СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАЦЕМИЈА
ПОСЕБНА ИЗДАЊА КЊИГА ХС
ДРУШ ТВЕНИ И ИСТОРИСКИ
списи КЊИГА 40
Б Е О ГР AД Народна Штампарија, П оенкареова ул. бр. 24. — Толефон 2 4 3 3 4 .
19 3 2
СРПСКА Ж РАЈБЕВСКА А К А Д Е М И ЈА
0 НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ ОД
МИХ. Ј О В . Д И Н И Ћ А
11 Издана© З а д у ж б и н в д -р а Н и к о л е К р с т и ћ а 11
Б Е О ГР A Д Н ародна ш гампаоија, П о е нка р е о ва ул. бр. 24. — Телеф он 243 3 4
19 3 2
Biblioteka HlcwoTskojr M t i l t e t a u S a r a j e v a
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ Н и к о л а А лтом ан овић, као је д а н о д н а јм о ћ н и ји х д и н аста no р а с п а д у Д у ш а н о в о г цар-ства и, м о ж д а, н а јт и п и ч н и ји претстав н и к наш ег нем и р н о г с р е д њ ев е к о в н о г плем ства, при влач и о je о д ав н о паж њ у и сто р и ч ар а. П рви к о ји je н а њ е га о б р ат и о в ећ у п а ж њ у био je М ав р о О р б и н и , п о свети вш и му у свом е С ловенском д ар с т в у (1601) посебну гл аву , к ао је д н о м о д „ч ети р и б а р о н а ” р аш к а, на к о је je п р еш л а вл асг no см рги ц а р а Д уш ан а. И ак о м ного ш то -ш та о д О р б и н и јев о г кази в а њ а нисм о д ан ас у стањ у п р о в е р и ти Нзегово д ел о нам ипак д а је д р а г о ц е н и х п о д а т а к а к о ји , у вези са д р у ги м и зво р и м а, п о м а ж у при р а с в е тљ а в а њ у д о г а ђ а ја А л то м ан о ви ћ ев о г д о б а. Ј у н и је Р истић ( f 1735) je о п ш и р н о п р и к а за о о д н осе л<упана Н и к о л е с.а Д у б р о в н и к о м , истин а б ез м ного у д у б љ и в а њ а у ст в ар и и б ез с х в а та њ а у зр о ч н и х в еза д о г а ђ а ја , али на осМову ве р н о р е п р о д у к о в а н е д у б р о в а ч к е гр а ђ е — д ел о м д ан ас загу&љене- .— и б ез л е ген д а р н и х п р и м еса к о је се к о д О р б и н и ја ср ећ у . О д н о в и ји х и с т о р и ч а р а К о н стан ти н Ји р е ч е к je , у разлр1читим својим д ел и м а, a н а р о ч и то у р а с п р а в и о о д н о с у Д у б р о в н и к а са С р б и јо м п о д ц ар ем У рош ем и кр а љ е м В укаш ином , н ајв и ш е д о п р и н ео тач н и јем с х в а та њ у А лтом ан овић ев е акц и је. О д з н а ч а ја j e и и зл а га њ е В л ади м и ра Ћ о р о в и ћ а у њ е г о в о ј м о н о г р а ф и ји о Т в р т к у 1. З а ову р а с п р а в у у п о тр еб и л и смо, п о р е д о б јав љ е н и х и зв о р а ; н е о б ја в љ ен у гр а ђ у из Д у б р о в а ч к о г д р ж а в н о г ар х и ва, к о ја не сам о да д а је н ове до сада н еп о зн ате п о је д и н о сти , већ ч есто пута п о м аж е и п р ав и л н и јем с х в а т а њ у већ о б јав -
љених и искоришћених докумената.
I. В о јв о д а В оин, је д а н о д н а ји с т а к н у т и ји х в ел м о ж а и з в р ем ен а С теф ан а Д еч ан ск о г, и м ао je — у к о л и к о се са д а зн а — тр и сина. П р ви к о ји се п ом и ш е је с т е М илош , в е р о в атн о и н а јс т а р и ји о д В о и н о ви х п о зн а т и х син ова. О н je к р а је м 1332 го д . и гр а о у л о гу у п р е го в о р и м а и зм е ђ у к р аљ а Д у ш а н а и Д у б р о в н и к а к о ји су се с л е д е ћ е го д и н е сврш и ли о т сту п ањ ем С тона Р еп у б л и ц и . П е т н а е с то г д е ц е м б р а 1332, наимб, од луч ен о je у М алом в ећ у д а се п о ш а љ у три в л астел и н а »ađ loqu en d u m e t ad au d ien d u m a filio V o y n i, ap u d G ialesn a plocia — Ж е л е зн а П лоча — e t ad re fe re n d u m quicquid a u d ie n t ab eo, e t q u o d ab rebus com m estibilibus p re s e n te tu r eidem de av ere com unis y p e rp . X1.« Д а j e o paj син В оин ов м огао бити сам о М илош ја с н о je no том е, ш то се он н ал ази , к ао је д а н о д п отпи сника, на повељ и к о јо м j e Д у ш а н отстугш о Д у б р о в чаним а Стон. М и лош je б ио т а д а Д у ш а н о в ставш гац, т ј. и м ао je је д н о о д з в а њ а ко ји м су м лади плем ићи зап о ч и њ ал и сл уж бу н а д в о р у .2) М илош В о и н о в и ћ се п о м и њ е и у п о вељ и ц ар а Д у ш а н а К о то р у од 1351, гд е се м еђу Д у ш а н о в и м присутним д в о р а нима ја в љ а ју и » co n te G oislavo (sic) et M iloss so fradeilo« -") Ha ж ал о с т нисм о y стањ у р е ћ к д а ли je М илош заи ст а б и о у ж и в о ту 1351, је р je Д у ш а н о в а п о в ељ а ја к о интерполисана,. ако не и д о ц н и ји ф а л с и ф и к а т. О н je в е р о в а т н о ум ро доста! Ј) Mon. Rag. V, 373. 2) К. Ј и р е ч е к , И с т о р и ја С р б а III (1923) 27 нап. 5; ср. В. Ћ ор овић,. З б о р н и к у славу Б о г д а н а П о п о в и ћ а (1929) 110 идд. 3) Mon. hist. ju r. Slav. M erid . p a r s I vol. III, 85; Rad I, 144. „ C o n te G o isla v o ” je о ч и г л е д н о кнез В оисл ав В о и н о в и ћ : и м е н а су при п р е п и с и в а њ у у н а к а ж е н а , Б р а н к о М л а д е н о в и ћ ф и г у р и р а к а о „ B r a n k o Alladino v ich ”, ћесар В о и х н а к ао „vo ie vo da C h ies sa r” и сл. З а н и м љ и в о je д а се у јед н ој д р у г о ј Д у ш а н о в о ј п о в е љ и К о т о р у , т о б о ж е из исте године(1351), п о м и њ у „ А л т о м а и б р а т му В о и с а в ” . Ф. М и к л о ш и ћ , Mon. Serb. 152..
4
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
м л ад: м о ж д а у то м е л еж и у з р о к ш то га je н а р о д н а пссмт о гл а си л а за н а јм л а ђ е г о д В о и н о ви ћа. А лтом ан , д р у ги син В оин ов, п ом и њ е се први пут почетко м 1335.4) И о њ ем у зн ам о в р л о м ало. У о к т о б р у 1347 год., — т а д а већ као ж у п ан , no см рти с в о га оца, у д у б р о в а ч к о м суседству, — А лтом ан се ж ен и о и т р а ж и о je писмом о д ,Д У б р о в н и к а о д о б р е њ е д а м о ж е у з е т и п о д н а ја м б р о д о в е од Д у б р о в ч а н а . В елико в ећ е му je то д о зв о л и л о , „м а д а je то — с т о ји у о д л у ц и — за б р а њ е н о n o наш и м н а р ед б а м а и статутим а ” . Н ед ељ у д ан а к а с н и је исто в е ћ е о д л у ч и л о je д а се Алтоман у стави на р а с п о л о ж е њ е , р а д и ж е н и д б е , и јеД н а г а л и ја , „из п о ш т о в ањ а прем а пи см у г о с п о д и н а ц а р а и љ у б ави према сам ом А л то м ан у ,” али н а њ е г о в т р о ш ак . З а х т е в А лтом анов д а му се п о за јм и и зв е с н а сум а н о вц а, н а рач у н сто н ско г дох о т к а за и д у ћ у го д и н у , о д б и је н je . П рем а о в о м е и згл ед а д а j e та ј д о х о д а к и сп лаћ и ван А лтом ан у, и ре н его ш то r a je цар Д у ш ан у сту п и о српском м а н а с т и р у Св. М и х аи л а у Јер у сал и м у (1350). И сто га д а н а к а д а j e В ел и к о в ећ е д о н е л о с в о ју од дуку о А лтом ан овим захтеВ им а, 17 о к т о б р а 1347, о вл аш ћен и су к н ез и М ал о в ећ е д а учине, п р е м а свом е н а х о ђ ењ у , покл он е А лтом ан у и њ е го в о ј м л ад и .5) И з н атп и са н а н а д гр о б н о м спом енику м а јк е Н и к о л е А л то м ан о в и ћ а, нађен ом к о д м анастира Б ањ е. к р а ј П р и б о ја , зн а м о д а je А лтом ан б ио о ж ењ ен В итославом , ћ ер ко м в о јв о д е М л ад ен а, р о д о н а ч ел н и к а Б р ан ко в и ћ а .8) Д о д у ш е н и је с и гу р н о д а се А лтом ан сам о јед н о м ж ен и о и д а je б аш 1347 у зе о В и тосл аву, али то нам се чини в ер о в атн и м и з сл е д е ћ и х р а з л о г а . Н ад гр о б н и кам ен В итослави н и је пост авио њ е н муж А лтом ан , в ећ син Н и к ол а, и то као ж у п ан . З н ач и д а je о н а с в а к а к о п р еж и в ел а св о га м уж а. И з те ч и њ ен и ц е с л е д у је д а се А л то м ан њ о м е н и је м о га о ож ен и ти п ре 1347, је р би се и н аче м о р а л о у зети , п о ш то се он та д а ж ен и о , д а j e В и то сл ав у р а н и је о т е р а о , ш то je оп ет теш ко п р етп о став и ти , к а д а се и м а н а у м у д а му je р о д и л а наследд а к а и д а je б и л а к ћ и м о ћ н о га М л аден а. И сто т а к о н и је се А л то м ан м о гао о ж ен и ти В и то сл авом после 1347, је р би у том е 4) 2 јануара 1335: homo đe A ltom an (Div. Cane. 12); 27 фебруара Јисте године помињу се неких 220 перпера de bonis A ltom ani, filii Voyni (ib.). 5) Mon. Rag. 1, 279 идд. e) Љ . Стојановић, Стари српски записи и натписи I (1902) бр. 136.
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
5
сл у ч а ју ж уп ан Н и ко л а, к о ји к а о ш то ћ ем о в и д ети већ 1366 сту п а на историску п о зо р н и ц у к ао сам о стал ан го сп од ар, био и сувиш е м лад за то. И сва а к ц и ја Н и к о л е А л том ан ови ћа о д а је м л ад и ћ ск у б у јн о с т и н еп р о м и ш љ ен о ст, те се м ож е са д оста великом си гурнош ћу већ и ради т о га у зети д а je рођ ен око 1348 године. У п р и ло г о в о г а го в о р и и оно ш то ћем о изн ети о последњ им д а н и м а р у д н и ч к о г ж у п ан а. П оследњ и п о д а та к о А л то м ан у им ам о и з о к т о б р а 1352.7) Н а јб о љ е нам je п о зн а т В оин ов тр ећ и син, Воислав. Д есето г д ец ем б р а 1333 п ри м и о je V o y sla v u s, filius V o y n i, nuntius dom ini regis S tep h an i R ascie ad in fra s c rip ta fa c ie n d a ,-на о сн о ву п р е д а то г писм а о д р а ш к о г к р а љ а , y p e rp e ro s q u in g e n to s v e n e to ru m g ro s s o ru m de y p e rp e ris IIM, q u o s p re d ic tu s re x rec ip ere a e b e b a t a com m uni e t hom in ib u s R ag u sii in fe s to S ancti Bimitrii, p ro an n o p ro x im e p r e te r ito .8) Д е с ет г о д и н а к асн и је, почетк ом ју н а 1343, опет се б ав и о В оислав н ек акви м послом у Д уб р о в н и к у , је р je М ало в е ћ е о д р е д и л о 4 т о га м есеца д а се „no b ili v iro V islav o ” д а је с в ак о га д а н а , д о к л е го д буде остаср у Д у б р о в н и к у , „д в а п е р п ер а у х р а н и ”.9) И з је д н о г зап и са о д 14 ја н у а р а 1345 види се д а je В оислав већ т а д а им ао с в о ју об ласт, у к о јо ј се пои м ен и ц е спом ињ е м есто С в и њ ар ево .10) З а врем е ц ар а Д у ш а н а н и је се н а р о ч и т о и стак ао , је р je у н о в ем б р у 1350 год. био сам о ст авилац.11) Т ек за вл ад е ц а р а У р о ш а п о с т а је В оислав је д а н о д н а јм о ћ н и ји х љ у д и у Раш кој^ к а д а je , св ак ак о после см рти св о га б р а т а А лтои внн, д оби о на у п р а в у области о д го р њ е Д р и н е д о Ј а д р а н с к о г М о р а и ти7) P rib il D o brosla vich f a c i t m a n i f e s t u m , q u o d ipse fa c it R a d o s d a v o , h o m in i A lto m a n i, finem e t re m iss io n e m de om ni eo e t t o to q u o d d ic tu s P rib il eidem R a d o s d a v o p e t e r e p o s s it etc. Div. Cane. 17, f.60b, 6 o k t o б а р 1,352. 8) Div. Cane. 10, f,114b. 9) M on. Rag. 1, 135. В ои с л ав ce т а д а није д у г о з а д р ж а в а о у Дуб р о в н и к у , к а о ш т о се в и д и из з а п и с а у Div. Ćanc. 14, f . 19а, о д 17 јуна 1343, к ад а су Х р в а ги н Б рл и ћЈН Р а д и н и ћ Б р а т о ј е в и ћ пр и м и л и о д Н и к а С о р к о ч е в и ћ а u na m <;enturafn’ a r g e n t i, pre cii e t e x is tim a c io n is ypp. XVI, q u a m t e n t u r a m p o r t a r e d e b e n t Voislavo, e o r u m p a t r o n o , risico et f o r t u n a d i c t o r u m C re v atin e t Radinich, t a m in e u n d o q u a m in r e d e u n d o . 10) Div. Cane. 14, f,130b: Д р м а н Б у р м а с и П е м о Б у р м а с о б а в е з у ју се д а ће о д н е т и и п р е д а т и н е к у р о б у М а р и н к у П о в р ш к о в и ћ у in S fin a r sv o , in te rre n o V o ysla v i V o y n o v ic h . J1) Div. Cane. 12, п о д 14 нов. 1350: V oyslavu s, filius c o n d a m Voyni, s ta v ile c (и с п ре д ста в и л ац н а п и с а н о slu g a , na п р е ц р т а н о ) d o m in i im p e r a t o r i s , и з ја в љ у је д а je п р и м и о о д ту то р а П аскоја С оркочевића duas c e n t u r a s a r g e n t i, q uas M a r tin u s Chissa i m p i g n o r a v e r a t dicto S t e p e — Паск о ј е в у оцу — p r o y p e rp e ri s IIICXXI.
6
МИХАИЛО Ј. Д И НИ Ћ
ту л у х у м ско г кн еза (com es Chelm i). И з тога врем ена има о њ ем у о б и л н и х п о д а та к а зб о г р а т а к о ји je во д и о са Д.убровн и к о м .12) Г ово р ећ и о В оиновим синовим а стави ли смо на прво м есто М илош а, не сам о зато ш т о се он у и зво р и м а први спом ињ е, већ и стога ш то мислимо д а je он био н ајс т а р и ји . ©н je б ио стави лац 1333 год., д о к je В оислав и м ао то зв ањ е тек 1350, пуних седам н аест годи на к асн и је. К ад а се има у ви д у д а с у стави оци били обично млађи љ уди, он д а je , мислимо, и зван сваке сум њ е д а je М илош био с тар и ји о д В оислава, ј е р су они свакак о били при бл и ж н о исте стар о сти у оно врем е к а д а су им али исто звањ е. А лтом ан п ак б ио je несум њ и во .старији о д В оислава, је р je већ 1347 био ж у п а н .13)
12) Ср. В. М а р к о в и ћ , Л ет опис 9 4 1 <1907) 54 ид д . D. G ru b e r , Rad Н)8 (1908) 150 идд., a н а р о ч и т о М. З е ч е в и ћ , Р а т о в а њ е Војислава Вој и п о в и ћ а са Д у б р о з н и к о м (1908). 13) О В оиновим с ино в им а се п р к л и ч н о пи сало. М. ЗечевиК (о. с. '2 ид.) у з и м а о je да je В оин им ао и ј ед н о г сина М л а д е н а , п о з и в а ју ћ и <ч- на Mon. Rag. V, 202 (cum- M ladena d e V o y n o etc.). О вим М л а д е н о м ,,di‘ V o y n o ” в и ш е ce п о з а б а в и о B. Ћ о р о в и ћ (о. с. l i l ид.). Он je у в и д е о д а , а ко се у з м е да je М л а д е н за и с та син Воин о в и д а je ис тов е та н са М л а д е н о м р о д о н а ч е л н и к о м Б р а н к о в и ћ а , о н д а би и з л а з и л о д а je Алт о м а н , о ж е њ е н М д а д е н о в о м ћерком, у зе о с воју р о ђ е н у синовицу. М о г у ћ и.члаз т р а ж и о je у к о м б и н а ц и ји „ да je М л а де н, к о ји се толи к о з а у з и м а :ta В о и н о в а з е та , био п р и ја т е љ и с р о д н и к В оин ов, тј. т аст њ е г о в а сина, a у Д уб ро вн .и ку су га см а т рал и као ч л а н а њ е г о в е п о р о д и ц е ”. Али и ту су и с к р сл е т еш к о ћ е. „ П о у з д а н о р е ш е њ е т о га п и тањ а, за к љ у ч у је '1\оровнћ, на о с но в у д а н а ш њ е г р ађ е није м о гу ћ е .” По с р ед и je, м еђутим , јед на з а б л у д а . М л а д е н je постао син Воинов само у с л е д ш т а м п а р с к е — или Ђ е л ч и ћ е в е ? — г реш ке. У о р и г и н а л у стоји сасвим јасно „cum M l a d e n o e t V o y n o .” П р е м а томе от п а д а с вак а с у м њ а у исправност чит а њ а н а д г р о б н о г н а тп и с а „гос пође В и т о с л а в е ”, к а о и помисао да се А л т о м а н м о г а о о ж е к и т и ћ е р ком „неког д р у г о г М л а д е н а ”. О рб и н и пом и њ е још је д н о г си н а Воиновог, Т ому. У и з в о р и м а овом е нема ни т р а г а . С т о га ће би ти т ач н о Р у в а р ч е в о м и ш љ ењ е „ д а je О рбин из AlT o m a n - a и с те р а о и Алтоман.а и Т о м у ” (О к н е зу Л а з а р у 127).
II П о см рти к н е за В о и сл ава В о и н о в и ћ а — у д р у го ј п оловин и 1363 — з а в л а д а л а j e њ его в и м зем љ ам а њ е г о в а у д о в и ц а Г с и с л а в а 1) са синовим а. Њ е н и о д носи са Д у б р о в н и к о м били су з а све врем е вр л о д о б р и . В ећ 4 д ец е м б р а 1363 д ао je С енат о в л а ш ћ е њ е к н е зу и М алом в е ћ у д а м огу n o свом е н а х о ђ е њ у о д го в о р и ти н а писмо „filii q u o n d am V o y slav i” и д а му м огу по сл ати п о к л о н у в р е д н о с ти д о 30 п е р п е р а .2) П о о в о ј вести и згл ед ал о би д а je је д а н о д В о и сл ављ еви х син ова о д м ах no см рти оч ево ј у з е о вл аст у с в о је р уке. Д о ц н и је , м еђути м , у век се спом ињ е „ г о с п о ђ а к н е г и њ а ” , об и чн о сам а, р е ђ е са синовим а. П р ем а то м е биће о п р а в д а н о Ји р е ч к о в о м иш љ ењ е д а je В оислав о став и о само м ал о летн е си н о ве,3) али св ак а к о већ п о о д р а с л е, је р и х ин аче ме би Д у б р о в ч ан и јо ш 1361, за врем е р а т а са В оиславом , у ц ењ и в али са n o 1000 д у к а т а , или 2000 а к о к о д о н есе њ и х о в е гл ав е у Д у б р о в н и к .4) Гоислава je п ри м ала, к а о р а н и је њ ен м у ж ,5) о д Д у б р о вч ан а зак у п н и н у з а „солски к у м е р к ”, у и зн о с у о д 900 п ер п ер а го д и ш њ е .6) И сто т а к о п р еп у ш тао j e њ о ј ц ар У рош понек а д а и св ето д и м и тар ски д о х о д а к : 28 о к т о б р а 1364 и сп лаћено j e њ ен и м по сл ан и ц и м а 2000 п ер п ер а, н а о с н о в у У р о ш ево г писм а.7) С ледеће го д и н е, м еђутим , при м ио j e к н ез Г р гу р Голубић д о х о д а к з а ц а р а У р о ш а,8) али већ 1366 оп ет га прим а Г о и сл ав а.9) г) За име види Прилог II и III. 2) Mon. Rag. III 292. s) Историја Срба I2 313. . 4) Mon. Rag. III 87. Cp. случај кнегиње Милице и њеног сина Стефана. 6) Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I 1 (1929) 103. °) Прилози II, IV, V, VII. 7) Mon. Rag. IV, 33. 8) Јиречек, Zbornik u slavu Vatroslava Jagića (1908) 538. 9) Mon. Rag. IV, 62; Zbornik 538. Овом приликом десио ce једаи занимљив инцидент. Поклисар царев тражио je такође да му ce исплате
8
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
С евер о и сто чн о о д кн еги њ е Г ои сл аве в л а д а о je њ ен син о в ац ж у п ан Н и к о л а А лто м ан о ви ћ. Н и је б л и ж е п о зн ато ни к о ја je п р в о б и тн о б и л а њ е го в а о б л аст, ни к а д а je п оч ео самосталн о њ ом е д а у п р ав љ а. П р ви пут ce спом и њ е у новем б ру 1366.10) У ју л у 1367 н ал ази м о га к ао г о сп о д а р а Р у д н и к а .11) И ак о вр л о м л ад — о к о 19 г о д и н а — Н и к о л а je о д м ах зап очео а к ц и ју д а п р о ш и р и с в о ју о б л аст и з а к р а т к о врем е и зб и о je н а м оре. П р в о je н а в а л и о н а с в о ју стр и н у Г оиславу, к о ја ни с је д н е стр ан е н и је м о гл а д а ce н а д а пом оћи : ц а р У р о ш био je нем оћан , бан Т в р т к о у н еп ри л и ц и р ад и п об ун а у Б о сн и , Б а о ш и ћ и за б ав љ е н и б о р б а м а у А л б ан и ји . М ом ен ат j e д а к л е б ио д о б р о и заб р ан . У а в гу с ту 1367 т р а ж и л а je Гоисл ава д а jo j ce пошал>е р и зн и ц а и з Д у б р о в н и к а , гд е ce очекивал о д а ће к н е ги њ а у с к о р о сакупл>ати с в о ју в о јс к у .13 Њ е н су ко б са син овцем п очео je , и зг л е д а, већ т а д а и т р а ја о . je д у ж е о д го д и н у д ан а . Ј о ш у м а ју 1368 при м или су ћ е ф а л и ја К р а јш а и Р у ја и з Т р еб и њ а, „л>уди го с п о ђ е к н е г и њ е ”, 900 перп ер а з а „со л ски к у м е р к ”.14 П о ч етк ом о к т о б р а 1368 д р ж а л а je Г о и сл ава јо ш у в е к Т р еби њ е, је р je д у б р о в а ч к и С енат одлу чи о 5 о к т о б р а д а ce т р е б а ж а л и т и кн еги њ и „н а оне из Т реб и њ а ,”15) али ce њ ен о м го сп о д ств у већ б л и ж и о к р а ј. П оследњ и х д ан а о к т о б р а б и л а j e о н а в ећ то л и к о притеш њ енаЈ д а су Д у б р о в ч а н и , не знаЈући за д а љ е н ам ере ж у п а н а Н и кол е n o о с в о је њ у Т р е б и њ а , почели с т р ах о в а т и и за о б ласт Р епубл и к е и тр а ж и л и п о м о ћ о д б ан а Х рватск е и Д а л м а ц и је .10) М еђу ти м б р зо су ce ум ири ли , је р су б или и звеш тен и д а А лтом ан о ви ћ нем а н ам ер е д а у д а р а н а Р еп уб л и к у. В ећ 2 н овем б р а за к љ у ч у је С енат д а ce пиш е за п о в е д н и к у стонске в о јск е д а х и т н о п о ш аљ е б а р к у с п о р у к о м В у к о ти и М асловићу, к о ји су 2000 перпера, које je већ била подигла Воислављева удовица. Зачуђен, Сенат je одговорио царевом човеку да je доходак већ исплаћен Гоислави, „која нам je упутила писмо господина цара са лављим печатом на дан Светога Димитрија, према уговорима које имамо са господином царем”. Одлучено je још да ce то писмо покаже поклисару, ако затражи да га види (Mon. Rag. IV, 69). Није јасно како je цар Урош могао захтевати на основу његовог писма већ исплаћени доходак. Због овог инцидента, можда, Гоислава није више примала светодимитарски доходак. l0) Mon. Rag. IV, 66. lx) Ср. Јиречек, Archiv fiir slav. Fhilologie XIX (1897) 591, 12) Прилог VI. 13) lb. V ili; co. и IX. 14) lb. VIII; cp. и IX. 15) Mon. Rag. IV, 106. le) lb. 107.
O НИКОЛИ АЛТОМ АН ЗВИЋ У
9
са сво ји м љ уди м а д о л ази л и Стону у п ом оћ, д а се в р а т е кући, „ је р х в а л а Б о гу имамо д о б р е в ести ,” али д а б уд у спрем ни ак о устр еб а, „у ш то не в ер у је м о , ако Б о г д а ” , д а д о ђ у чим се no њ и х п о ш аљ е.17) В укота и М асл о ви ћ су у м еђуврем ен у с в а к а к о приспели са сво ји м четам а у С тон и С енат je — валзда и д у ћ ег д ан а — тр а ж и о н а јх и т н и је (p e r m a re e t p er te rra m ) д а ce ја в и »кад а cy приспели и к о л и к о и х je « .18) ' М еђутим стиж е поклисар ж у п а н а Н и к ол е са извесним за х т е в и м а и Сенат 5 н о вем б р а о д лучи је д н о г л а ш о д а му се о д го в о р и „ p ro u t fuit a re n g a tu m ”. А л то м ан ови ћ je свакак о зах т е в ао н еш то ш то Р еп у б л и к а н и је м о гл а л ак о д а испуни, је р je већ сл едећ ег д ан а п о стављ ен к а п е та н в о јс к е к о ја je им ала д а и д е у Стон и од лу ч ен о да се д и гн у љ у д и и з Ж у п е и Рије к е . Н и к о л а je свакако попустио, те су о д н о си и зм еђ у нови х су сед а пош ли на бољ е, је р 11 нов. В еће у м о љ е н и х о д л у ч у је д а се пиш е бану Х рватске и Д ал м ац и је, » q uod non se m oveat..., quia ad p resen s non indigem us eius auxilio,« a 13 нов. да ce отп у сти В укоти на чета, a он д а д о ђ е у Д у б р о в н и к .19) У збуна, к о ју je и за зв а л о н а д и р а њ е Н и к ол е А лтом ановића, б р зо се стиш ала и при ли ке п о стале о л ет норм ал н е. Веће у м ол.ених распуш та стонску в о јс к у 18 нов. и о д л у ч у је д а се о р у ж је из С тона пренесе у Д у б р о в и и к и д а свако м ож е слоб о д п о д а се у д а љ у је из г р а д а ку д а г о д х о ћ е .20) А лтом ан овић je свакак о тад а већ био нап устио о к о л и н у Д у б р о в н и к а , jep се п р и прем ао за м ного о зб и љ н и ју б о р б у са баноМ Т вртком , чи ји се в а за л С анко М илтеновић б ио о д м е т н у о о д њ е га и приш ао ж у и аи у Н иколи. О сим тога н и је и ск љ учен о д а je босански бан имао савезн и ч ки х о б ав еза п р ем а Г оислави, са к о јо м п )
M on.
Rap.
IV
10 7.
1В) lb. Ј07. Иукота и М а с л о в и ћ су с в а к а к о д о л а з и л и Д у б р о в н и к у у по м о ћ у име х р в а т с к о г а бана. T o и з л а з и и з н а п у т к а П е т р у Г у н д у л и ћ у од 5 јула 1371 за к н е за Ии ана Нел ипи ћа, г о с п о д а р а о б л а с т и о к о К рке и Ц ети не, к ад а je оиет М а с лов и ћ т р еб а о д а п о м о г н е Р е п у б л и к у : „T ercio q u o d dicat ei — Н елипи ћу — quia ipse p r o m i s i t d a r e nobis a u x ilium sue «■entis et non scripsit q u a n ta m g e n te m e t q u a m ; q u o d d ica t q u a n ta m « e n te m et quam nobis da b it et si dix erit, q u o d d a b it n obis M a slo vich cum sua g e n te e t g e n te m Cova? bene q u id e m ; . . . . q u o d d e t n o bis iViasio v ic h cum sua g e n te et « e n te m olim Covag ex eo q u o d s u n t n o s t r i amici ct c o g n iti plus qu am alii sui h o m in e s e t alias fu e r u n t in n o stris serviciis". Lett. e Com m . di Lev. II (1358-80) f.71b. Cp. M o n. R ag. IV 108: „ . . . d e s c r ib e n d o litte r a m do m in o b a n o D almacie et C ro a c ie re c o m e n d a n d o Voicot a m e id e m ” .
1!l) Mon. Rasr. IV, 109. 2") Ib.
10
МИХАИЛО Ј, ДИНИЋ
je вер о в атн о био у вел и ко м п р и јатељ ству , је р je у м ају 1367 д о л а зи о у Д у б р о в н и к п р е к о њ ен е о б л асти .21) О рб ини22 при ча, и њ его в о ce при чањ е обично реп род ук у је са виш е или м ањ е р езер в е, д а je ж уп ан Н икола своју стрину и њ ена д в а сина, Д о б р о в о ја и С теф ана, бац ио у тамницу, где су пом рли н акон седам го ди н а. П о д р у го ј вер зи ји , к о ју тако ђ е О рбини сас-пш тава,23) Н и ко л а их je о т р о в ао после к р а т к о г врем ена. И сти н а je , м еђутим , била, и згл ед а, много м ањ е д р ам атична. Д в а д е с е т о га н о вем б ра 1368, — дакле у п р ав о у врем е к а д а j e А лтом ан овић о св о ји о Гоиславине области, — од лу ч ен о j e је д н о г л а с н о у В ећу ум ољ ених ,,de m itten d o O ldrinum ista m n o b ilem d o m in a m et nuncium dom ini bani B osne cum lig n e to e t p o n e re ipsos in te rra m e t re v erti Ragusium .” 24) Ta за го н е т н а „пл ем ен и та г о с п о ђ а ” била je свакако Гоислава, к о ја ce скл о н и л а у Д у б р о в н и к и од.атле била превезен а у А л б ан и ју .25) Н и је б ез зн а ч а ја за и зн ету п ретп оставку д а ce у пратњ и „п л ем ен и те го с п о ђ е ” н ал ази о и Т вртков посланик. 21) lb. 92: Q u o d sicut ga le a ire d e b e b a t ad Slanum p ro do m in o bano, nunc ire d e b e a t ad c iv itatem veterem . 22) II re g n o de gli Slavi 282. 23) lb. 269. -*) Mon. Rag. IV, 109. Cp. ib. 110, п о с л е д њ е о д л у к е п о д 22 и 23 нов. 25) Ако су Д у б р о в ч а н и Г о и с л а в у ис п ра ти ли у Албанију , то je вер о в ат н о стога, ш то je о т у д а би ла поре к л ом . Уистину, то ce име среће н е к ол и к о пу та к од и с т а к н у т и х в л ас те о с к и х п о р о д и ц а северне Албаније: једна кћи К а р ла Т о п и је з в а л а ce Г о и с л а в а (С п ом е н и к X!, 17), д р у г а Г оислав а б и ла je ж е н а Б о ж и д а р а С па на (Ји р еч ек , Ист. Срба IV, 166), a т р ећа , к ћ и Ђ о р ђ а А ри ан и та , би ла je у д а т а з а И в а н а Ц р н о је в и ћ а (A. И в ић, Р о д о с л о в н е т а б л и ц е ,3 бр. 10). К н е ги њ а Г о и с л а в а . с ва к ак о није би ла сестра ц а ра У р о ш а , к ао ш то мисли Ји р е ч е к (Ист.. С р б а l 2, 307, нап. 3) на о снову т о г а ш т о У рош у једноЈ п ов е љ и о д 1362 назива „ б р а т о м ” к н е за В о и с л ав а (П о в е љ е и писма 1 1, бр. 99). Име Г оислава je н е п о зн ат о у п о р о д и ц и Н е м ањ и ћ а . Ш т о ce тиче имена В о исл ављ евих с и н о в а з а к>их зн а само О р б и н и , a no њ е м у и Л у к а р е в и ћ (Copioso r i s t r e t t o , 1605, 62). П а д а у очи д а су ce д в а б р а т а Р а д и ч а Ц р н о је в и ћ а з в а л а Д о б р о в о ј и С т е ф а н (Ш у ф л а ј, A cta Albaniae !1, бр. 537, нап.) и д а К онстантин Ф и л о з о ф и неки р о д о с л о в и ( С т о ја н о в и ћ , Р о д о с л о в и и л ет оп и си бр. 39, 78, 133, 556, 583, 584.) п о м и њ у к ао синове к н е за Л аз а р а , п о р е д С т еф а н а и Вука, и Д о б р и в о ја , — д а к л е опет д в а б р а та Д о б р о в о ј и Стеф ан, — те није и с к љ уче н о д а je к о д О р б и н и ја no среди к ак в а зб р к а . У Div. Canc. 27 f.86b, п о д 5 ф е б р у а р о м 1388, н а л а з и ce у г о в о р п е тори це Д у б р о в ч а н а „ q u o d de t o to eo, q u o d ipsi a u t alter ip so r u m re ceperit, a u t alius p r o a lte ro ip so r u m de eo, quo d a b stu lit d o m in us co m es L agarus e t P e tru s V o y n o v ic h in R a d o c h ig n a , a u t per. aliquem officialem ipsorum , q u o d t o tu m illud d e b e a t dividi in te r eos p r o r a to in q u o c u m q u e loco e x i g a t u r ”. Овај П е та р В о иновић, с в а к ак о ид ентич ан са ж у п ан о м Петром к н е з а Л а з а р а (П о в е љ е и писма 1 1, 123), био je м о ж д а јед ан о д сино в а к н е з а Воислава, По имену потсећа на Петраш и и а из н а р о д н е песме „ Ж е н и д б а Д у ш а н о в а ”.
III. Ј о ш о д сам о г п о ч етк а Р е п у б л и к а Св. В лаха н и је б и ла у д о б р и м о д н о си м а са нови м суседом и гл ед ал и je п ош то no то д а н а го в о р и С анка М и л тен о в и ћ а д а се окан и ж у п ан а Никол е и и зм и р и са б ан о м Т в р тко м . Чим се А л том ан ови ћ уд ал>ио и з П р и м о р ја о д л у ч и л о j e В еће умол>ени:к д а се Санку п ош аљ е је д а н вл астел и н , a М ал о в ећ е je у т у с вр х у и заб р ал о Б л а ж а Г р е д и ћ а — 27 нов. 1368. — У п у ства з а Г р ед и ћ а и зр ад и о j e Џ иве Г у н д у л и ћ .1) Р е зу л т а т о в о га п о сл ан ства н и је позн а т . С вакак о je п о с р е д о в а њ е Д у б р о в н и к а остал о б ез успеха, је р j e п о ч етк о м ја н у а р а 1369 у п у ћ ен С анку, „наш ем п р и јат е љ у ” , М и х аи л о Б о б а љ е в и ћ , с н а л о го м д а, ш то б ољ е зн а и м о ж е, у ти ч е н а јп о го д н и ји м р а зл о зи м а и аргум ен ти м а на С а н к а д а се в р а т и у п о д л о ж н о с т б о сан ско г бан а, „ св о га прир о д н о г г о с п о д а р а ” , је р ћ е њ е го в о и зм и р ењ е са Т вр тк о м њ ем у сл у ж и ти и н а ч аст и на к о р и с т (e rit sibi h o n o rab ilis e t fru ctu o sa). Н а р о ч и то je т р е б а л о д а п о к л и сар п р е д о ч и С анку са к о л и к о j e о п асн о сти n o њ е г а ско п чан о њ е го в о пристајан>е у з Алтом а н о в и ћ а , „ је р j e т р и ју м ф т о га Н и к о л е сам о з а врем ен а и к и п о ш то неће д у го т р а ја т и , д о к j e б о сан ски б ан ат у истину Е е ч а н ’’. Н о в о сти к о је су г о в о р и л е „у п р и л о г речен ог господ и н а б а н а ” т р е б а л о j e н а р о ч и т о п о д в у ћ и и о б ећ а ти С анку д а j e Р е п у б л и к а п р и п р а в н а д а п о ш а љ е б о сан ском бану, ако се у к а ж е п о тр еб а, је д н о г или д в а плем ића д а б уд у посред н и ц и п ри и зм и р ењ у , „ је р он н ећ е д р у г о ја ч и је учинити него оно ш то н ам а б у д е о б ећ а о n o њ е г о в о ј ств ар и ". А ко би се Санко и зм и р и о са Т в р тко м и а к о би з б о г то га б и о п р о го њ ен о д ж уп ан а Н и к о л е или о д њ е го в и х љ у д и , Р е п у б л и к а ће г а прим ити у гр а д , њ е га или њ е го в е љ у д е. Д у б р о в н и к je , р ад ећ и о глави Ј) Mon. Rag. IV, 110 ид. Ср. Прилог I.
12
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
Н и ко л и А л то м ан о ви ћ у , и м ао у ви д у св о је д аљ е ин тересе, али и п ак н и је з а б о р а в и о ни н е п о ср е д н е . М ал о веће стави ло je , к а о у зг р е д , Б о б а љ е в и ћ у у з а д а т а к д а сазн а о д (Јанка д а ли je ж у п а н Н и к о л а д а о реч Р а д о с л а в у Ја м о м ету д а д у б р о вач к и тр го в ц и са с в о јо м р о б о м м о г у с л о б о д н о п р о л а зи т и к р о з н>сго ву об ласт и д у ћ и з а Б о с н у или н а т р а г .2) Н е зн а ce С анков о д го в о р у п о јед и н о сти м а. Он je несумњ и в о у в а ж и о Б о б а љ е в и ћ е в е р а зл о г е и п р и стао на п р его во р е са Т в р тк о м . У ту с в р х у и за б р а н je — ја н у а р а 1369 — Б л а ж Г ред и ћ . О н je им ао п р в о д а о д е у С гон и д а там о сачека С анков о д го в о р . A k o С анко ж ел и д а ce са њ и м е л и чно састане, он he о ти ћ и у оно м есто к о је С ан ко з а т о о д р ед и . П о ш то сазн а за њ е го в е нам ер е, б и л о о д њ е г а л и чно или п р е к о п о к л и са р а и писам а, Г р ед и ћ he ce у п у ти ти б о сан ско м б ан у, к о д к о г а ћ е ce свим силам а за у з е т и д а д о ђ е д о и зм и р ењ а. Б а н у Т в р т к у т р е б а нар о ч и то н агл аси ти д а je њ е го в о и зм и р е њ е са С анком н ајб о љ и начин д а ce о св ети ж у п ан у Н и к о л и з а ш тету к о ју му je о вај н ан ео . A k o скл о н и за в а ђ е н е н а м ир, п о к л и сар ће гл ед ати д а у зм е о д њ и х за к л е т в у у им е Р еп у б л и к е, али ће ce извинити д а з а то нем а н а л о г, ако ce б у д е т р а ж и л о о д њ е га д а Д у б ровн и к г а р а н т у је за в а ђ е н и м стр ан ам а зак љ у ч ен и у г о в о р , са напом еном д а д у б р о в а ч к а г а р а н т и ја , и и н аче, не би им ала ник а к в о г зн а ч а ја а к о б ан или С анко х о ћ е д а r a наруш е. Ник а к в е о б ав е зе у то м е см ислу н е сме д а прим и за Р еп уб л и ку, али ак о Т в р т к о за х т е в а , м о ж е о б ећ ат и д а Д у б р о в н и к н еће прим ити С анка, у с л у ч а ју д а о в ај не испуни д а т о об ећ ањ е, те буде зб о г т о га п р о го њ е н о д б о сан ске в о јс к е . А ко би искрсле какве н еп р ед в и ђ е н е т е ш к о ћ е , Г р е д и ћ т р е б а д а о том е писмом обав есги Р е п у б л и к у , и не сме д а ce у д а љ у је о д б ан а б ез н ароч и то г н а л о г а .3) П р е го в о р и к о је j e Г р е д и ћ в о д и о нису д о в ел и д о ж ељ ен о г о д в а ја гв а С анка М и л тен о в и ћ а о д Н и к ол е А лтом ановића. П о Р а с т и ћ у 4) — св а к а к о на о с н о в у гр ађ е и з д у б р с в а ч к о г ар 2) lb. 99 ид. Ср. Прилог I. 3) lb. S8. Ћоровић, Краљ Твртко 26, ставља погрешно друго Гредићево лосланство у јули 1367, поводећи ce за Mon. Rag. IV, 98. међутим , већ je Јиречек, Archlv XIX, 588, показао да оно спада у јануар, после Бобаљевићевог, само што га ie Јиречек криво ставио у 1368, место у 1369 годину. Ср. Прилог I. Сасвим je нетачно приказивање Санковог одметања код Д. Грубера (Rad 170, 68 ид.) пошто он није уопште водио рачуна о Јиречковим напоменама у Архиву. 4) L. с. 149.
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
13
х и ва, с ад а загу б љ ен е, — чинио je Ж и в ко Д л ш ч и ћ 5) (Give L o n g o ) јо ш је д а н б езу сп еш ан п о к у ш ај з а и зм и р ењ ем исте го д и н е (1369), п р и ли ко м сво га п р о л аска к р о з Б осн у, за у гар ски д в о р . Т в р т к о je , н а јз а д , п о сл ао с в о ју в о јс к у на С анка, к о ји j e б и о п р и сиљ ен д а са целом св о јо м п о р о д и ц о м т р аж и приб еж и ш те у Д у б р о в н и к у . Т в р тко в за х тев д а му Д уб ровч ан и и з д а д у С анка, к ао њ е г о в а п о д ан и к а, б ио je о д б и јен . Р асти ћ е в о к а зи в а њ е к ао д а п о т в р ђ у је је д н а б ел еш ка из Div. Cancell. 22 о д 4 ап р и л а 1370. Т у г о је Б ун иславић, наим е, и зја в и о je д а je при м ио н ек а к в у в р ећ у са ствари м а о д Б л а ж а В обаљ еви ћ а, „q u em saccum ipse s e r B lasius re c u p e rav it a suis h om ini bus de M alfo — З а т о н — qui dictum saccum re c u p e ra v e ru n t et in v e n e ru n t in G rav o ssio te m p o re q uo in ista esta te n u p er elapsa — 1369 — fu it e x ercitu s d o m in i bani a nte R a g u siu m .''7’a) Ж у п ан С анко ce св ак ак о у б р зо и зм и ри о са б ан ом Т вртком — О рбини (358) и Р астић (152) то и зри чн о тврд е, — ал и н е зн а се п о д к о ји м условим а. По пом енутим хрон и чарим а он je п огин уо у је д н о м е б о ју са Н иколом А лтом ановићем, св о ји м д о ју ч е р а ш њ и м заш ти тн и ко м , п р ед в о д ећ и босанск у в о јс к у к о ја je д о ш л а у пом оћ Д у б р о вн и ку. О во би могло б и ти и сп равн о, је р се С анко последњ и пут пом и њ е као ж ив ју л а 1370, a н о в ем б р а 1372 као м р тав.8 П ом оћне чете, к о је je Т в р т к о I послао Р еп у б л и ц и против Н иколе А лтом ан овића, пом и њ у и Д у б р о в ч ан и у је д н о м писму из 1432 го д и н е, упућен ом св о ји м по сл ан и ц и м а на д в о р у Т в р тк а II.7) Д а се С анко пред к р а ј ж и в о т а и зм и р и о са баном Т вр тко м и зл а зи л о би и и з тога ш то њ е го в о г сина Б е љ а к а већ почетком 1373 н ал а зи м о као г о с п о д а р а Н ев еси њ а.8) ) Д л ш ч и ћ je н е ш т о касније им ао н е к а к в у мисију у У гарс к о ј у в е з и са А л т о м а н о в и ћ е м (M on, Rag. IV, 120). T o в е р о в а т н о н и је би ла прва. 5а) И О р б и н и (357 ид.) прича, али са м ањ е п р е ц и з н о с т и него Растић, д а je С анк о п о б е г а о у Д у б р о в н и к и д а je Т в р т к о р а д и т о г а д о л а з и о п о д град. „ М а Se nc o havend«- cio p r e s e n t i t o s c a m p o p r i m a ch’egli arrivasse e a n d d dal G iu p a n N icolo d ’A lto m ann o«. З а о в у О р б и н и ј е в у т в р д њ у ни см о н а ш л и п о т в р д а , али je в р л о в ероватн а. °) Ср. Ји р е ч е к , W iss. Mitteil. aus B osnien u n d d e r H e r z e g o v in a III (1895) 479. •. 7) „Corne p e r Io p a ssa to , q u a n d o Nicola z u p a n e !i V e n itia n i fazev a n o g u e r r a a R a g usa , la fa m o s a e bo na m e m o r i a dal g r a t i o s o e ju stis sim o Ržj v o s t r o p a d re , m a n d o a d essa n o s t r a sig n o r i a in su o soc c orso c o n t r a li d e tti u n a bella g e n t e di valenti h o m e n i ”. Ји р е ч е к , Čas. česk. mus.
(1886) 268 нап. 114; Jorga,_Notes et extraits II (1899) 305. 8) L am . de fo ris I (1370—73) п о д 5 ф е б р у а р о м 1373: „ P ribil G e rch os c o r a m d o m in o r e c t o r e se r Blasio de Babalio c o n q u e r i tu r s u p e r Stoyslavu m
14
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
К р ајем 1369 б ав и о ce о п ет ж у п ан Н и к ол а у П р и м о р ју : 10 н овем бра и зд а о je р а зр е ш н и ц у Б р а ја н у Н ен а д и ћ у и њ его в о ј б р аћ и у В и таљ и н и , у К о н авл и м а, „ к ад а д о х о д и ш е покли сари д у б р о в ач к и к ж у п а н у Н и к о л е ”.9) Ти покл и сари су ce сп оразум ели са А лто м ан о ви ћ ем д а ce њ ем у исп лати д о х о д а к о д солског ку м ер ка, к о ји je р а н и је п р и м ал а Гоислава. У скоро упутио je он свога ч о в ек а Црегха Р о га ти ћ а у Д у б р о вн и к гд е je овај при м ио 900 п е р п е р а .10) А лтом ан овићев п о к у ш ај да присили Р еп у б л и к у д а њ ем у и с п л а ћ у је светод и м и тарски дох о д з к н аи ш ао je на о д л у ч ан о тп о р . О д го в о р ен о му je д а Дубр о в н и к д а је та ј д о х о д а к сам о в л а д а о ц у Р аш ке, a н и к зк о вл астел и .11) П о јед и н о сти из р а т о в а њ а б ан а Т вр тка и Н иколе А лтом ановића нису б ли ж е п о зн ате. У ав гу сту 1370 д ош л о je м еђу i+.има д о споразу.ма. У Д у б р о в н и к у ce оч ек и вал о к а о сигурно д а ће у ско р о бити и м ир потпи сан , те je в л а д а п р е д у зел а одм ах ко р ак е д а у го в о р о м иру о б у х в ат и и Републику, ма д а изм еђу њ е и ж у п ан а н и је д о ш л о д о о т в о р е н о г р а т а.12 У ту с вр х у упућен je б осан ском б ан у са п и с м о м М а р о је Г руж и ћ с н ал огом , да свуда прати Т в р тк а и д а ce н и п о ш то не у д а љ у је , д окл е го д мир не б у д е п о тп и сан , a т а д а о д м а х д а обавести Републику д а ли je и она у го в о р о м о б у х в аћ е н а .13) „И з д р ж а њ а Д уб р о в ч ан а н а р е д н е го д и н е, к а д а су ce п р о ти в ж уп ан а спрем али к р аљ В укаш ин и Б ал ш и ћ и , види ce ја с н о , д а им н и је усп ело, д а Т вр тко в мир с А лто м ан о ви ћ ем о б у х вати и њ их. T o б и , M ircovich, S t o v a n u m M ircovich, B o g la G o s to e v ich et D ra sc h u m Sivcich, n o m in e s B eliachi, dicens q u o d m N e ve sig n a in P o sto la c h in te r p e cuniam e t alias res michi v i o le n t e r a c c e p e r u n t v a lo re m y p p e r p e r o r u m c e n tu m e t q u in q u a g in ta . Cp. Ћ о р о в и ћ , К р а љ Т в р т к о 28. 9) П о в е љ е и пи см а I 1, 115. По Р а с т и ћ у (150), по к л и с ар и су били Б лаж Гредић и Ђ о р ђе Ђ орђић. 10) П о в е љ е и писма 1 1, 116, С п о м е н и к XI 101. Ц р е п Р о г а т и ћ б и а je р а н и је у с л у ж б и Т в р т к о в о г б р а т а Вука. К а д а je овај у с та о п р о т и в с вога б р а т а д о л а з и о je Ц р е п у Д у б р о в н и к к ао њ е г о в пос л ан ик , али С е н ат није х т ео са ш им е д а п р е го в а р а , > quod ipse non a p p o r t a v i t l it t e r a s c rede n cia le s a dicto d o m in o b a n o p r o u t so l e n t a m b a x i a t o r e s d o m in o ru m a p p o rta r e « . Mon. Rag. IV 91. Т а м о п о г р е ш н о Criep filio R a g u t o e м е с т а R o g a te ; cp. Arch. f. si. Phil. XIX 596. u ) M on. Rag. IV, 115 ид. 12) Д а до т о г а в р е м е н а jotu ни је б и л о о р у ж а н о г с у к о б а и з м е ђ у Д у б р о в ч а н а и Н и к о л е А л т о м а н о в и ћ а в и ди ce no томе ш то су ж у п а н о в и љ у д и с л о б о д н о д о л а з и л и у Д у б р о в н и к : 16 јул а 1370 бавио ce на пр. там о р а д и свога по с л а »Pribillu s G le tc hov ich de Piva, h o m o N icole Čupani« Div. Canc. '22. 13) П р и л о г X.
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
15
д ак л е, зн ач и л о и то, д а je А л то м ан о в и ћ б и о у п о л о ж а ју д а не води д о к р а ја р ач у н а о свим а ж е љ а м а или п р е д л о зи м а босан ским , је р j e виш е н е го в е р о в а тн о , д а j e Т в р т к о п о к у ш ао п о ср ед о в ати и за Д у б р о в ч а н е ” .14 * Чим се А лто м ан о ви ћ р е ш и о р а т а са Б осн ом , о д м ах je о кр ен у о д р у ги лист прем а р еп у б л и ц и п о д С рђем и стао м ного д р зо в и т и је д а т р а ж и з а себе с в е то д и м и та р ск и д о х о д а к . У залуд су д у б р о в а ч к и п о к л и сар и у п о р н о п о н а в љ ал и д а се д о х о д ак и с п л а ћ у је сам о „ к р а љ у Р а ш к е и н и је д н о ј д р у г о ј личности” ; у за л у д je Р е п у б л и к а с л ал а је д н о г в л астел и н а са пс-клонима р аж љ у ћ ен о м ж у п а н у и „ ч и н и л а »оно ш то Д у б р о в ч а н и н и кад а нису чинили ни п р ем а к о м е о д р а ш к и х б а р о н а ’:; гнев Н иколин н и је м огло н и ш та д а у б л а ж и . П о к л о н е je д о д у ш е прим ио, али јо ш д о к се п о к л и сар Р е п у б л и к е б ав и о к о д њ е га послао j e сво га стего н о ш у или в о јв о д у Р а д и н а Д у б р а в ч и ћ а са в о јс к о м д а опу сто ш и д у б р о в а ч к у о б ласт. З ап р еп а ш ћ ен и , п и тали су Д у б р о в ч ан и Р а д и н а , з а ш т о j e д о ш л а та в о јс к а . О в ај je о д го в о р и о зах тев о м д а му се о д м а х и сп лати 6000 д у к а т а — у ств ар и п е р п е р а ■— наи м е д о х о т к а з а т р и п р о ш л е го д и н е. Р еп у б л и к а j e о п ет п о н о ви л а св о ј ст ар и о д го в о р , али са д а je м ного го р е п р о ш л а но р а н и је. Ж у п а н о в а в о јс к а стал а j e нем и л о ср д н о п устош и ти д у б р о в а ч к у о к о л и н у и к ак о je баш било д о б а б ер б е — је с е н 137015) — т о j e ш тета н а н ета Д уб ровчан и м а б и л а о гром н а. Н е п р и ја т е љ j e и зн е н а д и о љ у д е на послу, н ек е п о у б и ја о a н е к е о д в е о у р о п ство . И сто т а к о затво р ен и су и сви Д у б р о в ч ан и т р го в ц и к о ји су се зат ек л и у д р ж а в и А лтом ан овића. И а к о j e к р а љ Л у д в и к пи сао ж у п а н у Н иколи и н а р е ђ и в а о му д а о сл о б о д и п о х в а т а н е Д у б р о в ч ан е, о в а ј н и је м н о го х и т а о д а и зи ђ е н а су ср ет у га р с к о м е кр аљ у , н аш авш и нач и н а д а се са те стр ан е о с и гу р а. Њ е г о в заш ти тни к на у га р с к о м д в о р у б и о j e м о ћ н и б ан м ачван ски Н и к о л а Г о р ја н с к и С тар и ји . О вај j e д о д у ш е послас^ no н ал о гу кр аљ евом , св о га ч о в ек а М и к л еу ш а Р о ж д и а ж у п ан у Н и кол и д а се зау зм е з а д у б р о в ач к е г р а ђ а н е , али т о j e св ак а к о било сам о 14) Ћоровић о. с. 33. 16) Mon. Ragr. IV 115 ид. »Нека се зна како има Д8бровникБ paTb с Н иколомб лсбпаномБ на ЧТО 1370 лието« записано je на јед н о м дубровачком лекционару. Jb. Стојановић, Стари српски родослови и летописи (1 927) 115.
16
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
п р и ви д н о д а би ce к р а љ и Д у б р о в ч а н и за в а р а л и . Д уб ровч ан и су б р зо п р о зр е л и ту и гр у и бан Н И кола, „ g ra n d issim o am igo de c u p p a n N fcola” , б и о j e з а њ и х ч о в е к к о г а je т р е б а л о свакако обићи п ри ли ком п р е г о в о р а са к р аљ е м р а д и Алтомано,ви ћ ев е ствари , је р ce он „ м ал о б р и н е з а н аш е с т в а р и .”16) Н и к о л а А л то м ан о ви ћ , си гу р ан у за ш ти ту сво га м оћнога п р и ја те љ а , п оч ео je д а у д а р а н а м уке заробл>ене Д у б р о вч ан е, д а би им и зм ам и о ш то већи о тку п . У т у с в р х у п о сл ао je свога чо века Р а д а ш и н а Л и ск у у К о н ав л еа гд е су ce зар о б љ е н и ц и н ал ази л и , к о ји м а j e Л и ск а — n o р е ч и м а Д у б р о в ч а н а — сипао е р е л у м аст на го л о м есо и п р и м ењ и в ао „alia te rrib ilia g en e ra to rm e n to ru m ”, т а к о cy м н о ги н а м укам а л у ш у иеп устили , a д р у ги су п р о д а в а л и с в е ш то су и м ал и сам о д а би саставили т р а ж е н у своту. H a т а ј н ач и н и с т е р ао j e ж у п а н , твр д и л и су Д у б р о в ч ан и , 4000 д у к а т а . Ш тета п а к н ан ета Р е п у б л и и и цењ е н а je н а 30.000 д у к а т а .17) 1в) Mon. Rag. IV 120. У вези са овим срдачним односима између Горјанског и жупана Николе стоји свакако и пријатељско држање Алтомановићево према католичкој цркви. Theiner, Mon. Hungr. 1 116: Папа Гргур (X дозволио je 16 јуна 1372 год. малој браћи из Босне да приме »in territorio fori Roinich (sic), spectante ad nobilem virum Nicholaum de Altamanich, sub dominio regis Rascie, duo loca« и да тамо саграде манастире. 17) lb. 117, 121. Б. Цвјетковић, Dubrovnik i Ljudevit Veliki (1913) 108 и B. Ћоровић о. с. 32 смањују цифру на 3000, без разлога. Друго je питање, да ли je штета стварно износила онолико колико су Дубровчани тврдили. О пустошењу дубровачке околине и о несигурности која je тада и h ži мору владала има занимљивих података у Дуброоачком државком архиву. Децембра месеца 1371 саслушавани су оштећени сељаци »ab exercitu illorum de Tribunio«. У Пољицама отето je: Хабошу, човеку Џива Гундулића 23 »главе« ситне стоке, 1 во, 1 крава, 2 магарца, 1 лук са тулцем и стрелама, 10 грошева у новцу, 1 женска туника, 3 лакта платна; Прибоју Богавчићу 2 магарца, 1 пар беочуга и 1 венац »de argento«; Д обровоју, човеку госпође Филипе (Менчетић) 2 магарца, 6 комада ситне стоке, 1 мотика, 2 секире, 1 капут; Ивану Розеници 10 к о м а д а ситне стоке, 2 вола, пола волујске коже, 1 секира, 1 tobal; Радичу Ријалнићу 2 магарца, 1 капа (piileus), 1 choser (косир) ad incidendum ligna итд. У Орону, у Затону, однето je: Браћи Припку и Велоју Медојевићима 3 магарца, 70 .лаката тканог платна, 2 вреће брашна, 2 мотике, 1 chosier, 2 кошуље; Богдану М рделићу 3 магарца, 1 крава са телетом, 30 лаката »de suchna ordita«, 1 chosier; Павлу, човеку Марконија Лукаревића, само једна одећа {clamis una de suchna); Видоју 2 вола, 13 ком. »animalia minuta«, 2 магарца, 14 лаката »suchne albe«, 2 тунике »de Rassa«, 1 кошуља, 1 мач (spata), 1 штит, 1 tirgulus cum una corda et opera; Прибилу 3 јарета, џа к брашна, 1 fraxeria, 1 пар обуће »coloris viridis«, 1 tavaria, 1 sitola, 1 vedriga, 1 фењер (lucerna), 1 tobolia итд. Lamenta de foris I (1370—73), непрошивен и подеран лист о д децембра 1371. У лролеће
1372 десет Италијана, »omnes et singuli de civitate Ydronti,« платили cy 107 дуката »ad redimendum et liberandum eos de carceribus Sclavorum de Malonto — Молунат y Конавлима — de regno Rassie, qui piratico
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
17
С вакако д о к je в о јс к а ж у п ан а Н и к ол е била з а у зе т а у П р и м о р ју , успело je кн е зу Л а з а р у д а к р а је м 3370 отм е од њ е г а Р у д н и к , њ егов н а јв а ж н и ји и н а јб о г а т и ји гр ад .18) % У п р олеће 1371 н астави о je А лтом ан овић пустош ењ е дуб р о в ач к е области. Р еп у б л и к а je , п р и теш њ ен а, уч естал а са м о л б ам а за пом оћ к р а љ у Л у д в и ку , своме заш ти тн и ку , излаж у ћ и на д у гач ко и ш и р о к о сва н ед ел а к о ја je починио њ ен об есн и сусед и м олила je к р а љ а д а je спасе проп асти ,,од ш изм ати к а и н езн аб о ж ац а као ш то je речени Н и кол а са своји м љ у д и м а ” .19) И за б р ан и п о к л и сар и , Д о б р е К ал и ћ и И ван Гред и ћ , добили: су, п о л азећ и за Б у д и м , н ал о г д а сврате у з пут и у С рем ску М итровиц у и д а го в о р е са б ан ом Горјанским,, али к а к о je к р а љ баш у то вр ем е п ри спео у Д а л м а ц и ју , т о се они у п у т е пр аво там о н е у д а р а ју ћ и н а Срем. Д у б р о вч ан и м а je д о б р о д о ш л о ш то нису м о р ал и им ати по>сла са м ачванским б ан о м . Г р ед и ћ у и К алићу je и зр еч н о н агл аш ен о д а се извуку, а к о je м огуће, у сл у чају д а их к р а љ уп ути на бана, д а га пот а јн о об авесте д а je Г о р ја н с к и вр л о вел и ки п р и ја те љ ж у п ан а Н и к о л е и д а би за Д у б р о в н и к било и н о го бол>е и к о р и с н и је д а се та ствар р асп р ави на д в о р у . Д у б р о в ч а н и су гл едал и д a ставе у п о к р ет све, сам о д а би у ти ц ал и н а кр аљ а Л у д в и к а д а се зау зм е за њ их, na су чак н ал о ж и л и св о ји м п ок л и сари м а д а зам о л е и Ф илипа II Т ар ен тско г, т и т у л а р н о г ц а р а ц ар и гр ад ск о г, д а п о р ад и к о д к р а љ а , сво га р о ђ а к а , са ким je т а д а био з а је д н о , за њ и х о в у с тв ар .20) Д у б р о в ач ки м посланицим а, м еђутим , н и је пош ло за руком д а елим иниш у м ачван ског бан а, је р je о в а ј, no н ал о гу крал^а Л у д в и к а , полетком м а ја т р а ж и о о д Р еп у б л и к е п о д атк е о пор о б љ ен и м д у б р о в а ч к и м гр ађ ан и м а, п о ш то je им ао н ам е р у д а се састан е са ж у п ан о м Н иколом и спор л и к в и д и р а. Д у б р о в, « P e r u n t eos«. Div. N o t. 9 (1370—78) fol.48a, п о д 8 а прил ом 1372. И с те го д и н е пао je у р о п с т в о С т е п о ш а С т е п а н о в и ћ а из Д р а ч е вице, ч ов е к а ж у п а н а Н и кол е, и М и л ош П о в ића , че л н и к ц а р а У р о ш а и л и ц а р и ц е Јелен е. С т еп о ш je М и л о ш а д р ж а о у там ни ци у О б о д у к р а ј Ц а в т а т а , и пустио r a т е к к а д а je при м и о откуп. Ср. Ј и р е ч е к , Спом ен и к XI, 10. Ј о ш у а п р и л у 1386 р а с п р а в љ а д о се у Д у б р о в н и к у »ad s a tis fa c tio n e m d a m p n if ic a to ru m te m p o r e Nicolai d e A ltim ano«. Ји р еч ек , Cas. m us. k r. ćesk. (1886) 260, нап. 93. 1в) Јиречек, Ист. С р б а Р 323 нап. 3.
I9) Mon. Rag. IV 117. го) lb. 119.
МИХАИЛО Ј. Д И НИ Ћ
18
чани су, с у м њ а ју ћ и у и ск р ен о ст б ан ове а к ц и је, поручили свом е ЈХЈађанину Ж и в к у Д л ш ч и ћ у д а саогацти бану, как о je и н т е р в е ^ ц и ја р а д и за р о б љ е н и к а постала и зли ш н ом , . је р су м ноги о д ови х п ом рли на м укам а, a д р у ги су ce м орали искупити, т а к о д а ce ско р о н и к о виш е не н ал а зи к о д ж уп ан а Н и к о л е.21) Н ису само д у б р о в а ч к а „ А с та р еа ” и су хозем н а тр го в и н а тр п ел е о д с у ко б а са руд н и ч ки м ж уп аном А лтом ан ови ћеви љ у ди су почели д а д о с а ђ у ју Д у б р о в ч ан и м а и на мору^ те j e Р еп у б л и к а м о р ал а п р е д у зе ти м ере д а и с те стран е заш ти ти и н тер есе св о ји х гр ађ ан а. 20 м а ја упућен je Н и к ол а из А нконе са је д н и м н ао р у ж ан и м б р о д о м у Б ок у К оторску, са зад атк о м д а п р о д р е д о Р и сн а и там о уни ш ти еве љ уде ж у п ан а Н иколе к о је би н а м о р у п о х в а т а о , али д а пази д о б р о д а не д о ђ е у сукоб са К о то р о м . К отор je н ед авн о био ступ и о п о д заш ти ту У гар ск е и Д у б р о в ч ан и су м орал и им ати н ар о ч и ти х о б зи р а прем а свом е стар о м супар н и ку, к о га су р а н и је чак обеђи вали д а je у с п о р азу м у са ж у п ан ом Н иколом и д а му п о т а јн о наб ав љ а о р у ж је . З а п о в е д н и к д у б р о в ач к о г р а т н о г б р о д а ја в и о j e у с к о р о д а м о ж е непријзтел>у нан ети велику ш тету, ако му ce п с ш а љ у п о тр ебн е ствари. Д у б р о вач к а в л ад а била je потпуно зад о в о љ н а њ еговим р а д о м и упутила му je већ 30 м аја све ц 'о j e т р а ж и о са је д н и м вр л о ласкавим писмом .22) д о к ce м алена р еп у б л и ка п о д Срђем у п и њ ал а свим силам а д а о р у ж је м о д б и је и на м ору и на суву опасн ост к о ја j e сна!чла, по ч ел о je и зн е н а д а д а ce облачи н еб о н ад А лтом ановићем . К р аљ В укаш ин и Б ао ш и ћ и , м о ж д а п о такн у ти од Д у б р о в ч а н а , a свакак о у з п р и ја те љ ск о д р ж а њ е бан а Т вртка и к н е за Л а за р а , одлучили су д а нап ад н у ж у п а н а Н иколу, д а р а с к р с т е је д н о м за свагда са тим опасним суседом . Н икола je св а к а к о в ећ у м а ју зн ао за њ и х о в е нам ере, и несум њ и во у вези са тим е сто ји љ его в п о к у ш ај д а ce и зи и р и са Д убровником . А л том ан овићев к е ф а л и ја у К онавлим а, О б р ад З о р к а , т р а ж и о je , наим е, п р еко л у б р о вач к о г грађ ан и н а Л он а Д рлсића д а Р е п у б л и к а п о ш аљ е свога к у р и р а no т о ј сгв ар и ж упану. Л о н е Д р ж и ћ д о б и о je н ал о г (22 м аја 1371) д а саопш ти кеф ал и ји О б р ад у , как о н и је п о тр еб н о д а и Д уб ровч ан и ш аљ у ку-
2l) lb. 120 ид. 32) lb. 122, 124.
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
19
ри ра, већ д а сам о он п о ш аљ е с в о га ч о в е к а А л то м ан о ви ћ у . Ш то се ти ч е м олбе к е ф а л и ји н е д а з а вр ем е п р е г о в о р а б у д е п р и м и р је и зм еђ у њ е га и Р еп у б л и к е, Д р ж и ћ je и м ао и з ја в и т и д а 'о в а то не т р а ж и , али, ак о он то б аш ж ел и , у ч ини ће из љу~ б ави прем а њ ем у. У слови за п р и м и р је б или би: 1) О б р ад о в и љ уди не см еју д о л а зи ти у Д уб ровник, нити Д у б р о в ч а н и у њ егове о б ласти : ако би к о г о д п р е ш а о н а н е п р и ја т е љ с к у тер и т о р и ју , има се см атрати зар о б љ ен и к о м . 2) Р е п у б л и к а ће нареди ти за п о в е д н и к у г а л и је п р е д Д р а ч е в и д о м д а sa врем е п р и м и р ја не н а п ад а О б р ад о в е љ у д е н а ко.пну, али се за т о ови не см еју у п у ш тати на м оре. 3) П р и м и р је ће т р а ја т и јо ш три д ан а no п о в р а т к у к е ф а л и ји н о г ч о в ек а о д ж у п ан а. 4) К урири he ићи сл о б о д н о о д је д н е стр ан е к д р у г о ј. 5) А ко к е ф а л и ја за х т е в а, Д р ж и ћ ћ е п о л о ж и ти за к л е т в у на п р и м и р је у име Р еп у б л и к е, a он у им е ж у п ан а Н и к о л е.23) П р е го в о р и и зм еђу за р а ћ е н и х стр ан а нису п р и вед ен и к р а ју , несу м њ и во стога ш то се ст ал а п р и б л и ж а в а ти В у к аш ин ова в о јс к а . В ећ 10 ју н а о ч ек и вал о се у Д у б р о в н и к у д а ћепокл и сар и , упу ћ ен и кр аљ у , за те ћ и о в о га у С копљ у „e t da la> in cu inver P re s re n ad a lg u n a de le *sue c o r te ” .=J) Д ес ет а к д ан а к а сн и је б ио je В укаш ин са сином М а р к с м п о д С кадром , о д ак л е су н ам ер ав ал и д а у д а р е н а О н о го ш т — Н и к ш и ћ — гд е их je св а к а к о А лтом ан овић оч ек и вао . У исто врем е трзжио je Ђ у р ађ Б а о ш и ћ о д Р еп у б л и к е д а на св о ји м б р о д о в и м а п р еб ад и њ е го в е чете у з-емљу ж у п ан а Н иколе. Д у б р о в а ч к а в л ад а т р а ж и л а je о д А н д р и је П аш тр о в и ћ а и к е ф а л и је Р а д и ч а Ј у р је в и ћ а , Б а о ш и ћ е в и х љ уди , к о ји су je и о б а в е с т и л и .о В у к аш иновим и Ђ у р ђ ев и м нам ер ам а, д а jo j јав-е к а д а т р е б а ф лота д а буде на о д р еђ е н о м м есту р а д и п р е в о за в о јс к е . Д а љ е je ја в љ а л а , д а ће њ ен и б р о д о в и о стати д а ч у в а ју п р е л аз и д а ч ек ају, „ а к о се у к а ж е п о тр е б а д а се Ју р и н х в о јс к а п ребаци са Н икол и н о г т ер ен а иа Ј у р и н т е р е н ” . K ao ј^слов з а ове услуге т р аж и л а je Р е п у б л и к а д а Б а о ш и ћ овом п р и ли ком не предузим а ни ш та п р о ти в К о то р а, д а не би о в а Ј им ао п о в о д а д а сеж ал и на Д у б р о в н и к у гар ек о м краљ у, — a д р у ги пут м ож е да иступи п р о ти в К о то р ан а к а к о му се свиђа.25} Н и к ад а се д о тл е А лтом ан овић н и је н а л а зи о п р ед већом : 28) lb. 124 ид. 24 ib. 126. !5) Ib. 126 ид.
20
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
опаснош ћу^ али н и к а д а н и је је ф т и н и је п рош ао. С пасли су ra, св акак о е л у ч а јн о , Т у р ц и , к о ји су за п р ет и л и зе м љ ам а д есп о та У гљ еш е и к р а љ а В у к аш и н а. О в ај j e у б р зо л о в у к а о с в о ју в о јс к у на ју г и већ у ју л у б и л о je у П р и м о р ју и сто стањ е ствари као и пре В у каш и н о ве п о ја в е . А лтом ановиА еви љ у д и о п ет о м етају д у б р о в а ч к у тр го в и н у н а м ору и Р е п у б л и к а о а е т ш аљ е св о ју га л и ју са Н и к о л о м и з А нконе у Б ок у, са истш а за д атк о м као и д в а м есеца р а н и је . У августу j e Д у б р о в н и к .страховао за С тон и м олио к н е за И в а н а Н ел и п и ћа за пом оћ.20) KpajeM 1371 н астал е су у српским зем љ ам а вел и к е пром ене, судбоносн е и з а д а љ е о д н о се и зм еђ у Н и к о л с А лтом анови ћ а и Д у б р о в н и к а. У б о ју к о д Ч рн ом ен а п ао j e к р аљ Вукаш ин, a д в а м есеца к а с н и је у м р о je и д ар У рош . Д о тл е je у Д у б р о в н и к у п о с т о ја л а н а д а д а je оп асн о ст о д ж у п а н а Н и к о л е сам о п р о л а зн а и д а ће ce Р е п у б л и к а б р зо реш и ти н о в о г суседа, у за в а д и не сам о са њ ом е, већ и са м н ого м о ћ н и ји м суседим а, босанским баном , кн езо м Л азар ем , к р аљ е м В ук аш и н ом и Б аош ићим а. С ада, м еђутим , к а д а j e п оги н уо В укаш и н и к а д а je са У рош ем кон ачн о н естало и сенке ц ен трал н е в л ас ти у Раш к о ј, почело ce у в и ђ а ти , д а н о в о с т в о р е н о стањ е м о ж е и д у ж е вр ем ен а п о т р а ја т и и Р еп у б л и к а je м о р ал а п р и сту п и ти ствар ањ у н о р м ал н и х о д н о с а са но ви м суседом , м а к о л и к о jo j ce он чинио н езго д н и м , је р j e он и п ак д р ж а о у с в о јц м р у к ам а области о д и зу зет н о г зн а ч а ја з а д у б р о в а ч к у коп н ен у тргови ну. П очетком 1372 об н овљ ен и су п р его в о р и р а д и закљ у ч еш а м ира, и овом п р и ли ко м д о ш л о j e д о п р е т х о д н о г прим и р ја , чи ји j e р о к п р в о б и тн о и сти ц ао о У скрсу, али je к ас н и је , н а м олбу Д у б р о в ч а н а , п р о д у ж е н д о Ђ у р ђ е в а д ан а. В ећ и no тон у , к о ји м je д у б р о в а ч к а в л а д а п и сал а к е ф а л и ји О б р ад у и мол и л а д а ce п р и м и р је п р о д у ж и д о Ђ у р ђ е в а д ан а, в и д и ce д а je Р е п у б л и к а б и л а сп рем на д а чини к о н ц еси је, п о ш то je њ о ј виш е било стало д о и зм и р ењ а. П о к л и сар Б л а ж В о д о п и ћ je свак а к о успео д а јо ш у п р о л ећ е 1372 п р его в о р е п р и в ед е к р а ју . тјо^што j e Р еп у б л и к а с а д а б и ла в о љ н а д а п р и х вати гл авн и зах т е в ж у п ан а Н и ко л е, д а ce њ е м у и сп л аћ у је српски д о х о д а к .27) Г р ан и ц а je о п е т б и л а о т в о р е н а и т р го в а ч к е в езе и зм еђ у суседа почеле су д а ce о б н а в љ а ју . В ећ 12 авгу ста 1372 н ав о д и ce ” ) Види II део, нап. 18. Mon. Rag. IV, 130 ид.
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
п ри ли ко м је д н о г спора к а о с в ед о к M ilan A lbanensis, h o m o Nicole c u p p a n i,28) очит зн а к д а су т а д а в ећ в л а д а л е н о р м ал н е п р и л и к е изм еђу А лто м ан о ви ћ а и Д у б р о в ч а н а; a 27 о к т о б р а исте го д и н е исп латила je Р е п у б л и к а посл ан и ц и м а р у д н и ч к о г ж у п а н а 2000 п ер п ер а св ето д и м и тар ск о г д о х о т к а ,29) — први сл у ч ај д а je о в ај исплаћен је д н о м в ел и к аш у , И сто так о прим ао je А лтом ан овић оп ет 900 п е р п ер а о д „сол ског к у м е р к а ”.30) * И зл о ж и л и смо све ш то нам и зв о р и к а з у ју о Н и к о л к А л то м ан о в и ћ у д о к р а ја 1371, a ни је д н о м р е ч ју нисмо п ом енули в р х о в н о г го с п о д а р а ср пских зе м а љ а , ц а р а У рош а. С ам а та ч и њ ен и ц а р ечи то го в о р и , д а je р у д н и ч к и ж у п ан и с т у п а о п о тп у н о сам о стал н о , јо ш з а ж и в о т а п о с л е д њ е г Н ем ањ и ћ а н а р а ш к о м п р естолу, и д а о в ај н и је им ао ап со л у тн о н и к а к в о г у п л и в а на њ ега. Д о о т в о р е н о г су ко б а, и згл е д а, ип ак н и је д о л а зи л о , к а о ни д о ф о р м ал н о г о ц е п љ е њ а А л то м ан о ви ћ ев о г о д У р о ш а . О р б и н и 31) прича, как о су к н е з Л а за р и Н и к ол а А лтом ан о ви ћ , д а би слом или м оћ М р њ ав ч ев и ћ а, склопили с а в е з са ц ар ем У рош ем и к а к о je на К о с о в у д о ш л о до б о ја. К н ез Л а з а р са својим четам а п о б егн е п р е су ко б а, т е ж у п ан Ни~ к о л а б у д е потучен, a цар У рош за р о б љ е н и у ск о р о см акн ут о д к р а љ а В укаш ин а. И сувиш е л е г е н д а р н о звучи ова прича: о Л а за р е в о м и зд а јс т в у н а К о со ву и њ е го в о м савезу са к р в ним н еп р и јатељ ем А лтом ан овићем , д а бисм о jo j м огли, б е з о с л о н ц а у д руги м и зв о р и и а , п о к л о н и ти и н а јм а њ е вере. И ? њ е би се м огло закљ у ч и ти н а јв и ш е то , д а je О рб и н и м ислио д а су о д н о си изм еђу ц а р а и ж у п а н а б или до к р а ја д о б р н , Д а Н и к о л а А лто м ан о ви ћ н и је ф о р м ал н о р а ск и н у о са с в о ји м с и зе р е н о м м огло би се, з а н ево љ у , и зв ести и и з н атл и са н а г р о б у Н и ко л и н е м ајк е В и тославе, к о ји ,.постави с и н б м о и ж 8 п ан ћ Н икола Bb д н и .цара '&poina”?'*) И м а, д о д у ш е, је д н а д у б р о в а ч к а б ел еш ка к о ја тв р д и п р о ти в н о . Д у б р о вч ан и , к о јк 28) Lam. de foris 1 (1370— 73), п о д н а в е д е н и м д а ту м о м . И и е п л а т а с т о н с к о г д о х о т к а јеру сзл им ск им к а л у ђ е р и м а 17 с е п т е м б р а 1372 б и л а je у п р и с у с т в у М а р и к а Б р а т о с л а в и ћ а и Б о г у н а Б о ж и н о в и ћ а » h o m in i b u s Ctippani Nicole de A ltom ag no« . Z b o r n ik u slavu V. J a g i ć a 541. 5“) Ib. 539.
30) Прилог .XI. 31 Стр. 275. ■ ’2). За п и с и и натписи I бр. 136.
22
МИХАИЛО Ј. Д И Н И Ћ
к а т к а д при п р е го в о р и м а са су седи м а н а в о д е за п откреп љ ењ е с в о је т е зе п р и м ер е и з п р о ш л о сти , по м и њ у у и н стр у к ц и ји за с в о је п о сл ан и ке в о јв о д и Х р в о ју о д 16 н овем б р а 1403 како „U ro s p erd e la sig n o ria e t n ien te n o n li rem axe, sollam ente R a g u sa fo c h a x a so a, sa lu a n d o g e lo tr ib u tto e t re le v a n d o in fi n iti d ani dal c o n te V o y sav o et z u p an N icola, li qual vo lean tu p r al d itto U ros quello p o co , che li e ra re m a so in nny; e t 'n u y c o n sid e ra n d o lo g ra n d e a m o r, che p o r to lo so p a d re a qu esta n o s tra cita, n uy n o n v o lessem o c o n s e n tir de d a rio , salvo al d itto U ro s so fiol, so ffra n d o inanci de m o lti dani, com e po d esti s a v e r ” .33) З н а ce п о зи ти в н о д а je В оислав В оин овић био у п у н о ј сагласн о сти са ц ар ем У рош ем . З б о г т о га п од л еж е сум њ и и она т в р д њ а Д у б р о в ч а н а о д н о с н о ж у п ан а Н иколе, тим п ре ш то ce о п а ж а о ч и та т е ж њ а д а се ствари т а к о претставе к а о д а су сви у стал и п р о т и в у ц а р а У рош а, и зу зев Д у б р о в н и к а. Ф акти чка сам о стал н о ст Н и к о л е А д том ан ови ћа о гл ед а ce и у том е, ш то je к о в а о свој новац^. св ак а к о у Р у д н и к у .31) О чу ван о je о д њ ега виш е к о м а д а с натп и сом ; В Х риста Б о га б л а го в е р н и ж уп ан Н и ко л а.55)
33) 34) g ro s s i de 35)
Čas. mus. k r . česk (1886) 275 нап. 138. Cp. Archiv XIX, 591, г д е ce у в ези ca А л т о м ан о ви ћ ем п о м и њ у Rudnicho. S. Ljubić, O p is j u g o sla v e n sk ih n o v a c a (1875) 178.
IV Б и тк о м на М ари ц и н и је је д и н о о т с т р а њ е н а оп асн ост к о ја je п р ети л а Н иколи А л то м ан о ви ћ у о д к р а љ а В укаш ин а и Б а о ш и ћ а . А м б и ц и ја н ем и р н о г ж у п ан а д о б и л а j e са д а н овог п о л ета. „ Н е п р е п о р н о ја ч и ” о д к н е за Л а з а р а , Н и к о л а j e усг.ео д а п о в р ати к р а је м 1371 или п о ч етк о м 1372 Р уд н и к ^1) Д аљ е, у б о р би к о ја ce р асп л ам тел а о к о В у к аш и н о ви х зем аљ а, глед а о je д а за г р а б и за себе ш то виш е, у п рвом р е д у б огатн т р го в а ч к и г р а д П р и зр ен , к о ји j e о д м а х после Ч рн ом ен а n o ceo Ђ у р ађ Б а о ш и ћ . Али А л то м ан о ви ћ ев п о к у ш ај д а ce препад ом д о к о п а г р а д а о с т ад е б ез усп ех а. П р и зр ен су за д р ж а л и и д аљ е Б а о ш и ћ и .2) У б р зо после о в о г а с у ко б а и р и б л и ж и о ce ж у п а н Н икола зетск о м г о с п о д а р у , п о с р е д о в а њ е м М л етак а, — ки вн и х на Д уб р о в н и к зб о г св о га су к о б а са У гар ско м . Јед н и м писмом о д 16 маја. 1373 о б ав ести л и су Д у б р о в ч а н и к р а љ а Л у д в и к а д а je М л етач ка р е п у б л и к а п о сл ал а с в о је га л и је у зе т ск о пр‘им о р је са је д н и м изаС лаником , к о ји j e им ао д а п р е г о в а р а са Б ао ш и ћ е м и А лтом ановићем ,„ас1 d e s tru c tio n e m e t d ap n u m v e stra ru m te rra ru m e t p re c ip u e huius te rre n o stre R ag u sii”. M aл е н а Р е п у б л и к а м о л и л а j e к р а љ а з а и н т е р в е н д и ју к о д њ ени х су с е д а д а j e ce о к а н е .3) З а б р и н у т и , Д у б р о в ч ан и су у ск о р о у п у ти л и јо ш је д н о писм о н а у га р с к и д в о р , и зл а ж у ћ и д етаљ н и је м л етач ке нам ере. Р е п у б л и к а Св. М а р к а т р а ж и л а je о д Ђ у р ђ а Б а о ш и ћ а д а jo j п о м о гн е в о јск о м п р о ти в У гарск е и пад о в с к о г г о с п о д а р а Ф р ан ћ еск а К а р а р е , a з а т о j e о б ећ авал а Б ао ш и ћ у К о то р и Д р ач . Н и к о л а А л то м ан ови ћ им ао j e доби ти , з а исте у слуге, С тонски Р ат. М л етач ка ф л о т а т р е б а л а je д а ‘) Ћоровић, о. с. 34; Јиречек, Ист. Срба II, 84, нап. 3. 2) lb. I8, 328. 3) Mon. Ragr. IV, 139 ид.
24
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
оп сед н е Д у б р о в н и к са м о р а, a Ђ у р а ђ и Н и кол а са суха. Све о в о см атр ал и су Д у б р о в ч а н и к а о сасвим си гурно („ c e rtitu d in a lite r h a b e m u s” ), али, n o њ и х о в о м и зреч н ом к а зи в а њ у , н и је им било п о зн а т о ш та j e у п р а в о у гл ав љ е н о : „Q u o d autem dicti V en eti f irm a v e rin t vel fe c e rin t cum d ictis G e o rg io e t N ico lao ig n o ra m u s ” .4) К а к о д а љ е o п р о је к т о в а н о м савезу или о нек а в о ј а к ц и ји н а о с н о в у њ е г а нем а ни пом ена, то je вер о ватн о д а се све св р ш и л о сам о н а п о к у ш а ји м а и д а се Д у б р о в ч аним а о п а с н о с т чи н и ла — или су je б арем они т а к о приказал и — м н о го в ећ о м н е го ш то je у ствари б и л а.5) З б л и ж е њ е Н и к о л е А л то м ан о ви ћ а и Ђ у р ђ а Б ао л гаћ а о б ја с н и о j e К ан стан ти н Ј и р е ч е к 6) к ао о д б р а н б ен и савез п р в о га п р о ти в к о а л и ц и је б ан а Т в р т к а и к н еза Л а за р а , к о ји су се п р о ти в н>ега о р у ж а л и . K ao н а гр а д у за о б ећ ан у пом оћ д о б и о je Ђ у р а ђ Т р еб и њ е, К о н авл е и Д рачеви ц у. Ји р е ч к о в а т е за j e о п ш те п р и м љ ен а, б ез и к ак в е р езер в е .7) С твар, м еђути м , не и зг л е д а т а к о п о у зд а н а. О стављ ам о к а стр ан у ш то Д у б р о в ч а н и ја с н о твр д е, д а je сав ез био упер е н п р о ти в њ и х : у с т р а х а су в ел и ке очи. В а ж н и ја je њ и х о в а т в р д њ а д а je А л то м ан о ви ћ з а себе т р а ж и о С тонски Р ат. T o с в а к а к о не би м о гл о д а б у д е д а je он п р и д о б и о Б а о ш и ћ а за себе no ц ен у п о м ен у ти х о б л асти , је р у том е с л у ч ају ж уп ан Н и к о л а не сам о д а не би б ио с у с е д С тону, већ би б и о сасвим п о ти сн у т и з П р и м о р ја , те би било и ск љ учен о д а je м огао прете н д о в а ти на т а ј д е о Р еп у б л и к е. З ати м , к ак в о г би рачун а им ала В е н е ц и ја д а п р и в о д и у д ел о је д а н савез, ч и ји би цил> б ио сп асав ањ е А л то м ан о в и ћ а? Н а јз а д , вел и ко je п и тањ е, к а о ш то смо в ећ и стакл и , д а ли j e д о с а в е за уоп ш те и д о ш л о или се све св р ш и л о сам о на п р его во р и м а. О с т а је н а р а в н о ч и њ ен и ц а — н а к о јо ј je Ји р е ч к о в о м и ш љ ењ е и за с н о в а н о — д а j e Ђ у р а ђ Б ао ш и ћ к р а је м нов е м б р а 1373, п о л а го д и н е после п ом ен ути х п р е го в о р а са М лецИма, био „господарк woh3 h зш л н npn.wopcKofi, кои te vvkoao 4) Ib. 139 ид. 5) По Орбинију 302, Баошић и Алтомановић одустали су од своје намере да нападну Дубровник због краља Лудвика који им je запретио »che se voranno travagliare le sue Cittž, egli verebbe in persona con la sua gente ž travagliare essi in casa loro«. Исто тврди и Растић (158). e) Die Handelsstrassen und Bergwerke von Serbien und Bosnien 36; Čas. česk. mus. (1886) 269; Историја Срба II 83. 7) B. Клаић, Povjest Bosne 154; J. Ђелчић, La Zedda e la. dinastia »ići Balšidi (1899) 95 идд.; Ћоровић. o. c. 35 итд.
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
25
Д8крокника“ ,8) али за ш ест м есеца он je м огао, чак и д а je и м ао с а в е з са Н и ко л о м , д а ce п редом исли и д а посед н е на с в о ју р у к у по м ен у те области, у о п ш то ј ја г м и к о ја je нас т а л а за А л то м ан о ви ћ еви м зем љ ам а, је р и иначе ако ce и прими., Ји р е ч к о в а т е за и з л а з и д а je ж у п ан о в сав езн и к „изог.тао у о д луч ни ч а с ” .9) H e т р е б а см етнути с ум а ни то, да су Т р е б и њ е , К о н авл и и Д р а ч е в и ц а по вл ач и л и за собом и 2000 п е р п е р а св е то д и м и та р с к о г д о х о тк а , з а к о ји м je руд нички ж у п а н то л и к о ж у д е о и р ад и кога je то л и к о ја д а за д а о Дуб р о в ч ан и м а. Ђ у р а ђ Б а о ш и ћ св а к а к о н и је био в р ед ан те ж р т в е и н и је б и о ч о век на к о г а je А л то м ан ови ћ м огао, чак и n o ту цену, д а р а ч у н а у кри ти чн ом м ом енту. Све je то А л то м ан о в и ћ н есу м њ и во в р л о д о б р о зн а о и м п ого мепосредн и је о с е ћ а о него ми д ан ас. О к о а л и ц и ји , о б р а з о в а н о ј п р о ти в ж у п ан а П нколе, и о њ е го в о м п ад у зн а н а јв и ш е д а при ча М авро ОрОшги.10) Пош то j e А л то м ан о ви ћ п ри ли ком је д н о г састан ка са кнезом Л а з а р о м п о к у ш ао д а о в о га п р ев ар о м у б и је, Л а за р „пош љ е п о сл ан и к а у га р с к о м к р а љ у Л у д в и ку , м олећи га да му буде на п о м о ћ и д а ce освети за н ан ету му ср ам о ту о д и зд а јн и ч к о г Н и к о л е, о б ећ ав ш и м у 10.000 л и та р а ср еб р а и д а he му бити п о сл у ш ан и в ер ан слуга. П р е г о в а р а о je у з то и са босан ским б ан о м Т в р тк о м , к о ји je био н е п р и ја те љ т о га Н иколе, мол ећ и д а му п о м о гн е у овом п р е д у зе ћ у . У гарск и краљ посла му о д м а х п о д Н и ко л о м Г о р јан ск и м , к о ји je т а д а био бан у С рем у, 1000 к о п љ ан и к а, a б о сан ски б ан д о ђ е л и чно са св.ојом в о јс к о м . И т а к о зд р у ж е н и сви з а је д н о са кн езо м Л азар о м п р о д р у у зем љ е Н и к о л и н е л ставе све п о д мач и о гањ . Ник о л а , в и д е ћ и д а им н и је дО растао и д a им ce н еће м оћи одуп р ети , п о ч е ce повл ач и ти п р ем а П ри м о р Ју. И д о ш авш и прво п о д г р а д К л о б у к , к о ји беш е п о вер и о на ч у вањ е неким племићим а зв а н и м -Зо р ке (S o rc h e ) и к о ји м а беш е учини о м ного д о б р а , н и је био п у ш тен _у гр ад . В идећи и з д а јс т в о упути ce у Т р е б и њ е и К о н а вле. Али ни там о н и је р а д о при м љ ен ; пош то j e т о о п ази о , за у с т ав и ce н еко врем е д а разм и сл и где би п о т р а ж и о спаса. У Д у б р о в н и к н и је х т е о ићи, је р je з а зи р а о о д т о г а г р а д а зб о г св и р еп о г р ата, к о ји je на њ и х био ди гао. 8) П овељ е и писма 1 1, 107. °) Ћ о р о в и ћ , о. с. 35. l0) Стр. 284.
26
МИХАИЛО
ДИ Н И Ћ
м ада су тад а били у миру. В р ативш и се н атр аг, уђе у свој гр а д У ж ице. К ада je то с азн ао кн ез Л а за р , д о л ети о д м ах са целом св о јо м в о јс к о м и оп сед н е ra . И п о ш то га je т у к ао р азличитим средствим а, н ар о ч и то огњ ем , они у н у тр а п р е д а д у се, не мо-гући виш е д а - д а ју с т п о р а . И т а к о je оп аки Н икола за р о б љ е н са целим им етком и п р е д а т на ч у в ањ е н е к о ј вдастели, својим см ртним н е п р и ја те љ и м а , ч и ја je гл ава б ио Стеф ан М усић. О вај му, са п о тајн и м п р и стан к о м к н еза Л а зар а. ископа очи. Т ако ослепљ ен остан е н еко врем е у је д н о м манастиру, затим п о т у ц а ју ћ и ее о д м еста д о м еста зау ст ав и се н а јз а д у Зети к о д Б ао ш и н и х син ова, к о ји му п р у ж е м огућност д а ж и во тар и . Т у je 1374 д о ч е к а о к о н ац ж и в о та. H a тај je начин Н икола А л то м ан о ви ћ , к о ји није. н и к а д а х тео д а мир у је , био каж њ ен з а с в о ја нед ел а. О д о б л асти и зе м а љ а к о је je д р ж а о сваки о д с а в езн и к а у зе оно ш то je са њ им е rpairnчило, осим Т р еб и њ а , К онавала и Д р а ч е в и ц е , к о је п о с ед о ш е Б а о ш и н и синоби , мада н и с у у з е л и у ч е ш ћ а у ово м е рату". О д О р б и н и јев о г к а зи в а њ а н еш то je о д ав н о већ прим л>ено као тачно, на пр. у ч еств о в ањ е б ан а Т в р т к а у рату п р о ти в Н иколе и д о б и ја њ е пом оћи о д У гарск е. О д зн а ч а ја je у тв р д и тн , да ли je тачн о и п р и к а зи в а њ е сам ог то к а д о га ђ « ји за вр ем е сукоба. Д а je А л то м ан о ви ћ н а с т р а д а о v У ж ицу пот в р ђ у је и је д а н о д н а јп о з н а т и ји х н аш и х летоп иса. Н ам а се чиии да се м ож е п о к л о н и ти пуна в ер а и оном п р и к а зи в а њ у л о в л а ч е њ а ж у п ан а Н и ко л е на П р и м о р је. З а т о je о д нароч и тог зн а ч а ја ш то О рб ини каж е, д а су А л то м ан о ви ћ а и зд ал и З о р к е , к о ји м а je он м ного д о б р а у чини о. И з р а н и је г излага њ а зн ам о , д а je О б р а д З о р к а био њ е го в к е ф а л и ја у Треб и њ у и К онавлим а, где je он и д о ст а сам остал н о поступ ао. П ош то О рбини з а З о р к е ин аче н и је зн а о — н и гд е и х на д р у го м м есту не пом и њ е, — то je он и м ао п р е д собом несум њ иво как ав п о у зд а н и зв о р . И скљ у ч ен а je п р ет п о ст ав к а д а je ту n o среди как в а О р б и н и јев а к о м б и н ац и ја, је р je О б р ад З о р к а је д и н и из т е п о р о д и ц е, о ко м е се неш то- зн а : ни п ре ни п осле нема jo j пом ена, је р св акак о н и је м н ого ни зн а ч и л а .11) u) Ј е д и н а л и ч н о ст на к оју смо у к њ и г а м а д у б р о в а ч к о г а р х и в а к аи ш л и, a која би м о г л а с та ја т и у н е к ак в и м р о д б и н с к и м в ез ам а са 0 6 р а д о м З о р к о м , јесте R a do slav us Sorgich, »човек« С а н д а љ а и В у к ц а Храни ћа, иначе без и к а к в о г зн ач аја. R e fo rm . 31 (1397— 99) f,3 2b; ср. Refo rm , 30 (13S5—98) f.38b. У сваком случају, би ло д а je овај З о р ч и ћ син или к ак а в р о ђ а к О б р а д у , или д а je овај је д и н и п о з н а т и чл ан своје
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
27
Т ачн а j e исто т а к о и О р б и н и је в а т в р д њ а , д а Д у б р о в н и к н и је у ч ес гв о в а о у к о а л и ц и ји п р о т и в А л то м ан о ви ћ а. A ko ce прим и к ао и сп р ав н о О р б и н и је в о и зл а г а њ е о пов л а ч е њ у ж у п а н а Н и ко л е ка^ П рим орју^ о н д а ce м о р а при м ити и т о д а je он д о к р а ја о стао го с п о д а р Т р е б и њ а, К о н авал а и Д р а ч е в и ц е и д а су Б а о ш и ћ и п о сели о ве о б л ас ти ко р и стећ и т е ж а к п о л о ж а ј у ком е ce ж у п а н н а л а зи о , ш то О рб и н и , у остал о м ,.и з р е к о м .и т в р д и 12) и ш то смо уч и н и ли веро-ватним говор е ћ и о с а в е зу Б а о ш и ћ — А л то м ан о ви ћ . О с т аје јо ш п и тањ е д а т и р а њ а п р о п а ст и ж у п а н а Н иколе. Н а јп о у з д а н и ји летоп иси д а ју го д и н у 6882х т ј. од, 1 септ. 1373 д о 31 окт„ 1374,1S) К ако и О р б и н и п о м и њ е 1374 к ао год и н у см рти Н и к о л е А л то м ан о ви ћ а, т о j e о в а о п ш те у с в о је н а . Међутим , ако ce у в а ж е н аш и р а з л о з и г к о ји г о в о р е д а je рудн и чки ж у п а н о с т ао д о к р а ја г о с п о д а р о б л а с ти о к о Д у б р о в н и ка, о н д а j e ја с н о д а ce њ е го в п а д и м а став и ти п р е 30 нов е м б р а 1373, к а д а je Ђ у р а ђ Б а о ш и ћ и з д а о пом енуту повељ у, гд е ce спо м и њ е к ао г о с п о д а р Т р е б и њ а , К о н авал а и Д рачевице. To ce, у о сталом , не би п р о т и в и л о ни д ату м у к о ји д а је л етоп и с — д о г а ђ а ји су ce с в а к а к о о д и г р а в а л и вел и ком брзином, те их je сасвим м о гу ћ е см ести ти у вр ем е о д 1 септем бра д о 30 о к т о б р а 14) ■—, n a ни о н о м е ш то п ри ча О рбини, је р он о с т ав љ а при ли чан р а зм а к в р е м е н а и зм е ђ у А лтом ан ови ћ ево г о с л еп љ и в ањ а и њ е г о в е см рти , т а к о д а ce и из њ ега сасвим лепо м о ж е и звести , д а j e ж у п а н Н и к о л а „ р а с у т “ 1373 го д и н е. У п р и л о г те го д и н е и д е и то ш то ce у д у б р о вач к и м вести м а п о сл е м а ја 1373, к а д а je б и л о г о в о р а о а к ц и ји Вен ец и је, Б а о ш и ћ а и ж у п а н а Н и к о л е п р о т и в Д у б р о в н и к а , А лтом ан ови ћ в и ш е не пом и њ е к а о д и н аста. О сим то га, д а ли би породице, стоји Орбинијева тврдша, да je жупан Никола подигао Зорке до извесног значаја. “ ) Колико je Орбини био добро обавештен о териториалним променама у околини Дубровника седамдесетих година 14 века, доказује и то, што je тачно знао како су Требиње, Конавли и Драчевица дошли под власт Босне. Cp. Додатак. 13) Стојановић, Родослови и летописи 214. Други летописи дају 6881, 6883 na чак и 6884 годину. 14) Да су Твртко и Лазар водили енергично акцију oceha ce, рекли бисмо, и no изражавању наших летописаца: »Расипа кнез Лазар жупана Николу и ослепи ero«. И Дубровчани су слом Николе Алтомановића означавали изразом врло карактеристичним no акцију његових противника. Са. česk. mus. (1886) 270 нап. 123: »Forsan uno anno ante ■destructionem Nicole župani.«
28
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
Р еп у б л и к а б ез д а љ е га п р и с та л а д а и с п л а ћ у је светод и м и тарски д о х о д а к Ђ у р ђ у Б а о ш и ћ у д а н и су јо ш пре 30 н о вем б р а 1373 настали р е л а ти в н о н о р м ал н и о д н о с и у суседн и м зем љ ам а и с у дб и н а ж у п а н а Н и к о л е б и л а већ зап еч аћ ен а. П а и о н ај услов Д у б р о в ч а н а д а Б а о ш и ћ у не д а ју д о х о д а к ,,ако т к о б8де царБ г о с п о д и н б С рблем и в л астел о м и зем ли с р п ск о и ”15) кар "да п о к а з у је , д а j e у С р б и ји п о ч ел о р а ш ч и ш ћ а в а њ е и д а се већ т а д а о ч ек и в а л о д а се у с к о р о м о ж е об н о ви ти ср п ск а д р ж а в а. A k o р е зи м и р ам о п р е т х о д н о и зл а зи к а о н а јв е р о в а т н и је , д а су д о г а ђ а ји к о ји су п р е т х о д и л и слом у Н и к о л е Алтоман ови ћа, т е к л и о в а к о : a) У м а ју 1373 б езусп еш н и п о к у ш ај за с т в ар ањ ем с а в е за и зм е ђ у А л то м ан о ви ћ а, Б а о ш и ћ а и М л етак а п р о ти в Д у б р о в н и к а . б) У је с е н 1373 — изме.ђу 1 септем бра и 30 н о в ем б р а — н а в а љ у ју б ан Т в р т к о и к н е з Л а за р , пом огнути о д У гар ск е, н а ж у п а н а Н и к о л у и о д у з и м а ју м у област. в) З а в р ем е о в о г с у ко б а « у р ађ Б а о ш и ћ п о сед а Т р еб и њ е, К он авл е и Д р а ч е в и ц у .16)
15) Повеље и писма I Г. 107. 16) »Почетком 1373. год. узео je Конавле од Николе Алтомановића зетски господар Ђурађ Балшић, који je тада постао и господар Требиња и Драчевиде. Ђурађ je ускоро и лично дош ао у Конавле, где je 30. маја 1373. год. издао Дубровчанима повељу о слободној трговини no његовим земљама« пише Р. Грујић, Споменик 66, 12, a у напомени додаје: »Растић je забележио: да су Андрија Паштројевић и Радич кефалија, Балшићеви људи, ударили од Никшића на Николу Алтомановића и узели му Конавле и Требиње (Resti, Chron. Rag. 155).« Баошићево писмо иеђутим (Повеље и писма I 1, 106), на основу кога je изведено да je Ђурађ Баошић лочетком 1373 завладао Требињем, Конавлима и Драчевицом, погрешно je стављено у ову годину: маја 1373 преговарао je зетски господар са жупаном Николом и Млецима »ad destructionem et dampnum... huius terre nostre Ragusii«, те није могао онако пријатељски писати Републици. Што се тиче Растића, он на наведеном месту само верно препричава познати извор о пројектованом п оходу краља Вукашина и Баошића против жупана Николе (јуна 1371).
V
O судбини Н и к о л е А л то м ан о в и ћ а п о сл е њ е г о в о г пада н и је ce до сада н и ш та зн а л о .1) Д а je н еср ећ н и ж у п ан п реж и вео к а т а с тр о ф у д о к а з у је с л ед ећ а за б ел е ш к а у D iversa Cancell. 24 (1375— 1376) о д 4 августа 1376: V o c h x a V ladislavich. T h eo d o ru s calo y ariu s et B o g o n u s2) m a y e r (?), ho m in es c^uppani N icolai de A lto m ag n o , faciu n t m an ifestu m q uod ipsi v en d id e tu n t su id o n em dicti c u p p an i, quem h a b u e ru n t a d o m in a P h ilip p a de M en?e, M a rin o B ra to s la v ic h 2) p ro pp . C, q u o s fu e ru n t co nfessi h ab u isse ab e o ; q u o ru m y p p e rp e ro ru m d ix e ru n t se d ed isse dicte d o m in e P h ilip p e p ro tin c tu r a d icti su id o n is pp. L e t alios pp. L p ro m is e ru n t d e b e re d a re e t a s s ig n a re d ic to ? u p p a n o . E t si no n assig n a b u n t ita q u o d c u p p an u s n o n sc rip se rit M a rin c h o de r e c e p tio n e illorum d ictu s V o ch x a o b lig av it se d eb e re re stitu e re d o m in o M a rin o d ic to s pp. L. Kao ш то ce ви д и , ж у п ан Н и к о л а им ао je јо ш у в е к св о је „ љ у д е ” — м еђу њ и м а и је д н о г к а л у ђ е р а — и в о д и о je и к е к а к в у тр го в и н у са Д у б р о в н и к о м . Зн ач и , д а му je ипак о ст ав љ е н а нека м а л а о б л аст на у ж и в а њ е . Ч ак и т и т у л а ж упан му je и д аљ е д а в а н а . И згл е д а , ш та ви ш е, д а je А л то м ан ови ћ био ж и в јо ш 1395: 23 ја и у а р а те го д и н е за б е л е ж е н а je у R efo rm . 30 (1395— 1389) ова о д л у к а В ећ а у м о љ ен и х : P rim a p a rs est de scribendo ubi v id e b itu r o p o rtu n u m p r o p te r litte ra s, quas recep im u s a m e r c a to rib u s de n o v ita tib u s N icolai zupani. S ecu n d a p a rs e st de *) »Im Oct. 1373 le b te n o c h N ikola« пи ш е д о д у ш е K. Ј и р е ч е к (Die H a n d e l s s t r a s s e n und B e r g w e r k e 37 нап. 111) али д о ц н и ј е je он сам ув и д е о д а п о д а т а к , који му je з а т у т в р д њ у п о с л у ж и о (о б ј а в љ е н у M o n. Rag. IV 107),' с п а д а у п о ч е т а к А л т о м а н о в и ћ е в е д е л а т н о с т и . Cp. Arch. f. si. Phil. XIX 588, Cas. česk. mus. (1886) 8 ид. и П р и л о г I. H a Ји речека ce ослањ ао и Руварац к ад а je писао, д а Н и к о л а »после О к т о б р а 1375 о к о н ч а ж и в о т свој« ( О к н е з у Л а з а р у 133). 2) В ид и III д е о о в е р а сп р а в е, нап. 28.
30
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
m d u c ia n d o . C apt. p e r XXV” (о д 28 пр и су тн и х). П р ед к рај 1395 п р и ја т е љ у ж упану Н и к о л и " р ад и н ек акве „ п о с т а в е ”, к о ју je писали су Д у б р о в ч а н и „нам ср дач н о м у и м н ого љ у б и м о м у д ец у н аш ега вл астел и н а В итка Г у ч ети ћ а и д ец у Б р а ја н а Нен ад и ћ а и П ера Ја к у ш и ћ а — о д го в о р е н о му je — и говори смо им за то зи и они се м ного п о чуди ш е том у тв о јем у и ск аон т р а ж и о од неки х Д у б р о в ч а н а : „М и д о зв а см о п р ед н ас ни ју го в о р е ћ и : не ч у јем о ти се у ничем у д уж н и . П аче говори: П еро и д ец а Б р а ја н о в а д а си ти њ и м а д у ж а н ; д а тко г о д е б у де искати за к о н о м и no п р а в д е у Д у б р о вн и ку , Д у б р о в н и к м у х о ћ е no п равд е и за д о в о љ е у чини ти , је р х о т е н и је м бож и ји м д о д ан ас не се н и ко м у п о тв о р и л ни мислим о д а се noтв о р и о д селу вам ни ни ком у и н ом у и Б о г с в ам а .”3) И сто га д ан а, 7 д ец ем б р а 1395, писан о je и кн еги њ и М илици и к н е зу С теф ан у ради т о г д е п о зи т а ж у п а н а Н иколе, је р je о в а ј и п р ек о њ и х т р а ж и о за д о в о љ ш ти н у . О д го в о р ен о им je ск о р о истим речи м а као и ж у п а н у .4) О в о га ж у п ан а Н и к о л у о зн ач и о je Љ . С то јан о ви ћ к ао „ д р у г о г ” .5) Сва je п р и ли ка м еђути м да je то А лтом ан овић, sa ш то би го в о р и л е ел едећ е ч и њ ен и ц е: 1) И зв о р и не з н а ју ни за к а к в о г д р у го г ,,ж упана Н и к о л у " из д р у ге половин е 14 века, a А лто м ан о ви ћ се врло ч есто сам о так о зо в е у д убровачким списим а.0) 2) Н и к о л а А лтом ан овић б ио je ж ив јо ш н а јм а њ е две годи не п осле осл еп љ ењ а, им ао je с в о ју о б л асг и о д р ж а в а о п ословн е везе са Д у б р о в ч ан и м а; значи д а се б ио п о м и р и о са нови м стањ ем ствари н в о д и о д б ста ти х ж и в о т: не би било н и ш та н е п р и р о д н о да je д о ж и в ео и 1395 годи н у, је р му та д а не би било јо ш ни п ед есет годи н а — р о ђ ен о к о 1348. — 3) Б р а ја н Н ен ад и ћ им ао je честе пословне везе са Н иколом А л том ан овићем : 1367 био je „ fid e iu s s o r” 3) П о в е љ е и писма 1 1, 238. 4) Ib. 180 ид. 5) lb. стр. I!. e) Н ек и р о д о с л о в и з н а ју з з ж у п а н а Н и ко л у, сина к неза В р атка, a б р а т а к н е г и њ е М и л ице ( С т о ја н о в и ћ о. с. бр. 13, 27). Њ е г а je унеои A. И в и ћ у Р о д о с л о в н е таб л и ц е (3 изд. бр. 1). Писци р о д о с л о в а начини ли су у с тв а ри з б р к у са Н и кол ом А л то м ан ови ћем , к ао ш то се види из П е ј а т о в и ћ е в о г р о д о с л о в а (о. с. бр. 63): В р атисл ав ћ к н е зћ р о д и В ратик п к н е з а в е л и к а г о и А лт ом ана и Eenlw, Н и к о л 8 ж о у р а н а П о к р и а ц а (!). У јед ној д а р о в н и ц и к н е ги њ е Милице и њ е н и х синова о д 1395 (Гласник XXIV, 271) п о м ињ е се в о јв о д а Н и кол а, с в а к а к о и д ентич ан са Н и к о л о м З о ји ћ е м , позн ат и м з б о г своје буне п р о т и в С т е ф а н а Л а з а р е в и ћ а . Ср. Ст. С т ан о је в и ћ , Archiv f. si. Phil. XVIII, 420.
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
31
ж у п а н у Н и к о л и р а д и н ек и х 750 п е р п ер а „ g ro s s o ru m de Rudn ic h o ” , a 1369 и з д а о му j e о в а ј р а зр е ш н и ц у з а н е к а к в е рачуне. 4) И з п о м ен у ти х п и сам а в и д и ce д а j e „ п о с т а в а ” јо ш и з р а н и ји х в р ем ен а, к о ју су им ала д а и сп л ате д ец а В и тк а Гуч ети ћ а и Б р а ја н а Н ен ад о ви ћ а. 5) Т он к о ји м Д у б р о в ч ан и одг о в а р а ју ж у п а н у Н иколи к а о д а о д а је , и п о р е д к он вен ц и он ал н о г п р и ја т е љ с к о г н аслова, стар о г, али и н ем о ћ н о г, неприја т е љ а , п р ем а ко м е не т р е б а им ати мгного о б зи р а. A ko би б и л о тачн о д а ce п о м е н у т а пи см а о д н о се н а Алто м ан о в и ћ а, зн а ч и л о би јо ш и то, д а ce о н а о б л аст, к о ја му je после о с л еп љ ењ а о стављ ен а на у ж и в а њ е , н ал ази л а у оном д е л у њ е го в е д р ж а в е к о ји je п р и ли ко м д е о б е при п ао кн езу Л аза р у , је р су Д у б р о в ч а н и р а д и сп о р н е „ п о с т а в е ” пи сали и Стеф а н у Л а за р е в и ћ у . * О ж у п а н у Н иколи к а о ч о в ек у м ал о м о ж ем о рећи. И зг л е д а д а je б и о п р ек и суров.. Д у б р о в ч а н и пом и њ у њ егове „ a sp re p a ro le de am an ag e” и п а д а њ е у в а т р у п ри ли ком прегов о р а : „ tu rb a rs e е m u rm u ra re ; se tu rb o е p a rio pluy asp ram e n te ” .7) В ећ смо ви д ели к а к о je с у р о в о п о ст у п ао са зар о б љ ениц им а. Н и је сто га н и какв о ч у до , ш то су Д у б р о в ч ан и писали за њ е га д а „ in tr a tu tti li a ltri b a r o n i de R assa, a v e g n a che, tu tti sia falsi e t iniqui, esso he lo p e g o r h om o, pluy a rc g a n te e t tr a d ito r e ” . М а в р о О рбини , и ак о Д у б р о в ч ан и н , и зр е к а о je м н о го б л аж и с у д о ру д н и ч ко м ж у п ан у : „ Q u e s to N icolo essendo gio v a n e e ra g ra n v alen th u o m o . E ra h u o m o v alen tissim e in arm e e sollecito , m a temerario-, in c o n sta n te in tu tte le sue a ttio n i e dileale e facilm en te si m u oveva a p ig lia re 1’arm i, e Ia g u e rra con tu tti i P rin c ip i suod vicini” .8) Н и н о в и ји и сто р и ч ар и нису били сувиш е б л аги прем а н есрећн ом ж у п ан у . З а Ји р е ч к а je о н „ в ел и каш п л и т к о га ум а и с и л е џ и ја ” ,9 a з а В. Ћ о р о в и ћ а „су р о в и б е з о б з и р а н , a у ствар и , к а к о Ји р е ч е к д о б р о рече, п л и тк о га у м а ” .10) H e м ислим о д а у зи м ам о Н и к о л у у о д б р а н у , али н ал ази м о д а j e суд о њ ем у м ал о п р е т е р а н о о ш тар , — су д б и н а свих о н и х к о ји су теж и л и за нечим велики.м и при
7) Mon. Rag. IV 115 ид. e) Стр. 282. 8) Историја Срба I, 322. ,0) Краљ Твртко 27.
32
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
то м е п р етр п ел и п отп ун слом , и о н и х к о ји су ce х в а т ал и у к о ш т а ц са љ у д и м а м о ћ н и ји м и в е ћ е в р е д н о с ти о д себе, А лтом ан о ви ћ св а к а к о губи м н о го ш то су њ е го в и п р о ти вн и ц и били баш кн ез Л а за р , „ко со в ск и м у чен и к” , и к р аљ Т в р тк о , „несумњ и в о н а јв е ћ и в л а д а р б о са н с к е д р ж а в е и је д н а о д н ајл еп ш и х личности ц ел о к у п н е н аш е п р о ш л о с т и ” ,11) љ уди к о ји с правом З ^ ж и в а ј у н еп о д е љ е н е с и м п а ти је н аш и х и сто р и ч ар а. Д а je Нико л а А л то м ан о ви ћ п о н е к а д а о су ђ и ван и о н д а к а д а н и је треб ал о п о к а зу је п р и м ер са Р у д н и к о м , гд е ce он п р и к а з у је као о тм и чар , a м еђу ти м он je сам о п о в р ат и о о н о ш то je р ан и је б и л о ш его во и ш то му je к н е з Л а з а р б и о о д у зе о . H e тр еб а јо ш см етн ути с ум а, д а ми Н икоЛ у зн ам о сам о и з р атн о г в р е и е н а , к а д а ce и б о љ и о д њ е г а не ја в љ а ју у л е п ш о ј светлости , и то и з и зв о р а п о те к л и х о д њ е го в и х п ро ти вн и к а, — к о ји га и п ак и н е х о т и д е п р а в д а ју , п р и зн а ју ћ и , д а и д руги р а ш к и б ар о н и н и су м н о го у т е к л и о д њ ега. Н ам а ce јо ш н ајвиш е свиђа к а р а к т е р и с т и к а ж у п ан а Н и к о л е о д И л ар и о н а Рув а р ц а : „ Б е ја ш е м л ад -л у д , о х о л и п о н о с ан м о гу ћ н и к ” .12) * Т р аги ч н а су дб и н а Н и к о л е А л том ан ови ћа н и је остави ла ;р а г а у н а р о д н о ј п о е зи ји , али јо ш у в е к ж и ви у н а р о д у усп о м ена н а њ ега. Г. п р о ф . Ст. С т ан о јев и ћ у д у г у је м зах вал ност, ш то ми j e ск р е н у о п а ж њ у н а п р е д ањ е о ж у п а н у или » б ољ ару« Н и к о л и , к о је je Т . Б у ш е т и ћ за б ел е ж и о у Л евчу, гд е ce он д о в о д и у в е зу са » п р о к л ето м Јер и н о м « . П ричањ е сељ ака села Н а д р љ а , к а к о j e њ и х о в о м естб д о б и л о то име, п о тсећ а д о н е к л е на О р б и н и јев о п р и к а зи в а њ е А лтом ановић е в о г п а д а : »К ад а je П р о к л е т а Је р и н а сруш и л а г р а д свога з е т а Н и ко л е Б о љ а р а , Н и к о л а j e п о б е га о , a Је р и н а г а гонила и ту га на д р л а « . И н ек е г р а д с к е руш еви н е в е з у ју ce з а Нико л и н о име, к а о к о д сам ог Н а д р љ а , Ж у п ањ е в ц а и С ибниде (Н асељ а II, 478 и д д.).
” ) lb. 93. п ) 0 кнезу Л азар у 132.
ДОДАТАК K ano j e и када Тврт ко I за в л а д а о Т р е б и њ е м , К о н а вли м а и Д рачевицом У п и тањ у к ад а je и н а к о ји начин д о ш л а п о д б о са н ск у власт о б л аст о д Д у б р о в н и к а д о Б о к е К о то р ске, и сто р и ч ар и нису је д н о г м иш љ ењ а. П о К о н стан ти н у Ј и р е ч к у (Die H andelstra sse n 36), Т в р тко I „ v e rja g te den G ju ro B alšic aus T rav u nien (1 3 7 6 )” . Н еп о ср ед н о п ре т о га пиш е Ји р е ч е к , д а je Б а о ш ић в л а д а о Т реби њ ем , К онавлим а и Д р а ч е в и ц о м о д 1373 д о 1376 го д и н е; значи д а je Он т а д а м ислио, д а je Б а о ш и ћ изгуби о, у ко р и ст Б осн е, већ 1376 све тр и п о м ен у те об ласти . В је к о с л а в К лаић (P o v je s t B osne 154) пиш е, к а к о je Т в р т к о „ n a p o k o n p o tje ra o i J u r ja B alšića iz T ra v u n je , ta k o da je k o n cern 1375. ili p o č e tk o m g. 1376. im ao velik dio n e k o č srp sk ih ze m a lja u sv o jo j ru ci” , c п ози вом н а Ји р е ч к а , м ад а je њ е го в у т в р д њ у прилично и зм ен и о . П о Ђ ел ч и ћ у (L a Z edda e la d in a stia dei B alšidi 105), „ T re b in je e il suo c o n d a to gia nel 1377 fu in m an o di T v rtk o , che nel successivo a n n o 1378 ebbe an ch e C an ali e D racev ica” , — и он c п ози вом на Ји р е ч к а . Ји р е ч е к je заи ста т а д а в ећ био и зм ен и о с в о је гл ед и ш те н а о в о п и тањ е, м а д а не б аш онако к ао ш то Ђ ел ч и ћ то п р е т с та в љ а . У С пом ен и к у XI, 38 пом и њ е “Јп р е ч е к ,,зап и с о д 11 н о в е м б р а 1377 no к о је м у je о в о га д а н а српски т р и б у т св е то д и м и тар с к и бис^ п ред ан покл и сар и м а Ђ у р е Б ал ш и ћ а, о н д а јо ш с у с је д а д у б р о в а ч к о г ” . Ср. Č asopis m us. k r. česk. (1886) 269 идд. П о с л е д њ а Ји р е ч к о в а реч no овом п и тањ у б и л а je , д а о д м ах n o см рти Ђ у р ђ а Б а о ш и ћ а , у ја н у а р у 1378, „ Т в р тк о I, кралз б о сан ск и ,
посео je био одмах Требиње, Конавле и Драчевицу” (Истор и ја С рба II, 83).
34
МИХАИЛО Ј. Д И НИ Ћ
В лади м цр Ћ о р о в и ћ (К раљ Т в р т к о 40) h u ji - ce д рж л о m u пуно Ји р е ч к а : „У је с е н 1377 Т в р т к о je спрем ао chojv" нојску и је д а н клиш ки т р го в а ц , са о б ав е за м а у Д у б рош ш ку, бпо ј 1' при сиљ ен да му ce п р и д р у ж и . В ер о в атн о jo in те јесен и , нли од м ах после Ђ у р и н е смрти, тј. н а јк а с н и је у ја н у а р у 1378, Т в р тко je већ з а у з е о Т р еби њ е, К онавле и Д рачеви ц у као.б и вше зем љ е српске д р ж а в е к о је су з б о г А лтом ан овићеве невоље. д о ш л е у посед Б а л ш и ћ а ” . Све н авед ен е т в р д њ е за с н о в а н е су или на оном е штоje Ји р е ч е к и зр е к а о , или на м атер и алу , к о ји м ce он послуж и о. Н и јед ан о д пом ен у ти х и сто р и ч ар а н и је ce о б азр ео на к а зи в ањ е М авра О р б и н и ја (II re g n o đe gli Slavi 291 ид.), •— к о ји д а је зан и м љ и в е п о је д и н о с т и о том е, к а к о je Ђ у р ађ Б ао ш и ћ потиснут и з су седства Д у б р о в н и к а , — свакак о стога, ш то и згл еда м ало ф ан тасти ч н о . Д о ш л о je д о зап ети х од носа, прича. О рбини , и зм еђ у Т в р т к а и Ђ у р ђ а Б а о ш и ћ а р ад и А лтом ановић ево г насл едства. „М а n o n p o te n d o s i a c c o rd a re , si c o n te n ta ro n o d ’ e sse re in siem e in u n lu o g o sic u ro con p o ch i d e ’suoi, р е г tro v a r q u alch e m o d o d ’ a c c h e ta re la cosa, e n o n in tra re in g u e rra . E le sse ro a d u u q u e la cita di R au sa, p e r d ecidere av an ti quelli S ig n o ri les d iffern ze, che p a ssa v a n o fra lo ro . G io rg io Balsi s ’ im b a rc d s o tto D o lcig n o nella g a lea , qual fece bene a r m are, ten en d o v i d e n tro m o lta g e n te ascosa, con disegno di p o te r h a v e re in m an o T v a rtc o B ano. Im p e ro c h e sapeva, che d o v e v a n o essere insiem e su l’Isola di L aerom a, che sta di rim p etto alia čita. di R ausa. M a q u esto suo in te n to n o n h ebbe effetto . P erch e i Signori. R ausei, o p e r essere s ta ti di cio avisati, o fo rse d u b i ta n d o di sim ii caso, e essi a rm a ro n o benissim o u n a lo ro galea,, che c o n d u sse T v a rtc o ci q u ell’ Isola. Nel cui M o n a ste ro in presenza anco di m o lti nobiii R ausei, tr a tta r o n o le cose ioro. Ma. non p o te n d o in alcun m o d o acco rd a rsi p er le rag lo n i d ette di so p ra , o g n ’ uno to rn o š casa. E d a li a poco Trebine, Canali e D raceviza rib ello rn o da i Balsi, e si m ise ro so tto i! dom inio dei Bano T va rtco . Q u esta rib ellione h a v e n d o inteso i Balsi, fatto un, e sse rc ito di dieci m ila h u o m in i con C arlo T o b ia p a ssa ro n o p er O n o g o s te e si c o n d u sse ro fin ’a N ev esig ne, m e tte n d o a fe rro e fuo co tu tto il p aese di T v a rtc o ; e poi carichi di p red a to rn a ro n o in Z enta. E da li a t r e m esi G io rg io B alsi m o ri h S cutari, alii 13. di G e n a io nel 1379” . У д у б р о в а ч к о м дрловном ^ ар х и в у , y кш изи D iversa C an-
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
35
cellarie 27 fo'l. 135a, ВалаЗи ce је д а н з а п р о в е р а в а њ е ( >рбин и јб £ о г и зл а г а јб а б рло в а ж а н п о д а т а к : 5 ју л а 1388 и зја в ж ? je н ек ак ав Ж уН /Бзнин, д а je п р и м и о н о в ац „ p ro re s to p re tii un iu s equi q u em a b stu lit d ic tu s M ig lio e a C ra g lia P o llu p ta c h (? ) in Canali, te m p o r e q uo co n tra ta ; fe c it re b e lio n e m a J u re d e Balsa'K B eh iio о вом е м о гл о би ce ca в ел и ко м в е р о в а тн о ћ о м узе+и к ао исП равно О р б и н и је в о к а зи в а њ е о начину, к о ји м су Т р еб и њ е, К о н ав л и и Д р а ч е в и ц а о тп ал и о д З е те, — ма д а ce у наведеноЈи за п и с у п ом и њ е с а и о у с т а н а к у К он авл и м а и н е к аж е ce и зр е к с м как ав je б и о циљ и и с х о д r o r a у стан ка, — к а д а ce и м а у в и д у д а су о ве тр и ж у п е ск о р о у в е к д ел и ле п сту судбин у. GpehoM и зв о р и нам д а ју м о гу ћ н о сти д а откло-ним о св ак у cyiifiby у и с п р ав н о с т Ор'бИнј4јевог и зл а гаш а , H ita ви ш е д а п р и б л и ж и о о д р е д и м б и д ату м к а д а je и зб и л а п обунб. Д в а д е с е т т р е ћ е г ф е б р у а р а 1377 у п у т и л а je д у б р о в а ч к а в л а д а је д н о п и см о Матк-у Тздјзђ^ћу, cšom š п о сл ан и к у Ђ у р ђ у Б ао ш и ћ у , гд е ce Ђ орђИ ћу, гторед остал{>га, н ал аж е и с л ед еМ : „ A n c o ra v o le m o е cbnićiriđeino сће se Gtora' đe Balsa te dotiištidasa ad che G ra sso e hofrio đel b a n o đe B osširia cum qiielli dfe T re b ig n a a n đ o a RagUsa, fef ffi debi re s p o n d e re : C ras^oe vgrtftfe ctim alcuni iri R a g u sa , e da p a r te đe rnesser lo b a n o de R d ssu ia lo đ e tto Ć ra sso e rech iese R a g u sa , ctie fb sse pie'co p e r lb b itiS a quelli de T reb'igrte, che fb feahd tb ' b sšž rv a šse tu to q u d lo , efte p r o m e tte n e e t fi Homini đ e R a g u sa n o h se voise mSn& e m p a g a r di q u e s ti serv isi, p e r? o che aVemo v o y p e r am ico, te 16 ban o p e r a m ic o ; e p e r n essu n o m o d o elli n o n v o rria dišplafcer a vo y ne a d b a n o , e t so ello n o n ti d o m a n d a ra di q u esta v e g n u d a de CrasSbe, e t tu rion debi d ir niente de questo fatto”. (M on. R ag. IV 153, и о гр б ш н о став љ ен о п о д 1376 м есто 1377 го д и н у ). З а К р а с о је в у м и с и ју зн а ri Р а с т и ћ и то и з е а д а за гу б љ ен и х в д л у к а већа Р е п у б л и к е. П о н>ему Р е п у б л и к а je о д б и л а Т в р т к о в е з а х т е в е : „М а la repubblica si scuso di non poter e n tr a r e iri txm f a tto a ttin e n te ai Balsi, siloi cbntrarj, c o n li quali si sta v a in a m ic iz ia ” (M on. Slav. M erid . SS. II 162). Н и је д о е а д а б и л о ja c iio ш та j e у п р а в о х т е о тај K p.icđje у Д у б р о в н и к у и к а к в о je то ш у р о в а њ е б о с а н с к о г бан а ca Треб и њ ц и м а, те j e и п р и к а зи в а њ е К р а с о је в е м и е и је било ви ш е м ањ е м а гл о в и то (Gp. Ји р е ч е к , Gas. m us. češk., 1886, 271; Ђ елчић, о. с. 104; Ћ о р о в и ћ , о. с. 39 ид.). П р ем а оном е ш то смор а н и је утвр'дили' и зв а н сваке сум ш е je', м еђути м , д а ce ради .
36
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
*о п о м е н у т о ј б уни п р о ти в Б а о ш и ћ а и д а су Т р еб и њ ан и постав љ ал и Т в р т к у и зв есн е у сл о в е, п о д к о ји м а би п ри зн ал и њ е г о в у в л аст, т р а ж е ћ и п ри т о м е и г а р а н т и ју Д у б р о в н и к а. Р е п у б л и ц и je , п о јм љ и в о , б и о в р л о н е п р и ја т а н т а ј п о к у ш ај д а ce и о н а у ву ч е у спор и зм е ђ у Б о сн е и З ете, и о н а je , као ш то Р асти ћ и зр е к о м к а ж е , о д б и л а св ак о п о сред н и ш тво, raieд а ју ћ и у з то и д а ce о п р а в д а п р е д Б ао ш и ћ ем , ак о би jo j о в а ј, к р и в о с-бавеш тен, ш т о г о д зам е р и о . С ада, д ак л е , зн а м о д а je б и л о п об ун е и у Т р еб и њ у , a з н а м о и ци љ њ ен . И сто т а к о с а д а зн ам о и д а je п о б у н а изб и л а у ја н у а р у или у п р в о ј п олови н и ф е б р у а р а 1377, Т вр тк о j e д ак л е за в л а д а о Т р еб и њ ем , К о н авл и м а и Д р а ч ев и ц о м пре с в о га к р у н и с а њ а з а к р а љ а Р а ш к е и Б о сн е. T aj у сп ех ra je св а к а к о јо ш в и ш е у т в р д и о у н ам ер и д а ce п р о гл аси наследн и ко м Н ем ањ и ћ а. . О с т а је н ам јо ш д а п р етр есем о р а зл о г е , к о ји су Ји р е ч к а р у к о в о д и л и к а д а je т в р д и о , д а je Ђ у р а ђ Б ао ш и ћ о стао до к р а ја ж и в о т а сусед Д у б р о в н и к а . K ao ш то ce и з њ е го в и х речи (С пом ени к XI 38) ви д и , он j e т о и зв о д и о из тога, ш то je зетском го с п о д а р у и сп лаћ ен св е то д м и тар с к и д о х о д а к . у новемб р у 1377. Т ачн о je , и Д у б р о в ч а н и су т о у в ек под вл ачи л и , д а je Р е п у б л и к а п л а ћ а л а српски д о х о д а к оном е, к о je д р ж а о Т реб ињ е, К о н ав л е и Д р а ч е в и ц у (П о вељ е и писм а I 1, 79, 107). T o je било н ач ел о , али о п р е зн и Д у б р о в ч ан и г а н а р а в н о нису п р и м ењ и в ал и о д м а х чим би н а с т а л е п р ом ен е у суседству, већ су ч ек ал и д а ce п р и ли ке с р е д е и д а ce ви д и , ш та ће ce искристал и сати , б ар е м у о вакви м сл у ч ајев и м а као ш то je о в а ј. И ма јо ш неш то, п о р е д т о га ч у в ањ а о д прен агљ ен ости , ш то je чин и л о д а су ce Д у б р о в ч а н и о сећал и м орал н о о б ав е зан и д а и сп л ате Б а о ш и ћ у д о х о д а к за 1377 годи н у. T o je он а и зја в а њ и х о в о г п о с л а н и к а п о в о д о м К р а с о је в о г д о л аск а у Д у б р о вн и к. Д о в о љ н о je д а j e ч о в ек п р о ч и та, n a д а увиди д а Р еп у б л и к а в е ћ сам о р а д и њ е н и је м о гл а д а о д р ек н е исплату д о х о т к а Ђ урђ еви м посл ан и ц и м а. См рт Ђ у р ђ а Б а о ш и ћ а д о ш л а je , no овом п и та њ у , з а Д у б р о в ч а н е у з г о д а н час и осл обод и л а и х je неп р и л и к а , к о је би с в а к а к о и с к р с л е с л е д е ћ и х година. У тв р д и л и смо д а п о тп у н о о д г о в а р а стварн ости он о ш то je о д О р б и н и је в о г и з л а г а њ а з а н ас и н а јв а ж н и је . О с т а је јо ш
да ce претресе причање о састанку Ђурђа Баошића и Твртка I, к а о и о ра/гу и зм е ђ у њ и х , у ком е je и К арл о Т о п и ја учест в о в ао н а стр ан и З е те .
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
37
С астан ак на Л о к р у м у не пом и њ е само О рбини, већ, ско р о истим речим а, и м ного о п р е зн и ји Р асти ћ (162 ид.). И Р ањ и нини ан ал и з н а ју за д о л а за к Т в р т к о в у Д у б р о вн и к у ц и љ у са стан к а са Ђ урђем Б аош ићем , али б ез д ет а љ а о планови м а п о с л е д њ е га , и то под 1388(!) год. Д а je било састан ка и зм еђ у за в а ђ е н и х суседа л ак о je м огуће, a и н есум њ и во je , д а су Д у б р о в ч а н и при том е п р ед у зел и све п о тр еб н е м ере д а не д о ђ е д о н ем и л и х д о га ђ а ја . H e и згл е д а нам , м еђутим , вер о ватн о д а je Б а о ш и ћ спрем ао как ав п р еп ад н а б о сан ског бана. М ал о п о зи ти вн о г м ож ем о р ећ и и о у п ад у Ђ у р ђ а Б а о ш и ћ а и К ар л а Т о п и је у Т в р тк о в у о б ласт. Ђ у р а ђ ce св ак а к о н и је м о га о пом ирити с тим е д а Т р еб и њ е, К онавли и Д р ач ев и ц а о с тан у Б о сан ц и м а, и к а д му н и је у сп ел о милом, он je ве р о в а т н о п о к у ш ав ао силом д а их п о вр ати . П о О р б и н и ју , њ его в п о х о д у Хум за в р ш и о ce на тр и м есеца п р ед њ его ву см рт, зн ач и н егд е у о к то б р у 1377.1) И з је д н о г саврем ен ог писма, м еђути м , знам о д а je босански к р а љ среди н ом о к то б р а те го д и н е б о р ав и о са с в о јо м в о јс к о м у П од ви соком , д ак л е б л и зу ју ж н е гр ан и ц е с в о је д р ж ав е. Т у je он при силио он о г кл и ш к о г тр го в ц а , о ком е je р а н и је било пом ена, д а му ce п р и д р у ж к . О в а ј К лиш анин уп у ти о je о д атл е 18 о к т о б р а је д н о г к у р и р а у Д}^бровник ради с в о ји х послова. П о том е видим о, д а je Т вр т к о п ре о в о га д ату м а био са в о јс к о м у П од ви соком и д а ce т а д а јо ш там о н ал ази о . И з и стог писма види ce да je Т в р тк о и зл а зи о са в о јск о м из Босне ,,E t io — та ј т р го в ац — šteti in o ste, sp e ta n đ o lo p a g a m e n to de m isser ii re, e com e g onssi io R adich in B osna m an d o q u e sta dicto c o rir а 1а v o stra g'racia” (т а ј д р у ги Р ад и чев к у р и р при спео j e у Д у б р о в н и к 10 новем б р а). Т в р т к о в п о х о д и зван Б о сн е, к о ји ce у овом писму пом и њ е, п о кд а п а о б и ce х р о н о л о ш к и са о н и м у п а д о м Б аош ића у Хум, к а д а бисмо били сигурни у та ч н о с т О р б и н и јев е тв р д њ е, д а je Ђ у р а ђ заи ста у д ар и о на Хум тр и м есеца п р е д смрт. П ост о ји , м еђутим , м ного всћа в е р о в а тн о ћ а д а je Т в р т к о к р а је м о к т о б р а 1377 и зл ази о и з Босн е р а д и к р у н и сањ а.2) ‘) К о д О рб и н и ја стоји д о д у ш е д а je Ђ у р а ђ у м р о 1.3 ја н у а р а 1379, али то je м о ж д а случ ајна ом аш к а, ако не оби чна ш т а м п а р с к а гр еш ка . Д а je О р б и н и имао п р е д собом тач не п о д а т к е о Ђ у р ђ е в о ј с м рт и, р е к л и би см о n o томе, ш то као д а н смрти има 13 j a H v a p који д а ј у и с а в р е м е н и з а п и с и {Стојановић, Записи и натписи I бр. 150, VI бр. 10019). 2) О т ом е ће бити г овор а д р у г о м при ли ком , на о с но в у јед ног н е о б ј а в љ е н о г за пис а из Д у б р о в . д р ж . а р х и в а , у ком е ce спомињ е Т в р т ко в п р о г л а с з а краљ а.
ПРИЛОЗИ I L ib er R eform . 16 (1350— 1352) с а д р ж и је д а н а е с т листова (fol. 41— 51) к о ји у ствари не с п а д а ју у ову књ и гу, већ су д о ц н и је уш ивени. У M on. Rag. IV све вести к о је ce там о нал а з е ш там п ан е су п о д гс-дином 1367 „und dabei in ein er so v o llsta n d ig e n V e rw irru n g w ied erg eb en , dass s o g a r d e r In h alt ents te llt w urde, um ihm an d e re ch ro n o lo g isc h e M erk m ale anzup a s s e n ” (Jire č e k , A rchiv fu r slav. P hil. XIX, 1897, 5.8.8). Ји реч ек, к о ји j e y д в а м аха п р о у ч ав ао ове листо ве, о д р е д и о им je овај р ед : „fo l. 6, 2, 8, 9, 10, 3, 4, 5, 11, 7 u nd dazu fol. 1 von 1375” (ib.). П рем а овом е j e ш там пан е вести y M on. Rag. IV х р с н о ло.ш ки о в а к о р а с п о р е д и о : Seite 99, Zeile 5-—6, 17— 24, 28— 35, 8 — 16, 25— 27; S. 100, Z. 25— 28, 40— 42; S. 102, Z. 27 — S. 103, Z. 30; S. 103, Z. 36 — S. 106, Z. 29; S. 103, Z. 31— 35; S. 1GG, Z. 30 — S. 112 Schluss, alle.s aus d em J. 1367 (овд е и д аљ е курзи в je н аш ). D ann fo lg t f. 7a des C odex J anner 1368): S. 99, Z. 39 — S. 100 Z. 24, S. 97 u n te n die le tz te n drei Zeilen bis S. 98, Z. 7, d an n f.7 b : S. 98, Z. 8 bis 15, S. 99 Z. 1— 4, S. 98 Z. 18 bis zum S chluss d e r S e ite ” . Н ам а, м еђутим , и згл е д а д а Јир.ечек н и је тачн о д ат и р ао п о м ен у те л истове. П о наш ем исп и ти вањ у ствар ст о ји о вако: fol. 46 (6 к о д Ји р е ч к а ) носи датуад MI1ICLXVII ind. V die XVII Ju lij. П рем а том е, о д лу ке сл т о га ли ста сп ад ају несумњ и в о у 1367 год. О вај д атум навео je Ђ ел ч и ћа д а и све остале сп о р н е л и сто в е стави у исту годи ну. И сто je делим ично учин и о и Ји р е ч е к . С твар, м еђутим , н и је т а к о п роста. H a fol.51b н ал ази ce п с д 6 д ец ем б р о м следећ а о д л у к а: „S er P e tru s de Crieya fu it assu m p tu s loco rectoris S e r G eorg ij de G eorgio in q u e stio n e Sim chi de B enessa cum B enessa de B en essa” (y M on.
O Ш јК О Л И АЛТОМ АМОВИЋУ
39
R ag- IV 112 п о гр е ш н о 7 дец . и G e o rg io de G eo rg io ). П ом ен к н е за Ђ о р ђ а Ђ о р ђ и ћ а д а је нам си гу р ан кљ уч за д а т и р а њ е ово га листа. Ђ о р ђ е Ђ о р ђ и ћ б и о j e д в а п у т а кн ез у м есецу дец ем б р у и то, к ао ш то ce врло. л а к о м о ж е из. ар х и в ск и х к њ и га у т в р д и ти , први пут. 1368, a д р у ги пут 1372 годи н е. К ако ce на истом ф о л и у п ом и њ е и ж у п а н С анко М и л тен ови ћ, a овај н и је био м еђу ж и в и м а у .д е ц е м б р у 1372 (ср. Ји р е ч е к , W iss. M itt. aus B osnien u nd d e r H e rc e g o v in a III, 1895, 479), то им ам о несум њ ив д о к а з д а ове вести с п а д а ју у д е ц е м б а р 1368. П ош то прва о д л у к а в ећ а н а fo l.5 1 a гл аеи : „ P rim a p a rs est de d an d o in com m issionem se rB la sio de G re d e itu ro ad Sencum quod d eb eat eidem Seneo d icere p e r m o d u m quem a re n g a v it se r Ja c o b u s de G o n d o la ” (y M o n .'m a g . IV 110 ид .), то нам ce п р у ж а д а љ е могу ћ н о ст д а јо ш н ек е л и сто ве д ат и р а м о . Г р е д и ћ , наим е, п ом и њ е ce као п ослан и к С анку и н а fol. 47a. T a о д л у к а не носи д атум , али о на н еп о ср ед н о за њ о м е д а т и р а н а je 13 ја н у а р о м . И з претх о д н о г а je ја с н о д а то м о ж е б и ти сам о ја н у а р 1369 го д и н е , је р je к р а је м 1368 о д л у ч ен о д а ce Г р ед и ћ п о ш аљ е С анку. К ако л и сто ви 42, 48, 49, 50, 43, 44, 45 и no с а д р ж а ју и х р о н о л о ш ки , — постављ ен и м р е д о м — чине је д н у ц ел и н у (ср. Ји р е ч е к , Čas. česk. m us., 1886, 8, нап. 3) са fol. 51, то и зл а зи д а и они с п а д а ју у 1368, a н е у 1367 го д и н у . Д а све о д л у к е н а пом енутим л и сто ви м а с п а д а ју у 1368 о д н о с н о у ја н у а р 1 3 6 9 п о т в р ђ у ју и п р и л о зи бр. 8 и 9, и з к о ји х ce види д а je уд ов и ц а В оислава В о и н о ви ћ а би л а јо ш у м а ју 1368 вл асн и ц а Т реб и њ а и К сн ав ал а, те д а н и је м о гл а б ити л и ш ен а с в о ји х земал>а о д Н и ко л е А л то м аи о ви ћ а у н о в ем б р у 1367, к ао ш то je н а о сн св у Ј и р е ч к о в о г д а т и р а њ а с п о р н и х в ести у зи м ан о. Д аљ е, п о д 13 ја н у а р о м о д л у ч ен о je д а ce и сп лати „ im p e ra to ri Sclavonie trib u tu m anni p r o x im e p re te riti de S. D im itro ” (fol. 47a, M on. Rag. IV 97 п о гр еш н о п о д 13 ју л р м ). А к о би то б и о ја н у ар 1368, к а о ш то je Ји р е ч е к у зи м а о , зн ач и л о би д а ce ова о д л у к а о д носи на д о х о д а к з а 1367 го д и н у . О в а ј je , м еђути м , и сп лаћен 7 а п р и ла 1368 ч ел н и к у М илош у, п о к л и сар у ц а р а У ро ш а (Ји р еч ек , Ј а г и ћ е в З б о р н и к 538). П ом ен ути д о х о д а к не би м огао б ити ни и з 1369 го д и н е, је р je о в а ј и сп лаћен 2 ф е б р у а р а 1370 (ibid.). Д а к л е јо ш је д а н си гу р а н д о к а з, н езависан о д остал и х , з а и сп р авн о ст н аш ега д а т и р а њ а п ом ен ути х л истова.
40
МИХАИЛО Ј, ДИНИЋ
П р ем а и зл о ж е н о м е в ести y M on. R ag. IV и д у овим хр о но л о ш ки м р ед о м : 1367 Стр. 99: р е д 5— 6 (17 ју л и ); 25— 27 (21 ју л и ); 28— 38 (25 ју л и ); 8— 24 (31 ју л и ). Стр. 100: р е д 25— 28 (1 а в г.); 38— 42 (3— 4 авг.). 1368 Стр. 102: р е д 27 д о к р а ја стр ан е (30 авг. д о 8 с-епт.)'. Стр. 103: р ед 1— 30 (12— 23 сеп т.); 36— 39 (24 септ.). Стр. 104 и 105 ц е л е (27 септ. д о 3 о кт.). Стр. 106: р е д 1— 29 (3— 6 о к т.). Стр. 103: р е д 31— 35 (н ем а д ату м а, али и д у ћ а о д л у к а je о д 30 окт.). Стр. 106: р е д 30 — д о к р а ја (30— 31 о кт.). Стр. 107 д о 112 зак љ у ч н о (31 окт. д о 6 дец .). 1369 Стр. 99 п о с л е д њ и х пет р е д о в а — С тр. 100: р е д ,2 4 (след е ћ а о д л у к а о д 13 ја н у а р а ). Стр. 97 п о сл ед њ а три р е д а д о Стр. 98 р е д 7 (13 ја н у а р ); 8— 15. Стр. 99: р е д 1— 4 (19 ја н у а р ). Стр. 98: р е д 16 д о к р а ја стр ан е (19 ја н у а р ). О с т аје јо ш п и тањ е д а т у м а fol. к о ји je Ји р е ч е к ставио у 1375 го д и н у . Н ам а ce чини д а ce ни т а го д и н а не м о ж е прим ити и з сл е д е ћ и х р а зл о га : a) М есеца ав гу с та 1375 б и о je к н е з Р еп у б л и к е M arth o lu s đ e T heođisio. H a наш ем листу, м еђути м , н ал ази ce о д л у к а од 6 ав гу ста, к о јо м j e он и за б р а н за је д н о г о д д в а „ p ro c u ra to re s m o n a ste rij S an cti A n đ ree ad v en d en d u m u n a m c a m a re ta m dicti m o n a ste rij e t co n v e rte n d u m p ec u n iam ad la b o re riu m cistern e eiu sd em m o n a s te rij.” Д а j e б и о т а д а к н ез н е б и м о га о бити биран за п рокуратора. b ) З а о д р е ђ и в а њ е го д и н е (1375) Ји р е ч к у je сл уж и о нап у т а к к о ји j e Ж и в к о Д л ш ч и ћ (G ive L ongo) д о б и о 31 'ју л а 1375 (M on. R ag. IV 148 и д .; cp. A rchiv f. si. P h. XIX 588 ид.) и к о ји Ј и р е ч е к д о в о д и у н е п о ср ед н у в е зу са о д л у к о м ш тамп ан ом са fol. 41 y M on. R ag. IV 102 п о д 11 августом . К ад би о в е д в е в ести б и ле и з исте' го д и н е р а з д в а ја л о би и х свега 10 д ан а , ш то нам ce чини н ем о гу ћ е к а д ce п р о у ч и њ и х о в а сад р ж и н а . У и н с тр у к ц и ји Ж и в к у Д л ш ч и ћ у о д 31 ју л а -1 3 7 5 , са к о јо м j e у п у ћ ен у Т р е б и њ е р а д и и зр а в н а њ а сп о р а са кон а-
O Н И К О Л И АЛТОМ АНОВИЋУ
41
воски м ћ е ф а л и јо м Р ад и ч ем и Р а д о њ о м К уд ели н ови ћем из Т р еб и њ а, н ар о ч и то je н агл аш ен о да' Ж и в к о писмено има да о б ав е ш т а в а к н е за и М ал о веће о т о к у п р е г о в о р а и д а ce не сме в р а ћ а ти у Д у б р о в н и к б ез њ и х о в е и зр еч н е н ар ед б е (E t go che tu fa ra i so v ra q u esti servigii con li d etti Radig e t R adogna e t tu tto q uello che elli ti risp o n d e ra e t fa ra de p re se n te , ne debi scriv ere p e r Ii co rrie ri, che p o rti cum ti, et n o n ti debi p a rtir senga n o stro com ando.). A ko je Ж и в ко к р е н у о н а пут 1 августа — н а јр а н и је ш то je м о гао — свакак о 11 и стог м есец а н и је још б и о у Д у б р о в н и ку . A ko ч ак то и п р етп о стави м о он д а несумњ и в о не би у о д л у ц и о д 11 авг. с т а ја л о „ p ro u t d ix eru n t Give L o n g o o lim n o stro nuncio ad ipsos m isso ,” je p нам oho „o lim ” п о к а зу је д а je р а зм а к и зм еђ у п у то в ањ а Ж и вк а Д л ш ч и ћа и одл у к е о д 11 авг. био м ного д у ж и него д в а-т р и д ан а и да ce fol. 41 им а стави ти п о с л е 31 ју л а 1375 го д и н е тј. н а јр а н и је у 1376 (n o о во м е п о д а тк у ). К ако ce у п о м ен утој одлуц и од 11 авг. спом ињ е Ђ у р а ђ Б ао ш и ћ , a он je и згу б и о Т реби њ е, К онавли и Д р а ч е в и ц у по ч етко м 1377, то зн ач и д а fol. 41 спада у 1376 годи ну. О д л у к е са о во га ли ста ш там п ан е су у M on. Rag. IV, стр. 100, р е д 29— 36, 43— 4 и стр. 101— 102 (целе). To у т в р ђ у је м о и с д р у ге стран е. У п о м ен у то ј од луц и од 11 авгу с та с т о ји д а ce з а ш тету к о ја je н ан есен а „ a n teq u am in ce p e rit G eo rg iu s de B alsa d o m in ari in istis c o n tra tis d e b e a t fieri stanicus p o s t fe s tu m s. M ihaelis p ro x im e fu tu ru m , secondum co n su e tu dinem assuetam . T aj стан ак je и о д р ж а н 5 октобра 1376 као ш то д о к а з у је сл ед ећ а за б ел е ш к а у D iv ersa C ancellarie 24 (1375 — 76) fol. 188b: D ie II oct. D em etriu s p re č o com unis de m a n d a to d o m in i R e c to ris ser J o h a n n is de B o n a e t p a rv i consilii crid av it in lo d s consuetis, q u o d cuicum que fu it acceptum aliquid vel factu m aliq u id m alum p e r illos de T rib u n io , illos de C anali e t illos de D rageviga, d e b e a t esse ad stan icu m die dom inice p ro x im e fu tu re ad ecclesiam Sancti Ilarii de M olendinis (2 о к т о б а р 1376 п а д а о j e y ч етв р та к , те je , п рем а том е, прва сл ед ећ а н ед ељ а б и ла 5). II М и л а и С т аниловић и Р а д а ш и н Л и ска п р и м а ју за кнег и њ у Г о и с л а в у 900 п ер п е р а з а к у п н и н е за „ солски к у м е р к ”, 11 н о вем б р а 1364. M ilan S tanilovich et R adassin u s L ischa, nuncij et procu-
42
М . И Х Л 1 1,/Ii > .1
/ I I 11 U l i ,
la to r e s d o m in e Comitisse G oyslave, tix m i. eundam i m n iir. V oyslavi, u t de ip so ru m p ro c u ra tio n e ;ul >l;nil p e r litte ra s a u te n tic a s ipsius d o m in e (.'omili».«- suo v n o :.t»■.i11>> b u llatas, fa c iu n t m a n ife stu m , q u o d ipsi p ro c u ra to rio ш ш ш и' el p ro p a rte dicte d o m in e Com itisse et su o ru m heredum eoul'ite n tu r h ab u isse e t re c e p isse a d o m in o R ecto re ser N icola dc G rede et suo p a rv o co n silio , so lv en tib u s nom ine e t pro rparte tocius C o m u n itatis lagusii y p p . n o v in g en to s in auro, qui fu eru n t d u cati au ri q u a d rin g e n ti p ro (so lu tio n e in teg ra, д оп и сан о ca стран е) affictu s co m ercli istius anni n u p er e la p s i. . . Следу.ју им ена п р и су тн и х сведо ка. III П о с ла н и ц и к н е г и њ е Г о и с л а в е п р и м а ју свет одм ит арсш д о х о д а к , 14 н о ве м б р а 1364. M ilan S tanilovich, R adassinus L ischa, nuncij et p ro c u ra to re s le g itim i ad in fra s c rip ta d o m in e C o m itisse G oyslave, u x o ris c o n dam C o m itis V oyslavi e t s u o ru m filio ru m , u t de ip so ru m p r o c u ra tio n e clare p a te t p e r litte ra s a u te n tic a s ipsius dom ine C o m itisse, faciu n t m an ifestu m , quod ipsi p ro c u ra to rio nom ine et p ro p a rte dicte dom ine C om itisse e t su o ru m filiorum co n fite n tu r h ab u isse e t recep isse a d o m in o R e c to re se r N icola de G re d e et p a rv o consilio, so lv en tib u s nom ine e t p ro p a rte Civitatis R agusij p ro tr ib u to (S an cti D e m e trij, д о д а т о ca стран с) do m in i Im pe ra to ris R assie, d o n a to e t concesso dicte dom ine C om itisse e t suis h ered ib u s su p rad ictis pp. mille sex cen to s m inus g ro sso s VI p ro a n n o n u p e r e lap so . С л е д у ју им ена сведока. О ва д в а п р и л о га надаз.е ce у књ и зи Sent. Canc. 3, на к р а ју . Т у им а 8 о д в о је н и х л и сто ва, no. садр.ж ају о ч и гл ед н о и з D iv ersa Canc. и то 4 л.иста из н о в ем б р а 1364 и 4 из ја н у а р а 1365. Д е в е ти о д в о је н и лист сп ад а у Sent. Canc. за ју л и 1349. Г о д и н а п рви х осам л и сто в а о д р еђ е н а je no именима к н е зо в а . IV П о с л а н и ц и к н е г и њ е Г о и сла ве п р и м а ју с о л с к и к у м е р к , 3 н о ве м б р а 1365. R ad assin u s L ischa e t D ra g o e M iroslavich, C om itisse, relicte q u o n d am Com itis V oyslavi, n u n c ij ad in fra s c rip ta d ic te dom ine, C om itisse,
900 п ерпера за hom ines dom ine p ro c u ra to re s e t fa c iu n t m anife-
O НИКОЛИ АЛТОМ АНОВИЋУ
43
st um, q u o d ipsi c o n fite n tu r h a b u isse e t re c e p isse a d o m in o R e c to re ser Jo h a n q g d.e T iudisio e t suo p a rv o c o n silio , so lv e n te n o m ine et p ro p a r te to c iu s c o m u n ita tis R a g u sin e y p e rp e ro s n o n ig e n to s p ro com erclio salis anni com p leti de. fe sto S ancti Michaelis n u p er ela p so de m ense se p te m b ris p ro x im e p re te rili, p rese n tib u s te stib u s - in fra s c rip tis e t h o c p ro c o m p le ta so lu c io n e c o m e rc lij su p ra d ic ti. C uius d o m in e C o m itisse c a r ta hic est ap p o sita . С л ед у ју им ена сведока. D iv ersa C an cellarie 20 (1365— 1366). V К о н а во с ки ћ е ф а ли ја К р а јш а п рим а 900 п е р п е р а за В о и с л а в љ е в у у д о в и ц у , 29 марта 1367 го д и н е . C raysa, cefalia de C anali, nuncius d o m ine C om itisse, u x o ris co n 4 am V oyslavi de V oyno, fu it co n te n tu s e t confessu s hab u isse e t recepisse a dom in o co m ite R a g u sij e t a p a rv o consilio, d an te e t so lv e n te vice e t n o m in e co m u n is R a g u sij p ro c o in e rclo salis istius anni p ro x im e p re tg riti y p e rp e ro s VIIIIC. In p re se n tia Tacholi P ro d asich Sclavi et se r nobilis viri s e r G e o rg ij G o ro (? ) D iv ersa C ancell. 21 (1366— 1368). VI П о м ен р и з н и ц е к н е г и њ е Г о и с л а ве и н>ених чета, 25 автуста 1367 го д и н е . P ribil B ollovich facit m an ifestu m , q u o d ipse p ro m ittit et o b lig a t se, q u o d si ib it cum Risni<;a d o m in e C o m itisse p o r ta b it m erc a c io n es S e rg o li e t L a u rie ? de B o g u n o , q u as si n o n p o r ta b it te n e a tu r so lv ere q u icq u id ips,i f r a tr e s e x p e n d e n t p ro p o rta c io n e d ictaru m m ercacionum ... E t si ipse ib it de m a n d a to dicte C o m itisse ad e x e rc itu m q u o d h a b e a tu r p ro e x c u sa to . (E t si n o n a n g a ria b itu r, п р ец р тан о ). E t si R is n ifa ib it e t ipse P rib il (n o n ib, п р евуч ено) n o lu e rit ire ad p o rta n d u m dictas res, quod so l v a tu r ipsis fra trib u s q u icq u id e x p e n d e n t p ro p o rta c io n e d ic ta rum su aru m m ercacionum T D iv ersa C ancell. 21 (1366— 1368). VII Д р а г о је М и р о с л а в к ћ п р н џ а 900 п е р п ер а , 14 н о вем б р а 1367 .
D rag o e M iroslavich, nuncius e t p ro c u ra to r ad m fra sc rip ta
44
МИХАИЛО Ј. ДИНИЋ
d om ine C om itisse, u x o ris con đ am C om itis V oyslavi, facit m a n i festu m , q u o d ipse c o n fite tu r h a b u isse e t re c e p isse a d o m in o R e c to re ser J u n io de G re d e e t p a rv o co n silio , so n o c a m p a n e in o re s o lito c o n g r e g a to , d a n tib u s e t so lv e n tib u s n o m in e e t p r o p a rte com unis R ag u sij p ro in te g ra solu cio n e co m ercli salis anni p re se n tis y p e rp e ro s n o v in g e n to s p re se n tib u s te stib u s in /ra scrip tis: C h erm an n o M iladinich, U tiech O b rad o v ich de C hoca. Ј о ш тр и сведока. D iversa C ancell. 21 (1366— 1368). VIII Ћ еф а ли ја К р а јш а и Р у ја п о д и ж у д о х о д а к , 7 м аја 1368. C rayssa, cep h alia C analis, e t R uya de T rib u n io , n u n cij e t p r o c u ra to re s d o m in e C o m itisse, u x o ris co n d a m C o m itis V o y slavi, f u e r u n t c o n te n ti e t c o n fe ssi h ab u isse e t rec ep isse a cam a re rijs co m u n is in m in o ri co n silio, so n o c a m p a n e m o re so lito c o n g re g a to , so lv e n tib u s n o m in e d ic ti c o m u n is p r o tr ib u to d o m ini Im p e ra to ris R assie a ssig n a to dicte dom ine C om itisse y p e r p e ro s VC, q u o s d ix e ru n t recep isse in d u a b u s vicibus. Item die VIIII m a d ij d ictu s C ray ssa f u it c o n fessu s h ab u isse a co m u n i R ag u sio , q u o s a s s ig n a v it A n d re e de S o rg o y p e rp e ro s s e p tin g e n to s trig in ta quinque, de quibus d a ta fu it sc rip tu ra dicto A n d ree. Item f u e r u n t co n fessi h a b u isse q u o s a s s ig n a v e ru n t P al^e de P a lm o ta y p e rp e ro s LXXVI (? ). Item f u it c o n fessu s h ab u isse quos assig n av it L uche de B o n a y p e rp e ro s IIICLXXXVII. Item fu it c o n fessu s h a b u isse q u o s a ssig n a v it P a u lo de B a ra b a y p e r p e ro s C. D iv e rsa C ancell. 21 (1366— 1368). IX К н е з Р е п у б л и к е гараит ује д в о ји ц и Д у б р о в ч а н а за н о в а ц к о ји с у исплат или ћ е ф а л и ји К р а јш и и Р у ји , 9 м аја 1368 го д . D o m in u s R e c to r s e r N ifficu s d e G aleno cum p a rv o c o n silio, vice et n o m in e com unis R a g u sij, p ro m ise ru n t e t o b lig a v e ru n t A n d ree de S o rg o salem com unis p ro y p e rp e ris VIICXXXV, quos ipse so lv it C rayse cephalie e t R uye, n u n cijs C om itisse V o y slavi de V o y n o , cum h o c o rd in e, q u od ip se Andreais h a b e re d e b e a t d ic to s y p e rp e ro s ad salem p o s t so lu c io n e m D ra g o e de Goije e t p o s t ................. p ro la b o re rio sa lin a ru m e t p ro n au lis salis co-
O НИКОЛИ АЛТОМАНОВИЋУ
45
m unis E t p o st d u cato s VC usque in VIC qui su n t n ecessarij pro em p cio n e salis. E t simili m odo o b lig a v e ru n t Palge de P a lm o ta salem com un is et cum illo o rd in e p ro p e rp e ris LX ....(?) q u o s ipse so lv it d ictis C ray se e t Ruye. D iv ersa C ancell. 21 (1366— 1368). X Р е п у б л и к а н а р е ђ у је M a p o jy Г р уж и ћу да п о р а д и , да у г о в о р о м и р у и з м е ђ у Б о с н е и А лт ом аповића обухват и и Д убровник. C o p ia cuiusdam litte re d e stin a te M a ro e de G ru si cuius te n o r talis est. M arinus de M enge R e c to r com unis R a g u sij, J u d i ces et c o n silia rij d ic te te r r e d isc re to v iro M a ro e de G ru si, civi n o s tr o d ilecto salu tem e t o m n e b o n u m . V o lu m u s e t m andam us, q u o d de p re s e n ti re c e p ta ista litte ra d eb eas ire ubi e rit d o m in u s b a n u s T u a rtc h u s et p re s e n ta re d eb eas ei litte ra m sclavonicam cum p re se n tib u s allig atam . E t p re s e n ta ta litte ra d eb eas ipsum sa lu ta re p ro p a rte n o s tra e t tocius te rre . E t debeas dicere ei et ipsum r o g a r e p ro p a r te n o s tra , q u o d q u a n d o ipse firm a b it p a cem cum ^u p a n o N icola, q u o d sibi p la c e a t de inclu d en d o nos secum ad invicem in dicta pace. E t vade cum dicto dom ino B ano q u o u sq u e ipse firm a v e rit illam p acem ad re c o rd an d u m ei de p o n e n d o n o s in dicta pace. Et. en tib u s istis serv icijs pacis co m p letis, d eb eas nob is s c rib e re q u an d o fu e r it firm a ta et si nos sum u s inclusi in d icta pace. E t q u id q u id e x p e n d id e ris eu n d o p o st dom inum B anum p ro istis servicijs, scrib as nobis q u an tu m e x p e n d id e ris e t cui vis q u o d dem us d en ariu m quem dabim us de p re senti. E t u t sis m agis o b ediens huic n o s tro m a n d a to tibi pre.cipiendo m an d am u s q u a te n u s sub p en a d u c ato ru m auri C debeas ad im p lere e t fa c e re q u o d scrip sim u s sibi. О во писм о п ом и њ е Ји р е ч е к , A rchiv fiir slavische Philologie XIX 591. Н алази--се y R eform . 22, fol. 43b б р о је ћ и од к р а ја књ и ге, п о д 9 август ом 1370. XI П о с ла н и ц и ж упана Н и к о л е п р и м а ју д о х о д а к о д с о л с к о г ку м е р к а , 30 д е ц ем б р а 1372 го д и н е.
MIIICLXXIII Ind. XI die XXX dec. Pribillus Popodich Subec, M iios S tepo sev ich , hom ines guppani N icole, p re se n tia m a
46
МИХЛИЛО J. ЛИНИЋ
g istri C risto fo ri, m a g istri P e tri p h y sico ru m , F rancisci B aldella, D anielis N ani (?), M archi filij se r V iviani e t M archi T rivisani de V eneciis fu e ru n t confessi e t c o n te n ti habuisse et rec e pisse a com uni R agiisio p ro co m erclo salis anni pro x im e p rete riti de fe sto n a tiv ita tis d o m in ij y p e rp e ro s VIIIIC. D iv ersa C ancell. 23 (1371— 1372)