Evo, drugari, drugari, kao kao sto sam i obecao reci o samoj plastici.
U ovom ovom delu delu cu opisati opremu za livenje, livenje, a bice i par
TEHNOLOSKI PROCES LIVENJA TERMOPLASTICNIH MASA Pod pojmom termoplasticne mase podrazumevaju se hemijska jedinjenja dobijena polimerizacijom, koja se posredstvom toplote mogu prevesti iz cvrstog u viskozno tecno stanje i u takvom stanju preradjivati (liti) u razlicite proizvode, a hladjenjem ponovo prevesti u cvrsto stanje. To znaci da dolazi samo do fizickih, a nemijskih promena. Postoji velik broj plasticnih masa, evo par koje se najvise upotrebljavaju: polietilen visokog pritiska (mekan), polietilen niskog pritiska (tvrd), polipropilen, polistirol, poliamidi, acetatceluloze, polivinilhlorid(poznatiji pod oznakom PVC), koji moze biti mek I tvrd, polikarbonat, polimerakrilat, polimerakrilat, najlon i dr. Livenje delova od plasticne mase vrsi se postupkom injekcionog brizganja. Ovaj postupak se u sustini sastoji u zagrevanju plasticne mase u posebnom cilindru i naglom ubrizgavanju pod jakim pritiskom u mlazu, koji koji preko mlaznice dospeva dospeva u relativno hladan hladan kalup. Ovaj postupak livenja dostigao je visopk stupanj savrsenstva kako u masinama koje su sada skoro automatizovane, tako i u alatima koji svojim resenjima omogucavaju omogucavaju veliku produktivnost. Ciklus livenja sastoji se iz sledecih faza: 1) zatvaranje kalupa; 2) ubrizgavanje plasticne mase; 3) povratak klipa za ubrizgavanje i doziranje nove kolicine mase; 4) pauza za hladjenje i ocvrscavanje ocvrscavanje odlivka u kalupu; 5) otvaranje kalupa i 6) izbacivanje gotovog odlivka iz kalupa. Vreme trajanja jednog radnog ciklusa zavisi od velicine i oblika odlivka, vrste termoplasticne mase i stepena automatizacije masine. Kod automatizovanih masina jedan radni ciklus traje oko 10-15 sekundi, sto znaci da je vreme pojedinih ciklusa svega nekoliko sekundi. Danas se sve vise umesto klipnih masina, uvode puzne masine za livenje pod pritiskom. Ove masine umesto klipa upotrebljavaju puz za predgrevanje, plastikaciju i za ubrizgavanje mase u supljinu kalupa. Na slici 1.0. data je shema rada ove masine(puzne). Masine za livenje plastike su poznatije pod imenom ekstruderi. Radni cilklus pocinje zatvaranjem kalupa (1) i prileganje birzgaljke (2) uz mlaznk na kalupu. Zatim dolazi do rotacije puza (3) koji mesa, plastikuje i transportuje material prema kalupu. Kad se postigne odgovarajuca temperature i tecljivost mase, puz se vrati malo nazad da oslobodi otvor brizgaljke, a zatim pod jakim pritiskom klipa (4) pomera u aksijalnom smeru i ubrizgava plasticnu masu u supljinu kalupa. U tom momentu puz se vise ne okrece, vec deluje kao klip, pri cemu vrsi kompenzaciju zbog eventualnog skupljanja mase pri hladjenju (dodaje ako zafali).
Slika1.0. TIPOVI ALATA ZA LIVENJE Svi alati za livenje termoplasticnih masa pod pritiskom imaju istu namenu: da prime i razvedu tecnu masu, da joj daju oblik prema svojoj supljini, a zatim ohlade i na kraju izbace gotov deo. Kakav ce biti tip alata koji treba konstruisati, zavisi od oblika i velicine proizvoda, kapaciteta masine i vrste termoplasticne mase. Pri konstruisanju treba teziti da rad alata bude automatizovan, kako bi se sto vise skratio ciklus livenja. -podela alata: Alati sa jednom supljinom(sl.1.) sluze za li venje samo jednog odlivka koji je obicno vecih dimenzija ili slozeniheg oblika (maketa ). U ovom primeru alat se sastoji iz osnovne ploce (1) preko koje se desna polovina kalupa (2) vezuje za masinu i jezgra (3) koje formira supljinu kalupa, koja po svom obliku i dimenzijama odgovara odlivku (4). Jezgro je preko nosece ploce (5) i medjuploce (6) vezano za potisnu plocu (7) preko koje se leva polovina
alata vezuje za pokretni deo masine. Centriranje leve i desne polovine kalupa se izvodi pomocu vodjica (8 ), a uvodjenje plasticne mase u supljinu kalupa preko ulivne caure (9). Odlivak se skida sa jezgra pomocu ploce (10) na koju se prenosi pritisak nepokretnog dela masine preko povratnika (11), nosaca izbacivaca (12) i prenosnih vijaka (13). Opruga (14) sluzi za vracanje povratnika (11) i ploce (10) u prvobitni polozaj. Otvori (15) sluze za dovodjenje tecnosti za hladjenje kalupa.
(sl.1.1.)Alat sa jednom supljinom i plocom za izbacivanj Postoje i alati sa vise supljina, ali im je system rada veoma slican, pa necu objasnjavati. Na slici 1.1.1 prikazano je najcesce resenje ulivnog sistema u kalup. Odnosno tok termoplasticne mase od ulivne caure kroz kalup. Odlivi maketa, se najcesce dobijaju na nacin koji je prikazan na slicicama od 1 do 5
Slika 1.1.1 Primeri postavljanja tacki nalivanja NESTO O HLADJENJU ODLIVAKA To su mreze kanala kroz koje cirkulise hladna voda ciji je zadatak da odvodi visak toplote koju odlivak predaje zidovima kalupa. Hladjenje sluzi da bi se ubrzao process proivodnje i da bi se
dobio odlivak boljeg kvaliteta. Na slici 1.2. prikazano je hladjenje dovodnog kanala (1) i jednog dela kalupa (2).
Slika1.2 primer sistema hladjenja alata Ukoliko se kalup previse brzo ili presporo hladi, dolazi do losih odlivaka (skartova). Najcesce grske su krti odlivci, nepotpuni odlivci, supljikava povrsina odlivka i dr. Ovo je jedan deo procesa dobijanja odlivka. Ako vam nije prevelik smor da citate, kada budem imao opet vremena pisacu o samom projektovanju kalupa na racunaru naravno uz propratne slicice. Zao mi je sto nisam uspeo da vam pokazem slike nekih kalupa, uhvatila me selidba pa nemam mnogo vremena, ali bice uskoro Pozdrav
.
