ПОЈАМ БИЛАНСА У КЊИГОВОДСТВУ Под билансом у књиговодству подразумијева се сумаран табеларни преглед стварног стања средстава и њихових извора на одређени дан изражен у новцу. Ријеч биланс потиче од италијанске ријечи италијанске ријечи bilancio што значи вага са два таса. Основна подјела, када је ријеч о билансима јесте на: Биланс стања и Биланс успјеха Они се састављају на основу главне књиге предузећа која обухвата све промјене које се десе у току једне пословне године. Формална обиљежја биланса су: Биланс увијек има двије стране, што га карактерише као двострани преглед. Обе стране биланса су формално тј. Рачунски једнаке величине, што означава равнотежу обје стране. Разликујемо билансе према редовности састављања: Редовни биланси – састављају се у редовним и Законом или интерним правилима предузећа прописаним временским размацима. У ову групу спадају: завршни рачун ( саставља се по истеку сваке пословне године) и периодични обрачуни који се састављају по истеку полугодишта. Специјални биланси – састављају се у посебним приликама до којих може да дође у току животног вијека предузећа. У специјалне билансе убрајамо: биланс оснивања, ликвидациони биланс, биланс санације, раздвајања, фузије… Биланс фузије саставља се приликом спајања два или више предузећа или припајања једног предузећа другом. Санациони биланс се саставља у случајевима пословне тешкоће и остварује се слаб финансијски резултат, па му треба помоћи (санирати његову ситуацију). Ликвидациони биланс саставља се приликом добровољног или принудног престанка рада предузећа. Диобни биланс састављају предузећа када дође до органиѕационих промјена, тј. стварања нових предузећа која се издвајају из оквира једног предузећа у самостална.
Порески биланс саставља се на захтјев надлежних пореских власти због утврђивања основица за опорезивање. Разликујемо билансе према њиховој вези са књиговодством: Биланс стања и Биланс успјеха Биланс стања је финансијски извјештај у коме је исказана имовина предузећа по облику и изворима на одређени дан. У билансу стања, као и у инвентару имовине,
исказана је имовина предузећа, те у погледу садржине између ова два инструмента нема разлике. Разлике које постоје односе се на обим и начин презентовања информација о имовини. Састоји се од упоредног приказа: Активе (средства са којима привредно друштво располаже) и Пасиве (извори или поријекла средстава са којима привредно друштво располаже) У билансу стања вриједност активе и пасиве мора да буде једнака. ПРИМЈЕР! Ако једно предузеће има у свом магацину робу у вриједности од 1000КМ, та роба ће бити приказана у билансу стања као актива (као средство којим предузеће располаже). Ако на име ове робе привредно друштво дугује добављачима 900КМ, а банкама 100КМ онда ће у билансу стања као поријекло ове робе, односно као пасива бити наведени ови дугови. Као што се види, биланс је уравнозежен, актива је 1000 а пасива 900+100=1000. Форме за приказивање биланса стања могу бити: хоризонтални табеларни преглед Redni Redni AKTIVA IZNOS PASIVA br. br.
IZNOS
1.
Osnovna sredstva
100.000
1.
Kapital
100.000
2.
Roba u skladištu
60.000
2.
Krediti
40.000
3.
Kupci u zemlji
40.000
3.
Dobavljači u zemlji
60.000
200.000
200.000
Вертикални табеларни преглед R.B. NAZIV POZICIJE IZNOS
1. Osnovna sredstva
100.000
2. Roba u skladištu
60.000
3. Kupci u zemlji
40.000
UKUPNO AKTIVA 200.000
1. Kapital
100.000
2. Krediti
40.000
3. Dobavljači u zemlji
60.000
UKUPNO PASIVA 200.000
Биланс успјеха, односно рачун добитка или губитка даје збирни приказ зарађених прихода и начињених расхода током редовног пословања и информацију о резултату пословања у одређеном временском периоду.
Биланс успјеха приказује да ли је неко предузеће пословало профитабилно. Биланс успјеха може да се састави у чистој форми (бруто принцип) или као комбинација обрачуна и расподјеле резултата (бруто и нето принцип). Састављање у чистој форми појављује се у случајевима гдје с фазе обрачунавања и расподјеле периодичног резултата строго одвојене једна од друге. Разлика између добитка и губитка интегрише се у биланс стања. Добитак се појављује на страни пасиве биланса као повећање сопственог капитала. Губитак се појављује као негативни периодични резултат који се појављује у активи биланса стања, као смањење сопственог капитала. Биланси према глобалној сврси исказивања: 1. Имовински (статусни) биланси 2. Биланс утврђивања резултата Имовински (статусни) биланси – специјални биланс чији је циљ утврђивање стања имовине на одређени дан. Овај биланс подразумева посебна правила процењивања. Сачињавају га позиције активе и пасиве без позиција разграничења. Саставља се нередовно (код раздвајања,фузије,итд.). Вредност имовинских позиција утврђује се на дан билансирања (по текућим тржишним ценама) при чему се вредност израчунава на основу инвентара или извлачи из текућег биланса. Биланс утврђивања резултата – има за циљ да утврди што тачнији резултат. Биланс стања који настаје редовним годишњим закључивањем се разликује од имовинског (статус) биланса не само по начину процењивања већ и по наглашеном разграничењу билансних периода услед чега се појављују позиције разграничења.
. У првом случају, ради се о тзв. редовним билансима, тј. о редовном годишњем закључку, који садржи биланс, рачун добитка и губитка и анекс, допуњени за извесна предузећа извештајем о пословању. У свим осталим случајевима састављају се повремени (специјални) биланси (оснивања, промене правне форме, фузије, раздвајања, ликвидације, поравнања истечајни биланс). Форму и садржину редовних и специјалних биланса регулишу законске одредбе у оквиру општег трговачког права или посебних законских текстова и начела уредног билансирања. Порески биланси – имају задатак обезбеђење сигурне и поуздане основе опорезивања уз респектовање начела равномерности. Порески биланси имају поред фискалног и нефискални задатак обезбеђења циљева економске политике. Биланси према пореском праву међусоно се разликују, као и биланси у трговачком праву, према критеријуму редовности састављања. Они могу бити редовни (текући) и специјални (повремени) биланси. У оквиру редовних пореских биланса разликују се порески биланси приноса (добитка) и порески биланси имовине . Први служе за утврђивање основе опорезивања дохотка пореских обвезника; други служе за
израчунавање вредности предузећа као целине, у смислу нето имовине, као основе за опорезивање обртничке имовине или капитала. У групу повремених биланса спадају : биланс оснивања, промене правне форме, фузије и ликвидације. Порески биланс се не саставља засебно, него се извлачи из трговачког биланса. Он представља кориговани трговачки биланс према пореским прописима са циљем да се утврди основица за опорезивање и да се реализују циљеви националне економске политике. Тежиште лежи на годишњем резултату који треба да одговара пореским прописима. Биланси према подручју информисања Према овом критеријуму разликују се : 1. Интерни биланси 2. Екстерни биланси У оба случаја ради се о редовним годишњим закључцима који се међусобно разликују према обиму информација које пружају. Интерни биланси – служе интерном извештавању управе предузећа о пословним догађајима. Интерни биланси садрже све појединости о стању и развоју предузећа које биланс уопште може да пружи. Интерни биланси имају много већу исказну моћ од екстерних биланса. Пошто се биланс стања и биланс успеха, као делови годишњег закључка састављају, сагласно прописима или начелима уредног билансирања, они служе истовремено интерним и екстерним корисницима и њиховим циљевима. За сврху допунског извештавања интерних органа предузећа састављају се биланси кретања, са сврхом приказивања економско финансијских догађаја и контроле ликвидности. Типичан карактер интерних биланса имају краткорочни (месечни) биланси успеха, који се састављају на добровољној основи у оквиру погонског књиговодства са циљем контроле пословног процеса, процене изгледа пословног резултата и обезбеђења подлоге за доношење адекватних одлука у подручју политике цена, планирања степена запослености и асортимана. Екстерни биланси – служе за информисање круга интересената изван предузећа. По својој исказној моћи они знатно заостају за интерним билансима. Сужавање њихове исказне моћи постиже се скромнијим рашчлањавањем позиција БС и БУ, а нарочито уношењем само основних података о развоју предузећа у извештај о пословању. Биланси према дужини билансног периода 1. Биланс отварања 2. Завршни биланси (тотални и годишњи биланс) 3. Краткорочни међубиланси Биланс отварања – се саставља на почетку пословања једног предузећа, са циљем обезбеђења основе за отварање књига, тј. за изградњу књиговодства. Почетак пословања не треба схватати као почетак пословног живота уопште, већ као почетак једног новог пословног периода. Биланс отварања не треба мешати са појмом биланса оснивања. Особеност биланса отварања је у томе што он садржи само стање (активу и пасиву) без рачуна успеха (расхода и прихода). Изравнањем биланса успеха, остварени периодични резултат интегрисан је у биланс стања или у
бруто износу (нерасподељени резултат) или у износима који одговарају рачуну расподеле резултата. Завршни биланси – Тотални биланс и годишњи биланс. Завршни биланс треба схватити у ширем и ужем смислу. У ширем смислу, то је биланс који се саставља на крају пословног живота предузећа и врши двоструку функцију : · њиме се утврђује тотални резултат · представља план за ликвидацију предузећа Само тоталном билансу одговара назив ''завршни''. По степену тачности, он је тачнији од годишњег и краткорочних међубиланса. Сви расходи у њему одговарају издацима, сви приходи – примањима. Проблем разграничења за њега нема значаја. Годишњи биланс – произилази из формалног (рачунског) закључка свих конта у главној књизи (финансијском књиговодству), коме претходи инвентарисање, због чега се, не ретко, среће под називом ''годишњи закључак'' или ''редовни биланс''. За разлику од биланса отварања, годишњи закључак обухвата биланс стања са активом и пасивом, рачун добитка и губитка са расходима и приходима, анекс са допунским информацијама. Сва три финансијска извештаја чине целину и праћени су извештајем о пословању. Биланси према времену које покривају 1. пројектовани или плански биланси 2. стварни биланси Пројектовани биланси – приказују поједине пројектоване (планиране) вредности позиција стања и успеха које предузеће жели да оствари. Омогућава контролу преко одступања која су инструмент контроле и разних диспозиција у области доношења одлука и парцијалних политика. Стварни биланси – одражавају догађаје који су остварени у протеклом обрачунском периоду и из њих проистекле вредности и односе у рачуну имовине (биланс) и рачуну успеха на дан биланса. Биланси према техници састављања Према начину приказивања разликују се : 1. Бруто биланси 2. Нето биланси Бруто биланси – приказују све позиције стања и успеха без салдирања. Бруто биланс стања карактерише индиректно отписивање и истицање отписа на посебној корективној позицији активе или њеним уношењем у пасиву биланса истицање губитка протеклих година у активи или као корективне позиције сопственог капитала у пасиви биланса. Бруто принципу одговара интегрисање бруто оствареног резултата протекле године у биланс стања. Обрачун расподеле резултата књижи се у следећој години. Истицање бруто резултата у билансу знатно повећава његову исказну моћ, која нарочито долази до изражаја у анализи развоја финансијске структуре предузећа. Бруто биланс успеха садржи све приходе и расходе без икаквог међусобног салдирања. Периодични резултат представља разлику укупних (бруто) прихода и расхода.
Нето биланси – приказују салдиране позиције стања и успеха. У њима су отписивања постројењске имовине (основних средстава) директна; расходи и приходи су салдирани, тако да се бруто резултат појављује као збир или разлика резултата (добитка или губитка) на продаји готових производа, услуга, материјала, робе и разлике непословних прихода и расхода. Јасност и исказна моц таквих биланса знатно су испод јасности и исказне способности бруто биланса. Биланси према карактеру билансних величина – стање или ток Биланс стања – који се саставља да прикаже висину и структуру капитала и улагања капитала у различите облике (реалне и номиналне) имовине у одређеном тренутку има карактер стања. Биланси кретања – биланси који се састављају да прикажу кретање пословних вредности у одређеном временском раздобљу. Биланси кретања састављају се са циљем приказивања економско-финансијских догађаја, контроле ликвидности и утврђивања резултата. То су добровољни биланси и представљају допуну редовних годишњих закључака са примарним циљем контроле ликвидности. Биланси кретања могу да се саставе на више начина у динамичко - пагаторичком смислу Косиол-а, биланси кретања представљају бруто преглед бруто кретања (промета) дуговне и потражне стране свих конта стања у обрачунском периоду. При томе, промет укључених конта показује чисте промене у обрачунском периоду, што значи да су из промета искључена почетна стања (пренета салда претходног периода). Биланс кретања може да се прикаже у форми прегледа разлика (салда) између бруто кретања дуговне и потражне стране на контима стања, при чему су из промета искључена почетна стања. Такав биланс се назива билансом промена или биланс кретања разлика. Салдо свих активних и пасивних разлика показује резултат периода. Биланси према броју укључених предузећа у биланс: 1. Збирни 2. Заједнички 3. Консолидовани биланси Збирни биланс – представља најподеснију форму сажимања два или више правно и економски самостална предузећа, која су повезана неким конкретним заједничким интересом у оквиру професионалног удружења. Ову врсту биланса карактерише пре свега једноставно статичко спајање, тј. сажимање позиција биланса стања и успеха, при чему се не води рачуна о томе да ли су поједини биланси рашчлањени на јединствени начин и да ли су, приликом билансирања, коришћена јединствена правила билансирања.Ова форма сажимања не поставља услов стриктног придржавања начела упоредивости, које је иначе једно од најважнијих правила уредног вођења књига и билансирања. Заједнички биланс – представља вишу форму збирног биланса. Саставља се сажимањем истоврсних позиција два или више правно и економски самосталних предузеће, која су међусобно повезана чвршћим заједничким интересом, са циљем стварања подлоге за процену финансијског положаја и правца кретања (успеха) заједничког интереса. Да би постигао своје циљеве, заједнички биланс треба да поседује високу способност исказивања. Она се може постићи ако су дате стварне
(материјалне) и формалне претпоставке сажимања. Материјалне претпоставке постоје ако се : · у оквиру заједничког интереса не мешају ни међусобна учешћа ни међусобна потраживања и обавезе · ако се сва предузећа заједничког интереса придржавају истих билансних начела У формалне претпоставке спадају : · усклађени контни планови · једнако рашчлањавање биланса стања и успеха · једнаки рокови билансирања Консолидовани биланс –саставља се за сложена предузећа у којем се елиминишу међусобни имовинско-правни односи свих предузећа у оквиру сложеног предузећа. представља рачунско-техничку творевину, са задатком да пружи преглед економског положаја целине једног концерна као заједничког интереса. Он је форма заједничког биланса, коме су својствене исте формалне и материјалне претпоставке, али специфична по томе што сажимању истоврсних позиција из појединачних биланса чланица претходи пребијање свих позиција које произилазе из њиховог међусобног односа по основу учешћа, потраживања и обавеза и промета робе и услуга. Пошто међусобни односи чланица заједничког интереса тангирају како БС тако и БУ, састављање консолидованог биланса подразумева консолидовање биланса стања и биланса успеха. Консолидовање као проблем истиче две групе проблема : избор круга консолидовања, што покреће питање утврђивања обавеза за укључивање у консолидовани биланс · начин припремања биланса за сажимање у случају њиховог исказивања у различитим валутама и питање поступака елиминисања позиција које потичу из интерних односа чланица сложеног интереса. Закон о рачуноводству из 1989. године обавезује сложена предузећа да састављају консолидоване билансе у случају када надређено предузеће контролише више од 50% капитала сваке своје чланице понаособ. Тиме је, де фацто решено питање круга консолидовања, али је све остало схваћено као проблем рачунског елиминисања позиција из интерних односа, на шта указује став 2 члана 20, који гласи : ''Консолидовани биланс стања и консолидовани биланс успеха повезаних предузећа чине њихови годишњи збирни биланс стања и годишњи биланс успеха, умањени за износе који потичу из међусобног финансирања и међусобног и интерног промета' '. Биланси према гранској припадности предузећа Према овом критеријуму разликују се биланси рударских, индустријских, трговачких и саобраћајних предузећа, банкарских организација и осигуравајућих завода. Све до сада поменуте врсте биланса појављују се у свим привредним гранама. Редовни годишњи закључци код свих обухватају биланс стања, рачун добитка и губитка и анекс допуњени извештајем о пословању.Међугранско упоређивање преко биланса и рачуна добитка и губитка је крајње отежано због разлика садржине биланса појединих грана које су условљене њиховим различитим делатностима.
Биланси према економско -теоријском објашњењу биланса Економско-теоријско тумачење биланса представља покушај рачуноводствене науке да се биланс као ''објекат искуства'', нејединствено тумачен у пракси због различитих интереса (захтева) којима треба да удовољи, суштински проучи и постави јединствени принцип, који може без оспоравања да објасни биланс у свим његовим деловима. У овом настојању развијене су билансне теорије или схватања биланса које су рачуноводственој литератури познате под називом: статичка, динамичка и органска теорија, односно схватање биланса. Биланси, који по садржини одговарају поменутим теоријама, (схватањима) називају се статички, динамички и органски. Њихове међусобне разлике произилазе из различитих циљева које они треба да испуне. Реализација наметнутих циљева тангира форму и садржину биланса, које регулишу одговарајућа правила билансирања, чије је формулисање нужно повезано са схватањем периодичног резултата (успеха) и одржавања капитала.
ЗАКЉУЧАК Формална обележја биланса је то да увек има две стране, што га карактерише као двострани преглед обе стране биланса су формално, тј. рачунски једнаке величине, што означава равнотежу обеју страна. Приликом приказивања биланса мора да се прати одређена форма која може да буде форма конта (међусобно се сучељавају две стране) и штафелна форма (величине двеју страна су поређане једна испод друге). Појам биланса подразумева полагање рачуна у смислу сучељавања позитивних и негативних резултата, предности и недостатака, успеха и неуспеха, добрих и лоших особина. Позитивне, повољне и добре означавају се као актива; негативне, неповољне и лоше као пасива. Појам биланс указује увек на једно стање на коме треба да фигурирају два низа супротног карактера: примања и издавања, приходи и расходи, актива и пасива, предвиђање примања и предвиђање издавања. Његово формално својство – рачунска једнакост двеју страна захтева да се евентуалне разлике унесу на страну која је мања за износ разлике. У трговачкој пракси, под билансом се подразумева рачунско упоређивање или сучељавање активе и пасиве једног предузећа. Актива показује имовину, као збир свих у предузеће уложених привредних добара и готовине. Пасива приказује капитал, као збир свих средстава стављених предузећу на располагање.
