Džejms Džojs (1882-1941), jedan od utemeljivača moderne književnosti, rođen je i odrastao u Dablinu. mladosti mučen dilemom i!bora i!među sve"teničko# $o!iva i književnosti, u $oslednjem trenutku odabrao je ovo dru#o. %ot$una $osve&enost koju je smatrao nu žnim $reduslovom o!biljno# književno# rada, $odra!umevala je i 'erojsku samo&u svojevoljno# i!#nanstva !bo# to#a &e Džojs 194. #odine !auvek na$ustiti Dablin i *rsku, da bi ostatak života $roveo + !ajedno sa svojom odanom sa$utniom orom arnakl + na be!broj ra!ličiti' adresa u *taliji, /ranuskoj i 0vajarskoj. Dela $esnička !birka amerna mu!ika ('amber 3usi, 19)5 !birka $ri$ovedaka Dablini (Dubliners, 1914)5 drama *!#nanii (67iles, 1918)5 romani %ortret umetnika u mladosti ( %ortrait o an rtist as a :oun# :oun# 3an (1914), liks (l;sses, 1922) i /ine#anovo bdenje (/inne#ans
liks
%isan u iri'u, >rstu i %ari!u u $eriodu od 1914. do 1921. #odine, roman liks $ostao je ne samo kruna Džojsove asketski dosledne umetničke misije, ve& i jedan od naj!načajniji' romana u istoriji $isane reči. rajnje svedena i jednostavna abula ovo# dela obu'vata život tri #lavna lika u toku jedno# jedino# dana, 1?. juna 194. #odine, u Dablinu. o is$od is$od $ovr"insko# sloja sloja radnje + satkano# ma'om od trivijalni' sitnia koje $relomljene kro! svest junaka dobijaju neslu&eno veliki !načaj + krije se nesa#ledivo obilje nivoa ka!ivanja i !načenja. aj!načajniji i najrasko"niji među tim nivoima verovatno je onaj koji je sa#rađen kro! $re$litanje, $araleli!me i kontraste sa @omerovom Adisejom. Džojsov Adisej, Beo$old lum, daleko je od @omerovo# junaka isto onoliko koliko su dablinske !a#u"ljive krčme i javne ku&e daleko od u!vi"eno# 'elensko# sveta. Džojsova dekonstrukija mita odvija se na beskom$romisan i umetnički $lodan način svaka od lumovi' ma'om banalni' do#odov"tina ima svoj $andan u nekoj od ve ličanstveni' Adisejevi' avantura, i time Džojs ubedljivo $oka!uje u "ta je mit $retvoren u savremenom svetu. ema vi"e 'eroja, nema vi"e $odvi#a koji $omeraju #ranie čovekovi' s$osobnosti i dose#a nje#ovo# sa!nanja. *$ak, ono Cda na kraju čuveno# monolo#a 3oli lum kojim se roman !avr"ava, ne mora !načiti tek re!i#nirano mirenje s užasom $ra!nine, ve& možda i radosno $ri'vatanje života koji, iako li"en mitske u!vi"enosti, nije ostao li"en s vako# smisla. Etari mitovi su mrtvi + valja i!mi"ljati nove. Džejmsu Džojsu je to u liksu mno#ostruko $o"lo !a rukom uostalom, stvorio je roman koji je i sam $rerastao u mit, trajno otvoren !a nova čitanja i tumačenja.
FFFFFFFFFFFFFFFFF G:ouHll G:ouHll remember me, or t'e rest o ;our lieG G * knoI t'e Ia; to uk t'em all....G
dreamIalker Jdra#aneeJ KbLJdra#aneeJKMbL
Datum re#istraije ? $r 2 %oruke 1118 3esto J in t'e dream J
blank.#i %oruka%ostavljena Ere ov 21, 2 9? $m
aslov $oruke a vr' strane a dno strane
JJJJJJJJJJJJJJJJJJ %ro#onstvo i !avičaj *ako su $rvi nastavi romana objavljeni u ED, !a'valjuju&i jednom "tam$aru, na"e# $orekla, jer njemu nisu smetale be!obra!ne reči, trebalo je čekati osam deenija da bi se to delo $ojavilo i na na"em je!iku. 3eđutim, koliko s$let nesre&ni' okolnosti može da ide velikom $isu naruku $oka!uje eo Džojsov životni i stvaralački $ut, na kome je svaka $re$reka i!rastala u $odstiaj, svaki ijasko vodio u neslu&eni trijum. *!vanredno obra!ovanje u elitinim katoličkim "kolama, a !atim na univer!itetu, omo#u&ilo je velikom buntovniku i ateisti da, !a ra!liku od mno#i' svoji' istomi"ljenika, bar uvek !na o čemu #ovori. ada je majka u nje#ovoj 14. #odini ot$ustila služavku, uverena da je ona 'tela da joj !avede sina, bio je u$u&en da seksualne ute'e $otraži na $roesionalnom nivou. kakvu su tek draž imale katoličke is$ovesti i kajanja na tom nivou jasno se vidi na nekim od najživo$isniji' strania G%ortreta umetnikaG. *!abrano i!#nanstvo Elične sre&e bio je i sa ženom. mesto neke $oluobra!ovane #rađanske lutkie, dobio je divnu seljančiu koja je radila kao sobaria u Dablinu i bila toliko !#odna i okretna da su joj $overavali i rad !a "ankom. Nedan njen raniji momak, !ajedno sa krivim krstovima na #roblju #de je sa'ranjen, u"ao je kao velika ins$iraija G%okojnikaG, možda najve&e $ri$ovetke na en#leskom je!iku u 2. veku. *stina, ona #a je često $itala !a"to u$ro$a"&uje toliku 'artiju svojim $isanjem, dok je on u mladosti !abavljao dru#ove čitaju&i im njena ne$ismena $ isma. li kasnije su ta $isma $ostala u!or !a neke od najve&i' strania nje#ove $ro!e - !avr"ni monolo# 3oli lum u GliksuG, sav u !naku Gtoka svestiG, me"avine $ere$ija,asoijaija, rustraija, ostvareni' i neostvarljivi' želja dati' be! inte$runkije. %a i život u i!abranom $ro#onstvu - u %uli, >rstu,Oimu, iri'u i, nadasve, u %ari!u - stvorio je !natno dublji odnos $rema !avičaju ne#o "to bi se mo#ao održati da je ostao u dablinskoj svakodnevii. * !ar mu nije u$ravo taj i!#nanički život doneo onu #rotesknu svetsku slavu u %ari!u, #de je čak $okrenut i časo$is tra!niija - s malim slovom u naslovu, ali s velikim $reten!ijama da $okaže da Džojsov je!ik o!načuje kru$an biolo"ki korak u ra!voju ljudsko# rodaP oliki i kakav je to korak ka $rirodi i sudbini moderno# malo# čoveka vidi se ve& na $očetku GliksaG, kad nam lum, kaže da je Gvi"e od sve#a voleo ovčije bubre#e sa ro"tilja, koji su nje#ova ne$a darivali inim, lakim ukusom bla#o $arimisano# urinaG. ao, uostalom, i na kraju kad se lum nađe u sitne sate $red vlastitim domom i ustanovi da je !aboravio ključ u $antalonama koje je nosio $ret'odno# dana i !abrinut koliko &e žena imati ra!umevanja !a to, $očne 'amletovski da se $ita Guati ili ne kuatiG. enadma"an monolo# jo" bolje se to vidi u Gval$ur#ijskoj no&iG GliksaG, kad lum u svojoj veličanstvenoj seksualnoj i $olitičkoj me#alomaniji imenuje Gsvo# verno# ata... naslednim velikim ve!iromG, odbai, u kraljevskom $luralu, svoju dotada"nju su$ru#u (Gkoju br!o odvo!e u rnoj mariiG), Gdaje svoju kraljevsku ruku $rine!i Eeleni, dra#ulju no&iG (4?), i obe&ava "irokim narodnim masama da &e i' $ovesti u novi život, u G!latni #rad... lumusaliemG, u Gmonumentalno !danje, s kristalnim krovom, sa#rađeno u obliku o#romno# svinjsko# bubre#aG. Qa"to ne ovčije#P Ridi se to, dakako, i u $rvim $o#lavljima u kojima se Etiven $ojavljuje kao $ravi mladi evro$ski intelektuala aritkulisan, obra!ovan i vis$ren, koliko $retenio!an i nadmen. Qar se on ne ru#a
svojim knji#ama kojima se sav svet divi a koje su $redstavljene samo abeednim slovima GNeste li $ročitali ono /P A da, ali vi"e mi se do$ada . Da, ali R je $ redivnoG. Da i ne $ominjemo nje#ove e$ianije Gis$isane na !elenim listovima, duboko dubokoumneG, a u! to jo" i $o'ranjene u aleksandrijskoj bibliotei. li $onajbolje se se taj moderan #emi"t o#leda u on i' nekoliko talasa od $o oko dve i $o 'iljade reči koje i!bauju na $oslednju obalu romana sve ot$atke i romanse 3olinovo# života i u kojima se me"aju $atlidžani, mrkve i $odve!ie s al$skim ružama, jetinim romansama, !avođenjem nekakvo# $esnika, $odavanjem onom ko je $ri rui i, naj!ad, 'ukom valova koji se ra!bijaju o "$anske obale. No" rnold enet je $rimetio da u $o#ledu ra!umevanja ženske $si'olo#ije taj monolo# nadma"uje sve "to je on ikad $ročitao. *stina, jedna obra!ovana dama, 3eri olam, smatrala je da tu Džojs nije dao sliku svesti jedne žene ne#o Gi!ložbu uma jedne ženke #orileG. Da li - s ob!irom da je Džojsov tekst u $itanju - jedno iskljujuje dru#oP * da li je Džojs bio sasvim er $rema ženki #orileP JJJJJJJJJJJJJJJJ
#kukolj -tončia-$alončiaKbL-tončia-$alončia-KMbL
Datum re#istraije 9 De 29 %oruke =?S=S blank.#i %oruka%ostavljena %on Nun 21, 21 849 $m ijemi svijet sna
aslov $oruke a vr' strane a dno strane
Džejms Džojs (1882 - 1941) i!vr"io je jedan od najjači' utiaja na ra!voj moderne književnosti. ada mu je 1922. #odine objavljen GliksG, roman koji se ubraja u najbolja književna ostvarenja 2. vijeka, Džojs je na$ravio $au!u $rije ne#o "to je $rionuo na $isanje $oslednje# djela. Avaj en#leski $isa irsko# $orijekla, žive&i u %ari!u, sedamnaest #odina radio je na G/ine#anovom bsijenjuG. %o"to je u tom ra!doblju Džojs ve& #otovo i!#ubio vid, nije mo#ao sam da $i"e, ve& je teks G/ine#anovo# bdijenjaG morao da diktira. Eamjuel eket (19? - 1989), jo" jedan velikan svjetske književnosti, takođe *ra $orijeklom, bilježio je jedno vrijeme ono "to bi mu nje#ov $rijatelj Džojs diktirao. e treba !aboraviti da je G/ine#anovo bdijenjeG i!u!etno složeno na$isan roman !a koji se kaže da je G$rvi $oku"aj artikulisanja nijemo# svijeta snaG. Diktiranje je $onekad imalo sasvim neočekivane obrte. >ako je, jednom $rilikom, Džejms Džojs čuo da neko kua na vrata i to tako ti'o da eket to#a nije bio svestan. Džojs je viknuoGđiteTG, "to je eket, !anijet bilježenjem teksta koji mu je dru# diktirao takođe stavio na 'artiju. asnije, kada je eket $ročitao ono "to je !a$isano, Džojs se !amislio i rije"io da mu ba" od#ovara da u tekstu ostane i ta slučajno umetnuta naredba. G/ine#anovo bdijenjeG, roman koji stvara #lavobolje i ljudima koji #a čitaju, možda jo" vi"e $revodioima na dru#e je!ike, osim veliko# utiaja na kasniju književnost, ostavio je jak $ečat i na eketovo stvarala"tvo. Eamjuel eket $ostao je jedan od #lavni' $redstavnika $o!ori"ta a$surda. je#ovi junai često sjede u nekoj nedođiji, u nadi da &e neko i$ak čuti nji'ov #las. FFFFFFFFFFFFFFFFF Evako ima svoju Qvije!du "to ka!uje mu $ut, a moja se Qvije!da #asi. oji je moj Urije'P
Qa"to me stiže %okoraP
%rika! $oruka $i"ite novu temu Ad#ovorite na temu III.domai.de /orum *ndeks -L V njiževnost V -L D!ejms D!ojs Rreme je $ode"eno !a U3> W 1 sat Etrana 1 od 1
%ređite u Ri ne možete otvarati nove teme u ovom orumu Ri ne možete od#ovarati na teme u ovom orumu Ri ne možete menjati Ra"e $oruke u ovom orumu Ri ne možete brisati Ra"e $oruke u ovom orumu Ri ne možete #lasati u anketama u ovom orumu Ri ne možete $ostavljati ajlove u ovom orumu Ri ne možete $reu!eti ajlove sa o vo# oruma
