касније и проширио се највише у Шри Ланки и земљама Источне и Југоисточне Азије. Персијанци (данашњи Иранци) су у њој ширили ислам, а британски колонизатори хришћанство. У Индији 81% становништва су хиндуисти, 11% муслимани а остало су хришћани, будисти и други. Становништво брзо расте тако да је период удвостручавања само 33 године. Индија је по броју становника прва у региону и друга у свету. По броју становника (1,1 милијарда) већ се приближила Кини. Узроци високог демографског раста су: - Смањивање смртности услед побољшавања здравства. При одржавању високог наталитета и природни прираштај је висок. - Рани бракови су претпоставка за стварање многочлане породице; - Жеље свког оца да има синове; - Демографска политика под паролом ―Мала породица је срећна породица‖ не дају резултате. Урбанизација није на високом нивоу (око 28%). У Индији и другим земљама Јужне Азије има везе с колонијалним периодом. Данас су највећи градови Мумбај (Бомбај), Калкута и Карачи, који имају преко 10 милиона становника, Дака и Мадрас с 5-10 милиона. У целини у Јужној Азији има више од 35 милионских градова. У великим градовима су велики социјални контрасти. У градском саобраћају се доста користе рикше. Привреда. Ово је један од најслабије развијених региона света, упркос значајним минералним ресурсима и плодном земљишту. Преко 2/3 становништва зависи од пољопривреде. Пољопривреда је екстензивна и ниско продуктивна. Ареали на којима је постигнут прогрес у модернизацији услед ―зелене револуције‖, као на пример пшенична зона у Пенџабу, представљају само ―острва‖ на огромној територији Индије. Наде индијске владе да ће ―зелена револуција‖ постати ―економска локомотива‖ развоја, нису се обистиниле. Производња житарица је повећана, али расподела хране није равномерна, тако да милиони људи и даље гладују. Користи од ―зелене револуције‖ имају углавном крупни поседници земље који производе за тржиште. У ареалима влажног монсуна предност има пиринач, али су приноси међу најнижим у свету. Ипак крајем 1980-их година, биланс исхране у Индији је решен повећавањем сетвених површина кукуруза, проса и других култура. Извозе се техничке културе – памук, јута, чај, кафа, шећерна трска. Индустрија. Доминирају текстилна и прехрамбена индустрија. Тешка индустрија је развијена на бази огромних природних ресурса. Индија производи разноврсне метале и металне производе, машине, електронику. Индија је међу водећим светским произвођачима угља. Резерве гвоздене руде су међу највећим у
298
свету. Хидроенергетски потенцијал река је огроман. Индија извози руде у развијене земље (углавном у Јапан). Најважнији је Источни индустријски регион, који се формирао око Калкуте. Карактерише га индустрија јуте, памучно-текстилна и хемијска индустрија. У басенима каменог угља и гвоздене руде у сливу реке Дамодар налази се низ центара црне металургије и тешке индустрије, који се назива ―индијски Рур‖. Други по значају је Западни индустријски регион око Бомбаја (Мумбаја), којег карактерише нафтна, хемијска, памучна и прехрамбена индустрија и у вези с тим машиноградња. Саобраћај је солидно развијерн. Индија има значајну друмску и добро развијену железничку мрежу (4-то место у свету по дужини пруга). Већи део пруга изградили су Енглези у колонијално доба, од лука у унутрашњост, како би лакше дошли до ресурса. Због тога ни данас железничка мрежа не функционише као једна целина. Еколошки проблеми Индије су велики. Река Ганг је једна од најзагађенијих река у свету. Хиљаде људи који се купају у њој с надом да се излече у њеној светој води, заправо се разболевају. Индијска влада остварује велики план за смањивање загађености реке изградњом станица за пречишћавање отпадних вода у градовима око ње. Регионалне интеграције земаља Јужне Азије су отежане услед конфликата између земаља у региону. Ипак, 1985. године је створена (без Авганистана) организација Регионална сарадња у Јужној Азији. ЈУГОЗАПАДНА АЗИЈА (БЛИСКИ ИСТОК) - РЕГИОН НАФТЕНафта, пустињски песак, остаци старих цивилизација и исламска вера обележја су овог региона. Шест земаља на Арабијском полуострву формирало је Веће за сарадњу у подручју Залива. Чланице су Саудијска Арабија, Кувајт, Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, Оман и катар. Оне леже на обалама Персијског залива и Оманског залива. Саудијска Арабија је територијално велика, аа остале су мале, чак патулјасте. Све ове земље су важни извозници нафте, а имају и заједничке интересе у погледу безбедности. Блиски исток има највеће светске резерве нафте. Заливске земље или чланице Већа за сарадњу у подручју Залива имају 40% посто свих светских резерви нафте. Оне су највећи светски извозници нафте. Пустинња Саудијске Арабије садржи око 165 милијарди барела нафтних резерви. То је приближно четвртина свих познатих светских резерви нафте. Већина нафтних извора налази се у источном делу земље и у Персијско-арапском заливу. Захваљујући новијим открићима пронађена је нафта у региону Ал Хори и околини Ријада – у средишњем делу Саудијске Арабије. Само Русија производи више нафте од Саудијске Арабије, али мање извози. Већина заливске нафте одлази у Јапан и Европску унију. Пре проналаска нафте и продаје на светском тржишту, заливске су земље биле веома сиромашне – међу најнеразвијенијима у свету. већина становништва је живела је у селима. Многи од њих били су номади и полуномади који су се кретали у групама од оазе до оазе с камилама, овцама и козама. Остали су били 299
земљорадници. Нафта је унела економске промене, али је остало још много традиционалног у начину живота. и организацији друштва. Интензивиран је процес урбанизације, изградње инфрструктуре. За производњу нафте није била потребна вмасовна запосленост, тако да урбанизацију није пратила индустријализација. Градови су углавном трговачки и услужни центри. Бели кадилак је симбол богатства и престижа, али се на друмовима могу још увек видети каравани камила. Висок доходак није утицао на сманјиванје природног прираштаја. Правило да се са искорењивањем сиромаштва смањује наталитет у овом региону не важи – висок национални доходак прати висок наталитет. Неке од ових земаља спадају у сам светски врх по националном бруто дохотку (УАЕ, Кувајт, Катар), а и остале су у горњој средњој групи. Посењбно је висок наталитет у Оману (7,1) и Саудијској арабији (6,3 деце по жени). То су, уз централну Африку, највишестопе фертилитета у свету. остале заливске земље имају нижу стопу фертилитета (од 3,1 до 4,3). Ради поређенја, развијене земље Европе имају стопу фертилитета манју од 2,0. Однос стопе фертилитета и висине националногдохотка по становнику упућује на то да у заливским друштвима нису заједно с петродоларима јаче продрле западне навике и склоности, већ да су задржане традиционалне исламске вредности. Мањак домаћих стручњака је значајна баријера развоја. Од шездесетих година Саудијска Арабија ради на развоју нових индустрија, које би требало да буду локомотива развоја кад се нафтне резерве исцрпе. Ипак, недостатак саудијских стручњака спречио је или успорио неке развојне програме. Заливске земље недостатак властитих стручњака решавају њиховим увозом из Европе, Јапана, САД и осталих делова света. Тако данас већину послова у Кувајту раде странци. Многи Кувајћани нису довољно образовани и углавном живе од државне помоћи. Друга стратегија је инвестирање у иностранству и извоз капитала. Кувајт данас остварује већи доходак од инвестиција у иностранству него од извоза нафте. Саудијци су више номади и пољопривредници него нафтни радници.Само 2% саудијских радника је запослено у нафтној индустрији, према четвртини пољопривредника – номада, полуномада, ратара, воћара, рибара и осталих. Говеда, козе и овце гаје због млека и меса. Само 1% саудијског земљишта користи се за земљорадњу. Главна обрадива пољопривредна земљишта налазе се у Асиру на југозападу и по распршеним оазама широм централне и источне Саудијске Арабије. Урме, диње, парадајз и пшеница су главни усеви у Саудијској Арабији. Влада Саудијске Арабије подстиче развој пољопривреде (пшеница, живина), тако да је постала извозник хране у суседне заливске земље. У Персијском заливу лове се морски ракови. Кувајт их извози на светско тржиште. Саудијска Арабија остварује значајне приходе од верског туризма – на њеној територији се налазе два најзначајнија места ходочашћа исламског света – Мека и Медина. У Абу Дабију и Дубаију се развија тзв. високи (луксузни) туризам. Трговински суфицит је све мањи. Нафта је главни извозни артикал заливских земаља и извор њиховог раскошног богатства. Већином извозе сирову нафту. Главне извозне луке су Рас Танура у Саудијској Арабији и Мина ал Ахмади у Кувајту, и острво Карг које припада Ирану. Главни купци су Јапан, земље ЕУ и САД. На светско тржиште извозе још природни гас, морске рачиће и урме, што је 300
неупоредиво мањег значаја у односу на нафту. Пошто није довољно развијена петрохемијска индустрија, не извозе деривате и хемијске производе добијене од нафте. То сведочи да су само делимично искористили могућности које им пружају богате резерве нафте. Увозе храну, машине, војну опрему и оружје, саобраћајна средства. Увозе и опрему за вађење, пренос и прераду нафте. Већину робе увозе из САД, ЕУ и јапана. Трговински суфицит данас је мањи него крајем седамдесетих година након великог скока цена нафте 1973. године. После 1991. године опадају стране инвестиције у заливске земље. И прилив капитала од продаје нафте се смањио због смањења цена нафте. Због тога се појављује недостатк инвестиционих средстава за проширивање производнје и развој. Разлози недостатка страних улагања су: затвореност и несигурност. Наиме, неколико је разлога «замора» страних улагања у заливске земље: 1. Заливске земље су затворена финансијска и инвестициона тржишта за страни капитал. Т аје стратегија била добра док је било у изобиљу новца од скупе нафте – било је боље делити «колач» са што мањепартнера, по могућности без странаца. нека најпривлачнија и најпрофитабилнија подручја у коришћењу нафте и гаса и данас су резервисана само за повлашћене домаће структуре. 2. Те земље нису довољно учиниле у погледу законске сигурности страних улагања. Потребо је коренито мењање законодавства, што иде тешко зато што је у неким земљама још на снази шеријатски закон ислама. 3. Заливске земље су постале несигурне – изложене социјалним немирима и угрожене ратним операцијама (кризна жаришта у Ираку, Либану, Палестини). Самовољне и егоистичне владајуће структуре (апсолутне монархије) нису баш биле спремне да деле приходе ни са својим становништвом. такосу настали огромни социјални контрасти, који су узрок честих социјалних немира и протеста (у Оману, Бахреину). Владајуће породице држе новац у страним банкама. Због тога домаће банке немају довољно свежег капитала за активирање нових развојних програма. По неким проценама владајуће породице заливских земаља држе у страним банкама и у различитим пословним активностима у иностранству око 300 милијарди УСД. Тај капитал био би довољан за даљи развој система нафтне индустрије (петрохемије), али владајуће породице су исто тако опрезне као и страни улагачи. Због тога новац зарађен од продаје нафте не долази у заливске земље, већ већином остаје на Западу. ОПЕК – Организација земаља извозница нафте, основана је 1960. године у Багдаду а седиште јој је у Бечу. Она се бави одређивањем цена нафте и обимом производње нафте у земљама чланицама. Има их 11 – Саудијска Арабија, Уједињени Арапски Емирати, Катар, Кувајт, Иран, Ирак, Либија, Алжир, Нигерија, Венецуела, Индонезија. На њих отпада око 1/3 светске производње нафте. Удео ове групе земаља у светској производњи нафте износи 40-50%, у светском извозу нафте 60-70%, а у светским резервама нафте 75-80%. 301
АФРИКА ЈУЖНО ОД САХАРЕ (СУБСАХАРСКА АФРИКА) – РЕГИОН СИРОМАШТВА – Велики део афричког континента који се налази између јужног дела Сахаре и рта Добре Наде, може се се посматрати као један макрорегион – Субсахарска Африка. Унутрашња подела на Западну, Источну, Екваторијалну и Јужну Африку је јасно изражена. Политичка карта Субсахарске Африке је формирана после распада колонијалног система током 1950-их и 60-их година. Нове независне земље су наставиле да одржавају везе са својим бившим метрополама. Њихове границе наслеђене из колонијалног периода деле многе народе или обрнуто, окупљају у једну државу различите народе. Упркос створеним организацијама за регионалну сарадњу, међусобна сарадња тих земаља је слаба. Нису ретки политички и чак војни, грађански и међудржавни конфликти. Главно језгро макрорегиона су Јужноафричка република (ЈАР) и Нигерија. ЈАР је најразвијенија земља у целој Африци, али у њој има неколико слабо развијених територија, које се не разликују од заосталих земаља. Културе. Субсахарска Африка је колевка човечанства. ту су нађени остаци најстаријих хомнида. Мало се зна о древним цивилизацијама зато што нису имали писане историје све до XVI века. Најстарија држава је Гана, која је заузимала северозападне делове данашњих држава Мали и Мауританија. На ушћу реке Заир више векова је постојала држава Конго, а у Источној Африци су постојале краљевине Етиопија и Уганда. Становништво Субсахарске Африке је распршено. Веће концентрације су у Нигерији, око језера Викторија и неколико мањих ареала у Јужноафричкој Републици. Ту се налазе земље с највећим природним прираштајем, али и с најмањим трајањем живота. Главни узроци су: природна средина, тропске болести, екстремна влага и суша, социјални услови, неправилна и недовољна исхрана, лоша хигијена. Ту је највећа смртност одојчади, због болести неухрањености, епидемија и СИДЕ (АИДСА). Висок демографски раст у зони Сахела води до многих проблема, посебно у периоду суше. Привреда. Земље Субсахарске Африке су међу најслабије развијеним у свету. Изузетак је ЈАР, која се убраја у у развијене индустријске земље. Пољопривреда је основна делатност већине Африканаца. У неким деловима приморја развијен је риболов. После добијања независности у афричким земљама се врши аграрна реформа, уводе се културе за тржиште. Упркос томе још увек преовлађују ситни земљопоседници. У Западној Африци, плантаже створене у колонијалном периоду, достављаају на светско тржиште кафу, јамс, маниоку и друго. ―Зелена револуција‖ има знатно мање ефекте него у другим земљама у развоју. Људи конзумирају више кукуруз, сорго, а у кишним подручјима коренасте биљке као што су јамс и маниока, које нису приоритет ―зелене револуције‖. У многим земљама Африке је карактеристична подела рада по половима: жене се баве земљорадњом, а мужеви сточарством. Број стоке је мерило богатства и престижа у 302
друштву. Неки народи, као Масаи (Сомалија) су искључиво номадски сточари, који у потрази за испашом прате кишу. Велико распрострањење коза, посебно у зони Сахела, узрокује ерозију и опустињавање (дезертификацију). (Како?). Пољопривреда је најразвијенија у ЈАР. Житница земље је Капска провинција. На североистоку земљорадња се комбинује с интензивним сточарством, док је пашњачко сточарство (овце, козе, говеда) типично за високе унутрашње платое. По влажном приморју преовлађују плантаже јабука, цитруса и банана, шећерне трске, ананаса и памука. Индустрија. У већини земаља Африке индустрија је базирана на експлоатацији минералних сировина (―ресурсна индустријализација‖) за извоз, углавном у развијене земље. На пример, 90% прихода Нигерије потиче од извоза нафте и деривата. Развој градова дуж атлантске обале од Порт Харкурта до Лагоса одражава нафтни бум у овој земљи. Јужноафричка република је развила рударство у зони која је део Рудног афричког појаса (Катанга-Замбија-Зимбабве-ЈАР). Експлоатише злато, дијаманте, платину, уран, бакар и угаљ. ЈАР производи годишње око 50% светске производње злата и 95% светске производње дијаманата. Индустријски регион Витватерстранд је не само највећи индустријски регион у ЈАР него и у целој Африци. То је највећи басен злата и урана у свету. Садржај злата је око 9,3 g/t. До сада је добијено 33 хиљ. тона злата. Дубина копања достиже 4 km, због чега су услови рада веома тешки. Користи се претежно црначка радна снага. Резерве урана су такође значајна. Туризам је значајан за неке земље Африке. Док у Западној Африци преовлађује приморски туризам, у источној и Јужној Африци то је ловни (сафари) и сазнајни туризам. Туристички су важни национални паркови и резервати. Регионалне интеграције афричких земаља јужно од Сахаре. Скоро све афричке земље (осим Марока) су чланице Организације афричког јединства (ОАЈ). Та организација је основана 1963. у Адис Абеби (Етиопија). Од 2001. године носи назив Афрички савез. Најактивнија је ипак интеграција Западне Африке, а постоји и низ специјализованих организација. Урбанизација у субсахарској Африци највиши степен достиже у ЈАР (60%). Велики градови су Кејптаун, Јоханесбург, Лагос, Дар-ес-Салам, Адис Абеба. Последњих деценија Танзанија је преместила главни град из Дар-ес-Салама у Додому а Нигерија из Лагоса у Абуџу. Највећи градови на југу Африке су Кејптаун, Јоханесбург и Луанда, у Екваторијалној Африци – Киншаса и Бразавил, у Западној Африци – Лагос, Монровија и у Источној Африци – Дар Ес-Салам, Адис Абеба и Најроби.
303
XV ГЛОБАЛНИ ПРОБЛЕМИ САВРЕМЕНОГ ДОБА Демографски проблем. Проблем недостатка хране (глади) у свету. Енергетскосировинска ситуација у современном свету. Проблем безбедности, разоружања и конверзије војне индустрије. Проблеми животне средине: економски аспекти. На прагу трећег миленијума светска заједница је дошла до свести да је неопходно преосмишљавање путева глобалног развоја. Ранија концепција економског раста, која је прилазила анализи материјалне производње с чисто економске тачке гледишта, била је примењива, зато што се чинило да су природни ресурси неисцрпни услед ограниченог утицаја производне делатности човека. Данас човечанство долази до свести, да је економска делатност само део општељудске делатности и економски развој треба разматрати у оквиру шире концепције друштвеног развоја. Због тоја се већ крајем 20. века све већи значај придаје изучавању демографских проблема, проблема исхране становништва на планети, ресурса и њиховог очувања, мира и безбедности, заштите животне средине и других. Заједничко за све глобалне проблеме је њихов универзални карактер, тако да су они производ савремене цивилизације.
Демографски проблеми Људски ресурс је највреднији ресурс. Због тога демографски процеси на планети заслужују посебну пажњу. Растући проблем у тој сфери пре свега се повезује с тзв. «демографским бумом», који се појавио већ средином 20. века. О интензитету тог процеса сведоче следећи статистички подаци, који показују динамику прираста светског становништва у последњих 150 година. 2000 Године
1850
Број становника 1,0 (млрд. људи)
1930
1960
1975
1986
2,0
3,0
4,0
5,0
6,2
2015 (прог ноза) 7,47
Само у другој половини 20. века број становника планете се више него удвостручио. Тако висок темпо раста није био могућ у претходној историји човечанства. При томе треба имати у виду да преко 80% савременог и још већи удео перспективног прираштаја светског становништва (за разлику од прошлих 304
периода) долази на земље у развоју. Тако, крајем XX века приближно 60% светског становништва живи у Азии; скоро 12% - у Африци; 8% - у Латинској Америци; 6,3% - в Северној Америци; 6,2% - у региону Западне Европе; 2,6% - в Русији и само около 1,0% - в Аустралији и Океанији. Најважнији фактор, који је узроковао овакву «демографску експлозију» или демографску транзицију, је специфично, противуречно међудејство и преплитање прогреса и заосталости в земљама у развоју. Фактори прогреса су ширење савремених средстава медицине, и ширење размера снабдевања становништва храном (произведеном и увозном). Упоредо с тим, земље у развоју каркатерише економска заосталост, извесни конзервативизам у сфери социјалних односа, владавина традиционалних моралних, религиозних и других представа на бази релативно нбиског нивоа писмености. Наведени фактори су задржали доста дуго период транзиције земаља у развоју од типа репродукције становништва, характеристичног за натуралну привреду с високим наталитетом и смртношћу, а стога и малим прираштајем становништва, у савремени тип репродукције, с ниским темпом прираштаја становништва, одређеног ниским наталитетом при ниском нивоу смртности и релативно продуженим трајањем живота. На тај начин, у савременој фази у земљама у развоју настао је својеврсни прелазни тип репродукције становништва, при којем снижавање смртности није праћено одговарајућим смањивањем наталитета. На тај начин, демографски процеси у земљама у развоју се одликују тако бурним облицима и тсквим интензитетом, да се стварају сложени проблеми. Све то је довело до појаве глобалног демографског проблема. По мишљењу експерата, овакав «прелазни период» може потрајати у земљама у развоју до средине XXI века, становништво света ће се вероватно стабилизовати око 2100 г. на нивоу 10,5 млрд. људи. У том периоду већ 95% укупног становништва планете ће живети у земљама у развоју. Између економске заосталости и високог природног прираштаја становништва постоји повратна спрега. У вези с тим, заосталост земаља у развоју један је од узрока високог темпа природног прираштаја (2,3-3,0% у поређењу с 0,7% у индустријских развијеним земљама). С друге стране, разлике земаља у развоју од индустријски развијених земаља по нивоу смртности знатно су мање. Баш у том погледу је најупечатљивији прогрес земаља у развоју. Значајне последице демографских процеса, који теку у земљама у развоју, повезани су и с обрнутим утицајем демографских проблема на заосталост (преко 40% становништва су млади до 17 година, с тим у вези је мањи удео становништва у радноспособном узрасту – тек нешто више од 50% и висок проценат издржаваног становништва). Због тога неке земље покушавају одговарајућом демографском политиком да решавају и проблем заосталости.
305
Проблем исхране становништва света О стварним размерама и оштрини прехрамбеног проблема можемо расуђивати на основу података које објављује организација за исхрану и пољопривреду ОУН (ФАО). По статистици ФАО, број оних који гладују на планети достиже око 500 мил. људи, од којих приближно 240 мил. људи је осуђено услед глади на болест и смрт. Тиме прича о глади није завршена. од различитих облика и фаза неухрањености у свету данас страда преко 1 мил. људи. При томе неухрањеност је споља слабо приметна. према постојећим оценама, тзв. «невидљиво гладовање» данас захвата до ¼ дечије популације земаља у развоју. Постоје различити облици неисхрањености – основни облик је недовољна калоричност хране, али могу се јавити и недостатак неопходног минимума беланчевина, масти и микроелемената, што се одражава негативно на здравље људи, квалитет радне снаге. Од неухрањености највише пате земље Африке (посебно Суданско-сахелска зона). Узроци глади нису природни. према прорачунима британских експерата, при садашњим методама обраде земље моглао би се обезбедити исхрама преко 10 млрд. људи. Али човечанство крајње непродуктивно користи обрадиву земљу. По неким проценама, од 149 мил.. кв. км копна, погодним за пољопривреду се сматра само 45 мил. кв. км, при том се обрађује мање од 1/3 таквог земљишта.. Према проценама специјалиста, за гајење пољопривредних култура, које се извозе у индустријски развијене земље, у Азији, Африци и Латинској америци се користи до ¼ укупног обрадивог земљишта, и то најбољег. Практично цео принос тих култура одлази у земљу, чији је капитал уложен у дати агробизнис. Према томе, укљученост земаља у развоју у систем светске привреде, њихова специјализација у производњи тропских и техничких култура, снижавају њихову прехрамбену обезбеђеност, њихову аутономност, ставља их у зависност од њихових експортних испорука. Недовољна производња хране у земљама у развоју праћена је проширеном производњом тропских култура, што неповољно утиче на цене последњих и смањује количину хране, која се може купити за јединицу извозног артикла на светском тржишту. При томе је важно имати у виду, да тим истим резултатима води и трговинска политика развијених земаља, које често произвољно утврђују квоте испорука тропских култура, царине, које ометају увоз прерађених пољопривредних производа, оштри стандарди и санитарне норме за увозне сировине. Предност развијених земаља над земљама у развоју у области производње хране постиже се, имеђу осталог умногоме на рачун државних (и међудржавних) субсидија. У низу земаља у развоју та капитална улагања би дала много веће резултате. Пошто је проблем исхране добио глобалне размере и карактер, његово радикално решење се повезује с перспективама рационалне расподеле производних ресурса на целој планети. Човечанство је створило доста моћне производне снаге у пољопривреди: у другој половини 20. века у светској земљорадњи настале су ткве квалитативне промене као што су механизација, примена високородних, хибридних семена («зелена револуција»), развој агроиндустријске интеграције и успостављање агроиндустријског комплекса, биотехнолошка револуција. Коришћење свих тих 306
достигнућа цивилизације за обезбеђивање становништва земаља у развоју неопходним животним намирницама помогло би да се реши тај глобални проблем савремености.
Енергетско-сировинска ситуација у савременом свету Савремена цивилизација стално проширује потрошњу природних ресурса на бази одговарајућег раста отпада у производњи и потрошњи. То не може да не изазове увећавање трошкова за борбу с загађењем животне средине. Услед тога, сада друштво мора стално да повећава известан удео националног дохотка, који компензира трошкове црпљење природних ресурса и заштиту животнесредине. То са своје стране доводи до ограничавања темпа економског раста. У садашњој фази развоја у свету постоји низ ограничења. Примарно питање је дефицитарност различитих природних ресурса, којима располаже савремена цивилизација. Тако, на основу оцене количине горива по три базне категорије – истражене, могуће, вероватне – може се претпоставити, да ће светске резерве угља трајати приближно 600 година, нафте – 90, природног гаса – 50, урана -25 година. Другим речима, све врсте горива у свим категоријама могу бити исцрпљене за 800 година. Али ако производња различитих врста енергије буде расти садашњим темпом, то ће све врсте енергената бити исрпљене кроз 130 година, тј. већ у првој половни следећег века. међутив, већ сада, у низу земаља богата налазишта су практично исцрпљена или су близу краја. Слична ситуација се запажа и у низу других врста минералних сировина. Данас човечанство економски користи мањи део ресурса Земље. Дубина рудника не прелаи 2,5 км, бушотина за нафту 10 000 м. Основне резерве се ксплоатишу често застарелом технологијом, што смањује степен искоришћености налазишта. Тако на пример, технологије које се користе данас за црпљење нафте не ивлаче више од 2/5 потенцијалних резерви нафте, а коефицијент корисног коришћења добијених енергетских ресрса је ограничен на 30-35%. Осим тога, размештај природних резерви сировина и енергије по регионима и земљама света је крајње неравномран. То такође доприноси заоштравању енергетко-сировинског проблема. Као што је познато, значајан део постојећих и перспективних светских резерви минералних сировина концентрисан је земљама у развоју. Сада удео земаља у развоју у резервама најважнијих врста сировина међу земљама с тржишном економијом чини, по процени, од 30-40%(гвоздена руда, молибден, уран итд.) до 60-90% (кобалт, нафта, никл, олово, природни гас, фосфати итд.). Већ средином 80-х година у тим земљама било је концентрисано преко 273 индустријских резерви 8 9д 17 најважнијих врста сировина. Треба такође имати у виду, да су те земље још релативно слабо истражене. Још почетком 80-х година доказане резерве минералних сировина по јединици површине у бившим колонијама и зависним земљама биле су 2 пута мање, него у 307
центрима светске економије. То је још један доказ економске заосталости земаља у развоју. Коришћењем научнихи техничких достигнућа, посебно космичке геологје, откривају се нова налазишта. на пример, у области Караџас у Бразилу откривено је гигантско налазиште, где се налази 17 врста минералних сировина, од тога 18 млрд. т гвоздене руде, 3,2 млрд. т боксита, 1 млрд. т никла. Значајан је и висок квалитет минералних сировина у земљама у развоју. Тако, у САД бакарна руда се вади при садржају бакра 0,7%, док у Чилеу – 1,1%, Замбији – 3,0%, Заиру – 3,9%. То је карактеристично и за неке друге сировине. Виши квалитет руда у тим земљама одређује њихову конкурентност у условима научнотехничке заосталости и финансијске слабости. Наведени подаци сведоче да је савремени енергетско-сировински потенцијал земаљам у развоју доста висок са гледишта како количине, тако и квалитета. Ипак, мееђу њима постоје велике разлике у погледу размештаја сировина. Већи истражених резерви горива и сировина концентрисан је у око 45 од укупно 130 земаља у развоју. Ипак, само у 10 од тих 45 земаља откривено ј више од 3 врсте минералних сировина, а у осталима само једна-две врсте. Зато само неке, највеће земље могу корисити сопствени мање-више диверзификован рударски комплекс као материјалну базу стварања разноврсне прерађивачке индустрије. Међу њима су Аргентина, Бразил, Венецуела, Индија, Мексико, Перу, а такође делоимично Боливија, Заир, Иран. Али и и у тим земљама проблем обезбеђивања горивом и сировинама у процесу индустријализације се заоштрава. Чак и Бразил, који располаже највише диверзификованом сировинском базом, у последње време све више се окреће увозу неких врста сировина. Експлоатација природних ресурса земаља у развоју у колонјалном периоду билај е у рукма страних компанија. Већ у 18. веку Источно-Индијска компанија ивозила је бакар из Катанге у Европу. Пороизводњу нафте такође на Блиском Итоку такође је почела британска компанија. Чиле је експлоатисала америчка «Анаконде», Заир – белгијска «Јунион миниер» а «Рио Тинто зинк» је практично без контроле експлоатисао минералне сировине у британским колонијама. Развој рударства допринео је стварању одређених претпоставки за економски развој тих земаља. Али такав развој деформисао је локалне економске структуре, придајући им једнострани каркатер, где су водеће позиције заузеле «енклаве» потпуно зависне од иностраних компанија и светског тржишта. То није толико стварало услове за општи економски успон, колико је погодовало конзервацији основне масе традиционалних социјално-економских структура. Уска сировинска, често моноробна специјализација тих земаља у производњи и експорту минералних сировина у условима њихове социјално-економске заосталости практично је искључивала реалност и перспективе интеграције сировинског сектора с остлим сферама локалне привреде. Добијањем суверенитета земље у развоју су добиле извесне могућности за експлоатацију својих природних богатстава, руководећи се пре свега сопственим националним интересима. Сада упоредо с преструктуирањем и интеграцијом расточених економских структура, повећавањем степена укључености 308
екстрактивне индустрије у економски комплекс земље у развоју морају посвећивати велику пажњу развоју самог енергетко-сировинског сектора, који ће, као извор стране валуте, још дуго времена у великом степену одређивати могућности њиховог економског раста. Ипак, слаба економска заинтересованост у примени нових технологија води конзервацији застарелих метода. Дефицит природних ресурса повезан је у знатном степену са релативно слабом истраженошћу, неефикасном експлоатацијом, прерадом и коришћењем тих ресурса. Ипак, човечанство има реалне потенцијалне могућности, за превазилажење «дефицита ресурса» на основу најновијих достигнућа науке и технике, и њиховог рационалног коришћења.
Проблем безбедности и конверзије војне индустрије Човечанство троши на наоржање гигантска средства. Тако, по оцени експерата, само у периоду од 1950-1990.г. светски трошкови за војне сврхе су износили приближно 20 трилиона УСД. САД годишње су трошиле у те сврхе до 300 милијарди долара, а и трошкови бСССР су били огромни. При томе, удео војних трошкова у националном бруто производу износио је у САД – близу од 6%, у СРН око 3%, у Јапану 1%. Број запослених у војној индустрији достизао је у САД 3,35 мил. људи, у СРН – 290 хиљ. људи, у Шведској – 28 хиљ. људи. Као последица акумулације конфликтног потнцијала у земљама у развоју (оштра поларизација дохотка различитих слојева атановништва, раст сиромаштва, социјалне неправде, незапослености, економских диспропорција, трошкова «демонстрационог ефекта», корупције. периодични војни сукоби како унутрашњег тако и међународног карактера итд.) подстицали су раст војних трошкова. На тај начин настала је парадоксална ситуација – с једне стране економске тешкоће, с друге – раљсатући процес милитаризације привреде, изражен пре свега у трошковима за наоружање. Тако је, од 1970 до 1985. г.удео земаља у развоју у светским војним трошковима порастао од 7,2 на 17,7 %, а сума је достигла на крају тог периода 150 млрд. УСД. Треба имати у виду, да раст војних трошкова је најјаснији показатељ одређеног облика милитаризације у земљама у развоју. У Африци, на пример, само у периоду 80-х г. војни расходи су порасли за 2 пута. Њихов удео у бруто националном производу је постао знатно већи, него у развијеним земљама. У Латинској Америци војни расходи су се у поређењу с недавном прошлошћу смањили, зато то су војне ставке постале тешо бреме за економије емаља овог региона. УАзији су издаци за наоружанје у порасту – у неким земљама због агрсивне политике, у другим због јачања одбрамбених снага. Трошкове за наоружање многе земље покривају задужвањем у иностранству, што је један од главних узрока великих страних дугова земаља у развоју. У те земље пласира се око ¾ укупног оружја које доспева на светско тржиште. По неким подацима, на задуженост, везану за увоз оружја, долази до ¼ укупног спољњег дуга земаља у развоју (можда чак и више, пошто се у статистици спољње трговине неки цивилни артикли не разликују од војних, на пример гориво за авионе). 309
Увоз оружја подрива економску моћ земље, а с друге стране, ствара лажну илузију војне моћи и могућности лаке војне победе над својим суседима, што генерише авантуристичку геополитику и ствара кризна жаришта. Нови приступи проблемима безбедности и очувања мира, који су установљени у међународној заједници у другој половни 80-х година, поставили су проблем прелаза од економије наоружања ка економији разоружања, или проблем конверзије војне индустрије, који можемо дефинисати као превођење ресурса, производних капацитњета и радне снаге, из војне у цивилну сферу. Око два века траје спор о улози војне индустрије у развоју економије. Дуго се сматрало у развијеним земљама, да средства уложена у војно-индустријски комплекс, стимулишу економију, делују као стабилизатор тржишне потрошње, обезбеђују попуњеност производних капацитета, стварају радна места, стимулишу научно-технички прогрес. Другим речима, војноиндустријски комплекс се сматрао за пропулзивну индустријску грну или «пол развоја» у структури привреде. Али, као што је већ речено, последњих година се све шире потврђује, да војни расходи коче економски и технолошки развој. Специјалисти сматрају, да преусмеравање само10% светских војних расхода на решавање глобалних проблема, организацију заједничких међународних акција у тој сфери, означило би крај масовној глади, неписмености, болестима, омогућило би да се савлада сиромаштво и заосталост стотина милина људи, да се спречи еколошка катастрофа планете.
Проблем заштите животне средине Од 60-х година XX века, тачније од извештаја Римског клуба, специалисти разматрају еколошко стање планете земље као катастрофично. Међу основне елементе кризних систуација, које обухватају пресвега развијене а затим и земљеу развоју, издвајају се: деградација тла, обешумљавање (дефорестрација), недостатак воде за иригације и домаће потребе, загађивање ваздушног простора и т. д. Уз то иду и проблеми о којима смо говорили – демографска експлозија и заоштравање проблема исхране становништва. Тако је за 30 година «зелена револуција» довела до увећања производње жита за 2,5 пута. Ипак, суштинског повећаља производње жита нема, зато што се у многим земљама приноси смањују.То је условљено не само одсуством нових технологија за увећавање производње житарица, него и исцрпљивањем тлахумуса. природа ствара јдан центиметар чернозема приближно за 300 година, а човечанство раубује то богатство брзином једног центиметра за три године, умртвљујући змљу заслањивањем тла, хемијом ид. Нерационално коришћење земљишног фонда у пољопривредним регионима довело је до тога, да је ерозија тла добила опасне размере. Осим тога, доста озбиљан проблем је обешумљавање, које често доводи до бујичарских поплава, ерозије тла, испирања тла, замочваравања, засипања водених акумулација, сманјивања идропотенцијала.
310
Уништавање шума условљено је широким размерама коришћења дрвета као горива у сеоским домаћинствима (на тај начин око 1,3 млрд. људи у земљама у развоју задовољава своје потребе за енергијом). други узрок сече шума је крчење због ширења обрадивих површина (у афро-азијским земљама на рачун уништавања шума пољопривредне површине су повећане за 50%, а у латинској Америци од површине 92 мил. хектара, добијене путем крчења шума, 79 мил. ха је претворено у обрадиво земљиште. Као последица тога појавио се зачарани круг зависности: насушни циљеви у решавању прехрамбеног и енергетског проблема у условима екстензивних метода привређивања подстичу сечу шумских комплекса, а то, са своје стране, води ка деградацији тла, што је праћено губитком сетвених површина и немогућношћу да се реше првобитни циљеви. Треба имати у виду, да губитак шумских масива на великим површинама може довести до нарушавањаеколошке равнотеже у регионалним, и чак глобалним размерама. Довољно је навести такве тешке климатске последице, као што су измена хидролошког циклуса, смањивање дотока кисеоника у атмосферу. Доста убедљив пример тога је регион реке Амазоне (Бразил) – највлажнији регион планете, који садржи велики део светских резерви слатке воде, која се налази у сталној циркулацији. Најважнију улогу у тим процесима играју тропске шуме региона, које задржавају више од половине влаге и обезбеђују њено постепено испаравање. Све сложенија ситуацијаје са слатком водом, чије резерве чине само 3% укупних резерви воде на Земљи. При томе, ¾ слатке воде је замрзнуто у Арктику и Антарктиди, 1/5 чине подземне воде, и остатак циркулише у рекама, језерима, мочварама, облацима. Али савремено стање великих река светаје такво, да питку воду производе скупе технологије. У неким деловима планете, по проценама стручнјака, 80% свих болести су изазване лошом водом. Специјалисти упозоравају, да ако уништавање шума Амазоније не престане, (а већ до сада је површина смањена за 12 мил. хектара, што чини 1/4 укупних амазонских шума), клима у том региону ће постати сувља. А губитак тих шума као «плућа планете» из којих потиче 50% годишње светске производње кисеоника било би раво глобалном еколошком шоку. До недавно ваздух је сматран неисцрпним извором. Ипак данас, када се одвија катастрофално крчење шума, процеси који настају не уливају оптимизам, јер велики део кисеоника дају нашој плнети баш тропске шуме. Ипак, по неким подацима, сваке секунде се искрчи шума на површини као један фудбалски терен. Услед таквог пљачкашког крчења, већ средином 21. века, у Јужној Америци и Африци неће бити тропских шума. Последице тога могу бити заиста катастрофалне: Ерозија тла, ишчезавање различитих видова живих организама и биљака, и коначно, планетарна измена климе. Треба имати у виду да се тропске шуме простиру близу екватора, где се формирају топле масе ваздуха, које испуњавају горње слојеве атмосфере и дају импулс 311
глобалним процесима циркулације у њеним оквирима. И уништавање шума ће довести, врло вероватно, до таквих последица, као што је смањивање количине падавина у екваторијалној зони и на територијама између 40 и 85 степени северне географске ширине, и пораст на територијама између 5 и 25 степени северне и јужне географске ширине. То значи могућност повећавања падавина у јужним деловима Сахаре, Индији и већини пустињских региона Мексика, и њиховом смањивању у северном делу САД Канаде и већем делу Европе. Такве промене ће компликовати проблем гајења житарица уСеверној Америци, Европи и у другим регионима планете. Осим тога, тропске шуме покривају 7% површине планете а представлјају животну средину за опстанак 40-50% свих представника флоре и фауне на нашој планети. По неким проценама, у другој половини 20. века (1950-2000) изгубљено је од 1/3 до ½ свих тропских шума. Заједно с њима ишћезло је стотине хиљада видова живих организама и биљака, који су чинили уникални генофонд живота на планети, незамењиви део еколошког система, који обезбеђује процесе његове самоорганизације и развоја. Од низа тропских биљака медицина је почела производити средства за лечење енцефалитиса, леукемије и других обољења. У тим областима се гаје и биљке од којих се добијају наркотичка средства. Ништа мање важан је проблем опустињавања у земљама у развоју као последица сложених утицаја таквих фактора као што су пренасељеност, слом традиционалних социјалних структура и примена савремених средстава производње у пољопривреди сушних иполусушних зона. Интензивирање система обраде земље (механизација, напуштање система угара) и нерационална испаша узрокује ерозију и претварање земљишта у пустињу, посебо у земљама Сахела. По неким проценама пустиња Сахара наступа на југ брзином 5-8 км годишње. На Земљи у целини годишње се 6 мил. хектара неповратно претвара у пустињу. Тај проблем може се решити увођењем интензивније обраде и пошумљавањем, што захтева велика улагања капитала. За заустављање ширења пустиња мора бити заинтересовано цело човечанство. Велике штете животној средини днас наноси индустријски и домаћи отпад - дим и гас из димњака, ауспуха аутомобила, хемикалије и др. По неким подацима, само количина избаченог гаса угљендиоксида у атмосферу годишње износи 5 млрд. т — приближно по тону на сваког човека. Као последица тога, човечанство се сусрело такође с оштрим проблемом нарушавања озонског слоја планете. Аустралијски специјалисти су утврдили, да сваки проценат изгубљеног озонског слоја значи раст обољења од рака за 2%. Велика загађеност низа региона доводи до нове социјалне појаве – повећавања емиграције из еколошки неповољних зона. Можемо закључити, да ако се не зауставе растуће тенденције загађења животне средине, може настати глобална еколошка катастрофа, у вези с отопљавањем климата. Прекинути тај процес може само друштво, које као свој најважнији задатак мора поставити питање о формирању еколошког погледа на свет. У савремено доба, посебно после конференције у Рију 1992., почиње борба за очување животне 312
средине не само на локалном, него и на глобалном нивоу. Неодложни задаци земаља су еколошки закони, а задаци међународне заједнице су да ствара такав систем вредности, где ће општељудске вредности добити приоритетан значај. Важну улогу у решавању глобалних проблемаимаће наука. Савремена фаза научно-техничког прогреса карактерише се процесима електронизације различитих сфера живота и рада човека. Несумљиво достигнуће савремене науке је откриће и освајање биотехологије и настанак генетског и ћелијског инжењеринга. Проширила се и сфера коришћења космоса за решавање разноврсних задатака: космичка техника помаже да се боље сагледају и схвате процеси на планети. Значајан прогрес се очекује у истраживањима нових видова енергије, материјала. најновија научна и техничка достигнућа омогућују да се оствари помак у решавању општесветских проблема. Сада се ствара нови технолошки свет, чија је најважнија особеност процес информатизације, што условљава широко распрострањење на планетарном нивоу идеја, знања, а и њихова примена ствара нове услове социо-економског развоја. Услед тога, савремена људска цивилизација се од суме појединих делова постепено претвара у органску целину, повезану не само општошћу животне средине на нашој планетие, него пре свега — узајамним преплитањем у различитим сферама делатности (економија, политика, култура и т. д.).
Додатак ОЕЦД – Организација за економску сарадњу и развој, основана је 1961. године од 24 високо развијене државе и позната је под називом Г-24 или клуб богатих. Данас има 29 чланица. Седиште је у Паризу. Сада окупља 29 најважнијих индустријских земаља света. То су земље Западне Европе (Аустрија, Белгија, Немачка, Велика Британија, Грчка, Данска, Ирска, Исланд, Шпанија, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Француска, Швајцарска, Шведска, Турска, Мађарска, Чешка, Пољска), Северне Америке (САД, Канада, Мексико), Далеког Истока (Јапан, Јужна Кореја) и Океаније (Аустралија, Нови Зеланд). Ова организација се бави усаглашавањем политике одрживог економског развоја, унапређењем трговине између земаља чланица. СТО - Светска трговинска организација, игра важну улогу у савременој глобализацији. Основана је 1947. године под називом ГАТТ – Општи споразум о царинама и трговини. Оснивачи су 23 земље, чији је главни циљ постепено смањивање царина. Споразумом из 1994. године ствена је у принципу нова организација - СТО (WTO) – Светска трговинска организација (World Trade Organization). Данас у СТО учествије око 145 земаља чланица. Главно седиште је у Женеви. Основни циљеви организације су усаглашавање трговинске политике међу земљама чланицама организације, помагање земљама у развоју и сарадња с другим светским економским и политичким организацијама.
313
Постоје и друге светске економске организације, које имају развојне циљеве. Међу њима су: Г-7 – је клуб 7 најразвијенијих земаља, које имају највећи обим бруто друштвеног производа. Састају се један пут годишње у различитим земљама и градовима. Основан је 1975., а од 1998. године учествује и Русија тако да се назива и Г-8. Г-77 – је клуб најсиромашнијих земаља. Основале су га 1967. године земље у развоју. Данас њихов број већ достиже 133. Главни циљ организације је равноправна економска сарадња с високо развијеним земљама.
УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ – СТРУКТУРА И МЕЂУНАРОДНИ ЗНАЧАЈ Организација Уједињених нација (ОУН) задобија све већу улогу у новом светском поретку. Она је настала на крају Другог светског рата (1945.) с циљем да штити светски мир. Ова организација је обезбеђивала конструктиван дијалог сукобљених страна у разним конфликтним и кризним жариштима у свету. Данас ова организација има 190 држава чланица. Главно седиште ОУН је у Њу Јорку, али се неки делови налазе размештени на свим континентима. 1. 2. 3. 4.
Циљеви ОУН су: Очување мира и безбедности у свету; Развој пријатељских и равноправних односа међу народима; Отклањање сиромаштва, болести, неписмености; Подстицање узајамног поштовања, права и слобода људи. Да би оствариле ове циљеве ОУН пружају помоћ народима. Да ли ће у томе успети, то не зависи од историјских прилика и од воље политичких партија и влада, него од разума, упорности и несебичности свих људи. Двадесет први век треба да буде век разума, мира и сарадње међу народима. Нови модел света мора се базирати на узајамном дијалогу, разуму, хуманизму и сарадњи у међународним односима.
314
ОУН Савет безбедности
Међународни суд Комитети и комисије Генералне скупштине
Генерална скупштина
Економски и социјални савет Комитети и регионалне комисије Економског и соц. Савета (за Европу, Далеки исток, Латинску Америку и сл.)
МАГАТЕ – Међународна агенција за атомску енергију
Специјализоване организације УНЕСКО (образовање), ФАО (исхрана), МБОР (финансије), УНЕП (животна средина)
Сл. - Структура Организације уједињених нација Главне институције ОУН су: Генерална скупштина, Савет безбедности, Економски и социјални савет. Значајни су такође Међународни суд правде и Секретаријат на челу са генералним секретаром. У Генералној скупштини све земље чланице су заступљене са по једним гласом, без обзира на њихову величину. Одлуке се доносе двотрећинском већином. Економске и социјалне структуре ОУН имају огроман значај. Оне координирају напоре међународне заједнице у решавању важних задатака за друштвено-економски развој човечанства. Главне економске структуре ОУН (осим Светске банке о којој сте учили у претходној лекцији) су: УНДП (United Nations Development Programme) – Програм УН за развој. Основан је 1965. године. Главни центар је у Њу Јорку. ФАО (Food and Agricultural Organization of the United Nations) – Организација за исхрану и пољопривреду. Основана је 1945. године. Главни центар је Рим. УНКТАД (United Nations Conference on Trade and Development) – Конференција ОУН за трговину и развој. Основана је 1964. године. Главни центар је у Женеви. УНЕП (United Nations Environmental Programme) – Програм ОУН за животну средину. Основан је 1972. године. Центар је у Најробију. 315
МАГАТЕ (IAE – International Atomic Energz Agency) – Међународна агенција за атомску енергију. Основана 1957., с центром у Бечу. УНЕСКО (United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization) – УН за питања образовања, науке и културе. Основан 1946. године у Паризу. Савет безбедности има политички значај. Састоји се из 15 чланица – 5 сталних (Кина, Француска, Русија, Велика Британија и САД) и 10 које се бирају на 2 године, двотрећинском већином у Генералној скупштини. Немачка и Јапан претендују да постану сталне чланице Савета безбедности. Да би се нека одлука донела треба 9 чланица да гласа са ―ДА‖, међу њима свих пет сталних чланица. Ако само једна од сталних чланица гласа са ―НЕ‖ онда је то вето, и одлука се не усваја. Савет је надлежан за питања мира и безбедности, употребе војних снага у мировним операцијама. Он предлаже пријем или суспензију чланица, предлаже судије међународног суда и генералног секретара ОУН. Осим ОУН, велики значај за очување мира имају политичке организације и групације по континентима, као што су Организација за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС), Организација Афричког јединства (ОАЈ), Организација америчких држава (ОАС) и друге. Од војно-политичких организација преостао је још само НАТО или Северноатлантски пакт, основан 1949. године са седиштем у Бриселу. Тада је имао 12 чланица а 2006. године их има 19. То су: САД, Белгија, Велика Британија, Данска, Исланд, Италија, Канада, Луксембург, Холандија, Норвешка, Португалија, Француска, Немачка, Турска, Грчка, Шпанија, Мађарска, Пољска и Чешка. Низ источно-европских земаља бивших чланица Варшавског пакта потписао је савез Партнерство за мир и истакао кандидатуру за улазак у НАТО пакт. Србија је ушла у Партнерство за мир крајем 2006.
DZABA UCITE, NIKADA NECETE POLOZITI JEBE` MAJKU SVIJEMA !!!!
316
317